Kriminologija Prvi Deo Knjige

Kriminologija
Glava
prva
POJAM, PREDMET, PODELA I
MESTO KRIMINOLOGIJE U
SISTEMU DRUTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na
pitanje ta se podra!"e#a pod ter"$%o" &r$"$%o'o($)a*+.
Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah moemo
konstatovati da nema jedinstvenog i opteprihvacenog gledita o
tome ta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije
staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna,
opte prihvacena i jedinstvena definicija jo uvek
nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili
strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi,
sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje
shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog
teorijskog i metodolokog opredeljenja u izucavanju
predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i
medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma
kriminologije, u tome ta je karakterie i predstavlja njenu
bit. !ako se moe zakljuciti da ima onoliko koncepcija
pojma kriminologije koliko ima kriminologa. "ompleksnost
predmeta izucavanja, koricenja znanja i dostignuca
razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog
predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je
#kriminologija kraljica bez kraljevstva#, odnosno da su
#kriminolozi kraljevi bez kraljevstva#.$
Razmiljanja o kriminalitetu %zlocinu, prestupnitvu&,
kao negativnoj drutvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda
razvoja ljudskog drutva. 'edutim, izucavanja kriminaliteta
u okviru posebne nauke, kao teorijsko(saznajne, prakticne,
organizovane i planske istraivacke drutvene delatnosti,
javlja se tek krajem osamdesetih godina ). veka. *rancuski
Glava PRVA Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu drutvenih nauka
antropolog +ol !opinar %+aul !opinard& upotrebio je pojam #kriminologija# za
oznacavanje
nauke koja se bavi izucavanjem izvrenih krivicnih dela., -talijanski pravnik
.arofalo %Raffaele .arofalo& upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige
#"riminologija# %//0.&, podrazumevajuci pod kriminologijom nauku %ucenje,
od
grcke reci logos& o kriminalitetu, zlocinu %lat. crimen&.
+rilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li
ovaj pojam shvataju ire ili ue.
ta je kriminologija?
1 2isciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta %.arofalo, 2urkheim, 3.&.4
1 5auka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda %Sauer, 6.&.0
1 5auka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije %"inberg, O7
'ar8uiset, Stefani 9evasseur7 :ambu('erlin, ;uche&.
1 5auka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu %9ombroso&.<
1 5auka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo
#indicija# licnosti delinkventa %*erri, 3.&.
1 5auka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju,
odnosno kriminogenezom %3. de .reff&.=
1 5auka koja empirijski istrauje zlocin i licnost izvrioca %3>ner, Sauer,
'ezger, 'anheim, .eerdis, +inatel, "aufman, 6?rtenberger&./
1 5auka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega %@ans v.
@entig&.
1 5auka o kriminalitetu %zlocinu& i njegovom sprecavanju %'iddendorff&.
1 5auka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi
kako socioloko, tako i bioloko, odnosno kriminalno(politicko ucenje o
kriminalitetu %!ahovic&.)
1
5auka o kriminalitetu i srodnim negativnim drutvenim pojavama, koja
naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta,
kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja drutvene
samozatite od kriminaliteta i drugih negativnih drutvenih pojava
%Aeparovic&.B
1 Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda
proucava pojavne oblike i uzroke kanjivih ponaanja %@orvatic&.
1
5aucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodolokog karaktera koja se
bavi proucavanjem uzroka prestupnitva kao drutvene pojave u cilju
njegovog sprecavanja i suzbijanjaC %+eic&.$
1
5auka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i drutvenoj pojavi
%Dcimovic&.,
1 "ompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika,
strukture i razvoja kriminalnog ponaanja %fenomenologija&, uzroka i
uslova kriminalnog ponaanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog
ponaanja, masovne i drutvene pojave %opti uzroci(koreni kriminaliteta
i kriminogeni faktori& %'ilutinovic&.4
Kriminologija
1 @umana i socijalna nauka koja empirijski istrauje individualne i drutvene
procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke
predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon %Schneider&.0
1 5auka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje
za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje %.assin&.<
1 Ecenje o stvaranju zakona, krenju zakona i odgovorima na krenje
zakona %'eier&.=
.otovo sve navedene ue i ire definicije kriminologije imaju odredenu
naucnu vrednost i opravdanje. "ritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi
dovela do
opteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih
saznanja,
odredili pojam kriminologije u uem smislu obuhvatajuci, po naem miljenju,
bitne elemente za definisanje.
Kr$"$%o'o($)a se "o,e de-$%$sat$ &ao sa"osta'%a, teor$)s&o.
e"p$r$)s&a,
$%terd$s/$p'$%ar%a dr!t#e%a %a!&a o -e%o"e%o'o&$"
&ara&ter$st$&a"a $ !ro/$"a
&r$"$%a'$teta &ao "aso#%e dr!t#e%e po)a#e $ &r$"$%a'%o( po%aa%)a
&ao po)ed$%ac%e po)a#e, sa /$')e" %)e(o#o( o0)a%)e%)a $ s!0$)a%)a1
Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa
odredivanjem
pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi ta
&r$"$%o'o($)a $!ca#a, &o)$" se p$ta%)$"a $ pro0'e"$"a 0a#$, da bi se
sagledalo
njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim
disciplinama.
-ako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije jo uvek
je sporno medu kriminolozima. Fec skoro dva veka u kriminolokoj literaturi
neprekidno
se utvrduje predmet njenog izucavanja, to je svakako povezano i sa
utvrdivanjem pojma kriminologije.
+ostoje razlicita shvatanja o irini predmeta koji kriminologija izucava i o
tome da li kriminologija pripada drutvenim, pravnim ili prirodnim naukama,
da li
je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka./ 'edutim,
skoro
svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da
&r$"$%a'$tet
cini najvaniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije.
ta )e pred"et $!ca#a%)a &r$"$%o'o($)e*
"riminoloka shvatanja krajem ). i pocetkom $B. veka bila su usmerena
preteno na co#e&a.de'$%&#e%ta, koji je smatran osnovnim predmetom
kriminolokog izucavanja %9ombroso, *erri, .arofalo, Dschaffenburg i dr.&.
*rancuski kriminolozi 9enjel(9evastin i Stanciju %9aignet(9avastine i
Stanciu& smatrali su da je kriminologija #kompletna nauka o coveku, odnosno
da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom
preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu
aktivnost#), a da je predmet kriminologije je #covek, tj. zlocinac#, taj #prvi
stoer kriminologije#, jer je #ica zlocina usadena u coveka#.
Svodenje predmeta kriminologije na po)ed$%ac%! a&t$#%ost de'$%&#e%ta
bilo je jako izraeno i 0B(tih i <B(tih godina $B. veka kod pojedinih
autora, na primer kod 3. de .refa %3tienne de .reff&, koji je razvio teoriju
procesa #prelaska na delo#, tzv. #dinamicku kriminologiju#, dok je ucenje o
uzrocima dovelo do nastanka #kriminalne etiologije# ili #etioloke kriminologije#.
Slicno 3tjen de .refu, francuski pravnik +inatel i profesor Eniverziteta
u Rimu di !ulio %Genigno di !ullio&, stavljaju u prvi plan pro!ca#a%)e
'$c%ost$ delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji.
Sa javljanjem shvatanja o drutvenim uticajima kao kriminogenim
faktorima, kriminoloka izucavanja se proiruju, pa se navodi da predmet
kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i &r$"$%a'%! a&t$#%ost1 Dmericki
kriminolozi 'ejbl 3liot, Saderland, "resi i Hauer %'able 3lliot, Sutherland,
;resseI, Sauer& naglaavaju dr!t#e%! !s'o#')e%ost &r$"$%a'%o(
po%aa%)a, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene drutvene
strukture, cime sadrina predmeta kriminologije dobija nove elemente i
novu dimenziju.
2alje proirivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja
"era prot$# $#r$o/a &r$#$c%$2 de'a. !ako prema @entigu %@ans v.
@enting&, kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je #korisno da
drutveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim
delom. 'etodi borbe se ne mogu poboljati ako se dublje ne sagleda priroda
zlocina#.$B
2rugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju &r$#$c%o
de'o $ &r$#$c%a sa%&/$)a7 zatim rasprostranjenost kriminaliteta, njegove
manifestacije i uzroci, proucavanje njegovih posledica po drutvo, opta
prevencija.
E okviru sociolokih shvatanja <B(tih godina $B. veka javilo se
shvatanje po kome #ne dovodi delinkvencija do drutvene kontrole, vec je
drutvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije.#$
+ristalice ovog
shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije Jprelazak na deloK, vec
so/$o'o&a a%a'$a "e2a%$a"a dr!t#e%e &o%tro'e, od stvaranja krivicnog
zakona do primene krivicnih sankcija, kao i reakcija rtve, okoline i
medija, koja treba da pokae kako krivicnopravni sistem #stvara# delinkventa.
+ojedini kriminoloki pisci proiruju predmet kriminologije so/$o'o&$"
pro!ca#a%)e" &r$#$c%opra#%$2 %or"$ %9. RadzinoLiz, Sutherland,
;resseI&.
+redmet kriminologije po 'ajeru %'eier& obuhvata ucenje o
stvaranju zakona %kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su
neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu&, ucenje o krenju zakona
%odnosi se na krivicnopravni sistem, odnosno policiju&, sudove i korekcione
sisteme u pojedinim zemljama %kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja
policije: diskreciona prava policije, proputanje od strane policije da
uhapsi sumnjivo lice, koricenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana
od strane policije i sl.& i odgovore na krenje zakona.$$
Kriminologija
-z navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije moe se zakljuciti
da pojedini autori isuvie proiruju predmet kriminologije ukljucujuci niz
posebnih nauka i naucnih disciplina. !o su shvatanja predmeta kriminologije
u
najirem smislu i ona su najcece povezana sa sagledavanjem kriminologije
kao
grupe nauka. +roirivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom,
sociologijom
zakona, kriminalistikom ili penologijom, dovodi do nagomilavanja i
razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova to oteava sagledavanje i
detaljno
teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne drutvene
pojave i
pojedinacnog ponaanja. Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih
disciplina
svojim znanjem svakako pruaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja
fenomenolokih i etiolokih karakteristika kriminaliteta, ali one imaju svoju
samostalnost, svoj poseban predmet i metod izucavanja, kao i kriminologija.
Stoga, po naem miljenju, pred"et pro!ca#a%)a &r$"$%o'o($)e )e
&r$"$%a'$tet
&ao "aso#%a dr!t#e%a po)a#a $ &r$"$%a'%o po%aa%)e &ao
po)ed$%ac%a
po)a#a1 Saglasno ovoj definiciji, razlikuju se makrokriminologija %proucava
kriminalitet kao masovnu drutvenu pojavu& i mikrokriminologija %proucava
kriminalitet kao pojedinacnu pojavu& kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu
fenomenologiju %pojavni oblici, obim, struktura, strukturalne promene,
dinamika,
prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta& i kriminalnu etiologiju
%uzroci ( opti i neposredni, uslovi i povodi kriminalnog ponaanja&. Fano je
napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije neto
apstraktno
ili irelevantno, vec ima veliki uticaj na delinkvente, rtve, one koji tite
krivicnopravni sistem, ali i na sve ostale gradane.
II POJAM KRIMINALITETA
"riminalitet je negativna drutvena pojava, koja je, zbog svoje
rasprostranjenosti
i drutvene opasnosti, predmet neprekidnog interesovanja nauke i
prakse. 9judsko drutvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponaanja
koji
se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. Sa razvojem drutva i kulture menjao
se
broj i sadraj kanjivih ponaanja. "riminalitet nije statican i fiksno odreden,
on se
stalno menja. !ako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na
odredenom
prostoru zavisno od drutvenog sistema i dravnog uredenja. 2a li ce jedno
ponaanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon, sudija
koji ga
tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. 'edutim, u
teorijskom
pogledu jo uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome ta je kriminalitet,
odnosno
zlocin i da li je uopte podesno naucno izucavati ovu pojavu.
2efinicije kriminaliteta su razlicite, cesto medusobno suprotne uz upotrebu
razlicitih sinonima: zlocin, delinkvencija, prestupnitvo, devijantno ponaanje,
drutveno negativno ponaanje, antisocijalno ponaanje i sl.
-storijski posmatrano rec zlocin, 3/r$"e%3, upotrebljavali su najpre Rimljani
za oznacavanje sudske odluke ili presude7 kasnije se taj termin koristi za
oznacavanje neosnovane optube, okrivljenja ili prekora, pojedinosti na koje
se
ali tuilac. "asnije, pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta
koja bi vaila za sve zemlje i sva vremena, dok su drugi negirali mogucnost
nalaenja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. 2efinicija kriminaliteta je
zavisila
od optih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta, pa, kako je teorija o
uzrocima kriminaliteta bilo mnogo, postoji i veliki broj definicija kriminaliteta.
1 :edan od predstavnika pozitivne kole .arofalo, govorio je da, pored
zakonskog,
postoji #prirodni kriminalitet#, kojim se se ugroavaju osnovna
moralna osecanja solidarnosti %izvrenjem krivicnih dela protiv licnosti& i
potenja %izvrenjem krivicnih dela protiv imovine&.
1 *eri %*erri& je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz
egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi ivota i moral
jednog drutva na odredenoj etapi razvitka.
1 *rancuski sociolog 2irkem 3mil %2urcheim 3mille& definie kriminalitet
kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. +ritom, smatra
2irkem, pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i
povrede moralnih i drutvenih normi.
1 9aga %9agache& je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne
drutvene grupe koju vre njeni pripadnici.
1 Selin %Seelin& formulie definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne
grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe.
S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta, veoma je teko
navesti i sistematizovati sve postojece definicije. !ekocu koja postoji u tom
pogledu pokuacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije
kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje
pravno i
socioloko definisanje kriminaliteta. Ove dve definicije najcece su
zastupljene u
naucnim radovima i najvanije su za odredivanje predmeta kriminologije.
1. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta
-zucavanje drutveno opasnih ponaanja bilo je najpre predmet
krivicnopravne
nauke, a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. E
tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminoloka obeleja jer je
posmatralo
krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni, vec i kao drutveni fenomen.
+ravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i
kriminoloka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu
krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da
predmet
kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava.
+rema vecini pisaca %'ergen, MuinneI, Sauer, 6?rtenberger&, koji prihvataju
!,e
pra#%o de-$%$sa%)e, &r$"$%a'$tet c$%e o%a po%aa%)a &o)a s!
$%&r$"$%$sa%a !
po$t$#%o" &r$#$c%o" a&o%oda#st#! &ao &r$#$c%a de'a1 !ako se
predmet
kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najteu vrstu kanjivih radnji.$,
"rivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti, koji je uvela
klasicna
krivicnopravna kola %nullum crimen sine lege& i omogucava sigurnost u
pogledu
obima i sadraja ucinjene protivpravne radnje.
Kriminologija
E okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i ira pravna
definicija
po kojoj se pojam kriminaliteta proiruje na sve kanjive radnje u odredenom
pravnom sistemu. +od kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno
ponaanje
%cinjenje ili necinjenje& za koje po vaecim propisima odredene zemlje
nadleni organ
moe izreci sankciju. Ovo shvatanje potice od *erija, koji je smatrao da je
zlocin
protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. +rema irem pravnom
definisanju
kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroeno
ponaanje ili kao skup takvih ponaanja koji moe biti prostrorno i vremenski
ogranicen %Dcimovic, '.&. -nteresantna je i Heligova definicija kriminaliteta
kao
pojedinacne pojave, odnosno isticanje da je zlocin #krivicno(duevno(telesno
ponaanje coveka, koji je zbog svog drutveno protivnog dejstva pravno
zabranjeno
i kaznom ugroeno.#$4
+ravno definisanje kriminaliteta, posebno ue pravne definicije, bile su
kritikovane kao formalno(dogmatske, preuske, nedovoljne da objasne
kriminalitet
sa ireg drutvenog stanovita zbog velike promenljivosti inkriminisanja u
vremenu i prostoru, kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim
zakonodavstvima.
Osim toga, u drutvu postoje takva ponaanja, pojave i procesi, koji se
dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju
kriminalitet sa
pravnog stanovita ili sa stanovita #normativne grupe# koja donosi zakone i
sankcionie, dok se sa stanovita drugih grupa i slojeva smatraju posebno
drutveno opasnim %#kriminalitet belog okovratnika#, izvesna ponaanja u
privrednom poslovanju kojima se kre administrativno(pravni propisi i sl.&.
Ee pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu
disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta.
2anas je u literaturi najvie zastupljeno pra#%o de-$%$sa%)e &or$(o#a%o
so/$o'o&$" s2#ata%)$"a. !o znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta
polazi
od krivicnopravne definicije u irem smislu, tako da se kriminalitetom
smatraju ne
samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje, vec i
druge kanjive radnje, uz socioloku, psiholoku i drugu analizu
odgovarajucih
pravnih normi i kriminalnog ponaanja. E sklopu ovako odredene definicije
kriminaliteta moe se razlikovati:
. "R-'-5D95O +O5DAD5:3 kao pojedinacno, individualno ponaanje za
koje vaeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponaanje kojim se kre
medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. !o je ponaanje kojim se
povreduje
jedna ili vie rtava a rezultat je razlicitih drutvenih i psiholokih uzroka i
faktora.
$. "R-'-5D9-!3! "DO 'DSOF5D 2REA!F35D +O:DFD predstavlja
ukupnost kriminalnih ponaanja na odredenom prostoru i u odredenom
vremenu.
Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje, njegov obim,
struktura i
dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike.
-zmedu kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i kriminalnog ponaanja
kao individualne pojave postoji tesna povezanost. !acnu prirodu te
povezanosti
teko je odrediti jer saimanje pojedinacnih ponaanja u kolektivnu akciju
predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen %.assin, ))B&. Odnos izmedu
ove
dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opteg,
posebnog i
pojedinacnog.
. !o"ioloko definisanje kriminaliteta
Socioloke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne
moe u potpunosti sagledati u oblasti zakona, pa je potrebno obuhvatiti i
druga
antidrutvena ponaanja. "riminalitet je drutveni fenomen, daleko iri od
okvira
koje prua krivicno pravo. Stoga se socioloki sadraj kriminaliteta i njegove
medusobne veze moraju proucavati kao sutina kriminaliteta. "rivicno delo,
kao
ljudska i drutvena realnost, sastoji se u napadu jednog ili vie lica na najvie
drutvene vrednosti.$0 E okviru sociolokih definicija postoji veliki broj
razlicitih
shvatanja. Sva socioloka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom
podrazumevaju ponaanja koja odstupaju od pravnih, moralnih, kulturnih,
obicajnih i drugih normi i pravila koja vae u jednom drutvu, a ucinjena su
na
tetu pojedinaca u okviru tog drutva.
Socioloke definicije kriminalnog ponaanja mogu se podeliti na tri grupe:
( prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponaanje krenje
bilo kakvih, ne samo legalnih normi ponaanja. Selin je tvrdio da je pravo
kriminoloko proucavanje, proucavanje normi ponaanja i sutinska
komponetna
kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. "riminologija treba da proucava ta
ljudi
smatraju nepoeljnim ponaanjem i ne sme biti ogranicena promenama
zakona7
( druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponaanja kao
krenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju krenja ljudskih
prava. @erman i :ulia Avedinger %@erman i :ulija SchLedinger& smatraju da je
kriminalno ponaanje, bez obzira na svoj legalni status, ponaanje koje ometa
ljudski razvoj, napredak i potencijale. !o ponaanje moe da se ispolji u formi
proputanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van
zakona mirnog protesta protiv vlade. 5a taj nacin ponaanje vlade moe biti
smatrano kriminalnim ponaanjem, kao i ponaanje gradana7
( u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponaanje se definie kao
ponaanje
protivno interesima elite %6illiam ;hambliss, )=/&. 2ela koja se definiu
kao kriminalna postoje da bi se zatitila vladajuca ekonomska klasa, pa je
kriminalno ponaanje ponaanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase.
9judi
koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim
interesima i nisu u stanju da ponaanje elite definiu kao kriminalno.
Svaka od ovih definicija moe biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno
ponaanje od drutvenih devijacija7 Avedingerovi pretpostavljaju da
postoji pouzdan metod %razlicit od intuicije& za odredivanje ta jesu a ta nisu
ljudska prava, a trecoj definiciji se moe prigovoriti da govori o tome kako
nastaju
zakoni.$<
E socioloke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Anajdera,
koji prihvata psiho(socio(dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponaanje
%cinjenje
ili necinjenje& koje je putem interakcije u drutvenim i individualnim
procesima
kriminaliziranja obeleeno kao kriminalno.$= Sutina ove definicije je u
Kriminologija
tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet, tako da se orijentie na
kriminalnu
stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod, vec se
oslanja na
njegov procesni razvoj, na njegovo nastajanje.
Sociolog 2ilin %.illin&, koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju,
definisao je zlocin kao #ponaanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu
da sprovede
svoje miljenje smatra za narocito drutveno tetno#$/.
Socioloke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima
sociologije o poloaju i ulozi pojedinca u drutvu.$) "oncept socijalne uloge,
koji
po miljenju sociologa %Stoetzek, 2elaI, 9inton, 2ahrendorf& obuhvata
celokupnost
stavova, nacina ponaanja, vrednosti koju drutvo za svaku licnost sa
odredenim statusom u drutvu propisuje, od njega ocekuje i preti odredenom
sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge, dovodi do uspostavljanja
povezanosti
izmedu sociolokog i pravnog razmatranja kriminaliteta.
Socioloke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuvie
proiruju pojam kriminaliteta. Airoki koncept sociolokog definisanja
kriminaliteta
dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponaanja, omogucava da
se
kriminalitetom proglasi svako drutveno ponaanje suprotno odredenim
pravilima
%moralnim, obicajnim& u drutvu. !o svakako unosi veliku nesigurnost u
definisanju
onih ponaanja koja se smatraju kriminalitetom. Sem toga, istice se da
samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture
sadraja
kriminaliteta, to se ne moe postici sociolokim definicijama %"aiser, ..&.
Airi koncept sociolokog definisanja koristi, pored pojmova kriminalitet i
delikvencija, pojam devijantnosti ( drutvene devijantnosti i devijantnog
ponaanja. E K+ravilima sociolokih metodaC, 2irkem opisuje kompleksne
odnose izmedu kriminaliteta, devijantnosti i razlicitosti. On ova tri fenomena
posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi drutva. "riminalitet
znaci
drutvenu zabranu na zvanicnom nivou, dok je devijantnost najcece
zabranjeno
ponaanje od strane drutva, a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponaanja.
S druge strane, individualne razlicitosti su te koje cine samu sutinu ljudskog
drutva. 2evijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti,
tamo
gde pojedinci ive na ivici #normalnog# drutva koje ne povlaci stalno pravne
sankcije. "riminalitet i devijantnost su zbog toga posledice drutvenih
razlicitosti
koje postoje u svakom drutvu. Ato su vece razlicitosti, veca je i potreba za
definisanjem pojma devijantnosti. 2efinicije devijantnosti i kriminaliteta se
oslanjaju na naucne analize datih drutvenih uslova i situacija. Ono to je
devijantno,
ne mora uvek da bude i uocljivo. Senzibilnosti, tj. rasudivanja o tome ta je
prihvatljivo, a ta nije, variraju od drutva do drutva, i ono to je u
tradicionalnom
drutvu neprihvatljiva razlicitost %npr. homoseksualnost& moe u
postmodernom
drutvu da bude okarakterisano kao izbor nacina ivota, ili da se tolerie kao
jedna
od razlicitosti.,B
2rutvene devijantnosti i devijantna ponaanja predmet su izucavanja
posebnih disciplina: socijalne patologije, sociologije devijantnog ponaanja i
sociologije
devijantnosti. Ove pojave izazivaju panju drutvene zajednice, uglavnom sa
sociolokog i medicinskog stanovita. 5a primer, prekomerno uivanje
alkohola
%alkoholizam& i opojnih droga %narkomanija&, ostaju van dometa kanjavanja i
ne
predstavljaju kriminalitet u irem pravnom smislu. 'edutim, istraivanja
pokazuju
da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponaanjem, uslovljavaju
ga ili
cak prouzrokuju. +reterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici
%ubistvo, telesne povrede&, a nedostatak droge moe da utice na izvrenje
tekih
krada, krada i ubistava. Hbog toga kriminologija, iako nema za predmet
izucavanja
ostale oblike devijantnosti, proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti
sa
kriminalnim ponaanjem i kriminalitetom uopte.
III PODELA KRIMINOLOGIJE
1. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija
.. "riminalna fenomenologija
!ermin #fenomenologija# %od grcke reci #phainNmenon# ( ono to se vidi,
to se ispoljava, i #logos# ( ucenje, istraivanje, nauka& oznacava deo
filozofskog
ucenja o pojavama. !o je enciklopedijsko znacenje ovog termina, koji se
razlikuje
od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka.
"riminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne
manifestacije
kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava
pojedinacno kriminalno ponaanje. Smatra se %3>ner, *.& da pocetak
kriminalne
fenomenologije treba traiti jo u radovima +itavala %=,4.&, koji je opisivao
pojedine kriminalne slucajeve,.
-zucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najvie nemacki
teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu
kriminologije.
5emacki teoreticar klasicne krivicnopravne kole *ojerbah %*euerbach&
posvetio je
dosta panje fenomenolokoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih
modaliteta
izvrenih krivicnih dela %vreme, nacin, sredstva itd.&. "riminalna
fenomenologija je
definisana uglavnom kao #nauka o manifestaciji zlocina#, koja se sastoji u
izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela, nacina izvrenja krivicnih dela,
nacina
ivota delinkventa, njihovog ponaanja i tipologije.,$ +o .rosu %.ross&,
fenomenologija se bavi izucavanjem spoljanjih simptoma na koje uticu
unutranji
dogadaji. Helig tvrdi da je kriminalna fenomenologija #opis specijalnih pojava
oblika izvrenja zlocina ( na primer, tehnike provaljivanja, falsifikovanja
novcanica
i sl., kao i uslova zlocina ( tipovi delinkvenata, oblici ispoljavanja
profesionalnih
prestupnika#. .rasberger %.rassberger& istice da fenomenologija obuhvata
morfologiju
zlocinstva i oblike egzistencije zlocina. +inatel naglaava da izucavanje
kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju, koja je posvecena
proucavanju spoljanjih formi zlocina %kriminalna morfologija& i stvarnih formi
zlocinca.
E novijoj kriminolokoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne
fenomenologije obuhvata pojavne oblike, strukturu, strukturalne promene i
dinamiku
kriminaliteta %'ilutinovic, '., "upcevic('ladenovic, R.&, odnosno kanjivih
radnji, ponaanja %@orvatic, O.&7 posledice prestupnitva, prestupnike i
otecene,
Kriminologija
prestupnitvo kao individualnu i masovnu pojavu, strukturu i klasifikaciju
prestupnitva7 brojno stanje, rasprostranjenost, dinamiku prestupnitva,
etioloku
%geneticku& povezanost prestupnitva sa drugim drutvenim pojavama,
poreklo i
razvoj prestupnitva %+eic, F.&7 kao i morfologiju %oblik& i modus operandi
%nacin
izvrenja& kanjivih ponaanja, pri cemu ne treba kriminoloki pojam modusa
operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici %@orvatic&.
-z navedenih definicija moe se zakljuciti da su osnovna pitanja koja
kriminalna
fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava:
a& o0$" &r$"$%a'$teta kao masovne drutvene pojave, koji se prati na
osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu, a odnosi
se
na ukupan broj izvrenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom
vremenskom periodu, kao i na broj izvrenih pojedinih vrsta krivicnih dela %na
primer, protiv ivota i tela, imovine, privrede&, broj izvrilaca, punoletnih i
maloletnih izvrilaca itd. "od odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao
nepremostiva prepreka javlja se #tamna brojka# kriminaliteta, nepoznat,
neevidentiran
broj krivicnih dela i izvrilaca7
b& po)a#%$ o0'$/$ &r$"$%a'$teta $ &r$"$%a'%o( po%aa%)a ili oblici u
kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom
vremenskom
periodu, mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kanjivih
ponaanja, teini kanjivih ponaanja, objektu napada ili objektu
krivicnopravne
zatite %kriminalitet nasilja, imovinski kriminalitet, privredni kriminalitet,
politicki
kriminalitet, profesionalni kriminalitet itd.&, polu izvrilaca %kriminalitet
mukaraca i
kriminalitet ena&, uzrastu izvrilaca %kriminalitet punoletnih lica i
delinkvencija
maloletnika&, broju izvrenih krivicnih dela %primarni kriminalitet,
recidivizam&,
nacinu, vremenu, sredstvu i mestu izvrenja7
v& str!&t!ra $ str!&t!ra'%e pro"e%e &r$"$%a'$teta pokazuju vrste i
karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kanjivih ponaanja u okviru
odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. 5a primer, moe se posmatrati
struktura
ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kanjivih ponaanja
zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje %krivicna dela protiv ivota i
tela, krivicna dela protiv imovine, krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i
morala7 prekraji protiv javnog reda i mira, prekraji u saobracaju itd.&7
struktura
kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata
krivicna
dela ubistva, telesne povrede, prinude, imovinski kriminalitet obuhvata
krade,
prevare, utaje7 struktura kriminaliteta prema polu izvrilaca posmatrana kroz
odnos broja krivicnih dela koja vre mukarci i krivicnih dela koja vre ene
itd.
Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta
zavisno
od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika, kao i na proces
stvaranja novih inkriminacija ili proirivanje starih, postojecih %kriminalizacija&
i
ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona, cime se odustaje od dalje
krivicnopravne represije u odnosu na to ponaanje %dekriminalizacija&, to je u
pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces7
g& d$%a"$&a &r$"$%a'$teta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao
masovne drutvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na
odredenom prostoru.
5a primer, uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet
%ukupan broj izvrenih krivicnih dela& u periodu $BBB($BB0. u Srbiji opao,
stagnirao ili je bio u porastu. +ored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce
je
posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta
P
privrednog, politickog, imovinskog, maloletnicke delinkvencije, ili, dinamiku
kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama, polu, starosti
i sl.
E okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost
kriminaliteta
#geografija kriminaliteta# ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i
nacionalnim
razmerama, na pojedinim nacionalnim i dravnim podrucjima, u gradovima i
selima,
pojedinim delovima grada %ekologija kriminaliteta&.
+roucavanje obima, strukture i dinamike kriminaliteta ima viestruki znacaj:
omogucava da se uvidi potreba za odredenom drutvenom reakcijom i da se
postojeca
drutvena reakcija shvati7 ukazuje da odredeni obim, struktura i dinamika
kriminaliteta u odredenoj uoj i iroj drutvenoj sredini mogu negativno i
nepovoljno
da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih drutvenih grupa i pojedinaca7
pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta, vremena, drutvenih
prilika
i okolnosti, kako se prilagodava uslovima ivota i dobija nove oblike
ispoljavanja.
-ako vecina autora istice da je kriminalna etiologija #centralno podrucje#
kriminologije,
kriminalna fenomenologija nije nita manje znacajno podrucje izucavanja.
E okviru istraivackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije
potrebno
je posvetiti posebnu panju fenomenologiji kriminaliteta. +ojavni oblici,
obim, struktura, strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog
ponaanja
cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom.
.$. "riminalna etiologija
!ermin #etiologija# %od grckog #aitQa(uzrok i #logos#(nauka, ucenje& izvorno
je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. 2anas se ovaj
pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne
discipline
koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja
te nauke.
"riminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opte uzroke
kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i pojedinacne, posebne,
neposredne
uzroke, uslove i povode javljanja kriminalnog ponaanja %kriminogene
faktore&.
Ezrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponaanja, uslovi koji
doprinose
njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode, osnovna su pitanja
kriminologije
kao teorijske i empirijske nauke. 'edutim, mnoga pitanja iz ove oblasti ostala
su i
dalje nerazjanjena. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i
shvatanja,
prakticna istraivanja su takode brojna, to sve ukazuje na nedovoljnu
razjanjenost
optih uzroka kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i posebnih uzroka
kriminalnog ponaanja. !ako 9ang %9ange, R.& u knjizi #Hagonetka
kriminalitet#
postavlja sledeca pitanja, koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako
objasniti
ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta
izbeglica, teko osakacenih, starijih ljudi, stranih radnika7 kako dolazi do toga
da
je kriminalitet ena znatno manji od kriminaliteta mukaraca7 zar ne mora
agresivno(
frustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih
grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji ive pod akutnim
Kriminologija
kulturnim konfliktom7 kako je moguce da se u SD2, hvaljenoj zemlji
kriminologije,
stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta.,,
5a neuspeh savremenog drutva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti
otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patolokih pojava, ukazivali su
mnogi
pisci %agnosticisticke pozicije 'annheima, 6ilkinsa, 5agela, Stefani, 9evasser,
:ambu('aerlin&, dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka, oznacavali
pojam uzroka razlicitim terminima %faktor, sila, motivacija, poticaj, namera& ili
nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta.
Eprkos razlicitim shvatanjima, moe se reci da se u okviru kriminalne
etiologije
neki opti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponaanja
mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. +ri tome, nije iskljuceno da izvesni
neotkriveni
uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti.
"riminalna etiologija se najcece deli prema prirodi faktora koji deluju na
javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu
etiologiju.
3gzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji
proizilaze
iz odredene drutvene kulture i strukture, uslova ivota, delovanje raznih
kriminogenih faktora vezanih za porodicu, kolu, grupu, sredstva masovne
komunikacije,
sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna
ponaanja itd.
3ndogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholokih karakteristika,
crta
licnosti na javljanje kriminalnog ponaanja. E okviru endogene etiologije
treba
razjasniti kako se odvija proces #kriminalizacije licnosti#, zato pojedina lica
vre
krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima
to ne
cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi %licni intelektualni
procesi:
miljenje, ucenje, inteligencija, opaanje7 emocionalni procesi ili osecanja i
voljni
procesi(motivacija& i psihicke osobine %navike, sposobnosti, temperament,
potrebe,
interesi&.
Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje
optih uzroka %korena kriminaliteta& i kriminogenih faktora ( neposrednih
cinilaca kriminalnog ponaanja.,4
"riminalitet kao masovna drutvena pojava ima opte uzroke u raznim
oblastima
drutvenog ivota ( ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj.
"ao pojedinacna pojava kriminalitet moe da bude prouzrokovan nizom
raznih
kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode
do
njegovog javljanja. 'edu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati
uzroke
%sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i
neposredno
izazivaju kriminalno ponaanje&,,0 uslove %doprinose javljanju kriminalnog
ponaanja& i povode %spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju
izvrenja krivicnog dela i doprinose donoenju odluke za izvrenje dela&.
+odele
kriminogenih faktora razlicite su u kriminolokoj literaturi. "riminogeni faktori
se
dele na: antropoloke, fizicke ili kosmotelurne i drutvene %*eri&, drutvene i
individualne %.rispigni&, endogene i egzogene %!arde&, objektivne i
subjektivne,
neposredne sociogene faktore i licnost delikventa %'ilutinovic&.
Opti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene drutvene strukture,
drutveno(ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama drutvenog ivota,
povezani
su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, koli,
profesionalnom,
klasnom, drutvenom statusu, u okviru pojedinih uih i irih drutvenih
grupa. Ezrocnost pojedinacnog kriminalnog ponaanja ne moe se posmatrati
i
izucavati izvan opte uzrocnosti, niti se u optoj uzrocnosti mogu zapostaviti
posebni i pojedinacni uticaji.
. #pta i klinicka kriminologija
$.. Opta kriminologija
+odela na optu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa
+inatel Oana %+inatel :ean&. 5a --- 'edunarodnom kongresu za kriminologiju
%Geograd, )=,.& klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih
tendencija
u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno
politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji.
+rema +inatelu,< opta kriminologija u sutini ima za predmet sredivanje,
uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminolokih nauka
ili
posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko
izlaganje.
Opta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj
ravni i
nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminolokih nauka ili posebnih
kriminologija.
"ao naucna kriminologija, opta kriminologija treba da zblii i uporedi
podatke izdvojene od specijalnih %posebnih& kriminologija koje se odnose na
manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave %kriminalna biologija ili
bioloka
kriminologija, kriminalna psihologija ili psiholoka kriminologija, kriminalna
sociologija ili socioloka kriminologija&. Slicno +inatelu, autori 9enjel(
9evastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u
optu
kriminologiju #kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu#. Ovo tvrdenje je bilo
cesto osporavano, pa je optoj kriminologiji cak negiran svaki naucni
karakter.
Opta kriminologija moe imati razlicite pravce: istorijske, teorijske,
deskriptivne
i diferencijalne prirode. +ored istorijskog pregleda kriminolokih izucavanja i
odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opta kriminologija obuhvata
izucavanje
osnovnih kriminolokih teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije.
$.$. "linicka kriminologija
"linicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najirih
definicija,
predstavlja jedan kriminoloki pravac, koji se, za razliku od opte
kriminologije,
sastoji u #multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc
principa i metoda kriminoloke nauke i specijalizovanih kriminologija#. "roz
multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati
hipoteze
o njegovom buducem ponaanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu
da odstrane eventualni povrat.,=
Razvoj klinicke,/ kriminologije moe se pratiti pocev od 9ombroza, italijanskog
lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija
.arofalo je istakao vanost socijalne ankete, a +ende, profesor patologije i
klinicke
metodologije u Rimu, naglaavao je da treba ispitati da li kod zlocinca
postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponaanje.
'edu
kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u -taliji posebno se isticao lekar,
direktor -nstituta za kriminalnu antropologiju Eniverziteta u Rimu, Genigno 2i
!ulio, koji je smatrao da treba primeniti #klinicki kriterijum# pri izucavanju
kriminaliteta,
da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde
se iroko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, bioloke, psiholoke,
socijalne i
kulturne.,)
"anepa 2akomo %;anepa .iacomo& profesor kriminalne antropologije na
'edicinskom fakultetu u 2enovi, na 'edunarodnom kongresu za
kriminologiju u
Geogradu )=,. u referatu #"riminalna licnost i tipologija delinkvenata#,
istako je
da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da #licnost
proizilazi
iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali
od drugih#.4B
Ha razvoj klinicke kriminologije u *rancuskoj znacajni su 9aignel(
9avastine, Stanciu, +inatel, *avard7 u Gelgiji Fersele i 2e .reff7 u Avedskoj
"inberg. E 5emackoj se kriminolog i pravnik 'ergen zalagao za kriminoloku
kliniku, dok su 9enc i Heelig u okviru kriminalno(biolokog pravca predlagali
bioloko i psiholoko proucavanje individualnog prestupnika.
Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno
stanje, problem kriminalne licnosti %da li postoji i ako postoji cime se
karakterie& i
tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog
slucaja kriminalnog ponaanja je klinicki metod.4
+ojam opas%o( sta%)a, kako tvrdi +inatel, vlada klinickom kriminologijom.
2efiniciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je .arofalo, odredujuci ga
ne
kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se moe klinicki posmatrati.
+ojmom
opasnog stanja .arofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost
prestupnika i kolicinu zla od koga moemo strahovati sa njegove strane,
odnosno
kriminalnu sposobnost prestupnika. "asnije je ovako odredenom pojmu
opasnog
stanja dodao formulu o prilagodavanju, koja se odnosi na istraivanje
#mogucnosti
prilagodavanja prestupnika# ili na uslove sredine za koju se moe
pretpostaviti da
ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan.
Razmatranje problema &r$"$%a'%e '$c%ost$ prolo je kroz tri faze razvoja.4$
E prvoj fazi naglaava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti 9ombrozo
%9ombroso&7 u drugoj fazi, pod uticajem psihoanalize, ta specificnost je
negirana
isticanjem da antisocijalne tenje latentnog karaktera postoje i kod
delinkvenata i
kod nedelinkvenata7 u trecoj fazi %2i !ullio, .emellio, 2e .reff, +inatel& se
tvrdi
da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema sutinske razlike
izmedu
delinkvenata i nedelinkvenata, razlika je samo u stepenu ispoljavanja, tako
da je
teorija o kriminalnoj licnosti samo #radna hipoteza#.
+inatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izloio u osam tacaka: . +redmet
klinicke kriminologije je prelazak na delo, $. zlocinac je covek kao i drugi, koji
se
od drugih ljudi razlikuje sklonocu za prelazak na delo, ,. sklonost ka prelasku
na
delo izraava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnocu,
4. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholokih crta licnosti koje se
grupiu u
centralno jezgro i varijante, 0. centralno jezgro obuhvata egocentrizam,
labilnost,
agresivnost i afektivnu ravnodunost, a varijante se odnose na fizicke,
intelektualne,
tehnicke sposobnosti, nutritivne i seksualne potrebe, <. centralno jezgro
upravlja prelaskom na delo, =. varijante upravljanja nacinima izvrenja dela,
osvetljavaju opti pravac, stupanj uspenosti i motivaciju, /. kriminalna
licnost je
dinamicka struktura.4,
Gelgijski profesor 3tjen de .ref zastupnik koncepcije prelaska na delo u
okviru klinicke kriminologije, isticao je da, kada neto radimo, mi mislimo da
to
cinimo po svojoj volji. 'edutim, cak i radnje za koje smatramo da imaju
najveci
moralni znacaj, odredene su naim instinktima %nagonima&. 9judskom psihom
upravljaju dve kategorije instinkata: l. instinkt odbrane, koji doprinosi
samoodranju
i ispoljava se putem straha, bekstva, ali i agresije7 $. instinkt simpatije,
koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. E
dijalektickoj
dinamici dveju kategorija instinkata, covek je sklon da izabere sigurnost
nasuprot osecajnosti. Dli, kako se u ovom izboru osuduje na samocu, iz koje
proizilaze tekoce i osecanje krivice, on se trudi da to eliminie povratkom ka
drugom ( blinjem. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom
pretvaranju
osecanja i ponaanja, ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece
dozvoliti ispravljanje ponaanja i favorizovace prelazak na delo.
"linicka kriminologija, kao kriminoloki pravac koji kroz multidisciplinarno
pristupanje individualnom slucaju %mediko(psiho(socijalno i drugo ispitivanje&
uz
pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminolokih disciplina, ocenjuje
proucavanog delinkventa, predvida njegovo buduce ponaanje i izraduje i
ostvaruje
program mera i staranja, znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao
pojedinacne pojave. 'edutim, klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene
kriticke primedbe.44 "linicka kriminologija osvetljava psiholoka svojstva
licnosti
delinkventa, ali nedovoljno sagledava socioloku stranu kriminaliteta,
drutvene
faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje
kriminalnog
ponaanja.
$. %niver&itetska i primenjena kriminologija
,.. Eniverzitetska kriminologija
+odela na univerzitetsku %akademsku& i aplikativnu %primenjenu& kriminologiju
zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo %2. Szabo& i grupe
kriminologa sa 2epartmana za kriminologiju u 'ontrealu %"anada&.
Eniverzitetska %akademska& kriminologija razvija se na univerzitetima
zapadnih
zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika,
istraivaca,
ali ne i drutva. Eniverzitetska istraivanja se karakteriu velikom
raznolikocu,
unidisciplinarnim karakterom, stalnim porastom istraivackih instrumenata,
koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. Ova istraivanja
se
prema shvatanju .ibens %.ibbens& odnose na cetiri grupe pitanja:
proucavanje drutva
%nesvesno kriminalno ponaanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti7
dejstvo
ukidanja kazni7 stav javnog mnjenja u odnosu na teinu zlocina i postupanje
sa
Kriminologija
delinkventima7 sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih
zlocincima&7
proucavanje drutvenih institucija %socioloko proucavanje o funkcionisanju
sudova,
odeljenja za zatiti dece, medicinsko(psiholoko odeljenje, policije7 metoda za
osnivanje
statistike o zlocinima i zlocincima&7 proucavanje delinkvenata %fenomenoloka
i
psiholoka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata,
proucavanje kriminalnih karijera, tipologija delinkvenata, etioloka izucavanja
nekog
tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman&7 proucavanje institucija za
tretman
%komparativno proucavanje tretmana, duina tretmana, karakteristike
kaznenopopravnih
zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena
transformacija, uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana&.40
Eniverzitetska %akademska& kriminologija izazvala je otpor i primedbe od
strane administrativnih organa %pravosude, policija, zatvorska administracija i
dr.&
uz naglaavanje da #cista kriminoloka istraivanja# nisu u stanju da
doprinesu
funkcionisanju administracije pravde. Hbog toga je dolo do osnivanja
istraivackih
slubi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora
sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraivanja sa prakticnim
%aplikativnim&
karakterom. +oto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka
primenljivih
u pravosudnoj upravi, u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata,
vano je
da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili
potrebama
profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraivanja.4<
,.$. Dplikativna %primenjena& kriminologija
Dplikativna %primenjena& kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije
kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. Od deskriptivne
i akademske biopsiholoke discipline, kriminologija se razvija u socijalnu,
ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom.
+rema
modelu primenjene kriminologije, koji je dao Sabo, kriminoloko istraivanje
ima
tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca7 kontrolu kriminaliteta7
pravosudni, policijski i popravni sistem. .lavni cilj istraivanja je smanjenje
ukupnih drutvenih trokova koji prate kriminalitet, razvijanje boljih sredstva
za
prevenciju, suzbijanje i kontrola kriminaliteta. 'odel organizacije primenjene
kriminologije moe doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda
u
okviru posebnih istraivackih instituta i centara, kao to su: centar za
izucavanje
prevencije i rehabilitacije, ciji bi cilj bio da se umanji potreba i elja za
cinjenjem
zlocina7 centar za istraivanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti, ciji bi
cilj
bio da ucini teim izvrenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen,4=
centar za
izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije %policija, sudovi,
popravna sluba itd.&, ciji bi cilj bio smanjenje trokova operacija, cineci
sistem
efikasnim.
2rugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju
istraivaca u pojedinim administrativnim slubama, cija bi dunost bila da
realizuju istraivacke poduhvate.
5avedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i
prihvatljivim,
jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama, javno
mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zatite gradana od
kriminaliteta,
nezadrivo rastu finansijski trokovi namenjeni funkcionisanju sistema
krivicnog
pravosuda.
'edutim, pogreno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik
kriminolokog
istraivanja. "ao i u oblasti drugih nauka, tako i u oblasti kriminoloke
nauke, treba negovati fundamentalna i primenjena istraivanja, povezati ih i
usavravati
zavisno od potrebe, interesovanja i mogucnosti istraivaca. *undamentalna
istraivanja treba da otvore put primenjenim istraivanjima, koja ce doprineti
uspenijem razvoju fundamentalnih istraivanja.4/
IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUTVENIH NAUKA
1. Ra&voj kriminologije kao samostalne nauke
-storijski posmatrano, kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u
objanjenju predmeta njenog izucavanja ( kriminaliteta. !o je razumljivo jer je
kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina.
Sem
toga, kriminologija kao i svaka druga nauka, nije odvojena od drutva niti od
uoptenog razvoja naucne misli, ona nije samo rezultat, vec proces razvoja
specificnih
znanja, posebno drutvenih i pravnih nauka, povezanih sa politikom
suzbijanja
kriminaliteta.
"riminoloki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i
disciplinama,
pa se kriminologija najpre razvijala kao antropoloka, bioloka, psiholoka,
psihopatoloka, socioloka kriminologija, pri cemu je svaka od ovih disciplina
teila izgradnji zaokruenog sistema na sopstvenoj osnovi. !ako je ista
pojava ( kriminalitet, izucavana separatno, bez integracije svih stecenih
znanja na
osnovu jedinstvenog metodolokog sistema i sa istim ciljem izucavanja.
5a evropskom kontinentu najpre je dolo do autonomnog razvoja kriminalne
antropologije, koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i
organskih
osobina coveka(delinkventa. Hatim se pojavila kriminalna biologija u
5emackoj
%9enz, 3>ner, 'ezger, "leinschmidt i dr.& koja je obuhvatila kako antropoloka
proucavanja uzroka kriminaliteta, tako i psihopatoloka i psiholoka
stanovita, zbog
tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. 5eto
kasnije u
5emackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija, koja je takode
nastojala,
proucavajuci psiholoke osnove i manifestacije kriminalnog ponaanja, da
objasni
kriminalitet u celosti, bez obzira na druga izucavanja. Osnovno stanovite
kriminalne
psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa, tako da se
jedino psiholokim i psihosocijalnim svojstvima licnosti moe objasniti zato
se
pojedinci u istoj drutvenoj situaciji ponaaju kriminalno, odnosno
nekriminalno.
+rodor medicinske misli, posebno psihijatrije, u oblast proucavanja
kriminaliteta
i devijantnog ponaanja, doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije,
koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i
kriminalnog
ponaanja. Ova shvatanja, ciji su zastupnici bili lekari(psihijatri, sve do prvih
decenija $B. veka, javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne
granice izmedu psiholoki normalne licnosti i patologije psihe.
Kriminologija
"riminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja
kriminalitet kao drutvenu %socijalnu, optu& i pojedinacnu pojavu povezanu
sa
drutvenim faktorima i uticajima. E okviru kriminalne sociologije izucava se
drutvena
uslovljenost kriminaliteta, #njegova drutvena geneza u datim socijalnim
strukturama, uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od
posebnog znacaja za etioloku interpretaciju kriminaliteta kao drutvene
pojave#.4)
Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju
kriminalnog ponaanja sa razlicitih aspekata. 'edutim, negativan efekat
separatnog prilaenja bio je taj to kriminalni fenomen nije proucavan
celovito i
sveobuhvatno, to je stvorilo niz tekoca oko odredivanja pojma, karaktera i
predmeta kriminologije i usaglaavanja na nivou naucno prihvatljivih
zakljucaka.
Sem toga, dolo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije
kao
nauke. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne,
mogu
se podeliti u dve grupe.
E prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih
kriminolokih disciplina, ona je grupna %pluralisticka& nauka, opti pojam za
vie naucnih disciplina. +ristalice ovog shvatanja %.rassberger, *reI,
"eunecke,
.ross, 6ulffen, '?ller, "leinschmidt, 3>ner i dr.& nisu saglasni u tome koje
discipline sacinjavaju kriminologiju. :edan broj pisaca istice da je kriminologija
grupa vie nauka i to: kriminalne antropologije, kriminalne psihologije i
psihopatologije,
antropologije, kriminalne politike, profilakse kriminaliteta i penologije.
Ovo je znacenje kriminologije u irem smislu. Shvacena tako, kriminologija se
deli na teoretsku %kriminalna antropologija, kriminalna psihologija, kriminalna
sociologija, kriminalna psihijatrija i penologija& i primenjenu %kriminalna
politika,
kriminalna profilaksa, kriminalistika&. "riminologija u uem smislu svodi se
najcece na izucavanje individualnih i drutvenih korena kriminaliteta,
odnosno na
kriminalnu etiologiju.
+luralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati
krivicnopravni
pisac, akademik dr To"a 4$#a%o#$c, koji je pojam #kriminologija#
upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke, ili sve nauke koje izucavaju
krivicno
delo, krivca i krivicnu sankciju. "rivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za
krivicne nauke, delio je na pravne i nepravne. E pravne je ubrajao: krivicno
pravo,
vii opti deo krivicnog prava, krivicni postupak i kriminalnu politiku7 u
nepravne
kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju.
E drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka,
koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i
merama za njeno suzbijanje %3.*erri, 5iceforo, .rispigni, 'annhiem, Sauer,
+inatel, ;arrol i dr.&. "oncepcija kriminologije kao sinteticke nauke, po oceni
mnogih autora, predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju
kriminologije
kao pluralisticke nauke.
Feci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na s$%tet$c&o)
osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminolokih disciplina ne mogu dobiti
odgovori
na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponaanje.0B 'edutim, sinteticko
shvatanje
kriminologije, iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog, ne moe da
se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim
disciGlava
PRVA Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu drutvenih nauka
plinama. Hbog toga je, cini se, najprihvatljivije shvatanje da kriminologija, kao
samostalna, kompleksna, interdisciplinarna nauka o kriminalitetu, obuhvata
znanja
posebnih naucnih disciplina %kriminalne antropologije, kriminalne biologije,
kriminalne
psihologije, kriminalne psihopatologije, kriminalne sociologije&, drugih pravnih
i vanpravnih nauka %krivicnog prava, kriminalne politike, penologije, sudske
psihologije itd.&, formirajuci od toga deo svog sadraja, dok preostali deo cini
njen
sopstveni sadraj kao rezultat posebnog metodolokog sistema i cilja. Gez
obzira na
to to se kriminologija razvila iz drugih nauka, njena nezavisnost je danas
nesporna.
"ao samostalna nauka, kriminologija ima odredene teorijske koncepte o
uzrocima
kriminalnog ponaanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja
regionalnih,
nacionalnih, vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne
drutvene
pojave. Sem toga, kriminologija je empirijska nauka. 3mpirijski nivo
kriminologije
ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu, to
je
neophodno za teorijsko uoptavanje i zakljucivanje. 2iferenciranje
kriminolokog
znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju
jednog ili
drugog. 5jihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju.
Ha
kriminologiju nema apsolutnog znanja ( teorijskog ili empirijskog, oni se
stalno
preklapaju, idu sa jednog nivoa na drugi, tako da je kriminologija
teorijskoempirijska
nauka.0 'ada se u poslednje vreme javlja tenja za isticanjem i
stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi,
kriminologija
se ne moe izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom
elementu.0$
+roucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da
kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina, jer je
kriminalitet sloena drutvena pojava i pojedinacno ponaanje koje ulazi u
predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. Ove nauke proucavaju
kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim
naucnim
ciljevima. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji
takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu
drutvenih
nauka, smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa
krivicnopravnim
naukama %krivicno pravo, krivicno procesno pravo, politika suzbijanja
kriminaliteta, penologija, kriminalistika& i drugim naukama %sudska
psihologija,
sudska psihijatrija, psihologija, sociologija&.
. #dnos kriminologije i drugih nauka
Kr$"$%o'o($)a $ &r$#$c%o pra#o. "riminologiju i krivicno pravo povezuju
predmet i cilj izucavanja. "riminalitet je predmet izucavanja obe nauke, a
borba za
suzbijanje kriminaliteta krajnji, osnovni cilj izucavanja.
"rivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih
pravnih propisa kojima se, u cilju zatite drutvenog i ekonomskog uredenja
odredene
drave, utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema
uciniocima krivicnih dela. 5auka krivicnog prava ima za predmet izucavanja
naucnu obradu krivicnog %materijalnog& prava, krivicnih dela i kazni. Samim
tim,
nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv
kriminaliteta.0,
"rivicno pravo ima za predmet izucavanja, pored ostalog, krivicna dela kao
kriviKriminologija
cnopravne institute normativno odredene. 'edutim, nauka krivicnog prava
mora
da proucava i krivicna dela kao drutvene kategorije, da proiruje krug svog
interesovanja
na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima
kao drutveno najopasnijim kanjivim radnjama.
"riminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost
kriminalnih
ponaanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu, kriminalna
ponaanja za koja vaeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima
se
kre medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. +rema tome,
kriminologija
proucava normativnu stranu kriminaliteta, pojavne oblike i strukturu krivicnih
dela
prema vaecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima, koristeci znanja
nauke
krivicnog prava. +ovezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u
oblasti
kriminalne etiologije, jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne moe
utvrditi
potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponaanja kao krivicnih dela
niti
se moe ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava ( suzbijanje kriminaliteta.
Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni, jer
savremena nauka krivicnog prava, proucavajuci krivicno delo kao drutvenu
pojavu, izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje socioloki pristup. !o znaci
da
se krivicnopravne norme objanjavaju socioloki, sa stanovita drutvenih
pojava i
procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. Hbog toga se opravdano tvrdi da je
kriminologija
most izmedu dva podrucja ( prava i sociologije.04
+ovezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava moe se pratiti jo od
pojave prvih kriminolokih izucavanja u okviru nauke krivicnog prava.
Samostalnost
kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog
pravca, tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke
%pojedini
autori su isticali da je kriminologija #skromna slubenica krivicnog prava#&.
-deje
pozitivistickog pravca %3. *erri& i kole drutvene odbrane %+rins, .ramatika,
Dncel&, bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale
samostalnost
nauke krivicnog prava, naglaavajuci da krivicno pravo mora postati samo
deo kriminologije.
Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i
kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. "riminologija kao samostalna
nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava, ali je ne moe
zameniti.
5auka krivicnog prava koristi rezultate kriminolokih izucavanja i istraivanja
fenomenolokih i etiolokih karakteristika kriminaliteta, ali to ne znaci da je
kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. +rema tome,
kriminologija i
krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke, srodne po svom predmetu i
cilju
izucavanja, koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije
niti
izolovano jedna od druge.00
Kr$"$%o'o($)a $ &r$#$c%o pro/es%o pra#o1 "rivicno procesno pravo kao
nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani
zakonodavstva. "rivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva
predstavlja
sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti,
predvida
sadrina i forma njihove delatnosti i reguliu krivicno procesni odnosi radi
rasvetljenja i reenja krivicnih stvari, a samim tim ostvaruje krivicnopravna
zatita
drutva i drave od kriminaliteta.0<
"rivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao
delom kriminologije, na taj nacin to prilikom cinjenicnog i pravnog
oformljenja
krivicnog dogadaja, organu krivicnog postupka pruaju odredenu pomoc
saznanja
iz ove oblasti %pojavni oblici, struktura kriminaliteta&. Saznanja iz kriminalne
etiologije, posebno endogene etiologije %proucavanje licnosti izvrioca
krivicnog
dela, okrivljenog& koriste se u krivicnom postupku, u toku istrage, dokaznog
postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. +ovezanost izmedu krivicno
procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izraaja kroz primenu tzv.
#kriminoloke ekspertize#.0= "riminoloka ekspertiza obuhvata socijalno,
psiholoko,
psihopatoloko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama
krivicnog postupka od istrage do izvrenja kazne i drugih oblika krivicnih
sankcija. +roucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces
#kriminalizacije#(
razvoj licnosti do prelaska na delo, tako i #situaciju prelaska na izvrenje
krivicnog
dela#. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminoloku
ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize
znacajno
doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku.
Sada vaeci Hakonik o krivicnom postupku %#Slubeni list SR:# br.
=BR$BB, </R$BB$ i JSl.glasnik RSC br. 0/R$BB4 i /0R$BB0& ne sadri odredbe o
kriminolokoj ekspertizi, ali u cl. /) u okviru odredbi o sasluanju okrivljenog,
predvida da ce se okrivljeni, kada se prvi put sasluava, pitati za ime i
prezime,
maticni broj, nadimak, ako ga ima, ime i prezime roditelja, devojacko
porodicno
ime majke, gde je roden, gde stanuje, dan, mesec i godinu rodenja, ciji je
dravljanin, kojeg zanimanja, kakve su mu porodicne prilike, da li je pismen,
kakve je kole zavrio, da li je, gde i kad sluio vojsku, odnosno da li ima cin
rezervnog podoficira, oficira ili vojnog slubenika, da li se vodi u vojnoj
evidenciji
i pri kom organu nadlenom za poslove odbrane, da li je odlikovan, kakvog je
imovnog stanja, da li je, kad i zato osudivan, da li je i kad je izrecenu kaznu
izdrao, da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo, a ako
je
maloletan, ko mu je zakonski zastupnik. E cl. $00 predvidena je obaveza
istranog
sudije da pre zavretka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl.
/) st.
H"+, ako nedostaju ili ih treba proveriti, kao i podatke o ranijim osudama
okrivljenog, a ako okrivljeni jo izdrava kaznu ili drugu sankciju koja je
vezana
za lienje slobode P podatke o njegovom ponaanju za vreme izdravanja
kazne ili
druge sankcije. +o potrebi, istrani sudija ce pribaviti podatke o ranijem
ivotu
okrivljenog i o prilikama u kojima ivi, ako i o drugim okolnostima koje se ticu
njegove licnosti. -strani sudija moe odrediti medicinske preglede ili
psiholoka
ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti
okrivljenog.
5ovi Hakonik o krivicnom postupku Republike Srbije0/ cije je primena
prema odluci Skuptine Republike Srbije odloena do ,.$.$BB/. godine u cl.
)0
st. predvida osnovna pravila sasluanja okrivljenog, a u cl. $/< %podaci koji
se
pribavljaju pre zavretka istrage& se navodi da ce javni tuilac pre zavrene
istrage
pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. )0 st. ako nedostaju ili ih
treba
proveriti, kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog, a ako se prema
okrivljenom
jo izvrava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lienju
slobode, podatke o njegovom ponaanju za vreme izvrenja kazne ili druge
krivicne sankcije. Ha razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istrani
Kriminologija
sudija imao ovu mogucnost, prema tekstu novog Hakona, javni tuilac ce, po
potrebi, pribaviti podatke o ranijem ivotu okrivljenog i o prilikama u kojima
ivi,
kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti, kao i odrediti
medicinske
preglede ili psiholoka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune
podaci o licnosti okrivljenog.
+osebno su znacajne odredbe Hakona o maloletnim uciniocima krivicnih
dela i krivicnopravnoj zatiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni
postupak
prema maloletnim izvriocima krivicnih dela. Hakon predvida %cl. <4& da ce se
u
pripremnom postupku prema maloletniku, pored cinjenica koje se odnose na
krivicno delo, posebno utvrditi uzrast maloletnika, cinjenice potrebne za
ocenu
njegove zrelosti, ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik ivi
i
druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. +odatke prikuplja sudija za
maloletnike
od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pruiti saznanja
o odredenim cinjenicama. +o potrebi ce se zatraiti izvetaj od organa
starateljstva
ili ce sudija za maloletnike zatraiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi
strucni radnik organa starateljstva %socijalni radnik, specijalni pedagog& i
ukoliko
je potrebno, moe da donese odluku o vetacenju zdravstvenog stanja,
stepena
zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika.
"ao to krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije,
tako
i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava
%sudske
spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog, otecenog,
svedoka,
nalaz i miljenje vetaka itd.&, dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske
podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta.
Kr$"$%o'o($)a $ &r$"$%a'$st$&a1 "riminalistika je nauka koja proucava,
pronalazi i usavrava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i
sredstva, koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo, otkrije i
privede krivicnoj sankciji ucinilac, obezbede i fiksiraju svi dokazi radi
utvrdivanja
%objektivne& istine, kao i da se spreci izvrenje buducih planiranih i
neplaniranih
krivicnih dela. "ratko receno, to je nauka o taktici, tehnici i metodici
operativnih,
istranih i drugih sudskih radnji, kao i o sprecavanju kriminaliteta.0)
"riminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva
iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace
tragovi i predmeti krivicnih dela %materijalni dokazi& da bi se razjasnile bitne
okolnosti vane za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili
drugih
lica %rtve&.
"riminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela, nacin izvrenja, strucna
znanja, vetine, navike, obicaje, shvatanja, nacin ivota, psihologiju i
tipologiju
ucinilaca krivicnih dela7 izucava i usavrava sva pravila i razne metode koje
slue otkrivanju i razjanjavanju izvrenih i sprecavanju buducih krivicnih
dela, a
nisu tehnicke prirode.
"riminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje, razreenje,
presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. Smatra se
posebnim
delom kriminalistike, za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje
kao opti deo kriminalistike.
+ostoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. -stice se da je kriminalistika
nepravna nauka i da ima iskustveni %empirijski& karakter. Feliki broj sovjetskih
kriminalista
zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka, a postoje i miljenja
%.rassberger,
Seelig, 5iceforo& da je kriminalistika kriminoloka pomocna nauka, jer je
kriminalisticki
naucno istraivacki rad sastavni deo naucne kriminologije. +rema shvatanju
Fodinelica i Dleksica, u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna
fenomenologija,
koja prikuplja i sistematie pojavne oblike kriminaliteta i forme ivota
prestupnika.
+redmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvrenja krivicnih dela
%kriminalna
morfologija ( tipovi i organizacije prestupnika, nacin njihovog ivota i
miljenja,
njihova moralna shvatanja, argon, sredstva dogovaranja, sujeverje, strucna
znanja,
vetine, obicaji, preruavanja, lana imena itd.&. Dleksic istice da kriminalna
fenomenologija,
kao sastavni deo kriminalistike, dovodi do njene uloge kao pomocne
discipline za kriminologiju.<B
+ored navedenih shvatanja, postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska
kriminoloka disciplina koja, za razliku od kriminologije, ne ulazi u naucno
proucavanje
i analizu kriminaliteta kao masovne drutvene pojave, vec utvrduje
materijalne
cinjenice i dokaze vane za krivicni postupak.<
+ovezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru
krivicnog postupka. "riminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih
cinjenica u krivicnom postupku to koristi kriminologiji prilikom proucavanja
fenomenolokih i etiolokih karakteristika kriminaliteta. S druge strane,
kriminalistika,
prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvrilaca, koristi saznanja
kriminologije o pojavnim oblicima, strukturi, situacionim okolnostima i ostalim
karakteristikama kriminaliteta, kao i saznanja o delovanju kriminogenih
faktora.
Kr$"$%o'o($)a $ po'$t$&a s!0$)a%)a &r$"$%a'$teta1 +olitika suzbijanja
kriminaliteta ili kriminalna politika u irem smislu definie se kao racionalna i
organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta.
+olitika suzbijanja kriminaliteta obuhvata, pored krivicnog zakonodavstva i
njegove primene %kriminalna politika u uem smislu&, sva druga sredstva koja
se u
nekom drutvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. Ona je pre svega prakticna
delatnost jer je njen krajnji cilj to efikasnija zatita odredenih vrednosti i
dobara u
jednom drutvu od drutveno opasnih ponaanja. -stovremeno, politika
suzbijanja
kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem,
vrednovanjem,
usavravanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje
kriminaliteta.
<$
S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta, jasno
je da je teko zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne
discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. !esna
povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na jo uvek
ispoljenu tenju da se kriminalna politika zadri pod okriljem kriminologije.<,
Ekoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao
samostalne
nauke, odnosno naucne discipline, to je smatramo prihvatljivije, njihova
povezanost
se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije.
"riminalna
etiologija, kao deo kriminologije, prua vana saznanja politici suzbijanja
kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog
Kriminologija
ponaanja. +oznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i
pojedinacnog
ponaanja, potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje
kriminaliteta. -sto tako, kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu
moguca
bez saznanja fenomenolokih karakteristika o obimu, strukturi i dinamici
kriminaliteta.
Hnaci, rezultati empirijskih istraivanja kriminalne fenomenologije i
kriminalne
etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i
odlucivanja. S druge strane, poznavanje kriminalno politickog vrednovanja
%kaznena
politika, drutvena prevencija& i instrumenata za vodenje kriminalne politike
%krivicne
sankcije, preventivni planovi i programi&, koristi kriminologiji prilikom
fenomenolokog
i etiolokog izucavanja kriminaliteta, kao i prognoziranja buduceg
kriminalnog ponaanja.
Kr$"$%o'o($)a $ pe%o'o($)a1 +enologija je usko povezana sa kriminologijom,
tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije (
primenjena
kriminologija. -pak, vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom
disciplinom
koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za
izucavanje tog predmeta.
+enologija %poena ( lat. kazna, logos ( grc. nauka, nauka o kaznama& bila je
najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem
kazni,
njihovom primenom i njihovim dejstvom %nemacki teoreticar *rans 9iber
/4/&.<4
2anas je zastupljeno ire shvatanje penologije po kome penologija
predstavlja
naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema,
primenu
tretmana, ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika,
izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog
uticaja na resocijalizaciju, odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova
prema
formalnom sistemu, izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u
ustanovi, primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog
tretmana, kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u
prevaspitavanju.
<0
+ovezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti
kriminalne
etiologije, dok se fenomenoloka saznanja o kriminalitetu odredenih
kategorija
%tipova& delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvrenja krivicnih
sankcija i postupanja sa tim licima.<< Odredivanje odgovarajuceg tretmana
%individualizacija
tretmana& prema osudenom licu u penolokoj praksi moguce je
jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog
ponaanja. 5a taj nacin teorijska znanja i empirijska istraivanja kriminologije
nalaze
znacajnu primenu u penolokoj praksi prilikom ispitivanja, posmatranja i
klasifikacije
osudenih lica, izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana, primeni
pojedinih oblika
tretmana %grupna psihoterapija, grupno savetovanje&, organizovanju i
pruanju
postpenalne pomoci. !akode je znacajan doprinos kriminolokih izucavanja
sociolokom
i psiholokom izucavanju osudenicke zajednice, utvrdivanju njenog uticaja
na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i
neformalnog
sistema u penitencijarnoj ustanovi.
S druge strane, penoloka praksa pomae kriminologiji da dode do znacajnih
saznanja o uzrocima kriminalnog ponaanja i da proveri postavljene
hipoteze u praksi prevaspitanja. "roz penoloku praksu kriminologija
sagledava
da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je
neadekvatan
tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno drutveno opasnog
oblika ispoljavanja kriminaliteta. Sem toga, prikupljanje cinjenica o
kriminalnom
ponaanju u okviru kriminolokih istraivanja vri se razlicitim metodama, pri
cemu se neke od njih %posmatranje, merenje, uporedenje, eksperimenti&
primenjuju
na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi.
Kr$"$%o'o($)a $ s!ds&a ps$2o'o($)a. Sudska psihologija u irem smislu je
nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje
korisno za uspeno vrenje pravosudnih funkcija, pa uopte i za uspenu
primenu
prava. Sudska psihologija u uem smislu je naucna disciplina koja proucava
psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psiholoki razvoj sudskog postupka
kao
celine.<= E okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog
postupka
kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. +redmet izucavanja
psihologije
krivicnog postupka su psiholoke osnove i manifestacije kriminaliteta, uz
narocito obracanje panje na razvoj licnosti i prelazak na delo7 psihicka
zbivanja i
njima odgovarajuca ponaanja ucesnika krivicnog postupka %okrivljenog,
branioca,
svedoka, vetaka, tumaca, zapisnicara, sudije, sudije porotnika& i razvoj tog
postupka
kao celine7 psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa
unutranjih
poslova onih mera koje cine tzv. pretkrivicni postupak %psihologija
pretkrivicnog
postupka&7 psiholoke pojave kod rtve krivicnog dela7 psiholoke pojave kod
lica
lienih slobode %zatvorska psihologija& i objanjenja psiholokih pojmova iz
krivicnog
zakonodavstva %krivicno(pravna psihologija: vinost, svest, volja, umiljaj,
nehat, odgovornost, opasno stanje, namera, cilj, motiv, navike, sklonosti,
osecanja,
psiholoki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom&.
Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraeniji
kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psiholoke osobine
i
crte licnosti delinkventa %endogena etiologija&. Hbog ove povezanosti u
literaturi se
ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra
#dopunskom
kriminolokom disciplinom# %'ilutinovic&. +sihologija krivicnog postupka
proucava,
pored ostalog, psihologiju okrivljenog, koga takode proucava kriminologija
kao izvrioca krivicnog dela. E novijoj kriminologiji pojavio se jo jedan oblik
povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti. E kriminologiji postoji teorija
etiketiranja
%igosanja& po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato to ga drutvo za
takvog proglaava, etiketira, stigmatizira. +oto se to cini kroz sudski
postupak,
znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj
na
ovaj navodni nacin kriminaliziranja.</
Kr$"$%o'o($)a, s!ds&a "ed$/$%a $ s!ds&a ps$2$)atr$)a1 Sudska medicina
se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vri
analizu i
utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa otecenjem zdravlja i
organizma
i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava, a narocito za
potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. Saznanja iz sudske
medicine
koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih
pojavnih oblika kriminaliteta, nacina i sredstava izvrenja krivicih dela %na
primer,
kod krivicnih dela protiv ivota i tela koriste saznanja iz traumatologije (
povrede i
nasilna smrt usled povreda7 nozologije ( uzroci prirodnih obolenja i prirodne
smrti7
teratologije ( razni oblici nakaznosti i smrt usled toga&.
Kriminologija
Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i
proucava problematiku duevnog zdravlja za potrebe pravne teorije i
pravosudne
prakse. Ha sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja
se
definie kao primenjena nauka, koja istrauje, obraduje i tumaci nenormalne
duevne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos
duevno
nenormalnog prema normama pozitivnog prava.<)
Sudska psihijatrija proucava licnost, koja se kao subjekt pojavljuje u
krivicnopravnoj
i gradanskopravnoj praksi, bavi se dijagnostikom lica koja su predmet
pravosudnog postupka, kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i
odlucivanja,
odnosno, njihovim poslovnim sposobnostima. Sem toga, sudska psihijatrija
proucava
i probleme kriminalnog ponaanja osoba iz mentalno obolele populacije,
ukazuje na moguce uzroke, predlae i preduzima odgovarajuce preventivne
mere i
aktivno ucestvuje u lecenju, rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih
izvrilaca
krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera.=B
"riminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiolokom delu
prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno
ponaanje,
kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponaanja, kao to su
alkoholizam, narkomanija, samoubistva i njihove povezanosti sa
kriminalitetom. S
druge strane, sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomau
prilikom
objanjenja duevnog stanja delinkventa. Ha forenzicnu analizu i utvrdivanje
forenzicnog
znacaja pojedinih drutvenih oboljenja i poremecaja, neophodno je poznavati
i fenomenoloke karakteristike kriminaliteta, zbog cega sudska psihijatrija
koristi saznanja o obimu, strukturi, tendenciji kretanja kriminaliteta, nacinu,
vremenu,
mestu, sredstvima izvrenja krivicnog dela, distribuciji kriminaliteta po
polu i starosti.
SDO3!D"
1 Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao
nauka, ali jedna precizna, opte prihvacena i jedinstvena definicija jo
uvek nije utvrdena. Havisno od stava autora prema navedenim pitanjima,
sve definicije pojma kriminologije moemo podeliti na ue i ire.
1 +roblem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem
sadraja njenog predmeta, metodima koji se koriste prilikom proucavanja
tog predmeta, razlicitim ideolokim koncepcijama i pristupima
u proucavanju prirodnih i drutvenih pojava, kao i stepenom
njene samostalnosti u sistemu nauka.
1 "riminologija se moe definisati kao samostalna, teorijsko(empirijska,
interdisciplinarna drutvena nauka o fenomenolokim karakteristikama i
uzrocima kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i kriminalnog
ponaanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objanjenja i
suzbijanja.
1 Fec skoro dva veka u kriminolokoj literaturi neprekidno se utvrduje
predmet njenog izucavanja, to je svakako povezano i sa utvrdivanjem
pojma kriminologije. Havisno od stava pojedinih autora, predmetom
kriminologije se obuhvata: kriminalitet %zlocin, prestupnitvo, delinkvencija&
kao individualna i drutvena pojava, uslovi i uzroci kriminaliteta,
licnost kriminalca, prognoza kriminalnog ponaanja, represija,
prevencija, drutvena kontrola.
1 "riminalitet, kao predmet kriminolokog izucavanja, moe se posmatrati
kao masovna drutvena pojava i kriminalno ponaanje kao
pojedinacna pojava, pa se razlikuju makrokriminologija %proucava kriminalitet
kao masovnu drutvenu pojavu& i mikrokriminologija %proucava
kriminalitet kao pojedinacnu pojavu&, kroz dve oblasti izucavanja:
kriminalnu fenomenologiju %pojavni oblici, obim, struktura,
strukturalne promene, dinamika, prostorna i vremenska rasprostranjenost
kriminaliteta& i kriminalnu etiologiju %uzroci(opti i neposredni,
uslovi i povodi kriminalnog ponaanja&.
1 Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi, pa se zavisno od
toga razlikuje pravno i socioloko definisanje kriminaliteta.
1 Ee pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponaanja koja
su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna
dela, dok ira pravna definicija pojam kriminaliteta proiruje na sve
kanjive radnje u odredenom pravnom sistemu.1 2anas je u literaturi
najvie zastupljeno pravno definisanje korigovano sociolokim shvatanjima.
E sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati:
kriminalno ponaanje %pojedinacno, individualno ponaanje za
koje vaeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponaanje kojim
se kre medunarodnopravne norme o ljudskim pravima& kojim se
Kriminologija
povreduje jedna ili vie rtava a rezultat je razlicitih drutvenih i
psiholokih uzroka i faktora7 i, kriminalitet kao masovnu drutvenu
pojavu, krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva, odnosno
drutvenog kriminaliziranja %krivicnopravnih reakcija&, koji predstavlja
ukupnost kriminalnih ponaanja na odredenom prostoru i u
odredenom vremenu.
1 Sva socioloka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom
podrazumevaju sva ponaanja koja odstupaju od pravnih, moralnih,
kulturnih, obicajnih i drugih normi i pravila koja vae u jednom
drutvu a ucinjena su na tetu pojedinaca u okviru tog drutva.
Socioloke definicije kriminalnog ponaanja mogu se podeliti na tri
grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponaanje
krenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponaanja7 druga
grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponaanja kao
krenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju krenja
ljudskih prava7 u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponaanje se
definie kao ponaanje protivno interesima elite.
1 +ostoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna
etiologija7 opta i klinicka kriminologija7 univerzitetska i primenjena
kriminologija.
1 "riminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne
manifestacije kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i cinjenice
kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponaanje. Osnovna
pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra
i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne drutvene
pojave7 pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponaanja ili oblici
u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom
vremenskom periodu7 struktura i strukturalne promene kriminaliteta5
dinamika kriminaliteta7 kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta
#geografija kriminaliteta# ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim
i nacionalnim razmerama, na pojedinim nacionalnim i dravnim
podrucjima, u gradovima i selima, pojedinim delovima grada %ekologija
kriminaliteta&. "riminalna etiologija je deo kriminologije koji
proucava opte uzroke kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i
pojedinacne, posebne, neposredne uzroke, uslove i povode javljanja
kriminalnog ponaanja %kriminogene faktore&.
1 +odela na optu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa
+inatel Oana %+inatel :ean&. Opta kriminologija ima za predmet
sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih
kriminolokih nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija,
kao i njihovo sistematsko izlaganje. "linicka kriminologija predstavlja
jedan kriminoloki pravac, koji se, za razliku od opte kriminologije,
sastoji u #multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz
pomoc principa i metoda kriminoloke nauke i specijalizovanih
kriminologija#. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke
kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti %da li
postoji i ako postoji cime se karakterie& i tipologija delinkvenata, a
metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog
ponaanja je klinicki metod.
1 +odela na univerzitetsku %akademsku& i aplikativnu %primenjenu&
kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa 2.
Szabo(a i grupe kriminologa sa 2epartmana za kriminologiju u 'ontrealu
%"anada&. Eniverzitetska %akademska& kriminologija razvija se na
univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost
univerzitetskih nastavnika, istraivaca, ali ne i drutva. Dplikativna
%primenjena& kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao
primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici.
1 "riminoloki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i
disciplinama, pa se kriminologija najpre razvijala kao antropoloka,
bioloka, psiholoka, psihopatoloka, socioloka kriminologija, pri
cemu je svaka od ovih disciplina teila izgradnji zaokruenog sistema
na sopstvenoj osnovi.
1 "riminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom
nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili
indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima.
Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje
takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u
sistemu drutvenih nauka, potrebno je posmatrati odnos kriminologije
sa krivicnopravnim naukama %krivicno pravo, krivicno procesno
pravo, politika suzbijanja kriminaliteta, penologija, kriminalistika& i
drugim naukama %sudska psihologija, sudska psihijatrija, psihologija,
sociologija&.
+-!D5:D - !3'3 HD 2-S"ES-:E
61 Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologijeS
71 5avedite ue i ire definicije pojma kriminologije.
81 Ata znaci odredivanje predmeta kriminologijeS Objasnite.
91 5avedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije.
:1 "ako su pojedini kriminolozi %.arofalo, *eri, 2irkem, 9aga& definisali
kriminalitetS
;1 Objasnite ue i ire krivicnopravno definisanje kriminaliteta.
<1 Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne drutvene pojave i
kriminalnog ponaanja kao individualne pojave.
=1 "ako se dele socioloke definicije kriminalnog ponaanjaS
>1 5a cemu se zasnivaju socioloke definicije kriminalitetaS
6?1 E cemu se sastoji kritika sociolokih definicijaS
661 5avedite podele kriminologije.
671 5avedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna
fenomenologija.
Kriminologija
681 E cemu je znacaj proucavanja obima, strukture i dinamike kriminalitetaS
691 "oja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologijaS
6:1 "o je izvrio podelu kriminologije na optu i klinickuS
6;1 Ata izucava opta, a ta klinicka kriminologijaS
6<1 "oja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologijaS
6=1 "oje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologijaS
6>1 E cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politiciS
7?1 "ako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne naukeS
761 "akvo je shvatanje kriminologije zastupao !oma ivanovicS
771 Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i
drugim naukama.
"9:E;53 R3;-
kriminologija kriminalna etiologija
kriminalitet opta kriminologija
devijantna ponaanja klinicka kriminologija
drutvene devijacije krivicno pravo
kriminalna fenomenologija
"OR-S53 -5!3R53! D2R3S3
1 Gritanski casopis za kriminologiju
'''.$oup."o.uk("rimin
1 Eniverzitet u "embridu, -nstitut za kriminologiju
http)('''.la'."am.a".uk("rim(*R+,-+.K./0,
1 !he Reference 2esk Lebsite ( %informacije o razlicitim izvorima, ukljucujuci
izvore referenci, vesti, statisticke podatke i informacije kategorisane po
subjektima&
'''.refdesk."om
5D+O'353
.assin, R. %))B& *riminologie, 2alloz: +aris.
$ Seelin, !h. cit. prema "uznecova, 5. *. %)=4& !avremena 1ur2oaska kriminologija, -zdatelstvo
'oskovskogo
univerziteta.
, !opinard, +. %/=)& Antropologie, +aris.
4 #+oto mi kriminalitetom nazivamo svako kanjivo delo, tako definisan kriminalitet postaje predmet
specijalne
nauke P Kkriminologije#, 2urcheim, 3. %),/& 0he Rules of !o"iologi"al ,ethod, .lencoe ---, !he *ree +ress
0 Sauer, 6. %)0B& Kriminologie als reine und ange'andte 3issens"haft, Gerlin, str. .
< 9ombroso, ;. %/)0& - /omme "riminel, +aris: Dlcan.
= 3. de .reff smatra da #kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer, kada njega sretnemo,
istovremeno nailazimo na problem#, 3. de .reff %)04& K9a double irientation de la ;riminologieC in
0ravau4 de la !emaine internationale de !tras1ourg, cit. prema .assin, R.: *riminologie.
/ Obeleje ovih shvatanja je opisivanje opteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno
izucavanje
pojedinih slucajeva i ire studije %"eiser, .. %)=,& Kriminologie, Ferlag ;. *. '?ller, "arlsruhe, str. $B&.
+o +inatelu, kriminologija je teorijska nauka %opta kriminologija& odvojena od krivicnog prava,
kriminalistike,
penologije, ali i primenjena, prakticna nauka %klinicka kriminologija& koja se sastoji iz multidisciplinarnog
pristupa
pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. +inatel, :. %)<B& -a *riminologie,
+aris:
Spes, str. /().
) !ahovic, :. %)4/& Kriminologija, Geograd: Odbor za objavljivanje predavanja na +ravnom fakultetu.
B Aeparovic, H. %)/& Kriminologija i so"ijalna patologija, Hagreb: +ravni fakultet, str. ,.
@orvatic, O. %)/& 5lementarna kriminologija, Rijeka: 9iburnija, Hagreb: Akolska knjiga, str. ,4.
$ +eic, F. %))B& Kriminologija, -- izdanje, !itograd: Eniverzitet #Feljko Flahovic#, str. $$
, Dcimovic, '. %)//& Psihologija &locina i sudenja, Geograd: Savremena administracija, str. ,.
4 'ilutinovic, '. %)/)& Kriminologija, Geograd: Savremena administracija, str.,0.
0 Schneider, @. :. %)/=& Kriminologie, Gerlin, 5eL Tork: 6alter de .ruIter, str. ,.
< .assin, R.: op. cit., str. ,)(4B.
= 'eier, R. %)/)& *rime and !o"iet6, Goston:DllIn and Gacon, str. =
/ +ristalice bio(socijalnog pravca u kriminologiji, prvenstveno francuski, italijanski, panski, nemacki i
latinoamericki autori, smatraju kriminologiju socijalno(prirodnom naukom. Oni odvajaju kriminologiju od
krivicnog prava. +ravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom, vec i na medicinskom
fakultetu.
) 9aignet(9avastine, Stanciu, F., cit. prema Dcimovic, '. %)/=& Psihologija &locina i sudenja, Geograd:
Savremena administracija, str. </.
$B @enting, @. v %)0)&.: 7locin8u&ro"i i uslovi, Sarajevo: Feselin 'aslea, str. .
$ 9emert, 9. %)=$& /uman devian"e, so"ial pro1lem and so"ial "ontrol, cit. prema .assen: op. cit., str.
$$ 'eier, R: op. cit., str. ).
$, +ojam kanjivih radnji iri je od pojma krivicnog dela. Smatra se da kanjive radnje predstavljaju svako
protivpravno ponaanje %cinjenje, necinjenje& za koje po vaecim propisima odredene drave nadleni
organi mogu
izreci neku sankciju. Razlikovanje drugih kanjivih radnji, pored krivicnuih dela, potice iz francuskog
krivicnog
zakonodavstva =). i /B., kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine, prestupe i istupe. E vaecem
krivicnom
zakonodavstvu kod nas mogu se kao kanjive radnje odrediti: krivicna dela, prekraji, privredni prestupi,
disciplinske
povrede radne dunosti.
$4 Seelig, 3.: 9ehrbuch der "riminologie, "ienreich, .raz, )<,. cit. prema Dcimovic, '.: +ravci kriminalne
psihologije,
Savremena administracija, Geograd, )=<., s. .
$0 Dvanesov, .. %)/& 0he prin"iples of *riminolog6, 'oskoL: +rogress publishers, str. <4(<0.
$< 'eier, R.: op., cit. str. $$.
$= Schneider, @. :.: op. cit. str. 4(0.
$/ .illin, :. -. %)40& *riminolog6 and Penolog6, , ed., 5eL Tork, cit. prema 9ange, R.%)=B& 9as R:tsel
Kriminalit:t,
Gerlin: 'ezner Ferlag, *. am '., str. 0B(0.
$) Feza izmedu kulture i drutvene strukture s jedne i licnosti i ponaanja s druge strane, ostvaruje se,
izmedu ostalog, kroz poloaje koje pojedinci zauzimaju u drutvu i kroz ponaanja koja se vezuju uz
odredeni
poloaj. E razlicitim drutvima mogu se razlikovati kategorije stanovnitva koje imaju razlicite funkcije i
poloaje u
drutvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponaanje. 9judi se u svakom drutvu ponaaju vodeci
racuna o
tome kakav poloaj zauzimaju, kakve poslove obavljaju i kakvo se ponaanje od njih ocekuje. Socijalizacija
u
Kriminologija
svakom drutvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponaanja onoga koje se od
strane drutva
ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. Rot, 5. %)/)& #snovi so"ijalne psihologije, F---
izdanje,
Geograd: Havod za udbenike i nastavna sredstva, str. 44.
,B 9aLson, !., @eaton, !. %)))& *rime and 9evian"e, 'acmillan +ress 9!2, str. ,.
, *rancuski pravnik *rancios .aIot de +itaval je =,4. objavio u +arizu delo #+oznati, slavni i zanimljivi
slucajevi# u $B svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina.
5emacka
zbirka slucajeva nosi naslov #2er neue +itaval# ( #5ovi +itaval# u izdanju :ulius @itzig i .eorg @earing. Ova
serija
slucajeva nastavljena je pod nazivom # +itaval der .egenLart# ( #+itaval sadanjost# od *ranka Rochera i
Schmidt(a
)B,. i ),. E 3ngleskoj, zbirka #Hapaena britanska sudenja# %!he 5otable Gritish !rials& sa vie od /B
knjiga,
predstavlja primer briljivih i pouzdanih izvetaja o zlocinima. E *rancuskoj je poznata zbirka #Feliki
procesi u istoriji#
@enri Robert(a i #+oznati krivicni procesi ( *rancuska# 'a>imilijan :acta. Ovde treba pomenuti i
monografske radove
@ans v. @entiga o psihologiji pojedinih delikata ( ubistva, razbojnitva, krade.
,$ 'ilutinovic, '.: op. cit., str.<.
,, 9ange, R.: op. cit., str. )(B.
,4 'ilutinovic, '.: op. cit., str. $00.
,0 5a --- 'edunarodnom kongresu E5 uzrok je definisan kao #neophodan uslov bez koga se izvesno
ponaanje ne bi ispoljilo#. @enting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova, podrazumevajuci pod uzrokom
#agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta#, a pod uslovom
#prilike ili
dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat anse koji ima svoje vrednosti u
etiologiji
kriminaliteta#, @enting, @. v.: op. cit., str. =.
,< +inatel, :.: op. cit., str. ,($B.
,= +inatel, :.: op. cit., str. /.
,/ +ojam #klinickog# ima starije i novije znacenje. Ranije se smatralo da je #klinicko# sve to se odnosi na
kliniku, na nastavu uz bolesnicku postelju %grcki ( klinU&, a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva
mesto ili
organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja
uz
neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. ;it. prema Dcimovic, '. op. cit., str. B=.
,) 2i !ullio, G. %)<=& Prin"ipes de *riminologie *lini;ue, GibliothU8ue de +sIchiatrie, +resses Eniversitaires
de *rance.
4B ;anepa, .. %)=,& K"riminalna licnost i tipologija delinkvenataC, <RKKP, br. ,, str. 4).
4 Fie o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji.
4$ ;anepa, .. op. cit., str. 4).
4, +inatel, :. , cit. prema Dcimovic, '. %)=<& Prav"i kriminalne psihologije, Geograd: Savremena
administracija, str. ,(47 'ilutinovic, '. op. cit., str. /.
44 'ilutinovic, '.: loc. cit.
40 Szabo, 2. %)=/& *riminologie et politi;ue "riminelle, +aris, 'ontreal: GibliothV8ue ;riminologi8ue,
str. 4=(0B.
4< Szabo, 2., 5ormandeau, D., 9eblanc, '. %)=& Aktuelni pro1lemi primenjene kriminologije, Geograd:
:R""+, , str. ,($0.
4= ;esto je isticano da se potencijalni ucinilac najcece ne odlucuje na vrenje krivicnog dela posle
razumnog
odmeravanja razloga #za# i #protiv#, odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogocu
zaprecene kazne i
koristi od izvrenog krivicnog dela, te da, ako uopte sa necim kalkulie, to je sa opasnocu da bude
otkriven. ;it. prema
Stojanovic, H. %))& Politika su&1ijanja kriminaliteta, 5ovi Sad: +ravni fakultet, ;entar za izdavacku
delatnost, str. 00.
4/ 'ilutinovic, '.: op. cit., str. $,($4.
4) 'ilutinovic, '.: op. cit., str. ,$.
0B 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 4.
