Vladislav Petkovi Dis MODA SPAVA

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, pesmu jednu u snu to sam svu no sluao: Da je ujem uzalud sam danas kuao, Kao da je pesma bila srea moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja. U snu svome nisam znao za buenja mo, I da zemlji treba sunca, jutra i zore; Da u danu gube zvezde bele odore; Bledi mesec a se kree u umrlu no, U snu svome nisam znao za buenja mo. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san, I u njemu oin neke, nebo neije, Neko lice, ne znam kakvo, moda deije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. Ne seam se nieg vie, ni oiju tih: Kao da je san mi ceo bio od pene, Il te oi da su moja dua van mene, Ni arije, ni sveg drugog, to noas snih; Ne seam se nieg vie, ni oiju tih. Ali slutim, a slutiti jo jedino znam. Ja sad slutim za te oi, da su ba one, to me udno po ivotu vode i gone: U snu dou, da me vide, ta li radim sam. Ali slutim, a slutiti jo jedino znam. Da me vide, dou oi, i ja vidim tad I te oi, i tu ljubav, i taj put sree; Njene oi, njeno lice, njeno prolee U snu vidim, ali ne znam, to ne vidim sad. Da me vide, dou oi, i ja vidim tad: Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet, I njen pogled to me gleda kao iz cvea to me gleda, to mi kae, da me osea, to mi brino prua odmor i nenosti svet, Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom ivi ili poiva; Ne znam zato nju i san mi java pokriva; Moda spava, i grob tuno neguje joj stas. Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas. Moda spava sa oima iznad svakog zla. Izvan stvari, iluzija, izvan ivota, I s njom spava, neviena, njena lepota; Moda ivi i doi e posle ovog sna. Moda spava sa oima izvan svakog zla.