Cetnicke Pesme

Mar na Drinu
U boj krenite junaci svi,

Krente i ne alte ivot svoj,
Cer nek vidi stroj, Cer nek uje boj
A reka Drina,
Slavu, hrabrost, i junaku ruku oca, sina
Poj, poj, Drino vodo hladna ti,
Priaj, pamti kad su padali,
Pamti hrabri stroj,
koji je pun ognja silne snage,
proterao tuina sa reke nae drage.
Poj, poj , Drino priaj rodu mi,
Kako smo se hrabro borili,
Pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode,
Krv je tekla, krv je lila Drinom zbog slobode.
Hriste Boe
Hriste Boe, raspeti i sveti,
Srpska zemlja kroz oblake leti,
Leti preko nebeskih visina,
Krila su joj Morava i Drina.
Na tri sveto i na tri sastavno,
Odlazimo na Kosovo ravno,
Odlazimo na sueno mesto,
Zbogom majko sestro i nevesto.
Zbogom leto jeseni i zimo,
odlazimo da se ne vratimo.
Kad je draga da odlaim ula,
Za rever mi neven zadenula.
Marirala Kralja petra garda

Marirala, marirala, kralja Petra garda,
Marirala, marirala, kralja Petra garda,
Korak ide za korakom,
a ja junak za barjakom.
Boj se bije, bije,
Zastava se vije,
Za slobodu Srbije.
Gledale ih, gledale ih beogradske dame,
Gledale ih, gledale ih beogradske dame,

Boj se bije, bije,
Zastava se vije,
Za slobodu Srbije.
Klekle dole, klekle dole,
Pa se Bogu mole.
Boj se bije, bije,
Zastava se vije,
Za slobodu Srbije.
Spremte se, spremte

Srpska mi truba zatrubi,
Iz toga sela Drenova.
Spremte se spremte etnici,
Silna e borba da bude.
Zagrmi Draa vojvoda,
Bacajte bombe, etnici!
Iz ove nae pobede,
Raa se sunce slobode.
Od Topole
Od Topole, od Topole,
Pa do Ravne Gore,
Sve su strae, sve su strae,
enerala Drae.
A patrole, a patrole,
Kalabi Nikole.
A zaseda, a zaseda,
Jakia Odreda,
Prethodnica, prethodnica
Vojvode uria.
Omladinci, ravnogorci
. Omladinci, Ravnogorci,
Svou zemlju brante.
Sve za narod i za Kralja,
Petra Drugog, od Balkana,
Napred stupa, maem lupa,
URA na sve strane.
Kree se laa francuska

Kree se laa francuska,
Sa pristanita solunska,
Transport se kree, Srba di,
Ratnici, braa ranjeni.
Silno je mora duboko,
Duboko plavo iroko,
Kraju se neda videti,
Ne mogu misli podneti.
Dolazim tuan, bolestan,
Pomislim Boe nisam sam,
I moja braa putuju
I sa mnom zajedno tuguju.
Svaki se Srbin molio,
U rovu slavu slavio,
Svi mole Svetog Nikolu,
Njegovu silu na moru.
Vidovdan
Vidovdan
u nebo gledam
prolaze vekovi
secanja davnih
jedini letovi
Kud god da krenem
tebi se vracam ponovo
ko da mi otme
iz moje duse Kosovo
Vidovdan
ko vecni plamen
u nasim srcima
Kosovskog boja
ostaje istina
Vidovdan
oprosti Boze
sve nase grehove
junastvom daruj
kceri i sinove
Tamo daleko
Tamo daleko, daleko od mora

Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
O zar je morala doc, ta tumna nesrecna noc.
Kada si dragane moj, otisao u krvavi boj.
Tamo daleko, gde cveta limun put,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put
O zar je morala do}, ta tuna nesre~na no}.
Tamo daleko gde cveta beli krin
Tamo su zivote dali i otac i njegov sin
Tamo su zivote dali i otac i njegov sin
O zar je morala doc, ta tuna nesrecna noc.
Oj Srbijo, mila mati

Oj Srbijo, mila mati,
Uvek cu te tako zvati
Mila zemljo, mili dome
Na srcu je slatko tvome
Srecno zivet ko u raju,
Gde miline vecno traju
U tebi cu srecno tek
Provoditi ovaj vek.
Podigni se mati mila,
Da nam budes sto si bila,
Jer si tuzno robovala,
Dugo suze prolivala.
Sunce ti se vec rodilo,
Koje ti je zaslo bilo.
Na kriocu svagda tvom
Uteha je srcu mom.
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
BOE PRAVDE
Boe pravde, ti to spase
od propasti dosad nas,
uj i odsad nae glase
i od sad nam budi spas.
Monom rukom vodi, brani
budunosti srpske brod.
Boe spasi, Boe hrani,
Srpskog Kralja, srpski rod!
Sloi srpsku brau dragu,
na svak dian slavan rad,
sloga bie poraz vragu
a najjai srpstvu grad.
Nek' na srpstkoj blista grani
bratske sloge zlatan plod.
Boe spasi, Boe hrani
Nek na srpsko vedro elo
tvog ne padne gneva grom,
blagoslovi Srbu selo
polje, njivu, grad i dom!
Kad nastupe borbe dani,
k' pobedi mu vodi hod.
Boe spasi, Boe hrani
Iz mranoga sinu groba
srpske krune novi sjaj,
nastalo je novo doba,
novu sreu Boe daj.
Kraljevinu srpsku brani,
pet vekovne borbe plod.
Boe spasi, Boe hrani,
moli ti se srpski rod!
Nad Kraljevom iva vatra seva
Nad Kraljevom iva vatra seva,
da vidimo kog etnika nema.
Nema Sime, nema ni Deroka,
to su Drai dva najbolja momka.
Naeg Simu ubili su Nemci,

sasekli ga mitraljeski metci.
A Deroka mladog kapetana,
muki ubi banda partizana.
Jo u jutro, oko sedam sati,
naeg Sime zakukala mati.
Tako Simo, tako mili sine,
tako Srbin za slobodu gine.
Spavaj mirno moje milo dete,
etnici e tebe da osvete.
Boina trpeza - recepti

od Tornado taj 2011-01-02, 14:50
Knedle kao prilog peenju
POTREBNO:
1kg krompira
1 kaika ulja
40g margarina
2 cela jajeta + umance
8 kaika griza
8 kaika brana
PRIPREMA: Skuvati krompir pa napraviti pire, dodati jaja, omekali margarin, griz,
i bano. Umesiti testo kao za utipke pa kaikom vaditi knedle i sputati u kipuu
vodu. Kada su gotove, posuti po njima sitno iseckanu miroiju. Sluiti uz peenje a
mogu se koristiti i uz gula kao prilog.
_________________
Nije mi ao to kradu moje ideje, ve ih oplakujem to nemaju svoje...
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

Datum upisa: 04.09.2010
Valjevska pogaa
od Tornado taj 2011-01-02, 14:51
Ovo je slatka pogaa koja se moe praviti za slave i druge verske paznike.
Potrebno je:
300g brana
100g eera
3 jajeta
60g butera
20g kvasca
2 kaike mleka
250 svih ljiva
jaja za premazivanje
PRIPREMA: Ostaviti kvasac da nadoe. Umesiti testo od brana, butera, eera i
jaja. Dobro izradjeno testo staviti na toplo mesto da dostigne dvostruku veliinu a
potom podeliti u dva dela. Povaditi iz ljiva kotice, potopiti ih u vino.
Okruglu tepsiju namazati buterom, pa u nju staviti jednu polovinu testa razvijenog
veliine dna. Namazati je pekmezom, poredjati suve ljive pa prekriti drugom
polovinom testa. Premazati pogau razmuenim jajima. Pei 40 minuta na 200C.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

Pogaa Vasilica
od Tornado taj 2011-01-02, 14:52
Ova pogaa se pravi za srpsku novu godinu ili za sv. Vasilija ili kako je u narodu
poznat za Mali Boi.
Potrebno je: 1/2 kg brana, 1 praak za pecivo, 2 dl jogurta, olja ulja, malo soli.
PRIPREMA: Zamesiti testo od ovih sastojaka, ostaviti da odstoji dva sata, pa
oblikovati pogau staviti je u okruglu tepsiju, izbosti viljukom pa pei na 200C 40
minuta. Pre peenja moemo pogau ukrasiti sitnim ukrasima napravljenim od brana
vode i soli.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

aran u pivu za Badne vee

od Tornado taj 2011-01-02, 14:53
SASTOJCI:
1 aran od 1kg do 1.5kg
3 glavice crnog luka
50g korena celera
50g pirina (prethodno skuvanog)
malo aleve ljude papriice
3/4 litre svetlog piva
PRIPREMA: Luk i koren celera prvo izdinstamo. Oien aran se iznutra premae
sa malo senfa i napuni pirinem u koji stavimo malo vegete, bibera, i sitno seckane
miroije, pa poloimo na podlogu od crnog luka iseenog na kolutove, korena celera
iseenog na kockice i istucanih papriica, nalijemo pivom, posolimo, posudu
poklopimo i dinstamo u rerni. Kad je riba gotova, izvadimo je, ocedimo, a bujon
kuvamo dok ne uvri do polovine, pa propasiramo kroz sito. Papriice i povre slue
ovde kao sredstvo za zgruavanje. Umak po potrebi dosolimo, dodamo maslaca i time
prelijemo arana.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

Riblja orba
od Tornado taj 2011-01-02, 14:53
SASTOJCI:
4 glavice crnog luka
ulje, ljuta aleva paprika,

lorber, biber u zrnu
1/2 litre kuvanog paradajza
fant za riblju orbu
1dl belog vina
aleva slatka
PRIPREMA: Luk dinstati sa malo vode, dodati ulje, alevu, alevu ljutu, lorber, biber,
sve to preliti 1 litrom vode pa kuvati 30 minuta. Dodati kuvani paradajz i vino. Bez
ribe kuvati jo 1 sat, pa dodati razmuen fant za riblju orbu, dodati ribu i kuvati jo
30 minuta. Zapriti belom zaprkom.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

Sarmice od zelja
od Tornado taj 2011-01-02, 15:02
SASTOJCI:
30 listova vinove loze (ili blitve)
1/2 kg mesa
2 glavice luka
80g pirina
1 jaje
1 aa belog vina
ulje, brano
PRIPREMA: Skuvati pirina, popariti vinovo lie da omeka, pa izdinstati luk i
meso. Uviti sarmice, naliti vodom da ogreznu, pa napraviti blagu zaprku i dodati belo
vino. Sve to ostaviti da se zapee u rerni.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

Boina trpeza
od Tornado taj 2011-01-04, 08:25
esnica
Sastojci
kilogram belog brana
2 kaike masti
pola litra mlake vode
praak za pecivo
so
Priprema
Mlaku vodu sipati u posudu u kojoj je brano, dodati so, rastopljenu mast i praak za
pecivo. Zamesiti testo i ostaviti da stoji. Oblikovati esnicu kao pogau, u nju stavite
novi i ukrasiti je po elji. esnicu pei najpre na jakoj, pa na slabijoj vatri dok ne
porumeni. Kada je peena, uvijte je u krpu da malo odstoji i dok je jo topla iznesite je
na trpezu.
Pitice od povra
Sastojci
400 g brana
100 g svinjske masti
500 g meanog povra
300 g majoneza
zain za garniranje
sok od limuna
biber
so
Priprema
Brano, dva prstohvata soli i mast sipajte u posudu i sa vodom zamesite testo. Hladite
ga oko 30 minuta. Rernu zagrejte na 190 stepeni. Testo rastanjite, napravite vee
kuglice, probodite ih na par mesta i pecite oko 15 minuta. Skuvano povre sitno
iseckajte, pomeajte ga sa majonezom i zainite solju, biberom, kao i sokom od
limuna. Ovako napravljenim nadevom punite kuglice testa i pre serviranja ukrasite ih
granicama zainskog bilja.
Pilee rolnice
Sastojci
4 fileta od pileeg belog mesa
150 g mlevenog mesa
vea glavica luka
2 kaike rendanog sira
40 g putera
zeleni zaini po elji
orai
so
biber
Priprema
Mlevenom mesu dodajte rendani sir i zaine. Smesom premaite filete, urolajte i
uvaljajte u brano. Posebno izdinstajte na puteru sitno seckani luk, a zatim prite
rolnice nekoliko minuta. Po zavretku isecite rolnice na kolutove i sluiti ih tople.
Pruta sa pileom salatom
Sastojci
400 g belog pileeg mesa
200 g prute ili prake unke
200 g majoneza
200 ml kisele pavlake
100 g prepeenog susama
so
biber
limun
Priprema
Obariti belo pilee meso, isei ga na kockice, dodati pavlaku, majonez i prepeen
susam. Po mogustvu kuvati u teflonskom tiganju bez masnoe. Posoliti i pobiberiti
po ukusu. Na listove prute ili prake unke staviti salatu po elji, urolati i isei na
manje rolnice.
Tako iseeno poreati na tanjir preko kolutova limuna.
Pile u sosu od crnog vina
Sastojci
1,5 kg pileta
150 g dimljene slanine
16 struka luka vlaca
2 kaike brana
so
biber
timijan
list lorbera
2 dl konjaka
500 ml vina
Priprema
Oprati pile, obrisati ga i isei makazama za meso na osam delova. Sitno iseckati
slaninu. Luk oistiti. Kockice slanine propriti, dodati luk i uz meanje nastaviti sa
prenjem dok se ne dobije zlatnouta boja. I jedno i drugo izvaditi iz posude. Komade
piletine posoliti, pobiberiti i uvaljati u brano. Ispriti meso na masti kako bi sa svih
strana dobilo lepu zlatnoutu boju. Dodati timijan i lorber. Preliti konjakom, vratiti u
lonac kockice slanine i luka. Preko piletine preliti vino, poklopiti i krkati jo oko sat
vremena. Zatim izvaditi komade piletine, poklopiti ih i ostaviti u zagrejanoj rerni, na
toplom. U loncu malo prokuvati sos. Rasporedite komade piletine sa lukom po
tanjirima i preliti sa malo sosa. Dodati ostale sastojke.
Markiza torta
Sastojci
2 pakovanja pikota
250 g putera
9 jaja
250 g eera
300 g okolade za kuvanje
500 g slatke pavlake
ekstrakt ruma
olja mleka
Priprema
Posudu u kojoj ete spremiti tortu premaite puterom. Mleko sipajte u duboki tanjir i
kanite u njega nekoliko kapi ekstrakta ruma. Umaite pikote i slaite ih dok njima ne
pokrijete dno. Odvojte umanca od belanaca. okoladu stavite na foliju i otopite je u
rerni na niskoj temperaturi. U meuvremenu penasto umutite puter i umanca. Masa
mora biti ujednaena. Zatim u nju polako dodajte otopljenu okoladu i meajte dok se
masa ne izjednai. Umutite belanca i eer tako da dobijete vrst ne. Zatim taj ne
polako dodajte masi od okolade i putera neprestano meajui, najmanjom brzinom
miksera. Masu sipajte u erpu i po njoj naslaite preostale pikote koje ste prethodno
umoili u mleko. Stavite u zamrziva. Torta moe da se uva u zamrzivau vie dana.
Dva sata pred sluenje izvadite posudu u kojoj je torta i potopite je u vrelu vodu tako
da voda bude do gornje ivice erpe. Kada se po rubovima torte pojavi rastopljeni fil,
tortu prevrnite na tanjir. Premaite je umuenom slatkom pavlakom i dekoriite po
elji.
Dobo torta
Sastojci
200 g maslaca
200 g eera
vanilin eer
4 umanca
2 kaike ruma
200 g brana
2 kaiice praka za pecivo
4 belanca
Fil
puding od okolade
20 g kakaoa
150 g eera
pola litra mleka
250 g maslaca
Priprema
Maslac mutiti sa eerom, umancima, vanilin eerom i rumom. Postepeno dodavati
brano sa prakom za pecivo i na kraju umuena belanca. Masu sipati u odgovarajui
kalup i pei na 220 stepeni, 10 minuta svaku koru od ukupno 7 (otprilike po tri supene
kaike testa). Posebno skuvati puding po uputstvu na kesici. U ohlaen puding dodati
umuen maslac i sve izmutiti mikserom. Svaku koru premazati ovim kremom, osim
poslednje. Na kraju preliti tortu karamelom od 300 g eera, koji se prethodno, dok je
toplo, rasee na 12 delova da bi se torta lake sekla.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254

Re: Boina trpeza - recepti

od Tornado taj 2011-01-04, 10:17
SVINJSKI KARE SA JABUKAMA
Za 6 osoba: svinjski kare od 1,5 kg, vea crvena i zelena jabuka, 50 g integralnog
keksa, 30 g struganog parmezana, granica alfije, 30 g maslaca, maslinovo ulje, so i
biber.
Paljivo oistite vrhove kostiju koje vire iz karea i otrim noem zasecite kare izmeu
svake kosti. Jabuke operite, ali ih nemojte ljutiti. Isecite ih na etvrtine, uklonite
semenke i isecite na tanke krike. Svaki usek na kareu posolite i pobiberite i u njih
naizmenino ubacujte po jednu kriku crvene i zelene jabuke. Kare uveite kanapom
da jabuke ne bi ispale dok se meso pee. Keks ubacite u najlon kesu i izdrobite
oklagijom.
alfiju sitno iseckajte, dodajte mrvice od keksa i strugani parmezan, kare obilato
premaite maslacem i poprskajte ovom meavinom. Meso stavite u pleh u koji ste
sipali malo maslinovog ulja, okolo rasporedite listie alfije i pecite 60 minuta u rerni
zagrejanoj na 180 stepeni. Kada je meso do pola peeno prekrijte ga aluminijumskom
folijom i nastavite peenje.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254


od Tornado taj 2011-01-04, 10:17
ARBUN PEEN NA SOLI
Za 4 osobe: oien arbun ili bilo koja bela morska riba od 800 g, 2 kg krupne morske
soli, po veza sveeg ruzmarina, alfije i majine duice (moe i po kaiica suenog
mediteranskog zainskog bilja), 2 ena belog luka, manja glavica crnog luka, pola
jabuke, 4 kaike jabukovog sireta, maslinovo ulje, so i biber.
Pleh obloite duplim slojem aluminijumske folije. Morsku so pomeajte sa sitno
seckanim zainskim biljem, sve ravnomerno rasporedite po plehu i stavite u zagrejanu
rernu. Ribu operite, pobiberite iznutra i spolja, u utrobu ubacite po granicu zainskog
bilja ili je dobro istrljajte suenim zainima. U posebnoj posudi zagrejte 0,5 l vode,
kada prokljua ubacite po granicu zainskog bilja, poklopite, iskljuite ringlu i
ostavite da se hladi. Ohlaenu aromatinu tenost procedite i sauvajte za prskanje
soli.
Toplu morsku so poprskajte ovom vodom, vratite u rernu da se osui i postupak
ponovite jo dva puta. Kada se so sasvim stvrdne preko nje poloite ribu i pecite po
10-15 minuta sa obe strane na temperaturi od 180 stepeni. Crni i beli luk iseckajte i
stavite u manju posudu, posolite, prelijte jabukovim siretom i ostavite da odstoji 5
minuta. Jabuku isecite na kockice, dodajte meavini luka i sireta, pobiberite, sipajte 4
kaike maslinovog ulja i snano promeajte. Peenu ribu prelijte pripremljenim
prelivom i sluite uz baren krompir i blitvu.
_________________
Nikola Tesla
Tornado
Admin
Broj poruka: 13254


od Tornado taj 2011-01-04, 10:17
UREI ROLAT SA SENFOM
Za 4 osobe: 600 g ureih grudi u komadu, 150 g pilee digerice, 4 krike hleba, jaje,
80 g senfa, veza peruna, 30 g struganog parmezana, 1 dl mleka, 0,5 dl belog vina,
manja glavica crnog luka, granica alfije, maslinovo ulje, so i biber.
Luk izdinstajte na malo ulja, dodajte digericu, dinstajte 3-4 minuta, ocedite i
izmiksajte zajedno sa seckanim perunom.
Dodajte jaje, hleb koji ste prethodno potopili u mleko, izgnjeili i ocedili, parmezan i
senf. Promeajte da se sve sjedini. Meso istanjite tukom i premaite filom, umotajte
u rolat, uveite kanapom i na brzinu ispecite sa svih strana, zalivajui vinom. Rolat
prebacite u podmazan pleh u koji ste poreali listie alfije, posolite, pobiberite i
pecite 40 minuta u rerni zagrejanoj na 190 stepeni.
Paprika u paradajz sosu -autorski recept
od Gost taj 2010-10-04, 12:30

3 kg zrelog paradajza
5 kg paprike somborke
250 gr secera
150 gr soli
250 gr ulja
300 gr alkoholnog sirceta
2 veze celera
4 glavice belog luka
10 gr konzervansa
Paprike malo probariri u paradajzu koji je oljusten i iseckan sa svim dodatcima
navedenim pokuvan.Dok se ne potrosi sva paprika(kratko-samo minut bariti je) redjati
u serpu .Zatim sa paradajzom koji je preostao preliti papriku u serpi i ostaviti da se
potpuno ohlade.
Stavljati u tegle i zaliti hladnim uljem.
Duko Radovi
od lunja taj 2010-12-25, 04:34
(, , ,
)
, , 29.11.1922.
, , , , ,
, .
. , ,
, . , , .
- ,
.

1928.
6 . 1938. .

( ",
,
.). ,, " 1983. .
16.8.1984..
...
.
.
9
.
, ,
, . , , ,
,
. , ,
. .
,, ", ,,", ,, "
. ,, , "
,, ", ,, "
,, . "
. - .
", .
- ,,, "
.
, ,
, , , .
1954. 1984. :,,
", ,, 9 ", ,, ", ,,
", ,, ", ,, ", ,,
", ,, ", ,, ", ,,,
" ( . ), ,, ", ,, ",
,,", ,,, " ( 3 ), ,,
", ,, ", ,, ", ,, ", ,, ", ,,", ,, ", ,,
", ,,, , , " - 4
.
: ,, , ", ,, ",
,,", ,, ", ,, " ,, y ".
: ,, ",
,,", ,, "...
.
, , .
, ,
. ,
,
.
, .
: ,, ", ,, ,
,
", ,, - ", ,,
", ,,
- , ",
,, , ,
. - ", ,,
, ,

", ,, .
, ,
".
Nai poznati travari

od ka5an taj Ned Maj 31, 2009 9:18 am
Gradomir Djoki
Ako se iz sela Crna Trava kozjom stazom uputite u brdo prema Vlasinskom jezeru
posle 7 km i na nadmorskoj visini od 1700m naiiete na kuu 60.-godinjeg
Gradimira Djokia. Jedan je od najpoznatijih travara u Jablanikom okrugu i ivi sam
u umi. Nikada se nije enio. Od rane mladosti, a od toga ima vie od pola veka,
posvetio se sakupljanju lekovitih trava, spravljanju ajeva, melema itd.
- Ovaj zanat sam uio od babe Jaglike, koja je za vreme bive Jugoslavije bila jedna
od poznatijih travarki u ovom kraju, i od tetke Rosande - kae Gradimir, koga svi
zovu deda Grade. - Od njih sam saznao veliku istinu da je na ovom svetu za svaku
boljku izrasla po jedna biljka. Samo mora da se prepozna.
ali se da je najbolji pacijent umske apoteke. A, u tome ima i istine! Jer, kad ga
putnici namirnici, ili oni koji trae od njega pomo, vide zdravig i ilog, ve na prvi
pogled veruju u lekovitost onoga to im prepisuje.
- Onima koji ele da ponu zdravo da ive savetujem da prvo koriste biljke koje
preiavju krv: sremu, koprivu, veroniku, maslaak i bokvicu - kae na sagovornik
i nastavlja, da bez obzira
na to to ima ogromno iskustvo, nije svemoan.
U sluaju da od njega zatrae pomo pacijenti sa ozbiljnim oboljenjem, deda Grade ih
prvo upuuje kod lekara po dijagnozu, pa tek onda pravi ajeve, meleme...
- Leim ih od mnogih bolesti, pa i od karcinoma. Ali, samo dok je bolest u poetnoj
fazi. Dolazili su mi i bolesni od epilepsije, titne lezde, uljeva, dijabetesa,
stiriliteta... Doalze i narkomani. Za svakoga pronadjem travku ili neku njihovu
kombinaciju.
Kao dete arko je eleo da bude doktor, ali, veli, nije bilo uslova da se koluje.
Zavrio je samo osnovnu i krojaki zanat. I sada, kada mu prifali malo para, sedne za
mainu. Pria da su kod njega dolazili i predstavnici farmaceutskih kua. Pomagao im
je, ali nikada zvanino ni za koga nije radio. Do pre godinu dana imao je i biljnu
apoteku u oblinjem Vlasotincu. Poto travke za neke bolesti moraju da budu svee
ubrane, vratio se svojoj, u planini.
- Najefikasniji su ajevi, masti i melemi akose prave za svakog pacijenta ponaosob.
Izuzetno je znaajno i kako se bere bilje i sui, da bi se sauvale lekovite osobine,
koje mu je priroda podarila. Neke suim na novinama, neke nanizane na koncu, ili na
belom aravu, neke ispod drveta u hladovini, a neke na suncu. Sve zavisi od bolesti i
bolesnika.
Zbog svega toga, kae, ne moe da da univerzalni recept. Usput se vajka da do nekih
trava teko dolazi, jer ih ima samo u inostranstvu. Tako, na primer, jednu travku slinu
puzavici sa cvetovima poput jorgovana dobija sa bugarske strane planine Vardanik.
Ona je vaan sastojak aja kojim deda Grade lei poetnu fazu karcinoma.
Na nae insistiranje, otkriva nam tajnu kako lei karcinom dojke u poetnoj fazi:
- grudi bi trebalo da se premau kantarionovim uljem i obaviju listom kupusa. Listovi

mogu da se privrste flasterom da tokom noi ne spadnu. Terapija traje 10 dana i
odvija se na taj nain, to se grudi mau i obavijaju listom kupusa svako drugo vee.
Recepti
Ulje za opekotine
manju flau do grlia napunite cvetovima kantariona ubranim kad je sunce jako,
prelijte kvalitetnim maslinovim uljem, tako da svi cvetovi budu u tenosti. Flau
dobro zatvorite i nekoliko nedelja ostavite na suncu. Procedite sadraj flae (u
medjuvremenu e da poprimi crvenu boju ), sipajte u novu i uvajte na tamnom
mestu. Umesto maslinovog, moe da se koristi i laneno.
Muki sterilitet
u 1l mlake vode rastopite 2 kaike salepa ( aja koji moe da se nabavi u
Makedoniji ), kuvajte na tihoj vatri 30minuta.
u drugoj posudi pomeajte 100g samlevenih oraha, 100 ml crnog vina i 100 g meda.
Pomeajte smese, dobro umutite mikserom i pijte 3x dnevno po 1 oljicu pre jela.
Napomena: uslov da recept bude efikasan je da se tokom terapije ne pije alkohol i ne
jedu slatkii.
Za hemoroide
300 g svinjskog sala stavite u erpu, postepeno zagrevajte i kada postane vrela,
ubacite 40 cvetova nevena. Smesu dobro promeajte, sklonite sa vatre i procedite kada
bude mlaka. Na spoljne hemoroide stavljajte vatu / krpicu potopljenu u ovu mast, a u
sluaju unutranjih, napravite epie od vate, koje ete da potopite u smesu.
_________________
odou u u osu op oqop s
ka5an
Admin
Datum roenja: 24.06.1960

