Teorija države i prava 1

Uvod u pravo

Prof. dr Sanja Đurđić

 PRAVNA NORMA
1. Pojam i elementi društvene
norme
 U cilju regulisanja društvenih odnosa i usmeravanja
ponašanja u određenom pravcu, društvo stvara određena
pravila ponašanja, takva pravila ponašanja nazivaju se
društvene norme.
 Ovde se društvo javlja u obliku adresanta – subjekta tvorca
normi, dok su adresati – subjekti kojima su norme upućene i
čije ponašanje pravila regulišu.
 Društvene norme predstavljaju zahteve upućene na volju
i svest ljudi, pri čemu istovremeno mogu da prete i
sankcijom u slučaju da se ne postupi po zahtevu.
 Društvene norme sastavljene su iz dva elementa:
1.dispozicije;
2.sankcije.

 Dispozicija predstavlja zapovest ili zahtev koji adresatima

nalaže određeno društveno poželjno ponašanje. Ona
predstavlja glavni i centralni element društvene norme.
 Sankcija je instrument društvene kontrole kojim se utiče na
adresate da poštuju norme. Ona stavlja u izgled,
obezbeđuje, mere koje će se primeniti na adresate u slučaju
kršenja dispozicije.
 Sankcije mogu biti:
1.negativne sankcije ili sankcije u užem smislu – kazne;
2.pozitivne sankcije – nagrade.

 Negativne sankcije tj. kazne odvraćaju društvo od

nepoželjnog ponašanja, dok pozitivne sankcije tj. nagrade
podstiču društveno poželjno ponašanje.

 Zavisno od toga da li društvena norma sadrži oba elementa

(dispoziciju i sankciju) možemo ih podeliti u dve grupe:
1.potpune društvene norme;
2.nepotpune društvene norme.

 Potpune društvene norme sadrže oba elementa, dok

nepotpune društvene norme sadrže samo dispoziciju.
 2. Vrste društvenih normi
Tehničke norme i društveni
propisi
 Sa razvojem društva i kompleksnošću društvenih odnosa,
javlja se veliki broj društvenih normi koje se mogu razvrstati
po velikom broju kriterijuma: sadržini, formi, ciljevima koje
žele ostvariti, sankcijama koje se preduzimaju usled njihovog
kršenja, i sl.

 Najznačajnije vrste društvenih normi su:

1.tehničke norme;
2.društvene norme u užem smislu ili društveni propisi.
 Tehničke norme su vrsta društvenih normi koje propisuju
ponašanje čoveka uglavnom prema prirodi, kojima čovek
može ostvariti neki tehnički cilj, promenu u prirodi povoljniju
za njega.
 Ova vrsta normi po pravilu nije snabdevena nikakvom
sankcijom, hoće li ih čovek vršiti ili ne potpuno je prepušteno
njegovoj volji.
 Međutim, iako kod tehničkih normi sankcija nije propisana,
ona ipak postoji, samo ovde ne kažnjava društvo već priroda.

 Društvene norme u užem smislu ili društveni propisi su vrsta

društvenih normi koje propisuju ponašanje čoveka prema
ostalim članovima društva, koje imaju za cilj uređenje
društvenih odnosa između njih.
 One propisuju ponašanje koje doprinosi realizaciji
društvenog stanja koje je poželjno i korisno za društvo.
 Društveni propisi su, po pravilu, potpune društvene norme tj.
sadrže oba elementa (dispoziciju i sankciju). Sankciju sadrže
zato što je društvo zainteresovano za njihovu primenu i
zaprećenom sankcijom želi uticati na adresate da poštuju
propise.