0 Dvanesov, ..: op. cit., str. ,)(4,.
0$ 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 4/.
0, Srzentic, 5., Stajic, D., 9azarevic, 9j. %)/<& Krivicno pravo !=R<, Geograd: Savremena administracija, str.
,.
04 @orvatic, O.: op. cit., str. ,=.
00 'ilutinovic, '.: op. cit, str. ,/.
0< Stevanovic, ;. %)//& Krivicno pro"esno pravo !=R<, Geograd: 5aucna knjiga, str. ).
0= Fodopivec, "., "obal, '., Gavcon, 9j., Skalar, F., op. cit., str. )).
0/ JSlubeni glasnik Republike SrbijeC br. 4<R$BB<
0) Fodinelic, F. %)=<& Kriminalistika, --- izdanje, Geograd: Savremena administracija, str. ,.
<B Dleksic, O. %)/=& Kriminalistika, Geograd: 5aucna knjiga, str. <.
< 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 4<.
<$ Stojanovic, H.: op. cit., str. ,(4.
<, 'ilutinovic, '. %)/4& Kriminalna politika, Geograd: Savremena administracija, str. ,).
<4 Dtanackovic, 2. %)//& Penologija, Geograd: 5aucna knjiga, str. ,.
<0 'ilutinovic, '. %)/0& Penologija, Geograd: Savremena administracija, str. /$.
<< Drnaudovski, 9j. %)//& Penologija, Skopje: Eniverzitet #"iril i 'etodij#, +ravni fakultet, str. 4=.
<= Dcimovic, '.: op. cit., str. ).
</ Dcimovic, '. %)/B& %vod u psihologiju krivicnog postupka, Geograd: Savremena administracija, str. $0.
<) :evtic, 2. %)<B& !udska psihopatologija, Geograd(Hagreb: 'edicinska knjiga, str. $.
=B "rstic, G. %)/<& !udska psihijatrija, -- izdanje, .ornji 'ilanovac: +rivredna tampa, str. 0.
Kriminologija
,0
Glava
druga
METODE KRIMINOLOGIJE
I OPTE NAPOMENE O METODU
+od metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na
koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava.
-li, drugim recima i neto preciznije, to je postupak
kojim se, na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke,
dolazi do daljeg, potpunijeg znanja1 E najirem smislu on
obuhvata tr$ elementa: postupak dolaenja do saznanja, znanje
o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne
postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju
one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog
istraivanja. E tom smislu pravi se razlika izmedu metoda
%u uem, uobicajenom, smislu& kao planiranog nacina
proucavanja i tehnike istraivanja shvacene kao sredstvo
koje pomae ili omogucava to proucavanje,$ odnosno kao
skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano
prikupljanje podataka o kriminalitetu1,
E proucavanju svog predmeta kriminologija se,
kao i druge drutvene nauke, koristi naucnim metodama
koje su zajednicke svim drutvenim naukama. +ri tome,
ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta.
4 !akode, primenom metoda drutvenih nauka u
identicnom obliku, ali u kombinaciji koja odgovara
predmetu njenih procavanja, kriminologija je stvorila
sopstveni metodicki sistem.0 "riminologija je u svom
dosadanjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih
slucajeva kriminalnog ponaanja i kriminoloku
klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvrioci
krivicnih dela u svim aspektima, kao i metodu prognoziranja
kriminalnog ponaanja1
!ehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u
kriminologiji takode su preuzete od drugih drutvenih nauka
i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama.
Glava 9R%GA ,etode kriminologije
,<
'edutim, s obzirom na specificnost svog predmeta, kriminologija se nekim
tehnikama %na primer statistikom& koristi vie, a nekima %na primer
eksperimentom&
manje u odnosu na druge drutvene nauke.
II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOKOG METODA
Osnovna obeleja kriminolokog metoda proisticu iz odredenja pojma i
predmeta
kriminologije. +ri tome, od posebnog znacaja za kriminoloki metod jeste
teorijsko(empirijski i interdisciplinarni, akademski i primenjeni karakter
kriminologije, kao
i predmet njenog proucavanja koji obuhvata, kako pojedinacne slucajeve
kriminalnog
ponaanja, tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. -z ovih karakteristika
kriminologije
proisticu sledeca obeleja metoda koje koristi:
1 prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objanjavanje,
1 fundamentalna i primenjena istraivanja,
1 prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju, kriminalitetu, delinkventu i
rtvi %pojavni oblici i faktori&,
1 koricenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda,
1 komparativni metod,
1 proucavanje kriminalnog ponaanja u sklopu ireg ivota delinkventa,
1 kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponaanja i delinkvenata
po
srodnosti,
1 koricenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad.
1. Prikupljanje konkretnih cinjeni"a i njihovo teorijsko
o1janjavanje
S obzirom na to da je kriminologija teorijsko(empirijska nauka, ona u svom
proucavanju
polazi od empirijskog cinjenicnog materijala ( dakle od prikupljenih podataka
o
izvrenim krivicnim delima i delinkventima ( da bi na osnovu njih, primenom
analitickosinteticke,
induktivno deduktivne i drugih metoda izvrila njihovu naucnu interpretaciju i
objanjenje.
+ri tome, ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto
odraavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli, nego je to
sloen
dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim
interakcijama,
izmedu subjekta i objekta saznanja, izmedu percipiranja i miljenja, tj. izmedu
covekove
prakticno(culne i teorijsko(misaone delatnosti. 2ok su teorijska logicka i
matematicka
saznanja u svojoj osnovi i preteno misaona, dotle drutveno(naucna, u
naem slucaju kriminoloka saznanja imaju izrazit empirijsko(teorijski
karakter. Ovaj
karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije, odnosno pojmova i
stavova, s
jedne strane, i empirijskih cinjenica, s druge strane, kao i u dijalektickom
jedinstvu
teorije i prakse naucnog saznanja.
9judsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom
miljenju
i od ovoga natrag ka praksi. ;injenice se utvrduju i tumace sa odredenog
teorijKriminologija
,=
skog stanovita, teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica, a otkrice
novih
aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno
novih
cinjenica nuno dovodi do protivurecnosti sa dotad vaecom teorijom, zbog
cega se
stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom.<
. =undamentalna i primenjena istra2ivanja
S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka,
logika kriminolokog istraivanja sadri dva razlicita pravca: fundamentalno
istraivanje i
primenjeno istraivanje1
+od fundamentalnim istraivanjem podrazumeva se istraivanje koje ima za
cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okruuje i koje tei otvaranju
novih
perspektiva proirivanja sveukupnog objanjenja stvarnosti. Radi ostvarivanja
tog
cilja sledi se jedan opti model koji je zajednicki svim drutvenim naukama.=
5aime,
metod istraivanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama:
opserva"ija
%posmatranje, opaanje&, hipote&e %pretpostavke& i verifika"ija
%proveravanje&. +ocinje
se sa opservacijom cinjenica koja, kada je u pitanju kriminologija, moe biti
kvalitativna
%kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponaanja& ili kvantitativna, kada
se
istrauju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeleja %kad se
odnosi na
kriminalitet kao masovnu pojavu&. 5a osnovu izvrene opservacije postavljaju
se
hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza./ E fazi
opservacije vanu ulogu igra deskrip"ija %opisivanje& cinjenica. +rimarnost
deskripcije
poznati francuski kriminolog +inatel s pravom smatra jednim od osnovnih
metodolokih pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta
zavisi
kvalitet svih ostalih etapa istraivanja.)
+od primenjenim istraivanjem u kriminologiji, na drugoj strani, podrazumeva
se istraivanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava
borbe protiv
kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. Ha razliku od fundamentalnog
istraivanja,
ciji cilj je saznavanje odredene pojave, cilj primenjenog istraivanja je akcija,
tj.
menjanje i usavravanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv
kriminaliteta.B Opti
model primenjenog istraivanja u kriminologiji podrazumeva uspeno
sprovodenje tri
etape i to: prethodno upoznavanje pojave, odnosno odredene mere za
suzbijanje
kriminaliteta %njen teorijski i prakticni aspekt&, dijagnosticiranje nedostataka
mere i
upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere, odnosno njene
zamene
drugom, efikasnijom.
.ranica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraivanja nije tako otra, s
obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraivanja mogu, a to se cesto
i cini,
iskoristiti za poboljanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje
kriminaliteta
postoji u praksi. +rimenjeno istraivanje uvek polazi od postojecih saznanja o
pojavi
koju istrauje, a do njih se, po pravilu, dolazi upravo fundamentalnim
istraivanjem.
$. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju, delinkventu,
kriminalitetu i 2rtvi
"riminalitet, cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije, je
heterogena
drutvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponaanja koja
se
vre u odredenom vremenu i prostoru. !a kriminalna ponaanja se u vecoj ili
manjoj
,/
meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim
neposrednim
uzrocima, odnosno neposrednom uslovljenocu i raznim drugim pojavama.
S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponaanja
kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih
mnogobrojnih
i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponaanja, odnosno kriminaliteta, na
jednoj strani, i drugih drutvenih pojava, na drugoj strani.
+ri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodolokih
pravila koje je postavio +inatel ( o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora
biti
potovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta, nivo
delinkventa i
nivo kriminalnog ponaanja1 E novije vreme, dodaje se i cetvrti nivo P nivo
rtve.
Gitno je razlikovati ih, prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o
faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju.
+ravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno potovano
pri prikupljanju cinjenica. 'edutim, nije zabranjeno, vec je, naprotiv, poeljno
u
kasnijim etapama istraivanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na
delo i
licnosti, izmedu licnosti i globalnog drutva, izmedu prelaska na delo i
globalnog
drutva itd.
>. Kvalitativna i kvantitativna istra2ivanja u kriminologiji
S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije, neophodno je da i
metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene
ispitivanju
kriminalnog ponaanja kao pojedinacne pojave, i to povezano sa ispitivanjem
licnosti pojedinih delinkvenata, pretkriminalne i kriminalne situacije, na jednoj
strani,
i kriminaliteta kao masovne pojave, na drugoj strani. Stoga je moguce
razlikovati
metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponaanja
%kvalitativne metode&
i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave %kvantitativne
metode&.
?. Komparativni metod
2a bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu,
koja, po 2irkemu, omogucuje posredno eksperimentisanje. Ona je bazirana
na istoriji,
etnografiji i statistici.$
E kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta
u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama, regionima i
slicno. +ri tome je neophodno voditi racuna o #variranju zakonskih definicija i
krivicnopravnih
nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem#.,
:edno od osnovnih pravila metodologije kriminolokog istraivanja koje je
postavio +inatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe
delinkvenata
i grupe nedelinkvenatra. +oredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne
grupe %delinkvenata
i nedelinkvenata& od posebne je vanosti prilikom verifikacije postavljenih
hipoteza.4 5a ovaj nacin, kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata,
izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno
ponaanje. 5aravno, ako se ovakav pristup moe iskoristiti za poredenje
delinkvenata
i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vri i poredenje
mehanizama i
faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata.
Kriminologija
,)
@. Proucavanje kriminalnog ponaanja u sklopu ireg 2ivota
delinkventa
+rema pravilu koje je postavio +inatel, kriminalno ponaanje treba da bude
proucavano bilo izolovano u ivotu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih
delinkvenata. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak,
razvoj i
kraj. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva
na
svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponaanja. Ono
zahteva proucavanje
policijskih i sudskih dokumenata. 5a ovaj nacin ostvaruje se kriminoloki
pristup par e>cellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti
bioloki,
socijalni i psiholoki cinioci koji vode prelasku na delo.
A. Kategori&a"ije i tipologije) grupisanje kriminalnih ponaanja i
delinkvenata po srodnosti
+oto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvriti
klasifikaciju na osnovu zajednickih obeleja. E drutvenim naukama postoje
dva
nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u uem smislu koja pociva
na
pojmu #kategorije# i tipologija zasnovana na pojmu #tip#. "riminologija koristi
obe
vrste. 2obra tipologija pretpostavlja da moemo razvrstati po jednom optem
i jedinstvenom
kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i
meovitih tipova.0
B. Koricenje metoda i &nanja ra&nih nauka i timski rad
S obzirom na to da kriminalitet predstavlja sloenu drutvenu pojavu koja ima
socioloke, pravne, psiholoke, psihopatoloke, bioloke i druge aspekte,
njegovo
proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nunost ekipnog rada
strucnjaka razlicitog
profila: sociologa, pravnika, psihologa, psihijatra, socijalnog radnika,
statisticara
i specijalnog pedagoga, a kod nekih istraivanja i ekonomista, lekara i drugih
strucnjaka. +ri tome, svaki od angaovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta
svoje
struke, odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti, osvetli pojavu koja je
predmet
istraivanja.
3kipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih
clanova. +oeljno je da to bude strucnjak koji raspolae najirim i
najcelovitijim
znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. 5eki autori smatraju da rukovodilac
tima
treba da bude sociolog.< Oni polaze od pretpostavke da, s obzirom na to da
je
kriminalitet posebna drutvena pojava, upravo sociolog o njoj raspolae
najcelovitijim
i najirim znanjem to u praksi nije uvek slucaj. Hbog toga se rukovodenje
istraivackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraivacu koji je
istovremeno
najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraivanja, bez
obzira na njegov strucni profil.
+rednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. !akav rad omogucava
svestrano, potpuno i uspeno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih
zakljucaka. 'edutim, ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj
pojedinih
strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izraaja u srazmeri koja
odgovara prirodi predmeta proucavanja. E protivnom se dolazi do
nezadovoljavajucih,
4B
jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. 5aalost,
upravo
takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminoloke nauke ne
dozvoljavajuci
joj da sagleda sve strane sloene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim
dimenzijama.=
III I@VORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI
S obzirom na specificnost svog predmeta, kriminologija ima svoje posebne
izvore podataka. -zvori podataka mogu biti pisani i nepisani. !akode, pravi se
razlika
izmedu primarnih i sekundarnih i&vora.
Pisani i&vori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su:
statistika kriminaliteta, postojeca istraivanja o kriminalitetu, policijski i
zatvorski
dosijei o delinkventima, izvetaji i elaborati slubenih organa o kriminalitetu,
skuptinski
materijali, sudski predmeti, autobiografski podaci o delinkventima, njihovi
dnevnici, napisi o kriminalitetu u tampi i sl. .episani i&vori podataka su:
miljenja
strucnjaka, posebno miljenja prakticara %policajaca, sudija, tuilaca,
advokata& o
kriminalitetu, delinkventima i rtvama, iskazi sadanjih i bivih osudenika,
iskazi
rtava i sl.
Primarnim i&vorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi
neposrednih
ucesnika, odnosno svedoka ispitivanog kriminolokog fenomena dok se ostali
izvori smatraju sekundarnim1/ !ako su, na primer, iskazi delinkvenata i
rtava, policijski
i zatvorski dosijei, sudski predmeti, autobiografije delinkvenata i sl. primarni
izvori podataka, dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka.
IV ETAPE KRIMINOLOKOG ISTRA4IVANJA
3mpirijsko fundamentalno istraivanje kriminaliteta odvija se kroz vie etapa.
+ri tome, istraivacima su na raspolaganju dva modela: hronoloki, koji je
poznatiji i
najcece koricen i topoloki, skoranji, koji je vie komplementaran nego
suprotan
prethodnom.)
@ronoloki model odreduje razlicite operacije %intelektualne i materijalne&
koje
istraivac mora da izvri sukcesivno da bi realizovao istraivanje. One su
dakle grupisane
prema vremenu preduzimanja, hronolokim redom, dok topoloki model iste
te
operacije grupie prema njihovoj srodnosti.
Hbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraivanja
zadracemo
se samo na analizi hronolokog modela. +rema ovom modelu, empirijsko
istraivanje
kriminaliteta odvija se kroz sledece faze:
1 prethodna saznanja,
1 donoenje odluke da se radi istraivanje u odredenoj oblasti,
1 pregled %KistraivanjeC& postojece literature i utvrdivanje praznina u
postojecim
istraivanjima,
Kriminologija
4
1 operacionalizacija P definisanje svih relevantnih metodolokih pitanja
%p$sa%)e
$stra,$#ac&o( pro)e&ta&,
1 obezbedivanje finansijskih sredstava za istraivanje P pisanje predloga
projekta
potencijalnom finansijeru %ukoliko je potrebno&,
1 izrada i umnoavanje istraivackih instrumenata,
1 probno istraivanje %ako je potrebno i moguce&,
1 obuka lica koja ce vriti prikupljanje podataka %ako je potrebno&,
1 prikupljanje podataka,
1 priprema i obrada podataka,
1 analiza i interpretacija podataka, i njihovo naucno objanjenje %p$sa%)e
$stra,$#ac&o(
$#eta)a&.
1. +stra2ivacki projekat i istra2ivacki i&vetaj
2a bi se pristupilo istraivanju neophodno je odrediti predmet i cilj
istraivanja
ali i unapred reiti sva osnovna metodoloka pitanja. E tu svrhu izraduje se
$stra,$#ac&$
pro)e&at, koji, najprostije receno, predstavlja opis buduceg istraivanja.
5jegova sadrina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraivanja,
odnosno
od prirode istraivane pojave.
'edutim, postoje delovi koje mora sadrati svaki istraivacki projekat koji
pledira na naucni pristup istraivanoj pojavi. !o su opti i bitni delovi
kriminolokog
istraivackog projekta. Opti su zato to postoje u svakom projektu, a bitni su
zbog
toga to cine sutinu kriminolokog projekta. Ekoliko u nekom projektu
nedostaje
koji od ovih delova takav projekat ne moe posluiti za uspeno istraivanje
pojave.$B
3lementi koje mora da sadri svaki istraivacki projekat su:
1 autor projekta, institucija(organizacija,
1 predmet istraivanja,
1 prostorno i vremensko odredenje istraivanja,
1 ciljevi istraivanja,
1 teorijski okvir i rezultati dosadanjih istraivanja,
1 hipoteze koje ce biti proverene,
1 metod koji ce biti koricen %kvantitativni ili kvalitativni&,
1 opis uzorka,
1 odredivanje varijabli i indikatora %konkretnih pojava koje ce se istraivati&,
1 odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti,
1 opis istraivackih instrumenata,
1 metode obrade i analize podataka %kvantitativne ili kvalitativne&,
1 naucno objanjenje P teorije u svetlu kojih ce se objanjavati dobijeni
podaci,
1 znacaj projekta za prevencijuRsuzbijanje kriminaliteta.
4$
Sve napred navedeno treba da bude sadrano i u istraivackom izvetaju koji
se pie na kraju istraivanja, s tim to njegov centralni deo cini opis i
interpretacija
dobijenih rezultata. Ez to, obicno se daje i predlog za dalja istraivanja.
. #dredivanje predmeta i "ilja istra2ivanja
Odredivanje predmeta i cilja istraivanja predstavlja polaznu tacku svakog
kriminolokog istraivanja. 5aime, da bi se pristupilo istraivanju jedne
pojave mora
se tacno znati koja je to pojava, zbog cega i sa kojim ciljem se eli istraivati.
"ada se
odredi predmet istraivanja potrebno je korektno postaviti problem, tj.
odrediti skup
pitanja koja se postavljaju i na koja se eli dobiti odgovor.
!o se najbolje postie pregledom postojece literature radi saznavanja da li se
radi o problemu koji je vec bio predmet istraivanja i, ako jeste, da bi se
utvrdilo koji
aspekti nisu razjanjeni ili su loe razjanjeni. 3laboracija opsega istraivanja
podrazumeva
da su odredene granice istraivanja, odnosno da se problematika elaborira u
kontekstu opte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog
postavljenog
pitanja, tj. da se identifikuju varijable$ i vrste cinjenica koje treba prikupiti.$$
!o
zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminoloki
fenomen
tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati.
$. Varija1le i indikatori
E kriminolokom istraivanju kriminalitet, odnosno kriminoloki fenomen, je
po pravilu zavisna varijabla, a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su
nezavisne
varijable. !ako, na primer, ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet,
migracije
ce uvek predstavljati nezavisnu, a kriminalitet zavisnu varijablu. 'edutim,
nije
iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vri na drutvene
pojave
koje ga inace uslovljavaju. !ako su neka novija americka istraivanja utvrdila
uticaj
koji kriminalitet, posredstvom viktimizacije i straha od zlocina, vri na
smanjenje
odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. E ovom slucaju ocito je da
su
kriminoloke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost
ljudi,
odnosno njihov nacin ivota, kao zavisna varijabla.$,
Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce
se
istraivati kao pokazatelji neke ire pojave koja se ispituje kao zavisna ili
nezavisna
varijabla %npr. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraivati
imovinski kriminalitet, odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora
recidivizma
itd.&.
>. Vremenski i prostorni okvir i u&orak istra2ivanja
#dredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata
odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraivana pojava
koja je
predmet istraivanja, a zatim definisanje slucajeva. Odredivanje prostornih i
vremenskih
granica istraivanja bilo bi, na primer, odredenje da ce se neka kriminoloka
pojava, recimo recidivizam, istraivati na podrucju Republike Srbije i da ce
biti uzeti
u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvrili u periodu )/0())B. god.
2efinisanje
skupa slucajeva koji ce se ispitivati moe se ostvariti tako to ce se ispitivati
svi
Kriminologija
4,
slucajevi jedne pojave %koricenjem statistike&, to ce se odrediti uzorak ili ce
se proucavati
jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva.$4
+ri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave, istraivac ce se, po
pravilu,
orijentisati na prvi ili drugi nacin. E kriminolokim istraivanjima cesto se
koristi
$sp$t$#a%)e %a !or&!1 -ako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi
istraivanjem
bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave, s obzirom na masovnost
kriminolokih pojava, to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u
nesrazmeri sa duinom trajanja i cenom kotanja istraivanja. Hbog toga se
kriminoloka
istraivanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa
se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. !i
pojedinacni
slucajevi odredene kriminoloke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju
se
uzorkom te pojave.
+ri formiranju i izboru uzorka moraju se potovati odredena pravila. +re
svega,
uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraivanoj pojavi. Ezorak mora
na
adekvatan nacin %s obzirom na obeleja i strukturu& i u adekvatnoj meri %broj
obuhvacenih pojedinacnih slucajeva& da predstavlja proucavanu pojavu kako
bi
dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini.
Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Stratifikovani uzorci koriste se kada
se ispituju pojave koje su heterogene, odnosno koje se sastoje iz vie slojeva
%stratuma&.
!ada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz
svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenocu, odnosno znacajem u
osnovnom
skupu.
+rema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom
verovatnocom
jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. E
kriminolokim
istraivanjima koriste se oba tipa uzorka.$0 "od uzorka koji se sacinjavaju
po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista
verovatnoca
da bude izabrana u uzorak. !o su s'!ca)%$ !or/$ za razliku od %a"er%$2
!ora&a
koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. "oriste se i tzv. "eo#$t$
!or/$
koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi
namernog
izbora jedinica, tj. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma.
E
kriminolokim istraivanjima ponekad se koriste i tzv. or$)e%ta/$o%$ !or/$
koji nisu
reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj
pojavi
ali se, u slucaju hitnih i brzih istraivanja mogu pokazati neophodnim i
korisnim.$<
?. Pravljenje instrumenata
+ravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog #alata# kojim ce
se prikupljati cinjenice. 5ajcece koriceni istraivacki instrumenti su razni
upitnici
i protokoli posmatranja pojava.
Epitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka1 Sastoji se iz
veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti1 Epitnik se koristi
za
prikupljanje podataka putem ankete, testova licnosti, intervjua, analize
sudskih predmeta,
policijskih i zatvorskih dosijea i sl.
+rotokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave
koja je predmet posmatranja. "oriste se za prikupljanje cinjenica
neposrednim posmatranjem.
44
Radi provere valjanosti istraivackih instrumenata vre se probna ili pilot
istraivanja1 5akon sprovodenja ovog istraivanja analiziraju se preliminarne
cinjenice
i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju, izbor uzorka ili
istraivacke instrumente.
@. =ormulisanje hipote&a i konstruk"ija modela
5akon to je izvreno kreiranje operacionog modela istraivanja pristupa se
formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza1 +od hipotezom se
podrazumeva
hipoteticko(deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih
prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana
%proverena&1$=
2rugim recima, na osnovu prethodnog znanja, po pravilu sadranog u teoriji
od koje
se polo i u rezultatima ranijih istraivanja, pretpostavlja se postojanje
odredene
veze izmedu pojava koje se ispituju. Gitna karakteristika hipoteze je, dakle,
da ona
ima odredenu verovatnocu.$/
+rema nivou optosti razlikuju se opte %odnose se na skup pojava, npr.
Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije& i posebne hipoteze %stvaraju
se da bi
se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava, npr. izmedu maloletnicke
delinkvencije
i razorene porodice&.
2a bi bila prihvatljiva, hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se
odnosi na pojavu koja se moe posmatrati7 da je precizna7 da je odredena7 da
se
moe proveriti. !ri glavna izvora hipoteza su: nunost proirenja saznanja,
nunost
prevazilaenja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog
proveravanja
valjanosti stecenog saznanja.$)
Ferifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vri se u tri
etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze, konstrukcija
eksperimentalnog
modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica, njihovom
analizom i
interpretacijom radi verifikacije hipoteze1 E kriminologiji se za verifikaciju
koristi
poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe %delinkvenata i
nedelinkvenata&.
Savremena kriminoloka istraivanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem
hipoteza vec se sve cece koriste i konstrukcijom modela1 2obro su nam
poznate sheme i makete naselja, modeli geometrijskih tela itd. Svako takvo i
slicno
imitiranje bilo kog predmeta, stvari, procesa ili pojave kao i delatnosti i
ponaanja,
predstavlja modelovanje. E savremenoj nauci modelovanje se shvata kao
opti
metodski postupak predstavljanja svih, najraznovrsnijih pojava i to na veoma
razlicite
nacine. Svaka teorijsko(misaona delatnost predstavlja, pored ostalog i
teorijsko modelovanje pojava koja se istrauju. +redmet modelovanja moe
biti
svaka stvar ( proces ili pojava, odnosno svaki predmet fizicke, psihicke,
organske,
drutvene i misaone stvarnosti, odnosno njegova struktura i funkcionisanje.,B
Eopte uzev, model je svaki, teorijski, tj. pojmovni ili stavni ili prakticni realni,
predmetu istraivanja analogni sistem pomoci koga se istrauje izvestan
osnovni
predmet ili sistem. E okviru razlicitih naucnih teorija, u skladu sa njihovim
osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. 'edutim, nijedan od
tih
modela ne moe se upotrebiti kao gotov model istraivanja bilo koje
drutvene
pojave: u stvari svaki od ovih modela moe posluiti samo kao opta polazna
Kriminologija
40
teorijska skica odnosno kao opte teorijsko uputstvo ili opte teorijsko
rukovodstvo
istraivanja odredene pojave.
E proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni,
odnosno logicko(matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili vie
teorija
o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraivanjem. 'odeli se po
pravilu
sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je
ranijim
istraivanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminolokom pojavom
koja se
istrauje. +rimena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih
veza
izmedu kriminaliteta i drugih drutvenih pojava, pa se u tom slucaju
komponente
modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli, a preporucuju se i
uvodenje
varijabli posrednika ili medijatora. 'edijatori deluju izmedu nezavisne i
zavisne varijable i korisni su za istraivanje interakcija izmedu varijabli,
posebno
kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i
intervenirajucom.
, :edan od takvih modela je i model prikazan na sl. koji je primenjen
u istraivanju #Eticaj razvoja, socijalnih i personalnih medijatora na
kriminalno
ponaanje#, koje se sprovodilo u -nstitutu za kriminoloka i socioloka
istraivanja
u Geogradu.,$
Sl. . 'odel uticaja razvoja, socijalnih i personalnih medijatora
na kriminalno ponaanje
A. Prikupljanje cinjeni"a CpodatakaD
Ha prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraivackih
tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. +rimena odgovarajucih
tehnika
omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu, a izbor
konkretne
tehnike zavisice od predmeta istraivanja i izabranog metoda. S obzirom na
to da je
kriminalitet masovna pojava, u njegovom istraivanju vano mesto zauzimaju
tehGlava
9R%GA ,etode kriminologije
4<
nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta.
'edutim, prilikom
istraivanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave, odnosno kriminalnog
ponaanja,
koriste se tehnike kvalitativnog karaktera.
+rikupljanje cinjenica u kriminologiji vri se posmatranjem, ispitivanjem,
merenjem,
eksperimentom, upredivanjem, uz pomoc statistike i posebnih tehnika
namenjenih
evaluaciji tamne brojke, odnosno stvarnog kriminaliteta. E poslednje vreme
koriste se i fokus grupe. !akode, u okviru kriminologije su se razvile i posebne
tehnike
za prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju kao individualnoj pojavi
kojima
se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima, o pretkriminalnoj situaciji i
samom
kriminalnom ponaanju1
B. #1rada, naucna interpreta"ija i o1janjenje re&ultata istra2ivanja
"ada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene, vri se njihova kvalitativna
analiza ili statisticka obrada. 5akon analize, odnosno obrade, potrebno je
izvriti
njihov opis, klasifikaciju, pravilnu interpretaciju %tumacenje& dobijenih
rezultata i,
kao najvanije, dati naucno objanjenje pojave koja je bila predmet
istraivanja.
Objasniti jednu pojavu %u naem slucaju kriminalitet& znaci odgovoriti na
pitanja
#zato# i #kako# koja se odnose na prolost, dakle na ono to se vec dogodilo,
ali i
predvideti buducnost. Objanjenje se dakle odnosi na !roc%ost $
pred#$da%)e1
+rilikom objanjavanja kriminolokih pojava koristi se analiticki i sinteticki
pristup,,,
indukcija, dedukcija, komparativno(istorijska i druge metode.
Dnaliza podataka i interpretacija rezultata je najvaniji momenat u celom
toku istraivanja. Hato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono to
rezultati nude, ali i da se izbegne generalizacija koja premauje ono na ta
zaista
ukazuju dobijeni rezultati. Dnaliza i interpretacija treba da ostvare sledece
ciljeve:
identifikacija faktora proucavane pojave, istraivanje meduzavisnosti faktora,
evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na optem planu,
elaboracija skice njegovog objanjenja iRili stvaranje potpune teorije %ili
modela&1,4
Ha istraivanje povrinskih elemenata jedne pojave, kao to su funkcionalne,
korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih
metoda i istraivackih tehnika. 'edutim, ukoliko se pretenduje na objanjenje
ispitivane pojave u dubljem smislu, dakle, na utvrdivanje njenih krajnjih
uzroka,
rezultati istraivanja nuno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili vie
optih
naucnih teorija od kojih se polo prilikom koncipiranja predmeta istraivanja.
Od
koje, odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se polo u kriminolokom
istraivanju, dakle, zavisice i naucno objanjenje ispitivane kriminoloke
pojave.
V METODE ISTRA4IVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE
DRUTVENE POJAVE AKVANTITATIVNE METODEB
'etode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne
drutvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. -z
okolnosti da
se radi o posebnom drutvenom fenomenu, a ne o prostom zbiru
pojedinacnih kriminalnih
ponaanja proizilazi da se mora primeniti opta metodologija drutvenih
Kriminologija
4=
nauka, pre svega sociologije, uz prilagodavanje specificnom predmetu
istraivanja P
kriminalitetu. !o se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta,
odnosno
na tok njegovog empirijskog istraivanja. !akode, iz okolnosti da se radi o
masovnoj pojavi, proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda, za
razliku od
izucavanja kriminalnog ponaanja kao pojedinacne pojave u kome se
prevashodno
koriste kvalitativne metode.
Fezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da
su
prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave
bili
matematicari koji su koristili kriminalne statistike. "ondorse %;ondorcet& je
izneo
ideju #socijalne matematike# dok su "etle %Muetelet& i .eri %.uerrI& radili na
analizi
brojcanih vrednosti iznetih u izvetaju o radu krivicnog pravosuda iz /$<.
godine a
cija relativna stalnost ih je impresionirala. 5a osnovu tih pokazatelja oni su
uocili
prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da
vremensko
kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju
svakodnevnog
ivota.,0
2anas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima
da se nadaju da ce uz pomoc modernih maina ostvariti znatan korak napred
u obradi
prikupljenih podataka. +rimenom savremenih sredstava, posebno primenom
racunarske
tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka, kriminologija
moe da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od
ranijih.
+rimenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave, dakle
kriminaliteta,
medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i
obrnuto, zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i
dinamika
srodnih grupa pojava. +rema tome da li je predmet statisticke analize samo
struktura
ispitivane pojave ili dinamika izvesnih deavanja, ili i medusobni uticaj vie
grupa
masovnih pojava, razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize, odnosno
metoda:
staticka analiza, dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka
analiza i
statisticka metoda.,< :edan od najcece koricenih softverskih paketa u
kriminologiji
je S+SS.
.lavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti
%distribucije frekvencija& pojava odredenih osobina, izraenih numerickim
vrednostima,
bez vremenske odredbe, u masi pojava koje se ispituju. Staticko proucavanje
pojava distribucije omoguceno je koricenjem teorije i racuna verovatnoce u
statistici
kao i upotrebom metoda uzoraka. +rimenom staticke analize u kriminologiji
se dolazi
do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponaanja,
prema
karakteristikama ucinioca krivicnog dela %pol, starost, zanimanje, kolska
sprema,
recidivizam i sl.&, karakteristikama samog kriminalnog ponaanja %vreme i
mesto
izvrenja, nacin izvrenja, sredstvo, predmet i sl.& itd.
+redmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije, a svrha joj je
izracunavanje
vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Od ovih vremenskih
varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. Etvrdivanje
trendova
vri se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u duem vremenskom
razmaku %od B
do $B godina&.,= 5a osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta
u
odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu
njegove
drutvene uslovljenosti. 'edutim, pri tome treba imati u vidu da na
statisticka koleGlava
4/
banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija, promene
u kaznenoj
politici i sudskoj praksi, u efikasnosti organa otkrivanja i sl. pa treba u tom
pravcu
izvriti korekcije prilikom iskazivanja opte statisticke zakonitosti. 5a bazi
dinamicke
analize moe se prognozirati kretanje kriminaliteta %porast, opadanje,
stagnacija& i
promene u njegovoj strukturi, to je od posebne vanosti za izgradnju
adekvatnog
sistema prevencije i za dalja naucna istraivanja koja treba da dodu do
dubljih etiolokih
saznanja o kriminalitetu.,/
Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. relativne velicine
kriminaliteta
u jednoj zemlji. 5aime, pored apsolutne velicine %obima& kriminaliteta, koja
se izraava ukupnim brojem izvrenih krivicnih dela i delinkvenata,
kriminalitet
manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izraava u kvoti kriminaliteta.
"vota
ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na BB.BBB stanovnika
jedne
zemlje i izracunava se tako to se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini
podeli sa
brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa
BB.BBB.
E literaturi se jo naziva i #brojkom kriminaliteta# ili #kvotom delinkvencije#.
"vota
kriminaliteta se moe odredivati posebno za muko, a posebno za ensko
stanovnitvo,
kao i za pojedine starosne grupe. !akode, ona se moe prikazivati za
odredene
grupe i vrste krivicnih dela.,) Ez sve rezerve koje treba imati prema kvoti
kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta, ona je ipak neki orijentir koji
ukazuje
na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika, iako razlike
u
apsolutnim brojkama nisu tako velike. E tom smislu ona je pogodna za
poredenje
kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika.
+rema popisu iz $BB$. godine u Srbiji je bilo = 4)/ BB stanovnika i ,0))=
osudenih lica. "votu kriminaliteta za $BB$. godinu dobicemo na sledeci nacin:
,0))=
= 4)/ BB:BB BBB W 4/B
%=4,)&
!ako dobijamo da je u Srbiji u $BB$. bilo osudeno 4/B lica na svakih BB.BBB
stanovnika.
Ez pomoc dinamicke analize, odnosno statistickih metoda, odreduje se i
gustina
kriminaliteta, kroz koju se izraava ucestalost vrenja krivicnih dela na
odredenom
podrucju ili, tacnije receno, vremenski razmak vrenja pojedinih krivicnih dela
s
obzirom na jedinicu stanovnitva %obicno BB.BBB stanovnika&. -zracunavanje
kvote i
gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim
zemljama,
za uporedna istraivanja i davanje komparativnih ocena o kretanju
kriminaliteta u
razlicitim zemljama, za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim
vremenskim i
prostornim okvirima i sl.4B 5aravno, rezultati takve statisticke analize moraju
biti
interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke
statistickih podataka,
posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta.
"orelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili
vie grupa pojava. "ao najsloenija, ova metoda predstavlja sintezu staticke i
dinaKriminologija
4)
micke analize. "onacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize, a narocito
korelacione
analize, jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne
pojave koja se ispituje. Ez pomoc korelacione analize moguce je utvrditi
odnos
izmedu kriminaliteta i drugih drutvenih pojava, kao to su: politicki sistem,
ekonomski sistem, drutveni razvoj, drutvena pokretljivost, profesionalna
stabilnost,
rat, revolucija, demografija, narkomanija, alkoholizam itd. +rimenom
korelacione
analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih
drutvenih
pojava, znacajnost i smer %pozitivna ili negativna korelacija& te povezanosti.
+rilikom
primene ove metode, medutim, treba biti oprezan jer postojanje korelacije
izmedu
kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima
kriminaliteta.
!abelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija
je
takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. Ocena ili sud o pravoj
sredini
cele skupine, na osnovu sredine uzorka %aritmeticka sredina& i odstupanja od
sredine
skupine %standarna devijacija& jesu osnovni metodski postupci statisticke
metode uzorka.
Statisticka metoda je u osnovi induktivno(generalizatorska jer se njome na
osnovu obeleja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili
dogadaja,
izvodi opti zakljucak o prosecnom obeleju %ucestalosti, distribuciji, devijaciji
od
prave sredine itd.& u celoj skupini ili masi pojava. 5jen gnoseoloki znacaj
sastoji se u
tome to se jedino pomocu statisticke metode mogu, na relativno egzaktan
nacin saznati
opta odredenost, pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava.4 5o, njenom
primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. 5e treba,
naime,
izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vri analiza,
odnosno
obrada prikupljenih cinjenica, ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno
objanjenje
ispitivane pojave.4$
1. 0ehnike &a prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj
pojavi
Ha prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcece se
koristi ispitivanje %ankete i intervjui&, uporedivanje i merenje. Ha prikupljanje
podataka
o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta, kao i tehnike
za
prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti, odnosno straha
od
kriminaliteta.
.. -spitivanje %anketa i intervju&
-spitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju
pitanja o kriminalnom ponaanju, delinkventu i rtvi1 E zavisnosti od toga da
li se
pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja
postavljena u
upitniku, razlikuju se intervju i anketa1
Dnketa se vri putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju
ispitaniku
da ih sam popuni. "oristi se kako za ispitivanje delinkvenata, tako i drugih
lica
i rtava.4, +ri tome se kao istraivacki instrument najcece koristi struktuirani
upitnik
koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore.
-ntervju moe biti sproveden u vidu slobodnog razgovora %nevezani ili
nestruktuirani
intervju& ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja %vezani ili struktuirani
intervju&1 E prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje
0B
ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje
su
predmet ispitivanja. E drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo
pridrava
unapred pripremljenih pitanja. Ha prikupljanje podataka o kriminalitetu kao
masovnoj
pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik %kombinacija
otvorenih i
zatvorenih P sa ponudenim odgovorima, pitanja&. +rikupljanje podataka na
ovaj nacin
najcece se vri intervjuisanjem delinkvenata, rtava i drugih lica koja mogu
pruiti
podatke o krivicnom delu i delinkventu. -ntervju se najcece vri u
neposrednom
razgovoru, ali u novije vreme sve se vie rade telefonski intervjui, odnosno
intervjui
uz pomoc kompjutera i telefona %;D!-&.
+rilikom postavljanja pitanja, bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem,
treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja, tj. da budu
podobna da se
pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. +itanja treba da budu pravilno
sistematizovana
i rasporedena, jasno formulisana. +rilikom formulisanja pitanja treba voditi
racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka,
odnosno ne
smeju zahtevati preopirne odgovore %najbolje je ostaviti ispitaniku da se
opredeli
izmedu ponudenih odgovora&7 pitanja treba tako da budu kombinovana,
odnosno treba
da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i
smanje na
minimum opasnost od mehanickog odgovaranja7 treba maksimalno
izbegavati pitanja
na koja se moe pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da
odgovorei7 anketa, odnosno intervju, u celini, ne sme da traje dugo itd.
Svojom specificnocu i sloenocu, od ostalih oblika intervjuisanja koja se
vre u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji, posebno se izdvaja
intervjuisanje
osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. 2a bi se prikupljanje
cinjenica u
ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje
odrava u
posebnoj prostoriji koja to manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez
prisustva
zatvorske administracije. 9ice koje vri intervjuisanje treba da se potrudi da
sa
ispitanicima uspostavi kontakt na bazi to veceg poverenja. E tom cilju, lice
koje vri
intervju treba da upozna ispitanike sa okolnocu da se ispitivanje vri u
naucne svrhe,
kao i da ce se dobijeni podaci drati u strogoj tajnosti i nece biti koriceni od
strane
zatvorske administracije i u vezi sa reimom izdraavanja kazne.44
-ako se intervjuom i anketom moe dobiti dosta korisnih podataka, prilikom
njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost
ispitanika
koja moe uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. Hbog toga
se preporucuje
provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim
tehnikama.40
.$. Eporedivanje
Eporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o
kriminalitetu
u raznim vremenskim periodima, na raznim geografskim podrucjima, kao i s
obzirom
na razlicite karakteristike delinkvenata %tipovi delinkvenata& i samog
kriminalnog
ponaanja %tip kriminaliteta, objekat napada i sl.&1 +rimenom ove tehnike
moguce je
pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave, kao i veze i odnose
izmedu
delova neke pojave u razlicitim periodima, odnosno veze izmedu razlicitih
pojava.
E kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika
izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije, odnosno za poredenje
uticaja pojeKriminologija
0
dinih drutvenih faktora na jednu i drugu populaciju %koricenje kontrolnih
grupa&,
to je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti.
.,. 'erenje
'erenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponaanja pomocu
kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi.
+osebno je
zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti.
Samim
tim, u kriminologiji se merenje najcece koristi za prikupljanje podataka o
licnosti
delinkventa i to o: inteligenciji, motivaciji, stavovima, agresivnosti,
sugestibilnosti i
sl. !o se obicno vri uz pomoc psiholokih testova koji se sastoje iz niza
pitanja ili
tvrdnji, rasporedenih na sistematican nacin. !estovi moraju biti prilagodeni
kako
ispitivanoj populaciji tako i drutvenoj sredini iz koje ona potice. :edan od
poznatijih
testova jeste Rorahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti
maloletnicke delinkvencije.
E cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. Oni
su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa %gangovi&.
.4. Statistika kriminaliteta
2ok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane
kriminalnog ponaanja, statistike kriminaliteta omogucavaju merenje
kriminaliteta
kao masovne pojave u celini. !ermin statistika kriminaliteta upotrebljava se u
dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica %evidencija& kriminaliteta na
odredenom
podrucju i kao naucni metod. E ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu
cinjenica
o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od
dravnih organa koricenjem statistickih upitnika, odnosno kao o izvoru
podataka o
kriminalitetu.
Statistike mogu biti javne i privatne %stvorene od strane istraivaca&,
nacionalne
i medunarodne, policijske, statistike javnih tuilatava i sudske.
Ranije statistike, posebno sudske, uivale su veliko poverenje. 2anas,
medutim,
pod uticajem kriminologije drutvene kontrole, veliki broj kriminologa kritikuje
te statistike, smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. One
zapravo
omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. 2rugim recima, veci broj
krivicnih
dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista dolo do
povecanja
kriminaliteta u nekom drutvu, vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti
pravosudnih
organa.4<
Ez rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka %o kojima ce biti vie reci
u narednim izlaganjima&, statistike kriminaliteta daju podatke %licni podaci& o
delinkventima, o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju, o obimu i strukturi
kao i
o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. Statistike omogucavaju opis
evolucije
kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta %trendovi&,
sezonske
varijacije i neocekivana kretanja %npr. usled rata&.
"riminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje
postoje u raznim zemljama. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih
statistika,
dok se od pedesetih godina $B. veka pocinju stvarati prave medunarodne
statistike
zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca.
0$
"ritike upucene statistici u novije vreme dovele su do naputanja poredenja
nivoa
kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. Ovo
se
cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike %razlicita
zakonodavstva, razni nedostaci, odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i
dr.&.
Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet %policijske&, bilo
kriminalitet
koji je bio predmet optuenja u krivicnom postupku %tuilacke& ili
presudeni kriminalitet %sudske&1 5ijedna statistika, medutim, ne belei stvarni
kriminalitet.
S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog, legalnog
i stvarnog kriminaliteta.
+od prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su
prijavljena
bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne, dok legalni kriminalitet cine
samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. Stvarni
kriminalitet
jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena, odnosno poznata
policiji, ali
objektivno imaju karakter krivicnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat,
pa
izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se
naziva
tamna brojka kriminaliteta %fr. le chiffre noir, engl. dark number, nem.
dunkelfeld& ili
prikriveni kriminalitet %fr. criminalite cachee, engl. hidden criminalitI&.4=
Ranije se smatralo da je sudska statistika najblia stvarnom kriminalitetu, dok
medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska
statistika.
E prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tuioca
do suda
vri selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta
ili vri
njegova transformacija P deformacija.4/ 2rugim recima, to trostruko filtriranje
%pod
pretpostavkom da je uspeno izvreno&, omogucava da ostane nepoznat
dobar deo stvarnog
kriminaliteta. Hbog toga, upravo na nivou policijskih statistika, moemo imati
najpribliniju sliku realnog kriminaliteta u sociolokom smislu.4) 'edutim, nisu
retki
ni kriminolozi, posebno oni sa pravnom orijentacijom, koji smatraju
najpouzdanijom
sudsku statistiku, s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su
sudskim
putem utvrdena kao takva.0B Oni, naime, smatraju da u policijsku statistiku,
pored
dela realnog kriminaliteta, ulaze i ponaanja koja se ne mogu smatrati
kriminalnim,
odnosno koja se uopte nisu dogodila %u slucaju lanih optubi, na primer&.
Razlika izmedu stvarnog i prividnog, odnosno legalnog kriminaliteta nastaje
ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka
dovoljnog
broja policajaca, odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih slubi %npr.
slabo
otkrivanje vonje u pijanom stanju i sl.&. !akode, razlike nastaju i zbog
nespremnosti
rtve da prijavi delo, bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih
organa, bilo
zato to pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde %od krada u
robnoj kuci
na primer& ili se boji za sopstvenu reputaciju. !akode, svedoci nekada
odbijaju da
svedoce jer ele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih
razloga ele
da se ignorie njihovo prisustvo na mestu dogadaja. +oznato je, naime, da u
drutvu
postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji.0
3videntno je, dakle, da znatan deo kriminalnih ponaanja ostaje nepoznat.
+ostojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj
neotkrivenih
kriminalnih ponaanja bio konstantan, bilo u jednom periodu bilo za odredenu
vrstu kriminalnog ponaanja. Dli nije tako: povecanje broja slubi za
otkrivanje ili
povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku, a povecanje presudenog
ili poliKriminologija
0,
cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet.
5asuprot
tome, smanjivanje tih slubi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava
tamnu
brojku. E velikom broju slucajeva, ukupni efekti policije ostaju isti, njihova
aktivnost
se smanjuje u jednom, a povecava u drugom sektoru7 statistike ne pokazuju
tu
fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vri modifikacija
tamnih
brojki u raznim sektorima. Hbog toga statistike, posebno u periodu rata ili
krize, treba
interpretirati oprezno.0$
'edutim, statistike su problematicne ne samo zato to ne mere realni
kriminalitet,
vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga to mere. Eglavnom im se upucuju
dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih greaka, a
druga na
smiljeno falsifikovanje podataka. 2o netacnosti usled nenamernih greaka
dolazi
kako usled greaka u reagovanju organa represije %sudske greke, na primer,
usled
kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponaanje koje to u stvari nije ili
obrnuto&
ili usled greaka prilikom prikupljanja, posebno pri popunjavanja statistickih
upitnika
u sudovima, odnosno obrade podataka. 2o falsifikovanja podataka u
zapadnim zemljama
dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti
kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. E socijalistickim
zemljama to se
cinilo radi koricenja statistike u propagandne svrhe, odnosno u cilju
stvaranja u javnosti
onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike.0,
+ored tamne brojke, dolazi i do stvaranja #brojke preterivanja#. #Grojka
preterivanja#
se, naime, odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne, iako to
nisu %lX e>es total&, odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje
veca teina
od one koju one stvarno ispoljavaju %lY e>es partial&.
.0. !ehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu
5emogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u
raznim
periodima, bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama
kriminaliteta,
stvara probleme u dolaenju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu,
oblicima i
prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se
ignorie
kako i zato su izvrena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca %starost, pol,
nacionalnost,
karakter i sl.&.04
E krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne
statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta1 5ajvanijim medu
njima
smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja
nesigurnosti1
1.?.1. 0ehnike sa&navanja tamne 1rojke kriminaliteta
Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji
uglavnom
se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa
samoprijavljivanjem
delinkvenata %#self reported delin8uencI#&, ankete o viktimizaciji
%#victimization
surveI#& i ankete sa licima koja su u vrenju svoje delatnosti u situaciji da
saznaju za
izvrena kriminalna ponaanja.00
Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom
obuhvacenih
osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponaanja i, ako jesu,
kakve
posledice su ta ponaanja imala. One se, dakle, zasnivaju na priznanju
ucinilaca.0<
Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle -- svetskog
rata
04
najpre u SD2 i drugim anglo(saksonskim zemljama, zatim u skandinavskim
zemljama
i SR 5emackoj. E mnogim zemljama, medutim, ova tehnika je jo skoro
nepoznata.
Ez pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci
koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata, za poredenje
registrovanih i
neregistrovanih delinkvenata, za proucavanje kriminalne karijere kao i za
stvaranje
kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. !akode, na
ovaj
nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o
hapenju i
gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako, jednim
delom,
omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do
selektivnog
gonjenja za pojedina kriminalna ponaanja. Ova tehnika ima ozbiljan
nedostatak
u tome to daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. 5aime, nijedna
dosadanja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku
s
obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali
krivicu, a
njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih.0= !o je bio jedan od razloga
pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je dolo ezdesetih
godina $B.
veka.
Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih
uzorkom o tome da li su bile rtve nekog kriminalnog ponaanja i, ako jesu, o
kojem
se kriminalnom ponaanju radi. One se, dakle, za razliku od anketa sa
samoprijavljivanjem
koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa, zasnivaju na svedocenju
rtve. One su takode zacete u SD2 i proirile se odatle u druge anglo(
saksonske i
evropske zemlje, dok su u drugim zemljama, ukljucujuci i nau, vrene samo
izuzetno.
;ilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu, strukturi i prirodi stvarnog
kriminaliteta, karakteristikama njegovih ucinilaca i rtava, razlozima zbog
kojih neka
krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane rtve,
kao i
razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same rtve.
5edostaci ove tehnike su u tome to ona omogucava saznavanja samo
kriminaliteta
koji se vri prema fizickim licima kao i to to sva dela koja prijavljuju rtve
nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni rtve.
+odaci
dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog greaka u pamcenju, s obzirom
na to da
se rtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom
vremenskom
periodu %obicno jedna ili dve godine&. !akode, one se obicno odnose na
viktimizaciju
na odredenom prostoru a rtve prijavljuju i viktimizacije koje su doivele na
drugim
mestima.0/
'edutim, uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju
tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se,
kao to
je to slucaj u SD2, sprovode na citavom stanovnitvu uz pomoc dravnih
organa koji
su zadueni za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. 5a taj nacin
one
predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta, ali su, za
razliku
od statistika, njihovi izvori podataka primarni, a dobijeni rezultati u mnogo
vecoj
meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta, a manje slika rada policije i
pravosudnih
organa. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima
zloupotrebe
moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato
to se, uprkos svojoj inkrimisanosti, ne gone, bilo zato to, uprkos
medunarodnoj
obavezi, u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopte nisu
sankcionisani.
Kriminologija
00
Ha otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode
sa
licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim
ponaanjima P
na primer, sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica,
saobracajnih preduzeca,
zdravstvenih ustanova, slubi koje kontroliu finansijsko poslovanje
preduzeca i sl.0) Ovim anketama dobija se daleko priblinija slika o stvarnom
broju
izvrenih krada u prodavnicama, posebno u robnim kucama i samouslugama,
o raznim
oblicima devijantnog postupanja u privredi, o kradama i prevarama u
saobracaju,
o organizovanom kriminalitetu, o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju
i
seksualnim zloupotrebama, posebno dece, jer je broj prijava od strane rtava
u ovim
oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja.
1.?.. 0ehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti
CstrahuD od kriminaliteta
Savremena kriminologija sve se vie zanima za merenje osecanja
nesigurnosti
koje kod ljudi izaziva kriminalitet, odnosno njihova ocena, odnosno slika koju
imaju
o kriminalitetu. !o se postie anketama sa irokim slojevima stanovnitva
koje se
cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Osecanje
nesigurnosti se,
prema .asenu, sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog dranja i
preokupacije
kriminalitetom kao intelektualnog stava.<B -ako sa istim znacenjem u
americkoj
kriminolokoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam
strah
od zlocina %#fear of crime#&1
Ez pomoc anketa o strahu od zlocina, koje su zacete i do sada najvie i
koricene u SD2, dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi %ukupno
posmatrano
i s obzirom na pojedine karakteristike kao to su pol, uzrast, socijalni status,
zanimanje i sl.& osecaju ugroenim od kriminaliteta u sredini u kojoj ive, o
strukturi
kriminalnih ponaanja od kojih se osecaju ugroenim kao i razlicitim
faktorima koji
su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. E novije vreme ova tehnika
pocela se
razvijati i u naoj zemlji.<
"ao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom
primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s
obzirom na to da su dosadanja istraivanja mahom pokazala da na sliku koju
ljudi
imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u
vecoj
meri nego kretanje samog kriminaliteta. 'edutim, uprkos ociglednoj
nepodobnosti za
merenje nivoa kriminaliteta, ove tehnike su od nespornog znacaja za
utvrdivanje
nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost ( prava da se
ljudi
osecaju sigurnim od kriminaliteta ( kao osnovnog ljudskog prava.<$ -ako na
njega,
pored samog kriminaliteta, uticu i drugi faktori, strah od kriminaliteta u sve
vecem
broju savremenih drutava postaje ozbiljan drutveni problem pa se
upoznavanje sa
njegovim dimenzijama, karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ
savremene
kriminologije. +odaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne
samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti, odnosno straha od
kriminaliteta, vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce
strategije
borbe protiv kriminaliteta.
0<
VI METODE I TEHNIKE SA@NAVANJA KRIMINALNOG
PONAANJA KAO POJEDINA;NE POJAVE
AKVALITATIVNE METODEB
'etoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponaanja sastoji se
u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponaanja, odnosno u
proucavanju
pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponaanjem %eng. "ase
stud6 ili
life histor6 method&.<, E svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod, za razliku
od
kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava, pa se
kao takvi
i primenjuju u istraivanju kriminaliteta kao masovne pojave. Ovakvo
proucavanje
podrazumeva vie intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraivanje, pa
se njime
po pravilu obuhvata manji broj slucajeva, s tim to oni moraju biti tipicni za
proucavanu
pojavu. +rilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponaanja, s
obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati
svi njegovi
elementi, vanu ulogu igraju metode analize i indukcije, kao i ekipni rad i
interdisciplinarni
pristup. Ha ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kazneno(
popravne i
vaspitne ustanove.
1. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji
+ri koricenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode
do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su
omogucili
kriminalno ponaanje odredenog lica, tj. nastoji se da se ispitivanje orijentie
na saznavanje #situacije# dela i delinkventa.<4 Etvrduju se kako cinjenice koje
se
odnose na razvitak licnosti %istorijske&, tako i one koje su delovale u vreme
izvrenja
krivicnog dela %situacione& jer se smatra da se na osnovu njihove analize
moe
utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. +rimera radi navecemo
neke od
relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o
delinkventu kao to su podaci o starosti, polu, zanimanju, porodicnom stanju,
materijalnom
stanju, mestu stanovanja, drutvenom statusu, ranijem kanjavanju, crtama
licnosti delinkventa i sl., kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na
kriminalno
ponaanje, kao to su okolnosti pod kojima je delo izvreno, vreme i mesto
izvrenja, podaci o rtvi i sl.
Ha kvalitativne metode karakteristicno je koricenje malog uzorka %obicno
namernog&, ili analiza pojedinacnih, tipicnih slucajeva %studija slucaja, eng.
"ase
stud6&. Ha proucavanje grupa %vecih ili manjih, slucajno ili namerno
odredenih&
delinkvenata, bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz
odredene
grupe, i to tako da se proucavaju pojedinacno, kao studije slucajeva, s tim to
se
rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. 'oguce je, medutim, ovaj metod
primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe, ali se u tom
slucaju
dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome
pripadaju
delinkventi iz ispitivane grupe. Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje
maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SD2.<0 !akode, metod je pogodan i
za
proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno(popravnim i
vaspitnim
ustanovama. Ovakva istraivanja su u praksi cesta, s obzirom na to da se u
tim
Kriminologija
0=
ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na
okupu, to
omogucava vrenje intenzivnih kriminolokih i penolokih istraivanja.
Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju, posredno i neposredno
posmatranje, analiza sadraja %na primer, sudski predmeti, novinski tekstovi,
dokumentacija socijalnih ustanova&, eksperiment, a u poslednje vreme sve
vie i
fokus grupe.
5ajcece koriceni istraivacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani
upitnik i protokol posmatranja, koje karakteriu preteno otvorena pitanja,
odnosno
kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. +itanja mogu biti manje ili vie
uoptena, grupisana po srodnosti ili negrupisana. 5estruktuirani upitnik se
moe
sastojati i iz jednog opteg pitanja, npr. K'oete li mi opisati Fa ivot od
momenta
kada ste izvrili prvo krivicno delo do danasSC
"valitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno icitavanje
dobijenog materijala, uocavanje slicnosti i razlika, grupisanje odgovora na
isto
pitanje ili drugih slicnih podataka, a zatim njihovo dalje grupisanje,
razvrstavanje,
uocavanje veza sa drugim odgovorima, odnosno pojavama. +ri tome,
neophodno je
izvriti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka1 5a primer, utvrdivanje
slicnosti
i razlika u dogadajima koji su prethodili izvrenju krivicnog dela ubistva od
strane
osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize, dok bi
utvrdivanje
veza izmedu raznih dogadaja u ivotu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka
primer
vertikalne analize. 5akon izvrene analize, odnosno raclanjavanja
konkretnog
kriminalnog ponaanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze, kako bi
se
pojedinacno kriminalno ponaanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih
drutvenih
prilika i uticaja.
Ha kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza, modifikovanje
istraivackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka,
samoedukacija
koja se ostvaruje uporedo sa istraivanjem i koricenje folloL(up intervjua u
cilju
dobijanja dodatnih podataka. 2anas postoji citav niz kompjuterskih programa
koji
mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka, posebno za tekstualno
pretraivanje dobijenih podataka, kodiranje i sl. 5ajpoznatiji su Dtlas,
3tnograph,
5udist i 6in'a>.
. #pte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponaanju kao
individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66
$.. +osmatranje
+osmatranje predstavlja neposredno ili posredno opaanje cinjenica vezanih
za
kriminalno ponaanje, delinkventa i rtvu1 5eposredno posmatranje
podrazumeva
neposredno opaanje cinjenica koje se ticu predmeta istraivanja. 5a ovaj
nacin po
pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za
pretkriminalnu
situaciju i situaciju dela %vreme i mesto izvrenja krivicnog dela, predmet i
sredstvo
izvrenja krivicnog dela, stadijum izvrenja i sl.& i cinjenice koje se odnose na
delinkventa
%biopsiholoke i socio(demografske karakteristike, motivi, ranija osudivanost i
sl.&. Sve cece pri realizovanju kriminolokih istraivanja prikupljaju se i
cinjenice o
rtvi %bio(psiholoke i socio(demografske karakteristike rtve&.
0/
+rilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac
svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra.
S
obzirom na to da se radi o pojavi koja je podlona krivicnom gonjenju i
kanjavanju
ona se najcece i deava na skrovitom mestu, a svako posmatranje, odnosno
prisustvo
trecih lica smatra se opasnocu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. Hbog toga
je
neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim
delima koja
su vie situacionog karaktera, odnosno do kojih dolazi prilikom vrenja nekih,
inace
zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti %npr. saobracajna krivicna dela,
nepreduzimanje mera zatite na radu, ekoloka krivicna dela&, koja se vre na
javnim
mestima %npr. depne krade, krade u samouslugama&, kao i za prikupljanje
cinjenica
o zatvorskoj populaciji %penoloka istraivanja& i o reakciji organa formalne
drutvene
kontrole %policija, javni tuioci, sudije, zatvorsko osoblje&.<=
+oseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem1
+utem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako to istraivac nije samo
pasivni
posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. +ri ovome se treba cuvati
identifikacije
sa inkriminisanom delatnocu kada posmatrac podlee krivicnoj odgovornosti
kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. Ovaj oblik
neposrednog
posmatranja primenjuje se prilikom istraivanja organizovanih kriminalnih
grupa
%gangova& to je razumljivo, s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima
zbog
njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin.
!ako je,
na primer, americki istraivac !reer %*. '. !hracher& ucestvovao u jednom
cikakom podzemnom gangu, dok je +oljak ;apov %;zestaL ;zapoL& koristio
posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u +oljskoj.</
+osredno posmatranje predstavlja opaanje cinjenica koje se odnose na
kriminalno
ponaanje, delinkventa i rtvu, koricenjem podataka iz policijskih dosijea,
sudskih predmeta, zatvorskih dosijea, dnevne tampe, dnevnika i memoara
delinkvenata.
!o je cesto koricena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno
pogodna pri istraivanju velikog broja slucajeva. !akode, za razliku od
neposrednog
posmatranja, ona se moe koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim
delima.
'edutim, njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti
%namernih ili
slucajnih& u dokumentima koji su predmet posmatranja, to istraivacu nalae
opreznost i kriticki odnos.
$.$. 3ksperiment
3ksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vri na vetacki
izazvanoj pojavi. 5jegova primena u kriminologiji je mala, to je i razumljivo s
obzirom
na to da su predmet proucavanja kriminologije ponaanja koja su opasna i
kao
takva nedozvoljena, pa ih nije celishodno vetacki izazivati.
E okviru kriminolokih istraivanja koristi se sociometrijski eksperiment radi
dolaenja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa.
Sociometrijska
metoda psiho(drame i socio(drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti
pojedinaca
u grupi. 3ksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih, izolovanih,
faktora delinkventnog ponaanja. 5ajcece navodeni primer ove vrste
eksperimenta u
kriminologiji jeste stavljanje grupe rasputene dece u pozitivne uslove i
posmatranje
promena u odnosu na njihovo ranije ponaanje.<)
Kriminologija
0)
-pak, eksperiment je pogodniji za penoloka nego za cisto kriminoloka
istraivanja.
E penolokoj oblasti, naime, eksperiment slui iznalaenju optimalnih reenja
u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno(popravnim ustanovama.
$.,. *okus grupe
E poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus
grupe. *okus grupe su male, briljivo struktuirane grupe %<(B ucesnika& i
predstavljaju
oblik grupnog intervjua, odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem
i produbljenog intervjua. 5jima se ispituju odredene teme i pojedinacne
ideje i miljenja, vodi se briljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc
otvorenih,
polustruktuiranih pitanja. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje
miljenja,
za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna, kao i za
intervjuisanje ljudi koji su teko dostupni. "oriste se i on line, putem
-nterneta,
posebno kada su u pitanju osetljive teme, npr. incest ili zloupotreba droga.=B
$. Pose1ne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponaanju
kao individualnoj pojavi koje su se ra&vile u kriminologiji
!ehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponaanju kao individualnoj
pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike
prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja
podataka o
pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponaanju1 .ranica izmedu ove
dve
vrste tehnika nije striktna, pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje
obe vrste
podataka, odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste
podataka
obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti.
!ehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transver&alne i
longitudinalne.
0ransver&alne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom
odredenom
momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih
grupa
delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe.= E okviru ove tehnike
razlikuju
se tri grupe:
. Sistematska opservacija delinkvenata ( produbljeno ispitivanje licnosti
delinkventa i motiva koji su doveli do vrenja krivicnog dela. E osnovi se radi
o
klinickom ispitivanju: medicinskom, patolokom, psiholokom, psihijatrijskom
ili o
socijalnoj anketi. Ovo ispitivanje moe se primenjivati samo na zatvorena
lica.=$
$. Dnkete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponaanja na
odredenom
uzorku delinkvenata, bilo neposredno %putem intervjua sa delinkventom ili
drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu&, bilo preko zatvorskih
dosijea ili krivicnih predmeta. ;ilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem
broju
pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije.
One su
dakle zasnovane na koricenju statistickih metoda, ali za razliku od statistika
kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva, vec na hipotezi
da ono
to vai za ispitivane subjekte vai i za druge delinkvente istog tipa. +ri tome
treba
voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni
rezultati
uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji
pripadaju
<B
nekoj drugoj kategoriji. 'edutim i pored tih mera opreza, rezultati dobijeni
primenom
ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u
zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente.=,
,. Dnkete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu
kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj
pojavi, s tim to u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i slue
istraivanju
kriminalnog ponaanja, odnosno viktimizacije kao individualne pojave.
-ongitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u
raznim periodima njihovog ivota, a potom i za poredenje dobijenih rezultata.
Ha
prikupljanje podataka te vrste koriste se: ivotne istorije i kriminalne
biografije,
#follo'8upC studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora, proucavanje po
kohortama
%grupama povezanim nekim zajedinickim obelejem&, klinicki metod, kao i
etnografski metod P kombinacija raznih, pre svega kvalitativnih, izvora
podataka.
1. Kriminalne 1iografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije
delinkventa
i njegovog ponaanja. -straivac se licno srece sa delinkventom, upoznaje se
sa njegovim rukopisima, dnevnicima, ispituje njegovu okolinu i konsultuje
njegov
sudski dosije. Eprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen
ova
tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva, a koja nisu
uvek
pouzdana. 5ekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih
delinkvenata.
$. "=ollo' upE studije omogucavaju da se prati ivot osudenog lica dugo
vremena
posle njegovog putanja iz zatvora ili izvrenja druge kazne. 5jima se moe
kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata, ali su one
problematicne
iz razloga to se ne moe sa sigurnocu utvrditi veza izmedu reima u
kaznenoj
ustanovi i kasnijeg ponaanja delinkventa, s obzirom na to da na njega mogu
uticati i
drugi faktori.
,. Proucavanje po kohortama. !ermin kohorta je uzet iz demografije, gde
oznacava skup osoba koje su u istom periodu doivele neki bitan dogadaj u
ivotu,
kao to su rodenje ili stupanje u brak. E kriminologiji se pod kohortom
podrazumeva
skup osoba cije delinkventno ponaanje je povezano nekim zajednickim
elementom
vezanim za odredeni vremenski period: npr. rodenje %generacija&, osuda u
toku iste
godine ili putanje iz zatvora u istom periodu %kohorta u pravom smislu
reci&.=4 Ova
tehnika ima za cilj da ukae na karakteristike odredene grupe delinkvenata
medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge
delinkvente
ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte.
Ona se
koristi podacima iz arhiva %zatvorskih, sudskih i sl.& koje sakuplja istraivac.
Skupe
su, a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim, dakle
sekundarnim
%#iz druge ruke#& podacima, pa tako na sebi nose pecat svih njihovih
nedostataka.
Osim toga, ove arhive nisu uvek dostupne istraivacu. 5o, uprkos svim
tekocama i
nedostacima ova istraivacka tehnika se koristi u istraivanjima koja se vre
u svetu.=0
4. Klinicki metod. "linicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka
ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom
tretmana na klinici. 2rugim recima, to je metod koji je svu svoju panju
usredsredio
na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. Ez njegovu pomoc
prikupljaju
se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa ( to je, dakle, po
jednom od
osnovnih metodolokih pravila u kriminologiji, pravilu nivoa interpretacije,
drugi
Kriminologija
<
nivo ( nivo delinkventa. Ovaj metod naziva se JklinickiC jer se u
kriminolokom
istraivanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama
ispitivanja.
"linicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko(psiholoko i socijalno
ispitivanje, utvrdivanje kriminoloke dijagnoze, prognoza buduceg ponaanja
delinkventa
i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminoloke dijagnoze1 5a jednoj
strani je, dakle, ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana, a
na
drugoj, sprovodenje samog tretmana. 5jegovom primenom istrauju se sve
strane
licnosti delinkventa: bioloka, psihicka, patoloka i socijalna. "linicki metod
ima za
cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj
razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objanjenje moe dati u okviru
#sintetickog
kompleksa# koji se postie klinickim putem. Hbog otkrivanja razlicitih
dinamizama
delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se jo naziva
i dinamickim metodom. 2i !ulio je kod klinickog istraivanja ukazao na znacaj
ispitivanja uzroka ponaanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog
psihickog
proucavanja licnosti, koje vri klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu
sopstvenog klinickog iskustva.=<
"linicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponaanje
smatra izrazom odredene bioloke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po
svome
karakteru podrazumeva primenu klinicko(medicinskih metoda.== S obzirom na
svoju
primenu u okviru antropolokog pravca u kriminologiji, za klinicki metod se
cesto
kao sinonim upotrebljava i naziv antropoloki metod.
"linicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se
zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje drutvenu stranu
kriminalnog
ponaanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biolokim, psiholokim
i
psihijatrijskim ispitivanjima. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka
delinkventnog
ponaanja, za prognozu buduceg ponaanja delinkventa, a time i za
odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. Stoga ona
moe i
treba da bude upotrebljavana u kriminologiji, ali samo u kombinaciji sa
drugim
metodima, dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminoloki metod, kako
zagovaraju
pristalice bioloke, odnosno antroploke i psiholoke koncepcije u
kriminologiji.
+ostojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u
savremenoj kriminologiji. E manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima
o
pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji, odnosno ponaanju. Ha prikupljanje
podataka
ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vri
putem
analize sudskih dosijea. 5a ovaj nacin prikupljaju se podaci o
karakteristikama prekriminalne
situacije, nacinu, vremenu i mestu izvrenja krivicnog dela kao i o licnosti
rtve, njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponaanju
pre i u
toku izvrenja krivicnog dela. +rikupljanje podataka o rtvi u novije vreme vri
se jo
uspenije putem anketa o viktimizaciji, koje ne samo da doprinose boljem
upoznavanju
sa kriminalitetom kao masovnom pojavom, vec su oznacile i veliki napredak
na planu proucavanja kriminalnog ponaanja kao pojedinacne pojave.
>. Prednosti i nedosta"i upotre1e kvalitativnih metoda u kriminologiji
E kriminologiji, kao i u drugim drutvenima naukama, upotreba kvalitativnih
metoda se povecava od ezdesetih godina $B. veka i u dobroj meri se vezuje
za proGlava
<$
menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. +rimena kvalitativnih metoda
ima i
prednosti i mane.
5ajznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaenje do
produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli, odnosno postavljaju
temelji novih teorija %eng. grounded theorI&, cinjenica da su posebno pogodni
za
istraivanje u savremenim uslovima brzih drutvenih promena, kada stare
teorije i
kategorije postaju neupotrebljive, a nove jo nisu stvorene, kao i da su jeftiniji
od
kvantitativnih metoda. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom
metod
proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike, koja,
buduci da obuhvata masu slucajeva, omogucava samo kvantitativan pristup
nekim
standardnim aspektima kriminalnog ponaanja, odnosno licnosti delinkventa.
Hbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti
delinkventa i o delinkventnoj situaciji, koja su neophodna za izricanje
adekvatne
krivicne sankcije, za njenu pravilnu individualizaciju, kao i za odgovarajucu
individualizaciju
u izvrenju kazne lienja slobode. Stoga ovaj metod, iako u osnovi
metod fundamentalnog kriminolokog istraivanja, ima i vaan aplikativni
aspekt.
5a drugoj strani, ovaj metod ima i nedostataka. 5jegovi nedostaci
prvenstveno
proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih
sluacajeva
kriminalnog ponaanja, odnosno grupa delinkvenata. 5ajpre, saznanja do
kojih se
njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati, odnosno njihova
generalizacija je
ogranicena na grupe, odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani.
!akode,
izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponaanja otkrivaju se samo
njegovi
neposredni uzroci, dok se do saznanja o kriminalitetu kao drutvenoj pojavi
moe doci
samo primenom kvantitativnih metoda, dakle metoda koji se zasnivaju na
proucavanju
velikog broja slucajeva kriminalnog ponaanja. 5ajzad, za razliku od
kvantitativnog
metoda, kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je jo preputen
inteligenciji
i licnom iskustvu istraivaca i zahteva dosta vremena.=/
VII CEMINISTI;KA KRITIKA I KRIMINOLOKO
ISTRA4IVANJE
*eministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu
epistemologiju
%nauku o saznanju& i metodologiju kriminolokog istraivanja, isticuci da su
one jednostrane i liene enske perspektive. Hakljucke dobijene primenom
tradicionalne
metodologije ocenile su kao bezvredne jer su teili uoptavanju i
objektivnosti,
ignoriuci specificnosti, odnosno razlike i izmedu kriminaliteta ena i
kriminaliteta mukaraca.
1. =eministicka kritika epistemologije
*eministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. !o su, kako
istice @arding,=) feministicki empiricizam, feminizam gledita %standpoint
feminism&
i postmodernisticki feminizam1 -ako su, narocito poslednje dve etape,
uglavnom
zasnovane na vec postojecoj, ire zasnovanoj, kritici epistemologije,
feministkinje ih
nisu samo prosto primenile na kritiku kriminolokog saznanja vec su ih
nesporno i obogatile.
Kriminologija
<,
=eministicki empiri"i&am je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji
mukarca, to ima za posledicu da ono to izgleda kao objektivnost u stvari
jeste
seksizam, odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski
iskljucivala ene
i njihove interese1 *eministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna
nauka
morala imati u vidu oba pola. E kriminolokim istraivanjima feministicki
empiricizam
je prvenstveno doao do izraaja u izboru tema %kriminalitet ena umesto
kriminaliteta uopte i nasilje nad enama umesto delinkvencije& i u
odbacivanju
tvrdnji da su dosadanja istraivanja kriminaliteta dola do validne istine o
kriminalitetu
kako ena tako i mukaraca. Ovo poslednje je reinterpretirano kao
patrijarhalna
la, s tim to se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine
veo predrasuda. !ako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da
postojeci
metodi mogu biti zadrani kada su jednom predrasude uklonjene. 5aravno, to
ne
znaci da one nisu nita menjale na planu metodologije. 5aprotiv, one su
postavile
pitanje odnosa moci izmedu istraivaca i istraivanih, zalagale se za
prevazilaenje
odnosa subjekt(objekt i za aktivnije ukljucivanje ena iz istraivackog uzorka
u samo
istraivanje. !akode, istraivanja, poput onih koje je sprovela "arlen
%;arlen&/B u
zatvorima, predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih
metoda u
kriminologiji.
3pistemoloka osnova femini&ma gledita jeste iskustvo1 E osnovi te
epistemologije
jeste hegelijansko(lukacevsko(gramijevska teorija prema kojoj iskustvo
potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni ive nego to je
to
slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. +ogled potcinjenog je
materijalno utemeljen u njegovim uslovima./ *eminizam gledita u
kriminologiji
tei sticanju saznanja o viktimizaciji ena %silovanje, nasilje u braku& iz
njihovih
iskustava, pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva
policije i
mukarca(nasilnika. -skustvo koje imaju ene izraava njihov potcinjen
poloaj i
zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast %@anmer i Saunders,
)/47
GinneI i dr., )/&./$ S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za
istraivanja koja se odnose na mukarce, on je kritikovan da je jednu
jednostranost
zamenio drugom.
=eministicki postmoderni&am nije sinteza feministickog empiricizma i
feminizma
gledita i on ne pokuava da razrei probleme koje postavljaju druga
stanovita. #On
polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima#./,
*eministicki postmodernizam, kako kae *leks %*la>&,/4 odbacuje #pogrenu
predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti#1 On odbacuje pojam
sestrinstva koji ignorie razlike medu enama i kao opte probleme ena
predstavlja
probleme belih ena, ena srednje klase i Dnglo(Saksonki. Radi se, naime, o
tome da
u svakom pa i kriminolokom istraivanju mora pored polne doci do izraaja i
rasna,
klasna i svaka druga specificnost1 +ostmodernisticka epistemologija, kao i
standpoint
feminizam odbacuje lanu optu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive
onih koji
imaju vlast. 'edutim, za razliku od feminizma gledita, potmodernizam ne
tei
drugoj unitarnoj realnosti, vec se radije okrece #potcinjenom saznanju koje
prica
razlicite price i ima razlicite specificnosti#/0 Ha postmodernizam su slike i
predstave o
nama naa stvarnost. "riminoloko istraivanje, u tom smislu, okrece se
predstavama
koje o sebi i o drugima imaju kako ene kriminalke i ene rtve tako i
predstavnici
<4
krivicno(pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov drutveni
poloaj,
odnosno tretman1
Ha razliku od feminizma gledita, koji je teio rekonstrukciji istine u smislu
uspostavljanja feministicke istine, feministicki postmodernizam se zalae za
dekonstrukciju istine, odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine1
Sine 8ua
non metod postmodernizma je, dakle, dekonstrukcija./< 2ekonstrukcijom
jezika,
slika, obicaja, pojava i dr. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. 'edutim,
kako
istice Gertrand,/= ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan, da bi on bio
zaista
upotrebljen na najbolji nacin, neophodno je paljivo odabrati kljucne
drutvene
konstrukcije na koje ce biti primenjen. !ako, Gertrand predlae primenu ovog
metoda
na dve kljucne konstrukcije: #ideju prirode#, kao centralnu jer ona predstavlja
izvor
svih oblika kontrole koja se vri prema enama i #krivicno delo#. +ored toga,
nuna
je i dekonstrukcija pojmova pol, polnost, otkrivanje istorijata odnosa moci i
potcinjenosti
ene u odnosu na mukarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem
doprinose odravanju odnosa nejednakosti i dominacije. Epravo da bi izvrila
deesencijalizaciju, denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih
#stvarnosti#,
kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja, sociologaRsociolokinja
prava
i istoricaraRistoricarki krivicno(pravnog sistema. 'oda su, kako dobro
primecuje
Gertrand, #upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale #nerealnost#
muke i
enske prirode, nelegitimnost mnogih krivicnih zakona, konstruisani karakter
dobrog
i loeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona.#//
+rimena postmodernisticke epistemologije na kriminolokom planu znacila je
dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao
drutvena
konstrukcija, odnosno etiketa, i, posebno, dekonstrukciju pojedinih krivicnih
dela
koja se vre na tetu ena. !o je nuno znacilo i dekonstrukciju istorijskih
cinjenica,
teorija i jezika, odnosno njihovih znacenja.
!ako je isticano da su pojmovi nasilje u braku %spouse abuse& i porodicno
nasilje %domestic violence, familI violence& drutvene konstrukcije smiljene
da se
zamagli problem maltretiranih ena i da tu pojavu treba nazvati pravim
imenom:
nasilje nad enama. E pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objanjenja
koja
polaze od fiziolokih razlika izmedu mukaraca i ena %GroLnmiller&, kao
prethodnih drutvenim, odnosno odnosima moci. Hahteva se istraivanje
procesa u
kome je ensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i
znacenja koje te razlike imaju u drutvu reprodukuju i odravaju kao i
dekonstrukcija
tih znacenja.
. Kriminoloko istra2ivanje i feministicka metodologija
S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u
pogledu njegovih elemenata, teko bi se mogao dati definitivan odgovor na
pitanje
ta jedno kriminoloko istraivanje cini feministickim. -pak, moguce je izdvojiti
nekoliko kljucnih specificnih elemenata, kao to su: izbor predmeta
istraivanja i
ciljevi istraivanja, istraivacki postupak, odnos izmedu istraivaca i
istraivanog,
odnosno uloga istraivanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na
istraivanju.
-zbor predmeta istraivanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce
omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti
ene,
Kriminologija
<0
to znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican.
!enja ka
tome da se ene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko
istraivanje
mora biti #o, od stra%e $ a ,e%e3 %StanleI, 6ise&./) 'edutim, neke autorke
poput
"ein %;ain&, smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek
sociopoliticka
analiza ucinila mogucim odredenje #kako, zato i kada# bi #o, od strane i za#
kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. !o se
pokazalo
kao veoma vano upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko
mukarca:
mukarac je najceci etiketirani kriminalac, uglavnom je mukarac taj koji
goni i osuduje
ucinioce krivicnih dela i uglavnom su mukarci ti koji su u zatvoru. "ein,
.elstorp i 'oris %;ain, .elsthorpe, 'orris& spadaju u one feministicke autorke
koje
smatraju da mukarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminolokog istraivanja. +o
njima
je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim to oni koji se istrauju
postaju
aktivni subjekti. 5jihova revidirana verzija kriterijuma #o, od strane i za# trai,
dakle,
samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih.
2rugi vaan elemenat feministickog istraivanja jeste istraivacki proces. E
tom
pogledu najvie ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili
kvalitativnim
metodima, oko nacina prikupljanja podataka, posebno nacina vodenja
intervjua,
izrade istraivackih instrumenata i sl. 'noge autorke smatraju da
kvantitativni
metodi nisu primereni feministickim istraivanjima jer daju lanu sliku
objektivnosti.
+rema Rainharc i "eler %Reinharz, "eller&, kvalitativni metod bolje odslikava
ljudsku
prirodu i ensko iskustvo, dok kvantitativni metod ne moe omoguciti dublje
razumevanje ili osecanje za one koji se istrauju. !akode, kvantitativni metodi
cesto
ignoriu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli
medijatora1)B 'edutim, ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih
metoda
mogu biti ispravljeni %npr. 3ichler&, odnosno da kvalitativni metodi mogu biti
upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraivanje %npr.
@unt&.)
-pak, ocigledno je da kvantitativna istraivanja ne obezbeduju dovoljno
podataka o
licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraivace. Oni su pogodni
pre
svega za dolaenje do optih podataka o ispitanicima, dok je za dublje
zadiranje u
iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. Epravo stoga,
feministickom istraivanju najvie odgovara upotreba upitnika i skica za
vodenje
intervjua sa otvorenim pitanjima, dok se zatvorena pitanja, odnosno pitanja
sa
unapred datim odgovorima, uglavnom koriste za dobijanje podataka o
sociodemografskim
karakteristikama ispitanika.)$ 5a primer, ako je rec o istraivanju
nasilja u braku, istraivacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju
enama da
same pricaju ili piu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati ta nasilje
za njih
znaci, kako one definiu i doivljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje
mukarci vre prema njima. Dli, istovremeno oni moraju obezbediti i
dolaenje do to
tacnijih informacija o obimu i teini nasilja koje se vri prema enama u
braku, kao i
o tome ko su oni koji zlostavljaju, a ko one koje su zlostavljane.
"onvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je
kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako naruava
enino
subjektivno iskustvo koje ona ima kao ena i kao ljudsko bice uopte. "ako
pie Okli
%OakleI&, treba napustiti #muku paradigmu# intervjuisanja %pa tako i muki
pogled
na drutvenu realnost& u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraivaca i
<<
istraivanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam #objektivnog
intervjua,
intervjua lienog predrasuda# zapravo mit.),
*eministicko istraivanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraivaca i
istraivanog. "ako isticu Stenli i Fajz %StanleI, 6ise& #tretirati ljude kao
objekte (
seksualne objekte ili istraivacke objekte ( je moralno neopravdano#.)4 E tom
smislu
zagovornici feministicke metodologije se zalau za uspostavljanje odnosa
saradnje
umesto odnosa u kome je istraivac, kao nosilac moci i prava na kontrolu,
nadreden
istraivanom, kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni.
Espostavljanje
takvog odnosa u kome ce istraivani imati aktivnu ulogu smatra se veoma
vanim za
dobijanje kvalitetne informacije1 "lajber i 9ajt %"leiber, 9ight& su na primeru
svog
istraivanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjektiRobjekti njihovog
istraivanja pomogle u izboru metoda, u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni
u
interpretaciju dobijenih rezultata, kao i u odredivanje nacina njihovog
koricenja radi
menjanja postojece prakse. Espostavljanje odnosa saradnje izmedu
istraivaca i
istraivanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog
karaktera
feministickog istraivanja.)0 'edutim, ma koliko ovakav nacin istraivanja bio
izazovan, on sa sobom nosi mnoge dileme i tekoce. +re svega, postavlja se
pitanje
gde su granice uticaja istraivanih na istraivanje. 5aime, ipak je istraivac
taj koji
sprovodi istraivanje, koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima
ogranicenu moc %na primer, mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta,
mora
voditi racuna o raspoloivim finansijskim sredstvima i sl.&. On mora voditi
racuna o
tome da se njegovim istraivanjem dode do odgovora na odredena unapred
postavljena
pitanja, to podrazumeva nuno da istraivanje bude od pocetka do kraja
pod njegovom kontrolom1 !akode, nastojanje da se prevazide tradicionalni
odnos
izmedu istraivaca i istraivanog nekada dovodi do toga da se sa
ispitanicama uspostave
odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraivanja. S
obzirom na to da je cilj istraivanja da se od istraivanog dobiju podaci uvek
postoji
opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju1)< Situacija moe biti posebno
komplikovana
kada je ena istraivac, a mukarac onaj koji se istrauje, ali i kada su i
istraivani
i istraivac ene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i
nacina interpretiranja dobijenih podataka1
2emokratizacija istraivackog postupka moe biti u praksi teko ostvarljiva.
Guduci svesne toga, feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje
hijerarhijskog
odnosa izmedu istraivaca i istraivanog, ali se zalau za uklanjanje
eksploatatorskog
odnosa prema istraivanom kao izvoru podataka. One smatraju da istraivac
ne mora da namece istraivanom sopstvene definicije njegove stvarnosti.
#5aa namera je#, pie Dker %Dcker&, #da svedemo na minimum tendenciju
%koja
postoji u svim istraivanjima& da se istraivani pretvara u objekat ispitivanja i
manipulacije. E najboljem slucaju, mi elimo da stvorimo uslove u kojima onaj
ko je
predmet istraivanja ulazi u istraivacki postupak kao aktivni subjekat.#)=
Svako
feministicko istraivanje ima akcioni karakter ali je to posebno dolo do
izraaja kod
istraivanja nasilja nad enama u braku. 5ekada istraivacice neposredno
pomau
enama iz ispitivanog uzorka tako to im obezbeduju kontakt sa advokatom
ili
sklonitem za ene. 5ekada se u istraivanja ukljucuju lokalne grupe ena i
one
zajedno sa istraivacicama deluju kao grupa za podrku1 !ako i istraivanje
postaje
deo procesa davanja moci %empoLering& enama kroz maksimiziranje
dijaloga
Kriminologija
<=
izmedu istraivaca i istraivanog tako da oboje postaju, kako kae
feministicka
pesnikinja i pevacica Filiamson %6illiamson& #onaj koji menja i koji se
menja#.)/
;ilj feministickog istraivanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se
istrauju,
istraivaca i drutvenog odgovora na nasilje prema enama. 'is %'ies& je, na
primer,
)/4. godine, radeci na takvom istraivanju u 5emackoj, organizovala jednu
manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili
intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku.
+ublicitet
koji je ovo istraivanje tako dobilo omogucio je kreiranje Dutonomne enske
kuce za
pomoc rtvama porodicnog nasilja. Rad na ivotnim istorijama pretucenih
ena koje
su dolazile u tu kucu, a koji je podrazumevao aktivno ucece samih ena,
doveo je do
podizanja njihove svesti u pogledu sociolokih i istorijskih korena mukog
nasilja.
;ilj istraivanja bio je davanje snage zlostavljanim enama da razumeju i
promene
sopstvenu stvarnost.))
5ajzad, vana karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i
samokriticnost
u odnosu na istraivanje, to podrazumeva beleenje subjektivnog iskustva
prilikom rada na istraivanju1 !ako Stenli i Fajs smatraju da #ono to je licno
jeste
politicko# i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraivanog vec i za
istraivaca.
#Svidalo se to nama ili ne, istraivaci ostaju ljudska bica sa svim svojim
osecanjima,
nedostacima i raspoloenjima. D sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i
razumemo ono to se dogada. 5aa svest je uvek posrednik kroz koji se
istraivanje
odvija7 nema istraivackog metoda ni tehnike izvan istraivaca#.BB
*eministkinjeistraivacice
su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene
autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraivanja i one ne smatraju
da je to
nebitno.
Fano je istaci i to da je feministicko istraivanje zainteresovano za izgradnju
teorije koja izrasta iz iskustva, a ne, kako je to uobicajeno u tradicionalnoj
kriminologiji,
na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa ivotnim
iskustvom.
</
SDO3!D"
1 E proucavanju svog predmeta kriminologija se, kao i druge drutvene
nauke, koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim drutvenim
naukama. "riminologija je, osim toga, stvorila sopstveni metodicki sistem,
pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva
kriminalnog ponaanja i kriminoloku klinicku metodu kojima se proucavaju
pojedini izvrioci krivicnih dela u svim aspektima, kao i metodu
prognoziranja kriminalnog ponaanja1
1 Obeleja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih
cinjenica i njihovo teorijsko objanjavanje7 fundamentalna i primenjena
istraivanja7 prikupljanje podataka o kriminalnom ponaanju, delinkventu,
kriminalitetu i rtvi %pojavni oblici i faktori&7 koricenje kvantitativnih
i kvalitativnih metoda7 komparativni metod7 proucavanje kriminalnog
ponaanja u sklopu ireg ivota delinkventa7 kategorizacije i
tipologije: grupisanje kriminalnih ponaanja i delinkvenata po srodnosti7
koricenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad.
1 S obzirom na specificnost svog predmeta, kriminologija ima svoje
posebne izvore podataka. -zvori podataka mogu biti pisani i nepisani.
!akode, pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih i&vora.
1 @ronoloki model empirijskog fundamentalnog istraivanja u kriminologiji
odvija se kroz vie etapa: posedovanje prethodnog znanja7 donoenje
odluke da se radi istraivanje u odredenoj oblasti7 pregled %KistraivanjeC&
postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraivanjima7
operacionalizacija P definisanje svih relevantnih metodolokih pitanja
%pisanje istraivackog projekta&7 obezbedivanje finansijskih sredstava za
istraivanje P pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru %ukoliko
je potrebno&7 izrada i umnoavanje istraivackih instrumenata7 probno
istraivanje %ako je potrebno i moguce&7 obuka lica koja ce vriti
prikupljanje podataka %ako je potrebno&7 prikupljanje podataka7 priprema i
obrada podataka7 analiza i interpretacija podataka7 naucno objanjenje P
objanjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i
istraivanja i znacaj za dalji razvoj teorije %pisanje istraivackog izvetaja&.
