Holistika detektivska agencija

Dirka Dentlija

1. Poglavlje
Oluje dana preanjega i dana pre njega, i poplave nedelje preanje smirile su se. Nebo je i
dalje bilo nabreklo od kie, a kroz sve gui veernji mrak probijalo se samo neko odvratno
rominjanje.
Neto vetra vitlalo je tamnom ravnicom, sudaralo se s niskim brdima, i u naletima ibalo kroz
plitku dolinu u kojoj se uzdizalo nekakvo zdanje, kao nekakav toranj, osamljen u nonoj mori
blata, pomalo nakrivljen.
Bio je to jedan pocrneli patrljak od tornja. Stajao je nalik na izboinu od magme koja viri iz neke
od ogavnijih jama pakla, i krivio se pod udnim uglom, kao da ga pritiska neto mnogo uasnije
od njegove sopstvene, popriline teine. Liio je na neto mrtvo neto mrtvo ve jako, jako
dugo. Ovog puta nije bilo svedoka.
Ovog puta bila je tu samo mrtva zemlja, rika grmljavine i poetak one neprekidne, sitne kiice sa
severoistoka, koja kao da prati veinu najvanijih dogaaja na ovom svetu.
Jedino kretanje poticalo je od reke blata koja je ljigavo migoljila pored tornja, du dna doline. Na
neto vie od kilometar odatle, blatna reka slivala se u neku guduru i nestajala pod zemljom.
Ali, kako se vee mrailo, bivalo je sve jasnije da toranj nije potpuno pust. Duboko u njegovoj
unutranjosti tinjalo je jedno jedino prigueno crveno svetlo.
Svetlo je bilo jedva vidljivo samo to, naravno, nije bilo nikog da ga vidi, nije bilo svedoka,
ovog puta ne ali ipak je bilo svetlo. Svakih nekoliko minuta bi se pojaalo, postalo malo
jasnije, a onda bi opet polako izbledelo, skoro do neprepoznavanja. U isto vreme prodoran zvuk
zalutao bi napolje, u vetar, rastui do neke vrste jecavog vrhunca, da bi se potom skrueno
utiao.
Prolazilo je vreme, a onda se pojavilo jo jedno svetlo, manje, pokretno. Zasjalo je u prizemlju
tornja i napravilo jedan jedini, lelujavi krug oko njega, povremeno zastajui u obilaenju. Onda
su ono i senovita, jedva raspoznatljiva figura koja ga je nosila, opet nestali u unutranjosti.
Proao je jedan sat i negde pred njegov kraj tama je bila potpuna. Kao da je svet bio mrtav, a no
nitavilo.
A onda se blizu vrha tornja jo jednom pojavio odsjaj, ovog puta jai i namerniji. Ubrzo je dosti-
gao vrhunac jaine koji je bio dostigao i prvi put, a onda je nastavio da se i dalje pojaava.
Prodoran zvuk koji ga je pratio povisio se i postao otriji, sve dok se nije pretvorio u alostivi
vrisak. Vrisak je vritao i vritao, da bi se preobrazio u zagluujuu buku, a svetlo u zaslepljujue
crvenilo.
A onda je, naglo, oboje nestalo.
Usledila je milisekunda tihe tame.
Zapanjujue bledo, novo svetlo niklo je i poelo bubriti duboko u blatu ispod tornja. Neto se
zgrilo, planina blata se izdigla, zemlja i nebo zaurlali su jedno na drugo; onda je naila uasna
ruiastost, pa onda iznenadna zelenkastost, pa treperava narandastost koja je zamrljala oblake,
a onda je svetlost potonula i no je konano postala duboko, odurno mrana. Vie se nita nije
ulo, osim nenog curkanja vode.
Ali, Sunce je sledeeg dana izalo s neuobiajenim sjajem, prosutim na dan koji je bio ili je
samo tako izgledalo, ili bi samo tako izgledalo nekome, kada bi uopte bilo nekoga da sve to
gleda, nekoga kome bi to ita znailo topliji, jasniji i vedriji; apsolutno, savreno ivahniji dan
od bilo kog dotle zapamenog. Kroz raznesene ostatke doline tekla je bistra reka.

1-1

A vreme je poelo ozbiljno da prolazi.

1-2

2. Poglavlje
Visoko na senovitom grebenu Elektrini Monah sedeo je na konju koji je crkavao od dosade.
Monah je pod svojom kukuljicom ne trepui gledao dole, u dugu dolinu, koja je za njega pred-
stavljala problem.
Dan je bio vreo, Sunce je stajalo na praznom, magliastom nebu i tuklo dole po sivim stenama i
retkoj, sasuenoj travi. Nita se nije pomeralo, ak ni Monah. Rep konja se malo pomerao
blago se njihao, pokuavajui da pomeri i malo vazduha, ali to je bilo sve. Osim toga nita se nije
pomeralo.
Elektrini Monah bio je ureaj za utedu rada, kao maina za pranje sudova ili video-rekorder.
Maine za pranje sudova prale su umesto vas dosadne sudove i tako vas spasavale od pranja,
video-rekorderi su umesto vas gledali dosadnu televiziju, pa su vas tako spasavali od gledanja.
Elektrini Monasi su umesto vas verovali, pa su vas tako spasavali od onoga to se pretvaralo u
sve zahtevniji zadatak verovanje u sve stvari za koje se oekivalo da verujete.
Naalost, ovaj Elektrini Monah se pokvario i poeo je da veruje u svakakve stvari, manje-vie
nasumino. Poinjao je da veruje u stvari u koje teko da bi poverovali ak i samom Solt Lejk
Sitiju. Naravno, tamo niko nije uo za Solt Lejk Siti. Niti je iko ikada uo za kvingiglion, to
predstavlja otprilike broj kilometara izmeu pomenute doline i Velikog slanog jezera u dravi
Juta.
Problem s dolinom bio sledei. Monah je trenutno verovao da je dolina i sve u njoj i oko nje
ukljuujui i njega samog i njegovog konja jednoobrazno ofarbano bledoruiastom bojom.
Zato je dolo do odreenih potekoa u razlikovanju bilo koje stvari od bilo koje druge stvari, pa
je stoga raditi bilo ta ili otii bilo gde postalo nemogue, ili bar teko i opasno. Otuda nepokret-
nost Monaha i dosaivanje njegovog konja, koji je za svoga veka morao da podnosi razne glu-
posti, ali je potajno smatrao da je ova bila jedna od najveih.
Koliko dugo bi Monah verovao u takve stvari?
Pa, to se Monaha tie, zauvek. Vera koja pomera planine, ili nastavlja da, uprkos svim ostalim
dokazima, veruje da su one ruiaste, vrsta je i izdrljiva vera, kao ogromna stena na koju bi
svet mogao zavrljaiti bilo ta, a da je ne uzdrma. U praksi, cenio je konj, rok joj je bio otprilike
dvadeset etiri sata.
Pa ta je to onda s tim konjem, koji ima svoje miljenje i skeptian je po pitanju raznih stvari? To
je neobino ponaanje za jednog konja, zar ne? Moda je to neki neobian konj?
Ne. Mada je zasigurno bio privlaan i dobro graen primerak svoje vrste, ipak je, bez obzira na
to, bio najobiniji konj, kakvog je konvergentna evolucija stvorila na mnogim mestima na kojima
postoji ivot. Oni su oduvek razumevali mnogo vie nego to su pokazivali. Teko je trpeti da na
vama po ceo dan, svaki dan, sede neka druga stvorenja, a da pri tome o njima ne formirate svoje
miljenje.
S druge strane, savreno je mogue po ceo dan, svaki dan, sedeti na nekom stvorenju a da o
njemu ne pomislite apsolutno i savreno nita.
Kada su bili stvarani prototip-modeli Monaha smatralo se vanim da se na prvi pogled moe lako
zakljuiti da su oni vetake tvorevine. Nije smela postojati ni najmanja opasnost da nekome
ponu liiti na prave ljude. Ne bi vam se svidelo da va video rekorder po ceo dan lekari na
kauu dok gleda TV. Ne bi vam se dopalo da aka nos, pije pivo i naruuje pice.
Stoga su Monaha konstruisali s mnogo oseaja za dizajn i, takoe, s praktinim poznavanjem
jahanja konja. I to je bilo vano. Ljudi, a zapravo i stvari, izgledaju mnogo iskrenije na konju.
Zbog toga su dve noge smatrane mnogo prikladnijim i jeftinijim nego neki normalan broj, kao

2-1

to je sedamnaest, devetnaest ili dvadeset tri. Koi Monaha dat je rozikast odsjaj umesto
normalnog, ljubiastog, a bila je glatka i meka, umesto da bude nazubljena. Takoe su ih ogra-
niili na samo jedna usta i nos, ali im je zauzvrat dodato jo jedno oko, to je davalo velian-
stveni zbir od dva. Zaista udno stvorenje. Ali, zaista izvanredno za verovanje u najbesmislenije
stvari.
Monah o kome govorimo pokvario se jo na samom poetku, poto mu je bilo zadato previe
stvari u koje je trebalo da veruje odjednom. Bio je grekom povezan s video-rekorderom koji je u
isto vreme gledao jedanaest TV kanala, to je prouzrokovalo otkaz banke njegovih ne-logikih
strujnih kola. Naravno, video-rekorder je morao samo da gleda tih jedanaest kanala nije morao
i da veruje u njih. Eto zato su uputstva za upotrebu toliko vana.
Tako je posle sumanute nedelje verovanja da je rat mir, da je dobro loe, da je mesec napravljen
od plaviastog sira i da je nephodno poslati mnogo novca bogu, na odreenu adresu, Monah je
poeo da veruje da je trideset pet odsto stolova hermafroditno, pa se definitivno pokvario. ovek
iz servisa za Monahe rekao je da mu treba nova matina ploa, ali je onda dodao da su novi,
usavreni modeli Monah Plus dvaput jai, da imaju potpuno novu funkciju Negativne Sposob-
nosti koja im dozvoljava da dre do esnaest potpuno razliitih i kontradiktornih ideja u svojoj
memoriji, bez bojazni od raznoraznih iritirajuih sistemskih greaka, da su dvaput bri i bar
triput uglaeniji, a da se novi moe nabaviti za manji iznos od onog potrebnog za zamenu
matine ploe na starom.
To je bilo to. Gotovo.
Pokvareni Monah je onda puten u pustinju, u kojoj je mogao da veruje u sve to mu padne na
pamet, ukljuujui tu i ideju da su ga gadno zloupotrebili. Bilo mu je dozvoljeno da zadri svog
konja, poto su trokovi proizvodnje konj bili veoma mali.
Tokom odreenog broja dana, a svakog dana verovao je da ih ima razliit broj jednom da ih je
tri, drugi put da ih je etrdeset tri, pa petsto devedeset osam hiljada sedamsto tri Monah bi
lutao pustinjom polaui svoju prostu Elektrinu veru u stene, ptice, oblake i jedan oblik nepo-
stojee slonovske pargle, sve dok konano nije zavrio ovde, na ovoj visokoj litici, koja se nad-
vija nad dolinom koja nije bila, uprkos Monahovoj dubokoj posveenosti, ruiasta. Ma, ni
mrvicu.
Vreme je prolazilo.

2-2

3. Poglavlje
Vreme je prolazilo.
Suzan je ekala.
to je Suzan due ekala, zvonce na vratima due nije zvonilo. A ni telefon. Gledala je na sat.
Smatrala je da je sad otprilike vreme kad moe da pone da bude besna. Ve je bila besna,
naravno, ali to je bilo, da tako kaemo, u njeno vreme. Sada su poprilino i izistinski zali u
njegovo vreme, i ak i kad se u obzir uzmu saobraaj, sluajnosti i opta neodreenost i raspli-
nutost; sada je prolo ve dobrih pola sata od vremena kad je on insistirao da je najkasniji
mogui trenutak da se krene, te da bi ona do tada trebalo da bude spremna.
Pokuala je da se zabrine da mu se neto strano dogodilo, ali nije poverovala u to ni na trenutak.
Nita strano mu se nikada nije dogaalo, iako je poinjala da misli da ovog puta moda i jeste,
nego ta. Ako mu se ipak nije dogodilo nita strano, moda bi ona mogla da se postara za to.
Eto ideje!
Besno se bacila u fotelju i gledala vesti na televiziji. Vesti su je razbesnele. Menjala je kanale i
gledala neto drugo na as. Nije znala ta, ali ju je i to razbesnelo.
Moda bi trebalo da ga pozove. Prokleta bila ako ga pozove. Moda e, ako ona bude zvala, on
zvati u isto vreme i nee moi da je dobije.
Odbila je da prizna da je ak i pomislila na tako neto.
Proklet bio, gde je?! Koga je uopte briga gde je? Nju ne, to je sigurno.
Uradio joj je ovo triput za redom. Triput za redom je dovoljno. Ljutito je jo jednom izmenjala
kanale. Naletela je na emisiju o kompjuterima i nekim interesantnim novim dostignuima na
polju stvari koje mogu da se rade s kompjuterima i muzikom.
To je bilo to. To je stvarno bilo to. Znala je da je rekla sebi da je to to samo nekoliko sekundi
ranije, ali to je sada bilo konano, pravo, ultimativno to.
Skoila je na noge i ljutito otila do telefona, drei ljutiti telefonski imenik. Brzo je prevrtala
stranice i okrenula broj.
Halo, Majkle? Da, Suzan Drum. Rekao si da se javim ako budem slobodna veeras, a ja sam
rekla da bih se radije udavila u barutini, sea li se? Pa, iznenada sam otkrila da sam slobodna,
apsolutno, potpuno i kompletno slobodna, a kilometrima okolo nema ni jedne pristojne barutine.
Prei na stvar dok jo ima ansi, to ti je moj savet. Biu u klubu Tandirs za pola sata.
Navukla je cipele i kaput, zastala kada se setila da je utorak i da treba da stavi novu, ekstra-dugu
kasetu u telefonsku sekretaricu, i dva minuta kasnije izala kroz ulazna vrata. Kada je telefon
konano zazvonio, telefonska sekretarica je slatko odcvrkutala da Suzan Drum u tom trenutku ne
moe da se javi na telefon, ali ako bi eleli da ostavite poruku, javie vam se najbre to je
mogue. Moda.

3-1

4. Poglavlje
Bilo je to jedno svee novembarsko vee staromodnog tipa.
Mesec je bio bled i utljiv, kao da nije ni trebalo da izlazi po ovakvoj noi. Bezvoljno se uzdigao
i visio gore, nalik na bolesnu sablast. Na njemu su se ocrtavale siluete tornjeva i kula Sv. Keda u
Kembridu, priguene i zamagljene vlagom koja se irila iz nezdravih movara. Bila je to ave-
tinjska gomila zgrada, nabacanih tu tokom nekoliko vekova, od srednjevekovnih do viktorijan-
skih, od odeonskih do tjudorovskih. Jedino posmatrane kroz toliko gustu maglu mogle su odavati
utisak harmonije.
Izmeu njih su urile pogurene prilike, hitajui od jednog priguenog kruga svetlosti do drugog,
drhtei i izdiui oblaie daha nalik na duhove, koji su se stapali s hladnom noi oko njih.
Bilo je sedam sati. Mnoge prilike kretale su se ka kafeteriji koleda, koja odvaja Prvi dvor od
Drugog, a iz koje se nevoljko irila topla svetlost. Dve prilike delovale su naroito neskladno.
Jedna od njih bio je mladi, visok, mrav i picast ak i umotan u debeli, tamni kaput hodao je
pomalo kao uvreena aplja.
Drugi je bio mali, debeljukast, i kretao se s trapavim nespokojstvom, kao da vei broj postarijih
veverica pokuava da pobegne iz vree. Njegova dob naginjala je poznijim godinama potpuno
neodreenog. Ako nasumice izaberete neki broj, verovatno je malo stariji od toga, ali pa,
nemogue je odrediti. Lice mu je svakako bilo jako izborano, a ono malo kose to je pobeglo
ispod crvene, vunene skijake kape bilo je retko, sedo i imalo je svoje vrsto miljenje o tome
kako eli da se namesti. I on je bio umotan u teak kaput, ali je preko njega nosio lepravu halju
s veoma izbledelim ljubiastim ukrasom, oznakom njegove jedinstvene i neobine akademske
katedre.
Dok su hodali govorio je samo stariji ovek. Ukazivao je na interesantne stvari uz put, uprkos
injenici da je bilo previe mrano da bi se one videle. Mladi je govorio Ah, da. i Stvarno?
Ba zanimljivo i Gle, gle i Boe, boe!. Glava mu se ozbiljno zanosila.
Uli su, ali ne kroz glavni ulaz u salu, ve kroz mala vrata na istonoj strani zgrade. Ona su
vodila do seniorske kombinovane sale i malog, tamno poploanog predvorja, gde su se profesori
na koledu skupljali da bi se pljeskali rukama i proizvodili one brrr zvuke pre nego to i sami
uu do Visokog stola.
Kasnili su, pa su na brzinu skinuli kapute. To je bilo komplikovano za starijeg oveka, jer je prvo
morao da skine svoju profesorsku halju, pa da je ponovo obue kada svue kaput, a onda da
nabije kapu u dep od kaputa, da bi se usput zapitao gde li je stavio svoj al, pa zatim shvatio da
ga nije ni poneo, posle ega je preturao po depu od kaputa da vidi gde mu je maramica, pa je u
drugom depu traio naoari, koje je konano pronaao, sasvim neoekivano, umotane u svoj al,
za koga se ispostavilo da ga je ipak poneo, ali ga nije stavio, uprkos vlanom i gorkom vetru koji
ih je produvao kao dah vetice u movari.
Pogurao je mlaeg oveka kroz hodnik pred njima i zauzeli su dva poslednja slobodna mesta za
Visokim stolom, odvano se suoivi s navalom prekih pogleda i namrtenih el zbog preki-
danja molitve.
Veeras je sala bila puna. Studentima je ona uvek bila popularnija tokom hladnijih meseci. Bila
je osvetljena sveama, to je bilo jo neobinije, jer se to sada inilo samo u nekoliko specijalnih
prilika. Dva dugaka, pretrpana stola protezala su se kroz svetlucavu tamu. Na svetlosti svea
lica ljudi bila su nekako ivlja; prigueni zvuci njihovih glasova, zveckanje escajga i aa inili
su se uzbudljivim, a u mranim otvorima velike sale kao da su istovremeno bili prisutini svi
vekovi tokom kojih je postojala. Sam Visoki sto je pri proelju obrazovao krst, podignut pola

4-2

metra iznad ostalih stolova. Poto je to bilo vee s gostima, stolovi su bili postavljeni s obe strane
da bi se smestio viak ljudi, pa su mnogi veerali okrenuti leima ostatku sale.
Znai tako, mladi Mek Dafe. rekao je Profesor, kada je seo i razmotao svoju salvetu Pa,
radujem se to te ponovo vidim, dragi moj mome. Drago mi je to si doao. Nemam pojma ta
je ovo. rekao je, virei okolo po sali, preneraen. Sve te svee, srebrnina i ostalo. To obino
znai specijalnu veeru u ast nekoga ili neega, o kome ili emu se vie niko nieg ne sea, sem
da to znai bolju hranu.
Zastao je i razmislio na trenutak, a onda rekao Zar ne misli da je udno to se kvalitet hrane
koju ovde slue menja obrnuto srazmerno jaini svetla? Prosto da se zapita do kakvih bi se
kulinarskih visina uzdiglo osoblje kuhinje ako bi ih osudili na potpuni mrak. Mislim da bi vre-
delo pokuati. Ispod koleda ima pogodnih katakombi koje bi se dale preurediti u tu svrhu.
Mislim da sam ti ih jednom ve pokazao, a? Solidna gradnja.
Ovo je dolo kao olakanje za njegovog gosta. Bio je to prvi nagovetaj domaina da ga se
uopte sea. Profesor Urban Hronotis, Regius profesor Hronologije, ili Reg, kako je insistirao
da ga zovu, posedovao je pamenje koje je jednom prilikom sm uporedio s kraljicom Alek-
sandrom Pticokrilom ivopisno, voli da vrlja tamo-amo i sada je, avaj, potpuno izgubljeno.
Kad ga je Profesor pre nekoliko dana pozvao telefonom, inilo se da je izuzetno eljan svog
biveg uenika. Ipak, kad je Riard te veeri stigao mora se priznati, s malim zakanjenjem
Profesor je otvorio vrata skoro ljutito, trgao se iznenaen to ga vidi, zahtevao da mu kae ima li
nekih emocionalnih problema, iznervirano reagovao kad ga je mladi uljudno podsetio da mu
ve bar deset godina nije tutor, i konano se sloio da je Riard stvarno trebalo da doe na
veeru, a posle toga je poeo brzo i nairoko da pria o arhitektonskoj istoriji koleda, to je bio
siguran znak da su mu misli negde sasvim drugde.
Reg zapravo nikad nita nije predavao Riardu bio mu je samo tutor, to je, ukratko, znailo da
je bio zaduen za njegovu optu dobrobit da ga podsea kada su ispiti, da pazi da se ne drogira,
i tako dalje. U stvari, Riard nije bio potpuno siguran da je Reg ikada ikome bilo ta predavao, i
ta bi to, da je predavao, uopte moglo biti. Njegova profesura bila je, blago reeno, opskurna.
Poto se svojih predavakih dunosti otarasio jednostavnom i vremenski tedljivom tehnikom
uvaljivanjem svojim potencijalnim studentima iscrpne liste knjiga (za koje se pouzdano znalo da
ih nema u prodaji ve tridesetak godina), posle ega bi, kad ovi ne bi uspeli da ih pronau, dobi-
jao napad besa niko nikada nije otkrio pravu prirodu njegove akademske discipline. On je, na-
ravno, jo odavno preduzeo sve mere predostronosti i uklonio iz univerzitetske biblioteke sve
primerke knjiga s dotine liste, a to mu je ostavljalo dovoljno vremena da radi pa da radi
ono to je inae radio.
Poto je Riard postigao da se prilino dobro slae s matorom zamlatom, jednog dana je skupio
hrabrost da ga upita ta je zapravo posao Regiusa profesora Hronologije.
Bio je to jedan od onih letnjih dana kad svet izgleda kao da puca od zadovoljstva zato to je
takav kakav jeste, a Reg je bio u neobino pristupanom raspoloenju dok su hodali preko mosta,
tamo gde reka Kem razdvaja stare delove koleda od novih.
Sinekura, dragi moj prijatelju, apsolutna sinekura. sijao je od zadovoljstva Mala suma
novca za veoma malu, ili da kaemo, nepostojeu koliinu posla. Od toga konstantno imam
koristi, a ako od neega stalno ima koristi moe udobno i ekonomino provesti ivot. Prepo-
ruujem svima. Nagnuo se preko ivice mosta i poeo da pokazuje na neku ciglu za koju je
nalazio da je zanimljiva.
Ali, kakva je to vrsta nauke? bio je uporan Riard Istorija? Fizika? Filozofija? ta?

4-3

Pa, rekao je Reg polako kad te ve toliko interesuje, tu katedru osnovao je kralj
Dord III, koji je, kao to zna, bio zainteresovan za vei broj zabavnih tema, ukljuujui i
verovanje da je jedno drvo u parku Vindzor Gejt zapravo Frederik II.
To je bilo njegovo lino radno mesto, otud Regius. To je takoe bila i njegova lina ideja, to
je malko neobinije.
Suneva svetlost igrala se oko reke Kem. Ljudi u amcima su jedni drugima veselo vikali da
odjebu. Mravi profesori prirodnjaci, koji su proveli mesece zakljuani u svojim sobama i postali
beli i riboliki, trepui su izmileli na svetlost. Parovi koji su etali obalom toliko su se uzbudili
zbog opte lepote svega da su morali da svrate kui na sat vremena.
Siroti muenik. nastavio je Reg Mislim, Dord III. On je, kao to zna, bio opsednut
vremenom. Ispunio je palatu satovima. Navijao ih je do bezumlja. Ponekad bi ustajao usred noi
i lunjao palatom u nonoj koulji, navijajui satove. Vidi, bilo mu je izuzetno stalo da vreme
nastavi da tee unapred. U ivotu mu se dogodilo toliko jezivih stvari, da se uasavao pomisli da
bi se neke od njih mogle ponovo dogoditi ako bi se vremenu dozvolilo da klizne unatrag, makar i
na trenutak. Sasvim razumljivo, pogotovo ako si lud ko pono, kakav je, bojim se da to moram
istai s veoma velikim simpatijama, dotini besumnje i bio. On mi je dodelio, ili bolje reeno,
dodelio fakultetu, ovu katedru razume, radno mesto koje imam ast da zauzimam gde sam
ono stao? O, da. On je osnovao ovu, hm, katedru hronologije, da vidi da li postoji neki poseban
razlog zbog koga se jedna stvar dogaa posle druge i da li postoji neki nain da se to zaustavi.
Poto su odgovori na ta pitanja bili odmah sam to znao da, ne i moda, shvatio sam da mogu
da odem na odmor do kraja svoje karijere.
A vai prethodnici?
Hm, mislim da su bili slinog miljenja.
Ali, ko su oni bili?
Ko su bili? Pa, izvrsni momci, naravno. Izvanredni, svi do jednoga. Podseti me da ti jednom
priam o tome. Vidi li onu ciglu? Vordsvort se jednom ispovraao na nju. Veliki ovek.
Sve se ovo dogaalo pre desetak godina.
Riard se osvrnuo po velikoj sali za ruavanje da vidi ta se u meuvremenu promenilo, a odgo-
vor je, naravno, bio apsolutno nita. U mranim visinama, prigueni pod treperavom svetlou
svea, visili su sablasni portreti predsednik, nadbiskup, politikih reformista i pesnik, a svaki
od njih je, u svoje vreme, moda povraao na istu onu ciglu.
Pa, ree Reg, glasnim poverljivim apatom, kao da nainje temu buenja bradavica u en-
skom samostanu ujem da si iznenada prilino napredovao, konano, a?
A, pa da, zapravo, ree Riard, koji je time bio iznenaen kao i svi ostali da, jesam.
Nekoliko pogleda oko stola ukrutilo se na njemu.
Kompjuteri. uo je kako neko zadovoljava radoznalost komije nie za stolom. Kruti pogledi
ponovo su se opustili i okrenuli u drugom pravcu.
Odlino. ree Reg Ba mi je drago zbog tebe, ba.
Kai mi, nastavio je i proao je trenutak pre nego to je Riard shvatio da Profesor vie ne
govori njemu, ve se okrenuo udesno da se obrati svom drugom komiji emu dugujemo ove
ove neodreeno je mahnuo rukom u pravcu svea i fakultetske srebrnine stvari.

4-4

Njegov komija, postarija, sasuena osoba, okrenuo se veoma lagano i pogledao ga kao da se
veoma iznervirao to su ga na takav nain podigli iz mrtvih.
Kolrid, rekao je ovo je Kolridova veera, matora budalo. Okrenuo se veoma lagano
nazad, dok konano nije ponovo gledao pravo pred sebe. Ime mu je bilo Kauli, bio je profesor
arheologije i antropologije, i esto su o njemu govorili, iza lea, da te studije nije smatrao samo
ozbiljnim akademskim pregalatvom, ve i ansom da ponovo proivi svoje detinjstvo.
A to li je, promrmljao je Reg to li je. Ponovo se okrenuo ka Riardu. Ovo je Kolridova
veera. rekao je informisano Kolrid je pohaao ovaj koled, zna. dodao je posle par
trenutaka. Kolrid, Semjuel Tejlor. Pesnik. Mislim da si uo za njega. Ovo je njegova veera.
Pa, ne bukvalno, naravno. Do sada bi se ve ohladila.
Tiina.
Evo, uzmi malo soli.
A, hvala vam, mislim da u saekati. ree Riard, iznenaen. Na stolu jo uvek nije bilo
hrane.
Ma hajde, uzmi. insistirao je Profesor, pruajui mu teki srebrni slanik.
Riard je zbunjeno trepnuo, ali je u sebi slegnuo ramenima i posegnuo za slanikom. Meutim, u
tren oka, teki srebrni slanik je potpuno nestao.
Trgnuo se unazad s iznenaenjem.
Dobar tos, a? ree Reg dok je vadio nestali sud iza jednog uha svog umrtvljenog desnog
komije, izazivajui iznenaujue devojaki kikot odnekud iz dna stola. Reg se vragolasto na-
smei. Veoma intrigirajua navika, znam. Stoji na mojoj crnoj listi odmah posle puenja i
pijavic.
Pa, to je bila jedna od stvari koja se nije promenila. Neki ljudi kopaju noseve, drugi imaju obiaj
da prebijaju starice po ulicama. Regov porok bio je bezopasan, iako udan ovisnost o deti-
njastim maioniarskim trikovima. Riard se setio prvog puta kada je zbog nekog problema
otiao do Rega bio je to samo normalan angst koji povremeno hvata brucoe, posebno kada
moraju da piu seminarske radove, ali mu se tada inio tekim i besmislenim teretom. Reg je
sedeo i sluao njegova jadanja namrten i duboko koncentrisan, i kada je Riard konano za-
vrio, ozbiljno je razmiljao, dugo gladio bradu, da bi se konano nagnuo napred i pogledao ga u
oi.
Mislim da tvoj problem rekao je lei u tome to ima previe spajalica u nosu.
Riard je zurio u njega.
Dozvoli da ti demonstriram. rekao je Reg i nagnuo se preko stola, pa iz Riardovog nosa
izvukao lanac od jedanaest spajalica i jednog malog gumenog labuda.
Aha, tu je pravi krivac. rekao je pokazujui labuda. Dobijaju se u kutijama ovsenih pahu-
ljica, zna, i stalno izazivaju beskrajne neprilike. Pa, drago mi je da smo popriali, dragi moj
mome. Molim te ne ustruavaj se da me opet uznemiri ako bude imao jo neki takav
problem.
Izlino je rei da se to nije dogodilo.
Riard je preao pogledom oko stola da vidi da li tu ima nekoga koga bi prepoznao iz vremena
kada je on pohaao koled.

4-5

Dva mesta od njega sedeo je profesor koji je bio ef katedre Riardovih studija engleskog
uopte nije davao znake da ga je prepoznao. To teko da je bilo iznenaujue, jer je Riard
proveo tu tri godine marljivo ga izbegavajui, esto ak do te mere da je putao bradu i pravio se
da je neko drugi.
Pored njega je bio ovek koga Riard uopte nije uspeo da identifikuje. Kao ni, uostalom, bilo ko
drugi. Bio je mrav i glodarast, i imao je najneverovatnije dugaak i koat nos stvarno je bio
veoma, veoma dugaak. U stvari, poprilino je liio na onu kontroverznu kobilicu koja je po-
mogla Australijancima da 1983. godine osvoje Kup Amerike u jahtingu, i ta slinost bila je esto
isticana tokom godina, iako, naravno, ne njemu u lice. Njemu niko apsolutno nita nije govorio u
lice.
Niko.
Nikad.
Ko god bi ga sreo po prvi put bio bi toliko zaprepaen i zbunjen njegovim nosom da nita ne bi
rekao, a drugi put bi bilo jo gore zbog prvog puta, i tako dalje. Godine su prolazile, ukupno
sedamnaest. Za sve to vreme on je bio uauren u tiini. Osoblje koleda je u sali za ruavanje
odavno steklo naviku da ispred njegovog mesta za stolom postavi so, biber i senf, poto se niko
nije usuivao da ga zamoli da ih prosledi dalje, a da zamole nekog drugog, s njegove druge
strane, bilo bi ne samo nepristojno, ve i nemogue, poto bi im njegov nos bio na putu.
Druga udna stvar u vezi s njime bio je niz gestova koje je uredno inio i ponavljao tokom svake
veere. Sastojali su se od pucketanja svakim prstom leve ruke po redu, a onda jednim od prstiju
desne. Onda bi povremeno pucketao nekim drugim delom svog tela, lankom, laktom ili kole-
nom. Kad bi bio prinuen da prestane s tim zbog jela, poeo bi da naizmence namiguje levim pa
desnim okom i povremeno klima glavom.
Niko se, naravno, nikada nije usudio da ga pita zbog ega to radi, iako ih je sve prodirala rado-
znalost.
Riard nije uspeo da vidi ko sedi do njega.
U drugom pravcu, iza Regovog umrtvljenog komije, bio je Votkin, profesor klasike, potpuno
uasno suvoparan i uknut ovek. Njegove teke naoare bez okvira bile su skoro potpune kocke
od stakla, unutar kojih su oi izgledale kao da vode nezavisne ivote zlatnih ribica. Nos mu je
bio prilino prav i obian, ali je ispod njega nosio istu istijatu bradu kao Klint Istvud. Oi su mu
letele kao da plivaju oko stola, dok je birao u koga e te veeri gledati dok dri govor. Mislio je
da e njegov plen biti neko od gostiju, novopostavljeni direktor Radija III, koji je sedeo preko
puta njega ali, naalost, njega su ve ulovili direktor muzike katedre koleda i profesor filo-
zofije.
Njih dvojica bili su zauzeti objanjavanjem izmaltretiranom oveku da je fraza previe Mo-
carta, ako se uzme u obzir realna definicija tih dveju rei, samo-kontradiktorna, i da bi stoga
svaku reenicu koja sadri tu frazu trebalo opisati kao besmislenu, te je, posledino, ne uzimati u
obzir kao deo nekog argumenta kojim se favorizuje bilo kakva strategija ureivanja programa.
Siroti ovek je ve poeo da prejako stee svoj escajg. Oi su mu letele okolo oajniki traei
spas, i napravile greku susrevi se s Votkinovim.
Dobro vee. rekao je Votkin, armantno i s osmehom, klimajui na najprijateljskiji nain, a
onda pustio da mu se pogled staklasto usredsredi na tanjir novopristigle supe, odakle mu nee
dozvoliti da se pomeri. Jo uvek. Nek slina malo pati. eleo je da spas vredi najmanje pola
tuceta honorara od gostovanja na radiju.

4-6

Iza Votkina, Riard je iznenada otkrio izvor malog devojakog kikota koji je pozdravio Regov
maioniarski trik. Sasvim zapanjujue, ispostavilo se da to i jeste devojica. Imala je oko osam
godina i plavu kosu, i bila je nadurena. Sedela je i povremeno ljupko utirala nogu od stola.
Ko je to? upitao je Riard iznenaeno.
Ko je ta? odgovori Reg pitanjem.
Riard je kriom pokazao prstom u njenom pravcu. Devojica. apnuo je. Veoma, veoma
mala devojica. Da nije neka nova profesorka matematike?
Reg je virnuo tamo, ka njoj. Da zna, rekao je zapanjeno da uopte nemam pojma. Nikad
nisam video nita slino. Ba neverovatno.
U tom trenutku problem je reio ovek iz Bi-Bi-Si-ja, koji se iznenada izmigoljio iz logikog
polu-nelsona u koji su ga komije zarobile, i rekao devojici da prestane da utira sto. Prestala je
da utira sto i umesto toga nastavila da utira vazduh s duplom estinom. Rekao joj je da pokua
da uiva, pa je onda utnula njega. Ovo je pomoglo da se u njeno dosadno vee uvue iskrica
uivanja, koja, meutim, nije dugo potrajala. Njen otac je ukratko podelio sa stolom svoje misli u
vezi s bebi-siterkama koje se ne pojavljuju kada treba, ali niko nije bio u stanju da mu se pridrui
u toj temi.
Velika sezona Bukstehudea, nastavljao je direktor muzike katedre je, naravno, ve pre-
dugo iekivana. Siguran sam da ete to sa zadovoljstvom prvom prilikom ispraviti.
Oh, hm, da, odgovorio je devojicin otac prosuvi supu hm, to jest on nije isto to i
Gluk, zar ne?'
Devojica je ponovo utnula nogu od stola. Kad ju je otac strogo pogledao, nakrivila je glavu u
stranu i usnama mu postavila pitanje.
Ne sada. insistirao je on to je tie mogao.
Kada, onda?'
Kasnije. Moda. Kasnije, videemo.
Nadureno se zgrbila u svojoj stolici. Uvek kae kasnije. promrmljala je.
Siroto dete. promrmljao je Reg Nema profesora za ovim stolom koji se u sebi ne ponaa
upravo tako. O, hvala vam. Stigla je njihova supa i odvratila im panju.
Pa reci mi, ree Reg, poto su srknuli nekoliko kaika supe i nezavisno jedan od drugog doli
do istog zakljuka: da nije ba eksplozija ukusa ime si se bavio, dragi moj mome? Neto u
vezi s kompjuterima, koliko sam shvatio, i s muzikom? Mislio sam da si ovde studirao engleski
iako, nagaam, samo u slobodno vreme. Pogledao je znaajno u Riarda preko ivice kaike za
supu. Ali ekaj. prekinuo ga je pre nego to je Riard uopte dobio ansu da pone Ako se
dobro seam, ti si imao nekakav kompjuter jo dok si bio ovde? Kada je to bilo? 1977?
Pa, ono to smo 1977. nazivali kompjuterima bila je zapravo neka vrsta elektrine raunaljke,
ali
O, sad, nemoj potcenjivati raunaljke. ree Reg U vetim rukama to je veoma sofisticiran
aparat za raunanje. to je jo bolje, ne zahteva struju, moe se napraviti od onoga to ima pri
ruci i nikada ne kae puff u sred vanog posla.
Tako da bi elektrina zapravo bila besmislena. ree Riard.
Istina. zakljuio je Reg.

4-7

Zapravo, nije bilo ba mnogo toga to je ta maina mogla da uradi, a da ne moe to da uradi i
sam, za upola manje vremena i uz mnogo manje problema, ree Riard ali bila je, s druge
strane, mnogo dobra u ulozi sporog i tupavog uenika.
Reg ga ispitivaki pogleda.
Nisam imao pojma da postoji deficit takvih. rekao je Mogao bih da puknem bar tuce njih
ovom zemikom s mesta na kojem sedim.
Siguran sam. Ali, gledajte na to ovako u emu je zapravo poenta u pokuavanju da nekoga
neto nauite?
Ovo pitanje kao da je izazvalo amor odobravanja du stola.
Riard je nastavio: Ciljam na to da ako stvarno elite neto da razumete, najbolji nain je da to
pokuate da objasnite nekom drugom. To vas prisiljava da stvar sredite u svojoj sopstvenoj glavi
i to je sporiji i tupaviji va uenik, to vi morate vie da uprostite i savaete dotinu stvar, ras-
tavljajui je na sve prostije i prostije inioce. I to je, zapravo, sutina programiranja. Do onog
trenutka kad razbijete komplikovanu ideju na male korake, tako da ak i glupava maina moe
da ih razume, svakako ste i sami nauili poneto o tome. Uitelj obino naui vie od uenika.
Zar to nije istina?
Bilo bi mnogo teko nauiti manje od mojih uenika, zaulo se tiho reanje odnekud od stola
a da se ne podvrgne frontalnoj lobotomiji.
Tako da sam provodio dane borei se s pisanjem seminarskih radova na maini od 16 kilobajta,
iako bi mi na pisaoj maini trebalo samo par sati, ali mene je fascinirao proces pokuavanja da
objasnim maini ta sam eleo da uradi za mene. Bukvalno sam napisao sopstveni tekst-procesor
u BASIC-u.

Jednostavna komanda nai i zameni trajala bi oko tri sata.

Zaboravljam da li si ikada stigao da preda neki od tih seminarskih?
Pa, ne ba. Ne. Ali, razlozi za to bili su apsolutno fascinantni. Na primer, otkrio sam da
Zastao je, smejui se sam sebi.
Takoe sam svirao klavijature u rok grupi, naravno. dodao je A to ba nije pomagalo.
E, sad, to nisam znao. ree Reg Tvoja prolost sadri u sebi mranije stvari nego to sam
mogao i da sanjam. Osobina koju, moram da dodam, deli s ovom supom. Obrisao je paljivo
usta salvetom. Moram da porazgovaram s kuhinjskim osobljem ovih dana. Voleo bih da budem
siguran da u supu stavljaju ono to ide u supu, a u kantu ono to je za bacanje. Tako, znai. Rok
grupa, kae. Vidi, vidi. O, boe.
Da. ree Riard Zvali smo se Prilino dobar bend, ali u stvari to nismo bili. Namera nam
je bila da postanemo Bitlsi ranih osamdesetih, ali smo dobili mnogo bolje finansijske i pravne
savete nego to su Bitlsi ikad dobili, a oni su se svodili na sledee nemojte se uzalud truditi
pa i nismo. Napustio sam Kembrid i gladovao tri godine.
Ali, zar nisam naleteo na tebe tokom tog perioda? ree Reg A ti si mi rekao da ti odlino
ide?
Odlino u ienju ulica. Bilo ih je grozno prljavih. Vie nego dovoljno, smatrao sam, da po-
traju za itavu jednu karijeru. Meutim, dobio sam otkaz kad sam jednom prebacio neko ubre
na teritoriju drugog istaa.

BASIC jedan od prvih programskih jezik, prim. prev.

4-8

Reg je zavrteo glavom. Pogrena profesija za tebe, siguran sam. Ima sasvim dovoljno zanima-
nja u kojima bi ti takvo ponaanje osiguralo brzo napredovanje.
Pokuao sam neka od njih dodue, ni jedno nije bilo mnogo finije. I ni na jednom se nisam
predugo zadrao, zato to sam stalno bio previe umoran da bih dao sve od sebe. Uhvatio bih se
kako spavam nad kokoinjcem ili inovnikim registratorima u zavisnosti od posla. Po itavu
no bih visio za kompjuterom vidite, uio sam ga da igra iks-oks. To je za mene bio veoma
znaajan cilj.
Siguran sam u to. sloio se Reg Hvala vam. rekao je posluitelju koji je odneo njegov
tanjir polupojedene supe Mnogo vam hvala. Iks-oks, a? Dobro. Dobro. Pa, nema sumnje da
si na kraju uspeo, te da tome moe da zahvali za svoj trenutno proslavljeni status. Je l tako?
Pa, ima tu jo poneega.
I sumnjao sam da mora da ima. teta to ga nisi poneo sa sobom. To bi moda razveselilo onu
mlaanu damu, kojoj su trenutno nametnuli dosadno i otupelo drutvo. Kratak nalet iks-oksa bi
verovatno dosta uinio da joj podigne moral. Nagnuo se napred pored dvojice komija s desne
strane, da pogleda u devojicu koja je jo uvek mlitavo sedela na svojoj stolici.
Zdravo. rekao joj je.
Pogledala ga je iznenaeno, a onda postieno spustila pogled, ponovo klatei nogama.
ta misli da je gore, raspitivao se Reg supa ili drutvo?
Tiho se, oklevajui, nasmejala i slegnula ramenima, ne podiui pogled s poda.
Mislim da je mudro od tebe to ne eli da se opredeli u ovoj fazi. nastavio je Reg to se
mene tie, ekam da vidim argarepu pre nego to donesem sud. Kuvaju je jo od vikenda, ali
bojim se da ni to nije dovoljno. Jedina stvar koja moe eventualno biti gora od argarepe je
Votkin. To je onaj s bezveznim naoarima koji sedi izmeu nas. Ja se zovem Reg, uzgred budi
reeno. Doi ovamo i utni me kad bude imala vremena.
Devojica se zakikotala i bacila pogled na Votkina, koji se ukrutio i napravio zaprepaujue ne-
uspeo pokuaj da se dobronamerno nasmei.
De-de, curice, de-de. rekao joj je trapavo, dok se ona oajniki borila da zaustavi napad
smeha pri pogledu na njegove naoari. Posle toga nisu mnogo govorili, ali je devojica sad imala
saveznika i poela je pomalo da uiva. Otac joj je uputio osmeh olakanja.
Reg se opet okrenuo ka Riardu, koji je iznenada rekao: Imate li vi porodicu?
A, ne. rekao je Reg tiho Ali, kai mi. Posle iks-oksa, ta je onda bilo?
Pa, da skratim priu, Reg, zavrio sam u Drum Unapred Tehnologijama
A, da, famozni gospodin Drum. Kai mi, kakav je on?
Riarda je oduvek pomalo nerviralo ovo pitanje, verovatno zato to su mu ga tako esto pos-
tavljali.
I bolji i gori nego to ga predstavljaju u tampi. U stvari, mnogo mi se svia. Kao i svaki jako
motivisan ovek, moe povremeno da nervira, ali poznajem ga jo od onih dana firme kad nas
dvojica nismo imali ni po zrno pasulja u depu. Dobar je on. Samo, mislim da je dobra ideja ne
dati mu broj telefona, ukoliko nemate neku telefonsku sekretaricu industrijskog kvaliteta.
ta?! Zato?
Pa, on je jedan od onih ljudi koji mogu da razmiljaju samo dok govore. Kad ima ideje, mora da
ih ispria bilo kome ko hoe da slua. Ili, ako mu sami ljudi nisu dostupni, dovoljna mu je i

4-9

njihova telefonska sekretarica. Ima jednu slubenicu iji je jedini zadatak da sakuplja trake s
elektronskih sekretaric ljudi koje je eventualno zvao, da ih transkribuje, sredi i preda mu ih
sledeeg dana u plavoj fascikli.
Plavoj, a?
Ne pitajte me zato jednostavno ne koristi kasetofon. ree Riard, slegnuvi ramenima.
Reg je razmotrio tu ideju. Valjda ne koristi kasetofon zato to ne voli da razgovara sm sa
sobom. rekao je Ima tu logike. Nekakve sigurno.
Uzeo je zalogaj svog tek pristiglog porc au poivre i neko vreme ga vakao, pre nego to je
paljivo spustio viljuku i no sa strane.
Pa, kakva je, rekao je konano uloga mladog Mek Dafa u svemu tome?
Pa, Gordon me je zaposlio da napiem ogroman softver za Epl Mekinto Finansijski spredit,
raunovodstvo, takve stvari moan, lak za korienje, mnogo grafike. Pitao sam ga ta tano
eli da sadri, a on je samo rekao: Sve. Hou softver koji igra i peva za korisnika. I poto sam u
to vreme bio ugursuz, shvatio sam ga bukvalno.
Vidite, niz brojeva moe da predstavlja to god poelite, moe da oznaava bilo kakvu povr-
inu, ili da modulie nekakav dinamiki proces, i tako dalje. A bilo koji niz rauna neke firme je,
u sutini, samo niz brojeva. Tako da sam seo i napisao program koji e prihvatiti sve te brojeve i
raditi s njima to god poelite. Ako elite samo grafikon, recimo, grafikon u obliku pite i njenih
odseaka, takvog ete i dobiti. Ako elite da oskudno odevene plesaice iskau iz tog grafikona,
da bi odvukle panju sa cifara koje grafikon zapravo predstavlja, program e vam i to omoguiti.
Ili moete da pretvorite svoje cifre u, na primer, jato galebova, a formacija u kojoj e leteti i
nain na koji e krila svakog galeba leprati bie odreen performansama svakog odeljenja u
vaoj firmi. Odlian je za pravljenje animiranih logoa firmi koji zapravo neto i znae.
Ali, najotkaenija od svih funkcija je da rauni vae firme mogu biti predstavljeni kao muziko
delo program moe da vam ispuni i tu elju. U stvari, ja sam smatrao da je to otkaena
ideja. Poslovni svet je potpuno poludeo za njom.
Reg ga je ozbiljno sluao nad komadom argarepe delikatno nabodenim na viljuku i uzdignutim
pred sobom, ali ga nije prekidao.
Vidite, bilo koji aspekat muzikog dela moe se izraziti kao niz ili ema brojeva. nastavio je
Riard, pun entuzijazma Brojevi mogu da izraze visinu tona, duinu tona, emu visin i
duin
Misli na melodije? ree Reg. argarepa se jo uvek nije pomerila.
Riard se iskezio.
Melodija je odlina re za to. Morau da je zapamtim.
To bi ti pomoglo da se lake izraava. Reg je vratio argarepu na tanjir, netaknutu. I taj
softver je dobro proao, znai? upitao je.
Ovde ne toliko. Godinji rauni britanskih kompanija zvuali su kao posmrtni mar iz Saula,
ali su se u Japanu ustremili na njega kao gomila pacova. Tamo je stvorio mnogo veselih pos-
lovnih himni, ali ako ste ba kritiki nastrojeni, primetili bi ste da sve one imaju tendenciju da na
pred kraj budu preglasne i piskave. Spektakularno je proao u SAD, to je komercijalno naj-
vanija stvar. Mada me sada najvie zanima ta se dogaa ako raune ostavimo van toga. Ako
brojeve koji predstavljaju nain na koji lepraju krila laste pretvorim direktno u muziku. ta
bismo uli? Po Gordonovom miljenju, to nikako nee biti zvuk trgovakih kasa.

4-10

Fascinantno. ree Reg Potpuno fascinantno. i strpa, konano, argarepu u usta. Okre-
nuo se i nagnuo unapred da porazgovara sa svojom novom drugaricom.
Votkin gubi. objavio je argarepe su dostigle istorijsko dno. ao mi je, Votkine, ali iako
si grozan, argarepe su, ini mi se, svetski ampioni.
Devojica se nasmejala oputenije nego proli put i osmehnula mu se. Votkin je pokuavao da
sve ovo dobroudno podnese, ali je bilo jasno, dok su mu oi plivale ka Regu, da je viniji ner-
viranju drugih nego samom nerviranju.
Molim te, tatice, je l mogu sad? S novopronaenom, mada slabom samouverenou, devoj-
ica je takoe pronala i glas.
Kasnije. insistirao je njen otac.
Sada je ve kasnije. Merila sam vreme.
Pa zastao je, i bio je izgubljen.
Bili smo u Grkoj. objavila je devojica tihim, ali zadivljenim glasom.
O, stvarno? rekao je Votkin, lagano klimnuvi Pa, dobro. Negde u Grkoj, ili svuda po
malo?
Na Patmosu. rekla je odluno Bilo je predivno. Mislim da je Patmos najlepe mesto na
svetu. Samo to trajekt nikada nije stigao onda kada je pisalo da treba. Nikada. Proveravala sam.
Omaili smo na let, ali to mi nije smetalo.
A, Patmos, tako znai. rekao je Votkin, koga su vesti malo razbudile. Pa, ono to ti mora
da razume, mlada damo, jeste da su Grci, kao da im nije bilo dosta to su dominirali kulturom
starog klasinog doba, takoe odgovorni za najvee, a neki bi rekli i jedino delo iste kreativne
mate koje je izrodio ovaj vek. Govorim, naravno, o redovima vonje grkih trajekata. To je
remek-delo izvanredne mate. Ko god da je putovao tuda ovo e potvrditi. Hm, da. Mislim da
d.
Namrtila mu se.
Pronala sam vazu. rekla je.
Verovatno nije nita. prekinuo ju je otac uurbano Znate kako je to ko god ode u Grku
po prvi put, misli da je pronaao vazu, zar ne? Ha, ha.
Oko stola se klimalo glavama. To je bilo tano. Iritirajue, ali istinito.
Pronala sam je u luci. rekla je U vodi. Dok smo ekali jebeni trajekt.
Saro! Rekao sam ti da
Ti si ga tako zvao. I gore. Izgovarao si rei za koje nisam ni znala da su ti poznate. E, pa mislila
sam da bi svi ovde trebalo da budu pametni, i da e neko moi da mi kae da li je ovo prava stvar
iz stare Grke ili nije. Ja mislim da je veoma stara. Molim te, tatice, hoe li da im je da da
vide?
Njen otac je bespomono slegnuo ramenima i poeo da pretura po neemu ispod stolice.
A da li ste znali, mlada damo, rekao joj je Votkin da je na Patmosu napisana Knjiga
otkrovenja? Tamo, nego kako. Napisao ju je Sveti Jovan, kao to zna. Ja u njoj nalazim veoma
jasne tragove koji ukazuju da je napisana dok je dotini ekao trajekt. Poinje, zar ne, s nekom
vrstom sanjivosti u koju se upadne kad ubija vreme, dosauje se, zna, pa onako, izmilja, to
onda postepeno raste do vrhunca halucinantnog oaja. Mislim da je to veoma sugestivno. Moda
bi trebalo da napie esej o tome. Klimnuo joj je.

4-11

Pogledala ga je kao da je lud.
Pa, evo je. ree njen otac, treskajui stvar na sto Samo vaza, vidite. Ona ima samo est
godina. dodao je sa smrknutim osmehom Zar ne, draga?
Sedam! rekla je Sara.
Vaza je bila prilino mala, visoka oko petnaest santimetara i iroka oko dvanaest na najirem
mestu. Telo joj je bilo skoro loptasto, s veoma uskim grlom koje se uzdizalo nekih pet santime-
tara iznad tela. Grlo i pola itave povrine vaze bili su prekriveni stvrdnutim blatom, ali su i oni
delovi vaze koji su jo uvek bili isti imali veoma grubu teksturu.
Sara ju je uzela i strpala u ruke profesora koji je sedeo s njene desne strane.
Ti izgleda pametno. rekla je Kai mi ta misli.
Profesor je uzeo vazu i prevrnuo je s pomalo prezrivim izrazom lica. Siguran sam da bi, ako bi
sastrugala blato s dna, primetio je pisalo MADE IN BIRMINGHAM.
Tako je stara, a? rekao je Sarin tata, smejui se usiljeno Tamo se ve dugo nita ne proiz-
vodi.
Mada, rekao je profesor to nije moja struka, ja sam molekularni biolog. Da li bi neko
drugi eleo da pogleda?
Ovo pitanje nije ba bilo pozdravljeno burnim izlivima entuzijazma, ali je ipak vaza, prilino
besciljno, predavana iz ruke u ruku, sve do udaljenog kraja stola. Buljili su u nju kroz binokle,
piljili kroz ronate ramove, zurili preko naoara-polumeseca, a oni koji su zaboravili naoare u
depu drugog sakoa kiljili su, pribojavajui se da sako nije moda poslat na hemijsko ienje.
inilo se da niko nije znao koliko je stara, ili nikoga nije bilo briga. Lice male devojice ponovo
je postalo snudeno.
Kisela bagra. ree Reg Riardu. Podigao je srebrni slanik i zadrao ga u vazduhu.
Mlada damo. rekao je, sagnuvi se unapred da bi joj se obratio.
O, ne, ne opet, matora budalo. promrmljao je vremeni arheolog Kauli, povukavi se unazad
i prekrivi ui akama.
Mlada damo, ponovio je Reg pogledaj ovaj obian slanik. Obrati sad panju na ovu
obinu kapu.
Ti nema kapu. rekla je nadureno devojica.
O, ree Reg samo trenutak, molim te. i ode da donese svoju crvenu vunenu kapu.
Obrati panju, ponovio je na ovaj obian slanik. Obrati panju na ovu obinu vunenu
kapu. Stavljam slanik u kapu, i onda dodajem kapu tebi. Drugi deo trika je, draga mlada damo
na tebi.
Predao joj je kapu, pored njihove dvojice komija, Kaulija i Votkina. Uzela je kapu i pogledala
unutra.
Gde je? pitala je, blenui u kapu.
Tamo gde si ga stavila. ree Reg.
O, rekla je Sara razumem. Pa ba nije neto posebno.
Reg je slegnuo ramenima. Skroman trik, ali uivam u njemu. rekao je i okrenuo se ka
Riardu. A sad, o emu smo ono razgovarali?

4-12

Riard ga pogleda s blagim oseajem preneraenosti. Znao je da je Profesor oduvek bio podloan
naprasnim promenama raspoloenja, ali sada kao da je iz njega za tren oka iilela sva toplina.
Imao je potpuno rastrojen izraz lica, slian onome koji je Riard zatekao i dok je ulazio kod
njega te veeri, ali sada, naizgled, potpuno neoekivan. Reg kao da je osetio da je Riard izne-
naen i brzo vrati osmeh.
Dragi moj mome. rekao je Dragi mome. Dragi, dragi mome! ta sam ono rekao?
Hm, rekli ste Dragi moj mome.
Da, ali sam siguran da je to bio samo preludijum. Neka vrsta kratke tokate u vezi s tim kakav si
ti izvanredan momak, koja prethodi glavnoj temi mog izlaganja, ije prirode se u ovom trenutku
vie ne seam. Nema pojma ta sam hteo da kaem?
Ne.
O. Pa valjda bi trebalo da mi bude drago. Ako bi svi znali tano ta sam ja eleo da kaem, onda
ne bi bilo nikakve svrhe da to izgovorim, zar ne? A sad, da vidimo ta je s vazom nae male
goe.
Ona je zapravo stigla do Votkina, koji je objavio da nije ekspert za stvari koje su stari Grci
pravili da bi iz njih pili, ve samo za ono to su o piu kasnije pisali. Rekao je da je Kauli onaj
ijem znanju i iskustvu svi treba da se priklone, i pokuao da mu doda vazu.
Rekao sam, ponovio je da si ti taj ijem znanju i iskustvu svi treba da se priklonimo. O,
pobogu, prestani da dri ruke na uima i pogledaj tu stvar.
Neno, ali vrsto, skinuo je Kaulijevu desnu ruku s njegovog uha, objasnio mu ponovo situaciju i
dodao mu vazu. Kauli ju je letimino, ali oigledno struno pregledao.
Da. rekao je Stara je oko dvesta godina, rekao bih. Veoma gruba. Veoma sirov primerak
ovog stila. Potpuno bezvredna, naravno.
Spustio je vazu dole i odlutao pogledom do stare minstrelske galerije, koja kao da ga je iz nekog
razloga naljutila.
Na Sari su se odmah videle posledice ovoga. Ugrizla se za usnu i bacila se unazad na stolici,
oseajui se jo jednom potpuno neprilagoeno i detinjasto. Otac joj je dobacio upozoravajui
pogled i onda se ponovo izvinio umesto nje.
Pa, Bukstehude, pourio je da, dobri stari Bukstehude. Moraemo da se pobrinemo za to.
Recite mi
Mlada damo, prekinuo ga je glas, promukao od zaprepaenja vi mora da ste maio-
niarka i arobnica s udesnim moima.
Svi pogledi uperili su se u Rega, starog razmetljivca. Stezao je vazu i zurio u nju s manijakom
oaranou. Lagano je kliznuo pogledom do devojice, kao da po prvi put procenjuje moi ne-
prijatelja kog se bojao.
Klanjam ti se. apnuo joj je Mada ne zasluujem da govorim u pristustvu moi kakva je
tvoja, preklinjem te za dozvolu da ti estitam na jednom od najboljih primera arobnjake
vetine kojima sam ikada imao ast da budem svedok!
Sara je buljila u njega razrogaenih oiju.
Mogu li da pokaem ljudima ta si zaarala? pitao je uzbueno.
Klimnula je neubedljivo, a on je otro tresnuo njenu do maloas dragocenu, a sada tako tuno
diskreditovanu vazu o sto.