Norme neorganizovanog,
difuznog i organizovanog društva
 Prema kriterijumu subjekta koji primenjuje sankciju za
kršenje društvenih propisa, društvene propise možemo
podeliti na:
1.društvene propise čije sankcije primenjuje
neorganizovano, difuzno društvo;
2.društvene propise čije sankcije primenjuju društvene
organizacije;
3.društvene propise čije sankcije primenjuje država.
 Pod neorganizovanim, difuznim društvom podrazumevamo
društvo u celini ili njegov deo u kome nema unapred
određenih organa ili subjekata za vršenje određenih
društvenih poslova. Tako da ovde nije određen ni organ koji
bi primenio sankciju u slučaju kršenja društvenog propisa.
 Ovo ne znači da sankcija neće biti izvršena. Da li će sankcija
biti izvršena i ko će je izvršiti u neorganizovanom društvu se
ne zna, njeno izvršenje prepušteno je slobodnom nahođenju
članova neorganizovanog društva.

 Najznačajniji društveni propisi čije sankcije primenjuje

neorganizovano društvo su:
1.običaj;
2.moral.
 Običaj predstavlja najstariju vrstu društvene norme.

 Običaj je vrsta društvene norme i oblik društvene svesti

koji nastaje ponavljanjem ponašanja u određenim
situacijama usled čega se ustali svest o obaveznosti
takvog ponašanja.

 Za postojanje običaja neophodno je da su ispunjena dva

elementa: objektivni pod kojim podrazumevamo ponavljanje
ponašanja u određenim situacijama, i subjektivni pod kojim
se podrazumeva svest o obaveznosti takvog ponašanja.
 Karakteristična za običaje je konzervativnost, i obično sledi
sankcija za njihovo nepoštovanje (podsmeh, prezir, bojkot,
fizičko nasilje, linč, krvna osveta, itd.).
 Moral je društvena norma i oblik društvene svesti koji
nalaže ono što je dobro a zabranjuje zlo.

 Moralne norme su autonomne, njih adresati poštuju zato što

ih prihvataju, usvajaju, a ne iz straha od sankcije, što je
istovremeno razlog tome što je sankcija kod ove vrste normi
veoma specifična: griža savesti.
 Ovu sankciju subjekt sam primenjuje na sebe u vidu kajanja
zbog nemoralnog ponašanja.
 Mada, kršenje moralnih normi dovodi i do sankcija okoline
sličnih kao kod kršenja običaja (prezir, prekor, bojkot).
 Nauka koja se bavi proučavanjem morala zove se etika.
 Norme organizovanog društva
 Pod organizovanim društvom podrazumevamo društvo u
celini ili njegov deo u kome su unapred određeni njegovi
članovi za vršenje različitih poslova. Tako je ovde unapred
određen organ ili član koji je zadužen za primenu sankcije u
slučaju kršenja društvenih propisa.

 Postoje dve vrste normi čije sankcije će primeniti

organizovano društvo:
1.norme čije sankcije primenjuju društvene organizacije;
2.norme čije sankcije primenjuje država (pravne norme).
 Društvena organizacija predstavlja svesnu i plansku
društvenu tvorevinu osnovanu radi realizacije određenog cilja
(udruženje studenata, pravnika, menadžera, lovaca,
ribolovaca, i sl.) uz ostale organe društvena organizacija ima
unapred određen organ zadužen za primenu sankcija u
slučaju kršenja normi.

 Pravna norma je obavezna zapovest o ponašanju koje je

garantovano državnim autoritetom čiju će sankciju za
kršenje primeniti država u krajnjem slučaju primenom
monopola fizičke sile.

 Društvene norme čije sankcije primenjuje država su zapravo

pravne norme.
 Dakle, pravne norme predstavljaju specifičnu vrstu
društvenih normi, za koje je karakteristično da sankciju u
slučaju njihovog kršenja primenjuje država.
Zato se pravo određuje kao sistem normi koje primenjuje
država.
 3. Pojam i vrste pravnih normi

 Pojam pravne norme „centralan je pojam pravne nauke“.

