G. I.

Gurijev

IVOT JE STVARAN SAMO KADA JESAM

Gurdjieff: La vie n'est relle que lorsue "Je suis" Rocher-Litttrature, ditions du Rocher, Monaco, 1983

EQ

SADRAJ

NAPOMENA PREDGOVOR UVOD PRVO PREDAVANJE DRUGO PREDAVANJE TREE PREDAVANJE ETVRTO PREDAVANJE PETO PREDAVANJE OVEKOV SPOLJNI i UNUTARNJI SVET BUENJE MILJENJA ***

5 8 44 56 68 78 89 99
108 133

***

Prevedeno iz Recits de Belzebuth a son petit-fils, i. sv., Rocher, Monaco, 1983., jer se tematski uklapa u ovu knjigu, a prua dodatne informacije o spisateljskim "mukama" G. I. Gurijeva, prim. prev

Nedovreno delo, "Trea serija" rukopisa G. I. Gurijeva prvo bitno je trebalo da sadri pet knjiga. Prema svedoanstvima njegovih najbliih uenika, koji su s njim radili brojne godine, ini se daje samo nekoliko poglavlja bilo sreeno u gotovo konanom obliku. Uvod i pet Predavanja - od kojih je etvrto oevidno nedovreno - bili su namenjeni za prvu knjigu. O petoj knjizi nema nikakvog traga, kao ni o drugoj i treoj, u koje su izmeu ostalog trebalo da budu ukljuena tri poglavlja na javljena u Susretima sa izuzetnim ljudima (str. 231,266. i 288). Je su li ikada bile napisane, pa ih je autor unitio, kao to je dozvolio da se nasluti u vie navrata? Niko to nikada nee znati. to se tie etvrte knjige, po svemu se moe verovati da bi bila sastavljena od dva poglavlja: Predgovor (tekst koji smo nakon mnogih odluivanja konano smatrali poeljnim da se objavi na poetku dela, gde zadrava svoje puno znaenje) i nepotpuni tekst koji je trebalo da poslui kao zakljuak, pod naslovom ovekov spoljni i unutarnji svet. Treba napomenuti da je tokom treeg predavanja Gurijev bio upriliio da njegov sekretar proita dva odlomka iz poslednjeg po glavlja prve serije. italac e se moda uditi to u njima otkriva izvesnu, pomalo razliitu, verziju onoga to je upoznao u Belzebubovim priama svom unuku. Neka se priseti da su Prie bile objavljene na engle skom 1950, nekoliko meseci nakon Gurijevljeve smrti, i da e u tom tekstu, koji potie iz 1930, nai potvrdu da ga je autor nepre stano pregledavao i sreivao, to on i spominje u vie navrata u ovom delu.

Mada ovde objavljeni tekstovi predstavljaju samo jednu frag mentarnu, jedva zacrtanu, skicu onoga to je G. I. Gurijev nameravao da napie kao treu seriju "ivot je stvaran samo kada Je sam", oseamo se obaveznim da posluamo molbu naeg srodnika u njegovoj elji da sa svojim blinjima podeli sve to je nauio o ovekovom unutarnjem svetu. Smatramo da emo verno slediti one njegove namere koje je imao kada je pisao svoj Uvod i da emo tako odgovoriti na oekiva nje brojne publike koju zanima njegovo uenje. Za naslednike, Valentin Anastasjev

NAPOMENA "Posredstvom svoje poslednje knjige, elim da sa svojim blinjima, stvorenjima naeg zajednikog Oca, podelim gotovo sve tajne ovekovog unutarnjeg sveta koje su do sada ostale nepoznate, a koje sam spoznao sasvim sluajno..." Gurijev je ove redove napisao 6. novembra 1934. i odmah zapoeo rad. Tokom vie meseci potpuno se posvetio pisanju tog dela. Potom je iznenada, 2. aprila 1935, konano prestao da pie. Upitaemo se zato je tako napustio svoj plan i zbog ega mu se vie nikada nee vratiti? Zato ostavlja nedovrenom ovu treu seriju i zbog ega ostav lja utisak da je odustao od objavljivanja? Na ta pitanja ne moe da odgovori onaj ko sam nije bio angaovan u intenzivnom poslu koji je preduzeo Gurijev sa izvesnim bro jem svojih uenika tokom petnaest poslednjih godina svoga ivo ta, svakodnevno im dajui nune uslove za direktno prouavanje i efikasnu primenu njegovih zamisli. Uostalom, na poslednjoj stranici Belzebubovih pria svom unuku, jasno se razabire da e on pristup treoj seriji dopustiti sa mo onima koji budu izabrani kao "sposobni da shvate objektivne istine" koje on rasvetljuje. Gurijev se obraa oveku dananjice, onome koji vie ne ume da prepozna istinu putem razliitih oblika u kojima mu je bila ot krivana od najdavnijih vremena - tom duboko nezadovoljnom o veku koji se osea osamljenim, a da nema razloga da to bude. Ali kako u njemu probuditi inteligenciju, sposobnu da razliku je stvarno od iluzornog? Prema Gurijevljevom miljenju, istina moe da se dokui sa mo ako su svi delovi koji ine oveka: miljenje, oseanje, telo, dir nuti istom snagom i istim nainom koji odgovara svakome od njih posebno - izostane li to, razvoj e biti jednostran i morae pre ili kasnije da se zaustavi.

Bez efikasnog shvatanja tog naela, svaki rad na sebi bie osu en na stranputicu. Bitni uslovi bie pogreno tumaeni, a nehotice e se ponavljati oblici napora koji nee nadmaiti uobiajen nivo. Gurijev je umeo da se poslui svakom okolnou u ivotu da bi osetio istinu. Video sam ga na delu, paljivog u pogledu mogunosti shvata nja njegovih razliitih grupa, kao i subjektivnih tekoa svakog po jedinca. Video sam ga kako odluno naglaava pojedini vid spo znaje, ili pak neki drugi vid, i to prema dobro utvrenom planu delujui sad preko miljenja koje u tolikoj meri podstie inteligen ciju da je otvara za potpuno novo vienje, sad preko oseanja koje iziskuje naputanje svega vetakog u korist neposredne i potpune iskrenosti, sad opet preko buenja i pokretanja tela koje slobodno odgovara na ono emu je potrebno da slui. Kakav mu je, dakle, bio cilj dok je pisao treu seriju? Uloga koju joj je namenio nerazdvojiva je od njegovog naina poduavanja. U odreenom trenutku smatrao bi nunim i traio da se u njegovom prisustvu naglas ita odreeno poglavlje ili odlo mak kojim bi uenicima sugerisao predstave ili slike koje bi ih iz nenada suoavale s njima samima i njihovim unutarnjim protivrenostima. Bio je to put koji ih nije izdvajao od ivota, nego je prolazio i votom, put koji je vodio rauna o da i o ne, o svim protivrenostima, svim suprotnim snagama, put kojim su shvatali neophodnost da se bore kako bi se odrali iznad borbe uestvujui u njoj svakog trenutka. Nalazili smo se pred pragom koji treba prei i prvi put smo oseali neophodnost potpune iskrenosti. Prelaz je mogao da bude te ak, ali ono to smo naputali nije imalo istu privlanost. Pred ne kim oklevanjima, slika koju je davao sam Gurijev tano je odmeravala ta je nuno uloiti, kojeg se dobra treba odrei da se ne bi smo odvratili od puta. Tada to vie nije bilo uenje doktrine nego otelovljeno delovanje spoznaje. Trea serija, mada nepotpuna i nedovrena, otkriva delovanje onog uitelja koji nas je samom svojom prisutnou obavezivao na to da se odredimo, to jest da znamo ta hoemo.

Pre nego to e umreti, Gurijev me je pozvao da mi kae kako sagledava situaciju u celini i dao mi neka uputstva: Postepeno objavljujte ono za ta budete sigurni da je dolo vreme da bude objavljeno. Objavite prvu i drugu seriju. Ali, pre svega, bitno je pripremiti jezgro ljudi sposobnih da odgovore zadatku koji e se pojaviti. Sve dok ne bude odgovornog jezgra, delovanje ovih zamisli ne e prei izvestan prag. Za to e biti potrebno vremena ... ak mnogo vremena. Treu seriju nije neophodno objaviti. Ona je bila namenjena drugim svrhama. Ipak, ako jednog dana budete verovali da treba da je objavite uinite to. Zadatak je bio jasan. im bude objavljena prva serija, bie do bro da se bez predaha radi na formiranju jezgra sposobnog da svo jim nivoom objektivnosti, odanosti i zahtevnosti prema sebi sa mom odri tok koji je stvoren. JEANNE DE SALZMANN

PREDGOVOR Jesam... ta se dogodilo s onim potpunim oseanjem celoga sebe koje bih nekada osetio im bih tu re izgovorio kao opomenu? Je li mogue da je ta unutarnja sposobnost, steena po cenu tolikog odricanja i muenja sebe na sve naine, danas, kada je njeno delovanje na moj bitak neophodnije od samog vazduha koji udiem, ieznula bez ikakvog traga? Ne, to nije mogue. Sigurno ima neto drugo... ili je pak sve, u svetu Razu ma, nelogino. Ne, mo svesnih napora i dobrovoljne patnje jo nije u ni usahnula. Sva moja prolost i sve to me jo eka zahteva da jo bu dem. Hou ... biu jo. Tim vie to je moj bitak potreban ne samo mom linom egoizmu nego i dobru celoga oveanstva. Moj bitak stvarno je ljudima potrebniji od svih njihovih zadovljstava i sve nji hove sree danas. Hou jo da budem... jo jesam. Nedokuivim zakonom asocijacija ljudskog miljenja, u asu kad sam poeo da piem ovu knjigu koja e initi treu seriju mojih dela, takozvanu pounu, seriju koja e uostalom biti i poslednja - i kojom bih hteo da podelim sa svojim blinjima, stvorenjima nae ga zajednikog Oca, gotovo sve tajne unutarnjeg ovekovog sveta koje su do sada ostale nepoznate a koje sam ja sluajno spoznao izbile su u mom svesnom ove potresne misli, koje su se u meni javi le u stanju slinom zanosu, pre sedam godina, u isti ovaj dan, pa ak, ini mi se, i u isti sat. Taj udnovati monolog nametnuo mi se 6. novembra 1927, ra no ujutro, u jednoj od nonih kafana na Monmartru, u Parizu, u a-

su kada sam se, do iscrpljenosti izmoren "crnim mislima" spremao kui da jo jednom pokuam da zaspim, makar i malo. Moje zdravlje u to doba bilo je daleko od dobrog, a to jutro sam se oseao posebno loe: verovatno je to bilo zato to ve dve-tri nedelje nisam nou spavao vie od sat-dva, i to prethodne noi ni sam mogao oka sklopiti. Pravi uzrok ovih nesanica, i opteg poremeaja gotovo svih va nih funkcija mog organizma, bila je neprekidna bujica tekih misli koja se slivala u mom svesnom biu u vezi s naizgled bezizlaznim poloajem u kojem sam se iznenada zatekao. Pre nego to makar i priblino objasnim u emu se sastojala ta bezizlaznost, treba da kaem ovo: Vie od tri godine, potinivi se strogoj disciplini, radio sam no i dan na knjigama koje sam odluio da objavim. A to je iziskivalo strogu disciplinu zato to me je saobraajna nesrea, koju sam bio pretpreo upravo pre nego to sam poeo da piem ta dela, uinila vrlo bolesnim i vrlo slabim. Nita, dakle, nije pogodovalo bilo kakvom aktivnom radu. Mada se nisam bio sasvim oporavio, i uprkos svom stanju, mnogo sam radio podstican "fiksnom idejom" koja se u mom sve snom stvorila nakon nesree, im sam shvatio poloaj u kojem sam se naao. "Budui da nisam praktino uspeo u tome da u ivot ljudi uve dem istine koje sam razjasnio za njihovo dobro dok sam bio u pu noj snazi, smatrao sam da je dobro da poto-poto pre smrti uspem to da uinim bar teorijski." Poto sam tokom prve godine grubo zacrtao grau namenjenu za to da bude objavljena, odluio sam da napiem tri serije knjiga. Sadrajem prve serije hteo sam da postignem da se razore uverenja uvreena u svesno i u oseanje ljudi, i to, po mom miljenju, uverenja koja su lana i apsolutno suprotna stvarnosti. Sadrajem druge serije: da dokaem da postoje drugi putevi opaanja i spoznaje stvarnosti, kao i da pokaem pravac tih i ta kvih puteva. Sadrajem tree serije: da objavim mogunosti, koje sam ot krio, za stupanje u dodir sa stvarnou i stapanje s njom po elji.

S tom namerom ve druge godine pregledao sam svu grau ka ko bih joj dao oblik pristupaan optem shvatanju. Pre dogaaja o kojima sam malopre govorio ve sam bio zavr io sve knjige prve serije i radio na onim iz druge. A budui da sam knjige iz prve serije nameravao da objavim ve sledee godine, odluih da organizujem redovna javna itanja knjiga iz prve serije dok budem radio na knjigama za drugu seriju. Odluio sam da postupim tako da bih video, pre nego to dela budem dao da se tampaju, kakav bi uinak na razliite tipove ljudi koji pripadaju svim nivoima inteligencije mogli imati pojedini od lomci mojih dela u obliku koji sam im dao, te da ih po potrebi prera dim. Pozvao sam, dakle, s tim ciljem u svoj pariki stan razliite osobe za koje mi se inilo da svojom individualnou odgovaraju mojoj zamisli. Potom bi neko u njihovom prisustvu naglas itao poglavlje ko je sam mislio da preradim. U to doba moje glavno prebivalite, kao i cele moje porodice, bi lo je u Fontenblou, ali kako sam esto dolazio u Pariz, morao sam i tu imati stan. Za vreme tih skupova, dok bih posmatrao te razliite sluaoce prilikom itanja mojih dela ve spremnih za objavljivanje, malo-pomalo, u meni se ustalilo ovo konano uverenje: Usvojeni oblik izlaganja mojih misli mogli su da shvate samo oni itaoci koji su ve imali izvesno znanje o posebnom obliku mog miljenja. Naprotiv, ostali itaoci, oni zbog kojih sam se muio danju i nou sve ovo vreme, nisu nita shvatali. I upravo sam za vreme tih javnih itanja prvi put shvatio u kak vom bi obliku te knjige trebalo da budu napisane da bi bile svima pristupane i razumljive. I kada mi je sve to postalo jasno, ispreilo se preda mnom u svoj svojoj veliini i lepoti pitanje moga zdravlja. Najpre su mojim svesnim prole sledee misli: "Ako sve ono to sam nou i danju pisao tri godine, gotovo ne prekidno radei, moram ponovo da napiem u obliku pristupa nom shvatanju svakog itaoca, bie mi potrebno bar isto toliko vre-

mena. A to se tie vremena, ono e mi biti potrebno i za pisanje druge i tree serije, kao i za to da sutinu svojih dela uvedem u ljud ski ivot..." Odakle mi sve to vreme? Kada bi moje vreme zavisilo od mene, naravno da bih sve izno va napisao, utoliko pre to bih od poetka bio uveren da u moi da umrem miran, jer bih, znajui kako moram da piem, imao sva pra va da se nadam kako e se glavni cilj mog ivota zaista ostvariti, pa makar to bilo i nakon moje smrti. Ali, prilike u kojima se odvijao moj ivot uinile su da moje vre me vie nikako ne zavisi od mene nego da ono iskljuivo zavisi od hirovitog anela Gabrijela. Zapravo, moda mi preostaje jedna-dve godine ivota ili najvi e tri... A da mi ostaje tako malo ivota moe danas da potvrdi svaki od stotinak specijalista koji me poznaju. Uostalom, i mene su uvek smatrali natprosenim dijagnostiarem, i ne bez razloga: nisam se uzalud celog svog ivota bavio hi ljadama onih koji su bili pred skorim odlaskom na drugi svet... Dve ili tri godine... iskreno govorei, ne bi bilo prirodno da je drugaije. Jer ve su dugo involucioni procesi moga zdravlja mno go bri i jai od evolucionih. injenica je da su se sve funkcije mog organizma koje su oduvek bile "eline", kako su govorili moji, malo-pomalo degenerisale, kao posledica stalne preoptereenosti poslom, tako da se ba ni jedna od tih funkcija danas ne odvija nimalo pravilno. Nema u tome nieg udnog... ak ako i ne uzmemo u obzir mnotvo izuzetnih dogaaja koji su se nanizali u mome ivotu, a to je sluajno uspostavljeno na tako jedinstven nain, dovoljno je setiti se udne i neshvatljive sudbine koja me je pratila, i toga da sam tri puta, u sasvim razliitim okolnostima, bio ranjavan zalutalim metkom, svaki put gotovo smrtonosno. Same po sebi, posledice ove tri nezgode, koje su mi ostavile ne izbrisive tragove, bile bi dovoljne da ve odavno izdahnem. Prvi od ta tri neshvatljiva dogaaja dogodio se 1896, na ostrvu Kritu, godinu dana pre Grko-turskog rata.

Odatle su me, dok sam jo bio u besvesnom stanju, nepoznati Grci preneli, ne znam zato, u Jerusalim. Iz Jerusalima, potpuno vraen svesti, ali i dalje prilino klima vog zdravlja, otiao sam u Rusiju u drutvu mladih ljudi moga ko va, dakle u drutvu "tragaa za biserima na ubritu". Nismo ili, kao to bi to inili normalni ljudi, morskim putem, nego kopnenim, i to peice. Ova putovanja kroz gotovo neprohodna podruja, koja su tra jala etiri meseca, u vreme dok je moje zdravlje jo bilo slabo, mo rala su naravno u moj organizam za sav ivot usaditi izvesna hronina "arita". Uz to, za vreme celog tog ludog ispada, moj organizam je imao sreu da primi u posetu, a ponekad ak da za due vreme udomi, "armantne lokalne goste" posebne prirode, meu kojima sam imao ast da primim znameniti "kurdski skorbut", i nita manje znamenitu "jermensku dizenteriju", a razume se i veliku favoritkinju, gospou s hiljadu imena, koju zovu i "panska groznica". Nakon svega toga morao sam da provedem hteo-ne hteo vie meseci u Zakavkazju ne izlazei iz kue; zatim sam se uputio u divlji nu sve vreme nadahnut "fiksnom idejom" mog unutarnjeg sveta. Iznova zapoee sve vrste napetosti i velikih iskuenja, te je moj nesreni organizam imao zadovoljstvo da prui utoite i slav nim specijalitetima lokalne prirode. Meu tim novim posetiocima bile su ovog puta vrlo potovane "akhabadska bedinka", "buharska bolest", "tibetanska hidropsija", "beludistanska dizenterija"... i drugi gosti, koji uvek svoju posetnicu ostavljaju gde god prou. Nadalje, mada je moj organizam postao otporan na sve te lo kalne "ari", posledice nisu mogle da se izbriu u potpunosti zbog stalne napetosti u kojoj sam iveo. I tako je prolo nekoliko godina, a onda je za moj nesreni orga nizam stigla proroka 1902. godina, kada ga je pogodio drugi zlo udni metak. Dogodilo se to na velianstvenoj Tibetanskoj visoravni godinu dana pre Englesko-tibetanskog rata. Taj put, moje fiziko telo izbeglo je udarcima sudbine zahvalju jui prisutnosti petorice dobrih lekara u mojoj blizini, trojice evrop-

skog obrazovanja i dvojice specijalista tibetanske medicine, koji su me svi iskreno voleli. Nakon tri ili etiri meseca koje sam proveo u nekakvom besvesnom stanju, ivot mi se vratio i opet se sastojao od pomalo uobi ajene fizike napetosti i psihike strategije, da bi godinu dana ka snije jo jedanput bio prekinut treim udarcem sudbine. Bilo je to krajem 1904. u Zakavkazju, u oblasti prolaza jatursk. Ne mogu propustiti da u vezi s tim treim zalutalim metkom ovde ne kaem otvoreno, na zadovoljstvo nekih mojih sadanjih poznanika i nezadovoljstvo drugih, da mi je taj trei metak "po slao" neki "ljubazni aljivac" koji je pripadao jednoj, nije vano ko joj, od dveju grupa ljudi od kojih je jedna podlegla revolucionarnoj psihozi, a druga uticaju voa eljnih vlasti, i koje su sluajno nai le i zajedno, naravno nesvesno, postavile temelje onoga to bar za sada ini stvarno "veliku Rusiju". Dogodilo se to tokom jedne od onih arki izmeu takozvane "ruske armije", sastavljene uglavnom od Kozaka, i onih koje su na zivali "gurijcima". Budui da od tog treeg ranjavanja pa sve do danas izvesni do gaaji u mom ivotu meusobno uspostavljaju, kao to sam malopre spomenuo, neku udnu i istovremeno vrlo odreenu vezu, kao da se pokoravaju nekom istom fizikom zakonu, opisau nekoliko najkarakteristinijih. Vratimo se naas na 6. novembar 1927. godine: nakon to sam napokon spavao, ponovo sam se prepustio razmiljanju o nastalom stanju, kada se u mom svesnom javila misao koja mi se tada inila sasvim apsurdnom; dakle, poto sam iznenada ustanovio neke injenice o sebi, do tada nepoznate, i shvatio njihov smisao tokom ovih poslednjih sedam godina, danas sam potpuno uveren da je ta misao bila tana. Kad je dolo do treeg ranjavanja, uz mene je bio samo jedan ovek, a on je bio vrlo slab. Kako sam kasnije saznao, shvatio je da su uslovi koji nas okruuju opasni za mene i da mogu imati vrlo nepoeljne posledice. Na brzinu je nabavio magarca i onako besvesnog stavio me na njega i odveo daleko u planinu.

Tamo me je smestio u prvu peinu na koju je naiao, a potom otiao da potrai pomo. Pronaao je nekog lekara-brijaa, nabavio zavoje i vratio se s njim kasno uvee. U peini nisu nikoga nali, to ih je zapanjilo jer je bilo nemo gue da bih ja sam izaao, kao i da bi neko mogao tamo da doe da mi pomogne; to se tie divljih ivotinja, znali su dobro da u tom kraju ive samo jeleni i srne. Opazili su tragove krvi, ali nisu mogli da ih prate jer je ve bila pala no. Tek u ranu zoru, nakon to su no proveli u uzaludnom tra ganju po gustoj umi, na kraju nerava, opazie me jo ivog izme u stena kako naizgled mirno spavam. Lekar-brija smesta je poao da trai neko korenje od kojeg mi je napravio prvi zavoj, a zatim je mom prijatelju objasnio ta treba da radi i odmah otiao. Kasno uvee se vratio s dvojicom prijatelja, Hevzura, i s kolima koja su vukle dve mazge. Isto vee preneli su me jo vie u planinu i opet me poloili u ne ku peinu, mnogo veu nego to je bila ona prva, spojenoj s ogrom nom dvoranom u kojoj se, kao to smo kasnije otkrili, nalazilo u sedeem ili leeem poloaju vie od desetak hevzurskih leeva, mu mificiranih razreenim planinskim vazduhom, koji su verovatno razmiljali o ljudskom ivotu prolih i buduih vremena. U peini u koju su me bili poloili, pod nadzorom mog slaba nog prijatelja, zatim brijaa i jednog od mladih Hevzura, u meni se dve nedelje vodila neprestana borba izmeu ivota i smrti. Nakon toga zdravlje mi se tako brzo vratilo da sam nedelju da na kasnije potpuno doao svesti. Ve sam uz neiju pomo mogao i da se kreem, oslanjajui se na tap; ak sam i dva puta posetio taj ni skup mojih besmrtnih suseda. U to vreme smo saznali da je dole, u graanskom ratu, ruska vojska napredovala, te da su Kozaci svuda ili i hapsili "sumnjive" i uopte sve koji nisu bili iz tog kraja. Kako nisam pripadao toj oblasti i budui da sam znao ta treba misliti o sudu onih koji su potpali pod uticaj "revolucionarne psi hoze", odluih da to mesto napustim to je bre mogue.

Vodei rauna o uslovima koji su vladali u celom Zakavkazju, kao i o sopstvenim planovima za budunost, odluih da poem u Zakaspijsku oblast. Uz neverovatne fizike bolove, krenuh na put u drutvu svoga slabanog prijatelja. Tokom putovanja morao sam dobro da otrpim bolove kako bih sauvao izgled koji ne budi nikakve sumnje. Ne buditi nikakve sumnje predstavljalo je uostalom nuan uslov kako se ne bi postalo rtvom "politike psihoze" ili pak "nacionalne psihoze". injenica je da je u oblastima kojima je prolazila eleznica upravo trajala estoka manifestacija takozvane "nacionalne psi hoze", ovaj put izmeu Jermena i Tatara, i da su izvesni zlodusi te ljudske poasti i dalje besneli. U ovom sluaju moja je nesrea bila u tome to sam, da tako ka em, imao "univerzalnu" fizionomiju, tako da sam za Jermene pred stavljao "istokrvnog Tatarina", a za Tatare "istokrvnog Jermena". Ukratko, zakonito ili ne, dospeo sam u Zakaspijsku oblast, uz pomo svoje usne harmonike i neprestano u pratnji svog prijatelja. Moja usna harmonika se sluajno nala u depu mog ogrtaa i taj mali instrument se tada pokazao silno korisnim. Moram rei da nisam loe svirao, ak nimalo loe, taj izvorni instrument, a ipak sam znao samo dve pesme: Visovi Mandurije i Valcer nade. Kada smo stigli u Zakaspijsku oblast, odluismo da se privre meno smestimo u gradu Akabadu. Iznajmili smo dve dobre sobe u usamljenoj kui okruenoj div nim vrtom, smestili se, i ja sam napokon mogao mirno da legnem. Sutradan ujutro moj prijatelj je izaao da bi mi u apoteci naba vio neki lek. ekao sam. Nije se vraao. Sati su prolazili, a njega nije bilo. Postao sam nemiran, naroito stoga to sam znao da je on prvi put u tom gradu i da nikoga ne poznaje. Pala je no, moje je strpljenje bilo pri kraju. Ustao sam i poao da ga traim. Kuda? Krenuo sam prema apoteci. Tamo nisu nita znali.

Odjednom, apotekarov pomonik, uvi moja pitanja, ree da je na ulici, nedaleko odatle, primetio mladia koji je tog jutra bio u apoteci; andari su ga uhapsili i nekuda odveli. ta? Kuda? Ovde nikoga ne poznajem, a i hodanje mi je bolno, jer sam se poslednjih dana sasvim iscrpio. Izaao sam iz apoteke. Ve je nastupio potpuni mrak. Sreom, naie slobodan fijaker i odvezem se do centra grada, kraj trga, gde i nakon zatvaranja duana jo bude ivo. Nadao sam se da u tamo, u nekoj kafani ili ajdinici, sresti nekog poznanika. Teko sam se probijao uliicama i nisam video nita osim male ahane kuda dolaze samo Tikini. Oseao sam se sve slabijim i pomislih da bih mogao da se onesvestim. Seo sam na terasu prve ajdinice na koju sam naiao i naruio zeleni aj. Malo sam, hvala Bogu, doao sebi i, pijui aj, gledao okolo, posmatrajui prolaznike pod priguenom svetlou fenjera. Opazih oveka visokog rasta, vrlo naoitog, evropski odevenog, duge crne brade. Njegovo lice mi se uini poznatim, pa ga pogledah pravo u oi. I on mene paljivo pogleda, ali nastavi svojim putem. Udaljavajui se, ipak se dvaput okrenuo ne bi li me prepoznao. Nasumice, povikah mu na jermenskom: "Ili ja poznajem vas ili vi poznajete mene!" On stade, osmotri me naas i uzviknu: "Ah! Crni avole", i za leti se prema meni. im sam mu uo glas, odmah sam ga prepoznao. Bio je to jedan moj daljnji roak, nekada je radio u andarmeriji u mom kraju kao prevodilac. Znao sam da je pre nekoliko godina bio poslat u Zakaspijsku oblast, ali nisam znao u koje mesto. Znao sam i to da je tog izgnanstva dopao zato to je koman dantu andarmerije preoteo ljubavnicu. Moete li samo da zamislite koliko sam se obradovao tom susretu! Neu se raspriati o emu smo sve mogli razgovarati ispijajui zeleni aj na terasi male ajdinice.

Rei u samo da je moj daljnji roak, nekadanji prevodilac u andarmeriji, sutradan ujutro doao kod mene u pratnji jednog svog druga, slubenika oblasne policije. Odmah su mi rekli da se moj prijatelj nema ega bojati. Bio je uhapen samo zato to je tu vien prvi put i to ga niko nije poznavao. A kako je svuda bilo opasnih revolucionara, trebalo je ustano viti njegov identitet. "A to uopte nije komplikovano", rekli su, alei se. "Pisae u mesto gde mu je izdat paso i zatraiti ispitivanje njegovih politi kih uverenja. Ako on, pak, ekajui, mora da se bori sa buvama i stenicama, ta onda? To e mu veoma koristiti u buduem ivotu!" Zatim me je moj roak odvukao u stranu i s pozom lane zabri nutosti rekao da je moje ime na spisku nepoeljnih, "sposobnih da poremete mir, izvesnih osoba naviklih na raskalana mesta na Monmartru". Ova nova injenica, uz sve druge okolnosti, podstakla me je da to mesto na preac napustim, ne vodei rauna o svom jo vrlo kli mavom zdravlju. Ionako nisam mogao nita da uinim za svog prijatelja. Isto vee, s vrlo ogranienom svotom novca, uputio sam se u pravcu centralne Azije. Nakon to sam uz neverovatne napore savladao svakojake te koe, stigoh u grad Eni Hisar, u starom kineskom Turkestanu. Skupivi neto novaca od svojih starih prijatelja, poao sam u potragu za mestom gde sam ve boravio pre dve godine, oporavlja jui se od ranjavanja drugim zalutalim metkom. To mesto, smeteno na krajnjem jugozapadu pustinje Gobi, po mom miljenju, najplodniji je deo cele povrine nae Zemlje. A to se tie vazduha u toj oblasti, i njegove blagotvornosti za sve to die, ne mogu ga nazvati drugaije do "dakom istilita". istilita zato to ako raj i pakao stvarno postoje i odailju zra enja, vazduh izmeu tih dvaju izvora mora da je sasvim slian ovome u pustinji Gobi. Ovde zemlja kao iz roga obilja istresa sve vrste flore, faune i ze maljske svetlosti, a tamo, upravo pored te plodne zemlje, prostran stvo od vie hiljada kvadratnih kilometara je ba pravi pakao, gde

ne samo da nita ne raste nego i sve to tu doe biva odmah unite no, tako da od njega ni traga ne ostane. Na tom jedinstvenom delu kopna nae planete gde vazduh, to e rei naa druga hrana, izvire i pretvara se u sferu zraenja iz raja i pakla, u meni se za vreme mog prvog boravka, u nekom poluzanosu, pokrenula unutarnja rasprava koja je, kako sam ve rekao, do vela do toga da se u mom svesnom, 6. novembra 1927. uvee, javi la misao koja mi se u poetku inila potpuno apsurdnom. Tamo su me preneli u besvesnom stanju nakon to sam drugi put bio ranjen zalutalim metkom na Tibetanskoj visoravni. Tada su uz mene bili brojni prijatelji, meu kojima i petorica lekara o kojima sam govorio. Kada sam poeo da se oporavljam, malo-pomalo su se razili, tako da sam ostao sam s jednim Tibetancem i jednim mladim Kara-kirgizom. Daleko od svega, negovan od ove dvojice saoseajnih ljudi koji su nada mnom bdeli tako kako bi samo majka mogla bdeti, i hra njen tim proiujuim vazduhom, za sedam nedelja bio sam na nogama, spreman da u svakom trenu napustim to mesto Pro vienja. Sve je bilo skupljeno i sloeno za put i zapravo smo samo ekali da po nas doe otac mladog Kara-kirgiza sa tri kamile. Doznao sam da su se u jednoj od dolina masiva koji se zvao "Vrh Aleksandra III" utaborila nekolicina ruskih oficira iz Turkestanske oblasti, a meu njima i jedan moj dobar prijatelj, pa sam odluio da ih posetim, a potom da se pridruim velikom karavanu na putu u Andian, a zatim i u Zakavkazje svojoj porodici. Jo nisam bio vrst na nogama, ali sam se oseao prilino do bro. Bila je no punog meseca. Pratei tok asocijacija, misli su mi se neosetno vraale na pitanje koje je od tada postalo fiksna ideja mo ga unutarnjega sveta. Dok sam pratio svoje misli, pod uticajem zagluujue buke ko ja je zdesna dolazila od milijardi ivota razliitog spoljnog oblika, a sleva pod uticajem zastraujue tiine, malo-pomalo, samokriti ka me je sve ee obuzimala.

Najpre sam se prisetio svih neuspeha svojih prolih istraivanja. Utvrdivi te neuspehe i opte nesavrenstvo korienih meto da, jasno sam shvatio kako je trebalo da delujem u svakom pojedi nanom sluaju. Seam se vrlo dobro da me je to napeto razmiljanje iscrpilo u tolikoj meri i da sam toliko bio obuzet mislima da, uprkos tome to mi je jedan deo mene samoga strogo nareivao da smesta ustanem i da se razmrdam i time sve to prekinem, nisam bio u stanju da to uinim. Ne znam kako bi se sve to bilo zavrilo da, u trenu kad me je in stinkt upozoravao da sam ponovo na putu da izgubim svest, pokraj mene nisu dole i legle tri kamile. To me je pribralo pa sam ustao. Dan je svitao, a moji mladi prijatelji su se probudili i zabavili uobiajenim pripremama u jutarnjem pustinjskom ivotu. Nakon razgovora sa starim Kara-Kirgizom, odluismo da pu tujemo nou, koristei meseinu, i da poemo isto vee; tokom da na kamile bi se odmorile. Umesto da se ispruim i malo odspavam, uzeo sam puku i platneni ruksak i uputio se nedaleko, do vrlo hladnog izvora, koji je bio na samoj granici pustinje. Svukao sam odeu i lagano se poprskao tom hladnom vodom. Nakon toga psihiki sam se oseao vrlo dobro a fiziki tako sla bo da sam morao da legnem pokraj izvora im sam se obukao. I tada... ... u stanju velike fizike slabosti, ali osveenog miljenja, za poela je u meni rasprava ija e se sutina zauvek uvrstiti u mom svesnom i iz koje se, 6. novembra 1927. uvee, rodila misao o kojoj sam govorio... Kako se to dogodilo vrlo davno, ne seam se tanih izraza tog unutarnjeg monologa koji je tako malo liio na moje obino stanje. Ali, po utisku koji je ostavio na mene, verovatno mogu gotovo verno da ga ponovim. Rekao sam sebi otprilike ovo:

S obzirom na to kako se oseam poslednjih dana, verujem da se vraam u ivot i da u, hteo ne hteo, ponovo morati da proem kroz isti krug iskustava. Boe moj! Zar e zaista biti potrebno da Jo Jedanput isku sim sve ono kroz ta sam proao u periodima vrhunca svoje delatnosti, tokom est meseci koji su prethodili ovom poslednjem slomu? Iskusiti griu savesti zbog svih unutarnjih i spoljnih izraavanja u stanju obine budnosti, koji se smenjuju s oseanjima samoe, razoaranja, zasienosti itd., i uz sve to suoiti se sa zastraujuim utiskom "unutarnje praznine" koji me je svuda pratio?... ta sve nisam uinio, kakve sve mere nisam preduzeo u sta nju moje obine budnosti da bi se aktivnost mog duevnog ivota odvijala po nalozima mog aktivnog svesnog - a sve uzalud. Stalno radei na sebi i bdijui nad sobom, nemilosrdan pre ma svojim prirodnim slabostima, bio sam dospeo do gotovo svega to ovek moe da postigne; u izvesnim podrujima dospeo sam ak do jedne moi koja moda nikada nije bila dosegnuta ak ni u prolim vremenima. Naprimer, razvio sam mo svog miljenja do tog stepena da sam bio sposoban, uz prethodnu pripremu od nekoliko sati, ubiti jaka na udaljenosti od deset kilometara, ili sam pak mogao sam u jednom danu skupiti ivotnu snagu u takvoj meri da sam mogao da uspavam slona za pet minuta. Ipak, upkos svim svojim eljama i svim svojim naporima, nikako nisam uspevao da u svakodnevnom ivotu s drugima "opomenem" sebe i da se ne izraavam u skladu sa tenjama svo je prirode, nego prema nalozima svog postignutog svesnog. Nisam mogao da postignem to da stepen "samoopomene" postane dovoljno snaan da sprei da tok asocijacija koje se same od sebe u meni niu zavisi od izvesnih vrlo nepoeljnih inilaca moje nasleene prirode. im bi se iscrpila celokupna snaga koja mi je omoguavala da budem u stanju da radim, asocijacije misli i oseanja me-

njale bi se i vezivale uz predmete potpuno suprotne idealu moga svesnog. U stanju nezadovoljenosti u pogledu hrane ili seksualnog ivota, odreujui inilac mojih asocijacija bila je pre svega zahtevnost, a u stanju potpune zadovoljenosti, asocijacije bi tekle na temu buduih uitaka, u hrani ili seksu, ili ak zadovoljenja samoljublja, tatine, oholosti, ljubomore, zavi sti i drugih strasti. Uporno sam tragao za uzrokom tog stranog stanja mog unutarnjeg sveta, raspitivao sam se kod mnogih ljudi o to me, ali nita nisam mogao da razjasnim. Samo mi je jedno postalo jasno, a to je da nunost da se ne poistoveujem i da "opomenem" sebe u svakom asu tokom svakodnevnog ivota zahteva da u meni stalno postoji bud na panja, a da tu budnost u oveku moe pokrenuti samo delovanje inioca stalne opomene koja dolazi spolja. Sve sam pokuao u proteklom ivotu, ak sam nosio kostreti svih vrsta, nita nije pomoglo. Te su stvari pomagale samo dok sam ih nosio, i to samo u poetku - im bih prestao da ih nosim, ili bih se na njih navikao, bivalo je kao i pre. Nema mogueg izlaza... Pa ipak ima, ima - jedan jedini. Potrebna mi je, izvan mene pomo usklaujueg inioca koji nikada ne spava. To jest inioca koji bi me stalno podsticao, ma kakvo bilo moje stanje, da "opominjem" sebe. ta! Kako! Zar bi to bilo mogue!... Zato mi tako jednostavna misao nije pre pala na pamet? Zato je trebalo toliko patiti i oajavati da bih tek sada uoio tu mogunost? Zato i tu nisam, takoe, pritekao onoj sveobuhvatnoj podu darnosti? Pa, i tu Bog... opet, Bog. Samo on. Svuda on - i sve je u vezi s njim. Ipak je tano da sam ovek a ne ivotinja, mada postojim u istoj kosmikoj sredini kao i sva stvorenja.

Nije se uzalud od najranijih godina oveanstva govorilo i tvr dilo u svim verama da je oveka-za razliku od drugih spoljnih oblika ivotinjskog sveta - stvorio Bog na sliku svoju. Na sliku svoju znai daje Bog u svojoj providnosti naem optem izgledu dao takav sklop koji ima mogunost da stvo ri i ispolji svojstva koja on sam ima u sebi. On je Bog, prema tome, i ja sam Bog. Jedina razlika izmeu njega i mene treba da bude - i, narav no jeste - razlika u stepenu. On je Bog velikog sveta, a ja treba da budem Bog malog sveta. On je Bog svega prisutnog u svemiru i celog mog spoljnog sveta. I ja sam Bog, ali celog svog unutarnjeg sveta. Za sve i u svemu imamo iste mogunosti i iste nemogunosti. Iste mogunosti i nemogunosti koje on ima s obzirom na sveukupna prostranstva svemira, ja treba da imam u pogle du ivotnog delokruga koji je meni poveren. Ono to je Njemu mogue i nemogue u podruju velikog sve ta meni treba da bude mogue i nemogue u podruju mog malog sveta. Sve je to jasno, tako jasno kao i da nakon noi treba da doe dan. Kako sam mogao a da ne opazim tako oevidnu podudar nost? Toliko sam mislio na stvaranje sveta, na postojanje sveta i, uopte, na Boga i njegova dela, toliko sam o svemu tome razgovarao s drugima, i nikada mi nije pala na pamet ta jednostavna misao. A bilo je tako oevidno! Sve bez izuzetka, zdrava logika, ba kao i istorijske injeni ce, otkrivaju i potvruju da je Bog apsolutna Dobrota. On je sva Ljubav i sva Milost. On je pravedni Mirotvorac svega to postoji. Ali, ako je to tako, zato je smatrao potrebnim da od sebe uda lji, zbog oholosti svojstvene svakom mladom i jo potpuno neobrazovanom pojedincu, jednog od svojih najbliih sinova,

koga je sam oduhovio, i da ga obdari u isto vreme podjedna kom snagom, ali suprotnom svojoj... Govorim o Sotoni. Ova misao je poput sunca obasjala stanje mog unutarnjeg sveta. Njome sam shvatio da je velikom svetu, da bi bio har monino izgraen, takoe preko potreban neki inilac ne prestane opomene. Stoga je sam na Stvoritelj bio prisiljen, u ime svega to je bio stvorio, da jednog od svojih voljenih sinova stavi u, objektivno govorei, tako straan poloaj. Prema tome, i ja sada moram od jednog omiljenog inioca kojim raspolaem da uinim podudaran izvor stalne opome ne za moj mali unutarnji svet. Sad se postavlja pitanje: Ima li, uopte u mom delokrugu, neto to me moe, ako ga izdvojim od sebe, neprestano opominjati, ma kakvo moje stanje bilo? Dobro razmislivi zakljuih: ako namerno prestanem da upotrebljavam izuzetnu mo koju imam i koju sam svesno razvio, to bi trebalo da izvan mene stvori izvor koji bi me stalno opominjao. Da, prestati upotrebljavati mo koja proistie iz snage zva ne "ghanbledzoine", ili kako se to jo kae, telepatsku i hipnotiku mo. I dobiu oekivane rezultate, znam, jer zahva ljujui toj sposobnosti koja se bila ukorenila u moju prirodu i koja je sama od sebe delovala, uspeh mog svakodnevnog i vota, naroito poslednje dve godine, toliko je porastao da je u meni razvio mnotvo mana i slabosti koje e mi verovatno zauvek ostati. Dakle, ako se svesno odreknem tog dara svoje prirode, nje gova odsutnost e se oseati uvek i svuda. Zakleo sam se: upamtiu da nikada neu upotrebljavati mo koju imam, a time u i sebi uskratiti zadovoljenje veine svo jih mana. Tako, hteo ne hteo, stalno u da budem opominjan da opominjem sebe.

Sve dok ivim nikada neu da zaboravim poslednji dan koji sam proveo na tom mestu kada je moje razmiljanje dovelo do tih zakljuaka. im sam shvatio svu vanost te misli, inilo mi se da sam po novo roen; skoio sam na noge i, ne shvatajui sasvim ta inim, poeo da trim oko izvora kao tele. Moram dodati da sam, zaklevi se svom sopstvenom biu da neu koristiti tu mo, izuzeo sve sluajeve u kojima bi njena upo treba mogla biti nuna u naune svrhe. Na primer, tada me je veoma interesovala, a interesuje me i sa da, mogunost da se vie hiljada puta povea vidljivost udaljenih kosmikih maglina pomou medijskih svojstava, kao izleenje ra ka magnetizmom. Sve se to dogodilo dve godine pre mog drugog boravka na tom mestu. Na kraju tog drugog boravka, zahvaljujui jednoj sasvim slo bodnoj misli, tj. misli na koju nisu uticala automatska delovanja drugih ljudi, bitan cilj mog unutarnjeg ivota pojavio mi se u dva sasvim odreena oblika. Do tada su snage mog unutarnjega sveta bile jedino usredsreene na neodoljivu elju da prodrem i potpuno shvatim smisao i svrhu ljudskog ivota. Sve prema emu sam teio u ivotu - svi moji neuspesi i svi moji uspesi - bilo je povezano s tim jedinstvenim ciljem mog unu tarnjeg sveta. ak i moja tenja da stalno putujem, da budem svuda gde se, u tokovima kolektivnog ivota, odigravaju dogaaji tako znaajni kao to su ratovi, revolucije, graanski ratovi, itd., odnosila se na taj jedinstveni cilj. Tokom tih zbivanja, a s obzirom na intenzitet ljudskih ispoljavanja, skupio sam u vrlo saetom obliku eljenu grau da na naj efikasniji nain produbim problem koji me zaokupljao. Kasnije, kada su mi se u seanje vratile, asocijacijom, sve stra hote iji sam svedok bio vie puta, i kada sam se setio svih utisaka koje su na mene ostavile razliite revolucije, u Italiji, u vajcarskoj,

i nedavno u Zakavkazju, malo-pomalo u meni se iskristalisala neodoljiva elja koja je postala mojim drugim ivotnim ciljem. Taj drugi novonastali cilj mog unutarnjeg sveta sastojao se u tome da poto-poto naem nain da kod ljudi unitim predodreenost da lako potpadaju pod uticaj takozvane "masovne hipnoze". Nakon ove "obnove" cilja moga unutarnjeg sveta, dok se po novno uspostavljanje mog zdravlja nastavljalo, u mislima sam za crtao privremeni plan svojih kasnijih aktivnosti. Misao koja je uvee 6. novembra prola mojim svesnim, bila je: Nema sumnje, zastraujue beznae koje sam oseao ovih da na i stravina unutarnja borba koja je ovog jutra dovela do razmi ljanja gotovo nalik zanosu direktna su posledica razmiljanja koje sam imao u slinom stanju, pre trideset godina, na rubovima pu stinje Gobi. Nakon to sam se vie-manje oporavio, nastavio sam svoja is traivanja, ali ovaj put usmeren prema dva dobro zacrtana cilja. Neu ovde sada govoriti o tome ta sam zatim preduzeo da bih zadovoljio ta "dva halapljiva crva" moje radoznalosti; o tome u opirnije u nekom drugom poglavlju ove tree serije. Rei u samo da sam, elei da u ljudski ivot uvedem ono to sam shvatio nakon nekoliko godina, smatrao potrebnim da negde organizujem ustanovu za obrazovanje pomonih uitelja. Nakon ozbiljnih razmiljanja, inilo mi se da je Rusija za to najpogodnije mesto. S tom sam se namerom 1912. godine doselio u sam centar Ru sije, u grad Moskvu, gde sam odmah poeo sa osnivanjem te usta nove, koju sam nazvao "Institut za harmonian razvoj oveka". Nakon dve godine intenzivnog rada, kako fizikog tako i psi hikog, bio sam pred svretkom tog osnivanja, kada je izbio rat; rat za koji niko nije oekivao da e potrajati i koji su kasnije nazvali "svetskim ratom". Prolazile su godine, godine koje su neprestano od mog jadnog tela iziskivale intenzivan rad i tako mu, dan za danom, izvlaile koliko-toliko voljom i strpljivou skupljenu snagu. Jedva sam poeo da se navikavam, ma kako mi je to neobino bilo, na uslove koje je stvorila ta opta nevolja oveanstva, kada se sasvim tiho i neosetno pojavila "gospoa ruska revolucija".

