SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................................................2
2. PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU................................................................................3
3. OSOBINE UGOVORA O RADU..........................................................................................4
4. POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA....................................................................................8
5. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................10
LITERATURA.........................................................................................................................11

1
1. UVOD

Radni odnosi su ugovorni odnosi i ugovorom o radu zasniva se radni odnos. Osnovne
obaveze iz radnog odnosa su da je poslodavac obavezan radniku dati posao te mu za obavljeni
rad isplatiti platu, a radnik je obavezan prema uputstvima poslodavca datim u skladu sa
vrstom rada, samostalno obavljati preuzeti posao. Poslodavac ima pravo bliže odrediti mesto i
način obavljanja rada, poštujući pritom prava i dostojanstvo radnika. Takođe, poslodavac je
dužan osigurati radniku uslove za siguran rad, u skladu s posebnim zakonom i drugim
propisima. U radnom odnosu poslodavac i radnik dužni su se pridržavati odredbi Zakona o
radu, drugih zakona, međunarodnih ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora i pravilnika
u vezi s radnim odnosom. Pre stupanja radnika na rad, poslodavac mu mora omogućiti da se
upozna s propisima o radnim odnosima te ga je dužan upoznati s organizacijom rada i
zaštitom na radu.
Na sklapanje, valjanost, prestanak ili drugo pitanje u svezi s ugovorom o radu koje nije
uređeno Zakonom o radu, ili drugim zakonom, primenjuju se opšti propisi obveznoga prava.
Ugovorom o radu, pravilnikom o radu i kolektivnim ugovorom mogu se ugovoriti uslovi rada
koji su za radnika povoljniji od uslova određenih Zakonom o radu. Nepovoljniji uslovi mogu
se ugovoriti samo kolektivnim ugovorom i samo ako za to izričito ovlašćenje daje Zakon o
radu ili drugi zakon. Ako je neko pravo različito rešeno ugovorom o radu, kolektivnim
ugovorom, pravilnikom o radu ili zakonom, primenjuje se za radnika najpovoljnije pravo, ako
zakonom nije drukčije rešeno.
Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji se zaključuje u pismenom obliku, pre
početka rada. Zakonom je propisan i sadržaj ugovora o radu. Ugovor mora da sadrži: odredbe
o danu početka rada, zaradi, uslovima rada, radnom mestu za koje se zasniva radni odnos,
mogućnosti raspoređivanja na drugo radno mesto u toku trajanja radnog odnosa i o drugim
pitanjima, obavezama i odgovornostima na radu i u vezi sa radom. Zaposleni ostvaruju prava,
obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa danom početka rada.
Osnovna prava iz radog odnosa su sledeća: pravo na odgovarajuću zaradu, materijalno
obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i druga
prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, kao i prava na druge
oblike zaštite u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Pored toga, zaposlena žena ima
pravo na posebnu zaštitu na radu za vreme trudnoće, porođaja i materinstva, a zaposleni mlađi
od 18 godina i zaposleni invalid imaju pravo na posebnu zaštitu na radu. Zaposleni i
Poslodavac su saglasni da se na sva prava, obaveze i odgovornosti koja nisu utvrđena ovim
ugovorom primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

2
2. PRAVNI AKTI IZ ZAKONA O RADU

Zakon o radu precizno uređuje odnos između zakona i ugovora o radu kao odnos
usklađenosti ugovora o radu sa zakonom. Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom i
to dvojako: tako što ugovor o radu ne može da sadrži odredbe kojima se zaposlenom daju
manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom, i
ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i uslovi utvrđeni zakonom, i druga prava koja
nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa opštim i kolektivnim ugovorom kada ovaj
kolektivni ugovor obavezuje poslodavca, a kada se radi o uređivanju uslova za rad mora biti u
saglasnosti ne samo sa opštim i posebnim ugovorom nego i sa kolektivnim ugovorom kod
poslodavca. Redosled primene ovih pravnih akata je sledeći: ugovor o radu, kolektivni ugovor
pa zakon, jer je obim prava u obrnutom odnosu prema nivou uopštenosti pravnog akta.