Godina: 51
Lokacija: Gde god je Dunav
Poso/dokolice: Za kormilom
Raspoloenje: PreRaspoloen
Re: Nai poznati travari

od ka5an taj Pon Jun 01, 2009 7:25 pm
ivka Djordjevi
Na za mnoge po malo zaboravljenoj planini Miro, u selu Golubinje, na kositu

Carevina, u umi na 500 m nadmorske visine ivi 58-godinja ivka Djordjevi, koja
se u selu i dalje, proula po vidovitosti i lekovitim travama, kojima ovaj kraj itekako
obiluje.
-Da biljke ostanu lekovite moraju da se uvaju na suvom i hladnom mestu, u dobro
zatvorenom sudu - objanjava ivka. - U protivnom gube dejstvo. Seme i plodovi,
koji sadre masna i mirisna ulja, nikako ne smeju da se upotrebljavaju uegli, lekovite
biljke ne smeju da budu starije od godinu dana, dok osuena kora nekih sme da se
upotrebljava tek poto odstoji sezonu.
ivka Djordjevi uspeno pomae kod mnogih bolesti, pre svega epilepsije koju vlasi
u svojoj tradiciji smatraju svetom i prinose joj rtvu. Spravlja posebnu kupku od
kuine, posle koje se pacijent odmah vraa u normalano stanje, a usne bolesnika trlja
tvrdom korom lubenice. Za dalje leenje preporuuje esto i obilno uzimanje tenosti,
a u ishrani to vie peenih jaja grlice, ili obareno kokoje srce.
ivka naroito preporuuje aj od odoljena (Radiks gentianae) koji se bere u jesen i
sui na toplom vazduhu. Lek od odoljena sparavlja se tako to se 1 kaiica suvog
korena prelije sa 1 oljom kluale vode i ostavi da odstoji 1/2 sata, pritom se mea,
onda se procedi i pije na svaka 2 sata po jedna kaika. aj od odoljena upotrebljava se
kao lek za smirenje nerava i kao lek za smirenje sranih smetnji.
Izdanak srenjaka (Rhizoma tormentillae) bere se na poetku prolea, ili pred kraj
jeseni. Oien, iseckan i osuen koristi se protiv proliva i za osveenje. Spravlja se
kao aj, tako to se jedna kaika izdanka prelije kljualom vodom, mea i posle 1/4
sata procedi. Pije se na svaka dva sata po 1 kaika.
Kadulja je jedna od najlekovitijih biljaka. Njeno osueno i sitno iseckano lie koriste
se kao aj za znojenje i za ispiranje usta od raznih zapaljenja. Sprema se tako to se 1
supena kaika kadulje prelije 1 oljom kljuale vode, ostavi da odstoji bar 1/2 sata,
procedi i pije po jedna olja pre spavanja.
Bosiljak je blagotvoran za nesanicu. aj se sprema tako to se kroz prste u kljualu
vodu sipa osuen list ove biljke i pije posle glavnog obroka. I lavanda je dobra za san:
u 1l kljuale vode sipa se 1 kaiica lavande i ostavi da odstoji 15- tak minuta. Pije se
mlak, po tri olje na dan, izmedju obroka. Ako je san poremeen zbog kalja, najbolje
je leiti se dragoljubom: na 1l kljuale vode stavi se 2-3 kaiice osuenog i sitno
iseckanog lia dragoljuba, poklopi se i ostavi da stoji samo 5 minuta. Najbolje je da
se aj pije mlak, po 1 olja posle svakog obroka ili bar posle veere.
Kao jedan od najvanijih prirodnih lekova za izleenje svih bolesti, ivka preporuuje
svakodnevnu upotrebu meda i obavezno uveni vlaki sir, koji jaa organizam i titi
ga od bolesti, a podmladjuje duu.
Saveti za povrede
Opekotine: kolutie krastavca, svee oljutenog krompira, ili koru banane staviti na
opeeno mesto i uviti na nekoliko sati mekom lanenom krpom ili zavojem. Na manje
opekotine stavljati kockice leda, a oprene prste odmah provui kroz kosu.
Promrzline: promrzlo mesto dobro namazati svinjskom mau ili aslinovim uljem.
Posekotine: bol od posekotine uminue ako se rana posle zaustavljenog krvarenja
pospe branom, a za zaustavljanje krvarenja najbolje je na ranu staviti so ili duvan.
Otok: voruge i otok nestae ako se na udareno mesto 15-ta minuta stavi obloga od
sireta.
Recept plus;
-Beli luk ima ogromnu magijsku mo i lekovito dejstvo. Izgnjeen i uvijen u gazu,
izmean sa svinjskom mau, pomae u leenju glavobolje. Sa pelinom, dezinfikuje i
lei rane na koi. Kod bolnih menstruacija 1 glavicu oienog belog luka skuvanog u
2 l vode, pomeati sa rastvorom od 4 kaike sireta i time se ispirati svakog jutra i
veeti. Beli luk efikasan je i kod visokog pritiska, koji se regulie posle samo nekoliko
dana redovnog uzimanja 3 glavice ujutru na prazan stomak.
Kamilica, beli slez, bokvica, nana, majina duica i hajduka trava Miroa, sue se i
piju kao aj za leenje prehlade, infekcija ili stomanih tegoba. A biljka kilavica
(Herba herniariae), koja se bere za vreme cvetanja i to njen nadzemni deo koristi se
kao aj za leenje bubrega i mokranih puteva tako to se 1 kaiica osuene biljke
kuva 1/2 sata u 2dl vode, ee mea i procedi.
Maska od ljiva za izleenje masnog tena
- tek ubranu ljivu prepoloviti i njenim mesom natrljati dobro oprane obraze, bradu,
nos i elo i posle 5 minuta umiti se mlakom vodom i lice obrisati mekim pekirom.
Bubuljice e brzo nestati, a masnoe lica e se ublaiti.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Dragan Veljkovi
od ka5an taj Sub Jun 06, 2009 2:10 pm
Iz netaknute prirode timokog kraja i sa prostora june Srbije Dragan Veljkovi iz

Zajeara i lanovi njegove porodice ve 10 godina ubiru lekovitu letinu. Jer, na spisku
bilja koje skupljaju je 250 lekovitih vrsta od koih prave 2500 ajnih meavina.
- Pobornik sam ideje da tradicionalna i zvanina medicina koja se zasniva na naunim
otkriima moraju da se dopunjuju - kae Veljkovi. - Samo ako nauka potvrdi
vievekovnu praksu moe da se dodje do vrhunskih rezultata u fitoterapiji i da se
efikasno pomogne obolelima.
Sledei ovu ideju poeo je da saradjuje sa dr. Novicom Randjelovi, mr. ivoradom
Jeremiem i dr. Vlastimirom Stamenkoviem, koji je doktorirao u oblasti fitoterapije.
Rezultat nije izostao - slona ekipa na osnovu lekarskog nalaza moe da napravi ajnu
meavinu za dve, pa i vie boljke.
Saradnja Dragana Veljkovia posebno sa dr. Vlastimirom Stamenkoviem
svakodnevno se obogauje. Dokaz za to je i afirmacija izuzetno lekovite, ali na alost
po malo zaboravljene biljke dinjice (Sanguisorba officinalis ) u narodu poznatoj i kao
lubeniarka, ili jarija trava. Raste u veim koliinama na Vlasinskom jezeru i koristi
se kao tipina taninska droga. Krajem jula i poetkom avgusta vadi se njen koren, a
list bere u vreme cvetanja biljke. Listovi se koriste i za jelo, kao dodatak povru,
supama i salatama. U terapeutske svrhe dinjica se koristi kao baktericid - da smiri
upale sluzokoe i koe, zaustavi krvarenje, pojaa znojenje..., a u narodnoj medicini
kod dijareje, krvarenja iz materice i plua, dizenterije i kod ujeda zmije.
Pomno prouavajui lekovitost dinjice Veljkovi i Stamenkovi su otkrili da pomae u
sluaju Elbertovog bacila (izaziva proliv), kao i leenju uporne salmonele (Paratyphia
A i B) protiv koje zvanina medicina jo nije nala efikasno reenje. NA sagovornik
tvrdi da je dovoljno da se pojede samo 3-4 vraka dinjice i posle nekoliko minuta,
poboljanje se oseti.
Recepti
Univerzalni aj
15 g osuenog isitnjenog korena dinjice prelijte sa 1 oljom vrue vode, kuvajte
30min i procedite. Pijte po 1 kaiku 5-6x dnevno
Napomena:
za tri naredna recepta aj se priprema na isti nain: u 600ml prokljuale vode stavite 1
kaiku ajne meavine,ostavite da vri jo 3 minuta, sklonite sa vatre i posle 1/2 sata
procedite. Pijte 3x dnevno pre jela po 1 olju prohladjenog aja.
~Protiv krvarenja materice;
po 10g ranilista, dinjice, rastavia, rusomoe i virka.
~Ubija salmonelu;
(dokazan recept )
20g dinjice i po 10g vranilove trave, lista kupine, petrovca i orahovog lista.
~Zaustavlja proliv;
20g dinjice i po 10g potonjaka ( Lythrum salicaria ), drae (paliurus spina christi) i
lista borovnice.
ajevi stimuliu!
Pijte blage ajeve, jer oni ne lee, ve stimuliu organizam da se izbori sa boleu.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Dragan Dimitrov
Bogatstvo i prirodne lepote Stare planine inspirisale su Dragana Dimitrova iz okoline

Pirota da se jo kao deak zainteresovao za lekovito bilje. ivot je hteo da postane
elktrotehniar, ali se nikada nije odrekao prve ljubavi. Jedno vreme radio je kao bera
lekovitog bilja za poljoprivredne zadruge, koje su organizovale otkup, to je dodatno
produbilo njegovo interesovanje i nateralo ga da kupi strunu literaturu i pone jo
intenzivnije da ui. Bilje je tako nepovratno ulo u njegov ivot i odredilo njegovu
dalju sudbinu.
U taj posao ukljuio je celu porodicu, a danas zapoljava i do stotinu sezonskih
radnika, koji rade na prikupljanju, suenju i preradi lekovitog bilja. U njegovim
pogonima u selu Temska u podnoju Stare planine, proizvode se ajevi i ajne
meavine, tinkture i farmaceutske komponente. Ovi proizvodi stigli su i do zahtevnog
zapadnog trita.
Iz obilja staroplaninske riznice lekovitog bilja, Dragan za nae itaoce izdvaja biljku
podubicu koja prispeva upravo u ovo letnje vreme.
Podubica (teucrium chamaedrys) je viegodinja zeljasta biljka visoka oko 30cm. Ima
razgranate, dlakave etvorouglaste stabljike, a listovi su joj ovalni i po obodu
nazubljeni. Cvetovi su ljubiasti, ili ruiasti, redje i beli. Raste po suvim, sunanim
mestima iznad 1000 m nadmorske visine.
Koriste se vrhovi granica u cvetu i list (teucril herba et folium). Biljka je mirisna,
opora i gorka. Sadri 0.06% etarskog ulja, tanina, holina, heterozida i saponizida
marubina. Prikuplja se u vreme cvetanja, tako to se makazama odsecaju nadzemni
delovi biljke. Vezuje se u snopie i sue u hladu, na promaji.
Koristi se za spoljnu upotrebu kao blag antiseptik, lei organe za varenje, u i jetru,
poboljava apetit, jaa imunitet, smanjuje kiselinu, lei katar nosne upljine i
uspostavlja pravilan rad metabolizma.
Recepti za bolje varenje;
Praak
sitno samleti osuenu podubicu, pa 5 do 10 g tog praka sipati u malo vode.
Piti 3x dnevno 1/2 sata pre jela.
aj;
krupno iseckati suenu podubicu, pa 10 g preliti sa 200ml vrele vode i ostaviti da
odstoji. Procediti i piti aj 3 do 5x dnevno.
Tinktura;
20 g krupno seckane podubice staviti u 1dl jake domae rakije, pa ostaviti da odstoji
1 dan (24h). Piti 10-15 kapi 1/2 sata pre jela.
Vino za snagu i rane;
Protiv opte slabosti organizma, malokrvnosti i za ispiranje rana, spravlja se lekovito
vino:
200 g krupno seckane podubice preliti sa 1 l crnog vina, pa ostavite da odstoji na
sobnoj temperaturi 8 dana.
Pripremnljeno vino uvati u friideru i piti po 2 dl dnevno, tokom mesec dana.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Dragan Stankovi
Beogradski travar Dragan Sankovi bavi se lekovitim biljem ve etvrt veka i obiao
je uzdu i popreko Goliju i Javor, Rtanj i Vlasinu. Uio je zanat od uvenog Zdravka
Barjaktarevia, a u ovaj posao ukljuio je i celu svoju porodicu.
Jo dok je iveo u Nemakoj, Dragan je razmiljao kako da na njihovo trite plasira
nae najkvalitetnije biljke i ajeve, pa se ubrzo razoarao. Pokazalo se da su se veliki
farmaceutski koncerni okrenuli hemiji, a da nai uslovi suenja i skladitenja ne
odgovaraju rigoroznim zapadnim standardima. Zato je odluio da unapredi
tehnologiju i nabavi opremu za preradu i uvanje lekovitog bilja, koji su i danas
njegova najvea prednost.
- Jo kao mladi, pun entuzijazma, etajui ulicama Minhena video sam prelepu
zgradu Bajera. Tako sam doao na ideju da ovom velikom koncernu ponudim nae
bilje. Tamo su me ljubazno primili, ali se brzo pokazalo da su se oni odavno ve
okrenuli sintetikim lekovima i da ih lekovite trave ba i ne zanimaju. Bio sam
poprilino razoaran, ali nisam odustao od ideje da se posvetim izuavanju naeg
bilja.
Dragan i danas veruje da su naa nezagadjena podruja kao stvorena za njihovo
sakupljanje. Gotovo s oduevljenjem istie da su nae biljke svetsko udo. Iz obilja
dragocenog lekovitog blaga izdvaja par recepta koji mogu da pomognu u prevenciji i
zatiti dece izloene bakterijskim i virusnim infekcijama.
- Deca ba i ne vole ajeve, ali zato treba odabrati one koji su manje gorki, ukusno
pripremljeni ili zasladjeni medom. Tako se i kod maliana moe stvoriti pozitivna
navika.
Recepti;
Protiv virusnih infekcija i kalja:
u 1l vrele vode potopite 2 kaike meavine oajnice, kupinovog lia, divizme i
zove.
Ostavite aj da odstoji najmanje 1 sat. Dodajte med i limun. Umereno zagrejte pre
upotrebe.
Tinktura jaa otpornost;
~izaberite neku od sledeih tinktura: selen, miloduh, majina duica, bosiljak, glog,
kopriva.
Sipajte 15-20 kapi u 1 olju aja. Piti po gutljaj, ujutru na prazan eludac. Ove
tinkture su veoma korisne kod alergijskih infekcija i zato su odlina zamena za ajeve.
aj protiv prehlade
u 1l vrele vode potopite 2 kaike meavine lipe, vranilovke, miloduha, podbela i
sleza.
Ostavite najmenja 1 sat. Zasladite medom.
Bronhijal preparat
1kg sitno kristalizovanog livadskog meda
250 g korena bljuta (Tamus communis )
10-12 kapi etarskog ulja majine duice
Oljutite koren bljuta i sitno ga izrendajte, pa pomeajte sa umereno rastopljenim
medom. Dodajte etrsko ulje i sve sjedinite. Svakog jutra i uvee vaite nekoliko
minuta po 1 kaiicu ovog lekovitog preparata. Blagotvorno deluje kod astme i
bronhitisa.
Protiv urinarne infekcije;
na 1l vrele vode stavite 2 kaike meavine breze, rastavia, perunovog lista,
kamilice, svile od kukuruza i kantariona.
Ostavite aj da odstoji najmanje 1 sat, zasladite ga medom i dodajte limun.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Olivera i ivota Radisavljevi

Pria o dugoj travarskoj tradiciji Olivere i ivote Radisavljevi iz Vrnjake Banje

zapoela je sasvim sluajno pre vie od est decenija kada je njena baka Perunika,
nauila da iz bilja crpi zdravlje. Ona je vredno sakupljala umske plodove kleke,
ipuraka, drena..., pamtila recepture starih travara ovoga kraja i uila od prirode.
- Samo jo malobrojni stanovnici Vrnjake Banje seaju se moje bake Perunike - kae
Olivera Radisavljevi. - Ali njeni recepti ive i danas. Ona je razumela bilje i umela je
da u divljini pronadje i prepozna retke travke i plodove. Izleila je mnogo ljudi u
ovom kraju, ali i one i koji su u potrazi za lekom dolazili iz drugih delova bive
Jugoslavije.
Perunika je svoju ljubav prenela i na decu, a oni dalje do njihovih potomaka. Tako je
uspostavljen lanac koji poiva na tradiciji i ljubavi prema prirodi.
- Moji roditelji Mio i Milanka vodili su me kao dete da beremo lekovito bilje na
Gou i planini Stolovi u okolini Kraljeva - sea se Olivera. - Uili su me kako da
razlikujem bilje, ali i kako da razumem njegovu mo. itali su iz starih knjiga, kako
se bilje skuplja, sui i preradjuje. I to je najvanije, u praksi su mi pokazivali kako to
deluje.
Danas Olivera ima nepunih 40 godina, a njen mu ivota je samo koju godinu stariji.
Njihove erke, devetnaestogodinja Ana i trinaestogodinja Jelena, imaju nameru da
nastave porodinu tradiciju. Najee odlaze sa roditeljima na Go, gde u netaknutoj
prirodi ue istu kolu. Radisavljevii prepoznaju 120 vrsta biljaka. Od njih prave
pojedinane ajeve ili meavine. Najtraeniji su ajevi koji pomau kod gojaznosti.
Delotvornost ovog aja Olivera je i sama iskusila. Pila ga je posle druge trudnoe i
smrala ak 9 kg! Prave i izuzetno efikasne ajne meavine za eludane i bolesti
ivaca.
Recepti;
uvaj ivce;
pomeajte po 10g matinjaka, valerijane, hmelja, gloga, majine duice i pitome
nane, pa kaiku ove biljne meavine prelijte sa 3 dl vrele vode, ostavite 15 minuta i
pijte pre jela 3x dnevno.
Pritisak dole
prelijte 1,5g suvog gloga sa 150 ml kljuale vode, poklopite i ostavite 15 minuta.
Pijte pre jela 2-3 olje nezasladjenog svee skuvanog aja 3x dnevno.
Ovaj aj moete da pijete uz terapiju koju lekar odredi, dok srani bolesnici treba pre
toga da se konsultuju sa lekarom.
Stop holesterolu
pomeajte po 10g suve koprive, kiice, kleke (palve i crvene ), nane i jagorevine.
Kaiku meavine prelijte sa 150 ml kljuale vode, ostavite 20 minuta i pre jela pijte 3x
dnevno.
Da eludac proradi
pomeajte po 10g kantariona, hajduke trave, nane, podubice, trave ive i plave kleke,
prelijte sa 150 ml kljuale vode.
Ostavite 15 minuta i pijte 3x dnevno pre jela.
Za dijabetiare
pomeajte po 10g koprive, kiice, borovnice, pelina i pasuljevine (mahune od
pasulje). Kaiku ove meavine prelijte sa 150 ml kljuale vode, ostavite 15 minuta i
pijte pre obroka 3x tokom dana.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Rade Markovi
Vinski i rakijski narodi - ukoliko u savremenom svetu jo postoje tako otre podele
- znaju da je njihovo omiljeno pie jo u dubokoj prolosti esto bilo zainjeno
lekovitim biljem. Farmakopeji koja je tada poivala iskljuivo na preparatima koje je
iznedrilo lekovito bilje, nije bilo nepoznato da alkohol ne ponitava pozitivna svojstva
lekovitih travki, ve naprotiv, takvo jedinjenje proizvodi dodatni efekat i u vremenski
kraem roku moe pozitivno da deluje na ljudski organizam.
Balkanski narodi odavno znaju da, recimo, nastrugani koren lincure koji je odleao
nekoliko nedelja u komovoj rakiji, osetno smanjuje tegobe od proirenih vena - kae
poznati travar i fitoterapeut Rade Markovi iz Bele Palanke.
- Ili, da listovi pitome nane u flai lozove rakije koja se izlae suncu 40 dana, dodaju
joj ne samo prijatan miris i ukus, ve donose i novi kvalitet: umirujue deluje kod
razliitih stomanih tegoba.
Zato se danas ne koristimo tim starim i proverenim iskustvima i ne pozabavimo
rakijama i vinima koja sa lekovitim biljem oplemenjuju i uzdiu?
- Postoji vie razloga, ali je jedan, ini mi se, najbitniji. Profit! Onaj ko eli brzo da
zaradi, nema vremena za tradiconalnu metodu spravljanja tih pia. U ovom sluaju,
industrijskom metodom se ne mogu ostvariti ovakva jedinjenja u potpunosti. Sadraj
lekovitog bilja mora iskljuivo, delovanjem vremena, kao i drugih prirodnih uslova,
da stvori uslove za jedenjinje sa alkoholom, po specifinoj satnici topljenja lekovitih
svojstava bilja. Ne moe se to postii presama i cedjenjem soka biljke. Zato danas
prave travarice, istinski lekovito pie, moemo nai samo kod retkih domaina, u
ijim se buradima, ili balonima odigravaju tano programirana sazrevanja i
transformacije raznih biljaka. Samo takvom metodom daje se dua lekovitoj kapljici. kae Markovi.
Primera koji se opiru vremenu sreom ima. U domainskim srpskim kuama i danas
se pravi rakija orahovaa, bogata jodom za kojom vape oboleli od tiroidne lezde. I u
vinu se ne retko, dodaje miriljiva suruica (ili medunika ) da bi se zamenio
nedostatak miomirisa tamjanike, vrste grodja koje polako, ali sigurno odumire. U
starom Rimu vino je aromatizovano rutvicom, ali ona se kod nas preteno stavlja u
rakiju. A, kad je o rakijama re, ampion ukusa i mirisa je ipak, ona koja poiva na
biljci koja se zove lazarkinja, koju su poljaci ugradili u svoju vodtku ubrovku.
Opojni kokotac, koji se zbog svoje neodoljive arome, odavno smestio i u parfimerije,
esto je zain i u najkvalitetnijim vajcarskim sirevima. Ali, dobro osuen, ubacuje se
u lozovu rakiju i odmah je pretvara u aromatsku aroliju, sa patinom pradavne
prolosti.
- Izgleda da lekovito bilje jedino nije u ljubavi sa rakijom ljivovicom. Ona ga retko
prima. Izuzetak je kleka. Moda je to zbog toga to narod tvrdi da zna ljudsko bie da
se od ljive pravi za boga pie.
Recept;
Magija matinjaka;
U litarsku flau staviti 8-10 strukova matinjaka pre cvetanja, koji je na promaji
blago osuen 4-5 dana, a onda opran, isei 10 badema na pola, dodati 15-20 bobica
opranog suvog grodja i 1 oljutenu koru od celog limuna, pa sve to preliti lozovom
rakijom, zatvoriti flau koja nije do kraja puna i ostaviti da miruje bez dodira svetlosti
5 meseci.
Dobiete neto to je nalik dobrom konjaku, umirujue deluje ako se konzumira u
razumnoj meri, ali i ohrabruje nespretne ljubavnike.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Boko Bogdanovi
itelji sela Silovo kod Kurumlije svojevremeno su sa podozrenjem gledali Milorada

