SEMINARSKI RAD IZ METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2 TEMA: JEDINICE MERE C Profesor ZORAN LUCI BOZIDAR autor: TANASKOVIC

datum: 28. maj 2008. godine

Metarski sistem

Metarski sistem je sistem jedinica mera u kojem su metar, jedinica du zine, i kilogram, jedinica mase, osnovne jedinice,umno sci i delovi jedinica su medju sobom u razmerama jednakim 10 ili nekom stepenu od 10. Metarski sistem je po zakonu obavezan u Francuskoj i u ve cini zemalja. Nije obavezan samo u Velikoj Britaniji u Sjedinjenim Dr zavama, u Kanadi, u Australiji i u nekim drugim zemljama. Pre usvanja metarskog sistema, stare mere u Francuskoj (a i u drugim zemljama) nisu bile ta cno utvrdjene; one su se menjale od jedne provincije do druge, a jedinice, koje nisu bile strogo denisane, menjale su se tokom vremena; one nisu bile u jednostavnim niti jednoobraznim odnosima, a ra cuni koje je trebalo obaviti s odgovaraju cim brojevima bili su slo zeni. Metarski sistem je, naprotiv, postojan i jednoobrazan; jedinice iste vrste se izvode jedna iz druge prema istom zakonu. Osim toga, on je jednostavan, jer je decimalan. Istorijski pregled. 8. maja 1790. Ustavotvorna skup stina Francuske je odobrila projekt ujedna cavanja mera i izdala je nalog Akademiji nauka da nade neki jednostavan sistem. Komisija, koju je naimenovala Akademija i koju su sa cinjavali Borda(Borda), Kondorse (Condorcet), Lagran z (Lagrange), Lavoazije (Lavoisier) i Tije (Tillet), odlu cila je da uzme jedinicu du zine kao osnovu novog sistema, pri cemu je ta jedinica trebalo da bude jednostavan deo du zine Zemljinog podnevka. 30. marta 1791. Narodna skup stina je te zaklju cke usvojila i od Akademije je tra zila da izvr si merenje luka podnevka izmedu Dankerka i Barcelone. Po sto je izgledalo da se radovi koji su se odnosili na odredivanje du zine Zemljinog podnevka moraju produ ziti, Akademija je 29. maja 1793. podnela Konventu detaljan izve staj u kome je, pre svega, predlo zila da se utvrdi privremeni metar cija je du zina bila zasnovana na meri podnevka koju je 1740. izmerio Lakaj(Lacaille). Taj predlog je Konvent usvojio, pri cemu je odgovaraju ci zakon posatao obavezan tek godinu dana kasnije. U stvarnosti, metodi cna nomenklatura, takva kakva danas postoji, kao i denicije glavnih jedinica bili su usvojeni tek 18. zerminala godine III (7. aprila 1795.), na predlog Priora Divernoa ( Prieur Duvernois). Du zinu luka pariskog podnevka izmedju Denkerka i Barcelone su odredili Delambr (Delambre) i Me sen (M echain), prvi od Denkerka (Dunkerque) do Rodesa (Rodeza), drugi od Rodesa do Barcelone. Osnova je, kao sto je poznato, morala biti izabrana i izmerena s najve com bri zljivo s cu. U stvarnosti, podnevak je elipsa; merio se luk te krive izmedju Denkerka i Barcelone, a, s druge strane, odredene su geografske sirine ta dva grada. Kako je geografska sirina jednog mesta ugao koji cini vertikala mesta sa Zemljinim ekvatorom, razlika geografskih sirina daje ugao koji cine medu sobom vertikale Denkerka i Barcelone, pa se iz toga mo ze izvesti ukupna du zina pariskog podnevka. Nadeno je da je ona 20522960 hvata. Najzad, 18. zerminala godine III, Konvent je opozvao privremeno utvrdivanje metra i proglasio usvajanje cetrdesetomilionitog dela du zine pariskog podnevka za jedinicu du zine, pa su , 4. misidora godine VII (22. juna 1799.),dva etalona 2

bila data na cuvanje Arhivi Republike;jedna je bila poluga od platine cija je du zina na 0o C bila zakonski metar, druga, cilindar od platine cija je masa bila zakonska jedinica mase (kilogram). Kori s cenje metarskog sistema je veoma sporo ulazilo u naviku. 4. jula 1837. jedan nov zakon je proglasio metarski sistem obaveznim za celu Francusku po cev od 1. januara 1840. Od 1862. Biro geografskih du zina je predlo zio da se osnuje ustanova specijalno posve cena svemu sto se odnosi na geodezijske operacije, a, 1867., ponovo je insistirao na korisnom osnivanju u Parizu specijalne i stalne ustanove za strogo prou cavanje metarskih etalona i geodezijskih propisa, 1870., zatim 1872., Medunarodna komisija metra koja se sastala u Parizu i kojoj su bili prisutni predstavnici dvadeset cetiri dr zava, preporu cila zina i mera, kojem bi bilo dato u zadatak je osnivanje Medunarodnog biroa te da proizvodi i cuva medunarodne prototipove mera. 1. marta 1875. u Parizu se sastala Diplomatska konferencija metra, na njoj je bilo zastupljeno dvadeset dr zava. Tu se na denitivan na cin utvrdila konvencija koja je trebala da zina i mera, i usvojena je ponuda francuske potvrdi rad Medunarodnog biroa te vlade, koja je jednom Medunarodnom komitetu stavila na raspolaganje letnjikovac Bretej, koji se nalazi blizu Sevra u parku Sen-Klu(Saint-Cloud). Sme staj je zavr sen krajem 1878. Zadatak cuvanja, uporadivanja i proveravanja etalona zi ckih mera koje su u osnovi svih mera u svetu dat je Medunarodnom birou, kojeg zajedni cki izdr zavaju cetrdeset dr zava (1965. godine). U Srbiji su metarske mere uvedene zakonom od 28. 11. 1873. s tim da se mogu primenjivati od 1. 12. 1875. a da se obavezno svuda mogu primenjivati od 1. 1. 1880. Predstavnici vlada dr zava vezanih kovencijom metra periodi cno se sastaju u Parizu na Generalnoj konferenciji te zina i mera, da bi zajadno odlu cili o: 1. Finansijskoj dotaciji Medunarodno birou i doprinos svake od dr zava; 2. Zadacima postavljenim Medunarodnom birou koji se sada ti cu etalona zi ckih mera koje se odnose na du zine, na mase , na temperaturu, na elektricitet, na fotometriju, na jonizuju ca zra cenja (x zraci, radionukleidi, neutroni) a i zi ckih konstanata koje se koriste u nauci o merama; 3. Denicjama jedinica zike za koje se tra zi medunarodna saglasnost medu vladama. Francusko zakonodavstvo. Zakon od 11. jula 1903. zamenio je francuske etalone metra i kilograma iz 1799. novim prototipovima utvdenim pod rukovodstvom Medunarodnog biroa te zine i mera. Nov zakon od 2. aprila 1919. doneo je veliko pro sirenje jedinica metarskog sistema deni su ci jedinice vremena, svetlosne ja cine i elektri cnog otpora, zatim, dekretom od 26. jula 1919., utvrdene su sekundarne jedinice povr sine, zapremine, ugla, mase, gustine, vremena, sile, energije, snage, itd. To ozakonjenje je izmenjeno 1948. zakonom od 14. januara i dekretom od 28. februara. Naizad, dekret od 3. maja 1961., izmenjen dekretom od 5. januara 1966., propisuje jedinice mera shodno odlukama X(1954.), XI(1960.) i XII(1964.). Generalne konferencije te zine i mera; taj dekret uvodi nove denicije metra i sekunde, koje je usvojila XI Generalna konferencija, i propisuje upotrebu medunarodnog sistema jedinica, koji je jedan oblik metarskog sistema koji obuhvata elektri cna 3

