1

_______

LEKOVITO BILJE

______

Andjelika- Angelica archangelica

Umbelliferae Angelica - Anglique
Anelika je vrlo krupna, snana i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Stablo je pravo i uplje, dosta debelo, golo, cevasto i u gornjem delu granato. Listovi su triput perasto useeni, vrlo krupni i na osnovi me urasto obu vataju stabljiku. !titaste cvasti se nalaze na vr u stabljike i ogranka, i imaju mnogo cvetova zelenkaste ili u"kaste boje. #izom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao du gakim korenjem. $veta jula i avgusta, plod je jajolik, pljosnat i krilat, u"kastobeliaste boje. $ela biljka ima svojstven prijatan aromatian miris. %kusa je najpre oslatkog, a zatim aromatino ljutog. Gaji se po movarnim mestima, uspeva na lakom, rastresitom, plodnom i movarnom zemljitu. #etko se nalazi divlja biljka. #azmnoava se semenom, ono se mora posejati im sazri, jer brzo gubi klijavost. &obijeni rasad se rasauje na stalna mesta poetkom jeseni i mora se esto okopavati i obilno navodnjavati. &estilacijom samleveni plodova, rizoma i korenja dobija se vrlo cenjeno etarsko ulje. Sastav: #izomi i korenje sadre ',(')*+ etarskog ulja, oko ,+ smole, pektina, sitosterola, kumarina, razni kiselina i drugi materija. % plodovima ima ',-)*,-+ etarskog ulja, oko *,+ masnog ulja, kumarina i drugi sastojaka. .lavni sastojak ulja je /elandren. Upotreba: 0e" nekoliko iljada godina anelika se koristi za lek i zain. &eluje povoljno na eludano crevne organe, olakava varenje odstranjuje gasove i teko"e, koje zbog toga nastaju. 1ije kodljiva i ne izaziva naviku. 2bog prijatnog mirisa svi je rado uzimaju. 3d anelike se proizvodi etarsko ulje u industrijskim koliinama kao i tinkture, ekstrakti, alko olature i dr. 4aj je jo prijatniji od svei draka i korenja, jer je veoma aromatian i povoljno utie na raspoloenje bolesnika. 5oristi se za poboljanje apetita, varenja kao i protiv gasova, nadimanja greva i drugi smetnji. Narodna imena: angelika 63r/elin7, angelica, anelika, anelski koren, aneosko drvo, vrtna vanelka, gozdni koren, la tna angelika, kadlinac, kravogaz, kravojac, siri. Angelica silvestris u narodu se naziva8 angelika, anelski 6aneoski7 koren, bortna angelika, divlja anelika, koren svetoga du a, kravojec, trubaljka, trubelj.

Anis - Pimpinella Anisum

Umbelliferae Anise - Anis vert, anis cultiv
Anis je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 2'9,' cm. Anis raste divlje oko istonog dela Sredozemnog mora. &roga potie samo od gajene biljke.Anis je vrlo prijatnog, jakog aromatinog mirisa na anetol, a ukusa slatkog, aromatinog, toplog i naljutog, slinog morau. Anis se razlikuje od plodova ostali titarica po tome to je obrastao malim jedno"elijskim, bradaviastim dlakama debeli zidova i ima mnogositni masnica. Sastav: Anis sadri *,-9: + etarskog ulja, oko*' + masnog ulja, 2' + belanevine i e"era.Anisi aet eroleum dobija se destilacijom pomo"u vodene pare iz zreli svei plodova Upotreba anisa i njegovog ulja je esta i raznovrsna, naroito u narodnoj medicini i dejoj praksi. #azne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za uivanje, preparati za zube i usta i dr. takoe sadre anisovog ulja. ;lod dodaju lebu i kolaima kao kim. %potreba i dejstvo slini su zvezdastom anisu i morau8 ekspektorans, karminativ, stoma ik 6spazmolitik7, galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogi neprijatni lekova. Stimulie sekreciju ui i pljuvake. &ejstvo uja na neuro9muskularni sistem objanjava njegovo uspeno dejstvo protiv kalja, gastralgije i kolika.

Artioka - C nara scolomus

Compositae Artichoke (globe) - Artichaut
Artioka je viegodinja biljka koja vodi poreklo iz mediteranskog basena. <ma velike cvetne glavice sa mesnatim sonim cvetitem i isto tako mesnate ovojne listove sa sonom bazom. 1a jakoj i pravoj stabljici nosi izdvojene i vrlo razvijene listove koji se upotrebljavaju u /itoterapiji. %korenjuje se duboko i ispod zemlje ima izdanke ili zaperke. Gaji se kao povr"e u 2apadnoj =vropi i drugde. Artioka za teva duboko, svee zemljite koje uva vlagu i esto se navodnjava, meutim stalna vlanost moe dovesti do truljenja korena.

Artioka - jestiva iz ortanovaca

#ast je najoptimalniji na temperaturi od oko *> stepeni a zimi je potrebna zatita jer voli blage i kratke zime. 5od nas je upotreba artioke sve popularnija. ?i soni delovi se koriste kao omiljeno povr"e. @ere se kada mesnati cvetovi ponu da se odvajaju od glavice, prvo se bere glavna cvetna glavica na stabljici a osam dana kasnije i one lateralne manje razvijene glavice. Sadri gorke i druge sastojke koji vra"aju apetit, pomau varenju, deluju kao blag diuretik, oleretik i olagog8 povoljno utiu na jetru, smanjuju ureu u krvi pove"avaju"i izbacivanje uree mokra"om, pomau varenju masti i dr. %potrebljava se protiv utice, kongestija jetre, bolova u beici, i dr. Aoe se uspeno gajiti i kod nas. !ecept: Artioka sa sosom vinegret 6vinaigrette7 3perite artioku pod mlazom ladne vode, odsecite stabljiku i kuvajte u vodi sa malo sir"eta i soli dok listovi ne omekaju 6pola sataBsat7. Spremite vinegret sos tako to "ete dobro izmeati 2,( kai"ice jakog sen/a, dl sir"eta, (,: dl ulja soli i malo e"era. 3tkidajte redom listi"e odozdo prema gore. Svakim listi"em za vatite malo sosa i zubima ostruite unutranji, mekani jestivi deo. ?vrdi deo lista odloite. Aalo pomalo do"i "ete i do CsrcaC 6donji okrugli deo, koji se jedino i konzervira7 artioke, uklonite niti, prelijte sosom i pojedite.Artioke se mogu na"i i na beogradskim pijacama 61ovi @egrad blokovi itd.7 Narodna "mena: ardeovka, arti"ovka, gardun, draguica, pitoma boca, italijanski osat, ratiok.

#agrem - !obinia pseudoacacia

Papilionaceae ocust tree - !obinier
@agrem je poreklom iz 5anade. 5od nas se mnogo gaji. &rvo je visoko oko 2' m. $veta u maju. % narodu se upotrebljava cvet, ree list 6#obiniae pseudacaciae /los et /olium7. $vet treba brati neposredno pre otvaranja, a list jo dok je mlad. % cvetu ima /lavonski eterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i /itosterola. $vet se upotrebljava u obliku aja 6- na *''7 za lake iskaljavanje i protiv nazeba. List 6- na *''7 izaziva jae luenje ui.

@agremova kora je otrovna, zbog ega je ne treba koristiti kao lek. 3trovnost potie od toksalbumina robina. 2abeleeni su sluajevi trovanja dece ovom korom. Narodna imena: akacija, aka, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, belo cve"e, bijela bagrena, bijela draa, bijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska tmina, kralj, kraljevo drvo, kra9tjega, krunica, morska draa, nerod, robinija, signojka, stambolska draa, acija.

#eli Sle$ - Althaea o%%icinalis

"alvaceae "arsh mallo# - $uimauve
Aisli se da je beli slez poreklom iz zemalja oko 5aspijskog, $rnog i istoni delova Sredozemskog mora. % mnogim zemljama zapadne i srednje =vrope gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini. % nas ga najvie ima po renim ostrvima i ritovima pored ?ise, &unava, Save i drugi reka. @eli slez je dugovena, lepa upadljiva zeljasta biljka, visoka l)2 m. $ela biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnobeliasti i pod prstima kao kadifa meki.. Listovi su spiralno poreani,beliasto9zelene boje, bez mirisa i sluzastog ukusa a iz nji ovi pazu a pri vr u stabljike i ogranaka izbijaju kite belo ruiasti , lepi cvetova, koji cvetaju preko celog leta. Gaji se zbog korena, lista i cveta, koji se upotrebljavaju u medicini i jer je meki, mesnatiji, deblji, jednoliniji, nije tako ilav isadri vie sluzi od divljeg. 5oren iskopan prve godine je najbolji, jer sadri najvie sluzi. Sastav: % korenu belog sleza ima sluzi, p e k t i n a, skroba, sa aroze, malo invertnog e"era, asparagina, betaina, masnog ulja i dr. % pepelu ima mnogo /os/ata. Sluz se rastvara u ladnoj vodi i idrolizom daje glikozu, galaktozu i ksilozu. 1ajvie sluzi ima u oktobru, na kraju vegetacije, zbog ega koren u to doba valja vaditi. @eli slez se u nas i u inostranstvu vrlo mnogo upotrebljava. 2bog velike koliine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i drela, interno ili za ispiranje gue i nosa u obliku macerata. 5ao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje mokra"no polni organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. % osuenom korenu belog sleza ima vrlo mnogo ranljivi materija, oko D-+ razni ugljeni idrata, zbog toga je on vrlo vaan izvor skroba i e"era i potpuno je neotrovan. <seckan koren dri se oko dva sata u ladnoj vodi 6nikako u kljualoj7 i za to vreme e"e promea. 1a taj nain se ekstra uje samo sluz. 5uvanje korena 6dekokt7 nije dobro, jer se time izvlai i skrob, tenost je gu"a, ali je mutnija i brzo se pokvari, uskisne. %lazi u sastav razni grupni ajeva,esto se u razne miksture protiv kalja dodaje sirup od belog sleza, naroito u dejoj praksi. Spremaju se ajevi za lake iskaljavanje i ublaavanje nadraaja, za leenje upale mokra"ni puteva, protiv proliva, za leenje upale grkljana kao i sirupi i pastile. @eli slez je jedna od najstariji lekoviti biljaka. < ?eo/rast 6(D*)2>D. pre nae ere7 ga preporuuje kao lekovitu biljku, a 5arlo 0eliki je >*2. god. u svojim 5apitularima naredio da se beli slez mora gajiti na svim dravnim imanjima njegove prostrane imperije.

#okvica - Plantago major

7 Plantaginaceae Plantain, plantago - Ps%llium, plantain

5od nas raste dvadesetak vrsta bokvice po naseljima, pored puteva, na livadama i panjacima, po umama i na drugim mestima. <ma i svuda. 1isu otrovne ni kodljive. ;rema obliku listova i cvasti razlikuju se meu sobom neke doma"e vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek8 enska, irokolista bokvica 6;lantago major L.7Emuka, uskolista bokvica 6;. lanceolata L.7 i srednja bokvica 6;. media L.7.% ve"ini vrsta bokvice li"e se razvija u obliku rozete u dnu stabljike koja nije granata i nema li"a, nego se zavrava zbijenom cva"u od neugledni sitni cvetova.Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti, a na svakom listu se istiu luno povijeni nervi koji se pri vr u lista spajajuE krunica je gola. $vetaju od prole"a do zime. 1eke se od najdavniji vremena upotrebljavaju kao lek, mnogo vie u narodu nego u kolskoj medicini, za leenje mnogi bolesti a i kao pro/ilaktino sredstvo 6zelen list i sok iz lista kao prole"na vitaminska kura7. List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. 5oristi se sve i suv list, ree cela biljka i koren 6;lantaginis /olium, erba et radiF7. &emijski sastav i dejstvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe doma"instva sve tri mogu koristiti posebno ili pomeane. % narodu se najvie ceni i naje"e upotrebljava irokolista, krupna ili enska bokvica. % svim organima biljke ima eterozida aukubozida i enzima invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. % listu ima oko :+ tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina $, saponozida i /itoncida. % semenu ima sluzi, masnog ulja, belanevina i e"era. Upotreba: @okvica je omiljen narodni lek. 2a nju gotovo svi znaju i mnogi je upotrebljavaju kao lek. 4ini mi se da nijednu drugu doma"u lekovitu biljku tako esto i gotovo redovno ne upotrebljavaju kao bokvicu. Svako "e vam odma , bez okolienja, kazati da je za posekotine najbolje priviti list bokvice. &okazana je znatna antibakterijska mo" bokvice, jer su u njoj otkriveni /itoncidi 6Gelklova7. List bokvice deluje protiv razni upala koe i sluznice, pojaava luenje tenosti u plu"ima i time olakava iskaljavanje guste suve sluzi iz organa za disanjeE smanjuje uestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje8 proliv, katar, grevi, ir na dvanaestopalanom crevu i na elucu. 5oristi se za ublaavanje napada kalja. Narodna imena: vela bokvica, veliki trpotec, veliki trputac, enski ilovlak, ilavac, marina bokva, muka bokvica, paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, elnik, iroki trputac. 2a muku bokvicu8 bukvica, glavor, duga bokva, dugi trputac, enska bokvica,ilovljak, konjsko rebro,krepotec, mala bukvica, muki ilovlak, popova lozica, treputac, tripotec, troputac, crnoglavac. 2a srednju bokvicu8 bokva, enska bokvica, srednja bokva, srednja buk vica, triputac, troputac, iroki prpotec. 2a buaak8 blenik, bol njak, bolinec...

8
@orovi se sade svuda gde ovek ivi i radi, jer isparljivi sastojci 6etarsko ulje7 ne samo da prijatno miriu, osveavaju i povoljno deluju na ovekovu psi u, ve" ti sastojci imaju i antimikrobna, antiseptina svojstva.% rano prole"e uzabrani i osuena mladi pupoljci bora 6;ini turio7, dugaki su ( )- cm, a debeli oko : mm, valjkasti lepljivi i uto9mrki. Stabljika je pokrivena sitnim listi"ima koji su smolom slepljeni u pupoljak. &roga je smolastog, aromatinog i balsaminog mirisa, gorkog, aromatinog i smolastog ukusa. Stabljika je pokrivena sitnim listi"ima koji su smolom slepljeni u pupoljak. &roga je smolastog, aromatinog i balsaminog mirisa, gorkog, aromatinog i smolastog ukusa.

Sastav: Svi delovi bora sadre etarskog ulja 6terpentinsko ulje7 i smole, pa se zbog toga upotrebljavaju za in alaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. 3vo je vano, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i kre"u velike mase ljudi. % kori borova ima 2')-'+ tanina, gorki materija i /lavonski jedinjenja, zbog ega se upotrebljava kao tonik. Seme primorskog bora 6;inus pinaster7 je vrlo ranljivo, jer ima masnog ulja i belanevina. % Li"u razni borova ima 6zimi7 *'')*D' mg+ vitamina $, karotena, etarskog ulja i drugi korisni sastojaka. Sadri smole, gorke materije, e"era tzv. pinitola 6izomer manitola7 i etarskog ulja, koje se sastoji iz al/a9pinena, dipentena, silvestrena i kadinena. Upotrebljava se u obliku in/uza, sirupa itd. % obliku ulja ili ekstrakta dodaje se vodi za kupanje kao sredstvo za draenje koe. ;ije se sirup protiv roninog bron ita (,: dnevno. &odatak vodi za kupanje8 *-' g pupoljaka prokuvati *' minuta u l litru vode i dodati vodi za kupanje oboleli od reumatizma. % nedostatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugi borova. 5atran dobijen suvom destilacijom razni vrsta bora upotrebljava se za leenje koni bolesti. Narodna imena: avtica, autca, belobor, bijeli bor, bjelobor, bor, borika, divlji bor, obini bor, smrok, voja, am, umski bor.

#orovnica - 'accinium m rtillus

&ricaceae 'uckleberr% - "%rtille

@orovnica je grmi", visok do -' cm. 5od nas raste u velikom mnotvu grade"i prizemnu /loru mnogi nai vlani i ladni planinski bukovi i etinarski uma i istina. Listovi su naizmenini, tanki, duguljasto9jajasti, 2)( cm dugaki i imaju perastu nervaturu. $vetovi su ruiasto9beli, zvonasto9cevasti, pojedinani i obeeni. $veta od maja do juna, a ukusni plodovi u obliku bobica sazrevaju od jula do septembra. Lekoviti su zreli plodovi i li"e. ;lod je modrocrna, okrugla, sona bobica. @obice su dosta prijatnog, nakiselo9slatkog i malo oporog ukusa. List se bere u prole"e, sve dok biljka cveta, a plod sasvim zreo. 2a lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zreli bobica, sirup i vino. Sastav: 3suene bobice sadre /lobatanin, smeu razni antocijanski eterozida boja borovniinog soka, invertni e"era, organske kiseline, uglavnom limunove, jabune i "ilibarne, pektin, vitamin $, karoten i dr. % listu ima pirokate inski tanina, arbutozida, nekoliko /lavonski eterozida i dr. Upotreba: 2a lek se upotrebljava sveza i suva bobica, sok iz zreli bobica, sirup i vino. 2bog tanina i pektina borovnica deluje kao blago sredstvo protiv dijareja i katara creva, razni upala sluznice itd. <z zreli plodova borovnice spravlja se naroiti ekstrakt, od koga se izrauju draeji za jaanje onog vida jer povoljno deluje na vidni purpur. ;oto je taj lek, skup najbolje je piti ist, zdrav, neprevreo sok, od borovnice. Aoe se napraviti i kompot od osueni zreli plodova i istu svr u. 2rele bobice su prijatno dijetetsko sredstvo za jaanje, protiv deiji proliva i akutnog enterokolita odrasli . 2bog prisutnog arbutozida, list deluje slino medveem grou i diuretino. %potrebljava se i protiv e"erne bolesti. @orovnica nije kodljiva i moe se stalno upotrebljavati. Spremaju se ajevi za leenje ulkusne bolesti, proliva, nedostatka apetita, e"erne bolesti i drugi . Narodna imena: barovnica, boribnica, borovaa, borovinka, borovnjaa, brosnica, brusovnica, burum, divo9grozje, o/inki, crna borovnica, crna jagoda, brusnica, crvenozrna borovnica, branjaa, brosniak, brusnik, me je groe, struljinke, crvena borovnica 60accinium vitis idaea L.7, u listu ima gotovo iste sastojke, pa se u nedostatku borovnice moe upotrebiti kao diuretik i za leenje upale bubrega i beike.

#osiljak - (cimum basilicum

abiatae (asil (s#eet) - (asilic commun, basilic sacr
@osiljak je nae narodno

10
omiljeno cve"e. ?o je jednogodinja zeljasta biljka, poreklom iz <ndije. Stablo je visoko do -' cm, grane su postavljene unakrsno i naspramno. listovi su sa drkama, izdueno jajastog oblika, po obodu razreeno testerasti. $vetovi su beli ili bledoruiasti, sa kratkim drkama, u grupama od po ,9*', i /ormiraju duge metliaste cvasti, kojima se zavravaju granice. $veta od maja do avgusta. kod nas se gaji od davnina kao ukrasna, zainska i lekovita biljka a koristi se i u religioznim obredima. $ela biljka je prijatnog mirisa, a najvie listovi. %kusa je gorkog i aromatino ljutog. @ere se se nadzemni deo biljke u cvetu 6@asilici erba7 i sui u ladu na promaji. #azmnoava se semenom, koje se u bati ili saksiji seje u martu, a mlade biljke, po dve zajedno, rasauju u maju. % toku vegetacije neop odno je redovno okopavanje i zalivanje. Sastav: Sadri etarskog ulja, tanina, saponina i gorki materija. 5oliina etarskog ulja nije velika ) iz nosi svega ',: do ',>HBo ) ali biljka ipak ima vrlo jak miris. % etarskom ulju ima estragola ili metilkavikola, linalola, cineola i drugi antiseptiki sastojaka koji slue kao konzervans, jer spreavaju razvoj mnogi mikroorganizama i unitavaju i . ?ako se moe objasniti zbog ega se bosiljak nosi na groblje, kad se ide mrtvacu, zbog ega se pokojnik njime kiti, i nosi kad se ide tekom bolesniku, zbog ega se daje da se Ine pokvari bogojavljenska vodicaJ ... itd. Upotreba: 1arod, sasvim opravdano, upotrebljava bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbuenog nervnog sistema, protiv gasova, nadimanja i tegoba u organima za varenje, u obliku zaina u jelima ili u obliku aja posle jela. %potrebljavaju ga i protiv neki crevni parazita, esto zajedno sa belim lukom, zatim za jae mokrenje, za izazivanje boljeg apetita, za pove"anje mlenosti majki koje imaju malo mleka, protiv zapaljenja bubrega, za ureivanje menstruacije itd. 1ekad nije bilo ni jedne ku"e koja nije imala malo bosiljka, ne samo suvog, vezanog u kiticu ve" i u vrtu, pa esto i u loncu, tako da su ga imale sveeg preko cele godine. ?o su cve"e i miris starijeg sveta. @osiljak treba prouiti ve" i zbog toga to se on, kao retko koja druga biljka, tako mnogo spominje u narodnoj poeziji i pripovetkama. %koliko se kod nas ide vie na jug i istok utoliko je ve"a i raznovrsnija upotreba bosiljka. Narodna imena: bailek, baulek, baselak, basiljak, basilje, baelak, bo siljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarma, bosilje, vasleen, en, misloin, murtela, pitomi vesligen, /aslidan, /esligen, /eslian, /eslidan.

#re$a - #etula alba

(etulaceae (irch - (ouleau

11
@reze su ivopisna vitka drveta s belom korom i vitkim, tankim granicama, pravi ukras svetli uma. @reza je listopadno drvo, visoko do (' m, sa vitkim stablom koje se prua gotovo do vr a kronje i tankim vise"im granicama. ;renik stabla u donjem delu moe biti do ,' cm. kod mladi izdanaka kora je crvenkasto smea. 5ora stabla i grana, dok su mlae, bela i ljuti se u orizontalnim trakama, kasnije u donjem delu je crna i duboko vertikalno ispucala. Listovi su goli na dugim peteljkama. % poetku su malo lepljivi, trouglasto jajasti ili trouglasto romboidni, pri osnovi iroko klinasti, navr u zailjeni, po obodu dvostruko testerasti. &roga je svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa.$veta od aprila do maja, paralelno sa listanjem, a bere se mlado brezovo li"e u prole"e i sui u ladu na promaji. 1ije mnogo izbirljiva u pogledu kvaliteta zemljita, esto obrazuje iste brezove umice, koje uvek izgledaju lepo. Sastav: Sadri kate inskog tanina i isto toliko e"era, nepoznatog saponozida, smole, ','-+ etarskog ulja, gorke materije i dr. $orteF @etulae 6lentae7 sadri jedan /enolni eterozid, koji idrolizom daje po jedan molekul glikoze, ksiloze i metilnog salicilata. Svea kora sadri do ',2+ eterozida. &estilacijom pomo"u vodene pare se vadi ulje, koje sadri metilnog salicilata i upotrebljava se kao miris. @etulae gemmae. 9 @eru se lisni pupoljci breze i brzo sue. Sadre oko :+ etarskog uljaE to je uta gusta tenost prijatnog balsaminog mirisaE na niskoj temperaturi se izdvajaju kristaliE sadri slobodnog i vezanog biciklinog seskviterpenskog alko ola betulola. 1arod upotrebljava protiv najrazliitiji bolesti brezovo li"e, koru i sve brezov sok dobijen rano u prole"e. List i pupoljci upotrebljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalni puteva, naje"e u obliku in/uza. @rezov list je jedan od najbolji biljni lekova za leenje mokra"ni puteva, jer ima antibakterijsku mo". Spremaju se ajevi za leenje zapaljenja mokra"ni kanala, reumatizma, i zapaljenja bubrega sa povienim pritiskom. Narodna "mena: za @etula verrucosa8 bela breza, brez, breza crepua, briza, brizovina, alosna breza, jadika, metla, metlika, medovina, obina breza, a @. pubescens8 breza, pu asta breza, severna breza.

#r)ljan - &edera heli*

Araliaceae )v% - ierre grimpant

12
@rljan je viegodinja drvenasta zimzelena biljka, vrsta lijane, koja se penje uz drve"e, kamenje, zidove i druge razliite podloge, za koje se privr"uje naknadno razvijenim 6adventivnim7 korenima, koji ne uzimaju ranu od ivog drveta ve" im ono slui kao oslonac.stabljike mogu biti do -' m dugake. Listovi su koasti, dok su mladi obrasli dlaicama, a kasnije goli. cvetovi sitni, u"kastozelenkasti, sakupljeni u poluloptaste titaste cvasti, koje zajedno grade sloenu grozdastu cvast. Gaji se i kao ukrasna biljka, pogodna za pokrivanje zidova, /asada, venjaka i sl. Sre"e se i u mediteranskom i u kontinentalnom klimatskom podruju, od nizijskog do planinskog pojasa. 3dgovaraju mu vlana i zasenjena mesta. $veta od septembra do novembra. #azmnoava se reznicama i semenom. Upotrebljavaju se sve i osuen list, plod i tanke stabljike, ree kora i gumi9rezina koja curi i ovrsne na ozleenom stablu. $ela biljka je gorka i otrovna. <ma saponozidne materije od koji potie otrovnost i lekovitost brljana. 5od nas se upotrebljava kao narodni lek za leenje koni bolesti, reumatizma, uloga, ui, bradavica, za lake iskaljavanje. 5oristi se sve vie u kozmetici, posebno pri izradi preparata za mravljenje gde u kombinaciji sa drugim biljkama omogu"ava stimulaciju mikrocirkulacije, izbacivanje suvine tenosti iz tkiva i smanjenje masni naslaga. Narodna imena: barsijan, bar"on, batran, bersljan, betran, britanj, brstran, brlin, br"an, zelengora, zimzelen, pljut.

Celer - Apium graveolens

Umbelliferae - Celer% - Cleri

13
&ivlji celer raste po zaslanjenim barama i blatima pored mora, ali se koristi samo gajeni celer kao omiljen aromatian zain, a sorte s krupnim korenjem i kao cenjeno povr"e i salata. $eler je dvogodinja zeljasta biljka, visoka do l m. Listovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, soni i petodelni. $vetovi su belo9zelenkasti i udrueni u titaste cvasti. $veta leti. $ela biljka je svojstvenog mirisa i zainskog toplog ukusa. Lekovit je rizom s korenjem, lisnate grane s cvetovima i zreo plod. #izom se vadi oktobra prve godine.

Celer granar

Sastav: % rizomu ima svega oko ',*'HBo etarskog ulja, u li"u neto vie, a u plodovima 2,-)(+. .lavni sastojak ulja je limonen. % plodovima ima oko *,+ masnog ulja. Upotreba: $eler je, pre svega, aromatian zain koji deluje slino ostalim zainskim titaricama. 1aje"e se daje kao diuretik, za izazivanje apetita i za bolje varenje rane. Narodna imena: ak, a, ereviz, zelena kretu, opi , pitomi celer, selen, celer, ereviz, elin.

