UPLJI LJUDI

I
Mi smo uplji ljudi
Mi smo preparirani ljudi
Naslanjamo se jedni na druge
Glave punjene slamom. Avaj!
Sasuen nam je glas, kad
apuemo zajedno,
Tih i besmislen
Kao vetar u suvoj travi
Ili stope pacova po slomljenom staklu
U naem suhom podrumu
Oblije bez oblika, senka bez boje,
Snaga zakoena, gest bez pokreta;
Oni koji su preli
S direktnim pogledom, u drugo Kraljevstvo smrti
Nek' pamte nas budu li pamtili ne k'o
izgubljene
Silovite due, ve samo
Kao uplje ljude
Punjene ljude.
II
Oi koje ne smem ni u snovima sresti
U smrti snova kraljevstvu
One se ne pojavljuju:
Tamo, oi su
Sunev trak na slomljenom stubu
Tamo je drvo to se njie
I glasovi su tu
U pevanju vetra
Dalji i sveaniji
Od zvezde to bledi.
Nek ne budem nimalo blie
U smrti snova kraljevstvu
Nek nosim i ja

Namerno preobuen
Pacova krzno, k'o strailo, motke ukrtene
Na njivi
I kreem se kako vetar hoe
Nimalo blie
Na tom poslednjem susretu
U sumranom kraljevstvu.
III
Ovo je mrtva zemlja
Ovo je zemlja kaktusa
Ovde kameni likovi
Su dignuti, ovde njih
Preklinje umrlog oveka ruka
Pod svetlucanjem zvezde to bledi.
Je li ovako
U smrti drugom kraljevstvu
Kad budimo se sami
U asu kad
Drhtimo od nenosti
Usne koje bi ljubile
Izmucavaju molitve slomljenom kamenu.
IV
Oi nisu ovde
Nema oiju ovde
O ovoj dolini umiruih zvezda
U ovoj upljoj dolini
Ovoj slomljenoj vilici naih izgubljenih kraljevstava
U ovom poslednjem sastajalitu
Mi napipavamo zajedno put
I izbegavamo govor
Skupljeni na ovoj obali nadole reke
Bez vida, ukoliko
Oi se ne pojave

Kao stalna zvezda

Mnogolisna rua
Smrti sumranog kraljevstva
Nada samo
Praznih ljudi.
V
Kolo okolo kaktusa,
Kaktusa, kaktusa,
Kolo okolo kaktusa,
U pet sati ujutru.
Izmeu ideje
I stvarnosti
Izmeu pokreta
I ina
Pada Senka
Jer Tvoje je kraljevstvo
Izmeu zamisli
I stvaranja
Izmeu oseanja
I odaziva
Pada Senka
ivot je vrlo dug
Izmeu elje
I gra
Izmeu mogueg
I postojanja
Izmeu sutine
I potonjeg
Pada Senka
Jer Tvoje je Kraljevstvo
Jer Tvoje je
ivot je
Jer Tvoje je
Ovako se evo svet okonava
Ovako se evo svet okonava
Ovako se evo svet okonava
S bukom ne, ve sa cviljenjem.

(Thomas Stearns Eliot)