Ta "vrlo uvaena gospoa" nije jo imala vremena da se uvrsti na svojim "ljupkim noicama", a ve su se na moje jadno telo sruili takvi jadi i nevolje da nijedan njegov atom nije mogao da poine. Proticali su meseci... a inili su se kao vekovi. U svom spoljnom svetu sam se guio dok se ivotna snaga koja se raala iz neprestanog suprotstavljanja inilaca mog unutarnjeg sveta istovremeno poveala do krajnjih granica. U tom stanju, potpuno osloboen svakog oseaja ivotinjskog egoizma, krenuo sam u akciju, a da se pri tome uopte nisam bri nuo o izgledima budunosti. A moje telo je ponovo bilo izloeno nizu vratolomija neverovatnih za oveka mojih godina. Odmah sam poao na put, po uvek neprohodnim mestima, pre ko Kavkaskih planina, ovaj put u pratnji gladi i hladnoe, kako e sto biva za vreme takvih ekspedicija, te neprestano muen brigom za svoje blinje, za one koji su me pratili kao i za one koji su ostali u onom haosu. I, povrh svega toga, razboleo sam se: izuzetno teak oblik dizenterije, a uz to i svi simptomi bolesti koju su nazivali "plunom anginom", koja se jo davno bila pojavila i za koju sam vrsto verovao da je izleena. Nakon to sam prebrodio mnoge tekoe prelazei Kavkaske planine, a zatim i vie meseci iveo u takvim uslovima da se inilo kao da ivim u "starinarnici", zapoela su seljenja iz jedne u drugu evropsku zemlju, za vreme kojih je uvek trebalo biti na oprezu ka ko ni ja ni mladi ljudi koji su me pratili i koji jo nisu bili okusili "ari" ljudskog ivota ne bismo postali rtve opte evropske poli tike psihoze. Zatim su dole dve godine neprekidnog duhovnog i fizikog ra da na organizaciji Instituta u Francuskoj. Upravo u tom trenutku izvorna obeleja mog ivota, hirovita i tvrdoglava sudbina priredie mi jedno slavno bacanje klipova pod noge. S jedne strane, pouzdano sam saznao da su stvarna dobra koja sam posedovao u Rusiji zauvek do poslednjeg nestala, a s druge pak to, da u, kratko i jasno, takoe zauvek propasti ako za tri meseca ne skupim svotu od milion franaka.

U mom jadnom telu, potpuno iscrpljenom u poslednje dve godi ne stalnim radom na organizaciji Instituta, misaona aktivnost se, nakon ova dva istovremena iznenaenja, izotrila do te mere da mi je mozak bio toliko nabrekao da nije vie imao dovoljno mesta u lobanji. Zaudo, lobanja mi je izdrala, i sve to zavrilo se opasnim puto vanjem u Ameriku sa pedeset osoba, od kojih veina, ba kao ja, nije znala ni re jezika te zemlje, a kod sebe nije imala ni novia. Povrh svega toga, mesec dana nakon povratka u Evropu, moje nesreno telo, na koje je ivot kakav sam vodio ostavio duboke tra gove, zabilo se mojim autom pravo u veliko stablo, brzinom od 90 kilometara na sat. Ali, dogodilo se da me ta "etnja" nije potpuno unitila, i na moju nesreu, nekoliko meseci kasnije, u moje duboko oteeno te lo vratilo se moje svesno svojom starom snagom i svojstvima. Uskoro su mi se nametnule dve neosporne injenice. Prva: da je sve ono to sam na relativno zadovoljavajui nain pripremio tokom poslednje tri godine u svrhu ostvarenja drugog glavnog cilja mog unutarnjeg sveta neizbeno moralo da propadne zbog moje due odsutnosti. Druga: ako se dogodi da tete koje je mom telu nanela ova ne srea jednog dana ieznu, bie to u svakom sluaju tek nakon du go, dugo vremena. Kada su mi te dve injenice postale sasvim jasne, mojoj telesnoj patnji, pretekoj i bez toga, pridruila se moralna patnja zbog spoznaje da su svi moji planovi propali. U to vreme ve sam mogao nekako da se kreem po kui, pa ak i da izlazim u kolima, naravno uz neiju pomo. Dok sam se, spolja, trudio da zbog mira svojih blinjih izgle dam spokojan, iznutra, uhvaen u kotac s tim dvema patnjama, nisam prestajao da mislim i promiljam o stanju u kojem sam se nalazio. Usred tih razmiljanja malo-pomalo pojavio se i novi predmet moralne patnje. Upozoren nekim znacima, morao sam da se, nakon nekoliko dana neupadljivog posmatranja, uverim da se strana bolest moje supruge, kojoj sam bio duboko privren, pogorala, poto sam mo-

rao da prekinem specijalno leenje koje sam joj bio odredio i poto je ona, uostalom, morala sasvim da se posveti tome da me neguje nakon moje nesree, tako da je sada bilo malo verovatno da bi se ona mogla izleiti. Uostalom, i lekari koji su leili moju majku i koji su me esto poseivali, kao stari prijatelji i drugovi, rekli su mi da njena hronina bolest jetre napreduje iz dana u dan. Namerno sam iz svog miljenja izbacio sve to bi me moglo podseati na ove nove moralne muke, jer mi je svest o sopstvenoj slabosti jasno predoavala moju nemo u tom pogledu, i svesno sam svu svoju panju usredsredio na stanje koje ini moj prvi pred met moralne patnje i na posledice koje iz toga proistiu. Nakon vie dana vrlo ivog i vrlo ozbiljnog razmiljanja, za kljuio sam da je potrebno da pribegnem jedinoj mogunosti koju mi je doputalo moje zdravlje. Odluih da svu aktivnost svog unutarnjeg sveta posvetim tome da za dobro ljudi, u nekoliko rukopisa, izloim samu sutinu gole me grae koju sam bio rasvetlio. Odluivi to, istoga dana sam poeo da diktiram, jer sam jo bio tako slab da nisam mogao sam da piem. Bilo je to l. januara 1925. Od tog trenutka, uprkos stalnim telesnim i moralnim patnja ma, poeo sam da piem, piem neprestano... Prepravljao sam ono to bih napisao, i ponovo dalje pisao... Da bih bolje shvatio logiku vezu i redosled izloenih misli, od poetka sam stekao naviku da mi se svako vee naglas ita ono to bih tokom dana napisao, bilo da sam kod kue ili na putovanju, i to u prisustvu drugih osoba. Meu tim osobama bili su stari uenici Instituta koji su ostali uz mene, ili pak obini sledbenici mojih ideja, koji su, po starom obiaju, doli da me posete iz raznih zemalja, ili pak osobe koje sam sluajno sreo na putovanjima. I sada, nakon svega to sam upravo objasnio, mislim da svaki italac moe sebi lako da predstavi bezizlazno stanje u kojem sam se nalazio, jer sam ja, koji sam usred neverovatnih tekoa gotovo tri godine radio, u trenutku kada sam se spremao da mirno umrem

iznenada shvatio da ljudi koje nisam lino poznavao ne razumeju ba nita od onoga to sam napisao. Kategorina odluka do koje sam doao 6. novembra 1927. sa stojala se u ovome: Pokrenuti sve snage svog opteg sklopa, bilo da su lino stee ne, ili nasleene, tako da do trenutka kada bude otkucavala nova godina, trenutka koji odgovara mom dolasku na svet, pronaem nain da izaem iz tog stanja. A ako ne uspem da ga pronaem, poslednje veeri stare godine unitiu sve svoje rukopise, tako proraunavi vreme da u pono, doavi do zadnje stranice, unitim i sebe. Tako sam od 6. novembra, ivei i radei ba kao i pre, kako bi moje neobino stanje nezapaeno prolo u mojoj okolini, usredsredio svoje miljenje na jedino pitanje koje mi je bilo vano. Moje namerno usredsreivanje na taj predmet bilo je tako jako da su nakon dan-dva sve moje automatske misli same od sebe te kle iskljuivo u tom pravcu. Prolazilo je vreme... Bliili su se boini praznici. Danju i nou sav proet tim mislima, mravio sam i vidno sla bio, tim vie to su mi se iznenada vratile bolesti koje sam davno preboleo. Sasvim se dobro seam da sam jednog dana, do iscrpljenosti iznuren nakon vrtoglavog sputanja kolima preko poledicom pre krivenog prevoja Pirineja, dok sam sedeo u maloj seoskoj kafani, postavio sebi pitanje: "ta, dakle, treba da uinim da bih sam bio potpuno zadovo ljan svojim rukopisima i da bih se, s druge strane, uverio da su stvoreni sasvim odgovarajui uslovi za njihovu prou?" Na to konkretno pitanje, nakon to sam ispraznio brojne aice tamonje slasne kapljice, zvane armanjak, i nakon to sam dugo i ozbiljno razmiljao, odgovorio sam ovako: "Da bi ove dve elje bile usliene na moje potpuno zadovolj stvo, moraju da se ostvare tri odreena uslova: "Prvi: ponovo napisati sve to sam ve napisao, ali ovaj put u onom obliku koji danas smatram neophodnim. "Drugi: uporedo s tim prouiti izvesne duboko skrivene vidove ljudske due koji su mi do sada ostali nepoznati, te ih do kraja ra-

svetliti i tako u svojim spisima izloiti pristupaniju objektivnu spoznaju. "I trei: dok budem sve to ispunjavao, nai mogunosti da svo je telo i svoj duh obnovim na taj nain da, nakon to budem zavrio svoja dela, budem u mogunosti da sam osiguram njihovu prou, snagom i istrajnou kakve su mi bile svojstvene u mladosti." Istoga dana, putujui dalje, sav u tim nestvarnim mislima, iz raunao sam da bi mi za prouavanje tih skrivenih crta celokupnog ljudskog duhovnog sklopa i za izlaganje svega to sam predvideo u eljenom obliku, trebalo ne manje od sedam godina. Svakako treba rei da sam u trenutku kada sam doao do tog zakljuka, poeo da se rugam samom sebi i pomiljam: "Bilo bi ipak udnovato da mi bude dato da ivim jo sedam go dina kako bih mogao da ispunim sve to sam nabrojao. "Ako mi se to dogodi, imau stvarni primer da na savren na in ilustrujem zbivanje u skladu sa zakonima posledica Zakona broja sedam, koji sam teorijski dovoljno detaljno izloio u svojim rukopisima." Na Badnje vee, vrlo umoran i strano napetih nerava zbog stal nog razmiljanja i brojnih sati vonje, vratio sam se kui u Fontenblo. Izaavi iz kola, umesto da odmah legnem kako sam imao obi aj, odoh u vrt, nadajui se da u u tiini i pod uticajem bliskog i prijatnog okruenja moi malo da se opustim. Nakon nekoliko koraka kroz drvored pao sam na prvu klupu. Bila je to upravo ona klupa na kojoj sam inae sedeo i radio one godine kada sam poeo da piem. Tada su esto dolazile da sede pored mene, na toj istoj klupi, dve osobe vrlo bliske mom unutarnjem svetu. Moja stara majka - vena joj slava! - i moja supruga koju sam voleo jedinstvenom i iskrenom ljubavlju. Sada su te dve ene, jedina bia bliska mom unutarnjem svetu, poivale jedna pored druge na groblju, u zemlji koja je, kako njima tako i meni, bila potpuno strana. Prvo je umrla moja majka nakon duge bolesti jetre, a nekoliko meseci kasnije umrla je i moja ena od najstranije bolesti sada njice - raka.

Francusku zemlju, da kaem usput, koja je poslednje poivali te ovih dvaju bliskih mi bia, mada je sasvim strana mojoj prirodi, smatram zauvek svojom rodnom zemljom. I tako, sedei na toj klupi i gotovo nesvesno posmatrajui meni toliko drago mesto, setih se u nizu asocijacija raznih utisaka doiv ljenih na tom istom mestu. Iznenada mi u seanju oivi, ba kao da se tog trena zbiva pre da mnom, prizor koji sam esto posmatrao u trenucima dok bih se odmarao od aktivnog miljenja. Video sam kako se drvoredom s leve strane polako pribliava moja nezaboravna majka u pratnji dva pauna, jedne make i jed nog psa. Treba rei da je odnos koji je postojao izmeu moje majke i tih ivotinja bio stvarno vrlo neobian za dananje ljude. Te etiri ivotinje, mada sasvim razliite prirode, uvek bi unapred znale taan trenutak u kojem e moja majka izai, tako da bi dole pred njena vrata i iekivale; im bi se ona pojavila, one bi krenule za njom, da je sveano prate u njenoj etnji. Maka je uvek ila napred, pauni sa strane a pas odstraga. Obino kada bi moja majka naputala svoju kuu, zvanu LeParadou, da bi mi se pridruila, video bih kako moja ena izlazi iz glavne zgrade manastira Prije. Obe su hodale pognuto, oslanjajui se na tap. Moram priznati da me pognuti obris prve nije toliko pogaao jer sam u tome video normalnu sudbinu svake osobe u poodmakim godinama. Ali sliku one druge nisam mogao da prihvatim i svaki put kada bih to opazio osetio sam neki otpor i srce bi mi tuklo kao u konja koji se propinje u skoku. Jer, jedva pre osamnaest godina, ta pognuta bledunjava ena bila je sluajno prisutna na izboru lepotice u gradu Sankt Petersburgu i otela prvo mesto slavnoj Lini Kavalieri, tada u punom sjaju mladosti. Sedei i dalje na klupi, prepustivi se nesmetanom toku auto matskih misli u vezi s prisustvom na tom mestu dveju meni tako dragih ena, seao sam ih se i oseao istu onu nenost koja me e sto obuzimala dok sam ih sluao kako razgovaraju.

Ponovo sam ih video kako sede pored mene, jedna zdesna a druga sleva, stisnute uz mene, mirne i tihe da me ne ometaju; ali, im bih se upustio u posao i nagnuo nad belenicu, zapoele bi da apuu preko mojih lea. Upravo to aputanje i njihov oigledan zajedniki oseaj krivi ce uvek su u meni izazivali taj oseaj razneenosti. injenica je da moja majka nije znala nijednu re jezika kojim je govorila moja supruga i da moja supruga nije znala nijednu re je zika kojim je govorila moja majka. Uprkos tome, razmenjivale su miljenja o svemu to se oko njih dogaalo i ak su nedugo nakon upoznavanja jedna drugoj mogle da ispriaju celu istoriju svoga ivota. Upuene na istu osobu ljubavlju koja je bila centar gravitacije njihovog bia, one su veoma brzo izmislile vrlo izvorno nareje na osnovu podudarnosti koje su dolazile iz razliitih jezika. Dok sam jo bio proet tim oseanjem, misli su mi se neosetno vratile na pitanje koje me je muilo u poslednje vreme. Tako utonuo u razmiljanje ustadoh, jer je postajalo hladno. Nakon nekoliko koraka, najednom me je presekla misao koja mi se nametnula u ovom obliku: Tokom vremena posveenog pisanju, moja radna sposobnost i njena efikasnost uvek su bile u direktnom odnosu s trajanjem i mo i utvrivanja, aktivnim miljenjem, mojih nesvesnih patnji, tj. patnji pasivno trpljenih, u vezi s ovo dvoje dragih bia. Zapravo, na samom poetku, kada sam poeo da piem, u sta nju velike fizike iscrpljenosti, ve sam bio savreno svestan oaj nog stanja njihovog zdravlja i pretnje njihove smrti. im bi moje aktivno miljenje upueno na rukopise poelo da slabi, svi oduhovljeni delovi mog sklopa smesta bi bili zaposednuti asocijacijama na njih dve. A kako je svaka takva asocijacija u mojoj prirodi izazivala pat nju, da bih se izbavio tog munog toka, odmah bi se ponovo zadubljivao u svoje rukopise. Moram rei da su moje najgore patnje bile u vezi s mojom suprugom. I, kako to sada shvatam, one su dolazile iz moje duboke ogorenosti onim to sam smatrao samovoljnim i nepravednim i nom sudbine.

Tada su me mnogi smatrali (a moda me jo i danas smatraju, ko zna?) jedinim ovekom na Zemlji sposobnim da potpuno izlei tu vrstu bolesti, pa ipak zbog svoje bolesti nisam tu mo mogao da primenim u korist svoje ene. (Usput reeno, ovo moje uverenje bie lako shvatljivo i prihvat ljivo svakom ko upozna poglavlje iz moga dela posveeno "zakonu titraja".) Sav obuzet silovitim oseanjima i mranim mislima, napustio sam vrt, teturajui se kao mamuran, i dospeo nekako do svoje sobe. Ne svlaei se, ispruih se na krevet i, to mi se nikada nije do gaalo, utonuh u san koji je trajao elu no. Kada sam se sutradan probudio, u pamenje mi se vratila spo znaja do koje sam doao u vrtu. Odmah sam poeo sve da ponavljam i uporeujem. I doao sam do konanog zakljuka da je tokom tih prvih godi na mog spisateljskog posla moja radna sposobnost, kao i kvalitet i koliina razraene grae, strogo odgovarala trajanju i jaini dodi ra izmeu mog svesnog i patnje koju sam oseao zbog svoje majke i svoje supruge. Moja radna sposobnost je za to vreme bila fenomenalna; ispi sao sam hiljade i hiljade stranica i dotaknuo gotovo sva pitanja ko ja se uopte javljaju u mislima jednog oveka. Kada sam tu injenicu ustanovio odmorne glave, zbunio sam se. I to stoga to sam, na osnovu mnogih svojih iskustava, ve znao da ukoliko je stvarno mogue da ovek uspe da postigne cilj koji je sebi intencionalno postavio, to moe samo onda ako je to u stanju da uini patei i samo dobrovoljno patei. Dakle, u ovom sluaju ta objektivna mogunost nije mogla da se ispuni budui da ja nisam dobrovoljno patio. Patio sam protiv svoje volje, i taj se automatski proces razvijao u meni u skladu s mojim tipom, tj. predispozicijama koje su mi pre date nasleem i sluajnim psihikim iniocima koji odgovaraju tak vom ispoljavanju. Zanimanje koje je tog jutra izbilo iz mog bia bilo je takve sna ge da je potpuno iezla "e za ostvarenjem mog ivotnog smisla" kojom sam bio opsednut - da po svaku cenu pronaem izlaz iz svog stanja, ustupajui mesto neodoljivoj elji da shvatim uzrok

svemu tome - da shvatim zato bi i kako bi moja automatska pat nja mogla da pomogne da produbim svoju radnu sposobnost. Koristan rezultat te "pobune moga unutarnjeg sveta" sastojao se u tome to sam od tog asa ponovo postao sposoban da mislim slobodno, bez uplitanja bilo kakvog pristrasnog oseaja. Pod uticajem slobodnih asocijacija, uvee, dok sam posmatrao veliku radost dece oko boinog drvca, iskrsnuo je u meni, kao sam od sebe, instinktivan oseaj da u moi u potpunosti da obavim tri zadatka koji su mi bili neophodni snagom koju e stvoriti borba moga unutarnjeg sveta - snagom koja nastaje u svakom oveku iz neprestanog trvenja izmeu njegovog svesnog i automatskih isku stava koje doivljava po svojoj prirodi. Vrlo dobro se seam kako je to uverenje ispunilo moje celo bie udnim oseanjem takve radosti kakvu nikada pre nisam iskusio. U isto vreme mi je bilo dato da, bez ikakvog posredovanja s mo je strane, spoznam stanje "samoopomene" do tada nepoznatog in tenziteta. im je deje slavlje bilo zavreno, povukao sam se i zatvorio u svoju sobu, nakon to sam se, naravno, uverio da u imati do voljno kafe, i nastavio da ozbiljno razmiljam o zadatku koji me je ekao. Nou, nakon dugih unutarnjih veanja, odluio sam ovako.Od 1. januara ponovo u celosti pregledati sve to sam nameravao da izloim u svojim delima, ali tome posvetiti samo polovinu vremena budnoga stanja. Drugu polovinu vremena, do urevdana, posvetiti iskljuivo razradi praktinih naina ostvarenja svojih projekata i ustanovlje nju opteg plana svega to jo moram da obavim. Ve 1. januara sam zapoeo da radim, ne po celi dan kao pre, nego u odreene sate ujutro i uvee; ostalo vreme sam provodio u pisanju pisama praktine prirode, ili u razradi razliitih pojedino sti svog programa na osnovu izvesnih psiholokih i fiziolokih do bro mi poznatih zakona. Zakljuci do kojih su me dovela ta razmiljanja tokom sledee dve nedelje podstaknuli su me da odustanem od izrade detaljno razraenog programa za preostali deo svog ivota, nego da usta novim jedan koji u obnavljati svaka tri meseca.

Jedanput u svaka tri meseca namerno u dovesti sebe u stanje "uravnoteenih mozgova" i ispitati sveukupne uslove koje mi nudi i vot oko mene, kao i one koji bi mogli da se steknu po teoriji verovatnoce i, u skladu s tim, napraviti iscrpan program za sledea tri meseca. Uoi urevdana 1928, u skladu sa svim svojim zakljucima, odluio sam da u svoj ivot, uporedo s ispunjavanjem ovog progra ma, uvedem i sledea tri zahteva. Prvi - na poetku svake aktivnosti koja je u vezi s tri zadatka koje sam sebi postavio, i vie puta tokom trajanja te aktivnosti, vetaki u sebi podsticati tri vrlo odreena nagona: Nagon "istrajnosti" u vezi s mojim zadatkom pisanja; Nagon "strpljivosti" u vezi sa zadatkom prouavanja skrivenih crta ovekovog duevnog sklopa; Napokon, nagon "prihvaene patnje" pred iskuenjima koja mi se sama od sebe nameu tokom oporavljanja mog organizma. Drugi zahtev se sastojao u ovome: ma kakva bila osoba koju bih sreo u vezi s poslovima ili iz bilo kog drugog razloga, bilo da je odavno poznajem ili ne, i ma kakav bio njen drutveni poloaj, smesta otkriti njen "najbolniji ulj" i stati na njega bez oklevanja. I trei zahtev - nita ne uskraivati telu, naroito ne hranu, ali, s druge strane, nakon to ga budem dovoljno zadovoljio za neko vreme, za to isto vreme podsticati u sebi nagon samilosti prema onima koji nemaju iste mogunosti, kao i elju da im pomognem. tavie, ova tri zahteva koja sam upravo naveo, i koji su mi sluili kao naela svih mojih intencionalnih aktivnosti, koristio sam tako da istovremeno odgovaraju potpuno razliitim svrhama. Na to u se, izmeu ostalog, vratiti u jednom od sledeih pogla vlja, a ovde elim odmah da spomenem jednu sitnu injenicu koja je odigrala vanu ulogu u nainu na koji sam meusobno kombinovao ove zahteve. Te injenice sam se setio jednog dana kada sam razmiljao o sklopu i funkcionisanju ljudskog nervnog sistema. Za vreme moje "velike bolesti" nakon saobraajne nesree, od trenutka kada mi se svest vratila a telo jo bilo nemono, poseivali su me razni prijatelji i poznanici. Ustanovio sam da se nekoliko sati nakon njihovog odlaska - bilo da su govorili ili bez rei sedeli uz mene - oseam dosta slabo.

Njihova ispoljavanja iskrenog saoseanja svaki put su na me ne delovala ovako: "Doli su da me isisaju kao vampiri - i bee..." Bio je, dakle, 6. maj 1928, praznik urevdan po ruskom ka lendaru. Ve prema obiaju za taj dan, pobrinuo sam se da usreim broj ne "trakavice" - to jest, za mojim stolom bilo je mnogo zvanica. Moda ne bi bilo suvino ovde spomenuti da sam zbog ponaa nja jednog svog roaka tokom tog slavlja odluio da od tada iz svog vidokruga udaljim, pod razliitim opravdanim izgovorima, sve one koji su mi na ovaj ili onaj nain ivot inili previe lagodnim. Kad je pala no, zatvorio sam se u svoju sobu i odluio, kako bih ostao veran izvesnim naelima, da u vezi s programom koji sam bio prekinuo nita ne preduzimam pre nego to povodom nje ga ne izreknem zakletvu. Nakon priprema kojima sam postigao potrebno stanje, pred svojim sam biem izgovorio sveanu zakletvu. Sedam godina je prolo od tada. Da bih ostvario ciljeve koje sam postavio, nepopustljivo sam za sve to vreme potovao brojne posebne zahteve razliitog trajanja u vezi s mojim kako unutarnjim tako i spoljnim svetom. Te zahteve sam sebi nalagao, menjao ih, pa opet menjao ili pot puno ukidao, ve prema prilikama, predvienim ili nepredvienim, mog tekueg ivota, i prema novim zamislima i novim tenjama koje su se javljale u meni tokom pisanja. Danas je 2. april 1935, a poslednji rok da u svoj ivot intencionalno uvedem nove zahteve, kako bih na dobro izveo tri osnovna zadatka o kojima sam ve govorio, istie 6. maja ove godine. Za tih sedam godina, neobino "munim radom", na zadovo ljavajui nain ispunio sam sledee; Prvo - iz tri knjiice izvukao sam deset velikih svezaka. Drugo - ne samo da sam u svim vidovima shvatio izvesne du boko skrivene crte ovekove psihike strukture, koje sam naslui vao i koje su me uvek izazivale, nego sam iznenada ustanovio toli ko drugih "ari" od kojih bi gospodinu Belzebubu, da je doao da ih upozna, usuujem se da kaem, izrasli rogovi, o kojima sam govo rio u pretposlednjem poglavlju prve serije mojih dela, ne samo na glavi nego i na cokulama;

Tree - danas je moje zdravlje takvo da sam, kao to vidite, iv i piem ultrafantastinu knjigu, a uz to nameravam da nadivim sve svoje svesne neprijatelje, prole, sadanje i budue. Tri zadatka koja sam sebi bio postavio pre sedam godina ve sam, da pravo kaem, ostvario prole godine, ali sam ostao pri od luci da do kraja perioda od sedam godina ispunjavam "posebne zahteve" koje sam sebi nametnuo. I to zbog tri razloga. Pre svega, jo nisam bio zadovoljan rezultatima u vezi s treim ciljem, utoliko to sam i dalje tokom vremenskih promena oseao ozbiljne reumatske bolove. Zatim, smatrao sam publikovanje mojih dela preuranjenim, budui da je za sve to vreme bilo vrlo jako delovanje kosmikog za kona "Soliounensius" na razvoj ivota ljudi. U vezi s tim moram rei da sam se s nazivom tog zakona sreo prvi put dok sam bio sasvim mlad u jednom starom jermenskom rukopisu. to se tie samog smisla tog zakona i izvesnih njegovih vidova, shvatio sam ih tek mnogo godina kasnije kada sam prou avao kartu "Egipat pre peska", koja mi je sluajno dola u ruke. Ve sam govorio o izvesnim karakteristikama tog kosmikog zakona, nekada dobro znanog, u drugoj knjizi prve serije mojih de la, u poglavlju naslovljenom "Rusija". to se tie treeg razloga, da bih ga uinio potpuno shvatlji vim, moram prethodno rei ovo: Poglavlje na kojem sada radim, a koje je trebalo da poslui kao zakljuak poslednje serije mojih dela, zapravo je ve bilo napisano prole godine. Poeo sam da ga piem krajem tree godine mog knjievnog ra da i, mada sam na njemu radio samo povremeno, uspeo sam da ga zavrim u isto vreme kada i ostala. Dakle, bio sam gotovo siguran da poglavlje koje je trebalo da poslui kao finalni akord mom delu i koje me je stajalo toliko napo ra, toliko novaca i toliko bolnih iskustava, moram u celini da uni tim, i da moram da unitim ne samo to poglavlje, nego jo i sve ono to sam pripremio kako bih iskazao njegovu najdublju sutinu. Tokom celog perioda u kojem sam pisao to zavrno delo, funkcionisanje mog, kako aktivnog tako i pasivnog, miljenja odvijalo se s izuzetnom usredsreenou i snagom.

Aktivnim miljenjem davao sam zavrni sjaj tom tekstu, tako vanom za moje celokupno delo, dok je moje pasivno miljenje bilo zaokupljeno preobraajem celokupne iskustvene grae koja e mi vie od svega drugoga pomoi da doem do savrenog zdravlja u kojem danas uivam. I onda sam, i dalje ispunjavajui postojanom snagom miljenja razliite dobrovoljne obaveze, zapoeo u svom unutarnjem svetu kao i u svetu drugih da otkrivam brojne osobenosti koje do tada ni sam video. I kada sam se, da bih to bolje dokazao, statistikim proverama tih neobinih obeleja uverio u njihovu stvarnost, opazio sam da nita od onoga to sam napisao u tom poslednjem poglavlju ne od govara cilju koji sam sebi postavio. Takav je, dakle, bio trei razlog: da bih ispunio taj cilj, trebalo je da napiem novo poglavlje, potpuno novog sadraja. Kako sam spomenuo objavljivanje te knjige, moram sada, hteo-ne hteo, da podsetim na jednu meru koju sam bio preduzeo da bih postigao izvesne ciljeve. Da bi se o tome jasnije govorilo, morao bih ovde da navedem sve izraze u vezi s pojavama i zakonima koje su savremenici nedavno saznali putem onoga to nazivaju "radiografija", "telepatija", "telepsija", itd., i u celini izloiti nauku o beloj i crnoj magiji. A kako je to oigledno nemogue, ograniiu se da kaem ovo: Pre tri godine, kad su istovremeno iskrsnula tri dogaaja koja su mom radu predstavljala ozbiljne prepreke koje se nisu mogle prei obinim sredstvima, bio sam prisiljen, kako bih izaao na kraj s tim "neeljenim gostima", da osim drugih preduzetih mera u sva kodnevnom ivotu, napiem i knjiicu pod naslovom Glasnik Nado lazeeg Dobra. Napisao sam je upravo za neke osobe koje sam ve odavno smatrao svojim sledbenicima ili koje su za vreme postojanja mog Instituta bile uenici u ovoj ili onoj posebnoj grani. Ta knjiica bila je tampana na osam jezika, na svakom po hi ljadu primeraka. Mada su preduzete sve mere kako bi se izbeglo da ona dospe u ruke osoba koje me nisu poznavale, te mere su bile uzaludne, tako da je, naalost, danas vie stotina primeraka i dalje u opticaju.

Pri takvom stanju stvari smatram svojom dunou da vam ovo savetujem: Ako jo niste itali Glasnika Nadolazeeg Dobra, blagoslovite taj sluaj - i ne itajte ga. Ne bi bilo suvino dodati da sam cele te poslednje godine ak prestao da piem kako bih u potpunosti zadovoljio zahteve svog treeg osnovnog cilja. Ne samo da sam prestao da piem, nego sam se trudio sve to vreme, po cenu velike unutarnje borbe, da u najveoj moguoj meri potpuno spreim odvijanje bilo kakvog aktivnog miljenja. Pribegao sam tom zaista varvarskom sredstvu kako bi patnje koje sam automatski oseao, a zahvaljajujui kojima sam mogao da dosegnem svoj cilj, u meni delovale na to efikasniji nain. I moje poslednje putovanje u Ameriku bilo je preduzeto s tom svrhom. Zapravo, nakon teke saobraajne nesree u kojoj sam bio rt va, kako sam uglavnom radio sa Amerikancima i poto su moje ve ze tih poslednjih deset godina bile uglavnom u Sjedinjenim Dra vama, nije bilo potrebno preduzimati posebne mere da bih tamo u svakom trenutku raspolagao plodnim podrujima bilo koje prirode i svih stepena ivotvornosti, u koje bih posejao boanstvene klice sposobne da urode korisnim iniocima za moje bie. Premda posebni uslovi koje sam sebi nametnuo i izvorna nae la koja sam sprovodio tokom sedam poslednjih godina treba da bu du osvetljeni u nastavku ove knjige, ipak me oseaji divljenja i za hvalnosti kojima sam ispunjen podstiu da se ve sada donekle osvrnem na naelo spoljnog ivota koje je za mene postalo na neo ekivani nain nepresuan izvor blagostanja. elim da govorim o naelu koje sam odredio ovim reima: "Svakome koga sretnem stati na najosetljiviji ulj". Ovo naelo mi se zaista ukazalo kao udesno, ne samo zato to mi je uvek i svuda davalo na raspolaganje obilje grae za moj glav ni cilj, tj. za moju regeneraciju, nego je u tolikoj meri delovalo na sve koji bi me sretali da, bez imalo pomoi s moje strane, brzo i s najveim uitkom skinu maske kojima su ih sveano obdarili ma ma i tata.

A to mi je pruilo neposrednu i neuporedivu lakou mirnog mo trenja onih sadraja neijeg unutarnjeg sveta koji su u isto vreme sainjeni od onih stvarnih vrednosti koje su netaknute od detinjstva i od odvratne ljuske nataloene tokom potpuno nenormalnog "obrazovanja". Zahvaljujui samo tom, za mene boanskom, naelu mogao sam napokon da razaberem i shvatim duboko skrivene tananosti ljudske due koje su me toliko izazivale celoga ivota. Njemu i samo njemu dugujem sve to danas imam. A imam "unutarnje bogatstvo" koje, objektivno govorei, vredi vie od svih bajnih bogatstava o kojima moe sanjati ljudski mo zak, kao to su, na primer, sva dobra koja su zapljusnula naslednika asopisa Njujork-fajv-end-ten, zajedno sa famoznim vunenim arapama svih seljaka u Francuskoj. O stvarnom znaenju tog unutarnjeg bogatstva detaljno u go voriti kasnije. Do tada, da bih bio pravedan prema tom naelu, rei u da mu dugujem i to da sam izgubio apsolutno sve to sam zapravo imao od "bogatstava" ili, bolje reeno, od onoga to ljudi tako nazivaju. Trebalo je da izgubim ne samo sva dobra koja sam imao nego i sve takozvane prijatelje pa i "povlasticu da mi zavide", jednom reju, sve to je inilo da u oima savremenika izgledam ne kao obian "pasji rep" nego kao jedan od velikana tog doba. Pa ipak, uprkos svemu, pa ak i tome to se i danas, dok piem ove redove, opti uslovi mog svakodnevnog ivota pogoravaju iz dana u dan prema konstanti saglasnoj zakonima i to su , zbog mog revnosnog ispunjavanja zadataka koje sam sebi postavio (iz meu ostalog, da ostanem veran tom naelu), dovode dotle da ne znam kako da se izvuem - uprkos svemu tome, kaem, blagosiljam to naelo celim svojim biem. O tekoama koje su iz njega navrle u moj svakodnevni ivot svakako u govoriti na kraju ove knjige, ako budem uspeo u tome da se oseam dobro jo narednih mesec dana. Takoe u objasniti zato sam upotrebio izraz "koji se pogor avaju prema konstanti saglasnoj zakonima". A to u objasniti utoliko pre to sve to predstavlja ponavljanje obiaja ujedno i pounih i tako kominih da svi humoristi sveta ne bi uspeli da izmisle ni deseti deo toga.

Poto sam izrazio svoju zahvalnost u vezi s naelom koje je moj "nepresuni izvor unutarnjih bogatstava", sada treba da bu dem potpuno nepristrasan i da se iskreno upitam: "Je li to ba tako?" Da li bi naelo koje sam otkrio zadralo u svim okolnostima svakodnevnog ivota istu mo ivotvornosti? Iskreno reeno, ako se pouzdam u miljenje svog podsvesnog, moram odgovoriti - ne. Moda se sve to dogodilo samo zbog svetske ekonomske krize... 1 zahvalnost bih mogao da uputim toj ljudskoj poasti. Ali kako bi to s moje strane bilo pre neumesno, vraam se na svoje prvobitno miljenje. Izraavajui s vie ili manje ironije tom neizvesnom iniocu svoju zahvalnost za unutarnja bogatstva koja danas imam, mislim na brojne meni bliske osobe koje su zbog mojih samoivih ideja morale da upoznaju mnoge tekoe. Meu tim ljudima koji, hteli ne hteli, nisu imali ba "sladak i vot", mnogi su mi bili vrlo bliski, bilo po krvi bilo po duhu. Da bih zakljuio ovo poglavlje tree serije mojih dela, elim, pre potpunog ostvarenja svojih samoivih ciljeva, da govorim svima onima koji su mi bliski o dva bitna faktora koji su se uspostavili u mom unutarnjem svetu. Prvi, koji se u meni oblikovao jo dok sam bio dete i koji prevazilazi sva moja uverenja, moe se ovako izraziti: "Dobar altruista mo e da bude samo onaj ko ponekad ume da bude i potpuni egoista". Drugi se u meni pojavio dve godine nakon trenutka u kojem sam odluio da preduzmem ostvarenje triju ciljeva svog sedmogo dinjeg programa, dok sam svim snagama radio na svojim knjiga ma usred svih vrsta tekoa saglasnih zakonima. Kad sam primetio da zbog revnosne potrage za svojim samoi vim ciljevima stanje veine mojih blinjih postaje sve gore, pobu dio sam u sebi jedno posebno stanje, pomou tehnike kojoj me je pouio moj otac, a zatim, autosugestijom, iskristalisao u svom sklopu faktor inicijative koji se ovako moe izraziti: "Uspem li da dosegnem ciljeve koje sam sebi postavio i budem li jo iv, urediu svoj ivot na ovaj nain: treinu budnog stanja

posvetiu brizi o sopstvenom telu, drugu treinu iskljuivo onima koji su mi bliski po duhu ili po krvi i koji jo budu uz mene, a pre ostalu treinu nauci, to jest celom oveanstvu." A sada, nakon svih objanjenja datih u ovom predgovoru, savetujem, i to vrlo iskreno, svim svojim itaocima, a posebno svim svojim dragim prijateljima i svojim ne manje dragim neprijatelji ma, da se potrude da dobro shvate samu sutinu ove tree serije i, posebno, njenog poslednjeg poglavlja. Tom poglavlju nameravam da dam naslov ovekov spoljni i unutarnji svet i da u njemu raspravljam o pitanju koje je malo po znato u ljudskom miljenju, o pitanju koje je ipak najvanije od svih pitanja i koje je u ishodu gotovo svih nesporazuma naeg sva kodnevnog ivota. Iskreno vam preporuujem da ga shvatite, pa makar i samo stoga da svako u svom optem sklopu dostigne "faktor pomirenja" koji e, moda samo podsvesno, delovati na veinu nitavnih mo ralnih briga i patnji koje ispunjavaju nae ivote. Malopre sam upotrebio re "neprijatelj", ne sluajno, nego iz tog razloga, u prvom redu, to se najbolji prijatelj moga pravog ja, to jest mog unutarnjeg sveta, otkriva, ma kako to moglo biti udno, meu izvesnim mojim brojnim "venim neprijateljima", sada rasu tim po celom svetu, i drugo, to to moe da mi poslui kao savren primer u mom zakljunom poglavlju - i tako zaista nameravam da ga upotrebim. Seajui se sada meu tim "neprijateljima" nekih posebno dra gih mom unutarnjem svetu i oseajui se iskreno uzbuenim tom uspomenom, elim ba ovde - svialo se to njima ili ne - u ovom predgovoru da navedem neke od mnogih izreka narodne mudrosti koje su nam stigle iz pradavnih vremena. Kaem, svialo se to njima ili ne, jer ne znam u kojem se sada od dvaju tokova ivota nalaze. Prolo je toliko vremena... Jesu li se zadrali u toku reke ivota u koji sam ih, nemilosrdan i prema sebi samome, uputio u toku ko ji e se pre ili kasnije neminovno spojiti s bezgraninim okeanom ne znam nitao tome . Ili su pak i ivotna iskuenja, i ona koja su u skladu sa zakonima, povuena u tok koji pre ili kasnije treba da padne u podzemne ponore da bi tamo sledio involutivni razvoj?

Jedna od tih mudrih narodnih izreka kae: ovek nije svinja da zaboravi dobro, niti maka da se sea zla. A evo i drugih: Ko nema savesti ni obzira lako zaboravlja stotinu vaih dobrih dela im mu jedno uskratite. Dostojan da bude posveen u tajne vere je samo onaj koji ne trai da bilo kako nakodi onome ije se nepravde sea. Zdrav razum ete zaista imati tek onoga dana kad nauite da razlikujete ono to e vam biti dobro ili loe sutra od onoga to vam se ini dobrim ili loim danas. Takva je priroda ovekova: na prvi dar - pada niice; na drugi dar - ljubi vam ruku; na trei dar - nakloni se; na etvrti dar - klimne glavom; na peti dar - s vama se zblii; na esti dar - uvredi se; na sedmi dar - vue vas na sud, jer mu niste dali dovoljno.