jedinice i vi se drugih.

Medunarodni sistem jedinica SI

Medunarodni sistem jedinica (oznaka SI, velikim slovima i bez ta caka, u svim jezicima), zakonit u Francuskoj, je metarski sistem od 6 osnovnih jedinica usvojenih 1960. na XI Generalnoj konferenciji te zine i mera. Osnovne jedinice su: metar, jedinica du zine; kilogram, jedinica mase; sekunda, jedinica vremena; amper, jedinica ja cine elektri cne struje; kelvin, jedinica termodinami cke temperature; kandela, jedinica svetlosne ja cine; Umno sci: cinilac kojim se mno zi jedinica 1012 tj. 1000000000000 109 tj. 1000000000 106 tj. 1000000 103 tj. 1000 102 tj. 100 101 tj. 10 preks tera giga mega kilo hekto deka oznaka T G M k h da

Delovi: cinilac kojim se mno zi jedinica 101 tj. 0, 1 102 tj. 0, 01 103 tj. 0, 001 106 tj. 0, 000001 109 tj. 0, 000000001 1012 tj. 0, 000000000001 1015 tj. 0, 000000000000001 1018 tj. 0, 000000000000000001 preks deci centi mili mikro nano piko femto ato(atto) oznaka d c m n p f a

Imena uno zaka i desetnih delova neke jedinice se obrazuju dodavanjem preksa; svaki od tih preksa ima jednu oznaku; koja se stavlja ispred oznake jedinice. Primer. jedan megavat (1 MW) je milion vati. Upotrebu delova femto (1015 ) i ato (1018 ) preporu cio je Medunarodni komitet te zina i mera posle dekreta od 3. maja 1961. Napu stena je upotreba slede cih preksa:

105 hektokilo; 104 miria; 104 decimili; 105 centimili;

Imena jedinica. Ime jedinice, cak i kada se obrazuje od imena nekog nau cnika, gramati cki je zajedni cka imenica,; njeno prvo slovo je malo slovo i ima mno zinu. Oznake. Oznaka jedinice obrazovana od imena nekog nau cnika po cinje uvek velikim slovom; u suprotnom slu caju, po cinje malim slovom. Iza te oznake nikada nema ta cke; ona je ista i u mno zini. Kad oznaka umno ska ili dela jedinice ima izlo zilac, on se ne odnosi samo na deo oznake koja ozna cava jedinicu, nego na celinu oznake. Na primer, dam2 zna ci (dam)2 , povr sinu kvadrata cija je stranica jedan dekametar, tj. 100 kvadratnih metara; dam2 ne ozna cava da(m)2 , cemu bi odgovaralo 10 kvadratnih metara; 1dam2 = 100m2 ; 1dm3 = 0, 001m3 . Pisanje vrlo velikih brojeva Da bi se iskazali stepeni od 10, po sav si od 1012 ,primenjuje se pravilo, koje se zove pravilo (N), izra zeno obrascem 106N = (N ) ilion koji je jedino zakonsko pravilo u Francuskoj (dekret od 3. maja 1961.), a koje se isto tako koristi u Engleskoj, Nema ckoj, Danskoj, kao i u ve cini zemalja Ju zne Amerike. Tako da postoje ekvivalenti: 106 milion; 1012 bilion; 1018 trilion; 1024 kvatrilion; 1030 kvintilion; 1036 sekstilion; itd.