4-13

Polomila se na dva nejednaka dela, a skorelo blato u koje je bila ogrezla raspalo se po stolu na
otre komade. Jedna strana vaze je otpala, a druga je ostala da stoji.
Sarine oi izbeile su se u flekavi i olupani, ali sasvim prepoznatljivi fakultetski srebrni slanik,
koji je virio zaglavljen u ostacima vaze.
Tupava matora budala. promrmljao je Kauli.
Poto je opte neodobravanje i prokazivanje ovog jeftinog salonskog trika zamrlo mada nita
od toga nije moglo ugasiti divljenje u Sarinim oima Reg se okrenuo ka Riardu i nehajno ga
upitao:
Ko je bio onaj deran s kojim si se druio ovde, da li ga ikada via? Onaj momak s udnim,
istonoevropskim imenom. Svlad neto. Svlad Sjeli. Sea li ga se?
Riard ga je na trenutak belo pogledao.
Svlad? rekao je A, mislite, Dirk. Dirk Sjeli. Ne, ne viamo se. Naleteo sam na njega par
puta na ulici, ali to je sve. Mislim da s vremena na vreme menja ime. A to pitate?

Visoko na svom stenovitom grebenu Elektrini Monah nastavio je da sedi na konju koji je tiho i
bez roptanja odlazio do avola. Pod svojom grubo tkanom kukuljicom Monah je, ne trepui,
gledao dole, u dolinu, koja je za njega predstavljala problem, ali problem je bio nov i uasan po
Monaha, jer u pitanju je bila sumnja.
Nikada nije dugo patio od sumnje, ali kada jeste, nagrizala je sam koren njegovog bia.
Dan je bio vreo, Sunce je stajalo na praznom, magliastom nebu i tuklo dole po sivim stenama i
retkoj, sasuenoj travi. Nita se nije pomeralo, pa ni Monah. Ali, udne stvari poele su da
krkaju u njegovom mozgu, kao to to ponekad biva kad neki podatak bude upuen na pogreno
mesto dok prolazi kroz ulazno kolo.
Ali onda je Monah poeo da veruje, u poetku nemirno i nervozno, ali potom sa sjajnim, esto-
kom, belim plamenom vere koja je nadvladala sva prethodna ubeenja, ukljuujui i ono glupo,
da je dolina ruiasta, da e se negde dole, u dolini, negde na par kilometara od mesta na kome je
sedeo, uskoro otvoriti misteriozna vrata u udan i dalek svet, vrata kroz koja bi on mogao da
proe. Neverovatna ideja.
Meutim, to je jo neverovatnije, ovom prilikom bio je savreno u pravu.
Konj je osetio da se neto sprema.
Naulio je ui i neno prodrmao glavom. Zapao je u neku vrstu transa zato to je tako dugo gle-
dao u istu gomilu stena. Bio je na ivici da i sam poveruje da su ruiaste. Prodrmao je glavom
malo jae.
Jedva primetno zatezanje uzdi, podbadanje Monahovih peta i krenuli su, paljivo birajui put
niz stenoviti nagib. Put je bio teak. Dobar deo sastojao se od rasutih smrskanih stena rasutih
smeih i sivih smrskanih stena i poneke smee i zelene biljke, koja se pribijala uz kamenjar,
borei se za svoju nestabilnu i rizinu egzistenciju. Monah je to primetio bez stida. Sada je to
bio jedan stariji, mudriji Monah, koji je ostavio svoje detinjaste stvari za sobom. Ruiaste
doline, hermafroditni stolovi sve su to bile prirodne faze koje je morao da proe na putu do
istinskog prosvetljenja.
Sunce je nemilice tuklo po njima. Monah je obrisao znoj i prainu s lica i zastao, naginjui se
unapred na konjskom vratu. Provirio je na dole, kroz treperavu izmaglicu jare, ka velikom steno-

4-14

vitom platou koji se prostirao dole, u podnoju doline. Tamo, iza tog platoa, bilo je mesto na
kome je Monah smatrao, ili bolje rei, strastveno verovao, do same sri svog bia, da e se
pojaviti vrata. Pokuao je da se koncentrie jo jae, ali detalji krajolika su zbunjujue plivali u
vrelom vazduhu.
Dok se naginjao natrag u svom sedlu i spremao da podbode konja da krene, iznenada je primetio
udnu stvar.
Na oblinjoj zaravnjenoj steni, u stvari, toliko oblinjoj da se Monah zaudio kako to ranije nije
primetio, stajao je ogroman crte. Bio je vrlo grubo nacrtan, mada potez nije bio bez stila, a delo-
vao je veoma staro verovatno veoma, veoma staro. Crte je bio izbledeo, okrnjen i ponegde
potpuno obrisan, pa je bilo teko jasno zakljuiti ta zapravo predstavlja. Monah pristupi blie.
Crte je izgledao kao neka primitivna scena lova.
Grupa ljudi, bia s vie udova, oigledno su bili neki prastari lovci. Nosili su gruba koplja i pre-
dano jurili jedno veliko, rogato i oklopljeno stvorenje, koje kao da je ve bilo ranjeno. To jest,
jedino to se sasvim jasno videlo bila je belina zub lovaca, koja kao da je sijala bljeskom koga
nije uspelo da zatamni ni proticanje mnogih milenijuma. U stvari, Monah se malo postideo te
beline, poto je koliko jutros bio oprao svoje zube.
Monah je i ranije viao ovakve crtee, ali samo na slikama ili na TV, nikada u stvarnosti. Obino
su se mogli nai u peinama, gde su bili zatieni od delovanja elemenata, jer se inae ne bi
toliko dugo odrali.
Ispitao je malo paljivije neposrednu okolinu stenovitog zida i otkrio da je crte, mada nije bio u
peini, odozgo bio zatien velikom stenom i dobro zaklonjen od vetra i kie. Ipak, bilo je udno
to je uspeo da se ouva tako dugo. Jo udnije je izgledalo to to se inilo da ga niko do sada
nije otkrio. Takvi peinski crtei bili su uveni i poznati, ali ovaj nije bio od onih koje je ranije
imao prilike da vidi.
Moda je ovo bilo dramatino istorijsko otkrie. Moda bi, ako bi se vratio u grad i objavio ga,
bio dobrodoao natrag, moda bi mu ipak zamenili matinu plou i dozvolili da veruje u da
veruje u ta? Zastao je, trepnuo i odmahnuo glavom da otera trenutnu sistemsku greku.
Sabrao se.
Verovao je u vrata. Mora da pronae ta vrata. Vrata su bila put u u
Vrata su bila Put.
Dobro.
Velika slova uvek su najbolji nain za izlaenje na kraj sa stvarima za koje nemate dobar
odgovor.
Hitro je zakrenuo glavu konja i pourio unapred i nizbrdo. Posle jo nekoliko minuta opasnog
manevrisanja stigli su do dna doline. Tamo se na trenutak iznervirao kad je otkrio da je fini povr-
inski prekriva praine, koja se nataloila po ispucanoj zemlji, zaista bio neke blede, smee-
ruiaste boje, posebno na obalama ljigavog potoia blata, onoga to u sezoni vruina preostaje
od reke koja je tekla kroz dolinu dok traju kie. Sjahao je i unuo da opipa ruiastu prainu i
propusti je kroz prste. Bila je veoma fina i meka, prijala mu je kad ju je utrljao u kou, a bila je
gotovo iste boje kao koa, moda malo svetlija.
Konj ga je gledao. Monah je shvatio, moda s malim zakanjenjem, da konj mora da je strano
edan. I sam je bio strano edan, ali je pokuavao da ne misli na to. Skinuo je uturicu s vodom
sa sedla. Bila je patetino laka. Odvrnuo je ep i potegao jedan jedini gutljaj. Onda je sipao malo
u skupljene ake i ponudio konju. Konj je srkao udno i kratko.

4-15

Konj ga je ponovo pogledao.
Monah je tuno odmahnuo glavom, zatvorio uturu i vratio je na mesto. Znao je, u onom malom
delu svog uma u kome su stajale injenice i logine informacije, da voda u uturi nee mnogo
potrajati, a bez nje, nee ni oni. Samo ga je njegova Vera odravala, trenutno, njegova Vera u
Vrata.
Otresao je ruiastu prainu sa svoje grube odore, a onda je stajao i gledao u stenoviti plato, uda-
ljen jedva sto metara. Gledao ga je ne bez jedva prisutne, siune strepnje. Iako je vei deo nje-
govog uma bio vrst u svom venom i neporecivom verovanju da e Vrata biti iza platoa, i da e
Vrata biti Put, ipak majuni deo njegovog mozga, koji je razumeo sve o uturi za vodu, nije
mogao da se suzdri a da se ne seti prethodnih razoaranja i oglasio je veoma bledu i tihu, ali
prodornu notu opreza.
Da nije izabrao da ode i vidi vrata, verovatno bi nastavio da veruje u njih zauvek. To e biti osa
njegovog ivota (ili ostatka njegovog ivota, govorio je onaj deo njegovog mozga koji je znao
sve o uturi).
A ako bi, meutim, ipak otiao da se pokloni Vratima, a ona ne budu tamo ta onda?
Konj je nestrpljivo zanjitao.
Odgovor je, naravno, bio veoma jednostavan. Posedovao je celu plou punu kol koja treba da
izau na kraj s upravo ovakvim problemom, zapravo, to je bila sr njegove svrhe. Nastavie da
veruje u njih, kakvim god se injenice budu ispostavile, jer ta bi bilo drugo znaenje Verovanja?
Vrata e i dalje biti tamo, ak i ako ne budu.
Sabrao se. Vrata e biti tamo, i sada mora da krene ka njima, zato to su Vrata Put.
Umesto da ponovo uzjae konja, poveo ga je. Put nije dug, treba da se pojavi u okolini vrata
ponizan.
Hodao je, hrabar i uspravan, sa sveanom sporou. Pribliio se stenovitoj litici. Dosegao ju je.
Zaobiao ju je iza oka. Pogledao je.
Vrata su bila tamo.
Konj je, ovo mora biti reeno, bio iznenaen.
Monah je pao na kolena, zadivljen i oamuen. Toliko je bio pripremljen za petljanje sa razoa-
ranjima koja su obino bila njegov deo posla da, iako to ne bi svesno priznao, za ovo apsolutno
nije bio spreman. Zurio je u Vrata upetljan u istu, praznu sistemsku greku.
Vrata su bila kakvoe na koju nikada do tada nije bio naiao. Sva vrata koja je on poznavao bila
su velike, elikom ojaane stvari, zbog svih video-rekordera i maina za pranje sudova koje su
drane iza njih i, naravno, svih tih skupih Elektrinih Monaha koji su bili neophodni da bi vero-
vali u sve to. Ova su bila obina, drvena i mala, skoro njegove visine. Vrata veliine Monaha,
ofarbana u belo, s jednom jedinom, malo ulubljenom kvakom s jedne strane, negde u visini
struka. Bila su prosto postavljena uz stenu, bez objanjenja svog porekla ili svrhe.
Ni sam ne znajui kako se usudio, siroti preplaeni Monah zateturao se na nogama, i vodei
konja, nervozno krenuo ka njima. Ispruio je ruku i dodirnuo ih. Toliko se prestravio to se nisu
ukljuili alarmi, da je odskoio unazad. Ponovo ih je dodirnuo, ovog puta mnogo jae.
Osetio je kako mu ruka polako pada na kvaku ponovo, nema alarma. Priekao je da bi bio
siguran, a onda ju je pritisnuo, veoma, veoma neno. Osetio je kako mehanizam poputa. Zadr-
ao je dah. Opet nita. Povukao je vrata ka sebi i lako su se otvorila. Pogledao je unutra, ali je

4-16

enterijer bio toliko mraan naspram pustinjskog Sunca napolju, da nita nije mogao da vidi.
Konano, skoro obamro od uenja, uao je, vukui konja za sobom.
Nekoliko minuta docnije, osoba koja je sedela neprimeena s druge strane stenovite litice zavr-
ila je s utrljavanjem praine u lice, ustala, protegla udove i krenula nazad do vrata, otresajui
usput odelo.

4-17

5. Poglavlje
U Ksanaduu Kublaj Kan
Sazda divan dvor za pir
Bilo je jasno da je ita pripadao koli miljenja koja smatra da se oseaj ozbiljnosti ili veliine
odreene pesme najbolje prenosi tako to se ona ita glupavim glasom. Urlao je i zavijao, dok
svima nije dolo da se sagnu i potre u zaklon.
gde sveti potok, Alfa zvan
kroz spilja svod, jo nikom znan
u morski hrli vir.
Riard se opustio i udobnije smestio na svojoj stolici. Rei su mu bile veoma, veoma poznate,
uostalom, kao i svakom studentu engleskog iz Sv. Keda, i mirno su se taloile u njegovom umu.
Veza koleda s Kolridom bila je izuzetna, vanredno ozbiljno shvaena, uprkos ovekovoj opte-
poznatoj sklonosti ka odreenim rekreativnim farmaceutskim sredstvima, pod ijim je uticajem
napisano ovo njegovo najvelianstvenije delo u snu.
Rukopis je bio pohranjen u sefu biblioteke koleda i iz njega je, na svakoj Kolridovoj veeri,
itana ova pesma.
A poljem, dokle see vid,
od kula krui dugi zid,
Tu mnogom vrtu potok prua sjaj,
tu cvate tamjan koji daje kad;
a mnogi suncem obasjan gaj
tu grle ume gde je veni hlad.
Riard se pitao koliko li e dugo to da traje. Bacio je pogled u stranu, na svog biveg profesora
engleskog i efa katedre, uzbunjen koopernom svrsishodnou njegove poze za itanje. Tea-
tralni pevuei glas ga je u poetku nervirao, ali je posle nekog vremena poeo da ga uspavljuje.
Gledao je kako potoi voska klizi niz ivicu skoro dogorele svee koja je bacala mutno svetlo po
masakriranoj veeri.
Al gle, taj ponor dubok koji pada
niz breg to zelen sputa se do kedra
ko kraj je divlji gde bled mesec vlada;
sred njega hui, ko kad posred hada
za mrtvim dragim ena busa nedra.
Male koliine klareta koje je dozvolio sebi tokom veere toplo su mu tekle kroz vene i uskoro su
mu misli poele lutati, a isprovociran Regovim pitanjem od malopre, pitao se ta li se zbiva s
njegovim nekadanjim da li je prijatelj dobra re? On je vie podseao na sled neverovatnih
dogaaja nego na osobu; ideja da on stvarno ima prijatelje inila mu se potpuno neverovatnom,
vie kao neka vrsta nekompatibilnih koncepata, kao ideja da Suecka kriza ode da kupi kifle.
Svlad Sjeli. Me narodom popularan kao Dirk, iako, opet, popularan jedva da je odgovarajua
re. Ozloglaen, svakako; juren, beskrajno ogovaran i to je takoe bilo istina. Ali popularan?
Samo u onom smislu u kom i teka saobraajna nesrea moe biti popularna svako uspori da

5-1

baci pogled, ali niko da se priblii plamenu. Neslavan je bolja re. Svlad Sjeli, neslavno poznat
kao Dirk.
Bio je okrugliji od prosenog studenta i nosio je vie eira. To jest, imao je samo jedan eir
koji je obino nosio, ali nosio ga je sa strau koja je veoma retka kod nekog tako mladog. eir
je bio tamnocrven i okrugao, s veoma ravnim obodom, i inilo se da se pomera kao da balansira
na kuglinim leajevima, to mu je omoguavalo da stalno bude savreno vodoravan, kako god
da njegov vlasnik pomerao glavu. Taj eir bio je izvanredan kao eir, ali nije bio preterano
uspean komad za linu dekoraciju. Bio bi veoma elegantan ukras, ik, skladan i upadljiv kad bi
ga nosila mala stona lampa, ali nikako drugaije.
Dirk je ljude privlaio zbog pria o njemu koje je poricao, ali ta bi mogao biti izvor tih pria,
ako ne ba to njegovo poricanje istih, nikada nije bilo razjanjeno.
Prie su imale veze s vidovnjakim moima koje je, navodno, nasledio s majine strane porodice
koja je, tvrdio je, ivela u finijem delu Transilvanije. To jest, on nikada nije nita slino tvrdio,
nego je govorio da je to najapsurdnija besmislica; iz sve snage je poricao da je u njegovoj poro-
dici bilo ikakvih slepih mieva i pretio da e tuiti svakoga kog uhvati da prepriava takve mali-
ciozne izmiljotine. Ali, bez obzira na to, nosio je veliki i ljampavi koni kaput i u svojoj sobi
imao jedan od onih aparata koji navodno lee bolna lea ukoliko s njih visi naopako.
Putao bi ljude da ga vide kako visi sa svog aparata tokom najudnijih sati danju, a posebno
nou, samo zbog toga da bi posle jo zagrienije mogao poricati da to ima bilo kakav znaaj.
Pomou ingenioznog niza strateki primenjivanih poricanja najuzbudljivijih i najegzotinijih
stvari, uspeo je da stvori mit da je on vidovnjak, mistik, telepat, vizionar, psihosasiki vampirski
slepi mi.
ta znai psihosasiki?
To je bila njegova re, ali je estoko poricao da ita znai.
A kroz taj prozor, kljucaju sve vie,
ba ko da zemlja uurbano die,
mlaz vode silan sebi probi put;
a tu i tamo dah mu seku ljut
sva parad krupna to skau.
Dirk je, izmeu ostalog, bio neprekidno vorc. To je neto to e se promeniti.
Celu stvar zapoeo je njegov cimer, lakoverni momak po imenu Mender, koga je, istini za volju,
Dirk verovatno ba i odabrao zbog lakovernosti.
Stiv Mender je primetio da Dirk pria u snu kad legne pijan. Ne samo to, ve bi u snu govorio
stvari kao to su: Otvaranje trgovakih puteva za bla-bleb bla-krklj-krklj predstavljalo je pre-
kretnicu za rast i razvoj imperije u hrk krklj blebe-bla. Objasni uzrok, posledice i uporedi sa
brblje-krklj urgh.
ko grad,
ko ito, kad ga vre vranac mlad.
Kada se to prvi put desilo, Stiv Mender je kao oparen skoio u krevetu. To je bilo malo pre
semestarskih ispita na drugoj godini, i ono to je Dirk upravo bio rekao, iliti razlono promum-
lao, zvualo je neverovatno slino pitanjima s pismenog iz ekonomske istorije.

5-2

Mender je tiho ustao, otiao do Dirkovog kreveta i sluao veoma paljivo, ali osim nekoliko
sasvim nepovezanih mumljanja o lezvig-Holtajnu i Francusko-Pruskom ratu (ovo poslednje
Dirk je uglavnom posvetio svom jastuku), nita vie nije uo.
Vesti su se, meutim, proirile tiho, diskretno, kao vatra posle sue.
i tu gde igra tih gromada splet,
u trenu iknu onaj potok svet.
Tokom sledeeg meseca Dirka su neprestano lovili i napijali, u nadi da e spavati vrsto i u snu
izgovoriti jo neko pitanje s ispita. Neverovatno, ali to su ga bolje hranili i napijali finijim
vinima, inilo se da je manje spavao na stomaku, glave zabijene u jastuk.
Njegova igra bila je, znai, da eksploatie svoje navodne moi, a da ne potvrdi da ih zapravo
poseduje. U stvari, na priu o tim navodnim moima reagovao bi iskrenim uenjem, ponekad
ak agresivno.
Pet milja zatim lutae kroz gore,
pa posta rekom potok Alfa zvan,
kroz spilja svod to nikom nije znan,
on s bukom stie u to pusto more;
tu Kublaj zau, u svoj buci toj,
gde glas predaka prorie mu boj.
Dirk je takoe bio, iako je poricao, i muziki vidovnjak. Ponekad bi u snu pevuio melodije za
koje bi se posle nekoliko nedelja ispostavilo da su postale neiji hit. To zapravo i nije bilo tako
teko organizovati.
U stvari, uvek je odraivao samo bedni minimum istraivanja nephodnog da podri te mitove.
Bio je lenj, i u sutini je samo putao da mu ljudska oduevljena lakovernost radi glavni posao.
Tu je lenjost bila od sutinske vanosti da su njegovi navodni paranormalni zanosi bili detaljni
i precizni, ljudi bi verovatno postali sumnjiavi i traili bi i druga objanjenja. S druge strane, to
su njegova predskazanja bila dvosmislenija i maglovitija, to su puste elje ljudi lake premo-
avale jaz kredibiliteta.
Dirk se time nikada nije preterano okoristio tako se bar inilo. U stvari, ono to je kao student
uario time to je neprekidno jeo i pio na tu raun bilo je mnogo znaajnije nego to bi iko oe-
kivao, sve dok ne bi seo i bacio cifre na papir.
I naravno, nikada nije tvrdio u stvari, aktivno je poricao da je sve to makar izdaleka tano.
Zbog toga je bio prava osoba za izvoenje veoma fine i ukusne male prevare u vreme zavrnih
ispita.
Pola senke toga dvora
lebdi tamo gde je val,
gde se uje odjek hora,
bune vode gde je al.
To udo jo ne vide ljudski stvor:
na lednoj spilji sav u suncu dvor.
Boe gospode ! Reg kao da se naprasno trgao iz dremea u koji je neno skliznuo pod
uticajem vina i recitovanja. Pogledao je oko sebe s tupavim zaprepaenjem, ali sve je bilo kao i

5-3

pre. Kolridove rei pevuckale su kroz toplu i situ tiinu u kojoj se skrasila Velika sala. Posle
jednog letiminog mrtenja Reg se ponovo vratio svom dremeu, ali ovog puta malo paljivije.
Uz cimbal jedna devojka
doe mi na san:
u Abisiniji joj dom,
na instrumentu svira tom,
o Abor-gori peva.
Dirk je dozvolio sebi da ga ubede da pokua da pod hipnozom predvidi pitanja za ispite na kraju
tog semestra.
On je sam prvi posadio tu ideju, tako to je svima do detalja objasnio da je to stvar koju on
nikada, ni pod kojim okolnostima, ne bi bio spreman da uradi iako bi na mnogo naina to
eleo, tek da bi dobio ansu da opovrgne prie o svojim navodnim i nepriznatim sposobnostima.
I na osnovu ove, paljivo pripremljene teorije, on je konano pristao iskljuivo zato to bi to
definitivno stavilo taku na celu tu neverovatno, velianstveno i iscrpljujue budalastu stvar.
Iznee u javnost svoja predskazanja posredstvom automatskog pisanja pod odgovarajuim nad-
zorom, zapeatiti ih u koverat, i ostaviti ga u banci do ispita.
A onda e ga, posle ispita, otvoriti i pogledati koliko su bila precizna.
Nek vas ne iznenadi injenica da mu je prilian broj ljudi nudio solidan mito da im dozvoli da
malo virnu u predskazanja koja je zapisao, ali je njega ta ideja potpuno okirala. To bi, rekao je,
bilo nepoteno
Da mogu da ponovim sad
tu svirku i taj poj,
oaro bi me njegov sklad,
pa dug i glasan napev moj
sazido bi taj dvorac sred zraka,
taj sunan dvor gde vlada led!
Potom, neto kasnije, Dirk je sebi dozvolio da bude vien u gradu s pomalo zabrinutim i ozbilj-
nim izrazom lica. U poetku je odmahivao glavom na pitanja u vezi s onim to ga mui, ali je na
kraju dopustio da mu izleti da e mu majka biti podvrgnuta nekoj izuzetno skupoj zubarskoj ope-
raciji koja bi, iz razloga o kojima je odbijao da govori, morala da se uradi kod privatnika, ali za
to nema novca.
Odatle se strma staza ka prihvatanju donacija za navodne bolnike trokove njegove majke, u
nadoknadu za hitre poglede na listu pitanja, ispostavila dovoljno strmom i podmazanom da mu
omogui da niz nju klizne uz minimalnu galamu.
Dalji razvoj dogaaja odveo ih je do jedinog zubara koji moe da izvede tu misterioznu operaciju
oveka iz Istone Evrope koji trenutno ivi u Malibuu pa je, kao posledica toga, iznos dona-
cija porastao prilino visoko.
Naravno, Dirk je i dalje poricao da su njegove sposobnosti ono to se o njima prialo da jesu u
stvari, poricao je da one uopte postoje, i insistirao da se nikada ne bi upustio u taj poduhvat da
nije eleo da celu stvar opovrgne i jo, poto su ljudi izgleda, na svoj rizik, imali veru u nje-
gove sposobnosti kakvu on sam nije imao, sa zadovoljstvom ih je zadovoljavao, dozvolivi im na
kraju da plate za operaciju njegove majkesvetice.
Iz te situacije mogao je da izae samo kao pobednik.

5-4

Tako je bar on mislio.
I tad bi rekla dua svaka:
ej, tog se uvaj vilenjaka,
jer ar mu oko, kosa laka!
Ispitna pitanja koje je Dirk pod hipnozom predskazao, tehnikom automatskog pisanja, bila su
zapravo smiljena tako to je obavio jedno prosto istraivanje, kakvo bi obavio i svaki drugi stu-
dent pred zavrne ispite pregledao je pitanja s prethodnih godina i otkrio kakva se ponavljanja i
obrasci izdvajaju, ako ih ima, pa je pametno nagaao ta bi sad moglo da se pojavi. Bio je
prilino siguran da e imati dovoljan broj pogodaka (kao to bi imao i bilo ko drugi) da zadovolji
lakoverne, i da e taj broj biti dovoljno nizak da cela stvar deluje savreno nevino.
I stvarno je bilo tako.
Ono to ga je potpuno oborilo s nogu i prouzrokovalo cirkus koji se zavrio tako to je isteran s
Kembrida na zadnjem seditu marice, bila je injenica da su se njegova predskazanja pokazala
istovetnim s pitanjima koja su bila postavljena.
Istovetnim. Svaka re. Svaki zarez.
Oko njeg bajaj trostruk red,
nek vid ti zastre sveti strah,
jer on je pio rose dah
i rajskog mleka jeo med
A to ga je, pored gomile senzacionalistikih novinskih reportaa koje su ga optuivale za pre-
varu, konano vrsto ustoliilo kao pravu stvar, tako da su ponovo morali da dokazuju da je pre-
varant, pa su ga onda ponovo ustoliili kao pravu stvar, sve dok se nisu umorili od toga i pronali
jednog finog, sonog igraa snukera, da ga malo maltretiraju umesto njega.
Posle toga Riard bi s vremena na vreme nabasao na Dirka, a ovaj bi ga obino pozdravljao onim
rezervisanim poluosmehom, koji kao da eli da pita da li ti je neto duan pre nego to procveta
u osmeh koji eli da sazna da li bi mu malo pozajmio. Dirkove regularne promene imena uka-
zivale su Riardu da takvom tretmanu nije bio podvrgnut samo on.
Osetio je mali ubod tuge to je neko ko je delovao tako bljetavo ivo u uskim okvirima univer-
ziteta izgledao tako bledo na svetlosti obinog dana. I udilo ga je Regovo raspitivanje za njega
tako iznebuha, a naizgled na nonalantan i letimian nain.
Ponovo je pogledao oko sebe, u svog komiju koji je diskretno hrkao; u Rega; u malu Saru koja
je tiho sluala otvorenih usta; u duboku salu obavijenu tamom i treperavom svetlou; u portrete
starih predsednika i pesnik, okaene visoko u pomrini, odakle bi samo povremeno zasjao
bljesak njihovih zuba, razotkriven nasuminim treptajem neke svee; u efa katedre za engleski,
koji je stajao i itao svojim glasom za recitacije; u knjigu Kublaj Kan, koju je ef katedre za
engleski drao u ruci; i konano, kriomice, u svoj sat. Ponovo se zavalio u stolicu.
Glas je nastavio, itajui drugi, potpuno i apsolutno udnovatiji deo pesme

5-5

6. Poglavlje
To je bilo vee poslednjeg dana ivota Gordona Druma, a on se pitao da li e se prognoza kie za
taj vikend moda promeniti. Prognozirali su promenljivo maglovite noi, praene vedrim, ali
sveim danima u petak i subotu, uz moda nekoliko mestiminih pljuskova pri kraju nedelje,
kada se svi budu vraali u grad.
To jest, svi osim Gordona Druma.
Vremenska prognoza to, naravno, nije pomenula, poto to nije njen posao, ali onda, i horoskop
mu je bio sasvim pogrean. Pominjao je neobinu koliinu planetarnih aktivnosti u njegovom
znaku i ohrabrivao ga da pravi razliku izmeu onoga to misli da eli i onoga to mu je zapravo
potrebno, predloivi mu da pokua da emocionalnim ili poslovnim problemima pristupi s oda-
nou i potpuno iskreno, ali je neobjanjivo zaboravio da pomene da e biti mrtav pre nego to se
dan zavri.
Skrenuo je s autoputa blizu Kembrida i zastao na maloj benzinskoj pumpi da napuni rezervoar,
gde je nekoliko trenutaka sedeo, zavravajui telefonski razgovor.
Okej, vidi, zvau te sutra, rekao je ili, moda kasnije veeras. Ili zovi ti mene. Trebalo bi
da budem u vikendici za pola sata. Da, znam koliko ti je vaan taj projekat. Naravno. Znam
koliko ti je to vano, taka. Ako ga ti eli, elim ga i ja. Naravno da d. I ne kaem da emo
prekinuti s finansiranjem. Samo kaem da je skup i da treba da posmatramo celu stvar s odlu-
nou i potpuno iskreno. Vidi, zato ne doe u vikendicu, da to raspravimo. Okej, da, znam.
Razumem. Pa, razmisli o tome, Kejt. ujemo se kasnije. ao.
Spustio je slualicu i nastavio da sedi u kolima.
To su bila velika kola. Veliki, srebrno-sivi Mercedes, isti kao oni iz reklama, i to ne samo iz
reklama za Mercedese. Gordon Drum, Suzanin brat, gazda Riarda Mek Dafa, bio je bogat
ovek, osniva i vlasnik Drum Unapred Tehnologija II. Drum Unapred Tehnologije I propale
su iz uobiajenih razloga i odnele sa sobom itavo njegovo prvobitno bogatstvo.
Sreom, uspeo je da stvori drugo.
Uobiajeni razlozi sastojali su se u tome to se bavio kompjuterskim hardverom u vreme kad je
svakom dvanaestogodinjaku naprasno dojadilo da se petlja s kutijama koje bi samo rekle
puufff!. Svoje drugo bogatstvo zgrnuo je na softveru. Kao rezultat dva velika softvera jedan
od njih bio je Himna (a drugi, jo profitabilniji, nikada nije ugledao svetlost dana) Drum
Unapred Tehnologije II postale su jedina britanska softverska kompanija koja je mogla biti
pomenuta u istoj reenici s najveim amerikim kompanijama kao to su Majkrosoft ili Lotus.
Reenica bi obino ila ovako: Drum Unapred Tehnologije II, za razliku od velikih amerikih
kompanija kao to su Majkrosoft i Lotus, ali i to je bio neki poetak. Drum Unapred kre-
tao se ka vrhu. A on je bio vlasnik.
Gurnuo je kasetu u prorez na stereo-konzoli. Prihvatila ju je uz neno i ljupko klik i trenutak ili
dva kasnije Ravelov Bolero potekao je iz osam savreno uklopljenih zvunika, sa sitno tkanim,
mat-crnim mreicama. Stereo je bio tako precizan i prostran da ste skoro mogli da osetite celu
ledenu halu. Neno je tapkao prstima po presvuenoj ivici volana. Pogledao je na komandnu
tablu. Ukusne svetlee ikonice i siuna, besprekorna svetla prigueno su zurila u njega. Posle
nekog vremena shvatio je da je na benzinskoj pumpi i izaao da napuni rezervoar.
Za to mu je bilo potrebno par minuta. Stajao je steui crevo, trupkajui nogama na hladnom
nonom vazduhu, pa onda odetao do malog kioska, platio benzin, setio se da kupi par lokalnih
mapa, a potom stajao i oduevljeno razgovarao sa ovekom na kasi par minuta o pravcima u
kojima e se kompjuterska industrija verovatno kretati sledee godine, ukazujui da je paralelno

6-1

procesiranje najverovatnije klju do veoma intuitivnog softvera za produktivnost, ali je takoe
ozbiljno sumnjao da li istraivanje vetake inteligencije kao takve, posebno istraivanje ve-
take inteligencije zasnovane na jeziku Prolog zaista moe da stvori neke proizvode od ozbiljne
komercijalne vrednosti u skorijoj budunosti, bar to se tie kancelarijskog desk-top okruenja
u svakom sluaju, tema koja uopte nije fascinirala oveka za kasom.
ovek je naprosto voleo da pria. dotini e kasnije rei policiji. ovee, mogao sam da
odem u klozet na deset minuta, a on bi sve to verovatno ispriao kasi. Da sam se zadrao pet-
naest minuta i kasa bi pobegla. Da, siguran sam da je to on. dodao je poto su mu pokazali
sliku Gordona Druma Samo, u poetku nisam bio siguran, jer su mu na slici usta zatvorena.
I sasvim ste sigurni da niste videli nita sumnjivo? insistirao je policajac. Nita to vam je
na neki nain bilo udno?
Ne, kao to sam rekao, to je bila samo jedna obina muterija tokom jedne obine noi no
kao i svaka druga.
Policajac ga je belo pogledao. isto eksperimenta radi, nastavio je kada bih iznenada
uradio ovo ukrstio je oima, isplazio jezik kroz ugao usana i poskoio gore-dole nabivi
prste u ui da li bi ste tu imali neto da primetite?
Pa, aaa da. rekao je kasir, odmaknuvi se nervozno Primetio bih da ste naisto
odlepili.
Doooobro. rekao je policajac, sklanjajui svoju svesku. Samo, razliiti ljudi ponekad imaju
razliite ideje o tome ta je udno, znate, gospodine. Ako je prola no bila no kao i svaka
druga, onda sam ja bubuljica na dupetu tetke markiza od Kvinsberija. Kasnije emo vam uzeti
zvaninu izjavu, gospodine. Hvala vam.
Sve ovo e se tek dogoditi.
Gordon je gurnuo mape u dep i odetao nazad do kola. Parkirana pod svetlima u izmaglici koja
je izatkala fini prekriva od perlica na njima, izgledala su pa, izgledala su kao izuzetno skup
Mercedes-Benc. Gordon je uhvatio sebe, samo na milisekundu, kako ezne da poseduje neto
poput te firme, ali je sada bio prilino vet u odbijanju takve linije razmiljanja, koja ga je samo
vodila u krug i ostavljala depresivnog i zbunjenog.
Potapao ga je kao svaki ponosan vlasnik, a onda, obiavi ga, primetio da prtljanik nije dobro
zatvoren i gurnuo njegov poklopac nanie. Zatvorio se uz zdravo, glasno klak. Pa, zbog toga i
vredi, zar ne? Jedno tako zdravo klak. Staromodne vrednosti kvaliteta i strunosti. Setio se
desetine stvari o kojima mora da razgovara sa Suzanom, pa se vratio u kola i pritisnuo dugme za
memorisane brojeve na telefonu, im je auto kliznuo na put.
pa ako bi eleli da ostavite poruku, javiu vam se im budem mogla. Moda.
Biip.
O, Suzan, ao. Gordon je. rekao je, trapavo pridravajui telefon ramenom. Evo, na putu
sam do vikendice. Sad je, hm, utorak uvee, 8:47. Magla na putu. Sluaj, ovog vikenda dolaze mi
Amerikanci da razmotrimo distribuciju Himne verzije 2.00, moram da se petljam s promocijom
i svim tim, pa sluaj, zna da ne volim da ti traim takve stvari, ali zna i da se to uvek desi, pa
evo i sad.
Samo elim da saznam da li Riard radi. Mislim, stvarno radi. Mogu da ga pitam i on e mi
rei: O, naravno, sve je u redu., ali pola vremena o, sranje, ala ovaj kamion ima jake
farove, ni jedan od te kopiladi vozaa kamiona nikada ih ne podesi kako treba, pravo je udo to
nisam negde mrtav u jarku, samo bi mi to falilo, zar ne, da ostavim svoje slavne poslednje rei na

6-2

neijoj telefonskoj sekretarici, nema razloga da ovi glupi kamioni nemaju automatski podeava
svetala. Sluaj, da li moe da me podseti da kaem Suzani ne tebi, naravno, nego sekretarici
Suzani u kancelariji da poalje pismo Ministarstvu za ivotnu sredinu i da im ponudi tehno-
logiju, ako oni uzvrate zakonom? To je za opte dobro, a u svakom sluaju mi duguju uslugu.
Vidi se da sam razgovarao s Amerikancima ove nedelje.
Uh, sad sam se setio, boe, nadam se da sam se setio da spakujem puke. ta je s tim Ameri-
kancima? Potpuno su poludeli za upucavanjem mojih zeeva. Kupio sam im neke mape u nadi
da mogu da ih ubedim da idu u zdrave etnje i odvratim im misli od ubijanja zeeva. Stvarno mi
je ao sirotih stvorenja. Mislim da u, kada budu doli Amerikanci, na travnjak staviti jedan od
onih natpisa, zna, kao ono na Beverli Hilsu, da na njemu pie OPREZ! ORUJE!
Podseti me da kaem Suzani, molim te, da mi nabavi jedan takav natpis, ali dovoljno nizak, da
zeevi mogu da ga vide. Suzani iz kancelarije, naravno.
Gde sam ono stao?
O, da. Riard i Himna verzije 2.00. Suzan, ta stvar mora biti beta-testirana za dve nedelje.
Kae mi da je sve u redu. Ali, svaki put kad ga vidim, na ekranu mu se vrti neki kau. Kae da je
to vaan deo, ali ja vidim samo nametaj. Ljudi koji ele da im rauni firme pevaju ne ele da
kupe neki kau koji se vrti. Niti mislim da ba sada treba da pretvara eme erozije na Himalajima
u kvintet za flautu.
A to se tie onoga to je Kejt naumila, Suzan, pa ne mogu da sakrijem da sam zabrinut zbog
plata i kompjuterskog vremena koje to zahteva. To moda jeste vano dugorono istraivanje, ali
takoe postoji mogunost samo mogunost, kaem, ali bez obzira na to, mogunost, a mislim
da smo duni sebi da tu mogunost ispitamo i istraimo da je to orak. udno, neto se uje iz
gepeka, a mislio sam da sam ga zatvorio kako treba.
Svakako, glavna stvar je Riard, i stvar je u tome da postoji samo jedna osoba koja je zaista u
poziciji da zna da li on zavrava vaan posao ili samo sanjari, a ta osoba je, bojim se, Suzan.
Mislim, to si ti, a ne sekretarica Suzan iz kancelarije.
Pa, da li bi mogla, ne volim to te to pitam, stvarno ne volim, da li moe malo da porazgovara
s njim? Da ga natera da uvidi koliko je to vano? Samo da se potrudi da shvati da je pred-
vieno da Drum Unapred Tehnologije postanu komercijalno preduzee u ekspanziji, a ne avan-
turistiko igralite za genije. To je problem s genijima imaju jednu fantastinu ideju koja
stvarno proe, a onda oekuju od tebe da ih godinama izdrava dok oni sede i izraunavaju
topografije svojih pupkova. Izvini, moram da stanem i zatvorim gepek kako treba. Samo
trenutak.
Spustio je slualicu na sedite, iskoraio na travu pored puta i izaao napolje. Dok se kretao pre-
ma prtljaniku, poklopac se otvorio, iz njega se izdigla jedna prilika, ispraznila mu u grudi oba
burenceta samare i potom otila svojim poslom.
Zaprepaenje Gordona Druma bilo je nitavno u odnosu na njegovo zaprepaenje onim to je
usledilo.
.

6-3

7. Poglavlje
Ui, dragi mome, ui.
Vrata Regovog stana u koledu bila su na vrhu zavojitih drvenih stepenica u uglu Drugog
Dvora, slabo osvetljena to jest, bila su savreno osvetljena kad je bilo sijalice, ali poto nje nije
bilo, nisu bila dobro osvetljena, a osim toga bila su i zakljuana. Reg se muio traei klju u
kolekciji koja je izgledala kao neto to bi spretni ninda mogao baciti i proburaziti neko stablo.
Stanovi u starim delovima koleda imali su dupla vrata koja su se veoma teko otvarala. Spoljna
vrata bila su od jake hrastove daske ofarbane u sivo, bez ikakvih obeleja, osim uskog proreza za
potu i brave, za koju je Reg konano pronaao klju.
Otkljuao ih je i otvorio; iza njih su bila obina bela vrata, s obinom mesinganom kvakom.
Ui, ui, ponovio je Reg, otvarajui ih i pipajui za prekidaem za svetlo. Na trenutak su
samo iskrice umirue vatre oko kamene reetke u kaminu bacale avetinjske crvene senke po
zidovima sobe, ali ih je onda preplavilo elektrino svetlo i rasprilo aroliju. Reg je nekoliko
trenutaka oklevao na pragu, neobino napet, kao da eli da bude siguran u neto pre nego to
ue, a onda je uleteo unutra, ako nita drugo, bar se pretvarajui da je veseo.
Bila je to velika soba, obloena lamperijom i poprilino ispunjena kolekcijom izanalog name-
taja. Uz naspramni zid stajao je veliki, pohabani sto od mahagonija, s debelim, runim nogama,
zastrt knjigama, fasciklama, kutijama i nesigurnim gomilama papira. Na svom sopstvenom
mestu na stolu, Riard je s humorom primetio, zaista je stajala stara, olupana raunaljka.
Pored njega je bio i mali pisai sto, koji bi verovatno dosta vredeo da ga nisu toliko ukali tamo-
amo, par elegantnih dordijanskih stolica, pompezni viktorijanski kabinet za knjige i slino. To
je, ukratko, bila profesorska soba. Na zidovima su visile profesorske mape i reprodukcije, na
podu je bio izbledeli tepih, sada bez ijedne resice, i sve je izgledalo kao da se tu decenijama nita
nije menjalo, to je verovatno i bilo tano, jer je u njoj iveo Profesor.
Na oba kraja naspramnog zida bila su po jedna vrata i Riard se iz prethodnih poseta seao da
jedna vode u radnu sobu koja je izgledala kao manja i malo intenzivnija verzija ove sobe: vee
gomile knjiga, vii tornjevi hartije u veoj opasnosti od rasipanja, nametaj koji je, koliko god da
je star i vredan, bio gadno iaran gomilom prstenova od olja vrelog aja ili kafe, a na mnogima
od njih su te olje jo uvek stajale.
Druga vrata vodila su u malu i slino ubogo opremljenu kuhinju i na zavojite unutranje stepe-
nice, na ijem vrhu su bili profesorovo kupatilo i spavaa soba.
Molim te, smesti se udobno na kau. zamolio je Reg, muvajui se gostoprimljivo naokolo.
Ne znam da li e ti to poi za rukom. Ja stalno imam oseaj da je ispunjen listovima kupusa i
escajgom. Ozbiljno je virnuo u Riarda. Da li ti ima dobar kau?
Pa da. nasmejao se Riard. Razveselila ga je glupavost tog pitanja.
O. rekao je Reg ozbiljno Pa, voleo bih da mi kae gde si ga nabavio. Imam beskrajnih
problema s njima, sasvim nereivih. Nikada u ivotu nisam naao neki udoban. Kako si ti prona-
ao svoj? Naleteo je, pomalo iznenaen, na mali srebrni posluavnik kog je tu bio ostavio, s
flaom porta i tri ae.
Pa, ba je udno to me upravo to pitate, rekao je Riard jer nikada nisam seo na njega.
Veoma mudro. insistirao je Reg iskreno Veoma, veoma mudro.
Nije da ne bih eleo. rekao je Riard Samo, zaglavio se na pola puta uz stepenice koje
vode do mog stana. Koliko sam uspeo da shvatim, ljudi iz dostave popeli su ga dotle, zaglavili

7-1

ga, okretali na sve mogue naine, ali nisu uspeli da ga odglave i onda otkrili, to je najudnije,
da ne mogu ni da ga spuste dole. Sad, to bi trebalo da bude nemogue.
udno. sloio se Reg Sigurno je da nikada nisam naleteo na neku tako ireverzibilnu mate-
matiku u vezi s kauima. To bi mogla da bude neka nova oblast. Da li si razgovarao s nekima iz
nacrtne geometrije?
Probao sam neto bolje. Pozvao sam klinca iz komiluka koji je uspeo da sloi Rubikovu kocku
za sedamnaest sekundi. Seo je na stepenik i zurio u njega sat vremena pre nego to je objavio da
je nepovratno zaglavljen. Priznajem da je sada nekoliko godina stariji i da je otkrio sve o devoj-
kama, ali me je zbunio.
Nastavi s priom, dragi mome, veoma sam zaineteresovan, ali prvo mi reci da li mogu neim
da te posluim. Moda malo portoa? Ili brendija? Mislim da je porto bolji izbor, koled ga je
kupio 1934, jedna od najboljih berbi koja moe da se nae, a osim toga, i nemam brendi. Kafa?
Jo malo vina? Imam odlian Margo, ve dugo traim izgovor da ga otvorim, iako bi mu,
naravno, trebalo dati ansu da odstoji sat ili dva, to ne znai da ne bih mogao da ne. rekao
je uurbano Moda bi bilo bolje da ne pijemo Margo veeras.
Mislim da bi mi najvie prijao aj. rekao je Riard Ako ima.
Reg je podigao obrve. Jesi li siguran?
Moram da vozim do kue.
Tako je. Onda u na trenutak otii do kuhinje. Molim te nastavi, mogu da te ujem. Nastavi da
mi pria o svom kauu, i molim te, u meuvremenu se smesti na moj. Da li stoji zaglavljen ve
dugo?
O, samo oko tri nedelje. rekao je Riard sedajui Mogao bih da ga pretesterim i bacim, ali
ne mogu da verujem da ne postoji neko logiko objanjenje. I takoe, naterao me je na razmi-
ljanje stvarno bi bilo korisno znati pre nego to kupite nametaj da li on moe da proe uz
stepenice ili da se provue iza oka. Tako sam rekonstruisao problem u tri dimenzije na mom
kompjuteru i do sada mi stalno odgovara da nema anse.
Odgovara, ta?! viknuo je Reg, preko buke ajnika koji se punio.
Da ne moe. Rekao sam mu da izrauna pokrete koji su neophodni da bi se kau izneo napolje,
a on je rekao da ne postoje. Ja sam rekao ta? i ponovio je da ne postoje. Onda sam ga pitao
ovo je stvarno misteriozna stvar da izrauna pokrete koji su bili neophodni da kau dospe u
svoju trenutnu, zaglavljenu poziciju, a on je odgovorio da nije mogue da dospe dotle. Tako da
ili neto nije u redu sa fundamentalnom strukturom materije u mojim zidovima, ili dodao je s
uzdahom postoji neto to nije u redu s programom. ta mislite da je u pitanju?
Da li si oenjen? pitao je Reg iz kuhinje.
ta? A, shvatam. Kau zaglavljen na stepenitu mesec dana. Pa, ne, nisam ba oenjen, ali da,
postoji jedna devojka kojom nisam oenjen.
ta ona voli? ta radi?
Ona je elistkinja, profesionalac. Moram da priznam da je kau bio tema za razgovor. U stvari,
odselila se u svoj stan dok to ne sredim. Ona, pa
Odjednom se rastuio i ustao da luta po sobi prilino besciljno, da bi zavrio ispred vatre na
izdisaju. Malo ju je prodarao i ubacio jo par cepanica, da pokua da istera hladnou iz sobe.

7-2

Ona je, u stvari, Gordonova sestra. dodao je na kraju. Ali, oni su veoma razliiti. Nisam
siguran da joj se previe dopadaju kompjuteri. I ne dopada joj se preterano njegov stav prema
novcu. Mislim da je ne krivim zbog toga, mada, u stvari, ona ne zna skoro nita o tome.
ta to ona ne zna?
Riard je uzdahnuo.
Pa, rekao je to ima veze s projektom koji je uinio da softverska inkarnacija kompanije
postane profitabilna. Zvao se Rezon i bio je senzacionalan na svoj nain.
ta je to bilo?
Pa, neka vrsta kreni-otpozadi softvera. Ba udno kako su neke od najboljih ideja zapravo
samo stare ideje sprovedene naopake. Vidite, ve je postojalo nekoliko programa koji pomau
da doete do odluke tako to ete na pravi nain sloiti i analizirati sve relevantne injenice, tako
da one prirodno ukau na pravu odluku. Problem s tim programima bio je u tome to odluke na
koje ukazuju ispravno poreane i analizirane injenice nisu uvek one odluke koje mi elimo.
Daaaaa uo se Regov glas iz kuhinje.
Pa, Gordonova fenomenalna ideja bila je da napiemo program koji e ti unapred dozvoliti da
odredi tano onu odluku koju eli da donese, i tek onda ubaci sve injenice. Zadatak pro-
grama koji je on uspevao da rei sa savrenom lakoom bio je naprosto konstruisanje vero-
vatne serije koraka koji zvue logino, a koji povezuju premise sa zakljukom.
I moram da kaem da je fantastino radio. Gordon je uspeo da kupi sebi Pore skoro odmah,
uprkos tome to bio potpuno vorc i beznadean voza. Ni njegov menader u banci nije mogao
da nae manu u njegovom rezonovanju. ak ni kada ga je tri nedelje kasnije otpisao od poreza.
Gospode! I da li se taj program dobro prodavao?
Ne. Nikada nismo prodali ni jedan jedini primerak.
Zapanjuje me. To mi zvui kao prava stvar.
I bila je. rekao je Riard s oklevanjem. itav projekat otkupio je Pentagon, sa svim bele-
kama, kompjuterima, ak i tastaturama na kojima je program raen. Taj posao postavio je Drum
Unapred na veoma vrstu finansijsku osnovu. Na moralnu osnovu se, s druge strane, ba ne bih
kladio. Nedavno sam analizirao mnoge argumente istaknute u korist projekta Ratovi zvezda, i
ako zna ta radi, ema algoritma je jasna.
U stvari, toliko je jasna da kada pogledam rad Pentagona tokom proteklih nekoliko godina,
skoro da sam siguran da njihova mornarica koristi verziju 2.00 tog programa, a vazduhoplovstvo,
iz nekih razloga ima, samo beta-test verziju 1.5. udno.
Ima li ti primerak tog programa?
Sauvaj boe, rekao je Riard ne elim da imam nita s tim. U svakom sluaju, kad je
Pentagon kupio sve, to je bukvalno bilo sve. Svaku vrljotinu i disketu. Bilo mi je drago da im
vidim lea. Nadam se da sam ih video. Sada se bavim svojim projektima.
Ponovo je prodarao vatru, pitajui se ta li radi ovde kad ima tako mnogo posla. Gordon ga je
neprestano proganjao da pripremi novu, super-verziju Himne za Mekinto II, a on je ve po-
prilino zaostajao s tim. to se tie predloenog modula za konvertovanje Dau-Donsonove
berze akcija u MIDI podatke u realnom vremenu, to je Riard pomenuo teko onako, u ali, ali je
Gordon, naravno, odlepio na tu ideju i insistirao da je primeni. I to je trebalo da bude spremno, a
nije. Odjednom je tano znao zbog ega je bio tu gde je.

7-3

Pa, bilo je to prijatno vee, bez ozbira na to to nije znao zbog ega je Reg toliko insistirao da ga
vidi. Podigao je nekoliko knjiga sa stola. Sto se verovatno otvarao u sto za ruavanje, jer oko
knjiga nije bilo praine, to je znailo da su nedavno pomerane.
Moda, pomislio je, potreba za askanjem s nekim drugaijim moe da postane hitna kao i svaka
druga potreba, kad ivite u toliko zatvorenom drutvu kao to je Univerzitet u Kembridu, ak i
u dananje vreme. Reg je bio dopadljivi matori momak, ali je jo od veere bilo jasno da se
mnoge njegove kolege uzdravaju od jela zbog njegovih ekscentrinosti naroito zbog toga to
i sami imaju toliko sopstvenih ekscentrinosti s kojima moraju da ih uporeuju. Misao o Suzani
ga je muila, ali na to je ve navikao. Poeo je prelistavati par knjiga koje je podigao.
Jedna od njih, prilino stara, bila je pria o duhovima u rektoratu Borli, kui koja je najpose-
enija od duhova u itavoj Engleskoj. Rikna joj se ve bila otrcala, a fotografije su bile tako sive
i zamagljene da je sve bilo potpuno nerazaznatljivo. Za sliku avetinjske prikaze za koju je smat-
rao da je ili snimljena uz neverovatnu sreu ili je prevara, na kraju se ispostavilo da je slika
autora.
Druga knjiga bila je skorijeg datuma i, sasvim udnovato, sluajno se ispostavilo da je to vodi
po grkim ostrvima. Prelistao ju je besciljno nekoliko puta, kad iz nje ispade komad papira.
Erl Grej ili Lepseng Su-ong? pitao je Reg Ili ariling? Svi su u kesicama, bojim
se, i nisu preterano svei.
ariling, molio bih, odgovori Riard dok se saginjao da podigne komad papira.
Mleko? pitao je Reg.
Aha, molio bih.
Jednu kocku ili dve?
Jednu, molim.
Riard je ubacio papir nazad u knjigu, primeujui uz put da je neko na njemu na brzinu na-
vrljao neku poruku. Pisalo je, da sve bude jo udnije, Obrati sad panju na ovaj obian srebrni
slanik. Obrati panju na ovu obinu vunenu kapu.
eer?
Aaa molim? rekao je Riard, trgnuvi se. Brzo je vratio knjigu na gomilu.
To je samo moja mala ala. veselo je rekao Reg Tako proveravam da li me ljudi sluaju.
Izaao je iz kuhinje sijajui od zadovoljstva, s posluavnikom i dve olje na njemu, koje je izne-
nada ispustio na pod. aj se razlio po tepihu. Jedna od olja se razbila, a druga se otkotrljala
ispod stola. Reg se naslonio na dovratak, bled i razrogaenih oiju.
Jedan sleeni trenutak tiho je promakao dok je Riard bio previe iznenaen da bi odreagovao, a
onda je trapavo skoio napred da pomogne. Ali, starac se ve izvinjavao i nudio se da mu skuva
jo jednu olju. Riard ga dovede do kaua.
Jeste li dobro? pitao je Riard bespomono Da pozovem lekara?
Reg mu mahne da sedne. U redu je, rekao je dobro sam, sasvim dobro. Mislio sam da sam
uo neki zvuk, pa, koji me je uplaio. Ali to nije bilo nita. Samo su me oamutila ajna ispa-
renja, valjda. Pusti me samo da doem do daha. Mislim da e me, hm, malo portoa odlino okre-
piti. Ba mi je ao, nisam hteo da te uplaim. Mahnuo u pravcu flae s portoom. Riard ga je
uurbano nasuo u malu au i dodao mu je.
Kakav zvuk? upitao je, udei se ta li ga je, pobogu, moglo toliko okirati.

7-4

U tom trenutku s gornjeg sprata zauo se zvuk kretanja i udna vrsta tekog disanja.
To proaptao je Reg. aa portoa leala je razbijena u paramaparad ispred njega. Gore
kao da je neko trupkao nogama. Jesi li uo?
Pa, jesam.
Starcu kao da je laknulo.
Riard je nervozno pogledao u tavanicu. Da li gore nekog ima? upitao je, znajui da je pi-
tanje glupo, ali i da mora biti postavljeno.
Ne. rekao je Reg tihim glasom koji je okirao Riarda zbog straha kojeg je ispoljavao
Nema nikog. Nikoga ko bi trebalo da bude tamo.
Onda
Reg se muio da stane na nesigurne noge, ali je u njemu gorela neka estoka odlunost.
Moram da odem gore. rekao je tiho Moram. Molim te da saeka ovde.
ekajte, ta je to? zahtevao je Riard postavivi se izmeu Rega i vrata ta je, da nije
provalnik? Sluajte idem ja. Siguran sam da nije nita, samo vetar ili tako neto. Riard nije
znao zbog ega ovo govori. Bilo je sasvim jasno da nije vetar, niti bilo ta nalik vetru, jer iako
vetar potencijalno moe da proizvodi zvuk nalik tekom disanju, stvarno retko tako trupka
nogama.
Ne. rekao je starac ljubazno, dok ga je odluno gurao u stranu To moram sam da uinim.
Riard ga je bespomono pratio kroz vrata do malog hodnika, iza koga je bila malecka kuhinja.
Odatle su gore vodile mrane drvene stepenice; stepenice su delovale izgrebano i oteeno.
Reg je upalio svetlo. Priguena i kiljava sijalica visila je u vrhu stepenita. Pogledao je k njemu
s mranim predoseanjem.
ekaj tu. rekao je i krenuo uz prva dva stepenika. Onda se okrenuo i suoio s Riardom sa
izrazom najdublje ozbiljnosti na licu.
ao mi je, rekao je to si morao da bude umean u ono to predstavlja komplikovaniju
stranu mog ivota. Ali, sada si umean, iako je to moda za aljenje, i moram neto da te
zamolim. Ne znam ta me eka tamo gore, ne znam tano. Ne znam da li je to neto to sam
budalasto navukao sebi na vrat svojim hobijima, ili neto to e me pretvoriti u nevinu rtvu.
Ako je ono prvo, onda mogu samo sebe da krivim, jer ja sam kao doktor koji ne moe da
prestane da pui, ili moda jo gore, kao ekolog koji ne moe da se odvoji od svog auta a ako je
ono drugo, nadam se da se isto nee dogoditi i tebi.
Moram da te neto zamolim. Kad siem niz ove stepenice, uzevi, naravno, da se to podra-
zumeva, onda, ako ti se moje ponaanje uini na neki nain udnim, ako ti se uini da nisam
sasvim svoj, onda mora da skoi na mene i zakuca me na pod. Da li me razume? Mora da
me sprei da uradim ono to u moda pokuati da uradim.
Ali, kako to da prepoznam? upitao je zaprepaeno Riard Izvinite, nisam eleo to da
kaem, ali ne znam ta da
Znae. rekao je Reg Sada me, molim te, saekaj u dnevnoj sobi i zatvori vrata.
Odmahujui glavom u neverici Riard se vrati natrag, kao to mu je bilo nareeno. Iz velike,
neuredne sobe oslukivao je zvuk Profesorovih koraka dok se ovaj peo uz jedan po jedan
stepenik.
Popeo se gore umornim, odlunim koracima, koji su zvuali kao kucanje velikog, sporog sata.

7-5

Riard je uo kad je stigao do vrha stepenita. Tu je zastao u tiini. Prolazile su sekunde, pet,
moda deset, moda dvadeset. Onda su se ponovo zauli teki pokreti i disanje koje je tako
izbezumilo Profesora.
Riard je brzo otiao do vrata, ali ih nije otvorio. Hladnoa u sobi ga je titila i uznemiravala.
Protresao je glavom pokuavajui da odagna taj oseaj, a onda je zadrao dah kad su koraci jo
jednom, polako, poeli da prelaze preostala dva metra od stepenita, da bi onda ponovo zastali.
Posle samo nekoliko sekundi Riard je zauo dug, spori jecaj vrata koja se otvaraju, santimetar
po santimetar, dok se verovatno nisu irom otvorila.
inilo se da se dugo, dugo nita nije dogaalo.
Onda su se konano vrata ponovo zatvorila, polagano.
Koraci su preli preko odmorita i ponovo se zaustavili. Riard je uzmakao nekoliko malih ko-
raka od vrata, zurei fiksirano u njih. Jo jednom su koraci poeli da se sputaju niz stepenice,
polako, promiljeno i tiho, dok na kraju nisu stigli do podnoja. Vrata su se otvorila i Reg je
mirno uao unutra.
U redu je, to je samo konj u kupatilu. rekao je tiho.
Riard je skoio na njega i bacio ga na zemlju.
Ne! dahtao je Reg Ne, sii s mene, putaj, savreno sam dobro, majku mu. To je samo
konj, najobiniji konj. Otresao je Riarda sa sebe bez mnogo potekoa i seo, duvajui i dahui
i provlaei ruke kroz proreenu kosu. Riard je neubeen stajao nad njim, oseajui sve jau i
jau nelagodu. Odmakao se unazad i pustio Rega da ustane i sedne na stolicu.
Samo konj, rekao je Reg ali hvala ti to si odrao re.
Konj? ponovio je Riard.
Da. rekao je Reg.
Riard je izaao i pogledao napolje na stepenice, pa se vratio unutra.
Konj? ponovo je upitao.
Da, jeste. rekao je Profesor Nemoj mahnuo je Riardu koji je krenuo gore da istrai
Neka ga. Nee dugo.
Riard je s nevericom zurio u njega. Kaete da je u vaem kupatilu konj, a sve to po tom pita-
nju moete da uradite je da stojite tu i recitujete pesme Bitlsa?


