Zbirka DMS 2008-9

Vladimir Balti
DISKRETNE
MATEMATIQKE
STRUKTURE
zbirka ispitnih i domaih zadataka
iz 2008. i 2009.
Fakultet organizacionih nauka
BEOGRAD 2010.
Autor: mr Vladimir Balti,
DISKRETNE MATEMATIQKE STRUKTURE - zbirka ispitnih i

domaih zadataka iz 2008. i 2009.
Izdavaq: Fakultet organizacionih nauka,

Beograd, Jove Ilia 154
Recenzenti: dr Mirjana Qangalovi

dr Vera Vujqi
Crteжi i slog: autor
CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
51-74:004(075.8)
BALTI, Vladimir, 1973–
Diskretne matematiqke strukture / Vladimir
Balti. – Beograd : Fakultet organizacionih
nauka, 2010 (Smederevo : Newpress). – 182 str. :
graf. prikazi, tabele ; 24 cm. –
Tiraж 300. – Bibliografija: str. 181-182.
ISBN 978–86–7680–185–5
a) Diskretna matematika
COBISS.SR–ID 167436812
ISBN: 978–86–7680–185–5
Fakultet organizacionih nauka, 2010.
Tiraж: 300 primeraka
Xtampa: Newpress, Smederevo
Sadrжaj
PREDGOVOR 6
1. PISMENI ISPITI 2008-9. 7

1.1. Jun 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.2. Septembar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
1.3. Oktobar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
1.4. Oktobar II 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
1.5. Decembar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
1.6. Januar 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
1.7. April 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
1.8. Mart 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
2. PISMENI ISPITI 2009-10. 18

2.1. Jun 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
2.2. Septembar 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
2.3. Oktobar 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
2.4. Oktobar II 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
2.5. Januar 2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
2.6. April 2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
3. KOLOKVIJUMI 2008. 27
3.1. Probni prvi kolokvijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
3.2. Prvi kolokvijum 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3.3. Probni drugi kolokvijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
3.4. Drugi kolokvijum 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
4. KOLOKVIJUMI 2009. 40
4.1. Prvi kolokvijum 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
4.2. Drugi kolokvijum 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
5. DOMAI ZADACI 2008. 51

5.1. Iskazni raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
5.2. Predikatski raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
5.3. Relacijske strukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
5.4. Teorija grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
5.5. Konaqni automati i formalne gramatike . . . . . . . . . . . . 61
3
4
6. DOMAI ZADACI 2009. 64

6.1. Iskazni raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
6.4. Teorija grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
6.5. Konaqni automati i formalne gramatike . . . . . . . . . . . . 74
7. REXEƫA ZADATAKA 77
7.1. Pismeni ispiti 2008-9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Jun 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Septembar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Oktobar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Oktobar II 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Decembar 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Januar 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
April 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Mart 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
7.2. Pismeni ispiti 2009-10. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Jun 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Septembar 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Oktobar 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Oktobar II 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Januar 2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
April 2010. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
7.3. Kolokvijumi 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Probni prvi kolokvijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Prvi kolokvijum 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Probni drugi kolokvijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Drugi kolokvijum 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
7.4. Kolokvijumi 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Prvi kolokvijum 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
Drugi kolokvijum 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
7.5. Domai zadaci 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Iskazni raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Predikatski raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Relacijske strukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Teorija grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
Konaqni automati i formalne gramatike . . . . . . . . . . . 173
7.6. Domai zadaci 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Iskazni raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Predikatski raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Relacijske strukture . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
Teorija grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Konaqni automati i formalne gramatike . . . . . . . . . . . 175
5
8. NAPOMENE 177
8.1. Iskazni raqun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177
8.4. Teorija grafova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
LITERATURA 181
6 PREDGOVOR
Predgovor
Objasniti strukturu ispita, kolokvijuma i domaih zadataka.
PROMENITI SVE STARE OZNAKE KOD AUTOMATA IZ 2008.
da bi bili usaglaxeni sa u
benikom!
PROMENITI DA SVE SLIKE izgledaju isto: qvorove oznaqiti
plavom bojom...
U zbirci su sve stare oznake za gramatiku, G = (N, Σ, P, S), koje su se
javƩale na ispitima tokom xkolske 2008-9. godine usaglaxene sa novim
oznakama, G = (N, T, Π, σ ∗ ), koje se koriste od 2009. godine (da bi zadaci
bili usaglaxeni sa u
benikom). Takoe, i praznu req vixe ne oznaqavamo
sa e nego sa ε.
Na pismenom ispitu i kolokvijumu svaki zadatak nosi 25 poena (sem
automata na II kolokvijumu koji nosi 35 poena). Vreme za izradu i pis-
menog ispita, kao i kolokvijuma iznosi 135 minuta (2 sata i 15 minuta
ili 3 xkolska qasa).
Domai zadaci:
Radite po jedan zadatak koji vam generixe program na osnovu bro-
ja indeksa (ostali zadaci mogu vam posluжiti za veжbu pri spremaƬu
kolokvijuma, odnosno pismenog dela ispita). Svaki zadatak nosi 2 poena
(mogue je dobiti i npr. 0.8 poena). Potrebno je detaƩno obrazloжiti
rexeƬa.
1.1. JUN 2008. 7
1. Pismeni ispiti 2008-9.
1.1 Jun 2008. 17.06.2008.
Grupa A
1. Ana, Beba, Cica i Daca su drugarice koji qesto izlaze zajedno u
poslastiqarnicu. Poznato je da svaka od Ƭih jede uvek isti kolaq i to
ili baklavu ili orasnicu (samo jedno od toga). U vezi toga koja od Ƭih
xta jede, poznati su sledei iskazi:
1◦ Ako Ana jede orasnice, onda Beba jede isti kolaq kao i Daca.
2◦ Ako Cica jede baklave, onda Ana i Beba jedu razliqite kolaqe.
3◦ Ako Cica i Daca jedu isti kolaq, onda Ana jede baklavu.
4◦ Beba i Cica jedu isti kolaq.
Da li su ove izjave neprotivreqne?

Za koje od Ƭih sa sigurnoxu moжete da tvrdite koji kolaq jedu?
2. Neka je ̺ binarna relacija definisana na skupu N tako da za sve

x, y ∈ N vaжi
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · x.
a) Dokazati da li relacija ̺ predstavƩa jedno ureeƬe (relaciju poret-
ka) na skupu N.
b) Ispitati da li je to relacija totalnog ili relacija parcijalnog
poretka. Da li je to rexetka?
v) Dokazati da ne postoji najmaƬi i najvei element skupa N. Dokazati
da su svi brojevi oblika 2k , k ∈ N0 maksimalni elementi skupa N.
g) Ispitati da li relacija ̺ predstavƩa jednu relaciju ekvivalencije
na skupu N.
3. Graf G = (V, E) je zadat svojom matricom incidencije qvorova i grana

R:
1 1 1 0 0 0 0 0
2 1 0 1 1 0 0 0
3 0 0 1 0 1 0 0
R=
4 0 1 0 0 0 1 1
5 0 0 0 1 0 1 0
6 0 0 0 0 1 0 1
8 1. PISMENI ISPITI 2008-9.
a) Napisati matricu susedstva A, kao i matricu rastojaƬa D.

b) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Nacrtati dati graf. Od-
rediti stepene d(v) svih qvorova.
v) Da li dati graf ima Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu
konturu, Hamiltonov put?
Ukoliko je odgovor potvrdan navesti taj put, odnosno konturu.
g) Odrediti matricu A3 . Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 5 do
qvora 2? Navesti sve te puteve.
4. Nai konaqan automat koji prepoznaje neprazne reqi nad azbukom {a, b}
koje poqiƬu sa aab i sadrжe abb.
a) Da li je dobijeni automat optimalan? Ako nije optimizovati ga.
b) Odrediti regularnu gramatiku (N, T, Π, σ ∗ ) koja odgovara optimalnom
automatu.
Grupa B
5. Ana, Beba, Cica i Daca su drugarice koji qesto izlaze zajedno u
poslastiqarnicu. Poznato je da svaka od Ƭih jede uvek isti kolaq i to
ili baklavu ili orasnicu (samo jedno od toga). U vezi toga koja od Ƭih
xta jede, poznati su sledei iskazi:
1◦ Ako Ana jede orasnice, onda Beba jede isti kolaq kao i Daca.
2◦ Ako Cica jede orasnice, onda Ana i Daca jedu razliqite kolaqe.
3◦ Ako Beba i Cica jedu razliqite kolaqe, onda Ana jede baklavu.
4◦ Cica i Daca jedu razliqite kolaqe.

Za koje od Ƭih sa sigurnoxu moжete da tvrdite koji kolaq jedu?

x, y ∈ N vaжi
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · y.
ka) na skupu N.
v) Dokazati da ne postoji najmaƬi i najvei element skupa N. Dokazati
da su svi brojevi oblika 2k , k ∈ N0 minimalni elementi skupa N.
g) Ispitati da li relacija ̺ predstavƩa jednu relaciju ekvivalencije
na skupu N.
1.2. SEPTEMBAR 2008. 9
7. Na sledeoj slici je predstavƩen graf G = (V, E).
2 4
1 5
3 6
a) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Odrediti stepene d(v) svih

qvorova.
b) Napisati matricu susedstva A, matricu incidencije qvorova i grana
R i matricu rastojaƬa D.
8. Nai konaqan automat koji prepoznaje neprazne reqi nad azbukom {a, b}
koje se zavrxavaju sa baa i ne sadrжe abb.
automatu.
1.2 Septembar 2008. 25.08.2008.
9. Odrediti istinitosnu vrednost predikatske formule

(∀x) q α(z, a) ∧ (∃z) α f (x, y), z ⇒ (∃y) α x, f (y, z)
za interpretaciju D = N, α : = , f : mnoжeƬe, a : 1.
10. Data je relacija
def
̺: x̺y ⇐⇒ x4 y 2 + y 2 = y 4 x2 + x2
na skupu {−5, −2, 15 , 21 , 2}.

a) Nabrojati sve elemente koji su u relaciji ̺ i koji nisu u relaciji ̺.
b) Predstaviti datu relaciju tabliqno i preko grafa.
v) Da li je data relacija refleksivna, simetriqna, antisimetriqna,
tranzitivna?
g) Ispitati da li je to relacija ekvivalencije i/ili relacija poretka.

d) Ukoliko je to relacija ekvivalencije odrediti sve klase ekvivalenci-
je, a ukoliko je to relacija poretka predstaviti je preko Haseovog dija-
grama i ispitati da li je to relacija totalnog ili parcijalnog poretka.
11. Dat je izraz

a − (b + c) : (b · a + d) + e · d
u infiksnoj notaciji.
a) Odrediti binarno stablo T koje odgovara ovom izrazu. Kolika je visi-
na stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u stablu T . Da li je stablo T
balansirano? Da li je stablo T potpuno binarno stablo?
b) Napisati u prefiksnoj i postfiksnoj (poƩskoj i inverznoj poƩskoj)
notaciji dati izraz.
v) Odrediti graf G koji se dobija od stabla T kada qvor koji odgovara
simbolu c spojimo granama sa qvorovima koji odgovaraju simbolima b,
zatim qvor koji odgovara simbolu e spojimo granama sa qvorovima koji
odgovaraju simbolima d i kada obrixemo qvor koji odgovara operaciji :
sa svim granama koje polaze iz tog qvora. Da li je graf G stablo?
g) Da li graf G ima Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu kon-
turu, Hamiltonov put?
12. Nai konaqan automat koji prepoznaje reqi nad azbukom {a, b} koje se
zavrxavaju sa bab i izmeu svaka dva slova a (ako postoje) se ne nalazi
taqno jedno slovo b.
automatu.
1.3 Oktobar 2008. 17.09.2008.
13. Data je skupovna formula F :

(A \ C) ∪ (D \ B) ⊆ (A ∪ D) \ (C ∩ B).
a) Predstaviti levu i desnu stranu formule F preko Venovih dijagrama.
b) Predstaviti F preko iskaznih formula.
v) Ispitati da li je iskazna formula tautologija (tj. da li je F uvek
taqna).
1.3. OKTOBAR 2008. 11

def
̺: x̺y ⇐⇒ x4 y 2 − y 4 x2 + y 2 − x2 = 0
na skupu R.
a) Da li je data relacija refleksivna, simetriqna, antisimetriqna,
tranzitivna?
b) Ispitati da li je to relacija ekvivalencije i/ili relacija poretka.
v) Ukoliko je to relacija ekvivalencije odrediti koliko elemenata imaju
klase ekvivalencije, a ukoliko je to relacija poretka odrediti najmaƬi
i najvei, kao i minimalni i maksimalni element (ako postoje) skupa
{−5, −2, 15 , 21 , 2}
15. Graf G = (V, E) je zadat svojom matricom susedstva A:
1 2 3 4 5 6
1 0 1 0 1 0 0
2 1 0 1 0 1 0
A= 3 0 1 0 0 0 1
4 1 0 0 0 0 1
5 0 1 0 0 0 0
6 0 0 1 1 0 0
a) Napisati matricu incidencije qvorova i grana R, kao i matricu ras-

tojaƬa D.
16. Nai konaqan automat koji prepoznaje neprazne reqi nad azbukom
{a, b} koje se zavrxavaju na aab i ne sadrжe abb.
automatu.
1.4 Oktobar II 2008. 11.10.2008.
17. Odrediti istinitosnu vrednost predikatskih formula:

a) ∃x(x ∈ Z ∧ 3x = 0); b) ∃x(x ∈ Q ∧ 3x = 0); v) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x 6 y);
g) (∃y ∈ N)(∀x ∈ N)(x 6 y); d) (∀x, y, z ∈ R)(x = y ⇒ xz = yz);
) (∀x, y, z ∈ R)(xz = yz ⇒ x = y).
̺ = {(a, b) | (a − b) · (ab − 1) = 0}
na skupu {1, −1, 2, 12 }.

tranzitivna?
19. a) Odrediti koliko ima neizomorfnih stabala sa 8 qvorova.

