ANTICKA FILOZOFIJA

ODBRANA SOKRATOVA
.
 PLATON
Platon je Sokratov učenik.
Napisao je ukupno 36 dela a
najvažnija su: Odbrana
Sokratova, Gozba,
Protagora, a najznačajnije
od svih je Država. Dela su
pisana u vidu dijaloga. U
svim delima Sokrat je glavna
ličnost i on izlaže svoju
filozofiju. Išao je u svoju
školu, Akademiju, koja se
može smatrati
prauniverzitetom.
 SOKRAT
Sokrat je predstavljao ideal moralnih vrlina: mudrosti, skromnosti,
trezvenosti, umerenosti, pravičnosti, hrabrosti, nesavitljivosti; zastupao je
čvrstu zakonitost nasuprot tiranima; daleko je bio od gramzivosti i
vlastoljublja. Kao čovek, Sokrat je bio oličenje tih vrlina – mirni, smerni
uzor vrline. Njegova ravnodušnost prema novcu potekla je iz njegove
vlastite odluke; jer, prema običaju koji je vladao u njegovo doba, i on je
mogao poučavati omladince da bi zarađivao, kao što su činili ostali
učitelji… U njegovoj umerenosti u životu izražavala se takođe snaga svesti,
ali ne kao veštački, izmišljeni princip već se ispoljavala kako kad, prema
datim prilikama; u društvu sa drugima bio je bezbrižni veseljak.
 ODBRANA SOKRATOVA
Sokrat je bio kritičar demokratije, iako se lično zalagao za
poštovanje zakona i Atine. Smatrao je i najžešće kritike uputio
prema izbornom sistemu demokratije. Neki od njegovih bliskih
prijatelja proglašeni neprijateljima ovog sistema, a Sokrat nije
prestajao sa kritikama. Pored toga, Sokrat je imao vrlo neobične
stavove o religiji, koji su upućivali na to da on odbacuje državnu
religiju. Sve ovo dovelo je do toga da se Sokrat nađe pred sudom
JEDNOG DANA 399 GODINE PRE NOVE ERE SOKRAT JE IŠAO
NA SUĐENJE I PROGLAŠEN JE KRIVIM ZA KVARENJE MLADIH
UMOVA ATINE I ZA BEZBOŽNOST. SOKRATU SU SUDILA TRI
TUŽIOCA IZ POLITIČKIH KRUGOVA ATINE. NIJE IM BILO LAKO
DONETI ODLUKU. KAŽNJEN JE SMRĆU. MORAO JE POPITI
MEŠAVINU OTROVNOG BILJA. SOKRAT, KAKO JE U SKLADU
SA NJEGOVOM FILOZOFIJOM POŠTOVANJA ZAKONA,
ODLUČIO JE DA SAM ISPIJE OTROV
NAKON ISPIJANJA OTROVA NAREĐENO MU JE DA HODA DOK MU NOGE NE UTRNU. KADA JE LEGAO ČOVEK KOJI MU JE DAO OTROV MU JE UŠTINUO
NOGU, A SOKRAT VEĆ TADA TO NIJE MOGAO DA OSETI. OBAMRLOST TELA SE POLAKO ŠIRILA, DOK NIJE DOŠLA DO SRCA. SOKRAT JE TRAŽIO DA MU
POKRIJU LICE PRILIKOM IZVOĐENJA SMRTNE KAZNE. FEDO NAVODI DA JE SOKRAT REKAO KAKO JE SVA FILOZOFIJA TRENIRANJE ZA SMRT.
 NJEGOVE ZADNJE REČI

• Sokratove zadnje reči se smatraju ironičnima. On svoje

zadnje reči govori Kritu: “Krite, dugujemo petla
Asklipiju. Molim te ne zaboravi da platiš dug.” Sokrata
su njegovi prijatelji nagovarali da pobegne iz zatvora
veče pre smrtne kazne, ali je on to odbio.
FILOZOFIJA – „SOKRATOV METOD“
SOKRATOV MOŽDA NAJVEĆI DOPRINOS ZAPADNOJ
MISLI JE NJEGOV DIJALEKTIČKI METOD ISPITIVANJA
POZNAT KAO „SOKRATOV METOD“ KOJI JE NAJVIŠE
KORISTIO PRI ISPITIVANJU KLJUČNIH MORALNIH
KONCEPATA KAO ŠTO SU DOBRO I PRAVDA. OVAJ
METOD JE PRVI PUT OPISAN U PLATONOVIM
„SOKRATOVIM DIJALOZIMA“.
 „SOKRATOV METOD“ SE ČESTO SMATRA OSNOVNIM ELEMENTOM AMERIČKOG
PRAVNOG OBRAZOVANJA. TO JE USTVARI TRAŽENJE OSNOVNIH I SUŠTINSKIH
HIPOTEZA, PRETPOSTAVKI I AKSIOMA. SVE TO NESVESNO OBLIKUJE ČOVEKOVO
VEROVANJE. ILUSTRACIJA „SOKRATOVOG METODA“ IZGLEDALA BI OVAKO: SERIJA
OPŠTIH PITANJA, KOJA SU OBLIKOVANA KAO LOGIČKA, I NAMENJENA SU GRUPI ILI
POJEDINCU, KAKO BI GRUPA ILI POJEDINAC IZNELI SVOJE VEROVANJE O ODREĐENOJ
ISTOJ TEMI, ODNOSNO KAKO BI ODGOVARAJUĆI NA PITANJA DOŠLI DO ZAKLJUČKA
KAKVO JE ZAPRAVO NJIHOVO VEROVANJE O ODREĐENOJ TEMI. AKO BISMO
SLOBODNIJE TUMAČILI SVAKO UZASTOPNO POSTAVLJANJE PITANJA U DISKUSIJI BI
SE MOGLO NAZVATI OVIM METODOM. NA OSNOVU OVOG METODA SOKRAT JE
ISPITIVAO SVOJE SAGOVORNIKE O POBOŽNOSTI, PRAVEDNOSTI, MUDROSTI,
HRABROSTI I DRUGIM VAŽNIM PITANJIMA.
“KNJIGE SU HLADNI, ALI POUZDANI PRIJATELJI.”