Cikorija - Cichorium int bus

Compositae - Chicor% - Chicore
0odopija je viegodinja zeljasta biljka, visoka *,- m. Stabljika je uspravna, kruta, uglasta, u gornjem delu razgranata. Stabljika i listovi su pokriveni kratkim dlakama. Listovi su duguljasti do lancetasti, sueni u drku, duboko renjevito testerasto useeni. $ela biljka, pogotovo mlada ima mlenog soka. $vetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, sakupljeni z glavice koje izbijaju pojedinano na stabljici ili na granama. $veta obilno preko celog leta. #aste svuda kao korov, najvie pored staza i puteva, po panjacima i livadama, po obodima uma i drugde. ;onegde se gaji radi korena od koga se spravlja surogat ka/e 6cigura7. ;onegde se zaputena mesta izjutra plave od iscvetale vodopije. $ela biljka je gorka i vrlo vrsta tako da se teko kida i upa. 0adi se u jesen, oisti od zemlje i nadzemni delova, ise"i po duini, nanizati na konac i suiti u ladu na promajnom mestu. 2bog dugog korena dobro podnosi suu. #azmnoava se semenom. Sastav: $ikorietol, gorak kumarinski derivat vezan u biljci u obliku eterozida. <nulina i drugi derivata vo"nog e"era ima oko 2-HBo, slobodnog vo"nog e"era, pektina i dr. Upotreba: . Lekovit je koren, koji je valjkasto9vretenast, vrst, spolja tamne boje, a iznutra beo. 5oren 6$ic orii radiF7 se kopa u jesen kad je najdeblji i ima najvie lekoviti sastojaka i inulina 6rezervna rana7. #ede se koristi nadzemna biljka brana u cvetu 6$ic orii erba7. 0ie se koristi u narodnoj nego u naunoj medicini kao neotrovna gorka droga za leenje organa za varenje, pre svega, za pojaavanje apetita, za jaanje eluca, bolje varenje rane, za obilnije luenje mokra"e i ui i dr. CGrankova ciguraC, dodatak ka/i i Csirotinjska ili ratna ka/aC je ispren i samleven koren oplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim inulinom. ;oto je inulin polisa arid koji idrolizom daje samo levulozu 6/ruktozu ili vo"ni e"er7, razumljivo je zato kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabetiari. 3vo je sasvim opravdano, jer sve biljke iz /amilije glavoika 6$ompositae7, a nji ima vrlo mnogo, umesto skroba kao rezervnu ranu imaju inulin. ;rema tome, osobe obolele od e"erne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te porodice kao dijetalnu ranu. $ic orium endivia L. je batenska biljka koja se kod nas gaji u vie ortikulturni odlika kao zeleno povr"e i upotrebljavaju je kao salatu posebno u =vropi 6endive7. 1arod je naziva ovim imenom8 andibija, andivija, vrtna utenica, endivija kreculja, umenica, utinica pitoma, utka, indivija, kudrava salata, ci ora, i ora9rezanica, trpka.

14
Narodna imena: vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja lo "ika, eltenica, u"anica, jandreica, kaiput, konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podronik, radi", sunevo cve"e, cigura, cilkorija, ikora, san toga, urlin.

Crni sle$ - +alva s lvestris

"alvaceae 'igh mallo# - "auve
$rni slez je dvogodinja ili viegodinje zeljasta biljka, visoka 2-9 *-' cm. Stabljika je uspravna ili se izdie, razgranata, ovalna, pri osnovi odrvenela, dlakava. Listovi su na dugakim drkama, dlakavi, vrlo razliite veliine, kruni ili bubreastog oblika, prstasto deljeni u (9D renjeva, koji su po obodu grubo nazubljeni. $vetovi su obino ruiasto9ljubiasti, a suenjem pomodre. <spod aice nalaze se tri raljasta, ekinjava, iljasta, uzdu prugasta listi"a spoljanje aice. 4aica je na petoro razdeljena, raljasta, obrasla ve"im ravastim i manjim zvezdastim dlakama. ;et krupni listi"a, klinasti, obratno jajasti, na obodu urezani, na dnu sueni u kratak klin, gde su beliasto dlakavi i srasli s pranicima. $rni slez je najobinija biljka, rasprostranjena od Sibira do 5apa, po naseljima, utrinama i poljanama. ;o ulicama nai ravniarski sela ne vidi se skoro nikakva druga trava do crni slez, slezovaa ili guija trava. % @elgiji, 1emakoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Aalva silvestris var. glabra zbog lepi , krupni , kao vino crveni cvetova, koji suenjem poplave. $ve"e crnog sleza se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom vremenu i brzo sui u sunici. 3suen cvet crnog sleza mora se uvati od svetlosti i vlage, inae "e iz bledeti i poplesniviti. $veta od juna do septembra. razmnoava se semenom i vegetativno. Sastav: $vet crnog sleza sadri sluzi i antocijana m a l v i n a, zbog ega je in/uz 6aj7 sluzast i malo plavkasto9zelenkast. List sadri sluzi i malo tanina. Upotreba: 3snovno lekovito svojstvo crnog sleza je kao i belog da razmekava, rastvara sluz i da pomae njegovo izluivanje. 4aj od cvetova crnog sleza lei kaalj, zapaljenje bron ija, plu"a i drela. %spean je u leenju glasni ica i pogodan za ispiranje usta i drela. 4aj od listova se znatno manje upotrebljava. ?opli aj od listova crnog sleza koristi se kao klistir kod zapaljenja creva. 5oristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti oiju, zubni otoka i bolova u prsima. List i cvet crnog sleza ne srne se kuvati, ve" samo potopiti u vodu. Narodna imena: 0elika slezovaa, veliki sljez, veliki ljez, gu"ernjak, divlja kura, divlji papel, divlji slez, divlji slezenovc, klobicovje, planinski sliz, slijez, slje, srni klobuk, "ure"a trava, "urija trava itd.

,aj crni - -hea sinensis

*heaceae *ea - *h

15

+a,- crni ili .eleni /

<ma vie naina prerade, ali "emo navesti samo najvanije momente. 3d naina prerade zavisi da li "e se dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj. ;rve dve vrste su vanije od druge dve. % nas se najvie troi crni aj. Crni aj. ) 5inezi ostave obrano li"e oko 2 sata na suncu u velikim korpama da svene. 2atim ga raire da se o ladi, rukama savijaju i gnjee neki desetak minuta u ladu, posle ega ga razastru na asure oko pola sata. 3vo se ponavlja nekoliko puta sve dok li"e ne postane tamno i sivkasto. 3dma posle toga, dakle, posle /ermentacije li"e se greje i oprezno pri. ;ri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji o ladi. 2atim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. ?o se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. ;onovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo ermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim 6kalajnim7 listovima. Poreklo aja 4aj je verovatno poreklom iz Asama, @urme i sa ostrva Kajnana. 0e" nekoliko iljada godina kako se aj gaji u 5ini, a mnogo kasnije u Lapanu. 3d M<M veka proirilo se gajenje aja po mnogim tropskim predelima8 u <ndiji 6*>:'7, na $ejlonu 6*>D-7, Lavi, Sumatri, #usiji oko @atumija 6*>:>7, @razilu itd. ;oslednji nekoliko decenija poeo se gajiti i u A/rici, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, ak i u krajevima oko Sredozemnog mora. ,ajevo drvo 4aj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste ()- m, rede do *' metara visoko. <nae, u kulturi proizvoai ne dozvoljavaju da aj naraste vie od jednog metra, da bi se li"e moglo to lake rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, strunim potkresivanjem u odreeno doba godine i uzrasta dobio to ve"i broj mladi letorasta i to vie mladog li"a, jer ukoliko je li"e mlae, utoliko se aj vie ceni. 4aj ima naizmenine, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ruiaste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. ;lod je drvenasta, trouglasta i mrka aura sa tri semenke. Listovi od ? ea sinensis su duguljasto9jajasti i najvie *2 om dugaki, a oni od ? ea assamica su vie jajasti i do 2- cm dugi. (. ,/GA P(-",/ 0/1('"-(S- ,A2A3 Aalo je kulturni biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao aj. Kemijski sastav ajevog lista je vrlo sloen. 2a poslednji *-' godina u aju je naeno nekoliko desetina razni emijski jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaaj. .lavni lekoviti sastojci aja su purinski alkaloidi, pre svega, ko/ein i tanini 6opore, tavske materije7 i prostija /enolska jedinjenja tipa kate ina i nji ovi derivata. 4aj ima ko/eina 6teina, trimetilksantina7, malo teobromina, teo/ilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. % zelenom aju ima vitamina $, @*, @2, nikotinske i pantotenske kiseline. % aju ima jo i gume, dekstrina, voska, masti i drugi balastni materija. Najbolje vrste aja imaju najvie tanina. Germentacijom se javlja uto, gusto, lepljivo, vrlo aromatino, smolasto etarsko ulje od kojeg potie miris aja. 3vo ulje ima mnogo metiisalicilata i /eniletil9alko ola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Aladi listovi i pupoljci sadre vie ko/eina 6i tanina7 nego stariji, ali se vrednost aja ne ceni samo po koliini ko/eina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost aja osniva prvenstveno na ko/einu. ?o je zbog toga to se najve"i deo

16

proizvedenog aja potroi u svetu za uivanje, a vrlo malo za lek. ,A2 ./0U2/ NA +(4A15 S!C/5 1!'N/ SU.('/ " C/N-A! 4A ."SAN2/ &ejstvo aja je utoliko jae ukoliko aj ima vie ko/eina, jer je ko/ein glavni sastojak aja koji drai ove centre. 4aj svojim ko/einom 6ranije se ko/ein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je re" o jednom istom alkaloidu u ka/i i aju7 drai koru velikog mozga, zbog ega osoba lake s vata i bre povezuje misli, ovek postaje lucidniji. ?ime se objanjava i pove"anje mo"i uenja, pam"enja i razumevanja i, uopte, intelektualni rad je laki i uspeniji. 4aj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatiarima, o/erima i drugim osobama aj pomae, jer i bodri i krepi, javlja se bolji rad mii"a i re/leksi su bri i potpuniji. 5od nas je obiaj da se posle uzimanja ve"i koliina alko olni pi"a pije jaka ka/a, a drugi narodi piju jak aj, jer ko/ein deluje suprotno alko olu, tj. dok alko ol deluje depresivno na centralni nervni sistem, ko/ein ga nadrauje. 4aj svojim ko/einom poboljava disanje, jer drai respiratorni centar, pove"ava ventilaciju plu"a, pa se lake die i prijatnije ose"a. Svojim ko/einom aj nadrauje i centar za krvotok, usled ega je srani rad pravilniji, jai i bolji. Srani mii" se bolje is ranjuje i tako jaa, usled ega se i rad srca poboljava. 2bog ogromne koliine tanina 6najbolje sorte aja imaju vie od ('HBo7 i drugi , srodni poli/enolski jedinjenja aj deluje i kao tipina taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i koe, opekotina, za jaanje organizma itd. aj je vaan protivotrov. % velikoj dozi aj je otrovan kao i ka/a. ;reteranim i duim svako dnevnim uivanjem aj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, teko varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. <pak, aj je manje opasan od ka/e. "S-(!"2A ,A2A 4bog ega se u nas kineski aj na$iva 6ruski73 Aisli se da su za aj 5inezi znali od najdavniji vremena. Spominje se na 2.-'' god. pre nae ere. ;retpostavlja se da je pre neki *2 vekova upotreba aja prenesena iz 5ine u Lapan. % Lapanu je u M0 veku gajenje aja uzelo ve"e razmere. % =vropu je prenesen tek polovinom M0< veka kao lek. Kolanani, najbolji moreplovci i trgovci, najvie su ga uvozili i doprineli irenju njegove upotrebe u =vropi. ;olovinom M0<< veka spominje se upotreba aja kao leka u nekim zemljama 2apada i u #usiji. 3ko *,,'. god. poeli su Kolanani uvoziti u =vropu ve"e koliine aja. ?ada je aj bio vrlo skup. Aongolski kan poklonio je *,(>. god. ruskom caru malo aja kao skupocenu retkost. 0e" krajem istog veka aj se poeo iriti i u nekim evropskim zemljama sluiti kao pi"e za uivanje. % =nglesku je uvezen *,,-. godine, primljen je sa oduevljenjem i ve" posle nekoliko decenija bilo je oko (.''' javni ajara. <pak, uivanje aja rairilo se tek u M<M veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i !e"er, tako da je IajJ bio privilegija samo po vla"eni i imu"ni stalea. !irenju upotrebe aja za pi"e u nas najvie su doprineli #usi posle < svetskog rata. Ali aj jo nije uspeo da u nas potisne prekomerno uivanje crne ka/e. 4aj je dugo vremena karavanima dolazio u =vropu iz 5ine preko #usije, Aongolije i Sibira. 3tuda se u nas i danas vie uje Iruski ajJ nego kineski. 1A1( -!/#A SP!/+"-" ,A2 PA .A #U./ P!"2A-AN NAP"-A13 5valitet in/uza 6aja7 zavisi i od vode. 1ajukusniji aj se dobija s mekim vodama. ?vrde, krene, a pogotovu gvoevite vode daju aj neprijatnog ukusa. ?akve vode potrebno je pret odno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a nji ovo prisustvo popravlja kvalitet in/uza. 2ato se pri izradi aja voda naglo zagreje da bi to bre prokljuala i time to manje gasova izgubila. 4aj se ne srne kuvati. ?o nikako ne initi. ;ogotovu u otvorenom loncu. ?reba ga popariti kljualom vodom, smesta poklopiti i posle -)*' minuta piti.

,aj $eleni - -hea sinesis

*heaceae *ea - *h

17 +a,- crni ili .eleni /

<ma vie naina prerade, ali "emo navesti samo najvanije momente. 3d naina prerade zavisi da li "e se dobiti crni, zeleni, uti ili crveni aj. ;rve dve vrste su vanije od druge dve. % nas se najvie troi crni aj. 4eleni aj izrauje se u 5ini na slian nain kao i crni, samo se ne pusti /ermentaciji 6vrenju7, tj. ne razara se loro/il, ve" se odma brzo ispri. 4aj za doma"u upotrebu 5inezi vestaki raznovrsno namiriu prema ukusu svoji potroaa. #airi se tanak sloj raznog mirisnog cve"a 6jasmin, gardenija i si.7 i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto rairi se sloj prenog aja. ?o se ponavlja nekoliko dana dok aj ne primi miris dotinog cve"a.;ri se u sudovima od tua iznad ara, skine s vatre i izrui u korpu da se na promaji o ladi. 2atim se uvija meu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. ?o se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. ;onovo se razvije, baci u kazan za prenje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osui nad arom, briljivo odabere i od strani sve to ne valja, i jo toplo ermetiki pakuje u gleosane ili lakovane metalne kutije obloene metalnim 6kalajnim7 listovima.

,iak - Arctium lappa

Asteraceae

18

(ur0ock (great) - $ran0e bar0ane, bar0ane commune

4iak je dvogodinja zeljasta biljka. 5oren je vretenast, mesnat, dugaak i do ,' cm. Stablo je visoko do 2'' cm, rebrasto, crvenkasto, u gornjem delu jako razgranate. Listovi su krupni, do -' cm dugaki i skoro toliko iroki, srcastojajasti, ka vr u stabla sve sitniji, odozgo zeleni, sa nalija pokriveni sivim pustenastim dlakama. $vasti glaviaste, loptaste, do (,- cm u preniku, nalaze se na vr ovima grana. Listi"i omotaa na vr u su u"kasti i kukasto savijeni. 5runica je cevasta, na vr u deljena na renjeva, purpurnocrvena. ;lod a enija dugaka -9D cm, crna. $veta jula i avgusta. 4iak je korovska biljka. #aste na rudinama, pored puteva, na smetlitima, oko naselja . 5oristi se koren 6@ardanae radiF7, ree samo plodovi 6Arctii /ructus7 ili ulje 63leum @ardanae radicae7. 5oren se vadi u jesen ili rano u prole"e, najbolje u drugoj godini. %kusa je slatko9sluzastog, kasnije neto gorkog. sastav: % korenu ika se nalazi do :-+ inulina, sluzi u kojima dominiraju ugljeni idrati, male koliine etarskog ulja 6sa vie od ,' identi/ikovani supstancija7, sitosterol, stigmasterol, /itoncida, gorke materije i dr. Upotreba: 5oren ika je depurativ, dija/oretik, diuretik, stoma ik, anti/legmatik, oreksigenik. <pak, naje"e se koristi kao sredstvo za izbacivanje vika tenosti, protivupalno i stimulativno sredstvo u stvaranju i izluivanju ui. % obliku dekokta spolja se upotrebljava kod ekcema, ireva, si/ilisa, gonoreje i kod reume. ;ostoje podaci da daje dobre rezultate kod psorijaze. % narodnoj medicini koren ika je veoma popularan za leenje bolesti korena kose, ispiranjem nezasladenim odvarom. 2a tu namenu se koristi i ulje ika, zajedno sa uljem masline ili ora a, kada je koa masna. 2a rast kose ne treba koristiti obloge od korena ika. =kstrakt ika je sastavni deo mnogobrojni preparata sa antibiotskim i antidijabetskim dejstvom. %mesto skroba koren sadri polusa arid inulin, pa je veoma pogodan za is ranu oboleli od e"erne bolesti, bolesti jetre i ui. 3lju"en se moe jesti sve, kuvan, ili peen kao krompiri"i. Aoe se suiti ili kiseliti za zimu. ;omae u uspostavljanju ravnotee kod psi iki nestabilni osoba i uklanja jake negativne emocije, kao to su ljutnja, agresija, preterana ambicija... 4aj od ika je siguran lek za spreavanje opadanja kose, za leenje ireva, ekcema, reumatizma i dijabetesa. 4aj se priprema na slede"i nain8 dve kaike korena ika preliti jednom oljom ladne vode i staviti da kljua *' minuta. ;iti dve olje dnevno protiv reumatizma i dijabetesa. 5oren ika je veoma cenjen u makrobiotikoj ku inji, zbog okrepljuju"eg i proi"avju"eg delovanja, pa se esto po jedan ili dva iseckana korena dodaju upama, orbama i jelima od ma unarki. % makrobiotikoj ku inji veoma je cenjen i maslaak od koga moete verovali ili ne, praviti, pored salata, med, vino, omlet, ka/u, aj, a i turiju

.an i No8 - 'iola tricolor

1iolaceae 2il0 pans%, heartease - Pense sauvage

19
&anino" je sitna jednogodinja zeljasta biljka, visoka do :' cm. Stabljika je uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su iri nego dui, po obodu zupasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. $vetovi su pojedinani, na dugim peteljkama, trobojni 6ljubiasti, uti i beli7. $veta od prole"a do leta. #aste po naputenim planinskim njivama 6do *.>'' m nadmorske visine7, po usevima, suvim i kamenitim mestima. % nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i /ormi ove vrlo rasprostranjene biljke. 1eke, osobito one krupnocvetne, gaje se kao omiljeno cve"e koje cveta od kraja zime do jeseni. 2a lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, >)*: mm dugaki, uti, belo u"kasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. Gajenje: % Kolandiji i nekim drugim zemljama na 2apadu danino" se gaji za doma"e potrebe i izvoz. Sastav: Saponozidna droga. Sadri jo i rutozid 6uta eterozidna boja violakvercitrozid7, antocijansku plavu eterozidnu boju violanozid, salicilni eterozid, slobodnu salicilnu kiselinu, etarsko ulje 6','*+7 sa metilsalicilatom, tanin, sluz, soli magnezijuma i kalijuma, e"era, do 2-' mg+ vitamina $ i razne karotenoidne boje8 violaksantin, auroksantin, /lavoksantin i zeaksantin. Upotreba: 2a leenje razni koni bolesti 6ekcema7, svraba, reumatizma, uloga, obinog i velikog kalja, za jae izluivanje mokra"e i protiv upale mokra"ne beike. Spremaju se ajevi od erbe, zbog neprijatnog ukusa mogu se zasladiti sirupom od malina, ribizla, vianja ili limuna. Narodna "mena8 3sim navedeni , evo jo nekoliko narodni imena za 0iola tricolor8 boji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, ma"vica, mau a, modra iskrica, poljska ljubica, sedmiica, trobojna ljubica, udovica. 0iola arvensis narod naziva8 dan"no", zbornice, poljska ljubica, poljska ljubiica, udovice od zbora.

.ivlja jabuka - +alus s lvestris

!osaceae Common Apple tree - Pommier sauvage

20

&ivlja jabuka je listopadno drvo visine do *' m, iroke, nepravilne i dosta guste kronje, ili bun visine do : m. granice su dlakave, grane ne mladom drve"u, i kada raste u obliku buna, vie ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro titi li"e od ivotinja koje pasu. listovi su eliptini do srcasti, zailjeni, nazubljeni. Aladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliiti. $vetovi su ruiasti ili beli, pojedinani ili po 29( zajedno. $veta od aprila do maja. #aste u umama i ikarama, po meama, od nieg do brdskog regiona. #azmnoava se semenom i izdancima. % vo"arstvu se divlja jabuka koristi kao podloga za kalemljenje plemeniti sorti jabuka. 3d plodova divlje jabuke spravlja se popularno jabukovo sir"e. 3vo sir"e pomeano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljuju"e sredstvo za ljudski organizam. divlja jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav razni umski i vo"ni ajeva.

.ivlja kru)ka - P rus piraster

!osaceae - 2il0 Pear - Poire sauvage
&ivlja kruka je listopadno drvo, visoko do 2' m, sa irokom gustom kronjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zailjeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na naliju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim pranim kesicama, pojedinani ili u gronjastim cvastima. $veta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. $vetanje jednog stabla traje *'9*: dana. &aje obilno nektara i cvetnog pra a. 2astupljena je u brojnim umskim zajednicama, pojedinana stabla se mogu na"i na junim padinama planina i do *-'' mnv. #azmnoava se semenom. &ivlja kruka se koristi kao lekovita biljka i u vo"arstvu kao podloga za kalemljenje plemeniti sorti kruaka. 5oristi se plod koji ulazi u sastav razni vo"ni i umski ajeva.

.obriica - Glechoma hederacea

abiatae $roun0 )v% - ierre terrestre

21

&obriica je ?rajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 2'):' cm. &onji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugakim drkama, srcoliki ili bubreasti, naborani, po obodu nazubljeni, na naliju crvenkasti. $vetovi su <jubiasto9plavi sa purpurnim takama. $veta maja9 juna. #aste obilno svuda u umama, na vlanim livadama i drugim mestima. 0r ovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz svee biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Sastav: 3ko ,HBo tanina, ','()',',+ etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko (+ e"era, olina i mnogo kalijumovi soli. Upotreba: %glavnom narodni lek za leenje organa za disanje 6bron it7, ui, za pojaanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv isterije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za leenje katara nosa, ozleda i rana. ;omeana sa ovsenim branom daje se protiv crevni parazita konja. Narodna imena: brtan po zemlji, brtan9trava, brtran, vred njak, groi", dobriava trava, dobriavica, dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobranova trava, kotur, mesenjak, niski brljan, okrugljak, rasturie, samobaj, stravna trava.

.ren - Cornus mas

Cornaceae Asiatic cornellion cherr%, 3apanese 0og#oo0 - Cornouiller
&ren je listopadni grm ili nisko drvo, do > m visine, sa zaobljenom gustom kronjom. Alade granice su zelenkastosmee i ve"inom /ino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugako izvuenim vr ovima. $vetovi su uti. Lavljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u titaste cvasti, pravilni su i etvorolani. $veta u /ebruaru i martu. Nutim cvetom oki"ene kronje drena ukrase prirodu u to vreme. #aste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetli listopadni uma zajedno s drugim grmljem i ibljem. U$gaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepi uti cvetova i jestivi plodova, korisno je gajiti ga u blizini pelinjaka. 1ajbolje uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima. 2adovoljava se i plitkim zemljitem. Sastav: % plodovima ima tanina, organski kiselina, pektina, e"era, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. od droge se koriste svei i osueni plodovi, ree kora. Upotreba: 3pore 6tanini7 i poliuronske 6pektini7 materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog ega se sok, pekmez, aj i drugi proizvodi spravljeni od zreli drenjina daju kao vrlo prijatan lek za leenje proliva i drugi oboljenja organa za varenje. Slinog je dejstva i kora.

22
Slatko, kompot, dem i pogotovo sok od zreli drenjina su jedna od najprijatniji poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. !teta je to se kod nas drenjine malo koriste. Narodna imena: bila svibovina, drenak, dreni", drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjuli", uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. ;lod drena narod naziva8 drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

.ud crni - +orus nigra

"oraceae "ulberr% - "4rier
<z dudinja crnog duda, naroito onog koji ima vie kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji slue kao rana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slino kao sirup od malina. Svee dudanje su slatko9nakiselog ukusa. Sadre oko *'+ invertnog e"era, oko 2+ slobodni organski kiselina 6limunove i jabune7, vitamina $, sluzi, mnogo pektinski materija i drugi korisni sastojaka. &udinje su zdrava rana kako za oveka tako i za doma"e ivotinje. Listom od duda narod leci e"ernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike koliine

eera dudinje su izvrsna hrana.

Narodna imena: $rni dud narod naziva jo i ovim imenima8 murgav dud, crna murva, crnica, crnika, amdud, andud, anduda. @eli dud8 bela murba, bijela murva, bijeli dud, morva, murva, murvac.

23

Gave$ - S mph tum o%%icinale

(oraginaceae comfre% - $ran0e consou0e, herbe 5 la coupure
.avez je viegodinja zeljasta biljka, visoka do * m. Stabljika je uspravna, kruta, uplja, mesnata, gusto pokrivena dlakama, samo u gornjem delu razgranata. Listovi su lancelasti, grubi i dlakavi, u donjem delu stabljike sueni u drku, a srednji i gornji su sede"i i duguljasti. $vetovi su ljubiasti ili ruiasti, zvonasti, sakupljeni u povijenim cvastima u pazu u gornji listova. $vetne drke i aini listi"i su obrasli dlaicama. $veta od aprila do septembra. #asprostranjena je najvie po vlanim livadama, panjacima i oranicama, na obalama reka i potoka, oko puteva i u kanalima, uglavnom na plodnom tlu, do iznad *''' mnv. #azmnoava se semenom i vegetativno. &roga je u korenu 6SOmp Oti ili $onsolidae radiF7 koji se vadi u jesen ili u prole"e im biljka pone listati. 3pere se i ostrue, izree u komade od 2 cm. duine i to pre osui na suncu da ne poplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je soan, a osuen ronate konzistencije. Sastav: purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola, tanin, etarsko ulje, asparagin, e"er i otrovan alkaloid sim/ito9cinoglosin. Upotreba: ?ipina sluzna i donekle taninska droga. 2a valjuju"i prisustvu alantoina, gavez pomae rast i razmnoavanje "elija i obnavljanje tkiva, pa se tako moe objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za leenje preloma kostiju, uboja, ireva, stari i gnojavi rana i sl. % obliku sirupa daje se slino belom slezu za lake iskaljavanje i leenje upale usne upljine. Narodna "mena: velika sodula, voluj jeziac, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opaica, plju, svatovci, crni koren.

24

Glog - Crataegus o* acanta

!osaceae &a9thorn - Aub:pine .log je trnovit, vrlo razgranat i otporan grm ili nisko drvo, (9: m visoko. Listovi su podeljeni u (9renjeva i po obodu testerasti. $vetovi su beli, ree malo ruiasti, pravilno graena, sakupljeni u mirisne cvasti sline titu. <stie se mnotvom pranika crvene boje. ;lod je okruglasto9duguljasta crvena, malo mesnata kotunica sa l)( semenke. $veta u maju. #aste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. Gaji se u nekim zemljama kao iva ograda. #aste svuda, osobito po ogoljenim, kamenitim i suvim mestima. ;lodovi su jestivi, jajasto okruglasti, tamno ili svetlo crveni. #azmnoava se semenom ili izdancima. $vetovi se beru kad je u cvasti polovina cvetova otvorena, a druga polovina jo u pupoljku. @eru se cele cvasti po suvom i sunanom vremenu, paljivo u korpama prenose i u to tanjem sloju na promaji u ladu sue bez prevrtanja, da se ne izlome. ;rijatan miris svei cvetova suenjem se izgubi. ;lodovi se beru kad sazru. @ere se mlad list i sui kao i cvet.3suen cvet se mora uvati dobro zapakovan. 5ao droga se koristi cvast, list, cvasti s li"em i zreo plod 6$rataegi /los, /olium et /ructus7. Sastav: % cvetu i listu ima /lavonski i antocijanski eterozida, saponozida, guanina, adenina i drugi purinski derivata, sitosterola, Kolina, acetil olina, izoamilamina, trimetilamina i drugi alkilamina, aromatski aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugi sastojaka. % gloginjama ima masnog ulja, e"era, limunske, vinske i drugi kiselina, a u kori alkaloida bliski berberinu. Upotreba: .logov cvet i list se od pre pola veka na 2apadu koriste kao blag lek za umirivanje, protv nesanice, razni uzbuenja, guenja, kao srani sedativ, za sniavanje krvnog pritiska 6iri krvne sudove7. Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. 5od nas tek u novije vreme sve vie upotrebljavaju lekove od gloga, osobito srani i nervni bolesnici, osobe u klimakterijumu i drugi. &uom svakodnevnom upotrebom glog moe izazvati ne podnoljivost i trovanje. 2bog toga se posle -9D dana moraju initi pauze od 29( dana. #azumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Narodna imena: beli glog, bijela draa, bijeli trn, gla , glogi", glogovka, gloi", medveclova ruica, otri trn, pasji trn, trnka, obanica.