Nacrtati sva ta stabla.
b) Odrediti koja od tih stabala imaju Ojlerovu konturu, Ojlerov put,
Hamiltonovu konturu, Hamiltonov put?
v) Nai dva neizomorfna stabla sa istim nizom stepena qvorova.
g) Odrediti dijametar i centar za svako stablo odreeno u delu pod v).
d) Odrediti matricu susedstva A za svako stablo odreeno u delu pod
v).
20. Nai konaqan automat koji prepoznaje one reqi nad azbukom {a, b}
koje poqiƬu sa baba i sadrжe taqno tri a ili najmaƬe pet a i sadrжe
najmaƬe dva b.
automatu.
1.6. JANUAR 2009. 13
1.5 Decembar 2008. 11.12.2008.

a) ∃x(x ∈ Z ∧ 3x = 8); b) ∃x(x ∈ Q ∧ 3x = 8); v) (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x 6 y);
g) (∃y ∈ N)(∀x ∈ N)(x 6 y); d) (∀x, y, z ∈ R)(x = y ⇒ xz = yz);
) (∀x, y, z ∈ R)(xz = yz ⇒ x = y).
̺ = {(a, b) | (a2 − b2 ) · (ab − 1) = 0}
na skupu {1, −1, 2, 12 }.

tranzitivna?
23. a) Odrediti koliko ima neizomorfnih stabala sa 7 qvorova.

v) Nai dva neizomorfna stabla sa istim nizom stepena qvorova.
g) Odrediti dijametar i centar za svako stablo odreeno u delu pod v).
d) Odrediti matricu susedstva A za svako stablo odreeno u delu pod
v).
koje poqiƬu sa baba i sadrжe taqno tri b ili najmaƬe pet b i sadrжe
najmaƬe dva a.
automatu.
1.6 Januar 2009. 16.01.2009.
25. Data je skupovna formula
(A ∪ B) \ (C ∩ D) ⊆ (A \ B) ∪ (B \ C) ∩ D.
a) Predstaviti levu i desnu stranu formule preko Venovih dijagrama.

b) Predstaviti ovu formulu preko iskaznih formula.
v) Ispitati da li je iskazna formula tautologija (tj. da li je polazna
skupovna formula uvek taqna).
26. Ispitati da li je relacija ̺ definisana kao
x̺y ⇔ xy 6 y 2
relacija poretka na skupu: a) N prirodnih brojeva; b) Z celih brojeva.
27. Graf G = (V, E) je zadat svojom matricom rastojaƬa D:
1 2 3 4 5 6
1 0 1 2 1 2 3
2 1 0 1 1 1 2
D= 3 2 1 0 2 1 1
4 1 1 2 0 2 3
5 2 1 1 2 0 1
6 3 2 1 3 1 0
a) Napisati matricu susedstva A, kao i matricu incidencije qvorova i

grana R.
{a, b} koje poqiƬu sa aab i ne sadrжe aba.
automatu.
1.7. APRIL 2009. 15
1.7 April 2009. 08.02.2009.
29. Mislei da je atraktivan izgled dovoƩan za karijeru pevaqice, pet

mojih mladih sugraanki (Kristina, Jelena, TaƬa, Radica, Violeta) idu
sa audicije na audiciju i – doжivƩava neuspeh za neuspehom. Koliko koja
ima godina (18,19,20,21,22), na koliko su audicija bile do sada (4,5,6,7,8)
i xta su pevale na posledƬoj (”Plava lampa treperi”, ”Kroz xƩivike
i livade”, ”Mirno spavaj, nano”, ”Xta e mi жivot” i ”Kukavica”)
otkriete iz ovog zadatka.
• Kristina ima godinu dana vixe od interpretatorke pesme ”Mirno
spavaj, nano”, a godinu dana je mlaa od devojke sa najmaƬim brojem
pokuxaja.
• Devojka koja ima 21 godinu, bila je na audicijama jednom vixe nego
Jelena, a jednom maƬe od one koja je pokuxala sa ”Kukavicom”.
• Jednu godinu vixe i jednu audiciju vixe od Radice ima devojka qija
je pesma na audiciji bila ”Xta e mi жivot”.
• TaƬa, koja se okuxala sa ”Kroz xƩivike i livade”, mlaa je godinu
dana od devojke sa 6 neuspelih audicija.
• ”Plavu lampu” je pevala dvadesetogodixƬakiƬa.
(Ako postavite taqno tablicu sa 0 i 1 za ove iskaze dobijate 5 poena, a
zatim za svaki taqan iskaz poput ,,Devojka koja ima 18 godina nije bila
na taqno 5 audicija“ sa obrazloжeƬem kako ste do toga doxli dobijate po 1
poen – do ukupno 20 poena i za kompletiraƬe zadatka jox 5 poena ⇒ ukupno
25 poena)
30. Ispitati da li je relacija ̺ definisana kao
def
x̺y ⇐⇒ (x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0
jedna relacija ekvivalencije na skupu realnih brojeva. Ukoliko jeste,

odrediti klase ekvivalencije [0], [1] i [2].
31. Neka su frekvencije pojavƩivaƬa nekih simbola date u sledeoj

tablici
simbol a i k m o t u
frekvencija 26 20 4 8 2 17 1
a) Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo S (tj. binarno stablo mi-

nimalne sredƬe duжine puta kod koga su dati simboli listovi), kao i
odgovarajui Hafmanov kôd.
b) Kolika je visina dobijenog stabla S? Odrediti nivo svakog lista u
stablu S. Da li je stablo S balansirano? Da li je stablo S potpuno

binarno stablo?
v) Kodirati req ,,automatika“.
g) Da li je neki od sledeih kodova ispravan (tj. predstavƩa neku od
reqi gorƬe azbuke):
01, 101, 00100, 00011101, 001100111, 010000100111?
koje poqiƬu sa ababa i sadrжe taqno dva b ili najmaƬe pet b i sadrжe
najmaƬe tri a.
automatu.
1.8 Mart 2009. 13.03.2009.
(B ∩ D) ∩ (C \ A) ⊆ B \ (A ∩ D).

34. Neka je ρ binarna relacija definisana na S ⊆ R+ tako da za sve

x, y ∈ S vaжi
def x + 5y
x ̺ y ⇐⇒ > 2.
3y
a) Dokazati da je (S, ̺) parcijalno ureen skup.
√
b) Predstaviti relaciju grafom i tabliqno, ako je S = 21 , 1, 3, π, 5 .
√
v) Nai supremum i infimum podskupa T = {1, 3, 5}.
√
g) Da li je (S, ̺) rexetka, gde je S = 12 , 1, 3, π, 5 ?
1.8. MART 2009. 17
1 2 3 4 5 6
1 0 1 2 3 2 3
2 1 0 1 2 1 2
D= 3 2 1 0 2 1 1
4 3 2 2 0 1 2
5 2 1 1 1 0 1
6 3 2 1 2 1 0
a) Napisati matricu susedstva A, kao i matricu incidencije qvorova i

grana R.
{a, b} koje poqiƬu sa bab i ne sadrжe abba.
automatu.
2. Pismeni ispiti 2009-10.
2.1 Jun 2009. 30.05.2009.
37. Odrediti istinitosnu vrednost formule

(∀x) q α(a, x) ∨ α(x, y) ⇒ α f (x, y), g(x, y) ,
gde je a simbol konstante, α binarni relacijski znak, f, g binarni

funkcijski (operacijski) znaci, pri interpretaciji D = R, a : 5, α : =,
f : mnoжeƬe, g(x, y) = x + y − 1, u zavisnosti od valuacije slobodnih
promenƩivih.

def razlika zbira cifara broja x i zbira cifara
̺: x̺y ⇐⇒
broja y je deƩiva sa 5
na skupu {11, 27, 38, 46, 58}.

tranzitivna?
2.1. JUN 2009. 19
39. Dato je korensko stablo RT = (T, r). ƫegov koren je qvor r = 8.

Svaki potomak d1 qija je oznaka maƬa od oznake pretka p nalazi se u levom
podstablu od p, a svaki potomak d2 qija je oznaka vea od oznake pretka
p nalazi se u desnom podstablu od p.
Stablo T = (V, E) je zadato matricom rastojaƬa D:
1 3 5 6 8 9 13 15 16 18
1 0 1 2 2 3 5 6 4 6 5
3 1 0 1 1 2 4 5 3 5 4
5 2 1 0 2 3 5 6 4 6 5
6 2 1 2 0 1 3 4 2 4 3
D= 8 3 2 3 1 0 2 3 1 3 2
9 5 4 5 3 2 0 1 1 3 2
13 6 5 6 4 3 1 0 2 4 3
15 4 3 4 2 1 1 2 0 2 1
16 6 5 6 4 3 3 4 2 0 1
18 5 4 5 3 2 2 3 1 1 0
a) Napisati matricu susedstva A stabla T . Nacrtati korensko stablo

RT . Odrediti stepene d(v) svih qvorova.
b) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Odrediti broj qvorova n i
broj grana m. Da li vaжi veza izmeu m i n u stablu?
v) Kolika je visina dobijenog stabla RT ? Odrediti nivo svakog lista
u stablu RT . Da li je stablo RT balansirano? Da li je stablo RT
striktno binarno stablo? Da li je stablo RT potpuno binarno stablo?
Da li je stablo RT binarno stablo pretraжivaƬa?
g) Odrediti redosled obilazaka qvorova stabla RT pri KLD, LKD i
LDK obilasku.
{a, b} koje poqiƬu sa bba i ne sadrжe paran broj slova a.
b) Odrediti regularnu gramatiku G = (N, T, Π, σ ∗ ) koja odgovara opti-
malnom automatu.
2.2 Septembar 2009. 22.08.2009.

A ∩ B ∩ C ⊆ (A ∪ B ∪ C) \ A \ (B ∪ C) ∪ B \ (C ∪ A) ∪ C \ (A ∪ B) .
taqna).
42. Data je relacija ̺ :
def
(a, b) ̺ (c, d) ⇐⇒ a·d=b·c
na skupu N × N.
tranzitivna?
v) Ukoliko je to relacija ekvivalencije odrediti klasu ekvivalencije
elementa (22, 8), a ukoliko je to relacija poretka odrediti najmaƬi i
najvei, kao i minimalni i maksimalni element (ako postoje) skupa N×N.
43. a) Da li postoji regularan graf stepena 3 sa 9 qvorova?

b) Nacrtati 2 neizomorfna regularna grafa stepena 3 sa 8 qvorova.
Za SVAKI od ta 2 grafa odrediti sledee:
v) Koliko ima grana?
g) Da li je povezan?
d) Da li ima Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu konturu,
Hamiltonov put?
) Kolika je duжina najkrae konture?
e) Da li je bipartitan?
44. Nai konaqan automat koji prepoznaje reqi duжine vee od 2 nad
azbukom {a, b} koje imaju a na treoj poziciji od kraja.
malnom automatu.
2.3. OKTOBAR 2009. 21
2.3 Oktobar 2009. 13.09.2009.
45. Grupa studenata radi na projektu koji sadrжi pisaƬe programa za

mer
sort (eng. merge sort). Jovica i Marica su nezavisno jedan od drugog
napisali algoritme za procedure koje uzimaju 2 liste, List1 i List2
duжina p i q, i spajaju ih u treu listu List3. Deo Jovicinog algoritma
je:

if (i + j 6 p + q) && (i 6 p) && (j > q) || (List1(i) 6 List2(j))
List3(k) := List1(i)
i := i + 1
else
List3(k) := List2(j)
j := j + 1
end if
k := k + 1
Return List3
Odgovarajui deo Maricinog algoritma je:

if (i + j 6 p + q) && (i 6 p) && (j > q) || (i + j 6 p + q) && (i 6 p)

&& (List1(i) 6 List2(j))
List3(k) := List1(i)
i := i + 1
else
List3(k) := List2(j)
j := j + 1
end if
k := k + 1
Return List3
Da li Jovicin i Maricin algoritam rade isto?

46. Date su sledee 2 relacijske strukture (X, ̺):

def
̺1 je data sa x ̺1 y ⇐⇒ x | (x + y) na skupu X = N;
def
̺2 je data sa x ̺2 y ⇐⇒ x | (x + y) na skupu X = Z
(relacija deƩivosti | je zadata sa: a | b ⇔ (∃k ∈ Z) b = k · a).
a) Za svaku od ove 2 relacije ispitati da li je relacija ekvivalencije
i/ili relacija poretka.
b) Ukoliko je relacija ekvivalencije odrediti klase ekvivalencije, a
ukoliko je to relacija poretka odrediti najmaƬi i najvei, kao i mini-
malni i maksimalni element (ako postoje) skupa X.
47. Permutaciji p skupa N = {1, 2, . . . , n} pridruжujemo korensko stablo

T (p) na sledei naqin. Za koren r korenskog stabla T (p) uzimamo qvor
oznaqen sa n, najveim brojem u permutaciji p. Ako je a najvei element
permutacije p koji se nalazi levo od n i b najvei element p koji je desno
od n, tada e koren r imati dvoje dece, pri qemu je levo oznaqeno sa a,
a desno sa b. Ako je n posledƬi element permutacije p, tada e koren r
imati samo levo dete oznaqeno sa n − 1 (jer je to najvei broj od pre-
ostalih elemenata permutacije). Ako je n prvi element permutacije p,
tada e koren r imati samo desno dete oznaqeno sa n − 1. Ostatak stabla
T (p) pravimo rekurzivno, tako xto emo podstabla T (p′ ) i T (p′′ ), gde su
p′ i p′′ podreqi od p sa leve i desne strane od n, pridruжiti qvorovima
a i b.
a) Nacrtati korensko stablo T = T (263498175). Odrediti stepene d(v)
svih qvorova.
b) Kolika je visina stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u stablu T .
Da li je stablo T balansirano? Da li je stablo T striktno binarno
stablo? Da li je stablo T potpuno binarno stablo? Da li je stablo T
binarno stablo pretraжivaƬa?
v) Odrediti redosled obilazaka qvorova stabla T pri KLD, LKD i LDK
obilasku.
g) Uspon (eng. ascent) u permutaciji je svaka pozicija i za koju vaжi
pi < pi+1 . Odrediti broj uspona a u permutaciji 263498175. Odrediti
broj grana mℓ u T (263498175) koje povezuju qvor sa Ƭegovim levim detetom.
Pokazati da i u opxtem sluqaju vaжi a = mℓ .
{a, b} koje imaju 5k + 3, k ∈ N0 , simbola a i koje ne sadrжe req baba.
malnom automatu.
2.4. OKTOBAR II 2009. 23
2.4 Oktobar II 2009. 03.10.2009.