UVOD
6. novembra 1934. Restoran ajlds Kolumbus Njujork Dok sam se trudio i muio s poslednjim poglavljem druge serije svojih dela, tokom moga "nesvesnog miljenja", to jest u automat skom toku mog miljenja, u centru gravitacije mog interesovanja stalno je bilo ovo pitanje: ime zapoeti treu seriju knjiga koje sam naumio da napiem, seriju koja je, po mom uverenju, pozvana da u bliskoj budunosti postane konstruktivno uenje svim mojim blinji ma, stvorenjima naeg zajednikog Oca? Ali ovde treba sasvim iskreno da priznam, da ubrzo nakon to sam izabrao ovu vrstu delatnosti, mislim pisanje, jer je najbolje od govaralo nepredvidljivom stanju mog fizikog zdravlja, i poto sam jasno shvatio, ve kako se to stanje pomalo poboljavalo, da bi izvesna pisana objanjenja veini mojih savremenika kao i budu im generacijama veoma koristila, odluio sam da se treom seri jom posluim kako bih se svesno oduio Velikoj Prirodi za svoju pojavu i postojanje, ne samo kao "obinog ivota" koji automatski ispunjava nunu ulogu za opta ostvarenja Velike Prirode, nego vi e kao nezavisnog pojedinca, odreenog, svesnog, sposobnog za nepristrasno samopotovanje i obdarenog mogunou samousavravanja u celini. Rezultati tih istraivanja, sada kada je druga serija zavrena, doveli su me do kategorine odluke da tu seriju knjiga zaponem "konstruktivnim uenjem", priom o dogaajima za poslednje dve godine moga boravka u Severnoj Americi, i da u nju ukljuim, u ne-

to saetijem obliku, predavanja koja sam tamo odrao grupi mo jih sledbenika, grupi koja je bila organizovana pre deset godina za vreme mog prvog boravka u Njujorku. Nastojim da ponem odatle, jer e mi ta predavanja, kako sam ih ve zamislio, omoguiti da ustanovim osnove svega to sam na umio da uvedem u svesni ivot ljudi pomou tree i poslednje serije mojih dela. Pored toga, uveren sam da bi pria o izvesnim dogaa jima - kao i izlaganje razloga koji su ih izazvali i na koje sam reagovao tim predavanjima, razraenim u strogo odreenom redosledu i obliku - trebalo da urodi "iniocem automatskog delovanja", sposobnim da od potpune propasti spasi brojne osobe oba pola u razliitim zemljama Evrope, Azije i Amerike. U ovoj uvodnoj knjizi za treu seriju izloiu, dakle, sutinu tih pet predavanja koja sam odrao u Njujorku krajem 1930. itaoci ove serije mojih dela, bez obzira na to kakav stepen sve sti svaki od njih sebi pridavao, doznae iz kakve je zamisli i kakvog predoseaja u meni nastao izraz koji sam potom upotrebio: "da se oduim Velikoj Prirodi". Taj izraz, koji je gotovo nehotice izbio iz mene, nastao je iz celine mojih instinktivnih i svesnih uverenja prema kojima mogu da budem siguran da sam, piui treu i poslednju seriju svojih dela, ispunio ono to smatram najpreim zadatkom oveka zrelih godi na, a koji se sastoji u obavezi da se, ve prema svojoj individualno sti, buduim generacijama prenesu izvesna korisna saznanja. Na taj nain, uz mogunost da sam, ovaj put u sasvim subjektivnom smislu, potpuno opravdao sve svoje svrsishodne napore i svoja svesna odricanja od veine iskristalisanih prednosti u ivotu da nanjih ljudi, nadau se da u u trenutku poslednjeg izdisaja isku siti, bez imalo intelektualne, oseajne ili instinktivne sumnje, onaj oveku sveti podsticaj koji su drevni eseni nazivali "zadovoljenjem nepristrasnog sebe". Da bih omoguio bolje usmerenje i lake logiko suoavanje s onim to sledi, i da bih u miljenju italaca ove knjige podstaknuo konstruktivni niz - govorim, naravno, o onima meu njima koji su, im su upoznali moja dela, ta dela prihvatili kao vodia i strogo po tovali moje savete - da bih podstaknuo u njima, kaem, ono "ne to" to je na Zemlji postojalo pre vavilonske civilizacije, i to jed-

na grana nauke zvane "theomathos" naziva "ivotodavnim inio cem objektivnog zapaanja", pre svega u opisati dve injenice ko je su iskrsnule u razvoju mog obinog ivota za vreme spisatelj skog razdoblja, trudei se da itaocima pruim izvesne podatke i ja e im sveukupnost pomoi da sebi jasno predoe te injenice i da ih shvate u pravom pogledu. Prva od tih injenica potie spoetka mog pisanja i sastoji se u ovome: dok sam, nakon nesree koja me je zadesila, ukidao sve prethodne oblike svoje svesne delatnosti za dobro svoje okoline i poeo da piem, odluio sam da sistematski odbijam sve vrste sa stanaka i izbegavam svaki razgovor sa onima koji su, na ovaj ili onaj nain, upoznali moje ideje i eleli, naravno, da razgovaraju sa mnom kako bi ih bolje shvatili. Tu meru sam preduzeo od samog poetka, kako u svojim men talnim asocijacijama vie ne bih morao - ili, u svakom sluaju, mo rao to u najmanjem stepenu - trpeti udarce potpuno apstraktnih pitanja "nesvesnih", koja su me, ovih poslednjih godina, primora vala da se prilagoavam razliitim nivoima shvatanja osoba koje su dolazile da me posete. Na neto uopteniji nain hteo sam da izbegnem obine utiske iz savremenog ivota, koji su mi bili nekori sni i koji su mogli da poremete ve uspostavljen tempo mog milje nja, u zadatku koji sam sebi dobrovoljno postavio. Da bih dao znaajan primer toga "unutarnjeg osamljivanja" u pogledu spoljnih utisaka tetnih za moj spisateljski posao, mislim da je dovoljno rei da za sve to vreme nisam itao ni obine novine, te ih ak ni u rukama nisam imao, a da je gotovo isto tako bilo i s pi smima i telegramima. Rekao sam "gotovo", jer sam zapravo u tom periodu proitao trinaest ili etrnaest pisama i odgovorio na nekih est ili sedam, a na dan sam ih primao stotine, naroito tokom prve godine. Budui da mi je spominjanje ovolike slobode prema pismima upuenim na moje ime izmaknulo kao nehotino priznanje jedne od mojih tajni, oseam neodoljivu potrebu da u vezi s tim priznam jo neto. Utoliko pre to e to biti u savrenom skladu s osnovnim nae lom koje sam uvek primenjivao u svakodnevnom ivotu, a glasi ovako:

"Kad je bal, nek je maskenbal!"1 Treba rei da sam nakon saobraajne nesree, kad sam zatvo rio kuna vrata (izuzev za predstavnike francuske vlasti) svima onima koji su me ve lino poznavali ili koji su, uvi prie o meni, bili jednostavno radoznali da me vide, verovatno da bi samo "onjuili" na ta sam ja to nalik i kakve su mi zamisli, i dok sam sledee godine bio doslovno "bombardovan" hrpama pisama, zaduio jed nu osobu iz svoje okoline da otvara ta pisma a da mi ih ne daje na uvid i da, ako nema traga nikakvom "prilogu" niti spomena o cenjenom poiljaocu, ta pisma uniti na taj nain da njihov "astralni zadah" iezne iz moje kue. Naprotiv, ako bi u pismima bio neka kav papiri, da opet upotrebim svoju uobiajenu izreku, prema bro ju engleskih "nula" - ili pak, u gorem sluaju, amerikih - koje ih ukraavaju, trebalo je postupiti ovako: Ako je "prilog" ukraen samo jednom nulom, pismo treba iscepati na komadie, a propratni papiri dati deci koja su sa mnom ivela da kupe igrake. Dve nule? Tada bi pismo, s korisnom svrhom, bilo predano mojoj posebnoj sekretarici, a sam "papir" kuvaru iz Samostana. A meni su dostavljana samo ona pisma iji su "prilozi" bili ukraeni veim brojem nula. Takav dogovor, uostalom, vai jo i danas, ali u bliskoj budu nosti, to jest od trena kad budem zavrio ovu prvu knjigu tree seri je svojih dela, mislim da u u tome neto promeniti, tako da bez iz uzetka sva pisma i telegrami budu uniteni, a da mi se predaju sa mo "papirii" s ne manje od etiri nule; oni sa tri nule ili bi mojoj sekretarici; a to se tie papira ukraenih samo jednom nulom, u vali bi ih samo za siromanu decu gradova Fontenbloa i Avona. Sada, kad sam pred celim svetom ispovedio svoj nehajan od nos ne samo prema upuenim mi pismima, nego i prema onima ko ji su ih pisali - od kojih su neki tada bili, a moda su i danas sma trani "slavnima" u Evropi - ne bi bilo loe rei da je moja savest do pustila mojoj jedinstvenoj prirodi izraavanje takve drskosti (pa ak i da je ovde pisano izrazim, to je ini primetnom svakom dvo nonom stvorenju, pa makar se, u razumevanju, svela na osnovni
1 Up. "Buenje miljenja" u Recits de Belzebuth a son petis fils, str. 157. (Doslovan prevod izreke u izvorniku glasi: "Kad se slavi, nek se slavi do kraja, ukljuujui potarinu i pakovanje.")

geometrijski oblik: "kvadrat", "krug" ili "cikcak", itd.) zato to sam ve dospeo da ispunim najvei deo zadatka koji sam sebi po stavio, i to uprkos brojnim preprekama, bilo da su bile u skladu sa zakonima ili da su ih nametali razni tipovi koji se, naalost, nazi vaju "ljudima". Prema jednoj vrlo staroj legendi, ta bia koja se ja vljaju i postoje meu nama, obinim ljudima, Priroda je nainila ta ko da, s jedne strane, kosmike supstance iji se preobraaj ostva ruje preko njih za vreme trajanja njihovog vegetativnog stanja koje oni zamiljaju ivotom - slue kao "katodski elementi" za ze maljsko odranje "objektivnog Dobra" u ivotu celokupnog oveanstva, a da, s druge strane, elementi koji ine njihov opti sklop, i iji se preobraaj ostvaruje nakon njihove smrti, slue za obnav ljanje proizvoda potrebnih za pakao. Ukratko, trudio sam se da nimalo ne promenim svoje ponaa nje u susretima i razgovorima sa svim vrstama ljudi - ponaanje koje je od samog poetka mog pisanja, malo-pomalo, postalo navi ka mog spoljnog automatskog ivota - sve do trena kada sam, ne koliko meseci pre mog poslednjeg boravka u Americi, okonao re dakciju cele grae prvih dveju serija knjiga koje sam planirao i dela tree serije (a prva serija je ve u potpunosti bilo zavrena). to se tie druge injenice koju sam spomenuo, ona se ovako prikazivala: Uprkos preciznosti pamenja svega to je u vezi s mojim ruko pisima, preciznosti koja se bila razvila za vreme mog pisanja do ta ko izuzetnog stepena - da sam uvek mogao, na primer, kao to jo mogu i sada, tano da se setim gde je, u kojoj belenici, meu hilja dama koje sam ispisao, izraena neka misao u odnosu s nekom drugom milju, i na kojem mestu je ponovljena u razliitom obli ku... mogao sam, i mogu jo da se setim, na kojoj se od desetak hi ljada stranica belenica koje sam ispisao, u kojoj reenici i u kojoj reci nalaze slova koja sam automatski ispisao nepravilno ili udno - ipak, u isto to vreme, susretao sam nove ljude, a da nijedan od tih susreta, nijedan od tih razgovora, koji bi nekada davno na mene si gurno ostavili utisak, nisu ostavljali ni najmanjeg traga u mom pamenju; pa ak ni sutradan, ako bi bilo potrebno da ih se setim, uprkos svoj svojoj elji i naprezanju, nisam mogao da se setim bilo ega u vezi sa sinonim susretima i razgovorima.

Ali kada bi se moja unutarnja napregnutost oko knjievne delatnosti smanjila - to bi mojoj prirodi, sainjenoj sluajno na je dinstven nain, omoguilo da se interesuje, a da pri tome ne osea nita slino "grii savesti", za pitanja strana zadatku koji sam sebi postavio pod zakletvom za to razdoblje, nakon to sam se doveo u to dobro odreeno stanje o kojem me otac pouavao i u njemu me uvrstio jo u detinjstvu - preduzeo bih, u tom istom "psihikom stanju", da preem drugi put drugu seriju, nastavljajui da radim u slinim okolnostima (to jest, gotovo uvek prilikom putovanja Fran cuskom i raznim zemljama Evrope, piui iskljuivo na raznim jav nim mestima, kao to su restorani, kafane, plesne dvorane i drugi "hramovi" savremenog ponaanja). Sklapajui tada veze sa svim vrstama osoba, posmatrao sam ih s posebnom budnou, zahvaljujui poluoputenoj panji koju sam namerno razvio u ranoj mladosti, a koja omoguuje da se "ne poistoveujete sa spoljnim izraavanjima drugih", i malo-pomalo primetio bih, a onda bih se u to i uverio, ve kako su tekli moji su sreti, da u psihikoj strukturi svih onih mukaraca i ena koji su se zanimali za moje misli, onih koji su ve preduzeli da na sebi ispro baju takorei ista praktina iskustva, neto "loe funkcionie", ta ko oevidno "loe" da je ak i obino bie - pod uslovom, naravno, da zna da opaa - moralo to spoznati. Ta potvrena saznanja su poela da me uznemiravaju i, ma lo-pomalo, dovela su do toga da se u okviru moje linosti pojavila "neodoljiva elja da shvati" uzroke te injenice. Svaki od tih susreta, a isto tako i asocijacije koje bi izazvalo seanje na tu neobjanjivu injenicu, poveavali su do takvog stepena moje interesovanje i moju e za shvatanjem da mi je to posta jalo gotovo fiksna ideja. Osim toga, automatske misli u vezi s tim poele su ozbiljno da remete moju neprekidnu unutarnju borbu protiv odbijanja moje prirode da se, "u skladu sa zakonom", podre di mom svesnom, i tako mi smanjivale mogunost potpune usredsreenosti na posao iji je nastavak iziskivao moju punu panju. Takoe, kada sam potkraj 1930. stigao u Njujork i kada sam od prvoga dana poeo da se druim s brojnim Amerikancima pristali cama moga miljenja, opazio sam kod veine njih istu pojavu, a to je saznanje na mene tako duboko delovalo i reakcija bila tako e-

stoka da mi je telo spopala neka produena drhtavica slina onoj koja spopada osobe koje pogodi takozvana uta Kukinova grozni ca. Da bih pred drugima sakrio sopstveno unutarnje stanje, vie nego ikada do tada priklonio sam se svojoj staroj navici da se u raz govoru alim kako bih im "bacio prainu u oi". Nakon prilino dugo vremena pronaao sam svoj mir. Razmi ljanjem sam doao do zakljuka da bih se za ostvarenje planova koji su bili cilj mog putovanja u Ameriku i koji su se, izmeu osta log, ticali novanog pitanja, mogao odrei te grupe; odluio sam da uinim sve to je u mojoj moi - nakon to u linim susretima sa svakim od lanova grupe razjasnim taan nain na koji se, malo-pomalo, u okviru njihove individualnosti oblikovala to original na psihika osobenost - da, bar u veem broju njih, iskorenim to zlo koje je bilo posledica loeg shvatanja mojih zamisli, kao i druge uzroke koje sam ve bio sagledao. Moram iskreno priznati da se u meni razvila takva reakcija ko ja me navela da ovaj put odluim da poto-poto shvatim sve razlo ge te pojave i da preduzmem, ako je mogue, odgovarajue mere, pre svega zato to je u meni ve odavno bilo razvijeno, prema la novima te grupe, zbog njihovog iskrenog stava prema meni za vreme tekih godina nakon nesree, "neto" to me je podsticalo da se, u izvesnom pogledu, smatram u potpunosti obaveznim prema svima. Pria o dogaajima koji su usledili nakon te odluke objektivno bi svakom itaocu-pristalici mojih zamisli mogla da osvetli duboke uzroke te nesrene injenice, za mene lino tako potresne. Moda bi se meu onima koji su prihvatili sutinu mojih misli i koji nastavljaju da ih primenjuju takorei za svoje dobro, nali neki kod kojih jo nisu sasvim atrofirale steene sposobnosti za logino razmiljanje - sposobnosti koje se u ovekovoj psihikoj strukturi oblikuju u njegovom razvojno-pripremnom dobu - i moda e oni shvatiti, dakle i prestati sa samounitavanjem. S druge strane, svakom itaocu, ma kakav bio, sadraj pet "predavanja" koje sam sastavio za lanove te grupe u vreme svog boravka u Njujorku - predavanja koja ine deo mera koje sam pred-

uzeo za otklanjanje tih nesrenih posledica proisteklih iz nerazumevanja - mogao bi doneti, po mom miljenju, prvu "iskru istine". Stoga smatram uputnim, kao to sam ve rekao, da ispriam te dogaaje, i da oni budu centralna tema "konstruktivne serije" mo jih dela. Dakle, iste veeri kada sam stigao u Njujork, 13. novembra 1930, na inicijativu brojnih lanova te grupe ("istokrvni" Ameri kanci, sudei po sposobnosti da na svaki nain tede vreme), bio je u studijima slavnog Karnegi Hola uprilien opti skup kako bi se susreli sa mnom i poeleli mi "dobrodolicu" - o tom me skupu ve na brodu pri uplovljavanju u Njujork obavestio g. S..., tadanji slu beni zamenik g. Oragea. Ovaj je, pak, zbog izvesnih okolnosti, izazvanih uglavnom mo jim nesrenim sluajem, postao prvi predstavnik mojih misli u Americi, a zatim i glavni voa te grupe, a tada je na neko vreme boravio u Engleskoj. Uostalom, gotovo svi koji su to vee doli bili su mi poznati, bi lo da sam ih sreo tokom svog prethodnog boravka u Americi, bilo da su me posetili u Francuskoj, u manastiru Prijeu, koji je tih poslednjih godina bio moje stalno prebivalite. Otiao sam na taj sastanak u pratnji nekoliko svojih sekretara-prevodioca, koji su bili deo te putne grupe. Od prvih pozdrava, dok su se oni bavili svojim uobiajenim "shake-hands"(rukovanja), otkrivao sam na njihovim licima i u njihovim pogledima ono "neto" to sam ve bio ustanovio u Nemakoj. Engleskoj, Turskoj i u drugim evropskim zemljama, kod osoba koje su na ovaj ili onaj nain postale pristalice mojih zami sli; i tada, kad su se pojavile ve ustanovljene injenice i u vezi s tim Amerikancima, na kraju kratkog razmiljanja doneo sam kate gorinu odluku da za njihovo dobro preduzmem, nadam se u pravi as, neke odgovarajue mere. Kad su okonana rukovanja i sve one uobiajene razmene pra znih rei koje nazivaju "ljubaznou", posebno cenjenom kod Amerikanaca, zamolio sam svog sekretara da im naglas proita za vrno poglavlje prve serije mojih dela, nedavno dovrenog, koje su, ve po ustaljenom obiaju, uvali u svojim tanama sa celim mojim

tekuim radom. Namera mi je bila da stvorim valjane uslove za slo bodno posmatranje slualaca. Ja sam, pak, sedeo po strani, u uglu, i paljivo posmatrao sva ku osobu, razraujui u mislima plan aktivnosti u vezi sa celom grupom, kao i u vezi sa svakim pojedinim lanom. Prve veeri, budui da je bilo kasno, prekinuo sam itaoca usred poglavlja, i obratio se prisutnima, prvo obeavi da u usko ro upriliiti novi sastanak da se zavri itanje, i zatim predloivi im da sami meu sobom izaberu trojicu ili etvoricu koji e me posetiti za tri dana u pratnji g. S..., da zajedno odluimo o svim pita njima u vezi s mojim boravkom u Njujorku. Zapravo, taj poziv sam uputio sa vrstom namerom da iskori stim privatni susret s tim osobama da bih ih dubinski ispitao, na ravno posredno, o nekim meni jo pomalo nejasnim pojedinostima koje su mi se obznanile tokom tog itanja i koje su se, te veeri, ticale iskljuivo tih Amerikanaca, "tunih pristalica" mojih zamisli. Budui da sam duboko uveren da e ta serija mojih izlaganja initi ono to nazivam "nosivim uenjem", to jest da e to biti nain da izloim, pa makar i samo automatski, u mislima svojih blinjih, stvorenjima naeg zajednikog Oca, neke predispozicije koje su po mom miljenju svojstvo stvarnog oveka, umesto onih koje se obi no formiraju u svim ljudima, naroito u naim savremenicima - i nei od njih bia liena volje, koja se ispoljavaju doslovno kao ivo tinje, samim funkcionalnim refleksima svoga tela - elim, ve na poetku te serije, da govorim i o izvesnim spoljnim injenicama, njihovo prianje e naivnom itaocu na prvi pogled delovati kao jednostavan niz rei lienih smisla, dok e ovek koji zna da razmi lja i da trai znaenje "alegorijskih pria", ako napravi i najmanji napor "da ne bude igraka svojih automatskih misli", i ako pribegne malo jaoj panji, te iste injenice otkriti kao bogate znaenjem i dokuiti i shvatiti zaista mnogo stvari. Da bi se procenio duboki smisao koji se nalazi u prii o spolj nim injenicama, naizgled beznaajnim, uzeu kao "oiglednu grau" rei koje sam uputio Amerikancima, na kraju te veeri, u trenutku kada sam naputao prostoriju u kojoj su upriliili taj sa stanak da bi mi zaeleli dobrodolicu.

Pri samom izlasku, zaustavio sam se na pragu, napola se okre nuo i, obraajui im se poluljubaznim tonom, koji mi je svojstven u izvesnim prilikama, ovako im rekao: "Mona gospodo - mona, ali samo na pola plus jedna etvrti na - i vi, o koliko samo mone gospoe ovog kontinenta na kojima se anje dolar... "Zaista sam vrlo srean to sam vas sreo. Mada sam, sve vre me koje sam sedeo meu vama ove veeri u srenoj sferi vaih zra enja i kutija konzervi, prikupio dosta, pa moda ak i vie snage nego to mi je potrebno da dospem do cilja koji sam sebi postavio dolazei ovamo, ipak se - na moju ili pak na vau nesreu, ne znam o tome nita - u meni probudio onaj nekada tako poznat podsticaj, a koji se pak nikada nije ispoljavao za vreme moga pisanja. Mislim na podsticaj da saoseam sa izvesnim odraslim ljudima koje su nji hovi tati roditelji ili staratelji ubedili da kada odrastu postanu 'lekari-psihijatri', iskoristivi priliku da se buduim 'bitangama' za vreme njihovog pripremnog doba ne sudi, osiguravajui im narav no novanu podrku obraunatu po najboljim italijanskim knjigo vodstvenim metodama; mislim na saoseanje koje se uostalom iri na sve nesrenike koji vegetiraju zabaeni u tim 'sirotinjskim do movima ludih', organizovanim po amerikom standardu. Da pravo kaem, ni sam jo nisam uveren u taan razlog bue nja tog neeljenog podsticaja. Sve to o njemu za sada znam jeste da je poeo da se javlja tokom itanja zavrnog poglavlja mojih dela, dok sam sedei u uglu od dosade posmatrao izraz vaih lica, kad mi se uinilo da na vaim elima, as na jednom as na drugom, vidim kako se jasno razabire natpis: "Kandidat za kuu luaka". "Rekao sam 'od dosade', jer mi se sadraj tog poglavlja, o ijoj sam svakoj reenici razmiljao i razmiljao gotovo nou i danju za vreme tri meseca, inio dosadnijim od vaih uvenih 'lokardi' koje sam bio prisiljen da gledam, za vreme mog prvog boravka meu va ma, da jedete ujutro i uvee tokom ta tri meseca, kao da je to jedina svea hrana kojom raspolaete..." Nakon toga sam, dajui svom glasu intonaciju kojom pouava ju u manastirima i koju nazivaju "tonom zbunjene poniznosti", do dao:

"Uostalom, jo nisam sasvim siguran u ono to sam video, mo da sam to samo zamiljao, kao to se esto dogaa onima ija je dua bila snano 'potresena'. Jer nakon est dana neprekidnog lju bljenja i valjanja na otvorenom okeanu i estog ispijanja plemeni tog francuskog pia armanjak, ime sam osiguravao postojanu pravilnost titraja, uzimajui ne manje plemenite stvari kao to su nemaka 'predjela', danas se jo oseam, kako se ono kae, 'zabe zeknut'." Tri dana nakon tog vanog skupa, skupa koji bi stanovnici tog kraja opisali svaki na svoj nain - oni koji su, bez obzira na koji na in, depove napunili dolarima kao "banalno vee", a oni kod kojih je manjak tih dolara postao hronian kao "jedan dan manje pre na eg poslednjeg izdisaja" - tri dana kasnije, kaem, stigli su, a vodio ih je g. S..., petorica Amerikanaca o kojima sam malopre govorio. Razgovarajui tako s njima, sledei naizgled prirodan tok svo jih asocijacija, izvukao sam na istac pojedinosti koje su mi nedo stajale u onom to sam posumnjao ve na samom dolasku, tokom itanja. Tada sam im podneo izvetaj koji je jasno otkrivao konsta tacije koje sam ustanovio u vezi s pojavom onog udnog obeleja i oblika koje je ono poprimilo u psihikoj strukturi pristalica mojih zamisli; zatim, govorei ukratko o razlozima koji su me tada doveli u Ameriku i o nemogunosti da vie vremena posvetim lanovima njihove grupe, zamolio sam ih da me potede onoga to mi se poslednjih dana dogaalo kada su me posete, jednog za drugim, nji hovih drugova, s pitanjima esto sasvim idiotskim, spreile da na piem ma i jednu re. Predloio sam im da osnuju neku vrstu odbora, i da na sebe preuzmu zadatak da dva puta nedeljno uprilie sastanke svoje gru pe, kojima u nastojati da prisustvujem. U preostalo vreme oni bi nastojali da me niko ne ometa, ni linim posetama, ni pismima, pa ak ni telefonskim pozivima. Nakon toga sloili smo se, radi utede vremena, i iz mnogih drugih razloga, da te sastanke odravamo u mom stanu, s tim da ne dolazi vie od pedeset osoba, budui da je veliina glavne pro storije bila ograniena.

to se tie ostalih lanova te grupe, za njih bismo upriliili sa stanke u Karnegi Holu, ili u nekoj drugoj privatnoj dvorani, kojima ja ne bih nuno prisustvovao i na kojima bi jedan od mojih sekretara-prevodilaca naglas itao odgovore na sva pitanja koja bi mi bila postavljena. Na kraju sam ih zamolio da, do nove odredbe, nikome, pa ak ni bilo kojem lanu grupe, ne govore nita o onome to sam im re kao, i dodao sam: "S velikim aljenjem, zakljuci do kojih sam doao nakon mo jih posmatranja i istraivanja ovih poslednjih dana prisiljavaju me da prema izvesnom broju vaih drugova, za vreme svog boravka u Njujorku, preduzmem mere koje e ih primorati bilo da budu, na neko vreme, sasvim razoarani mojim zamislima, bilo da vide ka ko iezava vera, koja se u njima bila iskristalisala ovih poslednjih godina, u vezi s g. Orageom i njegovim autoritetom".

PRVO PREDAVANJE
Odrano 28. novembra 1930, a mogli su da budu prisutni, bez izuzetka, svi sledbenici mojih zamisli koji su pripadali njujorkoj grupi. Poeo sam ovako: Od jue ozbiljno razmiljam o nainu kako prikazati celokupna objanjenja pomou kojih nameravam da vam protumaim, ve da nas, i tokom dva ili tri sledea sastanka, izvesne vrlo odreene i njenice koje su u bliskoj vezi s vaim ivotima; drugim reima, tra io sam takav oblik i redosled svojih izlaganja kojim bih mogao da uinim da se prema tim injenicama vi, Severnoamerikanci, ija je struktura linosti zbog uslova koje ste sami stvorili nenormalno razvijena u poreenju s onom kod drugih naroda, odnosite normal no i nepristrasno. A trebalo je da tako dugo i ozbiljno razmiljam zato to sam, sada kad imam za to mogunosti, iskreno eleo da svojim objanje njima pomognem upravo vama koji ste lanovi ove amerike grupe sledbenika mojih zamisli, i koji ste, zahvaljujui vaem odanom ponaanju, koliko prema meni lino toliko i prema mom radu, to kom tekih godina koje su usledile nakon moje nesree, u meni probudili "saznanja u pogledu toga kako da vaim ivotima vratim izgubljeni smisao", roditelje dobronamernosti. Uz to, svih tih godi na, u meni se malo-pomalo stvorilo vrsto uverenje da se u svima vama, Amerikancima, verovatno zbog prevelikog itanja novina, vie nego kod svih drugih razvio jedan nenormalni inilac koji je u poslednje vreme postao inherentno svojstvo savremenih ljudi, a koji deluje na celokupnu strukturu njihove linosti na taj nain da

se oni zadovoljavaju, to je lako i eksperimentalno dokazati, povr nim upijanjem svih vrsta novih utisaka, bilo da su ih stekli ita njem ili sluanjem, a da pri tome ni najmanje ne zaziru od nepo voljnih posledica koje to moe da izazove. Na kraju, ta razmiljanja su mi omoguila, ini mi se, da u mi slima razradim dosta prikladan oblik izlaganja. U skladu s tom "emom", pokuau sada u vama da izazovem i objasnim vam nekoliko pitanja o kojima, bojim se, moete misliti da nemaju nikakve veze s onim to ste oekivali da ujete od mene i to sam obeao da u vam rei za vae dobro; pa ipak, sam taj niz objanjenja u stanju je da u vaem nenormalno izgraenom "um nom aparatu" iskristalie one pojmove ija e vam spoznaja biti, po mom miljenju, ne samo vrlo korisna nego i sasvim neizbena. Pre svega, elim da vas upoznam s dvema od osnovnih taaka iscrpnog programa koji sam razradio, a zamisao mi je da ga malo-pomalo uvedem u ivot ljudi posredstvom "Instituta za harmo nian razvoj oveka". Taj Institut sam, napominjem, osnovao u Rusiji, dve godine pre izbijanja onoga to se danas naziva "svetskim ratom", ali ni sam odmah uspeo da vrsto postavim "na svoje noge" to dete mo jih dela: tek nakon ponovljenih pokuaja u vie drugih zemalja pokuaja koji su se, tokom rata, uvek zavravali "krahom", dono sei mi znaajne materijalne gubitke i golem gubitak energije, kao i gotovo nadljudsku napetost moje fizike i psihike snage - uspeo sam da taj Institut, ima osam godina, kako sam ve rekao, ustano vim u plemenitoj zemlji Francuskoj. Jedan paragraf tog programa odnosio se na praktinu realiza ciju projekta koji bi se ostvario im bi se manje-vie razreilo mate rijalno pitanje, kako za glavnu ustanovu tako i za druge u to doba ve osnovane ogranke, i im bi proces asimilacije onoga to mi na zivamo "shvatanjem" bio malo-pomalo ustanovljen u prirodi ue nika zahvaljujui njihovom radu na sebi samima. U okviru tog pro jekta bih, uz pomo onih koji bi ve do tada postigli odreen stepen onoga to su sve ezoterijske kole nekada nazivale "bie i razumevanje", odmah preduzeo da u svakom velikom gradu azijskog, evropskog i severnoamerikog kontinenta u kojima se usredsreuju interesi znaajnog mnotva ljudi otvorim u javnosti institucije

novog tipa, koje lie na one koje u maloj meri danas postoje svuda u obinom ivotu pod imenom "klubovi". Ali unutarnja organiza cija tih javnih institucija nove vrste ne bi imala nita zajedniko s tim "klubovima", koji su na tako jedinstven nain ustanovili sopstvena naela, pravila, religijska i ekonomska gledita, kao i razne razbibrige, kao to su itanje novina i asopisa, igranje karata, ple sovi i maskarade, razni koncerti koji se, naroito u poslednje vreme, odravaju "ljubaznim uestvovanjem" izvesnih osoba koje ve ina naih savremenika smatra "slavnima" i "dinima", a koji me ni, zbog mog nenormalnog ivota, i takvog ivota svojih predaka, ne znae nita vie od one vrste pojedinaca koji su se, u vreme vavilonske civilizacije, oznaavali "pokretnim izvorima zloudnog zra enja". Umesto svih trica, uobiajenih u tim klubovima, koje svojim lanovima ne donose nita od sutinskog znaaja za njihovo dobro i stvarni razvoj njihove individualnosti, moj program je predviao niz itanja naglas, razgovore, objanjenja koja bi davali uenici po sebno pripremljeni za tu svrhu, omoguavajui prisutnima da, malo-pomalo, postanu svesni, strogim redosledom, razliitih delova skupa teorijskih informacija ija naela slue kao osnova Instituta koji sam osnovao. Nakon prouavanja tih informacija, dostupnih razumevanju svakog savremenog oveka, trebalo bi svako da pri zna da su one, iako jo nepoznate veini ljudi, ipak svojom istinom podjednako oevidne kao, na primer, ovaj aksiom: "Kad kia pada, plonici su mokri". Tada bi one stvarno postale, izmeu svega ostalog to je nuno znati da bi se vodio ivot dostojan oveka a ne divlje ivotinje, najvanija stvar, neophodnija od vazduha koji udiemo. A kasnije bi, zahvaljujui tome to bi se ovim teorijskim in formacijama u svakome podsticalo uverenje da postoje mogunost i efektivna sredstva da se konano razrade predispozicije steene u cilju sopstvenog dobra, postalo mogue da svi zajedno preduzmemo da ih primenimo u praksi. Druga taka mog programa, kojeg, prema mom miljenju, neo phodno treba poznavati, u vezi je s ostvarenjem jednog mog dru gog projekta: nakon to ustanovim manje-vie uravnoteen tempo ivota u glavnom delu Instituta, hteo bih da sve uenike, ve pre ma rezultatima dobijenim u okviru njihovog subjektivnog unutar-

njeg rada, podelim u tri nezavisne grupe; prva, spoljna grupa, bila bi nazvana "egzoterijskom" - druga, posredna grupa, "mezoterijskom" - i trea, unutarnja grupa, "ezoterijskom". Prvoj, ili egzoterijskoj grupi, pripadali bi, s jedne strane, svi oni koji su tek uli a, s druge strane, oni koji jo nisu stekli, svojim su bjektivnim zaslugama, pravo da pripadaju drugoj ili mezoterijskoj grupi. Prema osnovnom programu, uenici koji pripadaju mezoterij skoj grupi trebalo bi samo teorijski da budu upueni u sva pitanja nepristupana obinom oveku, a koja sam razjasnio tokom poluvekovnih posebnih istraivanja, bilo sam, bilo u krilu grupe koju su inili ljudi najvie kulture, koji su se bili posvetili istraivanju objektivne istine. U vezi sa lanovima tree grupe, ezoterijske, uenici bi trebalo da budu upueni u sva ta pitanja ne samo teorijski nego i prakti no, to jest, trebalo bi da budu poueni o svim sredstvima koja pru aju stvarnu mogunost samousavravanja, i to tokom dugog is kuavanja, u uslovima nadzora ustanovljenim na sasvim izuzetan nain. Dodau da sam nameravao da se sa lanovima te tree grupe posvetim istraivanju sredstava, ovaj put pristupanih svima, koja bi se iskoristila za dobro celoga oveanstva to bi bilo tako shva eno i minuciozno provereno. I sada, da biste mogli da "odgonetnete" zato sam naveo upra vo te dve take svog programa, i kakav bi odnos one mogle da ima ju s mojim buduim objanjenjima u vezi s vaim dobrom - i da bi se u vaem duhu, toliko potpuno mehanizovanom, kako sam ve rekao, da se na kugli zemaljskoj ne bi moglo nai nita tome jedna ko, moglo oblikovati "vezno polje" za logiko suprotstavljanje tih objanjenja, kako bi to definisali stari poznavaoci psihologije - na lazim oportunim, ak neophodnim, a u skladu s nizom izlaganja koji je ve uvren u mome miljenju, da vam kaem, ili bolje ree no da vam poverim, pre nego to budem govorio o onome to se di rektno vas tie, da meu razliitim "iniocima inicijative" koji su se, malo-pomalo, iskristalisali u mojoj subjektivnosti-nakon vrlo snanih i nita vie prijatnih iskustava koje sam morao da pretrpim vie puta za vreme razrade i primene reenog programa - po-

stoje dva inioca ije delovanje saglasno zakonima izaziva gotovo uvek u mojim duevnim i emocionalnim asocijacijama oseaj "gor ine" koji je vrlo teko asimilovati. Prvi od tih "psihikih inilaca inicijative", koji me i dan-danas jo uvek iritira, nastao je u meni upravo tokom razdoblja ustano vljenja mog programa, i to zbog neprestane borbe koja se odigrava la izmeu moje svesti i moje prirode. Moram vam rei da sam mnogo godina pre osnivanja Instituta, dok sam razraivao taj program u svim pojedinostima, u cilju razreenja razliitih problema traio savet od izvesnih asnih i nepristrasnih osoba koje sam imao sree da u svom ivotu sluajno sret nem - od kojih je veina, recimo usput, a suprotno optem milje nju u pogledu strogog karaktera granica ljudskog ivota, ve bila prola dva veka ivota, a neki meu njima su bili toliko neustraivi da su se nadali da e napuniti tri veka - meutim, bilo mi je potreb no i da, zbog posebnih pitanja, konsultujem razliite osobe koje ni su imale nita reprezentativno i koje su uprkos tome to su, s jedne strane, bile autoriteti u pogledu razliitih vidova savremenog ivo ta, s druge strane, u vezi s tim pitanjima, bile nita manje, kako je uobiajeno u toj kategoriji savremenih ljudi, doslovno "punjene" "arobnim svojstvima" kao to su "preterana skromnost", "tati na", "ambicija", "poniznost" i tako dalje. Sama injenica da sam bio prisiljen da, po cenu velikog napo ra, trpim ta svojstva i da o njima vodim rauna u svojim spoljnim odnosima, bila je u poetku oblikovanja, u mom sklopu, prvi od tih "inilaca inicijative". to se tie drugog "psihikog inioca", stvorio se od druge go dine mog konanog nastanjivanja u Francuskoj, u uslovima vie-manje povoljnim, o kojima sam ve govorio, kada sam poeo da radim na ostvarenju programa koji sam zacrtao, a njegovo je poja vljivanje bilo izazvano "zadovoljstvom sobom", koje se u nastalim uslovima javilo kod raznih osoba koje su tada bile u vezi sa mnom. Uprkos prekoj nunosti u kojoj sam se naao odmah po dola sku u Evropu, da bar polovinu svoje fizike i psihike snage posve tim suoavanju s novanom krizom koja me zadesila neto pre gadne gluposti vlastodraca u Rusiji - i mada je trebalo da drugu polovinu vremena provedem u teorijskom i praktinom obrazova-

nju sedamdesetorice uenika, kako bih ih pripremio za demonstra cije koje sam nameravao da organizujem sledee godine, svuda po malo u Evropi i Americi, a kojima je bila svrha da se efikasni rezul tati mojih novih zamisli, s njihovom moguom primenom u ivotu uine oiglednim - uprkos svemu, vodio sam svoj posao upravo tako da se, ve od druge godine postojanja Instituta u Francuskoj, stvore u meni a i u svima koji su bili u vezi sa mnom i koji su bili manje-vie upueni u moje namere, injenice koje su podsticale vrsto uverenje da e vrlo brzo moi praktino da se ostvare dve take mog programa koje sam izloio, to jest da se svi uenici koji su iveli u Institutu podele na tri razliite grupe, kako bi se sa sva kom od tih grupa sprovela ve predviena teorijska i praktina ue nja, a - s druge strane - kako bi se, u gradovima u kojima su se usredsredili interesi veeg broja osoba, otvorili "klubovi" novog ti pa, o emu sam govorio. Naalost, nita od toga, to je bilo tako predvieno do najsitni jih pojedinosti, za dobro svih, nije moglo da se ostvari, zbog doga aja o kojem svi znate i ija sam rtva bio pre est godina, dogaaja koji su svi oni koji me poznaju ili koji su o njemu uli iz prie (sa svojim povrnim shvatanjem, bez obzira na njihov stepen obrazo vanja) pripisali jednostavno "saobraajnoj nesrei", dok je to za pravo, kao to sam posumnjao od prvog trena kad sam se osvestio i u ta sam sada sasvim uveren - bio poslednji "akord objavljivanja" u pogledu mene onoga "neega" to se obino u zajednikom ivo tu ljudi nakuplja - a to je prvi put zapazio, kao to sam najavio u Glasniku nadolazeeg dobra, veliki, stvarno veliki, kralj Judeje, Salomon - a kome je ime "Tzvarnoharno". Sada u se opet vratiti na iscrpno izlaganje injenica iz tog raz doblja, izlaganje koje vam je nuno da biste shvatili moja sadanja objanjenja. Moram ve na poetku rei, kada je ve sve bilo ma nje-vie ustanovljeno, na dva imanja koja sam bio stekao u Fran cuskoj, u manastiru Prijeu i Paradou, kako bih organizovao ivot velikog broja osoba, i kada je bila na brzinu zavrena gradnja po sebne zgrade koju ste kasnije upoznali pod imenom Stadi-Haus, organizovao sam svakodnevna predavanja za uenike Instituta, za one koji su doli da u njega budu primljeni, iz Evrope, za one koji su doli za mnom ak iz Rusije, ili koji su nam se pridruili za vreme

naeg izgnanstva iz Kavkaza u Evropu, dok jo nisam bio u mogu nosti, zbog svih vrsta politikih komplikacija, da ostvarim i najma nji od lanaka svog programa, pa ak ni da se negde trajno nasta nim. U tim predavanjima, umesto da se ograniim, kao pre, na sveu kupno izlaganje izvesnih vidova ija ukupnost ilustruje sutinu mojih zamisli, odluio sam da na najsupstancijalniji nain razvi jeni izvestan broj informacija, meu injenicama koje sam bio sku pio i podelio u osamdeset delova, i to samo one informacije ije usvajanje potpuno prihvata svako pre nego to zapone efikasan rad na sebi samome. Da bih vam omoguio bolje razumevanje onoga to sledi, sma tram neophodnim da vam ponovim neka od tih objanjenja. Rekao sam im, izmeu ostalog, da oveku koji je ve svojim ra zumom spoznao preteranu vanost koju pripisuje svojoj tobonjoj osobenosti, koja, po njegovoj sopstvenoj nepristrasnoj proceni u stanju mira, predstavlja jednu gotovo potpunu "nitavnost", pred stoji bitan posao koji se sastoji u sticanju sposobnosti da, za izvesno vreme, sve svoje mogunosti i sve svoje snage posveti ustano vljenju najveeg mogueg broja nenormalnih injenica koje se stvaraju tokom njegovih razliitih duevnih i fizikih aktivnosti, drugaije reeno, da sprovodi ono to se naziva "posmatranjem sebe". A apsolutno je neophodno da spoznaja onih neeljenih injeni ca koje je jedino njegov duh do sada spoznao, i koje su jo liene smisla za njegovo opte postojanje, postepeno prome njegovu pri rodu i da, kristaliui u njemu vrsto uverenje u pogledu svega to je nauio, podstakne u njegovom optem sklopu, ve prema proce su saglasnom zakonima, snagu velikog intenziteta, koja jedina i ni moguim kasniji rad na sebi samome - snagu koja se, izmeu ostalog, ispoljava neprestanim naporom u sticanju moi, tokom dana, drugaije reeno, za vreme "budnog stanja", da se s vremena na vreme "seti sebe samog". A ta mo je potrebna oveku koji je samo svojom duom spo znao svoju nitavnost, i koji je odluio da se svesno bori protiv ano malija koje je sam ustanovio, anomalija iskristalisanih u njegovoj individualnosti zbog neodgovarajuih uslova u kojima je proveo

svoje pripremno razdoblje, a koje se ispoljavaju svim vrstama sla bosti koje u celini obuhvataju njegov nedostatak volje, njegov ne dostatak karaktera, njegovu inerciju, i tako dalje. Ta mo, rekoh, potrebna mu je ako eli da, u meri koliko je to mogue, naui da se ne "poistoveuje" s okolnim uslovima, i da, nastavljajui i dalje ta unutarnja i spoljna izraavanja, u sebi kroti razliite oseaje pristrasnosti koji su mu postali inherenetni, i time jo dublje ustano vljuje, kako u svom psihikom sklopu tako i u svom telu, prisut nost brojnih inilaca koje njegovo sopstveno obino svesno smatra nenormalnima. I to zato da bi se uverio svim svojim biem - a ne vi e samo svojim "duevnim", potpuno nitavnim tom prilikom - o negativnom znaaju tih svojstava nedostojnih jednog oveka, a za tim - ovaj put i opet svim svojim biem, a ne samo svojim "duev nim" potpuno nitavnim - kako bi postao ovek koji stvarno eli da radi na sebi samome. Zbog vanosti tog pitanja, nastojim ovde da naglasim da je sve to neophodno kako bi se ovek koji radi na sebi na nain strogo usklaen sa zakonima mogao pojaviti i skupiti one snage koje su neophodne da bi istrajao u svom snanom nastojanju kao i one sposobnosti da utie na sebe koje jedino omoguuju da uopte do e do transmutacije njegove "nitavnosti" u ono "neto" to bi on trebalo da bude - pa makar bilo to i ono to je njegov zdrav razum, onaj "zdrav razum" koji se, mada retko, ispoljava u svakom od na ih savremenika kada se okolnosti tome ne ispree - drugim rei ma, da dosegne onaj "vrhunac stvaranja" emu je pozvan da tei, umesto da bude takav kakav je postao, naroito u poslednje vreme, i takav kakvim se vidi u svojim trenucima iskrenosti: domaa ivo tinja, kojoj su sva opaanja i ispoljavanja automatizovana. Sad u vam rei nekoliko rei o dogaajima koji su me podstakli da preduzmem svoje prvo putovanje kod vas, u Ameriku. Upravo kad je moja aktivnost bila na vrhuncu, bio sam prisi ljen da donesem tu odluku, jer su u "zemlji" sklonoj negovanju sa blazni svih vrsta, a koja se zove Rusija, izbili veliki neredi koji su me lino pogodili, iz jedinog razloga to je tamo jo iveo izvestan broj onih nesrenih dvononih stvorenja prema kojima se u meni, a voljom Sudbine, stvorio nagon koji me je stalno obavezivao da po-

maem ta kosmika izviranja kako bi bilo mogue da i oni nastave da diu - budui da ih je Velika Priroda, uzimajui bez sumnje u ob zir sloenost naina na koji se olakava asimilacija vazduha u or ganizmu, toga liila, verovatno zbog pomanjakanja vremena. Premda moj jadni "ministar finansija" nije mogao da se uzdri a da ne uzvikuje svakog trena "U pomo! U pomo!", i bio sam pri moran uskoro da odluim, ne ekajui da zavrim pripreme koje su bile u toku, da odmah poem kod vas, Amerikanaca - koji ste, u to vreme, doslovno tonuli pod debelim slojem dolara - i da sa sobom ponesem samo grau koje je bila manje-vie gotova. Tokom est meseci koje sam proveo meu vama u vreme mog prvog boravka u Americi, uspeo sam ne samo na zadovoljavajui nain da reim materijalno pitanje Instituta nego sam uspeo i da pripremim sve to je bilo potrebno za osnivanje nekoliko stalnih ogranaka na ovom kontinentu. Nakon to sam se potpuno bio uverio da mogu ovde, u budu nosti, da ostvarim iroke planove u vezi s mojim zamislima, nisam oklevao i u Njujorku sam organizovao privremene razrede ritmi kih pokreta i muzike, s namerom da tamo prilikom skorog sledeeg dolaska - a koji sam planirao najkasnije za est meseci - otvorim osnovni ogranak mog instituta u Americi. I upravo u toj fazi moje delatnosti, namenjene oivljavanju programa koji sam detaljno razradio za dobro ljudi, pogodila me, im sam se vratio u Evropu, "nesrea" koja me je izmeu ostalog spreila da se ovamo vratim, i koja e postati klica svih kasnijih ne sporazuma kako u vezi sa mojim zamislima tako i u pogledu moje sopstvene linosti. Mnoenje i procvat ve od ranije brojnih nesporazuma, koliko s obzirom na mene samog toliko i u vezi s ostvarenjem mojih proje kata, a koji kao da su izbijali iz nekog roga obilja, bili su prouzro kovani glavnom injenicom, a ta je da sam nakon "nesree" tokom nekoliko meseci potpuno izgubio pamenje i da sam jo nekoliko meseci bio u nekom stanju polusvesti. Podruje na kojem su bujali nesporazumi u vezi s mojim zami slima pokazalo se naroito plodnim od trenutka u kojem sam, na kon to sam se malo-pomalo oporavio, preduzeo, iz razloga ve iz-

loenih u poslednjem poglavlju prve serije mojih dela, da ukinem sve ogranke svog Instituta, poevi s glavnim. Inae, oni koji su tamo iveli, na osnovu novog statuta Institu ta, ve prema svom "nivou bia i razumevanja", pripadali su razli itim nezavisnim narodima koji su nekada inili Rusko carstvo i nisu vie imali mogunost da se vrate svojoj Majci Domovini, u ko joj je jo svuda vladala masovna psihoza koja se bila ispoljila pre nekoliko godina. Bili su dakle prisiljeni, zbog tih dogaaja, da se raspre po raznim zemljama Evrope, Engleske pa ak i Amerike, ve prema tome gde su imali prijatelja i poznanstava. Veina tih starih uenika mog Instituta, naavi se tako rasuti, zapali su u te ko stanje u kakvom su i dalje gotovo sve izbeglice iz te nekada srene Rusije. Nemajui nune uslove da normalno zarauju za i vot, a prilagoavajui se lokalnim uslovima, bez sumnje su se setili nekih mrvica iz mnotva informacija koja su uli u Institutu i sto ga su, koristei se - svesno ili nesvesno, ovde nije bitno - optom neravnoteom duhova, neizbenom posledicom rata, odluili da "propovedaju" moje nove zamisli. Zapravo, svi ti uenici, ve prema svom "subjektivnom biu", pripadali su tek "egzoterijskoj grupi" o kojoj sam govorio, to jest, imali su tek bie obinog oveka, pa prema tome i sve karakteristi ke svojstvene savremenom oveku, meu kojima se neizbeno, pa ak i obavezno, nalazi ona koja se svodi na to da svako moe da se zanima za neto novo samo onoliko koliko uspeva da iz toga crpi ono to e odgovarati njegovoj ve ustanovljenoj subjektivnosti, kako bi od toga napravio centar gravitacije svojih razmiljanja. Svako od njih zapoeo je, dakle, da "poduava" na unilatelaran na in, bilo govorom bilo u pismenom vidu, rtve te "neravnotee du hova", mrvicama informacija koje su napabirili tu i tamo, od me ne lino ili od mojih najstarijih uenika koje sam bio pripremao za budue irenje mojih zamisli u veem stepenu. Zanimljivo je napomenuti da je ba u tom razdoblju seanje na moju linost gotovo potpuno prestalo da ometa te "propovednike" koji su vie-manje bili u vezi s mojim prethodnim iskustvima. Meu brojnim karakteristikama koje sam razjasnio za vreme mojih nedavnih razmatranja o pojavi izvesnog specifinog svoj-

stva u psihikoj strukturi onih koji su, u raznim zemljama, postali sledbenici mojih zamisli, mislim da e biti dovoljno spomenuti jed nu, posledicu injenice da sveukupni sadraj psihikih aktivnosti, koji se obino iskristalie kod oveka pod dejstvom mehanikih uticaja njegove sredine, na kraju ustanovljuje faktor automatske inicijative za ispoljavanje njegove subjektivnosti. Ta se karakteri stika sastoji u tome da su ti sledbenici, u automatskom toku svojih asocijacija kao i za vreme razmene miljenja u stanju polusvesti, opsednuti potrebom da sa arom i tvrdoglavou, kao da ih podstie neka prava fiksna ideja, raspravljaju o onom to primeuju i iz raavaju s najveim intenzitetom, a za predmet neizbeno uzima ju, osim drugih, neke informacije, esto sasvim beznaajne, koje osvetljavaju tek neki poseban vid jednog od bezbrojnih pitanja a i ja ukupnost jedino moe da ispolji sutinu mojih zamisli. Na primer, kod onih meu njima koji borave u izvesnoj oblasti Rusije, iz potpunog zbira informacija koje su pokupili tu i tamo, izvuen je deo koji se jako iskristalisao u njihovom recimo "svesnom", onaj koji, primerima i analogijama, teorijski objanjava da je opti ovekov sklop sastavljen od tri nezavisno ustanovlje na i obrazovana dela - i oni se samo na to oslanjaju da bi ustano vili istinitost svih mojih zamisli. Kod drugih, koji su se ustalili u nekoj drugoj oblasti, iskristalisala se, na osnovu raznih delova uverljivih objanjenja, jedina zamisao da je ovek koji nikada nije namerno radio na svom usavravanju, ne samo bez due nego i bez duha. Onima koji ive u Nemakoj, posebno u Bavarskoj, nakon to su usvojili neke informacije u vezi s mogunou delotvorne ishra ne na osnovu vazduha, a ne samo na osnovu obine hrane, prihva tili su kao "maniju" zamisao da svojoj krvi daju takav sastav da ona stekne svojstvo da u isto vreme doprinosi i kristalizaciji i usa vravanju njihovog astralnog tela. Oni koji ive u glavnom gradu Engleske, kao "hir" - ili, bolje re eno, kao ono to najbolje odgovara njihovoj engleskoj dui i to je postalo fiksna ideja u njihovoj psihi - slui sintetian zakljuak sveukupnih misli mojih teorijskih obavetenja odreen izrazom "prisetiti se sebe samog" - pojmom koji se smatrao nunou.