Geometrijske jedinice

DUZINA. Jedinica du zine ja metar (oznaka: m). Metar je du zina jednaka 1650763, 73 talasnih du zina, u vakuumu, zra cenja koja odgovara prelazu izmedu nivoa 2p10 i 5d5 atoma kriptona 86 ( denicija dekreta od 3. maja 1961., koja je u saglasnosti sa odlukom XI Generalne konferencije te zina i mera, od oktobra 1960., koja je zamenila raniju deniciju zasnovanu na medunarodnom prototipu od platine i iridijuma koji se cuva u Medunarodnom birou te zine i mera od 1889). Druge jedinice du zine . Postoje mnogobrojne druge jedinice du zine. 1. Ongstrem (angstr om, oznaka: A, koji jednak 0, 1 nanometar, tj. 1010 m, je jedinica koja se cesto upotrebljava za merenje opti ckih talasnih du zina; trebalo bi njemu pretpostaviti nanometar. Kao etalon ongstrema dugo je slu zila talasna du zina talasnog zra cenja prirodnog kadmijuma u normalno A. vasduhu: ona je bila dogovorom utvrdena na 6438, 4696 2. Mikron (oznaka: m ili jednostavno mi) jednak je milionitom delu metra, mikrometru, tj. 106 m. 3. Milja (morska), cija je upotreba odobrena samo u navigaciji, pomorskoj ili vazdu snoj, odgovara srednjem udaljenju dveju ta ceka Zemljine povr si koje imaju istu geografsku du zinu a cije se geografske sirine razlikuju za jedan lu cni minut. Ta vrednost je dogovorno utvrdena na 1852m. 4. Astronoska jedinica du zine ja polupre cnik kru zne putanje koju bi opisivala oko Sunca zami sljena ta ckasta planeta koja ne bi trpela nikakvu pertubaciju a koja bi imala isti period obila zenja kao Zemlja. Njena vrednost, jednaka 149, 6gm, tj. 1, 496 108 kilometara, je bliska srednjem rastojanju Zemlje od Sunca. 5. svetlosna godina ( oznaka: a.l.) je put koji svetlost prede u vakuumu za jednu godinu. Ona je jednaka 9461 terametra, tj. 9, 461 1012 kilometara. 6. Parsek je rastojanje zvezde cija bi godi snja paralaksa bila jedna lu cna sekunda; godi snja paralaksa je ugao pod kojim se vidi astronomska jedinica sa rastojanja te zvezde. Parsek je jednak 30800 terametra, tj. 3, 08 1013 km. Povr sina. Jedinica povr sine je kvadratni metar (oznaka: m2 ). Kvadratni metar je povr sina kvadrata koji ima stranicu od jednog metra. Druge jedinice povr sine. Postoje druge jedinice povr sine. 1. Za izra cunavanje povr sine zemlji sta upotrebljvaju se i slede ce jedinice: hektar (ozn. : ha)= 1hm2 = 10000m2 ; ar (ozn. : a)= 1dam2 = 100m2 ; centiar (ozn. ca)= 1m2 ; 2. U nuklearno zici za meru ekasnog preseka sudara izmedu cestica koristi se barn, koji je jednak 1024 cm2 , tj. 1028 m2 ili 100 kvadratnih femtometara. 7

ZAPREMINA. Jedinica zapremine je kubni metar (oznaka: m3 ). Kubni metar je zapremina kocke koja ima ivicu od 1 metra. Druge jedinice zapremine. Postoje druge jedinice zapremine.

1. Litar (oznaka: l), ime koje je u po cecima metarskog sistema dato kubnom decimetru. Od 1901. do 1964. litar je bio zvani cno denisan, u preciznoj nauci o merama, kao zapremina koja zauzima 1 kilogram ciste vode pri svojoj najve coj gustini (4o C ), pod normalnim atmosferskim pritiskom; postojala je relacija 1l = 1, 000028dm3 . XII Generalna konferencija te zina i mera je od oktobra 1964. odbacila tu deniciju iz 1901., izjavljuju ci da se re c litar mo ze koristiti kao posebno ime dato kubnom decimetru i preporu cuju ci da se ime litar ne koristi za izra zavanje rezultata merenja zapremine velike ta cnosti. Upotreba litra kao sinonoma kubnog decimetra je od tada ograni cena na prakti cnu i trgova cku nauku o merama. 2. Ster (oznaka: st), jedinica mere ogrevnog drveta, je koli cina drva koja se mo ze naslagati u obliku cepanica du zina 1m u ram oblika kocke ivice od 1m. RAVAN UGAO. Jedinica ravnog ugla je radijan (oznaka: rd). Radijan je ugao koji, imaju ci teme u sredi stu nekog kruga, zahvata, na liniji tog kruga, luk du zine jednake du zini polupre cnika kruga. Druge jedinice ravnog ugla. Upotrebljavaju se i slede ce jedinice ravnog ugla: 1. obrt (oznaka: o), koji je jednak 2 radijana; 2. grad (oznaka: gr), koji je jenak
200

radijana; radijana;
10800

3. stepen (onaka: o ), koji je jednak

180

4. minuta (oznaka: ), koja je jednaka

radijana; radijana;
2 24

5. sekunda (oznaka: ), koja je jednaka

648000

6. casovni ugao ( u astronomiji i navigaciji), koji je jednak 15 stepeni.

radijana, tj.

PROSTORNI UGAO. Jedinica prostornog ugla je steradijan (oznaka: sr). Steradijan je prostorni ugao koji, imaju ci teme u sredi stu sfere, odseca, na povr si te sfere, povr sinu jednaku pov sini kvadrata cija je stranica jednaka polupre cniku sfere.

JEDINICE MASE

MASA. Jedinica mase je kilogram (oznaka: kg). Kilogram je masa prototipa od platine i iridijuma koji je bila odobrila Generalna konferencija te zina i mera odr zana u Parizu 1889., i koja je data na cuvanje u letnjikovac u Bretej u Sevru. Taj prototip ima oblik cilindra cija je visina (39 mm) jednaka pre cniku. Kopija br. 35 tog protipa je zakonski etalon za Francusku; ona se cuva u Nacionalnom konzervatorijumu umetnosti i zanata. Iako je kilogram osnovna jedinica, imena i oznake njegovih umo zaka i delova se brzo obrazuju od re ci gram ( primer: miligram [ mg ], a ne mikrokilogram). Primedba. Ne treba me sati masu i te zinu. Masa nekog tela je vezana za koli cinu materije koja cini to telo; u obi cnim okolnostima ona je ne promenljiva; mo ze se transformisati u energiju i obrnuto: otuda dolazi energija koju proizvode nuklearni centri. Te zina nekog tela je sila te ze kojoj je ono podvrgnuto; ona se menja od jedne do druge ta cke povr si Zemljine lopte; jednaka je nuli na ve sta ckom satelitu kada motori ne rade. Druge jedinice mase. Upotrebljavaju se i slede ce jedinice mase: 1. Tona (oznaka: t), koja je jednaka 1000 kilograma; 2. Kvintal (oznaka: q), koji je jednak 100 kilograma; 3. Metri cki karat, koji je jednak 0, 2g ZAPREMINSKA MASA. Jedinica zapreminske mase je kilogram po kubnom kg cija metru (oznaka: m 3 ). Kilogram po kubnom metru je zapreminska masa tela je masa 1 koligram a zapremina 1 kubni metar. Na temperaturi od 4o C i na kg normalnom atmosferskom pritisku, zapreminska masa vode je 99, 972 m 3 ; 1000 kg vode zauzima zapreminu od 1, 000028m3 GUSTINA(RELATIVNA GUSTINA). Ne postoji jedinica gustine, s obzirom da je dato da je gustina homogenog tela razmera, izra zena decimalnim brojem, zapreminske mase tog tela i zapreminske mase referentnog tela, u uslovima koji moraju biti posebno ozna ceni za oba tela. Obi cno je za cvrsta tela i te cnosti referentno telo voda, a za gasove vazduh. Zabranjeno je izra zavati gustinu tela drug cije osim decimalnim brojem denisnim gore. KOCETRACIJA I TITAR. Jedinica koncetracije odredenog tela, u nekoj kg sme si, je kilogram po metru kubnom (oznaka: m 3 ) to je koncentracija homogene sme se koja sadr zi 1 kilogram razmatranog tela u ukupnoj zapremini od 1 kubnog metra. Titar, u datom telu homogene sme se je razmera, izra zena decimalnim brojem, mere jedne odredene veli cine koja se odnosi na to telo i mere te iste veli cine koja se odnosi na celinu sme se.