ZAKLJUČENJE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je akt zasnivanja radnog odnosa, kojim se uređuju prava, obaveze i
odgovornosti između zaposlenog i poslodavca. Tom prilikom je i jednoj i drugoj strani
dozvoljena sloboda ugovaranja. Iako ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma nije
condicio sine qua non za njegovo postojanje, zaključuje se u pisanom obliku pre nego što
zaposleni stupi na rad. Ugovor mora biti u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim
ugovorom. Zaključeni ugovor o radu znači da su se stekli svi uslovi i osnovi za zasnivanje
radnog odnosa.
Ugovor o radu može se zaključiti na neodređeno i određeno vreme. Ugovor o radu u kome
nije naznačeno vreme trajanja smatraće se ugovorom o radu na neodređeno vreme.  Ugovor o
radu na određeno vreme zaključuje se na period do dve godine. U slučajevima izvršavanja
posla koji traje do šest meseci; privremenog povećanja obima posla; zamene odsutnog radnika
do godinu dana, te obavljanje poslova čije je trajanje unapred određeno prirodom i vrstom
posla, zaključuje se ugovor o radu na određeno vreme. Ukoliko je ugovor o radu zaključen
suprotno napred navedenom, smatra se da se radi o ugovoru o radu na neodređeno vreme.
Ugovor o radu koji je zaključen na određeno vreme, može se, u sporazumu sa poslodavcem,
jednom ili više puta produžiti za određeni period, ali najviše do dve godine od dana
zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme.  U ovaj period uračunavaju se i prekidi koji
su trajali do dve sedmice.
Ugovor o radu ne može zaključiti lice koje nije navršilo 15 godina života i koje nema
opštu zdravstvenu sposobnost za rad. Lice koje ima između 15 i 18 godina života može
zaključiti ugovor o radu pod uslovom da pribavi uverenje da poseduje opštu zdravstvenu
sposobnost za rad i saglasnost zakonskog zastupnika. Lice mlađe od 18 godina života ne može
zaključiti ugovor o radu za obavljanje poslova na kojima postoji povećana opasnost od
povreda ili povećani štetni uticaj za zdravlje radnika.

3
3. OSOBINE UGOVORA O RADU

Ugovor o radu je formalan ugovor. Zaključuje se u pismenon obliku i smatra se

zaključenim kada ga potpišu zaposleni i poslodavac. On je dvostrani ugovor, dvostrano
obavezan, jer stvara uzajamne obaveze učesnika u zaključivanju ugovora. Zatim je dvostrano
teretni ugovor jer se njegov cilj sastoji u određenoj koristi za obe strane, i svaka ugovorna
strana vidi ispunjenje nekog svog interesa. Istovremeno on je i komutativni ugovor jer su u
trenutku njegovog zaključenja poznati ne samo vrsta nego i obim činidbe, a poznato je i ko je
obavezan da činidbu izvrši i ko je ovlašćen da zahteva njeno izvršenje
Ugovor o radu je individualan ugovor jer stvara obaveze samo za njegove učesnike
(zaposlenog i poslodavca), i zaključuje se s obzirom na ličnost (aktom o organizaciji i
sistematizaciji poslodavac utvrđuje vrstu poslova, vrstu i stepen stručne spreme i druge
posebne uslove).

SADRŽINA UGOVORA O RADU PREMA ZAKONU O RADU

Ugovor o radu se zaključuje u pisanom obliku i sadrži:

 naziv i sedište poslodavca
 ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog
 vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog
 vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
 mesto rada
 način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)
 očekivani period trajanja ugovora, u slučaju ugovora o radu na određeno vreme
 dan početka rada
 radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
 novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade
zarade i uvećanje zarade i druga primanja zaposlenog
 rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
 pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi
 trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena
 otkazni rok kojeg se mora pridržavati radnik, odnosno poslodavac

SADRŽINA UGOVORA O RADU

Radno vreme
Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od
36 časova nedeljno. Ugovor o radu može se sklopiti i za nepuno radno vreme. Radnik na
zahtev poslodavca može raditi duže od punog radnog vremena (prekovremeni rad), najviše 10
sati nedeljno. O rasporedu radnog vremena odlučuje poslodavac pisanom odlukom.
Poslodavac mora obavestiti radnike o rasporedu ili promeni rasporeda radnog vremena
najmanje 7 dana unapred, osim u slučaju hitnog prekovremenog rada.