Oni koji danas ive na severu Grke dali su prednost, smatraju i ga ak centrom gravitacije mojih zamisli, "Zakonu broja sedam", kao i "trima vidovima postojanja" svakog dogaaja, i tako dalje. to se tie vas, Amerikanaca, koji inite upravo ovu grupu, va a fiksna ideja se temelji na izdvojenim delovima, napabirenim tu i tamo, iz onoga jedinstvenog elementa - dela izvaenog iz osam deset delova koji ine osnovne odseke sveukupnog zbira informa cija i sadre teorijsko objanjenje mojih zamisli - za koje sam vam nedavno rekao da se tie pitanja "posmatranja sebe", naglaavaju i da je taj deo trebalo obavezno stei u poetku rada na sebi.

koje sam odrao na istom mestu, pred mnogobrojnim sluaocima Poslednji put, u drugoj polovini predavanja, govorio sam o sumnjama koje su se u meni rodile u pogledu pojave jedne od najnepoeljnijih osobenosti u strukturi linosti lanova raznih grupa, koja je nastala zbog pogrenog tumaenja mojih zamisli, pa u vam zato danas izloiti moja prva objanjenja u vezi s tim, ali is kljuivo u onome to se tie vas, Amerikanaca, koji ste od poetka bili deo ove grupe, i koji ste, prema tome, sledbenici mojih zamisli. Nakon posmatranja i iscrpnih istraivanja, kojima sam se po svetio poslednjih dana, sada elim da vas uputim u jasno definisano miljenje koje sam stekao o nainu i poretku u kojem su se usta novili uslovi povoljni da se u okviru strukture vae due iskristalie tako opasan inilac. Kaem opasan jer, kao to sam na svoje ve liko aljenje otkrio, umesto injenica o "viem nivou" koja je oba vezno trebalo da se ustanovi u vama - vama kojima je sluajno bilo dato da preuranjeno doete u dodir s istinama, a za njihovo otkrie mi je trebalo pola veka svesnih napora, danas gotovo nezamisli vih, istina koje svakome otkrivaju mogunost da stekne bie stvar nog oveka - kod veine meu vama oblikovalo se, to danas sa svim nepristrasno ustanovljujem, neto sasvim suprotno. Iskreno govorei, gotovo svako od vas ostavlja utisak da je ste kao sve uslove da svakog trena postane klijent onih njujorkih ustanova, organizovanih na amerikom nivou, a koje se nazivaju "azilima ludih", i koje odravaju uenici engleskih sufraetkinja. Za vas, Amerikance, pojava tog zla, koje se razvilo poevi od pogrenog razumevanja mojih zamisli i koje je malo-pomalo popri milo odreeni oblik, u vezi je sa sledeim dogaajima:

DRUGO PREDAVANJE

Na poetku druge godine postojanja Instituta u Francuskoj, bio sam primoran, ak pre nego to sam bio pripremio dokaznu grau, na odluku, kako sam ve rekao, da se odmah vratim vama, Amerikancima, iji mi je karakter jo bio stran, kako ne bih bio sve den, kao svi oni koji su mi bili neophodni za ostvarenje mojih namera, na to da ivim na "klin-orbi"; zapravo, na moju nesreu, kao i na nesreu mnogih vaih sunarodnika koji su kasnije postali ciljevi moje glavne povremene specijalnosti, a koji se sastoji u tome da se "napola oerupa svako ko proe u blizini", sve moje drugove je, u to doba, bila pogodila bolest koja izmeu ostalog u pacijento voj dui izaziva neodoljivu sklonost da nikad u svojim depovima nema vie "do vaku na uzici" u jednom i "vezanu buvu" u dru gom. Prosudio sam tada da je nuno, kako bi se u Njujorku bar ne to pripremilo za dolazak tolikog broja osoba, da tamo poaljem kao izvidnika, na brodu koji je iao ispred nas, jednog od naih lju di, izabranog meu onima koji su imali iskustva i u koga sam mo gao imati poverenja. Budui da sam malo vremena pre toga veinu svojih "uenika prvog stepena" - kako su se sami nazivali - koji bi bili kvalifikovani za to, poslao, u optem interesu, u razliite zemlje Evrope i Azije da bi tamo ispunili odreena poslanja, moj izbor je pao, meu oni ma koji su bili kod mene i koji su mi se inili najkvalifikovanijim za to preliminarno putovanje, na jednog od najstarijih sledbenika mo jih zamisli, koji je tada bio glavni doktor u Institutu, na doktora Stjernvala; ipak, kako tada nije uopte znao engleski, odluio sam da mu pridruim, kao asistenta-prevodioca, jednog od mojih novih britanskih uenika. Nakon to sam ih u duhu sve pregledao i razmotrio stav svako ga od njih prema tom putovanju, odluio sam se upravo za onog meu engleskim uenicima koji su nedavno uli u Institut koji je, prema "individualnom nadimku" - kao to je bio obiaj da se pri daje svakom ueniku - obavljao dunost novinara te je, prema to me, trebalo da savreno poznaje svoj jezik. Taj stari engleski novinar, kojeg sam odmah namenio za po slove prevodioca i za asistenta prvog "glasnika mojih novih zami sli" u Americi, dr Stjernvala, i koji je malo kasnije postao saradnik mog linog prevodioca g. Ferapontofa (uenika Instituta koji je

uestvovao u demonstracijama "ritmikih pokreta", da bi zatim postao jedan od trojice "predvodnika" iji je zadatak bio da organizuju demonstracije, predavanja i sve moje poslovne sastanke), taj novinar, kaem, bio je upravo ovek koji je, zahvaljujui nepredvi enim okolnostima - koje su delimino prouzrokovane nesreom ija sam bio rtva, a delimino onom jedinstvenom anomalijom u porodinom ivotu savremenika, naroito kod vas, Amerikanaca, i prema kojoj upravljanje domainstvom pripada eni - postao ka snije va glavni vodi. Govorim, kako ste sigurno ve naslutili, o gospodinu Orageu. Evo kojim su se redom odvijali naredni dogaaji, koji su se svi okonali na tuan nain o emu mislim da vam govorim. Krajem mog prvog boravka u Americi, nakon to sam na uglav nom zadovoljavajui nain ostvario sve svoje planove, bio sam spreman da se vratim u Evropu, s namerom da ponovo doem ova mo nakon est meseci i da u nekim vaim veim gradovima stvo rim stalne ogranke Instituta. Jednog dana, malo pre mog odlaska, kako sam naglas razmiljao pred onima koji su me pratili, pitajui se koga ovde ostaviti da nastavi s radom i pripremi moj skori po vratak, g. Orage, koji se tu takoe nalazio, ponudio je svoje usluge i, vrlo uzbuen, izjavio da se osea sigurnim da je sposoban da se sjajno suoi sa tim zadatkom. Procenivi da on u potpunosti odgovara tome da se pripreme dobro obave, zbog, pre svega, njegovog proverenog znanja engle skog jezika, u ta sam ve mogao da se uverim u Njujorku, a takoe i zbog njegove naoitosti, to, kako je lako shvatljivo, igra vanu ulogu u svim poslovnim odnosima, posebno kod vas, Amerikana ca, prihvatio sam njegovu ponudu i odmah poeo da mu objanja vam neke pojedinosti u vezi sa spomenutom pripremom. A kako sam kasnije saznao, stvarni razlog njegove ponude i njegovog entuzijazma bio je u tome to je za vreme naeg boravka u Njujorku bio zapoeo idilu, koja je u tom trenutku dosegla vrhu nac, s nekom prodavaicom iz one knjiare koja nosi vrlo origina lan naziv "Sanvajs Turn", u kojoj sam imao obiaj da organizujem, ve od samog poetka, za mali broj naih sunarodnika, sastanke tokom kojih sam, izmeu ostalog, odgovarao na razliita pitanja koja su mi postavljali o mojim zamislima.

Dakle, kako sam ve rekao, ve krajem prve nedelje nakon mog povratka u Evropu, bio sam rtva automobilske nesree zbog koje sam potpuno izgubio pamenje vie od tri meseca kao i svu mo razmiljanja, te ostao u krevetu jo est meseci u polusvesnom sta nju, u kojem sam tek napola nadzirao one dve osnovne sposobno sti na kojima poiva ovekova odgovornost i koje uslovljavaju nje govu individualnost. Sve je to imalo za posledicu veliku krizu u mojim poslovima, krizu koja je malo-pomalo dobila takve razmere da je pretila ko nanim slomom; i tada sam iz kreveta, uprkos velikoj fizikoj sla bosti, tano na poetku drugog perioda oporavka moga zdravlja, shvativi savreno, za vreme mojih trenutaka vidovitosti, nastalo stanje, zapoeo da izdajem naredbe i preduzimam sve vrste mera kako bih likvidirao sve to je u vezi s Institutom, koji je, bez ijednog poslovnog oveka meu osobama iz moje okoline, stalno gomilao goleme trokove a nikakvu dobit. U isto vreme, trebalo je da smi slim sve mogue vidove snalaljivosti kako bih se suoio s brojnim nesporazumima koje je ta likvidacija prouzrokovala, kao i s opa snim ispoljavanjima razliitih vrsta, svojstvenim nekim izrodima o kojima sam govorio. Meutim, za vreme tog razdoblja u kojem je funkcionisanje moje uobiajene moi razmiljanja poelo na prekide da se uspo stavlja, omoguujui mi da jasno shvatim ta se dogodilo i da za mislim razliite naine izlaska iz tog stanja, neko iz moje okoline, ko je u to vreme bio "ministar finansija", izneo mi je tako teak finansijski problem ije je reavanje prevazilazilo moje sposobno sti. Meutim, rekao je da je upravo iz Amerike, ba tog jutra, primio hiljadu dolara od g. Oragea, i dodao da je to ve trei put da prima slian iznos, i da su ti iznosi uvek stizali ba kad je trebalo. Za vreme sledeih meseci, kako se moje stanje nije menjalo, ili gotovo uopte nije menjalo, i kako sam jedva bio u stanju da, u tre nucima vidovitosti, raspravljam o poslovima u vezi s likvidacijom u toku, i da zamislim razna reenja izlaska iz tog oajnog stanja, potpuno sam zaboravio g. Oragea i brigu koju je pokazao prema meni i mom delu. Dakle, godinu dana nakon tog razgovora o novcu koji je on po slao iz Amerike, kada se moje zdravstveno stanje poboljalo i kada

su pretnje neposrednog sloma bile manje-vie neutralisane, otkrio sam da su "poiljke" g. Oragea, mada neto stanjene, i dalje stiza le, i da su u njima uestvovali neki vai sunarodnici. Od tada sam promenio svoju poetnu odluku da vrata svoje kue zatvorim svi ma, i napravio jedan plan za vas, Amerikance, koji inite ovu gru pu, i uopte za sve vae sunarodnike koji su pokazali zanimanje za moje zamisli. Od tog trenutka, ne samo da e vam moja vrata uvek biti otvorena, nego u se za neke od vas, o ijoj stvarnoj privreno sti mojim zamislima jemi neko ko mi je ve dokazao svoju odanost u tom pogledu, uvek truditi, u meri u kojoj mi to bude doputala moja velika usredsreenost na ozbiljne probleme koje postavlja moje pisanje, da naem vremena za susrete. Da se vratim onoj fiksnoj ideji koja je posluila kao inilac pro gresivne kristalizacije specifine osobine u strukturi vae linosti o kojoj sam govorio. Verovatno je jedini njen uzrok bilo - kako to sada shvatam nakon iscrpnih suoavanja i "statistikih dedukci ja" utemeljenih na mojim linim ispitivanjima vie lanova te gru pe, kao i njihovih blinjih - ono to je usledilo ovde: G. Orage, koga sam bio ostavio u Americi - gde je njegova jedi na dunost u poetku bila da sprovodi moje instrukcije, u vezi s drugim putovanjem koje sam imao u planu, i koji je stalno bio zao kupljen mojim zamislima, premda jo nije bio potpuno potpao pod uticaj "anela s levog ramena" - im je saznao sve pojedinosti o nesrei koju sam pretrpeo, nekoliko meseci se posvetio, koristei snaan utisak koji sam pobudio kod vaih sunarodnika i koji se odrao po zakonu inercije, skupljanju novca da bi mi deo poslao u manastir Prije. U isto vreme, elei oevidno tim skupljanjima da prida neko spoljno opravdanje, zapoeo je da upravlja razredima "ritmikih pokreta" koje sam bio organizovao u Njujorku. Uz to, shvativi nu nost kao i golemi problem osiguravanja sredstava, da mi ujedno poalje novca i da se suoi sa preteranim tekoama svog novog porodinog ivota - jer se njegova idila zavrila venanjem s pro davaicom iz "Sanvajs Turna", s jednom mladom Amerikankom i ji je nain ivota bio u neskladu s njenim poloajem - zapoeo je, a sve kako bi poveao svoje prihode, da organizuje razgovore isto-

vetne onima koje je bio uo u Institutu, o temama koje je bio prou io za vreme svog probnog roka. Nakon to je iscrpeo svu tu grau, a kako od mene nije primao nita novo, ak ni najmanje uputstvo o tome ta je potrebno da i ni, ni kako da ide dalje, hteo ne hteo, bio je prisiljen da nastavi, ko ristei ono malo znanja steenog za vreme eksperimentalnog peri oda u Institutu kao obian uenik, i s tim je vrlo ogranienim zna njem "manipulisao uzdu i popreko". Kako sam shvatio samo u ovo poslednje vreme, tokom mog sa danjeg boravka, ispitujui neke od vaih drugova koji su otpoetka pripadali grupi kojom je upravljao g. Orage, on se, kao pravi "ongler", znao izvui iz neprilike uz pomo samih preliminarnih saznanja - koja proizlaze iz sveukupnog zbira informacija koje osvetljuju celinu mojih zamisli - a koja su bila u vezi s pitanjem o kojem sam govorio u prethodnom predavanju, pitanjem "samoposmatranja", to jest, uz pomo sveukupnog letiminog pogleda na informacije koje, mada su neophodne, za poetak, svakom ko preduzme da se bori za spoznaju istine, ipak nepogreivo vode, ukoli ko postanu centar gravitacije njegovog miljenja, kako sam ve ustanovio i poverio ima tome dugo vremena, tek takvom ishodu kakav danas s velikim aljenjem ustanovljujem u gotovo svima meu vama. Stanje koje je bilo nastalo na poetku mog pisanja, zbog nesre e koju sam pretrpeo, produilo se do sadanjeg razdoblja. Danas, nakon sedmogodinjeg prekida u progresivnom ostva renju dobro razraenog programa o kojem sam govorio, a koje je postalo cilj i smisao mog ivota, nakon to sam napokon ispunio najtei i najhitniji deo zadatka koji je za sve te godine od mene izi skivao znatnu panju i neprestane napore, odluio sam, zavrivi najtei deo tog zadatka, da se ponovo posvetim ostvarenju svog programa, ali da se ovaj put oslonim na rezultate postignute to kom ovih poslednjih godina intenzivnog i stalnog rada, a koji su se konkretizovali u deset debelih svezaka. Drugim reima, nameravam svojim rukopisima da dam zavrni sjaj, kako bih ih uinio do stupnima shvatanju svakog obinog oveka, nastavljajui dalje taj posao pod istim uslovima, to jest, piui u raznim kafanama, re-

storanima i na drugim javnim mestima u toku svojih putovanja, koristei svoje sluajne ili namerne boravke u raznim centrima savremene civilizacije, i uz to udovoljivi propisanim uslovima pri premim teren za organizaciju "klubova" o kojima sam govorio pro li put. Tako, doao sam ovamo, kod vas, u trenutku kada su se stekli uslovi koji mi omoguuju da preduzmem ostvarenje svojih plano va. Odluio sam da tokom ovog boravka sve vreme koje mi bude preteklo u ispunjenju mog osnovnog zadatka posvetim otvaranju prvog od tih klubova. Otvaranje ba ovde, u Njujorku, uz uee lanova vae grupe, ovog ogranka, prvog ne samo u Severnoj Americi nego uopte, od svih ogranaka glavnog kluba, kojem je sedite u Francuskoj u ma nastiru Prijeu, bie, po mom miljenju, u svakom pogledu, oprav dano, pa ak i objektivno pravedno. Bie opravdano i pravedno zato to ste vi, Amerikanci, a naro ito vi koji inite ovu grupu, i koji ste ve odavno u dodiru s mojim zamislima, bili jedini koji ste mi odavali priznanje za vreme tekih godina krize. Pored toga, nakon moje nesree, dok sam se potpuno predavao svom novom zanimanju kao pisac i prekinuo veze s oso bama na razliitim poloajima i iz svih klasa koje sam pre poseivao po raznim zemljama Evrope, vi ste takoe bili jedini s kojima sam odravao line odnose - s izuzetkom, naravno, nekih konoba ra zaposlenih u raznim kafanama i restoranima. Pa dobro, prijatelji moji! Vi koje mi nalae Sudbina! Treba da vam kaem da uprkos svojoj naijiskrenijoj elji, znate vi to dobro, da s vama, ba ovde, organizujem prvi ogranak "osnovnog jezgra" institucije blisko povezane sa mojim zamislima, shvatam, nakon nepristrasne analize, pri punoj svesti, cele prolosti, i nakon suo avanja sa izvesnim neospornim injenicama, da ne mogu u miru da ispunim tu elju tako dragu mojoj prirodi. Takva moja unutarnja protivrenost proizlazi iz toga to sam jasno shvatio da neki meu vama - bilo da su oduvek takvi, bilo da su takvi postali zbog raznih nesporazuma koji su izbili, ovih poslednjih godina, u unutarnjem ivotu vae grupe - uopte ne ispu njavaju uslove koji moraju da se zahtevaju od lanova ove prve

ustanove, koja u budunosti treba, po mom miljenju, da bude od velikog znaaja za celo oveanstvo. Za vreme mog boravka meu vama, vie puta sam ozbiljno raz miljao o nastalom stanju, a da nikada nisam uspeo da naem iz laz; ali danas, nakon to sam shvatio da u bar godinu dana, ako ne i vie, biti potpuno zaokupljen pisanjem i da u, s druge strane, biti u obavezi da se vratim u Njujork sledee godine zbog posla koji nema nikakve veze s vama, kategorino sam odluio da na godinu dana odloim osnivanje tih klubova i da sve svoje vreme, do kraja mog boravka ovde, posvetim tome da sam reorganizujem vau grupu. Nameravam u nju da uvedem neka ivotna naela blisko pove zana s mojim zamislima, a koja bi trebalo po svaku cenu uvesti u praksu. Ta naela bi tada mogla doprineti da se, u celokupnoj psi hikoj strukturi nekih meu vama, ubrzano iskristaliu injenice koji bi vam omoguavale da, za vreme mog sledeeg putovanja, po stanete dostojni toga da budete lanovi "konstitutivnog jezgra" te prve ustanove - dok bi, u optem duevnom sklopu drugih, pomo gle kristalizaciji injenica koja e ih dovesti do toga da iskreno spo znaju svoju nesposobnost da budu lanovi te prve ustanove, tako da se, nakon to to shvate, sami iz nje povuku. Drugim reima, odluio sam da sve svoje slobodno vreme po svetim najpre tome da ustanovim, u eljenim rokovima, osnove neophodne da se osobi koju imam nameru da vam poaljem omo gui da preuzme sve dunosti koje se od nje budu oekivale, a u bli skoj saglasnosti s mojim zamislima, pri strogom ostvarenju vr stih planova - i drugo, da proistim vau grupu od elemenata koji ne samo to ne mogu iz postojeih uslova da izvuku nita u svo ju korist, nego se ak izlau opasnosti, to se tie razrade i primene opteg programa te nove grupe, da se pokau vrlo, zaista vrlo tetnim. Drugi deo tog plana, koji se sastoji u ienju nae grupe od ne poeljnih elemenata, ostvarie se sam od sebe ve na poetku, bu dui da e neki pomno odreeni uslovi biti postavljeni svim lano vima, uslovi koji ne ostavljaju mesta nikakvom kompromisu, a ko je svi meu vama nee biti u stanju da prihvate, tako da e neki me u vama sami od sebe napustiti grupu.

Trinaest obaveznih uslova, koji moraju biti apsolutno prihva eni da bi se bilo lanom te nove grupe, postaviu ve prvih meseci njenog postojanja; sedam e ih biti od "objektivnog znaaja", to jest ticae se grupe u celini, i morae da ih ispunjavaju svi bez izu zetka - a est ostalih e biti "subjektivnog znaaja" i ticae se lino nekih lanova stare grupe, zbog kojih su i ustanovljeni. U vezi s tim subjektivnim uslovima, treba rei da e njihov ka rakter proisticati iz posmatranja koja sam ve obavio ili koja mi slim da obavim, bilo sam bilo preko onih koje u za to zaduiti, o specifinim crtama linosti koje su se stvorile u svakome od vas na osnovu izvesnih psihikih predispozicija koje su ili nasledne ili steene za vreme razdoblja u kojem ste bili lanovi s jednakim pra vima stare grupe. to se tie smisla trinaest uslova i motiva koji e logiki oprav dati njihovu nunost, dau prethodno objanjenje samo onima koji budu pristali na posebnu zakletvu i na njoj budu radili, a iji u oblik delimino da naznaim sada, a delimino kasnije, kako bi se strogo ispunilo prvih sedam objektivnih uslova koje sam spomenuo. Rekavi to, pozvao sam svog sekretara i izdiktirao mu sledee: "Ja, dolepotpisani, nakon zrelog i dubokog razmiljanja, bez ikakvog uticaja sa strane, ve sopstvenom voljom, zaklinjem se da osim instrukcija g. Gurijeva ili osobe koju je on slubeno ovlastio da ga predstavlja, neu imati nikakvih odnosa, usmenih ili pi sanih, ni s jednim lanom stare grupe sledbenika zamisli g. Guri jeva koja je do sada postojala pod nazivom 'grupa Orage', i da neu imati nikakvih odnosa, osim uz posebno doputenje g. Gurijeva ili njegovog zastupnika, sa samim g. Orageom. "Veze u imati samo s onim lanovima stare grupe koji budu na popisu predstavljenom mi za vreme optih skuptina nove egzoterijske grupe." Nakon to sam naglas proitao tekst ove zakletve, nastavio sam: Oni meu vama koji, "nakon zrelog i dubokog razmiljanja", kako je reeno u ovom tekstu koji sam vam upravo proitao, pri-

hvataju da potpiu taj papir, moi e to da uine ovde prekosutra u podne, u prisustvu mog sekretara-prevodioca. to se tie dana i mesta odravanja prve opte skuptine ove nove egzoterijske grupe, svi koji budu potpisali ovaj papir u odre enom roku bie o tome na vreme obaveteni.

TREE PREDAVANJE
Koje sam odrao pred dosta skuenim auditorijumom Da bi celina mojih izlaganja i objanjenja - kao i razna izlaga nja instruktora koje sam posebno pripremio i koje, poevi od ove godine, nameravam s vremena na vreme ovde da aljem - bila plo donosna i dala stvarne rezultate tokom vaih buduih zajednikih skupova i vaih linih susreta, drugim reima, da bi svi vai razgo vori u vezi s mojim zamislima prestali da imaju specifian karakter koji su imali do sada, a zbog ega su nedavno okvalifikovani kao "seanse kolektivnog golicanja", elim ve danas, tokom ovog "pr vog skupa na novim naelima", da dam "savet" namenjen izuzet no vama, Amerikancima, a posebno vama koji inite ovu grupu, jer, u sadanjim uslovima, jedino strogo ispunjenje tog saveta mo e, prema mom miljenju, zaustaviti razvoj opasnih posledica za bluda iz prolosti. Prijateljski savet koji vam dajem, vama, Amerikancima, koji predstavljate ovu grupu, i koji ste postali, zahvaljujui nizu sluaj nih okolnosti, moji najblii istinski prijatelji, sastoji se u tome da se u svakom od vas podstakne spoznaja preke nunosti da radikal no ukine, bar na tri meseca, itanje svojih novina i asopisa, i da, za to vreme, to bolje moe, usvoji sadraj triju knjiga prve serije mojih dela, naslovljenog Nepristrasna kritika ljudskog ivota. Neophodno je za svakoga meu vama da se upozna sa sadra jem tih knjiga kako bi, neposredno ili posredno, dobio zbir dobro odreenih informacija o problemu koji postavlja praktino ostva renje onoga zbog ega sam organizovao (a sada i reorganizovao) grupu koju vi sainjavate - vi koji ste, mada to jo niste iskusili ce-

lim svojim biem, manje-vie spoznali apsurdnost vaeg obinog ivota, i koji inite ozbiljan napor da u svim moguim vidovima ot krijete objektivnu istinu i da se njome promete, kako biste na tim osnovama izgradili vau stvarnu individualnost, kako biste se ka snije mogli u svim prilikama izraziti na nain koji odgovara stvore nju na sliku Boju. Treba rei da ono to sam izloio u tri knjige prve serije, na uopten nain obuhvata gotovo sva pitanja koja, po mom uverenju - utemeljenom na dugogodinjem eksperimentalnom istraivanju - mogu pasti na pamet oveku u savremenim ivotnim uslovima. Pored toga, svim tim pitanjima sam pristupio u takvom obliku i onakvim logikim redom koji itaocu pomau da se automatski navikne na aktivan nain miljenja i da teorijski prihvati njihovu stvarnu sutinu, te da mu prue nain - kako to preko iziskuje sa ma mogunost da se nastavi rad na sebi - da ustanovi, ne samo svojim uobiajenim svesnim, nevanim u ovom sluaju, nego svim svojim biem, efemerni znaaj svih svojih prethodnih poimanja i shvatanja. Uostalom, potpuna spoznaja koju ete stei o sadraju tih triju knjiga omoguie nam, meni lino kao i instruktorima o kojima sam govorio, kada budemo prili pitanju koje ini "centar gravita cije" tog trenutka, da se jednostavno pozovemo, da bismo dobili na vremenu, na odgovarajue poglavlje iz prve serije, i vi ete tako moi, budui da ve imate preliminarne informacije o tom predme tu, lako prihvatiti ono to emo potom dublje razraditi. Na primer, danas nameravam da raspravljam o pitanju u vezi s injenicama koje sam manje-vie razjasnio u poslednjem poglavlju tree knjige koja je naslovljena "O autoru": istraivanje tog pitanja trebalo bi, dakle, da bude mogue predstaviti kao nastavak tog po glavlja. I ako ste vi dobro proeti njegovim sadrajem, moi u da se po zivam na eljene odlomke - dok sam sada prisiljen da gubim vreme itajui vam razliite odlomke iz tog poglavlja. Naroito vam je potrebno da poznajete deo poglavlja naslovlje nog "Dodatak", koji sam napisao nakon to sam dokazao potpuni automatizam savremenog oveka i njegovu potpunu nitavnost u vezi sa "nezavisnim izraavanjima" njegove individualnosti.

Nakon to sam to rekao, zamolio sam svog sekretara da proi ta odlomke koje sam upravo bio spomenuo: "Takav je obian osrednji ovek- svesni rob potpuno u slubi ciljeva univerzalnog poretka, a koji su strani njegovoj linoj indivi dualnosti. "Moe celog svog ivota da ostane onakvim kakav se bio rodio, i onakvim kakav se bio obrazovao, pod delovanjem svakovrsnih uticaja koji na kraju odreuju uslove njegovog postojanja, a zatim, kao takav, nakon smrti, da bude razoren zauvek. "Pa neka je u tome opti zgoditak svakog ivota, Velika Priroda je ipak dala nekim oblicima ivota, na primer oveku - mogunost da ne bude jednostavno slepo orue u slubi objektivnih ciljeva Univerzalnoga Svega; dala mu je sredstva, opsluujui i svesno ostvarujui ono to mu je bilo sueno, da proizvede vie nego to se od njega trailo, i da taj viak iskoristi za svoj 'egoizam', to jest za odreenje i izraavanje svoje sopstvene individualnosti. "Ta mogunost mu je data takoe da slui optem cilju, jer sa ma ravnotea objektivnih zakona iziskuje takve nezavisne ivo te, autonomnog sklopa, relativno osloboene, a posebno ljudske vrste. "S tim u vezi, smatram svojom moralnom dunou da ovde dodam i naglasim da, iako je osloboenje mogue za oveka, nije svakome pruena mogunost da do njega doe. "Brojni razlozi mogu tome da se suprotstave, a oni ipak u vei ni sluajeva ne zavise samo od nas lino, ni od velikih kosmikih zakona, nego samo od sluajnih uslova naeg dolaska na ovaj svet i naeg obrazovanja, a meu njima su, naravno, glavni naslee i okolnosti u kojima se odigrao proces naeg 'pripremnog razdo blja'. Ti uslovi koji se ne mogu nadzirati mogu biti dovoljni da to osloboenje onemogue..." Na ovom mestu sam prekinuo itaoca, te objasnio da emo pre skoiti sledee stranice da dobijemo na vremenu i da je, za temu te veeri, bilo samo potrebno upoznati poreenje izmeu ivota oveanstva, kao celine, i toka velike reke koja se deli - na odgovaraju oj taki, prema mojoj definiciji, u asu kad ovek postie odgovor nu zrelost, to jest doba u kojem se na precizan nain otkriva je li ili nije uspeo da stekne preduslove potrebne za posedovanje svog

sopstvenog "Ja" - na dva toka, od kojih se jedan uliva u okean bez granica, s mogunou kasnijeg razvojnog kretanja, a drugi u pod zemne ponore u kojem sledi kretanje involutivnog poretka, ovaj put za potrebe same Prirode. Zatim sam oznaio mesto gde itanje moe da se nastavi: "Za nas, savremene ljude, najvee je zlo to, zbog raznih uslova naeg svakodnevnog ivota, a naroito zbog naeg nenormal nog 'obrazovanja', u doba punoletstva, stiemo samo takve sklo pove linosti koji odgovaraju toku reke ivota osuenom da se iz gubi u podzemnim ponorima, i to upadamo u taj tok. Stoga nas on vue kuda hoe, a mi, ne razmiljajui o posledicama, ostajemo pa sivni, putajui da nas nosi kao olupine, kuda struja hoe. "Sve dok ostajemo pasivni, biemo prisiljeni da budemo samo orue u slubi 'involutivnih i evolutivnih stvaranja' Prirode, i moraemo ceo preostali deo naeg ivota da poput robova budemo podreeni hirovima svake vrste slepih zbivanja. "Budui da je veina meu vama prela prag punoletnosti i iskreno spoznala da jo nije postigla svoje sopstveno 'Ja', i budui da shvata, uostalom, prema sutini onoga to sam rekao, da per spektive koje ih oekuju ne donose sobom nita posebno prijatno, tako, iz straha da vi - vi koji ste upravo postali toga svesni - ne po stanete 'obeshrabreni', i ne zapadnete u 'pesimizam', toliko rai ren u nenormalnom ivotu dananjice, rei u vam sasvim iskreno, bez ikakve zadnje misli, oslanjajui se na uverenja steena tokom dugih godina prouavanja, i osnaena brojnim iskustvima na ijim sam rezultatima osnovao 'Institut za harmonian razvoj oveka' da ni za vas nije jo sve izgubljeno. "Zapravo, prouavanje i iskustva koja sam tom prilikom spo menuo jasno su mi dokazala da je naa Majka Priroda, u svojoj bes konanoj budnosti, predvidela da bia mogu da dosegnu svoje su tinsko bie, to jest, sopstveno 'Ja', ak i nakon to su postala punoletna. "To predvianje pravedne Prirode sastoji se, na primer, u tome to nam je, nakon dostizanja stepena razvoja koji odgovara puno letnosti, data mogunost da naim sopstvenim stremljenjem i po mou izvesnih unutarnjih iskustava i izvesnih spoljnih uslova u svom optem sklopu iskristaliemo preduslove potrebne za stica-

nje tog sutinskog jezgra - po cenu, naravno, mnogo veih napora nego to je to bilo u pripremnom razdoblju. "Proces intencionalnog stvaranja tih preduslova u naem sklo pu uslovljen je tekoom koju predstavlja prelaz iz jednog u drugi tok reke ivota. "Zanimljivo je ovde spomenuti da izraz koji nai savremenici esto koriste, uostalom sasvim automatski, i bez ikakvog shvatanja skrivenog smisla, 'prvo osloboenje oveka', upravo izraava, prema tumaenju koje o njemu daju upueni iz jedne kole koja da nas postoji u srednjoj Aziji, smisao one slike koju sam dao u svojim zapisima o mogunosti da svaka kap vode prvobitne reke ivota pree iz toka namenjenog da se izgubi u podzemnim ponorima u onaj koji se izliva u iroka prostranstva okeana bez granica. "Premda je Velika Priroda dala mogunost tog prelaza oveku koji je, nakon to je dosegnuo punoletnost, ve uao u tok podzem nih ponora, moram vas upozoriti, kako ne bih u vama podstaknuo iluzije; prei iz jednog toka u drugi nije tako lako - ali ko hoe da pree, prelazi. "Za to je neophodno, zadravajui bez predaha stanje aktivne svesti, postii pre svega u sebi samome, po cenu upornosti u sva kom iskuenju, intencionalnu kristalizaciju preduslova sposobnih da urode neugasivim podsticajem elje za tim prelazom. "Zatim e oveku biti dato pokretanje svih njegovih unutarnjih snaga za upornu borbu protiv oevidnih anomalija usaenih u nje govoj individualnosti, koje su primetne ak i njegovom zdravom razumu, to jest, za borbu protiv navika ukorenjenih u njemu, koje smatra nedostojnima sebe za vreme razdoblja u kojima je najspo kojniji, navika koje doprinose pojavi naega unutarnjeg 'Boga zloinitelja', u svrhu podravanja i ojaavanja njegove snage i njego ve moi, uvek i u svemu - 'Boga zloinitelja' ija prisutnost stvara savrene uslove, naroito kod savremenih ljudi, za uivanje u sta nju 'nepomuenog mira'. "Drugim reima, potrebno je da se odreknete svega to ini obi an ivot. O toj smrti govore sve vere.

Takvo je znaenje izreke koja nam dolazi iz najdavnijih vre mena: 'Bez smrti nema uskrsnua'. To jest: 'Ne umre li, nee biti ni uskrsnut'. Ovde se ne radi o smrti tela, jer za tu smrt nema uopte potre be za uskrsnuem. Ako postoji dua, i ako je besmrtna, ona moe i bez uskrsnua tela. To uskrsnue nije nikako potrebno da bismo se pojavili na Poslednjem sudu pred naim Gospodom, kako nas ue crkveni oci. Ne, svi proroci koji su odozgo poslati pa i sam Isus Hrist govo rili su o toj smrti koja moe ovde dole da posreduje, u ovom ivotu, to jest o smrti 'tiranina' koji nas ini robovima, a jedino njegovo unitenje moe da osigura prvo veliko osloboenje oveka." Na tom mestu sam prekinuo itanje i nastavio ovako: Nakon svega to je proitano, svi vi bi trebalo da shvatite da ono to neminovna sudbina iziskuje od svakog oveka kako bi sa uvao mogunost ulaska na novi put, na put "evolutivnog kreta nja", jeste da poseduje bar nekoliko preduslova za sticanje svoga sopstvenog "Ja". ovek koji, zbog uslova tokom svog pripremnog perioda, nije iskoristio vreme u kojem mu je od Prirode bilo unapred predodree no da u njegovom optem sklopu doe do prirodnog sticanja predu slova koji su neophodni za kasnije formiranje njegovog sopstve nog "Ja", i koji dostigavi punoletnost - uzrast u kojem se zdravo rasuivanje ponekad moe ispoljiti u saglasnosti sa zakonima sluajno otkriva tu injenicu i odluuje da iskoristi mogunost da bude takav kakav u stvarnosti treba da bude, to jest da ima svoju sopstvenu individualnost, odreenu neospornim posedovanjem svog sopstvenog "Ja", taj ovek - kako su to ustanovili pravi mu draci svih prolih razdoblja - treba apsolutno da zapone sa tim da u sebi svesno stvori sedam preduslova svojstvenih jedino ljud skom biu, odnosno predispozicija iji kvalitet ispoljavanja zavisi od savrene usklaenosti njegovog funkcionisanja s osnovnim za konom Svemira, a to je Heptaparapashinok. Danas u govoriti samo o trima od tih sedam psihikih inilaca svojstvenih jedino oveku.

U izvesnim uslovima, ustanovljenim automatski ili intencionalno stvorenim, a zavisno od mentalnih asocijacija i emotivnih iskustava, ova tri inioca proizvode, u svom optem psihikom delovanju, tri odreena podsticaja. Pre nego to nastavim da objanjavam ta je nuno initi i ka ko ovek treba svesno da se izraava, iznutra kao i izvana, da bi u sebi podstakao tri podsticaja koji treba da se pojave kao vidovi, saglasni zakonima, njegove stvarne individualnosti, prisiljen sam, da bih ih oznaio - zbog nedostatka odgovarajueg izraza u engle skom jeziku i prema tome nemogunosti da se makar priblino shvate spomenuti podsticaji - da izaberem vie-manje odgovaraju e konvencionalne nazive, a koje emo od sada koristiti u naim razgovorima. Da bih donekle odredio prva od ta tri ljudska podsticaja koji treba da izbiju i da se ispolje u stvarnom oveku, moemo da se po sluimo reju can, ne u smislu koji sadri u jeziku savremenih En gleza, nego u onom smislu koji su joj davali njihovi preci u "predekspirsko" doba. Premda u savremenom engleskom jeziku postoji re koja tano odreuje drugi od tih ljudskih podsticaja, glagol to wish, ipak je vi, Amerikanci, kao uostalom i sami Englezi, upotrebljavate samo da biste izrazili, naravno nesvesno, jedan od vidova tog "ropskog podsticaja", mogli bismo rei, kojem odgovaraju, posebno u tom je ziku, mnoge rei, kao to like, to want, to need, to desire, ili: voleti, hteti, trebati, eleti. to se tie rei koja bi odgovarala da se izrazi i shvati trei od tih ljudskih podsticaja mogli bismo je traiti u svim renicima engle skog jezika i ne bismo nali nijednu koja bi mu imalo odgovarala. Taj podsticaj, svojstven jedino oveku, u engleskom jeziku se moe odrediti samo na opisan nain, to jest uz pomo vie rei. to se mene tie, privremeno u ga izraziti ovako: "potpuno primeivati svoju celokupnost kao konkretnu stvarnost". Ovaj trei podsticaj, koji bi ponekad trebalo da se ispolji, u do bro odreenom obliku, u optem sklopu svakog normalnog oveka za vreme njegovog budnog stanja, najvaniji je od sedam podstica ja svojstvenih samo oveku, jer udruen s dva prva podsticaja - za koje sam ve rekao da bi se na engleskom mogla izraziti reima can

i wish, gotovo je dovoljan da ini i predstavlja pravo "Ja" oveka koji je postao punoletan. I samo u oveku koji ima takvo "Ja", ta tri podsticaja - od kojih su dva gotovo odreena engleskim izrazima I can i I wish- postiu puno znaenje koje im pridajem: to znaenje, kao i odgovarajua snaga delovanja njihovog izraavanja, javlja se samo u onome ko ji, svojim intencionalnim naporima, podstie u sebi samome preduslove sposobne da stvore te, za oveka svete, podsticaje. Samo takav ovek, kad svesno kae: "jesam" - jeste stvarno; "mogu" - moe stvarno; hou - hoe stvarno. Kada "hou" - celim svojim biem oseam da hou, i da mogu hteti. To ne znai da elim ili da oseam potrebu da bih voleo ili ak da to elim. Ne. "Hou". Nita me ne privlai, nita ne elim, niti elim bilo ta, nita mi nije potrebno - sve to je robovanje. Ako "hou neto, treba to da volim, ak ako i ne volim to. Mogu hteti to da volim, zato to "mogu". Hou - oseam celim svojim biem da hou. Hou - zato to mogu hteti. Oslanjajui se na sopstveno iskustvo, ini mi se naroito nu nim da ovde naglasim tekou jasnog shvatanja svega toga bez dugog i dubokog razmiljanja i, uopte, tekou da se zadrimo na pravom putu kako bismo u svom optem sklopu stekli inioce spo sobne da urode s barem ta tri prva od sedam podsticaja znaajnih za stvarnog oveka. Prepreka koja izbija ve pri prvim pokuajima proizlazi iz sledee injenice: s jedne strane, ovi podsticaji mogu da postoje, gotovo iskljuivo, samo ukoliko ve imamo sopstveno "Ja", a s druge strane, "Ja" moe da se javi kod oveka, gotovo is kljuivo, samo ukoliko u sebi ima ta tri podsticaja. Da bih vam omoguio da svesno razvijete ta tri sveta podstica ja, nameravam da vam preporuim nekoliko jednostavnih vebi, od onih koje su ve bile detaljno izloene u programu Instituta koji sam osnovao, a koje su bile namenjene uenicima koji su pristupili "mezoterijskoj grupi". Kaem "jednostavnih" zato to su u raznim ozbiljnim kolama za samousavravanje, koje i danas postoje, predviene u istu svr hu vrlo sloene vebe.