Profesor ga je belo gledao.
Sluaj, rekao je ao mi je ako sam te uplaio maloas, to je bio samo mali obrt situ-
acije. Takve stvari se dogaaju, dragi moj mome, ne uzbuuj se zbog toga. Dobri boe, viao
sam ja i otkaenije stvari u svoje vreme. Mnoge. Daleko otkaenije. To je samo konj, za boga
miloga. Otii u i pustiti ga napolje kasnije. Molim te da ne brine. Hajde sa se malo okrepimo
portoom.
Ali, kako je dospeo tamo?
Pa, prozor kupatila je otvoren. Valjda je tuda uao.

Neka ga Let it be, engl; Nee dugo It want be long, engl, - nazivi dveju kompozicija grupe The
Beatles prim. prev.

7-6

Riard ga je pogledao, ni prvi, a sigurno ni poslednji put, iako su mu oi bile suene od sumnje.
To radite namerno, zar ne? rekao je.
Radim ta, dragi mome?
Ne verujem da je konj u vaem kupatilu. rekao je Riard naprasito. Ne znam ta je tamo, ne
znam ta vi radite, ne znam ta ovo vee uopte znai, ali ne verujem da je konj gore, u kupa-
tilu. I ne obazirui se na dalje Regove proteste, otiao je gore da pogleda o emu se radi.
Kupatilo nije bilo veliko.
Zidovi su bili obloeni starim hrastovim daskama, koje su, uzevi u obzir starost i funkciju
zgrade, verovatno bile strano vredne, ali su sve ostale stvari bile standardne, skoro komunalne.
Na podu je bio stari izlizani, crno-beli linoleum, mala kada, dobro oprana, ali prepuna starih
mrlja i pukotina u emajlu, i jo mali lavabo sa etkicom i koncem za zube pored esme. U naj-
verovatnije dragocene zidne obloge iznad lavaboa bio je urafljen metalni visei element s vra-
tima-ogledalima. Izgledao je kao da su ga mnogo puta prefarbavali, a ogledalo je bilo po rubo-
vima isflekano kondenzacijom. Klozet je bio onaj starinski, na principu limenog kazaneta s
lancem za povlaenje vode. U oku je stajao stari, belo ofarbani drveni ormari, a pored njega
smea stolica od savijenog drveta, na kojoj su leali uredno sloeni, ali veoma otrcani pekirii.
U kupatilu je takoe bio i jedan veliki konj i zauzimao je sav prostor.
Riard je zurio u njega i on je zurio u Riarda, na neki udno procenjujui nain. Riard se blago
zanjihao. Konj je stajao savreno mirno. Posle nekog vremena, skrenuo je pogled na ormari. Iz-
gledao je, ako ne ba zadovoljan, a ono potpuno pomiren s time da e biti tu gde je dok ga ne
stave negde drugde. Takoe se inilo ta li je to bilo?
Kupao se u sjaju meseine koja je dopirala kroz prozor. Prozor je bio otvoren, ali mali, a osim
toga bio je na drugom spratu, tako da je ideja da je konj uao tim putem bila potpuno bezvredna.
Bilo je neeg udnog u tom konju, ali nije mogao da odredi ta. Pa, jedna stvar je zaista bila
udna, a to je injenica da stoji u kupatilu na drugom spratu zgrade koleda. Moda je ipak samo
to bilo u pitanju.
Posegnuo je, prilino bojaljivo, da potape stvorenje po vratu. Oseaj je bio obian vrsto,
glatko u dobrom je stanju. Efekat meseine na njegovoj dlaci bio je malo zbunjujui, ali na
meseini sve izgleda pomalo udno. Konj je malo zastresao grivom kad ga je dodirnuo, ali iz-
gleda da mu to nije mnogo smetalo. Poto je uspeo u pokuaju da ga potape, Riard ga je par
puta pomilovao i neno poeao ispod vilice. Onda je primetio da u kupatilu postoje jo jedna
vrata, u daljem uglu. Oprezno je zaobiao konja i pribliio se drugim vratima. Gurnuo ih je
leima i bojaljivo irom rastvorio.
Otvarala su se u Profesorovu spavau sobu, majunu sobicu zakrenu knjigama, cipelama i
malim krevetom. Ova soba je, takoe, imala jo jedna vrata, koja su ponovo vodila na odmorite.
Riard je primetio da je pod na odmoritu svee izgreban i umrljan, kao i stepenite, a ti znaci su
se uklapali s idejom da je konj nekako bio tuda naguran do gore. Ne bi voleo da je to sam morao
da uradi, a jo manje bi voleo da je konj kome su to uradili, ali to je ipak na ivici da bude
mogue.
Ali, zato? Poslednji put je pogledao konja, koji je poslednji put pogledao njega, a onda se vratio
dole.
Slaem se, rekao je u vaem kupatilu je konj i ja u, posle svega, ipak uzeti malo portoa.

7-7

Sipao je malo sebi, pa onda malo Regu, koji je tiho posmatrao vatru i poeleo dodatak.
Ipak je trebalo da pripremim tri ae. rekao je Reg razgovorljivo. Malopre sam se pitao
zato sam ih pripremio, a sad se seam.
Pitao si me da li moe da povede prijateljicu, ali izgleda da nisi. Zbog kaua, sigurno. Nema
veze, deava se. Ehej, nemoj previe, prosue.
Istog trenutka su sva konjska pitanja iilela iz Riardovog mozga.
To sam pitao? rekao je.
O da, sad se seam. Pozvao si me ponovo, da pita da li bi to bilo u redu, koliko se seam.
Rekao sam da u biti poaen i imao sam ozbiljne namere da budem. Pobrinuo bih se za to da
sam na tvom mestu. Ne eli valjda da rtvuje svoju sreu zbog kaua. Ili je moda pomislila da
e vee s tvojim matorim tutorom biti nezamislivo dosadno i odluila se za mnogo uzbudljiviji
proces pranja kose. Bogo moj, znam ta bih ja uradio da sam na njenom mestu. Samo nedostatak
kose nagoni me da se uputam u ovako bogate socijalne odnose ovih dana.
Sad je bio red na Riarda da prebledi i izbulji se.
Da, on je pretpostavljao da Suzan nee hteti da ide.
Da, on joj je rekao da e biti jezivo dosadno. Ali, ona je insistirala da je povede zato to bi to bio
jedini nain da vidi njegovo lice na nekoliko minuta okupano nekom drugom svetlou osim one
s kompjuterskog ekrana, pa se on sloio i uredio da je ipak povede.
Samo to je na to potupno zaboravio. Nije otiao po nju.
Rekao je: Molim vas, da li mogu da telefoniram?

7-8

8. Poglavlje
Gordon Drum leao je na zemlji, nesiguran u to ta treba da radi.
Bio je mrtav. inio se da ima malo sumnje u to. U njegovim grudima bila je strahovita rupa, ali
je krv koja je bila liptala iz nje sada jedva curkala. Osim toga, u njegovim grudima nije bilo ni-
kakvog pokreta, niti, to se toga tie, u bilo kom drugom delu njegovog tela.
Pogledao je gore i sa strane i postalo mu je jasno da, ta god da mu se pomera, to nije telo.
Magla se lagano kotrljala nad njim i nita nije objanjavala. Nekoliko metara od njega na tlu je
leala puka i mirno se puila u travi.
Nastavio je da lei tu, kao neko ko lei budan u etiri ujutro, nesposoban da umiri svoj um i ne-
sposoban da pronae neto ime bi ga zaposlio. Shvatio je da je upravo doiveo neku vrstu oka,
to objanjava njegovu nesposobnost da jasno razmilja, ali ne objanjava njegovu sposobnost da
uopte razmilja.
U velianstvenoj debati koja besni ve vekovima, po pitanju ta se dogaa poto se umre, ako se
ita dogaa da li je to raj, pakao, istilite ili nitavilo u jednu stvar se bar nikada nije po-
sumnjalo: da to svi saznaju tek poto umru.
Gordon Drum je umro, ali naprosto nije imao ni najmanju ideju ta treba da radi po tom pitanju.
To nije bila situacija s kojom se ranije susretao.
Seo je. Telo koje je selo njemu se inilo isto onoliko stvarnim kao i ono koje je ostalo da lei i
hladi se na zemlji, isputajui vrelinu svoje krvi u obliku avetinjske pare koja se meala s mag-
lom te svee noi.
Rasteui eksperiment malo dalje, pokuao je da ustane, polako, zbunjeno i lelujavo. Zemlja kao
da ga je podrala, prihvatila njegovu teinu. Ali onda, inilo se da i nema teine koja treba da
bude prihvaena. Kada se sagnuo da dodirne zemlju nije osetio nita osim nekog dalekog, guma-
stog otpora, kao kad ti ruka utrne i umrtvi se, a hoe neto da podigne. Utrnula mu je ruka. I
noge, i druga ruka i trup i glava.
Celo telo mu je bilo utrnulo i mrtvo. Nije mogao da shvati zato nije i um.
Stajao je obuzet nekim ledenim, besanim uasom, dok se magla lagano kovitlala kroz njega.
Pogledao je dole, u sebe, u tu jezivu stvar koja je nepomino leala, sa zaprepaenim izrazom
lica osobe koja je upucana i pridavljena, i poeleo je da se najei. Ili bolje, poeleo je kou koja
bi mogla da se najei. Poeleo je telo. Nije ga imao.
Iz usta mu je izleteo iznenadni vrisak uasa, ali je bio nita i otiao je nigde. Prodrmao je sam
sebe i nita nije osetio.
Muzika i svetlo dopirali su iz njegovih kola. Otiao je do njih. Pokuao je da hoda ivahno, ali to
je bio samo bled i kilav hod, nesiguran i pa, prazan. Zemlja pod njegovim nogama delovala je
krhko.
Vrata kol jo uvek su bila otvorena s vozaeve strane, kao to ih je i ostavio kad je izaao
napolje da bi sredio stvar s prtljanikom, mislei da e mu za to trebati samo dve sekunde.
To je bilo pre cela dva minuta, kad je bio iv. Kada je bio osoba. Kad je mislio da e za tren
uskoiti natrag u kola i odvesti se odatle. Dva minuta, a kao da je proao ceo ivot.
Ovo je sumanuto, zar ne? pomislio je iznenada..
Obiao je vrata i sagnuo se da zaviri u spoljni retrovizor.

8-1

Sebi je izgledao isto kao i uvek, to jest kao i uvek kada bi se strano uplaio, to je bilo za
oekivati, ali ipak je to bio on, to je normalno. Mora da on sve ovo zamilja, moda je ovo neki
stravian san na javi. Odjednom mu je palo na pamet da dune u retrovizor.
Nita. Ni najmanja kapljica. To bi zadovoljilo doktore, tako uvek rade na televiziji ako se na
ogledalu ne stvori izmaglica, znai da nema daha. Moda, pomislio je zabrinuto, moda to ima
neke veze s ogledalima na grejanje. Zar ova kola nemaju spoljne retrovizore na grejanje? Zar mu
nije prodavac tupio bez kraja i konca o zagrejanom ovom, elektrinom onom, i servo- ko zna
emu? Moda su to digitalni retrovizori. Mora da je to. Digitalni, na grejanje, servo, kompju-
terski kontrolisani retrovizori, otporni na dah
To su, shvatio je, potpune budalatine. Polako se okrenuo i ponovo s uasavanjem pogledao u
telo koje je lealo na zemlji, tu pored, s raznetim grudnim koem i modricama na vratu. To bi tek
sigurno zadovoljilo doktore. Prizor bi bio dovoljno jeziv i da je to neije tue telo, ali njegovo
Mrtav je. Mrtav mrtav pokuao je da natera tu re da dramatino odjekuje u njegovoj
glavi, ali nije mogao. Nije on filmska traka, samo je mrtav.
Zurio je u telo sa zaprepaenom fascinacijom i padao u sve dublje i dublje oajanje zbog idi-
otski glupog izraza na svom licu.
To je bilo savreno razumljivo, naravno. To je bio upravo onakav izraz lica kakav bi imao neko
ko se naao u situaciji da neko ko se krio u prtljaniku njegovih kola ispuca u njega oba buren-
ceta njegove roene puke, ali mu se, bez obzira na to, nije dopadala ideja da bi neko mogao da
ga pronae dok tako izgleda.
Kleknuo je na zemlju pored tela, u nadi da e biti u stanju da pomeri svoje crte lica u neto to
bar podsea na dostojanstvo, ili bar na osnovnu inteligenciju.
To se pokazalo skoro nemogue tekim. Pokuao je da zategne kou, muno poznatu kou, ali
nekako nije uspevao da je uhvati kako treba. Kao ni bilo ta drugo, uostalom. Kao neko ko poku-
ava da mesi plastelin utrnulim rukama, samo to su njegove ruke, umesto da klize s modela,
propadale kroz njega.
Uas i bes preplavili su ga zbog ove njegove apsolutne, proklete, idiotske nemoi i iznenada se
prepao kad je shvatio da gnjei i trese svoje sopstveno mrtvo telo, vrsto i divljaki ga steui.
Zateturao se unatrag, okiran i zaprepaen. Sve to mu je polo za rukom da doda svom licu uz
izraz idiotskog zaprepaenja bila su iskrivljena usta i mig. I masnice, koje su mu se rascvetale
po vratu.
Poeo je da jeca, i ovog puta izgleda da se zauo zvuk, udno zavijanje, duboko iz te stvari u
koju se, izgleda, pretvorio. Grei ruke na licu zaneo se unazad, povukao do kola i bacio se na
sedite. Sedite ga je prihvatilo na neki labav, udaljen nain, kao tetka koja ne odobrava pos-
lednjih petnaest godina tvog ivota, pa te zbog toga nudi erijem, ali odbija da te pogleda u oi.
Da li moe da se dovue do lekara?
Da bi izbegao suoavanje s apsurdnou te ideje poeo je ludaki da se rve s volanom, ali ruke su
mu propadale kroz njega. Pokuao je da se izbori s automatskim menjaem i zavrio besno ga
treskajui, ali ne uspevajui ni da ga uhvati, ni da ga pomeri.
Stereo je jo uvek putao laku orkestrasku muziku u telefon, koji je stajao na suvozaevom
seditu i sve vreme strpljivo sluao. Zurio je u njega i shvatio, sa sve jaim grozniavim uzbu-
enjem, da je jo uvek povezan sa Suzaninom telefonskom sekretaricom. To je bila ona vrsta
koja radi i radi, sve dok ne prekine vezu. Jo uvek je bio u kontaktu sa svetom.
Oajniki je pokuavao da podigne slualicu, nespretno je petljao sve dok nije skliznula, i na
kraju je bio prinuen da se sagne dole na pod, do slualice. Suzan! urlao je, glasom koji kao

8-2

da je bio grub i dalek tutanj vetra. Suzan, pomozi mi! Pomozi mi, tako ti boga. Suzan, ja sam
mrtav mrtav sam mrtav sam i ne znam ta da radim Ponovo se raspao, beznadeno
plaui, i pokuao da se pribije uz telefon kao beba koja se pribija uz ebe, radi utehe.
Pomozi mi, Suzan ponovo je viknuo.
Bip. rekao je telefon.
Pogledao je ponovo tamo dole u slualicu. Ipak je uspeo neto da pritisne. Uspeo je da pritisne
dugme koje je prekinulo vezu. Grozniavo je pokuavao da ponovo dohvati slualicu, ali ona mu
je stalno propadala kroz prste i na kraju se, nepomina, zaustavila na podu. Nije mogao da je
dodirne. Nije mogao da pritisne dugmie. U napadu besa zavrljaio ju je u oferajbnu. Na to je
odreagovala, i te kako. Udarila je u oferajbnu, odbila se pravo kroz njega, pa o sedite, a onda
se smirila pored menjaa, neumoljivo odbijajui svaki njegov dalji pokuaj da je dotakne.
Nekoliko minuta je tako sedeo i klimao glavom, dok se uas pretvarao u obinu utuenost.
Nekoliko automobila prolo je pored njega, ali nisu primetili nita udno kola su mu stajala u
utoj traci, predvienoj za to. Poto su brzo jurili kroz no, farovi im verovatno nisu ni dotakli
le koji je leao u travi iza kola. Sigurno nisu primetili ni duha koji sedi u kolima i plae sam za
sobom.
Nije znao koliko dugo je tako sedeo. Jedva da je bio svestan proticanja vremena, samo, inilo mu
se da ne protie previe brzo. Bilo je malo spoljnih uticaja koji bi mogli oznaiti njegovo pro-
ticanje. Nije oseao hladnou. U stvari, teko da je mogao i da se seti kakav je to oseaj, ta hlad-
noa, samo je znao da je to neto to bi se oekivalo da oseti u ovom trenutku.
Na kraju se trgao iz sopstvenog bednog zagrljaja. Morao bi neto da preduzme, iako nije znao
ta. Prosto, mora da postoji neto to bi pokuao. Mora da nekako pregrmi ovu no.
Izaao je iz kola, pokuavajui da se sabere, a stopalo i koleno su mu bez muke proli kroz deo
limarije. Ponovo je otiao da pogleda svoje telo, ali tamo ga vie nije bilo.
Kao da mu ve nije bilo dosta okova za tu no. Zurio je i zurio u vlano udubljenje u travi.
Tela mu nije bilo.

8-3

9. Poglavlje
Riard je otiao najbre to je bilo mogue, u okvirima pristojnog ponaanja.
Rekao je hvala najlepe i kakvo boanstveno vee i da Reg mora da mu se javi, Riardu, kad god
krene za London, i da li moe neto da uradi u vezi s konjem. Ne? Pa, dobro onda, ako ste
sigurni, i jo jednom veliko hvala.
Stajao je jo trenutak ili dva tamo poto su se vrata napokon zatvorila, razmiljajui o raznim
stvarima.
Primetio je, za kratko vreme za koje je svetlo iz Regove sobe osvetlilo hodnik pored glavnog
stepenita, da na podnim daskama uopte nema tragova. Bilo mu je udno to je konj izgrebao
daske samo u Regovoj sobi.
Pa, sve je to delovalo veoma udno, i taka, ali je bilo i dodatna zanimljiva injenica koju treba
dodati na sve veu gomilu. A ovo je trebalo da bude jedan oputajui beg od posla.
Dobio je iznenadan poriv ka kucne na vrata preko puta Regovih. Toliko dugo je ekao da neko
otvori da je ve odustao i okrenuo se da poe, kad su se vrata konano, s jecajem, otvorila.
Bio je blago okiran kad je shvatio da u njega otro zuri, kao mala i sumnjiava ptica, onaj
profesor s kobilicom za jahte umesto nosa.
Hm, pardon, rekao je Riard naglo, ali, ahm, da niste sluajno videli ili uli konja kako se
danas popodne ili predvee penje uz stepenice?
ovek je prestao sa svojim opsesivnim pucketanjem prstima. Naherio je glavu malo u jednu
stranu i kao da se otisnuo na dalek put duboko u sebe da pronae glas, koji se, pronaen, poka-
zao piskavim i majunim.
Rekao je: To je prva stvar koju mi je neko rekao za sedamnaest godina, tri meseca, dva dana,
pet sati, devetnaest minuta i dvadeset sekundi. Merio sam.
Ponovo je zatvorio vrata..
Riard je bukvalno projurio kroz Drugi Dvor.
Kada je stigao do Prvog Dvora, suzdrao se i usporio na etajui korak.
Sveina nonog vazduha razdirala mu je plua, pa nije bilo svrhe trati. Nije uspeo da pozove
Suzan jer Regov telefon nije radio, to je bila jo jedna stvar na koju je ovaj odreagovao miste-
riozno i stidljivo. To je bar bilo podlono racionalnom objanjenju. Verovatno nije platio raun.
Riard je skoro stigao do ulice, kad je odluio da prvo na brzaka svrati do portirove kuice, koja
je bila zavuena unutar ogromne lune kapije koleda. To je bila mala kutijica od sobe, prepuna
kljueva i poruk. Grejala ju je mala elektrina grejalica. Radio je trtljao sam za sebe, negde u
pozadini.
Izvinite, rekao je ogromnom oveku u crnom odelu koji je stajao iza altera prekrtenih ruku
Ja
Da, g. Mek Dafe, ta mogu da uinim za vas?
Riard bi, u svom trenutnom stanju svesti, i sam bio u stisci da je morao da se seti sopstvenog
imena, pa se na ovo malo trgao. Meutim, portiri na koledu poznati su po svojoj legendarnoj
sposobnosti da ispoljavaju takve udesne bravure memorije, i po tendenciji da ih ispoljavaju i na
najmanju provokaciju.
Da li znate, rekao je Riard ima li neki konj tu na koledu? Mislim, znali bi ste da ima,
zar ne?

9-1

Portir nije ni trepnuo.
Ne, gospodine i da gospodine. Mogu li jo neto da uinim za vas, g. Mek Dafe?
Ahm, ne rekao je Riard i potapkao prstima alter nekoliko puta Ne. Hvala vam. Hvala
vam, ba ste bili ljubazni. Drago mi je to sam vas ponovo video, ahm Bobe. rizikovao je
Laku no, onda.
Otiao je.
Portir je ostao savreno miran, s prekrtenim rukama, ali je jedva primetno odmahnuo glavom.
Evo, stie kafa, Bile. rekao je drugi portir, mali i viljast, koji se pojavio iz neke unutranje
nie sa oljom kafe koja se puila. Je l to zahlauje, ta misli?
Da, ini mi se, Frede, hvala ti. rekao je Bil uzimajui olju.
Otpio je malo. Moe o ljudima govoriti svata, ali definitivno ne da s vremenom postaju
manje uvrnuti. Ovaj momak malopre me pitao da li ima neki konj na koledu.
Je l? Fred je pijuckao svoju kafu i pustio da mu para zamagli oi. I kod mene je ranije bio
svratio neki tip. Neki neobian monah, stranac. Nita nisam razumeo u poetku. Ali, inilo se da
je sav srean to stoji tu pored pei i slua vesti na radiju. Frfljao je i brbljao pola sata uguio
me naisto.
Uh, ti stranci.
Na kraju sam mu rekao da ode da se ispuca na nekom drugom. Ma da mi tek tako stoji pored
moje vatre. Odjednom, kae da li stvarno to moram da uinim? Da se ispucam na nekom
drugom? Rekao sam, svojim najboljim bogartovskim glasom, Bolje bi ti bilo da veruje u to,
deko.
Stvarno? To mi vie lii na Dima Kegnija.
Ne, to je Bogartov glas. Ovo je glas Dima Kegnija Bolje bi ti bilo da veruje u to, mome.
Bil je prevrnuo oima. To ti je Dim Kegni? Mislio sam da je to Kenet Mek Kelar.
Ne slua kako treba, Bile, nema ti uvo za to. Ovo je Kenet Mek Kelar: O, ti kreni gornjim
putem a ja u donjim
A, sad mi je jasno. Ja sam mislio na onog kotskog Keneta Mek Kelara. I ta je na kraju rekao
tvoj pop, Frede?
O, samo me je pogledao u pravo oi, Bile, i rekao neto udno
Ma, pusti sad akcente, Frede, samo mi reci ta je rekao, ako je vredno sluanja.
Rekao je da mi veruje.
Tako? Pa to onda i nije preterano interesantna pria, Frede.
Pa, moda i nije. Pominjem to samo zato to je rekao i da je ostavio konja u kupatilu, i da li bih
mogao da proverim da li je s njim sve u redu.

9-2

10. Poglavlje
Gordon Drum je oaloeno lebdeo niz mrani put, ili bolje, pokuavao je da lebdi.
Smatrao je da bi, kao jedan duh to je, to je sebi morao da prizna, postao morao umeti da
lebdi. Skoro da nita nije znao o duhovima, ali je smatrao da kad ve mora da bude to, onda
treba da postoje odreene kompenzacije za odsustvo fizikog tela koje treba premetati naokolo,
a jedna od njih trebalo bi da bude vetina lebdenja. Ali ne izgleda da e morati da prepeai
svaki korak.
Postavio je sebi za cilj da pokua da stigne do svoje kue. Nije znao ta bi radio kada tamo
stigne, ali ak i duhovi moraju negde da prespavaju, a mislio je da bi poznato okruenje moglo
da pomogne. Kako, to nije znao. Putovanje mu je bar priutilo neki cilj, a kad stigne, morae da
smisli neki drugi.
Tuno se vukao od bandere do bandere, zastajui kod svake da malice razgleda samog sebe.
Definitivno je postajao pomalo avetast.
Povremeno bi izbledeo skoro do nitavila, i kao da je bio samo malo vie od senke koja se igra u
magli, san o samome sebi, koji svaki as moe da ispari i nestane. A onda mu se povremeno
priinjavalo da je opet skoro stvaran i vrst. Jednom ili dvaput pokuao je da se nasloni na ban-
deru i oba puta bi propao da nije bio oprezan.
Konano je, s velikim oklevanjem, poeo da usmerava svoj um na ono to se dogodilo. udno je
bilo to oklevanje. U stvari, nije eleo da o tome razmilja. Psiholozi kau da um esto pokuava
da potisne uspomene na traumatine dogaaje i to je verovatno odgovor, pomislio je. Napokon,
ako se udna osoba koja izlee iz tvog roenog prtljanika i ubija te namrtvo ne rauna u trau-
matine dogaaje, onda bi stvarno voleo da sazna ta se rauna.
Umorno je nastavio dalje.
Pokuavao je da vrati sliku te osobe u svom umu, ali to je bilo kao da drmusa bolan zub, pa je
onda mislio na druge stvari.
Kao, na primer, da li mu je sreen testament. Nije mogao da se seti, pa je podsetio sebe da ujutro
treba da pozove svog advokata, a onda je podsetio sebe da mora da prestane da se podsea na
takve stvari.
Kako li e njegova kompanija preiveti bez njega? Ni jedan od moguih odgovora nije mu se
preterano dopadao.
ta je s njegovom umrlicom? Na tu pomisao smrzao se do kostiju, gde god da su se one dele. Da
li e biti u stanju da se dokopa jednog primerka? ta e na njoj pisati? Bolje bi im bilo da ga lepo
sahrane, kopilad. Pogledaj samo ta je sve uradio. Golim rukama je spasao britansku softversku
industriju: ogroman izvoz, prilozi u dobrotvorne svrhe, stipendije za istraivanja, prelazak Atlan-
tika u podmornici na solarni pogon (propao, ali dobra ideja) svakakve stvari. Bolje bi im bilo
da se manu onoga sa Pentagonom, ili e napujdati svog advokata na njih. Podsetio je sebe da ga
pozove ujutro
Ne.
Nego, da li mrtvac moe nekoga da tui za klevetu? To bi mogao znati samo njegov advokat, a
on ne moe da ga pozove. Znao je, prepun uasa, da e mu od svih stvari koje je ostavio u svetu
ivih najvie nedostajati telefon, a onda je odluno opet okrenuo svoj um u pravcu u kome nije
eleo da ide.
Onaj ovek.

10-1

inilo mu se da je ta figura bila gotovo kao figura same smrti, ili ga to njegova mata vara? Da li
je sanjao ili je stvarno nosila kukuljicu? ta bi iko, bilo u kukuljici, bilo sportski obuen, mogao
traiti u prtljaniku njegovog automobila?
U tom trenutku neka kola proiala su putem pored njega i nestala u noi, odnosei sa sobom
oazu svetlosti. S enjom se setio tople, koom presvuene, klimatizovane udobnosti svojih kola,
naputenih tamo na putu, da bi mu onda iznenada neto ludo palo na pamet.
Da li postoji nain da ga neko poveze? Da li bi neko stvarno mogao da ga vidi? Kako bi rea-
govao, ako bi mogao? Pa, postoji samo jedan nain da to otkrije.
U daljini iza sebe uo je kako se neka kola pribliavaju i okrenuo se licem ka njima. Dva bli-
zanca fara pribliavala su se kroz maglu i Gordon je zakrgutao svojim fantomskim zubima i po-
digao palac.
Kola su proletela pored ne primetivi ga.
Nita.
Ljutito je podigao prst u pravcu crvenih svetala koja su se smanjivala u daljini i shvatio je,
gledajui u svoju sopstvenu podignutu ruku, da ba i nije dala sve od sebe po pitanju vidljivosti u
tom trenutku. Da li moda postoji neki napor volje koji bi mu omoguio da bude vidljiv kad to
poeli? Zamurio je, koncentriui se, pa je onda shvato da bi morao otvoriti oi ako eli da
proceni rezultat. Pokuao je ponovo, silei svoj um najvie to je mogao, ali uinak nije zado-
voljavao.
Iako mu se inilo da ima neke jadne, zakrljale razlike u sjaju, nije mogao da je odri i izbledela
bi skoro odmah, koliko god da je pojaavao mentalni pritisak. Morae da proceni trenutak veoma
paljivo ako eli da ga osete, ili bar vide.
Jo jedna kola su se pribliavala iza njega, veoma brzo. Ponovo se okrenuo, podigao palac,
saekao pravi trenutak i voljom postao vidljiv.
Kola su se malo zanela i nastavila dalje, ali neto sporije. Pa, i to je neto. ta drugo da radi?
Morae da stane pod banderu i veba. Sledea kola e sigurno stati.

10-2

11. Poglavlje
pa ako bi ste eleli da ostavite poruku, javiu vam se im budem mogla. Moda.
Biiip.
Sranje. Jebi ga. ekaj malo. Uh. Sluaj aaa
Klik.
Riard je gurnuo telefon natrag u kuite i vozio u rikverc jedno dvadeset metara, da bi bacio jo
jedan pogled na znak pored raskrsnice kroz koju je upravo projurio po magli. Izvukao se iz kem-
bridskog jednosmernog sistema uobiajenim metodom, koji se sastojao iz vonje u krug sve
bre i bre, dok se ne postigne dovoljna brzina da vozilo moe da izleti napolje po tangenti, u na-
suminom pravcu, koji je sada pokuavao da prepozna i vrati se na pravi put.
Kad se vratio na raskrsnicu pokuao je da povee informacije sa znaka s informacijama na mapi.
Ali, to nije bilo mogue. Ta raskrsnica je, sasvim namerno, bila na izlizanoj ivici izmeu dveju
stranica, a znak se zlovoljno vrteo na vetru. Instinkt mu je govorio da ide u pogrenom smeru, ali
nije eleo da se vrati istim putem, iz straha da ga ponovo ne usisa gravitacioni vir kembridskog
saobraajnog sistema.
Zato je skrenuo levo, u nadi da e u tom pravcu biti srenije ruke, ali je posle izvesnog vremena
izgubio nerve i spekulativno skrenuo desno, a onda rizikovao jo jedno eksperimentalno levo i
posle nekoliko dodatnih slinih manevara bio je potpuno izgubljen.
Opsovao je u sebi i upalio grejanje u kolima. Da se koncentrisao na to gde ide, umesto to je
pokuavao da vozi i telefonira u isto vreme, rekao je sebi, sad bi bar znao gde se nalazi. U stvari,
njemu se nije dopadalo to ima telefon u kolima, smatrao je da je to prava gnjavaa i nasrtaj na
njegovu privatnost. Ali, Gordon je insistirao i plaao raun.
Uzdahnuo je ogoreno i okrenuo crni Saab da bi krenuo u suprotnom smeru. Pri tom samo to
nije naleteo na oveka koji je teglio neki le u polje. Barem je na trenutak to tako izgledalo
njegovom prenapetom mozgu, ali u stvari je to verovatno bio neki lokalni farmer s vreom neeg
hranljivog, mada mu nije ba bilo jasno ta radi s tim po ovakvoj noi. Kad su farovi Saaba
ponovo preli preko te take, na trenutak su uhvatili neku figuru kako tabana preko polja s
vreom na leima.
Bolje on nego ja. pomislio je Riard mrko i dao gas.
Posle nekoliko minuta stigao je do raskrsnice koja je vodila na neto to je vie liilo na oz-
biljniju saobraajnicu, i skoro da bi skrenuo tamo, da nije umesto toga ipak otiao levo. Nije bilo
nikakvog znaka.
Ponovo je pritiskao dugmie svog telefona.
javiu vam se kad budem mogla. Moda.
Biiip.
Imao je blagi oseaj da to nije ba najbolji ton za poruku na telefonskoj sekretarici, ali ipak je
nastavio.
Ne, stvarno, moemo negde da odemo, na odmor od nedelju dana, ili ak odmah ovog vikenda,
ako eli. Stvarno, ovog vikenda. Otii emo negde gde ima sunca. Nije bitno ako Gordon po-
kua da me pritera uza zid, a zna da je on za to savreno sposoban, brat ti je, napokon. Ja sam
samo uh, u stvari, moda emo morati sledeeg vikenda. Sranje, sranje, sranje. Samo
stvarno sam obeao da u da ne, sluaj, nije vano. Ii emo. Ba me briga da li u da zavrim

11-1

Himnu do Komdeksa. Nije kraj sveta. Ii emo, ba me briga. Gordon e jednostavno morati da
aaaaauuuuhhh!
Bacio se na konice, poeo se zanositi, pokuao da se seti ta treba da se radi kad se nae u
situaciji zanoenja, pa gledao je neku TV emisiju o vonji, pre Hrista, dodue kakva je to bila
emisija? Boe, ne moe da se seti ak ni naslova, a ne o, da, rekli su da ne sme da se koi.
To je to. Svet se okrenuo oko njega, lagano i s nezamislivom silinom, dok je auto klizio niz put,
zavrteo se, naleteo na travnatu ivicu i zaustavio se, okrenut u suprotnom pravcu. Riard se dah-
ui sruio na volan.
Podigao je telefon s mesta gde je bio pao.
Suzan, javiu se kasnije. prodahtao je i spustio slualicu.
Podigao je pogled.
U punom sjaju farova video se spektralni obris Gordona Druma koji je zurio pravo kroz ofer-
ajbnu s jezivim uasom u oima, lagano podignuvi ruku i uperivi je u njega.
Nije bio siguran koliko je tu sedeo. Prikaza se za nekoliko sekundi istopila s vidika, ali je Riard
samo sedeo, drhtao, verovatno ne vie od minuta, dok ga nisu trgnuli iznenadni zvuci naglog ko-
enja i bljetavo svetlo.
Prodrmao je glavu. Shvatio je da se zaustavio na sred suprotne trake, okrenut u pogrenom
smeru. Kola koja su upravo naglo zakoila i zaustavila se gotovo na milimetar od njegovog
branika bila su policijska. Dva-tri puta je duboko udahnuo i onda, ukruen i uzdrhtao, izaao
napolje i stao, da bi se suoio s policajcem koji je lagano hodao ka njemu, ocrtan svetlom farova
policijskog automobila.
Policajac ga je odmerio od glave do pete.
Ja izvinite, gospodine, rekao je Riard, s onoliko staloenosti koliko je mogao da nacedi u
svoj glas Ja sam proklizao. Putevi su klizavi i ja sam ahm proklizao. Vrteo sam se.
Kao to vidite, okrenut sam u pogrenom smeru. Mahnuo je ka svojim kolima da bi ukazao na
smer u kome su bila okrenuta.
Da li biste bili ljubazni da mi tano kaete zbog ega ste proklizali, gospodine? Policajac ga je
gledao pravo u oi dok je vadio notes.
Pa, kao to sam rekao, objanjavao je Riard putevi su klizavi zbog magle i, pa, da budem
iskren, iznenada je uhvatio sebe kako ovo izgovara, uprkos naporima da se zaustavi samo
sam mirno vozio i odjednom mi se uinilo da vidim svog efa kako mi se baca pod tokove.
Policajac ga je odmeravao.
Kompleks krivice, gospodine. dodao je Riard s grevitim osmehom Znate kako je.
Upravo sam razmatrao da li da uzmem slobodan vikend.
Policajac kao da je oklevao, balansirajui na otrici noa koji deli sumnju od saoseanja. Oi su
mu se malo suzile, ali nisu poklekle.
Da li ste pili, gospodine?
Da. rekao je Riard, uz brz uzdah Ali, veoma malo. Dve ae vina maksimum. Ahm i
malu aicu portoa. To je to. Samo mi je popustila koncentracija. Sada sam dobro.
Ime?
Riard mu je dao ime i adresu. Policajac je sve paljivo zapisao u notes, pa je virnuo u tablice i
zapisao i njihov broj.

11-2

A ko je va ef, gospodine?
Zove se Drum. Gordon Drum.
O, rekao je policajac, podigavi obrve onaj gospodin od kompjuter.
Pa da, tako je. Ja projektujem softver za njegovu kompaniju. Drum Unapred Tehnologije II.
Mi u stanici imamo jedan od vaih kompjutera. rekao je policajac. Da me ubije ako iko
zna kako da ga natera da radi.
Je l? rekao je Riard A koji model imate?
Mislim da se zove Kvark 2.
O, pa to je prosto. rekao je Riard s olakanjem. Ne radi. Nikada nije valjao. Ta stvar je
teko sranje.
Interesantno, gospodine, to i ja stalno govorim. rekao je policajac. Neki od mojih kolega se
ne slau s tim.
Pa, vi ste potpuno u pravu, gospodine. Ta stvar je beznadena. To je jedan od glavnih razloga
zbog kojih je prva kompanija bankrotirala. Predlaem da ga koristite kao jedan veliki pritiskiva
papira.
Mislim da to ne bih voleo, gospodine. insistirao je policajac Onda bi se vrata stalno
otvarala.
Kako to mislite, gospodine? upitao je Riard.
Pa s njim zatvaram vrata, gospodine. U stanici je gadna promaja u ovo doba godine, a brave
labave. Leti, naravno, njime bijemo osumnjiene po glavi.
Zatvorio je notes i gurnuo ga u dep.
Moj savet vam je, gospodine, da lepo i polagano vozite nazad. Zakljuajte kola i uasno se
provedite za vikend. Mislim da je to jedini nain. Pazite kako vozite, sad.
Vratio se u kola, otvorio prozor i gledao kako Riard manevrie kolima u krug i odvozi se u no,
pre nego to je i sam krenuo.
Riard je duboko udahnuo, mirno se odvezao u London, mirno uao u stan, mirno se uspentrao
preko kaua, seo, sipao sebi dupli brendi i poeo jako da se trese.
Tresao se zbog dve stvari.
Prva je bila uobiajeni fiziki ok od za dlaku izbegnute nesree, takve stvari uvek oveka
uzbude vie nego to se moe oekivati. Telo preplavi adrenalin, koji vam se onda mulja kroz
sistem dok se ne ukiseli.
Onda, tu je razlog za proklizavanje ta neverovatna prikaza Gordona koji se baca na njegova
kola. Au, ovee! Riard je otpio gutljaj brendija i isprao grlo. Spustio je au.
Bilo je opte poznato da je Gordon jedan od najbogatijih izvora kompleksa krivice na svetu i da
moe da ti isporui sveu tonu toga na prag svako jutro, ali Riard do sada nije znao da ga to
mui u tako neverovatnoj meri.
Ponovo je podigao au, otiao gore i otvorio vrata svoje radne sobe, to je bilo u tesnoj vezi s
pomeranjem gomile asopisa Bajt koja je bila naslonjena na njih. Odgurnuo ju je nogom i uao
na kraj velike sobe. Mnogo stakla s te strane otkrivalo je pogled na vei deo severnog Londona,
koji je sada izbrisala magla. Katedrala Sv. Pavla svetlucala je u mranoj daljini i nekoliko tre-

11-3

nutaka je zurio u nju, ali se nita posebno nije dogodilo. Posle ovoveernjih dogaaja to je sma-
trao prijatnim iznenaenjem.
Na drugom kraju sobe bila su dva dugaka stola natrpana sa est Mekinto kompjutera (kad ih
je poslednji put prebrojao). U sredini je stajao Mek II na kome se crveni linijski model nje-
govog kaua lenjo okretao oko plavog linijskog modela njegovih tesnih stepenica, sa sve ge-
lenderom, radijatorom i detaljima elektrinih utinica, i naravno, onim nezgodnim okom na
pola puta do gore.
Kau bi poeo da s okree u jednom pravcu, udario u prepreku, preao u drugu ravan, udario u
jo jednu prepreku, okretao se oko tree ose dok se ponovo ne zaustavi, a onda bi se ciklus pok-
reta ponovio razliitim redosledom. Nije trebalo gledati suvie dugo da bi se zakljuilo da se
ponavlja.
Bilo je oigledno da je kau zaglavljen.
Jo tri Meka bila su povezana gomilama zapetljannih kablova s neurednim galimatijasom
muzikih sintesajzera Emulator II + HD sempler, TX moduli, Profet VS, Roland JX10,
Korg DW8000, Oktaped, Sint-Axe MIDI kontroler za gitaru, pa ak i stara ritam-maina,
tutnuta u oak da skuplja prainu to je otprilike bilo to. Tu je bio jo i jedan mali, retko kori-
eni kasetofon: sva muzika skladitila se u kompjuterskim datotekama, a ne na kasetama.
Bacio se na stolicu ispred jednog od Mekova, da vidi ta od toga, ako ita, radi. Na ekranu je
bila jedna Eksel tabela s nazivom Untitled

, a on se pitao zbog ega.

Zapisao ju je na disk, proverio da nije sebi ostavio neki podsetnik i ubrzo otkrio da tabela sadri
neke od podataka koje je ranije bio prikupio, traei podatke o lastama u bazama podataka na
Internetu.
Sada je imao cifre koje detaljno opisuju njihove selidbene navike, oblike njihovih krila, aero-
dinamini profil i karakteristike turbulencije, kao i neke osnovne cifre u vezi s formacijama koje
jata obrazuju u letu, ali jo uvek nije imao blage veze kako e sve to povezati u jedno.
Poto je te veeri bio previe umoran za konstruktivno razmiljanje, divljaki je markirao i nasu-
mice prekopirao celu tu napabirenu gomilu brojeva iz tabele u svoj program za konverziju, koji
je sreivao, filtrirao i manipulisao ciframa u skladu s njegovim eksperimentalnim algoritmima,
ubacio tako konvertovani fajl u Performera, i onda pustio rezultat kroz nasumine preice u
MIDI kanale ka bilo kom sintesajzeru koji je u tom trenutku bio ukljuen.
Rezultat je bio kratak prasak najogavnije kakofonije, pa ga je zaustavio.
Ponovo je pokrenuo program za konverziju, ovog puta mu naloivi da na silu premapira vred-
nosti visine tona u G-mol. vrsto je odluio da se te preice na kraju rei, zato to ju je smatrao
varanjem. Ako ima ikakve osnove za njegovo vrsto uverenje da se ritmovi i harmonije muzike
koju je smatrao najlepom mogu nai, ili bar izvesti iz ritmova i harmonija fenomena koji se
dogaaju u prirodi, onda zadovoljavajui oblici modalnosti i intonacije takoe moraju doi
prirodno, a ne na silu.
U ovom trenutku se, ipak, odluio za silu.
Rezultat je bio kratak prasak najogavnije kakofonije u G-molu.
Toliko o nasuminim preicama.

Untitled kompjuterski fajl bez naslova, prim. prev

11-4

Prvi zadatak bio je relativno prost, da jednostavno nacrta grafikon kretanja lastinog krila dok leti,
a onda da sintetizuje taj grafikon. Na taj nain e dobiti jednu notu, koja bi bila dobar poetak, a
trebae mu manje od jednog vikenda da to zavri.
Samo to, naravno, nema slobodan vikend za to, jer najpre mora nekako da rei Himnu verzije
2 tokom sledee godine, ili sledeih meseci, kako bi to rekao Gordon.
to je nepovratno dovelo Riarda do tree stvari zbog koje se tresao.
Apsolutno nije bilo naina da uzme slobodne dane tog ili sledeeg vikenda, da bi ispunio ono to
je obeao Suzaninoj telefonskoj sekretarici. A to e mu, ako ovaj debakl od veeri to ve nije
uinio, zasigurno smrsiti konce.
udna misao pala mu je na pamet.
Prilino ga je iznenadila, ali zapravo mu se inilo kao da u njoj nema nieg spornog.

11-5

12. Poglavlje
Dvogled je besciljno skenirao londonsko nono nebo radoznalo je njukao. Baci pogled
ovamo, pa onamo, isto da vidi ta ima novo, moda se nae neto interesantno, neto korisno.
Dvogled se zaustavio na pozadini jedne kue, privuen jedva primetnim pokretom. To je jedna
od onih kasno-viktorijanskih vila, sada verovatno pretvorena u stanove. Mnogo crnih gvozdenih
oluk. Zelene gumene kante za ubre. Ali mrana. Ne, nije nita.
Dvogled se upravo kretao dalje kada se jo jedan pokreti uhvatio u meseinu. Dvogled je blago
podesio fokus, pokuao da pronae detalj, ivicu, mali kontrast u mraku. Magla se sada podigla i
tama je blistala. Podesio je fokus jo malo, malice.
Eto ga. Neto definitivno jeste. Samo to je sada malo vie, moda pola metra, moda metar.
Dvogled se smirio i opustio mirno, trai detalj, trai obris. Evo. Dvogled se opet smiruje
naao je svoju metu, izmeu simsa i oluka.
To je tamna prilika, pribijena uza zid, gleda dole, trai novi oslonac za nogu, gleda gore, trai
prozorsku dasku. Dvogled paljivo viri.
To je prilika visokog, mravog oveka. Odea mu odgovara zadatku, tamne pantalone, taman
demper, ali su mu pokreti kruti i neveti. Nervozan je. Interesantno. Dvogled eka i odmerava,
odmerava i procenjuje.
ovek je oigledno bedni amater. Pogledaj tu nesposobnost. Noge mu klize niz oluk, ruke ne
mogu da dosegnu dasku. Umalo pada. Zastaje da povrati dah. Na trenutak ponovo kree dole, ali
izgleda nalazi da mu je to jo tee.
Ponovo se baca ka dasci i ovog puta je dosee. Noga kree ka osloncu i umalo promauje oluk.
Moglo je da bude gadno, gadno nego ta.
Ali sada je mnogo lake, pa bolje napreduje. Prelazi na drugi oluk, stie do prozorske daske na
treem spratu, nakratko flertuje s propau dok muno puzi uz dasku, a onda opet pravi kardi-
nalnu greku i gleda dole. Malo se zanosi i vraa se nazad. Zaklanja oi rukom i viri unutra da
proveri da li je soba u mraku, pa onda poinje da otvara prozor.
Jedna od stvari koje razdvajaju amatere od profesionalaca je da se amater u tom trenutku seti da
bi bilo pametno da sledei put ponese neto ime bi razvalio prozor. Sreom po amatera, i stanar
je takoe amater, pa se prozor nevoljko otvara. Penja se s olakanjem vere unutra.
Trebalo bi ga zatvoriti, za njegovo dobro, misli dvogled. Ruka posee za telefonom. Kroz prozor
se na trenutak ukazuje lice i na trenutak ga dodiruje meseina, pa se vraa unutra da nastavi sa
svojim poslom.
Ruka zastaje lebdei iznad telefona na par trenutaka, dok dvogled stoji i odmerava, odmerava i
procenjuje. Ruka menja pravac i uzima mapu Londona.
Posle duge, studiozne pauze i jo malo paljivog dvogledanja, ruka ponovo posee za telefonom,
podie slualicu i okree broj.

12-1

13. Poglavlje
Suzanin stan je mali, ali prostran, samo to je trik napeto je mudrovao Riard dok je palio svetlo
koji samo enama polazi za rukom.
Nije bio napet zbog te opservacije, naravno to je pomiljao i ranije, mnogo puta. Svaki put kad
bi se naao u njenom stanu, zapravo. Svaki put bi ga to iznenadilo, obino zato to je kod nje
dolazio pravo iz svog stana, koji je bio etiri puta vei, ali uasno pretrpan. I ovog puta doao je
ravno iz svog stana, samo to je razbio monotoniju i izabrao veoma ekscentrinu putanju, pa je
zbog toga ta njegova opservacija bila propraena neuobiajenom napetou.
Uprkos sveini noi on se znojio.
Pogledao je kroz prozor, okrenuo se i na prstima preao preko sobe ka mestu koje su na nji-
hovom stoiu zauzimali telefon i njegova sekretarica.
Nije bilo nikakvog smisla, rekao je sebi, da hoda na prstima. Suzan nije kod kue. Veoma ga je
interesovalo gde je u stvari upravo isto onoliko koliko je nju, rekao je sebi, na poetku te veeri
verovatno strano interesovalo gde je on.
Shvatio je da jo uvek hoda na prstima. Udario se po nogama da bi prestao s tim, ali je uprkos
svemu nastavio.
Veranje uz spoljni zid bilo je uasno.
Obrisao je elo rukavom svog najstarijeg i najusijanijeg dempera. Setio se jednog gadnog tre-
nutka kad mu je ceo ivot prosvirao pred oima, ali je bio toliko preokupiran padom da je pro-
pustio sve najbolje delove. Najbolji delovi uglavnom su imali veze sa Suzan, shvatio je. S njom,
ili s kompjuterima. Nikada sa Suzan i sa kompjuterima to su u veinu sluajeva bili najgori
momenti. Zbog toga je sada ovde, rekao je sebi. inilo mu se kao da mu je potrebno uveravanje,
pa je to sebi ponovo rekao.
Pogledao je na sat. Jedanaest i etrdeset pet.
Palo mu je na pamet da bi mu bolje bilo da ode i opere svoje mokre i prljave ruke pre nego to
neto dotakne. Nije brinuo zbog policije, nego zbog Suzanine zastraujue kune pomonice.
Ona e znati ko je poinilac.
Otiao je u kupatilo, upalio svetlo, obrisao prekida i zagledao se u svoje prestraeno lice u ogle-
dalu jarko osvetljenom neonkama. Na trenutak je pomislio na treperavu, toplu svetlost svea na
Kolridovoj veeri, a te slike izvirale su iz zamagljene, daleke prolosti ranijeg dela veeri. Tada
mu se ivot inio lakim, bezbrinim. Vino, razgovor, prosti maioniarski trikovi. Zamislio je
oblo, bledo Sarino lice, oiju razrogaenih od uenja. Umio se.
Pomislio je:
ej, tog se uvaj vilenjaka,
jer ar mu oko, kosa laka!
Oeljao se. Setio se, takoe, i slik koje su visile visoko u tami iznad njihovih glava. Oprao je
zube. Tiho zujanje neonskog svetla vratilo ga je u sadanjost i iznenada se, zaprepaen i okiran
setio da je tu u ulozi provalnika.
Neto ga je nateralo da pogleda sebe direktno u lice u ogledalu, a onda je odmahnuo glavom,
pokuavi da razbistri sopstvene misli.
Kad li se Suzan vraa? To, naravno, zavisi od toga ta radi. Brzo je obrisao ruke i otiao do
telefonske sekretarice. Malo je petljao po dugmiima, a onda je njegova savest petljala po njemu.

13-1

Traka se premotavala, inilo se, itavu venost i shvatio je, podboden, da je te veeri Gordon
morao biti naroito nadahnut.
Zaboravio je, naravno, da e na sekretarici biti i drugih poruka, a ne samo njegova, a sluanje
tuih telefonskih poruka ekvivalentno je itanju tue pote.
Objasnio je sebi jo jednom da samo pokuava da popravi greku koju je napravio ranije, greku
koja bi mogla da prouzrokuje nepopravljivu tetu. Putae samo po malice, dok ne uje svoj
glas. To nee biti toliko loe, nee ak biti u stanju da razazna ta priaju.
Otpuhnuo je, zakrgutao zubima i pritisnuo PLEJ dugme tako grubo da ga je promaio i udario
po dugmetu za izbacivanje kasete. Vratio ju je unutra i paljivije pritisnuo PLEJ.
Bip.
O, Suzan, ao. Gordon je, rekla je sekretarica. Evo, na putu sam do vikendice. Sad je, hm
. Premotao je nekoliko sekundi. elim da saznam da li Riard radi. Mislim, stvarno
Riard je smrknuto stisnuo usne i ponovo ubo brzo premotavanje. Zaista je mrzeo injenicu to
Gordon pokuava da ga pritiska preko Suzan, to je ovaj, naravno, uvek najee poricao. Ako se
ovakve stvari stalno dogaaju, Riard zaista nije mogao da krivi Suzan to bi ponekad pobesnela
zbog njegovog posla.
Klik.
Podseti me da kaem Suzani, molim te, da mi nabavi jedan takav natpis, ali dovoljno nizak,
da zeevi mogu da ga vide.
ta? promrmljao je Riard sebi u bradu, a prst mu je na trenutak oklevao na dugmetu za
premotavanje. Imao je oseaj da je Gordon oajniki eleo da bude kao Hauard Hjuz, pa ako ni u
najluim snovima ne bude mogao da postane tako bogat, bar e se potruditi da bude isto toliko
ekscentrian. Predstava. Dirljiva predstava.
Suzani iz kancelarije, naravno. nastavio je Gordon telefonskoj sekretarici. Gde sam ono
stao? O, da. Riard i Himna verzije 2.00. Suzan, ta stvar mora biti beta-testirana za dve
Riard je ponovo nabo premotavanje, stisnutih usana.
stvar je u tome to postoji samo jedna osoba koja je zaista u poziciji da zna da li on zavrava
vaan posao ili samo sanjari, a ta osoba Ponovo je ljutito tresnuo dugme. Obeao je sebi da
nee sluati, i eto ti ga sad slua i besni zbog onog to uje. Stvarno bi trebalo da prestane s
tim. Pa, samo jo jednom.
Kada je ponovo pritisnuo PLEJ ula se samo muzika. udno. Ponovo je premotao i opet naleteo
na muziku. Zato bi neko zvao telefonom da puta muziku u telefonsku sekretaricu, pitao se?
Zazvonio je telefon. Zaustavio je traku i javio se, a onda samo to nije ispustio slualicu kao
elektrinu jegulju, shvativi ta je uradio. Jedva se usuujui da die, podigao ju je na uvo.
Prvo provalniko pravilo. rekao je glas: Nikada se ne javljaj na telefon ako si u sred posla.
Koga ti predstavlja, zaboga?
Riard se sledio. Bilo mu je potrebno par trenutaka da pronae gde je stavio svoj glas.
Ko je to? zahtevao je konano apatom.
Drugo pravilo. nastavio je glas: Priprema. Ponesi potreban alat. Ponesi rukavice, pokuaj da
ima makar bledu ideju o tome ta si namerio, pre nego to pone da visi s prozorskih dasaka i
oluk u sred noi.
Tree pravilo. Nikada ne zaboravljaj drugo pravilo.

13-2

Ko je to? ponovo je uzviknuo Riard.
Glas je ostao miran. uvari komiluka. rekao je. Ako pogleda kroz prozor, videe
Vukui za sobom telefon, Riard je pourio do prozora i pogledao. Prepao ga je udaljeni bljesak.
etvrto pravilo. Nikada ne stoj na mestu na kom neko moe da te fotografie.
Peto pravilo Je l slua, Mek Dafe?
ta? Da rekao je zbunjeni Riard. Kako zna ko sam?
Peto pravilo nikada ne priznaj kako se zove.
Riard je stajao zanemeo, teko diui.
Ja drim jedan mali kurs, rekao je glas pa ako si zainteresovan
Riard nita nije rekao.
Ui, ui, nastavljao je glas sporo, ali ui. Da ui brzo, do sad bi ve spustio slualicu,
naravno. Ali ti si radoznao i nesposoban pa zato nisi. Ne drim kurs za provalnike, ne, mada
ta ideja ima svojih ri. Siguran sam da bih mogao da dobijem nekoliko stipendij. Kad ve
moraju da postoje, bolje da budu obrazovani.
Mislim, da drim takav kurs, dozvolio bih ti da se upie besplatno, zato to sam i ja takoe
radoznao. Radoznao da saznam zbog ega je g. Riard Mek Daf, koji je, koliko mi je poznato,
sada imuan mladi gospodin, vaan faktor u kompjuterskoj industriji, mislim, odjednom morao
da pribegne provaljivanju u privatne stanove.
Ko ?
Tako da sam se malo posvetio istraivanju, raspitivao sam se kod informacija i otkrio da stan u
koji on provaljuje pripada gospoici Suzan Drum. Znam da je gazda g. Riarda Mek Dafa
famozni g. Gordon Drum i pitam se da oni nisu moda roaci.
Ko ?
Razgovara sa Svladom, opte poznatim kao Dirk Sjeli, koji trenutno operie pod imenom
Dentli, iz razloga o kojima bi u ovom trenutku bilo sasvim beskorisno raspravljati. elim ti laku
no. Ako eli da sazna vie, biu u Pica-Ekspresu, gore na ulici Aper, za deset minuta. Ponesi
neke pare.
Dirk? uzviknuo je Riard. Ti da li ti to pokuava da me ucenjuje?
Ne, tupadijo, nego za picu. uo se klik i Dirk Dentli je prekinuo vezu.
Riard je stajao neko vreme zakucan na mestu, ponovo obrisao elo i neno spustio slualicu kao
da je ozleeni hrak. Njegov mozak poeo je tiho da zuji i sisa palac. Mnotvo malih sinapsi
duboko u njegovom cerebralnom korteksu uhvatilo se za ruke i poelo da igra i peva deje pes-
mice. Odmahnuo je glavom da bi ih naterao da prestanu, a onda je brzo ponovo seo pored tele-
fonske sekretarice.
Borio se sam sa sobom da li da ponovo stisne PLEJ ili ne, a onda je ipak pritisnuo pre nego to
se odluio. Jedva da je etiri sekunde lake orkestarske muzike uspeno proletelo, kad se zaulo
grebanje kljua u bravi, napolju na hodniku.
U panici, Riard je tresnuo dugme za izbacivanje kasete, izvadio je, strpao u dep farmerki i za-
menio je drugom s gomile novih kaseta koje su stajale pored maine. Pored njegove maine kod
kue postojala je slina gomila. Dobavljala ih je Suzan iz kancelarije sirota, napaena Suzan iz
kancelarije. Mora da se seti da je jednog jutra saaljeva, kada bude imao vremena i koncentracije
za to.

