KRIMINOLOKE TEORIJE I

KLASINA, NEOKLASICIZAM, POZITIVIZAM, ANTROPOLOKA, BIOLOKA

Klasina kola u kriminologiji 18 do tree etvrtine 19. v. - PREDSTAVNICI: ezare Bekarija (18. vek) Deremi Bentam (18-19. v.). Anselmo Fojerbah 18 i 19. v. Imanuel Kant, Hegel Franesko Karara (19. v.)

EZARE BEKARIJA (1738-1794)

Delo O zloinu i kaznama (prvo i najznaajnije delo iz oblasti krivinog prava i KRIMINOLOGIJE)

Bekarija (18. vek) istie znaaj naela zakonitosti, kritikuje smrtnu kaznu i kazne beastee i konfiskacije. Kazne treba da zadovolje uslove: nunost, srazmernost, bezuzetna primenjivost, hitnost, javnost izricanja, lini karakter. Prevencija je najbolji nain borbe protiv kriminaliteta.

Bentam (1748-1832. g.). Filozof utilitaritikog pravca (zakonom se obezbeuje blagostanje, pa su ciljevi zakonodavca: 1. prevencija, 2. zadovoljenje oteenog, 3. kanjavanje krivca. Kanjavanje treba da sprei izvrenje dela (ili da utie da uini lake delo ili sa manje nasilja). ovek bira izmeu zla i dobra na osnovu hedonistikog prorauna (da li ima vie koristi od KD ili tete od kazne).

Panoptikon

Klasina kola (kraj XVIII-poetak XIX v., Kant, Hegel, zatim Fojerbah 18 i 19. v. Kant kazna je kategoriki imperativ Hegel kazna je negacija negacije kojom se ponitava prestup Nuilum crimen sine poena, nulla poena sine lege, nullum crimen sine lege naelo legaliteta (kazna zakonom unapred propisana, pretpostavka kanjavanja je zloin, pretnja kaznom mora sankcionisati svaki zloin).

Anselm fon Fojerbah (1777-1833) Revizija osnovnih postavki i pojmova kaznenog prava 1800 Teorija generalne prevencije psiholokom prinudom

Franesko Karara (19. v.) na logikim osnovama razvija sistem krivinog prava. Osnovni zadatak kriv. prava je spreavanje zloupotrebe vlasti. Zloin je pravna, a ne realna pojava. Osnov kanjavanja je pravda ili zatita ovenosti. Odlike klasine kole u celini: indeterminizam oveka, hedonistiki proraun, svrha kazne odmazda, ispatanje i gen. prevencija.

NEOKLASICIZAM

12.Savremeni neoklasicizam (Eklektika kola, Just dessert teorija srazmerne kazne - upravo zaslueno, Savremeni neoklasicizam, umesto uzroka pojave ispituje ta vri posao (delimina reenja). Model kanjavanja: red i zakon postavke klasiara razrauju empirijski kroz ekonometrijske tehnike radi analize ta lice izvrenjem kazne dobija ili gubi ili ta drutvo dobija kako bi se odredio optimalni nivo progona sa stanovita drutva.

POZITIVIZAM

13. Pozitivizam u kriminologiji druga polovina XIX veka. Zloin i kriminalitet se iskustveno ispituju i trai se uzrona veza sa drugim pojavama. KD je delo nenormalnog pojedinca (bioloki, medicinski, psihijatrijski pristup). Osnova filozofski determinizam. kole: kartografska i antropoloka kola

KARTOGRAFSKA (GEOGRAFSKA) KOLA

Kartografska kola (Adolf Kvetelet) uticaj starosti (fiz. snage), pola, godinjih doba, zanimanja, klime, obrazovanja, siromatva, alkoholizma na moralnost nacije i sklonost zloinu. Drutvo priprema zloin, krivci ga kao instrumenti izvravaju. Najsiromanjiji su najmoralniciji, ali su nagnani na zloin socijalnim uzrocima. Drugi predstavnici se bavili statistikom (distribucija zloina).