1 'etode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao
masovne drutvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom
prirodom. -z okolnosti da se radi o posebnom drutvenom fenomenu a ne
o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponaanja proizilazi da se mora
primeniti opta metodologija drutvenih nauka, pre svega sociologije, uz
prilagodavanje specificnom predmetu istraivanja P kriminalitetu. Ha
prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcece se
koristi ispitivanje %ankete i intervjui&, uporedenje i merenje. Ha prikupljanje
podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike
kriminaliteta, kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i
osecanju nesigurnosti, odnosno straha od kriminaliteta. +rvi naucnici koji
Kriminologija
<)
su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su
matematicari
koji su koristili kriminalne statistike.
1 'etoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponaanja
sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponaanja,
odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim
kriminalnim ponaanjem. Etvrduju se kako cinjenice koje se odnose na
razvitak licnosti %istorijske& tako i one koje su delovale u vreme
izvrenja krivicnog dela %situacione& jer se smatra da se na osnovu
njihove analize moe utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa.
1 !ehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponaanju kao individualnoj
pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve
grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike
prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom
ponaanju1 .ranica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke
tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. !ransverzalne
tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom
momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih
grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. 9ongitudinalne
tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim
periodima njihovog ivota a potom i za poredenje dobijenih rezultata.
1 *eministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu
epistemologiju
%nauku o saznanju& i metodologiju kriminolokog istraivanja
isticuci da su one jednostrane i liene enske perspektive. Hakljucke
dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne
jer su teili uoptavanju i objektivnosti, ignoriuci razlike i specificnosti
izmedu kriminaliteta ena i kriminaliteta mukaraca.
1 S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost
u pogledu njegovih elemenata, teko bi se mogao dati definitivan
odgovor na pitanje ta jedno kriminoloko istraivanje cini
feministickim. -pak, moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih
elemenata, kao to su: izbor predmeta istraivanja i ciljevi istraivanja,
istraivacki postupak, odnos izmedu istraivaca i istraivanog, odnosno
uloga istraivanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na
istraivanju.
+-!D5:D - !3'3 HD 2-S"ES-:E
. Ata je metodS
$. "oje je metode razvila kriminologijaS
,. 5avedite osnovne karakteristike kriminolokog metoda.
4. 5avedite izvore podataka u kriminologiji.
0. "roz koje etape se odvija empirijsko istraivanje kriminalitetaS
<. 5abrojte obavezne elemente istraivackog projekta.
=B
=. "ako se odvija istraivanje na uzorku i koji je njegov znacajS
/. Ata je hipotezaS
). "ako se vri prikupljanje cinjenica u kriminologjiS
B. E kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminalitetaS
. 5abrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu.
$. "oje metode se primenjuju u kriminologijiS
,. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji.
4. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji.
0. "oje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponaanju kao
individualnoj pojaviS
<. "oje su faze klinickog metodaS
=. Opiite etape u razvoju feministicke epistemologije.
/. Ata jedno kriminoloko istraivanje cini feministickimS
"9:E;53 R3;-
metod operacioni model
kriminoloki metod statistika kriminaliteta
klinicki metod feministicka metodologija
istraivacki projekat
"OR-S53 -5!3R53! D2R3S3
1 -nterpol
'''.interpol.int
1 *ederalni istrani Giro
'''.f1i.gov
1 Savezni pravosudni centar za statsticke podatke %!he *ederal :ustice
Statistics
Resource ;enter&
http)((fjsr".ur1an.org
Kriminologija
=
5D+O'353
9ukic, R., cit. prema +ecujlic , '. %)=<& ,etodologija drutvenih nauka, Geograd: G-.H, str. 04.
$ @orvatic, O.: op. cit., str. $,.
, .assin, R. %)//& *riminologie, +aris:2alloz, str. B4.
4 'ilutinovic, '. %)=)& Kriminologija, Geograd: Savremena administracija, str. 4,.
0 @orvatic, O.: op. cit., str. $4.
< Aeic, G. %)/$D ,etodologija drutvenih nauka, Geograd: 5aucna knjiga, str. <.
= .assin, R.: op. cit., str. </.
/ .assin, R.: ibid., str. </.
) +inatel, :. %)<B& -a "riminologie, +aris: Spes, str. B=.
B .assin, R.: op. cit, str. )).
+inatel, :.: op. cit., str. B=(B/.
$ +inatel, :.: op. cit., str. B=.
, 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 40.
4 +inatel, :. %)/=& Groupe de "ontrole, str. B0(B<.
0 .assin, R.: op. cit., str. =0.
< 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 4<
= 9aignel(9avastine, '., Stanciu, F. %)0B& Pre"is de "riminologie, +aris: Gibliote8ue scientifi8ue, str. 4($.
/ .ood, "., Skates, 2. %)<=& 'etode istraivanja u pedagogiji, psihologiji i sociologiji, Rijeka: O. "erovani,
str. 0).
) .assin, R.: op. cit., str. /0.
$B +eic, F. %)<)& #snovi prakticne i istra2ivacke kriminoloke metodologije, Geograd: -nstitut za
kriminoloka i socioloka istraivanja, str. ==.
$ !ermin #varijabla# je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci #promenljiva#. Frednost
zavisne
varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. Ha #I# se kae da je odredena funkcija od
#>#, npr.
povrina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive, duine i irine %+ W >.I&. - u simbolickoj
logici razlikuju
se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama sloenih iskaza i to prema sledecim
osnovnim
pravilima: . E modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje vie levo ili ulevo, dok su
zavisne
varijable one koje stoje desno i vie udesno. 5pr. u nizu varijabli pojmova: #ekonomija(politika(kultura#,
#ekonomija#
je nezavisna promenljiva u odnosu na #politiku# i na #kulturu#, #politika# je nezavisna u odnosu na
#kulturu#, dok je
#kultura# zavisna u odnosu kako na #politiku# tako i na #ekonomiju#, to nije slucaj samo u teoriji nego i u
praksi7 $. E
modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna7 ,. E vremenski
sredenim serijama
svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. Aeic, G.: op. cit., str. <0(<<.
$$ .assin, R.: op. cit., str. /=.
$, 9iska, D., 6arner , G. %))& K*unctions of ;rime: D +arado>ical processC, Dm. :ournal of SociologI, <, str.
44 4<4.
$4 .assin, R.: op. cit., str. /).
$0 +eic, F.: op. cit., str. /.
$< 5avedeno prema 'ilutinovic, '.: op. cit., str. =B.
$= .assin, R.: op. cit., str. =B.
$/ Hajecaranovic, .. %)/=& #snove metodologije nauka, Geograd: 5aucna knjiga, str. /).
$) Fideti Aeic, G.: op. cit., str. $B).
,B Fie o tome videti u Aeic, G.: op. cit., str. $(,.
, .assin, R.: op. cit., str. )=.
,$ Radovanovic, 2. i dr. %))& KEticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponaanjeC,
istraivacki projekat, 71ornik +nstituta &a kriminoloka i so"ioloka istra2ivanja, Geograd, br. ($, str. 0$
,, .assin, R.: op. cit., str. /B.
,4 .assin, R.: op. cit., str. /=.
,0 Stefani, .., 9evasseur, .., :ambu('erlin, R.: op. cit., str. 4B.
,< Aeic, G.: op. cit. ,str. B0.
,= 'ilutinovic, ':. op. cit., str. </.
,/ 'ilutinovic, '.: op. cit., str. <).
,) 'ilutinovic, '.: op. cit., str. <).
4B 5avedeno prema 'ilutinovic, '.: op. cit., str. <).
4 Aeic, G.: op. cit., str. B<.
4$ 'ilutinovic, '.: op. cit., str. =.
4, O anketama sa rtvama bice vie reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu.
44 'ilutinovic, '.: op. cit., str. <.
40 'ilutinovic, '.: op. cit., str. <B.
4< 5avedeno prema .assin, R.: op. cit., str. B.
4= .assin, R.: op. cit., str. B.
4/ .assin, R.: op. cit., str. $
=$
4) Stefani, .., 9evasseur, .., :ambu('erlin, R. %)=<& *riminologie et s"ien"e penitentiaire, +aris: 2alloz,
str. <B
0B Fideti 'ilutinovic, '.: op. cit., str. <0
0 Stefani, .., 9evasseur, .., :ambu('erlin, R.: op. cit., str. <B(<.
0$ Stefani, .., 9evasseur, .., :ambu('erlin, R.: op. cit., str. <.
0, .assin, R.: op. cit., str. 4.
04 Stefani, .., 9evasseur, .., :ambu('erlin R.: op. cit., str. <$.
00 "aiser, .. %)/$& Kriminologie, @eidelberg, "arlsruhe: ;. *. 'uller :uristiscer Ferlag, str. 0=.
0< .assin, R.: op. cit., str. <.
0= .assin, R.: op. cit., str. /.
0/ .assin, R.: op. cit., str. $B.
0) Stefani, .., 9evasseur, .., :ambu('erlin R. : op. cit. str. 4).7 .rupa autora %)//& Kriminologija, 'oskva:
"orideceskaja literatura, str. 4.
<B .assin, R.: op. cit., str. $$.
< Fideti 5ikolic(Ristanovic, F. %))B& #Strah od kriminaliteta u Geogradu#, 71ornik +nstituta &a kriminoloka
i so"ioloka istra2ivanja, br., Geograd: -nstituta za kriminoloka i socioloka istraivanja.
<$ ;usson, '. %))B& KHato kanjavatiC, <RKK, br. 4, str. <=.
<, 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 4).
<4 Sellin, !h, navedeno prema 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 4).
<0 Fidi 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 0.
<< O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti
napred u ovom odeljku.
<= +rimer za ovo videti u 5ikolic(Ristanovic, F., 'rvic, 5. %)//& K+rvi kontakt rtve sa policijom: pomoc i
podrka ili ponovna viktimizacijaC, <RKK., 4, str./(),
</ 5avedeno prema 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 0=.
<) 5avedeno prema 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 0).
=B 9itoselliti , 9. %$BB,& %sing fo"us groups in resear"h, 9ondon, 5eL Tork:;ontinuum, str. $(=.
= .assin, R.: op. cit., s. ,0.
=$ .assin, R.: op. cit., s. ,0(,<.
=, .assin, R.: op. cit., s. ,<(,=.
=4 .assin, R.: op. cit., str. ,).
=0 Fidi .assin, R.: op. cit., str. 4B.
=< 5avedeno prema 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 04(00.
== 'ilutinovic, '.: op. cit., str. 04.
=/ .assin, R.: op. cit., str. )/.
=) 5avedeno prema Smart, ;.: op. cit., str. ==.
/B ;arlen , +. %)/,& 3omenFs +mprisonment 8 A !tud6 in !o"ial *ontrole, 9ondon: Routledge and "egan
+aul.
/ Gertrand, '. D. %))B& #-mportance paradigmati8ue de la #8uestion des femmes# dans la transformation
des institutions#, u *rise the prophetisme hier et aujourdFhui, 'ontreal: *ides, str. 4.
/$ 5avedeno prema Smart, ;.: op. cit., str. /.
/, Smart, ;.: op. cit., str. /.
/4 5avedeno prema Gertrand, '. D. #-mportance paradigmati8ue de la #8uestion des femmes# dans la
transformation des institutions#, u *rise the prophetisme hier et aujourdFhui, str. <.
/0 Smart, ;.: op. cit., str. /$.
/< Gertrand, '. D. %))& 9e"onstru"tion of G0ruthG 5pistemologie, -nternational *eminist ;onference on
6omen, 9aL and Social ;ontrol, 'on .abriel, str. <.
/= -bidem, str. =.
// Gertrand , '. D %)),& K*eminist ;riticism: 6hat it @as 2one for !heorI and 'ethodologie in .eneral
and 6hat -t ;ould 2o for ;riminologI in +articularC, +nternational *ongress of *riminolog6, Gudapest, str.
/.
/) 5avedeno prema .elsthorpe, 9. #*eminist 'ethodologies in ;riminologI: a 5eL Dpproach or Old 6ine
in 5eL Gottles# u =eminist Perspe"tives in *riminolog6, str. )B.
)B 5avedno prema .elsthorpe, 9.: op. cit., str. )B().
) 5avedeno prema .elsthorpe, 9.: op. cit., str. ).
)$ .elsthorpe, 9.#!he !ransformative 3>periance in *eminist Research# u =eminist Perspe"tive in
*riminolog6, str. /<
), 5avedeno prema .elsthorpe, 9.: op. cit., str. ).
)4 5avedeno prema .elsthorpe, 9.: op. cit., str. ).
)0 5avedeno prema .elsthorpe, 9.: op. cit., str. )$.
)< Dcker, :. et al %)/,& #ObjectivitI and !ruth: +roblems in 2oing *eminist Research#, 3omenFs !tudies
+nternational =orum, , 4, str. 4$/.
)= -bidem, str. 4$0.
)/ 5avedeno prema 9ather , +., %)//&#*eminist +erspectives on 3mpoLering Research 'ethodologies#,
3omenFs !tudies +nternational =orum, <, str. 0=B.
)) -bid.
BB 5avedeno prema .elsthorpe, 9.: op. cit., str. ),.
=,
Glava
treca
CENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA
I ODIM, DINAMIKA I STRUKTURA
KRIMINALITETA
2o saznanja o obimu, dinamici i strukturi kriminaliteta
u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u
podatke iz nacionalne statisticke evidencije i, ukoliko
postoje, uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji.
+rilikom interpretacije i analize ovih podataka
trebalo bi se podsetiti onoga to je receno o nedostacima
statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje
o kriminalitetu. !akode, treba imati na umu i nedostatke
tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke
kriminaliteta, posebno anketa o viktimizaciji kao najvie
koricene tehnike ove vrste. Epravo stoga, postojece
podatke o kriminalitetu kao masovnoj drutvenoj pojavi
treba koristiti oprezno, tj. prvenstveno kao sasvim opte i
grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave, odnosno
kao pocetne informacije za dalje istraivanje.
"ad god je moguce, trebalo bi analizu obima,
dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj
analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama
o viktimizaciji. Osim toga, veoma je vano da se,
prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici
kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi, vodi
racuna o celokupnom drutvenom kontekstu u kojem su
se desile te promene. +osebno treba imati u vidu vece
drutvene potrese %na primer, rat&, promene u kaznenoj
politici iRili izmene krivicnog zakonodavsta %kriminalizacija
i dekriminalizacija&. Evek se treba pitati da li je pad
ili porast kriminaliteta koji belee statistike odraz realnog
pada, odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju
smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog
gonjenja.
=4
E ovom udbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih
podataka,
vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponaanja u Srbiji biti manje ili
vie ilustrativni. 5jihovo iznoenje i analiza ima za cilj da prui uvid u
statisticke
pokazatelje obima, strukture i dinamike kriminaliteta u naoj zemlji, ali isto
tako i
da poslui kao putokaz u pravilno sluenje statistickim podacima u cilju
saznavanja
kriminaliteta kao masovne drutvene pojave.
1. #1im i dinamika kriminaliteta u !r1iji u periodu 1HHI 8 II?.
+odaci o obimu, dinamici i strukturi kriminaliteta u naoj zemlji mogu se
dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih, optuenih i
osudenih lica, s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima
se
redovno vodi evidencija. Epravo stoga, navedeni podaci ce biti koriceni kao
osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. Ez to, ilustracije i poredenja radi,
bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena ))<.
godine u naoj zemlji i to samo za teritoriju Geograda.
+rilikom analize obima, dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi
koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim
zbog
krivicnih dela. !o je od dvostruke vanosti: prvo, prema preovladujucem
shvatanju
u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja
kriminaliteta nego sudske, posebno kada, kao to je slucaj u naoj zemlji, ne
postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji7 drugo, u drutvenim
uslovima
kakvi su postojali u naoj zemlji tokom devedesetih godina prolog veka
%uticaj
rata, ekonomske krize i sankcija E5& efikasnost organa krivicnog gonjenja je
bila
bitno smanjena, tako da je sudska statistika kriminaliteta u naoj zemlji u tom
periodu, vie nego inace, vie govorila o radu organa drutvene kontrole
nego o
stvarnom stanju kriminaliteta. -majuci ovo u vidu, analizu obima i dinamike
kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i
osudenim licima.
+rilikom tumacenja podataka o obimu, dinamici i strukturi kriminaliteta
u naoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji
kriminaliteta do kojih je dolo nekoliko puta prilikom transformacija drave.
+rva promena desila se )). godine i bila je vezana za raspad bive
:ugoslavije. 5aime, do )). godine statistike su bile vodene na saveznom
nivou za bivu S*R: i posebno za svaku federalnu jedinicu. Od )).
savezna statistika vodi evidenciju za SR: u celini, i za Srbiju i ;rnu .oru kao
njene delove zasebno. Od $BB,. godine, nakon to su Srbija i ;rna .ora
postale zasebne drave, njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. 5ajzad,
od ))). godine, statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju
podatke za "osovo. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja
promena u broju prijavljenih, optuenih i osudenih lica pre i nakon promena,
pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste
teritorijalne jedinice. E tabelama koje slede, navedeni su podaci za Srbiju
bez "osova.
=0
Tabela br. ( 9ica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu ))B($BB0.
(od$%a !&!p%o $%de&s "a'o'et%a
'$/a
$%de&s p!%o'et%a
'$/a
$%de&s
))B B<<B BB 44=, BB B$$/ BB
)) B4=</ )/ ,=$/ /, BB4B ))
))$ /,$= 4//= B) ,44B
)), 0<0B) 4= <,< 4 0B), 4=
))4 4B==< ,$ 0B$ $ ,0=<4 ,,
))0 /B<) 404 B ,000
))< 00B/ B/ 4404 BB B04 B)
))= B4,= B4 40)B B, B0/4= B4
))/ B,)=/ )/ ,==, /4 BB$B0 )/
))) /=,B= /$ $)4$ << /4,<0 /,
$BBB /=<B /$ ,40/ == /44, /$
$BB )=B= ) ,<4B / ),4, )
$BB$ B=,$ B ,$0 =, B4B< B$
$BB, )/4/ )$ $40 04 )0=,, )4
$BB4 )0=, /< ,$B =B //40, /=
$BB0 B,4/ )= $)40 << BB0,< )/
+odaci prezentirani u !abeli br. ukazuju na porast ukupnog broja lica
prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu ))()),. godina. Ovaj
period se po tome bitno razlikuje od perioda od )/4 do ))B godine, kada je
broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. !o se vidi kako na osnovu uvida u
apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. E ovom
periodu, rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih
punoletnih lica. 5ajveci porast zabeleen je )),. godine kada je prijavljeno
4=Z vie ucinilaca krivicnih dela nego u toku ))B. godine. +rocenat
prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 4Z. "ao to
se iz tabele vidi, pocev od ))4. godine usledio je pad ukupnog broja
prijavljenih
lica. !endencija pada bila je konstantna do $BB. godine, da bi broj
prijavljenih lica porastao $BB. i $BB$. godine, a onda ponovo poceo da
opada. !okom $BB0. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste.
!rendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. Hanimljivo je
primetiti da je nakon ))=. godine broj prijavljenih lica, kako ukupno tako i
punoletnih, bio iznad broja prijavljenih u ))B. godini jedino u $BB$. godini.
Eoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i nii novo prijavljivanja
krivicnih dela u periodu nakon ))=. godine, u poredenju sa periodom ))(
))=. godina.
=<
Tabela br. ! . 9ica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu ))B($BB0.
(od$%a !&!p%o $%de&s "a'o'et%a '$/a $%de&s p!%o'et%a '$/a $%de&s
))B ,)/<4 BB $=B) BB ,=00 BB
)) ,,444 /4 $B)) == ,,40 /4
))$ $/=) =$ $=, BB $<B=/ =B
)), ,4,/ /< ,,40 $, ,B=), /,
))4 ,444B /< ,4,4 $= ,BB< /,
))0 ,</$, )$ ,B$, $ ,,/BB )
))< ,<0/$ )$ $$0= /, ,4,$0 )$
))= ,/04B )= $,< /= ,<=) )=
))/ 4$4B, B< $<)$ )) ,)= B=
))) ,<$)= ) $,,B /< ,,)<= )
$BBB ,4$$, /< $$=4 /4 ,)4) /<
$BB ,00<< /) $,)/ /) ,,</ /)
$BB$ ,0))= )B $,$$ /< ,,<=0 )
$BB, ,0B)= // $B/B == ,,B= /)
$BB4 ,<$$$ ) )/, =, ,4$,) )$
$BB0 ,),0 )/ $$,4 /$ ,<)B ))
+odaci o broju osudenih lica daju neto drugaciju sliku kriminaliteta nego to
je to
slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. :edino kada su u pitanju maloletna
lica
pravac kretanja kriminaliteta je isti, tj. on je u porastu do ))4. godine, a
zatim, uz manje
oscilacije, opada. Ekupan broj osudenih lica, koji je ocigledno u funkciji
kretanja
preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica, opada od ))B. do ))$.,
zatim, uz
kratke periode stagnacije, postepeno raste do ))/. godine. !e godine se
uocava najveci
porast broja osudenih lica, koji jedino tada prelazi nivo iz ))B. godine. 5akon
))/.
godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno
opada i raste.
Dko se zna da se pocetkom devedesetih godina prolog veka broj ucinilaca
krivicnih dela koji su ostali nepoznati, odnosno nedostini organima gonjenja,
povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu, a
imajuci u
vidu i druge pokazatelje$ koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno
smanjenje
efikasnosti organa krivicnog gonjenja, jasno je da u pogledu ocene obima i
dinamike
kriminaliteta u posmatranom periodu treba vie vere pokloniti statistickim
podacima o
prijavljenim licima. !ako, na primer, broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji
cele
Savezne Republike :ugoslavije bio u porastu od ))B. do )),. godine, da bi
)),.
godini bio skoro udvostrucen. E isto vreme broj osudenih lica je u )),.
godini opao za
,Z u poredenju sa )/4. godinom. !akode, porast broja osudenih lica u
))/. godini
po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne drutvene
kontrole
pre nego porasta kriminaliteta.
5ajzad, na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci 'edunarodne
ankete
o viktimizaciji koja je ))<. godine sprovedena u Geogradu. +rema podacima
ovog
istraivanja, cak /0,4Z od B)4 ispitanika izjavilo da su bili rtve nekog
krivicnog dela u
periodu ))())<. godina, pri cemu je 4BZ viktimizirano ))0. godine. ,
==
. !truktura kriminaliteta u !r1iji prema vrsti krivicnih dela i u&rastu
Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija
kriminaliteta
na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na
posmatrani kriterijum distribucije. +rilikom fenomenoloke analize, struktura
kriminaliteta
se najcece ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti
krivicnog
dela, starosti i polu. Osim toga, moguce je u jednom duem vremenskom
periodu pratiti
promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture
kriminaliteta.
Tabela br. " . Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu P
$BB4.
&r$#$c%a de'a !&!p%o E
"a'o'et%a
'$/a
E
p!%o'et%a
'$/a
E
raspo
"a'o'et%a
de'a E
p!%o'et%a
protiv ustavnog
uredenja i
bezbednosti
<= B. ( ( <= B. B BB
protiv ivota i
tela <0/ ;1< ,=4 671? 0=/4 ;1: ;16 ),.)
protiv
sloboda i
prava
B0/ .$ 0 B.0 B4, .$ .4 )/.<
protiv casti i
ugleda ,<) B.4 ( ( ,<) B.4 B BB
protiv polne
slobode 0B B.0 $) B.) 4=$ B.0 :1= )4.$
protiv braka i
porodice $40B $.= ( ( $40B $./ B BB
protiv zdravlja
ljudi ,4B= ,.= 0B 91= ,$0= ,.= 919 )0.<
protiv privrede 0,B4 0./ 4) .< 0$00 :1> B.) )).
protiv
imovine 40,=B 9>1: $$/ ;=17 4,$4$ 9=1> 91< )0.,
protiv opte
sigurnosti B<0 .$ ( ( B<0 .$ B BB
protiv
bezbednosti
javnog
saobracaja
<)B$ <1: $= 916 <==0 <1< ./ )/.$
protiv
pravosuda <4 B.= ( ( <4 B.= B BB
protiv javnog
reda i pravnog
saobracaja
=4=0 =17 $ ,.< =,<, =18 .0 )/.0
protiv slubene
dunosti 0,0< 0./ ( ( 0,0< ;16 B BB
ostala krivicna
dela 040B <.B ,< 4.4 0,4 <.B $.0 )=.0
ukupno )0=, BB ,$B BB //40, BB ,.4 )<.<
=/
!abela br. , nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji
u $BB4. godini, po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim
glavama u okviru "rivicnog zakonika, kao i odnos broja prijavljenih maloletnih
i punoletnih lica.
-z tabele se moe videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju
punoletna lica, dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega ,,4Z.
!akode, iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu, ukupno i kada su
pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno, dominiraju krivicna dela protiv
imovine.
"ada su u pitanju ostala krivicna dela, primetna je razlika izmedu
maloletnika i punoletnih lica. "od maloletnih lica, krivicna dela protiv ivota i
tela su na drugom mestu sa $Z, a znacajnije su zastupljena jo samo
krivicna
dela protiv zdravlja ljudi %4,/Z&, krivicna dela protiv bezbednosti javnog
saobracaja %4,Z& i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja
%,,<Z&.
"od punoletnih lica, posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija
su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja %/,,Z& i krivicna dela
protiv bezbednosti javnog saobracaja %=,=Z&, dok krivicna dela protiv ivota i
tela dolaze tek na cetvrto mesto sa <,0Z. +ored ovih krivicnih dela, za
punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv slubene dunosti, za
koja nema prijavljenih maloletnika, i privrede, za koja ima sasvim malo
prijavljenih maloletnika %to je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom
maloletnika&. Eocava se veoma mali broj prijavljenih izvrilaca seksualnih
delikata %krivicna dela protiv polne slobode& i kod maloletnika i kod
punoletnih
lica. -z tabele se moe videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u
prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica.
!akode, ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja
maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. .odine
$BB4. udeo prijavljenih maloletnika najvie je bio izraen kod krivicnih dela
protiv ivota i tela %<,Z& i kod krivicnih dela protiv polne slobode %0,/Z&, dok
je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine
neto nii %4,=Z&. Samim tim, podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da
je
udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja.
Ha strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prolog veka
ilustrativni su i podaci 'edunarodne ankete o viktimizaciji, koja je
sprovedena
u Geogradu ))<. godine na uzorku od B)4 ispitanika. -spitanici su najcece
navodili da su bili rtve krada predmeta iz auta %,B,4Z&, licne krade %$<,&,
otecenja auta %),/Z&, provalne krade %<Z& i telesnih povreda i
ugroavanja
sigurnosti %<Z&. !akode, ,Z ispitanica navelo je da su bile rtve seksualnih
delikata.4
=)
Tabela br. # . 2inamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih
lica u
periodu $BBB($BB0.
&r$#$c%a de'a
7???
$%de&s
7??6
$%de&s
7??7
$%de&s
7??8
$%de&s
7??9
$%de&s
7??:
$%de&s
protiv ivota i tela
0=4
BB
0<,=
B)
04$0
B0
0B4,
)=
0=/4
$
0<B
B/
protiv polne
slobode
,/<
BB
,/<
BB
4BB
B4
4B/
B<
4=$
$$
4=)
$4
protiv braka i
porodice
//
BB
//,
BB
,=$
0<
)44
$$
$40B
$=/
$/,<
,$$
protiv privrede
</)<
BB
0<$/
/$
<B4=
//
04B0
=/
0$00
=<
4=$
</
protiv imovine
4/)B$
BB
0=0$
=
<4$=
,
0,=B4
B
4,$4$
//
0$4
B=
protiv opte
sigurnosti
)<
BB
))/
B4
B40
B)
,)
)
B<0
,
/
protiv bezbednosti
javnogsaobracaja
<$44
BB
=,)/
/
=B0
4
<4,0
B,
<==0
B/
<<04
B=
protiv javnog reda i
pravnog saobracaja
4=4
BB
4=44
B
<=<
,
=$,4
0,
=,<,
0<
<)0=
4/
protiv slubene
dunosti
,,$
BB
4<4B
4B
0,$
<B
00,0
<=
0,0<
<$
0$0,
0)
!abela br. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih
punoletnih lica u Srbiji u periodu $BBB($BB0. godine. -z tabele se mogu videti
promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela, u
posmatranom periodu. +romene moemo pratiti preko apsolutnih brojeva i
indeksa.
!abela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u $BB0. godini bio veci
u odnosu na $BBB. godinu za sve grupe krivicnih dela, osim za krivicna dela
protiv
privrede, gde je zabeleeno opadanje.
+ri tome, najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka
i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao
posebnog
krivicnog dela u na "rivicni zakonik. Groj prijava za ovu grupu krivicnih dela
je
utrostrucen, a porast pocinje $BB$. godine kada je i dolo do uvodenja
krivicnog dela
nasilje u porodici. Feliki porast zabeleen je i kod krivicnih dela protiv javnog
reda i
pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv slubene dunosti. Hanimljivo
je
primetiti da je do porasta prijavljenih lica dolo i kod krivicnih dela protiv
polne
slobode, kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. +orast broja
prijavljenih lica
za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa
promenama
zakona i politike krivicnog gonjenja, a manje sa promenama stvarnog
kriminaliteta.
"od ostalih grupa krivicnih dela, ukljucujuci i krivicna dela protiv ivota i tela,
trend je bio promenljiv P periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja
i
obrnuto. +ri tome, broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do
$BB$.
godine, da bi nakon toga opadao.
/B
II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU
Dnalize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prolosti tako i u
savremenim
dravama, pokazuju da je ucece ena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta
manje od uceca mukaraca. E ovom odeljku mi cemo se zadrati na
izlaganju o
strukturi kriminaliteta prema polu u naoj zemlji, dok ce o strukturi
kriminaliteta
prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i
karakteristikama
kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu ena.
Tabela br. $ . Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu ))) (
$BB0.
(od$%a
pra#%os%a,%ost$
pres!de
!&!p%o E $%deF
,e%e
$%de&s
"!&ar/$
$%de&s
raspode'a E
,e%e "!&ar/$
6>>> ,,)<= BB BB
,B4=
BB
,B)$B
BB
/.)Z ).Z
7??? ,)4) BB )4
$=/)
)$
$)<B
)4
/.=Z ).,Z
7??6 ,,</ BB )/
$=4B
)B
,B4$/
)/
/.,Z ).=Z
7??7 ,,<=0 BB ))
$/<B
)4
,B/0
BB
/.0Z ).0Z
7??8 ,,B= BB )=
$/0,
)4
,B<4
)/
/.<Z ).4Z
7??9 ,4$,) BB B
$)=,
)/
,$<<
B
/.=Z ).,Z
7??: ,<)B BB B)
,$),
B/
,,<B/
B)
/.)Z ).Z
+odaci prikazani u !abeli br. 0 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja
osudenih punoletnih mukaraca i ena u periodu od $BBB. do $BB0. godine.
5a
jednoj strani, broj osudenih mukaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom
$BB,.
godine kada je dolo da manjeg pada. 5a drugoj strani, broj osudenih ena je
bio na
slicnom, relativno stabilnom nivou sve do $BB4. godine, kada pocinje da
raste.
Hanimljivo je da je broj osudenih mukaraca dostigao nivo iz ))). godine
$BB$.
godine, a broj osudenih ena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek
$BB0.
godine.
!abela br. 0, takode, pokazuje da je udeo osudenih ena u ukupnom broju
osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno
stabilan (
iznosio je oko /Z, odnosno izmedu /,, i /,)Z.
/
III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA
Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izraaja u razlikama u
pogledu
rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima.
Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem
kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima
unutar
iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih
podrucja. 5a
taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti
kriminaliteta
koja se naziva jo i Kkriminalnom geografijomC i utvrduje se na bazi
kriminalne
statistike0 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje
tamne brojke
kriminaliteta, ukoliko su raspoloive.
1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu
Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao
masovne
drutvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i
strukture
kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture
kriminaliteta u
razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u
medunarodnim
okvirima. 2a bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve
zemlje bi
trebalo da definiu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.<
5aalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati.
Epravo
stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge
prepreke od
kojih su najznacajnije razlike u pravnim reenjima, u kaznenoj politici i u
nacinu
prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu,
javnosti
dostupnu statistiku kriminaliteta. 5a primer, Staljin je ),,. zabranio javno
iznoenje
podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivem SSSR sve do
)/).
Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Esled toga je do
nedavno
bilo prakticno nemoguce izvriti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu
kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama.
E cilju prevazilaenja tekoca na koje se nailazi u pokuaju poredenja
nacionalnih
statistika o kriminalitetu, dolo je do ustanovlajavanja medunarodnih
statistika
kriminaliteta. Od )0,. -nterpol objavljuje svake dve godine medunarodnu
statistiku
kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja.
'edutim, s
obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih
nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na
medunarodnom
nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ejedinjene 5acije i
koja je
zasnovana na izvetajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet
godina
podnose eksperti iz zemalja(clanica E5. :edina medunarodna statistika koja je
podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraivanje
kriminaliteta u
medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o
uzrocima
smrti, ali je ona ogranicena okolnocu da se odnosi samo na ubistva i da ne
pokriva
sve zemlje u svetu.= 5edostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta
zasnovanih
na statistikama utrli su put ideji o koricenju podataka dobijenih putem
medunarodnih
istraivanja viktimizacije. !ako je )/). izvrena prva medunarodna anketa
/$
o viktimizaciji koja je obuhvatila 4 zemalja. Od tada se ove ankete vre
svake tri
godine, a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se
svaki put
proiruje./
Eopteno posmatrano, obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta
visok, ali medu njima postoje i velike razlike. 5a primer, obim kriminaliteta u
SD2
je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. !akode,
kriminalitet u
SD2 karakterie i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo
organizovanog kriminaliteta nego to je to slucaj sa razvijenim zemljama u
3vropi.
Hemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama
kriminaliteta su
:apan, Avajcarska, -zrael i skandinavske zemlje. +ri tome, u ukupnom
kriminalitetu
svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. Eoceno je da sa
ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste bre
nego
stopa nasilnih krivicnih dela, a podaci E5 i Svetske zdravstvene organizacije
ukazuju
i na postojanje negativne korelacije izmedu socio(ekonomskog razvoja i stope
ubistava u posmatranim zemljama.) 'edutim, od kraja pedesetih godina
prolog veka
a posebno pri njegovom kraju, drutveno(ekonomski razvoj zapadnoevropskih
zemalja sve je vie sledio americki model pa je i kriminalitet na starom
kontinentu
danas mnogo slicniji kriminalitetu u SD2 nego to je to bio ranije slucaj.
+ocetak devedesetih godina prolog veka obeleio je porast kriminaliteta u
vecini zemalja Hapadne i -stocne 3vrope, kao i u SD2, da bi u drugoj polovini
poslednje decenije prolog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja
poceo da
opada. 5o, ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta.
+ada u oci pad kriminaliteta u SD2 %iako su SD2 i dalje medu zemljama sa
najvie kriminaliteta& i 3ngleskoj, nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim
evropskim zemljama. "riminalitet je posebno u porastu u evropskim
zemljama koje
su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta, poput 2anske i
*inske, a
danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. Slicno, porast
kriminaliteta
zabeleen je i u zemljama koje, poput :apana, gotovo da nisu ni imale
problem sa
kriminalitetom.B
E 3ngleskoj je, na primer, tokom ))B. i )). godine dolo do naglog
porasta
kriminaliteta.E odnosu na osamdesete godine, kada je stopa kriminaliteta bila
relativno stabilna, dolo je do porasta godinje stope kriminaliteta od =Z. +ri
tome
ja najvie porasla stopa izvrenih krada, posebno krada automobila. 5akon
)).
godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. E periodu izmedu
))0. i
))). godine dolo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za
BZ, to
je daleko premaivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou
3vropske
unije %Z&.
Hanimljivo je da je u 3ngleskoj i Felsu u ovom periodu dolo i do znatnog
opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila %nasuprot
porastu
krada iz automobila na nivou 3E&. -pak, istovremeno je nasilnicki kriminalitet
rastao
bre u poredenju sa 3E %$BZ prema Z&,$ pri cemu je posebno uocen
porast broja
ubistava i razbojnitava,. -pak, u 3ngleskoj i Felsu, kao i u drugim zemljama,
imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta %preko 4BZ&.
Sa izuzetkom SD2, ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u
razvijenim zemljama Hapada. 'edutim, u poredenju sa drugim zemljama
Hapada,
SD2 vec due vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope
ubistava, i
/,
drugih tekih nasilnih krivicnih dela. +rema podacima za )/=., na primer,
stopa
ubistava u SD2 je bila vie nego cetiri puta veca od stope ubistava u -rskoj,
koja je
tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. !akode,
podaci o
silovanjima i razbojnitvima za )/4. pokazuju da su SD2 osamdesetih
godina $B.
veka imale viu stopu od svih ispitivanih zemalja.4
5oviji trendovi kriminaliteta u SD2 ukazuju na opadanje kako imovinskog,
tako i nasilnog kriminaliteta, iako su SD2 i dalje vodeca zemlja u pogledu
broja
ubistava. 5aime, zvanicna statistika %the *ederal Gureau of -nvestigationXs
Eniform
;rime Reports& pokazuje da se u periodu od ))<. do $BB0. godine stopa
nasilnih
krivicnih dela smanjila za $<,,Z, a stopa imovinskih krivicnih dela za $$,)Z.
!akode, rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji ANat$o%a' Gr$"e
V$/t$"$at$o%
S!r#eHB, pokazuju da od ))4. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada,
dostiuci u $BB0. godini najnii nivo ikada zabeleen. +osebno je zanimljivo
da je
ulicni kriminalitet zabeleio najnii nivo u istoriji SD2. -pak, detaljnija analiza
pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SD2 uglavnom rezultat smanjenja
lakih oblika nasilja, dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa tekim posledicama
i
dalje visok. -sto tako, stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada.0
"riminalitet je opao i u "anadi. Rezultati ankete o viktimizaciji, sprovedene
$BB4. godine na uzorku od $/ BBB ispitanika, pokazuju da je $/Z "anadana,
uzrasta od 0 godina i starijih, bilo viktimizirano jednom ili vie puta u
dvanaestomesecnom
periodu koji je prethodio ispitivanju. +ovecanje u stopi viktimizacije je
zabeleeno za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraivanjem:
krada
licne imovine, krada kucne imovineRiz domacinstva i vandalizam. 5ije bilo
znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja, razbojnitva, fizickog nasilja i
krade
motornih vozila.<
+ored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela, za kriminalitet
u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije,
saobracajne
delinkvencije, ekonomskog kriminaliteta, organizovanog i profesionalnog
kriminaliteta, posebno vezano za droge i trgovinu ljudima, kao i terorizma.=
-ako je
uticaj drutvenih nejednakosti i raspoloivosti materijalnih dobara na vrenje
krivicnih dela nesporan, sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih
zemalja i
promene do kojih je dolo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj
nacin.
+ored socio(ekonomskih faktora, posebno onih povezanih sa globalizacijom i
ekspanzijom neoliberalne ekonomije, na promene u stopi kriminaliteta i
razlike medu
zemljama mogu uticati i razlike, odnosno promene u nacinima reagovanja na
kriminalitet. 5e treba, medutim, zanemariti ni uticaj promena u statistickom
evidentiranju kriminaliteta.
E svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet
mukaraca iako je kriminalitet ena na neto viem nivou nego u naoj zemlji.
!ako
je u 3ngleskoj u ))=. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica
bilo =Z
ena./ E SD2 je procenat osudenih ena porastao sa BZ )<B. na $$Z
))B, da bi
))4. godine dostigao $4,4Z.) 'edutim, kako istice Atefensmajer
%Steffensmeier&,
kriminalitet ena se nije pribliio kriminalitetu mukaraca ni po obimu ni po
vrsti.
Ecece ena je i dalje najvece kod lakih imovinskih krivicnih dela a nisko kod
KmukihC ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela.$B
/4
"ada je u pitanju kriminalitet u bivim socijalistickim zemljama kao ozbiljna
prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno
svaka statistika
o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala dravnom tajnom. +rema
slubenim podacima koje su davali dravni organi, u bivem SSSR(u je
kriminalitet
bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg
opadanja.
'edutim, drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama, poput
tampe i
kriminolokih studija, davali su daleko pesimisticniju sliku. "ontradiktorne
informacije
o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe, poput
.assin(a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vri manje
krivicnih dela
ali da, ako je zaista tako, to nije rezultat kvaliteta drutveno(ekonomskog
sistema vec
totalitarnog reima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene
drutvenog
ivota pojedinaca.$ +rema raspoloivim saznanjima osnovne karakteristike
kriminaliteta
u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom
obavljanja politickih funkcija %pandan Kkriminalitetu belog okovratnikaC u
zapadnim
zemljama&, ekonomski kriminalitet vezan za razvoj Ksive ekonomijeC,
agresivni
maloletnicki kriminalitet poznat kao KhuliganizamC i dravni kriminalitet.$$
+oliticke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv.
istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju
kriminalitet.
Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu to je
omogucilo
uvid ne samo u sadanje vec i u ranije stanje kriminaliteta. -stovremeno je
dolo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela.
E bivem SSSR(u je, na primer, broj prijavljenih krivicnih dela )/). porastao
za ,./Z u odnosu na prethodnu )//. dok je stopa otkrivanja u isto vreme
porasla
samo za .4Z. Ebistva i pokuaji ubistava porasli su za $/.0Z. "rivicna dela
protiv
privatne imovine porasla su za 00.Z, a krivicna dela protiv dravne imovine
za
,4.=Z. E vezi sa prelazom na trinu ekonomiju, broj ekonomskih krivicnih
dela,
preteno povezanih sa funkcionisanjem KcrnogC trita, je opao. .rupni i
organizovani
kriminalitet belei znacajan porast. !akode, maloletnicka delinkvencija je u
)/). godini porasla za $.$Z u odnosu na )//. Edeo maloletnickog
kriminaliteta u
ukupnom kriminalitetu porastao je sa BZ u )/0. na <.,Z u )/). !e
godine
/0.,Z izvrilaca krivicnih dela su bili mukarci a 4.=Z ene.$, +ri tome, broj
krivicnih dela izvrenih od strane ena raste bre od broja krivicnih dela
izvrenih od
strane mukaraca. +rema nekim autorima, krivicna dela koja cine ene se po
svojoj
surovosti i opasnosti pribliavaju krivicnim delima izvrenim od strane
mukaraca.$4
. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih dr2ava
+o obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine
unutar pojedinih zemalja. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz
delovanja
razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. 5a izvesnim podrucjima je intenzivnije
delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraeno. +ostoje
oblasti
u kojima se lake javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvrioce
krivicnih
dela sa drugih podrucja. +odrucja koja se odlikuju vecom gustinom
kriminaliteta
nazivaju se KloimC ili Kkriminalnim podrucjimaC. :edno od takvih podrucja je,
na
primer, pojas du dravne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta
razlikuje
od unutranjih regiona. E njima narocito dolaze do izraaja carinska krivicna
dela,
/0
krijumcarenje droge, krijumcarenje i trgovina ljudima, verc, politicka i slicna
krivicna dela. E kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izraaja i
slicnosti
sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice to neki pisci
nazivaju i
Kkriminalnim srodstvomC.$0
+rva istraivanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih
drava izvrena su davno, jo od strane prvih kriminologa. -straivanja koja je
vrio
.uerrI nisu otila dalje od formulacije Ktermickog zakona kriminalitetaC
prema
kojem se krvni delikti najcece vre u toplim a krade u hladnim krajevima.
*eri je
analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama.
Slicne
analize vrili su i Dafenburg %Dschaffenburg& i Sauer u nemackim
pokrajinama
imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela.$< 5eto dalje u istraivanju
unutranje
geografije kriminaliteta otiao je Ooli %:olI& koji je ispitivao kriminalitet
pojedinih
departmana u *rancuskoj.$= +osle toga, u *rancuskoj su i dalje vrena
istraivanja ove
vrste, ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast, jedan grad ili sudski
okrug
dok su prava komparativna istraivanja retkost. :edno od takvih retkih
istraivanja
novijeg datuma jeste istraivanje koje je izvrila 9ot %9eaute&. Ona je, koristeci
statisticke podatke za )<$. i )<=. i uzevi departman kao jedinicu
geografske
analize, ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni
profil
svakog departmana. E tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite
distribucije
prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u
Kkriminalnom profiluC razlicitih departmana koje su izraene u procentualnom
ucecu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu
departmana. 9ote je dola do zakljucka da distribucija kriminalnih profila
departmana
nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju
grupa
departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu.$/
Dnalize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SD2 ukazale su, izmedu
ostalog, i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i
drugih
oblasti. 5a primer, stopa ubistava na jugu je u )/). bila za 44Z veca nego u
svim
ostalim regionima SD2. 5eki autori, poput Folfgang i *erakuti %6olfganga i
*erracuti&$), visoku stopu ubistava na jugu SD2 objanjavaju relativno visokim
stepenom siromatva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti.
Regionalne
razlike su, takode, bile objanjavane Ksubkulturom nasiljaC, odnosno
normama koje
dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim
situacijama.
