Professional Documents
Culture Documents
ЗАБЕЛЕШКЕ
(1) Из 23. године потиче прва поуздана вест о римским легијама на мезијском
делу Дунава, наведена у Тацитовим аналима IV 5: ''Et Thraeciam
Rhoemetalces ac liberi Cotys, ripamque Danuvii legionum duae in Pannonia, duae
in Moesia attinebant, totiedеm apud Delmatiam locatis, quae positu regionis a
tergo illis...''. Имена ове две легије уклесана су и на Тиберијевој табли код
Госпођиног вира 33/34. године. Цитирано према: Мирослава Мирковић,
Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији, Београд 1968, с.24.
(2) Плутарх, Упоредни животописи, књига прва, Загреб 1988, c118.
(3) Богдан Богдановић, URBS&LOGOS, огледи из симбологије града, Ниш
1976, с.101.
(4) Тацит, Историје, књига прва, 86, с.109, Загреб 1987. Међутим, рушење од
стране људи у ситуацијама када је то изискивала одбрана Рима није имало
такву негативну конотацију. Велики антички историчар Полибије подсећа
на случај легендарног римског јунака из рата са Порсеном, који је у својој
личности садржао и елементе божанског лика, Хорација Кокла. Овај јунак,
уплашивши се да непријатељи не продру у град, наредио је саборцима иза
себе да се повуку и сруше Pons Sublicius. Када је мост био срушен,
непријатељско напредовање је заустављено, а Кокле се са оружјем бацио у
Тибар и добровољно окончао живот ''ценећи безбедност домовине и будућу
славу више од садашњег живота и година које су му остале''; Полибије,
Историје, VI, 55 , Нови Сад 1988.
(5) Нина Берберова, Људи и ложе, руски слободни зидари у XX веку, Београд
2002, с.18.
(6) Богдан Богдановић, с.83.
(7) Публије Вергилије Марон, Енеида, превод Младен С. Атанасијевић, Београд
1964, Шесто певање, с.206.
(8) Албер Ками, Мит о Сизифу, Сарајево 1978, с.120.
(9) Трајанова табла из 99. године, пронађена у Прахову, виђена је 1642, да би
потом била изгубљена, с тим да је Феликс Каниц 1870. године видео тек
један њен део у музеју у Неготину. Натпис гласи: Imperator Caesar divi
Nervae filius Nerva Traianus Augustus Germanicus pontifex maximus tribunitia
potestate ...consul II pater patriae. Наведено према: Мирослава Мирковић,
Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији, Београд 1968, с.85 и фуснота 6.
Текст на Трајановој табли из 101. године- мермерној плочи дебљине 30 цм
димензија 100 са 200 цм, пронађеној 20.10.1969.г, код градилишта објекта
хидроелектране Ђердап, крај Караташа, гласи: Imperator Caesar Divi Nervae
Filius Nerva Traianus Augustss Germanicus Pontifex Maximus Tribunitia
Potestate V Pater Patriae Consul IIII ob periculum cataractum derivato flumine
tutam Danuvi navigationem fecit. Наведено према: Јелена Ранков, Ископавања
на Караташу, први претходни извештај 1978/79, Ђердапске свеске I, Београд
1980, с.52. На табли уклесаној у стени између Текије и Голог Брда, преко
пута румунске Оградине димензија 162 са 357 цм, написан је и црвеном
бојом обојен текст из 100.године: Imperator Caesar Divi Nervae filius Nerva
Traianus Augustus Germanicus Pontifex Maximus Tribunitia potestate IIII Pater
Patriae Consul III montibus excisis anconibus sublatis viam refecit. Наведено
према Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, књига 2, с.514-518. и
Радоје Зечевић, Србија и међународни положај Ћердапа, Београд 2000, с.52.
(10) Извештај Комисије за извођење регулационих радова на Ђердапу из
1889.године, Архив Србије, ПФ 9 Р.Но.1-889- Записник са седнице Комисије
20.3.-31.7.1889.