13-3

Iznenada, ni ne primetivi ta radi, predomislio se. Brzinom munje izvadio je novu kasetu iz
maine, zamenio je onom koju je ukrao, pritisnuo dugme za premotavanje i bacio se na kau, gde
je, dve sekunde pre nego to su se otvorila vrata, pokuao da se namesti u nonalantnu i oara-
vajuu pozu. Zavukao je levu ruku iza lea, to mu se iznenada uinilo zgodnim, jer e tu biti
korisna.
Upravo je pokuavao da oblikuje svoje crte lica u izraz sastavljen od jednakih delova veselosti,
seksualne privlanosti i kajanja, kada su se otvorila vrata i kroz njih uao Majkl Venton-Viks.
Sve je stalo.
Napolju je stao vetar. Sove su zastale u sred lta. Pa, moda jesu, a moda i nisu; u svakom
sluaju, centralno grejanje izabralo je taj momenat da se iskljui, najverovatnije nesposobno da
se izbori s paranormalnom hladnoom koja je odjednom uletela u sobu.
Majkl Venton-Viks je veliki ovek tunog lica, poznat nekima kao Majkl Sreda-Viks, zato to je
uvek obeavao da e zavriti posao do srede. Nosio je debelo odelo koje je bilo izvanredno dizaj-
nirano i saiveno kada ga je njegov otac, pokojni lord Magna, kupio pre etrdeset godina.
Majkl Venton-Viks kotirao se veoma visoko na maloj, ali probranoj listi ljudi koje Riard
apsolutno nije podnosio.
Nije mogao da ga podnese zato to je smatrao apsolutno nepodnoljivim da neko ko je tako
visoko privilegovan toliko saaljeva sebe, jer smatra da svet, u stvari, uopte ne razume pro-
bleme privilegovanih ljudi. Majkl, s druge strane, nije podnosio Riarda iz prilino prostog raz-
loga zato to Riard nije podnosio njega i to nije krio.
Majkl je bacio spor i alostiv pogled na predsoblje kroz koje je ulazila Suzan. Stala je kad je
videla Riarda. Spustila je tanu, skinula al, otkopala kaput, skinula ga, dodala ga Majklu,
otila do Riarda i raspalila mu amarinu.
Ovo sam uvala za tebe cele veeri. rekla je izbezumljeno. I ne pokuavaj da se pretvara da
je to iza tvojih lea buket cvea koji si zaboravio da ponese. Taj tos si pokuao proli put.
Okrenula se i ukrueno se odmakla.
Ovog puta sam zaboravio bombonjeru. rekao je Riard smrknuto i ispruio svoju praznu
ruku ka njenim leima. Popeo sam se uz itav spoljni zid bez nje. Ba sam se oseao kao kreten
kad sam uao.
Nije smeno. rekla je Suzan. Odjurila je u kuhinju i tamo kao da je mlela kafu golim rukama.
Za nekog ko stalno izgleda tako uredno i slatko i krhko stvarno je imala paklenu narav.
Istina je. rekao je Riard, potpuno ignoriui Majkla. Skoro sam poginuo.
Nemam nameru ni da odreagujem na to. dobacila je Suzan iz kuhinje. Ako eli da neto
veliko i otro padne na tebe, zato ne doe ovde i bude duhovit?
Valjda je besmisleno da ti u ovoj fazi kaem da mi je ao. doviknuo je Riard.
Nego ta. rekla je Suzan, ponovo izjurivi iz kuhinje. Pogledala ga je strelovitim pogledom,
ak je i trupnula nogom o pod.
Stvarno, Riarde, rekla je prosto e rei da si opet zaboravio. Kako uopte bez blama
moe da sedi tu sa dve noge, dve ruke i glavom kao da si ljudsko bie? Takvog ponaanja
stidela bi se ak i epruveta puna amebne dizenterije. Kladim se da ak i najnia forma dizen-
terine amebe ponekad dolazi da pokupi svoju devojku i povede je da obraduje stomak. Pa,
nadam se da si se grozno proveo.

13-4

Jesam. rekao je Riard Ne bi ti se dopalo. U kupatilu je bio konj, a zna kako ti mrzi
takve stvari.
O, Majkle, rekla je Suzan odseno ta samo stoji tu ko splasnuti puding. Hvala lepo na
veeri i koncertu, bio si veoma sladak i uivala sam sluajui o tvojim problemima celo vee,
zato to su osveavajue razliiti od mojih. Ali, mislim da bi najbolje bilo da pronaem tvoju
knjigu i izbacim te napolje. Sad moram ozbiljno da zvocam i skaem do plafona, a znam kako to
uznemirava tvoja osetljiva ula.
Uzela mu je svoj kaput iz ruku i okaila ga. Dok ga je drao, delovao je potpuno zaokupljen tom
dunou i savreno nesvestan svega oko sebe. Bez njega, delovao je malo izgubljeno i ogoljeno
i bio je prisiljen da se vrati u ivot. Uperio je svoje velike, teke oi ka Riardu.
Riarde, rekao je proitao sam, hm, tvoj lanak u u Dubini. O muzici i, hm
Fraktalni pejzai. rekao je Riard. Nije hteo da razgovara s Majklom, a kamoli da dozvoli da
ga uvue u priu o svom jadnom asopisu. Ili, bar, o svom bivem jadnom asopisu.
To je, precizno, bio aspekat razgovora u koji Riard nije eleo da bude uvuen.
Hm, da. Veoma interesantno, naravno. rekao je Majkl svojim svilenim, preoblim glasom.
Oblici planina i drvea i raznih stvari. Reciklirane alge .
Rekurzivni algoritmi.
Ah, da, naravno. Veoma interesantno. Ali tako pogreno, tako uasno pogreno. Za asopis,
mislim. To je ipak, napokon, umetnika revija. Ja nikada ne bih tako neto dozvolio, naravno.
Apsolutno ne. On e morati da padne. Morae. Nema nikakav oseaj i on je lopov.
On nije lopov, Sredo, to je apsolutno apsurdno. prasnuo je Riard, u trenutku navuen,
uprkos vrstoj odluci da to ne dozvoli .On nema nikakve veze s tvojim otputanjem. Za to je
kriva tvoja glupost, i ti
Otar udisaj.
Riarde, rekao je Majkl svojim najmekim, najtiim glasom raspravljanje s njim liilo je na
upetljavanje u svilu padobrana mislim da ti ne razume koliko je vano
Majkle. rekla je Suzan, neno ali vrsto, irom otvarajui vrata. Majkl Venton-Viks bledo je
klimnuo i kao da se izduvao.
Tvoja knjiga. dodala je Suzan, pruajui mu mali, postariji primerak knjige o crkvenoj
arhitekturi u Kentu. Uzeo ga je, mrmljavo se zahvalio, pogledao na trenutak oko sebe kao da je
iznenada shvatio neto prilino uvrnuto, a onda se sabrao, klimnuo u znak pozdrava i otiao.
Riardu se nije dopalo koliko je postao napet dok Majkl nije otiao, i sada je odjednom bio u
stanju da se opusti. Oduvek je mrzeo tu slabu taku koju je Suzan imala za Majkla, bez obzira na
to to je pokuavala da je sakrije tako to je stalno bila uasno neprijatna prema njemu. Moda
ba i zbog toga.
Suzan, ta da ti kaem ? poeo je mlitavo.
Mogao bi, za poetak, da kae jao. ak mi ni to zadovoljstvo nisi priutio kad sam te udarila,
a mislila sam da je bilo jako. Boe, ovde je ledara. Zato je taj prozor irom otvoren?
Otila je i zatvorila ga.
Rekao sam ti. Tuda sam uao. rekao je Riard.
Ovo je zazvualo kao da eli da je natera da se okrene i iznenaeno ga pogleda.

13-5

Stvarno. rekao je Kao u reklamama za okoladu, samo to sam je zaboravio. stidljivo
je slegnuo ramenima.
Zurila je u njega, zapanjena.
ta te je, pobogu, spopalo da to radi? rekla je. Gurnula je glavu kroz prozor i pogledala
dole. Mogao si poginuti. rekla je, okrenuvi se ka njemu.
Pa, hm, da. rekao je To mi se nekako inilo nemam pojma. Malo se okuraio.
Uzela si mi klju, sea se?
Da. Smuilo mi se da upada i pljaka mi friider zato to te mrzi da ide u prodavnicu.
Riarde, da li si se ti stvarno uzverao uz ovaj zid?
Pa, hteo sam da budem tu kad se vrati.
Mahala je glavom u neverici. Bilo bi neuporedivo bolje da si bio tu kad sam odlazila. Je l
zato nosi tu trokavu, staru odeu?
Da. Ne misli valjda da sam iao na veeru u Sv. Ked ovakav?
Pa, vie ne znam ta ti smatra racionalnim ponaanjem. Uzdahnula je i preturala po maloj
fioci. Evo, rekla je ako e ti to spasti ivot. i dodala mu par kljueva na alki.
Suvie sam umorna da bih bila ljuta. Vee Majklovog lobiranja me je iscrplo.
Nikada neu razumeti zato ga trpi. rekao je Riard, ustajui da donese kafu.
Znam da ga ne voli, ali on je veoma dobar i moe da bude i armantan na neki svoj tuan
nain. Obino je veoma oputajue biti s nekim ko je toliko opsednut sobom, jer nita ne zahteva
od tebe. Ali, on je opsednut i idejom da ja mogu neto da uradim po pitanju tog asopisa. A ne
mogu, naravno. Ne moe to tako u ivotu. Ali, ipak mi ga je ao.
Meni nije. Sve mu je u ivotu bilo veoma, veoma lako. I dalje mu je veoma, veoma lako. Samo
su mu oduzeli igraku, to je sve. To teko da je nepravedno, zar ne?
Mada, svakako mora da je nesrean. Al Ros pretvorio je Dubinu u veoma britak, inteligentan
asopis koji odjednom svi ele da itaju. Ranije je to bila ruina, prepuna brbljarija. Njegova
jedina svrha bila je da Majklu prui priliku da rua i muva se okolo s kim god poeli, pod iz-
govorom da bi taj neko moda neto poeleo da napie za novinu. Jedva da je ikada izdao kom-
pletan broj. Cela stvar bila je farsa. Mazio je samog sebe time. Stvarno ne mislim da je to ar-
mantno i privlano. Izvini, sad sam zapenio, a nije mi to bila namera.
Suzan je slegla ramenima s nelagodom.
Mislim da preteruje. rekla je Mada, mislim da u morati da ga se klonim ako nastavi da
me gui s neim to jednostavno ne mogu da uradim. To je suvie iscrpljujue. Nego, sluaj,
drago mi je to si se grozno proveo. Hou da razgovaramo o tome ta emo raditi ovog vikenda.
A, rekao je Riard pa
O, bolje da prvo proverim poruke.
Otila je do telefonske sekretarice, pustila prvih nekoliko sekundi Gordonove poruke i odjednom
izvadila kasetu.
Ne mogu sad time da se gnjavim. rekla je, dodajui mu je. Da li moe ovo da da Suzani
iz kancelarije, sutra ujutro? Pritedi joj put dovde. Ako na njoj ima neto vano, nek mi se javi.
Riard je trepnuo, rekao: Aahm dobro, vai. i strpao traku u dep, drhtei od oka zbog
pomilovanja.
Eh, vikend rekla je Suzan, sedajui na kau.

13-6

Riard je preao rukom preko ela. Suzan, ja
Bojim se da moram da radim. Nikol je bolesna i mislim da moram da je zamenim u Vigmoru u
petak. Bie neki Vivaldi i Mocart koje ne poznajem dobro, to, bojim se, znai da ovog vikenda
moram mnogo da vebam. Izvini.
Pa, u stvari, rekao je Riard i ja moram da radim. Seo je pored nje.
Znam, Gordon mi je non-stop za vratom da ti zvocam. Volela bih kad to ne bi radio. To nema
nikakve veze sa mnom i stavlja me u veoma nezavidnu situaciju. Umorna sam od tog pritiska,
Riarde. Ti bar to ne radi.
Uzela je gutljaj kafe.
Ali sigurna sam, dodala je da postoji neka siva zona izmeu pritiskanja i potpunog
zaboravljanja koju bih volela da istraim. Zagrli me.
Zagrlio ju je, oseajui da ne zasluuje da ima tako monstruoznu sreu. Sat kasnije otiao je i
otkrio da je Pica-Ekspres zatvoren.

U meuvremenu Majkl Venton-Viks je iao kui u elzi. Dok je sedeo na zadnjem seditu
taksija, gledao je ulice praznim pogledom i lagano tapkao prstima po prozoru, u sporom, zami-
ljenom ritmu.
Ra ta ta ta ta a ta ta ta ta a.
On je bio jedan od onih opasnih ljudi koji su meki, lignjasti i kravasti ukoliko dobiju ono to
ele. I poto je on stalno dobijao ono to eli i delovao kao da ga je lako zadovoljiti, nikada
nikome nije palo na pamet da on nije samo mek, lignjast i kravast. Morali bi da se probijete kroz
mnogo mekih lignjastih delova da bi doli do dela koji se ne savija kad ga pritisnete. To je bio
onaj deo koji su svi ti meki lignjasti delovi titili.
Majkl Venton-Viks bio je mlai sin lorda Magne, izdavaa, novinskog magnata i preterano
popustljivog oca, pod ijim je zatitnikim kiobranom Majkl sa zadovoljstvom vodio svoj sop-
stveni mali asopis, uz mastodontske gubitke. Lord Magna je bio svedok postepenog, ali dosto-
janstvenog i potovanog slabljenja izdavake imperije koju je osnovao njegov otac, prvi lord
Magna.
Majkl je nastavio da tapka zglobovima po staklu.
Ra ta ta ta.
Seao se neverovatnog, uasnog dana kad se njegov otac spalio menjajui utika, a njegova
majka njegova majka, preuzela posao. Ne samo to ga je preuzela, nego je poela i da ga
vodi, s potpuno neoekivanim arom i odlunou. Ispitala je stanje kompanije veoma paljivo,
kao i nain na koji je voena, kako bi ona to rekla, i na kraju je stigla i do cifara Majklovog
asopisa.
Tap tap tap.
Sad, Majkl je bio upoznat s poslovnom stranom stvari taman toliko da zna kakve bi cifre trebalo
da budu, pa je naprosto uveravao svog oca da one zaista i jesu takve.
Ne mogu da dozvolim da ovaj posao bude samo etnja kroz park, mora to da shvati, mome,
ti mora da plati, inae na ta bi to liilo? govorio bi njegov otac, a Majkl bi klimao

13-7

ozbiljno, i poinjao da smilja cifre za sledei mesec, ili kad mu ve bude polo za rukom da izda
broj.
Njegova majka, s druge strane, nije bila tako popustljiva. Bila je, zapravo, nekoliko svetlosnih
godina daleko od popustljivosti.
Majkl je obino govorio o svojoj majci kao o matoroj ratnoj sekiri, ali, ako ovek eli da bude
fer, onda bi je uporedio s jednom izvanredno izraenom, predivno balansiranom ratnom sekirom,
s elegantnim minimumom finih gravura, koje se zavravaju malo pre svetlucave ilet-otrice.
Jedan zamah takvim instrumentom i ne biste ni znali ta vas je dokailo, dok ne pokuate da
pogledate na sat i otkrijete da vam ruka vie nije tu.
Strpljivo je ekala ili se bar pravila strpljiva sve to vreme, prvo je bila odana supruga, pa
onda nena, ali stroga majka. Sad ju je neko da se pomognemo metaforama izvadio iz kanije
i svi su pojurili u zaklon.
Ukljuujui i Majkla.
Ona je bila vrstog uverenja da je Majkl, koga je tiho oboavala, bio razmaen u najpotpunijem i
najgorem smislu te rei, i odluila je da, makar i u tako kasnoj fazi, to zaustavi.
Trebalo joj je manje od pet minuta da uvidi da on jednostavno izmilja cifre svakog meseca, i da
taj asopis gubi novac dok se Majkl igra, sve vreme gomilajui ogromne raune za rukove,
vonje taksijem i plate osoblja, koje bi razigrano otpisivao na izmiljene poreze. Cela ta stvar se
naprosto gubila u gargantuovskim raunima Kue Magna.
Onda je pozvala Majkla u svoju kancelariju.
Tap ta ra ta ta.
Kako eli da razgovaram s tobom, rekla je kao sa svojim sinom, ili kao s urednikom
jednog od mojih asopisa? Nemam nita protiv bilo kog od ta dva pristupa.
Tvojih asopisa? Pa, ja sam tvoj sin, ali ne volim
Dobro. Majkle, htela bi da pogleda ove cifre, rekla je otro, predajui mu komad hartije.
One s leva pokazuju prihode i rashode Dubine, a one s desna su tvoje cifre. Da li tu prime-
uje neto?
Mama, mogu da objasnim, ja
Dobro, rekla je neno ledi Magna veoma mi je drago zbog toga.
Uzela mu je list hartije. Sad. Da li ti ima neku ideju kako bi asopis trebalo voditi u
budunosti?
Da, naravno. Veoma dobre. Ja
Dobro. rekla je ledi Magna, s bljetavim osmehom. Pa, to je onda sasvim zadovoljavajue.
Da li eli da uje
Ne, to je u redu, duo. Samo sam srena to znam da ima ta da kae po tom pitanju, da bi se
sve raistilo. Sigurna sam da e novom vlasniku Dubine biti drago da te saslua.
ta? rekao je gromom pogoeni Majkl Hoe da kae da stvarno prodaje Dubinu?
Ne. Hou da kaem da sam je ve prodala. Nisam mnogo dobila, na alost. Jednu funtu, plus
obeanje da e te zadrati kao urednika za tri sledea broja, a posle toga je odluka na njemu.
Majkl je zurio iskolaenih oiju.

13-8

De, de, rekla je razumno njegova majka jedva da moemo da nastavimo u trenutnoj po-
stavci, zar ne? Ti si se uvek slagao s tvojim ocem da ovaj posao ne treba da ti bude samo raz-
bibriga. I poto ja imam velikih problema s verovanjem i odolevanjem tvojim priama, mislila
sam da bi bolje bilo da predam problem u ruke nekom s kim e imati objektivniji odnos. A sada,
imam jo jedan sastanak, Majkle.
Pa, ali kome si ga prodala? ispljunuo je Majkl.
Gordonu Drumu.
Gordonu Drumu! Ali pobogu, mama, on je
On jako eli da podrava umetnost. Mislim stvarno podrava. Sigurna sam da ete se odlino
slagati, duo. Sad, ako nema nita protiv
Majkl nije odustajao.
Ovo je neuveno! Ja
Vidi, ba interesantno, to je isto rekao i g. Drum kad sam mu pokazala ove cifre i zathevala da
te zadri na mestu urednika jo tri broja.
Majkl je duvao i dahtao i pocrveneo i mahao prstom, ali nije mogao niega drugog da se seti,
osim Da li bi se ita promenilo da sam ti rekao da me tretira kao urednika jednog od tvojih
asopisa?
Pa, duo, rekla je ledi Magna s najslaim osmehom zvala bih te g. Venton-Viks, naravno.
I ne bih ti govorila da ispravi kravatu. dodala je uz mali gest rukom ispod brade.
Tap ta ra tap ta ra.
Broj sedamnaest, je li, gazda?
A ta? rekao je Majkl, protresavi glavom.
Rekli ste broj sedamnaest, zar ne? rekao je taksista evo, stigli smo.
O, da. Hvala vam. rekao je Majkl. Izaao je napolje i preturao po depovima u potrazi za
parama.
Tap tap tap, a?
ta? rekao je Majkl, dodajui mu novac.
Tap tap tap, rekao je taksista ceo prokleti put dovde. Neto te mui, a, drukane?
Gledaj svoja posla. prasnuo je Majkl divljaki.
Kako ti kae, drukane. Samo sam pomislio da ludi, ili tako neto. rekao je i odvezao se.
Majkl je uao u kuu, proao kroz hodnik do trpezarije, upalio svetlo i sipao brendi iz staklenke.
Skinuo je kaput, bacio ga na veliki trpezarijski sto od mahagonija i povukao stolicu do prozora,
gde je seo da pijucka pie i jeducka svoje brige.
Tap tap tap, nastavio je na prozoru.
Nadureno je ostao da urednikuje jo ta tri uslovljena broja i onda su ga, naravno, uz malo cere-
monije, otpustili. Pronali su novog urednika, izvesnog E. K. Rosa, mladog, eljnog i ambi-
cioznog, i on je ubrzo asopis pretvorio u hit. Majkl je, u meuvremenu, bio sav izgubljen i
ogoljen. Za njega vie nita nije postojalo.

13-9

Ponovo je tapkao po prozoru i gledao, kao i obino, u malu stonu lampu koja je stajala na dasci.
To je bila poprilino runa, obina mala lampa, i jedina stvar na njoj koja je uredno privlaila
njegovu panju bila je injenica da je ta lampa spalila njegovog oca, dok je sedeo na tom istom
mestu.
Starac je bio tako tupav za tehniku. Majkl je i sada mogao da ga vidi kako viri s dubokom kon-
centracijom kroz svoje naoari i sisa brkove pokuavajui da rasvetli misterioznu kompleksnost
utikaa od trinaest ampera. Izgleda da je pokuao da ga ukljui u zid bez plastinog poklopca, a
onda probao da promeni icu na licu mesta. Od toga ga je drmnuo ok koji je sredio njegovo ve
kilavo srce.
Tako jednostavna, jednostavna greka, mislio je Majkl, kakvu bi bilo ko mogao da napravi, bilo
ko, ali posledice su bile katastrofalne. Smrt njegovog oca, njegov gubitak, uspon onog neopi-
sivog Rosa i njegovog grozno uspenog asopisa i
Tap tap tap.
Pogledao je u prozor, u svoj odraz, i u tamne senke bunja s druge strane. Ponovo je pogledao u
lampu. To je bio ba taj predmet, ba to mesto, a greka je bila tako jednostavna. Lako mogua,
lako predvidiva.
I odjednom se na njega spustila udna hladnoa, kao da se neto u njemu naprasno razreilo.
Tap tap tap.
Dubina je njegova. Trebalo je da bude uspena, u to je uloio ivot. Sad mu je ivot oduzet, a
to zahteva osvetu.
Tap tap tap krak.
Iznenadio je samog sebe kad je odjednom shvatio da je pesnicom razbio prozor i prilino gadno
se posekao.

13-10

14. Poglavlje
Neki od manje prijatnih aspekata smrti poeli su da se prikradaju Gordonu Drumu dok je stajao
ispred svoje vikendice.
To je, po standardima mnogih, u stvari bila povelika kua, ali je on oduvek eleo vikendicu na
selu pa je, kad je konano dolo vreme da je mogao to sebi priutiti i otkrio da ima daleko vie
novca nego to je ikada verovao da bi se moglo desiti, kupio stari rektorat i nazvao ga viken-
dicom, bez obzira na svih sedam spavaih soba i etiri hektara vlane kembridajrske zemlje.
Time se ba nije preterano umilio ljudima koji su imali samo vikendice, ali onda, da je Gordon
Drum dozvolio da njegova dela budu voena samo onim to bi ga uinilo popularnim, on ne bi
bio Gordon Drum.
Naravno, vie i nije bio Gordon Drum. Sad je bio duh Gordona Druma.
U depu je drao duh kljueva Gordona Druma.
Ta spoznaja ga je na trenutak zaustavila. Ideja prolaenja kroz zidove ga je revoltirala. To je
neto to je iz sve snage pokuavao da izbegne cele noi. Umesto toga, da bi se samom sebi inio
stvarnim i opipljivim, muio se da uhvati i stegne svaki objekat koji bi dodirnuo. Ulaenje u
kuu, njegovu roenu kuu, na bilo koji drugi nain osim kroz ulazna vrata, kroz koja bi uetao
posednikim korakom, ispunjavalo ga je snanim oseanjem gubitka.
Poeleo je, dok je zurio u nju, da kua nije tako ekstreman primer viktorijanske gotike, i da se
meseina ne poigrava tako hladno na njenim uskim, picastim prozorima i strogim tornjevima.
Kad ju je kupio, alio se veoma nepromiljeno da, po tome kako izgleda, mora da je posednuta
duhovima, ne znajui da e jednog dana tako i biti, i da e je posedati on lino.
Od te ideje proela ga je jeza dok je tiho napredovao uz kolski prilaz, obrubljen lelujavim
obrisima tisovog drvea, mnogo starijeg i od samog rektorata. Uznemiravala ga je pomisao da bi
se neko drugi mogao plaiti dok hoda ovakvim prilazom po takvoj noi, prestravljen da bi mogao
sresti nekoga kao to je on.
Iza zida od tisovine stajala je mrana gromada stare crkve, koja se raspadala i koristila samo
ponekad, u rotaciji s ostalim crkvama u oblinjim selima, a koju je vodio vikar, uvek zajapuren
zbog vonje biciklom donde i potiten zbog onih koje bi u njoj zaticao. Iza zvonika crkve visilo
je hladno oko Meseca.
Jedva primetan pokret kao da je iznenada privukao njegovu panju, kao da se neko pomerio u
bunju blizu kue, ali to je, rekao je sebi, samo njegova mata, iscrpljena naporom stanja smrti.
ta bi ovde moglo biti dovoljno strano da njega uplai?
Nastavio je dalje, iza ugla rektorata, ka ulaznim vratima usaenim duboko pod sumornim tre-
mom zaraslim u brljan. Odjednom se uplaio, shvativi da iz kue dopire neko svetlo. Elek-
trino svetlo, a i prigueni treptaj vatre.
To je bilo trenutak ili dva pre nego to se setio da je, naravno, bio oekivan te noi, mada sva-
kako ne u ovom obliku. G-a Benet, postarija kuepaziteljka, svratila je da razmesti krevet, upali
vatru i ostavi mu laku veeru.
Dok je prilazio, ljunak nije krckao pod njegovim koracima. Iako je znao da nee uspeti tamo, na
vratima, nije mogao a da ne ode prvo donde, da pokua da ih otvori, i tek posle toga, skriven
senkama trema, zatvori oi i dozvoli sebi da posramljeno klizne kroz njih. Priao je vratima i
stao.
Bila su otvorena.

14-1

Samo par santimetara, ali otvorena. Njegov duh zaleprao je bojaljivim iznenaenjem. Kako je
mogue da su otvorena? G-a Benet oduvek je bila savesna u takvim stvarima. Stajao je tu
nesiguran na trenutak, a onda se s mukom priljubio uz vrata. Pod ono malo pritiska to je uspeo
da iscedi iz sebe, otvorila su se polako i nevoljko, a arke su zacvilele u znak protesta. Uao je
unutra i kliznuo niz kameni hodnik. iroke stepenice vodile su gore u tamu, ali su sva vrata koja
vode dalje iz hodnika bila zatvorena.
Najblia su vodila u salon, u kome je gorela vatra i iz koga se ula priguena jurnjava kolima iz
nekog kasno-nonog filma. Par minuta jalovo se borio sa sjajnim mesingom kvake, ali je na
kraju bi prinuen da prizna poniavajui poraz, pa se u napadu iznenadnog besa bacio pravo na
vrata i proleteo kroz njih.
Soba u kojoj se zatekao bila je slika i prilika prijatne domae topline. Snano se zateturao i nije
uspeo da se zaustavi pre nego to je proleteo kroz mali stoi s debelim sendviima i termosom
vrele kafe, kroz ogromnu mekanu fotelju, kroz vatru i vreli ciglani zid, pravo u mranu, hladnu
trpezariju.
I vrata koja povezuju salon s trpezarijom bila su zatvorena. Gordon ih je utrnulo dodirnuo i onda
je, predavi se neminovnom, kliznuo pravo kroz njih, mirno, neno, po prvi put primeujui
bogato unutranje zrno drveta.
Udobnost sobe bila je previe za Gordona, koji je rastrojeno lutao kroz nju, nemiran, dozvo-
ljavajui da mu se topla, ivahna svetlost vatre poigrava kroz telo. Njega nije mogla zagrejati.
ta bi, pitao se, duhovi trebalo da rade celu no?
Seo je, nesiguran, i gledao televiziju. Trka kolima je, meutim, uskoro bila gotova i vie nije bilo
niega sem sivog snega i belog uma, koje nije bio u stanju da prekine.
Otkrio je da je isuvie potonuo u fotelju i pomeao sebe s njenim delovima dok se izvlaio i
cimao napolje. Pokuao je da se zabavlja stojei u sred stola, ali to je slabo doprinosilo podizanju
raspoloenja koje je iz oajanja nepovratno klizilo u propast.
Moda e moi da spava.
Moda.
Nije oseao ni umor, ni pospanost, ve samo samrtnu enju za zaboravom. Ponovo je proao
kroz zatvorena vrata u mrani hodnik, iz koga su iroke, teke stepenice vodile u velike, sumorne
spavae sobe na spratu.
Uz njih se, prazan, popeo.
Sve je to ni za ta, bio je ubeen. Ako ne moe da otvori vrata da ue u spavau sobu, onda ne
moe ni da spava na krevetu. Kliznuo je kroz vrata i legao na krevet, koji je sigurno bio hladan,
iako on to nije oseao. Mesec nije mogao da ga ostavi na miru i sijao je na njega dok je leao,
irom otvorenih oiju i prazan, nesposoban da se seti ta je san i kako se to radi.
Uas te praznine pritiskao ga je, uas beskrajnog, venog budnog leanja u etiri ujutro.
Nije imao gde da ode, niti ta da radi kad tamo stigne, niti je bilo ikoga koga bi probudio u to
doba noi, a da se isti apsolutno ne prestravi to ga vidi.
Najgori trenutak bio je kad je naleteo na Riarda na putu, a Riardovo lice se do beline sledilo u
oferajbni. Ponovo je ugledao njegovo lice i odraz blede figure do njega.
To je istreslo i poslednji traak topline, skriven duboko u njegovom umu, koji je ponavljao da je
sve ovo privremeni problem. Bilo je uasavajue tokom noi, ali e biti bolje ujutro, kad bude

14-2

mogao da vidi ljude i sredi stvari. Sad, kad je u svojoj glavi pronaao uspomenu na taj trenutak,
vie nije mogao da je se rei.
Video je Riarda i Riard je, sasvim sigurno, video njega.
Nee sve biti u redu.
Kad bi se oseao ovako loe, obino bi tokom noi silazio u kuhinju da vidi ta ima u friideru,
pa je otiao i sada. Bie veselije nego u onoj meseinom obasjanoj spavaoj sobi. Gluvarie u
kuhinji cele noi, odlazei doavola.
Kliznuo je niz a bogami i kroz gelender, produvao kroz kuhinjska vrata ne dvoumei se, a
onda je tokom narednih pet minuta posvetio svu svoju koncentraciju i energiju paljenju svetla.
Bilo je to pravo dostignue, koje je odluio je da proslavi uz pivo.
Posle par minuta ongliranja i isputanja konzervi Fostersa odustao je. Nije imao ni najmanju
ideju kako bi povukao prsten za otvaranje, a osim toga, sad se sve izmukalo i ta e da radi s
pivom, ak i ako uspe da ga otvori?
Nije imao telo u kome bi ga mogao drati. Zavitlao je konzervu daleko od sebe i ona se otkotr-
ljala pod kredenac.
Poeo je da primeuje neto na sebi, nain na koji mu sposobnost dranja stvri raste i bledi u
sporom ritmu, kao i njegova vidljivost.
Taj ritam bio je neujednaen, ili je moda u pitanju bilo to to su mu efekti povremeno izraeniji
nego obino. I to je, takoe, variralo u skladu s nekim sporim ritmom. Ba u tom trenutku inilo
mu se da mu je snaga u porastu.
U iznenadnom napadu aktivnosti, pokuao je da vidi koliko stvri u kuhinji moe da pokrene ili
nekako natera da rade.
Otvorio je sve visee elemente, izvukao fioke, razbacao escajg po podu. Uspeo je da na momenat
ukljui blender koji je rekao vrrrr, oborio je elektrini mlin za kafu, ne ukljuivi ga, ukljuio je
plin, ali nije mogao da ga upali, masakrirao je veknu hleba mesarskim noem. Pokuao je da
nagura komade hleba u usta, ali oni su prosto poispadali kroz njega na pod. Pojavio se mi, ali je
zbrisao iz prostorije, kao da ga je udarila struja.
Na kraju je prestao i seo za kuhinjski sto, emocionalno i fiziki utrnuo.
Kako li e, pitao se, ljudi reagovati na njegovu smrt?
Kome e biti najtee to ga nema?
Neko vreme e trajati ok, pa tuga, a onda e se navii, i on e postati bleda uspomena kada ljudi
nastave svoje ivote bez njega, mislei da je otiao gde god da se posle ide. Ta misao ispunila ga
je najledenijom stravom.
A on nije otiao. I dalje je tu.
Sedeo je okrenut ka kredencu koji nije uspeo da otvori zato to mu je ruica bila previe kruta, a
to ga je nerviralo. Nespretno se rvao s konzervom paradajza, pa je onda otiao do velikog kre-
denca i napao njome ruicu. Vrata su se otvorila i napolje je ispao njegov sopstveni, krvlju
obliveni le.
Gordon do tog trenutka nije shvatao da i duhovi mogu da se onesveste.
im je shvatio, predao se.
Probudio se nekoliko sati kasnije, kad je eksplodirao njegov poret na plin.

14-3

15. Poglavlje
Riard se sledeeg jutra dva puta probudio.
Prvi put je pretpostavio da je pogreio i okrenuo se da nastavi jo nekoliko nemirnih minuta.
Drugi put je skoio ka oparen kada su mu se nametnuli dogaaji od prole noi.
Otiao je dole na mrzovoljni, nemirni doruak, tokom koga nita nije ilo kako treba. Zagoreo
mu je tost, prosuo je kafu, i shvatio da jue nije kupio marmeladu, iako je nameravao. Dok je
gledao pred sobom taj bedan pokuaj da se nahrani, pomislio je da bi bar mogao sebi da dozvoli
vreme za jedan fantastian obrok veeras, da se iskupi Suzani za proteklu no.
Ako bude uspeo da je ubedi da pristane.
Gordon je pre neki dan razvezao priu o nekom restoranu i preporuio mu da svrati. Gordon je
bio dobar s restoranima u svakom sluaju, u njima je provodio sasvim dovoljno vremena.
Sedeo je i kuckao zube olovkom nekoliko minuta, a onda je otiao u radnu sobu i izvadio tele-
fonski imenik iz gomile kompjuterskih asopisa.
L esprit d Escalier.
Pozvao je restoran i pokuao da rezervie sto, ali kada je rekao za kada mu treba to kao da ih je
zabavilo.
O, no, msje, rekao je maitre d ao mi je, ali to je nemogue. U ovom trenutku potrebno je
rezervisati bar tri nedelje unapred. Pardon, msje.
Riard se udio ideji da stvarno postoje ljudi koji znaju gde ele da idu tri nedelje unapred, pa se
zahvalio oveku i spustio slualicu. Pa, moda opet pica. Ta misao podsetila ga je na sastanak na
kome nije uspeo da se pojavi sino, pa je ponovo posegnuo za telefonskim imenikom.
Dentlmen
Dentls
Dentri.
Uopte nije bilo Dentlija. Ni jedno jedinog. Pronaao je druge imenike, osim onog od S do Z,
koji je kuna pomonica bacila iz samo njoj znanih razloga.
Definitivno nije bilo Sjelija, ni Dgentlija, ni entlija, niti iega ni izdaleka slinog. Pitao se ima
li Tjentlija, Tsentlija ili Tzentlija, pa je pokuao na 988, ali se nisu javljali. Sedeo je i kuckao
zube olovkom i gledao svoj kau kako se polako okree na ekranu kompjutera.
Ba je to udno, to je prolo samo nekoliko sati otkako se Reg raspitivao za Dirka, i to tako
detaljno.
Ako stvarno eli nekoga da nae, odakle da pone, ta prvo da uradi?
Pokuao je da pozove policiju, ali se ni oni nisu javljali. Pa, to je to. Uradio je sve to je mogao u
tom trenutku, sem unajmljivanja privatnog detektiva, a imao je i bolje ideje za traenje vremena i
para. Ponovo e naleteti na Dirka za nekih par godina.
Bilo mu je teko da poveruje u injenicu da stvarno ima takvih ljudi, privatnih detektiva.
Kakvi su to ljudi? Kako izgledaju, gde rade?
Kakvu kravatu bi nosio ako bi postao privatni detektiv? Verovatno bi to morala da bude upravo
onakva kravata kakvu ljudi oekuju da privatni detekiv nosi. Zamislite da mora da reite takav
problem, a tek ste ustali.

15-1

Vie iz radoznalosti nego iz ozbiljne elje da neto postigne, a i zato to mu je jedina alternativa
bilo kodiranje Himne, poeo je da prelistava poslovni imenik.
Privatni detektivi vidi pod Detektivske agencije.
Te rei su mu se inile nekako uvrnuto u tom poslovnom kontekstu. Prelistao je imenik. Drvena
galanterija, dueci, drenaa, detektivske agencije
U tom trenutku zazvonio je telefon i on se javio, pomalo naprasito. Nije voleo da ga prekidaju.
Je l sve u redu, Riarde?
O, ao Kejt, da. Samo sam zamislio sam se.
Kejt Enselm bila je jo jedna od programerskih zvezda Drum Unapred Tehnologija. Radila je
na dugoronom projektu vetake inteligencije, koji je zvuao kao neki sumanuti san, dok ne
uje nju kako pria o tome. Gordonu je bilo potrebno da mu ona pria o tome prilino redovno,
delom zbog toga to je bio nervozan zbog trokova, a delom i zbog toga to nije bio sumnje da
Gordon voli da slua Kejt kako pria o bilo emu.
Nisam htela da te uznemiravam. rekla je. Samo sam pokuala da pronaem Gordona i
nisam uspela. Ne javlja se ni u Londonu, ni u vikendici, ni u kolima, ne odgovara na pejder.
Samo to mi je nekako udno za nekog ko je toliko opsesivan po pitanju komunikacija kao
Gordon. uo si tra da je instalirao telefon u svoje atomsko sklonite? To je istina.
Nisam se uo s njim od jue. rekao je Riard. Odjednom se setio trake koju je izvadio iz
Suzanine telefonske sekretarice i nadao se da u Gordonovoj poruci nije bilo nieg vanijeg od
tupljenja o zeevima. Rekao je: Znam samo da je kretao u vikendicu. Ne znam gde je. Da li si
pokuala Riard nije mogao da se seti gde bi jo mogla da pokua ahm dragi
boe.
Riarde?
Neverovatno
Riarde, u emu je problem?
Sve je u redu, Kejt. Aaa samo sam proitao jednu potpuno neverovatnu stvar.
Stvarno, a ta ita?
Pa, poslovni imenik, zapravo
Stvarno? Moram da izletim da ga kupim. Da li je neko ve otkupio filmska prava?
Sluaj, Kejt, izvini, ali da li mogu da te nazovem kasnije? Ne znam gde je Gordon u ovom
trenutku i
Ne brini. Znam kako je to kad ne moe da doeka sledeu stranicu. Uvek te teraju da nagaa
sve do samog kraja, zar ne? Mora da je to zbog Zbignjeva. Uivaj u vikendu. Spustila je slua-
licu.
Riard je takoe spustio slualicu i sedeo zurei u uokvireni oglas koji je leao pred njim u
imeniku.

15-2


HOLISTIKA DETEKTIVSKA AGENCIJA
DIRK DENTLI
Mi reavamo ceo zloin
Mi nalazimo celu osobu
Nazovite danas pronai emo celovito reenje vaeg problema
(izgubljene make i prljavi razvodi specijalnost)
Ulica Pekender 33a N1 01-354 9112 London
Ulica Pekender bila je udaljena samo nekoliko minuta peke. Riard je navrljao adresu na par-
etu papira, navukao kaput i strao niz stepenice, zastajui jo jednom da na kratko izvri ins-
pekciju kaua. Mora da tu ima neto uasno oigledno, pomislio je, to on svaki put previdi.
Kau se zaglavio na malom zavoju uskog i dugakog stepenita. Na tom mestu stepenice je pre-
kidalo ravno odmorite dugo par metara, tano iznad stana ispod Riardovog. Meutim, njegova
inspekcija nije urodila plodom, i na kraju se uspentrao preko njega i izaao napolje.
Na Islingtonu jedva da moete baciti ciglu a da ne pogodite tri antikvarnice, agenciju za nekret-
nine i knjiaru. ak i ako ih ba i ne pogodite, sigurno ete isprovocirati njihove sigurnosne
alarme, koji se nee iskljuiti sve do posle vikenda.
Policijska kola klizila su niz ulicu Aper i kripei stala odmah poto su prola pored njega.
Riard je preao ulicu iza njih.
Dan je bio hladan i vedar, to mu se dopadalo. Iao je preko Islington Grina, tamo gde prebijaju
stare i nemone, pa pored mesta na kome je izgorela stara koncertna dvorana Kolins i onda kroz
Kemdenski prolaz, u kome depare amerike turiste. Neko vreme razgldao je antikvitete i
gledao minue za koje je pomislio da bi se dopale Suzani, ali nije bio siguran. Onda nije bio
siguran ni da se njemu sviaju, pa se zbunio i odustao. Uao je u knjiaru i iz hira kupio anto-
logiju Kolridovih pesama, poto je bila pri ruci.
Odatle se probijao kroz zavojite uliice, preko kanala, pored optinskog zemljita oko kanala,
preko manjih i veih trgova, dok konano nije stigao do ulice Pekender, za koju se ispostavilo da
je mnogo dalje nego to je mislio.
To je bila ona vrsta ulice kroz koju preduzimai vikendom vozikaju svoje Jaguare i balve.
Bila je prepuna prodavnica kojima istie zakup, viktorijanske industrijske arhitekture, a tu je bila
i jedna niska, propala, kasno-dordijanska terasa sve su molile da ih srue, ne bi li na nji-
hovom mestu mogle da niknu mlade, vrste betonske kutije. Agenti za nekretnine lutali su tim
krajem u gladnim oporima, s pripravnim notesima, oprezno streljajui pogledima jedni druge.
Broj 33, kada ga je konano pronaao u sendviu izmeu broja 37 i 45, bio je u jadnom stanju,
ali ne gorem od ostalih.
U prizemlju je bila pranjava turistika agencija s napuklim izlogom i izbledelim posterima od
pre Hrista, koji su sada verovatno bili vrlo vredni. Na dugmetu pored vrata pisalo je urednim
rukopisom Dominik, asovi francuskog, III sprat.
Najupeatljivija stvar na vratima, meutim, bila je svetla i sjajna mesingana ploa smetena u
sam centar, na kojoj je bilo ugravirano Holistika detektivska agencija Dirka Dentlija.
I nita vie. Izgledala je potpuno novo ak su i rafovi koji su je drali tu gde je bili jo uvek
sjajni.
Vrata su se otvorila poto ih je Riard gurnuo, i on zaviri unutra.

15-3

Ugledao je mali, zaguljivi hodnik u kome se nalazilo samo stepenite. Vrata u dnu hodnika
izgledala su kao da su tokom proteklih godina bila retko otvarana, i uz njih su bile naslagane
neke metalne police, akvarijum i kostur bicikla. Sve ostalo zidovi, pod i same stepenice, i
onoliko od tih stranjih vrata koliko je oko moglo da dosegne, bilo je ofarbano u sivo, u jalovom
pokuaju da se mesto jeftino ulepa, ali je sada sve bilo gadno izanalo, a male kupice bui virile
su iz vlane mrlje blizu tavanice.
Do njega su doprli zvuci ljutitih glasova, a kada je krenuo uz stepenice uspeo je da razlui da
zvuci potiu od dve odvojene, ali uspaljene rasprave koje su se odvijale negde iznad njega.
Jedna se naglo prekinula ili bar pola nje kada se besni debeli ovek zaleteo niz stepenice
podiui kragnu na svom kaputu. Druga polovina rasprave nastavila je oluju iznerviranog fran-
cuskog, visoko iznad njih. ovek se progurao pored Riarda, rekao Pritedi pare, drugar, to je
totalna glupost, i iezao u hladno jutro.
Druga svaa bila je priguenija. Kad je Riard stigao na prvi sprat, negde su se zalupila vrata i
tako i nju okonala. Pogledao je u najblia otvorena vrata.
Vodila su u malu kancelariju. Druga, unutranja vrata koja vode dalje iz te sobe bila su vrsto
zatvorena. Mlaana devojka obla lica, u jeftinom plavom kaputu, vadila je minku i kutiju papir-
natih marmamica iz fioke radnog stola i bacala ih u tanu.
Da li je ovo detektivska agencija? upitao je Riard bojaljivo.
Devojka je klimnula, ugrizavi se za usnu i oborivi pogled.
Da li je tu g. Dentli?
Moda, rekla je, zabacujui kosu koja je bila previe kovrdava da bi mogla da se zabaci
kako treba a onda, kad malo bolje razmislim, moda i nije. Nije moje da o tome govorim. Nije
moj posao da znam gde se on nalazi. Gde se on nalazi od sada je iskljuivo njegova stvar.
Izvukla je svoju poslednju boicu laka za nokte i pokuala da zalupi fioku. Debela knjiga koja je
uspravno stajala u fioci spreavala ju je u tome. Pokuala je ponovo, opet bez uspeha. Podigla je
knjigu, iupala aku strana i vratila je. Ovog puta se fioka lako zatvorila.
Da li ste vi njegova sekretarica? upitao je Riard.
Ja sam njegova biva sekretarica i nameravam da to i ostanem. rekla je odluno, zakop-
avajui tanu. Ako on namerava da troi svoje pare na skupe mesingane ploe, umesto da
mene plati, onda neka ga. Ali ja to neu trpeti, ne, hvala lepo. Dobro za posao ma nemoj!
Uredno javljanje na telefon je dobro za posao, i volela bih da vidim kako e mu to odraditi
njegova mesingana ploa. Ako nemate nita protiv, ja bih da izjurim napolje, molim vas.
Riard se pomerio u stranu i ona je izjurila.
I srean ti put! zaurlao je glas iz unutranje kancelarije. Telefon je zazvonio i glas je odmah
odgovorio.
Da? rekao je glas iz kancelarije ispitivaki. Devojka se vratila po svoj al, ali tiho, da je bivi
ef ne bio uo. Onda je konano nestala.
Da, ovo je Holistika detektivska agencija Dirka Dentlija. Kako moemo da vam pomog-
nemo?
Francuski tornado s gornjeg sprata se umirio. Spustila se neka napeta tiina.
Tamo unutra glas je rekao: Tako je, g-o Sanderlend, nezgodni razvodi su naa omiljena spe-
cijalnost.

15-4

Pauza.
Da, hvala vam g-o Sanderlend, ali ne ba toliko nezgodni. Slualica je tresnula, da bi je skoro
u istom trenutku prodrmao novi poziv.
Riard se osvrnuo po maloj, sumornoj kancelariji. U njoj nije bilo nieg posebnog. Izanali fur-
nirani sto od iverice, stari sivi orman za registratore i tamno-zelena kanta za otpatke. Na zidu je
bio poster grupe Djuran Djuran na kome je neko debelim crvenim markerom napisao: Molim
vas, skinite ovo.
Ispod toga je druga ruka napisala: Ne.
Ispod toga je prva ruka dodala: Insistiram da ovo skinete.
Ispod je druga ruka navrljala: Neu!
Ispod toga Otputeni ste.
Ispod toga Dobro.
I na tome se izgleda stvar smirila.
Riard zakuca na vrata unutranje kancelarije, ali mu niko ne odgovori. Umesto toga glas je
nastavio: Veoma mi je drago to to pitate, g-o Rolinson. Termin holistiki ima veze s mojim
ubeenjem da se mi ovde bavimo fundamentalnom povezanou svih stvari. Ne bavim se takvim
sitnicama kao to su prah za otiske prstiju, komadii konia iz depova, koji navodno mnogo
govore, i besmislenim otiscima stopal. Ja smatram da se reenje svakog problema moe prepoz-
nati u emi i mrei celine. Veze izmeu uzrok i posledic esto su mnogo finije i kompleksnije
nego to to mi, s naim grubim i gotovanskim razumevanjem fizikog sveta, moemo prirodno
da pretpostavimo, g-o Rolinson.
Evo jednog primera. Ako odete kod akupunkturiste zbog zubobolje on e, umesto u zub, zabiti
iglu u vau butinu. Da li znate zbog ega e to uiniti, g-o Rolinson?
Ne, ne znam ni ja, g-o Rolinson, ali mi to moemo otkriti. Bilo mi je zadovoljstvo g-o Rolin-
son, dovienja.
Drugi telefon zazvonio je kad je zavren ovaj razgovor.
Riard je video da se vrata otvaraju i pogledao je unutra.
To je bio isti onaj Svlad, ili Dirk Sjeli. Bio je malo otvoreniji u struku, malo mlohaviji i crveniji
oko oiju i vrata, ali ipak, u sutini isti lik koji je pre osam godina uao na zadnje sedite marice
kembridajrske policijske stanice, s mranim osmehom na licu.
Nosio je debelo, staro, svetlo-smee odelo, koje kao da je preivelo mnoge ekspedicije krenja
gustih, trnovitih ibljaka u nekim dalekim, boljim vremenima, crvenu kariranu koulju, koja je
izbledela taman toliko da se slae s odelom, i zelenu prugastu kravatu koja je bila u svai s ovim
potonjima. Nosio je i debele naoari u metalnom ramu koje su, verovatno, bar delimino bile od-
govorne za njegov stil odevanja.
O g-o Blathol, ushien sam to ste se javili. govorio je. Pao sam u oajanje kad sam uo
da je g-ica Tidls preminula. To su stvarno stravine vesti. A ipak, ipak Da li smemo da
dozvolimo crnom oaju da prigui i sakrije od nas ono jasnije svetlo kroz koje vaa blagoslovena
maca sada zauvek hoda?
Mislim da ne. Oslunite. Mislim da ak i sada mogu da ujem kako g-ica Tidls mjaue. Zove
vas, g-o Blathol. Kae da je zadovoljna, da je nala mir. Kae da e biti jo mirnija kada vi
budete platili neki raun. Da li vas to na neto podsea, g-o Blathol? Kad malo bolje razmislim,
i ja sam vam poslao jedan pre tri meseca. Pitam se da li to, u stvari, uznemirava njen veni mir?

15-5

Dirk je pozvao Riarda brzim mahanjem, a onda mu pokretom pokazao da mu doda zguvanu
kutiju francuskih cigareta, koja mu je bila tik van domaaja.
Nedelja uvee, onda, g-o Blathol, nedelja uvee u osam i trideset. Znate adresu. Da, siguran
sam da e se g-ica Tidls pojaviti, kao i vaa ekovna knjiica. Vidimo se, g-o Blathol, tada.
Kad se otresao g-e Blathol, telefon je ponovo zazvonio. Zgrabio ga je, palei zguvanu cigaretu
u isto vreme.
O, g-a Soskind, rekao je moj najstariji i mogu rei, najcenjeniji klijent. Dobar vam dan,
g-o Soskind, dobar dan. Na alost, nema ni traga od vaeg mladog Roderika, bojim se, ali se
potraga intenzivira sada kada se, ubeen sam, kree ka svojim zavrnim fazama, i radujem se to
je sada pitanje dana kada e se va mali nestako napokon nai u vaem zagrljaju i slatko mjau-
kati; o, da, raun, pitao sam se da li ste ga primili?
Dirkova zguvana kutija cigareta je, ispostavilo se, bila isuvie zguvana za puenje, pa je okaio
telefon na rame i potraio po depu jo jednu, ali uzalud.
Isprevrtao je ceo radni sto u potrazi za olovkom, pa je onda napisao poruku i dodao je Riardu.
Da, g-o Soskind, ubeivao je telefon sluam vas irom otvorenih uiju.
Na ceduljici je pisalo: Kai sekretarici da kupi cigarete.
Da, nastavio je Dirk u telefon, ali, kao to sam se tokom naeg sedmogodinjeg poznanstva
trudio da vam objasnim, g-o Soskind, priklonio sam se kvantno-mehanikom pristupu ovoj
stvari. Moja teorija je da vaa maka nije izgubljena, ve da se njen talasni grafikon privremeno
dezintegrisao, i sada mora da se vrati u prvobitno stanje. redinger. Plank. I tako dalje.
Riard je dopisao dodatak: Ti nema sekretaricu. i gurnuo ceduljicu ka Dirku.
Dirk je razmiljao o ovome nekoliko trenutaka, pa napisao: Doavola. na papiru i gurnuo ga ka
Riardu.
I da li ga mi sada, u jeseni njegovog ivota, moemo prepustiti sudbini? Ovo je sigurno trenutak
kada mu je najvie potrebno da nastavimo s istragom. Ovo je doba kada moramo da nastavimo s
udvostruenim naporom, g-o Soskind, i uz vau dozvolu, imam nameru da upravo to i uradim.
Zamislite, g-o Soskind, kako bi mu na oi izali ako ne uradimo ovu prostu stvar za njega.
Riard se igrao porukom, slegnuo ramenima, napisao: Idem ja da ih kupim. i dodao mu je jo
jednom.
Dirk je odmahnuo glavom u znak odbijanja, pa je napisao: Ne dolazi u obzir, ba lepo od tebe.
im je Riard ovo proitao Dirk je ponovo uzeo papir i dopisao: Uzmi novac od sekretarice.
Riard je zamiljeno pogledao papir, uzeo olovku i udario debelu taku pored mesta na kome je
prethodno napisao: Ti nema sekretaricu. Gurnuo je ponovo papir preko stola do Dirka, koji
jedva da ga je pogledao i stavio taku pored Ne dolazi u obzir, ba lepo od tebe.
Pa, moda, nastavio je Dirk gospoi Soskind moda bi mogli malo da proemo preko
taaka na raunu koje su vam teke za razumevanje.
Riard je izaao napolje.
Stravi niz stepenice proao je pored mladog entuzijaste u teksas jakni koji je, pun iekivanja,
urio uz stepenice.
Valja li neto, drue? upitao je Riarda.
Fantastino, promrmlja Riard apsolutno fantastino.

15-6

Pronaao je oblinju novinarnicu i pokupio par kutija Disque Bleu za Dirka i novi broj PC
Worlda, sa slikom Gordona Druma na naslovnoj strani.
Ba teta za njega, zar ne? rekao je prodavac novina.
ta? O, aaa da. rekao je Riard. Istu stvar je esto i sam pomiljao, ali ga je iznenadilo da
su njegova oseanja imala tako irok odjek. Pokupio je i Gardijan, platio i otiao.
Kad se Riard vratio Dirk je i dalje razgovarao s nogama podignutim na sto i bilo je jasno da je
zaao u pregovore.
Da, trokovi na Bahamima bili su, pa, troadijski, g-o Soskind, to je u samoj prirodi trokova,
da vas bacaju u troak. Otud i ime.
Uzeo je iznuene kutije cigareta, naoko se razoarao to ih je samo dve, ali je letimino podigao
obrve ka Riardu, u znak priznanja za odraenu uslugu i onda mu mahnuo da sedne.
Zvuci svae, delimino na francuskom, doprli su sa sprata iznad.
Naravno da u vam ponovo objasniti zbog ega je put na Bahame bio od takvog vitalnog zna-
aja. rekao je Dirk Dentli smirujuim glasom Sa izuzetnim zadovoljstvom. Kao to znate,
g-o Soskind, ja verujem u fundamentalnu povezanost svih stvari. Tako sam konstruisao i trian-
gulirao vektore povezanosti svih stvari i uao joj u trag na bermudskoj plai, koju sam stoga oba-
vezno morao da poseujem s vremena na vreme, sve u slubi ove istrage. Voleo bih da to nije
bio sluaj, jer sam, na alost, alergian i na Sunce i na rum-pun, ali napokon, svi mi moramo da
nosimo svoje krstove, zar ne, g-o Soskind?
Iz telefona se ulo glasno blebetanje.
Rastuujete me, g-o Soskind. Voleo bih da mogu od srca da vam kaem da va skepticizam
nalazim zadovoljavajuim i okrepljujuim, ali uz najbolju volju na svetu, ne mogu. To me iscr-
pljuje, g-o Soskind, iscrpljuje. Mislim da ete na raunu nai stavku u vezi s tim. Samo tre-
nutak.
Podigao je tanku kopiju rauna koja je bila na stolu pred njim.
Otkrivanje i triangulacija vektora povezanosti svih stvari, sto pedeset funti. O tome smo ve
razgovarali.
Ulaenje u trag -- vidi gore -- na bermudskoj plai, trokovi puta i smetaja. Bednih hiljadu
petsto. Smetaj je, naravno, bio izuzetno skroman.
A, da evo nas: Suoavanje sa iscrpljujuim skepticizmom klijenta, pie trista dvadeset sedam
i po funti.
Verovatno te stavke ne bi bilo, draga moja g-o Soskind, da takve prilike nisu toliko este. Ne-
verovanje u moje metode samo mi oteava posao, g-o Soskind, i stoga cena skae.
Tamo gore, zvuci svae su svakim trenutkom postajali sve uniji. Francuski glas balansirao je
na ivici histerije.
Ja razumem, g-o Soskind, nastavio je Dirk da je cena ove istrage pomalo odlutala od
prvobitne procene, ali siguran sam da ete vi, za uzvrat, razumeti i ceniti da posao koji traje
sedam godina oigledno mora da je tei nego onaj koji se d zavriti za jedno popodne, te stoga
mora biti i naplaen po vioj tarifi. Ja sam prinuen da stalno revidiram svoju procenu teine
zadatka u svetlu teine svih dogaaja do sada.
Blebetanje iz telefona sada je postalo besno.

15-7

Draga moja g-o Soskind ili, ako dozvolite Dojs? U redu, onda. Draga moja g-o Soskind,
dozvolite mi da vam neto kaem. Ne zabrinjavajte se zbog ovog rauna, ne dajte da vas on
uzbuuje i nervira. Ne dozvolite, preklinjem vas, da on postane izvor vaih briga. Stegnite zube i
platite ga.
Spustio je noge sa stola i nagnuo se napred, ka stolu, neumitno pribliavajui slualicu kuitu
telefona.
Kao i obino, bilo mi je najvee zadovoljstvo, g-o Soskind. Dovienja, za sada.
Konano je spustio slualicu, ponovo je podigao i na neko vreme je zavitlao u kantu za otpatke.
Moj dragi Riarde Mek Dafe! rekao je, vadei veliku, plitku kutiju ispod stola i gurajui je
preko stola ka njemu. Tvoja pica.
Riard je zurio u njega sa zaprepaenjem.
Ahm, ne hvala, rekao je dorukovao sam. Molim te, pojedi je ti.
Dirk je slegnuo ramenima. Rekao sam da e svratiti i platiti je tokom vikenda. rekao je.
Dobrodoao u moju kancelariju.
Mahnuo je rukom neodreeno po otrcanoj sobi.
Svetlo radi, rekao je, pokazavi na prozor gravitacija radi. rekao je bacivi olovku na
pod. to se ostalog tie, moramo rizikovati.
Riard je proistio grlo. ta je, rekao je ovo?
ta je ta?
Ovo. uzviknuo je Riard. Sve ovo. ini mi se da si ti vlasnik Holistike detektivske agen-
cije, a ja ne znam ak ni ta to znai.
Ja pruam usluge jedinstvene u svetu. rekao je Dirk. Termin holistiki odnosi se na
moje ubeenje u fundamentalnu isprepletenost svih
Da, to sam uo malopre. rekao je Riard. Moram da kaem da to meni pomalo zvui kao
dobar izgovor za eksploatisanje lakovernih starijih gospo.
Eksploatisanje? upitao je Dirk. Pa, pretpostavljam da bi to bilo tano ako bi mi one po-
nekad neto i platile, ali uveravam te, dragi moj Riarde, da nema ni najmanje opasnosti od toga.
Ja ivim od onoga to je poznato pod imenom nada. Nadam se fascinantnim i profitabilnim slu-
ajevima, moja sekretarica se nada da u joj platiti, njen stanodavac se nada da e mu ona platiti
stanarinu, elektrodistribucija se nada da e joj stanodavac platiti raun, i tako dalje. Nalazim da
je to neverovatno optimistiki nain ivljenja.
U meuvremenu dajem razloga armatnim i bleskastim starijim damama da zbog neega budu
sreno besne i bukvalno im garantujem slobodu njihovih maaka. Da li imam, pita ti a ja
postavljam pitanje umesto tebe, jer zna kako mrzim kad me prekidaju i jedan jedini sluaj koji
okupira i najmanji deli mog intelekta, koji je, nisam ti ja potreban da to kaem, udesan? Ne.
Ali, da li ja oajavam? Da li sam sumoran? Da. Bio sam. Do, rekao je dananjeg dana.
O, pa ba mi je milo rekao je Riard ali kakve su sve ono gluposti o makama i kvantnoj
mehanici?
Dirk je s uzdahom otklopio picu jednim pokretom dobro izvebanih prstiju. Posmatrao je hladnu
okruglu stvar s tugom u oima i onda otkinuo pare. Komadii unke i inuna rasuli su se po
stolu.