Dnalize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SD2 pokazale su i da su
imovinska krivicna dela tokom )/). bila najrasprostranjenija na zapadu i
jugu
zemlje. "onklin %;onklin&,B to dovodi u vezu sa leernim nacinom ivota ljudi u
ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. 9judi cesto provode
vreme van
svojih kuca, ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara to stvara vie prilika za
vrenje
krada.
:edno od istraivanja ove vrste u naoj zemlji je istraivanje samoubistava u
Fojvodini koje je izvrila Apadijer(2inic. Ovo istraivanje je pokazalo da je
ova
pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Fojvodine, odnosno da
se u
tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od
delovanja
raznih socijalno(kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama., !akode,
istraivanje
/<
odnosa razvoja i kriminaliteta, izvreno od strane -nstituta za kriminoloka i
socioloka istraivanja u Geogradu, ukazalo je na neujednacen raspored
kriminaliteta
na prostoru bive :ugoslavije. +rema rezultatima ovog istraivanja koje se
odnosi na
)/<.godinu, najviu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. E Srbiji je iste
godine
kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Od 4 optima za koje su
postojali
raspoloivi podaci, , je imalo nisku a ,0 %,B.=Z& visoku stopu kriminaliteta.
Optine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke optine sa podrucja
Geograda %Stari grad, Savski venac, Fodovac, 9azarevac&, 9eskovac, 9jig,
Obrenovac, Glace, Gogatic, Goljevac, Gor, Farvarin, Felika +lana, Fladicin
@an,
Frnjacka Ganja, .ornji 'ilanovac, 2espotovac, -vanjica, "oceljevo, "urumlija,
9ajkovac, 9ebane, 9oznica, 9jubovija, 'ajdanpek, 'ali Hvornik, 'ionica,
5egotin,
5ovi +azar, Osecina, +aracin, +rokuplje, Raanj, !rstenik i ;ajetina.,$
Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u
svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. !o, medutim, pretpostavlja da su
podaci koji
ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera
stvarne
distribucije kriminaliteta, to, naalost, cesto nije slucaj.,,
$. Raspored kriminaliteta na rela"iji selo8grad
'anje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu
gradskih
i seoskih sredina. -straivanja uglavnom ukazuju na postojanje viih stopa
kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa
procesom
urbanizacije.
'edutim, istraivanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. +orast
broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni
procesi, poput
povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza, koji se obicno
vezuju
za stvaranje velikih gradova, mogu biti povezani sa vecim vrenjem krivicnih
dela.!ako, na primer, kriminalitet u Avajcarskoj nije rastao uporedo sa
urbanizacijom
u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko niem nivou nego u vecini
zapadnih
zemalja. !o se objanjava okolnocu da proces urbanizacije u Avajcarskoj nije
iao u
pravcu stvaranja metropola vec se vie odvijao kroz stvaranje manjih gradova
i
gradova srednje velicine.,4
"ako isticu Drcer %Drcher& i .artner, koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske
metropole u periodu )BB()=B., za veci nivo kriminaliteta nije toliko od
znacaja broj
stanovnika koliko pozicija centra %industrijskog, trgovinskog, kulturnog& kao i
mesta
u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni ivot sa kojim
su u
tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. !akode, uloga centra regiona vodi
velikoj
koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. !a
koncentracija
dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vrenje krivicnih dela. "ako
istice
"illias, upravo struktura prilika za vrenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj
za
veci kriminalitet u gradskim podrucjima, a ne veca anonimnost kako se cesto
smatra.
,0 !ome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika, anomije
i
osecanja drutvene nepravde.,< 5a ovaj nacin objanjavaju se velike razlike u
stopi
kriminaliteta u SD2, na jednoj, i u :apanu i Avajcarskoj, na primer, na drugoj
strani.
Dnalize koje su vrene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u
vrsti kriminaliteta koji se vri u seoskim i gradskim sredinama. +odaci
5acionalnog
/=
istraivanja o viktimizaciji u SD2 za )//. pokazuju da se i nasilna i imovinska
krivicna dela cece vre u gradovima nego u prigradskim podrucjima, a u
prigradskim podrucjima cece nego u seoskim. ,= E urbanim podrucjima cece
se
vre i pronevere, prevare, falsifikati i imovinska krivicna dela uopte dok su
za sela
karakteristicnije paljevine. -straivanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko
krivicno delo,/, odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim
gradovima.,) 5a selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. !akode,
kriminalitet
maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na
selu.4B
>. 5kologija kriminaliteta u gradskim naseljima
3koloke studije, koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih
gradova, pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim
delovima
grada, ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. !i delovi grada
se
obicno nazivaju Kkriminalnim podrucjimaC.4 !o su najcece vece raskrsnice,
trgovi,
mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u
kojima
obicno nije dovoljno razvijena kontrola. Ove tendencije u rasporedu
kriminaliteta u
gradu se u literaturi nazivaju Kekolokim konstantamaC koje ispoljavaju
specificne
karakteristike u pojedinim gradovima.4$
+rvo sistematsko istraivanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima
sproveli su Aou i 'ekej %ShaL i 'c"aI& dvadesetih godina $B. veka u ;ikagu.
Oni
su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden, da je najizraeniji u
siromanim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka
periferiji.
+ri tome, oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija
razvija
blizu centra. !aj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila
u
predgradima, odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih
centara.
E nekim zemljama je planski sprecavan tzv. model koncentricnih zona u
velikim
gradovima. !ako su u viktorijanskoj 3ngleskoj putevi pravljeni tako da prolaze
kroz
gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci, a u cilju njihovog rasprivanja u
okviru
gradskog podrucja.4,
+osle istraivanja koje su Aou i 'ekej sproveli u ;ikagu, sprovedena su i
druga istraivanja koja su potvrdila njihove zakljucke. !o se odnosi ne samo
na istraivanja
vrena u SD2 vec i na istraivanja sprovedena u "anadi, Felikoj Gritaniji,
Fenecueli, Egandi, bivem SSSR( i u drugim zemljama. +rema tim
istraivanjim,
stopa kriminaliteta je obicno najvia u oblastima koje karakteriu niski
prihodi, prenaseljenost,
tranzitni karakter, nezaposlenost, razorene porodice i manjinske grupe, a te
oblasti su najcece u centru velikih gradova.
E naoj zemlji je istraivanje ovog tipa vreno u -nstitutu za kriminoloka i
socioloka istraivanja u Geogradu ezdesetih godina $B. veka u vezi sa
rasprostranjenocu
maloletnicke delinkvencije u Geogradu. -straivanje je pokazalo da
najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na BBB stanovnika
imaju
sledece stambene zajednice: i , u Hemunu, / u Starom gradu, / i ) u
+aliluli,
u 5ovom Geogradu, 0 na Fracaru i , i < na Fodovcu.44
//
IV SE@ONSKE I VREMENSKE VARIJAGIJE KRIMINALITETA
+ored razlika u prostornoj rasporedenosti, kriminalitet, prema nekim
istraivanjima,
pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. !o se posebno
odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim
godinjim
dobima, ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim
mesecima,
nedeljama, danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Ha sva
istraivanja
ove vrste zajednicko je da su dola do zakljucka da kriminalitet u svojoj
ukupnosti ne
pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim
vremenskim
periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja
pojedinih
tipova i vrsta krivicnih dela.40
Dko se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine, moe se reci da
odredeni
tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama, mada
rezultati istraivanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. -straivanja
pokazuju
da se imovinska krivicna dela najcece vre u jesenjim i zimskim mesecima, a
krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima.4< -straivanje
ubistava u
:ugoslaviji u periodu )<B()<4. pokazalo je da je najmanje ubistava izvreno
u
periodu od januara do februara a najvie u septembru i da je neto vie
ubistava
izvreno u toplijim godinjim dobima.4= -straivanja ubistava izvrenih od
strane ena
ukazuju na neto drugacije varijacije prema godinjim dobima. 5a primer,
istraivanje ubistava u Sloveniji %)04()<=& pokazalo je da ene vre ubistva
najcece u prolece i leto, a najmanje u jesen. 2o slicnih podataka dolo se i
istraivanjem
ubistava izvrenih od strane ena koje je u Srbiji sprovela "onstantinovic(
Filic. 5ajvie ena iz ispitivanog uzorka vrilo je ubistva u prolece, a najmanje
u jesen.4/
+odaci o viktimizaciji za SD2 u periodu )=,()/4 pokazuju da su krade
manjih vrednosti %do 0B[& bez kontakta sa rtvom najcece u septembru, na
pocetku
kolske godine, a najrede leti kada kola ne radi.4)
Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne
tendencije.
"rvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana
alkoholom
se cece javljaju u dane vikenda. "ada su u pitanju krvni delikti, istraivanja
ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti
od pola
rtve. !ako istraivanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova
krivicna dela
prema enama cece vre u dane u toku nedelje, a prema mukarcima u
dane vikenda.0B
+ostoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela
vre. "rada automobila, silovanje i razbojnitvo su, na primer, tipicna nocna
krivicna
dela. !akode, mukarci cece vre ubistva i teke telesne povrede cije rtve
su mukarci
u vecernjim i nocnim casovima to se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i
sa
konzumiranjem alkohola. 5a drugoj strani, ene cece ubijaju u toku dana to
se
objanjava okolnocu da su ubistva koja one vre uglavnom usmerena na
odbranu od
nasilja koje trpe od strane mua ili drugog clana porodice kao i okolnocu da
se takvi
sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana.0 !akode, kada mukarci
ubijaju
ili telesno povreduju ene, oni to cece cine u toku dana, posebno u
popodnevnim
casovima, a rede nocu. !o se moe objasniti cinjenicom da krvne delikte
prema
/)
enama najcece vre njihovi bracni drugovi, rodaci i komije i da se oni
najcece
vre u kucnom prostoru u kojem ene(domacice provode veci deo dana same
ili sa
decom tako da su dovoljno izolovane i liene zatite drugih i u toku dana to
ucinilac
zna i koristi ne cekajuci da padne mrak.0$ +rovalne krade u stanovima se
cece vre u
prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce.
Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objanavati
klimatskim
i biolokim faktorima iako takvi pokuaji postoje u kriminolokoj literaturi.
One
se mogu objasniti jedino delovanjem drutvenih uticaja koji variraju u
pojedinim vremenskim
periodima,0, a objanjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta.
)B
SDO3!D"
1 +rilikom tumacenja podataka o obimu, dinamici i strukturi kriminaliteta
u naoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji
kriminaliteta do kojih je dolo nekoliko puta prilikom transformacija
drave. +rva promena desila se )). godine i bila je vezana za raspad
bive :ugoslavije. 5aime, do )).godine statistike su bile vodene na
saveznom nivou za bivu S*R: i posebno za svaku federalnu jedinicu.
Od )). savezna statistika vodi evidenciju za SR: u celini, i za Srbiju i
;rnu .oru kao njene delove zasebno. Od $BB,. godine, nakon to su
Srbija i ;rna .ora postale zasebne drave, njihovi statisticki podaci se
vode odvojeno. 5ajzad, od ))). godine, statisticki podaci koji se
odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za "osovo. Ove promene se
moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih,
optuenih i osudenih lica pre i nakon promena, pri cemu se mora voditi
racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice.
1 Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija
kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu
s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. +rilikom fenomenoloke
analize, struktura kriminaliteta se najcece ispituje s obzirom na
distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela, starosti i polu.
1 Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati
uporedivanjem
kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim
podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i
pojedinih gradskih podrucja. 5a taj nacin dolazi se do saznanja o
razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva jo i
Kkriminalnom geografijomC i utvrduje se na bazi kriminalne statistike
kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne
brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoloive.
1 +ored razlika u prostornoj rasporedenosti, kriminalitet, prema nekim
istraivanjima, pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti.
!o se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja
preovladuje
u raznim godinjim dobima, ali isto tako i na razlike u javljanju
kriminaliteta u razlicitim mesecima, nedeljama, danima u toku nedelje i
raznim dobima u toku dana. Ha sva istraivanja ove vrste zajednicko je
da su dola do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje
nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim
periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove
javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.
+-!D5:D - !3'3 HD 2-S"ES-:E
61 5a cemu treba zasnovati analizu obima, dinamike i strukture kriminalitetaS
71 5avedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u
Srbiji u periodu ))B($BB0. godina.
)
81 "akva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i
uzrastuS
91 "akva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema poluS
:1 "oje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetuS
;1 "ako se posmatraju regionalne karakteristike kriminalitetaS
<1 2a li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja
pojedinih krivicnih delaS
"9:E;53 R3;-
kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta
obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta
dinamika kriminaliteta
"OR-S53 -5!3R53! D2R3S3
1 +ravosudni biro za statistiku SD2 %!he Gureau of :ustice Statistics&
'''.ojp.usdoj.gov(1js
1 Statisticki godinjak Srbije
http)(('e1r&s.stat.gov.rs(a4d(god.htm
http)(('e1r&s.stat.gov.rs(a4d(istorija.htm
1 Havod za informatiku i statistiku
http)(('''.&is.1g.gov.6u(pu1lika"ije.php
)$
V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA
E kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta.
"lasifikovanje se u metodologiji definie kao odredivanje mesta nekog pojma
u
sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili
prava.04
Etvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma
odnosno
predmeta koji se klasifikuje, odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije,
osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava %princip deobe&,
zatim u
potpunosti, iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja, razgranicenju clanova
deobe
ili vrste roda i odredivanju roda kao najvieg pojma, koji predstavlja
karakteristiku
sadraja vrste ili pojedinacnog primerka.
5a osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. !ipologije imaju za
cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja
pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. Sva krivicna dela imaju neke
zajednicke
elemente ( protivpravnost, drutvena opasnost, tetnost za pojedinca i
drutvo, po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih drutvenih
pojava P
kriminalitet. 5avedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije, koje su od
znacaja
u okviru makrokriminolokog proucavanja. 'edutim, ovi kriterijumi nisu
dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovita mikrokriminologije. Hbog toga se
nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije, tako da u literaturi postoji
veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta.
+rema kriterijumu teine i stepena drutvene opasnosti krivicna dela se dele
na: teka krivicna dela %na primer, ubistva, teke telesne povrede, silovanja,
krade
sa obijanjem i provaljivanjem, falsifikovanja, prevare&, manje tea %krade,
lake
telesne povrede, pretnje, laka krivicna dela u saobracaju&, laka %sitne krade,
utaje
ili prevare, uvrede, klevete&. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je
u
kanjavanju ( za tea krivicna dela, predvidene su tee krivicne sankcije. Ovoj
podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna, jer se moe dogoditi da
lake
krivicno delo ima tee posledice ili da lica koja izvre KlakoC krivicno delo
spadaju
u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca.
2rugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvrenih krivicnih dela,
karakter i vrsta zatitnog objekta, mesto i vreme izvrenja itd. !akode, postoji
podela
na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. "lasican kriminalitet obuhvata
krivicna
dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se tite u svim drutvenim
sistemima
%ivot i telo, dostojanstvo licnosti i moral, imovina i sl.&, dok noviji kriminalitet
obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja drutvenih odnosa i
promena
u tim odnosima %privredni ili ekonomski kriminalitet, saobracajna
delinkvencija&.
Slicna ovoj podeli je podela na obican %konvencionalni& i organizovani
kriminalitet.00
Sa obicnim %konvencionalnim& kriminalitetom se najcece srecemo, o njemu
najvie
znamo i njega se najvie plaimo, dok se o organizovanom kriminalietu, koji
obuhvata
kriminalnu delatnost zlocinackih udruenja, raspolae sa mnogo manje znanja
i
podataka. :edna od tipologija, istina malo prihvacena, odnosi se na
razlikovanje
zlocina sa rtvama i zlocina bez rtve.
),
Od kriminolokih tipologija treba pomenuti +inatelovu tipologiju prema
kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vrenja krivicnih dela. +inatel
razlikuje
cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin %nastaje iz trenutnog ispoljavanja
kriminalne aktivnosti, bez kontrole, u izlivu besa&, zlocin iz koristi %kriminalna
aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog
interesa&,
zlocin iz pseudo opravdanih razloga %vri se radi ostvarivanja KpravdeC u
oblasti
javnih ili privatnih odnosa7 kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili vie
izraen
motiv osvete. pomean sa altruizmom i ideolokim razlozima&0< i organizovani
zlocin. Organizovani zlocin, koji se, prema +inatelu, odlikuje se voljom i
namerom za vrenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a&
organizovan
zlocin brutalnog i agresivnog karaktera %reket, provala&, b& ilegalne unosne
aktivnosti kojima se dolazi do zarade koricenjem tudih poroka %tajno dranje
kockarnica, podvodenje, trgovina drogom&, c& Kzlocin belih okovratnikaC ciji
su
izvrioci pripadnici viih drutvenih slojeva %utaja poreza, korupcija, krenje
zakona
o kompanijama i sl.&.
+odelu kriminaliteta prema 'ilutinovicu moguce je izvriti na sledece oblike
kriminaliteta: privredni kriminalitet, politicka delinkvencija, saobracajna
delinkvencija,
recidivizam, profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija.0=
E ovom udbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet
nasilja %krvni delikti, nasilje u porodici, seksualna delinkvencija, zlocini
mrnje,
nasilje na sportskim utakmicama, kriminlitet proganjanja, mobing&, politicki
kriminalitet, terorizam, imovinski kriminalitet, privredni %ekonomski&
kriminalitet,
korupcija, saobracajna delinkvencija, profesionalni kriminalitet, Jkriminalitet
belog okovratnikaC, organizovani kriminalitet, trgovina ljudima, maloletnicka
delinkvencija, recidivizam i kriminalitet ena.
1. Kriminalitet nasilja
Feliki broj krivicnih dela vri se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem.
5asilje znaci upotrebu sile, pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu.0/
-nkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u
krivicnim zakonima, vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat
bica
krivicnog dela ili nacin njihovog izvrenja. !o su krivicna dela protiv ivota i
tela
%liavanje ivota, povrede tela, ugroavanja&, slobode odlucivanja i kretanja,
licne
sigurnosti, dostojanstva licnosti i morala, braka i porodice %nasilje u porodici&.
E savremenim uslovima ivota znacenje kriminaliteta nasilja postalo je jo
ire jer dolaze do izraaja razliciti oblici nasilja %fizickog, psihickog,
seksualnog&
izvreni u okviru porodice, najcece prema enama, deci, starim i nemocnim
osobama. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije, ali se smatralo da je primena
nasilja prema clanovima porodice Kporodicna stvarC, daleko od drutvenog
saznanja.
*eministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su
da porodicno, seksualno i nasilje nad decom postane drutveno vidljivo.
Obim kriminaliteta nasilja u savremenom drutvu mnogo je veci nego ranije.
9judi sve cece pribegavaju nasilju za reenje medusobnih sporova i sukoba.
9okalni,
gradanski ratovi, suprotnosti u drutvenom razvoju, nereeni socijalni
problemi
koji prate industrijalizaciju, urbanizaciju i migraciju stanovnitva, izazivaju
prave
)4
eksplozije nasilja i agresije. Hahvaljujuci napretku tehnike, ljudi su u stanju da
nasilje vre neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. Dko se ima u
vidu
snaga savremenih sredstava za masovno unitavanje, onda je sasvim jasno
da
moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere, te se moemo
razmiljati
o samounitenju ljudske vrste.0)
"riminalitet nasilja se definie kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije.
Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se,
sredstvima
fizicke ili psihicke prinude, odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila
primeniti,
povreduje ili ugroava integritet licnosti. 2elikata sa elementom nasilja ima
mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponaanja. Sve te razlicite oblike
ispoljavanja
nasilja povezuje agresivnost izvrioca prema rtvi u razlicitim varijantama i
razlicitog
intenziteta.<B
"riminalitet nasilja moe da se javi kao organizovano nasilje %kolektivni
akt, racionalno postavljen, planiran i organizovan, najcece kao deo politicke
strategije&,
spontano nasilje %kao pojedinacno ponaanje&, ritualno nasilje %krvna
osveta& i instrumentalno nasilje %ucene, otmice, taoci&.
+ostoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u
kome se nasilje pojavljuje. !ako je moguce razlikovati: direktno nasilje
%ispoljava
se kroz namerno povredivanje i naruavanje fizickog i psihickog zdravlja
ljudskog
bica i obuhvata sve vrste ubistava, genocid, ratne zlocine masakre civila, kao
i
brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroenosti i psihicke
patnje %nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi, zatvaranje, kidnapovanje,
prinudni
rad, tortura, silovanje, mucenje i sl.&, indirektno nasilje %sastoji u posrednom
delovanju, indirektnoj povredi prava na ivot, neukazivanju pomoci, odbijanju
pruanja pomoci rtvama nesreca ili prirodnih katastrofa, proputanju i
zanemarivanju&
<, represivno %odnosi na krenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih
prava& i nasilje prema integritetu ljudi %alienating violence, ispoljava se u
deprivaciji covekovih prava na psiholoki, emocionalni, kulturni ili
intelektualni
integritet &.<$
+odelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvrio je @ans
:oachim Schneider.<, On razlikuje: nasilje u porodici, nasilje u koli, nasilje
izmedu maloletnickih bandi. +ojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko
zlostavljanje
dece, zlostavljanje eneRsupruge, zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje
izmedu brace i sestara. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina,
Kzlocin mrnjeC koji se vri zbog pripadnosti odredenoj rasi, religiji, etnickoj
pripadnosti, pripadnosti polu, politickoj ili seksualnoj orijentaciji, starosti,
usled
duhovnih ili telesnih nedostataka i sl.<4
E literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati, pre svega,
kriminalne
aktivnosti kojima se napada ivot i telo %krvni delikti, nasilje u porodici&, polna
sloboda i polni moral %seksualni delikti&, ali i druga kriminalna ponaanja
ucinjena
iz koristoljublja uz primenu sile %razbojnitvo, razbojnicka krada&, zatim, ona
protiv
slobode i prava gradana %protivpravno lienje slobode, iznudivanje iskaza,
zlostavljanje
zloupotrebom poloaja ili ovlacenja&, protiv javnog reda i pravnog
saobracaja %sprecavanje slubene osobe u vrenju poslova sigurnosti,
sudelovanje u
grupi koja sprecava slubeno lice u vrenju slubene radnje& i nasilnicko
ponaanje na
)0
javnom mestu. !akode se, kao najtei oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja,
navode
terorizam, politicki delikti nasilja, %politicka ubistva, psihicko zlostavljanje,
pritisci ili
tortura, fizicko zlostavljanje& i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava
%ratni
zlocini, sistematsko unitavanje verske, nacionalne ili etnicke grupe (
genocid&.
"riminolokim istraivanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela
nasilja dominantna karakteristika osoba mukog pola, mladeg uzrasta i
srednjih
godina, odnosno do 40 godina. "rivicna dela koja najcece vre mlada lica su
ubistva %,B(,0 godina&, telesne povrede %,0(4B godina&, razbojnitva %/($0
godina&. 5ajveci broj izvrilaca ivi u braku, zatim u vanbracnoj zajednici ili su
razvedeni i imaju veci broj dece. +rema ovom istraivanju, osobe enskog
pola
takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vreci najvie krivicna dela telesne
povrede
i zlostavljanje dece.<0
-straivanje o socijalnim obelejima nasilnika ukazalo je na niz obeleja
izvrilaca
ovog oblika kriminaliteta. 5asilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem
i
kvalifikacijom7 profesionalni status roditelja nasilnika je nizak7 ekonomski
status porodica
iz kojih poticu je ispod proseka, ali nije izrazito nizak7 nasilnici i njihovi
roditelji
uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija, manje je onih koji
poticu iz
vecih ili velikih gradova7 u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica
sa
psihickim poremecajima7 procenat osudivanih u porodicama nasilnika neto
je iznad
proseka, ali, u celini, porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji7
obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih7 oni koji su
zaposleni
preteno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku
kvalifikaciju i
to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih
i nizak
dohodak7 znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih, razorenih porodica,
posebno onih
u kojima nedostaje otac, jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu
posle
naputanja roditeljske porodice, pretean deo nasilnika potice sa sela i ivi na
selu,
mada ima i onih koji su migrirali i ive u vecim i srednjim urbanim
anglomeracijama,
ekonomski status nasilnika je ispod proseka, ali nije ekstremno nizak,
stambena
situacija nije najbolja, ali je daleko od izrazito nepovoljne, medu nasilnicima
ima
mnogo skitnica, besposlicara, lica sa asocijalnim i sociopatskim ponaanjem,
kao i
psihopata i neuroticara.<<
"riminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte, delikte nasilja u porodici,
seksualne
delikte, trgovinu ljudima, zlocine mrnje, terorizam, nasilje u sportu,
kriminalitet proganjanja i mobing.
.. "rvni delikti
+od krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na ivot i telesni
integritet coveka. +ojavni oblici krvnih delikata su: ubistva, telesne povrede,
nedozvoljen prekid trudnoce, navodenje na samoubistvo i pomaganje pri
samoubistvu,
ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lieno ivota ili mu je naneta teka
telesna povreda, ugroavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi, izlaganje
opasnosti naputanje nemocnog lica, nepruanje pomoci, trgovina ljudima
radi
oduzimanja organa ili dela tela, znaci oni delikti kojima se oduzima ivot,
povreduje
ili ugroava ivot, telo i zdravlje.
)<
"riminoloka istraivanja pokazuju da medu izvriocima krvnih delikata,
kao i delikte nasilja uopte, preovladuju mladi mukarci, nieg obrazovnog i
kvalifikacionog
nivoa, sa neto niim ekonomskim statusom od proseka %ali nisu ekonomski
i egzistencijalno ugroeni&, da oni poticu iz deficijentnih porodica usled
razvoda braka i da u porodici ima socijalno patolokih pojava, posebno
alkoholizma, besposlicenja i kocke.
'otivi izvrenja krvnih delikata najcece su: koristoljublje, osveta i ljubomora.
-straivanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan
uticaj afekta, koji izaziva razdraljivost i estoku agresiju, tako da postoje
krvni
delikti izvreni u afektivnim i posebnim psihopatolokim stanjima.
1.1.1. %1istvo
Ebistvom se unitava ljudski ivot i zbog toga se u krivicnim zakonicima
ubistvo svrstava u krivicna dela protiv ivota i tela. "rivicnopravno definisanje
ubistva
svodi se na odredivanje objekta napada, radnje izvrenja, posledice, oblika
vinosti i
kazne kod krivicnog dela ubistva. Osim odredivanja pojma ubistva, propisima
krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava. -zmedu krivicnih zakona pojedinih
zemalja postoje razlike u vrstama ubistava, pa, samim tim i u krivicnopravnim
tipologijama.
E anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumiljajem
%'urder&, ubistvo bez predumiljaja %'anslaughter& i opravdano, izvinjavajuce
ubistvo %laLful, e>cusable homicide&. E francuskom pravu postoji razlika
izmedu
umorstva ili ubistva sa predumiljajem %meurtre& i obicnog ubistva
%assasiant&. Sa
umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji, ubistvo
trovanjem i
svirepo ubistvo izvreno mucenjem i varvarskim sredstvima.<=
Avajcarsko i ranije vaece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno
ubistvo %vors\tzliche !]tung&, umorstvo %'ord& i ubistvo %!otschlag&.
Emorstvo
se definisalo kao namerno ubistvo izvreno sa predumiljajem, dok je obicno
ubistvo bilo ubistvo bez predumiljaja. 5ovelirani "rivicni zakonik 5emacke
predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo %!otschlag&, umorstvo %'ord& koje
obuhvata pokuano i zavreno ubistvo sa predumiljajem %vors\tzliche
!]tung& i
ubistvo deteta %"indest]tung&.</
Odredbama "rivicnog zakonika Republike Srbije<) inkriminisano je lienje
ivota bez posebnih kvalifikatornih okolnosti %cl., "H RS&, vie vrsta tekog
ubistava
sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine teim i drutveno opasnijim
%cl.4& i
ubistva sa manjim stepenom drutvene opasnosti %cl.0(/ "H RS&.
S obzirom na te posebne okolnosti, kao te&o !0$st#o, razlikuju se: lienje
ivota
na svirep ili podmukao nacin, lienje ivota pri bezobzirnom nasilnickom
ponaanju,
lienje ivota i istovremeno umiljajno dovodenje u opasnost ivota jo nekog
lica,
lienje ivota pri izvrenju krivicnog dela razbojnitva ili razbojnicke krade,
lienje
ivota iz koristoljublja radi izvrenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela, iz
krvne ili
bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda, lienje ivota slubenog ili
vojnog lica pri
vrenju slubene dunosti, lienje ivota deteta ili bremenite ene, lienje
ivota clana
porodice koga je izvrilac prethodno zlostavljao, kao i umiljajno lienje ivota
vie lica,
)=
a ne radi se o ubistvu na mah, ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz
samilosti. %cl. ,
i 4 "H RS&.
"ao posebne vrste ubistava %u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim&
zakon predvida ubistvo na mah, ubistvo deteta pri porodaju, lienje ivota iz
samilosti i
nehatno lienje ivota %cl. 0(/ "H RS&.
Obicno ubistvo se sastoji u umiljajnom liavanju ivota drugog lica bez
kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine teim ili bez posebnih okolnosti koje
ubistvo cine privilegovanim.
"valifikovana %teka& ubistva postoje kada je umiljajno ubistvo izvreno na
takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen drutvene
opasnosti to dovodi do teeg kanjavanja. Ova ubistva se dalje dele na
nekoliko
vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvrenja %ubistvo na svirep i
ubistvo
na podmukao nacin&, pobudama izvrioca %ubistvo iz koristoljublja, ubistvo
radi
prikrivanja drugog krivicnog dela, iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih
niskih
pobuda&, okolnosti izvrenja i posledici %ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom
ponaanju, ubistvo kojim se sa umiljajem dovodi u opasnost ivot jo nekog
lica,
ubistvo vie lica&, osobenosti rtve %ubistvo slubenog lica pri vrenju
slubene
dunosti, ubistvo deteta ili bremenite ene, ubistvo clana porodice kojeg je
prethodno zlostavljao&.
%1istvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi rtvi prekomerne fizicke
i psihicke bolove. E krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava
ima objektivna i subjektivna obeleja. Svako ubistvo je na izvestan nacin
surovo i
svirepo, ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakterie posebno
izraenom
surovocu jer se rtvi nanose takve muke, patnje i bolovi koji po svom
intenzitetu
prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lienja ivota. Subjektivna
obeleja se
odnose na stav ucinioca prema rtvi ( ucinilac je svestan da rtva trpi bolove
velikog
intenziteta, ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama.=B
%1istvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na ivot rtve
prikriveno, potajno, lukavo, u momentu kada rtva to ne ocekuje. -zvrilac
koristi
poverenje koje ima rtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. E
krivicnopravnoj
teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo rtve na spavanju i ubistvo
trovanjem ubistva na podmukao nacin.
%1istvo i& koristolju1lja predstavlja liavanje ivota drugog lica u nameri da
se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist %povecanje imovine ili
sprecavanje
njenog smanjenja&, koja ne mora da bude protivpravna vec pravno
dozvoljena. +rimeri
ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda, oslobodenja od neke
imovinske obaveze, ostvarenja dobiti, za nagradu i sl.=
%1istvo i& krvne ili 1e&o1&irne osvete ili i& drugih niskih po1uda razlikuje se
od drugih oblika ubistava po motivu izvrenja. 'otiv izvrenja moe da bude
krvna osveta %za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt,
porodica ubijenog se sveti tako to ubija ubicu ili drugog mukog clana
zajednice
kojoj ubica pripada&, druga bezobzirna osveta %ucinilac izvrava ubistvo iz
egoistickih, samoivih pobuda& ili druge niske pobude %radi zadovoljenja
nastranih
seksualnih potreba, pohlepe i sl.&.=$
)/
E kriminolokoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim
kriterijumima. 2ok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin,
kriminoloke
tipologije ubistava polaze od zlocinca, njegove uloge u nastajanju zlocina i
motiva
izvrenja ubistva. !ipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno
teorijsko opredeljenje autora, te se tako mogu razlikovati bioloke i
psiholoke tipologije.
Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na bioloka %antropoloka, fizicka& i
psiholoka obeleja zlocinaca. !ipologije koncentrisane oko uloge koju imaju
ubice
prilikom izvrenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije.=,
+oznata
je klasifikacija koju je dao 'idendorf %'iddendorff&. On razlikuje nekoliko vrsta
ubistava
prema kriterijumu motiva izvrenja: konfliktno ubistvo, ubistvo iz
koristoljublja,
ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvrenog krivicnog dela, ubistvo iz
seksualnih
pobuda, masovna ubistva, ubistva iz politickih razloga i u ratu, ubistva radi
ostvarenja
sopstvenog prava ( samopomoci, ubistva pri posebnim situacionim
okolnostima
izolacije, ubistva iz religioznih pobuda %'iddendorf, )/4.&.=4
Slicnu tipologiju kao 'idendorf sacinio je @ans von @enting, opisujuci
karakteristike
ubistva kao pojedinacne pojave.=0 Havisno od situacije izvrenja ubistva
%'ordsituationen&, on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja, konfliktno ubistvo,
ubistvo
radi prikrivanja drugog krivicnog dela, seksualno ubistvo, ubistvo bez motiva.
E
velikoj grupi ubistava iz koristoljublja, smatra @enting, najprimitivnija
kategorija je
ubistvo prilikom razbojnitva, pljacke. Ha razliku od sitnog lopova koji uzima i
iznosi
novac Kispod jastuka onih koji spavajuC, razbojnik ne misli da se na ovaj nacin
KpotrudiC. 5jemu nedostaju okretnost prstiju, strpljenje i tehnika. Ono to on
poseduje
je jedino i samo sirova snaga.=< "onfliktna ubistva se najcece javljaju u
braku,
izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. +osle
izvrenja
konfliktnog ubistva moe da dode do samoubistva ako postoji psihicki
poremecaj u
vidu depresije. Osim toga, kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u
ekstremno jakom stepenu.==
Ha razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv, postoje i
Kubistva
bez motivaC, koja vre duevno bolesna lica, zatim ubistva iz politickih
pobuda, kao i
atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican
znacaj.
E okviru kriminolokih klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na:
ekspresivni
%afektno, reaktivno nasilje, gde se primarni motiv iscrpljuje samim
ispoljavanjem
nasilja, nanoenjem povrede odnosno unitenjem druge osobe&,
instrumentalni %nasilje
je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja, koji se, po pravilu,
svodi na
materijalnu dobit& i nehatni homicid %najcece i vezi sa socijalnim prilikama&.=/
E posebnu kategoriju ubistava izdvojena su sata%$st$c&a !0$st#a.
Religiozna
ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom iRili okultnim stvarima.=)
Satanisticka ubistva se definiu kao racionalno isplanirano lienje ivota
jednog
ili vie lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala/B E ukupnom
broju
ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju.
!akode,
izvrenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je
mala
verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvrenja zlocina.
V$estr!&a !0$st#a mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva
i
serijska ubistva.
))
Maso#%o !0$st#o se definie kao lienje ivota tri ili vie lica na istom
mestu
u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji./
+rema definiciji
koji je dao 5acionalni centar za rtve zlocina u SD2, masovne ubice se
razlikuju
od serijskih po tome to deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi, to deluju
nasilno ispoljavajuci svoj bes i to, posle izvrenja dela, izvravaju
samoubistvo ili
ginu prilikom pokuaja hvatanja od strane policije. Ebistva su akt ocajanja,
nemoci,
frustracija, besa i neprijateljstva./$
Ha razliku od masovnog ubistva, ser$)s&o !0$st#o predstavlja vii
manifestacioni
nivo nasilnog kriminaliteta, koji se ispoljava kroz ekstremno strane
radnje izvrene prema nedunim rtvama. Hlocini su najcece u vezi sa ili
predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog
ubistva,
nakon cega je rtva unakaena. -ako su serijske ubice relativno retke u
poredenju
sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopte, drutvo ima
negativniji
stav prema serijskom ubici, ono se zgraava nad njegovim delima i nalazi se
u
sasvim opravdanom strahu./,
E okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija.
"lasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminolokim i
viktimolokim
%Gusch ^ ;avanaugh, )/<7 2ietz, )/<7 .ressLell ^ @ollin, ))47 @olmes ^
@olmes, ))47 "elleher, ))=7 9evin ^ *o>, ))<7 Rappaport, )//7
RoLlands,
))B&. Fecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih
slucajeva ili
na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku. ;esto ove
klasifikacije
istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvrilaca ubistava.
Statisticki podaci i dosadanja istraivanja pokazuju da je najveci broj ubica
mukog pola. "ajzer %"aiser, .., )/B& zakljucuje da je ubistvo delikt
mukaraca
jer je oko )BZ ubica mukog pola./4 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog
oblika
krvnih delikata po polu navedeni su u kriminolokom istraivanju ubistava na
teritoriji nekadanje S*R :ugoslavije u periodu )<BR)<4./0 +rema ovom
istraivanju
u istraivanom vremenskom periodu mukarci su izvrili /=,,Z ubistava,
a ene preostali broj. 5ajmanje ena ubica bilo je u Sloveniji, Fojvodini, na
"osovu i u 'akedoniji. Osim toga, najvie ubistava izvreno je sa direktnim
umiljajem
( ),Z7 u saucesnitvu je izvreno manje ubistava ( 0,0Z, a bez
saucesnitva
/4,0Z 7 najceci motivi izvrenja ubistava bili su: netrpeljivost, osveta, sukob
oko stvari ili imovine, obest, ljubomora, nesloga u braku, nesloga u porodici,
uvrede i poniavanja7 najvie ubistava na celoj teritoriji izvreno je noem,
vatrenim orujem, tupim predmetom i sekirom, a u ;rnoj .ori vatrenim
orujem7
najvie ubistava iz osvete i krvne osvete izvreno je na seoskim podrucjima
zbog
spora medu zemljoradnicima7 najveci broj ubistava zbog poremecenih
bracnih i
porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvren je u stanovima.
-straivanje ubistava u 'akedoniji/< %period )=,()/,& pokazalo je da je i
na ovom podrucju izrazitije ucece izvrilaca ubistva oba pola sa seoskog
podrucja
%mukarci <<,0Z, ene =,4Z&7 izvrioci uzrasta od /($0 godina pojavljuju se
u
podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju7 izvrioci od $<(40
godina
javljaju se u neto vecem obimu u gradovima, dok je starosna kategorija od
40
godina pa nadalje karakteristicna za selo. E pogledu sredstava izvrenja,
ubice
mukog pola najvie su koristili pitolj i no, dok su ene izvravale ubistvo
BB
najcece davljenjem i guenjem rukama. 5eposredno mesto izvrenja ubistva
razlikuje
se u gradskoj i seoskoj sredini ( u gradovima se ubistva najcece vre na
ulici, u parkovima i na drugim javnim mestima, dok se na selu ona vre
najcece u
kucama, polju i umi. - u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se
vre
ubistva u ugostiteljskim objektima.
-straivanjem ubistava koja vre ene/= utvrdeno je da ene izvravaju sve
vrste ubistava kao mukarci i ubistvo deteta pri porodaju. +rema dosadanjoj
sudskoj
praksi, jedan od cecih nacina izvrenja ubistava od strane ena P ubistvo
mua na spavanju, smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i
podmukao nacin. +ostoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav
nacin
izvrenja ubistva, koje je usledilo posle duevremenog maltetiranja i
nasilnickog
ponaanja mua u braku, nije izraz podmuklosti ene, vec je pre posledica
njene
fizicke nemoci, prestraenosti i odsustva svake drutvene pomoci u traenju
izlaza
iz, za nju, bezizlazne situacije.// "ao sredstvo izvrenja ubistva ene najcece
koriste
sekiru i no, a u prolosti je koricen i otrov. E pogledu geografske
rasprostranjenosti
ubistava koja vre ene, slicna je situacija kao i sa ubistvima izvrenim
od strane mukaraca ( to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu
kako po
mestu izvrenja dela tako i po boravitu izvrilaca. Hatvoren prostor %soba,
kuhinja& u vecini slucajeva je mesto izvrenja pojedinacnih ubistava, to je
uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti ene uglavnom vezane za ovaj prostor.
Starosna struktura ena koje su izvrile krivicno delo ubistva razlikuje se
zavisno
od uzorka koji je bio predmet istraivanja. +rema istraivanju kriminaliteta
ena u
Srbiji %)<B()<,& od /0 ena ubica najvie je onih od ,B(,0 godina, prema
drugom
istraivanju %)/,.& najzastupljenije su ene uzrasta od $<(,B godina, dok je
prema trecem istraivanju %))$.& najvie ena ubica u vreme izvrenja dela
imalo
4<(0$ godine. Fecina ena ubica je udata ili razvedena, sa niim
obrazovanjem i
nezaposlena.
1.1.. 0elesne povrede
!elesne povrede se sastoje u naruavanju telesnog integriteta ili zdravlja
coveka. One mogu da se manifestuju kao teke %cl.$ "H RS& i lake telesne
povrede %cl.$$ "H RS&, zavisno od teine naruenog telesnog integriteta ili
zdravlja. "H RS %cl.$& razlicite oblike tekih telesnih povreda:
( obicna teka telesna povreda %kada ucinilac krivicnog dela drugog teko
telesno povredi ili mu zdravlje teko narui&,
( osobito teka telesna povreda %kada ucinilac drugog teko telesno povredi
ili mu zdravlje tako teko narui da je usled toga doveden u opasnost ivot
povredenog ili je uniten ili trajno i u znatnoj meri otecen ili oslabljen neki
vaan
deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za
rad
povredenog ili trajno i teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost&,
( teka telesna povreda kvalifikovana smrcu,
( teka telesna povreda ucinjena iz nehata i
( teka telesna povreda na mah.
B
!eka telesna povreda moe biti nanesena sa umiljajem prilikom izvrenja
krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu ( razbojnicke krade
%cl.$B0
st., "H RS& i razbojnitva %cl.$B< st., "H RS&.
"ao kod ubistava, tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju
mukarci kao izvrioci. +rema tvrdenju "ajzera %"aiser,)),& samo $Z
izvrilaca
telesnih povreda su ene. Oene cece telesno povreduju posle duevremenog
i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa rtvom. 'edu izvriocima
telesnih
povreda znatno je veci broj punoletnih izvrilaca nego maloletnika.
5acini i sredstava izvrenja telesnih povreda su razliciti, ali se uglavnom
ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. +rema jednom
istraivanju/),
mukarci cece nanose telesne povrede putem uboda nego to to cine ene,
dok
ene cece nanose povrede gadanjem raznim predmetima. +rema
rezultatima ovog
istraivanja, sredstva izvrenja lakih i tekih telesnih povreda jo vie su
odredena
polom nego to je to slucaj sa nacinom izvrenja. !u na najneposredniji nacin
dolaze do izraaja specificne bioloke karakteristike i obeleja socijalnog
poloaja
ene, prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na mukarce i
vezanost za
domacinstvo i kucne poslove. Ha razliku od ena, koje retko upotrebljavaju
fizicku
silu za nanoenje teke telesne povrede, kod mukaraca je upotreba fizicke
sile
najceca. "od lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu
mukaraca i
ena u pogledu upotrebe fizicke sile. !o se objanjava okolnocu da su
preteno
ene rtve lakih telesnih povreda koje vre ene, pa je samim tim za
savladivanje
otpora druge ene u proseku dovoljna i fizicka sila, dok se pri nanoenju
telesnih
povreda mukarcu moraju da koriste i druga sredstva.
1.1.$. Ra&1ojnicka krada i ra&1ojnitvo
Razbojnicka krada i razbojnitvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu,
vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvrenja ovih krivicnih dela
upotrebljava
sila ili pretnja prema nekom licu, a u teim slucajevima umiljajno se nanosi
teka telesna povreda. "rivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela
razbojnicke krade %cl.$B0&. +rvi oblik postoji kada je neko lice zateceno
prilikom
izvrenja krivicnog dela krade, pa u nameri da zadri ukradenu stvar upotrebi
silu
ili pretnju da ce neposredno napasti na ivot ili telo. Ha postojanje drugog
oblika
ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od
milion i petsto hiljada dinara, dok kod je kod treceg oblika sa umiljajem
nanesena
teka telesna povreda ili je u izvrenju dela ucestvovalo vie izvrilaca.
"rivicno delo razbojnitva %cl.$B<& se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke
krade po tome to je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude
pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili
drugome. 2rugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost
oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, a treci ako je
dolo
do nanoenja teke telesne povrede sa umiljajem ili je delo izvrilo vie lica.
Ekoliko je prilikom izvrenja razbojnicke krade ili razbojnitva neko lice lieno
ivota postoji krivicno delo tekog ubistva %cl. 4 tac. 4 "H RS&.
Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih
godina dolo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. Razbojnitvo i
razB$
bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcece vre mukarci, dok
je
udeo ena znatno manji %"aiser, )),&. 5ajzastupljenija kategorija izvrilaca
od
/($4 godine i veliki je udeo prethodno kanjavanih lica %recidivista&.
.$. 5asilje u porodici
:edan od posebno drutveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodi"i
%porodicno nasilje, nasilje u porodicnoj zajednici, kucno nasilje, 2omestic
Fiolence&. 5asilje u porodici se definie kao primena fizicke i psihicke sile
prema
clanovima porodice uz ugroavanje i povredivanje domena sigurnosti i
odnosa
poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice, bez obzira
da li
je u vaecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvrilac
nasilja prijavljen organima gonjenja.
5asilje u porodici je univerzalna pojava, koja proima sva drutva, sve
kulture i sve regione sveta.)B Ono spada u red najteih oblika nasilja jer se
njegovim
ispoljavanjem kre osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice, kao to
je pravo na ivot, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fizicki, psihicki i
seksualni integritet i dr. +osebna drutvena opasnost nasilja u porodici
proizilazi iz
cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema
istoj
rtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom, duem
vremenskom
periodu. Hato se moe reci da ova patoloka pojava, izaziva nesagledive
posledice i na individualnom i na drutvenom planu.