ANTROPOLOKA KOLA

14. Antropoloka kola Antropoloka kola, prethodnici fiziognomi (procenjuju karakter prema izgledu oveka) i nauka frenologija (procena modanih funkcija po izgledu glave). Predstavnici: ZLATNO TROJSTVO: Lombrozo, Garofalo, Feri.

ANTROPOLOKA KOLA

Tipian predstavnik Lombrozo (sredina XIX i poetak XX v), delo: ovek zloinac., teorija evolucionog atavizma, stigmati degeneracije, atavistiki zliinci. Utemeljio kriminologiju kao naku.

IZ LOMBROZOVE KNJIGE
Lombrozo: Knjiga ovek delinkvent, 1876. Ideja: ovek se raa kao delinkvent i nosi u sebi atavistike crte, a na sebi stigmate

ANTROPOLOKA KOLA

Rafaelo Garofalo: prirodni kriminalitet postoji u drutvu nezavisno zakonskog kriminalitet. Prirodni krim. vrea osnovna moralna oseanja: samilost i potenje. Klasifikacija zloinaca po odsustvu moralnih oseanja na: ubice (nemaju osn. moralna oseanja), nasilnike (nemaju samilost), kradljivce (nemaju potenje), pohotljivce (nizak nivo moralne energije). Na njih treba uticati u ranom detinjstvu, a u interesu zajednice prestupnike eliminisati iz drutva.

SOCIOANTROPOLOKA KOLA

Enriko Feri osniva socioantropoloke kole. Zakon kriminalne zasienosti (poput pretvaranja vode u paru, u datim drutvenim uslovima u drutvu e biti izvren tano odreen broj zloina). Tvorac kriminalne etiologije. Multikauzalna priroda zloina (individualni faktori, fiziki i drutveni). Pentagon ili pentagram prestupnika: roeni zloinci, duevno bolesni, iz navike, iz strasti, sluajni delinkventi. Delinkventno ponaanje je rezultat antropo-bio-psihikih dispozicija. Predlae primenu ZATITNIH, tj. PREDDELIKTNIH MERA.

BIOLOKA KOLA

15. Bioloka kola Bioloka shvatanja dovode u vezu zloin sa fizikom konstitucijom i biolokim crtama oveka. Temelje se na Darvinom uenju o poreklu vrsta. Dve vrste teorija: 1. uticaj fizike konstitucije na zloin 2. uticaj genetskih faktora

BIOLOKA KOLA

Zloin i fizika konstitucija: Huton zloin je rezultat

degenerativnih crta telesne konstitucije. Mravi ubice i pljakai, visoki prevaranti, niski kradljivci i provalnici, omaleni i debeli silovatelji. Ernst Kremer povezuje konstituciju i prestupnitvo. Tri tipa telesne konstitucije (ektomorfni visoki i mravi, endomorfni niski i debeli, mezomorfni atletski graeni). Tri temperamenta: I tip: uzdrljiv, jaka samokontrola, mogunost uzdravanja, munjevita reakcije, II tip: prodrljivost, drutvenost, sporost reagovanja, trpeljivost, III fizika aktivnost, agresivnost, neosetljivost za oseanja ipotrebe drugih. eldon i Elenor Gluk kod maloletnika je izraenija delinkvencija kod mezomorfnog tipa.

BIOLOKA KOLA

Uticaj genetskih faktora: rodoslovi porodica (Glukovi i Goring- delovanje naslea po mukoj liniji kod kraa i seksualnih dela). Zbog toga je uvedena nasilna sterilizacija. Kasnija istraivanja blizanaca (uoeno poklapanje ponaanja u oko 50% sluajeva kod jednojajanih), hromozomska nenormalnost uoena 1965. godine (prekobrojni hromozom Y kriv za kriminalitet malog broja lica: 12 od 31436 prema danskom istraivanju. Podstrek za stvaranje biokriminologije (bioloka uslovljenost zloina).