Da bi neki stvaran uticaj mogao da deluje na opti sklop onih koji rade sve te posebne vebe, i da bi se olakalo usvajanje svega to je postignuto, pre svega treba znati da je taj skup rezultata, koji stvaraju razne aktivnosti koje se odigravaju u ovekovom duev nom ivotu, a koji nazivamo "panja", sposoban da se podeli - bilo spontano zbog sluajnih okolnosti, bilo pod intencionalnim delovanjem neke sile volje - u vie dobro odreenih delova, i da svaki od tih delova tada moe - bilo spontano, bilo intencionalno i dalje - da bu de usredsreen na poseban cilj s odreenim intenzitetom. U sadanjem sluaju, neophodno je nauiti da se panja podeli na tri gotovo jednaka dela, a zatim da se oni simultano, na odree no vreme, usredsrede na tri unutarnja ili spoljna vrlo razliita "cilja". Da bi se omoguilo efikasno dosezanje tog cilja, u razraenom programu o kojem sam govorio naznaen je niz vebi pod imenom "pripremanje terena". Premda su vebe u tom programu namerno bile sastavljene izvesnim sledom, pretpostavljajui da se zapone s brojem jedan, za vas, Amerikance, a zbog raznih nesporazuma u prolosti, smatram efikasnijim da se zapone s brojem etiri. Ta veba broj etiri iz niza zvanog "pripremanje terena" izvodi se u praksi na sledei nain: Pre svega treba svu svoju panju podeliti na tri gotovo jednaka dela, a potom usredsrediti svaki od tih delova na razliiti prst de sne ili pak leve ruke, na primer kaiprst, srednjak i prstenjak, usta novljujui u jednom prstu ishod organskog procesa zvanog "biti osetljiv" (ressentir), a u nekom drugom ishod procesa zvanog "oseati" (sentir), dok bi se sa treim napravilo bilo kakvo ritmiko kre tanje, a da se pri tome u automatski tok mentalnih asocijacija uve de niz brojeva koji bi se ponavljao bilo u normalnom redu, bilo pre ma nekom posebnom raunu. Ovde ponovo iskrsava pitanje siromatva engleskog jezika, ovaj put u tom smislu to savremenici koji pripadaju engleskoj ra si, a vi takoe, Amerikanci, koji ste posudili njihov jezik i upotre bljavate ga u svakodnevnom ivotu, nemate ni najmanjeg pojma o razlici koja postoji izmeu dva sasvim razliita podsticaja, ak kod

obinog oveka, hou rei izmeu podsticaja "oseati" i podsticaja "biti osetljiv". Budui da je vrlo vano upoznati razliku izmeu ta dva podsti caja, da bi se shvatile moje kasnije naznake o svim vebama koje e vam biti potrebne, kao i o prirodi stvarnog ovekove psihike strukture, biu prisiljen da prekinem logiki sled zapoetog izlaga nja, i opet uzmem vie vremena da objasnim, za sada bar priblino, to psiho-filoloko pitanje koje je tako neoekivano iskrsnulo. Da bih vam objasnio to vrlo vano pitanje - razliku izmeu "oseati" i "biti osetljiv" - dau vam sledeu definiciju: ovek "osea" kada njegovi "inioci inicijative" emaniraju iz jednog od onih mesta razasutih u njegovom optem sklopu koje savremena nauka naziva "simpatikim nervnim ganglijama", a iji je glavni centar poznat pod nazivom "solarni pleksus"(sunani splet, prim. prev.) i ija se sveukupnost delovanja, prema terminologiji koju sam davno ustanovio, naziva "centrom oseaja"; a "biti ose tljiv" znai da je osnova tih "inioca inicijative" skup "motornih neurona" kime i jednog dela encefalikog mozga, skup koji se pre ma mojoj terminologiji zove "motornim sreditem". Prirodna razlika izmeu ta dva nezavisna izvora, koju vi ne po znajete, odreuje razliku meu funkcijama koje ne razlikujete jed nu od druge. Za ovu etvrtu pripremnu vebu koju vam upravo objanjavam, nuno je - sluei se "supstitutom" koji danas u vama ispunjava "obaveze" onoga to kod stvarnog oveka ini "voljnu panju", a kod vas je tek "napetost sopstva" - nauiti istovremeno posmatrati tri heterogena rezultata do kojih dolazi u vama, a svaki od njih pola zi iz razliitog izvora opteg delovanja vae celokupne linosti. Dru gim reima, jedan deo te panje treba da bude zaokupljen time da ustanovljuje u jednom od prstiju proces koji ini "biti osetljiv", drugi da ustanovljuje u nekom drugom prstu proces koji ini "oseati", a trei deo treba da prati automatske pokrete treeg prsta. Premda je ova etvrta veba najtea od svih koje ine taj niz vebi, ipak jedino ona u nama, zbog raznih nesporazuma o kojima sam govorio, moe, prema mom miljenju, ispraviti zabludu iz pro losti i pripremiti sve to je potrebno za budunost.

Da bi se shvatilo ono to je u njoj neophodno i procenila njena stvarna tekoa, nuno je da se ona ponavlja mnogo, mnogo puta. U poetku jednostavno treba neprestano da pokuavate da shvati te smisao i vanost ove etvrte vebe - a najpre za vas same - ne oekujui da ete postii ikakav konkretan rezultat. Samo to shvatanje i sposobnost da dobro izvodite tu vebu omoguie vam da dokuite smisao i vanost svih sledeih vebi, koje je neophodno shvatiti i izvoditi ukoliko postoji spremnost za to da se postigne sopstvena individualnost. Savetujem vam, dakle, da "pokrenete" sve svoje snage i svoje sposobnosti da biste bili sposobni da, za neko vreme, ne budete lenji, i da se u isto vreme prema sebi samima, to jest prema svojim sopstvenim slabostima, pokaete sasvim nemilosrdni, jer e od te prve vebe zavisiti celokupan normalni poredak vaeg budueg ivota - sve vae budue sposobnosti, svojstvene samo oveku, saglasno zakonima. Stoga, dakle, elite li stvarno u sebi stei ono to jedino razli kuje oveka od obine ivotinje, drugim reima, elite li da budete onakvi kakvim vam je Velika Priroda dala mogunost da budete pod uslovom da to uistinu elite - eljom koja emanira iz triju delova vaeg bia nezavisno oduhovljenih - i preduzmete li svesne na pore u cilju da se preobrazite u "obraenu zemlju" sposobnu da iz nje proklija i izraste ono na emu poiva nada Stvoritelja svih po stojeih stvari, tada e biti potrebno da, u svakom asu i u svim pri likama, borei se protiv slabosti koje su deo vae ljudske prirode, po svaku cenu dospete do potpunog shvatanja, a zatim i do prak tinog izvoenja ove vebe kako sam vam je izloio. Imaete tada mogunost da svesno u sebi samima iskristaliete preduslove spo sobne da urode tim trima podsticajima, koji obavezno moraju da postoje u optem sklopu svakog oveka koji ima pravo da se nazo ve stvorenjem na sliku Boju.

ETVRTO PREDAVANJE
Odrao sam ga 12. decembra 1930. pred grupom koja je upravo bila reorganizovana, i u koju su ponovo primljeni lanovi takozvane "grupe Orage". Dvorana je bila puna. Pre nego to preem na osnovnu misao ovog etvrtog predava nja, elim da vam opiem, dajui vam to je mogue stvarniju sli ku, vie dogaaja koji su se zbili lanovima te grupe Orage, nakon to sam im predloio da potpiu "prethodni ugovor" o kojem sam govorio. Opisau ih, kao i razne posledice koje su iz njih proistekle i koje su inae na neoekivan nain stvorile sticaje vrlo povoljnih okol nosti za mene, zato to e mi ako ih osvetlim stvarnim svetlom - a ne publicistikim, kako je to obiaj sa svakom stvari u Americi - bi ti mogue da unutarnjem pogledu svakog itaoca ponudim sliku koja e mu pomoi da shvati kojom snagom se kod tih Amerikana ca - za koje na celoj Zemlji svi savremenici smatraju da su dosegli najviu kulturu - razvio taj oseaj koji nazivamo "nagon stada", postavi neosporno svojstvo veine ljudi dananjice, a ije se ispoljavanje sastoji u tome da ovek, umesto da deluje po sopstvenom rasuivanju, slepo sledi primer drugih, pokazujui na taj nain na koliko niskom nivou se nalazi razvoj njegove misli u pogledu spo sobnosti da naini logika suprostavljanja. Pored toga, iz te e pri e izbiti i ak svakom itaocu mojih dela postati sasvim jasan je dan od vidova obiaja koji se proirio svuda u procesu naeg zajed nikog postojanja, posebno kod Amerikanaca, a koji se sastoji u to me da se ljudi, u svom naporu da dosegnu jedan te isti cilj, dele na

vie, kako se to kae, "stranaka" - to po mom miljenju ini, naro ito ovih poslednjih godina, jednu od najveih "nevolja" naeg savremenog drutvenog ivota. Ti dogaaji, a njihov sadraj moe takoe imati pouan karak ter i time odgovarati cilju koji sam sebi postavio piui ovu seriju svojih dela, zbili su se sledeim redom: Kako sam kasnije saznao, isto vee kad se odravala opta skuptina na kojoj sam najavio da e biti neophodno potpisati taj ugovor, odredivi rok za potpisivanje, gotovo su se svi razili u ma lim grupama, a zatim skrasili u raznim nonim ajldsovima ili pak u stanovima onih u kojima je "kuni tiranin" - uobiajen u svakom savremenom domainstvu - bio taj dan odsutan, te tamo veali i strasno raspravljali sve do jutra o tome ta treba uiniti. Sutradan, ve u zoru, ponovo se vrativi svojim razgovorima i telefoniranjima onim drugovima koji nisu prisustvovali optoj skuptini, nastavili su da razmenjuju svoja miljenja i stavove, a is hod svih tih rasprava je bio da su isto vee osnovane tri nezavisne stranke, svaka s razliitim pogledom na sve ono to se dogodilo. Prva stranka je bila sastavljena od onih koji su bili odluili ne samo da potpiu ugovor koji sam iziskivao, nego da se bezuslovno, u budunosti, sloe sa svim naredbama i uputstvima koje bih im ja lino dao, i s iskljuenjem svih drugih. Druga stranka okupila je one u ijoj se strukturi linosti, za to kratko vreme, i iz neshvatljivih razloga - bar u mojim oima - bio oblikovao jedan udan inilac, u bliskoj vezi sa celinom njihove je dinstvene individualnosti, da ne priznaju nita to dolazi od mene, nego da ostanu verni onome koji im je vie godina bio, kako se izra zio jedan meu njima, "ne samo uitelj i vodi, nego na neki nain i neni otac" - to jest gospodin Oragu. Trea stranka je obuhvatala one koji su odlagali svoju odluku, u oekivanju odgovora na telegram koji su bili poslali g. Orageu pi tajui ga ta treba da ine. Oni koji su pristupili prvoj stranci bili su svi, do poslednjeg, potpisali ugovor pre isteka predvienog roka. U strukturi linosti onih koji su inili drugu stranku, kako je kasnije postalo jasno, udan inilac koji sam malopre spomenuo uzimao je sve vie i vie maha, i u trenutku kada je trebalo potpisa-

ti ugovor, dostigao je takav stepen da je svako od njih, u "ratobor nom aru" i jarosti da me pobedi, mogao da nadmai slavne Balshakariene iz starih vremena koji su branili svoj idol "Tanstsatrata" od avola koje im je specijalno slao sam Pakao. to se tie vrlo dragih "supersenzibilnih" amerikih sledbenika mojih zamisli koji su inili treu stranku, upravo su oni uinili da se pojavio sadanji nivo razvoja logikog miljenja kod naroda kojeg danas svuda na Zemlji smatraju najcivilizovanijim. Razne nijanse suptilnih, sloenih i ingenioznih rezultata ispoljavanja njihovog "logikog miljenja" postale su oevidne celoj njihovoj okolini, a naroito meni, kada su, doznavi za skori dola zak lino g. Oragea na bojno polje, poeli da izmiljaju sve vrste okolnosti, takorei nezavisnih od njihove volje, i da izlau te "savr eno dobro sloene" okolnosti panji moga jadnog sekretara - i to, ne direktno, nego preko drugih osoba, ili pak telefonom. A sve to stoga da bi svoju konanu odluku odloili do dolaska g Oragea, osiguravajui sebi tako, za svaki sluaj, potovanja vredno opravdanje to nisu ugovor potpisali u predvienom roku. Dva dana pre etvrte opte skuptine reorganizovane na novim naelima, g. Orage je stigao u Njujork, i ve je bio upuen u sve to se zbivalo u njegovoj odsutnosti. Istog dana kada je stigao, obratio se mom sekretaru molei za lini susret sa mnom. Priznajem da to nisam oekivao, jer sam znao da su mu mnogi lanovi grupe pisali i javili mu o svemu to se dogaalo, i posebno, naravno, o ne ba laskavom miljenju o njemu koje sam vie puta izrazio. Moj prvi podsticaj je bio da mu odgovorim da u ga sa zadovolj stvom primiti, kao starog prijatelja, ali pod jednim jedinim uslovom: da ne bude govora o bilo kakvim nesporazumima, ni o novim propisima koje sam za vreme njegove odsutnosti dao lanovima njegove grupe; ali, setivi se iznenada uznemiravajuih novosti koje sam sat vremena ranije bio primio o nepovoljnom toku mojih materijalnih poslova, to se tie rasprodaje robe, koju su doneli moji prijatelji, odluio sam da svoj odgovor odloim i da ga bolje odmerim. Zapravo, sledea misao se zaela u meni: ne bi li se ta

molba mogla iskoristiti, budui da je moja poetna odluka, da ne traim pomo od lanova te grupe u reavanju novanih pitanja mog putovanja, ve bila izmenjena zbog izraavanja nekih meu njima, izraavanja uistinu nepodnoljivih i nedostojnih osoba koje su bile povezane s mojim zamislima ve nekoliko godina, i koje su se ak inile kao da su ih dobro meusobno prouile i dobro shvatile. Nakon to sam razmislio i suprotstavio sve rasplete dogaaja koji bi mogli da se odigraju ve prema prilici, odluio sam da mu odgovorim ovim reima: "Veleumni, prepuni obeanja i od mene vrlo potovani gosposine Orage, "Takav kakvog me poznajete, nakon svega to se ovde dogodi lo, nemam vie prava da na vas gledam isto tako kao nekada, pa bi lo to samo kao starog prijatelja! "Za sada, ne krei svoja naela, od kojih vam je veina pozna ta, mogu vas sresti i ak, kao nekada, uestvovati s vama u 'prelivanju iz upljeg u prazno', pod jednim uslovom da i vi, gospodine Orage, takoe potpiete ugovor koji sam predloio svim lanovima grupe koju ste vodili." Nakon to je primio taj odgovor, g. Orage, na veliko iznenae nje moje okoline, odmah je doao u moj apartman, u kojem su iveli neki od onih koji su me pratili na tom putovanju, a meu njima i moj sekretar, te na brzinu, bez raspravljanja, potpisao ugovor. Po tom, oevidno oponaajui - kako su mi ispriali - nain na koji uvek sedim, tiho je rekao ovo: "Poznavajui dobro - naravno, zahvaljujui g. Gurijevu - raz liku izmeu onih ovekovih izraavanja koja emaniraju iz njegove stvarne prirode - a to je direktan rezultat njegovog naslea i obra zovanja koje je primio u ranom detinjstvu - i onih koja su se pokre nula njegovim automatskim miljenjem koje je, kako ga je sam od redio, tek ishod sluajnih utisaka svih vrsta, nakupljenih bez ika kvog reda - i budui da sam, uz to, u toku svega to se dogodilo dok sam bio odsutan, jer sam primao pisma od raznih lanova ove gru pe, odmah sam shvatio, bez imalo oklevanja, ta se krije iza predloga g. Gurijeva - predloga koji se na prvi pogled inio stvarno ap surdnim, budui da se radi o tome da i ja takoe, kao i ostali, potpiem ugovor koji bi me liio prava da imam bilo kakav odnos sa la-

novima ove grupe koju sam vodio tako dugo vremena, i jo, ma ka ko se to inilo udnim, da imam i bilo kakav odnos sa samim so bom. "Shvatio sam to odmah zato to sam, ovih poslednjih dana, mnogo razmiljao o pomanjakanju saglasnosti izmeu mog unu tarnjeg uverenja i onoga to g. Gurijev naziva 'ulogom koju ovde igram'; od tada, muan oseaj je stvorio u meni iskreno otkrie tog pomanjkanja koje neprestano raste. "U trenucima pribranosti, naroito ovih poslednjih meseci, e sto sam sam sebi, potpuno iskreno, priznavao protivrenost koja postoji izmeu mojih spoljnih izraavanja i zamisli g. Gurijeva, pa prema tome i zloudnog delovanja koje bi moje rei mogle imati na ljude koje vodim, takorei u skladu s njegovim zamislima. "Iskreno reeno, gotovo svi utisci koje je pobudilo ono to je g. Gurijev rekao o meni i o mojoj delatnosti, u toku optih skuptina ili privatno izvesnim lanovima nae grupe, odgovaraju tano mom unutarnjem uverenju. "Vrlo esto sam nameravao da okonam to izraavanje moje dvojnosti, ali su me razne ivotne prilike uvek spreavale da to i uinim sa svom potrebnom odlunou. "Sada, nalazei se pred predlogom koji se na prvi pogled ini ap surdnim, ali poznavajui obiaj svog uitelja da 'duboke misli uvek prikrije obinim izrazima, naizgled lienim smisla', bio mi je dovo ljan trenutak da o tome razmislim, da bih jasno shvatio: ne iskori stim li ovu priliku da se zauvek oslobodim onoga to sam nazivao sopstvenom 'dvojnou' nikada neu biti sposoban da to uinim. "Odluio sam, dakle, da zaponem time to u potpisati ugovor koji zahteva g. Gurijev, i u isto vreme, dajem re, u vaem prisu stvu, da od sada neu imati ni najmanjeg dodira ne samo ni s kim od lanova stare grupe, nego ni sa svojim starim 'Ja', na osnovu prethodnih uslova o uzajamnim odnosima i uticajima. "Najvea mi je elja, naravno ako to odobrava g, Gurijev, da od danas postanem obian lan ove nove grupe, takva kakva je sa da reorganizovana." Ova "filozofska razmatranja" g. Oragea ostavila su tako sna an utisak na mene i izazvala tako udnu reakciju u mojoj jedin stvenoj linosti da ne mogu da se uzdrim, hteo ne hteo, da ispri-

am i opiem, u stilu mog starog uitelja, koji je danas postao goto vo svecem, Nasradina-hode, prilike i uslove u kojima se zbio pro ces asimilacije u mom biu onih "tsiemesa" reenih Filozofskih razmatranja tog slasnog "angloamerikog koktela", g. Oragea, ko ji je vie godina, na neki nain, bio u Americi glavni predstavnik i tuma mojih zamisli. Kad su me obavestili o njegovom dolasku, o njegovim Filozof skim razmatranjima u vezi s predlogom koji sam mu dao i njegovoj odluci da i on potpie taj ugovor, bio sam u kuhinji i upravo pripre mao, kako kau moji "paraziti", "jelo-centar-gravitacije", koje sam pravio svakog dana za vreme boravka u Njujorku, s jedinim ciljem da sebi priutim izvesnu Fiziku vebu, a svaki put bih izabrao ne ko novo nacionalno jelo jednog od bilo kojih naroda sa svih konti nenata. Tog dana sam pripremao omiljeno jelo stanovnika oblasti koja se nalazi izmeu Kine i kineskog Turkestana. U trenutku kada su mi najavili dolazak g. Oragea i saoptili njegova suptilna Filozofska razmiljanja, upravo sam mutio umance sa cimetom, umbirom i pompadorijem.2 im su odjeknule neke rei koje je izgovorio, ko bi znao zato, upravo u sreditu koje se nalazi izmeu dve polovine mozga, u me ni je poeo da se razvija, u toj "sveukupnosti funkcionisanja" koja kod oveka uglavnom stvara "oseaj", proces slian nagonu neizbene samilosti, i iznenada, bez ikakvog predumiljaja - to nika ko nije moj obiaj pri meni tako svetom obredu kao to je potrebna priprema da bi se postigla eljena simfonija ukusa jela to je na Ze mlji poznato od drevnih vremena - levom sam rukom usuo u lonac, umesto prstohvata umbira, svu svoju zalihu kajenskog bibera, a pri tome tako snano zamahnuo desnom rukom da sam u lea oinuo mog jadnog muzikog sekretara, koji je ba prao sudove, za tim sam pohitao u svoju sobu, izvalio se na sofu i, zagnjurivi gla vu u jastuke - koji su, da usput kaem, napola bili pojedeni od moljaca - poeo da jecam i gorko plaem. Nastavio sam da jecam bez razumnog povoda, samo pod delovanjem tog oseaja koji me celog spopao i irio se zakonom inerci2 Jedna od miroija prim.prev.

je, sve dok moj prijatelj lekar, koji me pratio u Ameriku, sluajno primetivi u meni simptome udnovatog psihikog stanja, nije ba nuo u moju sobu s velikom bocom kotskog viskija specijalno proi zvedenog za Amerikance. Nakon to sam ispio taj lek po njegovom izumu, osetio sam se duevno mirnijim, ali grevi koji su se javili na levoj polovini mog tela nisu se smirili sve do veere, to jest do trenutka kad smo, u nedostatku neke druge hrane, bili prisiljeni, ja i svi oko mene, da jedemo jelo koje sam neumereno zabiberio. Neu sada ovde da govorim o tome ta su uinila unutarnja is kustva i o tragovima koje su u mom svesnom ostavile asocijacije u mom miljenju pokrenute tim neumereno zabiberenim jelom, jer mi je palo na pamet da mi ta informacija bude polazna taka za izvesnu "pounu visokookrepljujuu studiju" u vezi s psihikom struk turom savremenog oveka roenog i vaspitanog na evropskom kon tinentu - studiju koju nameravam da razvijem u svim vidovima u jednoj od sledeih knjiga ove tree serije mojih dela. to se tie naina na koji sam upotrebio, za objektivno praved ne ciljeve, izraavanje naina miljenja svojstvenog savremenoj ci vilizaciji, a koji se u najviem stepenu razvio kod tih tipinih pred stavnika Amerikanaca, pokazae vam ga ono to sledi. Kad su sutradan nakon posete g. Oragea zapoela, ve od ranih jutarnjih sati, brojna zapitkivanja mojih sledbenika, koji su me go tovo zaklinjali da ih upiem kao lanove te nove grupe, dao sam nalog da im se odgovori ovako: "Na sledeoj optoj skuptini novoorganizovane grupe svaki stari lan grupe Orage e moi da bude primljen uz ova dva uslova: "Prvi uslov e biti, za one koji nisu potpisali traeni ugovor, da plate novanu kaznu koja e iznositi svotu dolara odgovarajuu materijalnim mogunostima dotine osobe, svotu koju e utvrditi vielani odbor stare grupe posebno izabran u tu svrhu. "Drugi uslov e biti da svi oni koji budu ispunili prvi uslov - to jest momentalno plaanje novane kazne koja im bude odreena i koja ni u kojem sluaju nee biti vraena - budu upisani, na po etku, jedino kao kandidati za novu grupu; tek nakon odree nog vremena bie oznaeni, u skladu sa tim da li e zadovoljiti nove uslove ili ne, oni koji su dostojni da ostanu u svojstvu istin-

skih lanova, i oni koji e bez prava na albu morati da napuste grupu." Istog dana sam osnovao odbor od etiri lana koji su, u dogo voru sa mnom, ustanovili sedam kategorija novane kazne. Prva i najvia novana kazna bila je utvrena na 3648 dolara, druga na 1824 dolara, trea na 912 dolara, etvrta na 456 dolara, peta na 228 dolara, esta na 114 dolara, a poslednja i najnia na 57 dolara. Uz novane kazne, utvrdio sam i taksu za trokove stenografiranja predavanja koja sam odrao tokom prvih sastanaka nove egzoterijske grupe, a s kojima su se oni koji su bili odsutni bezuslov no morali upoznati kako bi mogli da prate kasnija predavanja: za one iz prve kategorije, to jest za one koji su bezuslovno potpisali ugovor, 10 dolara - za one iz druge kategorije, to jest za one koji ni su priznavali nita to dolazi od mene, 40 dolara - i za one iz tree kategorije, to jest za one koji su bili odluili da ekaju dolazak g. Oragea, 20 dolara. Sve to dalo je sveukupan iznos od 113.000 dolara, iznos koji sam podelio u dva jednaka dela, od kojih sam jedan zadrao za se be, a drugi je trebalo da poslui kao osnova za ustanovljenje fonda uzajamne pomoi za one meu lanovima te prve ezoterijske grupe koji su imali nekih materijalnih potekoa. Tako je moje etvrto predavanje, koje u sada saeti, bilo odr ano tog puta u prisustvu g. Oragea i vie njegovih starih "podravalaca prvog ranga", moglo bi se rei, a koji su sada sedeli, da ka em a da ih ne uvredim, "podvijenog repa", i kojima su nepokoleb ljiva lica bila proeta nekim "plasto-uljanim" izrazom. To vee, nakon muzikog uvoda, kad je ve prema ustaljenom obiaju moj muziki sekretar odsvirao komad komponovan uvee uoi sastanka, i dva komada iz mojih prethodnih serija, po izboru veine prisutnih, zapoeo sam ovako: Prema istorijskim injenicama i u skladu sa zdravim logikim miljenjem, ovek - s obzirom na predispozicije njegove fizike konstitucije i oblika aktivnosti njegove psihike stukture u pogle du bilo kakvog opaanja i ispoljavanja - trebalo bi stvarno, meu svim spoljnim oblicima ivota koji se javljaju i postoje na Zemlji,

da zauzima vrhunsko mesto, 'vodee', da tako kaemo, kako bi uredio obian ivot pazei budno na njegovu ispravnost, i kako bi indikacije za opravdanje smisla i cilja ljudskog postojanja preneo u proces ostvarenja poretka prethodno utvrenog od naeg zajedni kog Oca. U optem procesu zemaljskog ivota mnogostrukih oblika, upravo je tako bilo u poetku, kako nam pokazuju te iste istorijske injenice. Tek kasnije - od trenutka u kojem je, u psihikoj struktu ri ljudi, a naroito zbog njihove mane zvane lenjost, izbilo i na sna zi dobijalo sa svakom generacijom, ono 'neto' to je, s jedne stra ne, automatski prisiljavalo itav njihov opti sklop da neprestano ele mir i da se trude da ga postignu i koje se, s druge strane, pove avalo uporedo s jaanjem onog osnovnog zla u njima, njihovog povlaenja iz sveukupnog ivota koji je prosleen na Zemlju. Isto kao to ispravnost rada svakog relativno autonomnog or gana zavisi od ispravnosti tempa funkcionisanja celokupnog orga nizma, tako i ispravnost naeg ivota zavisi od ispravnosti auto matskog ivota svih drugih spoljnih oblika ivota koji se javljaju i postoje istovremeno s nama na naoj planeti. Budui da se opti tempo ivota na Zemlji, stvoren kosmikim zakonima, sastoji od sveukupnosti ritmova ivota, kao i od ljud skog ivota i ivota svih drugih oblika, svaka anomalija tempa u bilo kojem od oblika ivota, ili pak jednostavno disharmonija, neizbeno mora da izazove anomaliju ili disharmoniju u nekom dru gom obliku ivota. Zapoeo sam s tako apstraktnom temom - i na prvi pogled tako udaljenom od onoga to sam zamislio kao vae neposredno interesovanje - pre svega zato to, nastojei da vam danas objasnim raz voj jedne 'kardinalne' vebe, za svesnu kristalizaciju u vama prve od sedam psihikih predispozicija inherentnih samo oveku, e lim samo da vas upoznam s vidom objektivne istine, a za njeno precizno shvatanje bila je neophodna ova digresija opteg karak tera. Smatram vanim, i za vas vrlo korisnim, da primetite da je taj vid objektivne istine to se tie procesa ljudskog ivota na Zemlji uvek inio jednu od osnovnih tajni upuenih svih redova i svih epoha, i da bi njegova spoznaja sama po sebi mogla doprineti, kao

to je ve bilo ustanovljeno, jaanju asimilacije rezultata ove kardi nalne vebe, kao i drugih slinih vebi. Upravo elim da vam govorim o sveukupnosti kosmikih supstanci koja, svojim unutarnjim svojstvima, predstavlja za na ljud ski ivot, kao i za druge spoljanje oblike ivota, glavni inilac ostvarenja, i koja, inei 'drugorazrednu supstancijalnu hranu', i nije nita drugo nego vazduh koji udiemo. Vazduh, kojem su elementi nuni za na ivot izvueni, da bi zatim u naem organizmu bili pretvoreni u druge kosmike supstance, koje odgovaraju glavnim potrebama univerzalnog ostvare nja, sastavljen je, kao i svako odreeno kosmiko zgusnue, od dvaju vrsta elemenata, koje u svojoj sveukupnosti imaju sasvim suprotna svojstva. Jedna od tih dvaju vrsta aktivnih elemenata obavlja proces s evolutivnom tenjom, druga - s involutivnom tenjom. Vazduh, kao svako odreeno kosmiko zgusnue, stvara se pod delovanjem optih kosmikih zakona i razliitih sporednih uzastopnih zakona, koji zavise od poloaja koji je u vezi s uzajam nim delovanjem nae planete i drugih velikih kosmikih zgusnua supstanci, i na taj nain on stie mnotvo specifinih obeleja. Meu tim mnotvom obeleja, sada treba da upoznamo ono koje je uvek bilo, u procesu ljudskog ivota, cilj jedne od glavnih tajni upuenih iz svih redova i svih epoha. To se obeleje sastoji u tome da...

PETO PREDAVANJE
Istoj grupi 19. decembra 1930. Pre nego to od vas saznam, po svom obiaju, da bih se bolje snaao u trenutku davanja novih uputstava, to jest pre nego to vas upitam, nakon to ste imali nedelju dana vremena za razmi ljanje, kako ste shvatili moja objanjenja o prvoj vebi koju sam vam preporuio na naem treem sastanku - vebi namenjenoj da u itavoj vaoj linosti pripremi "plodno tlo" prikladno za intencionalnu razradu predispozicija koje odgovaraju svetim podsticajima u oveku - smatram nunim da vam naznaim dve druge nezavisne vebe, koje su bile ukljuene u opti program Instituta, ali su inile deo jednog sasvim razliitog niza, koji je predstavljao, za isvesnu kategoriju uenika, "pomono sredstvo" u sticanju njihovog sopstvenog "Ja". Vebe o kojima vam govorim i podaci koje sada nameravam da vam dam u vezi s njima bie vam u tom pogledu dragocena pomo; takoe, omoguie vam da dokuite brojne pojedinosti iz kojih ete shvatiti vanost i znaaj prvih sedam "glavnih vebi" koje sam spomenuo; napokon, te informacije e vam otkriti dva pojma koja su se, od davnina, uvek na Zemlji smatrali i jo se smatraju kao "tajni" za sve kategorije upuenih, a samo njihovo otkrie se moe, po uverenju upuenih, pokazati uasnim za obinog oveka. U vezi s tim treba da znate da su na Zemlji, u gotovo svim epo hama, osobe koje su zasluivale da postanu istinski upuene bile podeljene u tri kategorije. Upueni koji su pripadali prvoj kategoriji bili su oni koji su, za hvaljujui svojoj dobrovoljnoj patnji i svesnom trudu, postigli vi-

sok stepen Bia i sleovao im je naziv "sveti". Drugoj kategoriji pri padali su oni koji su, zahvaljujui tim istim iniocima, stekli zna tan skup informacija svake vrste - i ispred njihovog imena stavljao se naziv "ueni". to se tie onih iz tree kategorije, koji su, zahva ljujui opet istim iniocima, ujedno stekli Bie i doli do spoznaje velikog broja objektivnih istina - njihovo ime bilo je propraeno nazivom "mudri". Prva od tih tajni jeste da ovek moe da se slui, kao sredstvom samousavravanja, izvesnim svojstvom prisutnim u njegovoj psi hikoj strukturi koje je, zapravo, vrlo negativnog karaktera. I, uprkos tome, to svojstvo moe pomoi u samousavravanju. Ono uopte postoji u svim ljudima, posebno u naim savremenicima, a jo posebnije u vama: ono je upravo ono to sam bezbroj puta osudio, i to svako uostalom smatra izraavanjem nedostojnim punoletnog oveka - osim, naravno, njega - to je ono to nazivamo "samopodvalom". Ma kako se neloginom mogla initi na prvi pogled takva tvrd nja, koja ne odgovara nikakvom loginom ljudskom razmiljanju, to svojstvo, nedostojno strukture linosti odraslog oveka, moe svesno da se iskoristi za onaj beskrajno veliki cilj zato to se zapa anje istina u vezi s mogunostima samousavravanja, kao i efika sna razrada onoga to iziskuje, moraju odigrati ne u ovekovom obinom svesnom - koje u slinim sluajevima nema gotovo nika kve vanosti - nego u onome to nazivamo njegovim podsvesnim. Budui da je, zbog sluajnih okolnosti svih vrsta, proizalih iz raz nih anomalija naeg svakodnevnog ivota, oveku postalo nemo gue, a naroito savremenom oveku, da prima i "svari" ma ta to je u direktnoj vezi s njegovim podsvesnim, nuno mu je dakle - ka ko su eksperimentalno dokazala, tokom brojnih vekova, bia i stog razuma - da upotrebi posebno sredstvo da bi dodirnuo svoje podsvesno, zahvaljujui razumnoj indikaciji koju je sasvim sluaj no dokuilo njegovo obino svesno i koja nije suprotna njegovom nagonu; a to on, dakle, moe uiniti jedino posluivi se onom samomistifikatorskom matom koja je u njegovoj prirodi. Ako ste shvatili, ne oseajui ni najmanje sumnje, ta vam je initi i ta treba da inite, i ako se stvarno nadate da ete u tome

jednoga dana uspeti, za poetak treba da esto zamiljate - ali sa mo zamiljate - da je to ve u vama. I to je pre svega nuno da bi se svest koja se u vama budi za vreme aktivnog stanja mogla zadrati i u vreme pasivnog stanja. Za ispravno shvatanje znaenja ove prve "pomone vebe", treba pre svega znati da kada jedan normalan ovek- to jest ovek koji ve ima svoje sopstveno "Ja", svoju "volju", i sva druga svoj stva stvarnog oveka - izgovori glasno u sebi rei "Ja jesam", da se uvek u njegovom "sunanom spletu" stvori "odjek", to jest neka vrsta titraja, oseanje, ili neto te vrste. Ta vrsta "odjeka" moe isto tako da se odigra u drugim delovima tela, ali pod uslovom da, kada ovek izgovori te rei, njegova panja bude intencionalno usredsreena na rei. Obian ovek, koji jo nema predispozicija za taj prirodni od jek, ali koji poznaje postojanje te injenice i preduzima svesne na pore da se u njemu uspostave istinite predispozicije koje ine deo opteg sklopa stvarnoga oveka, izgovara li esto i ispravno te iste rei, za njega moda jo isprazne, i zamilja li da se u njemu zbiva taj "odjek", moe nakon nekog vremena, uestalim ponavljanjima, stei "teorijski mamac" mogunosti za efikasno ostvarenje tih pre dispozicija. U poetku, onaj koji veba na taj nain, kad izgovori rei "Ja je sam", mora zamisliti da se taj odjek ve zbiva u njegovom suna nom spletu. U vezi s tim, zanimljivo je ovde spomenuti da intencionalnim usredsreenjem tog odjeka na bilo koji deo svog tela, ovek moe okonati svaki nesklad do kojeg je dolo u tom delu tela; to jest, moe se, na primer, osloboditi svoje glavobolje ukoliko usredsredi taj odjek na predeo glave u kome osea bol. U poetku, nuno je vrlo esto izgovarati rei "Ja jesam" i na stojati da se nikad ne propusti trenutak da se iskusi njihov odjek u svom sunanom spletu. Ne osetimo li taj odjek, pa ak ni u mati, izgovaranje glasno, ili u sebi, rei "Ja jesam" nee imati nikakvog znaenja. Izgovarati ih bez tog odjeka imalo bi isti uinak kao i automat sko asocijativno miljenje, to jest poveanje, u atmosferi nae pla nete, onoga to u nama odreuje, opaanjem koje o tome imamo i

njegovom fuzijom s naom drugom hranom, neodoljive potrebe da unitimo razna tempa naeg svakodnevnog ivota ovako ili onako ustanovljena tokom veka. Ova druga veba, kako sam ve rekao, samo je pripremna; tek kada budete postigli "vetinu" u iskustvu tog procesa zamiljenog u sebi samima, dau vam dopunska objanjenja za postizanje stvarnog viestrukog napretka u vama. Pre svega, usredsredite najvei deo svoje panje na same rei: "Ja jesam"; zatim, usredsredite panju na sunani splet - odjek e se zbiti malo-pomalo sam od sebe. U poetku, nuno je samo da se, na neki nain, postigne "okus" tih podsticaja koje jo nemate u sebi, i koje za sada moete jednostavno oznaiti reima: "Ja jesam", "Ja mogu", "Ja hou". "Ja jesam, ja mogu, ja sam mo." "Ja jesam, ja hou, ja sam volja." Da bih zakljuio svoja objanjenja o toj pomonoj vebi, jo jednom u ponoviti, ali drugim reima, ono to sam ve rekao. Ako "Ja jesam", onda samo "ja mogu". Ako "ja mogu", onda samo ja zasluujem i imam objektivno pravo da "hou". Bez sposobnosti "moi", nema nikakve mogunosti da se ima bilo ta - ne, ak ni pravo da se to ima. Na prvom mestu, treba da shvatite te izraze kao da su spoljne oznake podsticaja, kako bismo, na kraju, dospeli do samih podsti caja. Ako vie puta iskusite, pa makar to bio i samo onaj oseaj koji zovemo "okus" tih podsticaja svetih oveku, zaista ete imati ve mnogo mogunosti, jer ete tada osetiti mogunost da jednoga da na u svojoj linosti steknete predispozicije za te stvarne boanske podsticaje, svojstvene samome oveku. Na tim se boanskim podsticajima za oveanstvo temelji smi sao svega to postoji u Svemiru, od atoma do svake stvari koja po stoji kao celina - i, izmeu ostalog, do vaih dolara. Da bih vam omoguio potpuno usvajanje ovih dvaju "pomo nih vebi" ili, kako bismo ih jo mogli nazvati, ovih "pripremnih vebi" za ovladavanje glavnom vebom, smatram nunim, od sa moga stvaranja ove grupe, sastavljene od osoba koje sve tee jedi-

nom i istom cilju, da vas obavestim o neophodnom uslovu za pot puno ispunjenje tog zajednikog cilja; taj uslov se sastoji u tome da u vaim uzajamanim odnosima budete iskreni. Takva iskrenost je preki uslov meu uslovima - kako mi je bilo dato da ga nauim iz raznih autentinih izvora - koji se oduvek zahtevao od ljudi, bez obzira na stepen njihove intelektualnosti, svaki put kada se sastanu da bi zajedno dokuili neki zajedniki cilj. Po mom miljenju, jedino e ispunjenje tog uslova neophodnog za kolektivni rad kakav smo sebi postavili omoguiti da se postig ne pravi rezultat u odnosu na taj cilj, koji je gotovo nedostian savremenim ljudima. Svako meu vama, uestvujui u jednakosti prava u grupi po novo ustanovljenoj za sticanje jedinog i istog "ideala", treba da se neprestano bori protiv onih podsticaja nedostojnih oveka koji neizbeno izbijaju u njemu, kao to su "samoljublje", "oholost", "tatina", i tako dalje, i da se ne stidi da bude iskren u svojim od govorima, zapaanjima i tvrdnjama o vebama koje vam budem dao. Svaka informacija koja dolazi od ovog ili onog meu vama, a u vezi je s razjanjenjem raznih pojedinosti ove prve vebe, kojoj u ovom trenutku treba svi vi da teite, moe se, u ovom kolektivnom radu, pokazati vrlo vrednom i pomoi svima vama. U takvom sluaju, ne treba da se bojite uzajamne iskrenosti. Radei na razreenju pitanja u vezi s tim velikim zajednikim ciljem, svako od vas treba uvek da shvati i instinktivno oseti da ste svi, u izvesnom pogledu, slini i da dobro jednog zavisi od dobra drugog. Niko meu vama nije sposoban, izdvojeno, da uini bilo ta stvarno; stoga, pa bilo to samo u egoistinom cilju, pomaite jedni drugima u ovoj novostvorenoj grupi, koju bismo isto tako mogli nazvati Bratstvom. to iskreniji budete jedni prema drugima, to e te jedni drugima biti korisniji. Naravno, budite iskreni, ali samo ovde u grupi, i u vezi s pita njima o vaem zajednikom cilju. Iskrenost prema svima jeste slabost, ropstvo, simptom histerije.

Mada normalan ovek mora da se pokae sposobnim da bude iskren, potrebno je da zna kada, gde i s kojim ciljem treba da bude iskren. U sadanjem sluaju, poeljno je biti iskren. Stoga, govorite bez ogranienja o svim postignuima putem ove vrste vebanja. Pre nego to vam dam iscrpna obavetenja o tome, smatram neophodnim da vam neto kaem o tim specifinim sveukupnim rezultatima kojima u ljudskoj psihikoj strukturi nastaje opta ak tivnost onoga to nazivamo "panja". ak u pasivnom stanju, ta panja, kod normalnog oveka, proizlazei iz fuzije proporcionalne rezultatima odgovarajuih delovanja triju nezavisno automatizovanih delova njegove kompletne linosti, uvek je celovita; ipak, u aktivnom stanju, takav ovek mo e osim toga svesno tu celu panju da usmeri bilo na jedan deo svog opteg sklopa, bilo na neto njemu spoljanje, s takvom sna gom "okupljanja" da e sve asocijacije koje se automatski odvijaju u njemu - i koje e se, budui da su rezultati saglasni zakonima op teg funkcionisanja njegovog organizma, u njemu morati odvijati sve dok ivi - potpuno prestati da ga ometaju. Moglo bi se uostalom ovde spomenuti da su, kao ustanovljenje jasno autentinih informacija koje su do nas doprle iz davne pro losti, neki naunici na neobian nain dokazali da taj tok auto matskih asocijacija ne prestaje sve dok je ovek iv, i da se kod izvesnih osoba te asocijacije inercijom nastavljaju nekoliko dana na kon njihove smrti. Budui da govorim o asocijacijama koje se u oveku odvijaju automatski, mogao bih istom prilikom da "osvetlim" i drugu stranu, na prvi pogled beznaajnu, fenomenalne blesavosti ljudi koji, u svojoj naivnosti, pridaju vanost svim svojim glupim "snovima". Kad ovek zaista spava, normalno, njegova panja - njen kvalitet uslovljava, da tako kaemo, "stepen" razlike izmeu stanja budnosti i stanja sna - takoe spava; drugim reima, njegova pa nja, ve prema uroenim svojstvima, prikuplja se u njemu sna gom odgovarajuom jaini izraavanja koje e mu se kasnije na metnuti.

Ali dogaa se da zbog nekakvog nesklada u celokupnom funkcionisanju organizma nekog oveka - a to je najee posledica nenormalne potronje, u toku budnog stanja, snage nakupljene u skladu sa zakonima - ta aktivnost opte psihike strukture ne mo e normalno da se odvija za vreme spavanja; otuda asocijacije ko je se u njemu odvijaju, a koje belei jedna panja rasuta "tu i ta mo", stvaraju te famozne "snove", drugaije reeno, tu ljudsku glupost. Tu celovitu panju o kojoj sam vam govorio, normalan ovek moe da podeli u dva ili ak u tri razliita dela i svaki od njih se mo e usredsrediti na nezavisne ciljeve, u sebi ili izvan sebe. Da bih rad nae nove grupe uinio to efikasnijim, i pre nego to vam budem objasnio drugu pomonu vebu, smatram neop hodnim da vam kaem da sam jo otkako sam postavio iscrpan plan za rad mog Instituta, o emu sam vam ovde govorio toliko pu ta, bio ve uveren u nemogunost da reima tano formuliem osetljive tehnike take vebi ili intencionalnih iskustava u svrhu samousavravanja; budui da sam znao da je kod naih dalekih pre daka postojao poseban nain koji se preimenjivao da bi se nove in formacije mogle bolje shvatiti, nain utemeljen na onom to se ta da nazivalo "naelo uenja primerom", uveo sam taj nain u ovaj opti program i esto sam ga koristio. I budui da nameravam da ga upotrebim im zapone rad ove nove grupe sledbenika mojih za misli, smatram uputnim i korisnim, da bi tehnika te druge pomo ne vebe bila shvatljiva, slediti od ovog trenutka taj nain, jedino ispravan po mom miljenju i jedino koristan u takvim sluajevima. U ovom trenutku, kako vidite, sedim meu vama i, netremice gledajui g. L..., namerno usmeravam svu svoju panju, a to niste u stanju da pratite, na svoje stopalo; prema tome, ma kakvo bilo iz raavanje kojem e se predati g. L..., u mom polju vienja, primeujem ga (to izraavanje) samo na neki automatski nain, jer je u tom trenutku moja ukupna panja zaokupljena nekim drugim mestom. Tu ukupnu panju sada u intencionalno podeliti na dva jed naka dela.

Prvu polovinu svesno u usmeriti na neprekinutu tvrdnju i stalni oseaj procesa disanja koji se zbiva u meni. Pomou tog dela svoje panje, razgovetno oseam da se u meni neto zbiva dok udiem. Najpre jasno oseam da se, kada udahnem vazduh, najvei deo tog vazduha, nakon to proe mojim pluima, vraa napolje, dok sasvim mali deo ostaje tamo, i na neki nain se tu ustaljuje; i sada oseam da malo-pomalo prodire u unutranjost, kao da se iri u ce lom mom organizmu. Budui da je samo jedna polovina moje panje zauzeta posmatranjem procesa disanja koji se zbiva u meni, sve "mentalne" aso cijacije, te "emocionalne" i "refleksne" koje se odvijaju automatski u mom celokupnom sklopu nastavljaju da bivaju opaene slobod nim delom moje panje i naravno da ine prepreku, ali ve u mnogo slabijoj meri, drugom delu intencionalno usmerene panje na neki odreeni predmet. Sada, usmeravam drugi deo svoje panje na moj mozak da bih ustanovio i ako je mogue jasno pratio ceo proces koji se u njemu zbiva. I ve tamo poinjem da oseam, usred te sveukupnosti asocija cija koje se automatski odvijaju, neto vrlo tanano, meni gotovo neprimetno. Na znam tano ta je to niti elim da to znam, ali na odreeni nain ustanovljujem, predoseam i oseam da je to "neto" vrlo od reeno to izbija iz automatskog odvijanja, u mom mozgu, asocija cija koje dolaze iz prethodno svesno zapaenih utisaka. Dok je ta druga polovina moje panje zaokupljena na taj nain, prva polovina i dalje bez prekida nadgleda, sa "usredsreenim interesovanjem", uinke procesa mog disanja. Sada, dok svesno usmeravam drugu polovinu svoje panje, ne prestajui ni na trenutak da "opominjem sebe na moju sveukupnu linost", pomaem da to neto to se u meni pojavilo direktno potee iz mog mozga u moj sunani splet. Oseam ga kako tee. Ne vi dim vie da se u meni odvija nikakva automatska asocijacija. Nakon to sam zavrio tu vrstu "monologa", ponovo sam po eo da im govorim na uobiajeni nain.