Ova globalna patoloka pojava, izaziva nesagledive posledice i na
individualnom
i na drutvenom planu. +ovecanje kriminaliteta u drutvu, maloletnicka
delinkvencija, nasilno ponaanje ljudi u svakodnevnim ivotnim odnosima,
enormno visoki ekonomski trokovi koje drutvo placa za saniranje posledica
nasilja u porodici,) samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva.
Hbog svojih karakteristika, nasilje prema clanovima porodice ozbiljno
ugroava
samu instituciju porodice,)$ kao osnovne celije drutva.),
'edu medunarodnim dokumentima, kojima su utvrdeni standardi ponaanja
drava potpisnica u oblasti nasilja u porodici, kao posebno znacajni, izdvajaju
se dokumenti E5 i Saveta 3vrope:)4 Konven"ija %. o elimina"iji svih o1lika
diskrimina"ije 2ena od )=). god.,)0 9eklara"ija o elimina"iji nasilja prema
2enama od )),. god.,)< Pekinka deklara"ija i Platforma &a ak"iju od ))0.
god.,)= 9eklara"ija o politi"i suprotstavljanja nasilju prema 2enama u
demokratskoj
5vropi od )),. god., 9eklara"ija o politi"i suprotstavljanja nasilju
prema 2enama u demokratskoj 5vropi)/ od )),. god. i +reporuka Saveta
3vrope
0/$, .asilje nad 2enama u porodi"i od $BB$. god.)) +olazite svih ovih
medunarodnih akata je da Jnasilje nad enama predstavlja manifestaciju
istorijski
nejednakih odnosa drutvene moci izmedu mukaraca i ena, koji su doveli
do
dominacije i diskriminacije nad enama od strane mukaraca i sprecavanja
potpunog
napretka ena.CBB
+otpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata drave imaju
moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane krenje ljudskih prava ena
koja
se deavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i
zatite.B
B,
E medunarodnim dokumentima se, pored ostalog, trai da drave prilikom
definisanja
nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna
o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja7 da se
prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati irok krug zaticenih lica
%osobe
koje su u braku, vanbracnoj zajednici, emocionalnoj vezi ili bivi bracni
drugovi i
sl.&7 da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja %fizicko, seksualno i psihicko
nasilje&, kao i kontrolne taktike7 da se jasno odredi ta se podrazumeva pod
ekonomskim nasiljem7 da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u
porodici
kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zatite.B$
5asilje u porodici moe se javiti u vie oblika: %as$')e ! 0ra&!, %as$')e
pre"a c'a%o#$"a a)ed%$c&o( do"ac$%st#a, A%a)cece star$"
oso0a"aB, %as$')e
pre"a de/$1 Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugroavanje
domena sigurnosti i odnosa poverenja, a manifestuje moc i kontrolu nad
rtvom.
-spoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile, najcece je dugotrajno i
pogada
veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje,
privrenost, iskrenost, emotivna povezanost.
+osledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i
privrenosti, dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja rtve.
+osebno
je znacajna drutvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje, one u
iroj socijalnoj sredini dobro funkcioniu i postojanje nasilja se ne primecuje.
Sukob izmedu drutvenog interesa da se tite osnovne vrednosti %ivot i
zdravlje,
fizicki integritet, cast itd.& i prava na zatitu privatnog i intimnog porodicnog
ivota, cesto ne omogucava svestrano fenomenoloko i etioloko izucavanje
ove
pojave i preventivno delovanje.
5asilje je veoma raireno u svim regionima sveta i njegove najcece rtve
su ene,B, deca i stare i nemocne osobe. -majuci u vidu ucestalost nasilja u
porodici, u literaturi se navodi da je porodica, ako se izuzmu policija i vojska,
najnasilnija grupa u drutvu i da osoba ima vie ansi da bude ubijena i
povredena
u porodici, nego u bilo kojoj drugoj drutvenoj sredini.B4
-pak, sve do kraja ezdesetih godina $B. veka, nasilje u porodici nije
sagledavano kao drutveno negativno ponaanje. 2ominiralo je shvatanje da
je
Jdom covekova tvrdavaC, da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da
konflikte, ukoliko se ne radi o nanoenju teih povreda ili o lienju ivota,
treba da
ree sami clanovi porodice. 2o preokreta u odnosu drutva prema nasilju u
porodici dolo je tek sedamdesetih godina $B. veka.B0 Hahvaljujuci zalaganju
aktivistkinja enskog pokreta i druguh pokreta za prava rtava nasilja u
porodici i
lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zatite, polako je sazrevalo
shvatanje
da je nasilje u porodici kriminalitet, da drutvena opasnost ovog oblika
kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vri Ju okviru porodiceJ i da
nasilje
u porodici nije privatna stvar clanova porodice.
!okom sedamdesetih godina u SD2, 3ngleskoj i drugim zemljama Hapadne
3vrope otvorena su prva sklonita za rtve porodicnog nasilja, pretucene
ene i
decu. !ime je po prvi put pruena drutvena podrka enama koje su traile
utocite. -zlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o
rasprostranjenosti
porodicnog nasilja, kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu,
aktiB4
vistkinje pokreta za pomoc pretucenim enama osporile su tradicionalno
videnje
ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti
psihijatrima
i bracnim savetovalitima. 5jihov zahtev za organizovanom drutvenom
akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja.
!ako je pocelo lobiranje zakonodavca, angaovanje medija i senzibilisanje
javnosti
u SD2 i zapadnoevropskim zemljama.
+rvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu
sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SD2 )==. Hakon, kojim su data
ovlacenja
policiji da privede i zadri nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je
pocinio neko od nasilnih dela u porodici, usvojen je )=/. godine u 'inesoti.
:edan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj dravi )=). godine.
+osle toga je vie puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih
modela
pravne zatite od nasilja u porodici. !akode je donet sveobuhvatan +rogram
za
intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u
lokalnim zajednicama.B< E Felikoj Gritaniji je pocetkom osamdesetih godina
$B.
veka gradanskopravna zatita od porodicnog nasilja dobila formu zakona.
Ebrzo
zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u
situacijama
svade ili tuce medu clanovima porodice. 2anas je u "anadi krivicno delo
upotreba
fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. "rivicni
zakoni
+ensilvanije, Drkanzasa, "alifornije u Dmerici i krivicni zakoni Avajcarske,
Apanije, +ortugalije, +oljske sadre krivicna dela kojima se inkriminie
psihicko i
fizicko nasilje u braku i porodici. Dustrija je ))=. donela Hakon o nasilju u
porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u
porodici moe da udalji nasilnika iz stana. 5asilnik posle toga ne sme deset
dana
da se pribliava jer je oznacen kao opasan za porodicu. 5a zakonodavnom
planu
zatita rtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz
gradanskopravne
mehanizma i krivicnopravnu regulativu.
Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom drutvu,
primenjuje se multivarijantni model, cija primena omogucava da se uzme u
obzir
delovanje niza faktora, odredenih predispozicija, povoda i neposrednih uzroka
za
vrenje nasilja. Saglasno tome, ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici
uticu
socio(ekonomski, drutveni, kulturoloki, psiholoki i drugi faktori, pri cemu u
postratnim drutvima i drutvima pod stresom, poput Srbije, tranzicija i rat
predstavljaju
dodatne veoma snane generatore nasilja u porodici.B=
Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije
iskljucivo licni problem i individualna patologija, vec drutveni problem i
socijalna
patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi drutva.B/ i da
partnersko nasilje, kao najceci vid nasilja u porodici, ima duboke korene u
patrijarhalnoj strukturi drutva i u tradicionalnom rodnom identitetu, koji
podrazumeva
podredenost ene mukarcu.B) +odaci o tome da su ene dominantne
rtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici
omogucen
rodnom diskriminacijom i nedostatkom drutvene odgovornosti za nasilje nad
onima koji nemaju moc, niti sposobnost da mu se odupru.B Hbog toga se
nasilje u
porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti, a argumenti
kojima se trai njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu
zatite
ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije ena. E razvijenim
demoB0
kratskim dravama nasilje mukaraca prema enama sagledava se kao
ozbiljan
drutveno(politicki problem, pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa
strukturalnim
nasiljem i diskriminacijom ena u drutvu kojim jo uvek vladaju mukarci.
!acni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici jo uvek ne postoje, ali
raspoloiva saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri
rasprostranjeno
i u naoj zemlji, da ima sve ozbiljnije posledice, kao i da su njegove rtve
daleko
cece ene i deca nego odrasli mukarci. O tome govore, kako podaci o broju
poziva
za pomoc, koji se upucuju organizacijama za podrku rtvama domaceg
nasilja, tako
i rezultati istraivanja. SOS slubama i savetovalitima za ene i decu rtve
nasilja,
koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji, godinje se javi preko
hiljadu
ena i dece rtava nasilja. +rema rezultatima istraivanja o porodicnom
nasilju u
Srbiji, koje je obavljeno na uzorku od =BB anketiranih ena starijih od /
godina u
sedam gradova %Geograd, Subotica, 5ovi Sad, 5i, Eice, Frnjacka Ganja i
Hajecar&,
skoro svaka druga ispitana ena %4<,Z& doivljava neki oblik psihickog
nasilja u
porodici, svaka treca ena %,B,<Z& doivi fizicki napad od nekog clana
porodice, dok
se svakoj cetvrtoj %$<,,Z& preti nasiljem.
+oslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se
zavravaju smrtnim ishodom. Ortve ubistava su najcece ene koje su
prethodno
trpele nasilnicko ponaanje svojih mueva ili drugih mukih srodnika i koje
nisu
dobile odgovarajucu zatitu od policije, centara za socijalni rad i drugih
dravnih
organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. Oene su posebno ugroene
onda
kada odluce da napuste svoje nasilne mueve. 5eke od njih, koje niz godina
trpe nasilje
u braku zbog straha od ubistva prilikom naputanja nasilnika, odlucuju se da
prekinu nasilje ubistvom nasilnika.
Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zatitu ena od zlostavljanja
izgradnja celovitog sistema pravne zatite sa savremenim i efikasnim
mehanizmima za
njegovo suzbijanje, a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i
savremenim
pravnim i drutvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. ;ilj
izgradivanja
ovakvog celovitog sistema nije samo kanjavanje nasilnika, vec
obezbedivanje
efikasne zatite rtava i sprecavanje izvrenja najteih oblika krvnih delikata.
Eprkos tome to je tokom p1slednjih godina drutvene krize u Srbiji nasilje
u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku,$ cemu su posebno
doprineli
viegodinja ekonomska kriza, opte osiromaenje stanovnitva, enormno
povecanje
broja nezaposlenih osoba, dolazak velikog broja izbeglica i dr., sve do $BB$.
godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje
nasilja u porodici., 2o tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po
odredbama
krivicnog zakona o lakoj ili tekoj telesnoj povredi %kada je postojalo fizicko
nasilje&, uvredi ili kleveti %kada je postojalo psihicko nasilje&, dok u slucaju
seksualnog nasilja ena u braku uopte nije bila zaticena jer nije postojalo
krivicno
delo silovanja u braku. -nkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno
zasluga
viegodinjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja enskih grupa i
nevladinih udruenja u Srbiji, da se putem krivicnog zakona zatiti jedno od
osnovnih ljudskih prava ( prava na zatitu od nasilja u porodici.
5astojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim
pravnim
standardima i dugogodinje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje enskih
B<
nevladinih organizacija, kao i 'odel pravne zatite od nasilja u porodici, koji
je
))/. godine izradila Radna grupa Fiktimolokog drutva Srbije, u Srbiji je
otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv
nasilja u
porodici. -zgradnja zakonskih instrumenata za zatitu od nasilja u porodici
predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze drave da zatiti pravo na
ivot,
slobodu i licnu sigurnost svojih gradana, da spreci nasilje, bez obzira gde se
ono
dogada, te da osobama koje su preivele nasilje prui sveobuhvatnu pravnu
zatitu,
socijalnu pomoc i podrku radi izlaska iz situacije nasilja i ublaavanja tetnih
posledica koje je ono izazvalo. Osim toga, stvaranje odgovarajucih
mehanizama
zatite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza
drave na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja4,
koje
ene dri u podredenom poloaju u odnosu na mukarce i ozbiljno umanjuje
njihovu mogucnost da ravnopravno sa mukarcima uivaju ljudska prava i
slobode.0
+rvi korak u izgradnji krivicnopravnog, represivnog sistema zatite rtava
nasilja u porodici ucinjen je donoenjem Hakona o izmenama i dopunama
"rivicnog zakona Republike Srbije<. Stupanjem na snagu ovog zakona,
nasilje u
porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo %cl. /a&, sa razlicitim
oblicima
ispoljavanja. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zatitu
od nasilja u porodici predstavlja donoenje +orodicnog zakona Republike
Srbije=, koji je poceo da se primenjuje . jula $BB0. godine. Ovim zakonom,
zaokruen
je sistem zatite od nasilja u porodici tako to je zakonodavac izricito
zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zatitu od
nasilja u porodici %cl. B. +H RS&, regulisao preventivne, porodicnopravne
mere
zatite i uslove pod kojima se one odreduju %cl. )= ( $BB. +H& i predvideo i
uredio
poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi
zatite
od nasilja u porodici %cl. $/,($/). +H&.
+rema vaecem "rivicno zakoniku Republike Srbije/ krivicno delo nasilje u
porodici predvideno je u cl. )4, u okviru .lave devetnaeste P J"rivicna dela
protiv
braka i porodiceC. +redvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici:
1 radnja pr#o( o0'$&a krivicnog dela sastoji u ugroavanju spokojstva,
telesnog integriteta ili duevnog stanja clana svoje porodice,
kao i u drskom ili bezobzirnom ponaanju sa istim ciljem %cl.
)4. st. . "H RS&. +osledica takve radnje je stvaranje opasnosti da
ce biti ugroeno spokojstvo, telesni ili duevni integritet clana svoje
porodice. Ovom odredbom prua se zatita clanu porodice 1 rtvi
psihickog nasilja iRili fizickog nasilja koje moe, ali ne mora, da
ima za posledicu i laku telesnu povredu. Ha ovaj oblik je
predvideno kanjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne
godine, dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i
kazna zatvora do tri godine7
1 dr!($ o0'$& krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri
izvrenju dela iz cl. )4. st. . "H koriceno oruje, opasno orude
B=
ili sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui
%cl. )4. st. $. "H&. +osledica radnje izvrenja u ovom slucaju je
takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duevno stanje
clana porodice, ali moe da bude nanoenje lake telesne povrede,
koja dobija kvalifikaciju Kopasne lake telesne povredeC jer je
prilikom izvrenja dela koriceno oruje ili orude ili drugo sredstvo
podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui. Ha ovaj
oblik predvideno je kanjavanje zatvorom od tri meseca do tri
godine7
1 trec$ o0'$& krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada
je izvreno nasilje prouzrokovalo teku telesnu povredu ili trajno i
teko naruavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvreno prema
maloletniku %cl. )4. st. ,. "H&. +redvideno je kanjavanje izvrioca
zatvorom od jedne do osam godina7
1 cet#rt$, najtei oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je
nasilje dovelo do smrti clana porodice %cl. )4. st. 4 "H&. Ha razliku
od krivicnog dela teko ubistvo iz cl. 4. st. . tac. /. "H, tea posledica
je obuhvacena nehatom izvrioca kao oblikom vinosti.
Razlika je i u kanjavanju ( za izvrenje krivicnog dela iz cl. 4.
tac. /. "H predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili
trideset do cetrdeset godina, dok je za krivicno delo nasilja u
porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do
dvanaest godina7
1 pet$ o0'$& krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvrilac
nasilja kome je sud izrekao meru zatite od nasilja u porodici
prekri ovu meru %cl. )4. st. 0. "H&.
'ere zatite od nasilja u porodici predvidene su +orodicnim zakonom i
njihova sutina ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani odravanja
licnih odnosa izvrioca nasilja sa rtvom nasilja, to ukljucuje i ogranicavanje
izvesnih prava i sloboda izvrioca nasilja.) Odredbama cl. )/. st. $.
+orodicnog
zakona predvideno je pet posebnih mera zatite: izdavanje naloga za iseljenje
iz
porodicnog stana ili kuce, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa
nepokretnosti7
izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu, bez obzira na
pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti7 zabrana pribliavanja clanu
porodice
na odredenoj udaljenosti7 zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili
mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice.
+rema
cl. )4. tac. 0 "H RS, lice koje prekri bilo koju meru zatite od nasilja u
porodici,
kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do est meseci.
1..1. .asilje u 1raku
Pojam. +od nasiljem u braku %spouse abuse& se uglavnom podrazumeva
fizicko i seksualno zlostavljanje koje vri mu nad enom, nezavisno od toga
da li
je ono prijavljeno, odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog, odnosno
prekrajnog
gonjenja i presudenja. !akode, pod nasiljem u braku uobicajeno se
B/
podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja, nezavisno od
toga da
li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. 'edutim, iskustva
proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim enama pokazala su da ovaj
pristup,
iako olakava istraivacki postupak, ne odgovara najbolje onome to se
deava u
stvarnosti. Frlo je teko povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije,
politicke
dominacije, psiholoke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara
pogodno tlo za drugi. Hato oni koji nastoje da prue prakticnu podrku i
pomoc
pretucenim enama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije
praceno
fizickim i seksualnim nasiljem. 5aime, oni znaju iz iskustva da ene koje
trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pruanje otpora i tako
KpogodneC
rtve teih oblika zlostavljanja.$B Slicno stanovite prihvaceno je i u
2eklaraciji
E5 o eliminaciji nasilja nad enama$ koja pod nasiljem nad enama
podrazumeva
Ksvaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira, ili je podoban
da rezultira u fizickoj, seksualnoj ili psiholokoj povredi ili patnji ene,
ukljucujuci pretnje takvim radnjama, prinudu ili arbitrerno lienje slobode bez
obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom ivotu.C
Rasprostranjenost i karakteristike +ostojece teorije o nasilju u braku
uglavnom
su posvecene objanjavanju uzroka zlostavljanja ene a njihov nastanak
vezan je za
skoranje identifikovanje ovog oblika nasilja kao drutvenog problema.
Svodenje teorijskog
pristupa nasilju medu suprunicima na objanjenje nasilja nad enom
proisteklo je iz okolnosti %koju su potvrdila dosadanja istraivanja& da su
rtve nasilja
u braku najcece ene. -ako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti
ovog oblika
nasilja teko doci zbog izuzetno visoke tamne brojke, uvid u
rasprostranjenost ovog
oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i
anketa o
viktimizaciji. E toku ))., na primer, u SD2 je prijavljeno policiji vie od
$BBB
telesnih povreda, silovanja i ubistva u kuci. E proseku, ene su svake godine
rtve
preko 0=$.BBB slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su mukarci to u
svega
4)BBB slucajeva.$$ G;S iz ))$. godine procenjuje da se u Felikoj Gritaniji
deava
najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godinje i da se u /BZ tih
slucajeva
radi o enama rtvama.$,
-ako nema preciznijih evidencija niti opsenijih istraivanja, raspoloiva
saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u naoj zemlji
kao i na
daleko vecu ugronost ena nego mukaraca. -straivanje koje je sprovedeno
od strane
istraivacica -nstituta za kriminoloka i socioloka istraivanja u Geogradu u
toku
)),. g. i kojim su bile obuhvacene )$ ene, na primer, dolo je do sledecih
rezultata:
vie od polovine ena %$ ili 0/.,Z& izjavilo je da su bile rtve neke vrste
nasilja
u braku. )4 ili 4)Z ena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano %teko
vredanje,
namerno cinjenje necega to teko povreduje, pretnje batinama i ubistvom& u
braku
dok je njih ,< ili /.=Z odgovorilo da je fizicki maltretirano. !akode, /.=Z
ena iz
uzorka odgovorilo je da su ih silovali muevi. *izicko zlostavljanje je obicno
praceno
drugim oblicima nasilja. Oene koje su muevi tukli istovremeno su bile rtve
psihickog nasilja %,/.)Z&, seksualnog nasilja %$0Z& ili i jednog i drugog
%0$./Z&.$4
+ored toga to ukazuju na daleko vecu ugroenost ena nego mukaraca
ovim oblikom nasilja, rezultati vecine dosadanjih istraivanja ukazali su i na
njegove osnovne karakteristike. Svim do sada sprovedenim istraivanjima
nasilja
B)
u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja
medu
roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. -stice se
da
nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu
roditeljima
P najcece nasilja oca nad majkom %6alker, )=)7 2obash i 2obash, )=)7
*agan
i dr., )/7 Rosenbaum i OX9earI, )/7 +ageloL, )/&. 5eto rede,
utvrdena je i
povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu
bracnim
partnerima %Steinmetz, )==7 Straus, .elles, Steinmetz, )/&.$0
Slika nasilnika koja je dobijena istraivanjima vrenim u svetu %intervjuom
sa njime ili sa njegovom rtvom& izgleda ovako: ima nizak stepen
samopotovanja,
socijalno je izolovan, tradicionalista je, ima probleme sa zapoljavanjem,
zavistan
je od alkohola, autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom
domu.
E literaturi nastaloj na bazi istraivanja nasilju u braku se istice da mukarci
koji
zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati
dva
tipa mukaraca(nasilnika: . mukarci koji su skloni nasilnickom ponaanju
uopte
kako u porodici tako i van nje, koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa
zakonom7 $. mukarci koji su skloni nasilnickom ponaanju samo prema
svojoj
partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima.
-straivanjem vrenim u Akotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih
slucajeva
zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka, odnosno vanbracne zajednice
%40Z& ili posle rodenja prvog deteta %<Z&. !akode, dolo se do
zabrinjavajuceg
podatka da je <BZ ena bilo tuceno u toku trudnoce to je rezultiralo
opasnocu od gubitka bebe u $$Z slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u
,Z slucajeva.
$< :edno americko istraivanje sprovedeno na uzorku od 0B ene pokazalo
je da su ene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cece imale povrede
stomaka
nego ene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja$=. -straivanja u "anadi
i
3ngleskoj takode su pokazala da je veliki broj ena zlostavljan u toku
trudnoce,
odnosno da je cak kod 4BZ, odnosno u )BZ prema engleskom istraivanju
nasilje
postalo drasticnije u toku trudnoce.$/
Fec pomenutim istraivanjem vrenim u Akotskoj utvrdeno je da je )<Z
parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u $/Z slucajeva
bilo
prisutno i ozbiljno nasilje roditelja %preteno oceva& nad decom.
Oene su posebno ugroene onda kada odluce da napuste svoje nasilne
mueve. "ao to se moe videti iz velikog broja slucajeva ubistava ena irom
sveta, ukljucujuci i nau zemlju, ene koje su uporne u borbi za slobodu cesto
postaju rtve ubistva od strane nasilnika. Ovaj obrazac nasilja je toliko
rasprostranjen
da je profesor '. R. 'ahoneI uvela poseban termin Knapad prilikom
odvajanjaC
%Kseparation assaultC& da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje
nasilnik preduzima kada ena pokuava da ga napusti. 5aime, pretucena
ena za
koju se obicno vezuje pitanje zato nije napustila nasilnika ako joj se ne
dopada da
bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje, je najcece ena uhvacena u
zamku
straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. Eostalom, dobro je poznato
iz
slucajeva koji se prijavljuju S.O.S. telefonima za ene i decu rtve nasilja da
nasilnik retko eli da se brak okonca. On je zavistan od veze sa rtvom jer u
toj
vezi on ostvaruje svoju moc.
B
0eorijska o1janjenja Cteorije o nasilju o 1rakuD 'edu teorijskim objanjenjima
nasilja nad enama u braku razlikuju se dve grupe objanjenja. +rvu grupu
cine ona objanjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu
pojavu i,
u skladu sa time, objanjavaju je pojedinacnim uzrocima. E okviru ove grupe
najznacajnije
su psiholoke, medicinske %psihijatriske& i sociopsiholoke teorije. 2ruga
grupa obuhvata objanjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa
ukupnim
odnosom drutva prema enama pa tako i u traenju njegovih uzroka polaze
od
drutvene strukture, odnosno globalnog drutva. !o su uglavom socioloka,
ekonomska
i feministicka objanjenja nasilja u braku.
+siholoke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju
mukarca ili ene kao glavni uzrok nasilja prema enama u braku. -ma
miljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa, nerazvijenog egoa i
frustracija u detinjstvu. +o nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama,
odnosno mentalno bolesnim, neuroticnim ili poremecenim licnostima
%'organ,
)/$7 +izzeI, )=4, *aulk, )=4, .aIford, )=0&.$) !ako je .ejford %.aIford&
na
osnovu informacija dobijenih od BB ena koje su boravile u sklonitu za
pretucene ene zakljucio da su mukarci koji zlostavljaju svoje partnerke
patoloki
ljubomorni, loe odgajani, razmaeni i nesposobni da se brinu o sebi. On je,
takode, uocio da vanu ulogu u nasilju mua prema eni imaju alkohol i
problemi
sa kockom. Slicno tome, Roj %RoI& je opisao nasilne mueve kao licnosti koje
pate
od niskog nivoa samopotovanja, nesigurnosti, velikog bracnog
nezadovoljstva,
stresa i slabe komunikativnosti. 'oor istice da mukarci koji su nasilni prema
svojim enama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok
@arris i
Gologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu mukosti utice na nasilno
ponaanje mueva koji na taj nacin tee dokazivanju sebe kao Kpravih
mukaracaC.
+ored psiholokih objanjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u
individualnoj
patologiji mukarca, znatan deo objanjenja ove vrste polazi od patologije
ene(rtve koji se ogleda u njenom odstupanju od Knormalnog enskog
ponaanjaC,
u njenoj agresivnosti ili u enskom mazohizmu koji proistice iz dubokih
unutranjih konflikata koji postoje kod svih ena. Ezimajuci za osnovu
rezultate
sopstvenog istraivanja, .aIford,B je okarakterisao rtve takvim stereotipima
koji
ukazuju ne samo na doprinos rtve vec na njeno ponaanje kao glavni uzrok
nasilja. !akvo okrivljavanje rtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i
ima
za cilj zamagljivanje pravih problema, odnosno uzroka.
:edno od najpopularnijih objanjenja sa psihopatoloke tacke gledita jeste
objanjenje nasilja u braku mazohizmom ene. Smatra se, naime, od strane
nekih
psihologa, da je enino nenaputanje mua nasilnika dokaz njene elje da
bude
zlostavljana i njenog uivanja u tome. 5eke ene, po njima, prosto ne osecaju
da
su zasluile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene
licnosti
nije potvrdena,. Ovakva shvatanja imaju korene u *rojdovim postavkama o
prirodnoj predodredenosti ena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili
iroko
prihvaceni od strane @elen 2eutsch u njenoj poznatoj knjizi K+sihologija
eneC.,$
Objanjenja nasilja medu suprunicima sa aspekta psihijatrije tesno su
povezana
sa psiholokim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog
nasilja zauzima individualna patologija ene.
E pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima

medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. 5a jednoj strani su oni koji
smatraju
da se alkohol moe smatrati uzrokom nasilja %;oleman, Rosenbaum i
OX9earI,&.
5a drugoj strani su oni koji smatraju da, iako postoji u velikom broju slucajeva
nasilja u braku, uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena %Rod, 'ac
9eod i 'ckenzie&. +o njima, alkohol moe olakati opredeljenje za nasilno
razreavanje
konflikta ili posluiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. 5a strani rtve,
uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena.,,
+siholoke i medicinske %psihijatrijske& teorije su trpele i trpe brojne i
ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supruinskog nasilja trae u patologiji
nasilnika ili u mazohizmu rtve. "riticari, izmedu ostalog, isticu da je nasilje
medu
suprunicima suvie rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne
patologije.
!akode, ima se utisak da se psiholoka i psihijatrijska objanjenja vie bave
individualnom
patologijom rtve nego nasilnika a empirijska istraivanja nisu dala
dokaze o tome da ene koje muevi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. "ako
ispravno
primecuje Folker %6alker&, okrivljavanje ene ili mua nasilnika i etiketiranje
bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje
nasilja u
braku,4 s obzirom na to da zanemaruje drutvene, kulturne i situacione
faktore.
Dko se ba KmoraC pribeci psiholokom objanjenju nasilja u braku onda je
teorija
bespomocnosti, iako takode ogranicena i podlona kritici, bolje reenje.,0
+ristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku
loe materijalno stanje ( niska plata, nezaposlenost ili delimicna zaposlenost,
loi
stambeni uslovi, veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. -ako su
empirijska
istraivanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije, istraivanja tamne
brojke %neotkrivenog kriminaliteta& ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u
brakovima
bogatijih s tim to su ene iz niih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i
da pripadnice srednjih i viih slojeva imaju vece mogucnosti da napuste
nasilnika.
E tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objanjavaju loim
materijalnim stanjem. "ako ispravno primecuje Anajder,,< one nisu u stanju
da
objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromanih kao i
zbog
cega ima nasilja i u brakovima bogatih. 5jihova vrednost je posebno
dovedena u
pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina $B. veka kada su
u
SD2 izali na svetlo dana slucajevi viegodinjeg maltretiranja, cak i ubistava
supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao to je bio, na
primer,
slucaj *edersa %:.*edders&, visokog slubenika u Reganovoj administraciji, koji
je
/ godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorkog pravnika koji je
ubio
svoju cerku(usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu, obrazovanu i uglednu
izdavacicu decjih knjiga.,=
Ha razliku od zagovornika ekonomske teorije, socioloka objanjenja nasilja
u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu
u
razlicitoj meri da uticu na nasilje medu suprunicima. 5eki od tih faktora su,
kako
su isticali "oslof, OXGrien, Straus, .elles i Stenmetz, nezaposlenost, visina
prihoda i obrazovni nivo mua, finansijski problemi, nezadovoljstvo poslom,
vii
obrazovni ili profesionalni status i trudnoca ene. Ovi faktori, po njima, imaju
preteno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori
javljaju naj$
cece frustracija i stres.,/ Ovi autori su posebno skrenuli panju na vanost
drutveno(strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni
mukom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u
pogledu drutvenih uloga. S obzirom na to da drutveni uslovi ne pogoduju
uvek
ostvarivanju ocekivanih drutvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji
stvaraju
pogodno tlo za nasilje. Ono to se dogada na nivou drutva u irem smislu
reflektuje
se i na porodicu. !ako se od mua ocekuje da bude hranilac i KglavaC
porodice, recju, Kgazda u kuciC, a od ene da trai od njega da je izdrava i da
bude Kdobra supruga i majkaC.
'edutim, mukarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i,
istovremeno,
nije u stanju da taj svoj KneuspehC podnese pa cesto izlaz za svoju
frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. +ri tome su ovom
obliku
nasilja posebno podloni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su
siromani
i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za
prevazilaenje frustracije.,) 'edutim, istraivanje koje su )/0. godine
sproveli
@arris i Gologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku
postoje
i u srednjoj klasi. Ha razliku od mukaraca radnicke klase koji svoj nizak
materijalni
i drutveni status kompenziraju vlacu u kuci, mukarci iz okvira srednje
klase tee jednakosti u bracnim odnosima. S obzirom na to da se od njih jo
uvek
ocekuje da budu hranioci porodice, oni nisu u stanju da se angauju u
porodici u
meri u kojoj bi eleli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doivljavaju kao
nepravdu cesto razreavaju nasiljem.4B !akode, kada je tradicionalni odnos
drutvenih uloga polova naruen tako da je mu nieg nivoa obrazovanja i
profesionalnog statusa od ene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje
%OXGrien,
)=4&.4
Opta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski,
kontinuirani
elemenat drutvene interakcije, a ne kao proizvod individualne patologije.
Straus4$, na primer, oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraivanja,
smatra da
uzroke nasilja nad enom u braku treba traiti u samoj strukturi drutva i
njegovog
porodicnog sistema. +ri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u
okviru tog sistema. !o su: porodica kao drutvena grupa sa visokim nivoom
konflikata,
visok nivo nasilja u drutvu, porodicna socijalizacija, odnosno vaspitavanje
dece uz pomoc nasilja, kulturne norme i seksisticka organizacija drutva.
2eca u
ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da, ako je neto
posebno
vano, onda to opravdava upotrebu nasilja. !akode, upotreba nasilja u
kanjavanju
dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim
clanovima porodice. 'edutim, Straus ne smatra da te posredne lekcije
oblikuju
model za kasnije ponaanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju
osnovni
deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge drutvene
odnose i, posebno, na odnose izmedu mua i ene. Ez to, kulturne norme
dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane mua, a seksisticka
organizacija
drutva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvanijih faktora
koji uticu na visok nivo nasilja prema enama u braku. Ha ovo poslednje
postoje
dokazi u rezultatima mnogih istraivanja kao to su istraivanja 2oba i
2oba
%2obash i 2obash )=4. i )==.&, 'artina %)=<&, Atrausa %Straus, )=<. i
)==.& i
,
dr. !akode, ovakvim objanjenjem nasilja u braku Atraus se pribliio
feministickim
teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objanjenjima
kriminaliteta.
2ok su teorije uglavnom nastojale da dodu do, vie ili manje, optih uzroka
nasilja u braku, istraivanja su se preteno bavila utvrdivanjem obima tog
nasilja i
otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku.
Odnos moci u drutvu koji ide uvek u korist mukarca reflektovan je i u
porodici, odnosno braku. 5jegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu
medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca
nasilnog
reavanja konflikata, kao i kulturne norme, odnosno vladajuca ideologija u
pogledu odnosa medu polovima. Ovo poslednje podstice blagonaklono
gledanje na
muko nasilje u braku %to je u nekim drutvima poput naeg savremenog
pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina reavanja konflikata uopte& i
sprecava
efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog drutvenog
sistema. Gavljenje problemima pretucenih ena od strane alternativnih, na
feministickim principima organizovanih, grupa i organizacija postaje tako
nunost,
a menjanje postojece seksisticke organizacije drutva i ideologije koja je
opravdava
jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika
nasilja kojima su ene bile izloene kako kroz istoriju tako i u savremenom
drutvu.
1... .asilje prema de"i
5asilje prema deci %fizicko, psihicko, seksualno& predstavlja najtei vid
ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopte, s obzirom na fizicke i psihicke
osobine rtava, odnos poverenja, emocionalne povezanosti i dunosti cuvanja
i
vaspitanja onih kojima su deca poverena. 5asilje prema deci je Ktamna strana
istorije i kulture covecanstvaC.4, +rimena nasilja prema deci pominje se jo
kod
starih .rka i Rimljana, pa i ranije, to znaci da je ovaj oblik kriminaliteta
postojao
u davnoj prolosti. 'edutim, nasilje prema deci pripadalo je intimnoj
neprikosnovenoj
sferi porodicnog ivota van drutvene intervencije. O obimu, oblicima i
izvriocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. Hbog postojanja
tradicionalne i patrijarhalne porodice, u kojoj je dominirala privatna vlast oca
porodice i shvatanje deteta kao svojine, u razlicitim istorijskim razdobljima
bila je
omogucena ekspoatacija dece, surovo fizicko kanjavanje i zlostavljanje. !ek
u -_
veku pocelo je da se pie, istina vrlo retko, o zlostavljanju dece od strane
ucitelja,
vaspitaca u domovima i poslodavaca, a pocetkom $B. veka otkriva se nasilje
koje
vre roditelji prema deci u okviru porodice. Rezultati empirijskih istraivanja
ukazuju na alarmantan broj dece koja su izloena raznim oblicima
ugroenosti i
povreda fizickog i mentalnog zdravlja, medutim, ovi podaci su samo Jvrh
ledenog
bregaC, broj zlostavljane dece je mnogo veci.44
Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminolokoj pojavi u savremenoj
kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude drutveno sagledano,
da ne
ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne
politike i
drutvene kontrole. 'nogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije, veliki
broj istraivanja %medicinskih, kriminolokih, viktimolokih&, otkrivali su
inte4
resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja.
Obim
ovog oblika kriminaliteta teko je utvrditi zbog toga to se krivicna dela ne
prijavljuju, a i ona koja se prijave teko se dokazuju. !akva situacija je
prouzrokovana
okolnocu da se nasilje prema deci vri u intimnoj porodicnoj
atmosferi, da je drutvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina
nema
hrabrosti da o tome javno progovori. -ako je tacan obim nasilja prema deci i
dalje
uglavnom nepoznat, ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim
uslovima ivota u svim zemljama u svetu viestruko povecan u odnosu na
raniji
period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su
mnogobrojni i
raznovrsni. "ako primecuje "ajzer %"aiser, )/&, pojavni oblici ispoljavanja
nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.40
E savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni
su pojmom zloupotrebe dece %child abuse&. 5ajue shvatanje ovog pojma
vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ekljucivanje klinickih i
psihijatrijskih
aspekata uticalo je na definisanje Ksindroma pretucenog detetaC, koji
oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu
naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. "riminoloko znacenje
ovog pojma odnosi se na fenomenoloke i etioloke karakteristike svih oblika
zloupotrebe dece kojima se naruava njihov telesni i duevni razvoj. Aira
shvatanja
pod pojmom Kzlostavljano deteC podrazumevaju dete ciji je normalan rast i
razvoj
onemogucen i ugroen. +rema ovim objanjenjima, zlostavljanje obuhvata ne
samo brutalno fizicko kanjavanje dece, koje moe dovesti do tekih telesnih
povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba
deteta.4< -ntereseantan teorijsko(metodoloki koncept definisanja
zloupotrebe
polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima
ponaanja %cinjenja i necinjenja& kojima se povreduju ili ugroavaju prava
deteta
na ivot i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i
zanemarivanje dece.4= Hanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta
podrazumeva
zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih,
emocionalnih potreba, kao i naputanje deteta.4/
E pojedinim zemljama u svetu %Avedska, 5orveka, *inska& postoji Hakon o
zabrani telesnog kanjavanja dece. E 2anskoj je jo )$B. donet Hakon o
zabrani
fizickog kanjavanja suprunika, )<=. donet je Hakon o zabrani fizickog
kanjavanja
dece u kolama, a $/.0.))=. danski +arlament je izglasao Hakon o zabrani
telesnog kanjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu.
E krivicnim zakonima nekih drava %@rvatska, Slovenija& predviden je tei
oblik krivicnog dela zlostavljanja i zaputanja maloletnika u slucaju da je zbog
zlostavljanja i zaputanja nastupilo teko otecenje zdravlja maloletnika ili
smrt
%Slovenija& ili se maloletnik odao vrenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom
asocijalnom nacinu ivota. 5a taj nacin je pojam zlostavljanja proiren i na
slucajeve tekog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u
svim
ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko
nasilje.
+rema "ajzeru, kao moguce rtve zlostavljanja u porodici javljaju se:
neeljeno
dete7 dete koje potice iz incestuozne veze7 dete koje podseca majku na oca
0
koga prezire ili mrzi7 dete koje je dolo na svet protivno volji majke Ku
godinamaC7 dete rodeno u vreme velikih ekonomskih tekoca za porodicu7
dete
rodeno uprkos pokuaju abortusa7 dete koje je Kplod silovanjaC7 dete sa
fizickim ili
psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao Klicni teretC7 dete, ciji
roditelji, otac ili majka, izdravaju kaznu u zatvoru7 dete koje je rodeno posle
razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice7 vanbracno dete.
-straivanjima
je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama
ivota, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego
bracno
rodenih. E porodicama sa vie dece, najcece je zlostavljano najstarije dete ili
poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teko mogu da
savladaju
tekoce oko vaspitanja. +rema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je
razlikovati tri grupe zlostavljanja: %& grupa lakeg zlostavljanja sa kracim
trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom7 %$& grupa neto teeg
zlostavljanja kada izvrioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove7
%,&
najtee zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanoenje tekih povreda.
-zvrioci
ovog oblika nasilja u =B(/BZ slucajeva poticu iz socijalno niih slojeva i
radnickih
zanimanja i ive u loim stambenim i higijenskim uslovima.4)
+ored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. +sihicko
zlostavljanje moe da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik
zlostavljanja.
5ajceci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum,
ubijanje drage ivotinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke,
vezivanje za nametaj, preivljavanje tekih porodicnih situacija kao to su
razdvajanje
roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke,
zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i
ispoljavanje
ravnodunosti i nedostatka ljubavi prema detetu. !akode postoje izvesni
nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju
kao
zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru
gde
odrasli neprestano pue7 upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u
bioskop da
ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.0B
-straivanjem krivicnih dela zlostavljanja i zaputanja maloletnika u praksi
Optinskog suda u Hagrebu, na uzorku od =/ predmeta, utvrdeno je da su
izvrioci
iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cece izvrioci nego majke. 'ajke
cine
ovo delo uglavnom zaputanjem, preteno su samohrane ili razvedene,
podjednak
je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zaputaju i
zlostavljaju svoju bracnu decu iveci u braku sa majkom deteta. Haputena
deca su
u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.0
+rema
rezultatima anketiranja )< dece %), decaka i B, devojcice& uzrasta izmedu
devet
i petnaest godina %+ejcinovic R., +enava, D., )//& )/=., modaliteti
kanjavanja
dece od strane roditelja krecu se od fizickog kanjavanja, zabrana, do
psihickog
zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. 5ajcece fizicko kanjavanje je udaranje
ibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cece,
zabrana
izlaska van kuce %ovom kaznom se cece kanjavaju devojcice&, vrlo jako
vikanje,
vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana
gledanja
!F programa. "ao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su
navela da ne ele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se Kprave alosniC
zbog
onoga to su deca ucinila, da stalno govore kako Kdobijaju lupanje srcaC ili da
ce
<
ih takvo ponaanje dece Koterati u grobC. Subjektivno doivljavanje kazni
razlikuje
se kod decaka i devojcica. 2ecake vie pogada dobijanje batina, bez obzira
na
sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teko prihvataju kaznu zabrane
izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.0$
"rivicnopravna zatita dece %maloletnika& predstavlja skup pravnih normi
kojima se inkriminiu dela koja povreduju ivot, telesni integritet deteta,
zdravlje,
seksualnu licnost i vaspitanje. E "rivicnom zakoniku Srbije predvidena je
posebna krivicnopravna zatita dece propisivanjem krivicnog dela zaputanja
i
zlostavljanja maloletnog lica %cl. ), "H RS&. Ovo krivicno delo se sastoji u
grubom zanemarivanju dunosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od
strane
roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je duno da se o maloletniku
stara. !ei oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj,
usvojilac,
staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani
rad ili
rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz
koristoljublja navodi na vrenje drugih radnji koje su tetne za njegov razvoj.
5eodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje KzlostavljanjeC,
omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. E
literaturi
postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da
izvrilac
ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno
prelazi
granice doputenog disciplinskog kanjavanja. !akode postoji objanjenje da
se
KzlostavljanjeC sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta,
bez
nanoenja telesnih povreda ili naruavanja zdravlja. Ovakva objanjenja
pokazuju
da, iako je fizicko kanjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoki
neprihvatljivo,
ono se u nekim %neodredenim& granicama jo uvek smatra pravom
roditelja koje iskljucuje protivpravnost.0,
5ovina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je
donoenje posebnog Hakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i
krivicnopravnoj
zatiti maloletnih lica04 koji u cl. 0B predvida zatitu maloletnih lica kao
otecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teko ubistvo,
navodenje
na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu, teka telesna povreda, otmica,
silovanje,
obljuba nad nemocnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom
poloaja, nedozvoljene polne radnje, podvodenje i omogucavanje vrenja
polnog
odnosa, posredovanje u vrenju prostitucije, prikazivanje pornografskog
materijala
i iskoricavanje dece za pornografiju, vanbracna zajednica sa maloletnikom,
oduzimanje maloletnog lica, promena porodicnog stanja, zaputanje i
zlostavljanje
maloletnog lica, nasilje u porodici, nedavanje izdravanja, rodoskrvnjenje,
razbojnicka
krada, razbojnitvo, iznuda, omogucavanje uivanja opojnih droga, ratni
zlocini protiv civilnog stanovnitva, trgovina ljudima, trgovina decom radi
usvojenja, zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu.
Hnacajan doprinos za promenu prakse organa, slubi i organizacija u zatiti
dece od zlostavljanja dao je Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i
zanemarivanja koji je usvojila Flada republike Srbije avgusta $BB0. godine.
+rotokolom se regulie postupanje i medusobna saradnja socijalnih,
pravosudnih,
policijskih, zdravstvenih i obrazovnih organa, slubi i nevladinih organizacija u
zatiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. E Optem protokolu za zatitu
dece od
=
zlostavljanja i zanemarivanja00 data je opta definicija Kzloupotrebe detetaC:
zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili
emocionalnog
zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak,
kao i
komercijalnu ili drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog
naruavanja detetovog zdravlja, ugroavanja detetovog razvoja ili
dostojanstva u
okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost, poverenje ili moc. E +rotokolu je
konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na
"onsultaciji
o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u
Oenevi )))., koju je prihvatilo i 'edunarodno udruenje za prevenciju
zloupotrebe
i zanemarivanja dece %-S+;D5& u dokumentu -ntersektorski pristup
zlostavljanju dece %$BB,&.
+otreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje KzlostavljanjaC u
okviru krivicnog dela zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica, proizilazi
takode
iz cinjenice da je u cl. )4 %nasilje u porodici& kao poseban kvalifikovan oblik
krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu. "ada ce
se
krivicno delo kvalifikovati kao Kzaputanje i zlostavljanje maloletnikaC iz cl.