Prekovremeni rad
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u
slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je
neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran - prekovremeni rad.
Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa
dnevno po zaposlenom.

4
Raspored radnog vremena
Radni dan, po pravilu traje osam časova. Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama,
noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog
vremena može da organizuje na drugi način. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o
rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena.

Preraspodela radnog vremena

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda
delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada racionalnije korišćenje radnog
vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima. Preraspodela radnog vremena
vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske
godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena. U slučaju preraspodele radnog
vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno. Preraspodela radnog
vremena ne smatra se prekovremenim radom.

Odmori i pauze
Radnik koji radi najmanje šest sati dnevno ima svakoga radnog dana pravo na odmor
(pauzu) od najmanje 30 minuta, osim ako posebnim zakonom nije drukčije određeno. Vreme
odmora ubraja se u radno vreme. Između dva uzastopna radna dana radnik ima pravo na
odmor od najmanje 12 sati neprekidno. Radnik ima pravo na nedeljni odmor koji je najčešće
nedeljom u trajanju najmanje 24 sata neprekidno, a ako je preko potrebno da radi nedeljom,
mora mu se za svaku radnu nedelju osigurati jedan dan odmora.

Godišnji odmor
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom
opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora
utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na
radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih
opštim aktom ili ugovorom o radu. Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja
računa se kao pet radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa
rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom
osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.Ako je zaposleni za vreme korišćenja
godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju -
ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora.

Plaćeno odsustvo
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u
ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, uslučaju sklapanja braka,
porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim
aktom i ugovorom o radu. Vreme trajanja plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom i
ugovorom o radu. Pored prava na odsustvo iz stava zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo
još: 1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice; 2) dva dana za svaki slučaj
dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajućidan davanja krvi. Članovima uže porodice smatraju se
bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u
zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim. Opštim aktom i ugovorom o radu može
da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana.

5
Neplaćeno odsustvo
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno
odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog
odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije
drukčije određeno.

Mirovanje radnog odnosa

Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i
obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako
odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2)
upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili
prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna idruga predstavništva; 3)
privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca; 4) izbora, odnosno imenovanja na
funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije
vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora,
odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana
odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod
drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere
bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava ima i bračni drug
zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-
kulturnesaradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Zabrana otkaza
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, rada u skraćenom radnom vremenu roditelja,
odnosno usvojitelja, usvojiteljskog odsustva i odsustva za negu deteta sa težim smetnjama u
razvoju te 15 dana nakon prestanka trudnoće, odnosno korišćenja tih prava, poslodavac ne
može otkazati ugovor o radu trudnici, odnosno osobi koja se koristi nekim od tih prava. Otkaz
je nevažeći ako radnik u roku od 15 dana od dostavljanja otkaza obavesti poslodavaca o
navedenim okolnostima te preda potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog ovlašćenog tela.
Navedene okolnosti ne sprečavaju prestanak ugovora o radu sklopljenog na određeno vreme,
istekom vremena na koje je sklopljen taj ugovor.

Otkaz od strane zaposlenog

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni
dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo
kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane
poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu,
zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni
odnos.

Otkaz od strane poslodavca

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog
koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:
ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za
obavljanje poslova na kojima radi;
1. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom
ili ugovorom o radu;
2. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je
njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
3. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

6
 4. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka
za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;
5. ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
6. ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu;
7. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za
obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Evidencija zarade i naknade zarade

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija
sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade,
za svakog zaposlenog. Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno
upisane podatke. Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni
ovlaste. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade
zarade.

Zaštita zarade i naknade zarade

Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatitiobustavljanjem od
njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, uslučajevima utvrđenim zakonom
ili uz pristanak zaposlenog.Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima
utvrđenimzakonom poslodavac može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne
trećine zarade, odnosno naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.