Uz re c titar mora biti nekakav kvalikativ, kao sto je te zina ili zapreminski ; u odsustvu kvalikativa pod re cju titar treba podrazumevati te zinski titar . Od dekreta 5. januara 1966. nije vi se odobrena upotreba alkoholometarskog titra i njegove jedinice centezimalnog alkoholometrijskog stepena ( oznaka: o GL).

JEDINICE VREMENA

Sa po cetkom bavljenja zemljoradnjom covek je morao da vodi ra cuna o godi snjim dobima. Uvideo je da se ona javljaju u pravilnim vremenskoim razmacima. Prvim civilizacijama je bilo poznato da se no cu sazve zda menjaju prema godi snjim dobima. Znali su da prate godi snja doba teko sto su raspoznali koje se zvezde posle Sun cevog zalaska pojavljuju na nebu. Vavilonci su jo s pre 4000 godina utvrdili du zinu godine na 365 dana. Kalendar je sistem merenja vremena koji dele vreme na dane, nedelje, mesece i godine. Kalendarske podele su zasnovane na kretanju Zemlje oko Sunca i redovnoj pojavi Sunca i Meseca. Dan je prose cno vreme koje odgovara jednoj rotaciji Zemlje oko njene ose. Merenje godine se zasniva na jednoj revoluciji Zemlje oko Sunca i zove se sezonska, tropska ili solarna godina. Solarna godina ima 365 dana 5 casova 48 minuta i 45, 5 sekundi. Stari narodi su ra cunali mesec kao vreme izmedu dva puna meseca ili broja dana potrebnog da Mesec obide oko Zemlje ( 29, 5 dana) Ovo vreme, zvano lunarni mesec, rezultira u lunarnu godinu od 354 dana, koja je vi se od 11 dana kra ca od solarne godine. Nedelja nije proizvod prirodnog fenomena nego je izvedena iz jevrejske i hri s canske tradicije koja zahteva da se covek svaki sedmi dan odmara. VREME. Jedinica vremena je sekunda (oznaka: s). Sekunda je trajanje od 9192631770 perioda zra cenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperna nivoa osnovnog stanja atoma celzijuma 133. Ta denicija je denicija rezolucije 1 sa XIII Generalne konferencije te zine i mera od oktobra 1967. Druge jedinice vremena. Upotrebljavaju se i slede ce jedinice vremena: 1. minuta (oznaka: mn), koja je jednaka 60s; 2. cas (oznaka: h), koji je jednak 60mn, tj. 3600s; 3. dan (oznaka: j(kod nas d)) koji je jednak 24h, tj. 86400s. FREKVENCIJA. Jedinica frekvencije je herc (oznaka: Hz). Herc je frekvencija periodi cne pojave ciji je period 1 sekunda. U telekomunikacijama, herc se ponekad zove cikl u sekundi . Jedinica vremena i jedinica frekvencije su uvek bile vezane za nebeske pojave, 1 deo trajanja koliko god se vra cali u pro slost. Jo s nedavno, sekunda je bila 86400 srednjeg Sun cevog dana. Trajanje dana zavisi od ugaone brzine obrtanja Zemlje 10

oko njene polarne ose; kalendar i astronomski casovnici su bili doterivani po tom kretanju, za koje se pretpostavljalo da je savr seno jednoliko. Tek oko 1926. je postalo neminovno popustiti pred dokazom nejednakosti perioda obrtanja Zemlje, koja ponekad dosti ze 107 relativne vrednosti u nekim godinama. Te nejednakosti su rezultanta triju varijacija: 1. progresivnog usporavanja, koje produ zuje trajanje dana za 0, 00164 sekundi na vek, i koje se pripisuje disipaciji (rasipanju) kineti cke energije Zemljine lopte zbog plima i oseka; 2. sezonskih varijacija; 3. nepravilnih varijacija nepoznatog uzroka. To je razlog sto su medunarodna astronomska unija, a zatim XI Generalna konferencija te zina i mera (1960.), usvojile novu deniciju zasnovanu ne vi se na trajanju dana, nego na trajanju tropske godine. cne ravnodnevnice, pri Tropska godina je vremenski interval izmedu dve prole cemu je ravnodnevnica trenutak u kome Sunce preseca nebeski ekvator. Trajanje tropske godine sporo opada, za pola sekunde na vek. Efemericko vreme je skala vremena koju astronomi jednoobrazno upotrebljavaju od 1952. u ra cunima nebeske mehanike, skala u kome je denicija vremena upravo sekunda koja se podrazumeva sa gornjom denicijom. U meduvremenu su zi cari prona sli atomske etalone frekvencije. Izvesne atomske ili molekularne rezonacije, koje odgovaraju centimetarskim ili milimetarskim radioelektri cnim talasima, mogu se poja cati i registrovati elektronskim postupcima. Njihova se frekvencija mo ze reprodukovati s ta cno s cu bolju od 1011 . 1964. Medunarodni komitet te zina i mera je preporu cio kori s cenje atomskog etalona frekvencije i vremenskog intervala zasnovanog na jednom prelazu atoma celzijusa 133 s vredno s cu 9192631770 herca. Taj etalon je sada u osnovi denicije sekunde. Od sada jedinica vremena i jedinica frekvencije su vezane za atomske pojave. Atomski etalon frekvencije ne mo ze zameniti casovnike, ali on dopu sta da se obezbedi da njihov hod ostane ta can. Danas najta cniji nisu opservatorijski casovnici s klatnom, nego kvarcni casovnici. Sopstvene vibracije podesno ise cenog kristala kvarca u vezi su sa periodi cnom pojavom, iste frekvencije, elektri cnih punjenja na njegovim stranama; te veoma malo prigu sene vibracije koriste se za stabilizaciju frekvencije oscilacije elektri cnog kola. Umno zavanjem frekvencija proizvode se elektri cni impulsi frekvencije od 1000 Hz koji slu ze za pokretanje kazaljki casovnika ili za sve druge svrhe za koje je potrebno merenje vremena. Ti kvarcni casovnici mogu godinama raditi bez gre ske, ali njihova frekvencija trpi ponekad male varijacije koje se otkrivaju uzajamnom kontrolom casovnika jedne grupe, ili jo s bolje, povremenim poredenjem s atomskim etalonom frevencije.