(A ∩ C) ∪ (B ∩ D) ∪ (A \ B) ⊆ A ∪ (D \ C) ∪ (C \ A).
taqna).
def
50. na skupu Z Data je relacija ̺: x̺y ⇐⇒ 2 | x · y.
tranzitivna?
v) Ukoliko je to relacija ekvivalencije odrediti klasu ekvivalencije
elemenata 0 i 8, a ukoliko je to relacija poretka odrediti najmaƬi i
najvei, kao i minimalni i maksimalni element (ako postoje) skupa N.
51. a) Ispitati koji od sledeih grafova su izomorfni?
G1 G2 G3 G4
G5 G6 G7
Za SVAKI od tih grafova odrediti sledee:
b) Koliko ima qvorova i grana?
v) Xta je niz stepena qvorova?
g) Da li je povezan?
d) Da li ima Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu konturu,
Hamiltonov put?
) Kolika je duжina najkrae konture?
e) Da li je bipartitan?
{a, b} kojima je broj pojavƩivaƬa simbola b deƩiv sa 4 ili koje se ne
zavrxavaju na baa.
malnom automatu.
2.5 Januar 2010. 21.01.2010.

(∃x) (∀y) α x, f (y, z) ⇒ q α x, a) ∧ q α(x, y)
54. Neka je dat skup A = {a, ab, bab, d, dac, dccab} i na Ƭemu relacije ̺1 , ̺2 ⊆
A2 su date sa
def
x ̺1 y ⇐⇒ reqi x i y su iste duжine,
def
x ̺2 y ⇐⇒ reqi x i y poqiƬu istim slovom.
a) Predstaviti obe relacije tabliqno i preko grafa.

v) Da li su date relacije refleksivne, simetriqne, antisimetriqne,
tranzitivne?
g) Ispitati da li su one relacije ekvivalencije i/ili relacije poretka.
d) Ukoliko je neka od Ƭih relacija ekvivalencije odrediti sve klase ek-
vivalencije, a ukoliko relacija poretka predstaviti je preko Haseovog
dijagrama i ispitati da li je to relacija totalnog ili parcijalnog
poretka.
55. a) Odrediti koliko ima razliqitih ureenih korenskih stabala sa

6 qvorova kod kojih su svi listovi na istom nivou. Nacrtati sva ta
stabla.
v) Odrediti dijametar i centar za jedno od tih stabala.
g) Odrediti matricu susedstva A za stablo odreeno u delu pod v).
2.6. April 2010. 25
{a, b} koje imaju taqno 3k + 1 slova a (k ∈ N0 ) i ne poqiƬu sa baa.
b) Odrediti regularnu gramatiku G = (N, Σ, P, S) koja odgovara optimal-
nom automatu.
2.6 APRIL 2010. 09.02.2010.

(∀y) (∃x) α x, f (y, z) ⇔ q α x, a) ∧ q α(x, y)
za interpretaciju D = P(A), α : = , f : ∩ , a : ∅ .
58. Neka je dat skup A = {a, abbc, bab, daabcb, dacdb, dc} i na Ƭemu relacije
̺1 , ̺2 ⊆ A2 su date sa
def
x ̺1 y ⇐⇒ reqi x i y su iste duжine,
def
x ̺2 y ⇐⇒ reqi x i y poqiƬu istim slovom.
a) Predstaviti obe relacije tabliqno i preko grafa.

b) Da li su date relacije refleksivne, simetriqne, antisimetriqne,
tranzitivne?
v) Ispitati da li su one relacije ekvivalencije i/ili relacije poretka.
g) Ukoliko je neka od Ƭih relacija ekvivalencije odrediti sve klase ek-
vivalencije, a ukoliko relacija poretka predstaviti je preko Haseovog
dijagrama i ispitati da li je to relacija totalnog ili parcijalnog
poretka.
59. Dato je korensko stablo RT = (T, e). ƫegov koren je qvor e.

Svaki potomak d1 qija je oznaka pre po abecednom redosledu u odnosu na
oznaku pretka p nalazi se u levom podstablu od p, a svaki potomak d2
qija je oznaka posle po abecednom redosledu u odnosu na oznaku pretka p
nalazi se u desnom podstablu od p.
Stablo T = (V, E) je zadato matricom rastojaƬa D:
a b c d e f g h i j k
a 0 1 2 2 3 4 7 6 7 5 6
b 1 0 1 1 2 3 6 5 6 4 5
c 2 1 0 2 3 4 7 6 7 5 6
d 2 1 2 0 1 2 5 4 5 3 4
e 3 2 3 1 0 1 4 3 4 2 3
D=
f 4 3 4 2 1 0 3 2 3 1 2
g 7 6 7 5 4 3 0 1 2 2 3
h 6 5 6 4 3 2 1 0 1 1 2
i 7 6 7 5 4 3 2 1 0 2 3
j 5 4 5 3 2 1 2 1 2 0 1
k 6 5 6 4 3 2 3 2 3 1 0
a) Napisati matricu susedstva A stabla T . Nacrtati korensko stablo

RT . Odrediti stepene d(v) svih qvorova.
b) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Odrediti broj qvorova n i
broj grana m. Da li vaжi veza izmeu m i n u stablu?
v) Kolika je visina dobijenog stabla RT ? Odrediti nivo svakog lista
u stablu RT . Da li je stablo RT balansirano? Da li je stablo RT
striktno binarno stablo? Da li je stablo RT potpuno binarno stablo?
Da li je stablo RT binarno stablo pretraжivaƬa?
g) Odrediti redosled obilazaka qvorova stabla RT pri KLD, LKD i
LDK obilasku.
{a, b} koje nakon drugog pojavƩivaƬa slova a sadrжe bar jox 3 (bilo ko-
ja) slova.
malnom automatu.
3.2. Probni prvi kolokvijum 27
3. Kolokvijumi 2008.
3.1 Probni prvi kolokvijum
61. Da li je ispravno zakƩuqivaƬe:
• Ako je Milan dobio dobru ocenu, onda nije grexio ili su bili laki
zadaci i znao je sve formule.
• Milan je dobio dobru ocenu.
• Bilo je texkih zadataka.
• Na osnovu svega prethodnog sledi da Milan nije grexio.
(A \ B) ∪ (C \ D) ⊆ (A ∪ C) \ (B ∩ D).


(∀x) (∃y) (α(x, y) ∨ q α(y, z)) ⇒ α(z, a) ⇒ (∃z) α y, f (x, z)
za interpretaciju D = Z, α : = , f : mnoжeƬe, a : 0.
def
̺: x̺y ⇐⇒ 2|x·y
na skupu {1, −1, 2, 6}.

tranzitivna?
28 3. KOLOKVIJUMI 2008.

3.2 Prvi kolokvijum 2008.

Grupa A
65. Qetvoro prijateƩa Aca, Boki, Ceca i Duda su osumƬiqeni za ubis-
tvo. Mogue je da je vixe osoba istovremeno krivo za ubistvo. Pred
istraжnim sudijom oni su izjavili sledee:
• Aca: Ako je Boki kriv, kriva je i Duda.
• Boki: Ako Aca nije kriv, onda je kriva Ceca.
• Ceca: Ja nisam kriva, ali je ili Aca kriv ili je Duda kriva.
• Duda: Ja nisam kriva.
Da li su ove qetiri izjave neprotivreqne? Ako svako govori istinu ko

je kriv?
(Ukoliko ima vixe moguih rexeƬa navesti ih sva!)

(A \ B) ∪ A \ (A \ C) ⊆ A \ (B \ C).


(∃x) (∃z) α f (x, z), y ∨ α(x, y) ⇒ q α(z, a)
za interpretaciju D = P(A), α : = , f : ∪, a : ∅.
3.2. Prvi kolokvijum 2008. 29

̺: x̺y ⇐⇒
na skupu {11, 22, 34, 36, 56}.

tranzitivna?
Grupa B
• Aca: Ako Boki nije kriv, onda je Duda kriva.
• Boki: Ceca i Duda nisu krive.
• Ceca: Ja nisam kriva, a kriv je Boki.
• Duda: Ja nisam kriva, ali je Aca kriv.
je kriv?
A \ (B \ C) = (A \ B) ∪ (A ∩ C).


(∀x) (∃z) α x, f (y, z) ∨ q α(y, a) ⇒ (∃y) α y, f (x, z)
̺ = {(1, 1), (1, 3), (1, 4), (2, 2), (2, 5), (3, 1), (3, 3), (3, 4), (4, 1), (4, 3), (4, 4), (5, 2), (5, 5)}
na skupu {1, 2, 3, 4, 5}.

tranzitivna?
Grupa G
• Aca: Ja nisam kriv, a kriv je Boki.
• Boki: Aca i Ceca nisu krivi.
• Ceca: Ja nisam kriva, ali je Duda kriva.
• Duda: Ako Boki nije kriv, onda je Ceca kriva.

je kriv?
(A ∩ B) ∪ C = A ∩ (B ∪ C) ⇔ C ⊆ A.
a) Predstaviti (A ∩ B) ∪ C i A ∩ (B ∪ C) preko Venovih dijagrama.


(∀x) (∃y) α x, f (x, y) ⇔ q q α(x, y) ∧ q α(y, a)
za interpretaciju D = P(A), α : = , f : ∪, a : ∅, gde je A neprazan skup.

̺ = {(a, a), (a, b), (a, d), (b, b), (c, a), (c, b), (c, c), (c, d), (c, e), (d, b), (d, d), (e, a), (e, b), (e, d), (e, e)}
na skupu {a, b, c, d, e}.

tranzitivna?
Grupa D
• Aca: Ja nisam kriv.
• Boki: Ako Aca nije kriv, onda je kriva Duda.
• Ceca: Ako je Boki kriv, kriv je i Aca.
• Duda: Ili je Aca kriv ili je Ceca kriva. Naravno, ja nisam kriva.

je kriv?
A ⊆ C ⇒ (A ∪ B) ∩ C = (A ∪ C) ∩ (A ∪ B).
a) Predstaviti (A ∪ B) ∩ C i (A ∪ C) ∩ (A ∪ B) preko Venovih dijagrama.


(∀x) (∃y) α x, f (y, z) ⇒ q α x, a) ∧ q α(x, y)

def
̺: x̺y ⇐⇒ x|y
na skupu {1, 2, 3, 6, 8}.
tranzitivna?
3.3 Probni drugi kolokvijum

81. Data je relacija ̺ uslovom
def
x̺y ⇐⇒ x(y 2 + 1) 6 y(x2 + 1)
na skupu S ⊆ R.
a) Dokazati da relacija ̺ ne zadovoƩava osobinu antisimetriqnosti na
celom skupu R.
b) Dokazati da relacija ̺ predstavƩa relaciju poretka na skupu S =
[1, +∞).
v) Da li je to relacija totalnog ili relacija parcijalnog poretka? Da
li je to rexetka?
g) Pokazati da je 1 najvei element skupa S = [1, +∞).
d) Odrediti (ako postoje) najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan
element skupa T = {−2, 0, 12 , 1, 23 , 3}.

1 6 5
2 3 4
a) Odrediti skup qvorova V i skup grana E.
v) Da li je graf G povezan?
g) Izraqunati matrice A2 i A3 . Koje zakƩuqke moжemo izvui iz ovih
matrica?
3.4. Drugi kolokvijum 2008. 33

tablici
simbol a d e f g m r s
frekvencija 16 10 12 1 5 7 8 3
a) Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo T (tj. binarno stablo mi-

b) Kolika je visina dobijenog stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u
stablu T . Da li je stablo T balansirano? Da li je stablo T potpuno
binarno stablo?
v) Koliki je sredƬi broj pristupa pri uspexnom traжeƬu za ovo stablo?
g) Kodirati req ,,graf“.
d) Da li je neki od sledeih kodova ispravan (tj. predstavƩa neku od
10, 001, 01000, 110111, 01110010, 01111001001?
84. Na sledeim slikama su predstavƩena 2 konaqna automata A1 i A2 .
a,b
b b a,b
4
A1 : a a a,b A2 : 0 1 2
b a a
0 1 2 3
b a b
a) Ispitati koje od narednih reqi
ε, a, b, abba, baba, aaab, abb, baaab, aabaabb, bbabbb
prepoznaje automat A1 , a koje automat A2 .

v) Odrediti regularnu gramatiku G1 = (N1 , T1 , Π1 , σ1∗ ) koja odgovara
konaqnom automatu A1 , kao i regularnu gramatiku G2 = (N2 , T2 , Π2 , σ2∗ )
koja odgovara konaqnom automatu A2 .
g) Odrediti automat koji prepoznaje sve neprazne reqi koje ne prepoznaje
automat A1 .
d) Odrediti automat koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaje automat A1
ili automat A2 . Da li je takav automat optimalan?
3.4 Drugi kolokvijum 2008.