7
4. POSTUPAK U SLUČAJU OTKAZA

Rok zastarelosti
Otkaz ugovora o radu poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana
saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana
nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Otkaz ugovora o radu poslodavac može
dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu

Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i
pouku o pravnom leku. Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama
poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Ako poslodavac
zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje, dužan je da o tome sačini pismenu belešku a
rešenje se objavljuje na oglasnoj table poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja
smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim
ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok. Zaposleni je dužan da narednog dana
od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti poslodavca ako želi da spor rešava pred
arbitrom u smislu

Obaveza isplate zarade i naknade zarade

Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve
neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana
prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza
poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Oblik, obrazloženje i dostavljanje otkaza

Otkaz mora imati pisani oblik, a poslodavac mora otkaz obrazložiti. Otkaz se mora
dostaviti osobi kojoj se otkazuje. Otkazni rok počinje teći od dana dostavljanja otkaza.
Otkazni rok ne teče za vreme trudnoće, korišćenja porođajnog odsustva, odsustva za negu
deteta s težim smetnjama u razvoju, korišćenja prava na rad u skraćenom radnom vremenu
roditelja, odnosno usvojitelja, korišćenja usvojiteljskog odsustva, bolovanja, godišnjeg
odmora, plaćenog odsustva, vojne službe... U pogledu prestanka ugovora o radu, radi se o
sledećim načinima prestanka: sporazumni raskid ugovora o radu ili jednostrani otkaz ugovora
od strane zaposlenog ili poslodavca. Zaposleni može raskinuti radni odnos u bilo koje doba,
jer zakon o tome ništa ne govori, i nije dužan da svoje razloge za raskid ugovora na bilo koji
način i navodi i daje.

Redovni otkaz ugovora o radu

Poslodavac može otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok (redoviti
otkaz), ako ima opravdanih razloga za to, u slučaju:
 ako prestane potreba za obavljanje određenog posla zbog gospodarskih, tehničkih ili
organizacijskih razloga (poslovno uslovni otkaz),
 ako radnik ne može uredno izvršavati svoje obveze zbog određenih trajnih osobina ili
sposobnosti (lični uslovni otkaz), ili
 ako radnik krši obveze iz radnog odnosa (otkaz uslovljen ponašanjem radnika).
Poslovno i lično uslovni otkaz dopušten je samo ako poslodavac radnika ne može zaposliti
na nekim drugim poslovima. Pri odlučivanju, poslodavac mora voditi računa o trajanju radnog
odnosa, starosti i obavezama uzdržavanja koje terete zaposlenog. Poslovno i lično uslovni
otkaz dopušten je samo ako poslodavac ne može obrazovati ili osposobiti radnika za rad na
drugim poslovima, odnosno ako to nije opravdano od njega očekivati. Ako poslodavac
redovno zapošljava 10 ili manje od 10 radnika ili ako otkazuje ugovor o radu koji traje kraće
8
od šest meseci dužan je otkazati radni odnos uz propisani ili ugovoreni otkazni rok, osim ako
otkazuje vanrednim otkazom. Poslodavac koji je zbog društvenih, tehničkih ili organizacionih
razloga otkazao ugovor o radu zaposlenom, ne sme šest meseci na istim poslovima zaposliti
drugog radnika (ta povreda ne dovodi do nezakonitosti odluke o otkazu).
Radnik može redovno otkazati ugovor o radu uz propisani ili ugovoreni otkazni rok, ne
navodeći za to razlog.

Vanredni otkaz ugovora o radu

Karakteristike su:
1. nema otkaznog roka
2. otkaz vredi od trenutka dostavljanja radniku
3. mora biti donešen u prekluzivnom roku od 15 dana
4. može biti donešen zbog naročito teške povrede obaveze iz ugovora o radu ili neke
druge važne činjenice zbog koje nastavak radnog odnosa nije moguć.
Stranka ugovora o radu koja vanredno otkaže ima pravo od stranke koja je kriva za otkaz
da traži naknadu štete zbog neizvršenja ugovorom o radu preuzetih obaveza. Nije opravdani
razlog za otkaz: bolovanje, podnošenje žalbe ili tužbe, odnosno učestvovanje u postupku
protiv poslodavca odnosno obraćanje radnika nadležnim telima izvršne vlasti.

