herbalia.

org

http://www.herbalia.org/index.php?id=apium-graveolens

Celer - Apium graveolens

Narodna imena. Ak, ereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.
Botanike karakteristike. Celer je dvogodinja zeljasta biljka. Koren je
mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika mu je razgranata, a dostie visinu
od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok
su listii klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast.
Stanite. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u
povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom podruju i na vlanim podrujima
gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme.
Hemijski sastav. Sadri veliku koliinu soli kalijuma i natrijuma, purine,
etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B, C, E). U korenu ima eterskog ulja,
eera, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i
masti.
Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne
upotrebljavamo u leenju lekovitim biljem. Nekada se verovalo da celer
pospeuje polnu mo. Danas se zna da pospeuje uspeno razmenu
materija. Koristi se za leenje astme, katara plua, promuklosti, bolesti
ivaca, mokranih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljanja apetita,
otklanjanja probavnih smetnji, jaanje eluca, u leenju vodene bolesti,
preterane gojaznosti. Isto tako, celer poboljava krv i cirkulaciju krvi.
Nain upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najee se koristi za
spravljanje salate, variva ili kao zain za supe i orbe. Peteljke i listovi koji
imaju jak aromatian miris, takoe slue kao zain. aj od celera: U litri
vode kuva se 40 grama celerovog lia nekoliko minuta. Poklopljeno stoji
dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako nekoliko puta dnevno, a u trajanju
od nekoliko nedelja. Protiv bubrenih tegoba treba piti sok od sveih listova
celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.