11

MEHANICKE JEDINICE

BRZINA. Jedinica brzine je metar u sekundi (oznaka: m s ). Metar u skundi je brzina pokretne ta cke koja, kre cu ci se jednoliko, prede rastojanje od 1 metra u 1 sekundi. Koristi se, isto tako, samo u pomorskoj i vazduhoplovnoj navi gaciji, cvor. Cvor je brzina koja odgovara brzini jednoj milji na cas. 1 cvor =
1852 m 3600 s .

m UBRZANJE. Jedinica ubrzana je metar u sekundi na sekundu (oznaka: s 2. Metar u sekundi na sekundu je ubrzanje pokretne ta cke, koja se kre ce jednako promenljivo, cija se brzina menja, u 1 sekundi, za 1 metar u sekundi.

Koristi se i gal. Gal je ubrzanje pokretne ta cke, koja se kre ce jednako promenljivim kretanjem, cija se brzina menja, u 1 sekundi, za 1 centimetar u sekundi. Ubrzanje tela pri slobodnom padu u vakuumu, ili ubrzanje koje poti ce od te ze, koja se menja od jedne do druge ta cke povr si Zemljine kugle, ozna cava se m cu gravimetra, meri oznakom g ; Njegova vrednost je oko 9, 81 s 2 . Lako se, pomo razlika izmedu vrednosti ubrzanja g od jednog mesta do drugog. Poznavanje ta cne vrednosti ubrzanja g na jenom izabranom mestu je dovoljno da bi g bilo poznato svuda. Od 1906. odnosimo se na apsolutnu ( tj. u funkciji metra i sekunde) meru koju su na sli Kinen ( K unnen ) i Furtvengler ( Furtw angler ) u Potsdamu kod Berlina. Skup vrednosti ubrzanja g koji se odnosi na tu meru zove se podstamski sistem . Novija i ta cnija merenja ukazuju da je taj sistem pogre san za vi sak 14 milionitih. Svaka gre ska u vrednosti g se ogleda ta cnost merenja sile, pritiska, snage, energije, ja cine elekti cne struje, i temperature ksiranih ta caka klju canja. Zato je Medunarodni komitet te zine i mera 1968. odlu cio da, zbog potrebe nauke o merama, vrednost ubrzanja g podstamskog sistema treba ispraviti za 14 106 .
m Dogovorena vrednost 9, 80665 s ce od te ze. 2 se zove normalo ubrzanje koje poti

SILA. Jedinica sile je njutn (oznaka: N). Njutn je sila koja telu koje ima masu od 1 kilograma saop stava ubrzanje od 1 metra u sekundu na sekundu. Druge jedinice sile. Kao jedinice sile koriste se i: 1. din (oznaka: dyn), koji je jednak 105 njutna; 2. sten (oznaka: sn), koji je jednak 1000 njutna. Da bi se neka sila ta cno izmerila, ona se uravnote zi sa silom te ze koja dejstvuje na poznatu masu. Ako je g ubrzanje koje poti ce od te ze na mestu eksperimenta, a m masa, sila je proizvod mg. Pod normalnim ubrzanjem koje poti ce od te ze, masa od 1 kilograma trpi silu te ze od 9, 80655 njutna, koja se zove kilogramsila, kod nas se ta jedinica sile zove kilopond (oznaka: kp).

12

ENERGIJA ILI RAD. Jedinica energija ili rada je d zul (oznaka: J). D zul je rad koji izvr si sila od 1 njutna cija se napadna ta cka pomeri za 1 metar u pravcu sile. Druge jedinice energije ili rada. Koriste se i: 1. erg, koji nema oznake i koji je jednak 107 d zula; 2. vat cas ( oznaka: Wh), koji je jednak 3600 d zula; 3. elektronvolt (oznaka: eV), jedinica energije koja se obi cno koristi u nuklearnoj zici, koja je energija koju sti ce elektron ubrzan pod potencijalnom razlikom od 1 volta. On je jednak 1, 602 1019 d zula. KOLICINA TOPLOTE. Jedinica koli cine toplote je d zul, jedinica energije denisana gore. Druge jedinice koli cine toplote. Koriste se i: 1. Kalorija (oznaka: cal), koja je koli cina toplote potrebna da se temperatura jednog grama nekog tela cija je speci cna toplota jednaka speci cnoj toploti vode i na 15o C povisi za 1o C pod normalnim atmosferskim pritiskom ( 1001325 paskala). Ona je jednaka 4, 1855 d zula ( ta vrednost od 4, 1855 d zula je eksperimentalna vrednost, koja proizlazi iz najnovijih odredivanja); 2. termija (oznaka: th), koja je jednaka megakaloriji ima vrednost 4, 1855106 d zula; 3. frigor (oznaka: fg), koji se koristi u industijskoj praksi rashladivanja za izra cunavanje odvedenih koli cina toplote. Frigor je jednak negativnoj kilokaloriji ima vrednost 4, 1855 103 d zula. SNAGA(EFEKT). Jedinica snage ja vat (oznaka: W). Vat je snaga od 1 d zula u sekundi. NAPON I PRITISAK. Jedinica napona i pritiska je njutn po kvadratnom N metru (oznaka: m 2 ), koja se u Francuskoj zove paskal (oznaka: Pa). Paskal je napon koji, dejstvuju ci na ravnu povr s od 1 kvadratnog metra dejstvuje na tu povr sinu ukupnom silom od 1 njutna. Napon koji dejstvuje na neki element povr si je koli cnik sile koja na njega dejstvuje i povr sine tog elementa. To je vektor usmeren kao i sila. Taj vektor mo ze biti kos; ako je normalan zove se pritisak ; ako je tangentan zove se smicanje. Pojam napona naro cito se pojavljuje u izra cunavanju otpornosti materijala. Druge jedinice napona i pritiska koriste se i: 1. bar, koji nema oznake koji je jednak hektopiezu, desetnom umno sku jedinice sistema M.T.S ( metar-tona-sekunda ). On je jednak 105 paskala. 2. bari (oznaka:
dyn cm2 ),

koji je jednak 0, 1 paskala.