Gujina trava - Sil bum marianum

25 Compositae *histle (milk) - Char0on-"arie

.ujina trava je krupna, snana impozantna dvogodinja zeljasta biljka, visoka do *-' cm, koja lii na aren bujan kalj. Listovi su tigrasto proarani belim prugama. $vetovi i listovi su bodljikavi. $vasti su krupne i crvene. $veta celog leta, u drugoj godini. #aste kraj puteva i naselja u junim krajevima i u ;rimorju. %potrebljava se zreo plod, ree list 6SilObi /ructus et /olium7. .lavni lekoviti sastojci su tiramin i istamin. % plodu ima ',*+ etarskog ulja, malo tanina, /lavonoida, masnog ulja, belanevine, razni e"era i drugi ugljeni idrata i smole. 2a valjuju"i prisustvu tiramina, plod badelja pove"ava krvni pritisak. &aje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjae.%potrebljava se i kao gorko sredstvo za jaanje, osobito posle teki operacija i bolesti. % narodu se upotrebljava za ublaavanje napada ui, protiv e"erne bolesti, zatvora, za leenje emoroida i dr. ;ripremaju se ajevi protiv niskog pritiska, za jaanje, bolji apetit, protiv morske bolesti, smetnje u ui 6kamen, bolovi7 i protiv e"erne bolesti. Narodna imena: osim navedeni , evo jo nekoliko narodni imena8 bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magare"a salata, osljebad, oebalj, sjekaavica, arena badeljka.

&ajduka -rava - Achillea mille%olium

Compositae

26 6arro# - Achille millefeuille

Latinski izraz biljke dolazi od A ila, mitolokog junaka koji je njome iscelio ranu ?ele/usu i mile - iljada, folium - list, jer je list mnogostruko deljen. Kajduka trava je dugovena zeljasta, vrlo obina biljka, koja kod nas raste svuda na suvim mestima kao korov. Stabljika je prava, nerazgranata, do >' cm visoka, vrlo vrsta i obrasla dugakim listovima, koji su viestruko vrlo sitno i /ino kitnjasto9perasto deljeni kao naj/inija ipka. $vetne glavice su sitne i bele, ponekad malo ruiaste, udruene u cvasti na vr u ogranaka stabljike i rasporeene u obliku tita. $veta celog leta. $vetne glavice su velike do - mm i beliaste. % sredini su cvetovi cevasti, a po rubu su jeziasti i ima i -9,. Airisa je svojstvenog, malo aromatinog, a ukusa gorkog, aroma tinog i naslanog. !aste na sunim do umereno vlanim livadama, pojavljuje se i pored puteva, na kamenitim mestima, umskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. #asprostranjena je od nizijski do planinski predela. #azmnoava se preteno semenom a manje vegetativno. $veta od juna do oktobra. &roga su cvet, trava i list. List se bere pre no to iz rozete izbije stabljika. ?ek rascvetale cvasti odsecaju se otrim makazama da drke budu to kra"e. 1a isti nain se bere trava 6vr ovi granica u cvetu7, vee u male kite, obese se u ladu na promaji da se to pre osue, da biljka to bolje sauva prirodnu boju, pa se osuene kitice paljivo sloe u kartonske kutije. %koliko je u drogi vie stabljika, utoliko se manje ceni. Sastav: Kajduka sadri vitamina 5, etarskog ulja, gorku materiju a ilein, /lobatanina, malo nekog cijanogenetskog glikozida, akonitne kiseline i gume. =tarsko ulje je ponekad plavo zbog azulena, to zavisi od /iziolokog varijeteta i naina i vremena destilacije. Sadri cineola, pinena, kario/ilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline 6slobodne i vezane7 i dr. Staro ulje je mrke boje. &estilacijom ajduice s vodenom parom kod nas se proizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, /armaciji, par/imerijama i kozmetici. %koliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se vie ceni i skuplje pla"a, jer ima vie azulena, od koga potie lekovitost ulja i ajduice. 3dabiranjem 6selekcijom7 mogu se dobiti varijeteti ajduice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje. Upotreba: Kajduka trava je na najpoznatiji i naje"e upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. ?o je gorak aromatik. 1ekad je i u kolskoj medicini uivala vrlo dobar glas kao tonik, stoma ik, stimulans, antispazmodik, emenagog i /ebri/ug. &obro deluje protiv emoroida . 5od nas ajduicu narod upotrebljava protiv najrazliitiji bolestiE ak i istucanu stavljaju je na rane i uboje 6dejstvo tanina, azulena i cineola7. &aje se protiv katara eluca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. 1arod ima veliko poverenje prema ovoj drogi. =ksperimentima je utvreno da a ilein ima emostatina svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogeni klica. ?ako je objanjena vekovna upotreba ajduice u narodnom ranarstvu. Kajduci su uvek nosili /ino samlevenog i kroz Isvileno sitoJ 6dakle, naj/iniji pra 7 prosejanog lista ajduice, koji su stavljali na rane i u melem za leenje rana. ?anini i etarsko ulje doprinose spreavanju zagnojavanja rana i nji ovom brzom zara"ivanju i %blaavanju bola. =kstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajduice ulazi u sastav kozmetikih preparata za sunanje da bi se spreilo crvenilo i druge neeljene posledice nastale usled naglog i neopreznog sunanja. Narodna imena: #etko koja naa lekovita biljka ima tako mnogo narodni imena kao ova8 ajduica, ajduka trava, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cve"e, jalova meseina, jalovi mesenjak, jalovo meseje, kuni"a, kunja opa, kunji rep, meseina, paprac, petrovsko cve"e, ravan, ravanj, ravunika, rman, romanika, snop, sporievdna, stolista, stolis/auk 63r/elin7, tintorova trava i dr

&erba !usa - Chelidonium majus

Papaveraceae

27 $reater celan0ine - Chli0oine

Kerba rusa je dugovena zeljasta biljka koja raste svuda kao korov. 5ad se iva biljka ozledi, iz nje curi narandast mleni sok, njegova <jutina, gorina i otrovnost odavno su privukli panju i zbog toga se upotrebljava za leenje razni bolesti od najdavniji vremena do danas. @iljka i njen sok sadre alkaloide, koji su bliski alkaloidima opijuma. Sve sok i in/uz imaju baktericidno i /ungicidno dejstvo 6protiv patogene gljivice ?ri o/iton7. Sastav: @iljka ili njen mleni sok sadri8 smole, neto etarskog ulja i desetak razni alkaloida8 elidondna, omo elidonina, eleritrina, sangvinarina i dr. Alkaloidi su derivati izo inolina i bliski alkaloidima opijuma. % drogi ima jo i organski kiselina8 jabune, limunove itd. Kelidonin je glavni alkaloid. &eluje sedativno, slino papaverinu. Keleritrin lokalno jako drai. Sangvinarinove soli su crveno obojeneE pojaavaju peristaltiku creva i luenje pljuvake. Upotreba: Sve sok i in/uz imaju baktericidno i /ungicidno dejstvo 6protiv patogene gljivice ?ric op Oton7. &aje se i za pojaanje luenja ui, protiv tuberkuloze koe i dr. 1apomena8 #usa je u velikoj meri otrovna biljka, pa je treba oprezno i paljivo koristiti i pridravati se odreeni meraP Spremaju se oleretini i olagogni ajevi, ajevi za bolesti jetre, protiv astme, bolova u organima za varenje. Sokom ili ekstraktom od ruse narod skida bradavice.

&ibiskus - &ibiscus
"alvaceae !osemallo#

28

Kibiskus je listopadni ukrasni bun ili drvo do - m visine, sa dosta uspravni grana. <zbojci su u poetku dlakavi, kasnije goli. Kibiskus je poreklom iz kine i <ndije a ne iz Sirije, iako se negde naziva sirijska rua. Listovi su sa peteljkom, naizmenini, sa tri manje vie naglaena renja, po obodu krupno testerasti. $vetovi krupni, zvonasti, raznobojni, usamljeni u pazu u listova. gaji se po parkovima i vrtovima, na sunanim mestima. dobro podnisi obrezivanje pa se esto koristi za /ormiranje ivi ograda. $veta od jula do septembra. #azmnoava se semenom, reznicama i kalemljenjem. 5od nas se bamija gaji u junim delovima zemlje kao povr"e. 2a jelo se beru nezreli plodovi veliine prsta. 3d Kibiskusa se sprema izvanredan i veoma popularan aj.

5oriste se presni ili se naniu na kanap i sue za zimu. <maju mnogo sluzi i upotrebljavaju se kao i sve druge slu zne droge iz iste /amilije. ;raznoveran svet veruje da bamija ima udotvornu mo" da jaa i vra"a muku snagu, zbog ega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesni nakupaca i arlatana.

&melj - &umulus lupulus

Cannabinaceae )lops - 'oublon

29

!iarice melja su jajaste, lake, rastresite cvasti, dugake (9:, iroke oko 2 cm, neto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatinog mirisa 6dugo uvana i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovalerijansku kiselinu7. !iarice se lepe za prste. 3ko krivudave osovine, dugake oko 2 m, poreani su plodni listi"i unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. 1a nji ovoj bazi golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, ute lezde, koje se mogu lako istresti 6lupulin7. ;lodni listi"i 6brakteje7 su vrlo tanki, artijasti, jajasti, uto9 zelenkasti ili uti, oko *' mm dugaki i oko D mm iroki, mreasto iarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. %potrebljava se samo gajen melj. Kmelj potie iz istone =vrope. 5od nas raste uz grmlje po vlanim mestima kao divlja povijua. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u velikim koliinama za potrebe pivara. %potreba melja u pivarstvu je novijeg datuma, a u medicini tek od poetka M<M veka. Smola lupulina konzervie pivo spreavaju"i razvoj mleno9kiseli bakterija, etarsko ulje mu daje prijatan miris, gorke materije gorinu, a tanin ga bistri taloe"i belanevine jemenog slada. Kmelj se bere u septembru po lepom i suvom vremenu i brzo sui na tavanu ili u zagrejanim suarama. &obro osuen melj ima lepu zelenu boju. 1egde ga pre pakovanja sumporiu radi konzervisanja. Sastav: iarice sadre tanina 6 umulo9taninska kiselina7, pektinski materija, kalijumovi soli, trimetil9amina i lupulina, koji je najvaniji sastojak droge. L u p u l i n sadri oko -'+ smole i etarskog ulja, voska, tanina, neki bazni jedinjenja i dr. =tarsko ulje je vrlo aromatino i lako. %lje se sastoji uglavnom od mircena i umulena. <ma i estara mircenola sa valerijanskom, sir"etnom i maslanom kiselinom. Staro i pokvareno ulje ima neprijatan miris na pokvaren sir i staru valerijanu zbog osloboene valerijaniske kiseline. Aircen je ali/atski terpen. Airie na ruu. Smola se sastoji iz umulona i lupulona, dve kristalne, vrlo gorke supstance. Upotreba: Kmelj je amarum aromatik i sedativ, iarice su tonik i stoma ik svojim gorkim materijama, sedativ svojim etarskim uljem i ana/rodizijak lupulinom. &aje se u obliku in/uza, alko olnog ekstrakta ili sirupa protiv nemanja apetita, tekog varenja, skro/uloze, za umirivanje ivaca i stiavanje polne nadraenosti 6lupulin7 i sl. 4ini se da jastuci punjeni meljom pomau od nesanice. % tu svr u u nekim zemljama pune jastuke i dueke u bolnicama za ivane bolesti. %zet u ve"oj koliini melj izaziva trovanje8 gaenje, povra"anje, glavo bolju, usporavanje cirkulacije i dr. 1a radnicima zaposlenim oko melja za paene su pojave zapaljenja oiju i kona oboljenja. Narodna imena: blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, milje vina, /alon, mel, melina, meljevina.

&rast - ;uercus corte*

7agaceae - 8ak - Ch9ne

30
Krast je listopadno drvo, visoko i do -' m, prenika stabla do 2,- m, sa irokom granastom kronjom. Aoe da doivi starost od nekoliko stotina godina. Listovi su uglavnom grupisani na vr u granica, na kratkim debelim peteljkama, perasto deljeni. Liske duguljaste, na vr u tupe ili okruglaste nesimetrine. Auki cvetovi su u resama, vise, enski su pojedinani ili u grupama do -pet zajedno, na dugakoj tankoj peteljci. #asprostranjen je u nizijama i dolinama reka ili na blago breuljastim terenima, pojedinano, u istim lunjakovim umama ili u zajednici sa drugim drve"em. $veta od aprila do maja, razmnoava se semenom i vegetativno. % rano prole"e, pre olistavanja ili u jesen kad opadne list, oljuti se i osui jo potpuno glatka kora sa mladi stabljika, letorasta i grana rasta lunjaka, ljutika ili kitnjaka. &roga se sastoji od cevasti ili lebasti komada debeli l9( mm. Spolja su glatki, sjajni, srebrnastosivo9zelenkasti do sivkasto 9mrki. 1a povrini imaju beliasti lenticela, a katkad i liajeva. <znutra je kora mrko9crvena i uzdu nepravilno prugasta. ;relom kore je grub i vlaknast. Lupom se vidi na poprenom preseku taman prsten koji deli koru na zelenkaist spoljni i mrk, ilav, konast unutranji deo 6lika7 iaran koncen trinim slojevima i kvadratnim poljima. Krastova kora je vrlo oporog i nagorkog ukusa. Sastav: Krastova kora sadri rastovog tanina, acidum Quercitannicum. 2atim ima slobodne elagne i galne kiseline, /loro9glucinola, taninskog crvenila 6/loba/ena7, gume, masti, smole, pektinski , slatki 6e"er, kvercit7 i gorki 6kvercin7 materija. ?anin iz rastove kore je meovit. Sastoji se preteno od kate inskog 6/loroglucinolskog7 tanina, a ima i elagnog. Krastov tanin je amor/an, crven kast praakE nepotpuno se rastvara u vodi. uvanjem, vremenom ta rastvor<jivost opada usled stvaranja /loba/ena ili taninskog crvenila. Kidrolizom pomo"u razblaene sumporne kiseline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz iarke 6galotanin7, nego rastovo crvenilo, crveno9mrk /loba/en, jedna smolasta masa nerastvorljiva u vodi, etanolu i etru. Kidrolizom se dobija i malo elagne kiseline. Upotreba: Krastova kora je adstringens kao i druge izrazito taninske droge. &roga slui i kao antiseptik, a po potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i tekim metalima. Anogo ve"u vanost ima rastova kora za industriju tanina i za tavljenje koa. ;ren rastov ir, Ruercus semen tostum. ) 3ljuten ir se sui i pri na vatri, kao ka/a, dok ne dobije mrku boju i dok se ne uzmogne lako zdrobiti i mleti. ;renjem se krob delimino pretvara u dekstrin i smanjuje koliina tanina. 5ad se o ladi, smrvi se u krupan praak. %kusa je oporog, ali znatno manje od neprenog ira.Nir sadri oko ('+ Skroba, ,9>+ tanina, kvercita, e"era, masti, limunove kiseline, dosta /os/ora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringentne droge, a aktivnim ugljem kao adsorbens. Narodna imena: beljig, beljik, gorun, go run9maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kour, luni rast, lunjak, rani rast, ranj, rast, steevo, rast lunjak, a za Ruercus sessili/lora8 bel, beli bla gun, belo rast, belj, beljig, beljik, bjelorasti", bjeloum, bjelji", kitnjak, <ju tik, maznika, rast, sr, str, teljig, rast9brdnjak, crni dab, crni rast, crnika, crnok, repinjak.

"<irot - Acorus colamus

Araceae Calamus, :#eet flag - Acore o0orant, belle-anglique

31

<irot je dugovena zeljasta biljka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim iliastim korenjem, a od gore pravim, zelenim, sabljastim, do * m dugakim i do ( cm irokim listovima. Stabljika je pri dnu crvenkasta, a na vr u se zavrava zbijenim cvetnim u"kasto9zelenim klipom okrenutim u stranu. $veta juna i jula. ;lod je duguljasta crvena bobica. $ela biljka prijatno mirie. #aste u mnotvu po naim blatima i movarama svuda pored &unava, ?ise, Save i drugi reka. #izom iirota 6$arami r izoma7 je oko 2' cm dugaak i 29( cm debeo, malo spljoten ili skoro valjkast, spolja sme, na prelomu beliast, zrnast i mek kao suner. 1a gornjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali oiljci od lia i mrkocrvenkasti izbrazdani lanci od stabljike, a odozdo male okruglaste udubljene belege od korenja, koje su u luk poredane u * ili 2 reda. % vodi rizom postaje sunerast. Svojstvenog, aromatinog mirisa, gorkog, aromatinog i pomalo lju tog ukusa. #izom se kopa ili krajem leta ili poetkom jeseni, im se voda povue iz bara i movara. 0adi se iz mulja naroitim vilama, dobro opere, oisti od korenja, li"a i truli delova, oljuti mrka pokorica, uzdu rasee i to pre osui u sunici. Sastav: &roga sadri etarskog ulja, smole, tanina, amor/ne, ute gorke supstancije akorina, malo organski baza 6 olina i metilamina7, mnogo kroba, sluzi i dr. =tanolnog ekstrakta mora dati najmanje *>+. =tarsko ulje, Aet eroleum .alami je nagusta, utomrka gorka tenost kam/orastog, jakog, svojstvenog mirisa. 0rlo lako se rastvara u etanolu. Sadri azarona. <ma jo i razni terpena, mnogo seskviterpena i azarilnog alde ida. Upotreba: <irot je lekovita i vana doma"a aromatina biljka za industrijsku proizvodnju mirisnog etarskog ulja, koristio se nekad kao aromatian zain. 1aje"e je mean s korijandrom. <irot je nekodljiv i ne izaziva naviku ni duom svakodnevnom upotrebom. To je jedno od najboljih eludano-crevnih aromatino-ljutih biljnih sredstava. <irot se destiluje i dobija se mirisno etarsko ulje 6.alami aet eroleum7, za proizvoae kozmetike i par/ema. =tarsko ulje i akorin izazivaju apetit i poboljavaju varenje rane. 4aj, tinktura i ekstrakt od idirota ublaavaju eludano9crevne greve, proliv i smanjuju kiselost u elucu, odstranjuju gasove, olakavaju iskaljavanje sluzi oboleli od bron itisa. <irot ulazi u sastav razni preparata za spravljanje likera i drugi desertni pi"a, aromatini i gorki rakija i sl. Narodna imena: babad, baban, babji tapi, balad, vodena sabljica, vdeni bour, vodeni uti lilijum, vodeni kmin, vodeni mai", vodeni min, vodeni cmin, uti ljiljan, igirot, 63r/elin7, iirot, i"irot, kalmus, kolme, komu, mirisava trska, mirisavi a, sabljar, tatarsko zelje, temivarka, temivarska aa, aa, iroki loek.

"mela - viscum album

oranthaceae &uropean mistletoe - $ui

32

Aali, vrlo razgranat, uvek zelen grmi", visok do * m, koji kao polu parazit ivi na raznom belogorinom i crnogorinom drve"u. Stabljika je zeleno9u"kasta, drvenasta, obla i di otomski se grana. Listovi su debeli, koasti, zeleno9u"kasti, sede"i, po obodu celi i imaju (9- nerava. <ma odvojene muke i enske cvetove. ;lod je bela, okrugla, sona, prozirna bobica puna lepljive mase. $veta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra. Sastav: Alkaloid viskotoksin, inozitoli, /lavonski eterozidi, vosak, sluz, olm i drugi sastojci. ;rime"eno je da emijski sastav i lekovitost zavise i od drveta doma"ina na kome imela ivi. ?ako i ipotensivna svojstva nisu ista8 najjaa su u imele sa kruke, manje s jabuke, a jo manje sa oskorue. Upotreba: <mela dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednaenog /iziolokog dejstva. <mela se daje u obliku razni preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slinog dejstva 6sinergisti7 Narodna imena: amelje, veska, visk, vi"e, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, imela, melina, rastova imela.

"va trava - -eucrium montanum

abiatae $erman0er
?rava9iva je mala biljka koja u obliku okruglasti , polegli , otporni , mali busenova pokriva go kamen nai brda i planina. %kusa je vrlo gorkog, oporog i aromatinog, jer sadri gorkih materija, tanina i etarskog ulja i spada u grupu aromatini opori amara. 1ai ljudi mnogo cene ovu biljicu. Aestimino to je najvie upotrebljavana lekovita biljka prema kojoj se esto ima neogranieno poverenje. 1jome lee mnoge bolesti, pre svega oboljenja organa za varenje i disanje. ?o je vrlo cenjen tonik, stoma ik i olagog. 3trim makazama seku se lisnati vr ovi granica biljke u cvetu 6?eucrii montani erba7 i brzo sue na promaji da cve"e sauva beliasto u"kastu, a li"e srebnozelenu boju i svojstven miris. ?ravu9ivu treba mestimino zatititi, jer joj preti opasnot od unitenja, a ona je pored svoje lekovitosti korisna jo i zato jer izvrsno vezuje ono malo zemlje na ogoljenom kamenjaru. ?rava9iva ulazi kao sastavni deo meavina ajeva za stomak, jetru, u, protiv malokrvnosti i drugi bolesti.

2agoda )umska - =ragaria vesca

!osaceae :tra#berr% - 7raisier 0es bois

33

Lagoda je viegodinja zeljasta biljka, visoka do (' cm, stabljika je uspravna ili polegla, obrasla dlaicama. listovi su trolani, sa sede"im jajastim ili romboidnim listi"ima, po obodu krupno nazubljenim. ;eteljka i nalije listi"a su obrasli dlaicama. <z pzu a listova izbijaju vree, duge do :' cm, polegle po zemlji, koje se ukorenjuju i pomo"u koji se jagoda razmnoava. $vetovi su beli dosta sitni, neni, udrueni na vr u dugake drke u cimozne cvasti. 3d cveta postaje sona ukusna jagoda, nepravi plod nastao uglavnom od cvetita. $veta od aprila do jula. #aste svuda, a najvie po planinskim umskim poaritima i krevinama gde mestimino gradi mirisne "ilime, do *.,'' m nadmorske visine. Aoe se gajiti kao i pitoma jagoda saenjem oiljeni vrea, najbolje krajem leta ili poetkom jeseni, im padne dobra jesenska kia. Lagoda dugo cveta, tako da i berba nadzemni delova dugo traje, sve dok cveta. #izom se vadi u jesen ili rano u prole"e, opere, oisti i brzo osui. List, a pogotovu rizom je vrlo opor zbog obilja tanina. Sastav: % rizomu jagode ima kate inskog tanina, slinog onom u kina9kori. ?anin se nalazi u vidu eterozidnog kompleksa koji se idrolizom razlae daju"i e"er i /ragarin, supstanciju slinu kina9crvenilu. % rizomu je naena i materija slina kina9vinu, malo galotanina, triterpena i pentozana. % listu ima elagnog tanina, /lavonoida, malo etarskog ulja prijatnog mirisa na limun i vie od 22' mg vitamina $. Upotreba: #izom je tipina taninska droga ije je dejstvo slino srenjaku i travi od srdobolje i moe i zameniti. ;risustvo tanina i /lavonoida u listu objanjava uspenu upotrebu protiv proliva, dizenterije, razni eludano9crevni zapaljenja, a spolja protiv upala emoroida i za ispiranje usta pri loem zada u. &eluje i diuretino, mokra"a je ruiasta, a stolica crvenkaste 9 to ne treba da zbuni bolesnika. List gajene, batenske jagode deluje slino, ali slabije, pa ga pri upotrebi treba uzeti dvaput vie. 2rele jagode su najprij atnije i najzdravije vo"e. 3sim veoma prijatne arome, u njima ima oko *'+ e"era, limunove i vinske kiseline, pektinski i drugi korisni sastojaka. Sok, slatko, marmelada, kompot, pekmez, sirup i drugi proizvodi od jagoda su najprijatnija poslastica, lek i blagotvorna rana. 3suene zrele umske jagode dodane u najmanjoj koliini nekom aju, osobto za decu, bolesnike i trudnice, potpuno ga osvee svojom divnom aromom, osveavaju"om kiselinom i lepom ruiastom bojom. Narodna "mena: vodoljeka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagod njaa, mamica, pozemljua, rudea jagoda, spelju troskva, /ragula, crvena jagoda.

2agorevina - Primula veris

Primiulaceae Co#slip - Primev;re officinale, coucou

34
Laglika je dugovena zeljasta biljka, jedan od prvi vesnika prole"a. <z kratkog, kosog rizoma izbija iznad same zemlje rozeta od nekoliko listova, a zatim drka, visoka *-)(' cm, na ijem se vr u nalazi po nekoliko divni levkasti uti cvetova, na dnu levka ima mrlja uti kao a/ran. $vetna drka i nalije lista su dlakavi. #izom je mrk, do *' cm dugaak, potpuno je obrastao mnogobrojnim, dugakim, lomljivim, tankim korenjem svetlije boje. &roga ima slab, ali karakteristian miris, sve koren je bez mirisa. %kusa je neprijatnog i ljutog, slinog ostalim saponozidnim drogama. #aste po sunanim i suvim livadama, retkim umama, po lugovima, meu grmljem i na padinama. Sastav: <ma saponozida, koliina se koleba u vrlo irokim granicama u raznim vrstama i podvrstama jaglike i u razno doba godine. 2a jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, a za druge u jesen ili poetkom zime, jer tada imaju najvie saponozida. % ivom, sveem korenu ima najvie saponozida. %koliko je koren loije suen i due uvan, utoliko postaje manje lekovit. ;rimulae /los, cvet jaglike sadri manje saponozida. % cvetu ima i /lavonoida. $vetove treba dobro i brzo osuiti. 3ni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. ;rimulae /olium, list jaglike ima saponozida. % svim organima jaglike ima mnogo vitamina $ 6askorbinske kiseline7, a najvie u listu i cvetu.% listu ima karotena. Upotreba: &aje se u obliku dekokta ili tenog ekstrakta kao izvrstan ekspektorans umesto amerike senege. $vet se daje umesto divizminog cveta ili zajedno s njim ulazi u sastav plu"ni ajeva. 3d korena jaglike pravi se sirup za iskaljavanje. Narodna imena: 3sim ve" navedeni imena, ;rimula elalior ima jo i ova8 krstata jaglika i lestegin, a ;. veris8 bijela bukvica, vesna ak, gajin, galina, grmuljica, jaglica, jagorina, jagotac, jagorevina, jagu dac, krstato iglice, krstato jaglie, krstato jeglie, kunjavac, lestedaj, oslje par, petoprs, piskalica, pramali"e, prvi cvit, sunace, cvi"ac.

2ela - Abies alba

Abitaces :ilver 7ir - :apin argent
&estilacijom iglica jele, dobija se etarsko ulje svetlo ute boje, blagog, vo"nog i prijatnog mirisa. 1aroito se koristi sibirska jela 6abies sibirica7. Sastav: Lela sadri acetat borneola, al/a pinene, delta karen i limonene. Upotreba: 5oristi se za oboljenja disajni puteva 6pre lada, kijavica, upala dunika, broni itis, astma,kaalj7, za usnu duplju i grlo 6dezin/ikuje, ublaava nadraenost7. Lei i smiruje reumatske tegobe i ireva na koi. ;uno se koristi u kozmetici jer ista svojstva ga ine dragocenim u izradi losiona za ci"enje koe.