),
"H SR a kada kao Knasilje u porodiciC iz cl. )4 st., za sada je ostavljeno
proceni
tuilatva i sudova.
1..$. .asilje prema starim oso1ama
Stare osobe mogu biti izloene svim oblicima kriminalne viktimizacije
%fizicka, psihicka, seksualna, ekonomska&, kako u porodici tako i izvan nje.
-pak,
nasilje prema starim osobama se najcece u kriminolokoj literaturi
sagledava kao
poseban oblik porodicnog nasilja, odnosno nasilja prema clanovima
porodicnog
domacinstva.
E mnogim modernim industrijskim drutvima starost se poredi sa
pripadanjem
subordiniranoj grupi ljudi. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucecu u
drutvenom, ekonomskom i politickom ivotu, to onemogucava da u
dovoljnoj
meri uticu na razlicite sfere drutvenog ivota, iako po broju oni nisu
manjinska
grupa. 'edu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti, kao i spoznaja da
njihove
elje skoro niko ne prepoznaje. Oivot starih osoba cesto dobija marginalan
karakter, kao bitisanje ljudi koji se nalaze na KrubuC drutvenog ivota.
5e postoji jedna opte prihvacena teorija o starosti, vec pre dogmatski stav
o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. E savremenoj medicinskoj
literaturi
zastupljeno je miljenje da termine Kstare osobeC i Ksenior gradaniC treba
definisati
uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronoloke godine, mada se iz
administrativnih razloga starost neke osobe izraava godinama %na primer,
<0 ili
=0 godina&. E medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe:
Kmlade(starije osobeC %<0(=4 godine& i na Kstar(starije osobeC %preko /0
godina
starosti&.0< Geti *ridan %GettI *riedan& u svom delu =ountain of Age navodi da
je
samo /Z Dmerikanaca preko <0 godina starosti prihvatilo termin KstarC da
time
opie sebe. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine Ksenior
.radaninC,
Kzreo DmerikanacC ili Kpenzionisana osobaC, kao prihvatljive za opis svog
statusa.0=
!okom razvoja ljudskog drutva ljudski vek nije uvek trajao isto, vec se
naprotiv produavao, pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba
odredivao po
/
razlicitim kriterijumima %broj godina, radna sposobnost, fizicki izgled&. !okom
$B.
veka je nastala revolucionarna promena u duini ljudskog ivota. 5aime, od
)0B.
godine prosecna starost ljudi dostigla je << godina ivota, a ocekuje se da se
do
$B0B. godine poveca za jo B godina. Hato je realno pretpostaviti da se u
prvoj
polovini __- veka broj osoba preko <B godina starosti poveca od oko <BB
miliona,
koliko ih je bilo u $BBB. godini, na skoro $BBB miliona u $B0B. godini.0/
"vantitativni udeo u ukupnom stanovnitvu modernih drutava, kao i
drasticne
promene u socijalnom poloaju starih ljudi, uticali su da osamdesetih godina
prologa veka populacija iznad <0 godina pocne da se izucava kao ugroena
kategorija ljudi, koja trpi razlicite oblike nasilja.0) +elicaric navodi da je prema
nekim istraivanjima, sprovedenim u SD2 )/. godine, klasicna rtva
porodicnog
nasilja bila enska osoba, starija od =0 godina, pripadnica srednje imucne
klase. !akva rtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji, to joj
je
oteavalo poloaj.<B Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode
povecava.
;esti su slucajevi da u jednoj porodici ne ive samo tri, vec cetiri generacije
jedne
porodice. !ada deca, koja i sama imaju vec sedamdesetak godina, sprovode
nasilje
nad svojim onemocalim roditeljima, koji imaju blizu devedeset.< +rema
istraivanju Olivera %Oliveire&, vie od 0BZ oblika viktimizacije starih osoba
predstavlja
psihicko nasilje, koje se vri na razlicite nacine: verbalne pretnje, nazivanje
pogrdnim imenima i sl. +ored ovog oblika, postoji i ekonomska viktimizacija,
kroz zloupotrebu poverenja, kradu imovine i falsifikovanje testamenata.
5ajmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. Svega u )Z slucajeva fizicko
zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. 5acini viktimizacije
su se
svodili na zanemarivanje i zaputanje starih clanova porodice, kao nedavanje
lekova, vode, hrane, zanemarivanje higijene. 5asilje se izraavalo i u davanju
prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije.<$
2eava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja,
a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je
ostarelom
licu potrebna. +oto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan, on ne
moe
materijalno mnogo da doprinese poboljanju svog poloaja ili clanova svoje
porodice. "ratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraivanja, po kojima
je
najcece rtva nasilja osoba enskog pola, ali je i ucinilac u vie od polovine
slucajeva takode bila ena, i to cerka ili snaja rtve.<,
Stare osobe izloene su opasnosti da postanu rtve seksualnih napada.
.eneza gerontofilije se kod ucinioca moe objasniti incestoidnom seksualnom
privrenocu prema ocu, odnosno majci. 'edutim, u nekim slucajevima,
gerontofili
odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem, ne samo zbog seksualne
privlacnosti, vec zbog materijalne koristi i icekivanja nasledivanja
bogatstva.<4
5eki istraivaci, kao na primer +ot %+ot& ispitivali su verbalnu i fizicku
agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. Ezorak je obuhvatio
<)
staralaca dementnih staraca iz okoline Dmsterdama. Ferbalana agresija se
ispoljila
u ,B,$Z slucajeva, a fizicka u B,=Z. Obe vrste agresije bile su povezane sa
stanovanjem u istom domacinstvu, primanjem pote, staranjem o jo jednoj
ostareloj osobi koja je u teem stanju. Rezultati istraivanja su pokazali da je
fizicka agresija proizila iz odnosa sa ostarelim licem, zbog koga su se
staraoci
alili na veliko opterecenje koje trpe.<0
)
5eostvareno roditeljstvo takode moe biti faktor rizika viktimizacije u
starosti. :ilha %:Ilha, '.& je ispitivao 4,0 osoba starosti od <B(=4 godine i od
=4(
/) godina u desetogodinjem periodu. +ostojao je mali i statisticki neiskazan
podatak da su mukarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju, nego
li oni
sa decom. !akode su stara lica ( roditelji imali cece posetioce nego oni bez
dece.
5arocito je znacajan podatak po kome su mukarci od <B(=4 godine i ene od
=0(
/) godina, sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim
statusom nego li njihovi vrnjaci bez dece.<<
!okom procesa biolokog starenja organizma nastaju i psiholoke promene.
<= One su uslovljene samim procesom starenja, ali i bolestima pojedinih
organskih
sistema. "od starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama
i
objektima iz okoline, do smanjenja sposobnosti da se integriu spoljni uticaji,
ali i
do pridavanja vece vanosti zadovoljavanju sopstvenih potreba.</ +rema
shvatanju koje je izneo "vin %Mueen&, u situaciji kada treba da se suoce sa
potekocama,
stare osobe cesto reaguju Kmrzovoljom, ljutnjom, preteranim zahtevima
da bi osigurale panju, a nekada i histericnim simptomimaC.<) E nekim
slucajevima
ostarela osoba se moe povuci u svet neuroza, fantazija, pa cak i psihoza, u
kome se oseca zadovoljnom razmiljanjima o prolosti kada je bila privlacna
ili
uspena u poslu.=B
+oredenje Jslavne prolostiC sa sadanjim trenucima prepunim socijalnim
problemima moe uticati na pojavu samoubistva medu starima. Aeparovic
navodi
da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti. Smatra da je to
rezultat
drutvene izolacije, slabljenja veza sa potomcima, osecaja usamljenosti i
prestanka
svake radne aktivnosti.=
"ao paradoks cinjenici da se ljudski ivot produio u savremenim uslovima,
navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim
osobama.
Ezroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno(klasnim i
porodicnim
osobenostima. 'lade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski
odnos
izvan porodice. Sredinom sedamdesetih godina prologa veka ;enter of
Dging na
Eniverzitetu 'erilend %!he EniversitI of 'arIlend& utvrdio je da deca svih
uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loe usmerene stavove o
starim
osobama. Od /B ispitane dece samo njih ,) bilo je u mogucnosti da navede
neku
stariju osobu izvan svoje porodice.=$ Osnovne potekoce predstavljaju
socijalna
izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih drutvenih tokova. +rema
miljenju
Rouza %Rose&, stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu
da se
udruuju jedni sa drugima. 'oe se cak govoriti o kreiranju posebne
subkulture
starih sa svojim zasebnim udruenjima, normama i obicajima.=, E SD2 je
tenja
za udruivanjem narocito izraena kod starih osoba pripadnika srednje i vie
klase,
nego kod klase nieg ekonomskog statusa.=4 Osim toga, u poslednje dve
decenije
prologa veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. E
SD2
na listi !he 9eadership ;ouncil of Dging Organization takvih udruenja ima
cetrdeset %u )//. godini bilo ih je $)&. Edruenja, bar za sada, predstavljaju
poslednji nivo do koga je doao Kpokret senioraC.=0
+rva svetska skuptina o starenju odrana je u Gecu )/$. godine i na njoj je
usvojen Gecki medunarodni plan akcije za starenje %!he Fienna -nternational
+lan
of Dction on Dgeing&, kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.=<
$B
2eset godina kasnije, ))$., .eneralna skuptina E5 usvojila je, rezolucijom
4=R0, +roklamaciju o starenju, kojom je . oktobar proglaen 'edunarodnim
danom starih osoba, a ))). godina 'edunarodnom godinom starih osoba.
2ruga svetska skuptina o starenju odrana je u 'adridu od /($. aprila
$BB$. godine. +redstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept
Jdrutva za
sve generacijeC, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za __- vek.
+oto su drave clanice E5 izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog
procesa
starenja, .eneralna skuptina je usvojila +oliticku deklaraciju i 'adridski
internacionalni
plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima
starenja populacije u svetu. +lanom akcije predvideno je = konkretnih
preporuka
u okviru plana akcije,== medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe
i
njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov
ivot, kao: siromatvo, @-F, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim
slubama
i drutvenu zatitu.
5a planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su rtve nasilja u
porodici, prua se krivicnopravna zatita u skladu sa cl. )4 "rivicnog
zakonika
RS, kao i porodicnopravna zatita u skladu sa cl. B i cl. )=($BB +orodicnog
zakona RS. !akode, u Srbiji je doneta 5acionalna strategija o starenju,=/
kojom
se propisuje da je neophodno Jsprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja
i
nasilja nad starijim licima, posebno enama, ublaavati i otklanjati njihove
posledice
usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zatiti rtava ( od
republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv vie
razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrke
rtvama
zanemarivanja, zlostavljanja i nasiljaC.
Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na
slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, vie nego samo otudenje
od
formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je
socioloki
fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i
stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz tekoca u
prihvatanju svojih novih uloga u drutvu zbog radne neaktivnosti,
penzionisanosti,
komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka drutvene podrke. Dko su
mlade
osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja drutvenim tokovima, onda
ne
treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u
stvari,
uticu na obeleja svoje sopstvene buducnosti.
@orvatic, O.: op. cit., str. <0.
$ 5a primer, statistike koje vode javna tuilatva, izvetaji dravnih organa, rezultati istraivanja i sl.
, 5ikolic(Ristanovic, F. %))/& K!he international crime victim surveI in Gelgrade %*ederal Republic of
Tugoslavia&C u 0he +nternational *rime Vi"tim !urve6 in "ountries in transition national reports, Rim:
E5-;R-.
4 -bidem.
0 'ilutinovic, '.: op. cit., str. =4.
< ;onklin, :. 3. %))$& *riminolog6, 5eL Tork: 'acmillan +ublishing ;ompanI, str. 0.
=."illias., '. %$BB& Pre"is de "riminologie, Gerne: +recis de droit Staempfli, str. 0.
/ Fan 2ijk, :. and 'aIheL, +.%))$& K;riminal Fictimization in the -ndustrialized 6orldC, D report to
the ;onference %nderstanding *rime) 54perien"es of *rime and *rime *ontrole, Rome: E5-;R-.
) "illias, '.: op. cit., str. ,,.
B .ene, S. %$BB,& Glo1al trends in "rime) *rime varies greatl6 around the 'orld, statisti"s sho', 1ut ne'
ta"ti"sJ, !he *uturist, '''.all1usiness."om8professional8s"ientifi"8s"ientifi"8resear"h8?>H>81.html,
pristupljeno
.).$BB/.
$
'aguire, '. 'organ, R., Reiner, R. %eds& %))4& K!he O>ford @andbook of ;riminologIC,
O>ford,:;larenden
+ress. str. $0).
$ 6illiams, ". %$BB4& 0e4t1ook on *riminolog6, 5eL Tork:O>ford EniversitI +ress., str.=4
, ;oleman, ;. i 'oInihan, :. %$BB4& %nderstanding *rime 9ata, 'c.raL(@ill @ouse:Open EniversitI
+ress, str.,.
4 ;onklin, :. 3.: op. cit., str. =.
0 Gureau of :ustice Statistics, LLL.ojp.usdoj.gov(bjs(glance.htm, pristupljeno .).$BB/.
< .annon, '.i 'ihorean, ". %$BB4& *riminal Vi"timi&ation in *anada, ;anadian ;entre for :ustice
Statistics Statistics ;anada P ;atalogue no. /0(BB$(_+3, Fol. $0, no. =
= .assin, R.: op. cit., str. $0$($0=.
/ 6alklate, S. %$BB& Gender, *rime and *riminal <usti"e, +ortland:6illan str. ,
) ;hesneI(9ind, '. %))=& 0he =emale #ffender) Girls, 3omen and *rime, Sage: !housend Oaks, str. B.
$B Steffensmeier, 2. %))0&C*emale ;rime: -tX s Still D 'anXs 6orldC, u +rice, G.R. and.Sokoloff, 5.:.
0he *riminal <usti"e !6stem and 3omen8#ffenders, Vi"tims and 3orkers, ESD: 'c .raL(@ill, str. /), )<.
$ .assin, R.: op. cit., str. $<B.
$$ .assin, R: op. cit., str. $0)($<<.
$, Gutler, 6.3. %))$&C;rime in the Soviet EnionC in Kritish <ournal of *riminolog6, $, str. 4/, 04.
$4 2ashkov, .. %))$& KMuantitative and Mualitative ;hanges in ;rime in the ESSRC in Kritish <ournal
of *riminolog6, $, str. <.
$0 'ilutinovic, '.: op. cit., str. =4(=0.
$< 'ilutinovic, '.: op. cit., str. =4.
$= :olI, @.%//)& -a =ran"e "riminelle, +aris.
$/ .assin, R.: op. cit., str. $)=($)/.
$) 5avedeno prema ;onklin, :. 3.: op. cit., str. =.
,B ;onklin, :. 3.: op. cit., str. =.
, Apadijer(2inic, :. %)<<& !amou1istva u Vojvodini, Geograd: -nstitut za kriminoloka i socioloka
istraivanja.
,$ Hvekic, E. %ed.&%))$& 9evelopment and *rime, Roma: E5-;R- and -"S-, str. $,.
,, ;onklin, :. 3.: op. cit., str. =.
,4 "illias, '.: op. cit., str.$.
,0 "illias, '.: op. cit., str. 4B.
,< Geirne, +. - 'esserschmidt, :. %)))& *riminolog6, Goulder: 6estvieL, str. 4)=.
,= ;onklin, :. 3.: op. cit., str. $B.
,/ "onstantinovic(Filic, S. %)/<& Lene8u1i"e, 5i: .radina, str. /<.
,) ;onklin, :. 3.: op. cit., str. ).
4B 'ilutinovic, '.: op. cit., str. =).
4 'ilutinovic, '.: op. cit., str. /B.
4$ -bidem
4, ;onklin, :. 3. op.: cit., str. $B.
44 !odorovic, D. %)=& %&ro"i maloletnickog prestupnitva, Geograd:-"S-, str. 44(0.
40 'ilutinovic, '.: op. cit., str. /.
4< 'ilutinovic, '.: op. cit., str. /.
4= +eic, F. %)=$& Ebistva u :ugoslaviji, Geograd:-"S-, str. 44.
4/ "onstantinovic(Filic, S.: op. cit., str. ),.
4) ;onklin, :. 3.: op. cit., str. $<.
0B 6olfgang, ' %)0/& Patterns in "riminal homi"ide, +hiladelphia: EniversitI of +ennsIlvania, i Schafer, S.
%)</& 0he Vi"tim and his *riminal, A !tud6 in =un"tional Responsi1ilit6, 5eL Tork: Random @ouse.
0 5ikolic(Ristanovic, F., 'rvic, 5. %))$& 9rutvena kontrola i kriminalitet 2ena, Geograd: -"S- i
2raganic, str. =,
0$ 5ikolic(Ristanovic, F. %)/)& Lene82rtve kriminaliteta, Geograd: 5aucna knjiga, str. ,.
0, 'ilutinovic, '.: op. cit., str. /$.
04 Hajecaranovic, ..: op. cit., str. $.
00 Hvekic, E. %))0& KStruktura i tendencije kriminaliteta u svetu %-&C, Anali Pravnog fakulteta Keogradu,
4, Geograd, str. ,<$.
0< +inatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: . ubistvo iz strasti koje nastaje iz
direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, $. zlocin iz ideolokih razloga,
kao to su
politicki atentati, zavere i sl., ,. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono to radi van
zakona, ali je
ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije7 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji
trpi njegove
posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec
da bi uticala
na oca deteta prema kome gaji pomeana osecanja straha i mrnje7 0. delikt iz protesta, kada se izvrcilac
postavlja kao
branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen7 <. delikt zbog avanture, koji nastaje usled
nezadovoljstva
$$
svakodnevnim ivotom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer
krada
automobila ucinjena od strane bande maloletnika7 =. samokanjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice
koji je usmeren
protiv samog izvrioca. ( +inatel, :.7 !raite de criminologie, )=0, s. $0$($0), cit. prema .assin, R., op. cit.
s. 0$<(0,$.
0= 'ilutinovic '., op. cit. s. $B,($B0.
0/ Sila ili moc moe biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili
tajna. Svaki je socijalni cin vrenje moci, svaki je drutveni odnos izjednacen sa moci, svaka je drutvena
skupina ili
sastav organizacija moci. OE5 je pod uticajem svetskog viktimolokog pokreta uvela pojam zloupotrebe
moci %eng.
Dbuse of +oLer&u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zatite rtava tih zloupotreba. Ortve zloupotrebe
moci su osobe
koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku tetu
ili znacajnije
otecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati krenje nacionalnog krivicnog
prava, vec
medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. ;it. prema Aeparovic, H. %)//&C5asilje u obitelji:
pojave,
uzroci, reenjaC u 71orniku radova &a medunarodni skup .asilje u o1itelji, 2ubrovnik.
0) Aeparovic, H. Kriminologija i so"ijalna patologija, op. cit., str. )=.
<B +oslednjih godina u Srbiji je zabeleen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ecestale su pretnje i
napadi na sudije u sudnicama i van njih. !reba pomenuti ubistvo ene sudije u 5iu, bacanje bombe na
enu
sudiju u +ancevu u toku sudenja, u ;acku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Aabcu udaranje
ene
sudije pesnicom u lice, u 5ovom Geogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Geogradu su zapaljena ulazna
vrata
stana u kome je stanovao javni tuilac, u 9eskovcu je ubijen predsednik Optinskog suda.
< Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje proputanjem i posredno nasilje %mediated
violence&.
Ha razliku od nasilja proputanjem koje se vri pasivno, posredno nasilje %mediated violence& je rezultat
namerne ljudske
intervencije u prirodnoj ili drutvenoj okolini, ciji tetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. +rimeri
za ovu vrstu
nasilja su svi oblici unitavanja i otecenja prirodne okoline. Epotreba odredenih vrsta bombi u Fijetnamu i
Dvganistanu
od strane americke i sovjetske armije, koja je prvenstveno imala za cilj da uniti useve na neprijateljskoj
teritoriji,
prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih
veterana. +rodaja
zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode,
predstavlja
jo jedan primer ovog tipa nasilja.
<$ Fiolence, 2emocracI and 3ducation: Dn DnalItic *rameLork, http)(('''.oas.org("sh(english(
edumeete4perts"ontri1@.htm
<, Schneider, @. :. %$BB& Kriminologie fMr das 1.<ahrhundert, '?nster(@amburg ( 9ondon: 9-! Ferlag, str.
/B.
<4 Schneider, @. :., op. cit. s. =,, =4. +rimer za misionarski zlocin mrnje je zlocin koji se dogodio <.$.)/).
kada je dvadesetpetogodinji student 'arc 9epine na Eniverzitetu u 'ontrealu ubio 4 studentkinja na
feministickom
seminaru, zbog toga to je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne tekoce.
K*eministkinje su
ruinirale moj ivotC vikao je pre nego to je izvrio samoubistvo.
<0 Aimunec, S. %)=)& 9emografska o1ele2ja nasilnika, Hagreb, cit. prema Aeparovic, H. Kriminologija i
so"ijalna patologija, op. cit., str. B.
<< 'omirovic, ". i dr. %)=)& KSocijalna obeleja nasilnikaC, 71ornik radova Krivicnopravni i kriminoloki
aspekti delikata nasilja, Hagreb, cit.prema Aeparovic, H.: op. cit., str. B$(B,.
<= :akovljevic, 2. %)=0& K"rivicno delo ubistva na svirep nacinC, <RKKP, br. ,, str. ,<$.
</ "eiserR"ernerRSackRSchellhoss %)),& "leines "riminologisches 6]rterbuch, ,, Duflage, @eidelberg:
;. *. '?ler, str. 04).
<) JSl.glasnik RSC, br./0R$BB0 i //R$BB0.
=B Radovanovic, '., 2ordevic, '. %)=,& Krivicno pravo, posebni deo, -F izdanje, Geograd: Savremena
sdministracija, str. 0).
= Dtanackovic, 2. %)=/& Krivicno pravo, posebni deo, Geograd: +rivredna tampa, str. ).
=$ !ahovic, :. %)<$& Komentar Krivicnog &akonika, -- izdanje, Geograd: Savremena administracija,str. $<0.
=, http)((online.moraine."".il.us(spring(II(*R<1I?8$II(lesson@1.htm
=4 'iddendorff, 6. %)/4& Kriminologie der 0Ntungsdelikte, Sttutgart, '?nchen, @annover, str. 0.
=0 @enting, @. F. %)0<& 7ur Ps6"hologie der 5in&eldelikte, --, 2er 'ord, !?bingen: :. ;. G. 'ohr %+aul
Siebeck&, str. 40.
=< @enting, @. F.: op. cit., str. 40, 4<.
== @enting, @. F.: op. cit., str. 00.
=/ Simeunovic(+atic, G. %$BB,& %1istva u Keogradu, Geograd: Fojnoizdavacki zavod, -nstitut za
kriminoloka i socioloka istraivanja, str. ).
=) http)(('''.'it"her6."a(o"ult(lanning >htm
/B http)(('''.'it"her6."a(o"ult(lanning >htm
/ +etee, !homas, D. Odsek za sociologiju, Duburn EniversitI, http)(('''.au1urn.edu("peteeta(
massmurder1.htm
/$ http)((home.att.net(cmignarda(mass.html
/, 6aters, ". %)/=& %nderstanding !o"iet6Fs ,ost 9angerous #ffender) A 06polog6 and *orresponding
96nami" Anal6sis for the !u1stantive 0heor6 =ormulation of !erial ,urder, %'asters !hesis&. *lorida State
EniversitI: School of ;riminologI, http)((home.att.net("mignarda(mass.html
$,
/4 "eiser, .. i dr. %)),& Kleines Kriminologis"hes 3orter1u"h, , Duflage, @eidelberg: ;. *. 'uler, str. =,.
/0 +eic Fukain, Ebistva u :ugoslaviji, op. cit., str. =0.
/< Sulejmanov, H.%))0& %1istvata vo ,akedonija, Skopje.
/= "onstantinovic (Filic, S. %)/<& Lene u1i"e, 5i: .radina.
// 5ikolic(Ristanovic, F. i dr. %))$& 9rutvena kontrola i kriminalitet 2ena, Geograd:2raganic, -"S-.
/) 5ikolic(Ristanovic, F. i dr.: ibid. str. <<.
)B !o je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropolokih istraivanja, sprovedeno u 4 drava
Saharske
Dfrike, u B drava Srednjeg -stoka, u sedam drava iz 3vrope, u = iz Severne Dmerike i < iz :une
Dmerike, u , iz
Okeanije i , iz Dzije. Ovo metodoloki zanimljivo istraivanje, koja je sprovedeno tako to su antropolozi
iveli u
porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog ivota, istovremeno je pruilo uvid i
u
rasprostranjenost nasilja, najcece oblike ispoljavanja i obeleja fenomena nasilja, koje su u vecini
drutava istovetna.
%Fideti: 9evinson, 2. %)/)& =amil6 Violen"e in *ross8*ultural Perspe"tive, 5eLburI +ark, ;alif: Sage,
navedeno
prema Oegarac, 5., Grkic, '. %))/& J5asilje u porodici P mogucnosti zatite i prevencijaC, .asilje nad
de"om, Geograd:
*akultet politickih nauka, str. ),()4&.
) !ako, npr. na osnovu rezultata istraivanja, SIlvia 6albI procenjuje da u 3ngleskoj i Felsu trokovi
premauju $, milijarde funti godinje. %6albI, S. September $BB4& 0he *ost of 9omesti" Violen"e,
%http)(('''.'omenande;ualit6unit.gov.uk&. +rema podacima 3konomskog saveta za ene u !enesiju, koji
je razradio
specifican model kvantitativnog merenja trokova nasilja u porodici, procenjuje se da se samo pokrice
trokova
zdravstvene zatite rtava nasilja godinje potroi preko ,$ miliona dolara, a da za potrebe procesuiranja
dela nasilja u
porodici u pravosudnim institucijama drava godinje izdvaja 4),) miliona dolara. %Fideti: 0he +mpa"t of
9omesti"
Violen"e on the 0ennessee 5"onom6, Report to the !ennessee .eneral DssemblI +resented bI !ennessee
3conomic
;ouncil on 6omen, 5ashville, !ennessee, :anuarI, $BB<,
http)(('''.state.tn.us(sos(e"'(domesti"Oviolen"eOreport.pdf&.
+odaci o trokovima slue kao snaan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zatite od
nasilja u porodici.
)$ O transformacijama u strukturi i funkciji porodice, njenoj evoluciji i tipologizaciji, detaljno: 'ilic, D.
%$BB& !o"iologija porodi"e, kritika i i&a&ovi, Geograd7 @aralambos, '. i @eald, R.%)/)& %vod u so"iologiju,
Hagreb.
), "onstantinovic(Filic, S., +etruic, 5. %$BB=& Krivicno delo nasilje u porodi"i aktuelna pravosudna
praksa u .iu i Keogradu, Geograd: Dutonomni enski centar Geograd, Oenski istraivacki centar 5i.
)4 +revod najvanijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici, objavljen je u knjizi:
.asilje nad 2enama prepreka ra&viju, ,edunarodni dokumenti, Geograd: Dutonomni enski centar, $BB0.
2etaljno
o medunarodnim standardima u domenu zatite od nasilja u porodici, videti: 'revic, H. %$BBB& Lenska
prava u
medunarodnom pravu, --- izmenjeno i dopunjeno izdanje, Ganja 9uka: @elsinki parlament gradana,
Edruene ene.
)0 *onvention on the 5limination of All forms of 9is"rimination against 3omen %;32O6&, usvojena od
strane Ejedinjenih nacija Rezolucijom ,4R/B od /. decembra )=). god., stupila na snagu ,. septembra
)/.
god. -nstrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada )4 drave, ukljucujuci i S*R: %JSl. list
S*R:
P 'edunarodni ugovoriC, R/&.
)< 9e"laration on the 5limination of Violen"e against 3omen, Rezolucija .eneralne skuptine E5 4/RB4 od
$B. decembra )),. god.
)= Keijing 9e"laration and Platform for A"tion, usvojena na -F svetskoj konferenciji o enama u +ekingu, 4(
0.
septembar ))0. god.
)/ 9e"laration on poli"ies for "om1ating violen"e against 3omen in a demo"rati" 5urope, usvojena na
!recoj 3vropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti mukaraca i ena, odranoj u Rimu $($$. oktobra
)),.
god. Fideti detaljno: "onstantinovic Filic, S., +etruic, 5., Ounic, 5. %)))& J3vropski standardi o eliminaciji
nasilja nad enamaC, Hbornik radova %skladivanje prava !R <ugoslavije sa pravom 5vropske unije, 5i:
;entar
za publikacije +ravnog fakulteta u 5iu, str. 0=(</.
)) 9omesti" violen"e against 'omen, Recommendation 0/$ %$BB$& usvojena od strane Odbora ministara
$=. septembra $BB$. god.
BB +ekinka deklaracija i +latforma za akciju, -F svetska konferencija o enama, "ina 4(0. septembar
))0.
B 5kolic(Ristanovic, F., 2okmanovic, '. %$BB0&C 'edunarodni standardi i nasilje u porodiciC,0emida,
$, str.$(47 %$BB<& ,edunarodni standardi o nasilju u porodi"i i njihova primena na 7apadnom Kalkanu,
Geograd: Fiktimoloko drutvo Srbije i J+rometejC.
B$ -bidem., str.=0.
B, +rema podacima E5, =(,/Z svih ena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom ivotu od strane
bliskih mukaraca, a u <BZ svih slucajeva seksualnog nasilja, izvrilac je muka osoba iz neposredne
blizine rtve.
5acionalna anketa o nasilju nad enama sprovedena ))/. godine u SD2 pokazala je da je $0Z ena i /Z
mukaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga, vanbracnog partnera ili mladica, odn. devojke,
odn.
ukupno ,0 milion ena i /,4.=BB mukaraca godinje je silovano iRili fizicki zlostavljano od strane
partneraRpartnerke. E Felikoj Gritaniji deava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici
godinje, a u
/BZ tih slucajeva se radi o enama rtvama. $Z ena bar jednom u ivotu bile su rtve fizickog nasilja ili
pretnji.
+rema statistickim podacima vezanim za ubistvo ena u 3ngleskoj i Felsu za period )/<())<. god., u
vecini
slucajeva ubistava ena, ubica je bio u porodicnoj vezi sa rtvom, a u svega 0,0Z ubistava, ubica i rtva
nisu bili ni
$4
u kakvoj vezi. E 5emackoj svaka cetvrta ena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. %Fideti:
+nter8
Kalkan *onferen"e on -egal !trategies to *om1at 9omesti" Violen"e, Sofia, Gulgaria, ))=7 9ogar, R.
%$BB0&
Austrijski model interven"ije u slucajevima nasilja u porodi"i, 5vropska mre2a protiv nasilja nad 2enama,
Geograd:
Dutonomni enski centar, srpski prevod, str. ,7 5ikolic(Ristanovic, F. %$BBB& #d 2rtve do &atvoreni"e,
Geograd:
Fiktimoloko drutvo Srbije, str. =&.
B4 .alles, R.:., +ntimate Violen"e in =amilies, 9ondon: !housand Oaks, 5eL 2elhi: Sage +ublication, p. $4.
B0 "ljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. 2etaljno, videti: 'revic, H.%$BB$& J+ravni aspekti
strukturalnih uzroka nasiljaE, u: Pravom protiv nasilja u porodi"i, 5i: O-;, str. ,/(4$. O promenama u
odnosu
dravnih politika prema nasilju u porodici: "onstantinovic Filic, S., +etruic, 5. %$BB0& JReagovanje policije
na
nasilje u porodici ` teorijski okvir i strana iskustvaC, 0emida, br. , str. ,(.
B< "onstantiovic(Filic,S,+etruic, 5. %$BB4& Krivicno delo nasilja u porodi"i pravna praksa u
Repu1li"i !r1iji, 5i: Oenski istraivacki centar za edukaciju i komuikaciju, str.$.
B= 2etaljno videti: 5ikolic Ristanovic, F. %))0& J5asilje nad enama u uslovima rata i ekonomske krizeC,
!o"ioloki pregled, ,, str. 4B)7 5ikolic Ristanovic, F.%$BB$& J"a objanjenju i prevenciji nasilja u porodici u
Srbiji:
multivarijantni pristupC, u: Pravom protiv nasilja u porodi"i, 5i: O-;, str. )(0, ;opic, S.%$BB,&: J+orodicno
nasilje u
zemljama bive :ugoslavije: pregled najvanijih rezultata istraivanjaC, 0emida, br.$, str.=.
B/ "onstantinovic Filic, S., +etruic, 5. %$BB0& JStavovi o nasilju u porodiciC, u: 9rutvena svest,
ljudska prava i aktivi&am gradana u <u2noj i +stocnoj !r1iji, 5i: Odbor za gradansku inicijativu, str. ,0(
4.
B) -bidem, "onstantinovic Filic, S., +etruic, 5. %$BB0& JStavovi o nasilju u porodiciC, u: 9rutvena
svest, ljudska prava i aktivi&am gradana u <u2noj i +stocnoj !r1iji: Odbor za gradansku inicijativu, str. ,0(
4.
B E svim drutvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima
medu subjektima postoji najveca razlika u moci. %Fideti: 5ikolic Ristanovic, F. %$BB$& J"a objanjenju i
prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristupC, u: Pravom protiv nasilja u porodi"i, 5i: Oenski
istraivacki centar za edukaciju i komunikaciju,, str. =7 9ukic, '. %)))&C'odel zatite od nasilja u porodici,
5eka pozitivnopravna reenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeniC, 0emida, br. $, str. )&.
5ikolic(Ristanovic, F. %ur& %$BB$& Porodicno nasilje u !r1iji, Geograd:Fiktimoloko drutvo
Srbije^+rometej, str. ,.
$ Fideti, detaljno: 5ikolic(Ristanovic, F. %ur.D %$BB$& Porodicno nasilje u !r1iji, Geograd: Fiktimoloko
drutvo Srbije^+rometej.
, O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu, videti: ;opic, S. %$BB$&
J-nstitucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u SrbijiC, u: Pravom protiv nasilja u
porodi"i, 5i: Oenski istraivacki centar za edukaciju i komunikaciju, str. <,(=,.
4 Fideti detaljno: "onstantinovic Filic, S. %$BB4& J+ravo ena na zatitu od nasilja u porodiciE,
poglavlje u knjizi -judska prava &a 2ene, 5i: Odbor za gradansku inicijativu, str. <=.
0 J.asilje nad 2enama ... je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga i&medu 2ena i mukara"a, koji
je
doveo do muke domina"ije nad 2enama i do njihove diskrimina"ije od strane mukara"a, to kao ishod
ima sprecavanje
potpunog napredovanja 2ena i cinjeni"u da je nasilje nad 2enama jedan od presudnih mehani&ama putem
kojeg se 2ene
prisiljavaju na prihvatanje polo2aja podredenosti u odnosu na mukar"eC %2eklaracija o eliminisanju
porodicnog nasilja
nad enama %)),&. Fideti i: +reporuka br. ) ;32D6 "omiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad
enama %))$&,
+ekinku deklaraciju i platformu za akciju %))0&, +reporuka odbora ministara Feca 3vrope zemljama
clanicama za
zatitu ena od nasilja %Rec$BB$R0&. O medunarodnim standardima zatite od nasilja prema enama,
detaljno: 'revic H.
%$BBB& Lenska prava u medunarodnom pravu, --- izmenjeno i dopunjeno izdanje, Ganja 9uka: @elsinki
parlament
gradana, Edruene ene,7 "onstantinovic Filic, S., +etruic, 5., Ounic, 5. %)))& J3vropski standardi o
eliminaciji
nasilja nad enamaC, Hbornik radova %skladivanje prava !R <ugoslavije sa pravom 5vropske unije, 5i:
;entar za
publikacije +ravnog fakulteta u 5iu7 -gnjatovic, !. %ur.& %$BB0& .asilje prema 2enama 8 prepreka ra&voju,
Geograd:Dutonomni enski centar.
< KSl. glasnik RSC, br. BR$BB$. Hakon je poceo da se primenjuje ). B,. $BB$. godine.
= KSl. glasnik RSC, /R$BB0.
/ JSl. glasnik RSC, br./R$BB0 i //R$BB0.
) O merama porodicnopravne zatite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju, detaljno:
+etruic, 5., "onstantinovic Filic, S., Vodic kro& sistem porodicnopravne &atite od nasilja u porodi"i,
Dutonomni
enski centar, Geograd, $BB0.
$B "lein, 2. %)/&Violen"e against 3omen) !ome *onsiderations Regarding +ts *auses and +ts
5limination, *rime and 9elin;uen"6, , str. <0.
$ Enited 5ations, K2eclaration on the 3limination of Fiolence Dgainst 6omenC, str. <.
$$ : ones, D. %))4& 5e>t 0ime !heFll Ke 9ead 8 Kattering And /o' to !top +t, Goston: Geacon +ress, s. 4,.
$, "ellI, 9. %))0& KRecognition, Restitution and Revolution: ;reating :ustice for 6omen and ;hildren
6ho @ave Geen DbusedC, saoptenje prezentirano na 9emo"ra"6 and <usti"e) Re8vie'ing *rime in 0heor6
and
Pra"ti"e 8 An +nternational *onferen"e, 9ondon, str. 4.
$4 5ikolic(Ristanovic, F. %))4& K5asilje nad enama u uslovima rata i ekonomske krizeC, !o"ioloki
pregled, ,,
str. 4B(4
$0
$0 5avedeno prema 5ikolic(Ristanovic F. %)),& K5asilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadanjih
istraivanjaC, !o"ioloki pregled, (4, str. $/).
$< ;aseI, ' %)/=& 9omesti" violen"e against 'omen, 2ublin: Social and Organisational +sIchologI
Research Enit
E;2, str.
$= 5avedeno prema 9ent, G.%))$&CObstetrical -ssues in 6ife DbuseC, 0he *anadian <ournal of
#1stetri"s(G6nae"olog6 and 3omenFs /ealth *are, 4(0, str. ,,B(,,.
$/ 5avedeno prema K;hanging the 9andscape: 3nding Fiolence ( Dchieving 38ualitIC, =inal report of
*anadian Panel on Violen"e Against 3omen, ,inister of !uppl6 and !ervi"es *anada, OttaLa, )),, str.
,4.
$) Smith, 9. %)/)& 9omesti" Violen"e) An #vervie' of the -iterature, 9ondon: @ome office research
and planning unit report, str. $,.
,B Smith, 9.: op. cit., str. $,($4.
, .oudolf, 3., *isher, 3. %)//& Kattered 3omen as !urvivers, !oronto: 9e>ington Gooks, str. 4.
,$ 2eutch, @. %)0)& -a psi"hologie des femmes, +aris: +resses Eniversitaire de *rance.
,, 5ikolic(Ristanovic, F. %)),& K5asilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadanjih istraivanjaC, u:
!o"ioloki pregled, (4, str. $=).
,4 6alker, 9. %)==(=/&CGattered 6omen and 9earned @elplessnessC, Vi"timolog6, ,(4, str. 0$<.
,0 Schur, 3.: -a1eling 3omen 9eviant8Gender, !tigma and !o"ial *ontrole, 9ondon: Random @ouse, str.
<B.
,< Schneider, @. :. %)/=& Kriminologie, Gerlin: 6alter de .ruIter, str. 0/,.
,= 2obash, R. 3., 2obash, R. +.%))$& 3omen, Violen"e and !o"ial *hange, 9ondon(5eL Tork:
Routledge, str. 0
,/ 5avedeno prema. Schneider, :. @.: op. cit., str. 0/,.
,) Smith, 9.%)/)& 9omesti" Violen"e) An #vervie' of the -iterature, 9ondon: @ome office research
and planning unit report, str. $<.
4B -bidem
4 5avedeno prema. Schneider, :. @.: op. cit., str. 0/,.
4$ Straus, '. %)=/(=)&C6ife Geating: @oL ;ommon and 6hIC, Vi"timolog6, ,(4.
4, :anjic("omar, '., Obretkovic, '. %))<& Prava deteta prava coveka, 2osije i Edruenje +ravnika
Srbije za socijalno pravo, str. )$.
44 -bidem.
40 "eiser, .. %)/&C2as "ind als OpferC, Kriminalistik, ), str. $$.
4< Radovanovic, :. %)//& KHlostavljanje i zapostavljanje dece ( subjektivno iskustvo detetaC, .asilje u
porodi"i, 2ubrovnik, str. )).
4= *reeman, '.2.D.%)/,& 0he Rights and 3rongs of *hildren, 9ondon: *rances +inter, cit. prema
:anjic("omar, '., Obretkovic, '.: op. cit., str. ),.
4/ Stevanovic, -. %$BBB& K2ete rtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju
njegove zatiteC, 0emida, br.,(4, str.).
4) "eiser, ..%)=B&C 2as "ind als OpferC, Kriminalistik, @eidelberg(@amburg, ,, str. $$($<.
0B !rube(Gecker, 3. %)/& KSeelische 'isshandlung von "indernC, Kriminalistik, @eidelberg(@amburg, ),
str. ,4=(,4).
0 !urkovic, ". %)//& K5asilje nad djecom ( istraivanje krivicnog djela zaputanja i zlostavljanja
maloljetnika
u praksi Opcinskog suda u HagrebuC, .asilje u o1itelji, -nternational 6orkshop, 2ubrovnik, str. /0()=.
0$ +ejcinovic, R., +enava, D. %)//&C"anjavanje djece u obitelji i koli ( rezultati anketiranjaC, .asilje u
o1itelji, 2ubrovnik, str. ,.
0, 5ikolic(Ristanovic,F. %)//&C"rivicnopravna zatita dece od nasilja u porodici(situacija u
:ugoslavijiC, .asilje u porodi"i, -nternational 6orkshop, 2ubrovnik, str. =0(=/.
04 KSl.glasnik RSC br./0RB0.
00 #pti protokol o &atiti de"e od &lostavljanja i &anemarivanja, 'inistarstvo rada, zapoljavanja i
socijalne politike Republike Srbije, http)(('''.minr&s.sr.gov.6u(
0< "rupp, D.'. %)//& +nterna medi"ina, Geograd: Savremena administracija, str. $4.
0= ;it. u: KSocial +sIchologI of DgingC, Social .erontologI: 0he !o"ial Ps6"holog6 of Aging, ER9:
http)(('''.trinit6.edu("mkearl(gersops6.html
0/ Fideti: ,adrid +nternational Plan of A"tion on Ageing C,+PAA& %Ddvance unedited copI&
http)(('''.un.org(ageing("overage(a"tion.pdf pristup) $I.11.IIA. 'ain ;ontent: 'adrid -nternational +lan
of
Dction on Dgeing http)(('''.helpage.org( Resear"handpoli"6( ,adrid+nternationalPlanofA"tiononAgeing(
Ka"kground pristup: ,B..$BB=.
0) 5avedeno prema: +elicaric, 5. %)//& K5asilje nad starim osobama u obiteljiC, .asilje u o1iteljii
C&1ornik radovaD, urednik H. Aeparovic, 2ubrovnik, str. 0<.
160-bid.
< +elicaric, 5.: op. cit., str. 0/.
<$ 35S- "O-!35 9--!!O R3+OR!: 9omesti" Violen"e and the 5lderl6 %)/<& str. ,<4., cit. u:
+elicaric, -.: op. cit., str. 0=.
$<
<, "ratocski, +.;. %)/4& K+erspectives on -ntrafamilI FiolenceC, /uman Relations 5o. <., vol. ,=. str.
44/(44), cit. u: ibid.
<4 :evtic, 2. %)<B& !udska psihopatologija, Geograd(Hagreb: 'edicinska knjiga, str. $4$.
<0 +ot, D'., 2Ick Rvan, :onker, ;., 2eeg 2:@. %))0& KFerbal and phusical aggression against
demented elderlI bI unformal caregivers in the 5etherlendsC, Dmsterdam: --- 5uropean *ongress of
Gerontolog6, ,B Dugust($ September ))0., Section F, no <4.,,/
<< :ulha, '. %))0& K-s childlessness a risk factor in old ageSC Dmsterdam: 0hird 5uropean *ongress of
Gerontolog6, ,B Dugust ( $ September ))0, Section F, no. B4/.B),
<= KStara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u
osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doivljava tako to ispoljava nepoverenje. Hna da joj deca,
prijatelji,
necaci, koji joj pomau da ivi P finansijski, ili brinuci se o njoj, ili pak primajuci je u kucu P mogu odbiti tu
pomoc ili je smanjiti7 mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da, na
primer, promeni boravite, cega se ona, pored ostalog, uasava. Ona poznaje dvolicnost odraslihC. 2e
Govoar, S.
!tarost, Geograd: G-.H %drugi tom&, )/=., str. $,.
</ 5avedeno u: ibid.
<) Stuart D. Mueen and :eannette R..ruener, %)4B& !o"ial Patholog6, 5eL :ork: !homas T. ;roLell
;ompanI, pp BB(B., cit. u: ;linard, '.: op. cit, str. 0/,.
=B -bid.
= Aeparovic, H. %)/0& Viktimologija 8 studije o 2rtvama, Hagreb, str.<B.
=$ KSocial +sIchologI of DgingC, loc. cit.
=, Rose, D. %)<$& K!he Subculture of the Dging: D !opic for Sociological ResearchC , 0he
Gerontologist, 5o. $, $,($=, cit. u: ;linard, '.: op. cit., str. 0).
=4 ;linard, '. !o"ilog6 of deviant 1ehavior, 5eL Tork: @olt, Rinehart and 6inston, -nc., )</., str. 0)$.
=0 K111111111+olitics of Dging: .overnment Dgencies and the Dging 5etLorkC, cit. u:
Social .erontologI:

Kriminologija Prvi Deo Knjige

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kriminologija Prvi Deo Knjige

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kriminologija

E pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima

You might also like