13

 DINAMICKA VISKOZNOST. Jedinica dinami cke viskoznosti je poazej (oznaka: Pl). Poazej je dinami cka viskoznost uida u kojem pravolinijsko i jednoliko kretanje u sopstvenoj ravni, ravne povr si, krute, neograni cene, izaziva otpornu silu od 1 njutna na kvadratni metar dodirne povr si s uidom koji se nalazi u stacionarnom relativnom te cenju, kada je gradijent brzine uida, na krutu povr s i na metar normalnog udaljenja od te povr si, 1 metar u sekundi. Dinami cka viskoznost se zove i viskoznost. Upotrebljava se i poaz ( oznaka: Po), koji je jednak 0, 1 poazeja. KINEMATICKA VISKOZNOST Jedinica kinemati cke viskoznosti je kinemati cka viskoznost uida cija je dinami cka viskoznost 1 poazej, a zapreminska masa 1 kilogram po kubnom metru. Ta jedinica, koja nije dobila, ima oznaku m2 4 gore denisane jedinice. s . Koristi se i stoks (oznaka: St), koji je jednak 10

ELEKTRICNE JEDINICE

JACINA ELEKTRICNE STRUJE. Jedinica ja cine elekri cne struje je amper (oznaka: A). Amper je ja cina konstantne elektri cne struje koja odr zava na dva paralelna provodnika koji su pravolinijski, beskona cne du zine, zanemarljivih kru znih preseka i postavljani u vakuumu na rastojanju od 1 metra, jadan od druzine. gog, proizvodi, medu tim provodnicima, silu od 2 107 njutna po metru du Amper se odreduje pomo cu strujne vage (kotonove vage). Kalem, od provodljive zice izmerenog geometrijskog oblika, obe sen je na jedan tas te vage; drugi kalem je utvden odozdo; kada se ista struja pusti u ta dva kalema oni jedan na drugog dejstvuju vertikalnom silom koja se meri masom koja je uravnote zuje na drugom tasu; ta sila je proizvod te mase i ubrzanja koje poti ce od te ze. Iz te se sile izvodi vrednost ja cine struje u amperima. ELEKTROMOTORNA SILA I POTENCIJALNA RAZLIKA (ILI NAPON). Jedinica elektromotorne sile i potencijalne razlike ili napona je volt (oznaka: V). Volt je poencijalna razlika koja postoji izmedu dveju ta caka provodljive zice kroz koju prolazi konstantna struja od 1 ampera, kada je snaga rasuta izmedu tih dveju ta caka jednaka 1 vatu.
1 elektromotorne sile Vestonovog normalnog elVolt je prakti cno jednak 1,086 ementa (neuklju cenog i zasi cenog) sa kadmijumovim sulfatom na temperaturi od 20o C .

Ta cno odredivanje volta se obavlja polaze ci od ampera i oma. Selektivni Vestonovi elementi, proverene stabilnosti, slu ze da se, u labaratorijumima za etalonizaciju, odr zi vrednost volta; vrednosti koje im se pripisuju, posle revizije koju je 1968. predlo zio Medunarodni biro te zina i mera, ta cne su i uskladene u svetu do na 1 milioniti. ELEKTRICNI OTPOR. Jedinica elekti cnog otpora je om (oznaka: ). caka provodljive zice kad konOm je elektri cni otpor koji postoji izmedu dveju ta stantna potencijalna razlika od 1 volta, koja postoji izmedu tih dveju ta caka, 14

proizvodi u tom provodniku struju od jednog ampera, pri cemu u tom provodniku nema nikakve elektromotorne sile. Om se ta cno odreduje poredenjem impendancije, pri poznatoj frekvenciji, s induktancijom izra cunatom prema njenim geometrijskim dimenzijama,ili s elektri cnim kapacitetom nekog kondenzatora koji se mo ze ra cunati LamparTompsonovom metodom. Za odr zavanje oma u labaratorijama za etalonizaciju slu ze kalemi od otpu stenog manganina (legura bakra, mangana i nikla) selekcionisani i provereni stabilnosti. KOLICINA ELEKTICITETA. Jedinica koli cine elektriciteta je kulon (oznaka: C). Kulon je koli cina elektriciteta koju prenese u 1 sekundi struja od jednog ampera. Koristi se i amper cas (oznaka: Ah), koji je jednak 3600 kulona. ELEKTRICNI KAPACITET. Jedinica elektri cnog kapaciteta je farad cijih plo ca (oznaka: F). Farad je kapacitet elektri cnog kondenzatora izmedu se pojavljuje potencijalna razlika od 1 volta kada je napunjen koli cinom elektriciteta jednakoj 1 kulonu. ELEKTRICNA INDUKTIVNOST (INDUKTACIJA). Jedinica elektri cne induktacije je henri (oznaka: H). Henri je elektri cna induktivnost zatvorenog kola u kojem se proizvode elektomotorna sila od jednog volta kada se elektri cna struja koja prolazi kolom jednako menja za 1 amper u sekundi. MAGNETNI FLUKS. Jedinica magnetnog uksa je veber (oznaka: Wb). Veber je magnetni uks koji, kada prolazi kroz kolo od jednog jedinog zavojka, a koji je takav da njegovim jednolikim smanjivajem i dovodenjem na nulu tokom 1 sekunde, proizvede u kolu elektromotornu silu od 1 volta. MAGNETNA INDUKCIJA. Jedinica magnetne indukcije je tesla (oznaka: T). Tesla je homogena magnetna indukcija koja rasporedena normalno na povr sinu od 1 kvadratnog metra,daje kroz tu povr sinu ukupan magnetni uks od jednog vebera.

