HEMIJSKO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA KRUŠEVAC

MATURSKI RAD

TEMA:Održavanje i iskorišćavanje
zamljišta u voćnjaku

Profesor: Kandidat:
Ivan Đinđić Nenad Pavlović

Kruševac jun 2003 god.

UVOD....

1.Načini iskorišćavanja zemljišta......................

2.Zaledinjena zemljišta.....................................
3.Jalovi ugar.....................................................
4.Zastiranje zemljišta........................................
5.Pkrivanje površine plastičnim foliama............
6.Gajenje uzrodica............................................
7.Gajenje biljaka za zelenišno đubrivo..............
8.Primena herbicida u borbi protiv korova.........
9.Oruđa za održavanje zemljišta.......................

ZAKLJUČAK......................................................

LITERATURA....................................................
 UVOD

Zemljište u voćnjacima je tokom vremena podložno

nizunepovoljnih promena:zakorovljavanju,zaledinjavanju,zbi-
janju i isušivanju,osiromašenju u hranljivim minerlnim
materijama i dr. Sve se to odigrava u vrlo najednakoj meri,
što zavisi od više činilaca,a najviše od osobina
klime,zemljišta,položaja i načina pripreme zemljišta pred
sadnju voćaka. Posledice su vrlo nepovoljne i svode se na
slabo uspevanje voćaka, praćeno naročito malim i
neredovnim prinosima kao i lošijim kvalitetom i ograničenom
trajnošću plodova. Zbog toga zemljište treba da pretstavlja
predmet redovnog staranja, kako bi se trajno održalo u
stanju najpogodnijem za razvitak i funkcije korenovog
sistema,a samim tim i za uspevanje voćaka.
Održavanje zemljišta ima za zadatak da na najbolji
način deluje prvenstveno na fizačke osobine zemljišnog sloja
u kome se razvijaju žile voćaka,kao i da obezbedi
održavanje plodnosti i vlažnosti zemljišta.
 1.

Načini održavanja zemljišta u voćnjacima

Zemljište u voćnjacima može se održavati trajno ili

povremeno na sledeće načine:
a) Zaledinjeno
b) Pod jalovim ugarom
c) Zastiranjem zemljišta
d) Pokrivanje zemljišta foliom
e) Primenom herbicida
f) Gajenjem uzrodica
g) Gajenjem biljaka za zelenišno đubrivo

1.Zaledinjeno zemljište

Održavanje zemljišta u stanju ledine je znak

ekstenzivnosti i zaostalosti proizviodnje.Ledina se u
voćnjacima može održavati trajno i povremeno. Može
zahvatati celu površinu ili samo delove duž redova odnosno
između redova ili citavu površinu izuzev ograničenih kružnih
površina oko samih voćaka.
Ledina može biti prirodna i veštačka.Može služiti za
ispašu ili kao livada za seno.
Ledina veoma nepovoljno deluje na razvitak i funkcije
korenovog sistema,osiromašuje zemljište mineralnim
materijama a naročito nitratima,otežava đubrenje i
navodnjavanje,služi kao skrovište opasnim biljnim
štetočinama.
Posledice nepovoljnih uticaja trajnijeg održavanja
ledine u voćnjacima,naročito pri zanemarenom đubrenju i
navodnjavanju su vrlo nepovoljne:letorasti slabo i sporo
rastu,a sekundarno debljanje je neznatno,lišće je sitnije i
bleđe,što se nepovoljno odražava na fotosintezu.Plodovi
2.

preterano opadaju.Voćke su iznurene i osetljive na mrazeve

dugovečnost umanjena.
Ledina ispoljava i pozitivan uticaj:umanjuje se opasnost od
erozije,vegetacija se ranije završi te su voćke otporne prema
mrazu i koren im je manje izložen golomrazici,plodovi su
kolorisaniji i manje se prljaju.
Da bi ledina što manje ometala uspevanje voćaka
potrebno je da se ona svede na prostor između redova i da
se smenjuje jalovim ugarom.Još jedan način umanjivanj
nepovoljneog delovanja ledine je đubrenje azotnim
đubrivima,navodnjavanje,odabir podloge itd.

sl.Ledina.
 3.

