Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
6Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
i Izvori Poslovnog Prava

i Izvori Poslovnog Prava

Ratings: (0)|Views: 562 |Likes:
Published by Emir_Mujkanovi_1542

More info:

Published by: Emir_Mujkanovi_1542 on Feb 02, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/25/2011

pdf

text

original

 
I IZVORI POSLOVNOG PRAVA
Izvori poslovnog prava klasifikuju se na materijalne i formalne izvore.Materijalni
su isti kao u svim drugim granama našeg pravnog sistema.Re
č
je o interesima i voljivladaju
ć
e klase koja se izražava u formalnim izvorima prava.
Formalni izvori
su mnogobrojni i preko njih se pojavljuju pravne norme razli
č
ite normativnesnage.Zato je potrebno utvrditi redosled primene formalnih izvra-pošto je u praksi mogu
ć
e da seisti društveno-ekonomski odnosi na razli
č
ite na
č
ine pravno regulišu.Izvori poslovnog prava mogu da imaju razli
č
ite na
č
ine nastajanja i razli
č
ito poreklo.
Po na
č
inu nastajanja:
1.
 
heteronomne izvore
prava stvaraju jedni subjekti, a te norme se primenjuju na drugesubjekte.Oni su propisi koje donosi država po ta
č
no definisanoj i ustaljenoj zakonskoj proceduri (ustav, zakon,podzakosnki propisi i sudska praksa)2.
 
autonomne izvore
prava stvaraju sami subjekti na koje se ovi izvori prava i primenjuju.Ovde spadaju poslovni obi
č
aji,uzanse,trgova
č
ki termini i klauzule,opšti uslovi poslovanja,adhezioni ugovori i tipski ugovori.
Prema svom poreklu :
1.
 
doma
ć
i izvori nastaju u okviru pravnog porekla jedne države (zakon)2.
 
me
đ
unarodni
nastaju me
đ
unarodnim pravnim putem izme
đ
u dve i višedržava.neposredno kao me
đ
usobni ugovori ili kao konvencije u okviru me
đ
unarodnih privrednih organizacija
Izvori poslovnog prava koje donosi poslodavac:
1.
 
ustav
u formalnom smislu je najviši pravni akt jedne zemlje.On regulište potrebu i na
č
indonošenja zakona,podzakonskih akata koji
ć
e bliže i potpunije regulisati odre
đ
ene oblasti privrednog života.2.
 
zakon
je posle ustava pisani pravni akat najviše pravne snage koji donosi posebnizakonodavni organ po posebnom postupku.I u našoj zemlji zakoni i podzakonski akti su bili i ostali osnovni izvori trgovinskog,odnosno poslovnog prava.Zakoni moraju bitisaglasni ustavu.Ukoliko zakon celovito odre
đ
uje pravnu oblast on se naziva zakonik ilikodeks, a proces njegovog donošenja kodifikacija.
Prema karaketeru zakona
razlikuju se imperativna pravila – koja su obavezna za svesubjekte u poslovanju i dispozitivna pravila – koja se uvek primenjuju ukoliko ih strankesvojom voljom nisu isklju
č
ile ili zamenile.3.
 
pozakonski propisi
su opšti pravni akti niži od zakona koje donose naldežni državniorgani – izvršni organi uprave.Složenost i dinamika poslovanja
č
ine da je nemogu
ć
e sva pitanja regulisati zakonom,pa zato postoje pozakonski propise kao:uredbe,pravilnici,odluke,naredbe,rešenja,uputstva.Donose na osnovu ovlaš
ć
enjautvr 
đ
enog zakonom,ali se jednim podzakonskim aktom mo
ć
že davati ovlaš
ć
enje zadonošenje drugog akta,ali nižeg ranga.Oni moraju da budu u skladu sa zakonom natemelju koga su doneti.Prestankom zakona prestaje da važi i taj podzakonski akt.Oni sedonose radi razrade i lakše primene zakona.
skriptarnica.on.neobee.net
1
 
 
II PRAVNI SISTEM
To je skup opštih pavnih normi sistematizovanih,sre
đ
enih i grupisanih u jednuneprotivre
č
ivu,harmoni
č
nu celinu.Re
č
je o sistematizaciji prava po odre
đ
enim kriterijumima injihovoj nau
č
noj obradi.Sistematizaciju opštih pravnih normi vrši pravna nauka s namerom daod heterogenih normi stvori poseban i upotrebljiv pravni sistem.Svaki pravni sistem ima svoju organizacionu strukturu, svoje sopstvene elemente.
Osnovni strukturalni elementi pravnog sistema su:
1
. pravni institut
je sre
đ
en skup opštih pravnih normi koje se odnose na jedan isti društveniodnos ili na manju grupu društvenih istovrsnih odnosa (npr.brak,ugovor,kupoprodaja, kazna). On je najmanji deo pravnog sistema.2. skup više instituta koje regulišu istu oblast društvenih odnosa po istim na
č
elima zove se
pravna grana
 3.
pravnu oblast
 