Bogdanovia koji je prvi u tom kraju poeo da sadi voke u paliru, a posebno to su
medju njima bile i sadnice kivija, japanske jabuke...Kalemio je i ukrtao voke i tom
ljubavlju inficirao i sina Boka.
Junioru Bogdanoviu to nije bilo dovoljno tako da je i od starijih itelja krao cake
kako da prepozna korisne biljke. To mu je pomoglo i da zaradi prvi deparac - brao je
trave za seosku zadrugu i prodavao i svee i suene peurke. Interesovanje za lekovite
trave Boka Bogdanovia dri do danas, pa iako je zaposlen kao hemijski tehniar,
travarstvo ne naputa.
- Presudan dogadjaj koji me je vezao za lekovito bilje zbio se jo dok sam bio mali otkriva Bogdanovi. - Majka je imala rane na nogama i nije joj pomogla ni terapija
koju je prepisao dermatolog. Na sreu jedna starija ena je uputila da nabere neko
lie od koga je sa komovicom napravila melem. Od njega su rane posle sedam dana
nestale kao da ih nikada nije ni bilo. Kasnije sam saznao da je to bio podbel.
Lekovite trave Boko, uz pomo rodbine, bere na obroncima Kopaonika. Ispravnost
bilja obavezno proverava u Gradskom zavodu za zatitu zdravlja, ali iz iskustva zna
da su biljke koje su mehaniki oteene, a i dalje rastu, najjae i najlekovitije.
Da bi to bolje upoznao biljni fond Bogdanovi koristi domau i stranu literaturu i bez
obzira to ima bogato iskustvo, uvek se kao dete obraduje kad prepozna neku novu
biljku. Ne krije da je mnoge od sakupljenih bacio, poto nisu bile one prave. Jer, kae,
da gotovo svaka ima dvojnika i ponekad se razlikuju samo po broju kapilara na
listovima. Iako neke pripadaju istoj porodici - nisu sve lekovite. U prilog tome
pominje 6 vrsta divlje nane, 5 vrsta petoprsta, a dvojnika ima i rtanjski aj.
Kao jedan od takvih primera navodi rastavi. Rastavi je priznat kao lekovit, nije
endemska, ali je vrlo retka biljka. Koristi se za izbacivanje peska iz mokranih kanala
i bubrega. Zahvaljujui kiselini koju sadri moe da smanji kamen u bubregu i
pospei njegovo izbacivanje. A, primetio sam da se umesto njega esto prodaje veliki
rastavi koji nema etvrtastu stabljiku, listovi mu padaju nadole i otrovan je ako se
pretera.
Kupci me najvie hvale za aj za skidanje holesterola i navodi primer kolege koji je uz
pomo njegove terapije uspeo da ga spusti na normalu iako mu je vrednost bila ak 5
puta vea od dozvoljene. A za bolje varenje i jaanje imuniteta posebno preporuuje

aj od lincure. Dobre rezultate daje i sirup od bokvice koji u kombinaciji sa medom i
jagorevinom, sakuplja lajm koji se onda lake izbacuje. Pravi i tinkture od ioke
(regulie nivo eera) i ehinacee, sire od divlje kruke (za ienje bubrega), sire od
kupine za bolju cirkulaciju, napitak od kombuhe za imunitet i plodnost.
- Moj rodni kraj je od pamtiveka izuzetno bogat lekovitim biljem. Tamo rastu itavi
bunovi majine duice koje naalost niko nije brao. Kada sam prvi put poeo da
skupljam bilje, komijama je to bilo smeno. Po nekoliko sati su ekali autobus da bi
odveli dete kod lekara zbog poviene temperature, za ije skidanje bi dobili andol, a
nisu znali vrednost bojeg drvceta koje daje iste efekte za 15 minuta i pritom je
potpuno prirodan preparat. Sada je znatno drugaije - tumai na sagovornik.
Bogdanovi kae da mu se za pomo najvie obraaju mukarci, koji imaju problema
sa prostatom, mokranim kanalima i bubrezima, a ene sa titnom lezdom. Po
njegovom miljenju svi su posle bobardovanja trebali da piju aj od hrastove kore,
koji izbacuje slobodne radikale iz organizma. Za tu svrhu je, veli, dobar i zdravac. A,
kada je re o leenju mokranih kanala, bubrega i beike najuspeniji je rastavi, jer
vezuje bakterije. Vranilova trava sadri timol (najjai antiseptik) i lei disajne puteve,
eeriju koli, a taninske biljke (trnjina, virak, gospin plat, stea...) su odlini istai
krvi. Za meavine vie vrsta lekovitog bilja na sagovornik tvrdi da ne mogu da budu
efikasne, jer jedna biljka potire vrednosti druge, tako da ajne meavine mogu da
budu i opasne.
- U poslednje vreme veliko je interesovanje za aj od sene, posebno kod mladih
devojaka, koje ele da sauvaju vitku liniju. Re je o agresivnoj biljci koja prekida
varenje i smanjuje iskorienost hranljivih sastojaka iz namirnica. Za te svrhe radije
preporuujem kruinu koru koja ima iste efekte, ali nema tetne posledice.
I na kraju razgovora na sagovornik otkriva jo jednu tajnu - dobro kantarionovo ulje
bi trebalo da bude ljubiaste, a ne crvrne boje, poto se pravi od pupoljaka, a ne od
cveta, koji se meaju sa sa hladno cedjenim maslinovim uljem.
Recepti
aj za holesterol;
U jednakoj razmeri pomeajte:
resnik, hajduku travu, kleku, kiicu, pirevinu, troskot, list jagode, koren ika i list
koprive
Dve kaike ove meavine prelijte sa 2dcl kljuale vode i ostavite da stoji 1 sat.
Procedite i pijte mlako 3-4x dnevno.
Regulie enske tegobe;
Pomeajte jednake delove:
lista hajduke trave, kiicu, cvet nevena, list kupine, rusovau, list koprive i
petrovac
Dve kaike meavine prelijte sa 2 dcl kljuale vode i ostavite da odstoji 30-40 minuta.
Pijte 3x dnevno pre jela.
Lake se die;
U jednakoj srazmeri pomeajte:
plunjak, divizmu, mleveni ipurak, estoslavicu, podbel, dobriicu, majinu duicu i
vrbenu.
Dve kaike prelijte sa 2 dcl kljuale vode, ostavite da odstoji 1 sat i pijte vie puta
dnevno umesto vode.

Lei hemoroide;
Pomeajte jednake delove:leske, hajduke trave, podubice, lanilista, kiice, umske
jagode, bokvice, kostrike, apta, divlje nane, koprive i maslaka.
Dve kaike ove meavine prelijte sa 2 dl kljuale vode o ostavite da odstoji 30 minuta.
Pijte 3x dnevno pre jela.
Jetra bez masti
U jednakoj srazmeri pomeajte:
koren zejeg trna, list umske jagode, pelin, list koprive, podubicu, pirevinu i
kantarion.
Dve kaike meavine prelijte sa 2 dl kljuale vode i ostavite da odstoji 1 sat. Pijte 3x
dnevno pre jela.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Milan Tarbuk
Lekari su mu spasli ivot, a onda se okrenuo lekovitom bilju i prirodi. Ne samo za

sebe i svoju porodicu, ve i za druge.
Milan Tarbuk iz Trestenice kod Uba poeo je da se bavi travarstvom 1994. godine
posle teke operacije koja je usledila, jer su lekari konstantovali da ima izliv krvi u
mozak.
- Dok sam bio u komi, a trajalo je to nekoliko dana, uo sam glas koji mi je ukazao na
ono to mogu i ime treba da se bavim kad ozdravim - otkriva nam Milan.
Sagovornika, istini za volju nisam video, ali ono to mi je ispriao ostalo je za sva
vremena urezano u pamenje. Posluao sam i posle izlaska iz bolnice poeo sam da
skupljam lekovite trave i pravim ajeve i meleme.
U to vreme Milan je iveo u Pritini i lekovito bilje brao je na Brezovici i Kopaoniku.
Kada se 1999. godine sa porodicom nastanio u selu Trstenica nastavio je da skuplja
bilje. Ubedjen je da svako selo ima svoj lek i da ajevi i melemi treba da se spravljaju
od trava koje rastu u najbliem okruenju.
- Lekovitost pojedinih biljaka nije dovoljno iskoriena poto se uglavnom s kolena
na koleno prenosi ono to se ve zna! Ljudi se jednostavno ne trude da saznaju vie od
toga, i dodaje da nastoji da znanje upotpuni prouavajui svetsku i nau literaturu.
U skupljanju i suenju bilja pomau mu supruga Rada, erka Milena i sin Srdjan.
-Nisam bila iznenadjena kada mi je Milan rekao ta je nauio dok je bio u komi i ime
e se baviti po izlasku iz bolnice - ukljuuje se u razgovor Milanova supruga Rada. Poverovala sam u njegovu priu i podrala ga. Kupila sam mu knjigu o lekovitom
bilju, ali se ispostavilo da on sve to je u njoj zapisano ve zna. Kada smo na terenu
ne dozvoljavam mu da se saginje zbog vrtlogavice, ali on obavezno nadzire radove.
Osim toga biljne preparate Milan pravi sam. Trave ne kupujemo od drugih, ve ih
beremo u prirodi ili gajimo u bati.
- Travarstvo je deo nae tradicije - nastavlja Milan Tarbuk - ali pravih, narodnih
travara koji sami prave meleme, malo je. Mnogo je onih koji prodaju gotove
proizvode, a prodaja trava nije travarstvo, nego biznis. Zbog toga treba da se pravi
razlika izmedju travara i trgovaca lekovitim biljem.
Osim pojedinanih ajeva, Milan pravi i ajne meavine, ali samo po narudbi. Kae
da gree oni koji tvrdi da biljna meavina moe da se napravi, stoji u kesi godinu dana
i posle toga se koristi. U spravljanju melema i tinktura Milan koristi i med i prirodnu
rakiju.
- Med i dobra prirodna rakija odlina su podloga za biljne preparate. Svi koji su mi se
obratili za pomo, a imali su problem sa astmom, posle tretmana mojim biljnim
preparatima prestali su da koriste pumpicu.
Pored astmatiara, najee mi se obraaju oboleli od dijabetesa, zatim oni sa
problemima vezanim za jetru, eludac, creva... Veoma su delotvorne i biljne kapi za
dijabetiare, mast za hemoroide i krema za mladalake bubuljice. Pomaem i onim sa
loom cirkulacijom, reumom, bolesnim venama, depresijom.
Njegova deca kod lekara ne idu, nikada nisu primila injekciju, niti piju tablete.
Prehlade se, ali taj problem uspeno rei biljnim preparatima. Milan tvrdi da narod u
velikoj meri koristi lekovito bilje kao preventivu, ali kada bi pravih travara bilo vie,
ordinacije bi u veini sluajeva mogle da stave katanac na vrata. Jer metode koje on
primenjuje u leenju pojedih bolesti daleko su jeftinije i delotvornije od lekova.
- Od lekova jedino koristim fenobarbatinom, kao preventivu od epilepsije, a za sve
ostalo preparate od lekovitog bilja - ajeve za jaanje imuniteta i bolju cirkulaciju,
meleme protiv glavobolje. Svima savetujem da tokom zime piju ajeve of hajduke
trave, poto jaaju organizam i pomau u prevenciji i leenju prostate, a tinktura
valerijane je odlina za ivce.
Milan rado i nesebino daje savete. Ponekad ga probude i u kasne sate i zatrae
pomo. Mnogo je onih kojima je pomagao i koji dolaze da mu se zahvale.Medju
njima ima i lekara iz pozantih zdrastvenih ustanova.
Recepti;
Za obaranje eera
List crnog duda, list breze i kukuruznu svilu pomeajte u jednakim delovima. Jednu
kaiku ove meavine prelijte sa 2 dcl kljuale vode, poklopite i ostavite da odstoji 20
minuta. Procedite i pijte nezasladjeno 3x dnevno.
Za snienje pritiska
U jednakim delovima pomeajte hajduku travu, cvet gloga i kamilicu. Jednu kaiku
meavine prelijte sa 2 dcl kljuale vode, poklopite, ostavite da odstoji 20 minuta i
pijte 3x dnevno.
_________________
ka5an
Admin

Godina: 51
Petar Jovanovi
U Srbiji ima vie od 400 000 neplodnih branih parova! Ovaj nedavno objavljen
podatak Drutva za fertilitet i sterilitet, podjednako je zabrinjavajui kako za mlade,
tako i za opstanak nacije. ta je dovelo do ove pojave i na koji nain, pre svega zdrav
i prirodan, moe da se rei?
Odgovore na ova pitanja pokuali smo da dobijemo u razgovoru sa Petrom
Jovanoviem, fitoterapeutom iz Beograda, ije interesovanje za ovu problematiku
datira od 1986. godine.
- Alarmantno rastui broj parova sa umanjenom plodnou je po mojim saznanjima,
pre svega posledica odlaganja braka i trudnoe. Nesigurnost i nezaposlenost utiu na
to da se momci i devojke sve kasnije odluuju da udju u zajednicu. Mladi sve ee
oboljevaju i od polno prenosivih koktela bolesti (sida, sifilis, gonoreja, genitalni
herpes i bradavice, hepatitis B i C), kao i infekcije koje izazivaju bakterija hlamidija
trahomatis i genitalne mikroplazme.
Neophodno je da se za poetak promeni nain ivota mladih. Momci bi, umesto
alkohola, trebalo da piju sokove od sveeg voa i povra bogate enzimima koji
obezbedjuju optimalan nivo eera u pankreasu - to je preduslov da prostata
proizvodi zdrave spermatozoide. Veoma je bitan i zdrava svakodnevna ishrana!
-Nama omiljei pasulj jedite bez hleba i mesa, a sa sveom salatom - naglaava
Jovanovi. - Dok se jelo hladi dodajte nekoliko kaika isitnjene nane, to e s jedne
strane da sprei stvaranje gasova, a s druge da podmladi elije i podstakne njihovu

sintezu, ojaa srce i krvotok, osnai bubrege i beiku i pojaa seksualni refleks.
Od ostalih namirnica posebno se preporuuje soja, jer je bogata fitoestrogenima
(mogu da zamene enske estrogene), pa je zato izuzetno vana u ishrani ena. Sojino
ulje sadri vitamin E koji titi elije lezda i pojaava libido. Umesto namirnica od
belog brana, keksa i kolaa na trpezi bi trebalo da se ee nadju kukuruzni hleb,
kaa, kokice....(dobro ocedite kuvani kukuruz, malo ga proprite na maslinovom ulju,
dodajte sitno seckane zelene masline, suve ljive i pospite izrendanim tvrdim
kakavaljem, a moe i slani ovji sir).
Za uspenu oplodnju kod parova sa problemima ove vrste vane su i dve kliniki
ispitane biljke - babin zub - Tribulus terrestris i klinave - Astragalus glycyphyllos.
Podiu nivo testosterona, glavnog antistresnog hormona koji mukarcima daje polnu
snagu, vitalnost i pomae da se normalizuje hormonski sistem, a enama pomae u
razvoju zdravih jajnih elija i obezbedjuje redovan menstrualni ciklus.
Recepti;
Muko-enski aj
babin zub i klinave u istoj srazmeri
Za dnevnu dozu sipajte 3 kaike u 700ml kljuale vode, ostavite da odstoji 1sat i pijte
samo popodne tokom 100 dana.
enski aj - za njeno uzbudjenje
Da bi se ena opustila i seksualno uzbudila u Engleskoj odavno koriste aj od belog
omana - Inula helenium.
I varijanta
1 kaika osuenog korena omana staviti u 1-2 l kljuale vode. Sjediniti i ostaviti
poklopljeno da odstoji 1 sat.
II varijanta je da se koren omana potopi u hladnu vodu i odstoji 2 sata Pijte 3x
dnevno.
Napomena
Kada je potencija u pitanju najbolji prijatelj mukarcu je orah. Pre svega zato to je
bogat prirodnim jodom, a kao i druge kotunice: lenik, kikiriki, pistai....sadri
aminokiselinu L-arginin koja se u organizmu pretvara u azot-oksid, gas potencije.
http://media.srpskinacionalisti.com/index.php?subcat=1
20. 1906.
, ,
. , 1912. ,
.
, .
,
, .
,
, .
,
.
, ,
-.
1929. ,
, ,
. .
, ,
.
.
,
. , 6. 1941. ,
:
.
,
. ,
.
, ,
, '' ''.
,
.
, ,
.
,
: '' , ''.

.
. ,
'''' '' ''.
,
'' ''. '' ,
.
, ,
. ,
'', .

, , .
- 1941. .

1941.
II .
1941. ,
.

.

, 2.
.
, .
,
,
,
,

.
,

,
.
. , 19.
,
.
1943. , ,
,
. 1944.
. ,

,
. ,
. ,

,
. ,
,
, .
,
.
:
.
: .
, 1944.
.
,

.
,
,
.
.
,
1800 .
.

,
1944. : , , , ,
,
. ,
,
.
. ,
13. 1945. ,
. ,

, .
, ,
:
,
.
,
. ,
. ,
,
. , ,
, .
, .
18. ,
15 , .

.
, .
, ,

.
,
, 25 26
1945. ,
.
22.
1945. .
.
.
, 1946. ,
.
, ,
.
,

. , .
,
, .
: '' ''. :''
''.
, .

, .

. , , ,
;
, , 6.
1945, .,
.
, .
, ,
.
, .
, .
,
.
, ,

, .
,
, .
? ,
.
,
,
,
. ,
. ,

.
, , :
. :
Sa sajta: http://rcp-brcko.com/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1
Knjaz/Kralj Nikola I Petrovi Njego
(ivio 7. Oktobra 1842. - 2. Marta 1921.)
koji je stupio na knjaevski presto 1860. godine je roen u Njeguima,
kui dinastije Petrovi. Od malih nogu je nauio borbene vijetine i
atletiku. Proveo je dio svog detinjstva kod svoje ujne Darinke Petrovi
Kusti u Trstu. Francuska kulura je bila njena struka, pa je poslala
mladog naslednika crnogorskih Vladika i Knjaeva u Pariz, zajedno sa
Kraljem Srbije Milanom Obrenoviem.
Naslijednik crnogorskog prijestola,
kao patriotski Branin, nije bio zainteresovan za francusku kulturu i
umjetnost i jedva je ekao da se vrati u svoj domovinu, Knjaevinu Crnu
Goru. 13 Avgusta 1860. je naslijedio Knjaza Danila II Petrovia dok je jo bio u
Parizu nakon to je na Danila izvren atentat.
U Novembru 1860. godine, oenio je Milenu, ker vojvode Petra Vukotia.
Vodio je politiku okrenutu prema Evropi i strogo protiv Osmanskog carstva, sa kojim
je esto ratovao u
periodu od 1862. do 1878. 1867. godine je posjetio Francuskog
imperatora Napoleona III u Parizu, a 1868. posjetio Rusiju, gdje ga je
ruski car Aleksandar II primio sa irokim rukama. Poslije je boravio na
dvorovima po Berlinu i Beu. Znatno se zbliio sa ruskom carskom
porodicom. Car i carica su investiralu u Obrazovni sistem Crne Gore,

kao i poslali velike isporuke opreme i municije za Cetinje
.
Knjaz Nikola sklapa tajni savez sa
svojim prijateljem, Knezom Srbije Mihailom Obrenoviem 1866. godine.
1867. godine Knjaz Nikola pie tekst za himnu Knjaevine Crne Gore Onamo, 'namo koju
je komponovao jedan poznati slovenski kompozitor po uzoru na pjesmu
boraca Garibaldija za vrijeme njegovih borbi za ujedinjenje Italije Siscopron le tombe, Si levani i morti.
Onamo, onamo... za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junaki zbor.
Onamo, onamo... da viu Prizren!
ta to je moje - doma u do'!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oruan po'.
Onamo, onamo... sa razvalina
dvorova carkih vragu u re':
"S ognjita milog bjei mi, kugo,
zajam ti moram vraati ve'!"
Onamo, onamo... za brda ona
kazuju da je zeleni gaj
pod kim se diu Deani sveti:
molitva u njih prisvaja raj.
Knjaz Nikola 17. Oktobra 1870. proglasio Ubavoj nam Crnoj Gori za
zvaninu himnu Knjaevine, a kasnije i Kraljevine Crne Gore. Pjesmu je
napisao Nikolin sekretar, svetenik Jovan Sundei jo 1865. godine, a
komponovao Jovo Ivanievi po uzoru na himnu svetom Savi - Uskliknimo
s' ljubavlju. Kasnije ju je prekomponovao Anton ulc.
Ubavoj nam Crnoj Gori:
Ubavoj nam Crnoj Gori s ponositim brdima,
Otadbini to ne dvori, koju naim miicama
Mi branimo i drimo prezirui nevolju,
Dobri Boe, svi T' molimo: ivi Knjaza Nikolu.
Zdrava, srena, mona, slavna, obem vragu na uas,
Vrlim pretcim' u svem ravna, som narodu na ukras;
Dobrim blaga, zlijem stroga; krsta, doma, slobode
Zatitnika revnosnoga, hrani nam ga, Gospode!
Od kovarstva i napasti uvaj Njeg' i Njegov Dom;
Koji snije Njem' propasti neka bude propast tom!
A koju mu vjeru kri, pravda tog ukrotila,
Krjepki Boe, sve rastr'si to nam zloba rotila.
Kud On s nama, svud' mi s Njime krv smo ljevat gotovi
za Nj' za vjeru, nae ime i za brau u okovi!
Tome emo svetu dugu odzivati se svaki as,
Boe, svek nam bud'u u krugu, blagosiljaj Njeg' i nas!

1869. godine, nakon to je uvrstio
vlast u Knjaevini Crnoj Gori, uspijeno zaustavlja Brane da pomognu
ustanak Krivoana protiv austrijske vlasti, kako bi izbjegao sukobe sa
Austro-Ugarskom Monarhijom.
Ruski car 1871. godine alje Princa
Dolgorukija koji je razdijelio velike koliine novca narodu Crne Gore.
Podrao je nekadanju politiku rodonaelnika Petrovia za stvaranje
novog srpskoga carstva, no vidio je sebe kao legitimnog carskog
naslijednika. 1876. godine je podrao pripremajui Hercegovaki ustanak
i prepriao Hercegovakim ustanicima kako je srpsko carstvo nestalo za
vrijeme Sultana Murata I i da treba da nastane sada, za vrijeme Sultana Murata V.
Za vrijeme srpsko-turskih ratova 1876.-1878., Nikola otvara rat 1876. Osmanskome
sultanatu zajedno sa
Srbijom, u kome je pokazao vojniki talenat i spremnost Crne Gore.
Nakon kratkog mira u 1877. godini, stupa u novi rat 1877.-1878. u kojem
su crnogorske snage, podrane srpskim trupama uspijele zauzeti Niki,
Bar i Ulcinj. Teritorija Knjaevine Crne Gore je znatno proirena, a i
dobijen je izlaz na Jadransko more. Ratove je Knjaz Nikola opravdao kao
osvetu za Kosovski boj iz 1389. godine.
Zlatni novi od 100 perpera
Na Berlinskom kongresu iz 1878. godine, Knjaevina Crna Gora je priznata za 27-u
nezavisnu dravu svijeta. Uslijedio je period zlatnog doba u Knjaevini koji je trajao
decenijama.
1883. godine Knjaz Nikola posjeuje
Osmanskoga sultana u cilju izmirenja Knjaevine Crne Gore i
Osmanlijskog sultanata. Od tada su crnogorsko-osmanski odnosi mirni.
1896. odrava sveano oznaavanje 200-godinjice vladavine dinastije
Petrovi. Godine 1897. je izbio Grko-turski rat. Knjaz Nikola ostaje
po strani i mudro posmatra zbivanje dogaaja na sceni. Maja 1898.
Nikola posjeuje britansku kraljicu Viktoriju u Vinsdorskome zamku.
Ovim diplomatskim uspjesima Knjaz Nikola znatno podie meunarodni
ugled Knjaevine Crne Gore.
Od 1900. godine Nikola se naziva Kraljem.
Uslijedili su brojni pritisci naroda koji je htio veu
slobodu, pa je Nikola Petrovi Njego stvorio prvi Ustav Crne Gore 1905. godine.
Po ugledu na ureenja Zapadne Evrope, Ustav je odrijedio i osigurao
slobodu tampe i kriminalne zakone. Slijedee, 1906. godine, Nikola
uvodi crnogorsku valutu - "Perper".
MustraBecka
Re: Knjaz/Kralj Nikola I Petrovi Njego

od MustraBecka taj et Okt 08, 2009 7:37 pm
Nikola Petrovi Njego je modelirao
ekonomiju Crne Gore po uzoru na tadanju Latinsku Monetarnu Uniju.
Perper je bio iste vrijednosti kao i Francuski Franak i dijelio se na
100 Para. Novii od 100, 20 i 10 Perpera su bili kovani u zlatu, 5, 2
i 1 Perper i srebru; dok su novii od 20 i 10 Para bili od nikla, a 2
i 1 Para od legure bakra i cinka.
Kneevina Crna Gora je obavila svoj prvi popis stanovnitva 1909. godine. Tada je
bilo 317,856 stanovnika
Proklamacija Kraljevine Crne Gore
28. Avgusta 1910. Nikola
Petrovi Njego oznaava jubilarnu 50-godinjicu njegove vladavine nad
Crnom Gorom. Tom prilikom ga Skuptina Crne Gore izabira za Kralja sada
ve Kraljevine Crne Gore. Do tada je i postao feldmaral Ruske carske vojske, titula
koju skoro niko izvan Ruske carevine nije dobio.
Nikola Petrovi Njego je doprinijeo znatno razvoju obrazovanja u Crnoj Gori. Pisao
je mnoge teme vezane za Slovensku istoriju. Balkanska Carica i Knjaz Arvanit su bile
drame, a Hajdana i Pesnik i Vila pjesme. Poznate su i skupine pjesama kao na primjer
Skupljene Pesme i Nova Kola.
Nikola Petrovi Njego je imao est keri, i sve ih je udao u poznate evropske
dinastije. Njegovo najstarije dijete, Zorka se udala za kralja Srbije Petra
Karaorevia. Princeze Anastazija i Milica su se udale za ruske nadvojvode Nikolu
Nikolajevia i Petra Nikolajevia iz dinastije Romanov. Princeza Stana se udala za
Vojvodu Johana od Lojhtenberga. Princeza Jelena je postala Kraljica Italije Jelena,
ena kralja Emanuela Viktorija III. Jedan od trojice njegovih sinova, Princ Danilo se
oenio 27. Jula 1899. Vojvotkinjom Milicom od Meklenbur-trelica. Ovi
brakovi su mnogo doprinijeli poboljanju meunarodnoga poloaja Crne
Gore, a Kralj Nikola je bio zapamen kao Zet Evrope.
Balkanski rat
Kralj Nikola I se ubrzo okree protiv
Osmanskoga carstva za vrijeme Istonog problema, kako bi zadao
poslednji udarac Osmanlijama u Evropi. 1912. godine