2. Jalovi ugar

Održavanje zemljišta u voćnjacima u stanju jalovog ugara

sastoji se u njegovoj redovnoj obradi tako da se ne
dozvoljava rastinje korova niti se gaji ma kakav usev.
Ovakvom se obradom obezbeđuje dovoljna rastresitost
zemljišta i pojačava aeracija dubljih slojeva, poboljšava
vazdušni, vodni, toplotni režim zemljišta. Uništavaju se
korovi i trave koje uzimaju vodu i mineralne materije,
umanjuje se opasnost od štetočina koje u zemljištu
prezimljavaju, stvaraju se povoljni uslovi za razvitak i
aktivnost korenovog sistema, utiče se na povećanu aktivnost
mikroorganizama u zemljištu i drugo.
Održavanje zemljišta pod jalovim ugarom sastoji se iz
jednog jesenjeg ili zimskog oranja i više kultiviranja u toku
vegetacije. Naročito je važno vrem, način i dubina jesenjeg
odnosno zimskog oranja. Preporučuje se da se oranje obavi
u jesen ili početkom zime i da se ostave otvorene brazde.
Dubina zavisi od zemljišta, korenovog sistema, vremena
izvođenja. Na dubinu oranja utiče i vreme njegovog
izvođenja. Ako se oranje izvodi u jesen može biti dublje nego
ako se vrši docnije. Oranje nesme biti dublje od 12 cm. Da bi
jesenje oranje bilo što uspešnije svake godine treba menjati
pravac oranja, dubinu i način.
Od proleća pa u toku vegetacije obradu zemljišta u
voćnjacima treba nastaviti u cilju uništavanja korova i
razbijanja pokorice. Treba vršiti plitku površinsku obradu
zemljišta 5-7 cm. Ova obrada se vrši kultivatorima,
oprašivačima i drljačama. Broj kultiviranja zavisi od vrste
zemljišta, s tim da zemljište treba kultivirati češće ako je ono
teže, a ako je lakše onda treba ređe.

4.

Održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara

primenjuje se na terenima koji nisu podložni eroziji. Radi
ublažavanja nepovoljnog dejstva jalovog ugara u voćnjacima
se vrši kratkotrajno zaleđivanje zemljišta. Utvrđeno je da se
struktura zemljišta poboljšava gajenjem leguminoza.
Prednost jalovog ugara je što se uništava korov i
poboljšavaju fizičke osobine zemljišta.
3. Zastiranje (mulčiranje) zemljišta

Mulčiranje ili zastiranje zemljišta je takav način

održavanja zemljišta u voćnjacima gde se po čitavoj površini
ili samo ispod krune voćaka vrši prostiranje najraznovrsnijih
organskih materijala i otpada. Od materijala za mulčiranje
najviše se koristi slama, pleva pokošeno seno, pokošeni
korov, lišće, strugotine i sitno granje. Mulčiranje je veoma
korisno na toplim južnim položajima i kontinentalnim zonama
gde je tempraturno kolebanje između dana i noćo leta i zime.
Mulčiranje pored svojih pozitivnih osobina ima i nedostatke
koji ga ograničavaju u masovnoj primeni u voćarstvu ,a to
su : zastirka veoma skupa za odrzavanje zemljišta,i veoma
skupa investicija.Postoji mogućnost pozara u voćnjaku,
mogu se namnoziti miševi i voluharice koje mogu pričiniti
velike štete na voćkama.Teže se izvodi navodnjavanje i
đubrenje
Pojedine voćne vrste različito reaguju na
mulčiranje.Mulčiranje se pokazalo korisno kod jabuke
,kruške,šljive...

3.Pokrivanje površine plastičnom folijom

Pokrivanje površine u zasadima ima za cilj da spreči

isparavanje vode i razvoj korova.Za ovo se koristi plastična
folija,kojom se pokriva površina duz redova,koja inače
ostaje neobrađena –oko1,5-2cm sa jedne i sa druge
strane.Pre pokrivanja površina se mora obraditi.Folija ostaje
oko 3 godine,a zatim se menja.Ovaj način borbe protiv
korova je prikladan za manje zasade i voćnjake sa većim
brojem sadnica po hektaru.

4.Gajenje uzrodica

U mladim voćnjacima se mogu gajiti uzrodice, jer je

zemljište zbog male razvijenosti voćaka i nezahvaćeno
korenom.Pogodno izabrane uzrodice mogu biti neškodljive
za mlade voćke ukoliko ne ometaju njihovo rastenje i
generativni razvitak.
Po delovanju na voćke uzrodice mogu biti :štetne
,indiferentne i korisne.

Štetne uzrodice.U ovu grupu spadaju prvenstveno zita,

industriske biljke i dugovečne biljke za stočnu
hranu,naročito lucerka.Ove štetne uzrodice isušuju zemljište
u kritičnom periodu(maj-jun),zbijaju i osiromašuju zemljište
hranljivim elementima

Indifertntne uzrodice to su biljke koje u uslovima dovoljne

vlaznosti i plodnosti zemljišta ne deluju nepovoljno na voće
,ali nisu ni korisne za voće U ove uzrodice spadaju :lukovice
korenasto- krtolaste biljke, kukuruz...
ove biljke manje isušuju zemljište;zasenjuju zemljište i time
umanjuju isušivanje.Ali ove i ostale uzrodice troše dosta
mineralnih materija te ne mogu se smatrati korisnim.

Korisne uzrodice.U ovu grupu spadaju jednogodišnje

leguminoze okopavine,a naročito :soja, pasulj,grašak..
Pogodne su i biljke saširokim lišćem:bostan,dinja bundeva...
Treba izbegavati biljke koje iziskuju navodnjavanje.