 Pravna norma zapravo predstavlja specifičnu vrstu društvene
norme, a ono što je razlikuje od ostalih društvenih normi jeste to
što sankciju za njen prekršaj primenjuje država svojim
monopolom fizičke sile.
 Pravna norma je najbitniji element prava. Pravo se sastoji od
pravnih normi, ono je sistem pravnih normi.
 Pravne norme su heteronomna pravila, one se primenjuju
uglavnom iz straha od sankcija, a ne iz ličnog ubeđenja da su
njihove zapovesti valjane. One usmeravaju ponašanje adresata
u željenom pravcu isključivo pomoću pretnje sankcijom.
 Vrste pravnih normi
 Pravne norme su veoma brojne i raznovrsne. Mogu se
klasifikovati prema različitim kriterijumima.
 Prema obimu subjekta na koji se primenjuju pravne norme
se dele na:
1. opšte;
2. pojedinačne.

 Opšte pravne norme su norme koje se primenjuju na

neodređen krug subjekata.
 Pojedinačne pravne norme su one norme koje se
primenjuju na konkretnog subjekta određenog imenom i
prezimenom.
 Prema ispunjenosti uslova za primenu pravne norme se dele
na:
1.uslovne;
2.bezuslovne.

 Uslovne pravne norme su norme koje se odnose na situacije

ili stanja koja još nisu nastupila, odnosno na događaje koji se
još nisu desili.
 Bezuslovne pravne norme su norme koje se odnose na
stanja ili situacije koje su nastupile, odnosno na događaje
koji su se desili.
 Prema broju slučajeva na koje se odnose pravne norme se
dele na:
1.apstraktne;
2.konkretne.

 Apstraktne pravne norme regulišu neodređen broj slučajeva,

stanja, situacija, dok se konkretne pravne norme odnose na
pojedinačan, konkretan slučaj.

 Prema intenzitetu pravne snage pravne norme se dele na:

1.više;
2.niže.

 Pravna snaga predstavlja meru uticaja koju pravna

norma vrši na norme niže od sebe i trpi od normi viših
od sebe.

 Više pravne norme su norme koje imaju veću pravnu snagu,

dok su niže pravne norme one sa manjom pravnom snagom
i koje se nalaze pri dnu hijerarhijske lestvice.
 Prema pravcu delovanja u vremenu pravne norme dele se
na:
1.aktivne;
2.retroaktivne.

 Aktivne pravne norme su one norme koje deluju od

momenta stupanja na snagu za ubuduće.

 Retroaktivne pravne norme su one norme koje deluju od

momenta stupanja na snagu nazad u prošlost.

 Prema tvorcu pravne norme dele se na:

1.norme državnog porekla;
2.norme nedržavnog porekla (autonomno pravo).
 Norme državnog porekla stvaraju različiti državni organi
(ustavne, zakonske, podzakonske, precedentne norme i sl.)

 Norme nedržavnog porekla stvaraju različiti nedržavni tj.

društveni subjekti. One u celini čine tzv. autonomno pravo.
 4. Pitanja

 Pitanje 1.
Pojam društvene norme?
 Pitanje 2.
Elementi društvene norme?
 Pitanje 3.
Vrste sankcija kod društvenih normi?
 Pitanje 4.
Prema kriterijumu subjekta koji sankciju primenjuje,
društvene norme se mogu klasifikovati na?
 Pitanje 5.
Pojam običaja?
 Pitanje 6.
Pojam morala?
 Pitanje 7.
Pojam pravne norme?
 Pitanje 8.
Prema obimu subjekta na koji se primenjuju pravne norme
se dele na?
 Pitanje 9.
Opšte pravne norme su?
 Pitanje 10.
Pojedinačne pravne norme su?
 Pitanje 11.
Prema ispunjenosti uslova za primenu pravne norme se dele
na?
 Pitanje 12.
Prema broju slučajeva na koje se odnose pravne norme se
dele na?
 Pitanje 13.
Prema intezitetu pravne snage pravne norme se dele na?
 Pitanje 14.
Pravna snaga je?
 Pitanje 15.
Prema pravcu delovanja u vremenu pravne norme dele se
na?
 Pitanje 16.
Aktivne pravne norme su?
 Pitanje 17.
Retroaktivne pravne norme su?
 Pitanje 18.
Prema tvorcu pravne norme dele se na?