stupa u savez sa ostalim pravoslavnim hrianskim monarhijama Balkana Srbijom, Grkom i Bugarskom i do 1913. godine. znatno proiruje svoje
teritorije.
Crnogorska vojska se spojila sa
vojskom Srbije i podijelila Sandak, prodrla ka Kosovu zauzevi
Metohiju i naprijedovala u Skadarski sandak. 10,000 crnogorskih boraca
je poginulo osvajajui Skadar od Osmanskih snaga pod vostvom Esad
Pae, Osmanskog inovnika albanskog porijekla.
Iste godine je Mirom u Bukuretu
uspostavljen novi poredak na Balkanu. Uprkos crnogorskim vojnim
uspjesima, morala je dati veliki broj teritorija, ukljuujui i sam
grad Skadar, novostvorenoj Albaniji zbog zalaganja Austro-Ugarske
carevine i drugih velikih sila.
Prvi svjetski rat
Crna Gora je u Prvi svjetski rat ula
odmah po objavljivanju rata Austro-Ugarske Kraljevini Srbiji,
nagovijestivi rat Austro-Ugarskoj Monarhiji 1914. Iako je crnogorska
vojska bila malobrojna, svih 50,000 ljudi je odmah bilo mobilisano.
Crnogorske snage su sa srpskom vojskom uspijele odbiti vie napada
Centralnih sila. Sa utvrenog vrha planine Loven, crnogorska
artiljerija je bombardovala Kotor, oblinju austro-ugarsku vojnu bazu
Centralnih Sila.
10. Avgusta 1914. crnogorske trupe
napadaju Austrijske vojne garnizone, ali ne uspijevaju iskoristiti
dobivenu prednost i ne naprijeduju dalje. Za vrijeme druge invazije
Austro-Ugarskih trupa 1914.-1915. godina, crnogorske trupe zauzimaju
Istonu Hercegovinu, i sa Srpskom vojsom stiu do Sarajeva. Centralne
sile su bile znatno brojnije, pa su se saveznike vojske morale povui.
Zbog uestvovanja i podrke srpskim snagama od strane brojnih Bosanaca
i Hercegovanaca, Austro-Ugarski oficiri su se estoko svijetili
civilnom stanovnitvu.
Nakon tree invazije na Srbiju snaga
Centralnih Sila 1915., srpska vojska, vlast i dobar dio naroda se
povlai preko Crne Gore u Albaniju. Crnogorska vojska junaki
prepreuje put vojsci Austro-Ugarske i njenog Njemakog saveznika
dovoljno dugo da se Srbi povuku preko Crne Gore. Nakon kapitulacije
pred Austro-Ugarskom Januara 1916. kada Cetinje pada,
Kralj Nikola I Petrovi i njegova vlada idu u izbjeglitvo u Italiju
kod Nikoline kerke Jelene, Kraljice Italije, a zatim u Francusku, gdje
Bordo postaje de facto
glavni grad Kraljevine Crne Gore, odakle se ne uspijevaju nametnuti
niti kao partner u pregovorima i mirovnim konferencijama 1918. nakon
rata.
Preostali dio rata crnogorski vojnici
provode u srpskoj vojsci na Balkansom frontu. Okupacija je dovela do
mrtvih crnogorskih civila. Nakon proboja Solunskog fronta, srpske
vojske oslobaaju Crnu Goru i [/size][size=9]u Podgorici nasilno postavljaju prelaznu
Skuptinu na vlast u osloboenoj Crnoj Gori. 26. Novembra 1918 Podgorika
Skuptina optuuje
Nikolu za izdaju, zbacuje ga sa prijestola Kraljevine Crne Gore i ubrzo
mu zabranjuje povratak u Crnu Goru. 26. Novembra 1918. ista Skuptina
izglasava prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Odluka je izvrena
nekoliko dana kasnije, 29., ali je to dovelo to brojnih nereda u kojima
se i Srbija umijeala 1919. godine, jer su pristalice kralja Nikole
htjele nezavisnu Crnu Goru, ili bar po prijedlogu kralja, autonomiju
unutar Srbije. Govori se i o 3,000 mrtvih i 3,000 ranjenih Crnogoraca u
pobuni. Oslobodilake tendencije e biti nastavljene sve do 1924. kada
potpuno izumiru. Kralj Nikola umire 1921. godine u Francuskoj, sahranjen je u Italiji.
Pravo na izviiskru
Crnogorci o teini Zemlje
Sjedio kralj Nikola pod Brijestom kao obino, okruen glavarima i narodom. itajui
novine, neto je mislio i smijao se. Upita ga jedan vojvoda: Molim te, gospodare, kai
nam ta je to toliko smijeno u te novine.
- Kako to, ljudi, kad eto su izraunali koliko je Zemlja teka. Dok je Kralj o tome
razgovarao i objanjavao, upade mu u rije jedan seljak: Vala, gospodare, mogu
vjerovati u pisanje novina, eto, one, fala Bogu svata piu. Vjerujem i u kilograme, ali
se udim koliki je bio taj kantar, a jo mi je za vie udo, od ega ga je objesio kad je
Zemlju mjerio!
Kraljeva kletva
Jedan Crnogorac je bio toliko dodijao kralju, da ga je jednog dana prokleo:
- Bog ti dao najbolje dvore i najgore susjede!
Jedan od dvorjana zamoli kralja da mu to rastumai. Tada e mu Kralj:
- Od rava susjeda ne mili se ivjeti ovjeku, a takve dvore nije u stanju niko da kupi.
Izvedi obadva
U poetku svjetskog rata doao Mitar Martinovi, crnogorski ministar rata, Kralju
Nikoli, i zapitao ga:
- Hoemo li svu artileriju na Loven, Gospodaru?
Ovo gospodaru bi milo, pa se osmehnu na knjaza Petra i upitae Luku:
- Poznaje li ti, Luka, ovog gospodina?
- Ne vaistinu, gospodaru, samo to vidim da je neki sojlija i junakovi.
Gospodar se osmjehnu pa ree:
- Ovo je Karaorev unuk, a na zet.
- Neka bude srean i neka bude ka Karaore, pa ja boljeg ne traim.
Poslije ovih rijei oba knjaza darivae Luku. A knjaz e mu rei da ide na Cetinje i da
tamo ostane, na njegov raun, jedan mjesec dana.
Kad je prolo dva mjeseca, Luka ode i pristupi knjazu, da bi mu zahvalio na
uinjenom dobru. im ga knjaz vie upita ga:
- Kako je to, Luka, ti osta na Cetinju dva mjeseca, a ja sam ti rekao samo mjesec dana.
- Evo kako, gospodaru - odgovori Luka - ostah mjesec dana kako si ti rekao, a mjesec
dana ostah, jer raunam ta unuk Karaorev bi se naljutio da mu ne budem mjesec
dana gost kao i tebi.
Knjaz se nasmija, i dariva Luki jo dva napoleona.

Knjaz Nikola i serdar Mujii
Serdar Mujii iz Oputne Rudine bio je poznat kao vrlo duhovit i pametan ovjek, a
naroito je volio alu i priu. Na jednom skupu Crnogoraca na Cetinju knjaz Nikola e
rei serdaru:
-Serdare, dobar si ovjek! Boja ti vjera! i mio si mi i zna ta, namislio sam ti
darivati jedan itluk nasred Gacka. (Gacko je tada bilo pod Austrijom).
-Moe mi darivati i Be, gospodaru!-Ti se, serdare, kanda sa mnom ruga! ree knjaz.
- I ti, gospodare, sa mnom, ree serdar, a ja jo nikada nijesam vidio da se kroji koa
na ivom meedu.
Knjaz izvadi sat da vidi koja je ura, a serdar ga upita:
-Koja je ura, gospodaru?
-Deset manje deset, ree gospodar.
-Pa to je do avolje, gospodaru.
Otada osta poslovica: avolja ura kao u serdara Mujiia.
Umio bih se i ja sprdat
Kralj Nikola i Marko Miljanov
Vojvoda Marko jaao Arnauta preko Vranickih Njiva, vraajui se iz Nikia. Srete
ga kralj Nikola, zaustavi karocu i upita ga:
- Kako bjee Mujica Dragov, vojvodo?
- Dobro, gospodare.
- A-da li je bolji Mujica ili Miljan?
- Boga mi, gospodare, Mujica, kaMujica, Miljan ka Miljan, a Marko - zna svatko!
Kralj bez rijei razminu.
Tako se preporijeae kralj Nikola i vojvoda Marko, kojemu nije nita smetalo da
zasijeni slavom sve sinove kuke gore od vojvode Radonje-naovamo - iako je bio sin
Miljanov, a zet Mujiin - ni serdarevi, ni kapetanovi!
MustraBecka
Re: Kralj Nikola u anegdotama

od MustraBecka taj Sub Nov 14, 2009 7:10 pm
Knjaz Nikola i Novica Cerovi
Zavladala teka nerodna godina u Drobnjaku. Novica Cerovi se krene pravo na
Cetinje da se poali knjazu na nerodicu i na naplatu poreza, koja je bila propisana
poslije prvog premjera zemljita. im se sastao sa knjazom Nikolom, rei e Novica
da su prilike u Drobnjaku vrlo teke, da je nerodna godina, a jo, pored toga, doli
neki te premjerili one kre i goleti za daciju. Narod nema im platiti ni tu daciju, pa
kada bi sve prodao.
- E, bane, kad ti kaem, onda u ja narediti da se poreza smanji za jednu treinu.
- Ne znam ja, gospodaru, ta ti je treina nego ako moe da se oprosti cijela ili
polovina.
- E, onda neka se umanji za polovinu-odgovori knjaz Nikola i na tome se svri.
Sa svojim kamenom i zemljom
Milica, ki Kralja Nikole, supruga velikog kneza Nikolaja Nikolajevia, kada je jedne
prilike dola iz Rusije i posjetila Crnu Goru, uzela je sa Careva Laza jedan kamiak, a
iz manastira Ostroga jedan grumen zemlje.
- ta e ti to, Milice? - upita je otac.
- Ovo u da uvam kao amajliju, jer elim da mi je Crna Gora uvijek blizu srca.
Poslije sloma Rusije i kapitulacije Crne Gore kralj Nikola i njegova ki nalaze se u
izgnanstvu, u Francuskoj. Kralj na samrti. Prizva Milicu i upita je:
- Je li ti iv jo onaj kamen sa Careva Laza i onaj grumen zemlje iz Ostroga?
- Ja se od njih i ne razdvajam.
- Daj mi da sa njim zajedno umrem, poto ne mogu nikad vie da vidim Crnu Goru.
Dala mu je. Kralj Nikola je jedno i drugo grevito stiskao u desnoj ruci. Umro je. Na
samrtnom odru lijeva mu je ruka bila opruena, a desta stisnuta. Blagota Martinovi,
komandir crnogorske vojske, koji je bio prisutan pogrebu, upitao je kraljicu Milicu,
zato je kralju desna ruka grevito stisnuta. Ona mu je objasnila i gorko zajecala.
Drago Spasojev o ministrima
Kralj Nikola imao je naviku da u svom dobrom raspoloenju zadirkuje pojedine
Crnogorce, koji ne uivaju njegovu vladarsku milost. Jednog dana nae se pred
njegovim dvorom Drago Spasov, koji je esto puta traio od kralja da ga postavi za
komandira rudinskog.
Kralj primijeti Draga, pa mu se obrati:
- Drago, rijeili smo ja i parlament, da te postavimo za komandira.
Znajui da mu kralj nije htio dati komandirstvo ni u onom vremenu kad je bio u
milosti kod njega, Drago se odmah prisjeti kud cilja kralj, pa e on brzo kralju:
- Ja ne znam to si rijeio ti i parlament, Gospodaru, ali znam, da bi ti ljepe bilo, da

se ne sprda sa mnom, jer i ja bih se umiro sprdat, samo kad bih smio.
A, da ti neto kaem Gospodaru: Ti si davao to komandirstvo mnogo grim od mene,
pa se ja nijesam ljutio na tebe, no sam ti ostao vjeran i rad bih ti svako dobro. A vidi
te oko tebe, pokazujui na nekoliko ministara, koji stajahu oko kralja, kad bi im malo
potkinuo platu, uinjeli bi, kad bi mogli, da ti najdonji kam od te kue bude najgornji.
Poslije ovakvog odgovora Dragovog kralj skrenu razgovor na drugu stranu.
MustraBecka

Serdar Mujii i Crnogorci
Prilikom jednog zasijedanja pod brijestom na Cetinju knjaz Nikola uini probu sa
Crnogorcima, pa e rei:
- Crnogorci, vidite li onu orluinu to se vije vie nas?
Jedan veliki broj njih, koji su trebali da odgovore, ree:
- Vidimo, Gospodaru.
Tada e knjaz:
- Ma, vidite li, Crnogorci, da li je krsta ili blagajlija, meni se ini da je krsta?
Oni isti koji su rekli da vide orla potvrdie da je zaista krsta. Samo je utao serdar
Todor Mujii iz Rudina. Bio je obuen u narodnoj nonji, suknenoj bijeloj haljini i
irokim gaama; sa suknenom kabanacom na ramenima; glavu zapoio crvenim
sarukom, za kolanom mu srebrna ledenica i handzar. Pui na ibuk, ali nita ne
besjedi. Knjaz Nikola se malo poosvrnu, pa e rei:
- Serdare Todore?
- Zapovijedaj, Gospodaru, odgovori serdar.
- Vidi li ti, oe, onoga orla iznad nas, koga ja viu?
Serdar stavi ruku na elo, pogleda lijevo i desno, pa e rei:

- Ja ga, Gospodaru, ne viu. Due mi, mislim da ga ni ti ne vidi; jer ja viu oima
dobro, pa mi ne bi umakao pred oima.
Gospodar se malo pribra, pa e dodati:
- Ima pravo, serdare, orla zaista nema vie nas, nego sam samo probao Crnogorce,
kako su mi vjerni i da li po ajatru zbore.
Sula Radov i kralj Nikola
Poslije poznatog odgovora Sulina knjazu Danilu da ako kamenica moe ponijeti brod
- moe i ondanja Crna Gora podnijeti njegovu knjaevsku krunu, Sula je izgubio
knjaevsku milost do smrti.
Dolaskom na presto knjaza Nikole njegov poloaj ostao je isti. Stari filozof - seljak i
dalje je utao zaboravljen, kod svoje kue u Komanima. Ali, jednog dana, knjaz,
obilazei plemena, naiao je kroz Komane. Meu narodom koji je izaao da srete
knjaza nalazio se i Sula. No, to ne bjee oni stari Sula. Odavno je bio pao u bijedu.
Umjesto toka, dolame i sablje o pojasu, stari dvorski savjetnik stajao je pred knjazom
u izdrtoj crnogorskoj kapici, kroz koju mu je i perin probijao; bez koulje u
poderanom dzamadanu i gaama. Uroeni osjeaj pakosti nije ni ovdje izostao i knjaz
e rei zadravi pogled na golim mu rutavim prstima:
- Je li Sula? A e si nabavio te toke i jesu li te mnogo kotale?
- I njih i sve to vidi na meni - nabavio sam u pokojnog ti strica. Nije me mnogo
kotalo, jer sam sve dobio za jednu rije, Gospodaru, odgovori mu Sula.
Poslije ovoga susreta knjaz je izmijenio svoje dranje prema Suli, esto ga prizivao i
razgovarao se sa njime.
Brigadir Dragia i biljega
Okupili se jednom prilikom Crnogorci na Veljoj livadi i gaaju biljegu. Kako je
biljega bila podaleko, to je nije mogao niko da pogodi. Najzad doe red na brigadira
Dragiu Medenicu, koji se primae biljezi mimo ostale i pogodi nasred nje.
- Ne broji ti se, brigadire! - ree mu knjaz Nikola. Ti si se primakao biljezi i suvie
blizu.
- Broji, Gospodare! - odgovori brigadir Dragia - jer se ja ovako primiem i Turcima,
pa mi ni jedan ne promakne.
MustraBecka

Kralj Nikola meu ecom
Doao kralj Nikola u Podgoricu, uzjahao bijeloga hata i sam, bez pratnje, jae kroz
podgorike ulice. Narod ga sa svih strana pozdravlja, skida kape i duboko se klanja.
Neki pristali, idu za njim, a naroito aci koji u taj as bijahu izali iz kola. Kod
obale Nemanjine, kralj stade. Narod ga opkoli.
- Uite li kako, eco?
- Uimo dobro, gospodaru! - zagrajae aci sa svih strana. Kraljev hat nema mira,
pomie se tamo amo a narod se uvija i ini mu mjesto.
- A da, to vie volite: pare ili kolu?
- Vie volimo kolu! - u se nekoliko glasova.
Kralj zavue ruku u dzep od dolame, izvue pregrt srebrnih perpera i prosu ih meu
ecom. Nasta vrisak i jagma za novcem. Kralj se smije, a smiju se i ostali. U toliko
kralj namjerno ispusti bijelu rukavicu iz ruke, koja pade konju meu noge. Niko se ne
sjeti u taj as da je pridigne. Jedan eti kao munja provue se izmeu konjskih nogu,
dohvati rukavicu i prui je kralju.
- iji si ti, mali?
- Ivanovi, iz Kua.
- Boga mi - odgovori kralj - ne znam kakav e biti trgovac, ali, izgleda, dobar ovjek
i junak - i prui mu zlatni napoleon.
oeva elja
Razgovarali Crnogorci o kralju Nikoli dok je bio u izgnanstvu i pretresali njegove
mane i vrline. Dojadilo jednom iz druine i ree:
- Ajde more ga odnijelo.
- Da Bog, pa ga i iznijelo, prihvati ako o, jedan od njegovih velikih pristalica.
- A e, ako?
- Makar i pod Bar.
Suvino laskanje
Novica Jevtov Nikoli 1893. godine tampa u cetinjskom Glasniku jednu vrlo
laskavu pjesmu posveenu knjazu Nikoli.
Poslije nekog vremena Novica, zbog svojih privatnih poslova, poe na Cetinje da
pristupi knjazu. Poto je poljubio knjaza u ruku i sa njim zavrio razgovor, knjaz ga
iznenadi pitanjem:
- Novica, bi li ono tvoja pjesma koja izae u cetinjskom Glasniku?
- Jeste, Gospodare.
- Sluaj, Novica - rei e mu knjaz - meni je mio miris tamjana, ali mrzim kada mi se
kadionica podnese pod nos.
Ovo mu je knjaz prebacio zato to mu je Novica u svakoj pjesmi suvie laskao.
,
, 18. 1845.
.
. " " ,
.
, .
, ,
1866. .
, ("")
1868. , ,
1872.
. ,
- ,
, , .
,

.
( " "
1875. - 1876),

, ,
.
"
". ""
, ,
" -".
,
,

. ,
,
" " "
" 1804.
, ,

,
(1881), , ,
, ,

. ,
" " "",
.
, 1903. , "",
"" , (1883 - 1889),
(1891 - 1892) (1896 - 1897),
( 1885 - 1886)
(1898 - 1899),
(1899)

.
1903,
()
. ,
,
. ,
( 1904),
, ,
. " "
,
, " ", ,
,
.
(1903 - 1918),
. ,
,
-. "
" - (1906 - 1911)
,
" ",
,
. " "
, "",
.

,
" ".
MustraBecka
Re: Nikola Pai

od MustraBecka taj et Okt 08, 2009 1:30 am
, ,
, ,
, ,
, ,
,
, ,
.

, "" "",
.

(1912 - 1913),
, , .
,
, ,
.
1914. :
"-"
,
.
" ",
, (
1915)
, , " "
. " "
,
" ",
, , .

, " "
(
, ),
7. 1914. ( ),
. 20.
1917.
1918,
, , ,
-.
,
, ,
1914. ,
,
,
. ,
,
,
9. 1918.
1. 1918. (1919 - 1920).
, 20. 1918.
,
, .

,
("") ,
.
( , ,
.). ,
, "" , 1. 1921, ,
, .
10. 1926. .
,
,
.
28. 1921.
- " " - ,
. ,
,
. ,
,
.

MustraBecka
Re: Nikola Pai


, ,
. " "
,
.
,

. ,
, . ,
, 1921.
.
,
, ,
. .
, " ",
, " ",
""
! .

, ,
, .
, ,
, .
, ,
- -
.
(, )
,
.
, .

, .
, ,
. ,
.
"
", .
, , . ,

. " ",

,
.
MustraBecka
Re: Nikola Pai

, 45-
( ),
- , - .
26.
1891.
. .
, ,
, ( 1914)
,
. ,
,
.

9. 1926.
,
-
() ( ).

() ,
. .

, , ""
.
, ,
( )
. ,
, ,
,
.

,
, .
,
,
.
,
,
.
, ,
, .
.