Grupa A
85. Neka je ρ binarna relacija definisana podskupu S ⊆ R+ tako da za
sve x, y ∈ S vaжi
def x + 5y
x ̺ y ⇐⇒ 6 2.
3y
a) Dokazati da relacija ̺ predstavƩa relaciju poretka na skupu S.
b) Da li je to relacija totalnog ili relacija parcijalnog poretka? Da
li je to rexetka?
v) Odrediti (ako postoje)
√ najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan
element skupa T = {1, 3, 5}.
1 2 3
4 5 6

g) Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 1 do qvora 5? Koliko ima puteva
duжine 3 od qvora 1 do qvora 3? Odrediti elemente matrica A2 i A3
potrebne za proveru ovog rezultata.

tablici
simbol a e p r s t
frekvencija 10 9 4 6 2 1

binarno stablo?
v) Kodirati req ,,prase“.
011, 100, 000101, 1011001, 010010010011?
b b a b
0 1 2 0 1 2
A1 : A2 :
a a
a
a,b b a,b
4 4
a,b a,b

b) Ispitati koje sve reqi prepoznaje automat A1 , a koje automat A2 .
g) Odrediti automat koji prepoznaje sve reqi koje ne prepoznaje automat
A1 .
Grupa B
89. Neka je ρ binarna relacija definisana na nekom podskupu S skupa R∗
tako da za sve x, y ∈ S vaжi
def x + 2y
x̺y ⇐⇒ ∈ T,
3y
gde je T skup neparnih prirodnih brojeva.
a) Dokazati da je relacija ̺ relacija poretka na skupu R∗ . Da li je to
relacija parcijalnog ili totalnog poretka?
b) Da li je relacija ̺ relacija ekvivalencije na skupu R∗ ?
v) Ako postoje odrediti najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan ele-
ment skupa S, kao i supremum i infimum podskupa S1 = {7, 13, 49, 91}.
1 2 3
b) Napisati matricu susedstva A,
matricu incidencije qvorova i grana S 4 5 6
i matricu rastojaƬa D.
v) Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 5 do qvora 3? Koliko ima
puteva duжine 3 od qvora 3 do qvora 3? Odrediti elemente matrica A2
i A3 potrebne za proveru ovog rezultata.

tablici
simbol a d e n r s

binarno stablo?
v) Kodirati req ,,danas“.
011, 1000, 01101000, 010000101, 0100011011010?
a a b
0 1 2 3
a a a,b
b a
b
A1 : b b A2 : a,b
0 1 2 4 a,b

A2 .
d) Odrediti automat koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaju i automat
A1 i automat A2 . Da li je takav automat optimalan?
Grupa G
93. Neka je relacija ̺ data na sledei naqin:
def
(∀x, y ∈ R) x ̺ y ⇐⇒ x2 y − x = y 2 x − y.
a) Ispitati da li je ̺ relacija ekvivalencije na skupu R.
1
Ako jeste, odrediti klase ekvivalencije elemenata 0, 1, −3, 2 i 2.
b) Ispitati da li je ̺ relacija poretka (kao i totalnog ili parcijalnog
poretka) na skupu R.
Ako jeste odrediti najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan element
skupa (R, ̺).

1 2 3 4 5 6
 
1 0 1 1 1 3 2
2 
 1 0 1 2 4 3 

3  1 1 0 2 4 3 
D=  
4 
 1 2 2 0 2 1 

5  3 4 4 2 0 1 
6 2 3 3 1 1 0
a) Napisati matricu susedstva A,
kao i matricu incidencije qvorova i grana R.
b) Nacrtati dati graf.
v) Odrediti skup qvorova V i skup grana E.
g) Da li je graf G povezan?
d) Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 4 do qvora 2? Koliko ima
puteva duжine 3 od qvora 4 do qvora 6? Odrediti elemente matrica A2
i A3 potrebne za proveru ovog rezultata.

tablici
simbol a e k m o t
binarno stablo?
v) Kodirati req ,,kometa“.
011, 100, 000101, 00110100, 00011001?

b a b b a,b
b
A1 : a A2 :
0 1 2 0 1 2
a a
a
b

automat A1 .
Grupa D
x, y ∈ N vaжi
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · x.
ka) na skupu N.
v) Odrediti (ako postoje) najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan
element skupa N.
g) Ispitati da li relacija ̺ predstavƩa jedno relaciju ekvivalencije
na skupu N.
98. Dat je neorijentisan graf G = (V, E) sa

n o
V = {1, 2, 3, 4, 5, 6} i E = {1, 4}, {1, 5}, {2, 4}, {2, 5}, {3, 6}, {4, 5} .
a) Nacrtati graf G i odrediti stepene d(v) svih qvorova.

g) Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 1 do qvora 2? Koliko ima puteva
duжine 3 od qvora 1 do qvora 3? Odrediti elemente matrica A2 i A3

potrebne za proveru ovog rezultata.

tablici
simbol a k m o s t

binarno stablo?
v) Kodirati req ,,koska“.
011, 100, 000101, 101101001, 010000101?

a a a a,b a b a,b
A1 : b b b A2 : b a
0 1 2 3 0 1 2

automat A1 .
4. Kolokvijumi 2009.
4.1 Prvi kolokvijum 2009.

Grupa A
101. Pred studentske lige u fudbalu i koxarci razgovaraju qetvorica
studenta FON-a.
Acko kaжe: ,,Ako pobedimo u fudbalu, pobediemo ili u koxarci ili u
rukometu.“
Bocko kaжe: ,,Ako ne pobedimo u koxarci, pobediemo i u fudbalu i u
rukometu.“
Cicko kaжe: ,,Pobediemo u bar jednom od ova 3 sporta.“
Dacko kaжe: ,,Ako Bocko nije u pravu onda je bar jedan od Acka i Cicka
u pravu.“
Da li su Ƭihove izjave neprotivreqne? Da li je Dacko u pravu? Ukoliko
svi studenti govore istinu za koji sport moжemo sa sigurnoxu rei da
e FON pobediti u Ƭemu?
A ⊆ B ∧ A ⊆ C ⇔ A ⊆ C \ (C \ B).


(∀z) α a, f (z, x) ∧ α b, g(y, z) ⇒ β(x, y),
gde su a, b simboli konstanti, α, β binarni relacijski znaci, f, g binarni

funkcijski (operacijski) znaci, pri interpretaciji D = P(A), a : ∅, b : A,
α : =, β : ⊆, f : ∩, g : ∪, u zavisnosti od valuacije slobodnih promenƩivih.

̺: x̺y ⇐⇒
na skupu {11, 22, 38, 45, 56}.

tranzitivna?
Grupa B
105. Pred studentske lige u fudbalu, koxarci i rukometu razgovaraju
qetvorica studenta FON-a.
Acko kaжe: ,,Pobediemo u bar jednom od ova 3 sporta.“
Bocko kaжe: ,,Ako pobedimo u fudbalu, neemo pobediti i u rukometu.“
Cicko kaжe: ,,Ako ne pobedimo u koxarci, pobediemo i u fudbalu i u
rukometu.“
Dacko kaжe: ,,Ako Cicko nije u pravu onda je bar jedan od Acka i Bocka
u pravu.“
A ⊆ B ∧ B * C ⇒ A ⊆ C \ (A \ C).


(∀x) α(z, x) ∧ α(y, x) ⇒ β f (y, z), g(y, z) ,
gde su α, β binarni relacijski znaci, f, g binarni funkcijski (opera-

cijski) znaci, pri interpretaciji D = N, α : |, β : =, f : mnoжeƬe,
g(y, z) = y + z − 1, u zavisnosti od valuacije slobodnih promenƩivih.

̺ = {(1, 1), (1, 3), (1, 5), (2, 1), (2, 2), (2, 3), (2, 4), (2, 5), (3, 3), (3, 5), (4, 1), (4, 3), (4, 4), (4, 5), (5, 5)}
na skupu {1, 2, 3, 4, 5}.
tranzitivna?
Grupa G
Acko kaжe: ,,Pobediemo u bar jednom od ova 3 sporta.“
Bocko kaжe: ,,Ako pobedimo u rukometu, pobediemo ili u fudbalu ili
u koxarci.“
Cicko kaжe: ,,Ako ne pobedimo u koxarci, pobediemo i u fudbalu i u
rukometu.“
Dacko kaжe: ,,Ako Cicko nije u pravu onda je bar jedan od Acka i Bocka
u pravu.“

(A △ B) ∩ D \ (C \ D) ⊆ (B \ C) ∪ D,
gde A △ B predstavƩa simetriqnu razliku skupova A i B.

(∀z) α a, f (z, x) ⇒ β(x, y),
gde je a simbol konstante, α, β binarni relacijski znaci, f binaran
funkcijski (operacijski) znak, pri interpretaciji D = R, a : 0, α : =,
β : 6, f je mnoжeƬe realnih brojeva, u zavisnosti od valuacije slobod-
nih promenƩivih.
̺ = {(a, a), (a, c), (b, b), (b, e), (c, a), (c, c), (d, d), (e, b), (e, e)}
na skupu {a, b, c, d, e}.

tranzitivna?
Grupa D
Acko kaжe: ,,Ako ne pobedimo u koxarci, pobediemo i u fudbalu i u
rukometu.“
Bocko kaжe: ,,Pobediemo u bar jednom od ova 3 sporta.“
Cicko kaжe: ,,Ako pobedimo u rukometu, neemo pobediti i u fudbalu.“
Dacko kaжe: ,,Ako Bocko nije u pravu onda je bar jedan od Acka i Cicka
u pravu.“

(A △ B) ∩ C ∪ D = (B ∩ C ∪ D) \ A,
gde A △ B predstavƩa simetriqnu razliku skupova A i B.


(∃ z) α f (x, z), f (y, z) ⇒ q α(x, y),
gde je f binarni funkcijski (operacijski) znak, α binarni relacijski

znak, pri interpretaciji D = P(A) α : =, f : ∩, u zavisnosti od valuacije
slobodnih promenƩivih.

def
̺: x̺y ⇐⇒ x|y
na skupu {2, 5, 4, 10, 20}.

tranzitivna?
4.2 Drugi kolokvijum 2009.

Grupa A
117. Neka je ρ binarna relacija definisana podskupu S ⊆ R tako da za
sve x, y ∈ S vaжi
def x + 5y
x ̺ y ⇐⇒ > 3.
2y
a) Dokazati da relacija ̺ predstavƩa relaciju poretka na skupu R+ . Da
li je ̺ relacija totalnog ili relacija parcijalnog poretka na skupu R+ ?
Da li je (R+ , ̺) rexetka?
b) Odrediti (ako postoje) najmaƬi, najvei, minimalan√ i maksimalan
element, kao i infimum i supremum skupa T = {1, π, 3, 28 5 , 5}.
v) Da li je ̺ relacija poretka na skupu S = {−5, 0, 4, 13}?
118. Na sledeoj slici je predstavƩen orijentisan graf G = (V, E).
4
1
2 3
b) Odrediti ulazni stepen d− (v) i izlazni stepen d+ (v) svakog qvora.
v) Napisati matricu susedstva A, matricu incidencije qvorova i grana
S i matricu rastojaƬa D.
g) Da li dati graf ima Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu

d) Odrediti matricu A3 . Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 5 do
qvora 4, a koliko puteva duжine 3 od qvora 3 do qvora 5? Navesti sve
te puteve.

tablici
simbol a e p r s
a) Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo T (unutraxƬe qvorove pre-
ma redosledu dobijaƬa oznaqavati sa T1 , T2 , T3 , T4 , T5 ), kao i odgovarajui
Hafmanov kôd.
binarno stablo?
obilasku.
g) Kodirati req ,,prasee“.
011, 100, 000100, 1011001, 010010010011?

a b a.b
a b a
0 1 2 3
A1 : A2 : b a b
0 1 2 3
a b
b
a,b
4 a,b a

A2 .
Grupa B
121. Neka je ̺ binarna relacija definisana na nekom podskupu S skupa
R tako da je
def
x̺y ⇐⇒ x2 − xy > 0.
a) Dokazati da je relacija ̺ relacija poretka na skupu N.
Da li je to relacija parcijalnog ili totalnog poretka?
b) Da li je relacija ̺ relacija poretka na skupu Z?
ment (u odnosu na ̺) skupa N.
g) Ako postoje odrediti najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan ele-
ment (u odnosu na ̺) skupa S = {2, 4, 6, 8, 10}, kao i supremum i infimum
skupa S.
122. Na sledeoj slici je predstavƩen neorijentisan graf G = (V, E).
2 6
3 5
a) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Da li dati graf povezan?

R i matricu rastojaƬa D. Odrediti stepene d(v) svih qvorova.
te puteve.

tablici
simbol a d e n r s

Hafmanov kôd.
binarno stablo?

obilasku.
g) Kodirati req ,,nasred“.
011, 10001, 01101000, 010000101, 0100011011010?
b b b a b
0 1 2
a
a
A1 : 0 1 2 A2 : a
b
a a,b
4
a,b

automat A2 .
Grupa G
def
(∀x, y ∈ R) x ̺ y ⇐⇒ 5x2 − 6xy + y 2 = 0.

v) Da li je ̺ relacija ekvivalencije na skupu S = {−5, 0, 1, 4, 8}?
Ako jeste, odrediti klase ekvivalencije elemenata.
g) Da li je ̺ relacija poretka na skupu S = {−5, 0, 1, 4, 8}?
skupa (S, ̺).
126. Neorijentisani graf G = (V, E) je zadat svojom matricom susedstva

A:
1 2 3 4 5
 
1 0 1 0 0 1
 1 0 0 1 1 
2  
A= 3   0 0 0 0 0 

4  0 1 0 0 1 
5 1 1 0 1 0
a) Napisati matricu rastojaƬa D, kao i matricu incidencije qvorova i
grana R.
b) Nacrtati dati graf i odrediti stepene d(v) svih qvorova.
v) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Da li je graf G povezan?
g) Da li dati graf ima Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu
d) Odrediti matricu A3 . Koliko ima puteva duжine 3 od qvora 5 do
te puteve.

tablici
simbol a e k m o r

Hafmanov kôd.
binarno stablo?
obilasku.
g) Kodirati req ,,kamera“.
011, 1001, 0001011, 00110100, 01110010?

a a a,b b a
0 1 2
A1 : A2 : b
0 1 2 a
b b a,b
4
a,b

automat A1 .
Grupa D
def
(∀x, y ∈ R) x ̺ y ⇐⇒ x2 y − xy 2 = x − y.