1amilica - +atricaria chamomilla

Compositae Camomile $erman - Camomille vulgaire

35

5amilica je jednogodinja, mala zeljasta biljka. 1araste visoko svega *'9(' cm, ree i pola metra. Listovi sitni stabljika brazasta, cvetovi na vr ovima granica, u sredini cvast je uta oiviena belim jeziastim cveti"ima. #aste po poljima i kraj puteva. 5oriste se cvetovi biljke. S obzirom da ima vie slini vrsta, pravu kamilicu moemo prepoznati tako to je unutar cveta uplja, a ne ispunjena kao kod divlje vrste ili bele rade. 1ajkrupnija, najrazgranatija, najistija i najlepa titrica se javlja po zititima, pre svega po ozimoj penici. 5ad biljka sazri, cvetna glavica se sva ospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlo sitno i lako. 2ato i vetar lako raznosi i na taj nain seje titricu. 5amilica se bere krajem aprila i poetkom maja, a obrana kamilica se mora to pre osuiti, kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. 4uva se na suvom u skladitima. Sastav: 1osilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuju dejstvo njenog etarskog ulja, zbog ega cvet ima, kako se to kae, kompleksno delovanje. Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prilikom destilacije. % raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo brzo gubi. 2ato je najbolji preparat jak aj spravljen kad zatreba. Upotreba: ?erapijska upotreba kamilice je esta i raznovrsna ne samo u narodnoj ve" i u kolskoj, naunoj medicini. &aje se spolja i iznutra. 3na ima veliko preimu"stvo to nije otrovna i to uopte nije kodljiva. 5amilica je jedno od najbolji sredstava za leenje zapaljenja koe i sluzokoe. 5ao anti/logistik 5amilica se daje za leenje razni opekotina, rana, ireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polni organa, ojedeni mesta, oiju, nosa, uiju, usta, za grgljanje i uopte za sve osetljive organe s kojima se mora veoma oprezno i paljivo postupati. ;ranje glave jakim ajem od 5amilica pomae obolelom korenu kose. % obliku dekokta, in/uza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozla"ivanje plave kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. 3sim toga, kosa postaje meka i sjajna. <znutra se daje u obliku aja, naroito maloj deci i odojadi protiv bolova i greva u stomaku i za umirivanje. 2bog toga 5amilica ulazi u sastav mnogi ajeva protiv razni tegoba nastali od tekog varenja, nesanice i drugi smetnji. 5amilica izaziva znojenje, vano za leenje neki bolesti. ;osle uzimanja kamilice utrostruuje se broj leukocita, olakava se varenje, odstranjuju gasovi i s tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za varenje, smanjuje sekrecija i putridne upale sluzokoe creva, zbog ega se titrica upotrebljava protiv zatvora. ,aj od kamilice treba spravljati na ovaj nain: % ist loni" metne se dve pune kaike 6za supu7 kamilice i prelije sa 2'' g kljuale vodeE odma poklopi, malo promea i ostavi pola sata ili ceo sat 6ali da ne vri7, ve" prema tome da li se eli jai ili slabiji aj. 2atim se ocedi, osladi i pije. Ako je potrebno da se bolesnik preznoji, treba da pije to topliji aj. Ako se pije za apetit, onda se pije ladan i neslaen jak aj na pola sata pre jela.

1antarion - & pericum per%oratum

'%pericaceae :t<,ohn=s #ort - "illepertuis

36

5antarion je viegodinja zeljasta biljka, visoka do *'' cm. <ma vrlo vrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama. Listovi su naspramni, bez drke, duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne boje, sa karakteristinim prozirnim takicama od ljezdi sa etarskim uljem. 2latnouti, srednjeveliki, lepi cvetovi obrazuju na vr u stabljike titastu cvast. <ma oko -' pranika srasli u ( snopi"a iznad koji se die trostruk tuak tamnocrvene boje. $veta od maja do septembra. #aste po svetlim umama, oko puteva, po kamenjarima i livadama i oko movara. #azmnoava se semenom, bere se gornja polovina biljke u cvetu 6KOperici erba7. &roga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatinog ukusa. 5antarion je odavnina poznata lekovita biljka, od ove biljke se spravlja i poznato kantarionovo ulje koje ima viestruku primenu u narodnoj medicini. Sastav: <ma meovitog tanina u kome preovlauje kate inski, sadri etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu boju ipericin, karotena i /lavonoidni eterozida 6 iperozida, rutozida, kvercitrozida i drugi od koji potie uta boja7, olina, vitamina $ i tragove alkaloida. =tarsko ulje mirie na crnogordna uljaE sastoji se od kadinena i drugi seskviterpena, estara izovalerijanske kiseline i malo azulena. Upotreba: 5antarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, emoroida, za zara"ivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, eluca, proliva itd. &ejstvo droge je mnogostruko zbog sloenog emijskog sastava. %lje se koristi na taj nain to se njime mau rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili isto platno pa se ozleeno mesto obloi. =tarsko ulje od kantariona deluje protiv crevni parazita. Genolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraenu antibakterijsku mo". Narodna imena: bljuzga, bljuzgavac, bogorodiina ruka, vraji beg, gorac, goran, gospin cvet, gospino zelje, greotaljka, uta metlica, uti kantarion, u"enica, zasekliva treva, zaseknica, zvekac, zvonac, ivanova trava, ivanjica, izdatjivica, kantarijon, krvavac, marina ruica, pljuskavica, smakne, smicaljka, tantur, trava od izdati, trava od poseka.

1iica - /r thrae centaurium

$entinaceae Center of the sun - Petite centaure

37
5iica je dvogodinja ili jednogodinja, mala, zeljasta biljica sa sitnim cveti"ima vatrene boje. Stablo je vrsto, gotovo etvrtasto, golo, uplje, pri vr u razgranato, visoko od (' do :' cm, a debelo je do ( mm i naretko obraslo sitnim listi"ima. Li"e je sitno, retko, naspramno, skoro sede"e, duguljasto9jajasto, do : cm dugako, po rubu celo, golo, sjajno, ima (9nerava. ;rizemno li"e poreano je unakrsno u prljenove i sede"e. $vetovi su sloeni u ravastu cvast na vr u stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu ruiaste ili svetle crvene boje. 5od stare i na suncu suene droge cvetovi su izbledeli. $veta celog leta. #aste svuda, a najvie po vlanim brdskim i planinskim livadama, mestimino u ogromnim koliinama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kiice. 5iica je vrlo gorka, a nije otrovna. 5iicu treba brati dok je u cvetu, vezati u kitice i suiti u ladu na promaji. Aalo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno upotrebljava kao kiica. Sastav: Sadri gorke eterozide8 geniciopikrozid, eritaurozid, eritrocentaurozid i dr. 1aeno je oko ',, do *+ alkaloida, meu kojima je glavni gencijanin. 1ajvie gorine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Upotreba: 5iica je dobar gorak tonik. &eluje kao ist amarum slino lincuri. %potrebljava se u obliku in/uza, vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. %lazi u sastav gorki ajeva za stomak. Aalo je naeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, esto i uspeno upotrebljava kao kiica8 za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, slabokrvnosti itd. 5iica ima vrlo sitno i plitko korenje, tako da im se rukom u vati, ona se iupa i na taj nain uniti. 5iica se ne srne upati, nego se gornja polovina stabljike u cvetu paljivo odsee otrim makazama. Narodna imena: ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvije"e, dupi", zlatna u, jezernica, kinin, kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, svedrc, suneni cvit, crvena kiica, orno zelje.

1im - Carum carvi

Umbelliferae Cara#a% - Carvi

38

5im raste po poljima kao samonikla biljka titarica. 5im je dvogodinja biljka, visoka -')S' cm. Stabljika je razgranala. Listovi su nekoliko puta perasto izdeljeni. 5im procveta ve" u aprila, prvi meu titonoama. #aste kao korov svuda po livadama, najvie po planinskim, ali droga potie samo od gajene biljke, jer je ona ista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. $ela biljka je mirisna. Seje se u martu i aprilu ili u junu, 5im trai umoznu ilovau zaklonjenu od vetra. Ai imamo sve uslove za proizvodnju najboljeg kima. S obzirom na bolju zemlju i ve"i broj sunani dana, na kim, mora, anason i druge mirisne biljke boljeg su kvaliteta od oni iz ladni , tmurni , magloviti , vlani i kioviti zemalja. Sastav: .lavni sastojak kima je etarsko ulje. <ma jo i masnog ulja, belanevine, tanina, smole, voska, sluzi, celuloze, e"era, boje i kalcijum9oksalata. =tarsko ulje se dobija destilacijom pomo"u vodene pare iz svee ponjeveni i zdrobljeni plodova.=tarsko ulje od kima je bistra, bezbojna ili slabo u"kasta tenost izrazitog mirisa na karvon i aromatinog ukusa. .lavni sastojci ulja su keton karvon i terpen limonen, zatim ima malo di idrokarvona, karveola i di idrokarveola. Upotreba: 5ao i ostali plodovi titarica, i kim je karminativ. &aje se i kao eupeptik, digestiv, diuretik i galaktagog u obliku aja, AQua carminativae, Spiritus $arvi i dr. 5im je uglavnom doma"i i narodni lek, a naroito zain, koji se svakodnevno troi u znatnim koliinama u svim jelima, kobasiarskim proizvodima, lebu i pi"ima. 2a likere i sapune upotrebljavaju se karvon i ulje iz koga je odstranjen karvon. 1ajvie ulja potroi industrija likera. %zima se oko * gram samleveni plodova kima dva puta dnevno posle jela protiv gasova i nadimanja. 4esto se daje zajedno sa drugim drogama koje eluju kao stoma ika i karminativa, pre svega sa anisom, moraom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim drogama ma om prijatnog mirisa i ukusa. 5im su poznavali i upotrebljavali arapski lekari, odakle je verovatno u M<<< veku uveden u =vropu. Narodna imena: bela cemena, divlji kumin, karun, kimelj, kimijen, kimin, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski kim 63r/elin7.

1leka - 2uniperus communis

Cupressineae 3uniper - $enievrer commun

39
5leka je zimzelen, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat dvodoman grm. 2eleni plodovi su joj jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno9ljubiasti imaju smolast i aromatian miris i gorkosladak ukus. $ela biljka odie prijatnim mirisom. % naoj zemlji je dosta rasprostranjena, a najvie je ima po brdima i planinama, panjacima, proreenim umama i neobraenom zemljitu. 4itava biljka je lekovita. 1ajvie se skupljaju plodovi. @eru se u jesen i zimu. Airisa je svojstvenog, prijatno balsaminog, a ukusa najpre slatkog, zatim aromatinog. Sveza droga je meka i mesnata, u bobici ima tri mrke semenke. 3ne su kao kost tvrde, jajasto 9duguljaste, tupo piramidalneE pri dnu su srasle za mezokarp. 1a ispupenoj strani svaka semenka ima sa obeju strana lenog rebra po nekoliko ne jednaki ulegnu"a u kojim su velike, mrke cevaste upljine s oleo9rezinoznim sekretom. Sastav: 1ajvie klekinja se potroi za destilaciju etarskog ulja. 1ajbolja droga dolazi sa &eliblatskog peska, iz Srbije i @osne, jer sadri dosta invertnog !e"era. <ma jo i smole, zatim jednog gorkog tanoglikozida juniperozida, tanina, voska, gume, organski kiselina i nji ovi soli i /lavonski eterozida. Upotreba: 5leka se mnogo vie upotrebljava u narodnoj nego u kolskoj medicini. <nae, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatiji i najvie upotrebijavani narodni i doma"i lekova, isto tako vaan i omiljen kao to su ajduka trava, kantarion, pelen i kiica, lekovite biljke bez koji se nae ku"e ne mogu zamisliti. % narodu se upotrebljava za leenje mnogi bolesti, za spoljnu i unutranju upotrebu8 kao diuretik, protiv nazeba, kalja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa 6Spiritus Luniperi7 ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slini bolesti. 5lekovaa je nadaleko poznata veoma aromatina rakija. %potrebljavaju je i kao doma"i lek i dezin/ekciono sredstvo. % malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakava iskaljavanje. 5lekinje ulaze u diuretine ajeve 6Species diureticae7. 3d klekinja se izrauje sok, Succus Luniperi inspissatus 6#oob Luniperi7. 5lekinje, a jo e"e etarsko ulje slui za kaenje, in alaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draenje koe. Narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obina borovica, smrek, smreka, smrekovina, smre, smrika, smria, smrkva, mrca, /enja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva. 1arod naziva plodove kleke ovim imenima8 venja, borovice, klekinje, smrekinje, smrekovina, smrijekinja, smrika.

1okotac - +elilotus o%%icinalis

Papilionaceae "elilot - "lilot

40

5okotac je dvogodinja ili ree jednogodinja zeljasta biljka visoka i preko 2 m. Stabljika je ve"inom uspravna ili se izdie i vrlo razgranata. <ma listove sline detelini, samo su po obodu zupasti, troperi sa drkama, listi"i su izdueno eliptini, po obodu nazubljeni. $vetovi su sitni, uti, na drkama, po ('9D' sakupljeni u grozdastoj cvasti. $veta od juna do septembra, *'9*- dana pre cvetanja belog kokotca 6melilotus albus7. < sam latinski naziv biljke u prevodu znai Cmedena detelinaC. Sabiraju se vr ovi granica biljke u cvetu. 3suena biljlka prijatno mirie na med, jer prilikom suenja nastupa /ermentacija, idroliza jednog glikozida i pritom se oslobaa kumarin. #aste u divljini na peskovitom zemljitu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, elezniki pruga i drugi naputeni mesta. 2a valjuju"i dugom i razgranatom korenu dobro podnosi suu. .aji se i u kulturi kao stona rana, a i kao medonosna i lekovita biljka. #azmnoava se semenom. Seje se u prole"e. 5okotac je aromatina droga koja nema etarskog ulja, za razliku od ostali mirisni biljaka koje imaju spoljni ili unutranji sekrecioni aparat s uljem.
Sastav: 3sim kumarina, suva biljka ima i slobodne melilotne kiseline smole, tanina i dr.

%kusa je najpre malo sluzavog, zatim gorkog i pomalo ljutog i oporog. 5umarin je proizvod idrolize eterozida, aglikon gorkog ukusa, zbog ega se izvesne kumarinske droge upotrebljavaju i kao gorki tonici i stoma ici. Upotreba: 1ekad se droga mnogo vie upotrebljavala. Lo u starom veku sluila je kao lek koji ublauje bolove, tera vodu, stee i si. %potrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Ledno vreme vaila je kao lek za oi. % omeopatskoj medicini daju je protiv migrene, greva dece itd. Slui za aromatizaciju loi vrsta duvana.

Narodna imena za biljku i kokotac8 velika djetelina, vodnika, dralika, uka, uti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, peniica, svindu . Slinog mirisa i ukusa, emijskog sastava i dejstva su i Aelilotus al tissimus ? uill. 6uta draljika, veliki uti kokotac, mala potona graka7 i A. albus 6Aed.7 &esr. 6bela kominika, draljika, beli kokotac7.

1opriva - Urtica dioica

Urticaceae >ettle - 8rtie 0io?que

41

5opriva je narodni lek, preventivno sredstvo i rana. $enili su je jo #imljani. 2a koprivu su vezana mnoga narodna leenja, verovanja, sujeverja i obiaji. 5opriva raste kao korov po prljavim i zaputenim mestima. % prole"e kad olista koriste je ljudi kao zdravu prole"enu ranu. 2a lek se beru vr ovi granica s li"em, sam list, cela nadzemna biljka u cvetu ili samo koren. 1ajvie se ceni mlad list. ?reba brati samo mlado, sono, zdravo, celo li"e po suvom i lepom vremenu kad se digne rosa, pa to bre osuiti u tankom sloju, esto prevr"u"i, da osueni list sauva jasnu i lepu zelenu boju. 5opriva se gaji kao kulturna biljka. 5opriva se moe sejati ali, jo bre i bolje, rasaivati pomo"u rizoma 6razgranate podzemne stabljike7. 1ajbolje je koprivu rasaditi u jesen kad ponu kie, Sastav: % listu ima tanina, mnogo soli i loro/ila, mravlje, sir"etne i maslane kiseline, karotena, /itosterola, lecitina, mnogo vitamina $ i 5, sluzi, voska i kremene kiseline. % svojim arama kopriva ima acetil olina i istamina koji ve" u koliini od *B*'.''' mg are i peku. ;risustvo glikokinina bi moglo objasniti i opravdati upotrebu koprive protiv e"erne bolesti. Upotreba: 4aj ili alko olni ekstrakt iz trave 6 erbe, nadzemni deo biljke7 ili, jo e"e, iz korena upotrebljavaju se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz emoroida i uopte za zaustavljanje krvi spolja i iznutra 6taninsko dejstvo7, za porast kose, protiv opadanja kose i protiv peruti. ;onegde se jo upotrebljava svee uzbrana kopriva za IarenjeJ mesta na telu oboleli od reumatizma, iijasa i neuralgije. Kloro/il iz koprive uspeno se daje protiv razni zaraza, poreme"aja nastali usled loeg prometa materija i anemija nastali posle primene duboke radioterapije. Kloro/il iz koprive pove"ava snien krvni pritisak i dovodi ga na normaluE zato se poslednji godina daje kao dodatak pri leenju srani bolesnika digitalisom, kao i ra itinoj deci, protiv ute groznice, uni oboljenja i dr. Narodna imena: koprva, obina kopriva, pasja kupina, pitoma kopriva, zeza, egavica.

1orijandar - Coriandrum sativum

Umbelliferae Corian0er - Corian0re

42

5orijandar je jednogodinja zeljasta biljka, visoka -')>' cm. Stabljika je gola i na vr u razgranata. &onji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drkama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. $vasti su bele, sastavljene od sitni cvetova. ;lod je okruglast 6sastavljen od dva simetrina ploda, dva merikarpa vrsto spojena7. $veta poetkom leta. 5od nas se gaji u @anatu i @akoj. Gaji se kao i kim i ostale titare. Seje se u martu ili aprilu. 5osi se u leto pre izlaska sunca, dok ima rose. 5orijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krenoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunanoj strani. Sastav: Sadri etarskog ulja, masnog ulja i belanevine. 1a selekcionisani sitnozrni korijandar ima oko *+ etarskog ulja. 5orijandrovo ulje je glavni izvor iz koga se vadi linalol. % ulju ima jo i pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. %lje dobijeno destilacijom iz nezreli plodova neprijatnog je mirisa na stenice. Upotreba: %lazi u sastav AQua carminativa i Spiritus aromaticus. =tarsko ulje deluje slino moraevom, ali malo slabijeE izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. 1ajvie korijandra troi industrija likera, peciva, slatkia i piva, a mnogo se troi i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za proizvodnju linalil9acetata. %lje slui i kao zamena za lavandulino i bergamotovo ulje. &aje se naroito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. &obra je kombinacija8 kim sa korijanderom u jednakim delovima. Aeavina kao sredstvo za izazivanje apetita i isterivanje gasova pravi se od etri ploda u podjednakim koliinama8 plod anasona, mirodije, kima i korijandra. %potrebljava se kao aj posle jela8 po jedna kaiica na solju kljuale vode. 5orijandar se spominje u =berovim ;apirusima 6*--'. god. pre nae ere7. Spominje se i u @ibliji 6uporeivanje mane sa zrnom korijandra7. .rci i #imljani ga upotrebljavaju kao zain i lek, a i gajili su ga. < korijandar je jedna od oni biljaka koja se gajila po nareenju 5arla 0elikog. Narodna imena: ivica, kinec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papri", paprica, imavica.

1ru)ina - !hamnus %rangula

!hamnaceae $loss% Al0er buckthorn - >erprun bour0aine

43

5ruina je drvolik ib, visok (9, m. 5od nas je dosta ima po vlanim umama, po lugovima, pored reka i potoka. Aestimino se javlja u znatnoj koliini pored &unava i drugi nai reka u nizijskim umama, najvie po renim ostrvima. $vetovi su sitni, neugledni i belo9zelenkasti. $veta u maju i junu. ;lodovi su okrugli, oko D mm u preniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. 5ora je glatka i sjajna, crnkasta ili sivo9mrka i karakteristino ukraena mnogobrojnim vodoravnim, svetlim, beliastim lenticelama. 5ruina se vrlo lako gaji, najbre i najjednostavnije vegetativnim putem8 mladicama, mladim granicama, slino zovi, vrbi i jablanu. 2emlja uvek treba da bude vlana. 1aa rena ostrva su najbolja mesta za razmnoavanje i gajenje kruine. 5ora se skida s mlai stabala i deblji grana krajem zime i poetkom prole"a pre nego to kruina olista i odma se sui. <seku se u vrpce dugake oko (' cm i <jute. Sastav: % kori ima slobodni i vezani antra inonski derivata. .lavni antraglikozid je jedan vrlo purgativan, svetlo9narandast, amortan ramno9glikozid, gliko/rangulin koji se za vreme suenja i dugotrajnog uvanja kore postepeno razlae na glikozu i /rangulin, koji je odavno poznat kao sastojak droge. % drogi ima jo i tanina, gorke materije, e"era i masti, slobodni emodina, izoemodina, rizo/anske kiseline i drugi antra inonski derivata. .orina droge moe se odstraniti tretiranjem kore magnezijum9oksidom. Upotreba: Grangula se daje u obliku tenog ili suvog ekstrakta ili dekokta 6- do 2- g na pola litra vode7 kao pouzdan laksans, naroito protiv roninog zatvora. 1jen ukus je manje nperijatan od purijane, zbog ega je bolesnici rae uzimaju. Sprmaju se ajevi za bol u predelu srca usled nagomilavanja vazdu a u elucu ili crevima, kolike u unoj kesici, <zostale menstruacije i protiv roninog zatvora. Narodna imena za kruinu8 galjika, krkavina, pasdrenovina, pasja lijeska, pasjakovina, pasje groe, psikovina, truslikovina, trlika.

1upina - !ubus %ructiosus

!osaceae (lackberr% - "4rier sauvage ou ronce 0es buissons

44

5upina je poluzimzelen zbin, visok do 2 m, uspravni ili slabo povijeni grana, sa jakim unazad povijenim bodljama. Listovi su prosti ili neparno perasto sloeni, sastavljeni od (9D listi"a, koji su jajasti, esto zailjeni, po obodu testerasti, mestimino sa sitnim bodljama, sa nalija dlakavi. cvetovi su beli do ruiasti, javljaju se na dvogodinjem izdanku i sakupljeni su u grozdaste cvasti. #aste po ikarama, ivicama uma, ivicama, meama, pored puteva, kako na plodnoj zemlji tako i na kamenjaru, po brdima i na planinama. #azmnoava se semenom i vegetativno. ;lodovi su jestivi i veoma korisni za ljudski organizam. 3bino su crne, ree crvene boje i imaju viestruku upotrebu 6vo"ni sok, pekmez, slatko, vino itd.7. $veta od maja do jula, treba brati samo nene i potpuno mlade zelene listove, samo oni nekoliko sa vr a granica. @eru se u junu i julu po lepom i potpuno suvom vremenu i odma osue u tankom sloju, da bi se to pre osuili i sauvali prirodnu boju. Sastav: najvaniji sastojak lista kupine jesu tanini. Upotreba: 5upina se upotrebljava kao adstringens protiv roninog proliva, srdobolje, nazeba, kalja, emoroida, za grgljanje, kao i protiv liajeva i koni otoka itd. 5upina je stari lek koga su cenili jo .rci i #imljani. % nekim zemljama o/icinalni su zreli plodovi, koji deluju blago laksantno u obliku sirupa ili svei plodova. 5upinovo vino daju slabunjavoj deci. Narodna imena: eevina, jeina, kapinka, kopina, kupinjaa, kupinja, maljuga, muraga, ostruga, robidnica, crna jagoda, crna kupina.

1ukuru$na svila - +a dis stigma

$ramineae "ai.e, Corn - "ais, bl 0@)n0e
5ukuruz je poreklom iz Srednje i Lune Amerike. .aji se kod nas i u drugim umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, varijeteta u sorti. %potrebljava se za

45
is ranu ljudi i doma"i ivotinja i za industrijsku proizvodnju skroba koji se koristi u razne svr e. 5ukuruz se meutim primenjuje i u medicini i /armaciji. ;roizvodi se /armaceutski skrob 6 a!dis am!lum7, od klica izvaeni iz zrelog kukuruza spravlja se vrlo ran<jivo i lekovito ulje 6 a!dis oleum7 veoma bogato gliceridima , a obilno se koristi i lekovita kukuruzna svila 6 a!dis stigma7. % kukuruznim klicama ima masnog ulja, lecitina, inozito /os/orne kiseline, belanevina, gvanidina, glutamina, e"era i drugi bioloki vrlo vani materija, zbog ega se klice cene kao veoma jaka, koncentrovana rana vana za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se oporavljaju od preleane bolesti, za sportiste i druge. 3d kukuruznog brana i skroba s vodom se kuvaju razne kaice koje se stavljaju kao oblog za leenje opekotina i katara plu"a. 5ukuruzna svila 6igovi enski cvetova7 skida se sa enski cvetova 6sa klipa7 i brzo osui na jakoj promaji u to tanjem sloju. ?reba brati samo mladu, sonu a nikako zrelu, suvu, tamnu svilu. Sastav: Sadri koagulacioni ili anti emoragini vitamin 5(, saponozide, tanin, e"er, masno ulje, etarsko ulje, gumu, smolu, alkaloide, salicilnu kiselinu, sitosterol i druge /itosterole, kalijumove i druge soli. ;risustvo razni enzima objanjava zato droga brzo gubi lekovitost i zbog ega je treba vrlo paljivo uvati na ladnom i suvom mestu. Upotreba: 2a valjuju"i vrlo sloenom emijskom sastavu, kukuruzna svila se upotrebljava kao lek za leenje razni bolesti. ;risustvo kalijumovi soli i drugi sastojaka deluje kao blag diuretik i sredstvo za umirivanje i otklanjanje napona i smetnji u beici, protiv peska u beici, roninog cistita, ne/rita i slini bolesti. 2a valjuju"i salicilnoj kiselini, droga ublaava reumatine bolove. Narodna imena: golokud, debelaa, kolombo", koruza, kukuruza, kurelj, kuruz, kuruza, moruza, mumuruz, mumuruska, premantur, penka, rumetin, trakinja, turska penica, urmetin, /urmentin, carevi"a, carevka, enka.

0an - 0inum usitatissinum

inaceae 7laA - in
Lan je gajena jednogodinja biljka. Stabljika je tanka, na gornjem delu malo razgranala, a na vr ovima ogranaka ima po jedan sitan, vrlo lep i nean cvet divne plave boje kao nebo. <ma vie vrsta lana, ali su najvanije dve8 dugaki lan, koji se gaji zbog vlakna i niski lan, koji je vrlo razgranat i daje mnogo semena. Seme lana je sjajno, mrko, glatko, jajasto, spljoteno, po obodu tanje, <ma malo udubljenje 6pupak7. Ljuska je tanka, krta i prevuena pokoicom u kojoj ima sluzi. S vodom mu"kano seme daje bezbojnu sluz. Seme je blagog, uljastog i sluzastog ukusa> Laneno seme je itav arsenal veoma korisni , vani i raznovrsni emijski materija. Sluz je glavni nosilac lekoviti svojstava lana. Sastav: % zrelom lanenom semenu masnog ulja, vitamina G, tj. linolne i linoleinske kiseline, proteina, belanevina zbog ega je ovo seme veoma ranljivo. Upotreba: Lanena sluz je vrlo gusta i ilava, pa se zbog te velike viskoznosti tako mnogo ceni. 1a oboleloj sluznici ova sluz stvara neprekinut /ilm i na taj na in je potpuno pokriva, oblae i titi ublauju"i razne upale, zbog ega se od najdavniji vremena laneno seme upotrebljava u medicini. ?ako se moe i objasniti blagotvorno dejstvo lanene sluzi pri leenju upala sluznice usta, eluca i creva, protiv razni katara organa za varenje itd. Lanena sluz je blago i nekodljivo sredstvo protiv zatvora, jer me aniki aktivira pokrete lenji creva, esto oboljenje mnogi ljudi. 0lae"i sluzokou creva, ova sluz olakava, ublaava i ubrzava i"enje creva, ima laksantno dejstvo, jer unutranja povrina creva

46
postaje sluzavija, sliska. 2bog toga se lan srne davati svim osobama kao bezbolno i bezopasno laksantno sredstvo, ak i trudnicama. 3blozi izraeni od lanenog brana umiruju bol na telu 6irevi,upale,apsces, urasli nokat, zagnojenu ranu,7 ili kaalj. Laneno ulje se od svi prirodni ulja i masti najvie ceni za leenje opekotina, jednaki delovi lanenog ulja i kre"ne vode mu"kaju se dok ne pobele, ta laneno9uljevna krena emulzija je jedan od najstariji i najbolji lekova protiv opekotina. Narodna imena: keten, len, preslej, "eten.