Mada sam ovu vebu uradio pred vama da biste na primeru mogli da shvatite sve njene pojedinosti, i mada sam je stoga uradio u uslovima koji mi nisu omoguili da u itavoj svojoj linosti pot puno ostvarim blagotvorni uinak koji takva veba moe izazvati, ipak u ovom sada trenu, isto tako poinjem da se oseam neuporedivo bolje nego pre ovog objavljenog tumaenja. Budui da je moj "sunani splet" intencionalno i direktno upio ishode, saglasne zakonima, vazduha koji sam udisao, kao i ishode pohranjene u moj mozak zahvaljujui prethodno svesno zapae nim utiscima, sada potpunije oseam da "jesam", da "mogu" i da "mogu hteti". to se vas tie, molim vas, nemojte biti previe entuzijasti ni previe uzbueni mojim stanjem, na koje ste vrlo osetljivi u ovom trenutku i koje biste i sami hteli da postignete. Za sada, nita slino ne moe da se dogodi nijednom meu vama. Ako je ova veba, koju sam morao da uradim meu vama kako bih vam je objasnio, proizvela u mom optem sklopu uinak iju ste stvarnost vi osetili, to je stoga to ja ve imam jedno potpuno odreeno individualno "Ja", i to je sveukupnost elemenata od ko jih se ono sastoji vie ili manje prilagoena rezultatima odgovara juih utisaka i moe da ih nadzire u skladu sa zakonima. Na taj nain, moje "Ja" veom snagom upija tu hranu koja mu je svojstvena. Vi ostali, za sada, ne morate oekivati da intencionalno ponav ljanje te iste vebe u vama proizvede tako uverljiv uinak. Za sada, ne radite ove vebe sa ciljem da budete jaki; za vas, to je tek priprema da biste jednog dana mogli da steknete svoje sopstveno "Ja" i da postignete da s neospornom izvesnou priznate ta dva stvarna izvora iz kojih moe da nastane "Ja". I sada, bez filozofiranja, ne preputajui se svojim uobiajenim raspravama, za vas tako tetnim, pokuajte samo da shvatite sve to sam vam danas rekao, zatim radite tu vebu i sami, ali bez naj manje nade i najmanjeg oekivanja nekog odreenog rezultata.

OVEKOV SPOLJNI I UNUTARNJI SVET

Pitanje o kome nameravam da raspravljam u ovo poslednjem poglavlju mojih spisa sasvim je strano miljenju savremenih ljudi, i upravo iz tog neznanja proistie veina, da ne kaem svi nespora zumi koji izbijaju u procesu naeg zajednikog ivota. Jedino e shvatanje tog pitanja i priznavanje njegove stvarne vanosti omoguiti da se razabere ono to ini glavni problem na eg postojanja, to jest problem produenja ljudskog ivota. Pre nego to zaponem da razraujem taj predmet, elim da navedem sadraj jednog starog rukopisa s kojim sam se sluajno upoznao u sasvim izuzetnim okolnostima. Stari rukopis koji nameravam da upotrebim je jedna od onih svetinja koje su se prenosile iz generacije u generaciju posred stvom malog broja ljudi koje nazivam "Upuenima" - ne upueni ma one vrste koja se nedavno namnoila u Evropi, nego istinskim Upuenima. U ovom sluaju, pripadali su bratstvu koje i danas jo postoji u dubinama centralne Azije. Sadraj tog rukopisa prikazan je, kako je to nekad davno bio obiaj, "podobnolizovany", ili kako to kae ezoterijska nauka, "analogijski", to jest simboliki, u obliku potpuno razliitom od onoga kakav je uvreen u miljenju naih savremenika. Kako sam vrlo upuen u tu razliku - zahvaljujui, naravno, najveem meu sluajevima - potrudiu se da koliko je to mogue tano prenesem smisao tog teksta, ali tako da ga prilagodim "obli ku miljenja" uobiajenom kod savremenih ljudi. Evo ta kae stari rukopis: Opta psihika struktura svakog oveka kada dosegne svoju zrelost - a to kod mukarca biva uglavnom u dvadesetoj godini, a

kod ena ve u trinaestoj - sastoji se od tri celine delovanja koje meusobno nemaju gotovo nita zajedniko. Ispoljavanja tih triju nezavisnih celina delovanja u optem psi hikom sklopu oveka koji je dosegao svoju zrelost odvijaju se uporedo i bez prekida. Obrazovanje razliitih inilaca u oveku od kojih se razrauju te tri celine delovanja zapoinje i zavrava u razliitim razdobljima njegovog ivota. Kako je ve odavno ustanovljeno, inioci koji kod oveka odre uju prvu celinu delovanja ustanovljuju se - osim ako nisu preduzete posebne mere - iskljuivo u detinjstvu: kod deaka do jedana este godine, a kod devojica ve do sedme. inioci koji odreuju drugu celinu delovanja zapoinju da se oblikuju kod deaka poev od devete godina, a kod devojica od e tvrte godine, vreme kroz koje se menja ve prema sluaju, i koje tra je priblino sve do punoletnosti. to se tie inilaca tree celine, oni zapoinju da se ustanovlja vaju od trenutka u kojem je ovek dosegao svoju punoletnost i na stavljaju da se oblikuju, u nae doba, kod mukaraca, samo do e zdesete godine, a kod ena samo do etrdeset pete godine. Ali za one koji se svesno usavravaju do stanja "budnosti svih centara", to jest do toga da postaju sposobni da misle i oseaju svo jom sopstvenom inicijativom, obrazovanje tih inilaca moe da se produi, kod mukarca do tristote godine i kod ena do starosti od dvesta godina. Obrazovanje raznih inilaca izraavanja ovih triju celina delo vanja, potpuno razliitih, zbiva se u oveku u skladu sa sveoptim zakonom, zvanim "Zakon Trojstva". Stvaranju inilaca prve celine doprinose, s jedne strane, kao "anoda izvor", sluajno primljeni spoljni utisci, kao i utisci koji re zultiraju iz onoga to nazivamo "snovi svih centara", i, s druge strane, kao "katoda izvor", rezultati refleksa organizma, naroito onih iz organa koji predstavljaju izvesnu naslednu karakteriku. U stvaranju inilaca druge celine uestvuju, kao "anoda iz vor", spoljasnji utisci koji su primljeni pod izvesnim pritiskom, a iji se karakter sastoji u tome to su bili intencionalno usaeni iz-

vana, i, kao "katoda izvor", ishodi delovanja inilaca koji su usta novljeni na slinim ranije opaenim utiscima. inioci tree celine delovanja vuku svoje poreklo iz rezultata "kontemplacije", to jest, iz ishoda postignutih na osnovu "voljnog dodira" meu iniocima prvih dveju celina, dodira u kojem rezulta ti druge celine slue kao "anoda izvor", a oni iz prve celine kao "ka toda izvor". Jedno od svojstava takve usklaenosti triju razliitih celina de lovanja koje odreuje optu strukturu oveke linosti jeste da iza zove - raznim kombinacijama "voljnog dodira" meu ispoljavanjima tih triju nezavisnih izvora - da se u jednoj meu njima ubelei proces koji se odvija u drugim celinama, kao i oni koji se odvijaju izvan oveka, i koji spadaju u sferu subjektivne aktivnosti njego vih organa zapaanja. Ono to ljudi obino zapaaju od tog svojstva inherentnog nji hovoj celokupnoj linosti jeste ono to oni nazivaju "panja". Stepen osetljivosti te "panje" - ili, prema definiciji koju za to daje stara nauka, njena "obuhvatna snaga" - zavisi potpuno od ni voa "celokupnog stanja" datog oveka. Da bi odredila sutinu tog svojstva u oveku, svojstva zvanog "panja", stara je nauka koristila ovu formulu: STEPEN FUZIJE IZMEU ONOG TO JE SLINO U PODSTICAJIMA POSMATRANJA I UTVRIVANJA USRED PROCESA JEDNE OD CELINA, I U ONOME TO SE ODVIJA USRED DRUGIH CELINA. Taj nivo ovekovog "celokupnog stanja" ide, kako to odreuje nauka, od najjaeg subjektivnog "oseaja sebe" do najveeg merljivog "gubitka sebe". Taj stepen fuzije uvek postaje inilac inicijative za ostvarenje zajednike uloge triju nezavisnih celina koje predstavljaju optu oveku psihiku strukturu, u kojem, u datom trenutku, nivo celo kupnog stanja ima svoj centar gravitacije. Ovu, na prvi pogled ekstravagantnu pretpostavku naih dale kih predaka naveo sam zato to ona ini izvrstan uvod u ovo pita nje, i zato to su me moji sopstveni pokuaji da otkrijem istinski smisao tog pitanja doveli do zakljuaka koje u saoptiti itaocima ovoga poglavlja.

to se mene tie, u toj ekstravagantnoj pretpostavci me je interesovalo, tokom brojnih godina, upravo odreenje koje sam spo menuo: "Stepen fuzije izmeu onog to je slino u podsticajima posmatranja i utvrivanja usred procesa jedne od celina, i u onome to se odvija usred ostalih celina". Pridajui veliku vanost svakom detalju ostalih elemenata ove pretpostavke, ni na koji nain nisam mogao da dokuim smisao te formule. Posebno me muila re "slino". Kakva je ta "slinost"? emu "slinost"? Kakav je cilj te udne "slinosti"? Pa ipak me ta misao, apsurdna svim savremenim naunicima, da se tri vrste asocijacija, nezavisne prirode, istovremeno odvijaju u oveku, nije iznenaivala, i razmatrao sam je s oseajem velikog potovanja prema znanju Starih. I to me uopte nije iznenaivalo, jer otkako sam obavio poseb ne provere o strukturi ovekove linosti, sluei se svim eksperi mentalnim sredstvima koje je pronala savremena civilizacija - a naroito uz pomo nauke o hipnozi - utvrdio sam i jasno ustanovio da se u oveku istovremeno odvijaju tri vrste asocijacija miljenja, oseanja i mehanikog nagona. I ne samo da se te tri vrste nezavisnih asocijacija u njemu isto vremeno odvijaju, nego u svakoj od njih uestvuju ishodi triju izvo ra koji u oveku postoje za preobraaj triju naravi "kosmikog oiv ljavanja". Ovi su izvori u oveku smeteni: prvi, u delu glavnog mozga, drugi, u delu sunanog spleta, a trei, u delu kime. Tako, ove tri vrste asocijacija u jednom jedinom oveku obja njavaju jedinstven utisak, da svako, u izvesnim trenucima, predosea, osea da u njemu ivi vie razliitih bia. Onima koji bi o tim pitanjima hteli da znaju neto vie, savetujem da se upoznaju, ne samo jednim jednostavnim, nego izuzetno paljivim itanjem, s poglavljem prve serije mojih dela naslovljenim "Sveta planeta istilita". A sada, itajui ponovo ono to sam napisao, u meni se javlja elja da saznam ta e se iatocu uiniti ekstragavantnijim: pred-

log koji sam upravo izrazio - ili pretpostavka naih dalekih pre daka. Zamiljam da e italac, uporeujui ih, pre svega nai da jed no vredi koliko i drugo, ali e nakon razmiljanja jedino i upravo mene okriviti to sam se ususdio da piem takve budalatine - i to u tako civilizovanom dobu kakvo je nae. to se tie naih predaka, oprostie im, jer e pokuati da se sta vi na njihovo mesto i nee propustiti da ovako nekako razmilja: "Ipak im ne moemo zameriti jer u njihovo vreme jo nije po stojala naa civilizacija. S obrazovanjem kakvo su imali, morali su se baviti neim! Utoliko pre to u to tadanje vreme nisu raspola gali nijednom od naih maina, pa ak ni onim najosnovnijom." Sada, nakon to sam dao maha jednoj od svojih slabosti, koja se sastoji u tome da "ispalim dosetku" usred najozbiljnijih odlo maka mojih dela, iskoristiu tu neobinu tenju da se udaljim od centralne teme da bih ispriao jednu udnovatu podudarnost do koje je nedavno dolo prilikom ureivanja ove knjige. To je ureivanje uostalom dalo povoda brojnim podudarnosti ma, na prvi pogled vrlo udnim ali, ako se bolje pogleda, potpuno saglasnim sa zakonima. Razume se samo po sebi da ih neu sve opisati, a bilo bi to i ne mogue - trebalo bi za to jo deset svezaka. Ipak, kako bih bolje opisao te udne podudarnosti ije su se posledice uplele u tok mojih radova, najpre u ispriati prvu, koja se dogodila 6. novembra 1934, a zatim poslednju, koja se desila ba prekjue. Kako sam ve rekao u Predgovoru, nakon pauze od godinu da na, odluio sam da ponovo ponem da piem 6. novembra 1934. g., to jest sedam godina, dan na dan, nakon to sam se bio odvaio da poto-poto ostvarim sve zadatke potrebne mom biu. Tog dana, nalazei se u Njujorku, rano sam otiao u kafanu ajlds na Kolumbovom trgu, gde sam imao obiaj da provodim ju tra piui. Tu kafanu ajlds, da kaem usput, moji ameriki prijatelji su prozvali Caf de la Paix, jer je ona za mene dok sam pisao imala u Njujorku istu ulogu kao Caf de la Paix u Parizu.

Tog jutra, oseao sam se kao plah konj kojeg su pustili na slo bodan vazduh nakon meseci provedenih u tali. Misli su mi doslovno vrvele - naroito one u vezi sa mojim po slom. A posao je napredovao tako brzo da sam ve oko devet sati us peo da ispunim petnaest stranica svoje belenice bez ikakvih is pravaka. A tako je bilo oevidno da sam, tokom prethodnih meseci, uprkos svojoj odluci da ne dopustim bilo kojoj aktivnoj misli da se u meni razvije, priznajem, na neki nain opustio sve svoje napore i prepustio se tome da sebi vie-manje automatski predoim ono to bi bio poetak te knjige, koja je trebalo da bude ne samo poslednja nego i "finalni akord" svih mojih spisa. Oko pola jedanaest, doli su da me vide neki stari prijatelji; tro jica meu njima smatrani su piscima. Seli su za moj sto i poeli da piju prvu jutarnju kafu. Meu njima je bio i jedan to je mnogo godina radio na engle skom prevodu mojih dela. Odluio sam da iskoristim njegovo prisustvo da dokuim ta bi na engleskom "dao" poetak ove poslednje knjige. Poverio sam mu da prevede ono to je upravo bilo ureeno i po eo sam iznova dalje da piem. Nas dvojica smo nastavili svoj rad, dok su ostali razgovarali i pili kafu. U jedanaest sati, odobrivi sebi predah, zamolio sam prevodio ca da naglas proita ono to je ve preveo. Potrudio sam se da mu objasnim golemu razliku izmeu intencionalne patnje i dobrovoljne patnje, te je meu nama, kao i uvek u takvim sluajevima, izbila opta filoloka svaa. U trenutku kad je rasprava dosegla vrhunac, jednog od nas pozvae na telefon. Krenuo je on i odmah se vratio, vrlo uzbuen, i re kao da bi neko eleo sa mnom lino da razgovara. Kad sam stigao do telefona, saznao sam ovo: upravo je stigao telegram iz Londona s veu da je tog jutra umro g. Orage. Vest je bila tako neoekivana da je u prvom trenutku nisam ni shvatio. Kad sam pak shvatio o emu se radi, bio sam doslovno zgromljen.

I to stoga to sam se istog trena setio nekih dogaaja poveza nih s tim danom i s tim ovekom. Odmah su se u mojoj svesti pojavili razliiti zakljuci koji su mi se ve bili nametnuli tokom mog proteklog ivota, ali jo nisam bio sasvim uveren, u vezi s "oevidnim podudarnostima" koje se dea vaju u naem ivotu. udnost ove podudarnosti sastojala se pre svega u tome to smo, tano na ovaj dan pre sedam godina, iste one noi u kojoj su se u meni poele oblikovati zamisli koje e biti temelj ovog dela, diktirao pismo upueno toj osobi za iju sam smrt sada doznao, a u kojem sam spominjao neke od tih zamisli. Odgovarao sam na njegovo lino pismo u kojem me on upravo pitao o leenju hronine bolesti od koje e kasnije umreti. To je bilo 6. novembra 1927, u pono. Leao sam a da nisam mogao da zaspim, izloen vihoru tekih misli, i pokuavao da mi slim na neto drugo, kako bih se nakratko rasteretio od tih tekih briga, kada sam se iznenada setio, asocijacijom, pisma koje sam od njega primio nekoliko dana ranije. Mislei na to pismo, i seajui se njegove dobre volje koju mi je nedavno dokazao, bez imalo obzira probudio sam sekretaricu, koja je spavala u stanu, i izdiktirao joj odgovor na to pismo. G. Oragea tada su, s pravom, smatrali glavnim kovaem ire nja mojih zamisli u celoj Severnoj Americi. Kako sam i sam u to doba bio zaokupljen mislima u vezi sa svo jim zdravstvenim stanjem, i kako sam bio gotovo uveren u mogu nost da ga ponovo uspostavim posredstvom voljne patnje, savetovao sam mu, naravno, da ini to isto - ali u obliku koji bi vie odgo varao njegovoj individualnosti i njegovim uslovima svakodnevnog ivota. Neu ovde nita rei o odgovora koji mi je uputio, ni o razgovori ma koje smo potom vodili o njegovom zdravlju, ni o mojim savetima; samo u naznaiti da ti saveti nisu nimalo uticali na njega, a i talac e lako shvatiti razlog priseti li se izjava g. Oragea koje sam na veo u jednom od prethodnih poglavlja ovog treeg kola mojih dela. Jedna od nesrenih posledica koje je taj dogaaj, smrt g. Ora gea, imao na moje pisanje i na mene samog, bila je da sam, uprkos

svojoj elji i svim svojim naporima, ostajao nesposoban, dva cela meseca, da dodam i najmanju re onome to sam bio napisao do je danaest sati, tog 6. novembra 1934. godine. U tome me je spreilo posredovanje jednog od inilaca koji ne minovno izbijaju u psihikoj strukturi savremenih ljudi, a posebno kod Amerikanaca, inioca koji ih prisiljava da automatski ispunja vaju ak i svoja polunamerna izraavanja. injenica je da sam za vreme svog boravka, suprotno obiaju uspostavljenom tokom mojih prethodnih poseta, izbegavao susre te sa svojim prijateljima i poznanicima, izuzev nekoliko retkih oso ba koje su mogle koristiti mom cilju. Ali sada, svi oni koji su me poznavali u Njujorku, saznavi iz novina ili iz telefonskih razgovora - kako je tamo obiaj - za smrt mog vernog prijatelja g. Oragea, svi bez izuzetka, pokrenuti tim automatskim iniocem, smatrali su svojom dunou da me pro nau kako bi mi izrazili svoje "sauee". Dolazili su i telefonirali ne samo oni koji su pripadali grupi ko ju je vodio g. Orage, nego i drugi, iji mi je ivot bio sasvim nepo znat. Izmeu ostalog i ljudi koje sam, verovatno, sreo samo jedan put (i to sluajno) tokom mog prvog putovanja, to jest pre jedana est godina. Ve od jutra, kada bih stizao u kafanu da bih radio, zaticao bih tamo nekog "vrlo dragog" koji me ekao. I tek to bi on otiao, za mojim stolom bi se naao neko drugi, uvek onog istog izgleda ka kav se ve ima u takvoj prilici. Svaki od tih posetilaca nakon to bi ispalio svoje uveno: "Ka ko ste, g. Gurijev", nije proputao da doda stereotipni izraz: "Oh! Zaista, zaista sam vrlo alostan zbog g. Oragea!" ta li sam ja na to mogao odgovoriti? Pitanje smrti jeste pitanje koje potresa sve subjektivne okolno sti ustanovljene u naem ivotu. Preduzeti uobiajene mere kako bih se reio onih koji me ome taju u poslu? U ovom sluaju nisam to mogao: to bi samo olako izazvalo nove i aktuelne potpirivae zlobnih klevetanja. Dakle, ak i i pre nego to sam doao u Sjedinjene Drave, pla nirao sam da, dok budem pisao poslednju svesku, to je ee mo gue poseujem gradove u severnim amerikim dravama, gde su

ve vie-manje bile organizovane grupe osoba koje su bile sledbenici mojih zamisli. Bio sam izraunao da u tako, uporedo s ispunjenjem, u pred vienom roku, svih zadataka koje sam sebi postavio, zavriti i ovu poslednju svesku i izotriti organizaciju svega to je bilo nuno za tampanje prve serije mojih dela. Stoga sam, da bih izbegao okolnosti koje su bile prepreka mom poslu, otiao, to je to bre bilo mogue, najpre u Vaington, zatim u Boston, i odatle u ikago. Ali nita nije pomoglo. Svuda se ponavljao isti prizor. Moji poznanici u tim raznim gradovima smatrali su se obavez nim da mi izraze svoje "sauee", to se jo i moglo, strogo uzevi, shvatiti, jer su svi oni lino poznavali g. Oragea i znali kakve je od nose imao sa mnom. Ali doiveti kako se isti prizori ponavljaju s Amerikancima iz nekih junih gradova, to je bio vrhunac apsurdnosti! Meu junjacima koji su mi izraavali uveno "sauee" bilo ih je i onih koji ne samo to nikada nisu videli g. Oragea, nego nisu nikada ni uli da se o njemu govori. Znali su samo da je nedavno umro i da je bio jedan od mojih glavnih pomonika. Najednom mi je palo na pamet da bi razmiljanja o smrti g. Oragea u razgovorima s malom grupom osoba mogla doprineti bo ljem shvatanju bitnog sadraja ovog poglavlja u celini; pokuau da ih se prisetim i ovde ih izloim. Dok smo polako pili kafu, govorili smo o raznim obiajima koji nama ovladavaju ve od detinjstva i iji robovi ostajemo ak i na kon to dosegnemo doba zrelosti. U tom trenutku pristigao je jedan od lanova nae grupe, rado snog izraza i rumenog lica; kako je kasnio, verovatno je iao bre nego inae. Nije oekivao da e me tu sresti, ali im me je opazio, promenio je izraz i, pribliavajui mi se, istovremeno izrekao jednu od onih stereotipnih reenica iz rubrike "sauee". Taj put nisam vie mogao da se uzdrim i, uzevi prisutne kao svedoke, rekao sam:

uli ste kojim je posebnim tonom, za njega nimalo neuobiaje nim, va prijatelj izrecitovao svoju bujicu rei? Da? Pa dobro, ako vam je po volji, zamolite ga sada da napravi izuzetak i da vam potpuno iskreno, jedanput u svom ivotu, iz svog unutarnjeg, to jest iz svog stvarnog bia, kae ima li on i naj manje veze s reima koje je izgovorio. Naravno da nema: kako bi moglo biti drugaije? Pokojnik o ko me je re nije mu, kako se kae, ni brat ni uvar, a pored toga on uopte ne moe da zna, ni da pretpostavlja, kako osoba kojoj je uputio te bombastine rei reaguje na taj dogaaj. Tu je reenicu iz govorio sasvim mehaniki, bez i najmanjeg udela svog bia, i ui nio je to jedino zato to ga je u detinjstvu dadilja pouila da, u tak vim sluajevima, desno stopalo podigne vie od levog. emu glumiti, ak i onda kada iz toga neete izvui nita dobro za svoje bie, pa ak ni za zadovoljenje svog egoizma? Zar i inae nema dovoljno hipokrizije za potapanje naeg sva kodnevnog ivota, raunajui i nenormalno uspostavljene obiaje u naim uzajamnim odnosima? Neizostavno izraziti svoje sauee prilikom bilo ije smrti je dan je od tih opakih obiaja usidrenih u nama od detinjstva, i nji hova sveukupnost prisiljava naa polunamerna delovanja da se uvek dovravaju automatski. Nekada se smatralo nemoralom pa ak i zlodelom da se neko me izrazi sauee u vezi sa smru bliske mu osobe. Nesumnjivo je to tako bilo stoga to se u biu onoga kome se sauee upuuje proces utisaka izazvan gubitkom bliske osobe jo nije smirio, pa su te banalne rei sauea, podseajui ga do datno na tu smrt, oivljavale njegovu patnju. Od tog obiaja, koji danas prati neiju smrt, niko nema nikakve koristi; naprotiv, on samo moe mnogo nauditi osobi kojoj se sau ee izjavljuje. Takvi savremeni obiaji posebno me ozlojeuju nesumnjivo zato to sam imao prilike da ujem o pogrebnom obiaju starom vi e hiljada godina. U to doba, kad bi neko umro, prva tri dana niko se, osim svetenika i njegovih pomonika, nije pribliivao pokojnikovoj kui.

Tek etvrtog dana, svi roaci umrloga, blii i dalji, okupili bi se, kao i njegovi susedi, njegovi prijatelji, pa ak i stranci koji su to eleli. U prisutnosti svih njih, na pragu kue, svetenici bi poeli verski obred; zatim bi se iza tela pokojnika sastavila povorka i krenuli bi na groblje, gde bi, nakon posebnog obreda, bio obavljen pokop. Nakon toga, ako je pokojnik bio mukarac, svi bi se mukarci a ako je bila ena, onda sve ene - vratili u njegovu kuu, a ostali bi otili svojim kuama. Oni koji bi se vratili u pokojnikovu kuu zapoeli bi da jedu i pi ju, ali im se jelo sastojalo iskljuivo od hrane ije je sastojke u tu svrhu celog svog ivota pribavljao sam pokojnik. Nakon takvog obroka, svi bi se okupili u najveoj prostoriji ku e i tu bi se, prisustvujui onome to se naziva "obred seanja", preputali seanju i meusobnom razgovoru, iskljuujui sve osta lo, o svim loim i opakim delima koje je pokojnik za ivota uinio. To je trajalo cela tri dana. Nakon te neobine trodnevne procedure, koja se sastojala u to me 'da mu glavi ne ostane nijedna vlas', ili, kako su sami govorili, 'da mu isperu kosti da postanu bele', svi bi se uesnici iznova okup ljali sedam sledeih dana u pokojnikovoj kui, ali sada tek poto bi ispunili svoje dnevne obaveze. Za vreme tih sedam bdenja, nije bio obiaj nuditi hranu, ali u velikoj prostoriji gde bi se svi okupili neprestano je goreo tamjan svih vrsta, o troku pokojnika ili njegovih naslednika. Tiho sedei ili kleei, u posebnom atmosferi stvorenoj miri som tamjana, prisutni bi zapoeli time to bi meu sobom izabrali onog koji je, po svojim godinama i zaslugama, najdostojniji da bu de stareina. Nakon toga posvetili bi se dubokom razmatranju neizbenosti sopstvene smrti. U izvesnim trenucima stareina bi naglas izgovorio sledee rei: "Ne zaboravite kako je iveo onaj iji dah jo nije ieznuo s ovo ga mesta, kako se ponaao na nain nedostojan oveka, i kako nije znao da prihvati injenicu da, ba kao i svi drugi, i on mora umreti". Nakon te stareinove opomene, svi prisutni pevali bi sledee: "O svete, o najvie sile, o besmrtne due naih predaka, pomozite nam da zauvek sauvamo smrt pred svojim oima i da ne pad nemo u napast!"

Neu o tome rei nita vie, nego u svakome od vas prepustiti da sam odlui kakve bi koristi bilo od ovoga 'varavarskog' obiaja kad bi se danas ponovo uspostavio. Nadam se da sada vie-manje shvatate zato vai prazni izrazi sauea imaju gotovo isti uinak na moj unutarnji ivot kao i vae amerike 'namirnice' na probavni sistem Engleza. Bilo bi poeljno za sve, za Boga, za pokojnika, za vas i za mene, pa ak i za celo oveanstvo, da se, pred neijom smru, umesto procesa izgovaranja rei lienih smisla, u vama odigra onaj proces koji bi vam omoguio da se suoite sa svojom sopstvenom dolazeom smru. Samo puno ostvarenje neizbenosti nae sopstvene smrti mo e da uniti inioce koji su se usadili u nama zbog naeg nenormal nog ivota, i koji su izvori ispoljavanja raznih vidova naeg egoiz ma, korena sveg zla u naim uzajamnim odnosima. I samo to ostvarenje moe uskrsnuti, u ljudima, boanske iskre koje su nekada u njima bile kao istinski podsticaji Vere, Lju bavi i Nade. Tek to sam izgovorio te rei, pali su mi na pamet stihovi jedne vrlo stare persijske pesme, te sam poeo da ih recitujem sasvim protiv svoje volje. To mi se omaklo tako nehotice da sam, kako bih pred prisutnim skrio snagu svog automatskog miljenja, bio prisiljen, hteo ne hteo, da se potrudim da objasnim smisao te pesme na engleskom. Rei te stare persijske pesme zrae takvom naunom mudrou da moe, u vaem svakodnevnom jeziku, da bude izraena otprilike ovako: Kad bi svi ljudi imali jednu duu Ve odavno na Zemlji ne bi bilo mesta Ni za otrovne biljke, ni za surove ivotinje, I samo zlo prestalo bi postojati. Za dangubu dua je obmana, Ona je rasko za onoga koji uiva u patnji; Ona je peat linosti. Ona je put, ona je veza s Tvorcem i Stvoriteljem.

Talog obrazovanja Ili praizvor strpljivosti, Ona je takoe znak zasluge Biti bia venoga. Vodi volje, Njena je prisutnost "Ja jesam ", Ona je deli Sve-Bia, Takva je bila, takva e uvek biti. Ukratko, uprkos mojoj neugasivoj elji za radom, i uprkos i njenici da sam u svim okolnostima, povoljnim ili nepovoljnim, pi sao, pisao bez prestanka kako bih zavrio ovu knjigu i stigao da obavim sve zadatke koje sam sebi postavio, video sam da za to zai sta nisam sposoban. Devetog aprila 1935, poto sam napokon zavrio predgovor, istog dana sam poeo pisati ovo poglavlje. I u vezi sa sreivanjem tog poglavlja, na kojem sada radim, do godila se podudarnost koju sam odluio da saoptim itaocu. Celoga dana i cele noi 10. aprila pomno sam radio na poetku ovog poglavlja, sve vreme slabo zadovoljavajueg po mom milje nju, i tek pred kraj sledeeg dana uinilo mi se da se neto uobliuje, te se u meni rodilo uverenje da bi otada moglo ii bolje. Nakon nekoliko sati spavanja, ponovo sam poeo da piem; ali, kad sam doao na mesto na kojem sam prvi put upotrebio izraz "problem produenja ljudskog ivota", ponovo sam se zakoio. A taj put zato to mi je iznenada postalo jasno da temeljno ob janjenje ovog pitanja, za koje sam bio odluio da bude centralni motiv, moglo bi se rei "stoer" svega to sam nameravao da obra dim u ovoj knjizi, treba apsolutno da zaponem s tim da itaoca obavestim, makar i ukratko, o mestu koje to pitanje zauzima u savremenoj nauci i u miljenju ljudi dananjice. Poeo sam da razmiljam kako da stvari budu to je mogue shvatljivije, i to ne oekujui bogzna ta. Uzalud sam u svom miljenju obrtao i prevrtao sve poznate i njenice o tome, i iz ma kojeg ugla ih pokuavao objasniti, uvek je bilo predugako.

Uskoro sam sasvim bio zaokupljen razmiljanjima o toj preli minarnoj temi tako da nisam vie pridavao nikakvu panju bilo e mu drugom. Neko je dolazio - ko je to bio? ta je rekao? S kakvim me je uti skom napustio?... nita nisam primeivao. ak je nestala elja da esto pijem kafu ili da puim. Ponekad sam oseao vrtoglavicu, kao da e mi glava prsnuti, ali nisam prestajao da piem, jer je od toga zavisilo sve ostalo. Nou od subote na nedelju, 14. aprila, kad je zidni sat otkucao pono, odluio sam da legnem, u nadi da u zaspati - ali uzalud. Ba naprotiv: moje misli, nastavljajui dalje da se vrte, tako su uzele maha da su sasvim odagnale san. Postalo mi je potpuno ja sno da bez preliminarne teme ostalo nee imati nikakve vrednosti. Poela je da svie zora, i napokon uveren da mi tog dana san nee biti udeljen, odluih da ustanem i odem da lutam ulicama. Kako je bila nedelja, i vrlo rano, napolju nije bilo gotovo nikog. Hodao sam nasumice, zamiljajui da u nai neki noni lokal gde u moi da uem i popijem oljicu kafe. Izdaleka sam na uglu jedne ulice primetio neto to se micalo; pribliih se i videh da je to prodava novina koji postavlja svoj stalak. Odluih da kupim neke novine i da se vratim kui da ponovo legnem u krevet; moda e itanje tih novina rastresti moje misli i moda u bar nakratko zaspati. Kupio sam Njujork Tajms, nedeljni broj, bio je posebno debeo, ali sam se, dok sam plaao, dosetio da mi ba ne treba itanje novi na na engleskom jeziku i da mi to nee doneti eljeni rezultat, iz jednostavnog razloga to na tom jeziku nemam onaj automatizam koji samo praksom moemo stei. Upitao sam stoga prodavca nema li on ili neko drugi u toj etvr ti evropskih novina - grkih, na primer, ili jermenskih ili ruskih. Odgovorio je da ih on nema, ali da tri ulice dalje ivi cela koloni ja ruskih Jevreja, i da u ruske novine tamonai kod svih prodavaa. Uputio sam se u naznaenom pravcu. U meuvremenu su i uli ce oivele.

Na prvom uglu ulice video sam kiosk i upitao za ruske novine. Prodava mi je odgovorio na ruskom: "Koje, dragi zemljae, Ruskoje Slovo ili Ruskij Golos?" Tako sam prvi put doznao da se u Njujorku izdaju dva ruska li sta pod tim naslovima. Kako bi italac tano shvatio podudarnost o kojoj nameravam da priam, moram rei da za poslednjih deset godina, to jest, otka ko sam poeo da piem, nisam gotovo nita itao, ni novine ni knji ge, pa ak ni pisma ili telegrame. Uzeo sam oba dnevna lista, vratio se kui i ponovo legao. Jedan od tih listova bio je posebno opsean za ruske novine. Poeo sam da ga itam. Prelistavajui ga, ubrzo sam shvatio da tog dana slavi svoju dvadesetpetogodinjicu - te je stoga bio tako debeo. Svi su mu lanci bili za moj ukus "slatkasti", te sam ga odloio i uzeo drugi. Otvorio sam ga i prvo to sam uoio bio je ovaj naslov: "Prob lem starosti". Bio je to upravo predmet koji mi tri dana i tri noi nije davao mira. Nakon itanja tog kratkog lanka, bio sam razdragan i iznena en to u njemu nalazim sve o emu sam razmiljao i to sam sma trao nunom graom za uvod. U isto vreme tu je sve bilo lepo izraeno, izloeno na saet na in i, to je bitno, bilo je tu retko viene objektivnosti. Nehotice, upitao sam se kako bih iz te srene podudarnosti mo gao izvui korist i, nakon razmiljanja, odluio da taj lanak jedno stavno u celini ukljuim u ovo poglavlje, na odgovarajuem mestu. Kako nisam ja izloio grau tog lanka, itaoci e je stoga, uostalom, prihvatiti mnogo objektivnije i utoliko iz nje izvui veu korist. A kako se to ne bi smatralo plagijatom, preneu ga u celini, na vesti gde je napisan i ko ga je napisao, te u ak dva puta podvui ime autora. Taj lanak me umirio i razveselio do te mere da sam odluio da taj dan vie neu uopte raditi nego da u otii da pogledam ude sni Koni Ajlend, koji sam nameravao da posetim prilikom svaki put kada sam dolazio u Njujork, a da to nikad nisam uspeo.

PROBLEM STAROSTI P.MAN Ruskij Golos Nedelja 14. aprila 1935. Kadje I.I. Menikov objavio svoje radove, mogli smo verovati da je problem produenja ljudskog ivota reen. Prera na i bolesna starost, i smrt, prema njegovom miljenju, bili su ishodi hroninog trovanja tkiva toksinima bakterija stvorenih raspadanjem koje se uglavnom odvija u debelom crevu. Za produenje ivota preporuivao Je dijetu kiselim mlekom (kefir, mlaenica) budui da bakterije iz mlene kiseli ne, prodirui u crevo, spreavaju organsko raspadanje kao i razvoj tih agensa truljenja. Kao dokaz, Menikov je naveo brojne primere dugovenosti osoba, pa i celih naroda. Uostalom, i sam taj naunik je iveo tako dugo kao nijedan od njegovih predaka, i smatrao je da to duguje injenici to je tokom vie godina svaki dan pio kiselo mleko pripremljeno po posebnom receptu. Ipak, Menikov je preterao u proceni vanosti bakterija u crevima. Toksini koje stvaraju te bakterije neosporno su tetni. Ali ima mnogo drugih razloga, pored toga i vanijih, za preuranjenu senilnost ivotinjskog organizma. Ima ivo tinja koje uopte nemaju debelog creva. Zbog toga ne stare i ne umiru nita manje. Uzrok preuranjene senilnosti ne lei u tome. Kad su odba cili Menikovljevu teoriju, naunici su zaeli celi niz novih teorija, a svaka od njih je razliito objanjavala osnove dugovenosti. Slavni francuski fiziolog . E. Braun-Segard pokuao je da uspori napredovanje starenja i podmladi organizam injekcijom ekstrakta iz ivotinjskih polnih lezda. Primena te metode u ogromnoj meri nije dala velike rezul tate, te su E. Stajnah i S. Voronov ponovo preuzeli zamisao francuskog fiziologa i pokuali da postignu podmlaivanje

injekcijom polnih lezda mladih ivotinja. Ali i sami su pri znali da su postigli pozitivne rezultate samo u izuzetnim sluajevima. I nove teorije o uzrocima starenja nastavile su da niu, mnogo polaui na fizikalno-hemijske izmene u organizmu, na istanjenost krvnih ila, itd. Svaka od njih je na svoj nain tumaila koji su razlozi pre uranjene senilnosti i predlagala razliite metode za produe nje ivota. Ali sve one su se samo sloile u optem zakljuku, to jest u tome da se smrt previe uri da pogodi oveka. Zapravo, ovek moe iveti mnogo vie od sedamdeset ili sedamdeset i pet godina, stoje uobiajena granica ljudskog ivota. Koliko godina, onda? I na koji nain? Zna se da u izuzetnim sluajevima ovek moe iveti sto, pa i sto dvadeset godina, ak i sto pedeset. U patofiziolokoj klinici za starije osobe Instituta Udruenja za eksperimen talnu medicinu, kojim upravlja profesor Helman, sprovodi se potpuno prouavanje, u svim vidovima, ljudskog organi zma u razliitim godinama starosti. Ne raunajui decu i mlade, klinika ugouje desetine staraca, meu kojima se neki od njih blie graninoj crti starosti ljudskog ivota. Samo u jednom jedinom i istom razdoblju klinika je pri mila vie od ezdeset staraca, mukaraca i ena, a troje ih je bilo starije od sto godina. Jedan od njih, Mouin, umro je pre nekoliko meseci u dobu od sto dvadeset i tri godine; taj stari seljak savreno se seao dogaaja iz prolog veka, feu dalnog poretka, osloboenja seljaka, i vremena u kojem je zaraivao deset kopejki na dan. Druga dvojica bili su Ziruljnjikov, najstariji stanovnik Moskve, sto dvanaest godina, i Balaeva, sto i pet godina, svedok pogreba Nikolaja I. Meu starcima koji su bili mlai od sto godina, moe se spomenuti stari partizan Aksenov, aktivista partizanskog pokreta u Sibiru, koji se vie puta povlaio preko ehoslovake, uestvovao u dva prisilna mara, prevalivi vie puta ezdesetak kilometara na dan. Spomenimo jo jednu enu

od osamdeset tri godine, profesorku jezika, Pasternacku, koja se, jo prole zime, sjajno drala na jednom takmienju u klizanju na ledu s mladima. ta su ova zapaanja donela? Prouavanje vrlo starih ljudi omoguuje nam da zakljuimo da osim drutvenih faktora, koji imaju vrlo vanu ulogu u dugovenosti, velik deo treba pripisati naslednim faktorima. Uz to, gotovo svi ispi tani starci bili su izuzetno dobrog zdravlja celog svog ivo ta. Brojni meu njima sauvali su sve svoje pamenje i men talne sposobnosti. Veina od njih nije ostavljala utisak ono liko starih koliko su stvarno bili. Nikada nisu bili bolesni. Ova karakteristika dovela je naunike do vrlo vane za misli o moguoj prisutnosti, u mnogima meu njima, izvesne uroene imunosti u pogledu infekcija. ini se da je to bioloko svojstvo jedan od naslednih faktora koji odreuju unutarnje uslove zahvaljujui kojima ovek moe dosei vrlo duboku starost. Drugi rezultati utvreni ovim posmatranjima takoe su vrlo vani. Izmeu ostalog, naunici pridaju veliku vanost prouavanju razliitosti meu pojedincima s obzirom na njihovu starost. Je li krv staraca normalna? Ovo pitanje je sada konano reeno. Otkrilo se da je krv sta raca normalna i da se gotovo ne razlikuje od one kod mladih. Uporedna istraivanja omoguila su zakljuak da ljudi i u dubokoj starosti zadravaju dugo svoje fizike sposobno sti, naroito na podruju seksualnosti. Poreenje rezultata posmatranja mladih osoba i staraca ini moguom tvrdnju da razvoj ovekov sledi neki osnovni zakon, i takoe ini moguim posmatranje funkcionalnih razlika koje odreuju ovekove fizioloke karakteristike u razliitom ivotnom dobu. Otkrie ovih zakona otvara nove mogunosti za reenje problema starenja uopte i izvesnih njegovih najvanijih elemenata, posebno pitanje koje je odavno zanimalo nau-

nike, pitanje odranja do poodmakle starosti ne samo fizi kih nego i mentalnih sposobnosti. Od radova Braun-Segarda, Menikova nauna misao je prevalila velik put. Znatno se razvilo prouavanje endokri nih lezda. Brojne nove injenice uvedene su poslednjim ot kriima o hormonima. Klinika profesora Helmana ima u programu kritiko prouavanje razliitih teorija o uzrocima dugovenosti, kako bi oveku omoguila da prirodno i u do brom zdravlju dosegne duboku starost i, uopte, da otkrije nain produenja ljudskog ivota. Radovi su tek zapoeli. Prerano je govoriti o rezultatima. Treba obaviti jo velik broj istraivanja, posmatranja, raz miljanja i praktikih dedukcija. Ali ini se nesumnjivim da se jedini ispravan put prema reenju tog naunog problema sastoji u prouavanju ljudskog organizma u svim vidovima, od roenja pa sve do najstarijeg doba, zahvaljujui udrue nim naporima fiziologa, biohemiara i fiziara, takvom ka kvog ga je preduzeo Institut Udruenja za eksperimentalnu medicinu. Ta metoda otvara nove i velike mogunosti za sovjetsku nauku. Sada je, mislim, dosta korienja tue sive grae! Vreme je da opet crpim iz svoje. Tako dakle, rei u da svaki obian ovek, svaki ovek koji ni kada nije "radio na sebi", ima dva sveta; ako je postao "kandidat za neki drugaiji ivot", onda ve ima tri sveta. Uprkos injenici to e svaki italac, bez izuzetka, nakon to proita gornju reenicu, svakako misliti da sam skroz poludeo, ne u posustati u razvijanju logikog sleda tog arhiekstravagantnog izraza. elite li stvarno da spoznate istinu, rei u vam ta je s tim, i zato sam iskazao takvu "apsurdnost". Pre svega, treba precizirati da u naklapanjima okultista svih vrsta, kao i ostalih parazita bez volje kad se prihvate duhovnih te ma, nije sve sasvim pogreno.

Ono to nazivaju "duom" postoji u stvarnosti, ali nema nuno svako duu. Dua se ne raa sa ovekom i ne moe se u njemu razviti niti se uobliiti sve dok se njegovo telo potpuno ne razvije. To je zapravo rasko koja se moe pojaviti i dosegnuti svoje is punjenje tek u razdoblju "punoletnosti", to jest za vreme zrelosti. I dua je materija kao i fiziko telo - ali mnogo "tananija ma terija". Materija od koje je dua oblikovana, hranjena i zatim zgotov ljena, izgrauje se tokom procesa koji se zbiva meu dvema bitnim silama na kojima je utemeljen celi Svemir. Te dve sile, koje svojim delovanjem same mogu da proizvedu materiju u kojoj se prikazuje dua, jesu one koje stara nauka nazi va "dobro" i "zlo", ili "potvrda" i "negiranje", a koje savremena na uka naziva "podsticaj" i "odbijanje". U optoj ovekovoj prisutnosti izvori tih dvaju sila ustanovlje ni su dvema od celina uloga opte psihike strukture koje smo ve spomenuli. Jedna se podudara s ulogom iji inioci proizlaze iz rezultata utisaka primljenih spolja; druga se javlja kao uloga iji inioci uglavnom proistiu iz rezultata posebnog delovanja organa zadatih nasleem. U itavoj ovekovoj psihi, kao u svakoj stvari u Svemiru, sad jedna, sad druga od tih celina delovanja moe posluiti kao izvor jednoj od sila potrebnoj za naznaeni proces. Za taj proces, sasvim je svejedno koji je od tih izvora potvrdan a koji je odrian; vano je da jedan potvruje a drugi negira. Puno ostvarenje i precizno odreenje, kod oveka, celine delo vanja od kojih se sastoje faktori poev od spoljnih utisaka, naziva se "ovekov spoljni svet". A puno ostvarenje druge celine, one iji su faktori proistekli iz "iskustava" koja se automatski odvijaju i refleksa organizma - po sebno onih organa ija je posebnost preneta nasleem - naziva se "ovekov unutarnji svet". U odnosu na ta dva sveta, ovek se u stvarnosti javlja kao obi an "rob", budui da njegova razna zapaanja i izraavanja mogu biti samo u skladu sa svojstvom i prirodom inilaca tih celina.