Ako jeste, odrediti klase ekvivalencije elemenata 0, 1, −3, 2 i 21 .
skupa (S, ̺), kao i supremum i infimum skupa S = {0, 1, −3, 2, 21 }.
130. Dat je orijentisan graf G = (V, E) sa

n o
V = {1, 2, 3, 4, 5, 6} i E = (1, 2), (1, 3), (2, 6), (3, 5), (4, 1), (5, 2), (6, 4) .
a) Nacrtati graf G i odrediti ulazni stepen d− (v) i izlazni stepen d+ (v)

svakog qvora.

te puteve.

tablici
simbol a d e n p r
Hafmanov kôd.
binarno stablo?
obilasku.
g) Kodirati req ,,napred“.
011, 100, 000101, 101101001, 010000101?

b a a a a a,b
a
b b
A1 : 0 1 2 3 A2 : 0 1 2
a b
b
b

automat A1 .
d) Odrediti automat koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaje ili au-
tomat A1 ili automat A2 . Da li je takav automat optimalan?
5.1. Iskazni raqun 51
5. Domai zadaci 2008.
5.1 Iskazni raqun

133. Pera, Raka i Sava su drugari koji qesto izlaze zajedno na pie u
kafanu. Poznato je da svako od Ƭih pije uvek isto pie i to ili vino
ili pivo (samo jedno od toga). U vezi toga ko od Ƭih xta pije, poznati
su sledei iskazi:
1◦ Ako Pera pije pivo, onda Raka pije isto pie kao i Sava.
2◦ Ako Raka naruquje pivo, onda Sava pije drugaqije pie od Perinog.
3◦ Ako Sava naruquje vino, onda Pera pije isto pie kao i Sava.
Za koga od Ƭih sa sigurnoxu moжete da tvrdite xta pije?
134. Perica жivi u kui u Ulici Vrtirepa. Kada je Verica trebalo

da doe kod Ƭega pitala ga je za broj Ƭegove kue. Perica je odgovorio
sledee:
• ,,Ako je moj broj kue deƩiv sa 3, onda je to broj izmeu 50 i 59.“
• ,,Ako moj broj kue nije deƩiv sa 4, onda je to broj izmeu 60 i 69.“
• ,,Ako je moj broj kue nije deƩiv sa 6, onda je to broj izmeu 70 i
79.“
Da li je Verica uspela da odredi broj Pericine kue? Ako nije pomozite
joj!
135. Pet studenata, Aca, Beba, Caca, Doki i Ema su odgovarali na test
koji se sastoji od 5 pitaƬa sa vixestrukim odgovorima. Prva dva pitaƬa
su imala odgovore a, b i c, dok je na ostala odgovor taqno–netaqno (⊤–⊥).
Oni su odgovorili na pitaƬa na sledei naqin:
I II III IV V
Aca a a ⊤ ⊤ ⊤
Beba b b ⊤ ⊥ ⊤
Caca a b ⊤ ⊤ ⊥
Doki b c ⊤ ⊤ ⊥
Ema c a ⊥ ⊤ ⊤
Poznato je da na prva dva pitaƬa taqan odgovor nije pod a.1

1 Ovaj uslov je vixak, ali olakxava rexavaƬe zadatka!
52 5. DOMAI ZADACI 2008.
Poznato je da ne postoje dva studenta koji imaju jednak broj taqnih odgov-
ora.
Odrediti koji su taqni odgovori. Ko je od studenata najboƩe uradio
test?
136. Aca, Bane i Cepi pripadaju porodicama Laжetia i IstinoƩubia

(svako pripada samo jednoj od te dve porodice). Kao xto im i prezime-
na govore svaki Laжeti uvek laжe, a svaki IstinoƩubi uvek govori
istinu. Aca rekao sledee:
,,Ili ja ili Bane pripadamo razliqitoj porodici od ostale dvojice.“
Da li ovaj iskaz moжe da bude taqan? (Ako je odgovor potvrdan u kom je

to sluqaju?)
Qije prezime sa sigurnoxu moжemo da utvrdimo?
137. Ana, Beba, Coka, Daca i Ema su drugarice. Prethodnu subotu su

izdvojile za meusobna traqareƬa, ali kako je Ema imala slomƩenu nogu
rexile su da je sve posete, ali u razliqita vremena da bi slobodno mogle
da razgovaraju (tj. jedna po jedna).
Za vreme svake od ovih poseta poznato je sledee:
Ana je posetila Emu u 8 sati,

Beba je posetila Emu u 9 sati,
Coka je posetila Emu u 10 sati,
Daca je posetila Emu u 11 sati,
ali nije poznato da li je to bilo ujutro ili uveqe.

Bar jedna жena je posetila Emu izmeu Ane i Bebe.
Ana nije posetila Emu i pre Coke i pre Dace.
Coka nije posetila Emu izmeu Bebe i Dace.
Odrediti kojim redosledom su poseivali Emu.
A ⊆ B ∧ A ⊆ C ⇔ A ⊆ C \ (C \ B).

A ⊆ B ∨ A ⊆ C ⇒ A ⊆ C \ (B \ C).


(A \ D) ∪ (C \ D) ∩ B = (A ∩ B) ∪ (B ∩ C) \ D.


(A ∩ B) \ (C \ D) ∪ D ⊆ (A ∪ D) \ (B ∩ C).

142. Poznato je da su svi Plinkovi Plankovi i da su neki od Plonkova

Plinkovi. Predstaviti ovu situaciju preko Venovih dijagrama.
Dati su sledei iskazi:
a = ,,Neki Plankovi su Plonkovi.“
b = ,,Neki Plinkovi nisu Plonkovi.“

c = ,,Nijedan Plonk nije Plank.“
Koji iskazi moraju biti taqni, a koji ne?
(Mogue je da za neki od ovih iskaza ne moжemo da ustanovimo da li je
taqan ili ne!)
5.2 Predikatski raqun


(∀z) α x, f (y, z) ∨ q α(x, z) ⇒ α(y, z)) ∧ α(z, a) ∧ α(x, y) .
za interpretaciju D = P(A), α : ⊆ , f : ∪, a : A.

(∀x) (∃z) α f (x, y), z ⇔ (∃y) α x, f (y, z) ∨ q α(z, a)

(∃y) (∀x) (∀z) α f (x, z), y ⇔ α(z, a) ⇒ α(x, y) ∨ q α(y, z)
za interpretaciju D = R, α : = , f : mnoжeƬe, a : 0.

(∃x) (∀y) (∀z) α y, f (x, z) ∨ α(y, z) ⇒ α(x, y) ⇒ α(x, z)
za interpretaciju D = P(A), α : = , f : ∩.

(∀x) (∃y) (∃z) α x, f (y, z) ∧ α(x, z) ⇒ α(x, y) ⇒ α(x, a)
za interpretaciju D = R, α : = , f : sabiraƬe, a : 8.

 

(∀y) (∃z) α z, f (x, y) ∧ α(y, z) ⇒ α(y, a) ⇒ α(x, z) ∨ α(x, y) 
za interpretaciju D = P(A), α : = , f : ∪, a : A.

(∀x) (∃z) α x, f (y, z) ⇒ q α(x, y) ∨ α(x, z)
za interpretaciju D = Z, α : = , f : sabiraƬe.
5.3. Relacijske strukture 55

(∀x) q α x, a) ∧ q α(x, z) ⇔ (∃z) α x, f (y, z)

(∃y) (∀z) α x, f (y, z) ⇔ q α(y, a) ⇒ α(x, y) .
za interpretaciju D = P(A), α : = , f : ∩, a : ∅.

(∃x) (∃y) (∀z) α f (x, z), y ∨ α(x, y) ⇒ α(z, a) ∧ α(y, z)
za interpretaciju D = Z, α : = , f : sabiraƬe, a : 0.
5.3 Relacijske strukture

def x + 5y
x̺y ⇐⇒ 6 2.
3y
1 √
na skupu S = 2 , 1, 3, π, 5 .
tranzitivna?

def razlika zbira cifara broja x2 i zbira cifara
̺: x̺y ⇐⇒
broja y 2 je deƩiva sa 3
na skupu {13, 25, 36, 38, 57}.

tranzitivna?

def
̺: x̺y ⇐⇒ x⊥y
(tj. prave x i y su u relaciji ako i samo ako su ortogonalne) na skupu

pravih P = {p1 , p2 , p3 , p4 , p5 } u ravni xOy. Te prave su zadate sa
p1 : y = x + 3, p2 : y = 3, p3 : y = 2 − x, p4 : 2x + 2y − 3 = 0, p5 : y-osa.

tranzitivna?

def
(∀x, y ∈ R) x ̺ y ⇐⇒ yx2 + y = xy 2 + x.

1
Ako jeste, odrediti klase ekvivalencije elemenata 0, 1, π, 7 i 7.
skupa (R, ̺).
157. Binarna relacija ̺ definisana je na sledei naqin:

def
(∀x, y ∈ R) x ̺ y ⇐⇒ x2 − 3xy + 2y 2 = 0.

Ako jeste, nai klase ekvivalencije elemenata 0, 1, 2 i 6.
skupa (R, ̺).
158. Neka je T skup svih trouglova u ravni i a ̺ b akko a i b imaju jednake

uglove.
a) Ispitati da li je ̺ relacija ekvivalencije na skupu T .
Ako jeste, nai klasu ekvivalencije trougla sa stranicama
√ 1, 1 i 1, kao
i klasu ekvivalencije trougla sa stranicama 1, 1 i 2.
poretka) na skupu T .
Ako jeste odrediti (ako postoje) najmaƬi, najvei, minimalan i maksi-
malan element skupa (T, ̺).
159. Na skupu S ⊆ R data je relacija ̺ uslovom

def
x̺y ⇐⇒ x(4y 2 + 1) 6 y(4x2 + 1).
a) Ispitati da li relacija ̺ predstavƩa jedno ureeƬe (relaciju

poretka) na svakom od skupova S1 = R; S2 = R+ ; S3 = [1, +∞);
S4 = (−∞, − 12 ] ∪ [ 21 , +∞).
b) Za svaki od ta 4 skupa (S1 , S2 , S3 , S4 ) ako jeste relacija poretka ispi-
tati da li je to relacija totalnog ili relacija parcijalnog poretka. Da
li je to rexetka?
v) Za svaki od ta 4 skupa (S1 , S2 , S3 , S4 ) ako jeste relacija poretka od-
rediti (ako postoje) najmaƬi, najvei, minimalan i maksimalan element
skupa.

x, y ∈ N vaжi
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · x.
a) Ispitati da li relacija ̺ predstavƩa jedno ureeƬe (relaciju poret-
ka) na skupu N.
b) Ako jeste relacija poretka ispitati da li je to relacija totalnog ili
relacija parcijalnog poretka. Da li je to rexetka?
v) Ako jeste relacija poretka odrediti (ako postoje) najmaƬi, najvei,
minimalan i maksimalan element skupa N.
161. Neka je ρ binarna relacija definisana na nekom podskupu S skupa

R∗ tako da za sve x, y ∈ S vaжi
def x + 2y
x̺y ⇐⇒ ∈ T,
3y
gde je T skup neparnih prirodnih brojeva.

a) Ispitati da li je relacija ̺ relacija poretka na skupu R∗ . Da li je
to relacija parcijalnog ili totalnog poretka?
b) Ispitati da li je u sluqaju kada je S = {1, 7, 13, 49, 91, 169} relacij-
ska struktura (S, ρ) relacija poretka (kao i parcijalnog ili totalnog
poretka) i da li je rexetka. Ako postoje odrediti najmaƬi, najvei,
minimalan i maksimalan element skupa S, kao i supremum i infimum
podskupa S1 = {7, 13, 49, 91}.
162. Neka je ̺ binarna relacija definisana na nekom podskupu S skupa

R tako da za sve x, y ∈ S vaжi
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + 2y = 3k · x.
a) Ispitati da li je relacija ̺ relacija poretka na skupu N. Da li je

to relacija parcijalnog ili totalnog poretka?
b) Ispitati da li je u sluqaju kada je S = {1, 4, 7, 10, 16, 28} relacij-
ska struktura (S, ρ) relacija poretka (kao i parcijalnog ili totalnog
poretka) i da li je rexetka. Ako postoje odrediti najmaƬi, najvei,
minimalan i maksimalan element skupa S, kao i supremum i infimum
podskupa S1 = {4, 7, 16}.
5.4 Teorija grafova

163. Dat je neorijentisan graf G = (V, E) sa
n o
V = {u, w, x, y, z} i E = {u, w}, {u, z}, {w, x}, {w, z}, {x, z}, {x, y} .
a) Nacrtati graf G i odrediti koliko ima qvorova n, koliko ima grana

m, kao i stepene d(v) svih qvorova.
matrica?
5.4. Teorija grafova 59
164. Dat je neorijentisan graf G = (V, E) svojom matricom susedstva:

0 1 0 0 0 0

1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 0 1
A= 0

0 1 0 1 1
0 0 0 1 0 0

0 0 1 1 0 0

m, kao i stepene d(v) svih qvorova.
b) Napisati matricu incidencije qvorova i grana R i matricu rastojaƬa
D. Odrediti skup qvorova V i skup grana grafa E.
matrica?
165. Dat je orijentisan graf G = (V, E) svojom matricom incidencije

qvorova i grana:

1 −1 0 0 0 0 −1 0

−1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 −1 0 0
S=
0 0 0 −1 0 1 0 0

0
0 0 0 −1 0 0 −1
0 0 −1 0 0 0 1 1
a) Napisati matricu susedstva A i matricu rastojaƬa D. Odrediti skup

qvorova V i skup grana grafa E.
b) Nacrtati graf G i odrediti broj qvorova u grafu n, broj grana m,
kao i ulazne stepene svih qvorova d− (v) i izlazne stepene svih qvorova
d+ (v).
v) Da li se iz qvora a (koji odgovara prvoj vrsti u matrici S) moжe
doi granama iz V u qvor d (koji odgovara qetvrtoj vrsti u matrici S)?
matrica?
166. a) Odrediti sve samokomplementarne grafove sa 4 i 5 qvorova (i

nacrtati ih).
b) Za samokomplementaran graf G sa 4 qvora napisati matricu susedstva
A, incidencije R i matricu rastojaƬa D.
v) Izraqunati matrice A2 i A3 . Koje zakƩuqke moжemo izvui iz ovih
matrica?
167. a) Odrediti koliko ima neizomorfnih stabala sa 6 i 7 qvorova.

b) Nai dva neizomorfna stabla sa istim nizom stepena qvorova.
v) Odrediti centar za svako stablo odreeno u delu pod b).
168. Dat je izraz a + (b + c) : (d − b ∗ c) − a ∗ b ∗ c + d u infiksnoj notaciji.

a) Odrediti binarno stablo koje odgovara ovom izrazu. Kolika je visina
ovog stabla? Odrediti nivo svakog lista u tom stablu. Da li je ovo
stablo balansirano? Da li je ovo stablo potpuno binarno stablo?
169. Jedan program izgrauje binarno ureeno stablo od reqi koje uqi-
tava sekvencijalno. Svaki qvor stabla sadrжi jednu req i pokazivaqe na
levo i desno podstablo. Prva req koju program uqita predstavƩa koren
stabla. Program uqitava redom reqi
1◦ a, b, c, au; 2◦ b, a, c, au; 3◦ b, c, a, au; 4◦ a, au, b, c.
a) Nacrtati rezultantno stablo u svakom od gorƬa 4 sluqaja.

b) Izraqunati sredƬi broj pristupa qvorovima stabla prilikom traжe-
Ƭa neke reqi koja se nalazi u tom stablu (uspexno traжeƬe).
v) Izraqunati sredƬi broj pristupa qvorovima stabla prineuspexnom
traжeƬu reqi x ako je sa jednakom verovatnoom zastupƩena svaka od
sledeih mogunosti: x < a, a < x < au, au < x < b, b < x < c i x > c.
(Smatra se da je qitaƬe jednog qvora – jedan pristup.)
170. Nacrtati izgled binarnog ureenog stabla ako elementi dolaze

sledeim redom:
20, 28, 24, 10, 26, 18, 4, 40, 2, 3, 6, 30, 27, 38, 25, 5, 8, 7, 9.
Zatim obrisati redom qvorove 4,24,40,5,7.