.
,

. .
, ,
, , ,
, ,
. , ,
,
.
.
"", . .
,

!
, .
,
. ,
.
, , .
,
(
) . ,
"
", ,
" " .
.
ifra Svetog Pisma

od Tornado taj 2010-12-06, 11:26
Da li su u Bibliji ve zapisani dogaaji ovog sveta? Ameriki autor Majkl
Drosnin veruje da je otkrio tajanstveni kod Svetog pisma u kome je zabeleeno
ta je bilo i ta e biti ...
UVOD O BIBLIJI
Biblija (ta biblia - grki: knjiice, sveice), je zbirka tekstova koje Jevreji i hriani
dre svetima, od Boga nadahnutima i glavnim izvorom svoje vere, a nastali su u
vremenu izmeu 1.000 pre nae ere i 100 nae ere. Naziva se i 'Sveto pismo'.
Jevreji je nazivaju Torah (Zakon), Miqrah (itanje), Kitbe qode (Sveti spisi) ili
Tanakh (skraeno za Torah, Neviim i Ketuvim). Kanon biblijskih knjiga proglasili su
90. god. u Jamniji. Priznali su 24 knjige nadahnutima i obaveznima za jevrejsku veru.
U kanon nisu uvrstili sedam knjiga koje su nastale u Aleksandriji od tamonjih
jevreja, a napisane su na grkom jeziku. Dele Bibliju na tri grpupe: Tora (Petoknjije),
Neviim (Proroci) i Ketuvim (Mudrosne knjige). Stari zavet pisan je hebrejskim
jezikom, izuzev delova Ezre i Daniela te nekoliko rei u Knjizi Postanka i u Jeremiji
pisanih aramejskim jezikom.
Zavrnu redakciju jevrejskog dela Biblije napravila je Velika skuptina u doba
perzijske vlasti ( V. - IV. st. pre nae ere). Izvorno su biblijske knjige pisane na
svitcima pergamenta. Od Ezrina vremena jevrejska je Biblija pisana aramejskim
pismom, dok su Samarijanci zadrali staro feniko pismo. Ouvanje biblijskog teksta
bio je zadatak prepisivaa (heb. sofer: pisac) koji su ustanovili predaju itanja Biblije.
Budui da hebrejski jezik izvorno ne pie samoglasnike, u prepisu su posle dodavani
znakovi za samoglasnike (masoretski tekst).
Hriani dele Bibliju na Stari zavet i Novi zavet. Stari zavet obuhvaa 39
protokanonskih (istovetnih s hebrejskim kanonom) i sedam deuterokanonskih knjiga
(protestanti ih, kao ni jevreji, ne priznaju - apokrifi). Novi zavet, napisan u drugoj
polovini I. st., obuhvata 27 knjiga: etiri Evanelja (Marko, Matej, Luka i Ivan), Dela
apostolska, 21 poslanicu (14 Pavlovih i 7 apostolskih) i Otkrivenje (Apokalipsa).
Autografi biblijskih knjiga ne postoje, nego mnogobrojni njihovi prepisi, tzv.
tekstualni svedoci. Sluei se njima, biblijska nauka nastoji strogim naunim
metodama prirediti to pouzdaniji biblijski tekst, tzv. kritiko izdanje Biblije. Jevreji
tumae Bibliju doslovno i propovedniki, traei u njoj skriveni, dublji smisao,
tumae je ve od II. st. pr.n.e. sve do danas (Midra, halaha, hagada i dr.). U novije
doba jevrejski tumai Biblije uzimaju u obzir rezultate arheologije i drugih nauka, te
se pribliuju hrianskim biblijskim komentarima. Hriani tumae Bibliju od poetka
II. st., a aleksandrijska kola zastupala je alegorijsko tumaenje, antiohijska kola
doslovno tumaenje.
U srednjem veku skolastika je dalje razvila metode tumaenja: doslovno, alegorijsko,
moralno i anagogino ili mistino tumaenje. Katolici u tumaenju Biblije slede
tradiciju Crkve i crkvenog uiteljstva, a protestantske se crkve oslanjaju veinom na
osobno nadahnue. U novije doba razvijene su u katolika, protestanata i u Jevreja
savremene naune metode tumaenja Biblije (egzegeza, hermeneutika). Suvremeni
pristupi i metode tumaenja imaju intererkonfesionalno obeleje. Biblija je celovito ili
delom prevedena na veinu svetskih jezika. Njeno znaenje prelazi okvire sinagogalne
i crkvene upotrebe.
TAJNA IZLAZI NA VIDELO
Prvog septembra 1994. godina ameriki novinar M.Drosnin je odletio za Izrael da bi
tadanjeg predsednika tamonje vlade Jicaka Rabina upozorio na smrtnu opasnost
koja mu je navodno pretila.
Zbog nedostatka poznanstava, novinar i pisac iz Njujorka je jednom Rabinovom
prijatelju, piscu Saimu Guriu, predao pismo za Rabina. U njemu je bilo upozorenje na
atentat, koji e se kasnije uistinu i dogoditi.
'Bojim se', napisao je Drosnin Rabinu, 'da se nalazite u smrtnoj opasnosti, ali
istovremeno smatram da se ta opasnost moe zaobii i izbei!...'
Guri je smatrao, a to je saoptio i Drosninu da izraelski predsednik tom upozorenju
nee pokloniti previe panje, ali je ipak predao pismo nadlenom ministarstvu.
ta se kasnije desilo, ve odavno je mnogima poznato, ali onima kojima to nija:
4.novembra 1995. godine Rabin je ubijen, ustreljen od jednog verskog fanatika. Rabin
i njegova sluba sigurnosti ovo su upozorenje, kao i velik broj prijanjih, naalost,
smatrali neozbiljnim!
Na dan ubistva Rabina, Drosnin je na najgori mogui nain dobio dokaze za svoje
upozorenje. Jicak Rabin je ustreljen s lea od oveka koji je sebe smatrao poslanim od
Boga, a ono to je u svemu istinska senzacija jeste injenica da je - ubistvo zapisano u
Svetom pismu koja je, kako je poznato pisano pre 3.000 godina! Upravo atentat u
Izraelu bio je jo jedna potvrda i dokaz o postojanju tajanstvenog koda Biblije,
ifriranog teksta kojim je, navodno, zapisana celokupna buducnost oveanstva.
U svojoj knjizi 'Biblijski kod', ovaj ameriki novinar nam otkriva, ako je istina, da su
praktino svi svetski vaniji dogaaji ve davno zapisani u Bibliji. Pomou
matematikog izraunavanja izvedenog pomou raunara, navodno se mogu dobiti
proroanstva iz izvornog teksta na hebrejskom jeziku.
'Rabinovo ubistvo nije jedini dogaaj naeg doba zapisan u Bibliji. Dodatno su tu jo i
dogaaji kao to su ubistva egipatskog i amerikog predsednika Sadata i D. F.
Kenedija), Drugi svetski rat, afera Votergejt, Holokaust, tragedija Hiroime, Zalivski
rat, pa sve do predsednikovanja Bila Klintona. I sve to napisano je - 'Boijom rukom',
navodi u svojoj knjizi ovaj ameriki novinar.
Drosnin je ozbiljan novinar 'Vaington Posta' koji je radio izmedu ostalog i na
policijskim reportaama, te se njemu ne moe tako lako pripisati lakovernost. Nakon
ubistva Rabina njegova situacija se naglo menja, za njega na bolje.
Kako sam Drosnin kae: 'U trenutku kad se ostvarilo proroanstvo koje je sam
proitao u Bibliji, ifra Biblije mi je po prvi put zaigrala pred oima kao potpuno
jasna i izvesna!'
Do sada je pria o proroanstvima zapisanim u Svetom pismu zvuala preapsurdna da
bi zaiteresovala vei broj strunjaka. ifrovane poruke koje se navodno mogu nai u
Bibliji predstavljaju potraga za duhovima, smatra Andreas Michel sa katedre za Stari
zavet na Univerzitetu u Tibingenu.
- Autori Starog zaveta dodaje on - nisu posedovali takvu matematiko-umetniku
spoznaju sveta da bi svoje tekstove mogli ifrirano zapisivati!...
UBICA KOJI ELI UBITI !
Dodatni dokazi za one koji veruju u postojanje koda Biblije dolaze iz matematike:
Elijahu Rips (slika levo) je matematiar u peanim zgradama Hebrejskog
univerziteta u Jerusalimu, smetenom na breuljku iznad 'Venog grada'. Odatla se
prua magian pogled ka Faseldonu, ka starom gradskom zidu - idelno mestu za
inspiraciju?
Ripsovo specijalno podruje je takozvana grupna teorija, matematiki element
moderne fizikalne teorije.
- ifra Biblije je kompjuterski program! - objanjava izraelski naunik.
Zajedno sa dvojicom izraelskih kolega, fiziarom Doronom Witztumom i Joavom

Rosenbergom sa jerusalimskih Visokih tehnolokih skola - Rips je tekst Biblije
podvrgnuo jednom programu za deifriranje. Posao je trajao sve do 1994. godine kada
su u poznatom naunom asopisu 'Statistical Science' objavili svoja iznenadujua
saznanja pod naslovom 'Konstante slova u Knjizi'.
Oni su prvo izabrali 300 hebrejskih pojmova koji imaju slina znaenja, kasnije su
tome dodali imena, dane roenja i smrti 66 najpoznatijih Jevreja koji su iveli izmedu
IX i XIX veka. Tada su sve to skupa tretirali kao jednu celinu, jedan tekst, bez
praznog prostora izmedu rei i znakova. Tada su u tom tekstu, u kome je bilo jedan do
drugog 304.805 znaka, potraili prethodno izabrana imena.
Raunar je poeo kombinirati slova tako to je kombinirao prvi sa drugim, pa sa
treim... sa hiljaditim itd. Onda je kobinirao to isto samo sa poetnim drugim slovom.
Na kraju je tako proao sva slova.
Upozorenje za Rabina je bila kombinacija slova reanih - svako etvrto, dvanaesto ili
petnaesto slovo teksta. Ako pri itanju znakova preskaemo odreeni broj slova,
dobivamo itak tekst. Reci kao: 'Rabin', 'Amir', 'Tel Aviv' i godina ubistva. Popreko
preko Rabinovog imena mogu se nai rei: 'Ubica koji eli ubiti'.
Da li je to sve samo sluaj?!...
ZAPANJUJUE OTKRIE
Izraelski matematiar je objavio svoje iskustvo u vezi sa Zalivskim ratom.
- Raunaru smo dali zadatak da nae ime - Saddam Hussein. To smo uinili poto smo
se uverili da je kombinacija slova koji daju traeni pojam povezana nekom
matematikom logikom. U podruju koje je ukazivalo na zalivski rat nali su se
pojmovi kao: 'Scuds', 'ruske rakete' kao i datum poetka rata i ime 'Hussein'.
Za Majkla Drosnina to je bio neoborivi dokaz za postojanje ove ifre: sve rei tvore
neku vrstu ukrtenice. Tako se moe ispitati da li se rei meusobno povezanog
znaenja nalaze jedna blizu druge. Tako se uz pojem 'Bill Clinton' nalaze pojmovi
'Predsednik', kod 'Sletanje na Mesec' nalaze se pojmovi 'Svemirski brod', 'Apollo 11',
kod rei 'Hitler', nalazi se re 'Naci', kod 'Kennedy', re 'Dallas'... Zar to moe biti
puki sluaj?!...
Da e jedan renomirani struni asopis objaviti ovakve tvrdnje nisu se ni sami autori
nadali. Robert Kass, koji je 1994. godine bio izdava 'Statistical Science', kae da su
itaoci u poetku bili skeptini to je normalna reakcija.
- Mislim da niko u to vreme ovu fantastinu teoriju nije prihvatao kao neto ozbiljno navodi ef Odelenja za statistiku amerikog univerziteta Carnegie Mellon u
Pittsburghu. Svi su mislili da tu postoji neka caka, ali nisu znali koja i kako je
otkriti...
A da bi se uverio da kod Biblije uistinu postoji, Rips je novostvorenom programu
podvrgnuo jo neke tekstove, na primer, prevod Tolstojevog 'Rata i mira'. Ali, traena
su se imena, podaci i datumi mogli nai jedino u Bibliji i to, kako navodi, u ifriranom
obliku. Za odluujui eksperiment izraelski je matematiar od 32 imena i 64 podatka
napravio oko 10 miliona razliitih kombinacija, od kojih je samo jedan jedini par bio
taan. Rips je ponovo pohranio podatke u raunar da bi saznao koja od 10 miliona
kobinacija daje zadovoljavajui rezultat. I ispostavilo se da je zadovoljavajue
rezultate mogao nai samo u Svetom pismu!
OVO JE VAN SVAKE LOGIKE !
Robert Kass je, nakon svega, dao trojici eksperata da provere njegova otkria i oni su
to uinili. Kad su sva trojica potvrdila korektnost statistikih postupaka i brojeva,
Kass je odluio da objavi rezultate. Harold Gans, zaposlen u tajnoj slubi SAD na
poslovima deifriranja, uvi za ovu priu bio je odmah ubeen da moe nai dokaze
za obaranje teorije o biblijskom kodu.
Da bi otkrio 'u kom grmu lezi zec' on je ispisao 64 osobe i to ne samo njihova imena,
nego i mesta roenja i smrti. Rezultat ga je okirao
Da bi otkrio 'u kom grmu lezi zec' on je ispisao 64 osobe i to ne samo njihova imena,
nego i mesta roenja i smrti. Rezultat ga je okirao.
- Niz lea mi je prola neka hladna jeza, sea se Gans. - Imena gradova su odgovarala
imenima osoba naenim u Bibliji.
Australijski statistiar, Abraham Haofer, jedan je od onih koji su uporno kritikovali
tezu o ifri u Bibliji:
- Pri analizi tolikog broja podataka, neminovno je da se odreene mustre pojavljuju
kae on. Ali, ovo prevazilazi logiku i postojee zakone verovatnoe!
Sledee analize su Drosnina jo vie uverile u ispravnost svoje teze. On i koautor
Doron Witztum su oko pojma 'holokaust' potraili jo neke pojmove i pronali rei
kao to su: 'Nemaka', 'Berlin', 'Eichmann', 'Ciklon B'... Matematiar Piatetski-Shapiro
sa Yale univerziteta, kome je Drosnin medu prvima pokazao svoje analize, pun je
zbunjenosti i oduevljenja:
- Ovde je rec o jednoj inteligenciji koja je izvan naeg znanja i shvatanja - mi
govorimo o Bogu. Jedini siguran odgovor je Bog!...
U Svetom pismu su se do sada otkrili jos neki zanimljivi podaci: propast njujorke
berze 1929; Beethoven, Bach, Picasso, izbor Natanjahua na vlast uz koje je jo stajao i
nadimak 'Bibi', udar kometa na Jupiter u julu 1994. i Trei svetski rat kao najava
poslednje apokaliptine borbe na Zemlji 2112. godine.
ATOMSKI NAPAD SE NIJE DESIO!
Dana 26. januara 1996. godine otkriven je podatak koji je Drosnina uzbudio: U
veernjim satima 6. maja 1996., Libija e napasti Izrael atomskim orujem! Naao je
naina da razgovara sa Peresom, tadanjim predsednikom izraelske vlade. Razgovor
je tekao ovako:
PERES: Za kad je predskazan napad?... ta moemo uiniti.
- To je upozorenje, a ne predskazanje, odgovorio je Drosnin i time relativirao svoje

upozorenje. On je jednostavno od biblijske ifre napravio naku vrstu proroanstva, a
la Nostradamus, kakva ve odavno poznajemo.
esti maj je, sreom, proao bez atomskog napada, ali Drosnin, ne ume objasniti kako
to da se to nije dogodilo. Gde je pogreio?
Na Drosninovo pitanje - da li je u Bibliji skrivena prolost ili budunost - odgovara
Rips:
- Sve to je bilo, jeste ili e biti!

A kako je ovo mogue u jednom tekstu od samo 304.805 znakova?
- Teoretski ne postoje ogranienja za broj informacija sadranih u jednom tekstu! odgovara matematicar iz Jerusalema.
- Broj skrivenih informacija se ne moe otkriti, ak i ako nije beskonaan.
Na taj nain su se Rips i Drosnin nali u situaciji slinoj vulkanolozima ili onim koji
prate pokrete Zemljine kore i koji stoje pred dilemom kad e se dogoditi sledea
katastrofra, kako bi blagovremeno i tano obavestili gradonaelnika koji bi trebao
evakuisati grad. Zemljotres iz 1995. godine u Kobeu u Japanu je takode pojam koji je
Drosnin naao u Bibliji. Osim toga, naao je jo i ove rei: 'Kobe', 'Japan', 'Vatra',
'Veliki zemljotres', sa tano navedenom godinom.
Moda se uz pomo deifrovanja Biblije stvarno moe proitati prolost i predvideti
budunost. Moda moemo predvideti sledei atentat ili neki dogaaj planetarnih
razmera, ko to je bio udar komete pre 65 miliona godina, koji je unitio
dinosauruse...
Ali, onima koji ifrovane poruke nalaze u Bibliji, takoe bi se moglo desiti neto
slino to se dogodilo Kasandri. Lepi Apolon je bio u nju zaljubljen i obeao joj - ako
mu uzvrati ljubav - pokloniti dar proroka. Kasandra je prihvatila ponudu i dobila moi
proroka, ali se ogluila o svoje obeanje. Tada je Zevsov sin uinio da lepa Kasandra
ostane proroica, ali je uinio i da je niko ne slua niti joj veruje!
Krv Isusova u crkvi Svetog srca!

od Tornado taj 2010-12-22, 21:04
Na hiljade vernika okuplja se svakodnevno u malenoj crkvi na severu Argentine kako

bi prisustvovali udu, nakon to se proulo da krvave suze teku niz lice statue Isusa
Hrista!
Crvena tenost, kao to se vidi na fotografiji, potekla je iz ela Isusove statue sve do
njegovog obraza, a lokalni svetenik Horhe Gandur tvrdi da suze dolaze od rana na
levoj strani ela, a da su nastale nakon to su Isusu stavili krunu od trnja na
glavu.udo su prvi primetili dva mukaraca, koji su prolog petka doli da se pomole
u crkvi Svetog srca u gradiu Jerba Bueni, u argentinskoj pokrajini Tukuman.
Oni su odmah o tome obavestili svetenika koji je uzeo uzorke tenosti kako bi se
nauno dokazalo da li se uopte radi o ljudskoj krvi!
Poto su lokalni mediji objavili vest o Isusu koji plae krvave suze, ulice oko crkve
su se u rekordnom roku ispunile vernicima koji su pourili da i sami vide udo.
Iz crkvenih krugova stiglo je obavetenje vernicima da se suzdre od donoenja
zakljuaka:
Ako je ovo Boja poruka, imae i svoj nastavak, a ako se radi o ljudskom delu, onda
e nestati. Neu podravati prevaru. Ovde se neto dogodilo, to e Boja mudrost
vremenom objasniti, rekao je svetenik Gandur.
Grom spalio statuu Hrista u Ohaju
Dok se vernici u Argentini okupljaju da vide udo, na drugoj strani sveta u Ohaju
(SAD) grom je spalio statuu Isusa Hrista, visoku 19 metara. Statua je izgraena 2004.
od purpene i fiberglasa na elinoj konstrukciji. Predstavljala je torzo Isusa Hrista, od
struka nagore, sa rairenim rukama. irina statue je bila 12 metara. Njena izrada
kotala je 250.000 dolara. Podignuta je ispred jevanelijske crkve Solid rok, uz
meudravni autoput 75.
Ako neko od vas nije znao, OVO je O R I G I N A L teksta uvene pesme....
Srpski etniki pokret je nastao na teritoriji DANANJE Makedonije, a tadanje
Srbije....
Vojvoda Jovan Babunski aka Jovan Stojkovi

Jovan Stojkovi, vojvoda Babunski:
Jovan Stojkovi (Martolci 1878. - 1920.), nadimak je dobio po planini Babuni, u
Makedoniji. iveo je 42 godine (1878 - 1920). Poeo je da ide u kolu tek u desetoj
godini, zatim ga je otac odveo u Veles, koji je bio bugarska tvrava u Makedoniji.
Otac ga je upisao u, tada jedinu, bugarsku osnovnu kolu u Velesu. Uitelj ga je
odmah prekrstio u Bugarina i upisao pod imenom Ivan Stojkov. Jovanovom ocu to
nije bilo po volji, pa ga je nakon zavrenog etvrtog razreda odveo u srpski konzulat u
Skoplju, odakle je poslat u Beograd.
Doao je u Beograd, u gimnaziju i uio godinu dana, pa preao u bogoslovskouiteljsku kolu, otvorenu za Srbe iz Turske. Zatim je opet neto uio u Valjevu, tamo
zavrio niu gimnaziju, pa uiteljsku kolu u Niu i Beogradu. Postao je srpski uitelj
u Tetovu. Protiv vojvode Babunskog odmah se digla VMRO. Imao je vie sukoba sa
njima i zajedno sa vojvodama Gligorom Sokoloviem iz okoline Prilepa, Trenkom
Tujanoviem, Josifom i Mihailom iz Broda, Dolgaem, Vasilijem Trbiem i Cenom
Markoviem oistio je desnu obalu Vardara od bugarskih eta ili VMRO-a. Treba
znati da su ove borbe bile estoke, na no. Godinje je ginulo u Makedoniji po dve
hiljade srpskih, bugarskih ili grkih etnika.
Kada je 1908. godine u Turskoj izvren prevrat i kada su doli na vlast Mladoturci,
proglasili su Ustav i opte pomirenje, vojvoda Babunski je neko vreme prekinuo
etovanje. Meutim, balkanski ir se nije mogao leiti frazama. Mlado-turci su
uhapsili vojvodu Babunskog ali je uspeo da pobegne u Srbiju, odakle je 1912. na elu
srpske vojske sastavljene od elitnih etnika proao Balkanski rat od Kumanova do
Bitolja. Isto tako se istakao i na Solunskom frontu i dobio najvia srpska i francuska
vojna odlikovanja. Umro je u Velesu gde mu je izmeu dva svetska rata podignut
spomenik, koji su 1941. godine poruili bugarski okupatori.
O Jovanu Babunskom je ispevana pesma, koja je kasnije prepevana u poznatu
etniku pesmu, Spremte se spremte, etnici.
Srpska mi truba zatrubi
U tovo selo Drenovo.
Oj napred ide pred etom
Jovan Babunski vojvoda,
Za njim ide pred etom
Vasil Veleki vojvoda.
Izvika Jovan Babunski:
Drte go selo ozdola,
Drte go selo ozdola
Tuva je Stevan Dimitrov.
"Predaj se, predaj, Stevane"
"Ne se predajem, Jovane,
Az sam blgarski vojvoda!"
Izvika Vasil Veleki:
Frljajte bombe etnici.
Poe im kua da gori,
Iz kue Stevan govori:
"Putaj ma, putaj Jovane,
eta e da mi izgore."
Srpska mi truba trubae,
Drenovo selo goree.
" "
"
"
.
:
, ,
.
,
.
,
...
, ,
!
:
Srpska mi truba zatrubi
U tovo selo Drenovo.
Oj napred ide pred etom
Jovan Babunski vojvoda,
Za njim ide pred etom
Vasil Veleki vojvoda.
Drte go selo ozdola,
Drte go selo ozdola
Tuva je Stevan Dimitrov.
"Predaj se, predaj, Stevane"
"Ne se predajem, Jovane,
Az sam blgarski vojvoda!"
Izvika Vasil Veleki:
Frljajte bombe etnici.
Poe im kua da gori,
Iz kue Stevan govori:
"Putaj ma, putaj Jovane,
eta e da mi izgore."
Srpska mi truba trubae,
Drenovo selo goree.
:

,
, .
,
, ,
, ,
,
, ,
, ,
,
, .
, ,
, ,
, , .
, .
Hriste Boe raspeti i sveti,
Srpska zemlja kroz oblake leti.
Leti preko nebeskih visina,
Krila su joj Morava i Drina
Zbogom leto, jeseni i zimo.
Odlazimo da se ne vratimo.
Na tri sveto i na tri sastavno,
Odlazimo na Kosovo ravno.
Odlazimo na sueno mesto
Mila majko, sestro i nevesto.
Zbogom leto, jeseni i zimo.
Odlazimo da se ne vratimo.
Zbogom prvi neroeni sine,
Zbogom ruo, zbogom ruzmarine.
Kad je draga da odlazim ula,
Za rever mi neven zadenula.
Hriste Boe raspeti i sveti,
Sva Srbija na Kosovo leti.
Hriste dragi raspeti i sveti,
Sva Srbija na Kosovo leti.
Ja sam cetnik majko kokarda mi kaze

Da sam vojnik majko velikoga draze
Ja sam vojnik majko ravnogorskog vuka
Desna mi je majko osvecena ruka
Osvecena majko nasred ravne gore
Gde se srpske cete za slobodu bore
Otkide je majko topovska granata
Braneci srbiju od svabskih djevaka
Nije meni majko moje ruke zao
Ja bi i svoj zivot za srbiju dao
Srbija je majko najdraza na svetu
Zato te ostavljam odlazim u cetu
Idi sine idi vesela sam i ja
I veselo klicem zivela srbija...
http://www.badnjak.com/
http://www.youtube.com/watch?v=KbfBHV9xAVE&feature=related (Miljan
Miljani)
http://forum.srpskinacionalisti.com/viewtopic.php?f=4&t=11986 (problemi oko
komp.)
Istina o Islamu
nenadkg 22.11.2011. 1:24

Dali je pedofil covjek dobroga karaktera?
U Arabiji prije Muhammeda arapi su se molili Bogu po imenu Hubal a zvali su ga
Allah. Hubal je navodno imao tri cerke al-Lat, Al-Uzza I Monat. Hubal je bio bog
plodnosti i mjeseca, poznat kod drugih plemena po raznim imenima kao Sin, u
vavuloniji Bell. Ljudi se cesto zbune zato sto paganski bogovi idu pod puno raznih
imena ali kada shvatis da je svako pleme imalo svoje ime za te bogove postane jasno
da su u pitanju samo nekoliko bogova za sve paganske vjere svijeta. Njegov kult je
imao najvazniji hram u Meki taj hram se zvao Kaba koji je i danas najvazniji hram
islama. Arapska plemena su ukupno imali 360 kipova u Kabi a glavni medju njima je
bio Huball. Muhammedov otac je imao rijec Allah u svom imenu sto dokazuje da su
Arapi i prije muhameda znali ko je Allah. Allah je specificni Arapski bog inace
genericna rijec za boga je raba, Hubalov symbol je bio Mlad mjesec posto je bio bog
plodnosti takodje i tornjevi u obliku muskog uda su njegovi simboli, pogledajte
dzamiju bice vam sve jasno.

Islam i Bosnjastvo (ha ha ha ha ha)
Opste je poznato da je islam najvise zasluzan za danasnje ne postojanje licno
Bosnjacke drzave pa su samim tim Bosnjaci jedini Evropski narod koji nema licno
svoju nacionalnu drzavu pa samim tim nema ni svoje nacionalne institucije.
Kakav je islam kao vjera mozemo da vidimo iz sljedece cinjenice i to da je vladao
cijelom jugoistocnom Evropom, pa samim tim i Bosnom, cijelih 5 vijekova (heeeej
500 godina) i poslije te 500-godisnje vladavine svi krscanski narodi koji su zivjeli pod
islamskom vlascu dobili su svoje drzave izuzev bosnjaka i Bosne koji su uz to i
primili taj islam za svoju vjeru!
Ako se slam i muslimani u Bosni nisu uspjeli izboriti da budu narod kao drugi i da
uspostave nezavisnu i samostalnu drzavu Bosnu za vrijeme 500 godisnje islamske
vladavine a kako ce onda uspjeti danas kada sa Bosnom vladaju Pravoslavci,Katolici i
drugi krscani?
Islam kao, ne vjera vec kao nacin zivljenja, zabranjuje razvoj etnickog i nacionalnog
osjecaja i identiteta i zagovara samo i jedino islamski vjerski osjecaj i identitet i
arapsku (ne) kulturu!
Slika Allaha nekadasnjeg Huballa.
Najvece zlo je islam napravio bosnjacima i Bosni u tome sto se kroz cjelu istoriju u
dzamijama zalagao za Ummet kao sve opste muslimnstvo i Kalifat kao drzavu svih
muslimana ovoga svijeta umjesto da se borio za bosnjastvo i Bosnu kao dvije
najvaznije stvari koje se moraju ispuniti i razviti u svijesti bosnjaka da bi se
uspostavila bosnjacka nacionalna drzava koja im jedino moze donijeti licnu i
imovinsku zastitu i obezbjediti mir i prosperitet.
Kakav je islam kao vjera kada je jedan narod u pitanju najbolje vidimo u samom
imenu IZBiH gdje uopste nema bosnjackog imena jer se za njega nikada nisu ni borili
cak sta vise uvijek kako kroz cjelu istoriju tako i dan danas islam i islamisti se bore
protiv svega sto je bosnjacko a za interes jedino i samo islamskog koje je zamjenilo
sve sto je nacionalno i etnicko a za interes arapskog.
Kakav je islam kao vjera vidimo po danasnjim Arapima i Persijancima koji KADA
NISU IMALI ISLAM KAO VJERU izgradili su dvije najvece imperije ljudskog roda
Stari Egipat i Persiju dok su sada saka bjede i standard zaostalosti poslije prihvatanja
islama kao svoje vjere.
Danas svaka vjera ima najmanje jednu drzavu koja je supersila u svakom obliku
izuzev islama. Sta mislite zasto ?
U savjetu Bezbjednosti UN svaka vjera ima pravo veta izuzev islama !Sta mislite
zasto ?
Kaaba kuca Allaha kako su je nazivali Paganski narodi (Arapi prije nego sto su primili
islam)
Muslimanima je zabranjeno da istrazuju oni moraju prihvatiti zdravo za gotovo sve
sto im je receno inace su proglaseni nevjernicima i odmah bi bili pod ogromnim
pritiskom iz dzamija od strane familije I prijatelja koji bi ih se odrekli. Kao svaki kult
islam koristi sve moguce taktike da ispere mozak svojim vjernicima i da ih zadrze u
vjeri po svaku cjenu.
Kolektivna populacija islamsih zemalja je oko 1.2 bilijona a sve islamske zemlje
ukupno prevedu isti broj knjiga kao Grcka. Dok pojedine vodje Arabije se valjaju u
ogromnom bogatstvu a po UN informacijama samo 78% ljudi preko 15 godina zna
citati I to su ih naucili u dzamiji pretezno da bi mogli citati kuran.