15-8

Siguran sam, Riarde, rekao je da ti je poznata teorija redingerove make. i strpao
vei deo pareta u usta.
Naravno. rekao je Riard. Pa, otprilike.
Kai, ta je to? rekao je Dirk punih usta.
Riard se nelagodno promekoljio u stolici. To je ilustracija, rekao je naela da se na
kvantnom nivou svi dogaaji upravljaju prema verovatnoama
Na kvantnom nivou, a to znai i na svim drugim nivoima. ubacio se Dirk. Iako je na svim
nivoima viim od kvantnog kumulativni efekat tih verovatno, pri normalnom sledu dogaaja,
nerazaznatljiv od efekta vrstih i brzih zakona fizike. Nastavi.
Natrpao je jo malo hladne pice u lice.
Riard je zakljuio da je u Dirkovo lice ve bilo natrpano i previe. Kad se uzme u obzir to, i
brzina i frekvencija njegovog govora, saobraaj u njegovim ustima skoro da nije ni prestajao.
Njegove ui, s druge strane, bile su u normalnom razgovoru skoro potpuno neiskoriene.
Kada bi Lamark bio u pravu, pa bi se povukla linija kroz takvo ponaanje nekoliko narataja u
nazad, velike su anse da bi se na kraju dogodila neka ozbiljna premetaina u lobanji, pomislio je
Riard, i nastavio:
Ne samo da se na kvantnom nivou dogaaji upravljaju prema verovatnoama, ve te verovat-
noe ni ne bivaju razvijene u stvarne dogaaje sve dok ih ne izmerimo. Ili, da upotrebim frazu
koju sam upravo uo da koristi u poprilino bizarnom kontekstu, in merenja rui grafikon
verovatnoe. Sve do te take svi mogui pravci u kojima bi mogle da se odvijaju dejstva jednog,
recimo, elektrona, koegzistiraju kao grafikoni verovatnoe. Nita nije odreeno. Dok se ne
izmeri.
Dirk je klimao. Manje-vie. rekao je, jo jednom napunivi usta. Ali ta je s makom?
Riard je odluio da postoji samo jedan nain da izbegne pogled na Dirka koji vae ostatak
pice, a to je da ga sam pojede. Urolao je komad i gricnuo s kraja. Bila je prilino dobra. Odgrizao
je jo jedan zalogaj.
Dirk ga je gledao s iznenadnom obeshrabrenou..
Dakle, rekao je Riard ideja iza redingerove make bila je da pokuamo i zamislimo
nain na koji bi efekti probabilistikog ponaanja na kvantnom nivou mogli da se razmatraju na
makroskopskom nivou. Ili, da tako kaem, na svakodnevnom nivou.
Da, hajde. rekao je Dirk, posmatrajui ostatak pice s uzdrmanim izrazom lica. Riard je uzeo
jo jedan zalogaj i veselo nastavio.
Tako da treba da zamisli kako stavlja maku u kutiju i onda je potpuno zapeati. U kutiju
treba da stavi i aku radioaktivnog materijala, i malu boicu otrovnog gasa. Sve treba da podesi
tako da u datom vremenskom periodu postoji tano pedeset posto ansi da e se atom iz ake
radioaktivnog materijala raspasti i emitovati elektron. Ako se raspadne, onda e inicirati ispu-
tanje gasa i ubiti maku. Ako se ne raspadne, maka e preiveti. Pedeset posto. Sve zavisi od
pedeset posto ansi da se atom raspadne ili ne raspadne.
Koliko sam ja shvatio, poenta je u ovome: poto je raspadanje jednog atoma dogaaj na kvan-
tnom nivou koji, kako god okrene, nee biti otkriven dok ga neko ne vidi, a poto se takva
opservacija moe uiniti samo ukoliko otvori kutiju i vidi da li je maka iva ili mrtva, dola-
zimo do prilino neobinih posledica.

15-9

Sve dok ne otvori kutiju, sama maka postoji u neodreenom stanju. Mogunost da je iva i
mogunost da je mrtva, to su dva razliita grafikona, iskombinovana jedan s drugim van kutije.
redinger je time hteo da ilustruje svoju ideju o onome to smatra apsurdnim u kvantnoj teoriji.
Dirk je ustao i otiao do prozora, verovatno ne samo zbog toga to je pruao bezvezni pogled na
staro skladite, na koje je neki alternativni komiar rasipao svoje ogromne honorare pretvarajui
ga u luksuzne apartmane, ve i zbog toga to nije pruao pogled na poslednje pare pice koje je
nestajalo.
Tano, rekao je Dirk. Bravo!
Ali, kakve sve to veze ima sa ovom ovom detektivskom agencijom?
A, to. Pa, neki istraivai sprovodili su takav eksperiment, ali kada su otvorili kutiju, maka nije
bila ni iva ni mrtva, ve je uopte nije bilo, i onda su me pozvali da to istraim. Uspeo sam da
zakljuim da se tu nita posebno dramatino nije dogodilo. Maki se jednostavno smuilo to je
stalno zakljuavaju u kutiju i s vremena na vreme gue gasom, pa je ugrabila prvu priliku da
zbrie kroz prozor. Bio mi je potreban samo tren radnog vremena da stavim tacnu s mlekom
pored prozora i pozovem Berniiis primamljivim glasom maka se zvala Bernis, razume.
Ma, ekaj sad rekao je Riard.
i tako smo ubrzo vratili maku. Veoma jednostavna stvar, ali je izgleda ostavila veliki utisak
na odreene krugove, i uskoro je jedna stvar vodila ka drugoj, kao to to obino biva, to je sve
kulminiralo u ovoj energinoj karijeri kojoj si trenutno svedok.
ekaj malo, ekaj malo, zahtevao je Riard, tresnuvi rukom o sto.
Da? rekao je Dirk naivno.
O emi ti to, zaboga, govori, Dirk?
Ima neki problem s onim to sam rekao?
Pa, jedva da znam odakle da ponem, protestovao je Riard. U redu. Ti si rekao da su
neki ljudi sprovodili eksperiment. To je besmislica. redingerova maka nije pravi eksperiment.
To je samo ilustracija suprotstavljena jednoj ideji. To nije neto to se stvarno ini.
Dirk ga je gledao s uvrnutom panjom.
O, stvarno? konano je rekao. A zato?
Pa, tu nema ta da se testira. Cela poenta ideje je da razmilja o onome to se dogaa pred
tobom i doe do odreenih opservacija. Ne moe znati ta se dogaa unutar kutije ako u nju ne
zaviri, a u trenutku kad zaviri skup talasnih grafikona se raspada i sve verovatnoe se rue. To
je samoponitavajue. Potpuno je besmisleno.
Ti si, naravno, sasvim u pravu to se tebe tie, odgovorio je Dirk, vraajui se na mesto.
Izvadio je cigaretu iz depa, nekoliko puta je potapkao po stolu, pa se naslonio unapred i uperio
filter u Riarda.
Ali, razmisli o ovome. nastavio je. Uzmimo da u eksperiment treba da uvede vidovnjaka,
nekoga ko moe da vidi stvari, nekoga ko je u stanju da vidi kakvo je zdravstveno stanje make,
a da ne otvori kutiju. Neko ko, na primer, ima neku vrstu jezive empatije s makama. ta onda?
Moda bi nas to moglo opskrbiti nekim dodatnim vienjem problema kvantne fizike?
Da li su to eleli da urade?
To su uradili.
Dirk, to je potpuna budalatina.

15-10

Dirk je izazivaki podigao obrve.
Dobro, dobro, rekao je Riard, podiui dlanove Hajdmo iz poetka. ak i ako prihvatim
a ne bih ni na sekund da postoje ikakve osnove za vidovnjatvo, to ne bi promenilo funda-
mentalni besmisao eksperimenta. Kao to rekoh, cela stvar se vrti oko onoga to se dogaa u
kutiji pre nego to to neko vidi. Nema veze kako to vidi da li gleda u kutiju svojim oima ili
pa ako insistira, svojim umom. Ako vidovnjatvo postoji, ono je samo drugi nain za gledanje
u kutiju, a ako ne postoji, onda je to, naravno, irelevantno.
to bi moglo da zavisi, naravno, i od tvog stava prema vidovnjatvu
Ma, je l da? A kakav je tvoj stav prema vidovnjatvu? To me ba interesuje, s obzirom na tvoju
prolost.
Dirk je jo jednom potapkao cigaretu o sto i suenih oiju pogledao u Riarda.
Onda je usledila duboka i duga tiina, prekidana samo udaljenim urlanjem na francuskom.
Moj stav je isti kao i oduvek. rekao je Dirk na kraju.
A to je?
Da nisam vidovnjak.
Stvarno? rekao je Riard. A otkud onda ono s ispitnim pitanjima?
Oi Dirka Dentlija zamraile su se pri pomenu ove teme.
Koincidencija. rekao je tihim, hrapavim glasom udna i jeziva koincidencija, ali ipak,
koincidencija. Koja me je, dodao bih, primorala da provedem due vreme u zatvoru. Koinci-
dencije mogu biti zastraujue i opasne stvari.
Dirk je jo jednom pogledao Riarda jednim od onih dugih, procenjivakih pogleda.
Posmatrao sam te izbliza. rekao je. Izgleda mi izuzetno oputeno za oveka u tvom
poloaju.
Ovo se Riardu uinilo kao udna primedba i pokuao je na trenutak da u njoj nae neki smisao.
Onda mu je svanulo, i to svetlo ga je ozlojedilo.
Boe dragi, rekao je nije valjda i do tebe stigao?
Ovo kao da je, za uzvrat, zbunilo Dirka.
Ko nije do mene stigao? rekao je.
Gordon. Ne, oigledno nije. Gordon Drum. On ima naviku da pokuava da proganja ljude oko
mene ne bi li me pritiskali da radim ono to on smatra vanim poslom. Na trenutak sam pomislio
o, nema veze. A na ta si ti mislio?
Ah, Gordon Drum ima tu naviku, je li?
Da. A to mi se ne svia. Zato?
Dirk je dugo i prodorno posmatrao Riarda, tiho kuckajui olovkom po stolu.
Onda se nagnuo u stolici i rekao sledee: Le Gordona Druma otkriven je jutros pre zore.
Ustreljen je, zadavljen, a onda mu je zapaljena kua. Policija razmatra teoriju da zapravo nije
ustreljen u kui, zato to tamo nisu pronaene aure, nego samo kurumi u telu.
Meutim, aure su pronaene pored Mercedesa g. Druma, koji je naen naputen pet kilo-
metara od njegove kue. To ukazuje da je le pomeran posle ubistva. Osim toga, lekar koji je

15-11

pregledao posmrtne ostatke miljenja je da je g. Drum zapravo davljen tek poto je ustreljen, to
izgleda da ukazuje na odreenu zbrku u umu poinitelja.
Zapanjujuom sluajnou, izgleda da je policija sino imala priliku da razgovara s jednim na-
izgled veoma zbunjenim gospodinom, koji je rekao da pati od neke vrste kompleksa krivice, pa
mu se uinilo da je upravo pregazio svog gazdu.
Taj ovek bio je Riard Mek Daf, iji je poslodavac bio preminuli g. Drum. Osim toga, prime-
eno je da je g. Riard Mek Daf jedna od dveju osoba koje e najverovatnije imati koristi od
smrti g. Druma, poto e Drum Unapred Tehnologije verovatno barem delimino prei u nje-
gove ruke. Druga osoba je njegova jedina iva roaka, gica Suzan Drum, a g. Riard Mek Daf
je sino primeen kako provaljuje u njen stan. Policija ne zna za taj deo, naravno. Niti e saznati,
ako damo sve od sebe. Meutim, svaka veza izmeu njih dvoje bie stavljena pod lupu javnosti.
U vestima na radiju pria se da se g. Riard Mek Daf, hitno trai da bi pomogao da se ree neke
nedoumice, ali tonom koji ukazuje da je on verovatno kriv, da krivlji biti ne moe.
Ovo je cenovnik mojih usluga: dvesta funti dnevno, plus trokovi. Trokovi ne podleu raspravi
i ponekad e se onima koji ne razumeju ovakve stvari initi pomalo nebitnim. Svi su neophodni,
i kao to rekoh, ne podleu raspravi. Da li sam dobio posao?
Izvini, rekao je Riard, lako se zaklativii da li bi bio ljubazan da pone iz poetka?

15-12

16. Poglavlje
Elektrini Monah vie nije imao pojma u ta bi trebalo da veruje.
Tokom proteklih nekoliko sati proao je kroz zbunjujui broj sistema verovanja, a da veina njih
nije uspela da mu obezbedi dugoronu duhovnu utehu koju je isprogramiran da trai.
Smuilo mu se. Iskreno. I bio je umoran. I obeshrabren.
Osim toga, nedostajao mu je njegov konj, i to ga je ba iznenadilo. Dosadno i priprosto stvo-
renje, to je sigurno, jedva vredno preokupacije onoga iji je um sudbinom odreen da se zauvek
bavi viim stvarima, van domaaja razumevanja jednog obinog konja, ali, nedostajao mu je.
eleo je da sedi na njemu. Da ga potape. eleo je da osea kako ga ne razume.
Pitao se gde li je sad.
Neuteno je klatio nogama s grane drveta na kome je proveo no. Popeo se gore jurcajui za
nekim fantastinim snom, a onda je tu zaglavio i ostao do jutra.
ak i sada, po danu, nije bio siguran kako da sie. Na trenutak se opasno pribliio verovanju da
moe da leti, kad se brzopotezni protokol za proveru greaka umeao i rekao mu da ne bude tako
glupav.
Ali, to je bio problem.
Kakva god estoka vatra sudbine da ga je ponela, nadahnuta krilima nade, gore meu granama
drveta u sitnim nonim satima, ona ga nije snabdela uputstvom za vraanje dole, pre nego to ga
je, kao i mnotvo prethodnih plamenih nonih sudbin, pred jutro napustila.
I kad smo ve kod plamenih, estokih stvari, nedaleko odatle bila je jedna velika, estoka pla-
mena stvar, u ranim satima pred zoru.
Bila je, razmiljao je, u pravcu iz koga je i sam doao dok ga je nosio duboki duhovni poriv ka
tom neprikladno visokom, ali u svakom drugom pogledu sramotno obinom drvetu. eznuo je da
sie i oboava vatru, da se posveti veno njenom svetom sjaju, ali dok se beznadeno borio da
nae put do dole, kroz grane, stigli su vatrogasci i ugasili te boanske zrake, i tako je jo jedan
kult odleteo kroz prozor.
Sunce je izalo pre nekoliko sati, pa je sada verovao da mu se smuilo, iako je ispunio vreme
najvie to moe verujui u oblake, granice, u udan oblik leteih bub, a osim toga, bio je pot-
puno uveren da je gladan.
Poeleo je da je sproveo mere predostronosti uzimanjem hrane iz stanita koje je posetio prole
noi, do koga je nosio svoj sveti teret za sahranjivanje u svetom kredencu, ali otiao je u aru
bele strasti, verujui da su tako svakodnevne stvari kao to je hrana nevane, da e mu ih pruiti
drvo.
Pa, pruilo mu je.
Pruilo je granice.
Monasi ne jedu granice.
U stvari, sad kad malo bolje razmisli, oseao se pomalo neprijatno zbog nekih stvari u koje je
sino verovao i nalazio je da su neki od rezultata pomalo zbunjujui. Sasvim jasno mu je bilo
naloeno da ode da se ispuca, i on je osetio snaan nagon da poslua, ali moda je ipak pogre-
io, moda je prenaglio sprovodei upustva na jeziku koji je nauio tek pre dva minuta. Svakako
je reakcija osobe u koju je ispucao oba burenceta puke bila pomalo ekstremna.

16-1

U njegovom svetu, kada se ljudi tako u nekog ispucaju, taj se ipak sledee nedelje vrati u novoj
epizodi, ali nije bio siguran da li e to biti sluaj i sa ovom osobom.
Nalet vetra dunuo je kroz kronju, koja se razmetljivo zaljuljala. Spustio se malo nie. Prvi deo
je bio relativno lak, jer su grane bile blizu. Onaj poslednji, najnii deo inio mu se kao nepre-
mostiva prepreka strmi pad, koji bi u njemu prouzrokovao ozbiljna unutranja oteenja ili
prelome, pa bi posledino mogao da pone verovati u neke ekstremno udne stvari.
Iznenada, panju mu privue zvuk glasova tamo, na udaljenom kraju polja. Pored puta se za-
ustavio kamion. Na trenutak ga je paljivo osmotrio, ali nije mogao da pronae nita posebno u
ta bi mogao da veruje, pa se vratio svojoj introspekciji.
Sino se u njemu aktivirala jedna udna funkcija, priseao se, s kojom nije imao prethodnog
iskustva, ali je je oseao da bi to moglo biti ono to nazivaju kajanjem. Uopte mu nije bilo
prijatno kad bi se setio kako je osoba u koju je ispucao oba burenceta puke leala, pa iako je
neposredno posle toga otiao, morao je da se vrati da ponovo baci pogled. Na licu te osobe
definitivno je bio izraz koji kao da je ukazivao da tu neto ne valja, da se neto ne uklapa u uo-
biajeni razvoj stvari. Monah je bio ozbiljno zabrinut da je dotinom gadno pokvario vee.
Ipak, razmiljao je, vano je da uvek radi ono za ta veruje da je ispravna stvar, to je naj-
vanije.
Sledea stvar za koju je verovao da je ispravna bila je da tu osobu bar treba da prenese njenoj
kui, kad joj je ve tako gadno pokvario vee, i brza pretraga njenih depova ubrzo je urodila
plodom pronaao je adresu, mape i kljueve. Put je bio iscrpljujui, ali ga je odrala njegova
vera.
Dole, sa polja, neoekivano je dolebdela re kupatilo.
Pogledao je jo jednom u kamion u na udaljenom kraju. Tamo je stajao ovek u tamno plavoj
uniformi, koji je neto objanjavao oveku u gruboj, radnikoj odei, koji kao da je bio pomalo
nezadovoljan zbog neega. Vetar je doneo rei dok ne pronaemo vlasnika i potpuno uvrnuto,
naravno. ovek u radnikoj odei je oigledno prihvatio situaciju, ali nije bio preterano srean
zbog toga.
Nekoliko trenutaka kasnije, iz zadnjeg dela kamiona izveden je konj, pravo u polje. Monah je
trepnuo. Njegova strujna kola zujala su od ushienja. Evo, konano neega u ta moe da veruje,
pravog uda, konane nagrade za njegovu predanu, mada pomalo promiskuitetnu posveenost.
Konj je hodao strpljivim, pomirljivim kasom. Odavno je navikao da bude tamo gde ga stave, ali
je po prvi put pomislio kako mu ovo i nije tako loe. Evo, pomislio je, jedne prijatne poljane.
Evo trave. Evo i ivice u koju moe da gleda. Bilo je dovoljno prostora po kome bi mogao malo i
da protri, ako mu doe. Ljudi su se odvezli i ostavili ga samog, a time je bio prezadovoljan.
Malo je proetao, a onda, isto zato to mu je tako dolo, opet je stao. Moe mu se.
Kakvo zadovoljstvo.
Polako je razgledao celo polje i onda odluio da isplanira jedan fini, oputajui dan. Kasnije e
malo prokaskati, mislio je, moda negde oko tri popodne. Posle toga e malo prilei, tamo na
istonoj strani polja, gde je trava gua. To mu se uinilo i kao prikladno mesto za veeru.
Ruak, naslaivao se dalje, moe da pojede dole na junom delu polja, kroz koji je proticao
potoi. Ruak pored potoia, za boga miloga! Ovo je pravi raj.
Takoe mu se izuzetno dopadala ideja da provede pola sada hodajui malo u levo, a onda malo u
desno, bez nekog odreenog razloga. Nije mogao da odlui da li da provede vreme izmeu dva i
tri maui repom ili razmiljajui o prolaznosti ivota.

16-2

Naravno, mogao bi pokuati i oboje u isto vreme, ako poeli, pa posle toga malo prokaskati. A
upravo je bio spazio i jedan deo ivice fantastian za posmatranje, tako da bi tu rado protraio
prijatnih par sati.
Dobro.
Odlian plan.
A najbolja stvar u vezi s njime bila je to to je konj sada, poto ga je skovao, mogao potpuno i
apsolutno da ga ignorie. Umesto toga, otiao je da oputeno odstoji pod jednim drvetom na
polju.
Od gore, sa grana, Elektrini Monah skoio mu je na lea uz pokli koji je veoma liio na
Deronimo!.

16-3

17. Poglavlje
Dirk Dentli je ukratko ponovo preleteo preko oiglednih injenica, dok se svet Riarda Mek
Dafa polako i tiho ruio u pomrinu. Ledeno more, za koje nije znao da postoji, ekalo ga je nek-
oliko santimetara ispod njegovih stopala. Kada je Dirk zavrio, soba se po drugi put utiala, dok
je Riard zurio u njegovo lice.
Gde si sve to uo? konano je rekao.
Na radiju. rekao je Dirk, uz blago sleganje ramenima. Bar glavne stvari. Na svim je ves-
tima, naravno. Detalji? Pa, diskretno raspitivanje kod poznanika, tu i tamo. U Kembridajrskoj
policijskoj stanici poznajem par ljudi, iz razloga koji su ti verovatno poznati.
Ne znam ak ni da li da ti verujem, rekao je Riard tiho. Mogu li da telefoniram?
Dirk je ljubazno podigao slualicu iz kante za otpatke i dodao mu je. Riard je okrenuo Suzanin
broj.
Slualica je podignuta skoro istog trenutka i uplaeni glas rekao je: Halo?
Suzan, ovde Riard
Riarde! Gde si? Pobogu, gde si? Jesi li dobro?
Nemoj da joj kae gde si. rekao je Dirk.
Suzan, ta se dogodilo?
Zar ne
Neko mi je rekao da se neto desilo Gordonu, ali
Neto desilo ? Mrtav je, Riarde, ubijen je
Prekini vezu. rekao je Dirk.
Suzan, sluaj, ja
Prekini vezu. ponovio je Dirk, a onda se sagnuo do telefona i prekinuo je sm.
Policija je verovatno postavila traga na liniju. objasnio je. Podigao je slualicu i bacio je
nazad u kantu za otpatke.
Ali, ja moram da odem u policiju. uzviknuo je Riard.
Da ode u policiju?
ta drugo da radim? Moram da odem u policiju i kaem im da nisam ja.
Da im kae da nisi ti? rekao je Dirk, zaprepaen. Pa, siguran sam da e to srediti stvar.
teta to se dr Kripen toga nije setio. To bi mu utedelo mnogo muka.
Da, ali on je bio kriv!
Da, bar je tako izgledalo. I tako e, u ovom trenutku, izgledati i da si ti.
Ali, nisam ga ja ubio, pobogu!
Razgovara s osobom koja je provela neko vreme u zatvoru zbog neega to nije uradila, sea
li se? Rekao sam ti da su koincidencije udne i opasne stvari. Veruj mi, mnogo je bolje pronai
dokaz vrst kao elik da si nevin, nego oajavati u eliji u nadi da e ga policija koja ve misli
da si kriv pronai za tebe.

17-1

Ne mogu da razmiljam kako treba. rekao je Riard s tugom na elu. Samo stani na
trenutak i pusti me da razmislim o ovome
Ako dozvoli
Pusti me da razmiljam!
Dirk je slegnuo ramenima i vratio panju na svoju cigaretu, koja ga je, izgleda, nervirala.
Ne vredi, ree Riard posle nekoliko trenutaka, drmusajui glavom ne mogu da pojmim
sve to. Kao da pokuavam da radim trigonometriju dok me neko utira u glavu. Okej, reci mi ta
ti misli da treba da radim.
Hipnoza.
ta?
Nije ni udo to nisi u stanju da pravilno sredi misli u ovakvim okolnostima. Meutim, od
ivotne je vanosti da ih neko sredi umesto tebe. Bie mnogo jednostavnije za obojicu ako mi
dozvoli da te hipnotiem. Imam razloga da ozbiljno sumnjam da je u tvojoj glavi izmean
ogroman broj informacija, koje se nee odmrsiti dokle god je tako drmusa a moda se nee
odmrsiti ni inae, zato to ti ne razume njihov znaaj. S tvojim doputenjem premostiu tu
prepreku.
Pa znai, odlueno je. rekao je Riard, ustajui Idem u policiju.
Dobro, rekao je Dirk, naslanjajui se na sto i irei dlanove elim ti sreu. Moda bi
usput mogao da zamoli moju sekretaricu da mi donese ibice.
Ti nema sekretaricu. rekao je Riard, i otiao.
Dirk je sedeo i razmiljao neko vreme, pa je napravio plemenit, ali uzaludan pokuaj da strpa
tuno praznu kutiju od pice u kantu za otpatke, a onda je otiao do ormana da potrai metronom.
Riard je trepui izaao na dnevno svetlo. Stajao je na najviem stepeniku i lagano se njihao, a
onda se zaleteo niz ulicu udnim, razigranim hodom, koji je veoma verno odslikavao uzvitlani
ples njegovog uma. S jedne strane, mogao je da veruje da dokazi ne pokazuju sasvim jasno da on
nije mogao poiniti to ubistvo; s druge strane, morao je da prizna da sve to deluje veoma udno.
Otkrio je da je nemogue o tome razmiljati jasno i racionalno. Ideja da je Gordon ubijen pot-
puno mu je razbijala mozak i bacala sve ostale misli u totalnu zbrku i nered.
Na trenutak mu je palo na pamet da ubica mora da je bio uasno brz na potezu, jer je uspeo da ga
upuca pre nego to ga je potpuno preplavio oseaj krivice, ali je momentalno zaalio zbog te
misli. U stvari, bio je pomalo zapanjen generalnom kakvoom misli koje su mu nicale u glavi.
Delovale su neprikladno i bezvredno, i uglavnom su imale veze s tim kako e sve ovo uticati na
njegove projekte u firmi.
Potraio je u sebi neki trag oseanj velike tuge ili kajanja, i pretpostavio da mora da su tu
negde, verovatno skrivena iza ogromnog zida od oka.
Stigao je negde na domak Islington Grina, jedva primetivi koliko daleko je odmakao. Onda ga
je iznenadni pogled na policijska kola parkirana pred njegovom kuom tresnuo kao eki, i on se
okrenuo na petama i s divljakom usredsreenou zurio u jelovnik istaknut u izlogu grkog
restorana.
Sarma, pomislio je, izbezumljeno.
Suvlaki, pomislio je.

17-2

Mala, ljuta, grka kobasica, prolo mu je kroz mozak. Pokuao je da rekonstruie scenu u
glavi, a da se ne okrene. Tamo je bio policajac koji je pazio na ulicu, i koliko je mogao da se seti
posle kratkog pogleda na tu stranu, kao da su zadnja vrata zgrade, koja su vodila do njegovog
stana, bila otvorena.
Policajci su bili u njegovom stanu. U njegovom stanu. Fasolio plaki! inija boranije kuvane u
sosu od paradajza i povra!
Pokuao je da izvrne oi u stranu i pogleda preko ramena. Policajac ga je gledao. Naglo je vratio
pogled na jelovnik i pokuao da ispuni misli sitno mlevenim mesom, meanim s krompirom,
prezlama, crnim lukom i zainima, oblikovanim u male rolnice i prenim. Policajac mora da ga
je prepoznao i u ovom trenutku ve juri preko ulice da ga odvue u maricu, kao to su odvukli i
Dirka pre mnogo godina u Kembridu.
Obavio je ruke oko sebe, od oka, ali se nikakva ruka nije spustila na njegovo rame. Ponovo je
pogledao tamo iza, ali je policajac nehajno gledao u drugom pravcu. Vuna kio!
Bilo mu je sasvim jasno da njegovo ponaanje ne odslikava osobu koja ima nameru da se preda
policiji.
Pa ta drugo da radi?
Pokuavajui da hoda prirodno, na krut, trapav nain odlepio se od izloga, napeto odetao neko-
liko metara niz ulicu, pa ponovo mugnuo u Kemdenski prolaz, hodajui brzo i jedva diui. Gde
bi mogao da ode? Kod Suzan? Ne policija e ga i tamo ekati. U kancelariju na Primrouz Hilu?
Ne iz istog razloga. Kako li se to, pobogu, vrisnuo je u sebi, iznenada pretvorio u begunca?
Bio je insistirao, i pred sobom i pred Dirkom, da ne treba da bei od policije. Policija, rekao je u
sebi, kao to su ga nauili dok je bio mali, treba da pomogne i zatiti nevine. Ta misao ga je istog
trenutka naterala u beg, i samo to se nije sudario s ponosnim vlasnikom nove, rune, edvar-
dijanske lampe.
Izvinite. rekao je Izvinite. Zapanjilo ga je da iko eli takvu jednu stvar, i usporio je ritam
do hoda, osvrui se oko sebe otrim, progonjenim pogledom. Veoma poznati izlozi, puni starog,
uglancanog mesinga, starog, uglancanog drveta i slik japanskih riba, odjednom su mu se inili
veoma preteim i agresivnim.
Ko bi, pobogu, poeleo da ubije Gordona? Ta misao odjednom je poela da ga titi dok je skre-
tao ka ulici arlton. Sve to ga je do tada zanimalo bilo je da on nije.
Ali, ko jeste?
To je bila nova misao.
Mnogo ljudi ga ba nije volelo, ali ogromna je razlika izmeu nevoljenja moda ak i ozbiljnog
nevoljenja i pucanja u nekoga, davljenja nekoga, cimanja tog nekoga kroz njive i paljenja nje-
gove kue. To je bila razlika zbog koje je veina populacije ostajala iva iz dana u dan.
Da li je u pitanju samo kraa? Dirk je pomenuo da je neto falilo, ali onda nije ga ni pitao.
Dirk. Slika njegove apsurdne, ali udno naredbodavne figure, koja sedi kao velika aba krastaa,
bleji u svojoj kancelariji i namee se Riardu. Shvatio je da se vraa sopstvenim koracima tamo
odakle je i krenuo, pa je namerno skrenuo levo.
U tom pravcu bilo je ludilo.
Samo mu je potrebno malo prostora, trenutak da razmisli i sabere svoje misli.
Dobro pa kuda onda da krene? Zastao je na trenutak, okrenuo se, i onda ponovo zastao. Ideja
sarmi mu se iznenada uinila veoma privlanom i palo mu je na pamet da bi miran, hladan i

17-3

sabran pravac delovanja bio da jednostavno ue i poasti se. To bi pokazalo Usudu ko je pravi
gazda.
A Usud se trudio da postigne upravo to isto. To jest, nije uao u grki restoran da jede sarme, ali
to nije ni bitno, jer je bilo jasno da on ovde vodi glavnu re. Riardovi koraci su ga neumoljivo
vodili natrag, kroz zavojite ulice, preko kanala.
Stao je, nakratko, pored prodavnice na uglu, pa pourio pored optinskih poseda, na teritoriju
preduzima, sve dok ponovo nije stajao ispred broja 33 u ulici Pekender. Skoro u isto vreme
kad bi Usud nalivao sebi poslednji uzo, brisao usta i pitao se da li mu je ostalo mesta i za
baklave, Riard je podigao pogled na crvenkastu viktorijansku zgradu, njene potamnele cigle i
teke, pretee prozore. Nalet vetra brisao je niz ulicu, a njemu se priljamio sitan deai.
Odjebi. zacvrkutao je deak, pa je zastao i pogledao ga jo jednom.
Ovaj, gosn, dodao je jel mogu da dobijem tvoju jaknu?'
Ne. rekao je Riard.
Zato?
Ahm, pa zato to mi se svia. rekao je Riard.
Ne vidim zato bi, promrmljao je deak. Odjebi. Razdraeno je odvrljao niz ulicu, uti-
rajui kamenje na make.
Riard je ponovo uao u zgradu, popeo se nesigurno uz stepenice i jo jednom pogledao u kan-
celariju.
Dirkova sekretarica sedela je za svojim stolom, sputene glave i prekrtenih ruku.
Nisam tu. rekla je.
Vidim. rekao je Riard.
Samo sam se vratila, rekla je, ne podiui pogled sa take na stolu u koju je ljutito zurila
da se uverim da je primetio da sam otila. Inae bi on jednostavno zaboravio.
Je l on tu? pitao je Riard.
Ko zna? Koga je briga? Bolje pitajte nekog ko radi za njega, poto ja ne radim.
Pusti ga unutra! odjeknuo je Dirkov glas.
Na trenutak je tiho besnela, ustala, otila do vrata njegove kancelarije, irom ih otvorila i rekla:
Pusti ga sm., opet zalupila vrata i vratila se za sto.
A kako bi bilo da ja sm sebe pustim? rekao je Riard.
Ne mogu ni da vas ujem, rekla je Dirkova biva sekretarica,odluno zurei u sto Otkud
vam ideja da mogu da vas ujem, kad uopte nisam tu?
Riard je smirujue mahnuo rukom (taj gest je odignorisan), proao pored nje i sam otvorio vrata
Dirkove kancelarije. Trgnuo se kad je zatekao sobu u polumraku. Prozor je bio zastrt roletnom, a
Dirk se zavalio u svojoj stolici, lica bizarno osvetljenog udnim aranmanom predmet na stolu.
Na prednjoj strani stola bilo je staro svetlo za bicikl, naopako okrenuto i upereno u metronom,
koji je neno kuckao napred-nazad, sa srebrnom kaiicom uglaanom do visokog sjaja, pri-
vrenom za njegov metalni pipak.
Riard je bacio nekoliko kutija ibica na sto.
Sedi, opusti se, i gledaj u kaiicu, rekao je Dirk ve se osea veoma pospano.

17-4


Jo jedna policijska kola su se uz vrisak konica zaustavila pred Riardovim stanom, iz njih je
izaao smrknuti ovek i zaleteo se do jednog od deurnih pozornika na vratima, turajui mu pod
nos identifikacionu karticu.
Detektiv inspektor Mejson, CID, Kembridajrsko odeljenje. rekao je Je l ovo Mek
Dafova kua?
Pozornik je klimnuo i uveo ga kroz zadnji ulaz, koji je uz usko stepenite vodio do stana na vrhu.
Mejson je uleteo unutra i istog trenutka ponovo izleteo napolje.
Na pola puta uz stepenice je kau. rekao je pozorniku Mrdajte ga odatle.
Neki od naih momaka ve su pokuali, gospodine. odgovorio je zabrinuto pozornik Iz-
gleda da se zaglavio. Za sada svi moraju da se veru preko njega, gospodine. ao mi je, gos-
podine.
Mejson mu je uputio jo jedan mrk pogled, iz nepresunog repertoara pogled koji su sezali od
veoma, veoma sumrano mrkog na dnu te lestvice, pa sve do vrha, do umorno rezigniranog i
samo jedva primetno mrkog, koji je uvao za roendane svoje dece.
Mrdajte ga odatle. ponovio je mrko, i mrko ponovo uleteo unutra, mrko podiui kaput i
pantalone, pripremajui se za mrki uspon koji je leao pred njim.
Od njega ni traga? pitao je voza automobila, koji je i sam priao. Kapetan Gliks.
predstavio se. Izgledao je umorno.
Ne, koliko ja znam, rekao je pozornik ali meni niko nita ne govori.
Znam kako se oseate. sloio se Gliks im se CID umea, nas preraspodele da ih vozi-
kamo naokolo. A ja sam jedini koji zna kako on izgleda. Sino sam ga zaustavio na putu.
Dolazimo pravo iz Drumove kue. Gadna zbrka.
Gadna no, a gospodine?
Raznovrsna. Sve od ubistva, do izvlaenja konja iz kupatila. Ne, ne pitaj. Da li i vi imate
ovakva kola? dodao je, pokazujui na svoja Ova su me izluivala sve vreme. Hladno, ak i
kad je grejanje ukljueno na najjae, a radio se pali i gasi kad mu padne na pamet.

17-5

18. Poglavlje
To isto jutro zateklo je Majkla Venton-Viksa u pomalo neobinom raspoloenju.
Trebalo ga je poznavati prilino dobro da bi ste znali da je u nekom posebno neobinom raspo-
loenju, jer ga je veina ljudi ionako smatrala pomalo neobinim. Malo ljudi ga je tako dobro
poznavalo. Njegova majka, moda, ali sada je meu njima bilo uspostavljeno stanje hladnog rata
i nisu razgovarali ve nedeljama.
Imao je i starijeg brata, Pitera, koji je neverovatno napredovao u marincima. Osim na pogrebu
njihovog oca, Majkl nije video Pitera otkad se ovaj vratio s Foklanda, ovenan slavom, una-
preenjima i prezirom prema svom mlaem bratu.
Piter je bio oduevljen kada je njihova majka preuzela Magnu i u to ime poslao je Majklu
boinu estitku sa slikom svog puka. Njegovo najvee zadovoljstvo i dalje se sastojalo u ska-
kanju na glavu u blatnjavi jarak i pucanju iz mitraljeza bar jedan minut, i smatrao je da britanska
izdavaka i novinska industrija, ak i u svom trenutnom stanju metea, teko moe da mu prui
pravi uitak, bar ne dok se jo poneki Australijanac ne pojavi u toj brani.
Majkl je ustao veoma rano, posle noi pune hladne ratobornosti i nemirnih snova, koji su ga uz-
nemiravali i sada, na dnevnom svetlu kasnog jutra.
Snovi su mu bili ispunjeni poznatim oseanjem gubitka, usamljenosti, krivice i tako dalje, ali su
takoe imali veze i s neobjanjivo velikim koliinama blata. Teleskopskom snagom noi, blato i
samoa iz snomorice kao da su se razvukli do uasavajuih, nezamislivih vremenskih perioda, i
nestali su tek kad su se pojavila ljigava, gadna stvorenja s nogama, koja su ispuzala iz sluzavog
mora. To je ve bilo previe, pa se trgao iz sna, obliven hladnim znojem.
Iako mu je sve to s blatom delovalo udno, oseaji gubitka, usamljenosti i iznad svega osu-
jeenosti, potrebe da vrati vreme unazad i ispravi ono to je uinjeno, veoma lako su pronali
dom u njegovom duhu.
ak su mu i ljigava, gadna stvorenja s nogama delovala neobino poznato i kuckala su raz-
draujue negde duboko u njegovom umu, dok je sebi pripremao zakasneli doruak, grejpfrut i
malo kineskog aja, neko vreme odmarao oi na kulturnim stranama Dejli Telegrafa, a potom,
prilino trapavo, promenio zavoje na posekotinama na svojoj ruci.
Poto je zavrio s ovim sitnim obavezama, bio je neodluan ta dalje da radi.
Bio je u stanju da posmatra dogaaje iz protekle noi s hladne distance koju nikada ne bi oe-
kivao. To je bilo u redu, bio je to pravi nain i sve je dobro uraeno. Ali nita nije reilo. Sve
to je bilo vano tek je trebalo uiniti.
ta sve? Smraio se zbog udnog naina na koji su mu misli lebdele i rastakale se.
Obino bi u ovo doba dana svraao do svog kluba. U svoje vreme, to je inio uz luksuzno nasla-
ivanje injenicom da bi u tom trenutku trebalo da radi mnotvo drugih stvari. Sad vie nije bilo
ta da se radi, zbog ega je vreme koje je provodio tamo, kao i bilo gde drugde, teko pritiskalo
njegova ramena.
Kad ode, radie isto to i uvek uivae u dinu i toniku uz malo lake konverzacije, a onda e
dozvoliti svojim oima da se neno odmaraju na stranicama literarnog dodataka Tajmsa,
Opere, Nju Jorkera, ili neeg drugog to bi se ve tamo nalo, mada nije bilo sumnje da je
ovih dana to radio s manje ara i naslade nego ranije.
A onda e doi vreme ruka. Za danas se ni sa kim nije dogovorio opet pa e stoga verovatno
ostati u klubu i pojesti file od doverskog lista na aru, s krompirom garniranim perunom i

18-1

ukuvanim do mrvljenja, uz veliki komad vonog kolaa sa sladoledom. au ili dve San Sira. I
kafu. A onda stie popodne, i sve to mu ono moe doneti.
Ali, danas je na neki udan nain bio odvraen od svega toga. Napeo je miie svoje poseene
ruke, sipao sebi jo jednu olju aja, pogledao s neobinom ravnodunou veliki kuhinjski no,
koji je jo uvek stajao pored ajnika od finog porcelana, i saekao na trenutak da vidi ta e
sledee uraditi. Otiao je na gornji sprat.
Njegova kua bila je poprilino hladna zbog svoje formalne perfekcije, i izgledala je onako kako
bi to elela veina ljudi koji kupuju kopije stilskog nametaja. Samo to je, naravno, ovde sve
bilo prvo kristal, mahagoni i Vilton i izgledalo je lano samo zato to ni u emu nije bilo
ivota.
Otiao je u svoju radnu sobu koja je jedina odudarala od sterilnog reda ostatka kue, ali tu je
nered hartij i knjig bio sterilan zbog nemara. Tanak prekriva praine slegao se preko svega.
Majkl nije tu ulazio ve nedeljama, a istaici je strogo zapoveeno da se kloni te sobe. Nije u
njoj radio od kako je uredio poslednji broj Dubine. Naravno, ne zaista poslednji broj, nego
poslednji prvi broj. Poslednji broj to se njega tie.
Spustio je svoju porcelansku olju na finu prainu i uzeo da razgled svoj vremeni gramofon.
Na njemu je uoio postariju plou nekih Vivaldijevih duvakih koncerata, pustio je, i seo.
Priekao je da vidi ta e sledee uraditi, i odjednom je, na svoje iznenaenje, shvatio da ve
radi, i to sledee: da slua muziku.
Iznenaeni izraz lagano se prikradao njegovom licu dok je uviao da to nikada ranije nije inio.
uo ju je mnogo, mnogo puta, i smatrao je da pravi veoma prijatnu buku. Zaista nalazio je da
je ona prijatna pozadina za rasprave o koncertnoj sezoni, ali nikad do tada nije mu palo na pamet
da tu ima neega to bi se stvarno moglo sluati.
Bio je kao gromom pogoen preplitanjem melodije i kontrapunkta koji mu se iznenada otkrio, s
jasnoom koja nita nije dugovala prainom prekrivenoj ploi niti etrnaestogodinjoj igli.
Ali, ovo prosvetljenje dolo je skoro istovremeno s oseajem razoaranja, koji ga je jo vie
zbunio. Muzika koja mu se iznenada otkrila bila je na udan nain nezadovoljavajua. Kao da je
njegova sposobnost razumevanja muzike najednom skoila mnogo iznad mogunosti date mu-
zike da je zadovolji, sve u kratkom, dramatinom trenutku.
Napeto je oslukivao ono to nedostaje i osetio je da je muzika bila kao ptica bez lta, koja ak i
ne zna ta je izgubila. Hodala je veoma dobro, ali je hodala tamo gde je trebalo da juri, hodala je
kad je trebalo da se obruava, hodala je tamo gde je trebalo da se penje i onda pone da se
sputa; hodala je i tamo gde je trebalo da se ushiti veselou lta, a da nije ak ni pogledala uvis.
On je pogledao uvis.
Posle nekog vremena shvatio je da samo sedi i glupavo zuri u tavanicu. Prodrmao je glavom i
otkrio da je udna percepcija izbledela, ostavivi ga pomalo nesigurnog, uzburkane utrobe. Nije
potpuno nestala, ali je opala u njemu, dublje nego to je mogao da dosegne.
Muzika se nastavila. inila je veoma prijatnu pozadinu svojim asortimanom finih zvukova, ali
vie ga nije uzbuivala.
Bile su mu potrebne neke ideje o onome to je upravo doiveo, i negde u pozadini uma na
trenutak mu se javila jedna misao po pitanju toga gde bi ih mogao pronai. Besno je oterao tu
misao, ali ona mu se ponovo javila i nastavila da se javlja sve dok je nije posluao.

18-2

Ispod stola je izvadio veliku kantu za otpatke. Poto je istaici bio zabranio da ulazi u sobu,
kanta je bila puna i u njoj je, pod sadrajem ispranjene pepeljare, pronaao zguvane ostatke
onoga to mu je bilo potrebno.
Sa smrknutom odlunou prevaziao je sopstveno gaenje i polako sloio komadie omraenog
objekta na svom stolu, trapavo ih spajajui komadiima lepljive trake, koja se uvrtala i lepila
pogrean deli za drugi pogrean deli, i pravi deli za njegov prst, sve dok se, konano, pred
njim nije pojavio veoma grubo sastavljeni primerak Dubine. Primerak koga je uredilo ono
ogavno stvorenje E. K. Ros.
Neverovatno.
Okretao je lepljive, izguvane stranice kao da prebira po pileim iznutricama. Ni jednog crtea
Doane Saterlend ili Merilin Horn. Ni jednog profila nekog od veih galerista iz ulice Kork, ni
jednog jedinog.
Njegov feljton o Rosetijevima ukinut.
Traevi iz zelene sobe ukinuti.
S nevericom je odmahnuo glavom i onda pronaao lanak koji je traio.
Muzika i fraktalni pejzai od Riarda Mek Dafa.
Preskoio je nekoliko poetnih pasusa i poeo neto dalje:
Matematika analiza i kompjuterski strukturni dizajn otkrivaju nam da oblici i procesi s kojima
se sreemo u prirodi nain na koji rastu biljke, nain na koji se obruavaju planine ili teku reke,
nain na koji pahuljice ili ostrva dobijaju svoj oblik, nain na koji se svetlo igra po povrinama,
nain na koji se mleko vrtloi i kovitla u kafi dok je meamo, nain na koji se smeh rasprostire
kroz masu ljudi sve te stvari, u njihovoj naizgled maginoj kompleksnosti, mogu biti opisane
meudejstvima matematikih proces koji su, ako nita drugo, jo maginiji u svojoj jedno-
stavnosti.
Oblici koje smatramo nasuminim zapravo su proizvodi malih, pominih mre brojeva, koje
potuju jednostavna pravila. Sama re prirodno, koju preteno shvatamo kao nepatvoreno ili
nestrukturirano, zapravo opisuje oblike i procese koji nam se ine tako nezamislivo dubokim,
da naprosto ne moemo svesno shvatiti da su tu na delu sasvim jednostavni zakoni.
Svi se oni mogu opisati brojevima.
udno, ali ta ideja se sada Majklu inila manje odbojnom nego prvi put, kad je samo letimino
itao isti tekst.
Nastavio je da ita sa sve veom koncentracijom.
Znamo, meutim, da je um sposoban da razumeva te stvari u svoj njihovoj kompleksnosti i svoj
njihovoj jednostavnosti. Lopta koja leti kroz vazduh reaguje na silu i pravac u kome je baena,
na delovanje gravitacije, na trenje vazduha, na njegovu uzburkanost oko njene povrine, na
brzinu svog obrtanja i usmerenost njegove ose.
A opet, neko ko moda ima problema da svesno izrauna koliko je 3 4 5 bez problema
nesvesno reava diferencijalne jednaine i masu srodnih izraunavanja neverovatno brzo, za
vreme potrebno da podigne ruku i uhvati loptu u ltu.
Ljudi koji ovo nazivaju instinktom daju tom fenomenu ime tek onako, nita ne obja-
njavajui.

18-3

Mislim da ono najblie emu ljudska bia mogu prii u izraavanju naeg razumevanja tih
prirodnih kompleksnosti jeste muzika. Najapstraktnija od svih umetnosti, ona nema drugi znaaj
niti svrhu, sem da bude ono to jeste.
Svaki pojedini aspekat muzikog dela moe biti izraen brojevima. Od organizacije inova cele
simfonije, preko em visine i ritma koje stvaraju melodija i harmonija, dinamike koja oblikuje
izvoenje, pa sve do samih nota, njihovih alikvota, naina na koji se one vremenom menjaju
ukratko, svih elemenata buke koji se izdvajaju iz zvuka jedne osobe koja duva u pikolo i druge,
koja udara u bubanj sve te stvari mogu biti izraene emama i ustrojstvima brojeva.
Iskustvo me ui da to vie ima unutranjih vez meu emama brojeva na razliitim nivoima
hijerarhije, koliko god da su one kompleksne i suptilne, to nam se muzika ini lepom i pa,
celovitijom.
U stvari, to su suptilnije i kompleksnije te veze, to su one udaljenije od domaaja svesti, to
vie u njima uiva instinktivni deo vaeg uma pod im podrazumevam onaj deo koji moe da
reava diferencijalne jednaine tako zapanjujue brzo da postavi ruku na pravo mesto da bi
uhvatila loptu u ltu.
Muzika na bilo kom nivou kompleksnosti prolazi pored svesnog uma, u ruke vaeg linog mate-
matikog genija, koji se bakari u podsvesti i reaguje na sve unutranje kompleksnosti, veze i
srazmere, o kojima mi smatramo da nita ne znamo.
Neki se ljudi protive ovakvom vienju muzike, nije im jasno odakle potiu emocije ako se
muzika svede na puku matematiku. Ja bih rekao da one nikada i nisu bile van toga.
Stvari kojima se nae emocije mogu dotai oblik cveta ili grke urne, nain na koji raste beba,
nain na koji vam vetar miluje lice, nain na koji se pomeraju oblaci, njihov oblik, nain na koji
svetlost plee po vodi ili narcisi podrhtavaju na povetarcu, nain na koji voljena osoba pomera
glavu, nain na koji joj kosa prati taj pokret, krivina koju opie smiraj poslednjeg akorda nekog
muzikog dla sve se te stvari mogu opisati kompleksnim tokovima brojeva.
To nije uproavanje, u tome lei sva lepota.
Pitajte Njutna.
Pitajte Ajntajna.
Pitajte pesnika (Kitsa), koji je rekao da ono to imaginacija shvata kao lepotu mora biti istina.
On bi verovatno isto tako rekao da ono to ruka hvata kao loptu mora biti istina, ali nije rekao
zato to je bio pesnik, i vie mu se dopadalo da zgubidani pod drveem uz bocu laudanuma i
svesku, nego da igra kriket ali, bilo bi to podjednako tano.
Ovo je podstaklo jednu misao negde u pozadini Majklovog seanja, ali nije mogao da je odmah
potpuno sagleda.
Jer, to je sutina veze izmeu naeg instinktivnog razumevanja oblik, obrazaca, pokret,
svetlosti, s jedne strane i naih emocionalnih reakcija na njih, s druge.
Zbog toga ja verujem da mora da postoji oblik muzike sadran u prirodi, u prirodnim pred-
metima, u emama prirodnih proces. Muzika koja mora da je isto onoliko duboko zadovolja-
vajua kao i bilo koja prirodna lepota jer i nae line najdublje emocije su, napokon, jedan
oblik prirodnih lepot
Majkl je prestao da ita i pustio pogled da mu se postepeno podigne sa stranice.
Zapitao se da li zna kakva bi to muzika bila, i pokuao da posegne za njom u dubine svog uma.
Svaki deo njegovog uma kog je posetio delovao je kao da je ta muzika tamo svirala jedva

18-4

nekoliko sekundi ranije, a sve to je od nje ostalo bilo je samo umirui eho neega to nije bio u
stanju da uhvati i uje. Mlitavo je odloio asopis u stranu.
Onda se setio ta je to bilo podstaknuto u njegovom umu na pomen Kitsa.
Ljigave gadne stvari s nogama, iz njegovog sna.
Kad je osetio da se neemu izuzetno pribliio, preplavila ga je ledena mirnoa.
Kolrid. Taj ovek.
O boe, morem tad
Svud stade gmizat, sve u krug
Ba neki ljigav gad.
Pesma o starom mornaru.
Oamuen, Majkl je otiao do police za knjige i izvukao Kolridovu antologiju. Odneo ju je
natrag u svoju stolicu i uz poneku slutnju prevrtao stranice, dok nije pronaao prve stihove
pesme.
Na svadbi zasta morski vuk
i svatu tre skut.
Rei su mu bile veoma poznate, pa ipak, dok ih je itao, pobudile su udne oseaje i bojaljiva
seanja, za koja je znao da nisu njegova. U njemu se pritajilo oseanje gubitka i usamljenosti
uasavajueg intenziteta koje je, mada neije tue, bilo u tako savrenoj saglasnosti s njegovim
sopstvenim jadima, da nije bilo druge nego da mu se potpuno prepusti.
A ivi i dvononi morski gad
I uz njeg i ja iv.

18-5

19. Poglavlje
Roletna je poletela uvis uz otru buku i Riard je trepnuo.
Izgleda da si proveo jedno oaravajue vee, rekao je Dirk Dentli mada su, ini mi se,
njegovi najinteresantniji aspekti u celosti promakli tvojoj znatielji.
Vratio se u svoju stolicu i naslonio se unazad, sklapajui vrhove prstiju.
Molim te, rekao je nemoj me razoarati i rei Gde sam to ja?. Bie dovoljan jedan leti-
mian pogled.
Riard se lagano osvrnuo oko sebe, zabezeknut, i osetio kao da se neoekivano vratio s dugog
puteestvija na drugu planetu, gde su mir, svetlost i muzika trajali veno. Oseao se toliko opu-
tenim da se jedva trudio da die.
Drvena pritka na kraju roletne par puta je lupila o prozor, ali je osim toga bilo sasvim tiho.
Metronom se nije pomerao. Pogledao je na sat. Bilo je tek prolo jedan.
Bio si pod hipnozom neto manje od sata, rekao je Dirk tokom kog sam ja saznao mnoge
interesantne stvari, a neke druge su me sasvim zbunile i sada bih eleo da porazgovaram s tobom
o njima. Malo sveeg vazduha e te verovatno povratiti, pa predlaem da odemo u kratku etnju
pored kanala. Tamo te niko nee traiti. Denis!
Tiina.
Riardu mnoge stvari jo uvek nisu bile jasne i namrtio se na samog sebe. Kad mu se trenutak
kasnije povratilo seanje, oseao se kao da je u sobu odjednom umarirao slon i s trzajem se
uspravio u stolici.
Denis! zaurlao je Dirk ponovo. G-ice Pirs! Prokleta devojka.
Izvadio je telefonske slualice iz kante za otpatke i vratio ih na mesto. Stara i izanala akt-tana
stajala je pored radnog stola. Podigao ju je, uzeo svoj eir s poda i ustao, apsurdno ga naherivi
na glavi.
Hajde. rekao je, projurivi kroz vrata do mesta na kome je g-ica Denis Pirs sedela i ljutito
zurila u olovku. Hajdemo, da pobegnemo iz ove trule, paklene rupetine. Hajde da razmiljamo
o nezamislivom, da izvodimo neizvodljivo. Hajde da se pripremimo za hvatanje u kotac s ne-
izgovorenim, da vidimo da li ga na, kraju krajeva, ipak moemo izgovoriti. Sad, Denis
Zavei.
Dirk je slegao ramenima i s njenog stola podigao knjigu koju je maloas osakatila u pokuaju da
zatvori fioku. Prelistao ju je, mrtei se, a onda je s uzdahom vratio na mesto. Denis se vratila
onome to je oigledno radila nekoliko trenutaka ranije pisanju duge zabeleke olovkom.
Riard ju je sve vreme utke posmatrao, i dalje se oseajui tek napola prisutnim. Odmahnuo je
glavom.
Dirk mu je rekao: Dogaaji ti u ovom trenutku mogu liiti na zamreno klupko. A ipak, imamo
neke interesantne konce, koje sada moemo povui. Jer, od svih stvari o kojima si mi ispriao,
samo su dve zapravo fiziki nemogue.
Riard konano progovori. Nemogue? rekao je namrgoeno.
Da. rekao je Dirk Potpuno i apsolutno nemogue.
Nasmeio se.