Kolika je visina dobijenog stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u
binarno stablo?

tablici
simbol a b v g e i j k l o p
frekvencija 30 3 12 1 17 19 15 4 5 9 8
Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo T (tj. binarno stablo mini-

malne sredƬe duжine puta kod koga su dati simboli listovi), kao i odgo-
varajui Hafmanov kôd.
5.5. Konaqni automati i formalne gramatike 61
a) Kolika je visina dobijenog stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u

binarno stablo?
b) Koliki je sredƬi broj pristupa pri uspexnom traжeƬu za ovo stablo?
v) Koliki je sredƬi broj pristupa pri neuspexnom traжeƬu simbola x za
ovo stablo? (Pretpostaviti da je sa jednakom verovatnoom zastupƩena
svaka od mogunosti: g < x < e, e < x < i, l < x < o i x > p.)
d) Kodirati req ,,koliba“.
e) Da li je neki od sledeih kodova ispravan (tj. predstavƩa neku od
101, 11101, 101001, 011101, 0101, 1001, 11111, 000.
172. Morzeov kôd je dat sledeom tablicom:
simbol A B C D E F G H I
Morzeov kôd • • •• • • • • • • • • • • • •• ••
simbol J K L M N O P Q R
Morzeov kôd • • • • • • • • • • •
simbol S T U V W X Y Z
Morzeov kôd • • • • • • • • • • • • • •
a) Da li je ovaj kôd prefiksni kôd?

b) Odrediti binarno stablo T koje odgovara ovom kodu (simbolu • odgo-
vara grana ka levom sinu, a simbolu odgovara grana ka desnom sinu).
v) Kolika je visina dobijenog stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u
binarno stablo?
d) Kodirati reqi ,,DISKRET N A“, ,,M AT EM AT IKA“, ,,F ON“, ,,SOS“.
e) Dekodirati sledei niz simbola:
• , , • • •, , • , • • • , • •, • , •• , ,
• , •, • • •, • , •
5.5 Konaqni automati i formalne

gramatike
173. Odrediti jezik L(G) generisan gramatikom G = (N, T, Π, σ ∗ ), gde je
N = {σ ∗ , A}, T = {a, b, c} i Π = {σ ∗ → aAbb, A → aAbb, A → Ac, A → ε}
(ε je prazna req).
174. Odrediti gramatiku G = (N, Σ, P, S) koja generixe jezik

L(G) = {an bam ban+m | n, m ∈ N}.
koje sadrжe najmaƬe tri slova a i izmeu svaka dva slova b (ako postoje)
se nalazi najmaƬe jedno slovo a.
koje sadrжe najvixe dva slova a ili ne sadrжe taqno jedno slovo b.
koje sadrжe bar dva slova b i iza slova b nikada ne dolazi slovo a.
koje ne sadrжe aba i poqiƬu na aa.
179. a) Koje reqi prepoznaje automat sa slike?
b a
a
a b
0 1 2 3
b
a
b) Odrediti regularnu gramatiku koja odgovara datom automatu.

b b
0 1 2 b
a a a
b b
3 4 5
a a a,b

v) Da li je ovaj automat optimalan? Ako nije optimizovati ga.
g) SpajaƬem koja dva jednostavnija automata je nastao ovaj automat?

b b b a,b a a a,b
A1 : 0 1 2 3 A2 : 0 1 2
a a a b b
abba, baba, aaab, abb, baaab, aabaabb, bbabbb

v) Odrediti regularnu gramatiku G1 = (N1 , Σ1 , P1 , S1 ) koja odgovara
konaqnom automatu A1 , kao i regularnu gramatiku G2 = (N2 , Σ2 , P2 , S2 )
g) Odrediti automat A3 koji prepoznaje sve neprazne reqi koje ne pre-
poznaje automat A1 .
d) Odrediti automat A4 koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaje automat
A1 ili automat A2 . Da li je takav automat optimalan?

a,b
4
b a b b a
a
b
a
A1 : 0 1 2 3 A2 : 0 1 2
a b b
a
a b
abba, baba, aaab, abb, baaab, aabaabb, bbabbba

v) Odrediti regularnu gramatiku G1 = (N1 , Σ1 , P1 , S1 ) koja odgovara
konaqnom automatu A1 , kao i regularnu gramatiku G2 = (N2 , Σ2 , P2 , S2 )
d) Odrediti automat A4 koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaju i au-
tomat A1 i automat A3 . Da li je takav automat optimalan?
6. Domai zadaci 2009.

6.1 Iskazni raqun
183. Ispitati
a) pomou tablice; b) svoeƬem na apsurd; v) diskusijom po slovu
da li je sledea formula tautologija

p ⇒ (q ∨ r) ⇒ (s ∧ q p) ⇒ p ⇒ (q ⇔ r) .
184. U redu pred blagajnom bioskopa stoje Dragan, Pavle, Katarina,

Olga i Marija. ƫihov drugar Lazar ih je video u redu i o Ƭihovom
rasporedu je rekao sledee:
• ,,Dragan e kupiti kartu pre Pavla, ali posle Marije.“
• ,,Katarina i Marija nisu jedna pored druge.“
• ,,Olga nije ni pored Marije, ni pored Dragana ni pored Katarine.“
Da li su ove izjave neprotivreqne? Da li moжete ustanoviti redosled

kojim e oni kupiti karte za bioskop?
185. Pred studentske lige u fudbalu i koxarci razgovaraju tri studenta

FON-a.
Aca kaжe: ,,Ako pobedimo u fudbalu, pobediemo i u koxarci.“
Boжa kaжe: ,,Ako ne pobedimo u koxarci, pobediemo u fudbalu.“
Cane kaжe: ,,Bar jedan od Ace i Boжe ne laжe.“
Da li su Ƭihove izjave neprotivreqne? Da li Cane govori istinu?
186. Aki, Baki i Caki su drugovi koji qesto izlaze zajedno na pie.
Poznato je da svako od Ƭih pije uvek isto pie i to ili koka-kolu ili
fantu (samo jedno od toga). U vezi toga ko od Ƭih xta pije, poznati su
sledei iskazi:
1◦ Ako Aki pije koka-kolu, onda Baki pije isto pie kao i Caki.
2◦ Ako Baki naruquje fantu, onda Caki pije drugaqije pie od Aki-
jevog.
3◦ Ako Caki naruquje koka-kolu, onda Aki pije isto pie kao i Caki.
Za koga od Ƭih sa sigurnoxu moжete da tvrdite xta pije?

187. Pet mojih komxinica (Slaana, Slavica, Seka, Milica i Mari-

ja), koje odavno vezu goblene, rexilo je da svojim najbliжima pokloni
po 1 goblen (”Kosovka devojka”, ”Borba petlova”, ”Monaliza”, ”KieƬe
neveste”, ”Pastirica”). Koliko dugo je svaka od Ƭih vezla svoj rad (4,
5, 6, 7 ili 8 meseci) i kome su ga poklonile (snaji, kumovima, sestri,
bratu ili erki), otkriete iz ovog zadatka.
• Ona koja je svoj goblen poklonila bratu, bezla ga je mesec dana duжe
nego ona koja je poklon namenila sestri.
• Slaani je za zavrxavaƬe goblena bilo potrebno mesec dana vixe
nego gospoi koja je svoj goblen poklonila erki (ime dareжƩive
majke poqiƬe slovom M). Inaqe najduжe je veжeno ”KieƬe neveste”
(koje nije radila Seka).
• Slavica je goblen vezla za kumove, a ona koja je goblen radila 6
meseci nema brae.
• Marija nije radila ”Borbu petlova”. Ona je vezla 3 meseca duжe
nego xto je bilo potrebno za ”Pastiricu”.
• Milica je poklonila ”Kosovku devojku”, dok je ”Monaliza” nameƬe-
na snaji.
A ⊆ B ∧ A ⊆ C ⇒ A ⊆ B \ (C \ B).

A ⊆ B ∨ B ⊆ C ⇔ A ⊆ B \ (B \ C).


(A \ C) ∪ (B ∩ D) = (A ∪ B) \ (B \ D) \ (C \ B).

(B ∩ D) ∩ (C \ A) ⊆ B \ (A ∩ D).

192. U zavisnosti od skupova A i B odrediti koje od sledeih skupovnih

formula su taqne:
a) A ∩ B = ∅ ⇒ A ∪ B = B;
b) A ∩ ∅ = ∅ ⇒ A = ∅;
v) A ∩ B = B ⇔ A ⊆ B;
g) A ⊆ B ⇒ A \ B = ∅;
d) A ∪ B = A ⇒ A ⊆ B.

a) ∃x(x ∈ Z ∧ x2 − 3x + 5 = 0) b) ∃x(x ∈ C ∧ x2 − 3x + 5 = 0)
v) (∀x, y ∈ N)(∃z ∈ N)(x 6 y ⇒ x 6 z ∧ z 6 y)
g) (∀x, y ∈ N)(∃z ∈ N)(x 6 y ⇒ x 6 z ∧ z 6 y)

d) ∀X ∈ P(A) ∃Y ∈ P(A) (X ⊆ Y ) ∧ Y 6= ∅.
194. Lukaxijeviqeva (poƩski Lukasiewicz) logiqka operacija ↓, koja se

ponegde naziva i nili funkcija, definisana je sa
a ↓ b = q(a ∨ b).

Odrediti DNF i SDNF za logiqku funkciju p↓ q ⇒ (r↓p) ⇔ s∧q q.
195. Xeferova (engleski Sheffer) logiqka operacija ↑, koja se ponegde

naziva i ni funkcija, definisana je sa
a ↑ b = q(a ∧ b).

Odrediti KNF i SKNF za logiqku funkciju p↑ q ⇒ (r↑p) ⇔ s∨q q.
6.2. Predikatski raqun 67

F (x, y) : (∀z) α(x, z) ∧ α(y, z) ⇒ β f (x, y), g(x, y) ,
gde su α, β binarni relacijski znaci, f, g binarni funkcijski (operacij-

ski) znaci, pri interpretaciji D = N, α : |, β : =, f : +, g(x, y) = xy + 1, u
zavisnosti od valuacije slobodnih promenƩivih.

F (x) : (∀y) α(x, y) ⇒ β f (x, a), a ,
gde su α, β binarni relacijski znaci, f funkcijski (operacijski) znak,

a simbol konstante, pri interpretaciji D = P(A) (A je neprazan
skup), a : A, f : ∩, α : ⊆, β : =, u zavisnosti od valuacije slobodnih
promenƩivih.

F (x, y) : (∀z) α(x, z) ∨ α(y, z) ⇒ β f (x, y), a ,
gde su α, β binarni relacijski znaci, f funkcijski (operacijski) znak,

a simbol konstante, pri interpretaciji D = P(A) (A je neprazan
skup), a : A, f : ∪, α : ⊆, β : 6=, u zavisnosti od valuacije slobodnih
promenƩivih.

F (x, y) : (∀z) α f (x, z), f (y, z) ⇒ q β(x, y),
gde su α, β binarni relacijski znaci, f binarni funkcijski (operacijski)

znak, pri interpretaciji D = P(A), α : ⊆, β : =, f : ∩, u zavisnosti od
valuacije slobodnih promenƩivih.

F (x, y) : (∀z) α f (x, z), g(y, z) ⇒ β g(x, y), y ,
gde su α, β binarni relacijski znaci, f, g binarni funkcijski (opera-

cijski) znaci, pri interpretaciji D = P(A), f : ∪, g : ∩, α : ⊆, β : =, u
zavisnosti od valuacije slobodnih promenƩivih.

F (x) : (∀y) q α(x, y) ⇒ β(x, y) ⇒ α(x, a),
gde su α, β binarni relacijski simboli, a simbol konstante, pri inter-

pretaciji D = N, α : =, β : <, a : 5, u zavisnosti od valuacije slobodnih
promenƩivih.

F (y, z) : (∀x) (∃z) α x, f (y, z) ∨ q α(y, a) ⇔ (∃y) α y, f (x, z)
gde je α binarni relacijski simbol, a simbol konstante, pri inter-

pretaciji D = N, α : =, f je mnoжeƬe prirodnih brojeva, a : 1, u za-
visnosti od valuacije slobodnih promenƩivih.
203. a) Odrediti sve mogue relacije ekvivalencije nad skupom

Q = {1, 2, 3, 4}. Koliko ih ukupno ima?
b) Odrediti koliko ima relacija poretka nad skupom P = {1, 2, 3}.
(Prestaviti sve relacije i u delu pod a) i u delu pod b) preko grafa!)
def
̺ : x̺y ⇐⇒ razlika kvadrata broja x i kvadrata broja y je deƩiva sa 4
na skupu {11, 22, 33, 44, 55}.

tranzitivna?
def
̺: x̺y ⇐⇒ zbir cifara broja x − y je deƩiv sa 8
na skupu {12, 35, 56, 64, 99}.

tranzitivna?


def x + 7y
x̺y ⇐⇒ 6 4.
2y
1 √
na skupu S = 3 , −1, 2, e, 2, 0 .
tranzitivna?

def
̺: x̺y ⇐⇒ xky
(tj. prave x i y su u relaciji ako i samo ako su paralelne) na skupu

pravih P = {p1 , p2 , p3 , p4 , p5 , p6 } u ravni xOy. Te prave su zadate sa
x y
p1 : y = x + 3, p2 : x = 3, p3 : + = 1,
3 3
(
x − y + 2z + 5 = 0
p4 : 2x + 2y − 5 = 0, p5 : y-osa, p6 : .
z=0
tranzitivna?
def
(∀x, y ∈ R) x ̺ y ⇐⇒ (x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0.