Znaci kada je Muhammed stigao na scenu on je samo stavio Hubala pod masku
zadrzao je samo ime Allah (pod kojim je oduvijek Hubal bio poznat) I sve obicaje
koje su koristili njegovi vjernici.
Drugim rjecima Islam je cisto paganska vjera koja nema veze sa Bogom Biblije.
Najveca razlika izmedju muslimana I Pagana stare arabije je da su pagani trcali goli
oko Kaba a Muslimani obuceni.
Posto je Muhammed tvrdio da je poslanik od Boga mislim da bi bilo fer da pogledamo
karater toga covjeka. Muhammed je rodjen u Meki Arabiji godine 570. Kada je bio 25
ozenio je staru zenu po imenu Kadijah, Kadijah je bila vrlo bogata i puno starija od
Muhammeda, udovica koja je imala dva ranija braka.
Kada je Muhammed bio 51 ozenio je djete od 6 godina po imenu Aisha. Kada je
muhammed bio 54 a to djete 9 imao je sex sa njom prvi put.
Ove informacije mozete naci u dole navedenim islamskim knjigama.
Sahih Muslim (by Imam al-Mawawy), vol. 3, p. 577
Bukharis Hadith, translated into English by Dr. Muhammad Muhsin Khan, at the
Islamic University in Medina. vol. 7, #65.
Kada pedesetogodisnjak ima sex sa djetetom od 9 godina to je pedofilija u
najstrozijem smislu rjeci. Muslimani obicno pokusavaju da pokriju to djelo sa
izgovorom da je to tada bio obicaj u arabiji. Problem sa tim odgovorom je, ako je
Muhammed zaista bio poslanik od Boga on bi trebao da odrazava visi standard i da
uputi ljude u bolje obicaje ne da on prihvati tako grozne obicaje.
Poslanici/Apustoli/proroci (Svetog Pisma (Biblije) su cesto se suprostavljali losim
obicajima naroda.
Dali je pedofil covjek dobroga karaktera?
Muhammed je tvrdio da je na krilatom magarcu odleteo u Jerusalim i tamo se sastao
sa Abrahamom u Solamanovom hramu. Samo jedan problem postoji tu ako ne
racunamo krilatog magarca. Solomenov hram je bio unisten godine 70AD pet vjekova
pre nego sto se Muhammed rodio. Ocito Muhammed je cuo pricu o hramu a nije znao
da je hram unisten.
Zar bi poslanik od Boga rekao takvu ne istinu?
Muhammed u kuranu tvrdi da sunce zalazi na specificnom mjestu na zemlji u mutan
izvor a da izlazi na specificnom mjestu iznad jednog naroda.
(Kuran Sura 18:86) Kad stize do mjesta gdje Sunce zalazi, ucini mu se kao da zalazi
u jedan mutan izvor i nadje u blizini njegovoj jedan narod. O Zulkarnejne,
rekosmo Mi ili ces ih kazniti ili ces s njima lijepo postupiti?
(Kuran Sura 18:90.) I kad stize do mjesta gdje Sunce izlazi, on nadje da ono izlazi
iznad jednog naroda kome Mi nismo dali da se od njega bilo cime zakloni.
Dali bi Bog dao svom poslaniku tako pogresne informacije?
Postojeli matematicke greske u Kuran?
(Kuran Sura 4:11.) Allah vam naredjuje da od djece vase muskom pripadne toliko
koliko dvjema zenskima. A ako bude vise od dvije zenskih, njima dvije trecine
onoga sto je ostavio, a ako je samo jedna njoj polovina. A roditeljima, svakome
posebno sestina od onoga sto je ostavio, ako bude imao dijete; a ako ne bude imao
djeteta, a nasljedjuju ga samo roditelji, onda njegovoj materi trecina. A ako bude
imao brace, onda njegovoj materi sestina, posto se izvrsi oporuka koju je ostavio, ili
podmiri dug. Vi ne znate ko vam je blizi, roditelji vasi ili sinovi vasi. To je Allahova
zapovijed! Allah, zaista, sve zna i mudar je.

(Kuran Sura 4:12.) A vama pripada polovina onoga sto ostave zene vase, ako ne
budu imale djeteta, a ako budu imale dijete, onda cetvrtina onoga sto su ostavile,
posto se izvrsi oporuka koju su ostavile, ili podmiri dug. A njima cetvrtina onoga sto
vi ostavite, ako ne budete imali djeteta; a ako budete imali dijete, njima osmina
onoga sto ste ostavili, posto se izvrsi oporuka koju ste ostavili, ili podmiri dug. A ako
muskarac ili zena ne budu imali ni roditelja ni djeteta, a budu imali brata ili sestru,
onda ce svako od njih dvoje dobiti sestinu; a ako ih bude vise, onda zajednicki
ucestvuju u trecini, posto se izvrsi, ne ostecujuci nikoga, oporuka koja je ostavljena ili
podmiri dug; to je Allahova zapovijed! A Allah sva zna i blag je.
(Kuran Sura 4:176.) Oni traze od tebe rjesenje. Reci: Allah ce vam kazati propis o
kelali: ako neko umre, i ne bude imao djeteta, a ima sestru, njoj polovina njegove
ostavstine, a on ce naslijediti nju ako ona ne bude imala dijete; a ako su dvije, njima
dvije trecine njegove ostavstine. A ako su oni braca i sestre, onda ce muskarcu pripasti
dio jednak koliko dvjema zenama. To vam Allah objasnjava, da ne zalutate. A Allah
zna sve.
Kada sabers sve podeljene djelove dobijes 1.25 i 1.125 Kako je moguce dobiti vise od
jedan kada saberes sve podeljene djelove jedne imovine?
Kuran tvrdi da sperm se stvara izmedju kicme i grudi danas je poznato da je to
greska koju je prvo pisao Hippocrates u 400 BC.
Kuran Sura 86:6. Stvoren je od tekucine koja se izbaci,
Kuran Sura 86:7. koja izmedju kicme i grudi izlazi,
Zar bi Bog napravio takvu gresku?
Dali je Islam vjera mira ili ne mira?
(Ovo specificno govori za hricane I jevreje kojima je data knjiga (Sveto
Pismo/Biblija)
Kuran (Surah 9:29)
Borite se protiv onih kojima je data Knjiga, a koji ne vjeruju ni u Allaha ni u onaj
svijet, ne smatraju zabranjenim ono to Allah i Njegov Posalnik zabranjuju i ne
ispovijedaju istinsku vjeru sve dok ne daju glavarinu poslusno i smjerno.
Posto muslimani smatraju da hricani vjeruju u 3 Boga i hricane zovu mnogobosci, a
cilj je jasan da moraju pobiti sve one koji ne prihvate islam. E ovo je dobro i
ispravno !
Kuran(Surah 8:39).
I borite se protiv njih dok mnogobostvo ne iscezne i dok samo Allahova vjera ne
ostane. Ako se oni okane pa, Allah dobro vidi sta oni rade;
Kuran(Surah 9:14)
Borite se protiv njih! Allah ce ih rukama vasim kazniti i poniziti, a vas ce protiv njih
pomoci, i grudi vjernika zalijeciti
Kuran (Sura 9:5). Kada prodju sveti mjeseci, ubijajte mnogobosce gdje god ih
nadjete, zarobljavajte ih, opsjedajte i na svakome prolazu docekujte! Pa ako se pokaju
i budu molitvu obavljali i zekat davali, ostavite ih na miru, jer Allah zaista prasta i
samilostan je.
Kuran (Sura 47:4). Kada se u borbi s nevjernicima sretnete po sijama ih udarajte sve
dok ih ne oslabite, a onda ih vezite, i poslije, ili ih velikodusno suzanjstva oslobodite
ili otkupninu zahtijevajte, sve dok borba ne prestane. Tako ucinite! Da Allah hoce, On
bi im se osvetio, ali On eli da vas iskusa jedne pomocu drugih. On nece ponistiti
djela onih koji na Allahovu putu poginu,
U kuran I Haditima ponavlja se vise od 33,000 puta da vjernici islama moraju ubijati
Hricani Jevreji I Pagane. Sada se postavlja pitanje , ako je islam ovakav, kako je onda
moguce da su srbi prezivjeli 500 godina islamske vladavine nad njima ?

Muhammed njegove zene i sex robinje.
1. Khadija
2. Sawda
3. Aesha
4. Omm Salama
5. Halsa
6. Zaynab (iz Jahsh)
7. Jowayriyi
8. Omm Habiba
9. Safiya
10. Maymuna (iz Hareth)
11. Fatema
12. Hend
13. Asma (iz Saba)
14. Zaynab (iz Khozayma)
15. Habla
16. Asma (iz Noman)
17. Marija (Hricanka koja nikada nije prihvatila islam)
18. Rayhana
19. Omm Sharik
20. Maymuna
21. Zaynab
22. Khawla
Nekoliko stvari treba primjetiti sto se gornje liste tice:
Prvih 16 zena su bile muhamedove vjencane zene. Broj 17 I 18 su bile sex robinje.
Zena broj dva je bila djete od 6 godina kada su je udali za Muhammeda, imao je sex
sa njom kada je ona bila devet a Muhammed 54.
Zadnjih cetiri nisu bile ni vjencane zene ni robinje vec odate Muslimanke koje su
odlucile da se daju Muhammedu da bi mu ispunile sexualne zelje.
Zaynab je orginalno bila zena Muhammedovog sina Zaida, fakat da je Muhammed
uzeo za sebe je veci problem za shvatiti cak I za Muslimane. (Bog neprekrsi svoju rec
nikada I on se nikada nemenja. Sad procitaj Sura 33:36-38).
33:36. Kada Allah i Posalnik Njegov nesto odrede, onda ni vjernik ni vjernica nemaju
pravo po svome nahodjenju postupiti. A ko Allaha i Njegova Poslanika ne poslusa, taj
je sigurno skrenuo s Pravoga puta.
33:37. A kad ti rece onome kome je Allah milost darovao, a kome si i ti dobro ucinio:
Zadrzi zenu svoju i boj se Allaha! u sebi si skrivao ono to ce Allah objelodaniti i
ljudi si se bojao, a prece je da se Allaha bojis. I posto je Zejd s njom zivio i od nje se
razveo, Mi smo je za tebe udali kako se vjernici ne bi ustrucavali vise da se zene
zenama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu kako Allah odredi, onako treba
biti.
33:38. Vjerovjesniku nije tesko da cini ono sto mu Allah odredi jer takav je bio
Allahov propis i za one koji su prije bili i nestali a Allahova zapovijed je odredba
konacna .
Dali je Allah paganski bog mjeseca I plodnosti?
Logika, povjerljivi istoriski dokumenti, Arheologija I svi ostali dokazi mogu vrlo lako
da dokazu
(a) Allah ime paganskog boga je postojalo davno prije islama,
(b) Pre Islama paganski narodi su vjerovali u Allaha kao glavnoga boga (boga mjeseca
I plodnosti) davno pre Islama. Na ovom situ mozete vidjeti slike Allaha/Hubala.
http://www.biblebelievers.org.au/moongod.htm
Evo da pogledamo neka bitna pitanja I odgovore:
Dali su pagani Arapi prije Islama vjerovali u 360 bogova? Da.
Dali su pagani Arapi obozavali sunce mjesec I zvijezde? Da.

Dali su Arapi izgradili hram za boga mjeseca, koji se zvao I zove kaba? Da.
Dali su razlicita Arapska plemena davala bogu mjeseca razlicita imena I titule? Da.
Koja su to imena I titule? Sin, Hubul, Ilumquh, Al-ilah.
Dali je specificna titula al-ilah bila koristena iskljucivo za boga mjeseca? Da.
Dali je rjec Allah nastala od al-ilah? Da.
Dali je paganski Allah glavni arapski bog? Da.
Dali je njegov glavni hram bio Kaba? Da. (Kaba = Zgrada od crnog kamena u centru
Meke koju su koristili pagani vjernici boga mjeseca I plodnosti Allaha, I koju I danas
koriste Muslimani,vjernici boga mjesca I plodnosti Allaha).
Dali je Allah/Hubal bio samo jedan od bogova Meke? Da.
Dali su arapi stavili kip Hubala na krov Kabe? Da.
Tada dali je Hubul bio obozavan kao bog mjeseca I plodnosti? Da.
Dali je symbol Hubala bio mlad mjesec? Da.
Dali su nazivali Kabu kuca boga mjeseca? Da.
Dali je ime Allah eventualno zamjenilo ime Hubul kao ime boga mjeseca I
plodnosti? Da.
Dali su pagani Arapi zvali Kaba kuca Allaha? Da.
Dali su al-Lat, al-Uzza and Manat bile zvane Allahove cerke? Da.
Yusuf Ali objasnjava u fn. 5096, stranice. 1445, da Lat, Uzza i Manat bile su poznate
kao cerke boga [Allah]
Dali je u orginal Kuran pisalo da Muslimani obozavaju te paganske boginje al-Lat,
al-Uzza and Manat? Da Sura 53:19-20.
Dali su te strofe izvadjene iz danasnjeg texta Kuran? Da
Kako su se te sure zvale? Djavolske strofe. (Pogledajte knjigu koju je pisao Salman
Rushdie The Satanic Verses)
Razna imena (Sin, Hubul, Bell, Bel-Marduk, llumquh, Al-ilah) od boga meseca I
plodnosti su bila koristena u raznim plemenima paganskih Arapa I u Vavuloniji.
Ko je zaista Allah?
Po Muslimanskoj teologiji Allah je jedan glavni jedini bog ili stvoritelj koji je
(odjednom jednoga dana?) pricao sa poslanikom Muhammedom kroz Andjela
Gabrijela, objavio mu istinu da je Allah stvorio sve u universumu. Interesantno je
da, Kuran nikada neda definaciju reci Allah niti objasni ko je zaista Allah I kakvu
je on vezu imao sa paganima. Ocito arapi kojima je Muhammed pricao su vec znali ko
je Allah. Ja vjerujem da, 99% Muslimana vjeruju da je Allah kao ime se prvo pojavilo
kada je Andjeo dao muhammedu poruku u pecini u Hira Parvat (planini). Oni vjeruju
da prije nego sto se ta istina dala Muhammedu da pagani Arapi su zivjeli u totalnoj
mentalnoj tami (Andhakar Zuug) I da su se molili kipovima da su bili vrlo zao narod.
Ja bi se iznenadio ako vodje islama neznaju istinu ali to kriju po svaku cenu od
naroda.
Neki vazni faktori koji tvrde da ime Allah je bilo upotrbljavano od strane pagana
Arapa da oznaci njihovog glavnog boga:
(A) U Arabiji pre Islama, koje muslimani zovu dani tame, Arapi su bili pagani, I
verovali su da kroz: mesec, sunce, zvijezde, planete, zivotinje, bunare, drveca,
kamenje, pecine, izvore, I druge naturalne objekte covek moze stupiti u kontakt sa
bogom. U Meki, Allah/Hubal je bio glavni bog paganskih bogova I Quraish
plemena ili bolje receno Muhamedovog pelmena. Allah je imao tri cerke: Al Uzzah
(Venera) naj postovaniju od svih ona je volela ljudske zrtve; Manah, boginja sudbine,
i Al Lat, boginja biljki. One se pominju u Kuran.

(B) Arapi su davali svojoj djeci imena kao Abdullah (Allahov rob muslimani danas
cesto sebe nazivaju allahovim robom). Najbolji dokaz je da se Muhamedov otac
zvaoAbdullah. Logicna analogija ovde je, da nije postojao Allah pre Islama u
arabiji, nebi postojalo ni ime Abdullah (u prevodu Allahov rob). Genericka Arapska
rjec za Boga je Robi, rec Allah je specificno koristena za boga pi menu Hubal.
(C). Albert Houranis statement: The Islamic name used for God was Allah, which
was already in use for one of the local Gods (islamsko ime za boga Allah je vec bilo
upotrbljavano za jednoga od lokalnih bogova) (A history Of Arab people by Albert
Hourani, 1991, page-16, Belknap press of Harvard University, USA)
Istorija nam pokazuje dvije moguce teorije za Allaha postoje u Kabai Sharif: (1)
Pagani su zvali najveci kip (Hubala boga mjeseca I plodnosti) od 360 bogova ALLAH
kog su oni smatrali glavnim bogom ili, (2) Pagani Arapi su verovali u 360 bogova u
Kabi Sharif, I oni su ih smatrali razlicitim manjim bogovima pod totalnom kontrolom
jednog najvaznijeg boga ALLAH koji je nevidljiv (Nirakar) I on je svemoguc,
sveznajuc, I absolutno nemoguc upoznati/shvatiti.
Nevjerovatne slicnosti sa Hindu vjerom:
Hindu vjera u Indiji je vrlo slicna broj 2 teoriji. (gore pomenutoj). Iako, Hindu
Indijanci se mole mnogim bogovima I boginjama oni najvise vjeruju u jednoga
glavnog nevidljivog boga zovu po titulama Bhagaban (neki ga zovu Ischhaar ) a
ime mu je Nirakar. Za toga boga vjernici Hindu vjere nemaju nikakav kip niti sliku.
Ali svi vjernici Hindu vjere vjeruju u njega iako vjeruju I u ostale bogove. Toga boga
smatraju bogom svih ostalih bogova. Sta bi se desilo ako bi nakakav prefrigan
poslanik ubjedio vjernike Hindu vjere da odbace sve nize bogove I boginje posto su
oni samo simboli nekoga aspekta glavnog boga. Sa Bhagaban kao jedinim bogom to
bi bila monoteisticka vjera kao Islam? Zar to nebi mogla biti jos jedna vjera kao
islam?
Dali je Allah Bog Biblije?
U Arabiji pre Muhammeda arapi su se molili Bogu po imenu Hubal a zvali su ga
Allah. Hubal je navodno imao tri cerke al-Lat, Al-Uzza I Monat. Hubal je bio bog
plodnosti I mjeseca, poznat kod drugih plemena po raznim imenima kao Sin, u
vavuloniji Bell. Ljudi se cesto zbune zato sto paganski bogovi idu pod puno raznih
imena ali kada shvatis da je svako pleme imalo svoje ime za te bogove postane jasno
da su u pitanju samo nekoliko bogova za sve paganske vjere svijeta. Njegov kult je
imao najvazniji hram u Meki taj hram se zvao Kaba koi je I danas najvazniji hram
islama. Arapska plemena su ukupno imali 360 kipova u Kabi a glavni medju njima je
bio Huball. Muhammedov otac je imao rec Allah u svom imenu sto dokazuje da su
Arapi I pre muhameda znali ko je Allah. Allah je specificni Arapski bog inace
genericna rec za boga je raba, Hubalov symbol je bio Mlad mjesec posto je bio bog
plodnosti takodje I tornjevi u obliku muskog uda su njegovi simboli, pogledajte
dzamiju bice vam sve jasno.
Hubalovi vjernici su stavili Hubalov kip na krov Kabe i on se zvao bog Kabe.
Hafiz Ghulam Sarwar, Muhammad The Holy Prophet (1969),
Njegovi vjernici su trcali oko Kaba, klanjali se nekoliko puta dnevno okrenuti prema
Meki, isli su godisnje na hadz u Meku, ljubili su crni kamen, bacali kamenje na
njihovu verziju djavola (to je posebna prica), Zrtvovali su ovnove kao sto I danas rade
muslimani za bajram. Postili su ceo mjesec. Zaista bas sve paganske obicaje su
zadrzali u islamu. Pagani su bili svjesni da je kip samo simbolicna reprezentacija
njihovog boga ali mnogi su poceli davati moc kipu umjesto duhovnom bicu iza kipa a
to duhovno bice ocito nije Bog Biblije. Muhammed je razbio kipove I zadrzao vjeru u
boga Huball pod maskom Allaha da bi pokusao prevuci hricane I Jevrje u svoju vjeru
koja je imala I ima cilj da osvoj ceo svijet.
(Maxime Rodinson, Mohammed, 1961, translated by Anne Carter, 1971, p 38-49),
Kuran Sura 5:101-102
5:101. O vjernici, ne zapitkujte o onome sto ce vam priciniti ne prijatnosti ako vam se
objasni a ako budete pitali za to dok se Kuran objavljuje, objasnice vam se, ono
ranije Allah vam je vec oprostio. A Allah prasta i blag je.
5:102. Neki ljudi su prije vas pitali za to, pa poslije u to nisu povjerovali.
Muslimanima je zabranjeno da istrazuju oni moraju prihvatiti zdravo za gotovo sve
sto im je receno inace su proglaseni nevjernicima. Kao svaki kult islam koristi sve
moguce taktike da ispere mozak svojim vjernicima i da ih zadrze u vjeri po svaku
cjenu. Kolektivna populacija islamsih zemlaja je oko 1.2 bilijona a sve islamske
zemlje ukupno prevedu isti broj knjiga kao Grcka. Dok pojedine vodje Arabije se
valjaju u ogromnom bogatstvu a po UN informacijama samo 78% ljudi preko 15
godina zna citati I to su ih naucili u dzamiji pretezno da bi mogli citati kuran.
ZAKLJUCAK:
Znaci kada je Muhammed stigao na scenu on je samo stavio Hubala pod masku
zadrzao je samo ime Allah (pod kojim je oduvek Hubal bio poznat) I sve obicaje koje
su koristili njegovi vjernici.
Drugim rjecima Islam je cisto paganska vjera koja nema veze sa Bogom Biblije.
Najveca razlika izmedju Muslimana i Pagana stare Arabije je da su Pagani trcali goli
oko Kabe a Muslimani obuceni.
PS. E sada pricajte za Bosnjake ateiste da su kjafiri !?
http://www.bosnjastvo.com/?p=207
, !

Da li snimak sa youtuba moe da se odrazi na hard disk?

Adrian Mutu 20.11.2011. 14:10
Stigla mi je pretea poruka od Amera i NATO da ako ne izbriem snimak sa youtuba
koji mi stoji snimljen na kompu Skepticizam oko obistva Gadafija, da moe da mi se
odrazi na hard disk pod njihovom pretnjom. Iz ista mira mi se pojavila ta poruka i
pretnja na kompu.
ta to znai?
Ja sam snimak izbrisao, ionako sam ga sluajno naao. A za pretnje ne znam ta mogu
da urade mom kompjuteru ako to sve kontroliu Amerikanci i Nato?
Da li su te pretnje realne ili samo NATO propaganda koja napada tudje kompjutere?
, ?
, ( ),
.
,
.
, .
"70- "(2011)
1.
()
,
.
',
' .
,
.
, ,
' ?
, ,
' .
' ,
.
( )
2.
()
, ,
?
,
.
, ' ,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
3.
()

.

.
,
.

,
.
'
.
'
.
,
.

,
.
,
.
,
.
, ,
.
,
, ,
.
4.
()
, ,
' ?
, ,
.
, ,
.
, ,
.
5.
()
, ,
?
, ,
!
,
.

.
,
.
,
.
,
.
,
' .
6.
()
,
.
,
.

.
,
.
7.
()
,
' .
,
?
,
.
,
, , .
' ,
.
8.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
, ,
,
,
.
,
:
'
'.
,
,
,
!
,
,
, , ,
' .
, ,
.
' ,
.
,
:
'' ',
.''
9.
()
,
.
,
.
, ,
,
,
.
, ,
?
,
.
,
.
,
.
10.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
:
'' ''!
, ,
.
,
.
, ,
!
,
.
,
.
11.
(: -: )
,
, .
,
.
, , ,
o, .
,
,
,
.
,
.
',
', .
, ' ,
' .
,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
:
'' , ,
!''
,
!
, (1923. , ),
, je 1944.
1943.
1943. P ,
.
12.
()

,
,
.
,
,
, ,
.
,
,

.
,
,
,
.
13. ,
()
, ,
,
,
.
:
'' ?''
,
'' ' , ''.
, ,
,
,
.
( )
,
, ,
' , ,
.

.
, ,
.
14.
()
,
.
,
, .
,
.
, , ,
.
,
.
,
.
15.
()
,
,
,
, !
,
,
,
.
------ , ,
, !
( )
16.
()
,
:
, ,
.
,
:
,
.
, ,
,
,
.
,
.
,
.
:
,
,
.
, ,
.