19-1

Sreom, nastavio je doao si tano na pravo mesto s tvojim interesantnim problemom, jer
re nemogue ne postoji u mom reniku. U stvari, dodao je, mahnuvi ka zlostavljanoj
knjizi izgleda da nedostaje sve izmeu haringe i prostate. Hvala vam, g-ice Pirs, jo
jednom ste mi uinili zlatnu uslugu, za koju vam se zahvaljujem, i ak imam nameru, u sluaju
uspenog okonanja ovog poduhvata, da pokuam da vam za nju platim. U meuvremenu,
imamo mnogo toga za razmiljanje, pa ostavljam ovu kancelariju u vaim sposobnim rukama.
Zazvonio je telefon i Denis se javila.
Dobar dan, rekla je ovde Vejnrejtovo vono carstvo. G. Vejnrejt u ovom trenutku ne
moe da vam se javi, zato to je pomerio pameu i uobrazio da je krastavac. Hvala na pozivu.
Tresnula je slualicu. Podigla je pogled na vreme da vidi kako se vrata neno zatvaraju iza
njenog biveg poslodavca i njegovog oamuenog klijenta.
Nemogue? ponovio je Riard, iznenaen.
Sve u vezi s tim, insistirao je Dirk je potpuno i apsolutno, pa, da kaemo, neobjanjivo.
Nema potrebe da koristimo re nemogue da bismo opisali neto to se u stvarnosti dogodilo.
Ali, ne moemo ga objasniti niim nama poznatim.
Britkost vazduha du Grend Junion kanala uvukla se u Riardova ula i ponovo ih izotrila. Opet
je doao sebi i, mada je injenica Gordonove smrti nastavila da ga zaskae svakih nekoliko se-
kundi, sada je bar mogao o tome da razmilja malo jasnije. Najudnije od svega je bilo je to to
je, izgleda, u ovom trenutku ta stvar bila poslednja u Dirkovom umu. Umesto toga, Dirk je za
preispitivanje birao najtrivijalnije delove bizarnih incidenata od protekle noi.
Doger i biciklist koji su se susreli na putu istovremeno su doviknuli onom drugom da se skloni,
i za dlaku izbegli upadanje u blatnjave, sporotekue vode kanala. Paljivo ih je posmatrala
veoma sporokreua dama, koja je za sobom vukla jo sporijekreueg psa.
Na drugoj obali bila su neka stara skladita, zaputenog izgleda, s porazbijanim prozorima na
kojima su svetlucali ostaci stakla. Stari, istroeni lep izgubljeno je plutao. U njemu je, u usta-
jaloj vodi, plivalo par boc od deterdenta. Preko najblieg mosta tutnjali su teki kamioni,
tresui temelje ku, isputajui naftne izduvne gasove u vazduh i zastraujui majku koja je
pokuavala da pree put s bebom u kolicima.
Dirk i Riad peaili su po periferiji junog Heknija, na dva kilometra od Dirkove kancelarije,
blie Islingtonu, gde su se, koliko je Dirku bilo poznato, nalazili najblii pojasevi za spasavanje.
Ali, to je bio samo maioniarski trik, pobogu. rekao je Riard. On to stalno radi. Stvar je
u vetim rukama. Izgleda nemogue, ali siguran sam da bi ti svaki maioniar rekao da je to
lako, kad naui kako se radi. Jednom sam u Njujorku na ulici video oveka kako
Znam ja kako se rade te stvari. rekao je Dirk, izvukavi iz nosa dve upaljene cigarete i veliku
glaziranu smokvu. Bacio je smokvu u vazduh, ali nekako se desilo da nigde nije sletela. Vete
ruke, pogreno usmeravanje panje, sugestija. Sve te stvari mogu da se naue ako ima vremena
za gubljenje. Izvinite, draga gospoo. rekao je postarijoj, sporokreuoj vlasnici psa kad su
proli pored nje. Sagnuo se ka psu i izvukao dugi niz dreavih zastavica iz njegove zadnjice.
Mislim da e se sada lake kretati. rekao je, ljubazno naherio eir ka njoj, i nastavio dalje.
Te stvari, rekao je izbezumljenom Riardu su lake. Testerenje ene na pola je lako.
Testerenje ene na pola i ponovno sastavljanje iste malo je manje lako, ali se vebanjem d
postii. Trik koji si mi opisao s dvestogodinjom vazom i univerzitetskim slanikom je zas-
tao je na momenat, da naglasi misao potpuno i apsolutno neobjanjiv.
Pa, verovatno tu ima i neki detalj kog sam propustio, ali

19-2

O, u to nema sumnje. Ali, dobra strana ispitivanja pod hipnozom je to to dozvoljava ispitivau
da vidi scenu mnogo detaljnije nego to je ispitanik uopte bio svestan u vreme njenog odvijanja.
Ta devojica, Sara, na primer. Da li se sea kako je bila odevena?
Hm, ne. rekao je Riard nesigurno U nekakvu haljinu, valjda
Boja? Tkanina?
Pa, ne mogu da se setim, bio je mrak. Sedela je nekoliko msta od mene. Jedva da sam i bacio
pogled u njenom pravcu.
Nosila je tamno plavu haljinu od pamunog plia sa sputenim strukom. Imala je raglan rukave,
nabrane oko runih zglobova, belu Petar Pan kragnu i est malih sedefnih dugmia na prednjici
s treeg je visio kratak koni. Imala je dugu kosu skupljenu u rep gumicom za kosu sa crve-
nim leptirom.
Ako eli da kae da si sve otkrio gledajui u izlizotinu na mojoj cipeli, kao erlok Holms,
bojim se da ti ne verujem.
Ne, ne. rekao je Dirk Stvar je mnogo jednostavnija. Ti si mi sve to ispriao pod hip-
nozom.
Riard je odmahnuo glavom.
Nije istina, rekao je ja i ne znam ta je to Petar Pan kragna.
Ali ja znam, a ti si mi je opisao savreno dobro. Kao i maioniarski trik. A znam i da trik nije
bio mogu u formi u kojoj se dogodio. Veruj mi. Znam ta priam. Ima jo nekoliko stvari koje
bih eleo da saznam o Profesoru, kao na primer, ko je napisao poruku koju si jue pronaao na
stolu, i koliko je pitanja Dord III zapravo postavio, ali
ta?
ali, mislim da bi bilo bolje pitati oveka direktno. Samo
Namrtio se, utonuo u koncentraciju. Samo poto sam, dodao je ja veoma sujetan kad su
ovakve stvari u pitanju, voleo bih da znam odgovore pre nego to postavim pitanja. A ne znam
ih. Apsolutno ne znam.
Pogledao je apstraktno u daljinu i grubo proraunao rastojanje do najblieg pojasa za spasavanje.
I druga nemogua stvar, nastavio je, dok se Riard pripremao da ubaci koju re ili bar,
sledea neobjanjiva stvar je, naravno, tvoj kau.
Dirk! uzviknuo je Riard u oajanju Da li bih mogao da te podsetim da je Gordon Drum
mrtav, i da sam ja, izgleda, osumnjien za njegovo ubistvo! Nijedna od tih stvari nema ni naj-
manje veze s tim i ja
Ali, ja sam veoma naklonjen ideji da su one usko povezane.
To je apsurdno!
Ja verujem u fundamentalnu ispreplete
O, da, da. rekao je Riard U fundamentalnu isprepletenost svih stvari. Sluaj, Dirk, nisam
ti ja neka lakoverna bakuta, niti e iz mene izvui putovanje na Bahame. Ako eli da mi
pomogne, dr se problema.
Dirk se uhvatio za ovo. Verujem da su sve stvari fundamentalno isprepletene, to svako ko
sledi naela kvantne mehanike do njihovih logikih ekstrema ne moe, ako je iskren, da ne
prihvati. Ali, takoe verujem da su neke stvari mnogo povezanije od ostalih. A kada dva naizgled
nemogua dogaaja i sled izuzetno udnih dogaaja zadese istu osobu, i kada ta osoba iznenada

19-3

postane osumnjiena za izuzetno udno ubistvo, onda mi se ini da treba da potraimo reenje u
kariki koja povezuje te dogaaje. Ta karika si ti, a i sam si se ponaao izuzetno udno i eks-
centrino.
Nisam. rekao je Riard. Da, neke udne stvari su mi se dogodile, ali ja
Sino si primeen ja sam te primetio kako se pentra uz spoljni zid zgrade i provaljuje u
stan svoje devojke, Suzan Drum.
To je moda bilo neuobiajeno, rekao je Riard a moda ak i nije bilo ba preporuljivo.
Ali, bilo je savreno logino i racionalno. Samo sam eleo da ispravim greku koju sam uinio,
koja bi mi nanela tetu.
Dirk je na trenutak razmislio, pa je pomalo ubrzao korak.
Dakle, ono to si uradio bila je savreno razumna i normalna reakcija na problem s porukom
koju si ostavio na traci da, i to si mi rekao tokom nae male seanse neto to bi svako uinio
da je bio na tvom mestu?
Riard se namrtio, kao da ne razume oko ega se die cela ta panika. Ne kaem da bi to
svako uradio. rekao je Ja verovatno imam malo loginiji i bukvalniji um od ostalih ljudi,
zato i mogu da piem kompjuterski softver. To je bilo logino i bukvalno reenje problema.
Ne ini li ti se, moda, da je bilo malo nesrazmerno problemu?
Bilo mi je veoma vano da ne razoaram Suzan po ko zna koji put.
Tako da si potpuno i apsolutno zadovoljan svojim razlozima za ono to si uradio?
Da. insistirao je Riard ljutito.
Da li zna, rekao je Dirk ta mi je moja stara tetka, usedelica koja je ivela u Vinipegu,
stalno govorila?
Ne. rekao je Riard. Brzo je skinuo svu svoju odeu i skoio u kanal. Dirk je otrao do
pojasa za spasavanje do koga su upravo bili stigli, skinuo ga s nosaa i dobacio Riardu, koji se
praakao na sred kanala, delujui potpuno izgubljeno i dezorijentisano.
Uhvati se za ovo! doviknuo mu je Dirk Izvui u te na obalu!
U redu je! dobacio mu je Riard, ispljunuvi malo vode Znam da plivam.
Ne, ne zna! vikao je Dirk A sad se uhvati za to!
Riard je pokuao da zapliva ka obali, ali je ubrzo odustao, zaprepaen, i epao pojas za spasa-
vanje. Dirk je vukao konopac sve dok Riard nije dospeo do obale, a onda se sagnuo i pruio mu
ruku. Riard je izaao iz vode dahui i pljujui, okrenuo se i drhtei seo na ivicu, s rukama u
krilu.
Boe, al je gadno tamo dole! uzviknuo je i ponovo otpljunuo. Potpuno odvratno. Bljak!
Pih. Boe. Obino bolje plivam. Mora da me je uhvatio gr. Sva srea da smo bili tako blizu
pojasa za spasavanje. O, hvala. Ovo poslednje bila je reakcija na veliki pekir koji mu je Dirk
pruio.
Brzo se istrljao, skoro imirglao pekirom, da bi sa sebe odstranio trokavu vodu iz kanala. Ustao
je i osvrnuo se naokolo.
Jel zna gde su mi pantalone?
Mladiu! rekla je starica sa psom, koja ih je upravo stigla. Stala je i gledala ih strogo, spre-
majui se da ih ukori, kad je Dirk prekinu.

19-4

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, draga gospoo, rekao je ako smo vas moj prijatelj
i ja neim uvredili. Molim vas, dodao je, vadei buketi anemona iz Riardove zadnjice
primite ovo uz nae duboko potovanje.
Gospoa ih je izbila iz Dirkove ruke svojim tapom i pourila dalje, uasnuta, vukui za sobom
svog psa.
Ovo nije bilo ba lepo od tebe. rekao je Riard, navlaei odeu pod pekirom, koji je sada
bio strateki obmotan oko njega.
Nisam siguran da je ona ba jako fina ena. odgovorio je Dirk Stalno se mota ovuda, vue
svog nesretnog psa i zvoca nepoznatim ljudima. Jel ti prijalo plivanje?
Ne preterano, ne. rekao je Riard, brzo istrljavi kosu. Nije mi palo na pamet da e tamo
biti tako prljavo. I hladno. Evo. rekao je, vraajui Dirku pekir Hvala. Da li uvek nosi
pekir u akt-tani?
A da li ti uvek ide na plivanje popodne?
Ne, obino idem ujutro, do bazena na Hajberi Fildsu, isto da se razbudim, da pokrenem
mozak. Upravo mi je svanulo da jutros nisam otiao.
I, hm pa jesi l zato skoio u kanal?
Pa da. Pomislio sam da bi mi kraa rekreacija verovatno pomogla da izaem na kraj sa svim
ovim.
Znai, nije ni malo nesrazmerno to to si se skinuo i skoio u kanal?
Ne. rekao je Riard Moda nije bilo ba preporuljivo, s obzirom na stanje vode, ali bilo
je savreno.
Bio si savreno zadovoljan svojim razlozima za to to si uinio?
Da
Dakle, sve to nema nikakve veze s mojom tetkom, zar ne?
Riardove oi su se sumnjiavo suzile. O emu ti to, zaboga, govori?
Rei u ti. kazao je Dirk. Otiao je, seo na oblinju klupu i ponovo otvorio svoju tanu. U nju
je sloio pekir i izvadio napolje mali Soni kasetofon. Pozvao je Riarda da prie i pritisnuo
dugme PLEJ. Iz majunog zvunika zauo se Dirkov glas, koji je delovao pevuckajue i uljulj-
kujue. Glas je rekao: Za minut u pucnuti prstima i ti e se probuditi i zaboravie sve, osim
uputstva koje u ti sada dati.
Ubrzo emo krenuti u etnju pored kanala, i kada bude uo rei moja stara tetka, usedelica
koja je ivela u Vinipegu
Dirk iznenada zgrabi Riardovu miicu da bi ga zadrao.
Traka je nastavila. skinue svoju odeu i skoie u kanal. Shvatie da nisi u stanju da
pliva, ali se nee uspaniiti ni potonuti, ve e jednostavno plutati dok ti ne dobacim pojas za
spasavanje
Dirk zaustavi traku i pogleda Riarda u lice, koje je po drugi put tog dana pobledelo od oka.
Veoma sam zainteresovan da saznam ta te je tano sino spopalo, tako da si morao se se
ispentra u stan g-ice Drum. rekao je Dirk I zbog ega.

19-5

Riard nije odgovorio. Nastavio je da zuri u kasetofon jednako zbunjen. Onda je drhtavim
glasom rekao: Na Suzaninoj traci bila je poruka od Gordona. Zvao je iz kol. Traka je u mom
stanu. Dirk, odjednom me sve ovo strahovito plai.

19-6

20. Poglavlje
Dirk je posmatrao policajca na dunosti ispred Riardove kue skriven iza kombija parkiranog
nekoliko metara dalje. Ovaj je zaustavljao i ispitivao svakoga ko bi pokuao da ue u malu
uliicu, na ijem drugom kraju su bila Riardova vrata, ukljuujui kako je Dirk sa zadovolj-
stvom primetio i druge policajce, ukoliko ih ne bi odmah prepoznao. Pristigla su jo jedna
policijska kola i Dirk se pokrenuo.
Iz kol je izaao policajac s testerom u rukama i krenuo ka vratima. Dirk je odseno uklopio
korak s njegovim i sustigao ga, autoritativno trupkajui.
U redu je, on je sa mnom. rekao je, projurivi upravo u trenutku dok je uvar zaustavljao
drugog policajca.
Naao se unutra, na stepenitu.
Policajac kog je bio pratio ga ugleda.
Ahm, izvinite, gospodine pozvao je Dirka.
Dirk je upravo stigao do take na kojoj je kau zakrio stepenite. Stao je i okrenuo se.
Ostanite ovde, rekao je i uvajte ovaj kau. Nemojte dozvoliti da ga iko dotakne. NIKO.
Jasno?
Policajac se na trenutak zbunio.
Dobio sam nareenje da ga iseem. rekao je.
Opovrgnuto! viknuo je Dirk uvaj ga kao zenicu oka. Oekujem kompletan izvetaj.
Okrenuo se i popeo preko prepreke. Trenutak kasnije siao je na veliki, otvoreni prostor. To je
bio donji od dva sprata koje je zauzimao Riardov stan.
Da li ste pretraili ovo? prasnuo je na drugog policajca, koji je sedeo za Riardovim stolom i
razgledao neke zabeleke. Policajac je iznenaeno podigao pogled i poeo da ustaje. Dirk je
pokazivao na kantu za otpatke.
Hm, da
Pretraite ponovo. Nastavite da pretraujete. Ko je sve ovde?
Hm, pa
Danas, kolega, danas.
Detektiv inspektor Mejson je upravo otiao, sa
Dobro, njega ja zamenjujem. Biu gore ako sam nekom potreban, ali ne elim da me prekidaju
ukoliko stvar nije izuzetno vana. Jasno?
A, a ko
Nisam primetio da pretraujete kantu za otpatke.
A, pa dobro, gospodine, Ja u
elim detaljnu, dubinsku pretragu. Jasno?
A
Brzo, brzo, ne ujem da pucketa! Dirk je pourio uz stepenice do Riardove radne sobe.

20-1

Traka je stajala upravo tamo gde mu je Riard rekao da e biti, na dugom stolu na kome je
ualo est Mekintoa. Dirk je taman nameravao da je strpa u dep, kad mu je znatielju pri-
vukla slika Riardovog kaua koja se lagano lelujala i obrtala na velikom ekranu Mekintoa, pa
je seo za tastaturu.
Neko vreme prouavao je program koji je Riard napravio, ali je ubrzo shvatio da je njegova tre-
nutna forma sasvim nejasna. Jedva da je ita shvatao. Konano je uspeo da odglavi kau i spusti
ga niz stepenice, ali je onda primetio da je morao da odlomi deo zida da bi mu to polo za
rukom. Odustao je iznervirano, gunajui.
Drugi kompjuter kog je pogledao pokazivao je ujednaeni grafikon sinusne funkcije. Oko ivica
ekrana bile su sliice ostalih grafikona koji se mogu izabrati i dodati glavnom, ili iskoristiti da ga
na neki nain modifikuju. Brzo je otkrio da to omoguuje konstruisanje veoma komplikovanih
grafikona iz sasvim jednostavnih, pa se time neko vreme igrao. Dodao je prostom sinusu jo
jedan sinus, pa se visina vrhova i dolin grafika duplirala. Onda je pomerio jedan grafik pola
koraka unazad u odnosu na drugi, pa su vrhovi i doline jednog jednostavno potrli vrhove i doline
drugog, ostavljajui samo istu ravnu liniju. Onda je malice promenio frekvencu jednog od
sinus.
Rezultat toga je bio da su se neke take du kombinovanog grafikona pojaale, a druge se potrle.
Dodajui trei sinus na drugaijoj frekvenci, dobio je kombinovani grafik u kome je bilo teko
pronai bilo kakav obrazac. Linija je igrala gore-dole, naizgled sasvim nasuminom putanjom,
neko vreme ostajui sasvim nisko, a onda bi iznenada poletala u visinu, kad bi se sva tri sinusa
nakratko usaglasila.
Dirk je pretpostavljao da usred ove arolike opreme mora da postoji sredstvo za prevoenje
grafika koji igra na ekranu Mekintoa u stvarni muziki ton, i potraio ga je kroz postojee
menije u programu. U jednom meniju pronaao je funkciju koja pretvara uzorak grafika u Emu.
Ovo ga je zbunilo. Pogledao je po sobi u potrazi za velikom pticom neletaicom, ali nije naao
nita slino. Ipak, aktivirao je proces, da bi potom otpratio kabl koji je vodio od poleine
Mekintoa, tamo iza stola, najpre po podu, pa iza ormana, pa pod tepih, dok ga konano nije
dopratio do utinice na velikoj, sivoj klavijaturi pod imenom Emulator II.
Ovo je, pretpostavljao je, mesto na koje je njegov eksperimentalni grafik stigao. Paljivo je pri-
tisnuo dirku.
Gadni zvuk vlanog prdea zaparao je iz zvunika tako glasno, da na trenutak nije uo rei
Svlade Sjeli!, koje su u istom tom trenutku pokuljale sa vrata.

Riard je sedeo u Dirkovoj kancelariji i bacao majune loptice od izguvanog papira u korpu za
otpatke, koja je ve bila prepuna telefon. Lomio je olovke. Svirao je najbolje delove sol Din-
dera Bejkera na svojim kolenima.
Ukratko, besneo je.
Pokuavao je da na komadu Dirkovog papira za beleke zapie sve ega se mogao setiti od doga-
aja prethodne veeri, i koliko je mogao da prizove, tanog vremena kad se ta dogodilo. Bio je
zaprepaen teinom tog zadatka i slabou svog svesnog seanja u poreenju s nesvesnim, kao
to mu je Dirk i praktino demonstrirao.
Doavola s Dirkom. pomislio je. Poeleo je da razgovara sa Suzanom.
Dirk mu je rekao da to ni u kom sluaju ne sme da uradi, jer e telefonske linije biti ozvuene.

20-2

Doavola s Dirkom! iznenada je rekao i skoio na noge.
Imate li sitno? upitao je neumoljivo smrknutu Denis.

Dirk se okrenuo.
U dovratku je stajala uokvirena visoka mrana spodoba.
Visoka mrana spodoba uopte nije izgledala presrena zbog onoga to vidi; u stvari, bila je
prilino ljuta. Bila je vie nego ljuta. To je bila spodoba koje je izgledala kao da bi lako mogla da
poupa glave sa par tuceta kokoi, a da ostane jednako ljuta i kad zavri s tim.
Iskoraila je napred u svetlo i pokazala se. Ispostavilo se da je to kapetan Gliks iz Kembrid-
ajrske policijske stanice.
Da li zna, rekao je kapetan Gliks iz Kembridajrske policijske stanice, trepui od potis-
nutih emocija, da sam morao sebi da postavim nekoliko pitanja kad sam uoio jednog poli-
cajca koji testerom uva kau i drugog, koji rastura nevinu kantu za otpatke na sastavne delove?
A morao sam da ih sebi postavim uz veoma uznemirujui oseaj da mi se odgovori na njih, kad
ih budem saznao, nee dopasti.
Onda sam uhvatio sebe kako se penjem stepenitem s uasnom slutnjom, Svlade Sjeli, veoma
uasnom slutnjom. Slutnjom koja je, moram da dodam, sada uasavajue opravdana. Pretpostav-
ljam da ni ti ne moe da baci malo svetla na problem konja otkrivenog u kupatilu? A uinilo
mi se da cela ta stvar smrdi na tebe.
Ne mogu. rekao je Dirk Jo. Mada me to neobino kopka.
Mogao sam i da pretpostavim. Isto tako bi te neobino kopkalo i da si morao da skine prokle-
tinju niz zavojite stepenice u jedan po ponoi. ta, kog vraga, radi ovde? rekao je iscrpljeno
kapetan Gliks.
Ja sam ovde, rekao je Dirk u potrazi za pravdom.
Pa, da sam na tvom mestu, ja se onda ne bih druio sa mnom. rekao je Gliks A sigurno ni
sa Metom.

ta zna o Mek Dafu i Drumu?

O Drumu? Nita to prevazilazi opte poznato. Mek Daf i ja znamo se s Kembrida.
O, je l tako? Opii ga.
Visok. Visok i neopisivo mrav. I dobroudan. Kao velika, prordljiva bogomoljka koja nije
prodrljiva fina bogomoljka, ako ti se tako vie svia. Jedna vrsta prijatne, drueljubive bogo-
moljke, koja je odustala od prederavanja i umesto toga se prihvatila tenisa.
Hmmm, rekao je Gliks smrknuto, okreui se i osmatrajui sobu. Dirk je maznuo traku.
Zvui kao da je ista osoba. rekao je Gliks.
I naravno, rekao je Dirk potpuno je nesposoban za ubistvo.
To je na nama da procenimo.
I, naravno, na poroti.

Met skraeni naziv za Metropolitan Police (velegradska policija) odn. policiju ireg gradskog podruja velikog
grada, prim. prev.

20-3

Tja! Porote!
Mada, naravno, do toga nee doi, jer e injenice same govoriti u korist mog klijenta, pre nego
to stigne do suda.
Tvog usranog klijenta, a? Dobro, Sjeli, a gde je on?
Nemam ni najmanju ideju.
Kladim se da ima adresu na koju e poslati raun.
Dirk je slegnuo ramenima.
Vidi, Sjeli, ovo je jedna savreno obina, bezopasna istraga ubistva, i ne elim da mi je ti
ubrlja. Stoga se smatraj upozorenim. Ako vidim da je i jedan jedini dokaz odlebdeo u nepoz-
natom pravcu, puknuu te tako jako da nee znati da li je sutra ili etvrtak. Sad se nosi napolje i
usput mi daj traku. Ispruio je ruku.
Dirk je trepnuo, iskreno iznenaen. Koju traku?
Gliks je uzdahnuo. Ti si pametan ovek, Sjeli, toliko ti priznajem, rekao je ali pravi istu
greku kao i ostali pametni ljudi misli da su svi drugi glupi. Ako se okrenem, imam za to
razloga, a razlog je da vidim ta e maznuti. Ne moram da te vidim kako manjava, treba samo
da posle svega pogledam ta fali. Nas obuavaju za to, zna. Imali smo po pola asa obuke iz
Opservacija, utorkom popodne. isto da se odmorimo od etiri asa Besmislene brutalnosti.
Dirk je sakrio ljutnju na samog sebe iza blagog osmeha. Upecao je traku u depu svog konog
kaputa i predao mu je.
Pusti je. rekao je Gliks Da vidimo ta to nisi eleo da ujemo.
Nije da nisam eleo da ujete. rekao je Dirk, slegnuvi ramenima. Samo sam hteo da ja
ujem prvi. Otiao je do police na kojoj je stajala Riardova haj-faj oprema i gurnuo traku u
kasetofon.
Pa, hoe li da mi malo objasni stvar?
To je traka, rekao je Dirk iz telefonske sekretarice Suzan Drum. Gordon Drum je izgleda
imao naviku da ostavlja duge
Da, znam sve o tome. A njegova sekretarica ujutro ide okolo i skuplja te brbljarije, sirotica.
Pa, verujem da na toj traci postoji poruka iz kol Gordona Druma od sino.
Aha. Okej. Pusti je.
Uz graciozni naklon Dirk pritisnu dugme.
O, Suzan, ao, Gordon je, zaulo s sa trake. Evo, na putu sam do vikendice
Vikendice! uzviknuo je Gliks sarkastino.
Sada je, hm, utorak uvee, 8:47. Magla na putu. Sluaj, ovog vikenda dolaze mi Ameri-
kanci
Gliks je podigao obrve, pogledao na sat i ubeleio neto u svoje bloke.
I Dirk i policijski kapetan osetili su jezu kad je glas mrtvog oveka ispunio sobu.
pravo je udo to nisam negde mrtav u jarku, samo bi mi to falilo, zar ne, da ostavim svoje
slavne poslednje rei na neijoj telefonskoj sekretarici, nema razloga
Sluali su u napetoj tiini, dok je traka odmotavala poruku do kraja.

20-4

To je problem s genijima imaju jednu fantastinu ideju koja stvarno proe, a onda oekuju od
tebe da ih godinama izdrava, dok oni sede i izraunavaju topografije svojih pupkova. Izvini,
moram da stanem i zatvorim gepek kako treba. Samo trenutak.
Sledea stvar koja se ula bila je prigueni udarac slualice o suvozaevo sedite, a par sekundi
kasnije zvuk otvaranja vrata na kolima. U meuvremenu se moglo uti kako u pozadini ubori
muzika iz stereo-ureaja u automobilu.
Nekoliko sekundi kasnije zauo se udaljeni, prigueni, ali nepogreivo prepoznatljivi dupli odjek
puke.
Zaustavi traku. rekao je Gliks otro i bacio pogled na svoj sat. Tri minuta i dvadeset pet
sekundi je prolo otkad je rekao da je 8:47. Ponovo je pogledao u Dirka. Ostani tu. Ne mrdaj.
Nita ne pipaj. Zapamtio sam poloaj svakog molekula vazduha u ovoj sobi, tako da u znati ako
bude disao.
Nadmeno se okrenuo i otiao. Dok je silazio niz stepenice, Dirk ga je uo kako izgovara: Taket,
idi do kancelarije Drum Unapred Tehnologij i uzmi sve detalje u vezi s Drumovim telefonom
iz automobila, koji broj, koja mrea Glas je utihnuo negde na donjem spratu.
Dirk je brzo utiao ton na ureaju i nastavio da presluava traku.
Muzika se neko vreme nastavljala. Dirk je frustrirano tapkao prstima. Muzika se i dalje nas-
tavljala.
Na trenutak je pritisnuo dugme za brzo premotavanje. Opet muzika. Shvatio je da neto trai, ali
da ne zna ta. Ta misao ga je zaustavila u mestu.
Znao je da neto trai.
Sasvim definitivno ne zna ta je to.
Otkri da ne zna tano zato radi ono to radi ga je u trenutku protreslo jezom i marcima.
Okrenuo se lagano, kao vrata od friidera.
Nije bilo nikog, bar nikog vidljivog. Ali, jeza koja se probijala kroz njegovu kou bila mu je
dobro poznata i gadila mu se vie od iega drugog.
Tihim, razjarenim apatom rekao je: Ako me uje, sluaj sad. Moj um je moje sredite i sve to
se u njemu dogaa moja je odgovornost. Drugi ljudi mogu da veruju u sve to ele, ali ja neu
raditi nita, ukoliko ne znam razlog zbog ega to radim. Ako neto eli, kai mi, ali se ne usuuj
da dira u moj um.
Drhtao je od dubokog, starog besa. Jeza se lagano i skoro patetino povukla s njega i kao da se
smestila u ugao sobe. Pokuao je da je prati svojim ulima, ali ga je u tome skoro istog asa
omeo iznenadni glas, koji kao da je dopro do njega iz ogromne daljine, na udaljenom huku vetra.
Bio je to upalj, uasnut, izbezumljen glas, nita vie od nejasnog apata, ali je bio tu, uo se, na
traci iz telefonske sekretarice.
ulo se: Suzan! Suzan, pomozi mi! Pomozi mi, tako ti boga. Suzan, ja sam mrtav
Dirk se okrenuo i zaustavio traku.
Izvini, rekao je tiho ali ja moram da brinem o dobrobiti svog klijenta.
Premotao je traku malo unazad, do mesta na kome se uo glas, smanjio ton na nulu i pritisnuo
dugme za presnimavanje. Pustio je traku da mota, briui glas i bilo ta to ga je moda pratilo.
Ako e vreme smrti Gordona Druma biti ustanovljeno pomou trake, Dirk nije eleo da se posle

20-5

te take na njoj pojave bilo kakvi kompromitujui podaci, pa makar i takvi koji bi potvrivali da
je dotini zaista mrtav.
U vazduhu blizu njega dogodila se jaka erupcija emocija. Talas neega poleteo je kroz sobu, tako
da je nametaj zadrhtao, a hartije zaleprale. Dirk je posmatrao mesto ka kome se talas kretao,
policu pored vrata, na kojoj je, iznenada je shvatio, stajala Riardova telefonska sekretarica.
Maina je poela da skakue na svom mestu, ali se umirila im joj se Dirk pribliio. Dirk je po-
segnuo za njom i sporo i mirno pritisnuo dugme za ukljuivanje maine.
Nemir u vazduhu je onda proleteo nazad, kroz sobu, do Riardovog dugakog radnog stola na
kome su se u gomili papira i disketa gnezdila dva staromodna bakelitna telefona. Dirk je nagaao
ta e se dogoditi, ali se odluio da posmatra i da ne intervenie.
Jedna od slualica otkotrljala se s kuita. Dirk je mogao da uje signal. Onda je polako, s oi-
glednim naporom, brojanik poeo da se okree. Okretao se u krug, neravnomerno, sve dalje i
dalje, sporije i sporije, a onda je iznenada poleteo unazad.
Na trenutak se nita nije dogaalo. Brojanik je ponovo poeo da se okree, ali se kretao jo
kilavije nego proli put.
Ponovo je kliznuo unazad.
Usledila je jo dua pauza, a onda se itav proces jo jednom ponovio.
Kad je brojanik po trei put kliznuo unazad, buknula je iznenadna eksplozija besa ceo telefon
poleteo je u vazduh i proleteo kroz sobu. Slualica se usput obmotala oko lampe i oborila je s
treskom i lomljavom na umrene kablove, olje za kafu i diskete. Gomila knjiga poletela je s
radnog stola na pod.
Figura kapetana Gliksa stajala je na vratima, skamenjenog izraza lica.
Ponovo u ui unutra, rekao je i kada uem, ne elim da vidim da se ita slino dogaa. Je
l ti to jasno? Okrenuo se i nestao.
Dirk je poleteo ka kasetofonu i pritisnuo premotavanje unazad. Onda se okrenuo i prosiktao u
vazduh: Ne znam ko si, ali mogu da pretpostavim.Ako eli moju pomo, nemoj da si me ikad
vie ovako osramotio!
Nekoliko trenutaka kasnije Gliks je ponovo uao. A, tu si. rekao je.
Posmatrao je lom mirnim pogledom. Praviu se da nita od ovoga ne vidim, isto da ne bih
morao sebi postavljati pitanja iji bi me odgovori samo iritirali.
Dirk je besneo u sebi.
U par trenutaka tiine koji su usledili mogao se uti jedva ujan, kuckajui zvuk, koji je naterao
kapetana da se naglo okrene ka kasetofonu.
ta radi traka?
Premotava se.
Daj mi je.
Traka je stigla na poetak i Dirk je posegnuo za njom. Izvadio ju je i pruio Gliksu.
Naalost, izgleda da ovo tvog klijenta potpuno oslobaa sumnje. rekao je kapetan.
Selnet je potvrdio da je poslednji poziv s tog broja telefona upuen u sino 8:46, a u tom
trenutku je tvoj klijent dremuckao pred nekoliko stotina svedoka. Kaem svedoka, iako su to
uglavnom bili studenti, ali emo verovatno biti prinueni da pretpostavimo da je nemogue da
svi oni lau.

20-6

Dobro, rekao je Dirk pa, drago mi je to smo to raistili.
Ni u jednom trenutku nismo pomislili da je on ubica, naravno. Jednostavno, nije se uklapalo.
Ali, zna ti nas mi volimo brze rezultate. Kai mu da i dalje elimo da mu postavimo nekoliko
pitanja.
Sigurno u mu to pomenuti ako ikada naletim na njega.
Molim te, odradi tu sitnicu za mene.
Pa, neu vas dalje zadravati, kapetane. rekao je Dirk, nonalantno maui u pravcu vrata.
Ne, ali u ja tebe zadrati u pritvoru ako ne nestane odavde za trideset sekundi, Sjeli. Ne znam
ta si namerio, ali ako ikako mogu da izbegnem da saznam ita o tome, mirnije u spavati u
svojoj kancelariji. Napolje.
Onda vam elim sve najbolje, kapetane. Neu rei da mi je bilo zadovoljstvo, zato to nije.
Dirk je izleteo iz sobe i iz stana, s tugom primeujui da je umesto velikog, velianstveno zag-
lavljenog estrefild kaua, na stepenitu sada bila samo mala, tuna gomilica piljevine.

Majkl Venton-Viks se s trzajem odvojio od svoje knjige.
Um mu je iznenada oiveo svrhom. Neke misli, slike, uspomene, namere, sve su se nagurale u
njega, i to su se vie suprotstavljale jedna drugoj, to su se bolje uklapale, parirale i umirivale se.
Konano se sve savreno uklopilo, zupci jednih doveli su se u red sa zupcima drugih.
Jednim potezom rajsferlusa doveli su se u red.
Iako je ekanje ispunjeno porazom delovalo kao venost nad venostima, uz blede nalete sla-
bosti, uz traljave pokuaje i usamljenu nemo, sve je to jednom stvorenim redom i harmonijom
ukinuto. Bie ukinuto. Sve ono to je onako katastrofalno uraeno bie ispravljeno.
Ko je to mislio? To nije bilo vano, uklapanje je bilo gotovo, sklad je bio savren.
Majkl je gledao kroz prozor, preko nalickane ulice elzi i bilo mu je svejedno da li e ugledati
ljigave stvari s nogama ili moda ba g. E. K. Rosa. Bilo je znaajno samo ono to su ukrali i to
e biti naterani da vrate. Ros je bio prolost. Ono to ga je sada zabrinjavalo bilo je u budunosti.
Njegove velike, blage kravlje oi vratile su se poslednjim stihovima Kublaj Kana, koga je
upravo itao. Sklad je postignut, jednim potezom.
Zatvorio je knjigu i stavio je u dep.
Njegov put unazad sad je bio jasan. Znao je ta mora da uini. Preostala mu je jo samo jedna
mala kupovina, pa moe na zadatak.

20-7

21. Poglavlje
Tebe? Trae te zbog ubistva? Riarde, o emu to govori?
Telefon je zadrhtao u Riardovoj ruci. Ionako ga je drao na oko santimetar od uha, zato to je,
izgleda, neko nedavno ispustio slualicu u supu, mada nije bilo mnogo gadno. To je bio javni
telefon, pa je jasno da je bio propust to je uopte radio. Ali, Riard je poinjao da se osea kao
da se ceo svet odmakao za santimetar od njega, kao u nekoj reklami za dezodorans.
Gordon. rekao je Riard s oklevanjem Gordon je ubijen zar ne?
Suzan je zastala pre nego to je odgovorila.
Da, Riarde, rekla je oajnim glasom ali niko ne misli da si ti kriv. Naravno, ele da te
ispitaju, ali
Znai, policija je sada kod tebe?
Ne, Riarde. insistirala je Suzan Sluaj, zato ne doe ovamo?
A oni me ne trae?
Ne! Odakle ti pobogu ideja da te trae zbog da misle da si ti to uradio?
Pa hm, jedan prijatelj mi je rekao.
Ko?
Pa, zove se Dirk Dentli.
Nikada mi ga nisi pominjao. Ko je on? Da li ti je jo neto rekao?
Hipnotisao me je, i ahm naterao da skoim u kanal, i , pa, hm, to je otprilike to
Na drugom kraju usledila je duga pauza.
Riarde, rekla je Suzan konano, s onom vrstom mirnoe koju steknu ljudi kada shvate da,
koliko god stvari loe stajale, nema razloga da ne postanu jo gore doi ovamo. Htela sam da
kaem da moram da te vidim, ali mi se sada ini da ti mora da vidi mene.
Verovatno bi trebalo da odem u policiju.
Idi u policiju kasnije. Riarde, molim te. Nekoliko sati nee promeniti stvari. Ja ja jedva
mogu da razmiljam. Riarde, to je tako uasno. Pomoglo bi mi da si ovde. Gde si ti?
Okej, rekao je Riard biu kod tebe za dvadesetak minuta.
Da li da ostavim otvoren prozor, ili bi ovog puta pokuao s vratima? rekla je, umrknuvi.

21-1

22. Poglavlje
Ne, molim vas, rekao je Dirk, spreavajui ruku g-ice Pirs, koja je pokuavala da otvori
pismo iz poreske slube ima i gorih vremen od ovih.
Otrgao se od napada napetog blejanja u zamraenoj kancelariji i odisao je uzbuenom koncen-
tracijom. Kotalo ga je pravog potpisa, na pravom eku, da ubedi g-icu Pirs da mu oprosti
poslednju nezamislivu ekstravaganciju s kojom se vratio u kancelariju i smatrao je da je ona taj
njegov velianstveni gest potpuno pogreno razumela, im tamo sedi i tako slobodno otvara
koverte s poreznikim dopisima.
Stavila je koverat sa strane.
Doite! rekao je Ima neto to elim da vidite. Posmatrau vae reakcije s izuzetnom
panjom.
Pourio je natrag u svoju kancelariju i seo za sto.
Pratila ga je strpljivo i sela nasuprot njemu, namerno ignoriui novu, nedozvoljenu ekstrava-
ganciju na stolu.
Dreava mesingana ploa za vrata veoma ju je uznemirila, ali glupavi telefon s velikim, crvenim
dugmiima bio je ispod svakog prezrenja. A nije luda da uradi neto naglo, kao to je, na primer,
osmehivanje, dok ne bude sasvim sigurna da e ek imati pokrie. Kad joj je proli put potpisao
ek, ponitio ga je pred kraj radnog dana, da bi spreio, kako se izrazio, da padne u pogrene
ruke. Pod pogrenim rukama verovatno je podrazumevao ruke njenog bankarskog inovnika.
Dobacio joj je komad hartije preko stola.
Podigla ga je i pogledala. Onda ga je okrenula naopako i ponovo ga pogledala.
Pa? zahtevao je Dirk ta mislite, recite mi?
G-ica Pirs je uzdahnula.
To je samo gomila besmislenih vrljotin, napisanih plavim flomasterom na komadu bele
hartije. rekla je Izgleda kao da ste ih vi pisali.
Ne! viknuo je Dirk. Pa, da, priznao je ali samo zbog toga to verujem da je to reenje
problema.
Kog problema?
Problema maioniarskog trika! insistirao je Dirk Ve sam vam rekao!
Da, gospodine Dentli, nekoliko puta. Mislim da je to samo obian maioniarski trik. Ima ih
na televiziji.
Ali postoji razlika razlika je u tome to je ovaj potpuno nemogu!
Nikako nije nemogu, jer se onda ne bi mogao izvesti. Znai da je mogu.
Tano! rekao je Dirk uzbueno. Tano! G-ice Pirs, vi ste dama s retkom percepcijom i
uvidom u stvari.
Hvala, gospodine, mogu li sada da idem?
ekajte! Jo nisam zavrio! Ni blizu, ni u ludilu! Vi ste mi otkrili dubinu svoje percepcije i
uvida u stvari, a sada mi dopustite da ja vama otkrijem svoju!
G-ica Pirs se nestrpljivo sruila nazad u stolicu.

22-1

Mislim da ete biti impresionirani. rekao je Dirk Pazite sad. Nereiv problem. Pokua-
vajui da pronaem reenje, vrteo sam se u krug u svojoj glavi, prelazei preko sve istih izluu-
juih detalja. Bilo je jasno da neu biti u stanju da razmiljam o bilo emu dok ne naem od-
govor, ali je bilo podjednako jasno da u, ako nameravam da ga ikada pronaem, morati da
smislim neto drugo. Kako prekinuti taj krug u glavi? Pitajte me kako.
Kako? rekla je g-ica Pirs, bez mnogo entuzijazma.
Tako to u odgovor napisati na papir! uzviknuo je Dirk. I evo ga! Tresnuo je trijum-
falno komad papira i seo sa zadovoljnim osmehom.
G-ica Pirs je zurila u papir.
Rezultat toga je, nastavio je Dirk da sam sada u stanju da okrenem svoj um ka sveim i
intrigatnim problemima, kao to je, na primer
Uzeo je komad papira, prekrio ga besmislenim kukicama i vrljotinama i okrenuo ga ka njoj.
Na kom jeziku je ovo napisano? upitao je tihim, mranim glasom.
G-ica Pirs je nastavila da ga belo gleda.
Dirk je spustio komad papira, podigao noge na sto i zabacio glavu sa akama sklopljenim na
potiljku.
Vidite li ta sam uradio? pitao je tavanicu, koja kao da se stresla zbog toga to je tako na-
prasno uvuena u razgovor. Transformisao sam problem iz neverovatne teke i verovatno
sasvim nereive zagonetke u obinu lingvistiku zakoljicu. Iako je i ona, promrmljao je,
posled dugog trenutka mukotrpnog razmiljanja neverovatno teka i verovatno nereiva.
Ponovo je seo uspravno da bi paljivo posmatrao Denis Pirs.
Hajde, ponukao ju je kaite da je to sumanuto ali, moda mi ba i uspe.
Denis Pirs je proistila grlo.
Sumanuto je, rekla je verujte mi.
Dirk se okrenuo i postrance utonuo u stolicu, verovatno isto onako kao i model Mislioca, kad
bi se Roden izvinio i izaao iz sobe.
Odjednom je delovao duboko umorno i depresivno.
Znam, rekao je tihim, obeshrabrenim glasom da tu ima neto duboko pogreno. I znam da
moram da odem u Kembrid da bih stvar reio. Ali, manje bih se bojao kad bih znao gde je
Onda, mogu li ja sad da idem, molim vas?
Da, rekao je s uzdahom ali samo recite kuckao je po komadu hartije vrhovima
prstiju ta, dakle, mislite o ovome?
Pa, mislim da je detinjasto. rekla je Denis Pirs, iskreno.
Ali ali ali! rekao je Dirk udarajui po stolu od frustracije. Zar ne razumete da moramo
biti detinjasti da bismo razumeli? Samo dete vidi stvari sa savrenom jasnoom, zato to jo uvek
nije razvilo sve one filtre koji nas spreavaju da vidimo stvari koje ne oekujemo?
Pa, zato onda ne odete i ne pitate neko dete?
Hvala vam, g-ice Pirs, rekao je Dirk, posegnuvi za svojim eirom jo jednom ste mi
uinili neprocenjivu uslugu, za koju sam vam duboko zahvalan.
Izaao je napolje.

22-2

23. Poglavlje
Dok je Riard iao ka Suzaninom stanu vreme je poinjalo da se kvari. Nebo, koje se jutros bilo
otkrilo s takvom ivou i duhom, poelo je gubiti otrinu i kliziti u svoje normalno englesko
stanje, slino vlanoj, truloj krpi za sudove. Riard je uzeo taksi, koji ga je donde dovezao za par
minuta.
Sve bi ih trebalo deportovati. rekao je taksista kad su se zaustavili.
A a koga to? rekao je Riard, koji je shvatio da nije uo ni re od onoga to je taksista
govorio.
Pa rekao je taksista, koji je odjednom shvatio da ni on sm sebe nije sluao ehm, celu tu
gomilu. Da se otresemo svih njih, to ja kaem. I njihovih prokletih gutera. dodao je, isto da
zaokrui.
Kad je stigao do vrata stana, Riard je mogao da uje zvuke Suzaninog violonela koji su do-
pirali iznutra svirala je neku sporu, ujednaenu melodiju. Bilo mu je drago to svira. Ona je
imala neverovatnu emocionalnu samodovoljnost i kontrolu, pod uslovom da moe da svira svoj
violonelo. Primetio je udnu i izvanrednu stvar o njenoj vezi s muzikom koju svira. Ako bi se
ikada osetila povredljivom ili uzbuenom, sela bi i malo prosvirala s potpunom koncentracijom,
a kada bi zavrila, delovala je svee i smireno.
Meutim, kad bi sledei put zasvirala istu stvar, sve bi to prasnulo iz nje napolje i sasvim bi se
raspala.
Uao najtie je to je mogao, da joj ne bi poremetio koncentraciju.
Na prstima je odtapkao pored sobice u kojoj je vebala; vrata su bila otvorena i zastao je da je
pogleda, pokazujui joj najblaim signalima da ne prestaje. Bila je bleda i upalih obraz, ali mu
se lako nasmeila i nastavila da gudi s iznenadnom snagom.
S neverovatnim oseajem za tajming, za kakav je veoma retko sposobno, Sunce je odabralo ba
taj trenutak da nakratko prasne kroz kine oblake koji su se nagomilavali, a olujno svetlo po-
igralo se na njoj i tamno-smeem drvetu instrumenta na kome je svirala. Riard je stajao, op-
injen. Sva zbrka tog dana kao da se sama na trenutak umirila i drala se s potovanjem na
distanci.
Nije poznavao tu muziku, ali mu je liila na Mocarta, pa se setio da mu je rekla da mora da naui
neto njegovo. Otiao je tiho dalje i seo, da eka i slua.
Na kraju je zavrila, i usledio je minut tiine dok nije izala. Trepnula je, nasmeila se, dugo i
drhtavo ga grlila, pa se onda odmakla i vratila slualicu na telefon. Obino ju je podizala dok
veba.
Izvini. rekla je Nisam elela da prestanem. Naglo je obrisala suzu, kao da ju je pomalo
iznervirala. Kako si ti, Riarde?
Slegnuo je ramenima i uputio joj izgubljen pogled. To je izgleda bilo dovoljno.
A ja u morati da nastavim, bojim se. rekla je Suzan s uzdahom. Izvini. Ja sam samo
Odmahnula je glavom. Ko je to mogao da uradi?
Ne znam. Neki ludak. Nisam siguran da je vano ko je bio.
Ne. rekla je Sluaj, da li si ruao?
Ne. Suzan, ti nastavi da svira, a ja u pogledati ta ima u friideru. Razgovaraemo o svemu uz
hranu.

23-1

Suzan je klimnula.
Vai. rekla je Samo
Da?
Ba i nema mnogo ega u friideru. rekla je Malo kiselog mleka, mislim, i tegla rolnic
od haringe, koju moe da otvori. Sigurna sam da e se snai. Glavni trik je da ih ne prospe na
pod ili ne namae demom, osim toga je sve kao i obino.
Zagrlila ga je, poljubila, i tuno se nasmeila, pa se vratila nazad u sobu za vebanje.
Zazvonio je telefon i Riard se javio.
Da? rekao je. Nita se nije ulo samo nekakav nejasan zvuk, slian vetru.
Halo? ponovio je, saekao, slegnuo ramenima i spustio slualicu.
Ko je to bio? upita Suzan.
Niko, niko. odgovori Riard.
Ovo se ve nekoliko puta dogodilo. rekla je Suzan Mislim da je to neki disa minima-
lista. Nastavila je da svira.
Riard je otiao u kuhinju i otvorio friider. Manje je obraao panju na zdravu ishranu nego
Suzan, pa zato i nije bio oduevljen onim to je tamo zatekao, ali je uspeo da bez potekoa aran-
ira na tanjiru malo rolnica od haringe, kiselog mleka, pirina i pomorandi, pokuavajui da ne
razmilja o tome kako bi sve to lepo zaokruila dva debela hamburgera i pomfrit.
Pronaao je bocu vina i odneo je do malog stola za ruavanje.
Posle par minuta pridruila mu se i Suzan. Bila je u svom najmirnijem i najpribranijem izdanju, i
nakon nekoliko zalogaja upitala ga je za kanal.
Riard je odmahnuo glavom, zbunjen, i pokuao da joj sve objasni, o tome i o Dirku.
Kako si rekao da mu je ime? rekla je Suzan namrteno, kad je kiselo zavrio.
Pa, ehm, Dirk Dentli, rekao je Riard na neki nain.
Na neki nain?
Ehm, pa da, rekao je Riard uz teak uzdah. Shvatio je da, to god rekao o Dirku, to moe
biti podvedeno pod istu mutnu i varljivu kvalifikaciju. ak i na zaglavlju njegovog memoran-
duma iza imena je stajao niz mutnih i varljivih kvalifikacija. Izvukao je komad papira na kome je
ranije tog dana pokuavao da sredi svoje misli.
Ja , poeo je, kad je zazvonilo zvono na vratima. Njih dvoje se pogledae.
Ako je to policija, rekao je Riard bolje da se odmah sastanem s njima. Da zavrimo s
tim.
Suzan je odgurnula stolicu, otila do vrata i podigla slualicu interfona.
Halo? rekla je.
Ko? upitala je posle par trenutaka. Namrtila se dok je sluala, pa se okrenula i namrtila se
na Riarda.
Bolje da ti doe ovamo. rekla je, ne ba prijateljskim tonom i pritisnula dugme. Vratila se
nazad i sela.
Tvoj prijatelj. rekla je ravnim glasom G. Dentli.

23-2


Elektrinom Monahu je dan prolazio fantastino, pa se upustio u uzbueni galop. To jest, uzbu-
eno je podbo svog konja u galop, pa se, manje nego uzbueno, njegov konj tome povinovao.
Ovaj je svet, mislio je Monah, dobar. Voleo ga je. Nije znao iji je ili otkud se stvorio, ali to je
bilo zaista jedno ispunjavajue mesto za nekog s njegovim jedinstvenim i neuobiajenim talen-
tima.
Bio je cenjen. Po ceo dan je prilazio ljudima, zapoinjao s njima razgovore, sluao o njihovim
nevoljama, i na kraju mirno izgovarao dve magine rei, Verujem vam.
Efekat je bio neverovatan. Nije da ljudi na ovom svetu nisu povremeno jedni drugima isto to
govorili, ali su, inilo se, retko uspevali da dostignu taj duboki vibrato iskrenosti za koji je
Monah bio tako izvanredno programiran.
Na svom svetu, pak, bio je prihvatan zdravo za gotovo. Tamo su ljudi i oekivali da lepo ide i
veruje u stvari i da ih ne davi s tim. Neko bi doao na vrata s nekom sjajnom, novom idejom ili
predlogom, ili ak novom verom, a odgovor bi bio Ma, idi i reci to Monahu. A Monah bi
sedeo, sluao i strpljivo verovao u sve, ali se za njega niko ne bi dalje interesovao.
Samo se jedan problem pojavio na ovom, u svakom smislu izvanrednom svetu. esto bi se, posle
izgovaranja maginih rei, tema razgovora svela na novac, a Monah ga, naravno, nije imao
propust zbog koga bi ubrzo izbledeo vei broj susret, odlinih u svakom drugom pogledu.
Moda bi trebalo da nabavi neto novca ali, gde?
Na trenutak je zauzdao svog konja, a ovaj se zahvalno zaustavio i poeo da pase travu uz ivicu
puta. Konj nije ima pojma emu sve to galopiranje napred-nazad, a nije ga ni bilo briga. Brinuo
je samo zbog toga to je bio nateran da jae napred-nazad pored naizgled vrlo primamljivog
posluenja koje je raslo pored druma. Sada je reio da iskoristi svoj trenutak najbolje to moe.
Monah je dobronamerno virnuo uz i niz put. Delovao mu je nekako poznato. Malo je odmakao
napred, da ponovo baci pogled. Konj je nastavio svoj obrok nekoliko metara dalje.
Da. Na tom putu je bio i sino.
Seao se jasno, pa na izvestan nain jasno. Verovao je da ga se sea jasno, a to je, napokon,
najvanija stvar. Tu je jue etao u malo zbunjenijem stanju svesti nego to je uobiajeno, i ba
iza sledeeg ugla, ako se ne vara, pokraj puta je bila mala institucija kraj koje je uleteo u prt-
ljanik kol onog finog oveka finog oveka koji je tako udno odreagovao kad se Monah na
njega ispucao.
Moda tamo imaju neto novca koji bi mu dali. Pitao se. Pa, morae da proveri. Jo jednom je
odvukao konja s gozbe i odgalopirao u tom pravcu.
Dok se pribliavao benzinskoj pumpi primetio je kola parkirana pod udnim uglom. Taj ugao je
svima jasno davao do znanja da vlasnik auta nije tu zbog neega tako svakodnevnog kao to je
sipanje benzina, i da je suvie vaan da bi uredno parkirao, na predvienom mestu. Svi ostali
automobili koji bi dolazili po benzin morali su da manevriu naokolo najbolje to umeju. Kola su
bila bela, s prugama i grbovima, i svetlima koja su izgledala prilino vano.
Stigavi do prilaza, Monah je sjahao i poveo konja do pumpe. Otiao je do male zgrade i video
da je unutra ovek okrenut leima, u plavoj uniformi i sa picastom kapom. ovek je skakao
gore-dole s prstima nabijenim u ui, to je oigledno ostavljalo jak utisak na onoga iz pulta.
Monah je gledao, opinjen i zapanjen. Taj ovek verovao je Monah, s momentalnom lakoom
koja bi impresionirala ak i scientiste mora da je neka vrsta boga, kada moe da pokrene takvu

23-3

strast. ekao je priguenog daha, priliku da mu se pokloni. ovek se na trenutak okrenuo i izaao
napolje, ugledao Monaha, i ukopao se u mestu.
Monah je shvatio da mora biti da bog iekuje da on obavi in klanjanja, pa je ustro odskoio
gore-dole, nabijajui prste u ui.
Njegov bog ga je kratko osmotrio, a onda ga zgrabio, okrenuo, tresnuo unapred preko haube kola
s rairenim nogama, i pretraio.

Dirk Dentli uleteo je u stan kao mali, debeljukasti tornado.
G-ice Drum, rekao je, grabei njenu pomalo suzdranu ruku i maui svojim apsurdnim
eirom potpuno mi je nemogue da vam izrazim sve svoje zadovoljstvo zbog upoznavanja s
vama, ali uz to i duboko aljenje to nam se ova prilika za susret ukazala usred tako ogromne
tuge, pa sam primoran i da vam izrazim svoje najiskrenije sauee. Molim vas, verujte da se ne
bih nametao vaem linom bolu ni za ta na ovom svetu, da stvar nije najhitnija i od najvee
vanosti. Riarde reio sam problem maioniarskog trika, a reenje je potpuno neverovatno.
Proleteo je kroz sobu i sruio se na slobodnu stolicu za malim trpezarijskim stolom, na koji je
stavio svoj eir.
Morae da nas izvine, Dirk rekao je Riard hladno.
Ne, bojim se da ete vi mene morati da izvinete. odvratio je Dirk Zagonetka je reena, a
reenje je tako neverovatno, da sam morao da zamolim sedmogodinjaka s ulice da mi ga pro-
nae. Ali, nesumnjivo je tano, potpuno nesumnjivo. ta je, onda, reenje? pitate me vi, ili
biste me pitali, kad biste uspeli da doete do rei, a ne moete, pa u vas potedeti truda i po-
staviu pitanje umesto vas, a odgovoriu vam da neu da vam kaem, zato to mi neete vero-
vati. Umesto toga u vam sve pokazati, upravo danas popodne.
Meutim, budite ubeeni da e vam sve biti objanjeno. Trik e vam biti objanjen. Poruka koju
si pronaao bie objanjena poruka je trebalo da mi sve razjasni, ali bio sam budala. A bie
objanjeno i gde je tree pitanje koje nedostaje, ili a ono je znaajna stvar bie objanjeno
gde je prvo pitanje koje nedostaje!
Kakvo prvo pitanje koje nedostaje? uzviknuo je Riard, zbunjen iznenadnom pauzom koja
ga je naterala da uskoi s prvom frazom koja mu je pala na pamet.
Dirk je trepnuo, kao da gleda u idiota. Pitanje koje nedostaje, a koje je postavio Dord III,
naravno. rekao je.
Postavio kome?
Pa, Profesoru, rekao je Dirk nestrpljivo. to ne slua ta ti govorim? Cela stvar je tako
oigledna! uzviknuo je, treskajui po stolu Tako oigledna, da je jedina stvar koja me je
spreila da sagledam reenje bila bedna injenica da je sve to potpuno nemogue. erlok Holms
je primetio da u trenutku kad eliminie nemogue, ono to preostaje, koliko god bilo nevero-
vatno, mora da je pravi odgovor. Ja, meutim, ne volim da eliminiem nemogue. Hajdmo sad.
Ne.
ta? Dirk je pogledao u Suzan, odakle je doprlo ovo neoekivano ili, bar neoekivano za
Dirka protivljenje.
Gospodine Dentli, rekla je Suzan glasom kojim bi se mogla ukiseliti turija zato ste
namerno naveli Riarda da misli da ga trai policija?

