Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
2Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Specijalna Srpska Policija 1941-1944

Specijalna Srpska Policija 1941-1944

Ratings: (0)|Views: 774|Likes:
Published by Kai Rosa

More info:

Published by: Kai Rosa on Jan 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

11/06/2012

pdf

text

original

 
SPECIJALNA SRPSKA POLICIJA 1941-1944
Prirodno je, s’ obzirom na njenu nadležnost i delokrug rada, što je medju domaćim organima vlastiglavna uloga u sprovodjenju ukupnih mera protiv jevreja i cigana, pripadala Specijalnoj srpskoj policiji.Izvorni materijal za obradu ove teme nadjen je prevashodno u arhivskom fondu Odeljenja Specijalne policije Uprave grada Beograda. U pitanju je veoma obimna arhivska gradja iz perioda 1941-1944, od preko 15.000 dosijea, koja je predugo bila nedostupna istraživačima (nalazila se u Republičkomministarstvu unutrašnjih poslova Srbije). Glavnina te gradje predata je Istorijskom arhivu Beograda(više od 13.000 dosijea), a manji delovi se čuvaju u Vojnoistorijskom institutu, Arhivu Srbije. Ona predstavlja bogat i dragocen izvor autentičnih podataka o dogadjajima i ličnostima iz ovog perioda. Na čelu upravno-policijskog aparata stajalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je po potrebiizdavalo odgovarajuća uputstva i naloge podredjenim organima u Beogradu i unutrašnjosti. Na primer,u izveštaju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova i situaciji u junu 1941, kaže se da je upravama banovina i Opštini grada Beograda naredjeno da se iz službe uklone sva lica jevrejskog porekla, kao icigani. Naredbodavci celokupnog rada Ministarstva, pa i delovanja protiv jevreja i cigana, bili suministri unutrašnjih poslova. U prvom, najintenzivnijem periodu rada, ministar unutrašnjih poslova bio je Milan Aćimović. Posle njega, novembra 1942, tu funkciju preuzeo je Tanasije Dinić, do tadazamenik ministra, koji je na tom položaju ostao godinu dana, tj. do novembra 1943. godine. To je vremekada su službe podeljene na Ministarstvo unutrašnjih poslova i novoobrazovanu ustanovu Srpskudržavnu bezbednost, na čije čelo je postavljen Dragomir Dragi Jovanović. On je od Ministarstva preuzeo odeljenja javne i državne bezbednosti. Poslednji ministar unutrašnjih poslova Srbije bio jegeneral Milan Nedić, koji je kao predsednik vlade vršio i tu funkciju (posle Dinića) sve do 1. oktobra1944. godine.Zapaženu aktivnost, ulogu i zasluge u vezi sa jevrejskim pitanjem imao je Cvetan Djordjević Ceka, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, nadležan za državnu bezbednost. Njega su 18. maja 1944.godine, u atentatu, ubili četnici Draže Mihailovića.Trojici ministara unutrašnjih poslova treba dodati pomenutog Dragog Jovanovića, koji se posebnoisticao podržavanjem i sprovodjenjem propisanih mera protiv jevreja i cigana. U svojstvu šefa Srpskedržavne bezbednosti (1942-1943) kao naredbodavac značajno je doprineo u potrazi za prikrivenim jevrejima. Takodje se istakao kao upravnik grada Beograda, pod čijim je aktivnim rukovodstvomdelovala Specijalna srpska policija. Na toj dužnosti Dragi Jovanivić je bio sve vreme rata.U Ministarstvu je postojao poseban referat specijalnog odseka Odeljenja za državnu zaštitu, nadležan zaobradu jevreja i cigana. Referat su vodili Dušan Bujišić i Sava Šapinac.Ministri unutrašnjih poslova bili su pouzdani nemački saradnici. Njihovu ulogu ilustruje dokument ukome general Milan Nedić ne samo što pruža podršku nemačkim vlastima, nego i inicira preduzimanjemera protiv jevreja. U pismu koje je 22. juna 1942. godine uputio nemačkom vojnom zapovednikugeneralu Baderu, on kaže:“Po obaveštenjima od oficira došlih sada iz zarobljeništva, saznaje se da se u logoru Osnabrik nalazioko 340 jevreja i izvestan broj izrazitih komunista – oficira, mahom rezervnih. Oni sprovode bezobzirno svoju razornu komunističku propagandu po sobama, barakama i blokovima, a zatim i pocelom logoru. Kako mnogi zdravi nacionalni ljudi, pod uticajem nostalgije, postaju apatični, a time i pogodni za razorni uticaj jevreja-komunista, to ovim zajedničkim životom postoji opasnost da se izdravi elementi obeshrabre i utonu u vode komunista. Iznoseći ovu činjenicu, želi se skrenuti pažnja da
°
1
 