8
1 273,16

TOPLOTNE JEDINICE
TEMPERATURA. Jedinica temperature je kelvin (oznaka: K). Kelvin je termodinami cke temperature trojne ta cke vode.

U svakodnevnoj upotrebi koristi se Celzijusova skala, koja se dobija oduzimanjem 273, 15 od temperatura izra zenim u kelvinima; a jedinica je Celzijusov stepen (oznaka: o C ), koji je jednak kelvinu. KOLICINA TOPLOTE. Vidi Mehani cke jedinice.

15

OPTICKE JEDINICE

SVETLOSNA JACINA. Jedinica svetlosne ja cine je kandela (oznaka: cd). Kandela je svetlosna ja cina, u odredenom pravcu, otvora upravnog na taj 1 pravac, cija je povr sina 60 kvadratnog centimetra, a koji zra ci kao i integralni radijator (crno telo) na temperaturi o cvr s cavanja platine. Kandela se cuva u laboratorijama za etalonizaciju pomo cu lampi sa selektivnom za zareno s cu, cija se svetlosna ja cina meri poredenjem s crnim telom na temperaturi ta cke o cvr s cavanja platine. Medunarodni komitet te zine i mera je usvojio tablicu vrednosti relativnih svetlosnih ekasnosti monohromatskih zra cenja za srednje oko prilagodeno na svetlost; u celom svetu se te vrednosti uzimaju u obzir pri poredenju svetlosnih ja cina, ili ma kojih drugih fotometrijskih veli cina, lampi ili zra cenja koja imaju razli cite boje ili spektralni sastav. SVETLOSNI FLUKS. Jedinica svetlosnog uksa je lumen (oznaka: lm). Lumen je svetlosni uks koji u jednom steradijumu izra ci homogeni ta ckasti izvor postavljen u teme tog prostornog ugla, a koji ima svetlosnu ja cinu od jedne kandele. OSVETLJENOST. Jedinica osvetljenosti je luks (oznaka: lx). Luks je osvetljenost povr si koja dobija homogeno rasporeden svetlosni uks od 1 lumena na kvadratni metar. Koristi se i fot (oznaka: ph), koji je jednak 104 luksa. LUMINACIJA. Jedinica luminacije je kandela na kvadratni metar (ozcd naka: m 2 ). Kandela na kvadratni metar je luminacija, u odredenom pravcu, izvora cija je svetlosna ja cina, u tom istom pravcu, na kvadratni metar povr si ortogonalno projektovane na ravan upravnu na taj pravac, jedna kandela. Luminacija se ranije zvala sjajnost. JACINA (VERGENCIJA) OPTICKIH SISTEMA. Jedinica ja cine opti ckog sistema je dioptrija (oznaka: ). Dioptrija je ja cina opti ckog sistema cija je zi zna daljina 1 metar u sredini ciji je indeks prelamanja 1. Ja cina opti ckog sistema se ranije zvala mo c. Ja cina opti ckih sistema se izra zava u dioptrijama recipro cnom vredno s cu njihovih zi znih daljina datih u metrima. Pozitivna ja cina opti ckih sistema se zove konvergencija , negativna ja cina opti ckog sistema se zove divergencija.

16

10

JEDINICE RADIOAKTIVNOSTI

RADIONUKLEARNA AKTIVNOST. Aktivnost neke koli cine radioaktivnog nukleida je broj nuklearnih transformacija koji se zbiva u toj koli cini za jednu sekundu. Jedinica aktivnosti u medunarodnom sistemu je skunda na minus jedan (s1 ). Kiri (oznaka: Ci) je specijalna jedinica aktivnosti cija je vrednost 3, 7 1010 s1 . Masa radijuma cija je radionuklearna aktivnost 1 kiri je veoma bliska 1 gramu. KOLICINA x ILI y ZRACENJA. Jedinica koli cine X ili y zra cenja je rendgen (oznaka: R). Rendgen je koli cina x ili y zra cenja takva da cesti cna emisija koja joj je zdru zena proizvodi u 0, 001293 grama vazduha jone koji nose koli cinu 1 elektriciteta, jednog ili drugog zraka, jednaku 310 9 kulona. Tu veli cinu specijalisti ozna cavaju ispravnijim imenom ekspozicija , umesto koli cina zra cenja, a njegova jedinica u medunarodnom sistemu je kulon C na kilogram (oznaka: kg ). Odnos izmedu kulona i rendgena na kilogram je 4 C 1R = 2.58 10 kg .

17

11

UREDBA O ZAKONSKIM MERNIM JEDINICAMA

(Sl. list SCG, br. 10/2006) Clan 1

Ovom uredbom propisuju se zakonske merne jadinice koje se koriste u Srbiji i Crnoj Gori i na cin njihove upotrebe. Clan 2 Zakonske merne jedinice, u smislu ove uredbe, koje se moraju upotrebljavati za izra zavanje veli cina, su one merne jedinice koje su navedene u Prilogu 1 koji je od stampan uz ovu uredbu i cini njen sastavni deo. Clan 3 Zakonske merne jedinice iz clana 2. ove uredbe obavezno se koriste pri upotrebi merila, obavljanju merenja i pokazivanju veli cina izra zenih u mernim jedinicama, za privredu, zdravlje, javnu bezbednost ili atministrativne svrhe. Odredbe ove uredbe ne odnose se na merne jedinice koje se upotrebljavaju u oblasti vazdu snog, pomorskog, re cnog i zelezni ckog saobra caja, a koje su razli cite od onih cija je primena obavezna na osnovu uredbe, ako je upotreba takvih jedinica predvidena medunarodnim konvencijama i ugovorima koji obavezuju Srbiju i Crnu Goru. Clan 4 Dodatno pokazivanje u smislu ove uredbe ima zna cenje jo s jednog ili vi se pokazivanja veli cine, izra zene zakonskom mernom jedinicom koja je data u Prilogu 1 . Upotreba dodatnih pokazivanja dozvoljena je najdocnije do 31. decembra 2009. godine. Upotreba dodatnih pokazivanja nije dozvoljena na merilima za koje je u propisanim metrolo skim zahtevima predvidena upotreba samo zakonske merne jedinice. Pokazivanje izra zeno u mernim jedinicam dozvoljenim ovom uredbom mora biti dominantno. Pokazivanja izra zena mernim jedinicama koje nisu navedene u prilogu 1, moraju se izraziti karakterima koji nisu ve ci od onih za odgovaraj ce pokazivanje u jedinicama datim u Prilogu 1. ove uredbe. Clan 5 Upotreba mernih jedinica koje nisu zakonske merne jedinice dozvoljena je za: 1. proizvode i opremu koji se ve c nalazi na tr zi stu, odnosno u upotrebi do dana stupanja na snagu ove uredbe; 2. komponente i delove proizvoda i opreme koji su neophodni za dopunu ili zamenu komponenata ili delova proizvoda i opreme iz ta cke 1.4 ovog stava. 18