0avanda - 0avandula o%%icinalis

abiatae avan0er - avan0e
Lavanda je viegidinji gust polubun, sa mnogo uspravni izdanaka, visine do * m. ;oreklom je iz june /rancuske. $ela biljka je siva od obilja dlaica. Listovi su linearni, na oba kraja sueni, slini listovima ruzmarina. $vetovi su sitni, ljubiasto modri, prljenasto grupisani po nekoliko i sakupljeni na vr ovima izdanaka u klasolike cvasti. $veta u junu i julu. Aediteranska je biljka i voli toplu klimu, ali i ve"u nadmorsku visinu, mada su neke vrste rasprostranjene i u kontinentalnom delu. razmnoava se semenom i vegetativno. Lavanda je i industrijska biljka, koristi se za dobijanje miriljavog ulja za kozmetiku i /armaciju. Lavanda takoe rasteruje komarce, stenice, moljce i druge insekte. Lavandula je prijatnog aromatinog mirisa i aromatinog i nagorkog ukusa. 5ao droga koristi se cvet6/los7. Sastav: % sveem cvetu ima etarskog ulja i tanina. 5oliina i emijski sastav ulja zavise od varijeteta biljke, sezone, zemljita, nadmorske visine i naina destilacije. Aet eroleum Lavandulae je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomo"u vodene pare iz svei cvetni klasova lavandule. ?o je bezbojna ili u"kasta tenost, prijatnog mirisa na lavandulu, aromatinog i nagorkog ukusa. .lavni sastojak ulja je linalil9acetat. % ulju ima jo i slobodnog linalola i geraniola, zatim u malim koliinama pinena, ocimena, borneola, cineola, kumarina, razni ketona, propionata i valerijanata. %lje treba uvati na ladnom i mranom mestu u punim i dobro zatvorenim sudovima tamne boje. Upotreba: &roga se upotrebljava spolja kao dodatak kupkama, drai kou. %lje izaziva slabu lokalnu anesteziju. Slui i kao korigens mirisa mnogi lekova. %lje se upotrebljava kao i droga, a osim toga, vrlo mnogo u par/imeriji i kozmetici. 3suen cvet se stavlja meu rublje da dobije prijatan miris, a kite od cele lavandule slue u mediteranskim zemljama za rasterivanje komaraca, stenica, moljaca i drugi insekata. Narodna imena: despik, despi", lavandla, lavenda, lavendal, levanda, levendol, marijanac, trma, piknarda.

0incura - Gentiana lutea

$entianaceae 6ello# gentian - $entiane, gentiane ,aune

47

Lincura je viegodinja biljka. <ma pravu snanu stabljiku visine do *,m. ;ri zemlji je vrlo krupno li"e, po obodu celo, golo, jajastog oblika. .ornja polovina stabljike ima lepe zlatnoute cvetove koji su udrueni u pazu u sitnog li"a i poreani u spratove. $veta od jula do avgusta. ;lod je duguljasta, do , cm dugaka aura puna semena. ;odzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Sirov koren je vrlo mek, bez me aniki elemenata, jedar, soan, unutra beo i vrlo gorak. Aoe se e"i lako kao sir. Lincura raste esto u velikoj mnoini po planinskim livadama i panjacima. Sa 2latibora je poznata u svetu kao jedna od najbolji . Aisli se da naziv .entiana potie od ilirskog vladara .encijusa, koji je prvi ukazao na njenu lekovitost u << veku pre nae ere. Sastav: Lincura je vrlo gorka, ali uopte nije kodljiva, gorki sastojci lincure pojaavaju luenje zeludanog soka, vrlo vano za bolesnike u koji je ta /unkcija smanjena. 0eliko je preimu"stvo lincure to ne sadri tanina, pa se moe meati s mnogim drugim biljkama u raznim kombinacijama sa svojstvenim lekovitim dejstvom. Upotreba: % lekovite svr e upotreblja se koren, koji ulazi u sastav velikog broja lekova koji se proizvode u apotekama i /armaceutskoj industriji. Sama ili u smei s drugim lekovitim biljem slinog dejstva, lincura se naje"e upotrebljava kao sredstvo za jaanje 6glavni sastojak razni tonika7, za stomak, protiv groznice, posipanje i bezbolno proirivanje rana, koren se kuva i pije protiv kalja. ;re svega, trega znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre jela, a nikako za vreme ili posle obroka. .orki sastojci lincure pojaavaju luenje eludanog soka, ime lincura olakava i ubrzava varenje. 5oren se naje"e stavlja u rakiju, a u apotekama se pravi ekstrakt od lincure, meani, gorki ajevi i drugi preparati gorkog ukusa. Narodna imena: vladisavska, gencijan, or/elin, gore, gorica, zvi, zelje od srca, licijan, peteler, ra/et, svi, sviel, svi, sviak, cvi", koutina brada, lincura, sranik, srenjak, srenjaa, trava od srdobolje, raven, roven, lecijan, lincjura, sviel, siritara utaE srenica, trava od srca.

0ipa bela i crna - -ilia cordata ? plat ph llos

*iliacea :mall B large leave0 ime - *illeul

48

Lipa je listopadno drvo visoko do 2-9 (' m, sa velikom gustom kronjom. Listovi su sa dugom drkom, srcasto okruglasti, zailjeni, sitno testerasti. $vetovi su u"kasto9beli, miriljavi, sakupljeni po :9*, u titastoj cvasti. 0eoma je bogata cvetom, krilati prirepak ima izraenu drku i do pola duine je srastao sa peteljkom cveta. &roga se sastoji od osueni , uto9 zeleni cvasti s priperkom od bele lipe i crne lipe. Sve druge vrste lipe nemaju vrednosti i ne treba i brati. ;rva je sitnolista, rana, lipolist, a druga krupnolista. 1a naliju lista u uglu nerava nalaze se kitice dlaka, koje su u lipolista crveno9ute, a u krupnoliste beliaste. $vetaju u junu i julu. Lipolist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste. $vet je vrlo prijatnog mirisa. #aste po celoj =vropi po brdskim umama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Lipu treba brati im pone cvetati, kad su dve tre"ine cvetova u cvasti rascvetale. ;recvetala lipa nema nikakve vrednosti. $vast treba brati zajedno s priperkom 6Glos ?lliae cum bractes7, jer se vrlo retko trai bez priperka. ?reba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog. Sastav: % lipovom cvetu ima sluzi, tanina, etarskog ulja, eterozida, e"era, gume, voska, ute boje, manitola i tartarata. % sveem cvetu ima etarskog ulja, nosilac mirisa lipovog ulja je seskviterpenski alko ol /arnezol. % osuenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. ?anina najvie ima u priperku, on daje oporost aju od lipe. Lipov list takoe sadri sluzi i ostali sastojaka koji se nalaze u cvetu, pa se za nudu mogu upotrebiti u istu svr u. < lipova kora ima mnogo sluzi. % cvetu i u listu ima vitamina $. ;otpuno mlad, tek otvoren list moe koristiti kao povr"e. 3d lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adisorptivne mo"i. % lipovem semenu masnog ulja slinog maslinovom. Upotreba: Lipov cvet se upotrebljava naje"e u obliku aja, in/uza, za znojenje, protiv greva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. 5oristi se i protiv pre lada, roninog kalja i proliva, kao i za zaceljivanje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni aj. Narodna imena za Tilia cordata8 bijela lipa, zimska lipa, lipac, lipovce, lipolist, malolistna lipa, pozna lipa, sitnoliista lipa. 2a Tilia plat!ph!llos8 divlja lipa, jalova lipa, letnja lipa, lipovina, rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa, umska lipa.

0i)ajevica - &ieracium pilosella

Compositae "ousear ha#k#ee0 - Piloselle (pervi;re)

49

Liajevica je trajna, mala zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 2- cm. 1a zemlji je rozeta od duguljasti , obratno jajasti listova. 1a vr u stabljike je glaviasta cvast svetloute boje. $veta od maja do septembra. #aste na suvom mravom zemljitu. Sastav: Sadri gorke materije, tanina, smole, sluzi, /lavonske derivate 6boja cveta7 i umbeli/eron. Upotrebljava se cela biljka s korenom 6Kieracii erba7. 1arodni lek za leenje liaja, upale mokra"ne beike, izbacivanje peska i kamena iz bubrega i mokra"ne beike i za pojaano mokrenje.

Narodna imena8 zlatnik, jandraika, kosmatica, mija ovica, mije u o, ovija brada, proljetnica, runjaviina, slavak, trava od poljaine.

0ovor - 0aurus nobilis

auraceae :#eet ba% - aurier

50
Lovorika je grm ili nisko do > m zimzeleno drvo sa koastim listovima. Sadi se i za ukras. % starom veku smatrana je za sveto drvo. List je na kratkoj drci, okruglasto dugu<jast, zailjen, >9*2 cm dug i (9- cm irok, na rubovima malo talasast i povijen, koast, go, na licu gladak, sjajan, zeleno sme, a na naliju blei i bez sjaja. 1a naliju se istie glavni nerv koji se grana u ,9> jaki sporedni nerava. %kusa je vrlo aromatinog, malo ljutog, oporog i gorkog. 5ad se trlja, ose"a se aromatian miris. Lovorov plod je jajasta, crno9plava, spolja naborana, debela kotunica. 0e" i pri malom pritisku lomi se tanak i krt perikarp zajedno sa semenim omotaem i dva debela plankoveksna kotiledona. Lovorikin plod je osobitog mirisa, koji se naroito jako ose"a kad se zdrobi. %kusa je aromatinog, oporog i gorkog. Sastav: ;lod sadri oko ('+ masnog i do*+ etarskog ulja, e"era, kroba, basorina, list sadri gorke materije i tanin, a etarsko ulje uglavnom cineol i alp a9pinen. Upotreba: Lovorikino li"e slui uglavnom za zain. % narodnoj medicini upotrebljava se kao miris. %lazi u sastav neki stari melema. =tarsko ulje od li"a slui kao karminativ, ekscito9aromatik, nervin i u par/imeriji. ;lodovi su ranije upotrebljavani kao gorko sredstvo i zain, danas samo za ceenje ulja a spolja kao mast protiv emoroida. %lje se upotrebljava kao sredstvo za draenje koe i sl., naje"e u meavini sa drugim melemima. Narodna imena: davorika, zelenika, javorika, lavor, lavorika, lovor, lovorik, lorbar, lorbek, lorber, lorika.

+ajkina du)ica - -h mus serp llum

abiatae 2il0 th%m - :erpolet
&ugovena zeljasta biljka, polugrmi", svega pedalj visok. 2bijeno i gusto busenje sastoji se od polegli , vrlo tanki , mestimino za zemlju prirasli , crveno9mrki izdanaka i vrea iz koji se diu mnogobrojni uspravni ogranci obrasli sitnim jajastim listi"ima i okruglim cvastima. $veti"i su dvousnati ruiaste boje. $veta preko celog leta. $ela biljka je prijatnog i vrlo aromatinog mirisa i ukusa. Lekoviti sastojci nalaze se jedino i iskljuivo u listu i cvetu majkine duice. ?reba napomenuti da majkinu duicu treba brati paljivo. 1i kako se ne sme upati, jer se time biljka unitava. ?reba odsecati samo gornju polovinu lisnati granica u cvetu i to makazama. Sastav: timol i karvakrol, dva /enolska jedinjenja od koji potiu lekovitost, antiseptika mo" i svojstven miris majkine duice, imaju svojstvo izvrsnog i nekodljivog konzervansa. Upotreba: Aajkina duica je omiljen lek ne samo u narodnoj nego i u naunoj medicini. 5od nas se vekovima upotrebljava, pre svega, kao lek za leenje organa za varenje, ree i organa za disanje. Aajkina duica ulazi u sastav mnogi lekoviti preparata koji se izrauju bilo u apotekama, bilo u /armaceutskoj industriji, a njeno etarsko ulje i timol daju se protiv crevni parazita, naroito protiv deji glista.

51
?reba naglasiti da ne treba kuvati majkinu duicu. ?o se ne srne initi, jer se lekoviti sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, brzo i potpuno izgube, izvetre. 2bog toga se preporuuje da majkinu duicu samo poparite kljualom vodom, odma poklopite, ostavite da stoji 2 sata. ?akoe moe se slobodno pripremati i jai aj jer majkina duica ni duom upotrebom ne izaziva nikakve znake nelagodnosti niti navikavanja. Narodna imena: babina dua, babja duica, bakina duica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, duiina, duika, materina duica, materka, tamjanika itd.

+ajoran - (riganum majorana s n> majorana hortensis

abiatae :#eet "ar,oram - "ar,olaine
Aajoran je dvogodinja ili viegodinja biljka, grmi" visok do * m. Stabljika je etvorouglasta, razgranata, siva, maljava. Listovi su vie dlakavi, do ( cm dugi, imaju kratku drku, po rubu su celi. Lupom se mogu videti ute takice 6lezde7 na listu, stabljici i cvetu. 1a vr ovima lisnati granica nalaze se cvasti sastavljene od sitni , beliasti ili ruiasti cveti"a koji su na osnovi skoro etvorouglasti. Airisa je posebnog i prijatnog, a ukusa aromatinog, toplog i nagorkog. Aajoran je poreklom iz zemalja oko zapadnog Aediterana. Aajoran je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra, slino nani, ali i kao zain. &roga se sastoji od osueni i iseckani nadzemni delova gajenog majorana u cvetu, Aajorana ortensis. Sastav: &roga sadri etarskog ulja, tanina i gorki materija. %lje je uto ili uto9zelenkasto, sasvim posebnog, blagog i aromatinog mirisa. Sadri terpena 6naroito terpinena7 i desnog terpineola. Upotreba: Aajoran je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra, slino nani. Spolja se daje u obliku lekovite masti ili alko olature kao nervinum, protiv zapaljenja koe i za leenje rana 6tanin i baktericidno dejstvo etarskog ulja7. <nae, glavni deo droge kod nas i u drugim zemljama =vrope se koristi kao aromatian zain. Narodna imena: babina dua, maurana, majeran, majuran, maurana, mezurana, miriijavak, sanseg.

+aslaak - -ara*acum o%%icinale

Compositae Can0elion - Pissenlit

52
Aaslaak je dugovena zeljasta biljka, koja raste kao korov svuda, a najvie po vlanim livadama. 0lana mesta se ponekad ute od iscvetalog maslaka. <z vertikalnog, dugovenog, vrlo razvijenog, malo razgranatog korena izbija rozeta od li"a polegla po zemlji. 1ema stabljike. $vetna drka je gola, uplja, nerazgranata, valjkasta, visoka *-) (' cm a na vr u nosi zlatnoutu glaviastu cvast sloenu od jeziasti cvetova. Aaslaak se razmnoava semenom koje vetar nosi kao padobrane, jer su semenke vrlo lake i imaju perjanicu. Svi delovi biljke su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlenog soka, koji obilato curi kad se biljka ozledi. Aleni sok je najgori, a u njemu ima najvie lekoviti sastojaka. Aaslaak nije otrovan. 5oren je dugaak do 2' cm, a debeo ',-)*,- cm, vretenast i valjast, spolja utomrk. Sve koren je pun belog mlenog soka koji obilato curi iz mleni cevi rasporeeni u koncentrine krugove. 5ad se osui, koren splasne, smeura se, izgubi oko (B: svoje teine i postane sivomrk. %zdu, a mestimino i popreko 6glava7 naine se pruge i nabori. Alene cevi su vrlo tamne, crnomrke. &roga je krta i tvrda. %kusa je gorkog. Sastav: ?araksacin i taraksacerin su dve gorke, u vodi rastvorljive eterozidne supstancije, koje se nalaze najvie u mlenom soku. % korenu ima jo i enzima, olima, etarskog ulja, smole, masni kiselina, mnogo inulina i e"era. % neosapunjivom delu masti ima /itosterola, iz koji su izolovani terpenski alko oli8 taraksasterol i beta9amirin. % listu ima inozita, sluzi, e"era, smole taraksacina. List bran u prole"e je najlekovitiji. Upotreba: 5oren maslaka, kao i sve druge gorke droge, pove"ava apetit i dobro deluje na varenje. Aaslaak je vrlo omiljen blag laksans protiv atonine dispepsije i diuretik. &aje se u obliku aja ili ekstrakta. Aaslaak je takoe prva prole"na salata koja je sve popularnija kao prva presna vitaminska rana, tako potrebna posle dugotrajne zimske suve rane. Aaslaak se upotrebljava u narodnoj medicini, pored ostalog Cza i"enje krviC, kao diuretik, protiv bolova ui i jetre itd. 1ema pouzdani podataka o upotrebi maslaka u doba .rka i #imljana. ;rvi ga spominju arapski medicinski pisci #azes i Avicena i od toga doba do danas maslaak se stalno upotrebljava, Grancuski naziv pissenlit ukazuje na dejstvo maslaka. Narodna imena: andraka, baba marta, bos9gologlav, verinjaa, vetrokaz, gluina, gologlavica, gorko zelje, grki dimac, deji lani", u"anica, u<janica, uljevica, utelj, uteljak, utenica, u"anik, u"enica, uanik, jovanak, kravlje cve"e, krme"e cve"e, maslaik, maslaica, maslanik, milosavka, mlekaa, mle, mleak, mleac, mlei", mleka, mliak, mljekaa, mljeka, obrnie, ovja mleka, popina pogaica, popino guvno, radi, salatua, sindirac, talijanska salata, trava od groznice.

+aslina - (lea europeae

8leaceae 8live - 8livier

53
Aaslina je dugoveno zimzeleno, krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlo razgranato drvo, visoko do *2 m. .aji se kod nas u ;rimorju. ;lod je jajolika kotunica, dugaka "#( cm, a debela *)*,- cm, gola, sjajna, takasta, zelena, zatim crvenkasta, a kad sazri, postane skoro crna. 5ao droga koristi se list, plod i ulje 63livae /olium, /ructus et oleum7. 3d nepotpuno zreli , zeleni maslina dobija se zelenkasto, naj/inije ulje, a od potpuno zreli , crni dobija se vie ulja, ali je ono slabijeg kvaliteta. % prole"e se beru mladi vrni listovi. Sastav: List8 /lavonski i drugi eterozidi, saponozidi, manitola, pirogalni tanini, e"eri, smole i /itosteroli. ;lod8 ulja, belanevina, loro/ila, manitola, eterozida i saponozida, glutationa, smole i voska. %lje se sastoji od oleina, linoleina, palmitina, stearina, ara idina i miristicina. 1eosapunjivog dela ima oko *+ i u njemu skvalena i vitamina A i =, vie u nepre"i"enom nego u prei"enom ulju, jer se ra/inacijom vitamini ve"im delom unitavaju. <ma i loro/ila i ksanto/ila, od koji potie boja ulja. Upotreba: 2bog sedativni , olagogni i laksantni osobina ulje se daje kao blago sredstvo protiv unog kamena, ne/ritini kolika, zatvora itd. &aje se i kao antidot u velikim dozama protiv otrova koji drae. %miruje suncem opeena mesta na koi. 1ijedno se ulje tako esto i raznovrsno ne upotrebljava u /armaciji < kozmetici za izradu masti, linimenta, /lastera, razni lekoviti ulja kao maslinovo. 2a is ranu je maslinovo ulje jo uvek najvie cenjeno i traeno. ;rotiv zatvora uzima se *)2 kaike izjutra. 2a isterivanje unog kamena (): uzastopna dana po 2 kaike pre spavanja. List se pije u obliku aja, ekstrakta i drugi preparata, kao e/ikasno sredstvo protiv visokog krvnog pritiska, jer iri krvne sudove. Narodna imena: vlastita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, ulje nika, uljika.

+atinjak - +elissa o%%icinalis

abiatae emon (alm - Citronelle

54

Aatinjak je viegodonja zeljasta biljka, visoka ('9*2' cm. Stabljika je uspravna ili se izdie, etvorouglasta, razgranata. listovi su naspramni, na peteljkama, jajasti, na rubu zupasti, malo dlakavi. $ela biljka, a posebno kada se list nagnjei, odaje jak, veoma prijatan miris, koji podse"a na limun te je poznata i kao Climun9 travaC. $vetovi su beli, plaviasto beli, bledoruiasti ili u"kasto beli, smetani u pazu u listova. Aatinjak je jedna od retki biljaka koja je istovremeno lekovita, mirisna, ukrasna, zainska, aromatina, medonosna i industrijska. #aste u pelinjacima, dvoritima, pored naselja, uz ograde i ivice, po umama itd. Gaji se i u kulturi kao lekovita i aromatina biljka, i u parkovima kao ukrasna biljka. $veta od juna do septembra, a razmnoava se semenom, ali se bolji uspe postie deljenjem busenova i rasaivanjem. veoma lako se gaji. 5ada se jednom matinjak zapati u vaem dvoritu ima"ete ga mnogo godina, jer je dugovena i vrlo otporna biljka kojoj odgovaraju svi tipovi zemljita i koja uspeno podnosi razne "udi klime i vremena. Nijedna mirisna biljka ne privlai toliko pele, a osobito maticu, kao matinjak. $tud mu i to divno narodno ime. atica se sva zanese i opije njegovim mirisom. Nai stariji pelari to dobro znaju, pa pomo%u matinjaka na jedan arhaian, veoma zanimljiv nain vra%aju roj pela koji je pobegao na neko drvo. Sastav: 3d matinjaka se najvie ceni list, jer u ostalim organima ima malo lekoviti sastojaka, osim u cvetu, ali je cveta malo tako da nema praktinu primenu. 1ajvaniji lekoviti sastojak matinjaka je vrlo lako isparljivo mirisno etarsko ulje. ?og ulja u listu ima vrlo malo, svega ','*)',*+, ali je ono tako prijatno i mirisno da se ovek prevari i poveruje da ga ima vie. ;oto se to ulje nalazi spolja, na listu u mikroskopski sitnim bradaviastim lezdanim dlakama, vrlo nenim i lomljivim, rukovanje matinjakom mora biti veoma paljivo. Ako se s njim stalno barata i prevr"e u toku rada, sve "e lezde pootpadati i matinjak "e izgubiti svaku lekovitost. List matinjaka se mora brati pre no to se na biljci pojave cvetovi, jer u to vreme li"e je najkrupnije i ima najvie etarskog ulja, koje je tada najmirisnije. Upotreba: Aatinjak je blag, dobar i veoma prijatan lek protiv nadimanja u organima za varenje, protiv neuralgije, isterije, neurastenije, gaenja, povra"anja i proliva, za jaanje organizma. Sam list matinjaka, a jo e"e pomean s gorkim travama 6kiicom, lincurom, gorkom detelinom, ajduicom, podubicom i dr.7, uspeno se daje slabunjavim za pojaavanje apetita, dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma. =tars ko ulje od matinjaka 6dobija se destilacijom s vodenom parom matinjaka pokoenog u /azi cvetanja7, je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u /armaciji ve", jo vie, i u industriji par/ema, i kozmetike. Narodna imena: arbaroa, arbaroza, limunada, limunka, majina ljubica, maternjak, mateina, matiina, matija travaE matinik, matinjak 63r/elin7, matinjaa, matoina 6$rnogorac7, matrik, matrnjak, maca 60uk7, medeni list, medenka, medenjka, medoper, melisa, meta marije, mlisa, nana, pitoma metvica, pelarica, pelina ljubica, pelinak, pelinska ljubica, pelinja ljubica, pelinja meta, pelinja metva, pelinja metvica, pelinja trava, pelinjak, pelnik, pelnjak, peloperka, pelja ljubica, peljena ljubica, penilak, rojevmica, cica9maca, elina ljubica 60uk7, elina trava, elinjak, elna ljubica, elnjak, eljena ljubica 60uk7, rniva.

+iloduh - & ssopus o%%icinalis

abiatae '%ssop - '%sope

55

Nbunast, mirisan, dekorativan polugrm, visok do ,' cm. Stabljike su u donjem delu odrvenjene. 3brasle su duguljastim, lancetastim naspramnim listovima (9(,- cm dugakim i ,9D mm irokim, s obe strane pokrivenim sitnim lezdama s etarskim uljem. $vetovi su sakupljeni u klasaste cvasti u gornjem delu stabljike i granica. $vetovi su plavi, ljubiasti, ree ruiasti ili beli. $veta od juna do septembra. !asprostranjenost. ) 1a suvim i toplim mestima, naje"e na krenjakim stenama. .roga> ) $vetne granice 6KOssopi summitas7. Sastav. ) Ailodu sadri /lavonski eterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko ',2+ olina, pektina, sluzi, /itosterola, tanina, e"era, razni soli, osobito kalijum9nitrata i ',- T*+ etarskog ulja. Upotreba. ) Kronian bron it, astma, i kao stoma ik. 1ajvie isopa se potroi za destilaciju etarskog ulja koje se koristi u /armaciji, par/imeriji i kozmeticiE delu je kao dobar antiseptik. Spravlja se aj, sirup, ekstrakt i tinktura. Narodna imena. ) ;ored ve" navedeni , evo jo nekoliko8izop, blagovanj, veljendu , vusak, glagoran, iop, iop, osipant, pravi vrisak, sipan, isop, crkvinjak, atrajka, ipamt.

+iro<ija - Anethum graveolens

Umbellifarae Cill - Aneth

56
Airodija je svima dobro poznata zainska mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnoava po vrtovima. &oma"ice stavljaju li"e mirodije u krastavce za zimu 6u vodi7, sosove i drugo, a plod se, na alost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od li"a. $ela biljka i plod imaju svojstven prijatan zainski aromatian miris i zainski ukus. &roga je zreo plod, ree vr ovi granica u cvetu 6Anet i /ructus et summitas7. Sastav: % zrelim plodovima ima (9:+ etarskog ulja, masnog ulja, oko *>+ azotni jedinjenja i oko ,+ pektina. .lavni lekoviti sastojak je etarsko ulje 6Anet i aet eroleum7, koje se kod nas proizvodi destilacijom s vodenom parom samleveni zreli plodova. Svee ulje je skoro bezbojna, lako pokretljiva tenost prijatnog i jakog mirisa na miroiju. .lavni sastojak ulja je limonen 6do D'+7, a zatim karvon 6najmanje ('+7. Upotreba: Airodija je, pre svega, dobar, nekodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupaan zain. ?o je istovremeno i lek koji se vekovima us peno koristi protiv gasova, nadimanja, teko"a u organima za varenje. Pripremaju se slede8i ajevi: aj za bolje varenje i protiv nadimanja8 po 2' g plodova od mirodije, anisa, moraa, angelike i kima, pomea se, pa se od toga uzme * kaika, popari sa 2'' g kljuale vode, odma poklopi, dri pola sata na tednjaku, ali da ne vri, odlije i popije posle jela. &tarsko ulje8 *' kapi stavi se na kocku e"era, pojede i zalije aom vode. 3tklanja gasove i neprijatan zada iz usta. 'aj za spavanje8 po 2- g mirodije, matinjaka, melja i odoljena pomeati i spremiti aj kao pod *. ;iti uvee pre spavanja. (a leenje hemoroida )uljeva*8 *' g miroije popariti sa 2'' g kljuale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. <stovremeno spraviti jak aj8 2- g mirodije popariti sa 2-' g kljuale vode i posle 2 sata odliti, pa tim ajem se svako vee zapitati. < jedno i drugo vriti u toku , uzastopni dana. Narodna imena: anita, dil, kopar 60uk7, koper, kopra, kopr, kopri", mi rodija, mirodija 60olni7, mirudija, sladki jane, smrdilj.