.
,
,
,
.
17. -
()
' ,
.
:
'' , !
,
' !''
,
!
18.
()
,
.
, , ,
.
,
.
,
.
19.
()
,
.
,
.
,
.
a ,
.
,
.
,
!
20.
()
,
,
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
" " (2010)

1.
()

:
" '
.

' .

''.

.
,
.
2.
()
K
.
, ,

.

?
, ,

.
?
' ?
, ,

.
,
' ,
,

.
' ,
, , .
,

.

.
,

.
3.
( , . ..-: )

.

.

.
,
, .

.
,
,
Ko ,
' ,

.
,
.

.

.

.
,
, ,
,
,

.
, ,
.
, ,
.
,
,
,
.
,
.

.

.
4.
(: - : ..)
,
,
,
.
' ,

,
.
,
,
,
.
` ,
,
,
!
5. ,
()
, ,
.
,
.
, .,
.
,
.
.
6.
()
,
' .

.
, ,
?
' ,
.
,
.

' '.
,
:
'' , ,
, .
,
.
,
.
'
.
,
.''
7.
(: , .. - : )
M , ,
,
,
,

.

.
,
, .
,
.

:
"
;
, '
, ."

' .
,
.
,
.
,
.
,
.
, ,
' .
8.
()
,
,
, ,
.
, , ,
,
, , ,
' .
' , ,
,
,
.
9.
()
, ,
, ' '?
,
' .
,
.
,
.
10.
()
,
,
,
.
,
,
'' " ,
.
,
.
'
,
,
.
,
.
,
,
, ,
.
" '''' " (2008)

1. ''''
()
'''' ,
.
' ,
.
, ,
:
''' ,
,
' ,
, ,
' ,
,
,
!''
2.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
, ,
28. 29. 1941, .
3.
()
,
.
,
.
, ,
.
:
'' , .''
, ,
.
4.
()
,
,
,
?
,
.
' ,
.
,
.
5. '
()
' ,
' .
' , ' ,
.
,
.
,
: '' ?''
,
.
, ,
.
'' , ,
!''
' ,
.
'' , ,
?
?''
'' , ,
.
.''
,
,
'' , ,
''.
, , , 12. 1941.
''Genocide in Satellite Croatia 1941 - 1945'', ,
,
: (1928), (1929), (1928),
(1928), (1928), (1928),
(1927), (1924), (1929), (1930),

(1930) (1912).
e
. O
, 80 , 28.
1941, ,
.
6.
()
,
.
'' ,
''.
,
.
,
:
'' ,
?''
, :
'' .''
,
:
'' ,
.
,
,
,
.
, ' ,
, ,
,
.''
7.
()
,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
' .
,
.
, ; 19.
1942. .
.
8.
()
,
' .
,
.
,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
10.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
:
'' , ,
''.
'' " (1978)

1.
()
,
.
,
,
.
, ,
' ,
.
2.
()
,
.

.
,
.
,
.
,
.
',
' .
3.
()
,
.
,
.
,
'.
' ,
.
4. ,
()
, ,
.

.

.

a .

.
,
'.
5.
()
,
.
,
.
,
.
,
?
,
,
.
6. '
()
' ,
.

.

.
,
.
7.
( - .. )
,
.
, ,
, .
,
.
'' , ,
.
,
, .
,
.''
8. ,
()
, ,
.
' ,
.
,
.
,
' .
,
' .
,
.
, ,
,
,
.
9. ,
()
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
;
, , ,
.
10.
()
,
.
,
.
,
' .
,
.
,
?
,
.
,
.
,
.
11. ,
()
, ,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,

,
.
12.
()
,
,

.
'
' ?

.

' ?

.
'
?
,
.
, ,
, ,

.
'' '' (1981)

1.
(: - .. )
( )
,
,

?

.
,
, .
:

.

.
,
.
,
, ,
,
,

.
,
,
,
.

.
,
.
,
,

, .
, ,
,
,
, .
' ,
,
,
' .

.

.
2.
(( - : .. )

,
, ,
.
' ,
,
,
, , , .

, ,
,
.
,
,
,
.
,
.
' ,
.
,
,
,
.
,
,
,
!
3.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
' .

.
' k
.
,
K .

.
,
.
A ,
, .
,
.
o ,
,
K
.
4.
()
,
?
,
.
,
.
,
- !
5. '
()
' ,
.
, ,
, ' ?
,
,
,
, .
,
, ,
, ,
, , .
, ,
, ,
,
, , .
6. ,
()
, .
, .
, ,
!
, .
.
, .
, ,
!
,
.
, .
, ,
!
7.
()
,
.
,
,
,
.
e ,
Map.
7().
()

.

' .
,
* .
*( )
8.
( - )
, ,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
, ,
' .
9.
()
, ,
;
,
.
,
,
,

.
,
,
,
,
.
,
,
,

.
10.
(: .. - )
',
',
,
.
,
.
,
.
,
,

, ,

.
,
, ,

.
,
,
,
.
j , j ,
a .
,
.
11.
( )
, ,
, ,
, ,
, ' .
,
, , , .
, , ,
, , .
: ,

.
, , ,
, , .
11().
( )
,
.

.
:
, , ,
, , .

, ,
, , .
,
.
,
.
: ...........
12.
(: - : .. )
,
,
,
.
' ,
.
, ,
.
, ,
.
13.
( - )
( )
,
.
,
.

.
,
.
14.
()

.

.

?
,
,
.
15.
(: - : .. )
,
.
,
.
,
.

.
16.
()

.

.
,
.
17. ,
()
, , ,
.
,
.

.
, ,
.
18.
'' ''( - . )
,
.
,
, .
: ,
, .
,
, '' !''
,
,

.
,
, .
, ,
.
:
.
....

, .

.
:
.
....
'' '' (1986)

8 1941
( - )
, ,
.
,
.
,
, .
, ,
' .
,
.
' ,
?
, ,
,
, :
'' !''
, ,
.
,
.
2. ,
()
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,

.
, ,
, ,
,
, .
,
' ,
,
.
3.
( )
, , .
, , .
: , ,
, .
, , ,
,
,
, , , !
, , ,
,
,
, , !
' ,
, .
: , ..........
, ,
.
: , ..........
, .
, .
: , ..........
4. ,
()
, ,
,
,
, .
,
,
,
.
, ,
.
'
.
5. ,
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
'
.

.
,
,

.
6.
()

.
, ,
.

.

.
-
' .
-
.
7.
()
,
.
,
.
,
.
,
, .
8. ' , ',
()
, , ,
, .
, ,
.

.
' ' ,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
10.
()
, ,
, ?
, ,
, .
, ,
, .
, ,
, .
11.
(: . - : .. )

,
,
,
,
,
?

?

!

,
,
, ,
,
,
'.
,
.

.
,
!
12. ,
(: . , .. - : ..)
,
.
, , ,
.
, ,
.
' , ,
, '' !''
'' '' (1988)

1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
" " (2010)
1.
()

:
" '
.

' .

''.

.
,
.
2.
()
K
.
, ,

.

?
, ,

.
?
' ?
, ,

.
,
' ,
,

.
' ,
, , .
,

.

.
,

.
3.
( , . ..-: )

.

.

.
,
, .

.
,
,
Ko ,
' ,

.
,
.

.

.

.
,
, ,
,
,

.
, ,
.
, ,
.
,
,
,
.
,
.

.

.
4.
(: - : ..)
,
,
,
.
' ,

,
.
,
,
,
.
` ,
,
,
!
5. ,
()
, ,
.
,
.
, .,
.
,
.
.
6.
()
,
' .

.
, ,
?
' ,
.
,
.

' '.
,
:
'' , ,
, .
,
.
,
.
'
.
,
.''
7.
(: , .. - : )
M , ,
,
,
,

.

.
,
, .
,
.

:
"
;
, '
, ."

' .
,
.
,
.
,
.
,
.
, ,
' .
8.
()
,
,
, ,
.
, , ,
,
, , ,
' .
' , ,
,
,
.
9.
()
, ,
, ' '?
,
' .
,
.
,
.
10.
()
,
,
,
.
,
,
'' " ,
.
,
.
'
,
,
.
,
.
,
,
, ,
.
" '''' " (2008)

1. ''''
()
'''' ,
.
' ,
.
, ,
:
''' ,
,
' ,
, ,
' ,
,
,
!''
2.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
, ,
28. 29. 1941, .
3.
()
,
.
,
.
, ,
.
:
'' , .''
, ,
.
4.
()
,
,
,
?
,
.
' ,
.
,
.
5. '
()
' ,
' .
' , ' ,
.
,
.
,
: '' ?''
,
.
, ,
.
'' , ,
!''
' ,
.
'' , ,
?
?''
'' , ,
.
.''
,
,
'' , ,
''.
, , , 12. 1941.
,
: (1928), (1929), (1928),
(1928), (1928), (1928),
(1927), (1924), (1929), (1930),
(1930) (1912).
e
. O
, 80 , 28.
1941, ,
.
6.
()
,
.
'' ,
''.
,
.
,
:
'' ,
?''
, :
'' .''
,
:
'' ,
.
,
,
,
.
, ' ,
, ,
,
.''
7.
()
,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
' .
,
.
, ; 19.
1942. .
.
8.
()
,
' .
,
.
,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
10.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
:
'' , ,
''.
'' " (1978)

1.
()
,
.
,
,
.
, ,
' ,
.
2.
()
,
.

.
,
.
,
.
,
.
',
' .
3.
()
,
.
,
.
,
'.
' ,
.
4. ,
()
, ,
.

.

.

a .

.
,
'.
5.
()
,
.
,
.
,
.
,
?
,
,
.
6. '
()
' ,
.

.

.
,
.
7.
( - .. )
,
.
, ,
, .
,
.
'' , ,
.
,
, .
,
.''
8. ,
()
, ,
.
' ,
.
,
.
,
' .
,
' .
,
.
, ,
,
,
.
9. ,
()
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
;
, , ,
.
10.
()
,
.
,
.
,
' .
,
.
,
?
,
.
,
.
,
.
11. ,
()
, ,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,

,
.
12.
()
,
,

.
'
' ?

.

' ?

.
'
?
,
.
, ,
, ,

.
'' '' (1981)

1.
(: - .. )
( )
,
,

?

.
,
, .
:

.

.
,
.
,
, ,
,
,

.
,
,
,
.

.
,
.
,
,

, .
, ,
,
,
, .
' ,
,
,
' .

.

.
2.
(( - : .. )

,
, ,
.
' ,
,
,
, , , .

, ,
,
.
,
,
,
.
,
.
' ,
.
,
,
,
.
,
,
,
!
3.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
' .

.
' k
.
,
K .

.
,
.
A ,
, .
,
.
o ,
,
K
.
4.
()
,
?
,
.
,
.
,
- !
5. '
()
' ,
.
, ,
, ' ?
,
,
,
, .
,
, ,
, ,
, , .
, ,
, ,
,
, , .
6. ,
()
, .
, .
, ,
!
, .
.
, .
, ,
!
,
.
, .
, ,
!
7.
()
,
.
,
,
,
.
e ,
Map.
7().
()

.

' .
,
* .
*( )
8.
( - )
, ,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
, ,
' .
9.
()
, ,
;
,
.
,
,
,

.
,
,
,
,
.
,
,
,

.
10.
(: .. - )
',
',
,
.
,
.
,
.
,
,

, ,

.
,
, ,

.
,
,
,
.
j , j ,
a .
,
.
11.
( )
, ,
, ,
, ,
, ' .
,
, , , .
, , ,
, , .
: ,

.
, , ,
, , .
11().
( )
,
.

.
:
, , ,
, , .

, ,
, , .
,
.
,
.
: ...........
12.
(: - : .. )
,
,
,
.
' ,
.
, ,
.
, ,
.
13.
( - )
( )
,
.
,
.

.
,
.
14.
()

.

.

?
,
,
.
15.
(: - : .. )
,
.
,
.
,
.

.
16.
()

.

.
,
.
17. ,
()
, , ,
.
,
.

.
, ,
.
18.
'' ''( - . )
,
.
,
, .
: ,
, .
,
, '' !''
,
,

.
,
, .
, ,
.
:
.
....

, .

.
:
.
....
'' '' (1986)

8 1941
( - )
, ,
.
,
.
,
, .
, ,
' .
,
.
' ,
?
, ,
,
, :
'' !''
, ,
.
,
.
2. ,
()
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,

.
, ,
, ,
,
, .
,
' ,
,
.
3.
( )
, , .
, , .
: , ,
, .
, , ,
,
,
, , , !
, , ,
,
,
, , !
' ,
, .
: , ..........
, ,
.
: , ..........
, .
, .
: , ..........
4. ,
()
, ,
,
,
, .
,
,
,
.
, ,
.
'
.
5. ,
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
'
.

.
,
,

.
6.
()

.
, ,
.

.

.
-
' .
-
.
7.
()
,
.
,
.
,
.
,
, .
8. ' , ',
()
, , ,
, .
, ,
.

.
' ' ,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
10.
()
, ,
, ?
, ,
, .
, ,
, .
, ,
, .
11.
(: . - : .. )

,
,
,
,
,
?

?

!

,
,
, ,
,
,
'.
,
.

.
,
!
12. ,
(: . , .. - : ..)
,
.
, , ,
.
, ,
.
' , ,
, '' !''
'' '' (1988)

1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
" '''' " (2008)
1. ''''
()
'''' ,
.
' ,
.
, ,
:
''' ,
,
' ,
, ,
' ,
,
,
!''
2.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
, ,
28. 29. 1941, .
3.
()
,
.
,
.
, ,
.
:
'' , .''
, ,
.
4.
()
,
,
,
?
,
.
' ,
.
,
.
5. '
()
' ,
' .
' , ' ,
.
,
.
,
: '' ?''
,
.
, ,
.
'' , ,
!''
' ,
.
'' , ,
?
?''
'' , ,
.
.''
,
,
'' , ,
''.
, , , 12. 1941.
,
: (1928), (1929), (1928),
(1928), (1928), (1928),
(1927), (1924), (1929), (1930),
(1930) (1912).
e
. O
, 80 , 28.
1941, ,
.
6.
()
,
.
'' ,
''.
,
.
,
:
'' ,
?''
, :
'' .''
,
:
'' ,
.
,
,
,
.
, ' ,
, ,
,
.''
7.
()
,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
' .
,
.
, ; 19.
1942. .
.
8.
()
,
' .
,
.
,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
10.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
:
'' , ,
''.
'' " (1978)

1.
()
,
.
,
,
.
, ,
' ,
.
2.
()
,
.

.
,
.
,
.
,
.
',
' .
3.
()
,
.
,
.
,
'.
' ,
.
4. ,
()
, ,
.

.

.

a .

.
,
'.
5.
()
,
.
,
.
,
.
,
?
,
,
.
6. '
()
' ,
.

.

.
,
.
7.
( - .. )
,
.
, ,
, .
,
.
'' , ,
.
,
, .
,
.''
8. ,
()
, ,
.
' ,
.
,
.
,
' .
,
' .
,
.
, ,
,
,
.
9. ,
()
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
;
, , ,
.
10.
()
,
.
,
.
,
' .
,
.
,
?
,
.
,
.
,
.
11. ,
()
, ,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,

,
.
12.
()
,
,

.
'
' ?

.

' ?

.
'
?
,
.
, ,
, ,
'' '' (1981)

1.
(: - .. )
( )
,
,

?

.
,
, .
:

.

.
,
.
,
, ,
,
,

.
,
,
,
.

.
,
.
,
,

, .
, ,
,
,
, .
' ,
,
,
' .

.

.
2.
(( - : .. )

,
, ,
.
' ,
,
,
, , , .

, ,
,
.
,
,
,
.
,
.
' ,
.
,
,
,
.
,
,
,
!
3.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
' .

.
' k
.
,
K .

.
,
.
A ,
, .
,
.
o ,
,
K
.
4.
()
,
?
,
.
,
.
,
- !
5. '
()
' ,
.
, ,
, ' ?
,
,
,
, .
,
, ,
, ,
, , .
, ,
, ,
,
, , .
6. ,
()
, .
, .
, ,
!
, .
.
, .
, ,
!
,
.
, .
, ,
!
7.
()
,
.
,
,
,
.
e ,
Map.
7().
()

.

' .
,
* .
*( )
8.
( - )
, ,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
, ,
' .
9.
()
, ,
;
,
.
,
,
,

.
,
,
,
,
.
,
,
,

.
10.
(: .. - )
',
',
,
.
,
.
,
.
,
,

, ,

.
,
, ,

.
,
,
,
.
j , j ,
a .
,
.
11.
( )
, ,
, ,
, ,
, ' .
,
, , , .
, , ,
, , .
: ,

.
, , ,
, , .
11().
( )
,
.

.
:
, , ,
, , .

, ,
, , .
,
.
,
.
: ...........
12.
(: - : .. )
,
,
,
.
' ,
.
, ,
.
, ,
.
13.
( - )
( )
,
.
,
.

.
,
.
14.
()

.

.

?
,
,
.
15.
(: - : .. )
,
.
,
.
,
.

.
16.
()

.

.
,
.
17. ,
()
, , ,
.
,
.

.
, ,
.
18.
'' ''( - . )
,
.
,
, .
: ,
, .
,
, '' !''
,
,

.
,
, .
, ,
.
:
.
....

, .

.
:
.
....
'' '' (1986)

8 1941
( - )
, ,
.
,
.
,
, .
, ,
' .
,
.
' ,
?
, ,
,
, :
'' !''
, ,
.
,
.
2. ,
()
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,

.
, ,
, ,
,
, .
,
' ,
,
.
3.
( )
, , .
, , .
: , ,
, .
, , ,
,
,
, , , !
, , ,
,
,
, , !
' ,
, .
: , ..........
, ,
.
: , ..........
, .
, .
: , ..........
4. ,
()
, ,
,
,
, .
,
,
,
.
, ,
.
'
.
5. ,
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
'
.

.
,
,

.
6.
()

.
, ,
.

.

.
-
' .
-
.
7.
()
,
.
,
.
,
.
,
, .
8. ' , ',
()
, , ,
, .
, ,
.

.
' ' ,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
10.
()
, ,
, ?
, ,
, .
, ,
, .
, ,
, .
11.
(: . - : .. )

,
,
,
,
,
?

?

!

,
,
, ,
,
,
'.
,
.

.
,
!
12. ,
(: . , .. - : ..)
,
.
, , ,
.
, ,
.
' , ,
, '' !''
'' '' (1988)

1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
'' " (1978)
1.
()
,
.
,
,
.
, ,
' ,
.
2.
()
,
.

.
,
.
,
.
,
.
',
' .
3.
()
,
.
,
.
,
'.
' ,
.
4. ,
()
, ,
.

.

.

a .

.
,
'.
5.
()
,
.
,
.
,
.
,
?
,
,
.
6. '
()
' ,
.

.

.
,
.
7.
( - .. )
,
.
, ,
, .
,
.
'' , ,
.
,
, .
,
.''
8. ,
()
, ,
.
' ,
.
,
.
,
' .
,
' .
,
.
, ,
,
,
.
9. ,
()
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
;
, , ,
.
10.
()
,
.
,
.
,
' .
,
.
,
?
,
.
,
.
,
.
11. ,
()
, ,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,

,
.
12.
()
,
,

.
'
' ?

.

' ?

.
'
?
,
.
, ,
, ,

.
'' '' (1981)
1.
(: - .. )
( )
,
,

?

.
,
, .
:

.

.
,
.
,
, ,
,
,

.
,
,
,
.

.
,
.
,
,

, .
, ,
,
,
, .
' ,
,
,
' .

.

.
2.
(( - : .. )

,
, ,
.
' ,
,
,
, , , .

, ,
,
.
,
,
,
.
,
.
' ,
.
,
,
,
.
,
,
,
!
3.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
' .

.
' k
.
,
K .

.
,
.
A ,
, .
,
.
o ,
,
K
.
4.
()
,
?
,
.
,
.
,
- !
5. '
()
' ,
.
, ,
, ' ?
,
,
,
, .
,
, ,
, ,
, , .
, ,
, ,
,
, , .
6. ,
()
, .
, .
, ,
!
, .
.
, .
, ,
!
,
.
, .
, ,
!
7.
()
,
.
,
,
,
.
e ,
Map.
7().
()

.

' .
,
* .
*( )
8.
( - )
, ,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
, ,
' .
9.
()
, ,
;
,
.
,
,
,

.
,
,
,
,
.
,
,
,

.
10.
(: .. - )
',
',
,
.
,
.
,
.
,
,

, ,

.
,
, ,

.
,
,
,
.
j , j ,
a .
,
.
11.
( )
, ,
, ,
, ,
, ' .
,
, , , .
, , ,
, , .
: ,

.
, , ,
, , .
11().
( )
,
.

.
:
, , ,
, , .

, ,
, , .
,
.
,
.
: ...........
12.
(: - : .. )
,
,
,
.
' ,
.
, ,
.
, ,
.
13.
( - )
( )
,
.
,
.

.
,
.
14.
()

.

.

?
,
,
.
15.
(: - : .. )
,
.
,
.
,
.

.
16.
()

.

.
,
.
17. ,
()
, , ,
.
,
.

.
, ,
.
18.
'' ''( - . )
,
.
,
, .
: ,
, .
,
, '' !''
,
,

.
,
, .
, ,
.
:
.
....

, .

.
:
.
....
'' '' (1986)

8 1941
( - )
, ,
.
,
.
,
, .
, ,
' .
,
.
' ,
?
, ,
,
, :
'' !''
, ,
.
,
.
2. ,
()
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,

.
, ,
, ,
,
, .
,
' ,
,
.
3.
( )
, , .
, , .
: , ,
, .
, , ,
,
,
, , , !
, , ,
,
,
, , !
' ,
, .
: , ..........
, ,
.
: , ..........
, .
, .
: , ..........
4. ,
()
, ,
,
,
, .
,
,
,
.
, ,
.
'
.
5. ,
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
'
.

.
,
,

.
6.
()

.
, ,
.

.

.
-
' .
-
.
7.
()
,
.
,
.
,
.
,
, .
8. ' , ',
()
, , ,
, .
, ,
.

.
' ' ,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
10.
()
, ,
, ?
, ,
, .
, ,
, .
, ,
, .
11.
(: . - : .. )

,
,
,
,
,
?

?

!

,
,
, ,
,
,
'.
,
.

.
,
!
12. ,
(: . , .. - : ..)
,
.
, , ,
.
, ,
.
' , ,
, '' !''
'' '' (1988)

1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
'' '' (1981)
1.
(: - .. )
( )
,
,

?

.
,
, .
:

.

.
,
.
,
, ,
,
,

.
,
,
,
.

.
,
.
,
,

, .
, ,
,
,
, .
' ,
,
,
' .

.

.
2.
(( - : .. )

,
, ,
.
' ,
,
,
, , , .

, ,
,
.
,
,
,
.
,
.
' ,
.
,
,
,
.
,
,
,
!
3.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
' .

.
' k
.
,
K .

.
,
.
A ,
, .
,
.
o ,
,
K
.
4.
()
,
?
,
.
,
.
,
- !
5. '
()
' ,
.
, ,
, ' ?
,
,
,
, .
,
, ,
, ,
, , .
, ,
, ,
,
, , .
6. ,
()
, .
, .
, ,
!
, .
.
, .
, ,
!
,
.
, .
, ,
!
7.
()
,
.
,
,
,
.
e ,
Map.
7().
()

.

' .
,
* .
*( )
8.
( - )
, ,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
, ,
' .
9.
()
, ,
;
,
.
,
,
,

.
,
,
,
,
.
,
,
,

.
10.
(: .. - )
',
',
,
.
,
.
,
.
,
,

, ,

.
,
, ,

.
,
,
,
.
j , j ,
a .
,
.
11.
( )
, ,
, ,
, ,
, ' .
,
, , , .
, , ,
, , .
: ,

.
, , ,
, , .
11().
( )
,
.

.
:
, , ,
, , .

, ,
, , .
,
.
,
.
: ...........
12.
(: - : .. )
,
,
,
.
' ,
.
, ,
.
, ,
.
13.
( - )
( )
,
.
,
.

.
,
.
14.
()

.

.

?
,
,
.
15.
(: - : .. )
,
.
,
.
,
.

.
16.
()

.

.
,
.
17. ,
()
, , ,
.
,
.

.
, ,
.
18.
'' ''( - . )
,
.
,
, .
: ,
, .
,
, '' !''
,
,

.
,
, .
, ,
.
:
.
....

, .

.
:
.
....
'' '' (1986)
8 1941
( - )
, ,
.
,
.
,
, .
, ,
' .
,
.
' ,
?
, ,
,
, :
'' !''
, ,
.
,
.
2. ,
()
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,

.
, ,
, ,
,
, .
,
' ,
,
.
3.
( )
, , .
, , .
: , ,
, .
, , ,
,
,
, , , !
, , ,
,
,
, , !
' ,
, .
: , ..........
, ,
.
: , ..........
, .
, .
: , ..........
4. ,
()
, ,
,
,
, .
,
,
,
.
, ,
.
'
.
5. ,
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
'
.

.
,
,

.
6.
()

.
, ,
.

.

.
-
' .
-
.
7.
()
,
.
,
.
,
.
,
, .
8. ' , ',
()
, , ,
, .
, ,
.

.
' ' ,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
10.
()
, ,
, ?
, ,
, .
, ,
, .
, ,
, .
11.
(: . - : .. )

,
,
,
,
,
?

?

!

,
,
, ,
,
,
'.
,
.