Merne jedinice iz stava 1. ovog clana ne primenjuje se na pokaziva ce na merilima, odnosno pokazivanje merila mora biti isklju civo u zakonskim jedinicama. Clan 6 Na cin pisanja mernih jedinica mora biti u skladu sa standardima JUS ISO 31, JUS ISO 1000 Clan 7 Ova uredba stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u slu zbenom glasniku SCG. ( prim.aut. Merne jedinice opisane u Prilogu 1 Uredbe o zakonskim mermom jedinicama su ve c opisane prethodno)

19

12

NEKE JEDINICE NE-SI SISTEMA

Glavna pokreta cka snaga razvoja matematike u najranijem periodu,ali i vekovima kasnije (od Vavilona pa sve do Ojlera i Laplasa), bile su prakti cne potrebe merenja zemlje i astronomije, sto je bilo izuzetno va zno u agrarnim dru stvima ( potrebe irigacije i poljoprivrede) a takode i u moreplovstvu. Mnogi termini koje danas koristimo poti cu od tih prakti cnih potreba. Na primer geometrija zna ci merenje zemlje na gr ckom od re ci (ge)- zemlja i (metrein )- meriti. Mnoge stare mere za du zinu proistekle su sasvim prirodno od razli citih delova ljudskog tela. Na primer, u drevnom Egiptu i Sumeru kao manja jedinica za du zinu koristio se kubit - rastojanje od lakta do vrha srednjeg prsta. Naravno, ova jedinica je varirala od coveka do coveka, kao sto je slu caj i sa merama stopa, ruka, saka, prst ( sirina prsa), jard (rastojanje od vrha nosa do kraja ispru zene ruke). Da bi se dobila jednozna cna mera, jard je u Engleskoj standardizovan kao rastojanje od vrha nosa do kraja ispru zene ruke kralja Henrija I. Sama re c jard, na engleskom yard, poti ce od anglo-saksonske re ci yerde koja zna ci stap, a danas se cesto koristi u zna cenju stap duga cak jedan jard (91, 4cm). Rimljani su koristili dvodecimalni sistem ( sa osnovom 12 ) pa su shodno tome delili stopu na dvanaest jednakih delova koje su zvali unciae (dvanaestina). c in c. 1324. godine kralj EdOdatle je dobijena re c unca a takode i engleska re vard II standardizovao je in c ka du zinu tri je cmena zrna, okrugla i suva polo zena uzdu z. Re c milja poti ce od latinskog mille passuum, sto je zna cilo hiljadu duplih koraka. Smatra se da jedan korak u rimskoj vojsci bio trideset in ca, a rimska milja je bila pet hiljada stopa. Medutim, milja se znatno razlikovala od zemlje do zemlje. Sli cno je sa jedinicom liga, koja se takode vrlo razlikuje u razli citim delovima sveta. Cvor Cvor predstavlja jedinicu za merenje brzine. Ne spada medu priznate SI jedinice mere, ali se koristi paralelno sa njima. Koristi se sirom sveta za ozna cavanje brzine plovila i letelica. Denicija. Cvor - jedinica za merenje brzine vetra ili kretanje brodova, koja m m km predstavlja morsku milju na cas: 1852 3600s = 0, 514 s (1, 85 h ). Ovo se zasniva na medunarodmo priznatoj du zini nauti cke milje, usvojene od strane Sjedinjenih Ameri ckih Dr zava 1954. godine (koje su pre toga koristile US nauti cku milju od 1852, 249 metara), Velike Britanije 1970. godine (koja je prethodno koristila UK ili admiralsku nauti cku milju od 1853, 184metra) i drugih dr zava. Ovo je denicija koja se koristi najvi se , ako ne i u svim, okolnostima. Cvor se ponekad me sa sa nauti ckom miljom, sto je pogre sno.

20

HVAT Hvat je starinska mera za du zinu i iznosi 1, 896484 metar, zaokru zuje se na 1, 8965 metara. Kvadratni hvat je prema tome 3, 596712 kvadratnih metara. JEDINICE: VECE kvadratna stopa = 0, 999 kvadratnih metara kvadratni hvat = 3, 59 kvadratnih metara motika = 200 kvadratnih hvati=719, 34245 kvadratnih metara dunum =1000 kvadratnih metara ralica=2500 kvadratnih metara plug ili dan oranja=4000 kvadratnih metara jutro ili katastarsko jutro=84 motika=5754, 7396 kvadratnih metara lanac=10 motika=7193, 4245 kvadratnih metara MANJE JEDINICE: hvat =6 stopa = 18 saka= 72 palca stopa=3 sake = 12 palaca = 0, 31608 metara saka=4 palca = 0, 10536 metara palac=0, 026364 metara crta=2159 mm ARSIN Ar sin je mera za du zinu. Iznosi 68 centimetara. Ar sin se koristio u Srbiji do osamdesetih godina devetnaestog veka. Kada je su vlasti nametnule metri cke mere do slo je do protesta. I danas u re cenici imati razli cite ar sine... se podrazumeva razli cito vrednovanje iste stvari.

21

LITERATURA: -Op sta enciklopedija Larousse-Matematika -Vremeplov kroz matematiku- Boris Cekrlija -Matemati cki simboli i termini- dr Ljiljana Petkovi c -Slu zbeni list SCG, br 10/2006- Uredba o zakonskim mernim jedinicama -http://sr.wikipedia.org

22