1
Ako jeste, odrediti klase ekvivalencije elemenata 0, 1, 7 i 7.
skupa (R, ̺).
209. Relacija ρ definisana je na skupu N0 tako da za sve x, y iz N0 vaжi
x ρ y ⇔ (∃ z ∈ N0 ) (xz = y).
a) Dokazati da je (N0 , ρ) parcijalno ureen skup.

b) Ispitati da li postoje najmaƬi, najvei, minimalni i maksimalni
element i ako postoje nai ih.
v) Nai najmaƬe, najvee, minimalne i maksimalne elemente podskupa
A = {3, 5, 15, 21} ako postoje, a ako ne postoje, dokazati da ne postoje.
g) Nai najmaƬe, najvee, minimalne i maksimalne elemente podskupa
N0 \ {0, 1} ako postoje, a ako ne postoje, dokazati da ne postoje.
210. Relacija ρ definisana je na skupu P(N) tako da za sve x, y iz P(N)

vaжi
x ρ y ⇔ x ⊇ y.

a) Dokazati da je P(N), ρ parcijalno ureen skup.
v) Nai
najmaƬe, najvee, minimalne i maksimalne elemente podskupa
S = {1, 2}, {1, 2, 5}, {8} ako postoje, a ako ne postoje, dokazati da ne
postoje. Xta su gorƬe, a xta doƬe mee skupa S? Odrediti sup S i inf S.
211. Relacija ρ definisana je na skupu N0 (prirodni brojevi sa nulom)

tako da za sve x, y iz N0 vaжi
x ρ y ⇔ x − y > −1.
a) Dokazati da je (N0 , ρ) parcijalno ureen skup.

v) Nai√ najmaƬe, najvee, minimalne i maksimalne elemente podskupa
S = {0, 2, 3, 29 , 6} ako postoje, a ako ne postoje, dokazati da ne postoje.
Xta su gorƬe, a xta doƬe mee skupa S? Odrediti sup S i inf S.
212. Date su relacije ̺i na skupu R:
̺1 = {(x, x) | x ∈ R+ }, ̺2 = {(x2 , x) | x ∈ R}, ̺3 = {(2x , x) | x ∈ R},
̺4 = {(|x|, x) | x ∈ R}, ̺5 = {(x, 2x − 3) | x ∈ R}.

Za svaku od tih relacija odrediti da li je refleksivna, simetriqna,
antisimetriqna, tranzitivna, kao i da li je to relacija ekvivalencije
i/ili relacija poretka.
6.4 Teorija grafova
213. a) Neka je G neorijentisan graf (koji moжe da ima i petƩe) sa n

qvorova i m grana. Ako stepeni Ƭegovih qvorova iznose d1 , d2 , . . . dn qemu
je jednako 2m − (d1 + d2 + . . . + dn )?
b) Odrediti broj neizomorfnih neorijentisanih grafova sa 4 qvora.
Nacrtati sve te grafove.
v) Odrediti broj neizomorfnih povezanih neorijentisanih grafova sa 5
qvorova. Nacrtati sve te grafove.
214. Na slici je prikazan orijentisan graf G = (V, E)
6 5
2 3
a) Odrediti skup qvorova V i skup grana grafa E. Odrediti koliko ima

qvorova n, koliko ima grana m, kao i ulazne stepene svih qvorova d− (v)
i izlazne stepene svih qvorova d+ (v).
v) Da li graf G sadrжi Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu
g) Izraqunati matrice A2 , A3 i A4 . Koliko ima puteva duжina 2, 3 ili 4
izmeu qvorova 1 i 3, kao i izmeu qvorova 4 i 4? Navesti sve te puteve?
215. Dat je orijentisan graf G = (V, E) bez petƩi svojom matricom

rastojaƬa:
0
3 ∞ 1 2 ∞

1
0 ∞ 2 3 ∞

∞ ∞ 0 ∞ ∞ 1
D=
1 2 ∞ 0 1 ∞

1
1 ∞ 2 0 ∞

∞ ∞ 1 ∞ ∞ 0
m, kao i ulazne stepene svih qvorova d− (v) i izlazne stepene svih qvorova
d+ (v).
b) Napisati matricu incidencije qvorova i grana S i matricu susedstva
A. Odrediti skup qvorova V i skup grana grafa E.
v) Da li se iz qvora 1 moжe stii u qvor 3? Da li se iz qvora 1 moжe
stii u qvor 5?
g) Da li graf G sadrжi Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu
d) Izraqunati matrice A2 , A3 i A4 . Koliko ima puteva duжina 2, 3 ili 4
216. Dat je neorijentisan graf G = (V, E) svojom matricom incidencije

qvorova i grana:
1 1 0 0 0 0 0

1 0 1 1 0 0 1

0 0 0 0 0 0 0
R= 0 1 1

0 1 0 0

0 0 0 1 1 1 0

0 0 0 0 0 1 1
a) Napisati matricu susedstva A i matricu rastojaƬa D. Odrediti skup
qvorova V i skup grana grafa E.
b) Nacrtati graf G i odrediti broj qvorova u grafu n, broj grana m,
kao i stepene d(v) svih qvorova.
v) Da li je graf G povezan? Ukoliko nije koliko ima komponenti
povezanosti?
g) Da li graf G sadrжi Ojlerovu konturu, Ojlerov put, Hamiltonovu
d) Izraqunati matrice A2 , A3 i A4 . Koliko ima puteva duжina 2, 3 ili 4
217. a) Ispitati da li postoji neorijentisan graf bez petƩi sa stepen-

ima qvorova 3,2,2,1,5,1,2,3?
b) Ispitati da li postoji neorijentisan graf bez petƩi sa stepenima
qvorova 6,3,2,6,5,1,3?
v) Pokazati da postoji neorijentisan graf bez petƩi sa stepenima qvoro-
va 1,1,2,2,3,3. Odrediti 3 neizomorfna takva grafa.
218. KraƩ Xongabonga je imao 4 sina, 10 od Ƭegovih muxkih potoma-

ka su imali po 3 sina svaki, 15 od Ƭegovih muxkih potomaka su imali
po 2 sina svaki, dok su svi ostali umrli bez dece. Ako je poznato da
kraƩ Xongabonga nije imao жenskih potomaka, koliko je ukupno muxkih
potomaka imao ovaj kraƩ?
219. Svaki od kruжia na narednim slikama predstavƩa po 1 kuu u kojoj

stanuje po 1 ak-pexak. Linije izmeu kruжia predstavƩaju puteve
izmeu kua, koji su svi duжine 1km. Gde treba izgraditi xkolu u selu,
tako da ukupan put koji prelaze aci-pexaci bude najmaƬi?
a) b)
220. Napisati u prefiksnoj i infiksnoj (poƩskoj i inverznoj poƩskoj)

notaciji sledee izraze date u infiksnoj notaciji: a, a + b, a + b + c,
a + (b + c), a + b · c, (a + b) · c, a · b · c. Predstaviti svaki od ovih izraza
odgovarajuim binarnim stablom.
221. Dat je izraz a + b − c : (d − b · c) − a · b : (c + d) u infiksnoj notaciji.

a) Odrediti binarno stablo koje odgovara ovom izrazu. Kolika je visina
ovog stabla? Odrediti nivo svakog lista u tom stablu. Da li je ovo
stablo balansirano? Da li je ovo stablo striktno binarno? Da li je
ovo stablo potpuno binarno stablo?

tablici
simbol a b e i k l p s t
frekvencija 30 3 20 35 4 7 10 13 15 2
Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo T (tj. binarno stablo mini-
malne sredƬe duжine puta kod koga su dati simboli listovi), kao i odgo-
varajui Hafmanov kôd.
a) Kolika je visina dobijenog stabla T ? Odrediti nivo svakog lista u
stablu T . Da li je stablo T balansirano? Da li je stablo T striktno
binarno stablo? Da li je stablo T potpuno binarno stablo?
b) Da li je dobijeni Hafmanov kôd prefiksni kod?
v) Kodirati req ,,koliba“.
101, 11101, 101001, 011101, 0101, 1001, 11111, 000, 110111.
d) Dekodirati sledei tekst:
00000111011000110111110010111111001100011101011110.

gramatike
223. Odrediti jezik L(G) generisan gramatikom G = (N, T, Π, σ ∗ ), gde je
N = {σ ∗ , A}, T = {a, b, c} i Π = {σ ∗ → aaAb, A → aaAb, A → Ac, A → ε}
(ε je prazna req).
224. Dat je jezik L = {an bam | n = 0, 1, 2, . . . , m = 1, 2, . . . }.

a) Odrediti gramatiku G = (N, T, Π, σ ∗ ) koja generixe jezik L.
b) Odrediti nedeterministiqki automat koji N A koji prepoznaje jezik L,
a zatim svesti taj automat na deterministiqki automat A koji prepoznaje
jezik L.
225. Konstruisati konaqan automat nad azbukom {a, b} koji prepoznaje

taqno one neprazne reqi nad tom azbukom koje poqiƬu na abbab.
malnom automatu.

taqno one neprazne reqi nad tom azbukom koje se zavrxavaju na abba.
malnom automatu.

taqno one neprazne reqi nad tom azbukom kod kojih izmeu ma koja dva
slova a (ako postoje) postoje najmaƬe 2 slova b.
malnom automatu.

taqno one neprazne reqi nad tom azbukom koje sadrжe najvixe 3 slova b.
malnom automatu.

taqno one neprazne reqi nad tom azbukom koje ne sadrжe req bab.
malnom automatu.

b b
0 1 2 b
a a a
b b
3 4 5
a a a,b

v) Da li je ovaj automat optimalan? Ako nije optimizovati ga.
g) SpajaƬem koja dva jednostavnija automata je nastao ovaj automat?
b b b a,b a a a
b
b
A1 : 0 1 2 3 A2 : 0 1 2
a a a b
abba, baba, aaab, abb, baaab, aabaabb, bbabbb

d) Odrediti automat A4 koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaje automat
A1 ili automat A2 . Da li je takav automat optimalan?

a,b
4
b a b a a a,b
a
A1 : 0 1 2 3 A2 : 0 1 2
a b b b b
abba, baba, aaab, abb, baaab, aabaabb, bbabbba

d) Odrediti automat A4 koji prepoznaje sve reqi koje prepoznaju i au-
tomat A1 i automat A3 . Da li je takav automat optimalan?
7.1. Pismeni ispiti 2008. 77
7. REXEƫA ZADATAKA
7.1 Pismeni ispiti 2008.

Jun 2008.
Grupa A
1. Oznaqimo sa a iskaz ,,Ana jede baklave“ (tada je q a iskaz ,,Ana jede
orasnice“), sa b iskaz ,,Beba jede baklave“, sa c iskaz ,,Cica jede baklave
“ i sa d iskaz ,,Daca jede baklave“.
Tada date reqenice (oznaqimo ih redom sa A, B, C, D) moжemo zapisati:
• q a ⇒ (b ⇔ d).
• c ⇒ (a ∨ b).
• (c ⇔ d) ⇒ a.
• b ⇔ c.
Izraz b ⇔ d je jednostavniji izraz od (q b ∧ q d) ∨ (b ∧ d).
Sliqno je i a ∨ b jednostavniji za (q a ∧ b) ∨ (a ∧ q b) i za q(a ⇔ b) i za
q a ⇔ b.
Ove 4 izjave su neprotivreqne, samo ukoliko iskazna formula
A∧B∧C ∧D
ima valuaciju osnovnih iskaza (a, b, c, d) za koju postiжe vrednost 1.

Nastavak zadatka emo razmatrati preko tablice istinitosti:
A B C D
a b c d q a b ⇔ d a ⇒ (b ⇔ d) a ∨ b c ⇒ (a ∨ b) c ⇔ d (c ⇔ d) ⇒ a b ⇔ c A∧B∧C ∧D
0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 0 1 0
0 0 0 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0
0 0 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0 0
0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0
0 1 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0 0
0 1 0 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0
0 1 1 0 1 0 0 1 1 0 1 1 0
0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0
1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1
1 0 0 1 0 0 1 1 1 0 1 1 1
1 0 1 0 0 1 1 1 1 0 1 0 0
1 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1 0 0
1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 1 0 0
1 1 0 1 0 1 1 0 1 0 1 0 0
1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1 1 0
1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 1 1 0
Kako smo dobili bar jednu 1 u posledƬoj koloni to su date izjave nepro-
tivreqne.
78 7. REXEƫA ZADATAKA
Vrednost 1 u posledƬoj koloni se postiжe samo kada je v(a) = 1, v(b) = 0,

v(c) = 0, v(d) = 0 ili kada je v(a) = 1, v(b) = 0, v(c) = 0, v(d) = 1. Zajedniqko
u oba ova sluqaja je v(a) = 1, v(b) = 0, v(c) = 0, pa moжemo zakƩuqiti da
Ana jede baklavu, a Beba i Cica orasnice (za Dacu ne moжemo odrediti
xta jede!).
2. a) U uslovu kojim je definisana relacija moжemo prebaciti x na

drugu stranu, pa imamo
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · x ⇔ (∃k ∈ N) y = (2k − 1)x.
Pokaжimo da je ̺ relacija poretka na N:

R x = (2 · 1 − 1) · x ⇒ x ̺ x; X
AS x ̺ y, y ̺ x ⇒ y = (2k − 1)x, x = (2ℓ − 1)y ⇒ x = (2k − 1)(2ℓ − 1)x, a kako su
k, ℓ ∈ N to je 2k − 1 > 1 i 2ℓ − 1 > 1, pa dobijamo da je 2k − 1 = 1 i 2ℓ − 1 = 1
odakle sledi x = y; X
T x ̺ y, y ̺ z ⇒ y = (2k − 1)x, z = (2ℓ − 1)y ⇒ z = (2k − 1)(2ℓ − 1)x =
2 · (2kℓ − k − ℓ + 1) − 1 x ⇒ x ̺ z. X
b) Ovo je relacija parcijalnog poretka jer imamo 1 6 ̺ 2 i 2 6 ̺ 1. Kako
za svaka 2 elementa ne postoji infimum (npr. za {1, 2} ne postoji) to
struktura (R∗ , ̺) nije rexetka.
v) Ne postoje najmaƬi, najvei i maksimalan element skupa N.
Postoji vixe minimalnih elemenata — to su brojevi 1,2,4,8,. . . tj. svi
brojevi oblika 2k , gde je k ∈ N0 .
g) Kako je 3 ̺ 1, a 1 6 ̺ 3 dobijamo da relacija ̺ nije simetriqna, a samim
tim nije ni relacija ekvivalencije.
3. na), b) Skup qvorova je V = {1, 2, 3,o4, 5, 6}, a skup grana je

