Pismo kao književna vrsta

Prema samoj definiciji, pismo predstavlja formu komunikacije kojom se

izražavaju misli, osećanja, opisuje niz događaja ili vode filozofske diskusije.
Najvažnija osobina pisma kao kniževnog ili polu-kniževnog žanra jeste
njegova dijaloška priroda. Bez obzira na to da li je ono lične ili poslovne
prirode, formalno ili neformlno, njime se skoro uvek zahteva određeni
odgovor onoga na koga je adresirano. Neka od najranije sačuvanih pisama
govore o političkim aferama unutar obrazovane elite. Razvoj pisma kao
književnog žanra započet je u trećem veku i ogleda se u prepiskama
poznatih knižjevnika Cao Pija i Cao Zhia. Zajedno sa reformom u
kniževnosti 1917. godine, počinje i reforma u pisanju pisma. Tako je Hu Shi
u časopisu Nova omladina objavio prvo pismo napisano izmenjenim
klasičnim jezikom. Kao pisani tekstovi, ona zauzimaju veoma značajno
mesto u književnosti, naročito u imaginativnoj kniževnosti i beletristici.
Objavljena i neobjavljena pisma između Lu Xuna (1881-1936), oca moderne
kineske književnosti i Xu Guangping (1897-1968), njegove studentkinje i,
kasnije, životnog partnera, daju nam uvid u njihove privatne živote, način na
koji su doživljavali svet oko sebe, kao i u njihov zajednički život u
vanbračnoj zajednici. Ovo delo sadrži veoma bogat izvor informacija o
privatnom životu Lu Xuna pa su tako glavne teme ovih pisma njegov
pogled na političku situaciju u zemlji, seksualnost i svakodnevne životne
navike od kojih je jedna opijanje koje mu Xu Guangping u svojim pismima
oštro zamera. Najzastupljenija tema ovih pisama svakako jesu emocije koje
su oni gajili jedno prema drugom iako je veći deo koji govori o tome
izbrisan. Lu Xun zapravo želi da prikrije emocije koje Xu Guangping u
svom prvom pismu iz 1925 godine otkriva. Tako je deo koji govori o tome
kako ona uvek sedi u prvom redu na njegovim predavanjima, iako je veoma
visoka i nema nikakvih problema sa vidom, obrisan. Deo gde se ona žali
kako ju je povredilo to što mu je trebalo tri dana da joj odgovori na pismo,
je takođe obrisan. Za vreme Lu Xunove izolacije u Amoju Xu Guangping
mu šalje pismo čiji jedan deo kaže : „Plašim se da nećeš biti dovoljno jak da
se nosiš sa uvredama drugih ljudi, da ćes postati usamljen i depresivan a da
nećeš imati nikoga da te uteši.“ Taj deo je kasnije promenjen u znatno blažu
verziju : „Plašim se da nečeš podneti uvrede, da ćeš postati depresivan i
usamljen, a da nećeš imati ničiju podršku.“ Što se tiče Lu Xuna on je
ispočetka bio vrlo oprezan u svojim pismima, trudivši se da se emocionalno
što više distancira. Međutim, kasnije se situacija menja.
Jedna od najučestalijih tema njihovih pisama jeste i razmena političkih
mišljenja, pronalaženje načina kako odreagovati u određenoj situaciji. Dok
je kod Lu Xuna vrlo teško povući jasnu crtu između ličnih i političkih
stremljenja, kod Xu Guangping situacija je nešto drugačija. Ona je spremna
direktno izraziti svoja politička ubeđenja i stavove, ali naravno i potražiti
savet ukoliko je to potrebno. Zbog dobrog poznavanja političke situacije tog
vremena, pretpostavlja se da je upravo ona najviše uticala na to da Lu Xun
dvadestih i tridesetih godina napiše neka od svojih najpoznatijih dela. Xu
Guangping sledećim rečima započinje svoje prvo pismo Lu Xunu.

Gospodine Lu Xun,
Osoba koja vam pise ovo pismo jeste neko ko vec skoro dve godine studira
kod vas, neko ko svake nedelje pažljivo prati vaša predavanja istorije fikcije,
mlada studentkinja koja sedi u prvom redu na vašim predavanjima i koja o
svemu voli da govori jasno i direktno. Svoje sumnje i gnev zbog nepravde
koje već dugo drži u sebi više ne može da potiskuje. Zbog toga odlučuje da
se požali svom profesoru...
Današnji mladi ljudi se sve više ponašaju kao da se nalaze u devetom krugu
pakla. Možda sam i ja jedna od njih. Iako samo jedan čas nedeljno vaših
instrukcija može da oživi moje srce i podstakne moju hrabrost, ipak je
opasnost veoma velika. Učitelju! Pitam se da li ste ikada razmišljali o tome
da li je važnije spasiti nečiji život nego sagraditi sedmospratnu pagodu?
Učitelju, iako ste vi obično veoma strogi, volela bih da malo omekšate i ako
možete pomoći bar jednoj duši, pomozite ovoj mojoj. U ovako ekstermnoj
situaciji sa nestrpljenjem ću isčekivati vaše instrukcije.

Prvo što iz ovog pisma primećujemo jeste njen veoma direktan pristup
profesoru, zbog čega je on kasnije odlučio da ga uprosti i izbriše sporne
rečenice, o čemu je ranije bilo reči. Ne postoje zapravo nikakvi dokazi o
tome da je Xuguangping u to vreme gajila bilo kakve emocije prema Lu
Xunu. Ona je samo želela da dobije savet kako da politički deluje u ovom
trenutku kada je trebalo da odluči da li da stane na stranu direktorke Yang
Yingyu koja je izbacila troje studenata sa fakulteta ili da stane na stranu tih
studenata.