Prisiljen je, u odnosu na svoj spoljni svet kao i na svoj unutar nji svet, da se pokae poslunim prema nalozima bilo kojeg inioca jedne ili druge celine. Ne moe da ima nikakve sopstvene inicijative; nije slobodan da hoe ili nee, nego je obavezan da pasivno izvrava ovaj ili onaj "ishod" koji proistie iz drugih spoljnih ili unutarnjih "ishoda". Takav ovek, to jest ovek koji ima odnose samo s ta dva sveta, nikada ne moe nita da uini, naprotiv, sve se zbiva preko njega. U svakoj stvari je samo slepi instrument hirova svojih svetova, spoljnog i unutarnjeg. Najrazvijenija ezoterijska nauka naziva tog oveka "ovek u navodnicima"; drugaije reeno, naziva se "ovekom" a istovremeno nije ovek. On nije ovek kakav bi trebalo da bude zato to se njegova zapa anja i izraavanja ne odvijaju prema njegovoj sopstvenoj inicijativi, nego se zbivaju bilo pod uticajem sluajnih uzroka, bilo u skladu s delovanjima saglasnim zakonima dvaju pomenutih svetova. U oveku "meu navodnicima", "Ja" je odsutno, i ono to ga zamenjuje i "ispunjava njegovu ulogu", jeste inilac inicijative ko ja proistie iz one od dveju goreopisanih celina u kojoj poiva cen tar gravitacije njegovog opteg stanja. "Ja" kod stvarnog oveka predstavlja onu celinu delovanja nje gove opte psihike strukture iji inioci vuku svoje poreklo iz re zultata motrenja; ili jednostavno iz dodira izmeu dve prve celine, to jest izmeu inilaca njegovog unutarnjeg sveta i njegovog spoljanjeg sveta. Celina izraavanja tog treeg delovanja opte ovekove struk ture linosti predstavlja takoe svet sama po sebi, ali tada se radi o treem ovekovom svetu. Isto tako, taj trei ovekov svet jeste, strogo govorei, kao to su to razumevale stare nauke, stvarni "unutarnji ovekov svet", kao suprotnost "spoljnom svetu". Tu treu celinu delovanja, razliitu od opteg ovekovog psi hikog sklopa, nazvau istim imenom kojim se nazivala u prolo sti, to jest: "ovekov svet". Prema toj terminologiji, cela psihika struktura oveka u svom konanom obliku smatra se rezultatom saglasnosti sa ta tri neza visna sveta.

Prvi, spoljni svet, drugaije reeno, sve to postoji izvan njega, podjednako ono to moe videti i osetiti kao i ono to mu ostaje ne vidljivo i nedodirljivo. Drugi, unutarnji svet, drugaije reeno svi automatski procesi njegove prirode i mehaniki kontraefekti tih procesa. Trei svet, njegov sopstveni svet, koji ne zavisi ni od njegovog "spoljnog sveta", ni od njegovog "unutarnjeg sveta", to jest neza visan je od hirova procesa koji se u njemu odvijaju kao i od nesavrenstava procesa koji ih pokreu. ovek koji nema svoj sopstveni svet nikada nita ne moe da uini sopstvenom inicijativom; sve njegove radnje "kopne" u njemu. Raspolagati sopstvenom inicijativom za svoja opaanja i ispoljavanja moe jedino ovek u ijoj se itavoj linosti ustanovila, na autonoman i intencionalan nain, celina inilaca nunih za delovanje tog treeg sveta. Stoga je oevidno da cela tajna ljudskog postojanja poiva u ra zlici oblikovanja inilaca neophodnih za ta tri delovanja, relativno nezavisna, njegove opte psihike strukture. A ta razlika sastoji se samo u tome to se inioci prvih dvaju ce lina ustanovljuju sami od sebe, saglasno zakonima, pod uticajem sluajnih uzroka koji ne zavise od njih, dok se inioci tree celine uobliavaju iskljuivo na intencionalan nain fuzijom delovanja dveju prvih celina. I upravo u tom smislu treba shvatiti izreku zajedniku svim starim verskim uenjima, prema kojoj "ovek Odozgo prima sve svoje mogunosti". inioci neophodni trima celinama ustanovljuju se u oveku, kao svaka stvar u celom Svemiru, poev od odgovarajuih titraja, bilo da oni izviru iz svog sopstvenog izvora, bilo da su se prethod no kristalisali u svrhu novih pojavljivanja, na osnovu drugog kosmikog osnovnog zakona, nazvanog "Zakon broja sedam". Da bih objasnio u emu se sastoje titraji koje sam spomenuo, mogu odmah kao izvrstan primer da upotrebim, budui da se uzro ci te injenice danas umnoavaju, dokazujui jedinstven unutarnji stav u mom pogledu, brojne neprijatelje s kojima sam sada svuda u odnosu.

Meu raznim znaajnim vidovima tog jedinstvenog unutar njeg stava brojnih mojih neprijatelja, uzeemo samo jedan u svrhu ovog naeg tumaenja. Evo ga: Nema, da tako kaem, nijednog mog zakletog neprijatelja koji, u ovom ili onom od svojih obinih stanja, ne bi bio spreman da "za mene proda svoju duu". "Kakve li apsurdnosti!", pomislie svaki od mojih italaca. "Kako je mogue da jedan te isti ovek ima u pogledu drugog oveka tako dijametralno suprotstavljena dva stava?" Da, gledajui povrno, to je apsurdno - pa ipak, tako jeste. To je nepobitna injenica, injenica koja se po volji moe doka zati u svim pojedinostima, ne samo na praktinom planu - hou da kaem na normalan nain, pristupaan svima - nego i nauno, oslanjajui se na sve "dijagnoze" raznih grana dananje zvanine nauke, kakve su pravo, hemija, fizika, medicina, itd., pa ini se, i sama psihoanaliza. Uostalom, nita nije lake od tog dokaza, pre svega zato to je mogue besplatno nai na hiljade takvih predmeta prouavanja, a zatim i stoga to takva istraivanja - a to je najvanije - polaze od naela koje sam ve sada ustanovio i izrazio na potpuno prihvatljiv nain za sve kategorije naunika. To naelo, nauno neosporno, odredio sam ovim reima: "Otrina protivrenosti koja se javlja izmeu dva delovanja di jametralno suprotna direktno je proporcionalna trajanju njihovog susreta". I, stvarno, tako jeste. to neko ima vie direktnih odnosa sa mnom, to vie snage pokazuje potom u dijametralno suprotnim delovanjima koje ispoljava prema meni. Ova, na prvi pogled neverovatna, psiho-fizika kombinacija koja izbija u uzajamnim ljudskim odnosima, zbiva se uopte na jednostavan nain, koji u opisati. Pre svega, treba znati da u celom Svemiru svaka maglina, ma kojoj vrsti pripadala, poseduje svojstvo zraenja. Budui da se u oveku oblikovanje triju celina delovanja njego ve opte psihike strukture prikazuje kao izbijanje rezultata koji proizlaze iz razliitih izvora, svaka od njih ima, dakle, sama za se be, svojstvo zraenja.

Isto kao to se isijavanje iz svih kosmikih maglina sastoji u titrajima koji se odailju iz odgovarajueg izvora, isto tako titraji proizali iz procesa svake od tih celina zaista razliitih delovanja koja ine optu strukturu ovekove linosti imaju gustinu i stepen oivljenosti koji su njima svojstveni. Za vreme dodira izmeu isijavanja razliitih kosmikih magli na, fuzija titraja odvija se prema njihovoj "sklonosti", isto tako ka da titraji koje odailju dve osobe dou u dodir, zbiva se fuzija izme u onih od tih titraja koji jedni drugima odgovaraju. Da bih analogijom objasnio izvesne karakteristike isijavanja neke osobe, kao primer u uzeti zraenja kojima zrai naa Zemlja. Opte zraenje Zemlje, ija se celina pokazuje kao atmosfera, sa dri tri vrste nezavisnih titraja, koji proizlaze iz procesa koji se zbiva usred same Zemlje meu metalima, metaloidima i mineralima. Opte zraenje neke osobe takoe sadri tri vrste nezavisnih ti traja, od kojih svaki za sebe imaju svoje sopstveno svojstvo oivlja vanja. I kao to heterogeni titraji koje odailje Zemlja u svom irenju susreu, ve prema svom stepenu oivljavanja, dobro odreene granice, isto tako razliiti elementi opteg zraenja neke osobe imaju svoje precizne granice. Na primer, dok titraji koji proizilaze iz procesa aktivnog milje nja mogu, ve prema nekim poznatim kombinacijama, postii ta kvu snagu irenja koje moe pokriti stotine i hiljade kilometara, ti traji koje odailje proces oseanja - ma kako aktivno ono bilo - ne bi se mogli proiriti vie od nekih dvesta metara. U oveku, tri vrste titraja nalaze svoje izvore u trima procesima: Prva vrsta titraja ima svoj izvor u procesu zvanom "aktivno mijenje", a ponekad ak, zahvaljujui izvesnim poznatim kombi nacijama, u procesu "pasivnog miljenja". Druga vrsta titraja ima svoj izvor u procesu zvanom "oseanje". Trea vrsta titraja odgovara sveukupnim rezultatima proizalim iz delovanja svih organa fizikog tela - podjednako ih oznaa vamo kao "titraji nagonskih funkcija". Titraji odaslani celokupnim sklopom nekog oveka u stanju potpune oputenosti sami po sebi stvaraju atmosferu analognu spektru boja, i imaju odreenu granicu irenja.

im neki ovek pone da misli, osea ili da se kree, ta spektralna atmosfera se menja, kako po obimu irenja tako i po kvalitetu svoje prisutnosti. to je vei intenzitet ispoljavanja jednog ili drugog od tih razli itih delovanja opte ovekove psihike strukture, to se vie dife rencira spektar njegove atmosfere. Moemo sebi vrlo dobro da predstavimo kombinaciju hetero genih titraja koji proizlaze iz opteg isijavanja razliitih osoba u toku njihovog zajednikog ivota, uporedimo li je sa ovom slikom: Za vreme crne noi, u toku estoke oluje na okeanu, ljudi s oba le posmatraju njihanje grupe ploveih raznobojnih elektrinih svetiljki, na prilinim razdaljinama jedna od druge ali i meusobno povezanih krajevima dveju ica. Mada te svetiljke u boji struju dobijaju iz jednog te istog izvora, kako njihovi zraci prelaze pokretne sredine razliite prirode, svetlost nekih meu njima se ire daleko, drugih se uzajamno modifikuju i meusobno proimaju, a neke su pak sasvim priguene, bilo na pola puta, bilo ve na samom izvoru. Kada se nalaze zajedno, dve osobe, to su blie jedna drugoj, to je prisnija meavina njihovih atmosfera, i bolje se odigrava dodir izmeu njihovih specifinih titraja. Dodir i fuzija specifinih titraja koji proizilaze iz razliitih oso ba zbivaju se nehotice, ve prema njihovom uzajamnom poloaju i uslovima u kojima se nalaze. Tako, kod ljudi s kojima ja stupam u dodir, oblikovanje psihi kih inilaca koje iziskuje izraavanje dijametralno suprotnih stavo va u pogledu mene neizbeno mora da se odigra na sledei nain.3
3

U izvorniku upravo ovako zavrava se delo "ivot je stvaran samo kada jesam", prim. prev.

~OO~

I. POGLAVLJE BUENJE MILJENJA4 MEU svim tim uverenjima koja su steena u mom "celovitom po stojanju" tokom mog odgovornog i jedinstveno ureenog ivota, nepokolebljivo je jedno prema kojem svi ljudi - ma kakav bio stepen njihovog shvatanja, i ma kakvi bili oblici izraavanja inilaca koji u njihovoj individualnosti podstiu ideale svih vrsta - oseaju, uvek i svuda na Zemlji, preku potrebu da izgovore naglas, ili bar u dui, svaki put kada preduzmu neto novo, zaziv, razumljiv svakoj osobi, pa bila ona i neuka - a to je zaziv iji su se pojmovi menjali u raznim razdobljima koji se danas izraava ovim reima: "U ime Oca i Sina, i Duha Svetoga. Amin." Iz tog razloga, u trenutku pristupanja ovoj za mene sasvim no voj pustolovini - pisanju knjiga - i ja zapoinjem time to taj zaziv izgovaram naglas, vrlo jasno, pa ak, kako su govorili stari Tuluzi5 ti s "potpuno izraenom intonacijom"; i to, naravno, u onoj meri u kojoj to doputaju ve oblikovane i snano ukorenjene predispozi cije u itavoj mojoj linosti, to jest ona svojstva koja se u ovekovoj prirodi formiraju tokom pripremnog perioda, i koja kasnije, za vreme njegovog odgovornog ivota, odreuju karakter i nadahnjujuu snagu te intonacije. Zapoevi tako, mogu da budem sasvim spokojan, pa ak i mo ram da budem, prema shvatanjima koje nai savremenici imaju o "verskom moralu", potpuno uveren da e od tada u mom novom poslu "sve ii kao podmazano". Ukratko, zapoinjem tako; a za ostalo mogu naslepo da pono vim onu: "Videemo!"
4

Prevedeno iz Recits de Belzebuth a son petit-fils, i. sv., Rocher, Monaco, 1983., jer se tematski uklapa u ovu knjigu, a prua dodatne informacije o spisateljskim "mukama" G. I. Gurijeva, prim. prev U izvorniku Toulousites, u enciklopedijama i renicima nisam pronala, prim. prev

Iskreno priznajem da nemam nikakvu elju da piem, ali se oseam duan zbog okolnosti nezavisnih od mene, i za koje jo ne znam je su li sluajne ili su ih namerno stvorile neke udne sile: znam samo da me te okolnosti obavezuju da piem, i to ne kojeta dobro za uspavljivanje, nego velike, vane sveske. Bilo kako bilo, zapoinjem... Da, ali kako zapoeti? Ah! Do avola! Zar e se vratiti to udno i neprijatno oseanje koje sam iskusio pre tri nedelje, dok sam u mislima razraivao pro gram i raspored zamisli koje sam bio odluio da irim, ne znajui odakle da ponem? To oseanje mogu da odredim samo ovim reima: "Strah da e me potopiti bujica sopstvenih misli". Kako bih prekinuo to neprijatno oseanje, mogao sam pribei nesrenoj sposobnosti koju imam kao svaki savremenik - jer nam je postala druga priroda - da sve "odloim za sutra", a da pri tom ne osetim ni najmanju griu savesti. Mogao sam to lako "odloiti za sutra", jer sam imao dovoljno vremena pred sobom; ali danas, avaj! to vie nije mogue, pa poto-poto, "makar i crknuo", treba toga da se primim. Ali, zaista, kako zapoeti? Ura!... Eureka!... Gotovo sve knjige koje sam itao za svog ivota poinju pred govorom. Treba, dakle, da i ja zaponem s neim takve vrste. Kaem "takve vrste" zato to nikada, celoga ivota, gotovo od trenutka kada sam znao da razlikujem devojicu od deaka, nisam inio nita, apsolutno nita, onako kao meni nalik dvonoci, razoritelji dobara Prirode; treba li sada - na ta sam i u naelu duan da piem drugaije nego to bi to inio bilo koji drugi pisac? Umesto predgovora u strogom smislu te rei, zapoeu, dakle, jednostavnom napomenom.

Zapoeti napomenom bie vrlo razumno s moje strane, iz jed nog razloga to to nee protivreiti nijednom od mojih naela, bilo da su organski, duevni ili ak "ekstravagantni". U isto vreme bie to asno, objektivno govorei naravno, jer apsolutnom izvesnou oekujem, kao uostalom svi oni koji me poznaju izbliza, da moji rukopisi uine da kod veine italaca ieznu, jedanput zauvek - i ne progresivno kao to se to dogaa za svakog pre ili kasnije - sve "riznice" koje imaju, riznice prenete nasleem ili steene sopstvenim trudom, u obliku "umirujuih pojmova", koji izazivaju samo raskone slike njihovog sadanjeg ivota ili naivnih snova o bu dunosti. Profesionalni pisci obino zapoinju svoje uvode obraajui se itaocu svim vrstama zvunih naslova i bombastinim reenicama punih medenog zanosa. Samo u u tome slediti njihov primer, i zapoeti, i ja, jednom od tih reenica, naravno izbegavajui da je uinim onoliko sladunja vom kao to su one na koje su oni navikli, i koje podese kako bi zagolicali osetljivost vie-manje normalnih italaca... Dakle... Vrlo draga, vrlo potovana, vrlo odluna i svakako vrlo strplji va gospodo, i vrlo drage, armantne i nepristrasne gospoe... Oprostite! Gotovo sam zaboravio glavno: i moje nimalo histerine gospoe! Imam ast da vam izjavim da se zbog nekih razloga koji mi se nameu u ovim poslednjim etapama mog ivotnog puta, pripre mam da piem knjige, a da do sada nisam napisao ni najmanju knjiicu, ni najmanji "pouni lanak", pa ak nijedno od onih pisa ma u kojima bi trebalo potovati ono to se naziva "gramatika"; ta ko da danas, mada postajem "profesionalni pisac", nemam nika kve prakse o ustanovljenim knjievnim pravilima i postupcima, nemam nita do "uljudnog knjievnog jezika", te vidim da u biti prisiljen da piem drugaije nego to to ine obini "patentirani" pisci, na nain na koji ste vi odavno navikli kao na svoj sopstveni miris. Prema mom miljenju, u svemu tome za vas je nepovoljno to vam je od detinjstva ugraen automatizam koji se savreno uskla-

dio s vaom optom psihikom strukturom, koja savreno funkcionie u opaanju svakog novog utiska, tako da vas ta "blagodat" otada titi, za vreme vaeg odgovornog ivota, od svake nunosti da inite ma i najmanji individualni napor. Iskreno govorei, smatram da je bitno u ovoj ispovesti ne toliko moje neiskustvo u knjievnim pravilima i tehnikama, nego moje nepoznavanje "uljudnog govora" koji se danas iziskuje od pisaca, pa ak i od obinih smrtnika. Nimalo ne hajem za svoje neznanje knjievnih pravila i tehni ka. I ne hajem zato to danas stvari tako stoje, za nae savremenike, da moraju biti "neupueni" u tu grau. Ta nova "blagodat" izbila je i proirila se na Zemlji zahvaljuju i jednoj izuzetnoj bolesti kojoj su podlone, ve nekih dvadeset do trideset godina, sve osobe triju polova koje spavaju napola otvorenih oiju, a ije lice prua plodno tlo za razvoj svih vrsta pritia. Ta jedinstvena bolest manifestuje se ovako: ako je bolesnik donekle pismen, i ako je platio prvu ratu za svoj stan, neizostavno se daje na pisanje "pounog lanka", ako ne i cele knjige. Dakle, znajui da se ta nova ljudska bolest epidemijski svuda iri, u pravu sam da pretpostavim da ste vi na nju "imuni", kako bi rekli ueni lekari, te da ete prema tome biti manje ozlojeeni mo jim neiskustvom u raznim knjievnim pravilima i tehnikama. Stoga naglaavam, u ovoj napomeni, moje nepoznavanje uljud nog govora. Da bih se opravdao, i priguio negodovanje vaeg budnog svesnog u pogledu mog nepoznavanja tog govora, tako neophodnog za savremeni ivot, smatram preko potrebnim da kaem, sa skrom nou u srcu i crvenilom na licu, da sam ga i ja nauio u detinjstvu - u vreme kada su me neki stariji pripremali za odgovoran ivot i primoravali, ne tedei razne naine posramljivanja, da nepresta no ponavljam mnotvo nijansi, celina koje ine onu savremenu "slast" - naalost (ne za mene, nego naravno za vas), nisam usva jao nita od tog ponavljanja, i danas mi od toga ne ostaje ni sena, za potrebe mog knjievnog rada. elim uostalom da dodam da to nikako nije bilo mojom krivi com, niti krivicom mojih starih "potovanih" i "nepotovanih" ui-

telja. Ti ljudski napori ostaju uzaludni zbog jednog sasvim izuzet nog dogaaja koji se zbio upravo u vreme mog pojavljivanja na ovom svetu. Upravo u tom trenutku - kako mi je, nakon iscrpnih "psiho-fiziko-astrolokih" istraivanja, objasnila jedna okultistkinja vrlo poznata u Evropi - sukobljeni titraji Edisonovog fonografa u susednoj kui izbili su kod nas preko rupe koju je u staklu bi la probila naa viljasta epava kozica, dok je babica koja me pri mala imala u ustima tabletu kokaina nemake proizvodnje (ne Ersats, molim vas) koju je zvuno sisala, ne oseajui pri tom e ljeni uitak. Apstrahujemo li takav dogaaj, redak u obinom ivotu, moje sadanje stanje - obavestio sam se o tome, priznajem, nakon to sam zrelo razmiljao prema metodi her profesora tumfsinmausena - u vezi je jo i s time to sam kao odrastao uvek izbegavao, koliko nagonski toliko i automatski, pa ponekad ak i svesno, to jest iz naela, da taj govor upotrebljavam u svojim odnosima s dru gima. Tako sam se postavljao prema toj sitnici - ali je li to sitnica? zahvaljujui trima predispozicijama mog opteg sklopa tokom mog pripremnog perioda, a o kojima nameravam da vam govorim u ovom prvom poglavlju svojih dela. Kako bilo da bilo, postoji jedna injenica, tako sjajna u svakom pogledu kao neka amerika reklama, i koju nikakva sila ne bi mo gla izmeniti, ak ni nauka nekog "strunjaka u majmunskim po slovima" - a ta injenica jeste da sam ja, koga su ovih poslednjih godina brojne osobe smatrale dosta dobrim uiteljem hramskih plesova, od danas postao profesionalni pisac. Ispisujem hiljade stranica, ne treba ni rei, jer mi je od detinjstva svojstveno da kada neto radim da to ne radim s pola ruke. Ali, kako sam bio lien, ka ko vidite, svake automatske steene i ispoljene rutine, prisiljen sam da piem ono o emu duboko razmiljam na jednostavnom obinom jeziku, bez "gramatikih prenemaganja" i "knjievnih manipulacija". Da, ali... daleko smo od obrauna! ak ni ono glavno nisam odluio! Na kojem u jeziku pisati?

Naravno, poeo sam da piem na ruskom, ali na tom jeziku, kako bi rekao mudrac nad mudracima, mula Nasr Edin6, "ne ide se daleko". Ruski jezik je izvrstan, sasvim sigurno. ak ga vrlo cenim... ali za prianje zgodica, ili za razmrsivanje, uz pomo pohvalnih epite ta, neijeg genealokog sabla. Ruski jezik je donekle kao i engleski jezik, neuporediv za raz govor u "smoking-roomu", zavaljen u dobrom naslonjau, nogu podignutih na drugi naslonja, o "australijskom zaleenom mesu" ili ak o "pitanju Indusa". Ta dva jezika nalik su na jelo koje u Moskvi nazivaju solianka, u koje ide svata, osim vas i mene, pa ak i eherezadina veernja tcheshma.7 Treba da dodam da sam zahvaljujui izvesnim uslovima u koji ma sam se sluajno naao - a moda i ne ba sluajno - u vreme svoje mladosti, morao ozbiljno nauiti, ak se prisiljavajui, da go vorim, itam i piem vie jezika, tako da bih mogao da piem na bi lo kojem od njih, da sam odluio da se, u obavljanju profesije koju mije iznenada nametnula sudbina, liim "automatizma" steenog praksom. Ali da bih delovao razumno i iskoristio taj automatizam koji mi je dugom rutinom postao tako prijatan, treba da piem ili na ru skom ili na jermenskom, jer se dogodilo tako da sam se u poslednjih dvadeset ili trideset godina jedino tim jezicima sluio u odno su s drugima, te mi je njihova upotreba postala automatska. Ah! Pakla mu!... ak i u ovakvom sluaju mui me, eto, jedan od vidova moje psi hike strukture koji je tako razliit od onog kod normalnog oveka.

Mullah Nassr Eddin, ili, kako se jo kae, Nasradin-hoda, nije, ini se, poznat u Evropi i Americi. Naprotiv, dobro je poznat u svim zemljama azijskog kontinenta. To je legendarna linost, kao to je kod Rusa "Kuzma Prutkov", ili kod Amerika naca "Ujak Sam", ili kod Engleza "Don Bul". Nasradinu, na Istoku, pripisuju brojne narodne izreke koje izraavaju, od najstarijih do najnovijih, "ivotnu mu drost". Tcheshma: koprena.

A "muka" koju u ovom trenutku oseam, u dobu gotovo i previ e zrelom, dolazi od svojstva koje je gotovo od detinjstva ukorenjeno u tu jedinstvenu psihiku strukturu, sa svim beskorisnim staru dijama savremenog ivota, i koja me, automatski, prisiljava, uvek i u svemu, da delujem prema narodnoj mudrosti. U sadanjem sluaju, kao i svaki put kad se naem pred nekom neizvesnou, mom mozgu - izgraenom na za mene tako neprija tan nain da me to mui - nametne se izreka narodne mudrosti ko ja nam dolazi iz pradavnih vremena, a koja se izraava ovako: "Ba tina uvek ima dva kraja". Svaki ovek, vie-manje zdravog rasuivanja, koji bi traio da shvati skriveni smisao ove udne izreke i njenu stvarnu vanost, brzo bi stigao, prema mom miljenju, do sledeeg zakljuka: sve zamisli na kojima se zasniva shvatanje sadrano u toj izreci poi vaju i same na toj istini koja je bila spoznata u najstarije vreme, to jest da, u ljudskom ivotu kao i u svemu drugom, svaka pojava po tie od dvaju uzroka suprotnog karaktera i deli se na dva potpuno suprotna uinka, koji su onda opet uzrok novim pojavama. Na primer, ako neto to potie od dvaju razliitih uzroka proizvodi svetlost, to "neto" neizbeno e proizvoditi i suprotnu pojavu, to jest mrak; ili pak, ako neki inilac u organizmu ivog stvorenja izaziva potrebu za oevidnim zadovoljstvom, on e neizbeno izazvati i suprotno, to jest nezadovoljstvo takoe oevidno, i tako dalje, uvek i u svemu. Upotrebiu, dakle, tu istu predstavu, ustaljenu vekovima na rodne mudrosti, kratko i jasno, o batini s dva kraja, od kojih se je dan moe smatrati dobrim a drugi loim. Sluim li se automati zmom steenim dugom praksom, bie to za mene svakako izvrsno; za itaoca, za uzvrat, to e biti sasvim suprotno, prema toj izreci suprotno od dobrog, svako e lako shvatiti ta je to, ak ako i ne pa ti od hemoroida. Drukije reeno, iskoristim li povlasticu da batinu uzmem s do brog kraja, lo kraj e neizbeno "dopasti glave itaoca". A to bi se ba i moglo dogoditi! Jer, na ruskom je nemogue iz raziti sve tananosti filozofskih pitanja koje se spremam da pretre sem; na jermenskom je, naprotiv, to mogue ali, na veliku tetu

svih sadanjih Jermenaca, taj jezik ne omoguuje da se raspravlja o savremenim pojmovima. Da bih ublaio gorinu koju od svega toga oseam, rei u da sam u svojoj mladosti, u vreme kad sam poeo da se interesujem za filoloka pitanja, pa se ak za njih i strastveno zagrejao, od svih je zika koje sam govorio najvie voleo jermenski; voleo sam ga ak vi e od svog maternjeg jezika. Sviao mi se naroito zbog toga to je imao neto karakteristi no, i to ni u emu nije liio na druge jezike, bliske ili srodne. Svaki od njegovih "tonaliteta", kako kau ueni filolozi, bio je svojstven samo njemu i, kako sam to ve tada shvatao, savreno je odgovarao psihikoj strukturi ljudi tog naroda. Ali, za nekih trideset ili etrdeset godina, video sam kako se taj jezik preobraava u toj meri, ne gubei potpuno onu izvornost i onu nezavisnost koju je imao od drevne antike, da je danas tek, mogao bih rei, "groteskna meavina jezika", u kojem bi vie ili manje paljiv slualac primetio skup turskih, persijskih, kurdskih, francuskih, ruskih zvunosti, i neartikulisanih i sasvim "nesvarljivih" zvukova. Isto bi se moglo rei i za moj maternji jezik, grki jezik, koji sam govorio u svom detinjstvu, i ija "automatska asocijativna mo" za mene ima jo svu svoju sveinu. Moda sam na tom jeziku mogao izraziti sve to hou; ali, ne mogue mi je da ga ovde upotrebim iz jednostavnog razloga, uostalom dosta smenog, to bi ipak trebalo da neko prepie ono ta bih napisao i da to prevede na eljene jezike. A ko bi to mogao? Mogu s punom sigurnou rei da i najbolji strunjak za savremeni grki jezik ne bi shvatio ni najmanje rece od onoga to bih napisao na svom maternjem jeziku, primljenom u detinjstvu; jer, za ovih trideset ili etrdeset godina, moji dragi "sunarodnici", za vedeni i sami predstavnicima savremene civilizacije, i elei da poto-poto nalie toj civilizaciji ak i jezikom, uinili su da moj dragi jezik podnese istu sudbinu koju su Jerrmeni zadali svom, u elji da se izjednae s ruskom "intelligenzia". Grki jezik iji su mi duh i sutina preneti nasleem lii onoliko na jezik kojim govore savremeni Grci kao to, prema izreci Nasradin-hode, "ekser lii na dunik".

ta onda treba da inim? Eh!... nema veze, potovani kupe mojih tekih naunih istra ivanja. Sve dok ima francuskog armanjaka i "basturme" iz Kaisara, ve u se ja nekako izvui. Proao sam ja ve kroz takve muke! esto mi se u ivotu dogaalo da zapadnem u stanja iz kojih mi je bilo teko da se izvuem, te sam se na to, rei emo, navikao. U meuvremenu, pisau malo na ruskom, malo na jermenskom; utoliko pre to meu osobama koje se uvek motaju oko me ne ima vie onih koji se vie-manje "snalaze" na ta dva jezika, tako da ne gubim nadu da e ono to napiem biti prepisano i prevedeno na meni podnoljiv nain. U svim sluajevima - to ponavljam, i ponavljam, da biste to sa uvali u trajnom seanju, a ne u "seanju" na koje ste navikli, i u koje se uzdate da biste odrali asnu re zadatu sebi, ili zadatu drugima: ma koji jezik upotrebio, uvek u i u svemu izbegavati ono to nazivam "knjievnim uljudnim jezikom". U tom pogledu, ima jedna vrlo udna injenica, mnogo dostoj nija prouavanja nego to vi to zamiljate: od detinjstva, to jest im se u meni pojavila potreba da ptice vadim iz gnezda i da zadirku jem sestre svojih drugova, u mom "planetarnom telu", kako su go vorili stari teozofi, samo od sebe niklo je izvesno oseanje, naroi to, ne znam zato, na celoj desnoj strani tela. Taj instinktivan oseaj preobrazio se postepeno u odreeno oseanje sve do perioda mog i vota u kojem sam postao "uitelj plesa"; to zanimanje me je obavezi valo da poseujem raznovrsne ljude, te je moje svesno bilo uvereno da su te jezike, ili jo bolje njihove "gramatike", izmislili ljudi koji su, s gledita poznavanja tih jezika, bili nalik ivotinjama koje je potovani Nasradin-hoda opisao sledeim reima: "Sve to oni mogu uiniti jeste da sa svinjama raspravljaju o svojstvima pomorandi". Ti ljudi, koje su pokvareno naslee i gnusno obrazovanje preo brazili u "prodrljive moljce", unititelje dobara koje su nakupili nai preci i koje nam je vreme prenelo, nikada nisu uli da se govori o toj na prvi pogled upadljivoj injenici koja se uobliava za vreme pripremnog razdoblja u modanoj aktivnosti svakog stvorenja - pa na taj nain i oveka, prema tome, i u njemu - o posebnom svojstvu ija se automatska ispoljavanja odvijaju prema izvesnom zakonu

koji su stari Korkolani nazivali "zakonom asocijacija"; i ne znaju da se proces miljenja svakog ivog bia, a posebno oveka, zbiva iskljuivo prema tom zakonu. Budui da sam nehotice ovla dodirnuo pitanje koje mi je u poslednje vreme postalo gotovo fiksnom idejom, pitanje o procesu ljudskog miljenja, verujem da ve sada - ne ekajui poglavlje koje sam predvideo za razjanjenje tog pitanja - mogu da govorim o jednoj informaciji koju sam sluajno saznao. Prema toj informa ciji, u staro doba, na Zemlji je bilo pravilo da svaki ovek koji je dovoljno smeo da eli da stekne pravo na to da ga drugi potuju, i da samog sebe potuje, kao "svesnog mislioca", bude pouen, ve od prvih godina svog odgovornog ivota, o tome da ljudi imaju dve vrste miljenja: s jedne strane duevno, koje se izraava recima koje po pravilu imaju odnosni smisao; s druge strane, miljenje svojstve no kako oveku tako i ivotinjama, a koje u nazvati "miljenje ob licima". Ovo "miljenje oblicima" treba da poslui tome da se zapazi taan smisao svega napisanog, da se ono usvoji, nakon svesnog suoenja sa prethodno steenim informacijama; ono se kod ljudi for mira pod uticajem geografskih uslova, mesta boravka, podneblja, doba i uopte sredine u kojoj se nalaze od svog dolaska na svet pa do svoje punoletnosti. Prema tome, u mozgu ljudi, ve prema njihovoj rasi i ivotnim uslovima, i prema predelu u kojem ive, ustanovljuju se, u vezi sa istim predmetom, iste zamisli, pa ak i iste koncepcije, poseban sa svim nezavisan oblik, koji u biu izaziva, za vreme odvijanja asoci jacija, odreeno oseanje, koje ukljuuje odreenu subjektivnu predstavu; a ta se predstava izraava izvesnom reju, koja joj slui samo kao spoljni objektivni oslonac. Stoga takva re koja se odnosi na jednu te istu stvar, ili ak na jednu te istu zamisao, stie, u ljudima koji ive u razliitim predelima ili pripadaju razliitim rasama, "unutarnji sadraj" dobro odre en, i potpuno razliit. Drugim reima, kada se u "sklopu" nekog oveka, koji je ugle dao svetio dana i rastao u tom i tom predelu, ustali izvestan "ob lik", rezultat specifino lokalnih uticaja i utisaka, taj "oblik" u nje-

mu asocijacijom budi oseaj nekog odreenog "unutarnjeg sadra ja", i, prema tome, predstavu ili odreenu koncepciju, koju on izra ava reju koja mu je postala uobiajenom i, kako sam ve rekao, subjektivnom; ali, onaj koji ga slua - i u ijem se biu, zbog razli itih uslova njegovog dolaska na svet i njegovog rasta, u vezi sa tom reju formirao oblik razliitog unutarnjeg sadraja - dae joj potpuno razliit smisao. To, uostalom, moemo da ustanovimo ukoliko nepristrasno posmatramo razmenu miljenja meu osobama razliitih rasa, ili koje su ve od detinjstva obrazovane u razliitim zemljama. Dakle, sreni i odvani kandidatu za kupovinu mojih "naunih istraivanja", budui da sam vas upozorio da neu pisati onako kako to uopte ine pisci od zanata, nego na drugi nain, savetujem vam da ozbiljno razmislite pre nego to se upustite u itanje iz laganja koja slede. Inae, bojim se da su vae ui i vai ostali receptivni i probavni organi, tako dobro izvebani i automatizovani "na knjievni jezik" koji danas vlada na Zemlji, da bi itanje mojih dela moglo na vas imati vrlo, zaista vrlo kakofonijsko dejstvo, zbog e ga biste mogli izgubiti... znate ve ta? Apetit za vaim najdraim jelom, kao i uitak koji vas "iznutra golica" ve na sam pogled ma le crnke u prolazu. Da moj jezik, ili pre moj nain razmiljanja, moe izazvati ta kvo dejstvo, uverila su me brojna prola iskustva, podjednako kao to "rasni magarac" moe biti uveren u pravednost i opravdanost svoje tvrdoglavosti. Sad sam vam rekao ono to je bitno, te sam miran s obzirom na budunost. Ako budete i najmanje nezadovoljni mojim delima, bie to is kljuivo vaom krivicom. Moja e savest biti ista, tako ista kao, na primer... cara Vilima. Nesumnjivo mislite da sam, kako se kae, mladi "spolja gladac iznutra jadac", i da kao pisac-novajlija nastojim da uinim se be posebnim, u nadi da u postati slavan, pa moda i bogat. Ako zaista tako mislite, eee! grdno se varate.

Pre svega, nisam mlad; iveo sam toliko da sam ve pojeo jed nu besnu kravu - da ne kaem celo stado; zatim, ne piem zato da bih ostvario karijeru, a "da bih stao na svoje noge", ne raunam s tim zanimanjem koje, prema mom miljenju, prua onima koji ga obavljaju brojne mogunosti da postanu direktni kandidati... za pakao - ako pri svemu tome takvi ljudi uopte mogu svoje bie da usavre do te mere. Jer, ionako nita sami ne znajui, piu sve vrste budalatina, i automatski stiui autoritet, svake godine sve vie razvijaju jedan od glavnih faktora slabljenja psihike strukture lju di, koja je i bez toga ve dovoljno naruena. to se tie moje line karijere, zahvaljujui svim viim silama, pa ako hoete i niim, desnim i levim, ona je ve odavno skovana. Ima ve dosta vremena da sam stao na svoje noge, pa ak, vere mi, na dobre noge, i uveren sam da e ostati vrste za dugo godina, na aljenje svih mojih prolih, sadanjih i buduih neprijatelja. Da... bie dobro da vam saoptim zamisao koja je upravo iskr snula u mom ludom mozgu; traiu od tampara kome budem poverio ovu knjigu da ovo prvo poglavlje bude predstavljeno na taj nain da se moe itati ne reui stranice;8 tako e svako od vas znati da ta knjiga nije napisana na uobiajeni nain, to jest tako da u miljenju itaoca pogoduje cvetanju uzbudljivih predstava i uspavljujuih snova; ne moraju raspravljati s prodavcem, moi e po elji da vrate knjigu, dobiju natrag novac, a moda pri tom se sa mo malo oznoje po elu. Oseam se prisiljenim da delujem tako, jer sam se upravo setio prie izvesnog Kurda iz Zakavkazja, o kome sam uo u svom detinjstvu. Svaki put kad bi se neki slian sluaj nametnuo mom seanju, ta pria bi u meni izazivala "dugo neugasiv" oseaj razneenosti. Mislim da e biti vrlo korisno, kako za mene tako i za vas, da vam je potanko ispriam. Zapravo, odluio sam da od "kvake" te prie - ili kako bi to re kli savremeni poslovni Jevreji "iste krvi", od njenog tsiemesa 8

Verovatno misli na to da stranice tog poglavlja budu razrezane za razliku od ostalog dela knjige; naime, nekada su se knjige prodavale nerazrezanih stranica, prim.prev.

uinim jedno od osnovnih naela nove knjievne forme koju elim da koristim kako bih dosegnuo zamiljeni cilj. Taj zakavkaski Kurd krenuo je jednog dana iz svog sela u grad, gde je imao nekog posla; kad je stigao na pijacu, opazio je tezge s vrlo lepo poslaganim voem svih vrsta. Meu svim izloenim voem, primetio je neko, divne boje i div nog oblika; to ga je toliko privuklo da je poeleo da zagrize to voe, te je odluio da ga, mada je imao malo novca, kupi pa makar to bio i jedini od onih darova Velike Prirode. Sav uzbuen tom zamisli, na je Kurd priao tezgi neuobiaje no nehajno, i uperivi svoj uljavi kaiprst na voe koje je izabrao, upitao trgovca za cenu. Ovaj mu je odgovorio da pola kilograma staje est groa. Smatrajui da to i nije visoka cena za tako udesno voe, kupio je jedan kilogram. Zatim, poto je obavio svoje poslove, na se Kurd istog dana uputio u svoje selo. Hodao je, pri zalasku sunca, brdima i dolinama, nehotice zapaajui svaki detalj spoljanjeg oblika arobnih delova krila Velike Prirode, majke nas svih. 1 kako je nehotice udisao sve vazduh, koji nije bio zatrovan fabrikim isparavanjima kao u gradovima, odjed nom ga je spopala elja da se dobro najede obine hrane. Seo je uz put, izvukao iz svoje torbe za namirnice hleba, zatim "voe" kojem se divio, i zapoeo bezbrino da jede. Kada... uh! strahota!... osetio je da je sav u vatri! Ali, uprkos tome to ga je peklo, na Kurd je nastavio da jede. Nastavio je da jede, to nesretno dvonono stvorenje nae pla nete, samo zbog onog specifinog ovekovog svojstva, koje sam ja prvi zapazio, i ije e mi naelo posluiti kao osnova nove knjiev ne forme koju stvaram, i odvesti me do cilja kao "upravljaki far". Uskoro ete i vi, siguran sam, dokuiti smisao i vanost tog naela - ve prema stepenu vaeg razumevanja, naravno - proitate li ne ka poglavlja mojih dela, pod uslovom da se izloite opasnosti da nastavite ovo itanje - osim ako ve niste neto "nanjuili" pred kraj ovog prvog poglavlja. Dakle, ba u tom trenutku u kojem je na Kurd bio spopadnut bujicom udnih oseaja koje je u njemu budila ta neobina gozba

usred Prirode, putem je proao jedan ovek iz njegovog sela, poz nat po svom zdravom razumu, i pun iskustva. Video je da je lice Kurda zajapureno, da mu suze teku iz oiju, ali da toga nije svestan, da je toliko zaokupljen - kao apsorbovan ispunjenjem neke vr hovne dunosti - jedenjem pravog "crvenog pimenta". Ree mu: - ta ti to ovde radi! Ej, trostruki idiote iz Jerihona, hoe li da bude iv spaljen? Baci to udnovato voe koje ne odgovara tvojoj prirodi! Ali na mu Kurd odgovori: - Ah, ne! Ne bih ga bacio ni za ta na svetu! Platio sam ga sa svojih poslednjih est groa! Pa makar i duu ispustio, pojeu ga do kraja! I potom, naem odlunom Kurdu - a trebalo bi verovati da je ta kav bio - nije ni na pamet palo da baci "crveni piment", nego je nasta vio da ga jede. Nakon ovoga to ste upravo proitali, nadam se da se u vaem miljenju zaela eljena asocijacija, koja bi na kraju trebalo da vas dovede, kao to se danas dogaa kod izvesnih osoba, do onoga to vi nazivate shvatanjem. I tada ete shvatiti zato sam se ja - koji dobro poznajem to specifino ovekovo svojstvo, i koji sam se tako esto smekao njegovom neizbenom ispoljavanju koje hoe da se nakon to se za neto plati oseam u obavezi da u tome uivamo do kraja - sav oduevio za tu zamisao koja je iskrsnula u mom milje nju: preduzeti sve mogue mere da vas potedim, vas, mog brata po duhu i elji, kako se kae, vas koji ste navikli moda da proita te bilo kakvu knjigu samo ako je napisana na "knjievnom jeziku", da znate, nakon to ste platili moja dela, da nisu pisana obinim je zikom, koji vam tako godi, i da niste obavezni da ih poto-poto pro itate do kraja - ba kao to se na Kurd iz Zakavkazja oseao pri siljenim da do kraja pojede namirnicu koja ga je toliko zavela svo jim izgledom, taj plemeniti "crveni piment", koji se njemu sigurno "nije ni sviao". Tako, da bih izbegao svaki prezir koji proistie iz tog ljudskog svojstva, ije su injenice oevidno uvrene u "sklopu" savremenog oveka zbog toga to esto ide u bioskop, to ne proputa ni-

jednu priliku da baci pogled na drugi pol, elim da moj uvod bude uvezan na naznaeni nain, tako da svako moe da ga ita a da ne mora da razrezuje stranice. Inae, prodava knjiga bi vam "zanovetao", kako se kae, i izra zio se po svom naelu, dragom trgovcima, a koje ovako izraavaju: "ispada samo kreten, a ne ribar, ako pusti ribu koja je ve zagrizla mamac"; i odbie da primi vraenu knjigu razrezanih stranica. U to, uostalom, nimalo ne sumnjam. Oekujem savreno slino nepotenje s njihove strane. Saznanja zahvaljujui kojima sam stekao uvid u mogunost tog nepotenja kod prodavca knjiga ustalila su se u meni u vreme kad je, obavljajui zvanje "indijskog fakira", trebalo, da bih razja snio neka "ultrafilozofska" pitanja, da upoznam asocijativni pro ces izraavanja strukture linosti koji je izgraen automatski od savremenih prodavaa knjiga i njihovih pomonika, za vreme dok svoje knjige utrapljuju kupcima. Znajui sve to, i budui da sam nakon svoje nezgode postao taan i krajnje sitniav, mogu samo da vas podsetim na moje upozo renje, i odmah vam savetujem da paljivo proitate, nekoliko puta, ovo prvo poglavlje, pre nego to razreete stranice knjige. Ali ako, uprkos svem upozorenju, elite da upoznate nastavak mojih izlaganja, preostaje mi samo da vam celom svojom "istin skom duom" zaelim izvrstan "apetit" i da se zavetujem da "sva rite" sve to budete proitali. U vae zdravlje! I ne samo u vae, nego i u ono svih vaih. Dobro sam rekao: "Istinskom duom". Evo zato: esto sam u Evropi, gde sam nedavno iveo, susretao ljude ko ji, u vezi sa svaim i bez ikakve veze i sa bilo im, vole da izgovara ju sveta imena, koja spadaju u unutarnji ivot oveka, to jest vole da psuju bez razloga. Uz to, kako sam vam priznao, deklarisani sam pristalica narodne mudrosti; njene izreke su ustaljene ve to liko vekova, i nisam to samo teorijski, kao savremenici, nego i praktino. Dakle, meu tim izrekama, postoji jedna koja savreno odgovara ovom sluaju: "Da bi se ivelo meu vukovima, valja za vijati poput vukova!" Tako, dakle, da ne bih prekrio taj u Evropi ustaljeni obiaj, odluio sam i sam da psujem; istovremeno, ne e-