č
ine više srodnih grana prava U teoriji prava uobi
č
ajeno je grupisanje pravnihoblasti na :a) materijalno i formalno pravo. Materijalno pravo reguliše društvene odnose me
đ
u ljudima. Tosu pravne norme ponašanja ljudi u društvu
č
ija je primena obezbe
đ
ena državnom sankcijom.Formalno pravo ima za cilj da obezbedi primenu materijalnog prava.Glavni delovi formalnog prava su krivi
č
ni, gra
đ
anski i upravni postupak. b) podela na javno i privatno pravo obavlja se pomo
ć
u kriterijuma interesa subjekata i vlasti. Ni jedan kriterijum sam za sebe nije dovoljanc) unutrašnje i me
đ
unarodno pravo. Me
đ
unarodno je ono koje regulište odnose izme
đ
u država, aunutrašnje pravo je ono koje reguliše odnose unutar svake pojedine države. Najzna
č
ajnija podela pravnog sistema je njegovo sistematizovanje na grane prava. Ona se postupno razvijala još od starog rimskog prava. Grane prava nisu strogo podeljene, te se
č
estomešaju i prepli
ć
u.
Naš pravni sistem
č
ine slede
ć
e glavne pravne grane :
1.
 
ustavno pravo – grana prava koja odre
đ
uje osnovne društvene i državne organizacije2.
 
upravno pravo – organizacija i delatnost državne uprave3.
 
sudsko pravo– organizacija i delatnost sudova4.
 
li
č
no i porodi
č
no – pravn položaj
č
oveka i porodi
č
ni odnosi5.
 
gra
đ
ansko – stvarno-pravni, naslednopravni i obligacionopravni odnos6.
 
 privredno – pravni položaj privrednih subjekata i njihovo privrednopravno poslovanje7.
 
radno – radnopravni odnos8.
 
 poslovno – pravni položaj poslovnih subjekata i njihovo poslovanje na tržištu9.
 
krivi
č
no – krivi
č
na dela i sankcije za njih10.
 
me
đ
unarodno – me
đ
unarodni javni odnosi, me
đ
. privatnopravni odnosi i me
đ
. poslovniodnosi
skriptarnica.on.neobee.net
2
 
III PRAVNA NORMA
To je pravilo o ponašanju ljudi
č
iju primenu obezbe
đ
uje država, aparatom prinude. Pravo sesastoji od pravnih normi. Njih naj
č
ć
e stvara država, ali je mogu
ć
e da ih stvaraju i drugisubjekti. Ona ne može da postoji bez države, kao ni država bez nje. Pravnim normama seregulišu odre
đ
eni društveni odnosi.P. norma su hijerarhijski povezane, na vrhu se nalazi opšta, ana dnu lestive pojedina
č
na p. norma.
Elementi pravne norme
:Svaka p. norma bez obzira na svoju sadržinu sadstoji se od
3 osnovna elementa
:1.
 
hipoteza
(pretpostavka) je onaj deo pravne norma koji sadrži jedan ili više uslova kojetreba ispuniti da bi došlo do primene pravnog pravila. Ako uslovi nisu ispunjeni ona se nemože primeniti. Bezuslovne norme imaju samo jednu pretpostavku koja se odnosi nasakciju, zato imaju 3 elementa (hipotezu, dispoziciju i sankciju)Pretpostavka (hipoteza) dispozicije je glavni deo pravne norme koji navodi uslove (
č
injenice)za primenu dispozicije, što zna
č
i dispozicija
ć
e se primeniti tek ako se dogode
č
injenicenavedene u pretpostavci.2.
 
dispozicija
je onaj deo pravne norme koji sadrži pravilo ponašanjaPretpostavka sankcije je onaj deo pravne norme koji opisuje prekršaj dispozicije3.
 
sankcija
je onaj deo pravne norme koji sarži posledicu koja
ć
e nastupiti ako se prekrš
đ
ihipoteza i dispozicija p.norme. Ona je pravilo koje treba nadležni državni organ da primeni prema subjektu koji je prekršio dispoziciju. Ona predstavlja prinudu koju provodidržavni organ. S obzirom da li se radi o krivi
č
noj ili gra
đ
anskopravnoj odgovornosti postoje dve vrste sankcija. Za u
č
injeno krivi
č
no delo su sankcije prema licima. Za prekršioca u oblasti gra
đ
anskog prava su sankcije koje se odnose na naknadu štete.
Vrste pravnih normi
Pravne norma je mogu
ć
e podeliti po razli
č
itim kriterijumima
Prema hijerarhijskoj pravnoj lestvici
: pravne norme više pravne snage i niže pravne snage,
Po prirodi društvenopravnih odnosa koji se normama odre
đ
uju
: gra
đ
ansko-pravne,krivi
č
no-pravne i radno-pravne
Prema karakteru dispozicije
:Dispozicija je onaj deo pravne norme koji sadrži pravilo ponašanja subjekta prava. Dispozicija,kao pravilo o ponašanju, uvek je zapovest.
Sve dispozicije možemo podeliti na :
1.
 
nare
đ
uju
ć
e
– odre
đ
enom subjektu nalažu da postupa na odre
đ
eni na
č
in2.
 
ovlaš
ć
uju
ć
e
– datom subjektu daju ovlaš
ć
enje da može da se ponaša na odre
đ
eni na
č
in prema svom opredeljenju. One su karakteristi
č
ne za oblast gra
đ
anskog prava3.
 
zabranjuju
ć
e
– zabranjuju subjektima obavljanje odre
đ
enih radnji i karakteristi
čć
ne suza krivi
č
no pravo
skriptarnica.on.neobee.net
3

Activity (6)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
nikotlea liked this
vupulepe liked this
vupulepe liked this
vbelosevic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->