(11) Илија Пчелар, Окружје Крајинско, Гласник Друштва срспке словесности 9,
1857.г, Београд, с.213,
(12) Феликс Каниц, Србија, земља и становништво, Београд 1999, 2.књига,
с.515.
(13) Procopius, De aedificiis, IV 4- Procopii opera, ed.J.Haury, Lipsiae 1913,
преводи коментар Ф.Баришић, Византијски извори 1, 1955, с.29; да је утврђење
Јулиобалаи добило име по римском каналу из 101. године тврди Ђорђе
Јанковић, Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века, Београд
1981, с.56.
(14) Феликс Каниц, с.514-515.
(15) Оксфордска историја римског света, Београд 1999, с.375, 412.
(16) Исто, с.412.
(17) Фелик Каниц, с.505.
(18) Николо Макијавели, Изабрано дело, Расправа о првој декади Тита Ливија
XI, с.174,175, Загреб.
(19) Према: Анте Ромац, Извори Римског права, Загреб 1973, с.101.
(20) Цитирано према: Мирослава Мирковић, наведено дело, с.88, позивом на
Cod.Iust. Novellae, XI (ed. Kroll, Berolini 1895.):'' Aquensis autem episcopus
habeat praefatam civitatem et omnia eius castella et teritoria et ecclesias, ut possit
Bonosiacorum scelus ex ea civitate et terra repellere vel in orthodoxiam fidem
transformare''. Ђорђе Јанковић-Подунавски део области Аквиса у VI и
почетком VII века, Београд 1981, с.52- Меридио наведен код Прокопија
приликом набрајања подунавских грађевина ( De aedif.IV 4), идентификује
са римским градом у потесу Врело између Шаркамена,Штубика и Плавне
(Неготин), свега 25 км западно од Прахова (Аквис).Ради се о четвороугаоном
утврђењу димензија 100 са 100 метара, десeт кружних кула, са бедемима
зиданим каменом и опеком. Јанковић износи тезу да је управо то место било
седиште епископа из чије је надлежности одвојена епископија у Аквису,
чему се противи околност да се Меридио налазио сувише близу Аквису да
би измештање епископске столице из једног места у друго на овај начин
имало смисао у настојањима спречавања ширења јереси која је захватила
претходни епископски центар.
(21) Олга Михајловна Фрејденберг, Мит и античка књижевност, Београд 1987,
с.188-189.
(22) Исто, с.189-190; За време прославе празника Агреја, који нису спадали у
''официјелне празнике римског народа'' и нису били убележени у календару, а
по легенди слави се успомена на долазак двадесет и седморице Агриваца, скупа
с Херкулом у Сатурнију. Процесија је 16. и 17. марта обилазила 27 светилишта
посвећена Агривцима, а сам обред бацања лутака с моста, које су називане
''Агривцима'' обављан је на мајске Иде.Са моста је у Тибар бацано 27 лутака
направљених од сламе.
(23) Милоје Васић,, Инфлација у Римском царству, Флогистон бр.10. Београд,
2000.г, с.61-78.
(24) Едвард Д. Гибон, Опадање и пропаст Римског царства, Београд 2006, с.14.
(25) Евсевије, Црквена историја, VII, 17, превод Срђана Шаркића, Политичке и
правне идеје у Источном Римском царству, с.140, Београд 1984.
(26) Гај Плиније Млађи, Писма, X-96, с.364-366, Београд 1982.
(27) Николо Макијавели, Расправа о првој декади тита Ливија XIII, XIV
(28) Аурелије Аугустин, О држави божјој, 7,16, Загреб 1982.
(29) Жилбер Дагрон, Цар и првосвештеник, Београд 2001, с.8.
(30) Епископ СПЦ др.Иринеј Буловић, говор у Београду од 25.9.2003. на
академији поводом 25.годишњице понтификата Папе Јована Павла Другог.
Цитирано према запису у листу ''Данас'' Београд од 7. октобра 2003, с.13,
под насловом ''Аутентичан градитељ духовности''.