23-4

Dirk je prevrnuo oima.
Ali njega jeste traila policija, rekao je i jo uvek ga trai.
Da, ali samo da im odgovori na neka pitanja! Ne zato to je osumnjien za ubistvo.
Dirk je spustio pogled.
Gospoice Drum, rekao je policiju zanima da sazna ko je ubio vaeg brata. A mene, uz
sve duno potovanje, ne. Moglo bi, dozvoljavam, da se ispostavi da to ima neku teinu u ovom
sluaju, ali isto tako, u pitanju moe da bude neki usputni ludak. Ja sam eleo da saznam, a i
dalje to oajniki elim, zato se Riard sino popeo u ovaj stan.
Rekao sam ti. protestovao je Riard.
Ono to si mi rekao je irelevantno otkriva samo injenicu da ni ti sam ne zna razlog! Za boga
miloga, smatrao sam da sam ti to dovoljno jasno demonstrirao na kanalu!
Riard se krkao u sebi.
Dok sam te gledao bilo mi je savreno jasno, nastavio je Dirk da teko da zna ta radi, i
da te apsolutno nije briga za fiziku opasnost u kojoj se nalazi. Na prvi pogled sam pomislio,
gledajui te, da si neka tupava lopina u svojoj prvoj i verovatno poslednjoj provali. Ali, onda se
figura okrenula i shvatio sam da si to ti a znam da si inteligentan, racionalan i skroman ovek.
Riard Mek Daf? Rizikuje svoju grbau nesmotreno se pentrajui uz oluke u sred noi? inilo
mi se da bi se ti ponaao na tako ekstreman i lakouman nain samo u sluaju da oajniki brine
zbog neega to ti je uasno vano. Zar to nije istina, gospoice Drum?
Otro je pogledao u Suzan, koja je lagano sela, gledajui ga s panikom u oima, a to mu je govo-
rilo da je ubo pravo u sredu.
A ipak, kad si sledeeg jutra doao do mene, delovao si savreno mirno i priabrano. Raspravljao
si se sa mnom potpuno racionalno kad sam ti servirao sve one besmislice o redingerovoj maki.
To nije bilo ponaanje osobe koja je prethodne noi bila priterana uza zid do krajnosti, zbog
nekog oajnikog cilja. Priznajem da sam u tom trenutku i ja pomalo, pa, preuveliao tvoje
nevolje, samo da bih te zadrao uz sebe.
Nisi uspeo, otiao sam.
S odreenim idejama u svojoj glavi. Znao sam da e se vratiti. Najpokornije se izvinjavam to
sam te pogreno uputio, ehm, donekle, ali znao sam da je ono to moram da saznam daleko izvan
onoga ime bi se policija bavila. A u pitanju je sledee ako ti nisi bio sasvim ti kad si se sino
pentrao uz taj zid onda, ko si bio, - i zato?
Riard je zadrhtao. Tiina se rastegla.
Kakve veze ima sve to s maioniarskim trikovima? konano je rekao.
E, zbog toga moramo u Kembrid da to saznam.
Ali, zbog ega si tako siguran
Jer me to uznemirava. rekao je Dirk, a mraan i teak izraz spustio mu se na lice.
Odjednom je delovao udno suzdrano za tako priljivu osobu.
Onda je nastavio.
Izuzetno me uznemirava kad shvatim da znam stvari, a da ne znam zato ih znam. Moda je to
isto ono instinktivno obraivanje podataka koje nam dozvoljava da uhvatimo loptu skoro pre
nego to je ugledamo. Moda je to onaj dublji i manje objanjivi instinkt, koji nam kazuje da nas

23-5

neko posmatra. Moj intelekt izuzetno vrea kad se meni dogode iste one stvari zbog kojih pre-
zirem lakovernost drugih ljudi. Setie se incidenta u vezi s odreenim ispitnim pitanjima.
Odjednom je izgledao slueno i iscrpljeno. Morao je da posegne duboko u sebe da bi opet na-
stavio da govori.
Jedna je stvar sposobnost da sabere dva i dva i odmah doe do broja etiri. Sposobnost da
sabere kvadratni koren iz petsto trideset i devet zapeta sedam i kosinus od dvadeset est zapeta
trideset i dva i dobije neko reenje, sasvim je druga stvar. A ja pa, evo, dau ti primer.
Nagnuo se unapred, duboko koncentrisan.
Sino sam te video kako se pentra u ovaj stan. Znao sam da neto nije u redu. Danas sam te
naveo da mi kae svaki, i najmanji detalji koji ti je ostao u glavi od sino, i ve kao rezultat
toga, samo uz pomo mog intelekta, otkrio sam verovatno najgrandiozniju tajnu, sakrivenu
negde na ovoj planeti. Kunem ti se da je ovo istina i da to mogu da dokaem. Sada mi mora
verovati kad ti kaem da ja znam, znam da tu postoji neto uasno, oajniki i zaprepaujue
naopako, i da mi moramo pronai ta je to. Da li sada hoe da poe sa mnom u Kembrid?
Riard je tupo klimnuo.
Dobro. rekao je A ta je ovo? dodao je, pokazujui na Riardov tanjir.
Marinirane rolnice od haringe. Hoe malo?
Hvala lepo, ali ne. rekao je Dirk, ustajui i zakopavajui kaput. U mom reniku ne
postoji re haringa. dodao je dok je iao ka vratima, gurkajui Riarda ispred sebe
Dovienja, g-ice Drum, poelite nam srean put.

23-6

24. Poglavlje
uo se tropot grmljavine i zaetak onog beskrajnog rominjanja sa severoistoka, koje kao da
prati veinu najznaajnijih dogaaja.
Dirk je podigao kragnu svog konog kaputa da se zatiti od kie, ali sem toga nita nije moglo da
skvasi njegovu demonsku ustrinu, dok se s Riardom pribliavao velikoj kapiji iz XII veka.
Koled Sv. Ked, Kembrid. uzviknuo je, ugledavi je po prvi put posle osam godina.
Osnovao ga je godine ne znam koje, neko koga sam zaboravio, u ast nekog drugog ijeg se
imena trenutno ne seam.
Da nije Sveti Ked?
Da zna, moda ba on! Jedan od dosadnijih severno-umbrijskih svetaca. Njegov brat ed bio
je jo dosadniji. Ima svoju katedralu u Birmingemu, ta vie rei? O, Bile, ba mi je drago to te
vidim, dodao je, obraajui se portiru, koji je i sam upravo ulazio u koled. Portir se osvrnuo.
Gospodine Sjeli, drago mi je to ste nam opet doli. ao mi je zbog onih neprijatnosti koje ste
imali, nadam se da je sve to sada iza vas.
Jeste Bile, naravno. Evo, trudim se. A g-a Roberts? Kako je ona? Da li je jo uvek mui
stopalo?
Ne, otkad je dala da joj ga otfikare, hvala na pitanju, gospodine. Meu nama, gospodine, bio bih
jo sreniji da su nju amputirali, a ostavili nogu. Rezervisao sam za nogu zgodno mesto iznad
kamina, ali ta da se radi, mi se nikad nita ne pitamo.
Gospodine Mek Daf, dobar dan, dodao je, pristojno klimnuvi Riardu O, onaj konj koga
ste pomenuli sino, gospodine, bojim se da smo morali da ga odstranimo. Smetao je profesoru
Kronotisu.
Samo sam bio radoznao, Bile. rekao je Riard Nadam se da vas nisam preterano uz-
nemirio.
Mene nita ne uznemirava, gospodine, ukoliko ne nosi haljinu. Ne mogu da podnesem kad
vidim mladie u haljinama, gospodine.
Ako ti konj ikada ponovo bude zasmetao, Bile, prekinuo ga je Dirk, tapui ga po ramenu
poalji ga meni na razgovor. Sad, pomenuo si dobrog profesora Kronotisa. Da li je on trenutno
kod kue? Svratili smo poslom.
Koliko ja znam, jeste, gospodine. Ne mogu da proverim, zato to mu telefon ne radi. Predlaem
da odete i sami se u to uverite. Dalji levi oak Drugog dvora.
Znamo, znamo, Bile, hvala ti, i urui moje pozdrave ostatku g-e Roberts.
Projurili su kroz Prvi dvor, to jest, Dirk je projurio, a Riard hodao svojim uobiajenim aplja-
stim klatarenjem, mrtei se na bednu kiicu.
Dirk se oigledno uiveo u ulogu turistikog vodia.
Sv. Ked, rekao je Kolridov koled i koled ser Isaka Njutna, uvenog izumitelja novia
s nazubljenom ivicom i makostupa.
ega? rekao je Riard.
Makostupa! Izum neobino lukav, jednostavan i koristan. Vidi, to su vrata u vratima, i make
kroz njih
Da. rekao je Riard A tu je i ono beznaajno pitanje gravitacije.

24-1

Gravitacija. rekao je Dirk uz blago-prezrivi trzaj ramenima Da, ima i toga, valjda. Iako je
to, naravno, tek puk otkrie. Samo je ekala da je neko otkrije.
Izvadio je peni iz depa i ravnoduno ga bacio na ljunak pored asfaltirane staze.
Vidi? rekao je Radi ak i vikendom. Neko ju je, pre ili kasnije, morao primetiti. Ali,
makostup , ah, to je sasvim druga stvar. Izum ist kreativni izum.
Ja sam miljenja da je makostup sasvim oigledna stvar. Svako se toga mogao setiti.
A, rekao je Dirk samo retki umovi mogu sasvim nepostojeu stvar uiniti oiglednom i
slepcu. Fraza I ja sam se toga mogao setiti. veoma je popularna i veoma varljiva, jer se u stvari
nisi setio, to je takoe jedna veoma znaajna i razotkrivajua injenica. Ovo je, ako se ne
varam, stepenite koje traimo. Da se popnemo?
Ne ekajui odgovor, krenuo je uz stepenice. Riard ga je, nesigurno klipui za njim, zatekao
kako ve kuca na unutranja vrata. Spoljanja su bila otvorena.
Uite! zauo se glas iznutra. Dirk je otvorio vrata i uli su taman na vreme da ugledaju
Regovu sedu glavu kako nestaje u kuhinji.
Ba kuvam aj. viknuo je Hoe li? Sedi, sedi, ko si da si.
To bi bilo lepo. odgovorio je Dirk Nas je dvojica. Dirk je seo, a Riard za njim.
Indijski ili kineski? upitao je Reg.
Indijski, molim.
uo se zveket olja i tacni.
Riard se osvrnuo po sobi. Odjednom mu se inila nekako mirnom. Vatra je tiho dogorevala, ali
je svetlost u sobi odslikavala sivo popodne. Iako je sve bilo isto stari kau, sto pretovaren
knjigama kao da je nita nije povezivalo s histerinom udnovatou od prole noi. Soba kao
da je sedela tamo, s podignutim obrvama, nevino pitajui: Izvolte? Jel neto nije u redu?
Mleko? viknuo je Reg iz kuhinje.
Molio bih. odgovorio je Dirk. Riardu je uputio osmeh polulud od potisnutog uzbuenja.
Jednu kaiku ili dve? ponovo je pozvao Reg.
Jednu, molim vas, rekao je Dirk i dve kaiice eera, ako moe.
Iz kuhinje su dopirali zvuci uurbanih pokreta. Prolo je jo nekoliko trenutaka i Reg je promolio
glavu kroz vrata.
Svlad Sjeli! uzviknuo je. Dragi boe! Pa, ovo je zaista bilo brzo, mladi Mek Dafe, svaka
ast. Dragi mome, oduevljen sam to te vidim, sjajno je to si doao.
Obrisao je ruke pekiriem koji je poneo sa sobom iz kuhinje i pourio do njega da se rukuje.
Dragi moj Svlade.
Dirk, molim vas, ako ne biste imali nita protiv, rekao je Dirk, toplo mu tresui ruku vie
volim to ime. Ima neku kotsku otrinu. Dirk Dentli je ime pod kojim danas poslujem. Moram
da se distanciram od nekih dogaaja iz prolosti, naalost.
Naravno, znam kako se osea. Vei deo etrnaestog veka je poprilino mraan. rekao je
Reg, pun entuzijazma.
Dirk samo to nije ispravio ovaj nesporazum, ali je pomislio da bi dugo potrajalo, pa je batalio.
Pa, kako ste nam, dragi profesore? rekao je, teatralno polaui eir i al na rukohvat kaua.

24-2

Pa, rekao je Reg ovo je bilo interesantno vreme, mada, ipak, bilo je dosadno. Ali, dosadno
iz interesantnih razlog. Nego, sedite, ugrejte se pored vatre, a ja u doneti aj i potrudiu se da
vam sve objasnim. Ponovo je pourio napolje, zaposleno pevuei, i ostavio ih da se smeste
pored vatre.
Riard se nagnuo ka Dirku. Nisam imao pojma da se tako dobro znate. rekao je, klimnuvi
u pravcu kuhinje.
Ne znamo se. odmah je odgovorio Dirk. Jednom smo se sluajno upoznali, na nekoj
veeri, ali smo se odmah odlino razumeli.
Kako to da se nikada vie niste sreli?
On me je veoma priljeno i studiozno izbegavao, naravno. Kad se odlino razume s nekim,
ugroava tajnost onoga to krije. A to se tajni tie, ini mi se da je ova povea. Ako igde na
svetu postoji vea tajna, veoma bih voleo, rekao je tiho da znam ta je u pitanju.
Znaajno je pogledao Riarda i podigao ruke iznad vatre. Poto je Riard ve bezuspeno poku-
avao da izvue iz njega kakva je to tajna, ovog puta je odbio da se upeca samo se zavalio u
svojoj naslonjai i razgldao sobu.
Da li sam vas ve pitao, rekao je Reg, vrativi se u sobu u tom trenutku jeste li za aj?
Ehm, da. rekao je Riard nadugako smo priali o tome. Mislim da smo se na kraju sloili
da jesmo.
Dobro. rekao je Reg smueno ba je srena sluajnost to ga imam gotovog u kuhinji.
Molim vas, izvinite me. Moja memorija je kao kao kako se zove ona stvar u kojoj se cedi
pirina? O emu ja to govorim?
Hitro se okrenuo i ponovo nestao u kuhinji, sa zbunjenim izrazom lica.
Veoma interesantno. rekao je Dirk tiho Ba sam se bio pitao da mu seanje nije malo
popustilo.
Ustao je, iznenada, i pogledao po sobi. Oi su mu kliznule do raunaljke koja je stajala na jedin-
stvenoj raienoj taki na velikom stolu od mahagonija.
Je l ovo sto, upitao je Riarda tihim glasom na kom si naao poruku o slaniku?
Da. rekao je Riard, ustajui i prilazei Bila je zataknuta u ovoj knjizi. Podigao je vodi
po grkim ostrvima i prelistao ga.
Da, da, naravno. rekao je Dirk nestrpljivo. Znamo sve o tome. Samo me zanima da li je u
pitanju bio ovaj sto. Radoznalo je prevukao prstima po ivici.
Ako misli da je to bila ujdurma prethodno dogovorena izmeu Rega i devojice, rekao je
Riard moram ti rei da sam siguran da je to nemogue.
Naravno da nije. rekao je Dirk nervozno. Mislio sam da je to svima oigledno jasno.
Riard je slegnuo ramenima, pokuavajui da se ne naljuti i ponovo je spustio knjigu na sto.
Pa, to je udna sluajnost, da je knjiga bila
udna sluajnost! frknuo je Dirk Ha! Ba emo videti koliko je to bilo sluajno. Vide-
emo i koliko je udno sve to bilo. Voleo bih, Riarde, da pitam naeg prijatelja kako je izveo
onaj trik.
Mislio sam da si rekao da to ve zna.
Znam. rekao je Dirk uobraeno Voleo bih da mi bude i potvreno.

24-3

O, jasno. rekao je Riard Pa to je ba lako, zar ne? Natera ga da ti objasni, a onda kae
Da, to je upravo kako sam ja mislio da se sve dogodilo! Odlino, Dirk. Zar smo se vucarali ak
dovde samo da bi nam objasnio kako je izveo maioniarski trik? Mislim da sam poludeo.
Dirk se zajapurio.
Molim te, radi ono to ti kaem. prasnuo je ljutito. Ti si ga video kako izvodi trik, pa
mora i da ga pita kako mu je to uspelo. Veruj mi, iza svega se krije neverovatna tajna. Znam to,
ali elim da ti to uje od njega.
Naglo se okrenuo kad je Reg ponovo uao, nosei posluavnik, koji je odneo do kaua i spustio
ga na niski stoi ispred vatre.
Profesore Kronotis rekao je Dirk.
Reg, rekao je Reg molim vas.
U redu. rekao je Dirk Reg
evir! uzviknuo je Reg.
ta?
Stvar u kojoj se cedi pirina. Djevir. Pokuavao sam da se setim te rei, mada sam zaboravio
zato. Nema veze. Dirk, dragi mome, izgledate mi kao da ete iz nekog razloga eksplodirati.
Zato ne sednete i ne raskomotite se?
Ne, hvala, radije bih se nervozno etkao napred-nazad, ako nemate nita protiv. Reg
Okrenuo se da se suoi s njim i podigao jedan prst.
Moram da vam saoptim, rekao je da znam vau tajnu.
A, da, ehm stvarno? promrmljao je Reg, gledajui zbunjeno u pod i petljajui oko olj i
ajnika. Tako.
olje su divljaki zveckale dok ih je premetao. Da, toga sam se i bojao.
A moram i da vam postavim neka pitanja. Moram da vam priznam da se jako brinem kakvima
e se odgovori pokazati.
Da, da. promucao je Reg. Pa, moda je konano i vreme. Ni sm ne znam ta da mislim o
nedavnim dogaajima i i sm se pribojavam. Dobro. Pitajte sve to elite. Otro je podigao
pogled, iskriavih oiju.
Dirk je kruto klimnuo ka Riardu, okrenuo se i poeo da etka, zurei u pod.
Ehm, rekao je Riard pa, mene mene zanima kako ste izveli maioniarski trik sa
slanikom, sino.
Reg kao da se iznenadio i zbunio kad je uo pitanje. Maioniarski trik? rekao je.
Hm da, rekao je Riard maioniarski trik.
O, rekao je Reg pa, to se tie maioniarskog dela cele stvari, nisam siguran da bih smeo
da pravila arobnjakog kruoka, znate, veoma su stroga po pitanju otkrivanja tih tajni.
Veoma stroga. Ipak, to je impresivan trik, zar ne? dodao je lukavo.
Pa, da. rekao je Riard tada mi je delovalo sasvim prirodno, ali sada, kad sam kad sam
razmislio o tome, moram da priznam da je bio pomalo zaprepaujui.
Ah, pa, rekao je Reg stvar je u vetini, znate. U vebi. To da cela stvar deluje prirodno.

24-4

Zaista je delovala prirodno. nastavio je Riard, opipavajui dalji pravac delovanja. Bio
sam ba zateen.
Svidelo ti se?
Bilo je veoma impresivno.
Dirk je postajao sve nestrpljiviji. Prostrelio je Riarda znaajnim pogledom.
I sasvim mi je jasno, rekao je Riard odluno zbog ega ne elite da mi odgovorite. Prosto
me zainteresovalo, to je sve. Izvinite to sam pitao.
Pa, rekao je Reg u iznenadnom napadu sumnje pretpostavljam pa, ukoliko obeate da
nikom neete rei. nastavio je Pretpostavljam da i sami moete zakljuiti da sam iskoristio
dva slanika sa stola. Niko ne bi primetio razliku. Brzina ruku, znate, vara oko, posebno neke od
oiju oko tog stola. Dok sam se petljao s mojom vunenom kapom, veoma lukavo simulirajui
trapavost i zaboravnost, prosto sam strpao slanik u rukav. Vidite?
Zbunjenost i zateenost kao da su bili potpuno oduvani njegovim uivanjem u hvalisanju svojom
vetinom.
To je najstariji trik na svetu, u stvari, nastavio je ali ipak, zahteva veliku koliinu vetine i
spretnosti. Onda sam ga malo kasnije, naravno, vratio na sto, pretvarajui se da ga prosto do-
dajem nekom drugom. To zahteva godine vebanja, naravno, da cela stvar deluje prirodno, ali
mnogo vie volim tako, nego da ga prosto spustim dole na pod. To rade samo amateri. Ne
moete da ga podignete, a istai ih ne primete i po dve nedelje. Jednom je pod mojom stolicom
mrtav drozd stajao itavih mesec dana. Mada, to nema nikakve veze s maioniarskim tri-
kovima. Udavila ga maka.
Reg je sijao.
Riard je oseao da je obavio svoj zadatak, ali mu ni na kraj pameti nije bilo ta im je to donelo.
Pogledao je Dirka, koji mu je takoe nije pomogao, pa je nastavio da kopa naslepo.
Da, rekao je da, razume se da sve moe biti postignuto vetim rukama. Ono to ne razu-
mem je kako se taj slanik naao u vazi.
Pa, to je to je savreno prosto, rekao je Reg to ne zahteva nikakve maioniarske
vetine. Izvadio sam ga iz kape, seate se?
Da. rekao je Riard sumnjiavo.
Pa, rekao je Reg dok sam bio van sale, otiao sam da pronaem oveka koji je napravio tu
vazu. Za to je trebalo vremena, naravno. Trebalo mi je oko tri nedelje detektivskog posla da mu
uem u trag i jo par dana da ga otreznim, a onda sam ga, uz malo muke, ubedio da umetne
slanik u novu vazu i ispee je. Posle toga sam svratio do radnje da naem malo, ahm, pudera, da
sakrijem preplanulost, i naravno, morao sam paljivo da odmerim vreme za povratak, da bi cela
stvar delovala prirodno. Naleteo sam na sebe u predvorju, uh, to je uvek neprijatno, nikad ne
znam gde da gledam, ali, ehm pa, eto vam.
Nasmeio se prilino sumornim i nervoznim osmehom.
Riard je pokuavao da klimne, ali je na kraju odustao.
O emu vi to, pobogu, govorite?
Reg ga je pogledao, sasvim iznenaen.
Mislio sam da ste rekli kako znate moju tajnu. rekao je.

24-5

Ja znam. rekao je Dirk. On jo uvek ne zna, mada me je snabdeo svim informacijama
potrebnim da otkrijem u emu je stvar. Dozvolite da, dodao je popunim par praznin u
ovoj prii. Da biste uinili sve da sakrijete injenicu da ste zapravo bili odsutni nekoliko nedelj,
iako ste, bar to se tie svih prisutnih za stolom, samo izali do predvorja na nekoliko trenutaka,
morali ste da zapiete poslednju stvar koju ste rekli, da bi ponovo mogli pohvatati niti razgovora
to je prirodnije mogue. Vaan momenat u svemu tome je da vas seanje ne slui kao pre.
Tano?
Nije to je nekad bilo. rekao je Reg, lagano odmahujui svojom sedom glavom. Jedva da
se seam kakvo je nekad bilo. Ali da, veoma ste bistri kad ste uspeli da primetite taj detalj.
I onda, tu je i sitno pitanje, nastavio je Dirk pitanja koje je postavio Dord III. Postavio
vama.
Ovo je Riarda veoma iznenadilo.
Pitao vas je, nastavio je Dirk, proveravajui u sveici koju je izvukao iz depa da li
postoji neki poseban razlog zbog ega se jedna stvar dogaa posle druge, i da li postoji neki
nain da se to zaustavi. Zar vas nije takoe pitao, pitao prvo vas, da li je mogue kretati se
unazad kroz vreme, ili neto slino tome?
Reg je uputio Dirku jedan dug i procenjivaki pogled.
Bio sam u pravu to se vas tie. rekao je. Vi imate izvanredan um, mladiu. Polako je
otiao do prozora i bacio pogled na Drugi dvor. Gledao je kako ratrkane figure ljudi trkaraju,
grlei se na kiici i pokazujui jedno drugom stvari.
Da, rekao je Reg konano, priguenim glasom to je tano ono to je rekao.
Dobro, rekao je Dirk, s treskom zaklopivi svesku, sa stisnutim, maleckim osmehom, koji im
je poruivao da on ivi za ovakve pohvale onda to objanjava zbog ega su odgovori bili ba
da, ne i moda tim redom. A sada gde je?
Gde je ta?
Vremeplov.
U njemu ste. rekao je Reg.

24-6

25. Poglavlje
Grupa bunih ljudi prosula se iz voza u Biops Stortfordu. Neku su nosili jutarnja odela s karan-
filima, malo ocvalim od slavlja. ene iz grupe nosile su sveane haljine i eire i uzbueno
brbljale o tome kako je Dulija divno izgledala u svilenom taftu, kako Ralf i dalje izgleda kao
samozadovoljni tupan, ak i tako sreen i u lepoj garderobi, i uglavnom, celoj stvari nisu davali
vie od dve nedelje.
Jedan od mukaraca izbacio je glavu kroz prozor i pozvao pripadnika eleznikog osoblja samo
da proveri da li su u prvom vozu, i da li on staje u Kembridu. Osoblje je potvrdilo d, oca
mu, pa naravno da staje. Mladi je rekao da ne ele da u jednom trenutku shvate da se kreu u
pogrenom pravcu, zar ne, i onda je ispustio zvuk koji je liio na riblji lave, tek da bi ukazao
koliko je to bila jedna izuzetno duhovita primedba, a onda je uvukao glavu natrag, tresnuvi je
usput o prozor.
Procenat alkohola u vazduhu kupea naglo je skoio.
Izgleda da su svi smatrali da bi najbolji nain da se dovedu u pravo raspoloenje za prijem posle
venanja bio jedan pohod na bar, u kome bi oni lanovi grupe koji jo nisu sasvim pijani dovrili
taj zadatak. Buni uzvici odobravaanja pozdravili su tu ideju, kad je voz, uz trzaj, ponovo kre-
nuo, a su svi oni koji su stajali popadali su.
Tri mladia pala su na tri prazna sedita oko jednog stola, a etvrto je ve zauzimao jedan glatki,
podeblji ovek u staromodnom odelu. Imao je oaloen izraz lica i velike, vlane, kravlje oi,
uperene u neku nepoznatu daljinu.
Veoma lagano, njegove oi su se iz venosti postepeno vratile u sadanjost, na njegovo nepo-
sredno okruenje, i njegove nove i nametljive saputnike. Osetio je potrebu kakvu nikada ranije
nije osetio.
Tri oveka su glasno raspravljala da li svi treba da odu u bar, da li neki od njih treba da odu u bar
i donesu pie za sve ostale, da li e se oni koji budu ili u bar zaboraviti pri pogledu na sve to
pie i ostati tamo pa ga nee doneti i ostalima, koji e sedeti tu i zabrinuto ekati na njihov
povratak, i da li e, ak i ako se odmah sete da treba da se vrate s piem, uspeti da ga donesu, a
da ga uz put ne isprosipaju svuda po vagonu, smetajui ostalim putnicima.
Izgledalo je da su postigli nekakav kompromis, ali se skoro istog trenutka vie nisu mogli setiti
kakav. Njih dvojica su ustali, pa onda ponovo seli, kad je ustao trei. Onda je i on seo. Druga
dvojica su ponovo ustali, doavi na ideju da bi najbolje bilo da naprosto kupe itav bar.
Trei je poeo da ustaje za njima, kad se lagano, s nezaustavljivom namerom, kravljeoki ovek
nagnuo k njemu i vrsto ga uhvatio za miicu.
Mladi u odelu pogledao ga je najotrije to mu je njegov praznjikavi mozak dozvoljavao i, uz-
nemiren, rekao: ta vi hoete?
Majkl Venton-Viks ga je pogledao u oi neverovatnom snagom i rekao, tihim glasom: Bio sam
na brodu
ta?
Na brodu rekao je Majkl.
Kakvom brodu, o emu vi to govorite? Pustite me. Putaj!
Preli smo, nastavio je Majkl, tihim, skoro neujnim, ali opinjavajuim glasom udo-
vinu razdaljinu. Doli smo da izgradimo raj. Raj. Ovde.

25-1

Oi su mu nakratko lutale po vagonu, a onda letimino okrznule sve guu pomrinu kine
engleske veeri, kroz blatom isprskane prozore. Posmatrao je sve to s oiglednom mrnjom.
Stisak na mladievoj miici je ovrsnuo.
Sluajte, ja idem na pie. rekao je gost s venanja, mada slabunjavo, jer je bilo jasno da ne
ide.
Ostavili smo za sobom one koji e se samounititi ratom. mrmljao je Majkl. Na svet
trebalo je da bude svet mira, muzike, umetnosti, prosvetljenosti. Sve ono dosadno, sve ono
obino i monotono, sve ono vredno prezira, svemu tome ne bi bilo mesta na naem svetu
Primireni slavljenik gledao je ljubopitljivo u Majkla. Nije izgledao kao matori hipik. Naravno, u
to nikada ne moe biti siguran. Pa zar nije i njegov stariji brat nekada proveo nekoliko godina u
druidskoj komuni, hranei se krofnama sa LSD-om i verujui da je drvo, sve do trenutka kad je
otiao odatle i postao direktor jedne trgovake banke. Razlika je, naravno, bila u tome to je sada
tek ponekad mislio da je drvo i odavno je nauio da treba da izbegava jednu vrstu klareta koja
ponekad u njemu izaziva takav fle-bek.
Bilo je onih koji su govorili da emo propasti, nastavio je Majkli tihim glasom koji se jasno
pronosio pod svom onom veselom bukom koja je ispunjavala vagon koji su predskazivali da i
mi u sebi nosimo seme rata, ali su naa vrsta odluka i cilj bili da treba da se razvijaju samo
umetnost i lepota muzika. Sa sobom smo poveli samo one koji su verovali, koji su eleli da sve
to bude istina.
Ali, o emu vi to govorite? pitao je gost sa venanja, mada ne izazovno, jer je potpao pod
Majklov hipnotiki uticaj. Kada je to bilo? Gde je to bilo?
Majkl je teko uzdahnuo. Pre nego to si se ti rodio. rekao je konano Miruj, i ispriau
ti.

25-2

26. Poglavlje
Usledila je duga, zbunjujua tiina, kojoj je mranu notu primetno nametnulo vee napolju, kad
je uzelo sobu u svoje ruke. Traak svetlosti obavio je Rega senkama.
Dirk je, jednom od nekoliko puta u svom ivotu, prepunom ivopisno produktivne elokvencije,
ostao bez rei. Oi su mu sjale dejim uenjem dok su iznova i iznova prelazile preko otrcanog,
obinog nametaja u sobi, drvetom obloenih zidova, izlizanih tepih. Ruke su mu se tresle.
Riard se malo namrtio, sam za sebe, na trenutak, kao da je pokuavao da izvue neki kvadratni
koren u glavi, a onda je pogledao direktno u Rega.
Ko ste vi? pitao je.
Pojma nemam, rekao je Reg veselo moje seanje je uglavnom nestalo. Ja sam veoma star,
znate. Zaprepaujue star. Da, mislim da biste, kad bih vam rekao koliko sam star, vi zaista bili
zaprepaeni. Velike su anse da bih i sm bio zaprepaen, jer se ne seam tano. Video sam
uasno mnogo toga, vidite. Vei deo sam zaboravio, hvala bogu. Problem je u tome to, kad
dospete u moje godine, koje su, ini mi se da sam ve pomenuo, prilino zaprepaujue da li
sam to ve rekao?
Da, ve ste nam to pomenuli.
Dobro. Zaboravio sam. Stvar je u tome da nae seanje ne postaje vee, i dosta stvari jed-
nostavno otpada. Tako da je, zapravo, najvea razlika izmeu osoba mojih i vaih godina u tome
koliko sam zaboravio, a ne koliko znam. Posle nekog vremena zaboravimo i ta smo sve zabora-
vili, a onda zaboravimo ak i da je nekad postojalo neto ega smo se mogli seati. A posle toga
poinjemo da zaboravljamo, ehm, i o emu smo ono razgovarali?
Bespomono je zurio u ajnik.
O stvarima kojih se seate pomogao mu je Riard neno.
Mirisi i minue.
Te stvari se, iz nekog razloga, zadravaju dugo. rekao je Reg, zbunjeno odmahujui glavom.
Iznenada je seo. Minue koje je nosila kraljica Viktorija na svom Srebrnom jubileju. Izu-
zetno krasni predmeti. Uklapali su se u slike iz tog perioda, naravno. Miris ulica pre nego to su
ih zakrili automobili. Teko je rei koji je gori. Zato je Kleopatra ostala tako dugo u mom
seanju, naravno. Prilino oajna kombinacija minu i miris. Mislim da e to verovatno biti
poslednja stvar koja e se zadrati, kada sve ostalo nestane. Sedeu sam u zamraenoj sobi, sans
zuba, sans oiju, sans ula ukusa, sans iega osim male, sive, stare glave, a u toj maloj sivoj,
staroj glavi bie vizija ogavnih plavih i zlatnih viseih stvaric koje bljeskaju na svetlu, i miris
znoja, hrane za make i smrti. Pitam se ta bi to trebalo da mi kae
Dirk jedva da je disao dok je polako poinjao da se kree kroz sobu, neno prelazei prstima
preko zidova, kaua i stola.
Koliko je dugo, rekao je ovo ve
Ovde? rekao je Reg. Tek oko dvesta godina. Otkako sam otiao u penziju.
A ta ste to radili, pa ste se penzionisali?
Boga pitaj. Mada, mora da je bilo neto prilino dobro, ta vi mislite?
Hoete da kaete da ste bili ovde, u ovom istom stanu dvesta godina? promrmljao je
Riard. Pomislio bi ovek da e neko primetiti, ili bar pomisliti da je sve to udno.

26-1

O, to je jedna od dobrih strana starijih koleda u Kembridu, rekao je Reg svi su tako
diskretni. Ako bi sad krenuli da priamo okolo ta je sve udno kod svakog od nas ponaosob,
sedeli bismo tu do Boia. Svlad, mislim, Dirk dragi mome, molim vas da ne dodirujete to ba
sada.
Dirkova ruka posezala je za raunaljkom koja je stajala na svom raienom mestu na velikom
stolu.
ta je to? upitao je otro Dirk.
To je upravo ono na ta i lii, stara, drvena raunaljka. rekao je Reg. Pokazau vam za tre-
nutak, ali prvo moram da vam estitam na vaim perceptivnim sposobnostima. Mogu li da pitam
kako ste pronali reenje?
Moram da priznam, rekao je Dirk s retkom poniznou da ga nisam pronaao ja. Na kraju
sam pitao neko dete. Ispriao sam mu priu o triku i pitao ga kako misli da je izveden, a on je
rekao, citiram, Jebo te, pa oigledno je morao imati jebeni vremeplov. Zahvalio sam se deku i
dao mu iling za trud. utnuo me je prilino jako u potkolenicu i otiao svojim poslom. Ali, on je
bio taj on je pronaao reenje. Moj skromni doprinos celoj stvari bilo je to to sam uvideo da
mora da je upravu. ak mi je utedeo trud da samog sebe utnem.
Ali, vi ste bili sposobni da uvidite da treba pitati dete. rekao je Reg. Pa onda, estitam
vam na tome.
Dirk je i dalje sumnjiavo zagldao raunaljku.
Kako kako to radi? rekao je, trudei se da pitanje zvui beznaajno i uzgredno.
Pa, to je zapravo strano jednostavno, rekao je Reg radi kako god hoe da radi. Vidite,
kompjuter vremeplova, s kojim je povezana, veoma je napredan. U stvari, moniji je od zbira
svih kompjuter na ovoj planeti, ukljuujui e, ovo je nezgodan deo ukljuujui i samog
sebe. Nikada, zapravo, ni sm nisam to razumeo, da budem iskren. Ali, preko devedeset i pet
procenata te moi koristi da bi razumeo ta vi tano elite da on uradi. Ja naprosto kvrcnem moju
raunaljku tamo, i on razume ta elim da postignem. Mislim da mora da sam odgajan da kori-
stim raunaljku kad sam bio pa, dete, valjda.
Riard bi, na primer, verovatno eleo da umesto raunaljke koristi svoj kuni raunar. Ako bi
ga stavio tamo gde stoji raunaljka, kompjuter vremeplova bi ga jednostavno preuzeo i na ekranu
bi se pojavilo mnogo lepih program za putovanje kroz vreme, lakih za korienje, uz menije i
sve mogue dodatke. Samo to bi ste, u sluaju da kliknete na broj 1066 na ekranu, dobili bitku
kod Hejstingsa ispred vrata, ehm, ako vas to ba zanima.
Regov ton ukazao im je da njegovo interesovanje naginje ka nekim drugim oblastima.
To je, ehm, u stvari prilino zabavno, na svoj nain. zakljuio je. Sigurno je bolje od tele-
vizije i mnogo lake za korienje nego video-rekorder. Ako propustim neku emisiju, ja se malo
vratim kroz vreme pa je odgledam. Potpuno sam nesposoban za petljancije sa svim onim dug-
miima.
Dirk je s uasom odreagovao na ovo priznanje.
Imate vremeplov i koristite ga za gledanje televizije?
Pa, uopte ga ne bih koristio kad bih znako kako da izaem na kraj s video-rekorderom. To je
delikatna stvar, putovanje kroz vreme, znate. Prepuna zapanjujuih zamki i opasnsti, ako bi
vam se desilo da promenite neto u prolosti, mogli biste sasvim poremetiti tok istorije.
Plus, naravno, kvari mi telefon. Tako mi je ao to niste mogli da pozovete vau mladu damu
sino.. rekao je pomalo postieno Izgleda da ima neeg fundamentalno neobjanjivog u

26-2

vezi s britanskim telefonskim sistemom, i to se mom vremeplovu ne dopada. S vodoinstala-
cijama, strujom i plinom nema nikakvih problema. Vezne interfejse sredili su na nekom kvan-
tnom nivou, koji ja ne razumem ba sasvim, pa nikada nije bilo problema.
S druge strane, telefon je veliki problem. Svaki put kad koristim vremeplov, to je, naravno,
skoro nikad, a delimino upravo i zbog problema s telefonom, telefon potpuno pomahnita, pa
moram da pozovem nekog tupadiju iz telefonske kompanije da doe i popravi ga, a on pone da
postavlja glupa pitanja, iako nema nikakvih ansi da bi ikada razumeo odgovore na njih.
Nego, poenta je u tome to ja veoma strogo potujem pravilo da ne smem da promenim ita u
prolosti uzdahnuo je Reg bez obzira na izazove.
Kakve izazove? rekao je Dirk otro.
O, to je, ehm, samo sitnica za koju se interesujem, rekao je Reg nejasno veoma je bez-
opasna zato to se veoma strogo pridravam pravila. Ipak, to me rastuuje.
Ali, vi ste prekrili sopstveno pravilo! insistirao je Dirk Sino! Promenili ste neto u
prolosti
Pa, da. rekao je Reg, pomalo nespokojno Ali to je drugaije. Mnogo drugaije. Samo da
ste videli izraz lica onog sirotog deteta. Tako je bila nesrena. Ona misli da je svet fenomenalno
mesto, a svi oni jezivi matori profesori su je zasipali svojim besmislenim gaenjem i prekorom,
samo zato to oni vie tako ne misle.
Mislim, dodao je, traei podrku od Riarda setite se Kaulija. Kakav bezduni matori
jarac. Neko bi morao da mu ulije malo ovenosti, pa makar mu je utucavali u glavu ciglom. Ne,
to je bilo savreno opravdano. Osim toga, strogo se pridravam pravila
Riard ga je pogledao kao da mu je konano svanulo.
Reg, rekao je ljubazno mogu li vam dati mali savet?
Naravno da moete, dragi mome, bio bih oduevljen. rekao je Reg.
Ako vam ovaj ovde, na zajedniki prijatelj, ponudi da vas povede u tenju obalom reke Kem,
ne idite.
Kako to, zaboga, mislite?
Misli, ispalio je Dirk kao iz topa da misli da postoji neto pomalo nesrazmerno u odnosu
izmeu onoga to ste uradili i razlog zbog kojih ste to uradili.
O. Pa to je udan nain da se to kae
Elem, on je veoma udan momak. Ali, vidite, ponekad postoje i drugi razlozi zbog kojih neto
radite, razlozi kojih ne morate obavezno biti svesni. Kao u sluaju post-hipnotike sugestije ili
posednutosti.
Reg je strano prebledeo.
Posednutosti rekao je.
Profesore Reg verujem da ste eleli da me vidite iz nekog razloga. Zbog ega tano?

Kembrid! Staaaaanicaaaaa Kembrid! zaulo se razvueno kretanje staninog razglasa.
Gomila bunih slavljenika izletela je dole, na peron, viui i zvidei jedan drugom. Gde je
Rodni? rekao je jedan, koji se uz tekoe iskoprcao iz vagona u kome se nalazio bar. On i

26-3

njegov drug gledali su gore-dole du platforme, teturajui se. Velika figura Majkla Ventona-
Viksa promakla je u tiini pored njih ka izlazu.
Gurali su se uz voz, gledajui kroz prljave prozore vagon. Iznenada su ugledali svog drugara
kako jo uvek sedi, kao u transu, na svom seditu u vagonu koji je sad bio skoro potpuno prazan.
Zalupali su na prozor i zviznuli mu. Na trenutak nije reagovao, a kada se iznenada probudio
delovao je sasvim zbunjeno, kao da ne zna gde se nalazi.
Potpuno je ukomiran! veselo su se razvlaili njegovi prijatelji, ponovo se gurajui u voz i
sputajui Rodnija na peron.
Oamueno je stajao na peronu i odmahivao glavom. Onda je, podigavi pogled, kroz reetku
ograde video glomaznog Majkla Venton-Viksa kako uvlai sebe i svoju teku, veliku torbu u
taksi, i na trenutak zastao, skamenjen.
Neverovatna stvar, rekao je taj ovek. Priao mi je dugu priu o nekakvom brodolomu.
Auuu, zavapio je jedan od njegovih drugova da mu nisi dao neke pare?
ta? rekao je zbunjeno Rodni. Ne. Ne, mislim da ne. Samo to to nije bio brodolom, vie
neka nesrea, eksplozija ? Izgleda da on misli da ju je neko izazvao. Ili pre da je bila
nesrea, a on je izazvao eksploziju dok je pokuavao da ispravi stvar i sve ih je pobio. Onda je
rekao da je godinama bilo strano mnogo trulei i blata, a onda neki ljigavi gad s nogama. Sve je
bilo pomalo udno.
Bravo Rodni! Rodni je pravi lepak za ludake!
Mislim da mora da je lud. Iznenada je potpuno skrenuo s teme i upustio se u priu o nekakvoj
ptici. Rekao je da je cela ta stvar s pticom kompletna budalatina. Poeleo je da moe da se
otrese tog del s pticom. Ali, onda je rekao da e se sve srediti. Sve. Iz nekog razloga mi se nije
dopalo kako je to rekao.
Trebalo je da krene s nama u bar. Mnogo smeno, mi
A nije mi se dopalo ni kako mi je rekao zbogom. To mi se uopte nije dopalo.

26-4

27. Poglavlje
Seate se, rekao je Reg kad ste danas popodne stigli, rekao sam vam da sam se u po-
slednje vreme dosaivao, ali iz interesantnih razlog.?
Seam se jasno, rekao je Dirk to se desilo pre deset minuta. Stajali ste ba tamo, koliko se
seam. Nosili ste i istu tu odeu u kojoj ste trenutno obueni i
Zavei, Dirk. rekao je Riard. Pusti sirotog oveka da govori!
Dirk se blago nakloni u znak izvinjenja.
Ba tako, rekao je Reg. Pa, istina je da tokom mnogo nedelj, ak meseci, nisam uopte
koristio vremeplov, zato to imam neki strano udan oseaj da neko ili neto pokuava da me
natera da to uradim. Poelo je kao najblaa mogua elja, a onda, kao da mi je dolazila u sve
jaim i jaim talasima. Sve je to bilo izuzetno uznemirujue. Morao sam da se borim veoma
snano, zato to je to pokuavalo da me natera da uradim neto to zapravo i ja sm elim da
uradim. Ne mislim da bih i uspeo da shvatim da postoji neto van mene to pravi toliki pritisak, a
ne samo moje line elje koje se potvruju, da nije injenice da sam se bojao da sebi dozvolim
da tako neto uradim. im sam poeo da shvatam da se neto drugo trudi da me okupira, stvari
su postale ba gadne, i nametaj je poeo da leti naokolo. Moj mali dordijanski pisai sto ba
se otetio. Pogledajte te tragove na
Da li ste se toga bojali sino, tamo gore? upita Riard.
O, da. rekao je Reg, priguenim glasom. Najuasnije sam se bojao. Ali to je bio samo onaj
fini konj, tako da je sve bilo u redu. Mislim da je naprosto uetao unutra kad sam svratio da
uzmem malo pudera i sakrijem da sam pocrneo.
O? rekao je Dirk. A gde ste otili po puder? pitao je. Ne mogu da se setim mnogo
trgovaca kod kojih bi mogli da oekujete posetu jednog konja.
O, ima jedna planeta, tamo negde u Plejadama, na kojoj je praina upravo iste bo
Otili ste, rekao je Dirk apatom na drugu planetu? Da uzmete malo pudera za lice?
O, pa to i nije tako daleko. rekao je Reg veselo. Vidite, stvarna razdaljina izmeu dve
take u itavom prostorno-vremenskom kontinuumu je skoro beskrajno manja od vidljive raz-
daljine izmeu susednih orbita elektrona. Stvarno, to je mnogo blie nego do parfimerije ili
apoteke, a nema ni ekanja na kasi. Nikad nemam sitno, a vi? Uvek se odluim za kvantni skok.
Osim, naravno, to tako doe do svih onih nevolj s telefonom. Nita nije dabe, zar ne?
Na trenutak je delovao kao da se zamorio.
Mislim da ste moda u pravu u onome to mislim da mislite. dodao je tiho.
A to je ?
Da sam proao kroz veoma komplikovane stvari da postignem veoma mali rezultat. Raz-
veseljavanje devojice, iako je bila slatka, armantna i tuna, ne deluje kao dovoljno dobro ob-
janjenje za pa, to jeste bila prilino velika operacija vremenskog inenjeringa, sad kad
malo bolje pogledam. Nema sumnje da bi bilo mnogo jednostavnije da sam joj prosto rekao da
ima lepu haljinu. Moda taj duh ovde se radi o duhu, zar ne?
Mislim da d. rekao je Dirk polagano.
Duh? rekao je Riard E, sad ste ga stvarno pre
ekaj! prekinuo ga je Dirk naglo. Molim vas, nastavite. rekao je Regu.

27-1

Mogue je da me je taj duh uhvatio nespremnog. Toliko sam se borio da ne uradim jednu
stvar, da me je lako naterao na drugu
A sada?
O, a sada je sasvim nestao. Napustio me je prole noi.
A gde li je, pitamo se mi, rekao je Dirk, okreui se ka Riardu mogao otii?
Nemoj, molim te, rekao je Riard samo to ne. Nisam ak siguran ni da ste me ubedili u
priu o vremeplovu, a sad odjednom ti duhovi?
Pa ta je onda ulo u tebe i nateralo te da se popne uz onaj zid? prosiktao je Dirk.
Ti si aludirao da sam bio pod nekom post-hipnotikom sugestijom
Nisam! Samo sam ti demonstrirao mo post-hipnotike sugestije. Ali ja verujem da hipnoza i
posednutost veoma slino funkcioniu. Mogu da te nateraju da radi svakojake apsurdne glu-
posti, da bi onda veselo izmislio najprovidnije racionalizacije za njih, da bi ih objasnio samom
sebi. Ali niko te ne moe naterati da uradi neto to ide protiv temeljnih osobina tvog
karaktera. Borie se! Pruae otpor!
Riard se setio onog oseaja olakanja s kojim je sino impulsivno zamenio traku u Suzaninoj
telefonskoj sekretarici. To je bio kraj borbe koju je iznenada dobio. Sada je uzdahnuo, oseajui
da ovu sadanju borbu gubi, i sve prepriao ostalima.
Tano! uzviknuo je Dirk Ti to nisi hteo da uini! Sad ve napredujemo! Vidi, hipnoza
najbolje uspeva kad subjekat ima neko fundamentalno saoseanje sa ono to mu je reeno da
uradi. Pronai odgovarajueg subjekta za svoj zadatak, i hipnoza e zaista duboko, duboko
pustiti koren. A verujem da isto vai i za posednutost. Eto. Na emu smo sad?
Imamo duha koji eli neto da postigne i trai pravu osobu da je zaposedne, kako bi ona to
uradila za njega. Profesore
Reg. rekao je Reg.
Reg mogu li vas upitati neto to bi moglo biti veoma lino? Savreno u razumeti ako ne
budete eleli da odgovorite, ali u ipak nastaviti da vas guim, dok ne pokleknete. To su vam
moji metodi, znate. Rekli ste da postoji neto to predstavlja straan izazov za vas. Neto to
elite da uradite, ali ne smete sebi da dozvolite, i da je duh pokuavao upravo na to da vas
natera? Molim vas. Ovo e vam verovatno teko pasti, ali mislim da bi nam bilo od neprocenjive
pomoi kad biste nam se poverili.
Neu vam rei.
Morate da shvatite koliko je to vano
Pokazau vam. rekao je Reg.

Na kapiji Sv. Keda stajala je velika ljudska figura koja je nosila veliku, teku torbu. Figura je
pripadala Majklu Venton-Viksu, glas koji je upitao portira da li je profesor Kronotis trenutno kod
kue pripadao je Majklu Venton-Viksu, ui koje su ule kad je portir rekao da me jebe ako
znam jer je telefon izgleda opet otiao do vraga pripadale su Majklu Venton-Viksu, ali mu duh
koji je gledao kroz njegove oi vie nije pripadao.
Potpuno se predao. Sva sumnja, sva razliitost i zbunjenost su nestale.

27-2

Novi um ga je potpuno zaposeo.
Duh koji nije bio Majkl Venton-Viks razgldao je koled koji je u potpunosti upoznao tokom
proteklih nekoliko frustrirajuih, izbezumljujuih nedelj.
Nedelje! Bedna mikrosekunda.
Iako je duh koji je sada iveo u telu Majkla Venton-Viksa poznavao veoma duge periode skoro
potpune nesvesnosti, koji su ponekad trajali vekovima, vreme tokom kog je lutao Zemljom bilo
je tako dugo, da mu se inilo da je prolo tek nekoliko minuta od kako su se pojavila bia koja su
izgradila ove zidove. Vei deo njegove line venosti ne zaista venosti, ali nekoliko milijardi
godina dovoljno lie na nju proveden je u lutanju kroz beskrajno blato, ljapkanje kroz bes-
krajna mora, u zaprepaenom i uasnutom posmatranju kako se ljigavi gad s nogama iznenada
pojavljuje iz te morske trulei a eto ti ga sad, odjednom oni hodaju naokolo, kao da su vlasnici
svega ovoga i jadaju se zbog telefona koji ne radi.
Duboko u mranom i tihom delu sebe znao je da je sada lud, da je poludeo skoro istog trenutka
posle nesree, svestan onoga to je uinio i ivota s kojim se suoava, uspomenama na svoje
prijatelje koji su umrli i koji su ga neko vreme proganjali, ak i dok je lutao Zemljom.
Znao je da bi ono to sada mora da uradi revoltiralo ono to je on nekada bio, i ega se samo
infinitezimalno seao, ali to je za njega jedini nain da okona beskrajnu nonu mru u kojoj je
svaka sekunda proteklih milijardi godina bila gora od one prethodne.
Podigao je torbu i krenuo.

27-3

28. Poglavlje
Duboko u kinoj praumi dogaalo se ono to se obino dogaa, padala je kia; otud i ime.
Bila je to nena, uporna kia, a ne neki teak pljusak koji e stii tek kasnije, tokom vrele sezone.
Stvarala je finu, vlanu izmaglicu kroz koju bi povremeno prosijao zrak Sunca i ublaen proao
dalje, na putu do mokre kore stabla kalvarije, na kojoj bi se smirio i zablistao. Ponekad bi se to
dogodilo pored leptira ili siunog, nepominog svetlucavog gutera, a onda bi utisak bio skoro
nepodnoljiv.
Negde tamo gore, u visokim kronjama drvea, neka potpuno fantastina misao iznenada bi pala
na pamet nekoj ptici, koja bi onda divlje zaklepetala krilima kroz grane i konano se smirila na
nekom drugom, mnogo, mnogo boljem delu drveta, na kome bi sedela i razmatrala stvari jo
jednom, mnogo mirnije, sve dok joj ista misao ne bi ponovo pala na pamet, ili bi dolo vreme za
ruak.
Vazduh je bio prepun miris lake arome cvea, ili tekog smrada natopljenog humusa, kojom
je tlo ume bilo zastrto.
Isprepleteno korenje uvijalo se kroz humus, na njemu je rasla mahovina, po njemu su gamizali
insekti.
Na maloj istini u umi, na praznom potezu mokre zemlje nad kojom se nadvijalo drvee, poja-
vila su se tiho i bez halabuke jedna obina bela vrata. Posle nekoliko sekundi malice su se
otvorila, uz lako kripanje. Visoki, mravi ovek pogledao je napolje, pogledao oko sebe, iznena-
eno trepnuo i ponovo tiho zatvorio vrata.
Nekoliko sekundi kasnije vrata su se ponovo otvorila i Reg je pogledao napolje.
Stvarno je, rekao je obeavam ti. Izai i sam se uveri. Izaavi napolje, u umu, okrenuo
se i pozvao drugu dvojicu da ga slede.
Dirk je hrabro izaao napolje, izgledao zbunjeno otprilike onoliko dugo koliko je potrebno da se
dvaput trepne, a onda izjavio da mu je sasvim jasno kako stvar radi, da to oigledno ima veze s
irealnim brojevima, koji se nalaze izmeu minimalnih kvantnih rastojanja i definiu fraktalne
konture vaseljene, i da je zapanjen jedino samim sobom, zato to se toga nije i sm setio.
Kao makostup. rekao je Riard iz dovratka.
Ehm, pa da, upravo tako. rekao je Dirk, skidajui naoare i naslanjajui se na stablo da ih
obrie. Primetio si, naravno, da sam lagao da znam kako radi. Savreno prirodan refleks u
ovakvim okolnostima, sloie se. Savreno prirodno. mirnuo je i ponovo stavio naoare.
Skoro istog trenutka ponovo su poele da se zamagljuju.
Izvanredno je. priznao je.
Riard je izaao napolje s neto jaim oklevanjem i stajao je, klatei se, na momenat s jednom
nogom jo u Regovoj sobi, a drugom na vlanom tlu praume. Onda je iskoraio i potpuno se
prepustio iskustvu.
Plua su mu se smesta napunila opojnim isparenjima, a um udesima tog mesta. Okrenuo se i
pogledao vrata kroz koja je izaao. To je i dalje bio savreno obian dovratak, sa savreno obi-
nim malim belim vratima koja su, otvorena, landarala u njemu, ali su stajala sasvim sama u
ogromnoj praumi, a kroz njih se sasvim jasno mogla videti soba iz koje je upravo izaao.
U udu je otiao iza vrata, ispipavajui blatnjavo tlo pri svakom koraku, ne toliko iz straha da se
ne oklizne, koliko iz straha da ono ne postoji. I otpozadi je to bio samo savreno obian dovra-
tak, kakav sigurno neete pronai u nekoj savreno obinoj praumi. Proao je kroz vrata ot-

28-1

pozadi, a kada se okrenuo i pogledao za sobom, opet je ugledao, kao i kad je kroz njih prvi put
kroio, univerzitetski stan profesora Urbana Kronotisa s koleda Sv. Ked u Kembridu, koji
mora da je hiljadama milja daleko. Hiljadama? Gde li su se nalazili?
Virnuo je u daljinu, kroz praumu, i uinilo mu se da je uhvatio neki neznatan odsjaj u daljini,
meu drveem.
Je l to more? upitao je.
Jasnije se vidi odavde. pozvao ga je Reg, koji otiao malo vie uz klizavi uspon, i sada se
naslanjao, dahui, na jedno stablo. Pokazivao je prstom.
Druga dvojica su ga sledila, buno se provlaei kroz granje i izazivajui gnev, kretanje i zvo-
canje mnogobrojnih nevidljivih ptica.
Pacifik? upitao je Dirk.
Indijski okean. rekao je Reg.
Dirk je jo jednom obrisao naoare i ponovo pogledao.
Ah, da, naravno. rekao je.
Da nije Madagaskar? rekao je Riard Bio sam tamo.
Stvarno? rekao je Reg To je jedno od najlepih i najfantastinijih mest na Zemlji, a
takoe je i prepuno najneverovatnijih izazova za mene. Nije.
Glas mu je blago zadrhtao i on proisti grlo.
Ne, nastavio je Madagaskar je da vidimo, u kom pravcu treba gde je Sunce? Da.
Tamo. Zapad. Madagaskar je na oko petsto milja zapadno odavde. Ostrvo Reunion je otprilike
negde na pola puta.
A kako se zove ovo mesto? rekao je iznenada Dirk, kuckajui prstima po stablu i plaei
jednog gutera. Mesto odakle potie ona markica Mauricijus.
Markica? rekao je Reg.
Da, mora da znate. rekao je Dirk veoma poznata potanska marka. Ne mogu da se setim
iega vie o tome, ali potie odande. S Mauricijusa. Poznat je po toj sjajnoj marki, smea je i
nekako razmazana, a mogli biste njome kupiti Bakingemsku palatu. Ili je ovo moda Britanska
Gvajana?
Samo ti zna na ta si mislio. rekao je Riard.
Zar nije Mauricijus?
Jeste. rekao je Reg Jeste. Mauricijus je.
Ali vi ne skupljate marke?
Ne.
ta je ono, pobogu? rekao je Riard odjednom, ali je Dirk nastavio s onim to je govorio
Regu teta, mogli biste da nabavite neka fina prva izdanja, zar ne?
Reg slee ramenima. Nisam zainteresovan, stvarno. rekao je.
Riard je kliznuo niz strminu za njima.
Pa u emu je onda tolika privlanost ovog mesta? rekao je Dirk Nije, moram da priznam,
neto to sam oekivao. Veoma je lepo, na svoj nain, naravno, sva ta priroda, ali ja sam ipak
gradski deko, naalost. Opet je obrisao naoare i tutnuo ih na nos.

28-2

Ustukno je unazad zbog onoga to je ugledao, i uo neobian mali kikot Reg. Ba ispred vrata
koja vode u Regovu sobu odvijalo se potpuno neverovatno suoavanje.
Velika, besna ptica gledala je u Riarda i Riard je gledao u veliku besnu pticu. Riard je gledao
u pticu kao da je to najneverovatnija stvar koju je ikada u ivotu video, a ptica je gledala u
Riarda kao da ga zaikava se makar ovla nasmei njenom kljunu.
Kad se uverila da Riard nema nameru da se nasmei, ptica ga je pogledala s nekom vrstom
smrknute, nervozne tolerancije i zapitala se da li e on samo da stoji tamo ili e ipak uraditi neto
korisno i ponuditi joj hranu. Otapkala je nekoliko koraka unazad, a onda nekoliko koraka u
stranu, pa zatim samo jedan korak napred, na velikim, utim, klimavim stopalima s plovnim
koicama. Onda ga je ponovo pogledala, nestrpljivo, i oglasila se nestrpljivim skvikom.
Ptica se onda nagnula unapred i zaparala zemlju svojim velikim crvenim, apsurdnim kljunom,
isto da Riardu d ideju da bi to moglo biti dobro mesto za traenje hrane za nju.
Jedu plodove drveta kalvarije. doviknu Reg Riardu.
Velika ptica je otro i iznervirano pogledala u Rega, kao da hoe da mu kae da je svakom idiotu
savreno jasno ta ona jede. Onda je jo jednom pogledala u Riarda i zabacila glavu u stranu,
kao da joj je palo na pamet da on moda i jeste idiot s kojim mora da izae na kraj, i da bi stoga
trebalo da nanovo razmotri svoju strategiju.
Ima nekoliko plodova na zemlji, iza tebe. ponovo mu je neno doviknuo Reg.
U transu zaprepaenja Riard se trapavo okrenuo i ugledao jedan ili dva velika ploda na tlu.
Sagnuo se i podigao jedan, pogldajui ka Regu, koji mu uputi jedan umirijui pogled.
Riard paljivo prui plod ptici, koja se nagnu napred i otro ga kljucnu s njegovog dlana. Onda,
kad je shvatila da je Riardova ruka i dalje ispruena, iznervirano ju je gurnula kljunom u stranu.
Kad se Riard odmakao na pristojnu udaljenost, istegla je vrat u vis, zatvorila svoje velike, ute
oi, a zatim, bez imalo gracioznosti, zagrgoljala istresajui plod iz grla u eludac.
U tom trenutku delovala je bar delimino zadovoljno. Pre toga bila je to velika, ljuta ptica dodo,
a sada je postala velika, ljuta i sita ptica dodo, to je verovatno najvie to se od ivota moe
oekivati.
Napravila je spor, klimav okret u mestu i otabala natrag u umu odakle je i dola, kao da izaziva
Riarda da se barem letimino nasmei njenoj maloj ubi kovrdavog perja, zataknutoj u vrh
zadnjice.
Dolazim samo da gledam. rekao je Reg tankim glasiem, a Dirk se uzbudi uvidevi da su
stareve oi ispunjene suzama koje je brzo obrisao. Stvarno, nije na meni da se meam.
Riard je bez daha dotrao do njih.
Je l to bila ptica dodo?
Da. rekao je Reg Jedan od tri primerka koliko ih je bilo preostalo u ovom vremenu. Ovo
je 1676. godina. Za etiri godine sve e biti mrtve, a posle toga ih vie niko nikada nee videti.
Hajde. rekao je Da krenemo.