+ora - =oeniculum vulgare

Umbelliferae - 7ennel - 7enouil

57
Aora je vrlo vana lekovita, aromatina, zainska, medonosna, ran<jiva i industrijska biljka. Aora je dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka. #aste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora. Aora ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata, visoka l92 m. Listovi su igliasto9 konasto deljeni kao u mirodije. %opte, mora lii na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snaniji i ve"i. $vasti su udruene u guste i velike titove na vr u stabla i ogranaka. $vetovi su uti. $ela biljka je jakog i prijatnog mirisa, to se bolje oseti kad se meu prstima rastrlja. %kusa je slatkog i vrlo aromatinog. 2ato mora mestimino kod nas na zivaju Islatka mirodijaJ. Loije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, nji treba odbaciti. Aalo je topli zemalja koje ne gaje mora. 5od nas se najvie gaji u 0ojvodini. Seje se u martu na rastojanju :'F:' cm. Aora trai duboku, dobru zemlju i mnogo toplote. ?reba birati sunan poloaj zati"en od ladni vetrova. .aji se kao trogodinji usev. @ere se zreo plod, koji je zreo kad se na njemu pojave sive pruge %kusa je vrlo prijatnog, slatkog i aromatinog, a mirisa je ta koe prijatnog, svojstvenog i aromatinog. Sastav: Aora je vrlo sloenog emijskog sastava. 1osilac lekovitosti je mirisno etarsko ulje. 3sim etarskog ulja, u plodu moraa ima belanevina, masnog ulja i e"era, zbog ega je mora vrlo ranijiv. % slatkom, rimskom morau ima vrlo malo ili uopte i nema /en ona. Sva ulja s malo /en ona imaju mnogo anetola i zbog toga su vrlo blagog i slatkog ukusa. .lavni sastojak svi delova moraa je etarsko ulje, a u tom ulju nosilac prijatnog svojstvenog mirisa, slatkog ukusa i znatne antiseptike mo"i je anetol. Anetol daje ulju sladak ukus i prijatan blag miris na anis. Upotreba: upotreba moraa i njegovog mirisnog etarskog ulja vrlo je esta i raznovrsna. &aje se sam plod moraa ili u meavini s drugim lekovitim biljem slinog dejstva, pre svega za leenje organa za varenje i disanje, za jaanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnora, pre svega, slui za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. .otovo svi ajevi i slini lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugi tegoba, nastali od nagomilani gasova u organima za varenje, sadre kao glavni i obavezni sastojak mora. <sto tako, i lekovi koji treba da olakaju iskaljavanje, uvek sadre manje ili vie moraa. Aora ima i vanu pro/ilaktinu mo". %potreba moraa kod nas je neop odna, jer mi jo uvek jedemo mnogo pasulja, kupusa i drugu kabastu ranu s mnogo celuloze koja se teko vari i zato izaziva ne male tegobe u organima za varenje. 1ajvie moraa troe destilerije etarskog ulja, jer iz godine u godinu raste potronja ovog ulja za proizvodnju likera, bombona i drugi poslastica i sredstava za uivanje. Narodna imena: anason, divlja miroija, komora, kopar, koroma, mi rodija krupna, mora, moraa, pitomi mora, razijan, sladki ani, sladki ja ne, sladki janu, slatki kopar, slatki mora itd. Aastika ili rakija anasonlija 6u .rkoj IuzoJ7 pravi se od slatkog moraa koji se u Aakedoniji naziva anason. &odaje se i malo smole mastiksa, tako da rakija dobije svojstven miris i ukus. 5ad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvija se svojstven miris. Aastiku cene i svakodnevno troe razni narodi u toplim krajevima, osobito oko Sredozemnog mora, a najvie muslimani od .ibraltara do <ndonezije. &obro spravljena mastika je vrlo prijatan i koristan napitak pod uslovom da se umereno troi, jer ima sva blagotvorna svojstva moraa.

Nana pitoma - +entha * piperita

abiatae Peppermint - "enthe poivree

58
;itoma, paprena, ljuta ili gajena nana ) entha piperita L.7 je vanija od svi drugi vrsta nane 6rod entha*, jer je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija, naroito engleska crna nana CAiamC. Stabljika je visoka oko -' cm, razgranata i etrovouglasta. Stabljika, lisne drke i nervi su mo dri ili su <jubiasto9 crvenkasti, osobito u prole"e kad nana nie iz zemlje. Listovi su dugaki (9S cm, jajasto9 kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje blei, pri dnu se suavaju u drke dugake do * cm. ;o obodu su nejednako zupasti. .lavni nerv je vrlo istaknut. $vetovi su sitni, <jubiasto9crveni i udrueni u viespratne prljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. 1ana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najvie etarskog ulja, od ega uglavnom i potiu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. 5od nas, naroito u @anatu, @akoj i Srbiji pored Aorave i Save gaji se izvrsna nana. 2a odgajivaa lekovitog bilja nana je jedna od najkorisniji biljaka. 3na je lekovita, mirisna, medonosna, zainska i industrijska biljka. 5ao i ostali ibridi, i pitoma nana se ne razmnoava semenom, nego samo vegetativnim putem8 stalonima. 5ad se jednom primi, nana se, slino jagodi, brzo iri i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranati podzemni stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. 1ana trai najbolju vrtnu zemlju, #asauje se u martu. @erbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vriti po najlepem vremenu. Suvie mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. ;recvetala biljka daje manje ulja i loijeg kvaliteta. Sastav: 1ana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najvie etarskog 6isparijivog7 ulja, od ega, uglavnom, i potiu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. 3sim isparljivog 6etarskog7 ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osveava i ladi 6zbog prisutnog mentola7, u listu ima i malo tanina 6opori , tavski materija7, gorki i drugi korisni sastojaka, zbog ega je dejstvo ove biljke viestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako iroka. Upotreba: 1ana se upotrebljava kao prijatan, blag i nekodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i greva, protiv tekog varenja, kao stoma ik, nana ulazi u sastav ajeva za leenje ui. 1anino ulje ima slaba anestetika svojstva i prijatan miris koji osveava, zbog ega se upotrebljava i protiv gaenja i povra"anja. #astvor ulja u alko olu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Aentol, naime, drai nerve u koi, lako isparava i zbog toga ladi. +orta , itcham, 1ana se ne sme kuvati, ve" samo preliti kljualom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. ;itoma nana je potpuno nekodljiva, korisna je protiv munine tokom putovanja, ovo je od posebnog znaaja za osobe s poreme"enim varenjem, prolivom, grevima, neprijatnim zada om iz usta itd. 1ana moe da bude i odlian zain, sa pasuljem itd. Narodna imena: @ela nana, dimljus, janjeka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica 60uk7, nana 60uk7, nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana.

59

List nane, s leva nadesno *9peppermint6ment a piperita7, 29=au de $ologne mint 6A. citrata7, (9Lapanese mint 6A. arvensis var. piperascens, also knoUn as var. japonica7, :9 orsemint or silver mint 6A. longi/olia7, -9Aoroccan green mint 6A. spicata7, ,9pineapple mint 6A. suaveolens7 and D9$arint ian mint 6A. austriaca7

Neven - Caledula o%%icinalis

Compositae "arigol0 - :ouci
1even je jednogodinja, ree dvogodinja, ukrasna biljka, visoka do -' cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sede"i, produno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. 1a vr usvake grane je mirisna, najes"e narandasto uta cvast sa jeziastim cvetovima. $veta od juna do novembra, razmnoava se semenom koje se seje u jesen ili prole"e. ;o poreklu je mediteranska biljka, kod nas se svuda gaji kao omiljeno narodno cve"e. 1even se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tzv. CdupleC cvasti jake narandaste boje. $vet treba brati po suvom i sunanom vremenu i to pre osuiti na jakoj promaji da to bolje sauva divnu prirodnu boju i miris, jer se droga ceni pre svega prema izgledu, boji i mirisu. Sastav: % osuenom cvetu nevena ima etarskog i masnog ulja, kauuka, smole i razni karotenoidni boja, sluzi, e"era, belanevina, /itosterola, salicilne kiseline, enzima i razni soli. Upotreba: 1even se upotrebljava spolja i iznutra, vie u narodnoj nego u naunoj medicini. 1even je blag antiseptik. % obliku aja, tinkture ili masti upotrebljava se za leenje neki koni bolesti, osobito impetiga, opekotina, ireva, liaja, uboda osa, za znojenje itd. 4ajem ili tinkturom razblaenom s ( dela prokuvane vode pere se obolelo mesto, a zatim mae ovim melemom8 *' g nevenove tinkture dobro se pomea sa smeom od po 2' g lanolina, vazelina i cinkoksida. Narodna imena: Nutelj, ;rstenac, 2imorod, 3gnjac, 0rtleni 1even.

60

(8u-ne8u - Capsella bursa pastoris

Cruciferae :hepher0=s purse - (ourse a pasteur
#usomaa je jednogodinja jli dvogodinja zeljasta biljica, visoka do :' cm. ;rizemno li"e je krupnije, perasto izdeljeno i gradi rozetu, a ono na stabljikama je vrlo sitno i obu vata stabljiku, duguljasto, iljasto i po obodu celo. .ornja polovina stabljike je poretko obrasla sitnim belim cveti"ima razne starosti tako da se na vr u nalaze pupoljci, ispod toga otvoreni cvetovi, a jo nie plodovi kao sitne trouglasto9srcaste <juice, koje, kad sazru, pucaju na dva ava, odakle ispada mnogobrojno sitno seme crvenkaste boje, pomo"u koga se biljka rasejava na sve strane. $veta od ranog prole"a do pozne jeseni. #aste svuda, kao korovska biljka, a naje"e po naseljima, pored torova i po obraenom i neobraenom zemljitu, od nizijskog do planinskog pojasa. #azmnoava se semenom. 3"u9ne"u je biljka bez mirisa, pomalo ljutog ukusa, kao i sve krstaice zbog prisustva sumporni eterozida. Sastav: 3"u9ne"u sadri organske baze tiraimin, olin i acetil olin, verovatno kao proizvodi razlaganja nedovoljno poznatog i emijski nepostojanog alkaloida 6bursin7. <ma malo sumporni i /lavonski eterozida, inozitola, tanina, razni organski kiselina, saponozida, vitamina $, i drugi sastojaka. Upotreba: 5oristi se za leenje mokra"ni kanala, niskog krvnog pritiska, groznice, unutranjeg krvarenja materice i obilni menstruacija, kao i protiv kamena u bubregu. % srednjem veku se cenila za leenje razni krvarenja, danas se koristi u narodnoj i u omeopatskoj medicini, kao emostatik u porodiljstvu, posebno protiv krvarenja vena na nogama. #usomaa nije otrovna i ne izaziva naviku duom upotrebom. % apoteci se od rusomae prave tinktura, ekstrakt i drugi galenski preparati. Narodna "mena: #usomaa, tar"uak, o"u9ne"u, devojaka trava, pastirska torbica, babine gnjide, bobulica, gusumaa, kosomaa, krvavka, makino srce, poljska preslica, torbiica, urjen.

61

(man - "nula helenium

Compositae &lecampane, inula - $ran0e aune
3man je dugovena, snana, impozantna zeljasta biljka, visoka do 2 m. Stabljika je malo razgranata i obrasla krupnim dugakim, ovalnim listovima, a na vr ovima stabljike i ogranaka stoje ute, do D cm velike glaviaste cvasti. < cevasti i jeziasti cvetovi su ute boje. $veta u leto, poev od svoje druge godine. Semenke imaju perjanicu kao i mnoge druge kompozite, te i vetar lako i daleko raznosi. 1a taj nain se vri prirodno razmnoavanje omana. 3man raste kao korov po vlanim livadama, kraj potoka i reka, pored puteva, elezniki pruga i kanala, u ivim ogradama, na obodima uma i vinograda. % jesen ili rano u prole"e kopaju se rizom i korenje 6<nulae radiF7 od biljke starije od 2 godine, dobro oisti od zemlje, opere ladnom vodom i oisti od natruli delova. &roga se sastoji od korena i malo rizoma. 1e treba kopati ni suvie mlado ni previe staro korenje. ;rvo je vodnjikavo, a drugo drvenasto. 3man je osobitog, aromatinog mirisa, nagorkog i <juto9aromatinog ukusa. Sastav: 3man sadri etarskog ulja, gorke materije, /ruktoze i mnogo inulina. % omanu ima i drugi /ruktozida8 pseudoinulma, inulenina i dr. <z etarskog ulja se izdvaja kristalna bezbojna masa bez mirisa 6stearopten7, koja se sastoji iz alantolaktona, izoalantolaktona, di idroizo alantolaktona i alantolne kiseline. ?eni deo ulja se sastoji iz alantola, koji ima prijatan miris na nanu. % ulju ima i azulena. Upotreba omana u medicini je raznovrsna. ;rijatan antiseptik organa za disanje. %potrebljava se protiv bron itisa, kalja, velikog kalja i uopte za leenje organa za disanje. &aje se za ureivanje menstruacije, protiv neki koni bolesti 6suvog liaja i svraba7, uloga, reumatizma, kao stoma ik itd. 3manovim dimom rasteruju i komarce, jer deluje kao insekti/ug, zbog ega ulazi u sastav razni repelenata 6ulje7. Narodna imena: pitomi oman, beli oman, alajt, alant, aman, amanovina, veli koren, velika trava, veliki koren, veliko zelje, veljezelje, voman, devesilje, ivanjsko zelje, injula, kravski korjen, lepu , obratica, obrati, ovlika, ovnak, ovnika, oman grmika, omanika, omanov koren, tusti koren.

(rah - 2uglans regia

62 3uglan0aceae 2alnut tree - >o%er commun

3ra je listopadni drvo, visoko do (' m, prenika stabla do 2 m. 5ronja je retka velika sa dosta jakim glavnim granama. Listovi su bVna dugin i jakim peteljkama, naizmenini, neparno perasti, obino sa -9S listi"a. Listi"i su epileptini, sjajno zeleni, celog oboda i zailjeni. Auki cvetovi su u"kasto zeleni, sakupljeni u debelim i dugim vise"im resama. Nenski cvetovi su pe arskog oblika, nalaze se na ovogodinjim zelenim granama i lie na pupoljke. 3ra cveta u maju i aprilu. Sre"e se u prirodnim umama, uglavnom u niim i toplijim krajevima. Anogo vie je rasprostranjen kao gajena kulturna biljka. za teva duboka, neto vlanija, krenjaka zemljita. osetljiv je prema mrazu od koga esto strada. % junu i julu beru se paljivo po suvom vremenu zdravi, neozleeni, soni, mladi, zeleni listovi i sue bez prevrtanja u vrlo tankom sloju. 3zleeni, na zemlju otpali, stari ili u jesen brani listovi su neupotrebljivi. Sveto drvo Lupitera 6Lovis glans7, ora je jo u antiko doba esto upotrebljavan u medicini i kao i danas sluio narodu za leenje i u druge svr e. !irenju ora a iz june =vrope na sever najvie je doprmeo 5arlo 0eliki naredivi obavezno saenje ora a i ostali vo"aka na dravnim imanjima. 3ra je viestruko korisna biljka, plodovi su jestivi, veoma ranljivi i ukusni, od nji se spravlja ulje. Listovi, kora i zeleni omota se koriste za bijenje vune, pamuka i drveta. &rvo je cenjeno u rezbariji i stolarstvu. Sastav: 3ra ov list sadri vrstog etarskog ulja u"kaste boje, mirisa na katran, tanina, galne i elagne kiseline, juglandina, materije ljutog i gorkog ukusa, juglona 6oksi na/to inona7, supstancije koja na vazdu u prelazi u o/csijuglon ili dioksi9na/to9 inonE inozitola, gume i dr. Upotreba: 5ao i ljuske, tako je i li"e mnogo bolje upotrebiti odma , jo dok je zeleno i svee, za izradu sirupa, ekstrakata i drugi galenski preparata, jer sadri neraspadnute lekovite sastojke. Suenjem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepostojana /enolska jedinjenja, koja pod uticajem enzima melanogenaze pocrne, posmee. &roga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv skro/uloze, katara eluca i creva i razni drugi bolesti u obliku aja. Spolja ga upotrebljavaju uglavnom za obloge i kupanje, protiv upale oiju, kroninog ekcema i zagaeni rana, ulja za kosu i dr.. Aladi, zeleni orasi 6Luglandis immaturi /ructus7 imaju vrlo mnogo vitamina $ i drugi vitamina i /enols/ci jedinjenja, te se takvi stavljaju u med kao CslatkoC koji predstavlja pravu riznicu vitamina i daje se bolesnicima, slabunjavoj deci i malokrvnim osobama. Svi delovi biljike kad se trljaju, na vazdu u posmee, pocrne i oboje prste tamnom, mrko9 crnom bojom koja se teko skida. 1a toj osobini se osniva izrada takozvanog Iora ovog uljaJ za mazanje koe pre sunanja. Narodna imena: ar , bijeli ora , laki ora , ora, oraj, orak, orev, ore , ori , orje , urev.

Pasuljevina - Phaseoli legument

63 Papilionaceae (ean - 'aricots sec

;asulj je donesen iz Amerike. 5od nas se gaji u ogromnim koliinama u raznim varijetetima, jer je puno kori"en u is rani. Aeutim pasulj je i lekovita biljka. % lekovite svr e upotrebljava se zrela ma una bez semena )-haseoli legumen, -haseoli corte. fructus* od pasulja uavca 6ne pritkaa7. Aa une pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa. Sastav: % pasulju ima arginina, koji je gvanidin al/a aminovalerijanska kiselina. Arginin deluje slino sintalinu, jednom sintetinom antidijabetskom sredstvu ije je dejstvo slino dejstvu insulina, ali je slabije, sporije i dugotrajnije. <ma jo i tirozina, tripto/ana, leucina, olina, alantoina, trigonelina, asparagina, kalijuma, kremene i /os/orne kiseline, vitamina $, monoamino9masni kiselina i emiceluloze koja idrolizom daje galaktozu, arabinozu i malo /ruktoze. % nedozrelim ma unama ima inozitola, zbog ega ma une jaaju srce 6srana analeptik7 i reguliu promet kalcijuma. % * kg mladi ma una ima oko ',(- mg nikla i ','- mg kobalta. Upotreba: ma une od pasulja su lek protiv e"erne bolesti. Smanjenje e"era u krvi je i eksperimentalno, kliniki dokazano. &roga deluje i diuretino. %potrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokra"ni puteva. Narodna imena8 baulj, beli gra , beli pasulj, bijeli gra , bob, gra, grav, grag, gra 9golubnjak, gra 9rogai", gra 9ronjak, gra 9 taka, uti pasulj, laki bob, opaki gra , paulj, pasulj puzavac, pasulj taka, paon, pauljak, pletenac, poanj, pritinjak, pritka, prianac, prianik, smiag, t kljanac, trklja, /auo, /aol, /azoli, /asolj, /asul, /aon, /rolj, dora.

Pelen - Artemisia absinthum

Compositae

64 2orm#oo0 - Armoise absinthe, Absinthe

;elen je dugovena, zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka ',- do l,- m. $ela biljka je obrasla mekim, svilastim dlaicama zbog ega izgleda srebrnastozelena. $veta u leto. Li"e je beliasto, svilasto, pokriveno gustim, kao kadi/a mekim dlaicama. ;rizemno li"e je krupno, troperasto i ima dugake drke. Li"e na gornjem delu stabljike ima kratke drke, dvoperasto je ili jednoperasto, a okrajci su lopatiasti ili kopljasti. Li"e uz cvast je celo, bez drke, slino bodlji. < stabljika je dlakava. $vasti su udruene u ravaste metlice s malim, loptastim, u preniku oko ( mm velikim utim glavicama na kratkim drkama. 1a dlakavom cvetitu ima mnogo cevasti , uti cveti"a sa lezdama napunjenim uljem. ;elen raste kao korov po poljima, meama, kraj puteva, po zaputenim i neobraenim mestarna, a naroito po suvim, sunanim, plitkim i kamenitim padinama. "storija: ;elen je jedna od najstariji i najvie cenjeni i upotrebijavani lekoviti biljaka. Aalo je naeg lekovitog bilja koje se oduvek, bez prestanka, tako esto upotrebljava za lek kao pelen. %potrebljavali su ga jo stari =gip"ani pre nekoliko iljada godina. 1ema oveka koji ne zna za pelen. Anogi biljku i ne poznaju u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen, simbol gorine i emernosti. < dok je u nas pelen simbol jada i emera, dotle su nekad #imljani na 5apitolu, pre i iznad svi priznanja i poasti, pobednike, najbolje sportiste napajali napitkom od pelena, ubeeni da je to najvia nagrada za pobednike, jer im se, po tadanjem s vatanju, obezbeuje dobro i veno zdravlje, najve"e zemaljsko blago. %ostalom, i latinski naziv pelena ima simbolino znaenje, tj. ime biljke treba da deluje psi osugestivno na oveka, da veruje da "e biti zdrav i io. Antiki naziv potie od grke reci artemis, to znai zdrav, dakle, ukazuje na to da su biljke ovog roda 6/rtemisia7 lekovite. ?ako se moe i objasniti da je naziv dat po boginji /rtemis, zatitnici ena, jer je jedna biljna vrsta ovog roda upotrebljavana za olakavanje poroaja. Sastav: ;elen sadri dve gorke kristalne supstancije8 apsintin i anapsintin. <ma oko ',-+ etarskog ulja. Apsintin je veoma gorka neotrovna materija. 2bog apsintina se pelen upotrebljava kao lek. =tarsko ulje je gorka, ljuta, otrovna, plavkasta ili zelena a kasnije mrka tenost. ;lavkasta boja potie od prisutnog azulena, zbog ega pelen deluje kao anti/logistik, tj. lek protiv razni zapaljenja sluznice i koe. %lje je otrovno zbog ketona tujona, koji se naziva jo i apsinton, tanaceton ili salvion, jer se nalazi i u ulju od vratia 6?anacetum o//icinale7, ruje i salvije. Upotreba: ;elen je tipino gorko aromatino sredstvo. &aje se u obliku aja, tinkture i ekstrakta, sam ili zajedno s drugim gorkim drogama za izazivanje apetita, kao digestivno 6poboljava varenje7 i karminativno sredstvo 6odstranjuje gasove iz creva7, protiv crevni parazita 6vermut potie od vermis W crv7, za ureivanje menstruacije, protiv e"erne bolesti, za jaanje, protiv groznice, padavice 6epilepsije7 itd. 1aje"e se pije nezaslaen aj pre jela. 2abeleena su ronina trovanja usled dugotrajne svakodnevne upotrebe pelinkovca 6Xermut, absint e7. Narodna imena: beli pelin, vermut, pelenak, gorika, pelim, osena.

Per)un - Petroselinum sativum

Umbelliferae - Parsle% - Persil

65
;erun je dvogodinja zeljasta, aromatina biljka, poreklom iz zemalja oko istonog dela Sredozemnog mora, odakle se rairio po svim zemljama june =vrope. .aji se kao omiljena zainska biljka. Sastav: % plodu peruna ima etarskog ulja, masnog ulja, aleurona, tanina, ute boje i glikozida apiina. Apiin idrolizom daje glikozu, apiozu i apigenin 6jedan trioksi/lavon7. -etroselini oleum je etarsko ulje dobijeno destilacijom pomo"u vodene pare iz smrvljeni plodova peruna. ?o je bezbojna, levogirna tenost, koja jako prelama svetlost. Airisa i ukusa na perun. % ulju ima jo i mali koliina /enola, alde ida, ketona i palmitinske kiseline. -etroselini radi., perunov koren ima slinog etarskog ulja, apiina, e"era i sluzi. 0olium -etroselini recens, sve perunov list sadri, pored etarskog ulja, vrlo mnogo vitamina $ Upotreba8 ;erunov plod i njegovo etarsko ulje deluju diuretino. Ledno vreme apiol se koristio kao sredstvo za pobaaj i ureivanje menstruacije. ;erunov koren se upotrebljava kao diuretik i zain. Narodna imena: ak, a, vrtlenski petrusin, perin, magdanos vrtnja zelen, majdonos, patesimul, petroelj, petrusilj, pitomi petrusin, prun.

Petrovac - Agrimonia eupatoria

!osaceae - Agrimon% - Aigremoine
;etrovac je trajna zeljasta biljka. #aste svuda po zaputenim obroncima i poljima. $veta od juna do septembra. Listovi su perasto deljeni. $vetovi su sitni, uti, a plod je sitan iak. $ela biljka je opora, gorka i malo mirisna. ?ipina taninska droga koja deluje slino podubici i travi od srdobolje. @ere se gornji deo biljke u cvetu. %potrebljava se kao narodni lek za leenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skro/uloze, katara eluca i creva, oboljenja ui i jetre, belog pranja i koni bolesti. ;ripremaju se slede"i ajevi8 *.;oznati doma"i lek za uticu jeste aj od petrovca8 ( gr iseckanog suvog li"a popari se s 2 dl vrele vode i ostavi u pokrivenom sudu *- minuta. 1a dan popijemo ( olje vru"eg aja u gutljajima. 2.4aj pomae i kod uni kameni"a8 *' biljke popa rimo s - dl kljuale vode i pustimo da kratko provri. 5oliina je za ceo dan. ;red svaki glavni obrok popijemo po solju aja. (.;rotiv proliva pomae ajna meavina od jednaki koliina petrovca, ajduke trave i kamilice. Ledna supena kaika ove ajne meavine popari se oljom prokljuale vode i ostavi pokriveno jo *- minuta. 1a dan se piju 29( olje toplog aja. :.;ri upali krajnika uzmemo - gr petrovca i - gr lista od ora a, ovo popariti s 2 dl kljuale vode. %zima se za grgljanje. Narodna imena: ranjenik, oviji iak, kostolom, trava od poseke.

Pirevina - Agrop ron repens

$ramineae Couchgrass - Chien0ent commun

66

;irevina je trajna zeljasta biljka, visoka ,' )*2' cm. Stabljika je uspravna i na njoj su tanki, uski, pljosnati, dugaki i pod prstima grubi listovi. $vetovi su udrueni 6D)>7 u uspravne, tanke, guste klasove dugake oko *' cm. $veta celog leta. #izom 6.raminis r izoma7 se kopa u jesen, odma opere ladnom vodom, oisti od sitni ilica i sui. #izom pirevine je vrlo dugaak, vitak i savitljiv, 2)( mm debeo, sjajan, kao slama u"kasto9beliast i uzduno prugast. #astojanje izmeu kolenaca je uplje i iznosi oko 2)- sm. %kusa je sladunjavo9 otunog. ;irevina je dosadan i ilav korov po njivama i vlanim poljima. #izom je vrlo razvijenE biljka se uglavnom rizomom razmnoava i tako zakorovljuje polja i nanosi tete naoj poljoprivredi. Sastav: % drogi ima oko >+ triticina. ?o je polisa arid 6levulozan7 koji idrolizom daje /ruktozu 6levulozu7.

?riticin, slino inulinu, nalazi se rastvoren u "elijskom soku. <zgleda da ga ima i u nekim drugim gramineama. % rizomu pirevine ima jo i malo saponina slabe emolitike mo"i, sluzi, gume, levuloze, inozitola, dva eterozida 6gliko zida7 koji idrolizom daju vanilin, vrlo malo etarskog ulja, soli, meu kojima silikata i malata kalijuma i kalcijuma. Yelije epiderme su inkrustirane kremenom kiselinom. 1ema skroba. Upotreba: ;irevina je slab diuretik. 3d nje se izrauje &.tractum 1raminis. ;retpostavlja se da kalijumove soli i saponini izazivaju diurezu. Spremaju se slede"i ajevi8 @> ,aj protiv artritisa: po (' gr rizoma pirevine, korena peruna, rastavi"a, lista koprive, ajduke trave i ma une pasulja. 4etiri supene kaike ajne meavine sipati u (B: litra kljuale vode i malo prokuvati. 3staviti da odstoji * sat. 4aj piti u gutljajima e"e u toku dana A> Protiv $akreavanja krvnih sudova: po 2' gr korena lincure, biljke ajduke trave, list al/ije, list bele imele, koren maslaka, koren odoljena i koren pirevine. &ve supene kaike ajne meavine preliti sa pola litra ladne vode. 1e ka vri 2 minuta. 4aj piti e"e u toku dana. Narodna imena: pirika, pirovina, bored, vornica, galac, glistnik, zubaca, kalac, perjovica, pir, pirak, piree, puzava pirika, tkalac.