lei da budem neposluan prema naredbi koju nam je dao Mojsije: "Ne uzimaj uzalud sveta imena", odluio sam da se koristim jed nom udnovatou jezika koji je po poslednjoj modi, to jest engle skog jezika - i, svaki put kada me na to prilika obavezivala, kleo sam svojom "engleskom duom". injenica je da se na tom jeziku re dua i re on ne samo jed nako izgovaraju, nego i piu gotovo na isti nain.Ne znam ta o tome mislite, vi ostali, polukandidati za kupovi nu mojih dela, to se mene tie, ma kakvu intelektualnu elju imao, ne mogu spreiti svoju jedinstvenu prirodu da se pobuni pro tiv takvog izraavanja predstavnika savremene civilizacije. Jer, napokon, kako se moe istom reju oznaiti ono to je u oveku najuzvienije i najhvaljenije od Tvorca, naeg zajednikog Oca, i ono to je kod njega najnie i najprljavije? Ali, dosta "filologije"! Vratimo se bitnom zadatku ovog prvog poglavlja koji se sastoji u tome da pretrese moje pranjave misli, a i vae, te da bude izvesno upozorenje itaocu. Ve sam u mislima postavio plan i raspored svojih izlaganja; ali kakav li e ona oblik dobiti na papiru? Priznajem da do sada moje svesno o tome nita ne zna; ipak, moj nagon jasno osea da e to biti neto "jedro", to e na optu prisutnost svakog itaoca ima ti dejstvo jednako onome crvenog pimenta na jadnog Kurda iz Zakavkazja. Sada kada poznajete priu o naem Kurdu, smatram svojom dunou da vam priznam neke stvari. Pre nego to nastavim ovo prvo poglavlje, koje slui kao uvod u sve to nameravam da napi em, obavestiu vae isto "svesno", to jest vae budno svesno, da u u nastavku svojih dela namerno izloiti svoje zamisli takvim rasporedom i takvim logikim suprotstavljanjem da sutina izvesnih stvarnih koncepcija moe automatski prei u to "budno sve sno", koje veina savremenika iz neznanja smatra istinskim svesnim (dok ja tvrdim i dokazujem eksperimentalno da je ono fiktiv no), u ono to vi nazivate "podsvesnim", koje bi trebalo da bude, prema mom miljenju, ljudsko istinsko svesno - i to kako bi te kon cepcije mehaniki trpele u ovekovom optem sklopu nuni preo braaj, iji e rezultati, pod dejstvom njegovog aktivnog voljnog

miljenja, uiniti od njega oveka, a ne vie obinu unicerebralnu ili bicerebralnu ivotinju. Odluio sam tako da postupim kako bi ovo uvodno poglavlje, namenjeno tome da probudi vae svesno, potpuno opravdalo svoj zada tak, te da ne dira samo vae "fiktivno svesno", kako ga ja jedini do sa da tako nazivam, nego i istinsko svesno - podsvesno kako vi to kae te - i da vas prisili, moda prvi put, da aktivno mislite. U linosti svakog oveka ustanovljuju se, ma kakvo bilo njego vo obrazovanje i naslee, dva nezavisna svesna, koja meusobno nemaju gotovo nita zajedniko, ni po svom delovanju ni po svojim izraavanjima. Prvo svesno ustanovljuje se opaanjem svih sluajnih nehoti nih utisaka, kao i svih utisaka koje hotimice proizvodi neko drugi, meu koje treba svrstati gotovo sve rei, koje su u stvarnosti tek is prazni "zvukovi"; drugo svesno se ustanovljuje poevi od "mate rijalnih rezultata prethodno uvrenih" u oveku, prenetih nasleem, i integrisanih u odgovarajue delove njegovog opteg sklopa, bilo poev od asocijativnih namerno izvedenih suprotstavljanja na te iste "materijalne injenice". To drugo ljudsko svesno, a koje je zapravo ono to vi nazivate "podsvesnim", i koje se uobliava, kako sam upravo rekao, "materijalizovanim rezultatima" naslea, i voljno ostvarenim suprotsta vljanjima, po mom miljenju, treba prevladavati u celoj ovekovoj linosti. Ovo miljenje zasniva se na eksperimentalnim istraivanjima tokom dugih godina u izuzetno povoljnim uslovima. Polazei od tog uverenja, koje je za vas moda samo fantazija ludaka, danas mi je, kao to vidite, nemogue da ne vodim rauna o tom drugom svesnom. ak se oseam prisiljenim svojim sutin skim biem da ovo prvo poglavlje svojih dela, koje treba da pred stavlja uvod, sastavim na taj nain da dotakne i potisne, na za moj cilj zadovoljavajui nain, pojmove koji su se nagomilali u vaim dvoma svesnim. S tom zamisli u glavi, zapoeu tako da vae fiktivno svesno pouim injenici da sam, zahvaljujui trima jedinstvenim duev nim saznanjima, koja su se u itavom mom sklopu iskristalisala tokom mog pripremnog perioda, stvarno "jedinstven u svojoj vrsti"

da "zamrsim i sapnem", u ljudima koje susreem, sve pojmove i uverenja za koja misle da su dobro uvrena u njima. Gle, gle, gle, gle!... Ve oseam da se u vaem lanom svesnom - po mom miljenju "pravom" - poput muva bez glava kovitlaju sva saznanja nasleena od "ujaka i baka", ija celina u vama, sve u svemu i za sve, zainje tek zaista dirljiv podsticaj radoznalosti. Na primer, hteli biste to je pre mogue da saznate zato sam ja, neka kav pisac za koga niste uli, ak ni i iz novina, u pravu kada za sebe kaem da sam jedinstven. Nije vano! Lino sam vrlo zadovoljan to vidim kako izbija ta kva radoznalost, pa makar i u vaem "lanom" svesnom, jer iz is kustva znam da, kod nekih osoba, ta nedostojna ovekova tenja moe ponekad da izmeni prirodu i preobrazi se u hvale vredan podsticaj koji nazivamo "eljom za znanjem", koji pak pogoduje boljem opaanju i pravilnijem shvatanju sutine cilja na koji savremen ovek uglavnom usredsreuje svoju panju; stoga pristajem, ak sa zadovoljstvom, da zadovoljim radoznalost koja se javila u vama. Sluajte, dakle, i pokuajte da me ne razoarate, nego da oprav date moje nade! Moja izvorna linost, koju su ve "nanjuili" neki Individuumi koji pripadaju dvema domovima Vrhovnog Suda koji daje objektiv nu pravdu, i, na Zemlji, vrlo ogranien broj osoba, izgradila se na tri specifina saznanja, koja su se u meni uvrstila tokom priprem nog razdoblja. Prvo je ve od svoga nastanka postalo upravljakom polugom moje Potpunosti, a dva druga "nadahnjujuim izvorima" koji su hranili i usavravali prvo. To prvo saznanje uobliilo se u meni dok sam jo bio deko. Moja draga pokojna baka jo je bila iva; imala je neto vie od sto godina. U trenutku njene smrti - neka bude u Kraljevstvu nebeskom! majka me je odvela njenom krevetu, kako je tada bio obiaj, i dok sam ljubio njenu desnu ruku, moja draga baka stavila je svoju levu umiru u ruku na moju glavu, i rekla mi tihim ali razgovetnim glasom: "Ti, najstariji meu mojim unucima!

"Sluaj... i seaj se uvek moje poslednje volje: u ivotu, ne ini nita poput drugih!" Zatim se zagledala u koren mog nosa, verovatno opazivi da sam njenim reima bio zbunjen, te, pomalo ljutito, dodala autorita tivnim tonom: "Ili pak ne radi nita - samo idi u kolu - ili pak radi neto to niko drugi ne radi". Nakon to je to izgovorila, s oevidnim gajenjem prezira prema celoj okolini i dostojna toga da u tom trenu bude svesna sebe, pre dala je duu u ruke Njegove vernosti arhanela Gabrijela. Mislim da bi vam bilo zanimljivo, moda ak i pouno, da zna te kakav je to straan utisak ostavilo na mene da sam se, iznenada, osetio nesposobnim da podnosim svoje blinje, i da sam, nakon to sam izaao iz sobe u kojoj je poivalo propadajue "planetarno telo", uzrok nad uzrocima mog dolaska na svet, tiho mugnuo, tru dei se da ostanem neprimeen, u jamu gde su se za vreme etrdesetodnevnog posta kao zaliha uvale posije i kore od krompira za "istae" kue, drukije reeno za svinje; ostao sam tu da leim, bez jela i pia, spopadnut bujicom uznemiravajuih i zamrenih misli, koje su se izlegle, na moju sreu, u ogranienoj koliini u mom dejem mozgu - sve dok se moja majka nije vratila s groblja, te su me njene suze, prouzrokovane otkriem moje odsutnosti i uzaludnim potragama, izvukle iz moje obamrlosti. Izaavi iz jame, nekoliko trenutaka sam ostao nepokretan, ruku ispruenih napred, a potom sam se stropotao prema majci, snano se obesivi o njene skute i, udarajui nogama o zemlju, ne znajui zato, poeo da oponaam njakanje magarca naeg suseda, istranog sudije. Zato je sve to ostavilo toliko snaan utisak na mene? Zato sam se, gotovo automatski, ponaao tako udno? esto sam poslednjih godina o tome razmiljao, naroito tokom dana takozva nog mog "poluposta", ali jo to nisam shvatio. ekajui, pitam se, nije li to bilo zbog toga to je soba u kojoj se odvijao taj obred, koji e imati tako snaan uticaj na ceo moj ivot, bila od najskrivenijih kutaka zasiena mirisom tamjana, posebno uvezenog iz manastira na gori Atos, vrlo poznatog meu sledbenicima svih nijansi hrianske vere.

Bilo kako bilo, injenice su tu. U danima nakon tog dogaaja, moje opte stanje nije pretrpelo nita posebno, osim to sam ee nego inae hodao nogama u vazduhu, to jest na rukama. Prvi od mojih inova koji je bio jasno u neskladu s izraavanji ma mojih blinjih, ali bez udela moga svesnog u njemu, a uostalom ni moga podsvesnog, desio se etvrtog dana nakon smrti moje dra ge bake. Cela naa porodica, blii i dalji roaci, i svi oni koji su po tovali moju dragu baku - uostalom, uivala je privrenost svih bili su se okupili na groblju, kako je ve obiaj, da bi nad njenim po smrtnim ostacima slavili obred koji se naziva "rekvijem". Iznena da, bez ikakvog razloga - umesto da potujem "etikeciju" koja se sastoji, kod ljudi svih poloaja i svih stepena opipljivog i neopiplji vog morala, u tome da se bude miran, satrven, s izrazom tuge na li cu, pa ak, ako je mogue, i sa suzama u oima - ja sam poeo da pleem i skakuem oko rake, pevajui: Mir dui Mir dui umrloga Bila je to enica Sva od zlata i tako dalje... I od tog trenutka pri svim "majmunarijama" - to jest, prilikom svih oponaanja uobiajenih automatskih izraavanja okoline uvek iz moje pojave izbija "neto" to podstie ono to bih nazvao "neodoljivom tenjom" da nita ne radim poput drugih. U to doba, na primer, ponaao sam se ovako: Ako su moj brat, moje sestre i deca iz susedstva vebali da lop tu uhvate desnom rukom, poinjui time to bi je bacili u vazduh kako su ve imali obiaj, ja, da bih to postigao, prvo bih je svom snagom lupio o tlo, zatim bih je uhvatio u vazduhu, neno, izmeu palca i srednjaka leve ruke, i ne bih proputao da pre toga izvedem jedno bacanje. Dok su se deca niz padinu sputala na saonicama s glavom napred, ja sam izvodio ono to se zove "hod natrake". Ili, pak, kad su nam delili Abaramove kolae, koje su drugi pre nego to e ih jesti

lizali, verovatno zato da bi bolje osetili ukus i produili uitak, ja, ja bih prvo onjuio taj medenjak sa svih strana, nekad bih ga ak pribliio svom uvu, paljivo oslukivao i gunao, verovatno goto vo nesvesno, ali najozbiljnije: "Dobro, hajde, dobro je, nemoj se udebljati, molim te"; a potom bih ga, pratei se s nekoliko ritmi kih zvukova, u jednom zalogaju progutao potpuno okruglog a da uopte nisam uivao u njegovom ukusu. Prvi dogaaj koji je u meni pobudio jedno od dva spomenuta saznanja, koja su otada postala "ivotodavni izvori" koji su na dahnuti i ojaali nagovor moje pokojne bake, desio se u doba kad sam se od deaka bio preobrazio u "mladog probisveta", uzornog kandidata za naslov "mladi spolja gladac iznutra jadac". Taj dogaaj zbio se sluajno - osim ako tako posebno nije ure dila Sudbina - u sledeim okolnostima: Jednog dana, uz pomo mladih probisveta poput mene, postav ljao sam na krov susedne zgrade "zamku" za hvatanje golubova. Jedan od deaka, nagnut nad moju glavu, paljivo me posmatrajui, ree: "Da ja to radim, rasporedio bih omaste ice na taj nain da se golubov srednji prst, onaj najdui, aporak, ne moe u to uhvatiti, jer nam je na uitelj iz zoologije upravo objasnio da su u tom golubovom prstu zbijene sve zalihe njegove snage kad se bori, i, narav no, ako se taj prst uhvati u zamku, on e je bez otpora prekinuti". Na tu primedbu, jedan drugi deran koji je stajao upravo nasu prot meni, i koji nije mogao da govori a da ne izbacuje bujice sline na sve strane, poeo je da nas poliva, grokui sledee rei: "Zaustavi tu svoju govornu mainu, prljavo kopile, Hotentotovo seme! Tvoj uitelj je nedonoe k'o i ti. Ako uzmemo da je sva go lubova snaga koncentrisana u tom srednjom prstu, bio bi to razlog vie da se ba taj prst uhvati u zamku. I tada ceo svoj znaaj za na cilj - hvatanje nesrenih stvorenja - preuzima izvesna karakteri stika, ugraena u svakog nosioca te lepljive i mlitave 'stvari', mo zga, a to je: kada se, pod delovanjem novih uticaja, od kojih zavisi neznatna mo izraavanja mozga, prema zakonima odigrava peri odiki nuna promena pojave, iz nje proizlazi lagani nered - a nje gov razlog postojanja jeste da pojaa druga izraavanja celokupne

aktivnosti - koji odmah odreuje privremeno premetanje centra gravitacije organizma, u kojem ta lepljiva 'stvar' ima tek skuenu ulogu, to esto u celokupnom delovanju dovodi do neoekivanih rezultata, besmislenih do apsurda..." Tu poslednju re propratio je takvim trcanjem sline da se moje lice inilo kao da je bilo izloeno delovanju "rasprivaa" kakve proizvode u Nemakoj za anilinsko bojenje tkanina. Bilo je to vie nego to sam mogao podneti, i nisam se ni uspra vio, nego sam se bacio glavom na njega, zadavi mu straan uda rac u trbuh, koji ga je odmah onesvestio. Ne znam, niti elim da znam, koji e se zakljuci pojaviti u va em miljenju u vezi sa priom o izuzetnom sticaju okolnosti koje u vam opisati; to se mene tie, ta je podudarnost snano doprinela da poverujem kako svi dogaaji koji su se odigrali u mojoj mla dosti, o kojima ovde priam, nikako nisu bili jednostavni rezultati sluaja, nego su bili namerno stvoreni od nekih udnih sila. Evi injenica: toj vrsti odvanosti bio sam pouen jedva nekoli ko dana pre te nezgode, od strane jednog grkog svetenika iz Tur ske; kako su ga Turci progonili zbog njegovih politikih miljenja, morao je pobei odande. I moji roditelji su ga, po njegovom dolasku u grad, zaposlili kao uitelja za savremeni grki jezik. Ne znam na emu su se temeljile politike zamisli tog grkog svetenika, ali se dobro seam da se u svim naim razgovorima ak kad mi je objanjavao razliku izmeu uzvika u starom grkom i uzvika u savremenom grkom jeziku - jasno nazirala njegova elja da se to pre vrati na Krit da bi se tamo iskazao onako kako prilii pravom rodoljubu. Treba da priznam da sam i sam bio uplaen rezultatima svoje spretnosti, jer sam zbog toga to tada jo nisam poznavao efekat takvog udarca na takvo mesto, pomislio da sam ga ubio. Dok sam slutio taj uas, jedan drugi deak, koji je bio video ta sam uinio, brati rtve mog "protivudarca", podstaknut verovatno oseanjem "krvnog srodstva", bacio se na mene bez razmilja nja, i rukom me udario posred lica. Od tih udaraca izbrojao sam, kako se to kae, "sve zvezde", dok su se moja usta punila nekom smesom za vetako kljukanje jedno hiljadu pilia.

Nakon nekog vremena, kada su se ta dva udnovata oseanja pomalo smirila, osetio sam u ustima neko strano telo. Hitro sam ga izvukao prstima: bio je to ni manje ni vie nego jedan veliki zub po sebnog oblika. Videi me kako istraujem taj zub, deaci su se okupili oko me ne, a zatim ga i sami usred duboke tiine poeli posmatrati s najve om radoznalou, dok je moja rtva, osvestivi se, ustala i, pribliivi mi se kao da se nita nije dogodilo, i sam gledao sa zaprepaenjem taj zub. Taj udni zub imao je sedam kraka, a na kraju svakog bila je sjajna kapljica krvi; i kroz svaku od tih kapljica proziralo se, jasno i izriito, jedno od sedam isijavanja belog zraka. Tu tiinu, tako neobinu za mlade probisvete kakvi smo bili, zamenila je uobiajena graja, te smo snagom dernjave odluili da smesta odemo kod brijaa, vaditelja klimavih zuba, i da ga upita mo zato je taj zub takav. Stropotali smo se niz krov da bismo otili brijau. Ja "junak dana", predvodio sam, naravno. Pogledavi ga ovla, brija je izjavio da je to jednostavno zub mudrac, i da je takav kod svih ljudi mukog pola koji su, nakon to su protepali "tata" i "mama", sisali samo majino mleko, i koji su isprve znali da razlikuju svog oca meu brojnim drugim osobama. Taj dogaaj, kojeg je jadni moj zub mudrac bio, da tako kaem, "pokajnika rtva", imao je dvostruki uinak. S jedne strane, moje svesno, otada, u svakoj se prilici proimalo samom sutinom rei poslednje volje moje pokojne bake - bilo joj Kraljevstvo nebesko! S druge strane, ne mogavi utei nekom "diplomiranom zubaru" za leenje rupe u mom zubu (to uostalom nisam mogao uiniti jer je naa kua bila udaljena od svakog centra savremene kulture), tu se zbio neki proces hroninog eksudata ije je svojstvo bilo - kao to mi je nedavno objasnio dobro poznati meteorolog - s kojim sam se sluajno sprijateljio tokom estih susreta u nonim lokalima Monmartra - da probudi neodoljivu tenju za istraivanjem uzro ka svake "stvarne injenice" neobine prirode; i to svojstvo, neza visno od mog naslea, uinilo je od mene malo-pomalo strunjaka u umeu da temeljno istraujem "sumnjive pojave svih vrsta" na koje sam nailazio na svom putu.

I kada sam se preobrazio - uz pomo, naravno, nae sveopte Majke, nemilosrdnog Heropasa, to jest "toka Vremena" - u onaj tip mladia koji sam ve opisao, to novo svojstvo postalo je neugasivo arite topline i ivota za moje svesno. Drugi ivotodavni inilac koji je osigurao konanu fuziju poslednjih elja moje drage bake s strukturalnim elementima moje individualnosti bio je skup utisaka koji su izazvale neke informa cije povezane s izvorom jednog naela koje je zatim postalo - kako je to pokazao g. Alan Kardek za vreme jedne "apsolutno tajne" spi ritistike seanse - jedno od vanih "ivotnih naela" za bia koja nastanjuju sve ostale planete naeg velikog Svemira. To sveopte naelo izraava se ovako: "Kad je bal, nek je ma skenbal"9. Kako je to naelo nastalo na istoj planeti kao i vi - na kojoj, re cimo to odmah, provodite vreme valjajui se po krevetu od rua, ako ve ne pleete fokstrot - ne priznajem sebi pravo da vam zata jim injenice koje u vezi s tim poznajem, i koje e vam pomoi da shvatite neke pojedinosti o njegovom pojavljivanju. Uskoro nakon to se u mojoj prirodi bila usadila nesvesna elja da spoznam uzrok "stvarnih injenica" svih vrsta, prvi put sam se bio naao u srcu Rusije, u gradu Moskvi. Kako tu nisam naao ni ta to bi moglo zadovoljiti ovu potrebu mog duevnog sklopa, pre dao sam se istraivanjima ruskih legendi i poslovica. I jednog lepog dana - sluajno ili pak zbog okolnosti objektivno saglasnih za konima - doznao sam ovo: Neki Rus, koga su svi u okolini smatrali obinim trgovcem, morao je poslom da ode iz svog provincijskog gradia u drugi glav ni grad svoje zemlje, Moskvu, i njegov najdrai sin (najdrai iz tog razloga, nesumnjivo, to je liio samo na svoju majku) zamolio ga je da mu donese izvesnu knjigu. Stigavi u Moskvu, taj slavni autor jednog od velikih sveoptih ivotnih naela napio se do daske, s jednim od svojih prijatelja, pra ve ruske votke, kako je nekad bilo i kako je to jo tamo obavezno.

Vidi stranu 54.

I dok su ta dva lana jedne od velikih savremenih grupa dvono nih stvorenja praznila eljeni broj aica te "ruske poslastice", upustili su se u razgovor o "javnom obrazovanju", jer je bio obiaj da on zapone upravo s tom temom; odjednom trgovac, setivi se asocijacijom narudbine svoga sina, odlui da na brzinu poe, sa svojim prijateljem, da kupi eljenu knjigu. U trgovini, nakon to je prelistao knjigu koju su mu dali, na tr govac upita za cenu. Prodava odgovori da knjiga staje ezdeset kopejki. Primetivi da je na omotu naznaena cena od samo etrdeset i pet kopejki, na trgovac je poeo da razmilja na neobian nain neobian naroito za Rusa - a potom, odajui se nekoj smenoj mi mici sleganja ramenima, uspravi se, lupnuvi se o prsa poput stareine garde, u stavu "pozor", i, nakon kratke pauze, tiho ali s veli kom odlunou ree: "Ovde je naznaena cena od etrdeset i pet kopejki. Zato vi traite ezdeset?" Prodava, poprimivi onaj uljasti izraz svojstven prodavcima, odgovori da knjiga zapravo staje samo etrdeset i pet kopejki, ali da je svakako valja prodati za ezdeset, jer petnaest kopejki staju potarina i pakovanje. Na taj odgovor, na ruski trgovac, veoma zbunjen tim protivrenim injenicama i ipak jasno pomirljivim, upustio se u lov na neto neobino. Uperivi oi prema plafonu, stade razmiljati, ali ovaj put poput engleskog profesora koji je izmislio kapsule s ricinusovim uljem, i iznenada, okrenuvi se prema svom prijatelju, iz usti prvi put u ivotu one rei koje svojom sutinom izraavaju neospornu objektivnu istinu, i koje su zbog toga zadobile znaaj iz reke: "Kad je tako, dragi moj, uzeemo ovu knjigu. Danas je svejed 10 no! Slavimo. A kad je bal, nek' je maskenbal ." to se mene tie, mene nesrenika osuenog da za ivota isku sim slasti pakla, dugo sam, nakon tog otkria, ostao u nekom ud nom stanju, kakvo nisam iskusio nikada ni pre ni posle. Bilo je to kao da su sve asocijacije i oseaji raznih izvora, koji se obino zbi10

Vidi stranu 54.

vaju u meni, zapoeli neko "derbi takmienje", kako bi to rekli savremeni Hivintsi. Istovremeno sam pretpreo ujedno jak svrabe, gotovo neizdr ljiv, du cele kime, i "kolike" u samom sreditu mog sunanog spleta, jednako nepodnoljive; svi ti udni oseaji, koji su potpo magali jedni druge, ustupili su, nakon nekog vremena, mesto sta nju unutarnjeg mira, koji vie nikada neu iskusiti osim onog dana kada na meni bude obavljen obred "velike inicijacije" u bratstvu "graditelja kula u vazduhu". Kada se moje "Ja", to jest nepoznata stvar, koju jedan original ni ovek iz drevne antike - kojeg je "uenim" proglasila njegova okolina, a kakvi su jo i danas ljudi te vrste - opisuje ovako: "Rela tivno prolazna pojava, zavisno od kvaliteta aktivnosti miljenja, oseaja i organskog automatizma", a koju jedan slavni antiki na unik, Arapin Mal-el-Lel, opet opisuje kao "udrueni rezultat svesnog, podsvesnog i nagona" - a iju je definiciju kasnije "posudio", recimo to usput, nita manje slavni grki naunik imenom Ksenofont - kada je moje "Ja", kako rekoh, okrenulo svoju zabezeknutu panju prema unutra, utvrdio sam pre svega vrlo jasno da sve to mi je dopustilo da tu izreku shvatim do najmanje rei, izreku koju sam prepoznao kao "sveopte ivotno naelo", da se u meni preo bratilo u neku posebnu kosmiku supstancu, koja fuzionirajui i njenice koje su se pre bile iskristalisale s poslednjom voljom moje drage bake, te se opet i ona (ta supstanca) preobrazila u "neto", i da se to "neto", proimajui celu moju linost, zauvek uvrstilo u svakom atomu koji je ini. Na drugom mestu, moje nesreno "Ja" jasno je osetilo i prepoznalo, s nekim oseajem poslunosti, tu bol nu izvenost da bih otada trebalo da se, uvek i u svemu, bez izuzet ka, izraavam prema tom svojstvu koje se oblikovalo u strukturi moje linosti, ne prema zakonima naslea ni pod uticajem uslova okoline, nego pod delovanjem triju spoljnih sluajnih uzroka koji nemaju nita meusobno zajedniko - to jest nagovor osobe koja je bila, bez ikakve moje volje, pasivni uzrok moje pojave na ovome svetu; moj zub koji je slomio neki probisvet, uz to samo zato to je njegov roak "cmizdrio"; napokon, izreka koja je izala iz pijanih usta osobe koja mi je bila potpuno strana: izvesnog "ru skog trgovca".

Pre nego to sam upoznao to "sveopte ivotno naelo", ako sam se izrazio drukije od svih ostalih dvononih ivotinja, svojih blinjih - koji gledaju svetio dana i vegetiraju na istoj planeti kao i ja - inio sam to nekako automatski i ponekad samo napola svesno; ali, nakon ovog otkria, zapoeo sam to da inim svesno, s na gonskim oseajem dvaju pomeanih podsticaja: zadovoljenja sebe i svesnosti sebe, a koji su nastali iz potenog i ispravnog ispunje nja moje dunosti prema Majci Prirodi. ak moram istaknuti injenicu da pre tog dogaaja, mada ni ta nisam inio poput drugih, moje ponaanje nije posebno privla ilo poglede; ali od trenutka kada je moja priroda upila sutinu tog naela, sva moja izraavanja, bilo voljna, usmerena nekom cilju, ili jednostavno namenjena "razbibrizi", stekla su veliku ivotnu snagu, i pogodovala stvaranju "uljeva" na raznim ulima opaa nja kakva ve imaju sva meni slina stvorenja, bez izuzetka, kad direktno ili indirektno usmeravaju panju na ono to inim; s dru ge strane, da bih posluao volju moje pokojne bake, putao sam svoje radnje do se kreu do krajnje granice, i stekao naviku da na poetku nekog posla, i svaki put kad bi on bio izloen nekoj izmeni - poprimajui, naravno, veu irinu - uvek izgovorim, bilo u duhu ili naglas, ovu izreku: 11 "Kad je bal, nek ti bude maskenbal!" Sada, na primer, budui da sam, zbog razloga koji ne zavise od mene nego od izvesnih sluajnih i jedinstvenih uslova moga ivo ta, obavezan da piem knjige, mogu to initi samo tako da se pod redim odreenom naelu malo-pomalo putem izuzetnog sticaja okolnosti, a koje se identifikovalo u svakom atomu mog opteg sklopa. Ovaj put, primeniu u praksi psiho-organsko naelo na sledei nain: umesto da sledim obiaj pisaca, koji, ve vekovima, uzimaju za temu svojih dela "tobonje" dogaaje koji bi se dogodili ili se do gaaju danas na Zemlji, uzeu dogaaje na nivou celoga sveta. U

11

Vidi stranu 54.

tom sluaju, "kad se uzima, nek' se uzima", to jest "kad je bal, nek' je maskenbal". Na nivou Zemlje, moe pisati bilo ko. Ali ja, ja nisam bilo ko! Kako bih mogao da se ograniim na nau "Zemlju niega" objektivno gledajui? Ne, ne mogu to uiniti, i neu za temu svojih dela uzeti nijednu od onih tema koje uopte uzimaju ostali pisci, i neu i ne mogu iz je dinog razloga: to bi to doznala moja baka - napokon, tvrdnje naih spiritistikih naunika moda i nisu sasvim netane - moete li zamilsiti kako bi se ona oseala, moja dobra, moja draga baka? Prvrnula bi se u svom grobu, kako se kae, ne jedanput, nego takva kakvu je poznajem otkako sam postao "as" u umeu da se stavljam u tuu kou - veliki broj puta, toliko puta da bi se ak iz loila opasnosti da se prometne u "irski vetrokaz". to se tie vas, mojih italaca, ne birinite... Govoriu takoe i o Zemlji, ali s take gledita tako nepristrasne da e ta planeta, sa svime to sadri, imati onoliko mesta u mojoj knjizi koliko ga zauzi ma u stvarnosti, i koliko prema zdravoj logici - ukoliko joj, naravno sluim kao vodi - ona zauzima u naem velikom Svemiru. Isto e biti s junacima: naravno da e mi biti potrebno da u svo jim delima prikazem razliite "tipove" onih koje opisuju i na Zemlji uzvisuju pisci svih vrsta i svih razdoblja - razliite junake poput onih Ivana, Jakova ili Pavla, roenih nepanjom, koji, za vreme procesa svoje pripreme za "odgovoran ivot", nisu stekli nita od onoga to treba da ima stvorenje na sliku Boju, to jest ovek, i u sebi su postepeno razvijali, do posledjeg daha, samo razne "ari" kao to su pohota, zloba, ljubakanje, "perfidija", "osetljivost srca", "tatina" i druge mane nedostojne oveka. Nameravam za junake svojih dela da uzmem tipove koje ete morati, hteli ne hteli, celim biem osetiti kao stvarne, i u pogledu kojih e kod italaca neizbeno morati da se iskristalie pojam da je svako meu njima zaista "neko" a ne "bilo ko". Ovih poslednjih nedelja, dok sam jo bio u krevetu, fiziki iscrp ljen, zacrtavajui u mislima program svojih dela, duboko razmi ljajui o obliku i rasporedu izlaganja, odluio sam da za glavnog junaka prvog kola uzmem... znate koga?... velikog Belzebuba, glavom i bradom.

I to ne vodei rauna o tome da bi moj izbor ve otpoetka mo gao izazvati, u miljenju veine italaca, takve asocijacije zamisli koje bi u njima svima podstaknule sve vrste protivrenih automat skih podsticaja, koji proizlaze iz sveukupnih saznanja nuno uob lienih u psihikoj strukturi ljudi zbog nenormalno uspostavljenih uslova njihovog spoljanjeg ivota i koji su se u njima kristalisali zahvaljujui njihovom uvenom "verskom moralu", to e se neizbeno izraziti neobjanjivim neprijateljstvom prema meni. Znate li, itaoe? Ako se, uprkos mom upozorenju, elite izloiti opasnosti da upoznate nastavak ovog dela, i ako se budete trudili da ga prihva tite u duhu nepristrasnosti, i da shvatite samu sutinu pitanja koja nameravam da razjasnim, predlaem sebi - kako bih vodio rauna o toj psihikoj karakteristici ugraenoj u oveku, prema kojoj on moe da zapazi dobro bez suprotstavljanja samo ukoliko se uspo stavi "veza" iskrenosti i uzajamnog poverenja - da vam ve sada u punoj iskrenosti ispovedim asocijacije koje su se odigrale u meni, kako bih malo-pomalo ustanovio, u sferi bliskoj mome svesnom, izvesne injenice koje su mi u mojoj individualnosti sugerisale da kao glavnog junaka svojih dela izaberem pojedinca kao to je go spodin Belzebub, sa svim onim to on za vas predstavlja. Nije to bilo bez lukavstva. Moje lukavstvo se sastoji jednostavno u proraunu, u punoj lo gici, da e mi on, ukaem li mu toliku panju, zasigurno - nemam nikakvog razloga do sada u to sumnjam - pokazati svoju zahval nost, pomaui mi svim dostupnim mu sredstvima, u delima koja nameravam da napiem. Premda je gospodin Belzebub nainjen, kako se kae, od dru gog testa, ipak poseduje - nauio sam to davno iz rasprava jednog slavnog katolikog kaluera, brata Fulona - vorast rep; dakle, is kustvo me je formalno uverilo da nita to je vorasto nije prirod no; odakle sam zakljuio, prema "zdravoj logici" koja se u mojoj svesti stvorila itanjem raznih hiromantskih knjiga, da i gospodin Belzebub mora imati pristojnu malu meru tatine... Kako bi, da kle, mogao da ne pomogne onome koji e proslaviti njegovo ime? Nije uzalud neuporedivi na uitelj Nasradin-hoda esto go vorio:

"Bez podmiivanja, nema nigde lagodnog ivota, ni lagodnog disanja". I jedan drugi zemaljski mudrac, po imenu Til Eulenspigel, koji je takoe svoju mudrost izgradio na velikoj ljudskoj gluposti, izra ava istu zamisao ovim reima: "Bez podmazivanja tokova, ne moe se krenuti". Poznavajui tu izreku narodne mudrosti, i jo mnoge druge, koje su stvorili vekovi zajednikog ivota, odluio sam da "podmi tim" gospodina Belzebuba, koji raspolae, to svako zna, naini ma i znanjem napretek. Stoj, stari... Na stranu svaka ala, pa bila i filozofska, ini se da si svojim digresijama prekrio jedno od svojih najvanijih naela, ono od ko jeg si uinio osnovu sistema namenjenog da ostvari tvoje snove po mou tvog novog zanimanja; to naelo se sastoji u tome da nikad ne zaboravi slabljenje uloge miljenja kod savremenog itaoca, i, vodei rauna o toj injenici, da ga ne umara prisiljavajui ga da prihvati za kratko vreme mnogostruke zamisli. Kad sam zamolio jednu od osoba koje su se neprestano oko mene motale, u nadi da u na taj nain zasluiti "da uem u Raj u njihovim izmama", da mi u jednom dahu, naglas, proita ono to sam napisao u ovom prvom poglavlju, moje "Ja" - podrano, na ravno, od mnogih predispozicija uvrenih u mojoj izvornoj psi hikoj strukturi tokom proteklog ivota, a koje su mi izmeu osta log omoguile da shvatim psihu stvorenja razliitih tipova, mojih blinjih - moje Ja, kaem, ustanovilo je i formalno priznalo da e ovo prvo poglavlje, zasigurno pobuditi u celokupnoj linosti sva kog itaoca, ma kakav bio, "neto" to e automatski izazvati sna no neprijateljstvo prema meni. Zapravo, u ovom trenutku to me ne uznemirava najvie; zao kupljen sam injenicom, koju sam ustanovio pred kraj tog itanja, da se u celini ovog poglavlja itav moj psihiki sklop - u kojoj moje "Ja" zauzima vrlo skuen deo - ispoljio suprotno onom nalogu sveopteg uitelja koga meu svima potujem, Nasradin-hode: "Ne zabadaj nikad svoju tap u osinje gnezdo".

Ali, kad sam uoio da e italac neizbeno osetiti neprijatelj stvo prema meni, uzbuenje koje je bilo spopalo sistem od kojeg zavisi moje oseanje, iznenada se stialo im sam se setio ove stare ruske poslovice: "Nema zla koje vreme ne bi samlelo kao to zrno daje brano" Otada, ne samo da me nimalo ne uznemirava uzbuenje koje je u tom sistemu izazvala svest da nisam posluao nalog Nasradin-hode, nego se u mojim dvema nedavno steenim duama po krenuo udan proces, u obliku estokih prohteva, te se malo-pomalo poveava, uzrokujui mi gotovo nepodnoljive bolove u predelu smetenom malo ispod desne strane mog "sunanog spleta", koji ve i bez toga dosta pati od preteranog funkcionisanja. ekajte, ekajte, ini mi se da se i taj proces smiruje, i da iz dubine moga svesnog - recimo, ekajui, iz mog "podsvesnog" poinje da izbija sve to treba da me uveri da e potpuno i prestati, jer sam se upravo setio jednog drugog primera narodne mudrosti, koji me je upozorio da, mada sam se nehajno ponaao prema po tovanom Nasradin-hodi, za uzvrat, delovao sam (bez predumiljaja), saglasno naelu jedne od najarobnijih osoba, ija se slava, nesumnjivo, nije daleko proirila, ali ostaje nezaboravnom svako me ko ju je sreo, makar i jedanput, govorim o onom pravom dragu lju: Karapetu iz Tbilisija. Nakon svega, ovo uvodno poglavlje postalo je tako dugako da nee biti nikakva teta ako ga malo produim govorei o tom vie nego simpatinom Karapetu iz Tbilisija. Ima otada nekih trideset ili trideset i pet godina, skladite eleznike stanice Tbilisija imalo je "parnu sirenu". Svakog jutra ona je budila elezniare i slubenike skladita; kako je eleznika stanica Tbilisija bila smetena na breuljku, si rena se ula gotovo u celom gradu, te je tako budila ne samo elez niare nego i ostale stanovnike. ini mi se da sa javne slube Tbilisija razmenile silne dopise sa eleznikom upravom zbog uznemiravanja jutarnjeg sna tih gra ana. Obaveza da u pogon puta sirenu bila je dodeljena tom Karape tu, tadanjem slubeniku skladita.

Ujutro, kad bi stizao na radno mesto, pre nego to bi uhvatio ue kojim se upravljalo sirenom, mahao bi rukama na sve strane, sveano uzvikujui punim pluima, poput hode s vrha svoga mi nareta: "Vaa je majka... hm! Va je otac... hm! Va je deda najvei... hm! Dabogda vae oi, vae ui, va nos, vaa slezina, vaa jetra, vai uljevi..." Ukratko, izgovorio bi redom sve znane mu psovkei tek nakon toga povukao bi ue! uvi priu o tom Karapetu i njegovom obiaju, poao sam da ga vidim jedne veeri, nakon zatvaranja, s jednim mehom punim vina iz Kahetije, i nakon to smo obavili "obred nazdravljanja" koji se tamo potovao, upitao sam ga - ljubazno, naravno, kako je tamo obiaj - zato tako radi. Ispio je naiskap svoju au i, nakon to je otpevao poznati po ziv, potovan u Gruziji: "Pijmo jo, momci", odgovorio mi je bez urbe: Vi vino ne pijete kako je to danas moderno, to jest da se pretva rate, pijete poteno. To mi ve govori da ako nastojite da upoznate moju naviku, ne inite to iz radoznalosti, poput naih inenjera i tehniara koji mi dodijavaju pitanjima, nego zbog istinske elje da znate; stoga u vam, ak smatram da to moram, iskreno ispovediti pomna razmiljanja koja su me do toga dovela. Pre sam nou radio u skladitu kao nekvaliflkovani radnik, i prao kotlove lokomotiva. Ali kada su postavili parnu sirenu, ef skladita, nesumnjivo zbog mojih godina i nesposobnosti da radim tee poslove, odredio mi je kao jedinu dunost da dolazim ujutro i uvee, u odreeni sat, te da pokreem tu sirenu. Ve prve nedelje moje nove slube, primetio sam da bih se na kon ispunjavanja obaveze sat ili dva oseao kao 'budala'. udan oseaj... poveavao se svakog dana, i preobrazio u neku nagonsku teskobu zbog koje sam izgubio svaki apetit - ak za su pu od luka; mislio sam o tome neprestano iznova ne bih li odgonetnuo uzrok toga stanja. O tom sam pitanju jako mozgao dolazei na posao i odlazei s posla. Ali, uprkos svim svojim naporima, nisam naao ak ni priblino objanjenje.

I tako su se stvari odvijale skoro est meseci, a povlaenje ue ta uinilo mi je dlan tako tvrdim kao da je stari pergament, kad sam iznenada, sluajem nad sluajevima, shvatio ta se zbiva. Udarac koji je otvorio moje shvatanje i doveo me do neoborivog uverenja dat mi je uzvikom koji sam uo u sledeim okolnostima dosta udnim, vere mi. Jednog lepog jutra, neispavan, budui da sam deo noi proveo kod suseda koji su slavili krtenje svoje devete kerke, a drugi deo noi itajui jednu retku i vrlo zanimljivu knjigu, naslovljenu 'Sno vi i vraanje', koja mi je sluajno dopala ruku, pourih da pustim parnu sirenu, kad iznenada primetih, na uglu jedne ulice, pozna tog mi bolniara, iz gradske zdravstvene slube, koji mi je davao znak da zastanem. Uloga tog bolniara se sastojala u tome da s jednim pomoni kom u izvesnim satima obie gradske ulice, gurajui posebno opremljena kolica, te da usput hvata pse lutalice ije ogrlice nisu imale metalnu ploicu koju je izdavao grad Tbilisi uz naplatu tak se. Zatim bi te pse odvodio u klanicu, gde su bili uvani tri nedelje o troku grada i hranjeni otpacima iz klanice. Ako ih u tom roku ne bi potraili njihovi gospodari, i ako ne bi bila plaena taksa, ti bi psi bili sveano poterani prema izlazu koji je direktno vodio u posebnu pe. Malo kasnije, s druge strane te neobine i spasonosne pei, izlivale bi se, uz oaravajui amor, na veliku korist naeg poglavar stva, izvesne koliine masnoe savrene istoe i prozirnosti, namenjene proizvodnji sapuna, a moda i drugih stvari, dok se s dru ge strane, uz nita manje oaravajui amor, izlivala bujica vrlo korisnih supstanci za tovljenje. Moj prijatelj bolniar hvatao je pse najjednostavnijim postup kom, udesne dovitljivosti. Opremio se bio starom ribarskom mreom velikih dimenzija, koju je nosio smotanu na poseban nain preko svog snanog rame na, za vreme svojih ekspedicija preduzetih za dobrobit oveanstva u ozloglaenim etvrtima naeg grada, i kada bi jedan od tih pasa "bez oznake" pao u vidno polje njegovih oiju sokolovih, stra nih za svu pasju pasminu, on bi se, bez urbe, kriom priunjao psu, tiho poput pantera, i, iskoristivi trenutak u kojem bi ivotinja

bila zaokupljena neim drugim, bacio bi na nju mreu i spretno je obavio; nakon toga, privukavi sebi kolica na kojima je bio kavez, odvezao bi tako psa da ga moe zatvoriti. U trenutku kad me moj prijatelj bolniar zaustavio, upravo je nadgledao svoju rtvu; vrebao je pravi trenutak da na psa koji je micao repom, zastavi pred kujom, baci svoju mreu. Ba se spremao da to uini, kada je odjednom zazvonilo zvono s oblinje crkve, pozivajui stanovnike na jutarnju misu. Zastraen tim neoekivanim zvucima koji su odzvanjali u ju tarnjoj tiini, pas je odskoio u stranu, zatim poeo jurcati kao lud, vukui trbuh po zemlji, du puste ulice. Tad je bolniar, kojeg je spopao bes, bacio mreu na plonik, i, pljunuvi preko svog levog ramena, uzviknuo: "Ah, do avola! Ba sad je moralo da zazvoni!" im je taj bolniarev uzvik stigao do mog mentalnog sklopa, brojne misli su mi prole glavom, i konano dovele do ispravnog vi enja, prema mom miljenju, razloga moje nagonske teskobe. Nakon tog otkria, odmah sam iskusio snanu zlovolju to mi ta zamisao, tako jednostavna i tako bistra, nije i pre pala na pamet. Oseao sam celim svojim biem da moje uestvovanje u jav nom ivotu zasigurno kao rezultat ima oseaj koji moja prisutnost trpi ve est meseci. Zapravo, nijedan ovek prekinut u svom blaenom jutarnjem snu otrim zvukom parne sirene nije mogao a da me ne proklinje uzdu i popreko, mene, uzrok te paklene kakofonije, to je bez ika kve sumnje sa svih strana prema mojoj osobi upuivalo bezbrojne titraje pakosnih elja. Tog udesnog dana, nakon to sam ispunio svoju obavezu, oti ao sam, muen svojim uobiajenim stanjem, u oblinju gostioni cu. Polako jedui svoju uinu, razmiljao sam, i doao do zakljuka da ako budem unapred proklinjao sve one koje moja sluba uznemirava u njihovom blagostanju, da e me ti ljudi, koji se nalaze u "sferi blesavosti", to jest, kao to se to objanjava u knjizi koju sam uvee itao, izmeu sna i dremanja, uzalud kleti do mile volje, te da to nee imati nikakvog uticaja na mene. I moram rei, da otada vie nikada ne oseam tu "nagonsku te gobu".

Sada, strpljivi itaoe, zaista moram zavriti ovo uvodno po glavlje. Preostaje mi jo da ga potpiem. Onaj koji... Stoj, udovite jedno! S potpisom se ne treba aliti; seti se kako su te u jednoj zemlji srednje Evrope primorali da plati deset godi na stanarine za kuu u kojoj si stanovao samo tri meseca, i to samo zato to si sopstvenom rukom bio potpisao papir kojim se obavezu je da e svake godine obnoviti zakup. I toliko drugih iskustava takve vrste! Nakon toga, naravno, sa svojim potpisom moram biti vrlo, vrlo oprezan. Dosta. Onaj koga su u detinjstvu zvali "Tatah", u mladosti "Mrki", ka snije "Crni Grk", u zrelosti "Turkestanski tigar", i, danas, nije bilo ko, nego "gospodin" ili "Mister Gurijev" lino, ili jo "neak kneza Mukhranskog" ili jednostavno:
LE MAITRE DE DANSE12

12

Plesni majstor, da ne kaemo "kolovoa", prim. prev.

~OO~