°
 
 bi bilo vrlo poželjno da se jevreji i levičari komunisti izdvoje iz opšteg logora i udalje od oficiranacionalno zdravih. Srpska vlada, teško zabrinuta ovom destruktivnom akcijom, bila bi vrlo zahvalnaako bi se od vlasti nemačkog Rajha preduzele efikasne mere protiv jevrejskih i levičarskih elemenata injihovo što brže izdvajanje.” Nemci su u tu svrhu oformili specijalni kažnjenički logor, nazvali ga “Logor D”, u koji su prebacivali jevreje i komuniste radi izolacije, i prema njima primenjivali znatno strožiji režim. Nemačke vlasti su dodeljivale odredjene zadatke upravno-policijskom aparatu na svim nivoima: prekovrha domaće vlasti, ali i preko njenih organa neposredno na terenu. U Beogradu pak, kao sedištuaktivnosti protiv glavne koncentracije jevreja i cigana, izvršenje propisanih obaveza palo je u dužnostSpecijalnoj srpskoj policiji, uz učešće i drugih službi Uprave grada. U unutrašnjosti zemlje te obavezesu prenete na banske uprave, okružna i sreska načelstva sa područnim organima. U Beogradu je Nemcima stajao na raspolaganju razgranat mehanizam domaćih vlasti, pre svega Uprava gradaBeograda sa policijom i žandarmerijom, a za odredjene poslove i Opština grada Beograda.Kao glavni grad Srbije, Beograd je bio sedište mnogih organa domaćih vlasti, od lokalnih do najviših,koji su, svaki u svom delokrugu rada i nadležnosti, delovali na području grada. To je važilo i za njihoveaktivnosti u pogledu jevreja i cigana.Medju njima je posebno mesto i ulogu imala Uprava grada Beograda, nadležna za gradsko područje ineposrednu okolinu.Centralno mesto i uloga pripadali su Odeljenju Specijalne srpske policije. Pošto je vršilo funkciju političke policije, prirodno je da je najviše obaveza spadalo u njegov delokrug rada. Drugim rečima: usprovodjenju odredjenih mera protiv jevreja i cigana najviše je bila angažovana Specijalna srpska policija.U odsudnom razdoblju 1941-1942. godine, od početnih mera protiv jevreja do njihove izolacije ifizičkog uništenja, na čelu Specijalne policije bili su sledeći funkcioneri:Policijski inspektor Milivoje JovanovićPolicijski savetnik Miodrag PetrovićPolicijski inspektor Ilija Paranos (koji je na tom položaju ostao do kraja rata)Milivoje Jovanović je bio na čelu Specijalne srpske policije u vreme sprovodjenja početnih mera protiv jevreja i cigana, Miodrag Petrović i u periodu zaoštravanja tih mera i početka interniranja, a IlijaParanos u jeku totalnog obračuna sa jevrejima.Saradnja Specijalne srpske policije sa Gestapoom bila je svakodnevna. Šef Specijalne policije održavao je stalnu vezu sa šefom Gestapoa, a njihovi bliski saradnici (šefovi odseka, referenti) bili su ineposredno povezani – svaki u okviru svog delokruga rada. Ipak, kada su bili u pitanju jevreji i cigani,kontinuiranu vezu u ime Specijalne policije održavao je njen VII odsek.S’ obzirom na revnost i efikasnost Specijalne srpske policije, ocene Gestapoa o njenom radu bile su vrlo povoljne. SS-pukovnik Šefer je isticao da srpska Specijalna policija odlično radi, a izrečena su i drugazvanična priznanja (Turner, Kisel, Kajzenberg i dr.).Radi većeg angažovanja Specijalne srpske policije protiv glavne opasnosti – komunizma, Gestapo jeodlučio da je i novčano pomogne. Na osnovu naredjenja SS- majora Krausa, Gestapo je, počev od 1. juna 1941, svakog meseca dostavljao Specijalnoj policiji po 16.000 dinara radi suzbijanja jevrejsko-komunističke akcije.
°
2
 