Plunjak - Pulmonaria o%%icinalis

(oraginaceae ung#ort - Pulmonaire

67

?rajna, zeljasta, grubo dlakava biljka, visoka *-)(' cm. Listovi su pegavo proarani. $vetovi su na vr u drke, ruiasti, crveni i najzad modri. $veta od marta do maja. #aste po gustim brdskim i planinskim umama. %potrebljava se list, ree cela biljka u cvetu )-ulmonariae folium et herba*. Sastav: ;lu"njak sadri oko D+ tanina, zatim gume, saponozida, kiselu smolu, ulja i oko *+ rastvorljivi i oko (+ nerastvorljivi silikata. Upotreba: 5oristi se kao ekspektorans, antidiaroik i diurelik, kao i ve"ina drugi biljaka iz iste /amilije8 =c ium vulgare L. 6vuji rep, lisiina, lisiji rep7, Lit ospermum o//icinale L. 6vrapseme, vrapije seme, divlja proja7, LOcopsis arvensis L. 6zavratnica, krivo ija7, Anc usa o//icinalis L. 6volovski jezik, paije gnezdo, runjava trava, rumenilo7, @orago o//icinalis L. 6boraina, borac, pore, kosmelj7, SOmp Otum o//icinale L. 6gavez, crni gavez, volujski jezik, crni koren, plju, opaica7 i dr. 3ve biljke rastu svuda kod nas, nisu otrovne i nekad su bile mnogo vie upotrebljavane nego danas 6dokaz i latinsko ime o//icinalis W lekovit7. ;ripremaju se slede"i ajevi8 *. 4aj za lake iskaljavanje8 po 2- gr lista belog i crnog sleza, plu"njaka i ploda moraa pomeatiE * kaiku smee popariti sa 2'' gr kljuale vode, poklopiti i kada se smlai, ocediti i toplo popiti zaslaeno medom, ovo ponavljati :9- puta dnevno. 2. 4aj za lake iskaljavanje8 po *' gr plu"njaka, majkine duice, korena belog sleza i crnog gaveza, cveta podbela i divizme pomeati. $elu koliinu ove meavine popariti sa pola litra kljuale vode, poklopiti i posle > sati ocediti i pomeati sa pola kilograma lipovog ili planinskog cvetnog meda i to piti svakog sata po kaiku. Narodna imena za plu"njak8 medunika, medunjak, medunica, velikdane, veligdene, velik9 danak, grudnjanka, kudravac, lisjac, lisac, medunak, medunie, plu"nica, cigerinjak.

Podbel - -ussilago %ar%ara

Compositae Coltsfoot - *ussilage, pas-0@Dne

68

;odbel je mala zeljasta dugo vena biljka s vodoravnim rizomom. $veta krajem zime i rano u prole"e, dok se ne pojave listovi. 1a vr u svake cvetne drke stoji po jedna uta glaviasta cvast prijatnog mirisa. ;o obodu su cvetovi jeziasti, a u sredini cevasti i imaju venac dlaka. 3suen list je vrlo lomljiv. $eo list je *')*> cm dugaak, okruglasto 9srcolik, po obodu razdaleko vijugasto9zupast, ima do *' cm dugaku, manje vie ljubiastu peteljku iz koje, kao prsiti na ruci, izbijaju -)*' nerava. S lica je list tamnozelen i go, a s nalija beo od mnotva dugaki vunasti dlaka. Aladi list je s obe strane dlakav. List je nagorkog i sluzavog ukusaE bez mirisa. Listovi podbela se poinju razvijati tek kad biljka precveta. ;odbel raste svuda, a najvie na novoj vlanoj ilovai, na novim nasipima, pored puteva, izvora, potoka, kanala i na vlanim njivama. $vet se bere rano u prole"e, a list krajem prole"a i poetkom leta. Sastav: % listu podbela ima dosta sluzi, vrlo malo gorke materije 6glikozid tusilagin7, /lobatanina, gailne kiseline, inulina i /itosterola. $vet podbela je slinog sastava. Upotreba: ;odbel ulazi u sastav plu"nog aja kao sredstvo protiv kalja 6otud mu i potie latinsko ime tussisWkaalj7. 0ie se upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini, i to u obliku 4aja za ispiranje usta i grla, za obloge i klistiranje. List podbela se upotrebljava u narodu slino listu bokvice8 list se opere, namaze ma"u ili uljem i stavlja na uboje, posekotine, zagnojena i upaljena mesta na telu. ?o je omiljen narodni lek. ;oslednji godina podbel se pokazao kao izvrsno sredstvo za ublaavanje, stiavanje napada i leenje astme. Narodna imena: arpinc, beljuka, biloiva, bjeloko pitnjak, bjeluina, vinogradska kopaica, vodeni podbio, elpej, jurjovka, klobi, klobije, konjska stopinja, konjski lopu , konjsko kopito, kopaica, lapu , lapuak, lepi, lepje, lepuk, lepu , lepuek, leskovaa, lopuk, lopuac, lupinek, marta, martica, odseg, oselski lopu , oselsko kopito, oslova stopina, podbel 63r/elin7, podbela, podbelek, podbelj, podbeo, podbijel, podbil, podbila, podbilj, podbio, podbjel, podbjelica, potoenca, pravi lapu , prolist, pustica, repinc, repu , repuina, svinjarica, spodbel, stiper, stipor, tutun9lepu , stipor.

Podubica - -eucrium chamaedr s

abiatae ittle german0er - $erman0re petit-ch9ne

69
;odubica je polubun, visok *'9(' cm, sa etvorouglastim stabljikama, na donjem delu odrvenelim. Starije grane su poloene, dok su mlae uspravne. Stabljike su pokrivene dlakama. Listovi su parni, na kratkim drkama, rombino jajasti do eliptini, po obodu krupno nazubljeni, sa donje strane pokriveni mekim dlakama, a sa gornje gotovo goli. $vetovi su bledo crveni, ree beli, obrazuju prljenove, a svi zajedno grozdastu cvast, naje"e okrenutu na jednu stranu. $veta od juna do septembra. podubica je mediteranska biljka, ali je veoma rasprostranjena i u unutranjosti, naje"e na krenjakim brdskim livadama i kamenjarima, panjacima, u svetlim rastovim i borovim umama i do iznad *''' mnv. #azmnoava se semenom. % lekovite svr e upotrebljavaju se vr ovi granica u cvetu i list 6Teucrii herba et folium7. @iljka je mirisna, opora i gorka. Sastav: Sadri ',',+ etarskog ulja, tanina, olina, eterozida i saponozida marubina. Upotreba: ;odubica se mnogo vie ceni i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini. ?o je u mnogim naim krajevima, osobito planinskim, jedan od najomiljeniji lekova. @iljka nije otrovna, pa je opravdana njena upotreba za leenje oboleli organa za varenje. ?o je narodni tonik upotrebljavan u obliku praka, aja 6*' g na 2'' g vode7, tinkture i dr. 5ao mirisno, gorko stiptino sredstvo upotrebljava se i za leenje ui, belog pranja, rana, emoroida i slino. 0ino od podubice 62'' g na * litar crnog vina ostaviti da stoji > dana7 upotrebljava se u narodu kao lek protiv slabosti, malokrvnosti i za ispiranje rana. Narodna imena: Zubatac, dupcac, dubac, dubica, zubatac, mravak, penuica, stupac, su ovr , trava od groznice, trbuac.

!astavi8 - /Buisetum arvense

&quisetaceae 'orsetail - Pr9le 0es champs

70
#astavi" ili preslica je dosadan i vrlo ilav otporan korov po vlanim, podvodnim, kiselim livadama, njivama, movarama i ritovima. @iljica je visoka 2'9:' om i svojim izgledom podse"a na mali bor ili jelku8 igliasti, dugaki listi"i poreani su u viespratnim prljenovima oko stabljike. 2a razliku od drugi , slini vrsta rastavi"a, koji su otrovni, kodljivi i ne upotrebljavaju se u medicini i iji su listi"i vodoravni ili vise, poljski rastavi" ima listi"e vr om nagore okrenute. @ere se preko celog leta do oktobra i sui pod krovom na promaji. <ma vrlo razvijene, razgranate rizome. Stabljika je vitka i uplja. !upljina se vidi golim okom i lupom na poprenom preseku. Spolja je stabljika uzduno izbrazdana, otra, gruba, zelena i karakteristino lankovita. <ma desetak rebara i isto toliko ulegnu"a, brazda. &roga je bez mirisa i ukusa. Sastav: #astavi" ima kremene kiseline, saponina ekvizetonina, koji se u vodi rastvara, a idrolizom se razlae na levulozu, arabinozu i kristalni aglikon ekvizatogenin. <ma jo i akonitne, oksalne i jabune kiseline, smole, tanina, pektina, /lavonski neterozida, vitamina $, karotenoida i gorke supstancije. 5ao i ve"ina drugi saponinski biljaka, i rastavi" duim stajanjem gubi aktivnost. Upotreba: % narodu se odavna upotrebljava kao diuretik 6dejstvo saponina7. %potrebljava se i protiv plu"ni i vodene bolesti od najdavniji vremena 6&ioskorid7. %lazi u sastav diuretini ajeva. &roga je o/icinalna u nekoliko drava. ;ripremaju se ajevi za upalu mokra"ni puteva, ronino zapaljenje bubrega sa ipertonijom, za bolje varenje, protiv gasova, leukoreju, diuretini ajevi, ajevi za arteriosklerozu i ipertoniju, i ulozi 6gi t, podagra7. Narodna imena: preslica, barska metlica, konjorep, kres, zglobara, barska jela, vo"e, vretenika, konjogriz, kositerna trava, poljski kre, polj ska preslica, poljski oinkrot, rastavie, vost, tukavac.

!tanjski aj - Saturea montana

2inter savor% - :arriette 0es montagnes

71

@iljna droga je sakupljena sa podruja #tnja i Stare ;lanine. @iljka ima antiseptika i a/rodizijaka svojstva. ;reporuuje se starijim osobama i rekovalescentima jer pomae poboljanju opteg stanja organizma. 2bog /enolski jedinjenja ima jako antiseptino dejstvo. %potrebljava se kao vrlo korisna, mirisna biljka za leenje organa za disanje, varenje, a spolja za upalu koe i sluznice.

!u$marin - !osmarinus o%%icinalis

abiatae - !osemar% - !omarin
#uzmarin je gust, uvek zelen, razgranat grmi", visok l)2 m. $veta preko cele godine sitnim plaviastim cveti"ima. cela biljka je prijatnog mirisa. 1ajburnije se razvija u primorju i na ostrvima Ladranskog mora, a zatim svuda oko Aediterana. Aestimino se gaji. Lako se razmnoava. <zvan zemalja Sredozemnog mora poznat je samo u kulturi. List 6#osmarini /olium7 je do (,- cm dugaak i svega do : mm !irok, igliast, zatubast, bez drke, zelen, krut, koast, po obodu ceo i nadole jako povijen, te je na gornjoj strani ispupenE po sredini ima brazdu. 1alije je udubljeno, belo ili sivo, maljavo, ima vrlo istaknut glavni nerv. 2osmarinus from 'ortanovci Airie vrlo aromatino na cineol i kam/or, a ukusa je ljutog, aromatinog i nagorkog. Sastav: &roga sadri *,-)2+ etarskog ulja, tanina, olina, saponozida, eterozida i jednu gorku materiju. =tarsko ulje 6#osmarini aet eroleum7 dobija se destilacijom pomo"u vodene pare iz sveeg li"a i vr ova granica. ?o je bezbojna ili u"kasto zelena tenost, aromatinog, kam/oru slinog mirisa, ljutog, aromatinog i nagorkog ukusa. Sastoji se iz pinena 6desnog i levog7, kam/ena, cineola, desnog i levog kam/ora, desnog i levog borneola i izobornilacetata. Upotreba: List ruzmarina upotrebljava se samo u narodnoj medicini kao sastojak ajeva za draenje koe, porast kose, abortiv, karminativ i dr. %lje ulazi u sastav kolonjski voda i drugi kozmetiki sredstava, za tim u razne balsame, linimenta, tinkture, pomade i druga sredstva za trljanje i mazanje bolesni delova tela. 5oristi se jo protiv epilepsije, nadimanja, emoroida. Narodna imena: murod, zimorad, lumarin, razmarija, robazinija, rozmarin, romarin, ruzman, rusmarin, sabor, sabur.

72

Selen - 0evisticum o%%icinale

Umbelliferae ovage - iv;che
Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. 5oren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 29( puta perasto deljeni. $vetovi su udrueni u titaste cvasti svetloute boje. ;lodovi su pljosnati, sa otrim rebrima. .aji se u vrtovima i esto podivlja, posebno u planinama. Lekoviti su koren i plod. Sastav: % korenu i plodu ima do *+ elarskog ulja, u kome je glavni sastojak terpineol. <ma i smole, gume, tanina, e"era, kroba i razni kiselina. % li"u ima do *'' mgHBo vitamina $. Upotreba: ;rijatan, aromatian i bezopasan diuretik, stoma ik i karminativ. 4esto se daje zajedno sa drugim titaricama za leenje organa za varenje, mokrenje i disanje. <ma lekovito dejstvo kod bolesnika koji imaju greve u crevima. 3d Selena se pripremaju slede"i ajevi8 *. 4aj za odravanje pravilnog rada srca 6preventiva protiv in/arkta78 po jednu supenu kaiku lista matinjaka, korena i ploda selena i lista imele sa kruke preliti sa , dl prokljuale vode. 3staviti da stoji 2 sata, procediti, zasladiti medom i piti tri puta dnevno po * au. 2. %pala mokra"ni puteva8 po 2' gr korena selena, lista breze i medveeg groa, lanenog semena i sitnice. &ve supene kaike ove smee na ('' gr kljuale vode i posle 2 sata odliti i popiti u ( obroka u toku dana. Narodna imena: selim, ljupcac, belestika, veledin, velestika, lesandrina, lubac, <jubaac, milobud, miloduv, trojevac.

Sena - Senna ale*andrina5 Cassia senna

Cassia senna - :n, sn 0@AleAan0rie

73

Sena je niska bunasta biljka sa parno perastim li"em. &roga su tanki, koasti, lomljivi, po obodu celi listovi zeleno u"kaste boje. 3d Sudana do <rana rastu nekoliko vrsta sene8 zrelo, osueno i iseckano li"e od sene upotrebljava se kao jako i oprobano sredstvo za i"enje, kao blag laksans. Sastav: Sadri glikozide, senozide A i @, /lavonoid, sluz, tenin, smole i antra inonske derivate. Upotreba: Aktivni sastojci lista sene deluju na Aurbac ov kompleks, nervne zavretke u zidu debelog creva, pojaavaju peristaltiku, pasau rane i deluju laksantno. 4aj od sene pomae prirodnom varenju, spreava lenjost creva i zatvor.

3d li"a se spravlja aj na taj nain to se * kaika 6oko *' gr7 li"a prelije oljom kljuale vode, e"e promea i posle 2' minuta procedi i pije. Senino li"e se ne sme upotrebljavati za vreme trudno"e, zapaljenja mokra"ne beike ili za paljenja materice. <nae je upotreba seninog li"a vrlo esta. Slinog, ali blaeg dejstva su ma une od isti vrsta.

Sitnica - &erniaria glabra

:ar%oph%llaceae !upture#ort - 'erniaire (turquette)

74

Sitnica je mala, neugledna, kosmopolitska biljka. Stabljika je po zemlji polegla, do 2' cm dugaka, veoma razgranala, ima vrlo sitne, jajasto9duguljaste, naspramne, gole )3erniaria glabra* ili dlakave )3. hirsuta* listi"e celog oboda i bez drke. Si"uni, jedva primetni, neugledni zeleno9u"kasti cveti"i skupljeni su po desetak zajedno u pazu u lista. Sveza biljka nema mirisa, a suva mirie slabo na kumarin. %kusa je nagorkog i neto malo ljutog i slanog. 5od nas je ima po suvim i peanim mestima. 1ekad obraste po kamenu kao ma ovina, jer nema uspravni stabljika. 1ema nikakvi za teva u pogledu zemlje i klime. Sitnica svuda uspeva. 1ajbolje je razmnoavanje semenom na mestima gde divlje raste8 na lakim, peskovitim zemljitima. Seje se rano u prole"e omake ili u redove. Sitnica se bere leti, za vreme cvetanja. @ere se cela biljka u cvetu. Sastav: Sadri oko (+ triterpenskog saponozida, koji se idrolizom razlae na kvilaja kiselinu, ramnozu, galaktozu i glikozu. <ma kumarina i njegovi derivata8 umbeli/erona i erniarina 6metil 9umbeli/erona7. Sadri kvercitozida, rutozida i drugi /lavonoidni eterozida, do ',,+ vrstog etarskog ulja i vrlo malo alkaloida nepoznate grae. Upotreba: %potrebljava se kao aj 6obino pomean sa li"em medveeg groa7 za leenje urogenitalni organa, kao diuretik pri oboljenju beike i stvaranju kameni"a. #ee se daje u obliku ekstrakta ili sirupa. Aetil9umbeli/eronu se pripisuje umiruju"e dejstvo droge na muskulaturu mokra"ne beike. Narodna imena: sipanica, kilavica, janjce zelje, jarica, jezero9zrnatka, priputnica, trava od kile, turska itnica, turska trava.

Sladi8 - Gl c rrhi$a glabra

Papilionaceae - icorice - !glisse

75
Sladi" je dugovena, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno snanim, razvijenim i ilavim, drvenastim korenovim sistemom. <z rizoma, koji je ispod same povrine zemlje, svakog prole"a izbija po nekoliko stabljika * 92 m. &ivlja, a osobito gajena biljka, u gustom sklopu obrazuje zbijen i teko pro odan estar, koji na prvi pogled lii na mladu bagremovu umicu. Li"e je slino bagremovom, ali je sitnije. Li"e je pod prstima grubo i vrlo lepljivo. $vetovi su sitni, ljubiaste boje. ;lod je mala ma una mrke boje, pljosnata, vrlo vrsta i gruba pod prstima. $veta u julu i avgustu. Sladi" raste na peskovitim obalama &unava i ?ise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama =vrope i sveta. Slast i lekovitost korena potiu od glicirizina. <storija upotrebe slatkog korena vrlo je zanimljiva. ?o je jedna od najstariji lekoviti biljaka ne samo evropski ve" i induske i kineske medicine ve" vie iljada godina, i to bez prestanka. Sastav: % sveem korenu ima mineralni i masni materija, skroba, malo manitola, asparagina, gorki materija, sa aroze, jedan /lavonski eterozid 6likviritozid7 koja idrolizom daje glikozu, ramnozu i di idroksi9/lavanon. Slast i lekovitost korena potiu pre svega od triterpenstoi saponozida, osobito glicirizina. .licirizin se u sladi"u nalazi u obliku kalcijumove i amonijumove soli. Upotreba: Slatki koren ulazi u sastav plu"ni ajeva. %potrebljava se kao blago sredstvo za iskaljavanje i protiv nadimanja u trbu u. %lazi u sastav razni lekova za organe za varenje i disanje. Slatkim korenom slade pivo, razne penuave limunade i druga pi"a. %tvreno je, da i ona topla uta boja slatkog korena nije samo boja, nego i lek i da potie od tzv. /lavonski jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokoe i doprinose leenju ira u elucu. Sladi" se koristi za razne meane ajeve od kvalitetni lekoviti biljaka za leenje razni bolesti. Narodna imena: slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje, glicirica.

Smilje - &elichr sum arenarium

Compositae - &verlasting flo#er - )mmortelle ,aune
Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunasti dlaka. Stabljika je visoka *'9:' cm, uspravna, nerazgranjena, obrasla duguljastim listovima, a na vr u nosi nekoliko uli glaviasti cvasti. $veta leti. #aste na pesku. %potrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi ponu otvarati )3elichr!si, 1naphalii flos*. Sastav: <ma /lavonski eterozida, tanina, smole, gorki materija, oko ',:+ etarskog ulja i drugi nedovoljno proueni sastojaka.Upotreba: 3miljeno narodno cve"e i lek za leenje ui 6za izbacivanje unog kamena7 i organa za mokrenje8 ( supene kaike cveta popari se sa pola litra kljuale vode, po klopi, ostavi "elu no" i sutradan popije u ( doze pre jela. Narodna imena: uto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

Cipak - C nosbati %ructus5 !osa canina

!osaceae 2il0 0og rose - Eglantier

76

!ipurak, divlja ili pasja rua je vrlo trnovit grm, visok oko 2 m. #aste svuda, a najvie po obodima uma i kao iva ograda pored puteva i po meama u celoj =vropi, severnoj A/rici i severnoj i zapadnoj Aziji. ?reba brati jo tvrd, nedozreo plod sjajne crveno9narandaste boje. % zelenom ipku, a isto tako i u prezrelom 6mekanom, tamne, mutne boje7, ima manje vitamina nego u poluzrelom. !ipak se bere poetkom jeseni ili krajem leta, to zavisi od kraja, nadmorske visine i godine. !ipak treba brati po lepom i suvom vremenu i odma preraditi ili suiti. Sve Sipak je vrst, soan, gladak i sjajne crvene boje, a osuen je tvrd, crveno9mrk i malo naboran. %kusa je prijatno nakiselo9slatkog i pomalo oporog. ;lod divlje rue je jajast, a od drugi je vie okruglast. !ipak je nepravi, soan, jagodast plodE cvetna loa se pretvorila u mesnat soan, ovalan oklop u kome se nalaze mnogobrojne ekinjaste dlake i uspravno, pravilno poreani, vrlo tvrdi i sjajasto ekinjavi plodovi, koje svi pogreno nazivamo semenkama 6$Ogosbati semen7. !ipak je dugaak oko 2 cm. ;lodovi su kao kost tvrdi, sivkasto9u"kasti, oko - mm dugaki i 2)( mm de beli, glatki, jajasti, "okasti, bez mirisa. Sastav: 1aena je velika koliina vitamina $, mnogo vitamina ;, karotena 6provitamina A7, vitamina @2 ;; i oko :' bioloki jedinica u gramu vitamina 5. !ipci imaju jo i /lavonoida, tanina, limunove i jabune kiseline, pektina, e"era 6invertnog i sa aroze7, malo masnog ulja i vrlo malo etarskog ulja 6sa alde idima7, od koga potie prijatan miris aja, koncentrata i razni galenski preparata od ipuraka. % li"u ima oko ',:+ vitamina $. Upotreba: Svezi i osueni ipci upotrebljavaju se kao blag adstringens pri oboljenju creva, naroito protiv dosadni letnji deji proliva. $Onosbati semen se upotrebljava i kao diuretik. 2bog velike koliine mnogi vitamina, a posebno vitamina $ ipurak je naroito neop odan kao aj u zimskom periodu, po ku"ama u gradu i selu, kolama i u vojsci. 3d ipurka pravi se i odlina marmelada, kao odlina rana i poslastica. Narodna imena za #osa canina8 ipurak, ipurika, pasja rua, bela rua, divlji ipak, divlja rua visoka, pasja draa, pasja roa, plotna ruica, rosa od plota, epurika, epu9rina, ibek, ip, ipek, ipke, ipkovima, ipurina, ipanica, ipak.

-imijan - -h mus vulgaris

abiatae *h%me (gar0en) - *h%m commun

77

?imijan je slian majkinoj duici, ali je vii i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno 6do (' cm7E listovi su ui, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji. &roga je gornja polovina biljke u cvetu, list 6najbolja droga, jer ima najvie etarskog ulja i tanina7, etarsko uje i timol 6? Omi erba, /oliurn, aet eroleum et t Omolum7. Alade granice su etvorouglaste, kratke i gusto obrasle beliastim dlaicama, a starije su oble, gole i drvenaste. Li"e je sitno, sede"e ili na kratkoj drci, u celini duguljasto, skoro iglasto , po obodu, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore skoro golo, a na naliju obraslo /inim, mekim, sivim dlaicama i posuto mrkim kvricama. $vast ima oko - ruiasti , (), mm dugaki cveti"a na kratkim drkama. 4aica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ruiasto9ljubiasta i dvousnata8 donja ima dva igliasta, a gornja tri tupa zuba. 5runica je ruiastaE donja je usna oputena i trozuba. Svojstvenog, jakog, aromatinog, toplog, oporog ukusa i jakog prijatnog mirisa na timol. % jesen, im ponu prve kie, dele se busenovi i rasauju. %koliko je klima toplija i sunanija a zemljite rastresitije, utoliko su uspe , prinos i kvalitet bolji. $veta od juna do oktobra. .aji se i kao ukrasna i medonosna biljka. bere se gornja polovina biljke u cvetu ili pred samo cvetanje. Sastav: ?imijan sadri etarskog ulja, malo smole, tanina, gorki materija i saponozida. 5oliina ulja zavisi od mnogi okolnosti, a najvie od vremena kad se bere. 1ajvie ulja ima timijan uzabran oko 2 sata po podne. Aet eroleum ? Omi je etarsko uljje dobijeno destilacijom pomo"u vodene pare iz sveeg timijana u cvetu. ?o je bezbojna tenost, koja brzo postaje crvenouta ili crvenomrkaE jakog mirisa na timol, aromatinog i ljutog ukusa. %lje mora imati ni manje od 2'+ ni vie od, :2+ /enola8 timola i karvakrola. <ma jo i cimena, borneola, linalola, pinena i dr. Upotreba: timijan je lek i zain. %lazi u sastav razni preparata protiv obinog, a naroito protiv velikog kalja, =Ftractum ? Omi /luidum i Sirupus ? Omi compositus. =tarsko ulje je zbog prisutnog timola i karvakrola izvrsno antiseptino sredsvo. %lje ulazi u sastav voda i pasta za usta, lekova protiv vrenja. ?imijan, njegovo ulje, a naroito timol daju se protiv crevni parazita 6tri o/icalusa, duodenalne ankilostome i oksiura7. ?imol je izvrstan konzervans. Antidijaroik zbog tanina. Narodna imena: bosiljak, majina duica, manja maurana, manji sanseg, timas, timljan.

-roskot - Pol gonum aviculare

Pol%gonaceae - Fnot grass - !enoue 0es oiseauA

78

Troskot je jednogodinja, sitna, zeljasta biljka ije tanke, vrste, ilave, razgranate stabljike, 2')-' cm dugake puze po zemlji. 3brasla je sitnim duguljastim listovima i vrlo sitnim belim, ruiastim ili crvenkastim cvetovima. #aste po ugaenim mestima oko ku"a i pored puteva. $veta od prole"a do kasne jeseni. %potrebljava se cela biljka u cvetu )-ol!goni avicularis herba*.

Sastav: ?roskot sadri /lavonske eterozide, oko :+ tanina, oko S' mgHBo vitamina $, voska, sluzi, smole, e"era i silikata8 oko *+ nerastvorljivi i oko ',2+ rastvorljivi u vodi. Upotreba: &roga se vie i raznovrsnije upotrebljava u narodnoj nego u naunoj medicini, pre svega kao blago adstringentno sredstvo za leenje organa za varenje8 ira na dvanaestopalanom crevu i elucu, proliva 6i krvavog7, eludano9crevni zapaljenja, prevelikog luenja crevne sluznice, povra"anja. %lazi u sastav lekova za rastvaranje kamena i peska u bubrezima. Narodna imena: troska, troskavica, ptija trava, adreselj, vrbica, dvornik, dusomaa, ivinska trava, kameniac, kozjavka, kokoica, kropnik, moljavka, oputina, pasja trava, podvornica, rusno zelje, slak, treskovac, troskovac, troskotac, truskavac.