IZMENA UGOVORA O RADU

Prema Zakonu o radu poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova
rada (aneks ugovora):
 radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada
 radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa zakonom
 radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca
 ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava
 drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom, odnosno ugovorom o radu
Na ovaj način zakonodavac je precizirao razloge koji daju poslodavcu pravo da zahteva
izmenu ugovorenih uslova rada. Odredio je i pravne posledice – razlog za fakultativni osnov
prestanka radon odnosa u formi otkaza od strane poslodavca – ako zaposleni odbije
zaključenje aneksa ugovora o radu. Sama promena okolnosti još nije dovoljna za izmenu
ugovora, potrebno je da ona za posledicu ima opravdani razlog na strain poslodavca. Ponuda
poslodavca je predlog zaposlenom koji je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje
aneksa u roku koji odredi poslodavac, akoji ne može biti kraći od 8 radnih dana.

9
 5. ZAKLJUČAK

Prema podacima koji su bili dostupni a koji su uglavnom zasnovani na pozitivno pravnim
propisima (Zakon o radu, Kolektivni ugovor) možemo zaključiti da je radni odnos pitanje
oko kojeg se koncetriše čitava materija radnog prava. Najšire posmatrano radni odnos je
odnos ljudi u procesu rada sa odgovarajućom pravnom nadgradnjom. Ta pravna nadgradnja je
sam ugovor o radu koji je po svojoj sadržini i osobenostima specifičan u odnosu na predmet
koji reguliše. Iako ugovor o radu nije strogo formalan akt, jer forma nije condicio sine qua
non za njegovo postojanje, zaključuje se u pisanom obliku, pre nego što zaposleni stupi na
rad. Ugovor mora biti u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Zaključeni ugovor znači
da su se stekli svi uslovi i osnovi za zasnivanje radnog odnosa.
Ugovor o radu koji je dugi niz godina bio svesno izbegavan od strane zakonodavca se
vratio u velikom zamahu u našu pravnu teoriju i zakonodavstvo i zauzeo značajno mesto u
pitanjima regulisanja radnog odnosa predstavljajući osnov za nastajanje radnog odnosa kome
je ipak neophodno da bude ostvaren stupanjem zaposlenog na rad.
Oslobađanjem forme ugovora o radu došlo je do liberalnijeg zaključivanja ovog ugovora i
mogućnosti da poslodavac i zaposleni ugovore i druga prava i obaveze iz radnog odnosa i
time doprinesu individualizaciji radnih odnosa.
Smatra se da je ugovor o radu akt zasnivanja radnog odnosa ali on takođe može bit ii akt
kojim se supstituiše pojedinačni kolektivni ugovor. On je jedna od dve mogućnosti zamene
pojedinačnog kolektivnog ugovora kod poslodavca ali samo u zakonom određenom slučaju.
Obaveza usklađenosti ugovora o radu sa zakonom ogleda se u tome što se ugovorom o
radu ne mogu utvrditi manja prava i nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni
zakonom i kolektivnim ugovorom, a istovremeno utvrđivanje ovih prava podleže obavezi
usklađenosti sa zakonom – zabrana suprotnosti sa zakonom.
Potreba za vršenjem rada je i ekonomske i socijalne prirode, gde ugovor o radu predstavlja
pravni akt koji je kreacija dveju ugovorenih stranaka, koji oni zaključuju sa ciljem da
njegovom primenom proizvedu pravna dejstva u ekonomskoj i socijalnoj sferi svog
društvenog života.
Raskid ugovora predstavlja način prestanka ugovora o radu voljom njegovih stranaka,
može biti posledica volje obe stranke ili samo jedne od ugovornih strana (ne predpostavlja se
saglasnost druge ugovorene stranke). Tradicionalno pravilo da se obe ugovorne stranke u
postupku raskidanja radnog odnosa tretiraju na jednak način je napušteno u svim iole
demokratskim zemljama, te u tom smislu došlo je do ograničenja slobode otkazivanja od
strane poslodavca.

10
LITERATURA

 JERINIĆ, Dragoslav, Radni odnosi u Srbiji, Cekom books 2009, Novi Sad
 www.zakoni.rs/zakon-o-radu
 www.scribd.com

11