°
 
 Nalozi Gestapoa Specijalnoj policiji za pronalaženje i hapšenje jevreja imali su dva osnova:šta su jevreji – radi sprovodjenja rasnog postupka;šta su antifašisti – koje treba eliminisati u sklopu suzbijanja ilegalne banditske borbe, pri tome se precizno naglašava da je reč o komunističkom pokretu.Progon i borbu protiv jevreja pratila je informativno-obrazovna propagandna kampanja. U tome jeistaknutu ulogu imao pro-nacional-socijalistički pokret “Zbor” Dimitrija Ljotića, a posebno mesto pripadalo je Specijalnoj srpskoj policiji i njenim specifičnim načinima delovanja. Dnevna i periodičnaštampa (Novo vreme, Obnova, Naša borba i dr.) i publicistika, radio, plakati, izložbe, odisali suantisemitskom propagandom. Proklamovano je da
:“Ne može biti mira dok se zlokobni uticaj jevrejstva ne onemogući za sva vremena”.
Dnevni list “Novo vreme”, 7. avgusta 1941. godine pisao je:”jevrejska razorna akcija na teritoriji Srbije potresa i rastočava naš državni i narodni život još od prvog ustanka pa do najnovijeg doba”.Obim i značaj udela Specijalne srpske policije u propagandnom delovanju pokazao se na primeru“antimasonske izložbe”. U Beogradu je 22. oktobra 1941. godine otvorena Izložba rada masona, jevrejai komunista, na koju su gradjani pozivani tokom tri meseca (zatvorena je 18. januara 1942. god.).Osnovni materijal za ovu dugo i pažljivo pripremanu izložbu edukativnog karaktera, obezbedila jeSpecijalna srpska policija, stavljajući organizatorima na raspolaganje dokumenta, fotografije i podatkeiz svoje bogate policijske arhive, kao i prigodne tekstove i objašnjenja.Glavni cilj ove izložbe bio je: voditi neprekidnu kampanju protiv tri velika zla, odnosno “hidre sa triglave” – jevrejstva, komunizma i masonerije.U Upravi grada Beograda Specijalna policija je predstavljala najjače i najefikasnije odeljenje. Oorganizacionoj strukturi, nadležnosti i delokruga rada Odeljenja donet je, oktobra 1941. godine, poseban pravilnik kojim je ozvaničena postojeća organizacija. Odeljenje Specijalne srpske policije sastojalo seod 7 odseka, Zbora policijskih agenata i kartoteke. Prvi odsek bio je administrativno-isledni, drugi – zaunutrašnju politiku i suzbijanje sabotaže, treći – za strance i pograničnu službu, četvrti – za suzbijanjekomunističke akcije, peti – za udruženja i štampu, šesti je bila Centralna prijavnica i sedmi – za jevreje icigane.Kada je reč o angažovanju Specijalne policije u sprovodjenju odredjenih mera protiv jevreja i cigana, u pitanju je u prvom redu delovanje tri odseka: VII, IV i III. Sedmi odsek je i formiran u tu svrhu, kao poseban odsek za jevreje i cigane (pre rata nije postojao, za razliku od ostalih odseka), koji je po tom pitanju predstavljao Specijalnu policiju u saradnji sa Gestapoom i drugim vlastima.Četvrti odsek – antikomunistički (postjao i pre rata) hapsio je jevreje osumnjičene da su učesnici i pristalice ilegalne oružane komunističke borbe, a III odsek tragao je za nestalim jevrejima koji su sekrili pod tudjim (srpskim) imenima.Specijalna srpska policija je tokom maja meseca 1941. počela da podnosi polumesečne izveštaje o svomradu. Prvi takav izveštaj odnosio se na vreme od 13. do 26. maja 1941. godine. U njemu se o jevrejimakaže:“Odeljenje je do danas registrovalo ukupno 8.968 jevreja, od kojih odraslih 7.441, a dece 1.527.Kontrola jevreja u Beogradu vrši se putem naročito za to odredjenih organa, kao i preko organa celeUprave grada Beograda. Kartoteka registrovanih jevreja potpuno je sredjena. Iz kartoteke se vidi jasno pregled jevreja koji su odredjeni na zajedničke radove, kojima je odobren specijalan rad i koji su postarosti ili bolesti oslobodjeni od rada. Do danas je prijavljeno 670 jevrejskih radnji, od kojih jezaplenjeno 435.”
°
3
 
°

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->