Biologija-protisti i tkiva

Protisti
-Protisti su jednocelijski organizmi ili kolonijalni eukariotski organizmi koji se
medjusobno razlikuju u poglednu oblika tela, nacina zivota i razmozavanja.
-Ishrana moze biti heterotrofna i autotrofna
-Telo heterotrofnih protista sagradjeno je od jedne celije. U telu se nalaze organele koje
imaju razlicite funkcije.
-Organele za kretanje: lazne nozice, bicevi i treplje.
-Kontraktilna vakuola izbacuje stetne materije, a hranljiva vakuola vari hranu.
-Razmnozavanje moze biti: polno i bezpolno, polno-pri polnom razmnozavanju formiraju
se polne celije spajanjem polnih celija suprotnih polova nastaje zigot i konjugacija
spajanje dve jedinke pri tome dolazi do umnozavanja jedara i razmena jedrenog
materijala posle cega se jedinke razilaze.- Bezpolno- prosta deoba delenje na dve cerke
celije. Pupljene je neravnomerna deoba jer je majka celija veca od cerke celije, moze se
formirati jedna ili vise cerki celija. Visestruka deoba prvo se jedro uzastopnim deobama
vise puta podeli, a zatim se citoplazma deli na onoliko delova koliko ima jedara.
-Kada nastanu nepovoljni uslovi zaokrugljuju se cvrstom opnom to je cista.
-Ziveci na ili u telu drugih organizama oni mogu da izazovu stetu oni se nazivaju paraziti.
-Protisti su od velikog znacaja za lanac ishrane a neki sacinjavaju pojedine delove
zemljine kore.

-BICARI-
-ovo je najveca grupa heterotrogfnih protista.
-Imaju cvrstu opnu tako da je oblik tela postojan, krecu se pomocu biceva, bic takodje
sluzi za usmeravanje hrane ka usnom otvoru.
-Imaju usni otvor ali nemaju odredjeno mesto za izbacivanje hranljivih materija, obicno
imaju jedno jedro.Organela za izlucivanje je u vidu jednostavnog meska. Razmnozavaju
se deobom nadvoje i to uzduzno, a neki se mogu razmnozavati polno. Obrazovanje cista
je cesta pojava.
-Medju bicarima ima parazita biljaka, zivotinja i coveka, a ima onih koji su za svoje
domacine korisni.
-Tripanozome izazivaju bolest spavanja, oboljenje pocinje groznicom, a na kraju se javlja
opasnost od smrti, prenosi ih muva CC koje se hrane krvlju. U crevu i polnim odvodima
nalazi se trihomonas, a leismanija izaziva kozne rane.

-AMEBE-
-najcesce imju jedno jedro, hranu gutaju i vare hranljivim vakuolama. Nemaju celiska
usta. Nesvarene delove izbacuje nabilo kojem delu tela.Disu preko citave povrsine tela.
Razmozavaju se deobon na dvoje a neke i polno.
-Jedna vrsta amebe izaziva kod coveka dizenteriju i stvara rane na zidu creva, hrani se
crvenim krvnim zrncima.
-Foraminifere imaju krecnjacku ljusturu, a takodje ima i radiolarija one su brijnije.
-SPORE-
-zive iskljucivo kao paraziti, zasticeni su cvrstom opnom koja sadrzi zametke novih
jedinki.U toku svog zivota obavljaju narocite stupnjeve, ovi stupnjevi su oznaceni kao
spore, to je infektivni stupnjevi pomocu kojih se paraziti prenose.
-Imaju organele za kretanje varenje i izlucivanje. Razmozavaju se semenom bespolne i
polne generacije.
-U ovu grupu spada i plazmodijum- izazivac malarije kod coveka, to je parazit koji zivi u
krvi coveka, i to u crvenim krvnim zrncima, a prenosi ga malaricni komarac, bezpolno
razmnozavanje se odvija u coveku a polno u komarcu. Zbog pucanja crvenik krvnih
zrnaca dolazi do groznice i visoke temo.-Posebnu vrstu ovih protista cine kokcidije, one
prave pravi pomor na farmama.

Tkiva podela:

-EPITELNO-
-jednoslojni: plocast, kockast, cilindricni culni i zlezdani
- viseslojni

-VEZIVNO-
-rastresito, masno, gusto, hrskavicavo, kostano, krv

-MISICNO-
- glatko,poprecno prugawsto i srcano

-NERVNO-
-senzitivni, interneuroni i motorni neuroni