Uva - Arctostaph los uva ursi

&ricaceae (earberr% - (usserole (raisin 0@ours)

79

%va je dugovean zimzelen, vrlo razgranat, nizak grmi", koji je po zemlji sasvim polegao. $vetovi su mu sitni, zvonasti, ruiasti ili beli i vise u malim grozdovima. ;lod je lepa crvena, branjava, okrugla, mnogosemena bobica. Li"e je koasto, debelo, golo, sjajno, tamno zeleno, sitno i lopatiasto. List je krut, koast, lomljiv i vrlo debeo. 5ad se baci na gomilu, zvoni, to je znak da je dobro osuen. List se bere u prole"e kad je biljka u cvetu. 1ajbolji je mlad list sa zeleni granica. % prole"e bran list je najlekovitiji, jer tada ima najvie arbutozida. Listovi su neprijatnog, oporog i nagorkog ukusaE bez mirisa. #aste po suvim, retkim, peanim ili kamenitim borovim i drugim crnogorinim umama, meu grmljem po sunanim obroncima i suvatima, po planinskim panjacima @alkanskog poluostrva, naroito u zapadnim delovima. Sastav: % listu uve ima oko **+ /enolski glikozida8 arbutina 6arbutozida7 i metil9arbutina. % novije vreme potvrena je ranija pretpostavka da u listu ima jo jedan, tre"i glikozid, erikolin. <ma oko *-+ tanina, galne kiseline i drugi sastojaka. Upoteraba: List se upotrebljava u obliku aja za leenje organa za mokrenje. 5od nas lekari esto daju mean aj od jednaki delova medveeg groa i sitnice. ;ri izradi dekokta 6aja7 potrebno je list zdrobiti i due kuvati, jer koasta i vrsta konzistencija lista oteava i onemogu"ava ekstrakciju arbutina i tanina. <nae, list treba u apoteci uvati ceo, jer se tako mnogo due i bolje odri. ;riprema se jo i aj protiv peska ili kamena u bubregu. Narodna imena: medvee groe5 bubina boba, vuja jabuka, gorndk, divlja maginja, ja buica, medvedovo groice, medvedovo u o, medvei grozdi", medvijedica, meije groe, mlivnjak, mlivnjaa, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.

'alerijana - 'aleriana o%%icinalis

1alerianaceae 1alerian - 1alriane

80

3doljen je lepa, dugovena, zeljasta, prava, pri vr u razgranala biljka s neparno perastim listovima. 0isoka je od ',- do 2 m. 1a vr u stabljike i ogranaka nalaze se bele ili ruiaste krupne cvasti sline titu, sastavljene od velikog broja sitni cveti"a. $veta krajem prole"a i preko celog leta. ;rizemni listovi imaju drku, a gornji su sede"i. ;lod je velik do - mm i na vr u ima perjanice tako da biljku rasejavaju vetar i voda. 3doljen je vrlo polimor/na biljka. <ma mnogo varijeteta. Ledni razvijaju dugake podzemne organe, stolone, pomo"u koji se brzo razmnoavaju a drugi i nemaju. 0aleriana sambuci/olia, 0. mi anii, 0. lati/olia. 3doljen raste svuda, a najvie po vlanim mestima, pored reka i potoka, po livadama, ree po brdskim i planinskim retkim !umama. 1a vlanom i movarnom zemljitu biljka daje ve"i prinos, a na suvom i peanom manji, ali droga ima vie etarskog ulja. 5od nas se najbolji prinos i kvalitet dobijaju na plodnim, peskovito9 umoznim sveim nanosima pored ?ise, &unava i Save. &roga je koren 60alerianae r izoma cum radicibus 9 osuen rizom s korenjem7. 1a vr u ima ostatke stabljike i listova. <z njega esto izbijaju ogranci. Spolja je nejasno prstenast, tamne sivo9mrke boje. ;otpuno je obrastao, osobito pridnu, mnogobrojnim, upavim, dugakim, svega 2)( mm debelim, oblim, uzdu ispruganim, lomljivim korenjem mrko9sive boje, tako da se od nji rizom i ne vidi. Airisa je svojstvenog, vrlo jakog i neprijatnog 6na izovalerijansku kiselinu i njene estre7. Svee korenje je gotovo bez mirisa, a stabilizovana droga ima vrlo slab miris. %kusa je najpre sladunjavog, a zatim nagorkog i aromatinog. Sastav: 3doljen sadri etarskog ulja, skroba, sluzi, gume, ka/etaninske kiseline, glikoze, soli, dva alkaloida 6 atinin i valerin7, eterozida i smole. % drogi, osobito u staroj i ravo uvanoj, uvek se nae manje ili vie proizvoda razlaganja etarskog ulja8 mravlje, sir"etne, propionske, buterne, valerijanske i izovalerijanske kiseline i borneola. =tarskog ulja ima vie u debelom nego u tankom korenju i rizomima. 1ajvie izovalerijanske kiseline ima u debelim starim rizomima. .lavni lekoviti sastojak etarskog ulja je bornilizovalerijanat 6oko *'+7. ;ored toga, ima i bornilnog /ormijata, acetata, butirata i propionata, zatim razni alko ola, terpena i seskviterpena. % sveoj drogi ima vie ulja nego u staroj. Upotreba: 3doljen je vrlo staro, neotrovno, nekodljivo i mnogo upotrebljavano sredstvo za umirivanje nervnog sistema. &aje se u raznim /armaceutskim oblicima. &obro deluje i na srce. &aje se i kao karminativ. Lekovitost droge se osniva uglavnom na antispazmodinom i antikonvulzivnom dejstvu bornilizovalerijanataE proizvodi idrolize su bez dejstva. Spravljaju se ajevi protiv nervoze, neurastenije i isterije, protiv nesanice, za nervozu srca, pektoralnu angina, napone, bolove u predelu beike, neurednu menstruaciju. Narodna imena: odolen, macina trava, valerijana, odolenak, dolin, doljen.

'elebilje - Atropa belladonna

:olanaceae Cea0l% nightsha0e - (ella0one

81

0elebilje je dugovena zeljasta biljka. <z mnogoglavog rizoma s mnogo brojnim, krupnim, razgranatim korenjem izbija jedna ili vie snani razgranati stabljika, visoki *92 m. 3ne su gusto obrasle tamnozelenim li"em. % svakom prljenu ima po dva lista, od koji je jedan velik, a drugi mali. Listovi su *'9(' cm dugaki i do *- cm iroki. $vetovi su pojedinani, izbijaju iz pazu a listova. 5runica je krupna, veliine naprstka, lepa tamnoljubiasto nasmea, na bazi bleaE rede je krunica utosmee boje. 0elebilje cveta preko celog leta. ;lod je vrlo lepa, sjajna zelena bobica. 5ad sazri, ona je crnomodra. @obica je mnogosemena, sona nakiselo9slatka, ukusna 6ali vrlo otrovna7, veliine vinjeE ima tamnoljubiast sok. &ole je bobica obloena zelenom petozubom aicom. Semenke su okruglaste, mrke, sitne. Lepe <talijanke, naroito 0enecijanke, upotrebljava u jedno kozmetiko sredstvo izraeno od bobica velebija, zbog ega biljka i nosi naziv @ella9&onna 6lepa gospa7. 1aziv Atropa je ime jedne od tri parke, tri mitoloke boginje koje po verovanju stari Lelina seku konce naeg ivota, odreuju"i as nae smrti 6atropos znai neumitan7. 0elebije raste po naim brdskim i planinskim umama. 1ajvie ga ima po svetlim bukovim, rede po rastovim umama, a najvie po umskim pro ecima, krevinama i na mestima gde su ume izgorele. 0oli jaku umsku zemlju. Sastav: Lekovitost i otrovnost velebilja potiu od alkaloida 6organski azotni jedinjenja7 atropina, odnosno ioscijamina. 5oliina alkaloida zavisi od mnogi inilaca8 vrste biljke, klime, tla, vremena berbe, naina suenja, starosti droge i dr. .lavni alkaloid je levogirni ioscijamin, odnosno racemini atropin. Upotreba: 0elebilje je vrlo vana droga. 3d li"a se pravi praak, ekstrakt, pilule 6s podo/ilinom7, tinktura, sirup, dializat i dr. <znutra se daje za umirivanje eludano9crevni bolova 6smanjuje eludanu sekreciju7, za umirivanje kalja i bron ijalne astme 6antiastmatine cigarete7, greva od unog ili bubrenog kamena, epilepsije, isterije, parkinsonizma i drugi neuroza, protiv no"nog znojenja tuberkulozni bolesnika i uopte za umirivanje bolova i napada razni bolesti. Atropinov sul/at 6alkaloid velebilja7 upotrebljava se u okulistici kao lek i pri ispitivanju one duice i ronjae, zatim za smanjenje sekrecije 6izluevine7 lezda, kao protivotrov pri trovanju mor/inom, pilokarpinom i muskarinom. Narodna imena: velebilje, veljebilje, viljebilje, vitino bilje, vilinska bilje, veliko bilje, gorsko bilje, golemo bilje, bun, crni bun, veliki bun, gorski bun, buna 6otrovani je kao u nekom bunilu7, ludaa, luda trava 6otrovani izgleda kao da je poludeo7, pomamnica 6otrovani skae, vriti, ini svakojake ludosti kao da se pomamio7, kurja"a, kurjaija jabuica, kurjaija trenja, pasja jagoda, pasja vinja itd.

'idova trava - /uphrasia o%%icinalis

:crophulariaceae &%ebright - &uphraise

82

Lednogodinja zeljasta biljka. Stablo u gornjem delu razgranalo, pokriveno dlakama. Listovi naspramno rasporeeni, po nervima i na naliju pokriveni dlakama, donji klinasto zatupasti, gornji jajasti. $vetovi u cvastima, na kratkim drkama. 4aica lezdasto dlakava, etvorozuba. 5runica dvousnata bela ili svetlo9 <jubiasta, donja sa mrljom i tamnom prugom. ;lod aura, po obodu ekinjasto dlakava. $veta od maja do oktobra.

#aste u pojasu rastovi uma, na suvim i umereno vlanim livadama i panjacima. 4esta. 5oristi se nadzemni deo biljke u cvetu 6=up rasiae erba7. ;rikuplja se odsecanjem nadzemni delova biljke u cvetu, sui u ladu na promaji. 3dnos svee i suve droge je (9:8*. @iljka se lako upa i time unitava. ;otrebno je da se na istom lokalitetu ostavi bar * B( biljaka radi dalje reprodukcije. 3suena droga nema karakteristian miris, ukusa je slabo gorkog. Sastav: &roga sadri iridoidglikozide 6aukubin, katalpol, eu/rozid, iksorozid i dr.7, zatim lignene, /enilpropanglikozide, /lavonoid kvercetin, apigenin9 glikozide, galotanine, tragove alkaloida, malo etarskog ulja i dr. Upotreba: 0idac deluje adstrigentno i protivupalno. 5oristi se preteno u narodnoj medicini, naroito kod bolesti oiju 6ble/aritis, konjuktivitis, bolesti oni mii"a i nerava7. %nutra se koristi kod promuklosti, pre lada i eludano9crevni rastrojstava. Spolja, za pripremanje obloga, mea se sa plodovima jema. ;ripremanje aja8 29( g osuene i sasitnjene droge preliti sa *-' ml prokljuale vode, ostaviti u poklopljenom sudu *'9*minuta i procediti. % toku dana popiti ( olje nezaslaenog sveeg aja, pre svakog obroka po * solju. 2a spoljnu upotrebu priprema se dekokt8 2 g droge preliti sa *'' ml ladne vode, kratko kuvati, procediti kada se o ladi. 0ie puta u toku dana ispirati oi ili upaljenu sluzokou. Narodna imena: vidova trava, vidiak, vidovaa, vidac, vidovevica.

'ranilovka 5 (rigano - (riganum vulgare

abiatae 8regano - 8regan , "ar,olaine sauvage

83

0ranilovka je dugovena zeljasta biljka sunani i suvi strana. <ma uspravne vrste drke, visoke oko pola metra, obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. $veta od jula do oktobra. $vetovi su na vr u stabljika udrueni u kompaktne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i izvanredno lepog izgleda. %kusa je oporog i gorkog. Spada u grupu aromatini opori , gorki neotrovni droga koje se u nas mnogo cene. Kemijski sastav i /armakodinamsko dejstvo vranilovke je vrlo blisko i slino majkinoj duici pa se na isti nain moe upotrebiti. <sto tako se bere, sui, uva i pakuje kao i majkina duica. Sastav: =tarsko ulje vranilovke je vrlo antiseptino, jer ima -'+ timola. Seku se vr ovi granica u cvetu, oko 2' cm dugaki, veu u kitice i sue na jakoj promaji. Aromatinog mirisa i ukusa. Upotreba: 3miljena je u narodu kao aj i lek za jaanje, za leenje bolesti organa za varenje 6osobito proliva7 i disanje, a spolja se upotrebljava protiv razni zapaljenja koe i sluznica. =tarsko ulje od vranilovke sadri oko -'+ timola, zbog ega ima veoma izraena antibakterijska svojstva. 1a taj nain se moe i objasniti vekovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu mo" ove biljke u nekim naim krajevima. 1azivaju je vranilovkom zato to je do otkri"a sintetski boja upotrebljavana za crno bojenje vune Narodna imena: divlji aj, mravinac, miriijavac, crnovr, crnovrka, dodan, duica, babina dubica, bolmet, bolja duica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksaberta, mauran, majoran, mravinjac, mravi"[ 60uk7, mravlinjak, origanj, rigan, ro ogan, sovr, sovro, suica, tosta, crljena meta, crljena metvica, crnovr , ober.

'rba - sali* alba

:alicaceae 2illo# (#hite) - :aule blanc

84

Listopadno drvo visoko do (' m, prenika i do * m, sa sivom i ispucalom korom. .rane dugake i savitljive. Listovi lancetasti, na lisnim drkama, zailjeni na oba kraja, na licu tamnozeleni, na naliju beliasti. &vodoma biljka8 muki cvetovi sakupljeni u resama 6mace7, enski u obliku bledodlakavi resa. ;lod aura sa mnogobrojnim semenkama koje se lako rasejavaju. $veta marta i aprila, plodovi sazrevaju aprila i maja, istovremeno sa listanjem. #aste na plavnim terenima, u renim dolinama. 5oristi se kora 6Salicis corteF7. ;rikuplja se rano u prole"e, kada ponu sokovi, sa grana stari 29( godine, skidanjem traka. Sui se direktno na suncu ili u sunici. 3dnos svee i suve droge je 2,(8*. 1ema svojstven miris, ukusa je steu"eg i slabo gorkog. % narodu se najvie cene nabrekli, jo neotvoreni lisni pupoljci, brani rano u prole"e. Sastav: % kori se nalazi do ** + 6nekada i vie7 /enilglikozida, koji su sastavljeni od salicilata 6salicin, salikortin, tremulacin i dr.7, zatim aromatini alde idi, kiseline, salicilni alko ol saligenin, /lavonoidi i > 9 2'+ tanina 5valitet droge uslovljen je sadrajem salicina. Upotreba: 5ora bele vrbe je antiin/lamator, antireumatik, antipiretik, anti idrotik, antiseptik i adstrigens. 5oristi se kod akutnog i roninog mii"nog i artroidnog reumatizma i upala, kostobolje 6artritisa7, krutosti zglobova 6ankilozni spondilitis7, ali i kod in/luence i plu"nog katara. 2bog znaajnog sadraja salicilne kiseline droga se koristi kao antipiretik. ;ripremanje aja: 2 kaiice osuene i sasitnjene kore vrbe preliti sa *-' ml ladne vode, polako zagrevati do kljuanja, nakon - minuta procediti. 5od reumatski oboljenja i gripozni stanja u toku dana uzeti (9- olja toplog aja. 2bog sadraja salicilata i tanina drogu ne treba predozirati niti koristiti due od (9: sedmiceP

4dravac - Geranium macrorrhi$um

$eraniaceae Cransbill, $eranium - $ranium

85

&ugovena mirisna zeljasta planinska biljka. <ma do * m dugake, kao prst debele rizome koji puze skoro po povrini zemlje. $vet je crvenkasto9ljubicast, oblikom podse"a na rodin ili dralov kljun. $veta od aprila do juna. Sadri etarskog ulja, tanina i /lavonski eterozida. ?ipina taninska droga, naroito rizom, gde ima najvie opori jedinjenja. 1arodni lek za leenje upala sluznice organa za varenje. < druge doma"e .eranium vrste sadre mnogo tanina. ?ako, naroito .eranium sanguineum L. 6devojako oko, zdravinjak, krvavac7 ima u rizomu oko *,+, a .. pratense L. 6livadna iglica, ilja, maternica7 i .. silvaticum L. 6umska iglica, gorska ljubiasta %ja, lisiica7 vie od 2'+ tanina.

.eranium #obertianum L. 6iva trava, kaja trava, krvnica, pastirska iglica7 % nadzemnim delovima ima oko ('+ tanina i ceni se, osobito u 2apadnoj =vropi, kao jedna od najvaniji taninski droga. 3ve biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupane i mogu se koristiti kao dobar tonik i adstringens umesto skupi uvozni droga istog sastava i dejstva. Narodna imena: Ndralica, priboj.

4eiji trn - (nonis spino$a

7abaceae !est-harro# (thorn%) - (ugrane, bugrane pineuse, arr9te-boeuf

86

2eiji trn je viegodinji bun. .lavni je koren dugaak, ne razvija stolone, niti biljka puta adventivne korenove. Stablo jako razgranate, grane poluuspravne ili uspravne, visoke do D' cm, pokrivene obinim i lezdastim dlakama. @oni izdanci se zavravaju vrstim, ponekad razgranatim trnom. &onji listovi su trodelni, gornji celi. Listi"i dugaki do 2- mm, iroki do *' mm, izdueno eliptini. ;o su obodu testerasto nazubljeni, pokriveni lezdastim dlakama. $vetovi pojedinani, ree po 2 zajedno, u pazu u listova, do 2- mm dugaki. 5runica ruiasta, proeta tamnije obojenim ilicama, zigomor/na, vie9manje pokrivena lezdastim dlakama. ;lod ma una do D mm dugaka, sa *, rede sa 2 semenke. $veta od juna do oktobra. #aste na zaputenim stanitima, suvim ili umerenovlanim livadama, pored puteva, sve do subalpijskog regiona. 5oristi se koren biljke 63nonidis radiF7, koga propisuje naa /armakopeja. 0adi se u jesen ili u rano prole"e samo od stariji biljaka, oisti od zemlje, uzdu rasee, sasitni i sui direktno na suncu, ili u sunici. Sastav8 % drogi ima triterpenskog saponozida zbog koga koren deluje diuretino. <ma nekoliko izo/lavonski eterozida. Sadri alko ola onokola, tanina, e"era, etarskog ulja i jednu slatku materiju slinu glicirizinu ononid, koji ima slaba emolitika svojstva saponozida. Upotreba: 5oren zejeg trna je diuretik. % narodnoj medicini droga se koristi kod reumatski oboljenja i gi ta, a tinktura kod crevni oboljenja 6krvarenja, emoroidi i si.7. .rmotrn je sastavni deo meavina koje se koriste kod bolesti mokra"ni puteva 6Species diuretica i Sp. urologica7. Narodna imena: gladi, gladuac, agler, bijeli trn, bode, vodotirka, vola, vui9trn, vuji trn, gladi, gladievina, gladiina, gladika, grebenika, grmotrn, iglica, kokorovo zelje, kraljevska salata, milotrn, rupni trni".

4ova - Sambucus nigra

Caprifoliaceae (lack el0er - :ureau noir

87

2ova je grm ili manje drvo, visoko do - m. 3na vrlo rano olista. .rane su joj ispunjene belom sri. <ma naspramne, neparno peraste listove. $vetovi su sitni, mlenobeli, jakog mirisa, udrueni u vrlo krupne lepe, ravaste cvasti sline titu. ;lodovi su sitne, zeljaste, a kad sazru tamno ljubiaste bobice s crvenomodrim sokom. $veta od maja do jula. 2ova raste svuda, najvie po vlanim i zaputenim mestima, po naseljima i oko nji , po obodu uma i umskim proecima. @eru se cele zovine cvetne kite po lepom i suvom vremenu, im se cveti"i ponu otvarati. .roga su cveti"i 6Sambuci /los7 koji su belo u"kaste boje i vrlo sitni, svega ( do - mm u preniku. <maju petodeonu tokastu krunicu, pet pranika s velikim utim anterama i kratke, sede"e, zelene igove. &roga je osobitog, dosta prijatnog mirisa, a ukusa je najpre sluzavo9sladunjavog, a kasnije malo ljutog i nagorkog. Sastav: $vet sadri eterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid 6cijanogenetski eterozid7, /lavonski eterozid rutozid, tanina, svega oko ','2-+ etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, e"era, olina, organski kiselina i dr. % kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina 9 jednog alkaloida i purgativne smole. % kori ima saponina, tanina i olina. 5ora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog i izaziva gaenje na povra"anje. &eluje purgativno, a u ve"oj dozi i diuretino i izaziva proliv. 3d zreli , soni plodova peku rakiju. % bobicama, pored e"era, imaja bune kiseline i mnogo crveno9ljubiaste boje. 1ekad se od soka izraivao gust ekstrakt 6#oob Sambuci7 i upotrebljavao kao laksans. % narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za leenje mnogi bolesti. Upotreba: 2ova se daje u obliku toplog aja za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emoliens. %lazi u sastav laksantnog aja. % narodnoj medicini se upotrebljava mnogo vie nego u kolskoj za leenje svi bolesti od nazeba, organa za mokrenje, disanje itd. Narodna imena za Sambucus nigra8 abzov, bzova, bazga, baz, baovina, bazag, baz9govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b\zga, bzovka, boz, budzova, bu9zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zo/a, zo a, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.

Dal%ija - salvia o%%icinalis

abiatae :age - :auge

88
Nal/ija je dugovean, razgranat, zbijen grmi", visok -')S' cm. Stabljika je drvenasta, viegodinja i etvorouglasta. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. $vetovi su plavo ljubiasti, ponekad ruiasto9beliasti, izrazito dvousnati i nalaze se udrueni u klasaste prljenove na vr ovima stabljika i ogranaka. $ela biljka je vrlo aromatinog i svojstvenog mirisa. 1ajlekovitiji list se dobija kad al/ija pone cvetati, a to je naje"e u maju. List se bere, sui i uva isto onako paljivo kao i list nane, jer i al/ija spada u istu biljnu /amiliju usnatica. 2bog ega se i na al/ijinom listu nalaze sitne sekretorne lezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potie svojstven prijatan miris i lekovitost al/ije. Salvia from ortanovci 0atinski na$iv Salvia potie od #imljana od latinskog salvare, to znai spasti, spaavati, izleiti, jer su je #imljani jo pre 2.''' godina veoma cenili i na razne naine upotrebljavali za leenje. Latinski naziv o//icinalis znai lekovit. &akle, oba latinska imena vezana su za lek, lekovitost, to se ne moe ni za jednu drugu biljku re"i. Sastav: .lavni lekoviti sastojak lista al/ije je isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od *,- do 2,- posto 3porost i lekovitost lista potie od tanina 6tavski materija7. < gorke materije u al/iji deluju lekovito. $ela biljka je vrlo aromatinog i svojstvenog mirisa. Upotreba: Nal/ija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaaju sluzokou 6dejstvo tanina7 i deluju antiseptino 6dejstvo etarskog ulja7. 4aj i drugi lekovi nainjeni od al/ije upotrebljavaju se i za jaanje organizma, jer sadre tanina i gorki materija. Narodnih imena: pelim, kadulja, ku, kalaver, diger trava, beli diger, vrtni ajbel, goloper, avbej, ajbl, alvija, al/a, janovdene, kadilja, kaduja, kadulja kriatica, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, krina kadulja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemaki kaloper, pelin, peruina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, alvija.

Duti no8urak - (enothera biennis

&vening primrose - 8nagre bisannuelle, primev;re 0u soir

"e0icinal 'erbs - atin in0eA

Cvet - 7los
@agrem 9 #obinia pseudoacacia

ist - 7olium
;erun 9 ;etroselinum sativum

Foren - !a0iA
@eli slez T Alt
aea o//icinalis

89
$rni slez9Aalva sOlvestris &etelina kam9 Ant Kibiskus T Kibiscus Kmelj T Kumulus lupulus 5amilica 9 Aatricaria c
amomilla Ollis vulnerar illea mille.

;lu"njak 9 ;ulmonaria o//icinalis ;odbel T?ussilago /ar/ara #uzmarin 9 #osmarinus o//icinalis Selen T Levisticum o//icinale Sena T Sennae %va 9 Arctostap
Olos uva ursi

$ikorija 9 $ic .avez 9 SOmp

orium intObus

4iak 9 Arctium lappa

Otum o//icinale

Kajduka trava9 Ac

<irot 9 Acorus colamus 5opriva 9 %rtica dioica Lincura T .entiana lutea Aaslaak 9 ?araFacum o//icinale 3man 9 <nula
elenium

5antarion 9 KOpericum per/oratum Lavanda 9 Lavandula o//icinalis Lipa 9 ?ilia parvi/lora 1even 9 $alendula o//icinalis Smilje 9 Kelic
rOsum arenarium

Nal/ija 9 Salvia o//icinalis

(il,ka - 'erba
Andjelika T Angelica arc
angelica

;erun 9 ;etroselinum sativum ;irevina 9 AgropOrum repens Sladi" 9 .lOcOrr

iza glabra

@osiljak9 3cimum basilicum 4estoslavica90eronica o//ic. &an < no" 9 0iola tricolor &obriica9 .lec
oma ederacea

2ova 9 Sambucus nigra

0alerijana 9 0aleriana o//icinalis 2eiji trn T 3nonis spinoza

ist - 7olium
Artioka 9 $Onara scolumus @eli slez T Alt
aea o//icinalis

Plo0 - 7ructus
Anis 9 ;impinella anisum &ivlja jabuka 9 Aalus silvestris &ivlja kruka T pOrus piraster &ren T cornus mas .log 9 $rataegus oFOacant 5im 9 $arum carvi 5leka 9 Luniperus communis 5orijandar T coriandrum sativum Lan T linum usitatissinum Aajoran 9 3riganum majorana Airoija 9 Anet Aora
um graveolens 9 Goeniculum vulgare a

Ko"u9ne"u 9 $apsella bursa past. <va 9 ?eucrium montanum 5antarion 9 KOpericum per/oratum 5iica 9 =rOt
rae centaurium

@okvica 9;lantago lan ] lmajor @orovnica 9 0accinium mOrtillus @reza9 @etula alba @rljan T
edera eliF

5okotac T Aelilotus o//icinalis Liajevica T Kieracium pilosella Aajkina duica 9 ? ;asuljevina T p

Omus serpOl. aseoli legument ium

$eler 9 Apium graveolens $rni &ud T Aorus nigra $rni slez9 Aalva sOlvestris 4aj crni T t
ea sinensis ea sinensis a

;elen 9 Artemisia absint ;odubica 9 ?eucrium c

;etrovac 9 Agrimonia eupatoria

amaedrOs

4aj zeleni T t

.log 9 $rataegus oFOacant <mela 9 viscum album Lagoda T Gragaria vesca 5opriva 9 %rtica dioica 5upina 9 #ubus /ructiosus Lovor 9 Laurus nobilis

#astavi" 9 =Quisetum arvensa Sitnica 9 Kerniaria glabra ?imijan 9 ?

Omus vulgaris

.ujina ?rava T SilObum marian.

!ipak 9 $Onosbati /ructus

?roskot 9 ;olOgonum aviculare 0idova trava T =up

rasia o//.

Fora - CorteA
Krast T Quercus corteF 5ruina 9 #
amnus /rangula

0ranilovka 9 3riganum vulgare 2dravac9.eranium macrorr

izum

Aaslaak 9 ?araFacum o//icinale Aaslina list T 3lea europeae Aatinjak 9 Aelissa o//icinalis 1ana 9 Aent
a piperita

0rba T saliF alba

!a.no - Civersa
3ra
9 Luglans regia

5ukuruzna svila9 AaOdis stigma