***

Raša Todosijević

čovek, nazovimo ga X, oniži debeli veseljak, ni prorok ni mudrac, još manje

sentimentalni romantičar, pre ženskaroš, gurman i hvalisavac, reši da sebi kupi kaput.

Da bi sebe odenuo onako kako to priliči njegovom ugledu X je otišao u jednu veoma

otmenu radnju i tamo je odabrao kaput prema svom džepu, stasu i ukusu. A kaput, kao

kaput, kao iz radnje: nov novcat. Nosio je X taj svoj nov novcati kaput dobrih petnaest

godina. Jednoga dana, šetajući Jelisejskim poljima, on shvati da se njegov kaput

poprilično olinjao. Revere je izmastio preko svake mere, džepove razglavio, a o

iskrzanim rukavima i pokidanim dugmetima da i ne govorimo.

Ako ga i dalje budem nosio - pomisli X - ljudi će steći utisak da meni ne ide

baš najbolje. Užasnut saznanjem da bi u očima drugih mogao da izgleda siromašnije

nego što jeste, on odluči da se bez odlaganja oslobodi te stare krpetine. I tako, kaput

malog debelog veseljaka završi tužno, mnogo tužno, u kanti za djubre.

Pouka: U zdravom telu zdrav duh.