.
,
!
12. ,
(: . , .. - : ..)
,
.
, , ,
.
, ,
.
' , ,
, '' !''
'' '' (1988)

1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
'' '' (1986)
8 1941
( - )
, ,
.
,
.
,
, .
, ,
' .
,
.
' ,
?
, ,
,
, :
'' !''
, ,
.
,
.
2. ,
()
, ,
, ,
,
.
, ,
, ,

.
, ,
, ,
,
, .
,
' ,
,
.
3.
( )
, , .
, , .
: , ,
, .
, , ,
,
,
, , , !
, , ,
,
,
, , !
' ,
, .
: , ..........
, ,
.
: , ..........
, .
, .
: , ..........
4. ,
()
, ,
,
,
, .
,
,
,
.
, ,
.
'
.
5. ,
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
'
.

.
,
,

.
6.
()

.
, ,
.

.

.
-
' .
-
.
7.
()
,
.
,
.
,
.
,
, .
8. ' , ',
()
, , ,
, .
, ,
.

.
' ' ,
.
,
.
,
.
9.
()
,
.
,
.
, ,
.
,
.
,
.
10.
()
, ,
, ?
, ,
, .
, ,
, .
, ,
, .
11.
(: . - : .. )

,
,
,
,
,
?

?

!

,
,
, ,
,
,
'.
,
.

.
,
!
12. ,
(: . , .. - : ..)
,
.
, , ,
.
, ,
.
' , ,
, '' !''
'' '' (1988)
1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
'' '' (1988)
1.
()
,
.
, ' ,
.
,
.

,
,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
2.
()

.

.
,
, ,
, ,
.

.

.
3.
()
,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
4. '
()
,
?
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
,

.
5.
()
,
.
, ,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
.
,
.
6.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
7.
()
,
.
, ,
.
,
.
K,
.
8.
()
,
, .
, ,
.
,
.
9.
()

.

.

?
,
.
,
.
, ,
.

.
,
.

.
,
.
10. ,
()
, ,
.
,
.
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
' .
11.
()

.

.
, ,
.

.

.

.
12.
()
,
, .
,
.
,
.
,
, .
,
, .
13.
()
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
,
.
14.
()
, .
.
,
.
,
, .
, ,
, !
'' '' (1993)

1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
.
'' '' (1993)
1.
( - )
1.
, ,
, , ,
, ,
!
, , ,
.
2.
,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
3.
, ,
, ,
, ,
, .
, , ,
.
4.
,
, .
,
, .
, , ,
.
, , ,
!
2.
()
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,

.
,
,

.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
,
- ,

.
3. ,
()
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
, , .

?
, , .
4.
()
,
?

.
'
.
' , ,
.

.
,
.
5. '
()
' ,
.
,
.
,
.
5().
()
,
.
,
.
,
.
,
.
6. ,
()
, ,
?
, ,
.
,
.
7.
()
,
X .
,
.
,
, .
, ,
.
' ,
.
' ,
.
,
.
8.
()
, ,
.
,
, , ,
,
.
,
.

.
,
, , ,
,
.
, ,
.
,
.
,
, , ,
,
.
9.
()
,
.
, ,
, .
()
,
,
'
.
,
,
,
, .
()

,
' ,
.
()
, ,
,
, ,
.
()
10. '
()
' ,
,
,
.
,
,
,
.
,
,
,
, ' .
,
, ,
,
, .
,
.
,
. 70- (2011)
1. ,
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13. ,
14.
15.
16.
17. -
18.
19.
20.
(2010)
1.
2.
3.
4.
5. ,
6.
7.
8.
9.
10.
"" (2008)
1. ""
2.
3. ,
4.
5. '
6.
7.
8.
9.
10.
(1978)
1.
2.
3.
4.
5.
6. '
7.
8.
9. ,
10.
11.
12.
(1981)
1.
2.
3.
4.
5. '
6. ,
7. /
8.
9.
10.
11. /
12.
13.
14.
15.
16.
17. ,
18.
(1986)
1. 8 1941
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8. '
9.
10.
11.
12.
(1988)
1.
2.
3.
4. '
5.
6.
7.
8.
9.
10. ,
11.
12.
13.
14.
(1993)
1.
2.
3. ,
4. ,
5. '
6. ,
7.
8. ,
9.
10. '
(2006)*
* : UNA PRESS, ,
This is a compilation from previous albums
*Available only in Serbia
1.
2. 8 1941
3.
4.
5.
6.
7. '
8.
9.
10.
11. ,
12.
13. " "
14. , ?
15.
16. ' '
17.
18.
http://www.micapetrovic.com

( )
,
.
:
, ,
' ,
, .
, ,
.
:
,
.
:
' ,
, .
:
, ,
.
:
?

:
,
' .
:
,
.
,
',
,
,
',
, !
(1980)
1.
(. . )
- , , ,
-
,
, -:
- , , ,
,
.
,
,
, .
,
.
-,
,
-.
.
, , , ,
,
.
,
- ,
, .
!
-, , , ,
,
, .
,
.
,
,
.
,
,
, .
,
.
.
,
, , , !
2.
()
, ,
, , , .
, ,
' .
, .
' , ,
, .
,
.
, .
,
, ' .
, ,
, .
, .
3.
( )
, , , , , , !
, , .
, ,
, ,
c :
' ' ,
' ' , ' , ' ,
, , ' ,
' , , .
, .
' , :
, !
, , , , !
, ,
.
, ,
, :
' ! ' :
, , ,
, !
, ! !
! !
!
, ,
' , ,
' , ' ,
, ,
' , c' ,
,
, ,
'' ''.
, ,
, ,
,
,
, ,
'' '',
, ,
, ,
,
, , .
, !
! !
! !
!
, ! ! , !
, ,
', ,
.
' ' ,
' ' ' ' ,

, , ' ,
' , , .
, , , !
4. ,
(: I - - : )
, ... ,

; , ,
.
, ... !
- '!
,
'.
, ...
':
''' , ,
''.
, ...
.
:
.
, ... ,
;
, ,
, , !
, ...
' :
'' , , , ,
' - !''
, ...
,
'; '
' ' !
, ...
, , !
,
.
5.
( )
, ,
;
, ,
.
', ' ,
.
,
.
,
,
,
.
,
.
, ,
!
6.
(: - : )
,
,

!
, ,
,
, ,
, !

' , :
,
!

.
, ,
, !

T ,
,
, , !
,
' ,
, ,
, !
,
,
,
, , !
,
.
, , ,
!
7.
()
, ,
' .

, .
, ,
, !
, ,
,
.
,
, .
, ,
, !
,
.
,
, ,
, ,
, !
8.
()
,
, .
,
.
,
.
' ,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
,
, .
9. ,
( )
' ,
!
' ,
, !
' ,
' ,
, , .
! !
' ,
.

, , ,
, , !

,
, ,
.
,
,
,
!
,
,
,
,
.

' ,
!
' ,
!
' ,
, !
' ,
' ,
, , ,
! !
, !
!
10.
()
, ,
' .
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
11.
( )
, ,
.
, ,
, .
,
.
,
.
, ,
' .
, , ,
.
, , ,
.
, , ,
.
, , ? (1984)
1.
( : - : -)
' , ,
.
, ' ,
.
:
, , ,
.
, ,
.
, ,
' , , .
:
,
.
,
.
:
2. '
()
' ,
.
,
.
,
, ,
, , ,
!
,
.
,
.
3. ,
()
, , ?
, , ' .
, , .
, , .
, , .
, , ,
, .
, , .
, , .
, , ?
4.
( / )

, ,
,
, .
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
.
,
, .
5.
(: -: )
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
6.
()

!
:
, ,
,
!
, ,
!
:
, , ,
!
:
,
!
:
,
!
:
, ,
!
:
7.
(. )
, ,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
8. '' ''
(: -: )
, ,
' ' ,
,
'
, ,
, .
, , ,
, ,

, ,
.
, , ,
,
, ' ,
,
,
.
9.
( )
,
,
,
' ' .
,
, .
,
, ,
, ,
, ,
: '' , , '',
.
-,
'?
: '' , ,
''.
, ' , ' .
'' , , ''.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , '',
.
, ,
' ,
, ,
' .
' , ,
- j.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , ,
''.
,
?
,
.
: '' , , .
'' ''.
,
,
,
?
'', , , ,
.''
10. ,
()
,
,
, ,
.
:
' ,
,
?
'', ,
,
,
- !''
11.
()
,
.
, ,
.
,
,

.
,
.
,
, .
,
,

.
,
.
' ,
- .
,
,

.
,
.
,
.
,
,

.
( ).
12.
()
,
.
,
.
,
.
, , , ,
,
,
.
,
, .
, , ,
-, , ,
, ,
.
, ,
, .
(1989)
1.
( )
,
.
:
, ',
.
,
, .
:
' , , ,
, .
:
2.
()
, ' ,
:
, , '
, ',
' ,
! ...
3.
()
,
,
,
.
,
,
' ,
.
4.
( )
5. ,
()
, , , ' ,
, ' , , ?
, , , ,
, , ,
, , , .
, , , ,
, , ,
, , , .
6.
( )
,
,
,
.
,
' .
,
.
, ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
7.
()
,
,
,
,
,
, , , ,
,
.
,
,
,
!
8.
( )
9.
()
.
,
.
,
, ,
, ,
.
' .
:
'' , ,
, ,
, ,
?''
:
'' , ,
, :
,
: !
,
,
, !''

.
,
' ,
, ,
.
10.
(: -: )
, ,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
, .
,
.
,
,
,
.
,
, .
,
?
, ,
, ,
,
!
(1980)
1.
(. . )
- , , ,
-
,
, -:
- , , ,
,
.
,
,
, .
,
.
-,
,
-.
.
, , , ,
,
.
,
- ,
, .
!
-, , , ,
,
, .
,
.
,
,
.
,
,
, .
,
.
.
,
, , , !
2.
()
, ,
, , , .
, ,
' .
, .
' , ,
, .
,
.
, .
,
, ' .
, ,
, .
, .
3.
( )
, , , , , , !
, , .
, ,
, ,
c :
' ' ,
' ' , ' , ' ,
, , ' ,
' , , .
, .
' , :
, !
, , , , !
, ,
.
, ,
, :
' ! ' :
, , ,
, !
, ! !
! !
!
, ,
' , ,
' , ' ,
, ,
' , c' ,
,
, ,
'' ''.
, ,
, ,
,
,
, ,
'' '',
, ,
, ,
,
, , .
, !
! !
! !
!
, ! ! , !
, ,
', ,
.
' ' ,
' ' ' ' ,
, , ' ,
' , , .
, , , !
4. ,
(: I - - : )
, ... ,

; , ,
.
, ... !
- '!
,
'.
, ...
':
''' , ,
''.
, ...
.
:
.
, ... ,
;
, ,
, , !
, ...
' :
'' , , , ,
' - !''
, ...
,
'; '
' ' !
, ...
, , !
,
.
5.
( )
, ,
;
, ,
.
', ' ,
.
,
.
,
,
,
.
,
.
, ,
!
6.
(: - : )
,
,

!
, ,
,
, ,
, !

' , :
,
!

.
, ,
, !

T ,
,
, , !
,
' ,
, ,
, !
,
,
,
, , !
,
.
, , ,
!
7.
()
, ,
' .

, .
, ,
, !
, ,
,
.
,
, .
, ,
, !
,
.
,
, ,
, ,
, !
8.
()
,
, .
,
.
,
.
' ,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
,
, .
9. ,
( )
' ,
!
' ,
, !
' ,
' ,
, , .
! !
' ,
.

, , ,
, , !

,
, ,
.
,
,
,
!
,
,
,
,
.

' ,
!
' ,
!
' ,
, !
' ,
' ,
, , ,
! !
, !
!
10.
()
, ,
' .
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
11.
( )
, ,
.
, ,
, .
,
.
,
.
, ,
' .
, , ,
.
, , ,
.
, , ,
.
, , ? (1984)
1.
( : - : -)
' , ,
.
, ' ,
.
:
, , ,
.
, ,
.
, ,
' , , .
:
,
.
,
.
:
2. '
()
' ,
.
,
.
,
, ,
, , ,
!
,
.
,
.
3. ,
()
, , ?
, , ' .
, , .
, , .
, , .
, , ,
, .
, , .
, , .
, , ?
4.
( / )

, ,
,
, .
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
.
,
, .
5.
(: -: )
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
6.
()

!
:
, ,
,
!
, ,
!
:
, , ,
!
:
,
!
:
,
!
:
, ,
!
:
7.
(. )
, ,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
8. '' ''
(: -: )
, ,
' ' ,
,
'
, ,
, .
, , ,
, ,

, ,
.
, , ,
,
, ' ,
,
,
.
9.
( )
,
,
,
' ' .
,
, .
,
, ,
, ,
, ,
: '' , , '',
.
-,
'?
: '' , ,
''.
, ' , ' .
'' , , ''.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , '',
.
, ,
' ,
, ,
' .
' , ,
- j.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , ,
''.
,
?
,
.
: '' , , .
'' ''.
,
,
,
?
'', , , ,
.''
10. ,
()
,
,
, ,
.
:
' ,
,
?
'', ,
,
,
- !''
11.
()
,
.
, ,
.
,
,

.
,
.
,
, .
,
,

.
,
.
' ,
- .
,
,

.
,
.
,
.
,
,

.
( ).
12.
()
,
.
,
.
,
.
, , , ,
,
,
.
,
, .
, , ,
-, , ,
, ,
.
, ,
, .
(1989)
1.
( )
,
.
:
, ',
.
,
, .
:
' , , ,
, .
:
2.
()
, ' ,
:
, , '
, ',
' ,
! ...
3.
()
,
,
,
.
,
,
' ,
.
4.
( )
5. ,
()
, , , ' ,
, ' , , ?
, , , ,
, , ,
, , , .
, , , ,
, , ,
, , , .
6.
( )
,
,
,
.
,
' .
,
.
, ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
7.
()
,
,
,
,
,
, , , ,
,
.
,
,
,
!
8.
( )
9.
()
.
,
.
,
, ,
, ,
.
' .
:
'' , ,
, ,
, ,
?''
:
'' , ,
, :
,
: !
,
,
, !''

.
,
' ,
, ,
.
10.
(: -: )
, ,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
, .
,
.
,
,
,
.
,
, .
,
?
, ,
, ,
,
!
(1980)
1.
(. . )
- , , ,
-
,
, -:
- , , ,
,
.
,
,
, .
,
.
-,
,
-.
.
, , , ,
,
.
,
- ,
, .
!
-, , , ,
,
, .
,
.
,
,
.
,
,
, .
,
.
.
,
, , , !
2.
()
, ,
, , , .
, ,
' .
, .
' , ,
, .
,
.
, .
,
, ' .
, ,
, .
, .
3.
( )
, , , , , , !
, , .
, ,
, ,
c :
' ' ,
' ' , ' , ' ,
, , ' ,
' , , .
, .
' , :
, !
, , , , !
, ,
.
, ,
, :
' ! ' :
, , ,
, !
, ! !
! !
!
, ,
' , ,
' , ' ,
, ,
' , c' ,
,
, ,
'' ''.
, ,
, ,
,
,
, ,
'' '',
, ,
, ,
,
, , .
, !
! !
! !
!
, ! ! , !
, ,
', ,
.
' ' ,
' ' ' ' ,
, , ' ,
' , , .
, , , !
4. ,
(: I - - : )
, ... ,

; , ,
.
, ... !
- '!
,
'.
, ...
':
''' , ,
''.
, ...
.
:
.
, ... ,
;
, ,
, , !
, ...
' :
'' , , , ,
' - !''
, ...
,
'; '
' ' !
, ...
, , !
,
.
5.
( )
, ,
;
, ,
.
', ' ,
.
,
.
,
,
,
.
,
.
, ,
!
6.
(: - : )
,
,

!
, ,
,
, ,
, !

' , :
,
!

.
, ,
, !

T ,
,
, , !
,
' ,
, ,
, !
,
,
,
, , !
,
.
, , ,
!
7.
()
, ,
' .

, .
, ,
, !
, ,
,
.
,
, .
, ,
, !
,
.
,
, ,
, ,
, !
8.
()
,
, .
,
.
,
.
' ,
.
,
.
' ,
.
, ,
.
,
, .
9. ,
( )
' ,
!
' ,
, !
' ,
' ,
, , .
! !
' ,
.

, , ,
, , !

,
, ,
.
,
,
,
!
,
,
,
,
.

' ,
!
' ,
!
' ,
, !
' ,
' ,
, , ,
! !
, !
!
10.
()
, ,
' .
, ,
.
, ,
.
,
.
,
.
,
.
11.
( )
, ,
.
, ,
, .
,
.
,
.
, ,
' .
, , ,
.
, , ,
.
, , ,
.
, , ? (1984)
1.
( : - : -)
' , ,
.
, ' ,
.
:
, , ,
.
, ,
.
, ,
' , , .
:
,
.
,
.
:
2. '
()
' ,
.
,
.
,
, ,
, , ,
!
,
.
,
.
3. ,
()
, , ?
, , ' .
, , .
, , .
, , .
, , ,
, .
, , .
, , .
, , ?
4.
( / )

, ,
,
, .
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
.
,
, .
5.
(: -: )
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
6.
()

!
:
, ,
,
!
, ,
!
:
, , ,
!
:
,
!
:
,
!
:
, ,
!
:
7.
(. )
, ,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
8. '' ''
(: -: )
, ,
' ' ,
,
'
, ,
, .
, , ,
, ,

, ,
.
, , ,
,
, ' ,
,
,
.
9.
( )
,
,
,
' ' .
,
, .
,
, ,
, ,
, ,
: '' , , '',
.
-,
'?
: '' , ,
''.
, ' , ' .
'' , , ''.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , '',
.
, ,
' ,
, ,
' .
' , ,
- j.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , ,
''.
,
?
,
.
: '' , , .
'' ''.
,
,
,
?
'', , , ,
.''
10. ,
()
,
,
, ,
.
:
' ,
,
?
'', ,
,
,
- !''
11.
()
,
.
, ,
.
,
,

.
,
.
,
, .
,
,

.
,
.
' ,
- .
,
,

.
,
.
,
.
,
,

.
( ).
12.
()
,
.
,
.
,
.
, , , ,
,
,
.
,
, .
, , ,
-, , ,
, ,
.
, ,
, .
(1989)
1.
( )
,
.
:
, ',
.
,
, .
:
' , , ,
, .
:
2.
()
, ' ,
:
, , '
, ',
' ,
! ...
3.
()
,
,
,
.
,
,
' ,
.
4.
( )
5. ,
()
, , , ' ,
, ' , , ?
, , , ,
, , ,
, , , .
, , , ,
, , ,
, , , .
6.
( )
,
,
,
.
,
' .
,
.
, ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
7.
()
,
,
,
,
,
, , , ,
,
.
,
,
,
!
8.
( )
9.
()
.
,
.
,
, ,
, ,
.
' .
:
'' , ,
, ,
, ,
?''
:
'' , ,
, :
,
: !
,
,
, !''

.
,
' ,
, ,
.
10.
(: -: )
, ,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
, .
,
.
,
,
,
.
,
, .
,
?
, ,
, ,
,
!
, , ? (1984)
1.
( : - : -)
' , ,
.
, ' ,
.
:
, , ,
.
, ,
.
, ,
' , , .
:
,
.
,
.
:
2. '
()
' ,
.
,
.
,
, ,
, , ,
!
,
.
,
.
3. ,
()
, , ?
, , ' .
, , .
, , .
, , .
, , ,
, .
, , .
, , .
, , ?
4.
( / )

, ,
,
, .
,
, .
,
.
,
.
,
.
,
.
,
, .
5.
(: -: )
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
,
.
, ,
.
6.
()

!
:
, ,
,
!
, ,
!
:
, , ,
!
:
,
!
:
,
!
:
, ,
!
:
7.
(. )
, ,
.
,
.
,
.
,
.
' ,
.
,
.
8. '' ''
(: -: )
, ,
' ' ,
,
'
, ,
, .
, , ,
, ,

, ,
.
, , ,
,
, ' ,
,
,
.
9.
( )
,
,
,
' ' .
,
, .
,
, ,
, ,
, ,
: '' , , '',
.
-,
'?
: '' , ,
''.
, ' , ' .
'' , , ''.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , '',
.
, ,
' ,
, ,
' .
' , ,
- j.
,
, ,
, ,
, ,
: '' , ,
''.
,
?
,
.
: '' , , .
'' ''.
,
,
,
?
'', , , ,
.''
10. ,
()
,
,
, ,
.
:
' ,
,
?
'', ,
,
,
- !''
11.
()
,
.
, ,
.
,
,

.
,
.
,
, .
,
,

.
,
.
' ,
- .
,
,

.
,
.
,
.
,
,

.
( ).
12.
()
,
.
,
.
,
.
, , , ,
,
,
.
,
, .
, , ,
-, , ,
, ,
.
, ,
, .
(1989)
1.
( )
,
.
:
, ',
.
,
, .
:
' , , ,
, .
:
2.
()
, ' ,
:
, , '
, ',
' ,
! ...
3.
()
,
,
,
.
,
,
' ,
.
4.
( )
5. ,
()
, , , ' ,
, ' , , ?
, , , ,
, , ,
, , , .
, , , ,
, , ,
, , , .
6.
( )
,
,
,
.
,
' .
,
.
, ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
7.
()
,
,
,
,
,
, , , ,
,
.
,
,
,
!
8.
( )
9.
()
.
,
.
,
, ,
, ,
.
' .
:
'' , ,
, ,
, ,
?''
:
'' , ,
, :
,
: !
,
,
, !''

.
,
' ,
, ,
.
10.
(: -: )
, ,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
, .
,
.
,
,
,
.
,
, .
,
?
, ,
, ,
,
!
(1989)
1.
( )
,
.
:
, ',
.
,
, .
:
' , , ,
, .
:
2.
()
, ' ,
:
, , '
, ',
' ,
! ...
3.
()
,
,
,
.
,
,
' ,
.
4.
( )
5. ,
()
, , , ' ,
, ' , , ?
, , , ,
, , ,
, , , .
, , , ,
, , ,
, , , .
6.
( )
,
,
,
.
,
' .
,
.
, ,
,
, ,
.
,
,
,
.
,
,
,
.
7.
()
,
,
,
,
,
, , , ,
,
.
,
,
,
!
8.
( )
9.
()
.
,
.
,
, ,
, ,
.
' .
:
'' , ,
, ,
, ,
?''
:
'' , ,
, :
,
: !
,
,
, !''

.
,
' ,
, ,
.
10.
(: -: )
, ,
.
,
.
,
,
,
.
, ,
, .
,
.
,
,
,
.
,
, .
,
?
, ,
, ,
,
!
http://www.micapetrovic.com

Cetnicke Pesme

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cetnicke Pesme

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mar na Drinu

U boj krenite junaci svi,

Marirala Kralja petra garda

Korak ide za korakom,

Spremte se, spremte

URA na sve strane.

Kree se laa francuska

Tamo daleko, daleko od mora

Oj Srbijo, mila mati

Naeg Simu ubili su Nemci,

Boina trpeza - recepti

Broj poruka: 13254

Broj poruka: 13254

Broj poruka: 13254

aran u pivu za Badne vee

Broj poruka: 13254

ulje, ljuta aleva paprika,

Broj poruka: 13254

Broj poruka: 13254

od Tornado taj 2011-01-04, 08:25

Broj poruka: 13254

Re: Boina trpeza - recepti

Broj poruka: 13254

Re: Boina trpeza - recepti

Broj poruka: 13254

Re: Boina trpeza - recepti

Paprika u paradajz sosu -autorski recept

od Gost taj 2010-10-04, 12:30

Nai poznati travari

- grudi bi trebalo da se premau kantarionovim uljem i obaviju listom kupusa. Listovi

Datum roenja: 24.06.1960

Re: Nai poznati travari

Na za mnoge po malo zaboravljenoj planini Miro, u selu Golubinje, na kositu

Datum roenja: 24.06.1960

Iz netaknute prirode timokog kraja i sa prostora june Srbije Dragan Veljkovi iz

Datum roenja: 24.06.1960

Bogatstvo i prirodne lepote Stare planine inspirisale su Dragana Dimitrova iz okoline

Datum roenja: 24.06.1960

Datum roenja: 24.06.1960

Olivera i ivota Radisavljevi

Pria o dugoj travarskoj tradiciji Olivere i ivote Radisavljevi iz Vrnjake Banje

Datum roenja: 24.06.1960

Datum roenja: 24.06.1960

itelji sela Silovo kod Kurumlije svojevremeno su sa podozrenjem gledali Milorada

puta vea od dozvoljene. A za bolje varenje i jaanje imuniteta posebno preporuuje

dnevno umesto vode.

Datum roenja: 24.06.1960

od ka5an taj Sub Jun 06, 2009 2:50 pm

Lekari su mu spasli ivot, a onda se okrenuo lekovitom bilju i prirodi. Ne samo za

Datum roenja: 24.06.1960

strane da sprei stvaranje gasova, a s druge da podmladi elije i podstakne njihovu

porodicom. Car i carica su investiralu u Obrazovni sistem Crne Gore,

Boe, svek nam bud'u u krugu, blagosiljaj Njeg' i nas!

Datum upisa: 11.12.2008

Re: Knjaz/Kralj Nikola I Petrovi Njego

poslednji udarac Osmanlijama u Evropi. 1912. godine

Knjaz se nasmija, i dariva Luki jo dva napoleona.

Re: Kralj Nikola u anegdotama

- Ja ne znam to si rijeio ti i parlament, Gospodaru, ali znam, da bi ti ljepe bilo, da

Re: Kralj Nikola u anegdotama

Serdar stavi ruku na elo, pogleda lijevo i desno, pa e rei:

Re: Kralj Nikola u anegdotama

Re: Nikola Pai