Iza vrsto zakljuanih spoljanjih vrata na stepenitu u uglu Drugog dvora koleda Sv. Keda, pre
samo milisekundu neto je zablistalo, kada su unutranja vrata nestala, a onda jo jednom, kad su
se vratila.

28-3

Hodajui kroz mrano vee ka vratima, velika figura Majkla Venton-Viksa pogledala je gore, ka
prozorima u uglu. Ako se neko blistanje i videlo, prolo bi neprimeeno u plesu vatre iz kamina
koji se prosipao kroz prozor.
Figura je ond pogledala gore, u mrano nebo, traei ono za ta je znala da je tamo, iako nije bilo
ni najmanje anse da ga ugleda, ak ni po vedroj noi to ova u svakom sluaju,nije bila. Orbite
oko Zemlje sada su bile toliko pretrpane ubretom i otpadom da bi jo jedan predmet meu
njima ak i tako velik kao to je ovaj ostao sasvim neprimeen. Zaista, tako je i bilo, iako se
njegov uticaj povremeno pojaavao. Povremeno. Kad su talasi bili jaki. Ve skoro dvesta godina
talasi nisu bili jaki kao sada.
I konano, sve je bilo na svom mestu. Savreni nosilac je pronaen.
U poetku je sam Profesor delovako kao savren izbor, ali taj se pokuaj zavrio frustracijom,
besom, a potom nadahnuem! Dovesti Monaha na Zemlju! Oni su programirani da veruju u
sve, da budu potpuno labilni. Moe da se nagovori da obavi zadatak bez po muke!
Naalost, dotini se, meutim, pokazao potpuno neupotrebljivim. Naterati ga da veruje u neto
bilo je veoma lako. Naterati ga da nastavi da veruje u istu stvar due od pet minuta bilo je mnogo
tee izvodljiv zadatak od ubeivanja Profesora da uradi ono to je u osnovi i eleo da uradi, ali
nije smeo sebi da dopusti.
Jo jedan neuspeh i onda, nekim udom, savreni nosilac se konano pojavio.
Savreni nosilac je ve dokazao da se nee pokajati zbog onoga to mora da se uradi.
Mesec, okovan maglom, vlaan, muio se u uglu neba da se uzdigne. Na prozoru se pomerila
jedna senka.

28-4

29. Poglavlje
S prozora koji je gledao na Drugi dvor Dirk je posmatrao Mesec. Neemo morati dugo da
ekamo. rekao je.
Da ekamo ta? rekao je Riard.
Dirk se okrenuo.
Da ekamo duha da nam se vrati. rekao je Profesore, obratio se Regu koji je zabrinuto
sedeo pored vatre imate li brendija, francuskih cigareta ili neke brojanice u svojim odajama?
Ne. rekao je Reg.
Onda u morati da se borim golim rukama. rekao je Dirk i nastavio da zuri kroz prozor.
Ja i dalje nisam ubeen da ne postoji neko drugo objanjenje za ovu stvar, rekao je Riard
od duhova koji
Isto tako morao si da se uveri kako vremeplov radi, pre nego to si ga prihvatio. odgovorio
je Dirk.- Riarde, odajem ti priznanje za tvoj skepticizam, ali ak i skeptini um mora biti pri-
pravan da prihvati neprihvatljivo kad nema nikakve alternative. Ako neto izgleda kao patka,
hoda kao patka i gae kao patka, moramo bar da razmotrimo mogunost da ipak imamo posla s
malom vodenom pticom iz porodice Anatidae.
Pa, ta je onda taj duh?
Mislim da je duh neko, rekao je Dirk ko je umro nasilno ili neoekivano, s nedovrenim
poslom na umu. Neko ko ne moe da poiva u miru dok ga ne isteramo, ili ne ispravimo
nepravdu.
Okrenuo se ka njima.
I zbog toga je, rekao je vremeplov postao tolika fascinacija za duha, kad je otkrio da
postoji. Vremeplov je sredstvo pomou kojeg moe da se ispravi, po miljenju naeg duha, ono
to je pogreno uraeno u prolosti. Tako bi se oslobodio.
I zbog toga e se vratiti. Prvo je pokuao da posedne samog Rega, ali se on odupro. Onda se
dogodio incident s maioniarskim trikom, puderom i konjem u kupatilu koji ja zastao je
koji ak ni ja ne razumem, iako u na kraju razumeti, pa makar me to ubilo. A onda si se na
sceni pojavio ti, Riarde. Duh naputa Rega i usredsreuje se na tebe. Skoro odmah se deava
udan, ali znaajan incident. Ti radi neto to bi vie voleo da nisi uradio.
Naravno, mislim na telefoniranje Suzani i poruku koju si joj ostavio na telefonskoj sekretarici.
Duh grabi tu ansu i pokuava da te natera da ispravi greku. Da ode nazad u prolost i iz-
brie tu poruku da ispravi greku koju si napravio. Tek da vidi da li bi ti to uradio. isto da
vidi da li se to uklapa s tvojim karakterom.
Da jeste, tada bi bio potpuno pod njegovom kontrolom. Ali, u poslednjoj sekundi, tvoja priroda
se pobunila i ti to nisi eleo da uini. I tako te duh naputa i odlazi da pronae nekog drugog.
Koliko dugo to radi? Nemam pojma. Da li ti se sada sve to ini verovatnim? Da li prepoznaje
istinu u onome to govorim?
Riard se smrknuo.
Da. rekao je Mislim da si potpuno u pravu.
I kada te je tano, rekao je Dirk duh napustio?
Kad je Majkl Venton-Viks izaao iz sobe.

29-1

Pitam se, rekao je Dirk tiho kakve li je sve mogunosti video u njemu. Pitam se da li je
ovog puta pronaao ono to mu je potrebno. Verujem da neemo dugo ekati.
Na vratima se zaulo kucanje.
Kad su se otvorila, ispred njih je stajao Majkl Venton-Viks.
Rekao je samo: Molim vas, potrebna mi je vaa pomo.
Reg i Riard zurili su u Dirka, a onda u Majkla.
Da li imate neto protiv da spustim negde ovo? rekao je Majkl. Veoma je teko. Puno je
ronilake opreme.

A, tako. rekla je Suzan O, ba vam hvala, Nikol, pokuau prstima. Sigurna sam da je tu
stavio E-mol samo da bi nervirao ljude. Da, muim se s tim ve celo popodne. Neki od onih
polu-vibrato poteza u drugom stavu su uasni. Pa da, pomoglo mi je da odvratim misli od svega
toga. Ne, nema vsti. Sve je to tako misteriozno i potpuno uasno. Ne elim ak ni da hej,
moda u vas pozvati kasnije da vidim kako ste. Znam, d, nikad ne zna ta je gore, zar ne,
bolest, antibiotici ili doktorovo ponaanje. Pazite na sebe, ili se bar potrudite da pazi Sajmon.
Recite mu da vam donosi litre vrue limunade. Okej. Pa, uemo se kasnije. Utoplite se.
Prijatno!
Spustila je slualicu i vratila se svom violonelu. Jedva da je ponovo poela da razmilja o
problemu iritantnog E-mola, kad je telefon opet zazvonio. I tog popodneva je bila prosto skinula
slualicu s telefona, ali je zaboravila da to ponovo uini poto je zavrila razgovor.
S uzdahom je podigla violonelo, spustila gudalo i otila do telefona.
Halo? rekla je.
Opet se nita nije ulo, samo udaljeni fijuk vetra. Iznervirana, jo jednom je tresnula slualicu.
Saekala je nekoliko sekundi da se prekine veza, skinula slualicu s telefona i onda shvatila da e
je moda zvati Riard.
Oklevala je.
Priznala je sebi da nije koristila sekretaricu zato to ju je obino ukljuivala zbog Gordona, a to
je bilo neto na ta sada nije elela da se podsea.
Ipak, ukljuila ju je, smanjila ton i vratila se E-molu koji je Mocart tu ubacio samo da bi nervirao
eliste.

U pomrini kancelarije Holistike detektivske agencije Dirka Dentlija Gordon Drum je trapavo
petljao, pokuavajui da vrati slualicu na mesto, i seo, slomljen najdubljom tugom. ak se nije
potrudio da ne propadne skroz kroz stolicu i na kraju se lagano oslonio na pod.
G-ica Pirs je pobegla iz kancelarije kad je telefon prvi put poeo sm da telefonira njeno
strpljenje s ovakvim stvarima konano se potpuno iscrplo, pa je otada Gordon imao kancelariju
samo za sebe. Meutim, njegovi pokuaji da kontaktira s bilo kim zavrili su se potpunim
porazom.

29-2

Ili, bar njegovi pokuaji da kontakira sa Suzanom, jer mu je samo do toga bilo stalo. Razgovarao
je s njom kad je umro, i znao je da mora nekako opet da razgovara. Ali, ona je tog popodneva
skinula slualicu s telefona, a ak i kad se javila, nije mogla da ga uje.
Odustao je. Podigao se s poda, ustao i kliznuo napolje, na zamraene ulice. Neko vreme je bes-
ciljno lutao, otiao u etnju pored kanala, to ga nije dugo zadovoljavalo, pa se ponovo vratio niz
ulicu.
Najvie su ga rastuivale kue iz kojih su dopirali svetlost i ivot, jer dobrodolica koju su zra-
ile nije bila upuena i njemu. Pitao se da li bi ljudima smetalo ako bi im se veeras prosto
uunjao u kuu i gledao televiziju. Nikome ne bi smetao.
Ili u bioskop.
To je bolje, otii e u bioskop.
Skrenuo je pozitivnijim, mada jo uvek nematerijalnim koracima u ulicu Noel i poao ka
bioskopu.
Ulica Noel, pomislio je. Kao da ga to na neto podsea. Imao je oseaj da je nedavno imao posla
s nekim iz ulice Noel. Ko li je to bio?
Misli mu je prekinuo uasan vrisak koji je odjeknuo ulicom. Stao je sasvim mirno. Posle neko-
liko sekundi otvorila su se vrata udaljena nekoliko metara od njega, a iz njih je istrala ena,
prestravljenog pogleda, urlajui.

29-3

30. Poglavlje
Riard nikada nije voleo Makla Venton-Viksa, a jo manje otkako je u njemu bio duh. Nije
mogao da vam kae pravi razlog, on nije imao nita lino protiv duhova, smatrao je da neku
osobu ne treba osuivati samo zbog toga to je mrtva, ali ipak mu se nije dopadao.
Bez obzira na to, nije bilo lako uopte ga ne saaljevati.
Majkl je skrueno sedeo na stolici, dok mu je lakat poivao na velikom stolu, a glava na prstima.
Izgledao je bolesno i iznureno. Samrtno umorno. Izgledao je patetino. Njegova pria bila je za-
straujua i zavravala se pokuajima da zaposedne najpre Rega, a onda Riarda.
Bio si u pravu. zakljuio je U potpunosti.
Ovo poslednje uputio je Dirku, a Dirk je napravio grimasu, kao da pokuava da ne zrai tri-
jumfom previe puta u toku jednog dana.
Glas je bio Majklov, a ipak nije bio Majklov. Kakav god odjek da glas poprimi poto preivi
milijarde godina uasa i osamljenosti, njegov glas ga je poprimio, a ispunjavao je sluaoce jezom
koja oamuuje, oseajem koji preplavljuje um i stomak, kao kada stojite na rubu litice u sred
noi.
Skrenuo je pogled na Rega i Riarda, a utisak koji su te oi ostavljale izazivao je isto takvo
saaljenje i uas. Riard je morao da se okrene.
Obojici dugujem izvinjenje, rekao je duh iz Majkla koje vam nudim iz dubine svog srca, a
jedina nada i uteha mi je da ete vi, kad shvatite sav oaj mog udesa i nadu koju mi ova maina
uliva, razumeti zbog ega sam se ponaao na takav nain, i da ete u sebi imati dovoljno topline
da mi oprostite. I da mi pomognete. Preklinjem vas.
Dajte oveku viski. rekao je Dirk promuklo.
Nemam viski. rekao je Reg Ehm, porto? Imam i bocu Margoa, mogu da je otvorim.
Odlino vino. Treba da stoji na sobnoj temperaturi jedan sat, ali ja mogu to da sredim, naravno,
izuzetno lako, ja
Hoete li da mi pomognete? prekinuo ga je duh.
Reg je poleteo da donese malo portoa i ae.
Zbog ega ste zaposeli telo ovog oveka? rekao je Dirk.
Moram da imam glas kojim u govoriti i telo kojim u delovati. Njemu se nee dogoditi nita
loe, nita loe
Dozvolite mi da vam ponovo postavim pitanje. Zbog ega ste zaposeli telo ovog oveka?
insistirao je Dirk.
Duh je naterao Majklovo telo da slegne ramenima.
Pristao je. Oba ova gospodina su se, sasvim razumljivo, opirala, pa, hipnozi vaa analogija
je ispravna. Ovaj? Pa mislim da je njegova samosvest pala veoma nisko, pa se prepustio. Veoma
sam mu zahvalan i neu mu uiniti nita naao.
Njegova samosvest je pala veoma nisko. ponovio je Dirk zamiljeno.
Mislim da je to verovatno istina. rekao je Riard tiho Dirku. Delovao je veoma depre-
sivno sino. Oduzeta mu je jedina stvar koja mu je neto znailo znaila, jer, pa, nije bio prete-
rano dobar u tome. Iako je veoma ponosan, pretpostavljam da je bio podloan ideji da je nekom
za neto potreban.

30-1

Hmmmmm. rekao je Dirk i ponovio to isto. Trei put je to izgovorio veoma oseajno. Onda
se okrenuo na petama i zaurlao na osobu na stolici.
Majkle Venton-Vikse!
Majkl je trepnuo i zabacio glavu unazad.
Da? rekao je, svojim normalnim, alobnim tonom. Oi su mu pratile Dirkove pokrete.
Moe li da me uje? rekao je Dirk Moe li da mi odgovara u svoje ime?
O, da. rekao je Majkl Naravno da mogu.
Ovo bie, ovaj duh. Ti zna da je u tebi? Prihvata njegovo prisustvo? Voljan si da mu
poslui za ono to eli da uradi?
Tano. Veoma me je dirnula njegova pria i veoma sam voljan da mu pomognem. U stvari,
mislim da je to stvar koju moram uiniti.
Dobro. rekao je Dirk, pucnuvi prstima Moe da ide.
Majklova glava odjednom se pognula, a onda se posle par sekundi ponovo polako podigla, kao
da ju je neko iznutra napumpao kao gumu.
Duh se vratio na svoje.
Dirk je uzeo stolicu, okrenuo je i seo postrance, suoavajui se s duhom u Majklu i gledajui
koncentrisano u njegove oi.
Ponovo. rekao je Ispriaj mi ponovo.
Majklovo telo se malo ukrutilo. Posegnuo je za Dirkovom rukom.
Ne ne dodiruj me! prasnuo je Dirk Samo mi daj injenice. im pokua da me natera
da te alim nabiu ti prst u oko. Ili, bar, u tvoje pozajmljeno oko. Tako da moe slobodno da
izbaci sve to zvui kao ehm.
Kolrid. rekao je Riard iznenada Zvui ba kao Kolrid. Kao Pesma o starom mornaru.
Pa, bar neki delovi.
Pokuao sam da mu ispriam svoju priu. priznao je duh Ja
Izvini, rekao je Dirk izvini nikada nisam unakrsno ispitivao duha starog etiri milijarde
godin. Da li je ovde re o Semjuelu Tejloru? Hoe da kae da si ispriao svoju priu Semjuelu
Tejloru Kolridu?
Ponekad sam uspevao da uem u njegov um. Kad je bio u prijemivom stanju.
Misli kad je bio na laudanumu? rekao je Riard.
Tako je. Tada da je bio oputeniji.
Nema sumnje. prezrivo je otpuhnuo Reg Ponekad sam ga i ja sretao kad je bio potpuno
zapanjujue oputen. Nego, da skuvam kafu. Nestao je u kuhinji, odakle se moglo uti kako se
kikoe sam za sebe.
To je drugi svet. promrmljao je Riard sebi u bradu, sedajui i odmahujui glavom.
Ali, na alost, kad je bio potpuno pri sebi, ja, da tako kaem, nisam, rekao je duh pa je ta
stvar propala. I ono to je napisao bilo je prilino promaeno.
Objasni. rekao je Riard, podiui obrve.

30-2

Profesore, pozvao je Dirk ovo e moda zvuati apsurdno. Da li je ehm da li je
Kolrid ikada pokuao da koristi va vremeplov? Slobodno objasnite onako kako vam je naj-
zgodnije.
Pa, da znate, rekao je Reg, gledajui u vrata jednom je doao ovde da njuka, ali mislim
da je bio malo previe oputen da bi ita postigao.
Tako? rekao je Dirk Ali zato, dodao je, okrenuvi se ponovo ka udnoj Majklovoj
figuri pogurenoj na stolici zato ti je trebalo toliko dugo da pronae nekoga?
Tokom dugih, dugih perioda veoma sam slab, skoro da ne postojim, i nisam sposoban ni na ta
da utiem. A onda, naravno, pre tog vremena ovde nije bilo vremeplova, i za mene uopte nije
bilo nade
Moda duhovi postoje kao talasne duine, ubacio se Riard kao eme meusobnog
ometanja izmeu stvarnog i mogueg. Pojavili bi se nejednaki vrhovi i padovi, kao kod mu-
zikog grafikona.
Duh je brzo pogledao u Riarda.
Vi rekao je vi ste napisali onaj lanak
Ehm, pa da
Veoma me je dirnuo. rekao je duh s iznenadnim pokajnikim aljenjem u glsu, koji kao da
ga je iznenadio isto koliko i sluaoce.
O, tako. rekao je Riard Pa, hvala vam. Kad ste ga prvi put pomenuli nije vam se
dopadao. Pa, znam da to niste bili vi
Riard se zavalio unazad, mrtei se na samog sebe.
Pa, rekao je Dirk da se vratimo na poetak
Duh je duboko udahnuo Majklovim pluima i poeo iz poetka. Bili smo na brodu rekao
je.
Svemirskom brodu.
Da. Sa Salaksale, sveta u pa, veoma daleko odavde. Bezvezno mesto, prepuno nevolja. Mi
grupa od oko stotinak nas odvaili smo se na put, kao to su to i ljudi esto inili, da pro-
naemo za sebe novi svet. Sve planete u ovom sistemu bile su sasvim nepodobne za nae svrhe,
ali smo na ovoj stali da obnovimo neke neophodne zalihe minerala.
Na alost na brod-terenac otetio se pri prolasku kroz atmosferu. Otetio se prilino gadno, ali
se to ipak dalo popraviti.
Ja sam bio inenjer na dunosti i zapalo me je da nadgledam popravku broda i pripremu po-
vratka na glavni brod. Sad, da biste shvatili ta se tu dogodilo, moram vam objasniti neto vie o
visoko automatizovanom drutvu. Ne postoji zadatak koji ne biste mogli lake obaviti uz pomo
napredne kompjuterizacije. A bilo je nekih veoma precizno definisanih problema, povezanih s
putovanjem koje ima za cilj ono to smo mi imali
A to je? rekao je otro Dirk.
Pa, da naemo bolji i noviji svet, na kome svi moemo zauvek iveti u slobodi, miru i har-
moniji, naravno rekao je.
Dirk je podigao obrve.
Ah, to. rekao je Sve ste to paljivo smislili, pretpostavljam.

30-3

Dali smo da se smisli za nas. Sa sobom smo poneli neke veoma specijalizovane aparate, koji je
trebalo da nam pomognu da nastavimo da verujemo u cilj svog puta, ak i kada doe do ozbiljnih
poteko. Uglavnom su radili veoma dobro, ali mislim da smo na kraju poeli previe da se
oslanjamo na njih.
ta su, pobogu, oni bili? rekao je Dirk.
Verovatno vam je teko da shvatite koliko su nas oni razuveravali da je sve u redu. I zbog toga
sam napravio tu fatalnu greku. Kad sam hteo da ujem da li je bezbedno za poletanje ili nije,
nisam hteo da ujem da moda i nije bezbedno. Samo sam eleo da me razuvere da jeste. Pa sam,
umesto da proverim sm, poslao jednog od naih Elektrinih Monaha.

30-4

31. Poglavlje
Mesingana ploa na crvenim vratima u ulici Pekender svetlucala je, prelamajui utu svetlost sa
bandere. Na trenutak je zasjala, odraavajui estoki bljesak farova policijskih kola koja su tuda
projurila.
Malo se zamraila kad je bleda, bleda prikaza tiho kliznula kroz vrata. Drhturila je bledunjavom
svetlou i tako zamraena, jer se prikaza tresla od uasa.
Duh Gordona Druma zastao je u mranom hodniku. Bilo mu je potrebno neto na ta bi se
mogao osloniti, a naravno, nije bilo niega. Pokuao je da se sabere, ali nije bilo niega to bi se
dalo sabrati. Smuilo mu se od uasa koji je video, ali u njegovom stomaku, naravno, nije bilo
niega. Sapliui se, napola je plivao uz stepenice, kao davljenik koji pokuava da se uhvati za
vodu.
Zateturao je kroz zid, kroz radni sto, kroz vrata, a onda je pokuao da se zaustavi i smiri ispred
stola u Dirkovoj kancelariji.
Da je iko svratio u kancelariju tokom nekoliko minuta koji su usledili noni ista, na primer,
kad bi Dirk nekog zaposlio to nije, zbog njegove elje da bude plaen i odsustva Dirkove elje
da mu plati, ili provalnik, moda, da je u kancelariji bilo iega vrednog provale, a nije oni bi
videli ovaj prizor i zaprepastili se.
Slualica velikog crvenog telefona sa stola iznenada se zatresla i skotrljala na dasku stola.
Zaulo se tu-tuu. Onda su se, jedan po jedan, sedam velikih dugmia pritisli sami od sebe, pa
se, posle due pauze kojom vam britanski telefonski sistem omoguava da saberete misli i zabo-
ravite koga ste ono zvali, zaula zvonjava telefona s druge strane.
Posle kraeg zvonjenja ulo se klik, neko zujanje, i zvuk maine koja uzdie. Onda se zauo
glas. Halo, ovde Suzan Drum. Ne mogu trenutno da se javim zato to pokuavam da odsviram
E-mol kako treba, ali budite ljubazni pa ostavite ime

I onda si, poverovao na re jednom teko mi je i da izgovorim te rei Elektrinom Monahu,
rekao je Dirk, glasom koji je odisao popustljivou i pokuao da lansira brod, koji je, na
tvoje potpuno zaprepaenje, eksplodirao. Od tada
Od tada, rekao je duh ojaeno sam sm na ovoj planeti. Svestan onoga to sam uinio
svojim sapatnicima na brodu. Sasvim, sasvim sm
Da, preskoi to, rekao sam ti ve. prasnuo je ljutito Dirk A ta je s matinim brodom? On
je, pretpostavljam, krenuo dalje u potrazi za
Ne.
Pa ta mu se onda dogodilo?
Nita. Jo uvek je gore.
Jo uvek je gore?
Dirk je skoio na noge i poeo da etka po sobi, gusto namrekanog ela.
Da. Majklova glava malo se pognula, a pogled koji trai saaljenje bio mu je uperen u Rega i
Riarda. Svi smo bili na terenskom brodu. U poetku sam oseao da me proganjaju duhovi
ostalih, ali to je bilo samo u mojoj glavi. Milionima godina, pa onda milijardama, gacao sam

31-1

kroz blato sasvim sm. Vama je potpuno nemogue da zamislite i najsiuniji deo muk koje
donosi takva venost. Onda se, dodao je tek nedavno, na ovoj planeti zaeo ivot. ivot.
Vegetacija, stvari u moru, i na kraju, konano, vi. Inteligentan oblik ivota. Obraam se vama da
me oslobodite ove muke koju sam preiveo.
Glava mu je pokunjeno pala na grudi na nekoliko sekundi. Onda se lagano, klimavo podigla i
ponovo se zagledala u njih, s jo dubljom vatrom u oima.
Povedite me nazad. rekao je Preklinjem vas, odvedite me nazad na terenski brod. Pustite
me da ispravim ono to sam uinio. Samo jednom reju s moje strane to moe biti ispravljeno,
mogu se obaviti sve popravke, a onda e se terenski brod vratiti na matini, pa emo otii, mojim
mukama e doi kraj, i prestau da vam budem na teretu. Preklinjem vas.
Usledila je kraa tiina, dok je njegova molba teko visila u vazduhu.
Ali to ne moe da uspe, zar ne? rekao je Riard Ako to uradimo, onda se sve ovo ne bi
dogodilo. Zar to ne bi stvorilo razne vrste paradoks?
Reg se trgao iz misli. Ne, to ne bi pogoralo stvari, ve ih ima koliko god hoe. rekao je
Ako bi vaseljeni doao kraj svaki put kad ima nekih nedoumic u vezi s tim ta se u njemu
dogodilo, ne bi preiveo ni prvu pikosekundu. Mnogim univerzumima se to i dogodilo, naravno.
A mnogima i nije, naravno. To je kao ljudsko telo, vidite. Nekoliko posekotin i modric tu i
tamo nita ne smeta. ak ni neka ozbiljna operacija, ako je urade kako treba. Paradoksi su na-
prosto oiljci. Vreme i prostor zacele oko njih i ljudi se naprosto seaju verzije dogaaja koja
najvie ima smisla.
to ne znai da, ako se upetlja u paradoks, neke stvari nee delovati veoma udno, ali ako si
proao kroz ivot a da ti se to ve nije dogodilo, onda stvarno ne znam u kojoj si to vaseljeni
iveo, ali u ovoj definitivno nisi.
Pa, ako je tako, rekao je Riard zato onda onako neumoljivo odbijate da spasete pticu
dodo?
Reg je uzdahnuo. Uopte ne razume. Dodo uopte ne bi izumro da ja nisam tako teko radio
da spasem kelakanta.
Kelakanta? Praistorijsku ribu? Ali, kako je to uopte moglo uticati na pticu dodo?
Ah. Pa, kad ve pita Kompleksnost uzrok i posledic prkosi analizi. Ne samo to konti-
nuum lii na ljudsko telo, on takoe lii i na komad veoma loe zalepljenih tapeta. Na jednom
mestu gurne mehuri vazduha, a on se pojavi na drugom. Ptica dodo vie ne postoji zato to sam
se ja umeao. Na kraju sam sm sebi nametnuo ono pravilo, zato to to vie nisam mogao da
podnesem. Jedina stvar koja stvarno bude povreena kad pokua da promeni vreme si ti sm.
Sumorno se nasmeio i odvratio pogled.
Onda je, posle dueg razmiljanja, dodao: Ne, nije mogue odraditi. Ja sam samo cinian zbog
toga to toliko puta nisam uspeo. Pria ovog siromaka veoma je tuna, nee biti nikakve tete
ako ga izvadimo iz bule. To se dogodilo ba davno, na mrtvoj planeti. Ako to izvedemo, svaki od
nas e se seati samo onoga to se desilo svakom ponaosob. Ba teta ako se ostatak sveta ne
sloi s nama. Teko da e im to biti prvi put.
Majkl je sagnuo glavu.
Veoma si tih, Dirk. rekao je Riard.
Dirk ga je ljutito prostrelio pogledom. elim da vidim taj brod. zahtevao je.


31-2

Crvena telefonska slualica kliznula je i hirovito se otkotrljala po stolu. Da je iko bio tamo da je
vidi, moda bi nekako uspeo da sagleda i senku koja ju je pomerila.
Sijala je veoma bledo, blee od fosforescentnih kazaljki sata. Pomrina oko nje bila je tek toliko
tamnija da se prikaza koja je tu sedela izdvajala samo kao zadebljalo, mrtvo tkivo pod koom
noi.
Gordon se po poslednji put borio sa neposlunom slualicom. Posle dueg muenja, uspeo je da
je uhvati i spusti na kuite.
Odatle se sama udobno smestila na svoje mesto i prekinula vezu. U istom trenutku je i duh
Gordona Druma, poto je konano zavrio svoj poslednji telefonski poziv, pronaao svoj mir i
iezao.

31-3

32. Poglavlje
Lagano se njiui u senci Zemlje bila je jedna tamna mrlja, jo jedan od delia otpada koji sada
zauvek lebde u visokoj orbiti, ali vea i simetrinija od ostalih. I daleko, daleko starija.
Nastavila je da apsorbuje podatke iz sveta ispod sebe tokom etiri milijarde godina, skenirajui,
analizirajui, procesirajui. Povremeno bi poneki poslala nazad, ako bi pomislila da bi to bilo od
koristi, ako bi pomislila da bi bio prihvaen. Ali, osim toga, posmatrala je, sluala, beleila. Ni
jedno preklapanje talasa ni otkucaj srca nisu joj promakli.
Osim toga, nita se na njoj nije pomerilo etiri milijarde godina, sem vazduha koji je ujednaeno
cirkulisao, i mac od praine koje su u tom vazduhu plesale i plesale i plesale
Sada se pojavila samo neznatna nepravilnost. Tiho, bez buke, kao kap rose koja iz vazduha
padne na list, na zidu, praznom i sivom ve etiri milijarde godina, pojavila su se vrata. Obina,
prosta bela vrata s malom, ulubljenom mesinganom kvakom.
I ovaj tihi dogaaj bio je, takoe, snimljen i uklopljen u neprekidni tok obraivanja podataka
koje je brod neprekidno obavljao. Ne samo pojavu vrata, ve i pojavu onih iza njih, njihov
izgled, pokrete, njihova oseanja izazvana boravkom na brodu. Sve se to obraivalo, snimalo,
transformisalo.
Posle par trenutaka vrata su se otvorila.
Kroz njih se mogla videti soba koja nije liila ni na jednu sobu na tom brodu. Soba s drvenim
podovima, otrcanim presvlakama, soba u kojoj plesala vatra. A dok je vatra plesala, podaci o njoj
plesali su u kompjuterima, a s njima i mace od praine u vazduhu.
Na vratima se pojavila figura oveka velike alostive osobe, u ijim je oima sada poigravalo
udno svetlo. Zakoraila je unapred, preko praga, na brod, a lice mu je odjednom postalo proeto
mirom za kojim je eznuo, i mislio da ga vie nikada nee iskusiti.
Za njim je uao stariji ovek s neposlunom sedom kosom. Stao je i trepnuo u udu kad su preli
iz njegove sobe u podruje broda. Posle njih stigao je i trei ovek, nestrpljiv i napet, u velikom
konom kaputu koji je leprao oko njega. I on je stao, zbunjen neim to nije mogao da razume.
S izrazom najdublje oamuenosti na licu, krenuo je napred i gledao okolo, u sive pranjave
zidove prastarog broda.
Konano je stigao i etvrti ovek, visok i mrav. Sagnuo se dok je prolazio kroz vrata, a onda se
istog asa zaustavio, kao da je naleteo na zid.
I jeste naleteo na zid pa, na odreenu vrstu zida.
Stajao je kao paralisan. Da je iko u tom trenutku posmatrao njegovo lice, bilo bi mu i vie nego
jasno da se tom oveku upravo odvijao pred oima onaj jedinstveni, najneverovatniji dogaaj u
itavom ivotu.
Kad je lagano poeo da se kree, koraao je veoma udno, kao da veoma sporo pliva. Svaki, i
najsiuniji pokret glavom kao da je prelivao sveu poplavu uenja i divljenja preko njegovog
lica. Suze su mu grunule na oi, ostao je bez daha od zapanjenosti.
Dirk se okrenuo i pogledao ga, da ga pouri.
ta ti je? pitao je glasno, da nadjaa zvuk.
Muzika proaptao je Riard.
Atmosfera je bila prepuna muzike. Toliko puna, da se inilo da nema mesta ni za ta drugo. A
svaka estica vazduha kao da je emitovala svoju muziku, tako da je Riard, kad god bi pomerio

32-1

glavu uo novu i drugaiju melodju, iako se ta nova i drugaija melodija prilino savreno ukla-
pala s muzikom tik pored nje.
Modulacije od jedne do druge bile su savreno izvedene neverovatni skokovi do udaljenih
nota, postignuti samo bednim pomeranjem glave. Nove teme, nove niti melodije, sve tako sa-
vreno i zaprepaujue proporcionalno, neprestano se upliui u neprekidnu mreu. Ogromni,
lagani talasi stavova, bri marevi koji pleu na plesovima, duge, isprepletene melodije, iji
krajevi su toliko liili na poetke da su se uvijale u krug, izvrtale naopako, naglavake, i onda
dalje urile na leima opet nove, razigrane melodije u udaljene krajeve broda.
Riard se zateturao do zida.
Dirk je pourio do njega.
Hajde! rekao je grubo ta ti je? Ne moe da podnese muziku? Malo je glasna, zar ne?
Zaboga, saberi se, ovee. Ima neto ovde to jo uvek ne mogu da razumem. Neto ne valja.
Hajde
Povukao je Riarda za sobom, a onda je morao da ga pridrava, jer je Riardov um nastavio da
tone sve dublje i dublje pod preplavljujuim teretom muzike. Vizije koje su u njegovom umu
izatkali milioni fantastinih niti muzike to su se provlaile kroz njega sve vie su se pretvarale u
zaetak haosa, ali to je haos vie rastao, to se bolje uklapao s drugim haosom, i sledeim, jo
veim haosom, dok se sve nije pretvorilo u jednu nesagledivu eksplozivnu loptu harmonije, koja
je bubrila u njegovom umu bre nego to bi i jedan um mogao podneti.
A onda je sve postalo mnogo jednostavnije.
Jedna jedina melodija plesala je kroz njegov um i sva panja mu se usmerila na nju. Bila je to
melodija koja je provejavala iz jedne magine poplave, oblikovala je, usmerila je, ivela kroz nju
spolja, ivela kroz nju iznutra, bila zapravo njena ista sutina. Odskakala je i uvijala se dalje; u
poetku je bila samo mali mucavi napev, a onda je usporila, pa ponovo zaplesala, ali uz vie po-
teko, kao da je tonula u vrtlozima sumnje i zbrke, zatim iznenada otkrila da su vrtlozi u stvari
samo prvi talasii ogromnog novog talasa energije koji je, prepun ivota, nadirao iz dubine.
Riard je lagano, veoma lagano, padao u nesvest.
Leao je vrlo mirno.
Oseao se kao stari suner, potopljen u parafin i ostavljen na suncu da se osui.
Oseao se kao le matorog kljuseta koji polagano izgara na suncu. Sanjao je ulje, retko i mirisno,
i tamna, nabujala mora. Stajao je na beloj plai, pijan od ribe, oamuen peskom, izbeljen,
omamljen, iiban svetlou, utonuo, procenjujui gustinu oblaka isparenja u udaljenoj maglini,
vrtei se od samrtnog ushienja. Bio je pumpa iz koje juri svea voda u prolee, ikljajui na
brdace tek pokoene trave. Zvuci, skoro neujni, dogorevali su kao neki dalek san.
Trao je i padao je. Svetla neke luke zakovitlala su se u no. More je kao neki mrani duh infini-
tezimalno zapljuskivalo pesak, svetlucajue, nesvesno. Tamo gde je bilo dublje i hladnije lako je
tonuo, a teko more je kao ulje bubrilo oko njegovih uiju prekidalo ga je samo udaljeno brrr
brrr kao da zvoni telefon.
Znao je da je upravo sluao muziku samog ivota. Muziku svetla koje plee na vodi namrekanoj
vetrom i plimama, ivota koji se kree kroz vodu, ivota koji se kree ka kopnu, zagrejanom
svetlou.
I dalje je leao veoma mirno. Nastavilo je da ga uznemirava samo udaljeno brrr brrr, kao da
zvoni neki telefon.
Postepeno je postajao svestan da udaljeno brrr brrr kao da zvoni telefon u stvari i jeste to.

32-2

Naglo je ustao.
Leao je na malom izguvanom krevetu, u maloj neurednoj sobi obloenoj drvetom, koju je po-
znavao, ali nije znao odakle. Bila je pretrpana knjigama i cipelama. Trepnuo je i opet isto.
Telefon pored kreveta je zvonio. Podigao je slualicu.
Halo? rekao je.
Riarde, je si li ti? Gde si?
Ehm, ekaj, idem da vidim.
Spustio je slualicu na izguvanu posteljinu i zaulo se skvianje, pa se klimavo podigao iz kre-
veta, oteturao do vrata i otvorio ih.
Kupatilo. Sumnjiavo je virnuo unutra. I opet prepoznao ga je, ali je imao oseaj da neto fali.
O, da. Trebalo bi da i konj bude unutra. Ili bar, kad je proli put tu uao, unutra je bio i konj.
Proao je kroz kupatilo i kroz druga vrata. Drhtavo je siao niz stepenice do Regove dnevne
sobe.
Kad je tamo stigao, bio je iznenaen onim to vidi.

32-3

33. Poglavlje
Oluje dana preanjeg i dana pre njega, i poplave nedelje preanje smirile su se. Nebo je i dalje
bilo nabreklo od kie, a kroz sve gui veernji mrak probijalo se samo neko odurno rominjanje.
Neto vetra vitlalo je tamnom ravnicom, sudaralo se s niskim brdima, i u naletima jurcalo kroz
plitku dolinu u kojoj se uzdizalo nekakvo zdanje, kao neki toranj, osamljen u nonoj mori blata,
pomalo nakrivljen.
Bio je to jedan pocrneli patrljak od tornja. Stajao je nalik na izboinu od magme koja viri iz
jedne od ogavnijih jama pakla, i krivio se pod udnim uglom, kao da ga pritiska neto mnogo
uasnije od njegove sopstvene, popriline teine. Liio je na neto mrtvo neto mrtvo ve jako,
jako dugo.
Jedino kretanje poticalo je od reke blata koja se ljigavo migoljila du dna doline pored tornja. Na
neto vie od kilometar odatle, blatna reka slivala se u neku guduru i nestajala pod zemljom.
Ali, kako je vee tamnelo, bivalo je sve jasnije da toranj nije potpuno pust. Duboko u njegovoj
unutranjosti tinjalo je jedno jedino prigueno crveno svetlo.
Riarda je upravo ta scena onoliko iznenadila kad je kroio kroz mala bela vrata, postavljena u
planini koja je inila jedan od zidova doline, nekoliko stotina metara od tornja.
Ne izlazi napolje! viknuo je Dirk, podiui ruku Atmosfera je otrovna. Nisam siguran ta
je to, ali bi nam svakako lepo opralo tepihe.
Dirk je stajao u vratima i posmatrao dolinu s dubokim nepoverenjem.
Gde smo to mi? upitao je Riard.
Na Bermudama. rekao je Dirk Sve je to pomalo komplikovano.
Hvala ti. rekao je Riard i pospano se zateturao u sobu.
Izvinite. rekao je Regu, koji je uurbano petljao oko Majkla Venton-Viksa, proveravajui da
li mu je ronilako odelo dobro leglo, da li je maska osigurana, i da li regulator vazduha dobro
radi.
Izvinite, je l mogu da proem? rekao je Riard Hvala.
Ponovo se popeo uz stepenice, otiao do Regove spavae sobe, seo podrhtavajui na ivicu kre-
veta i ponovo uzeo slualicu.
Na Bermudama. rekao je Sve je to pomalo komplikovano.
Tamo dole Reg je upravo zavravao s mazanjem zglobova ronilakog odela i nekoliko delova
gole koe oko maske vazelinom, i objavio da je sve spremno.
Dirk se sklonio s vrata i stao sa strane bez imalo dobre volje.
Pa onda, rekao je idi sad. Srean put. Perem ruke od svega ovoga. Pretpostavljam da
emo morati da ekamo ovde dok nam ga ne vrati praznog. Obiao je kau uz ljutito gesti-
kuliranje. Nije mu se dopadalo sve ovo. Nita mu se nije dopadalo. Naroito mu se nije dopadalo
to Reg zna vie od njega o prostorno-vremenskom kontinuumu. A ljutilo ga je to to ne zna
zbog ega mu se to ne dopada.
Dragi mome, rekao je Reg pomirljivim tonom samo pomisli koliko malo napor treba da
uloimo da bismo pomogli ovom sirotanu. ao mi je to ovo lii na anti-klimaks posle svih
tvojih neverovatnih deduktivnih zamaha. Znam da ti jedno bedno dobro delo nije dovoljno, ali
trebalo bi da bude milostiviji.

33-1

Milostiviji, ha! rekao je Dirk Plaam porez, ta jo hoete?
Bacio se na kau, provukao ake kroz kosu i naroguio se.
Posednuta figura Majkla Venton-Viksa rukovala se s Regom i promucala par rei u znak za-
hvalnosti. Onda je kruto otila do vrata, okrenula se i mahnula obojici.
Dirk je okrenuo glavu i uputio mu ljutiti pogled oima koje su bljetale pod naoarima, kose
divlje razbaruene. Duh je pogledao u Dirka i na trenutak zadrhtao od brige. Sujeverni instinkt
iznenada ga je naterao da mahne. Mahnuo je Majklovom rukom u krug, tri puta, a onda rekao
jednu jedinu re.
Zbogom.
Potom se okrenuo, uhvatio se za dovratak, i odluno ugazio u blato i odurni, otrovni vetar.
Zastao je na trenutak da se uveri da mu je pod nogama vrsto tle, da zadri ravnoteu, a onda je,
ne pogledavi za sobom, krenuo dalje, dalje od domaaja ljigavih stvari s nogama, ka svom
brodu.
Sad, ta li je kog avola to znailo? rekao je Dirk, iznervirano imitirajui njegovo trostruko
mahanje.
Riard je gromoglasno sleteo niz stepenice i irom otvorio vrata, razrogaen.
Ros je ubijen! zaurlao je.
Ko je, do avola, Ros? zaurlao je Dirk zauzvrat.
Onaj Ros, kako se zvae, pobogu, uzviknuo je Riard novi urednik Dubine!
ta je Dubina? ponovo je zaurlao Dirk.
Majklov prokleti asopis, Dirk! Sea se? Gordon je izbacio Majkla s posla i predao asopis
tom tipu Rosu. Majkl ga je mrzeo zbog toga. Pa, sino je Majkl otiao i ubio ga, do avola!
Zastao je, dahui. U najmanju ruku, rekao je ovek je ubijen. A Majkl je jedini imao
razloga da tako neto uradi.
Otrao je do vrata, pogledao u figuru koja je nestajala u sumraku, i ponovo se okrenuo.
Hoe li se vratiti? rekao je.
Dirk je skoio na noge i na trenutak tako stajao, trepui.
To je to rekao je zato je Majkl bio savreni nosilac. To je trebalo da traim. To ga je
duh naterao da uradi da bi ga uzeo pod svoje, to je bila stvar koju je u svojoj sutini bio voljan da
uradi, to je stvar koja se uklapala s duhovim ciljem. O dragi boe! On misli da smo mi smenili
njih i to eli da preokrene.
On misli da je ovo njihov svet, a ne na. Ovde su oni hteli da se smire i izgrade svoj prokleti raj.
To se sve uklapa kao slagalica.
Vidite li ta smo uinili? rekao je, okreui se Regu Ne bi me iznenadilo kad bih otkrio da
je nesreni sluaj koji va nesreni sirotan eli da preokrene zapravo ono to je zaelo ivot na
ovoj planeti!
Iznenada je odvratio pogled s Rega, bledog i uzdrhtalog, ka Riardu.
Kad si to uo? rekao je zbunjeno.
Ehm, ba sad, rekao je Riard preko preko telefona. Tamo gore.
ta?

33-2

Suzan je zvala, ne znam kako kae da ju je na telefonskoj sekretarici saekala ta poruka. Kae
da je poruka bila od od pa, kae da joj je poruku ostavio Gordon, ali mislim da je ona bila
malo histerina. Dirk, ta se, do avola, dogaa? Gde smo mi?
Mi smo etiri milijarde godina u prolosti, rekao je Reg drhtavim glasom i molim te
nemoj me pitati kako to da telefon radi kad smo mi u vaseljeni, daleko od mesta na kome je
prikljuen, to je stvar koju treba da raisti s britanskim Telekomom, ali
Proklet bio britanski Telekom! zaurlao je Dirk, sasvim glatko, po navici. Otrao je do vrata
i virnuo ponovo u jedva vidljivi, senoviti obris, kako se probija kroz blato do salaksalanskog
broda, sad ve sasvim van njihovog domaaja.
Koliko dugo mislite da tom debelom samoobmanjivakom kopiletu treba da stigne do broda?
rekao je Dirk, sasvim mirno Jer samo toliko vremena nam je preostalo.
ekajte. Hajde da sednemo. Da razmislimo. Imamo dva minuta da odluimo ta emo uiniti.
Posle toga poprilino mi se ini da emo nas trojica, i sve to smo ikada poznavali, ukljuujui
tu i kelakanta i pticu dodo, Profesore, prestati da postojimo.
Teko se spustio na kau, pa ponovo ustao da izvue ispod sebe Majklovu odbaenu jaknu. Dok
se time bavio, iz depa jakne ispala je knjiga.

33-3

34. Poglavlje
Mislim da je ovo jedan uasan in oskrvnua. rekao je Riard Regu dok su se krili iza ivice.
No je bila ispunjena letnjim mirisima bate i povremenim dakom mora, koji je stizao s pove-
tarcima koji su se igrali na obali Bristolskog kanala.
Iznad mora, tamo u daljini, video se svetli Mesec, a pod njegovom svetlou bilo je mogue
videti prilino daleko preko Eksmora, koji se prostirao juno od njih.
Reg je uzdahnuo.
Da, moda. rekao je Ali, bojim se da je on u pravu, zna, to mora da se uradi. To je jedini
siguran nain. Sva uputstva bila su sadrana na jednom mestu od trenutka kad smo shvatili ta
traimo. Sve to mora biti spreeno. Duh e zauvek biti meu nama. U stvari, dvojica njih, sada.
To jest, ako pretpostavimo da e ovo upaliti. Siromah. Mada, valjda je i sam kriv.
Riard je ljutito uhvatio nekoliko vlati trave i iupao ih.
Podigao ih je naspram meseine, okretao ih pod razliitim uglovima, i gledao kako se svetlost
poigrava na njima.
Takva muzika. rekao je Nisam religiozan, ali da jesam, rekao bih da je sve to bilo kao da
sam bacio pogled u sam um boga. Moda i jeste bilo tako, i treba da postanem religiozan.
Moram stalno da se podseam da nisu oni iznislili muziku, da su samo stvorili instrument koji
ume da ita note. A note su sam ivot. I sve je to tamo gore.
Pogledao je u nebo. Nesvesno je poeo da citira:
Da mogu da ponovim sad
tu svirku i taj poj,
oaro bi me njegov sklad,
pa dug i glasan napev moj
sazido bi taj dvorac sred zraka,
taj sunan dvor gde vlada led!
Hmmm, rekao je Reg, samom sebi pitam se da li smo stigli na vreme.
ta ste rekli?
O, nita. Neto razmiljam.
Dragi boe kad se taj raspria vajkao se Riard Tamo je ve due od sata. Pitam se
ta se deava.
Ustao je i pogledao preko ivice u malu seosku kuu koja se ljuljukala na meseini iza njih.
Oko sat ranije Dirk je hrabro otiao do ulaznih vrata i zakucao.
Kad su se vrata, s nemalim oklevanjem, otvorila, i pomalo oamueni lik promolio nos, Dirk je
naherio svoj apsurdni eir i glasno rekao: G. Semjuel Kolrid?
Bio sam u prolazu, vraam se iz Porloka, znate, pa sam se pitao da li bi bio problem da mi date
intervju? To je za jedan mali parohijski list koji ureujem. Neu vam oduzeti previe vremena,
obeavam, znam da mora da ste zauzeti, ali toliko cenim va rad, i
Ostalo je bilo izgubljeno iza zatvorenih vrata, jer je Dirk puten unutra.
Da li bi me izvinio na trenutak? rekao je Reg.
ta? O, naravno. rekao je Riard A ja u morati da odem i virnem ta se tamo deava.

34-1

Reg je otiao iza drveta, a Riard je gurnuo malu kapiju i samo to nije krenuo stazom, kad je
zauo glasove iznutra kako se pribliavaju ulaznim vratima.
Odjurio je nazad kad su ulazna vrata poela da se otvaraju.
Pa, puno vam hvala, gospodine Kolrid, rekao je Dirk dok je izlazio, premetajui eir iz
ruke u ruku i klanjajui se veoma ste ljubazni i zahvalan sam vam na velikodunom uka-
zivanju panje i vremena, veoma to cenim, a siguran sam da e ceniti i itaoci. Siguran sam da e
ovo postati jedan veoma lep lanak, iji u vam primerak, budite uvereni, poslati da ga koristite
po svom nahoenju. Ako budete imali neki komentar u vezi sa stilom, znate, neku naznaku, neki
savet, takve stvari. Pa, hvala jo jednom, mnogo hvala, nadam se da vas nisam previe zadrao.
Vrata su se divljaki zalupila za njim.
Dirk se okrenuo s jo jednim iz dugog niza trijumfalnih izraza lica i pourio niz stazu ka
Riardu.
Pa, mislim da je sada tome kraj. rekao je, trljajui ruke Mislim da je pokuao da zapie,
ali nee se nieg seati, to je sigurno. A gde nam je na ozloglaeni Profesor? A, tu ste. Dragi
boe, nisam imao pojma da sam se toliko zadrao. Neverovatno zabavan i fascinantan momak,
na g. Kolrid, ili bar siguran sam da bi to bio, da sam mu dao ansu, ali bio sam previe zauzet
sopstvenom fascinantnou.
O, ali uradio sam sve kako si rekao, Riarde, pitao sam ga na kraju o albatrosu i on je rekao koji
albatros? Pa sam rekao, to nije ni vano, albatros nije od znaaja. On je rekao ta albatros nije od
znaaja, a ja sam rekao pustite sad albatrosa, nije vaan, a on je rekao da je vaan ako neko
upadne kod njega u kuu u sred noi i blebee o albatrosima, on eli da zna zbog ega. Rekao
sam mu na kraju ma pusti albatrosa, teraj ga do avola, dabogda eksplodiro, a on je rekao da je
to i njemu padalo na pamet i da mu je to ba dalo ideju za pesmu na kojoj radi. Mnogo bolju,
rekao je, nego da albatrosa pogodi asteroid, jer bi to smatrao pomalo neverovatnim. I onda sam
otiao.
Sad. Poto sam spasao itav ljudski rod od istrebljenja, prijala bi mi pica. ta kaete na taj
predlog?
Riard nije ponudio svoje miljenje. Samo je zbunjeno zurio u Rega.
Da te neto ne mui? rekao je Reg, malo iznenaen.
To je dobar trik, rekao je Riard zakleo bih se da niste imali bradu pre nego to ste stali
iza drveta.
O Reg je pogladio bradu dugu desetak santimetara Da. rekao je ist nemar.
rekao je Nemar.
ta ste to radili?
O, samo malo usklaivanja. Mala operacija, razumete. Nita drastino.
Nekoliko minuta kasnije, dok ih je provodio kroz jedna vrata vika, koja su se misteriozno po-
javila na oblinjoj tali, pogledao je u nebo iza njih, taman na vreme da ugleda kako se malo
svetlo pali i nestaje.
Izvini, Riarde. promrmljao je i otpratio ih unutra.

34-2

35. Poglavlje
Hvala, ali ne. rekao je Riard odluno Koliko god da bih uivao u prilici da ti kupim picu
i gledam te kako je jede, Dirk, ipak elim da idem pravo kui. Moram da vidim Suzan. Da li je
to mogue, Reg? Pravo u moj stan? Doi u u Kembrid idue nedelje da pokupim svoj auto.
Ve smo tamo. rekao je Reg Samo izai na vrata i ui e u svoj stan. Sad je petak, rano
vee, i ceo je vikend pred tobom.
Hvala. Ehm, sluaj, Dirk, vidimo se, okej? Da li sam ti neto duan? Nemam pojma.
Dirk je odmahnuo rukom. ue se s mojom sekretaricom, g-icom Pirs, kad bude vreme za
to. rekao je.
Vai, okej, vidimo se kad se malo odmorim. Sve ovo bilo je, pa, neoekivano.
Otiao je do vrata i otvorio ih. Izaao je i naao se negde na pola puta uz sopstveno stepenite u
zidu u kome su se vrata materijalizovala.
Samo to nije poao uz stepenice, kad mu je neto palo na pamet, pa se vratio. Uao je nazad
kroz vrata, zatvarajui ih za sobom.
Reg, da li bismo mogli malo da skrenemo s puta? rekao je Mislim da bi bio dobar potez
da izvedem Suzan na veeru, samo to u restoranu koji imam na umu mora da se rezervie
unapred. Da li bi mogli da odemo jedno tri nedelje u prolost?
Nita lake. rekao je Reg i poigrao se kuglicama raunaljke Eto, otili smo tri nedelje u
prolost. rekao je Zna gde je telefon.
Riard je pourio uz unutranje stepenite do Regove spavae sobe i nazvao L Esprit dEscalier.
Maitre d je s oaranim ushitom rezervisao sto za njega, i sa zadovoljstvom oekivao njihovu
posetu kroz tri nedelje. Riard je siao dole, odmahujui glavom u udu.
Ba mi je potreban jedan vikend vrste realnosti. rekao je Ko je to izaao?
Upravo je stigao tvoj kau. rekao je Dirk ovek je pitao da li bismo bili ljubazni da mu
otvorimo vrata, da bi mogli da ga provuku oko oka, a ja sam rekao da e nam biti zado-
voljstvo.
Samo nekoliko minuta kasnije Riard je urio uz stepenice do Suzaninog stana. Kad je stigao do
ulaznih vrata bilo mu je drago, kao i obino, da uje duboke tonove njenog violonela kako
dopiru od nekud iznutra. Tiho je uao i dok je iao do vrata njene sobe za vebanje, iznenada se
sledio od zaprepaenja. Mala, vrckava melodija, koja se usporavala, pa onda ponovo nas-
tavljala, ali uz vee potekoe
Lice mu je bilo toliko zapanjeno da je Suzan prestala da svira im ga je ugledala.
ta nije u redu? upitala ga je, zabrinuta.
Odakle ti ta muzika? rekao je Riard apatom.
Slegnula je ramenima. Pa, iz muzike prodavnice. rekla je zbunjeno. Nije htela da ispadne
duhovita, ve naprosto nije razumela pitanje.
ta je to?
To je iz kantate koju treba da sviram za nekoliko nedelja. rekla je Bah, kantata broj est.
Ko je to napisao?
Pa, Bah, valjda. Kad malo bolje razmislim.

35-1

Ko?
itaj mi s usana. Bah. B-A-H. Johan Sebastijan. Sea se?
Ne, nikad nisam uo za njega. Ko je on? Je l napisao jo neto?
Suzan je spustila gudalo, odloila violonelo, ustala i prila mu.
Jesi li dobro? rekla je.
Ehm, pa, to je teko rei. ta je
Krajikom oka uhvatio je gomilu knjiga s notama u uglu sobe, s istim imenom na jednoj od njih.
BAH. Bacio se na gomilu i poeo da pretura po njoj. Knjiga za knjigom J. S. Bah. Kantate za
violonelo. Brandenburki koncerti. Misa u H-molu.
Pogledao ju je s potpunim nerazumevanjem.
Nikada nita od ovog nisam video. rekao je.
Riarde, ljubavi, rekla je, podiui ruku do njegovog obraza ta, pobogu, nije u redu s
tobom? Pa to su samo note za Baha.
Ali, kako ne razume? rekao je, maui punom rukom notne hartije Nikada, nikada pre
ovo nisam video u ivotu!
Pa, rekla je, pravei se ozbiljna moda i bi da ne provodi sve svoje vreme igrajui se s
kompjuterskom muzikom
Pogledao ju je s divljakim iznenaenjem, a onda je lagano seo uza zid i poeo histerino da se
smeje.
U ponedeljak je nazvao Rega.
Reg! rekao je Radi vam telefon. estitam.
O, da, dragi mome, rekao je Reg ba mi je drago to te ujem. Da. Jedan veoma spo-
soban mladi je doao i popravio telefon malopre. Mislim da se vie nee kvariti. Dobre vesti, ta
misli?
Veoma dobre. Znai, vratili ste se bez problema?
O, da, hvala ti. O, poto smo te odbacili, ovde je dolo do velikog uzbuenja. Sea se konja?
Pa, on se opet pojavio ovde, ali ovog puta s vlasnikom. Posle jednog nesrenog sluaja s poli-
cijom poeleli su da se vrate kui. Jo bolje. To je, bogami, opasan momak, da se tek tako pusti
da luta ovuda. Pa, kako si mi ti?
Reg Muzika
O, da, i mislio sam da e se obradovati. Malo sam se namuio, da ti kaem. Uspeo sam da
sauvam samo malecki, malecki deo, naravno, ali sam ipak morao da varam. To je zapravo
mnogo vie nego to bi jedan ovek mogao da napie za ivota, ali valjda se time niko nee
ozbiljnije pozabaviti.
Reg, zar ne moemo da se vratimo po jo toga?
Pa, ne. Broda nema, a osim toga
Mogli bismo da se vratimo kroz vreme
Ne, pa rekao sam ti. Popravili su telefon i vie se nee kvariti.
Pa?

35-2

Pa, vremeplov sad ne moe da radi. Istroio se. Mrtav je ko dodo. Mislim da je to bilo to.
Moda je tako bolje, zar ne misli?

U ponedeljak se gospoa Soskind javila u Holistiku detektivsku agenciju Dirka Dentlija, da se
poali na raun.
Ne razumem ta je sve ovo ovde, rekla je to je potpuna glupost. ta sve ovo znai?
Draga moja gospoo Soskind, rekao je Dirk teko da mogu da vam opiem koliko sam se
obradovao to u ponovo morati da vodim s vama potpuno isti razgovor. Odakle danas da
ponemo? O kojoj biste stavci posebno da raspravljamo?
Ni o jednoj, hvala vam lepo, g. Dentli. Ne znam ko ste i zbog ega mislite da je moja maka
nestala. Dragi Roderik je preminuo na mojim rukama pre mnogo godina, i od tada jo uvek
nisam poelela da uzmem nekog da ga zameni.
O, pa, g-o Soskind, rekao je Dirk ono to vi nikako ne sagledavate je da je, kao direktan
rezultat mojih napora va ako bih mogao da vam objasnim neto o isprepletenosti svih
stvari Zastao je. Ovo vie nije imalo smisla. Lagano je spustio slualicu nazad na kuite.
Gospoice Pirs! pozvao je Molim vas da poaljete prepravku rauna naoj dragoj g-i
Soskind. Treba da pie: ZA: spasavanje ljudskog roda od potpunog istrebljenja, IZNOS:
besplatno.
Stavio je eir i uzeo slobodan dan.

35-3