E = {1, 2}, {1, 4}, {2, 3}, {2, 5}, {3, 6}, {4, 5}, {4, 6} . Stepeni svih qvorova
su d(1) = 2, d(2) = 3, d(3) = 2, d(4) = 3, d(5) = 2, d(6) = 2.
Graf, matrica susedstva A i matrica rastojaƬa D su:
1 2 3 4 5 6 d(v) 1 2 3 4 5 6
1 2 3 1 0 1 0 1 0 0 2 1 0 1 2 1 2 2
2 1 0 1 0 1 0 3 2 1 0 1 2 1 2
5 A= 3 0 1 0 0 0 1 2 D= 3 2 1 0 2 2 1
4 1 0 0 0 1 1 3 4 1 2 2 0 1 1
4 6 5 0 1 0 1 0 0 2 5 2 1 2 1 0 2
6 0 0 1 1 0 0 1 6 2 2 1 1 2 0
v) Graf G ne sadrжi Ojlerovu konturu jer mu nisu svi stepeni qvorova

parni.
Graf G sadrжi Ojlerov put jer mu samo 2 stepena qvorova nisu parni
(ti qvorovi ujedno moraju biti i poqetni i krajƬi qvor Ojlerovog puta)
— jedan takav put je 2 − 1 − 4 − 6 − 3 − 2 − 5 − 4.
Graf G ne sadrжi Hamiltonovu konturu (ako bi postojala morali bi da
proemo kroz svaki od puteva 2 − 1 − 4, 2 − 5 − 4 i 2 − 3 − 6 − 4 da bismo

obixli sve qvorove, ali bi tada prolazili kroz neki od qvorova 2 ili
4 vixe od jednom).
Graf G sadrжi Hamiltonov put: npr. 1 − 2 − 3 − 6 − 4 − 5.
g) U G ima 5 puteva duжine 3 od qvora 5 do qvora 2: 5−2−1−2, 5−2−3−2,
5 − 2 − 5 − 2, 5 − 4 − 1 − 2, i 5 − 4 − 5 − 2.
Ovaj odgovor dobijamo i iz crvenog elementa matrice A3 (A2 nam je
potrebna za odreivaƬe A3 ):
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 2 0 1 0 2 1 1 0 5 1 5 0 1
2 0 3 0 2 0 1 2 5 0 4 1 5 2
A2 = 3 1 0 2 1 1 0 A3 = 3 1 4 0 2 1 3
4 0 2 1 3 0 0 4 5 1 2 0 5 4
5 2 0 1 0 2 1 5 0 5 1 5 0 1
6 1 1 0 0 1 2 6 1 2 3 4 1 0
4. Odrediemo prvo konaqan automat A1 koji prepoznaje reqi koje poqiƬu

sa aab (poxto poqiƬu sa aab one su i automatski neprazne!), zatim au-
tomat A2 koji prepoznaje reqi koje sadrжe abb, i konaqno emo ih spojiti
u jedan automat A1 ∧ A2 .
a a b b a a,b
0 1 2 3 b
a b
A1 : b a A2 : 0 1 2 3
b a
a,b
4 a,b
0,0 A
a
1,1 B
a a
b
a
b C 2,1 b A B D
a a,b
A1 ∧ A2 : A3 : b a a b
b b
a 3,1 3,2 3,3
Q C E F
D a E b F a b b
b a,b a,b
4,0 4,1 4,2 4,3
a a b
b a a,b
Q
a) Automat A1 ∧ A2 nije optimalan jer se staƬa (4, 0), (4, 1), (4, 2) i (4, 3)
mogu spojiti u jedno staƬe Q koje je nedopustivo. Takoe uvedimo i
jednostavnije oznake za ostala staƬa: A = (0, 0), B = (1, 1), C = (2, 1),
D = (3, 1), E = (3, 2), F = (3, 3). Tako dobijen automat A3 je optimalan.
∗
b) Odredimo regularnu gramatiku G = (N, n T, Π, σ ) koja odgovara
o konaq-
nom automatu A3 . Imamo da je N = A, B, C, D, E, F, Q , T = {a, b},
n
Π = A → aB, A → bQ, B → aC, B → bQ, C → aQ, C → bE, D → aD,
o
D → bE, E → aD, E → bF, F → aF, F → bF, F → ε, Q → aQ, Q → bQ i
σ ∗ = A.
Grupa B
5. Oznaqimo sa a iskaz ,,Ana jede baklave“ (tada je q a iskaz ,,Ana jede
orasnice“), sa b iskaz ,,Beba jede baklave“, sa c iskaz ,,Cica jede baklave
“ i sa d iskaz ,,Daca jede baklave“.
Tada date reqenice (koje moжemo oznaqiti redom sa A, B, C, D) moжemo
zapisati kao:
• q a ⇒ (b ⇔ d).
• q c ⇒ (a ∨ d).
• (b ∨ c) ⇒ a.
• c ∨ d.
Izraz b ⇔ d je jednostavniji od (q b∧q d)∨(b∧d), kao i b ∨c za (q b∧c)∨(b∧q c).

A∧B∧C ∧D

Nastavak zadatka emo razmatrati preko tablice istinitosti:
A B C D
a b c d q a b ⇔ d a ⇒ (b ⇔ d) q c a ∨ d q c ⇒ (a ∨ d) b ∨ c (b ∨ c) ⇒ a c ∨ d A∧B ∧C ∧ D
0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 1 0 0
0 0 0 1 1 0 0 1 1 1 0 1 1 0
0 0 1 0 1 1 1 0 0 1 1 0 1 0
0 0 1 1 1 0 0 0 1 1 1 0 0 0
0 1 0 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0 0
0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1
0 1 1 0 1 0 0 0 0 1 0 1 1 0
0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 0 1 0 0
1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 0 0
1 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 1 1 0
1 0 1 0 0 1 1 0 1 1 1 1 1 1
1 0 1 1 0 0 1 0 0 1 1 1 0 0
1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 0
1 1 0 1 0 1 1 1 0 0 1 1 1 0
1 1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 1 1 1
1 1 1 1 0 1 1 0 0 1 0 1 0 0
Kako smo dobili bar jednu 1 u posledƬoj koloni to su date izjave

neprotivreqne.

v(c) = 1, v(d) = 0ili kada je v(a) = 1, v(b) = 1, v(c) = 1, v(d) = 0. Zajedniqko
u oba ova sluqaja je v(a) = 1, v(c) = 1, v(d) = 0, pa moжemo zakƩuqiti
da Ana i Cica jedu baklave, a Daca orasnice (dok za Bebu ne moжemo
utvrditi xta jede).

def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · y ⇔ (∃k ∈ N) x = (2k − 1)y.

R x = (2 · 1 − 1) · x ⇒ x ̺ x; X
AS x ̺ y, y ̺ x ⇒ x = (2k − 1)y, y = (2ℓ − 1)x ⇒ x = (2k − 1)(2ℓ − 1)x, a kako su
T x ̺ y, y ̺ z ⇒ x = (2k − 1)y, y = (2ℓ − 1)z ⇒ x = (2k − 1)(2ℓ − 1)z =
2 · (2kℓ − k − ℓ + 1) − 1 z ⇒ x ̺ z. X
tim nije ni relacija ekvivalencije.
7. n Skup qvorova je V = {1, 2, 3, 4, 5, 6}, oa skup grana je dat sa

a)
su d(1) = 3, d(2) = 2, d(3) = 2, d(4) = 2, d(5) = 3, d(6) = 2.
b) Matrica susedstva A, matrica incidencije qvorova i grana R i ma-
trica rastojaƬa D su:
1 2 3 4 5 6 d(v)
2 4 1 0 1 1 0 1 0 3
2 1 0 1 0 0 0 2
A= 3 1 1 0 0 0 0 2
1 5 4 0 0 0 0 1 1 2
3 6 5 1 0 0 1 0 1 3
6 0 0 0 1 1 0 2
12 13 15 23 45 46 56 d(v) 1 2 3 4 5 6
1 1 1 1 0 0 0 0 3 1 0 1 1 2 1 2
2 1 0 0 1 0 0 0 2 2 1 0 1 3 2 3
R= 3 0 1 0 1 0 0 0 2 D= 3 1 1 0 3 2 3
4 0 0 0 0 1 1 0 2 4 2 3 3 0 1 1
5 0 0 1 0 1 0 1 3 5 1 2 2 1 0 1
6 0 0 0 0 0 1 1 2 6 2 3 3 1 1 0

parni.
— jedan takav put je: 1 − 2 − 3 − 1 − 5 − 4 − 6 − 5.
proemo 2 puta kroz granu 15).
Graf G sadrжi Hamiltonov put: npr. 2 − 3 − 1 − 5 − 4 − 6.
g) U G ima samo 1 put duжine 3 od qvora 5 do qvora 2: 5 − 1 − 3 − 2.
Ovaj odgovor dobijamo i iz crvenog elemenata matrice A3 :
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 3 1 1 1 0 1 1 2 4 4 1 5 1
2 1 2 1 0 1 0 2 4 2 3 1 1 1
A2 = 3 1 1 2 0 1 0 A3 = 3 4 3 2 1 1 1
4 1 0 0 2 1 1 4 1 1 1 2 4 3
5 0 1 1 1 3 1 5 5 1 1 4 2 4
6 1 0 0 1 1 2 6 1 1 1 3 4 2
8. Odrediemo prvo konaqan automat A1 koji prepoznaje reqi koje se

zavrxavaju sa baa (poxto se zavrxavaju sa aab one su i automatski
neprazne!), zatim automat A2 koji prepoznaje reqi koje sadrжe abb, za-
tim automat A2 koji prepoznaje reqi koje ne sadrжe abb. Ovde bi trebalo
staƬe 0 da razbijamo na 2 staƬa 0e (koji odgovara praznoj reqi i nije
zavrxno staƬe) i 06e (koji odgovara nepraznim reqima u staƬu 0 i to je
zavrxno staƬe), ali kako emo ovaj automat spajati (i to sa i, a ne ili)
sa automatom A1 koji prepoznaje neprazne reqi ovde moжemo uzeti obiqan
A2 . Konaqno emo automate A1 i A2 spojiti u jedan automat A1 ∧ A2 .
b a a,b
b
a b
a b A2 : 0 1 2 3
a a
b a
A1 : 0 1 2 3 b a a,b
b
b b
a b
A2 : 0 1 2 3
a a
a a a
Aa a
0,0 0,1 B 0,3 A B
b b
a
A1 ∧ A2 : b
C
D b
b
A3 : b
b b
1,0 1,2 1,3 C F D Q a,b
a b
a a a
b E a b a b a
b b
2,1 2,3 C
a
b b
a b
3,1 3,3
F Q
∗
o konaq-
n
Π = A → aB, A → bC, B → aB, B → bD, C → aE, C → bC, D → aE,
o
D → bQ, E → aF, E → bD, F → aB, F → bD, F → ε, Q → aQ, Q → bQ i
σ ∗ = A.
Septembar 2008.
9. Prebacimo datu predikatsku formulu na ”uobiqajeni” matematiqki
jezik:

∀ x ∈ N z 6= 1 ∧ ∃z ∈ N x · y = z ⇒ (∃y ∈ N x = y · z .

Kvantifikator ∃z ∈ N utiqe samo na prvo sledee z, dok je z na kraju
formule slobodno.
Kvantifikator ∃y ∈ N utiqe samo na posledƬe y, dok je y pre Ƭega
slobodno.
Da bismo ovo boƩe istakli promeniemo slova kvantifikatorima uz z i
y (u w i t):

∀ x ∈ N z 6= 1 ∧ ∃w ∈ N x · y = w ⇒ (∃t ∈ N x = t · z .

Predikatska formula ∃w ∈ N x · y = w je uvek taqna (jer za prirodne
brojeve x i y postoji prirodan broj w = x · y). Predikatska formula
(∃ t ∈ N x = t · z je ekvivalentna sa z | x (tj. x je deƩivo sa z), pa se
polazna formula svodi na

∀ x ∈ N z 6= 1 ∧ 1 ⇒ z|x .
Kako je iskaz p ∧ 1 ⇔ p, dobijamo da je polazna formula ekvivalentna sa

∀ x ∈ N z 6= 1 ⇒ z|x .
Sada emo iskoristiti formulu p ⇒ q ⇔ q p ∨ q da se oslobodimo im-

plikacije:

∀x ∈ N z = 1 ∨ z | x .
Vrednost izraza z = 1 ∨ z | x (to je gorƬa formula, ali bez kvan-
tifikatora) jednaka je

1,
 z=1
v(z = 1 ∨ z | x) = 1, z|x .


0, z∤x
Ostaje jox da analiziramo celu formulu, sa sve kvantifikatorom

∀ x ∈ N . Ukoliko je z = 1 imamo da je formula taqna. Ukoliko je
z 6= 1 onda formula nee biti taqna za svako x jer bi trebalo da za svaki
prirodan broj x vaжi z | x (xto nije taqno ukoliko uzmemo npr. x = 1
ili npr. x = 2z + 1). Time smo dobili da je instinitosna vrednost date
predikatske formule jednaka
(
1, z = 1
v(F ) = .
0, z 6= 1
10. Pojednostavimo datu relaciju ̺. Prebacimo sve qlanove izraza

x4 y 2 + y 2 = y 4 x2 + x2 na levo, x4 y 2 + y 2 − y 4 x2 − x2 = 0, i grupiximo ih:
x4 y 2 −y 4 x2 −x2 +y 2 = 0, x2 y 2 (x2 −y 2 )−(x2 −y 2 ) = 0, tj. (x2 −y 2 )·(x2 y 2 −1) = 0.
Dakle, imamo da vaжi
def
x̺y ⇐⇒ (x2 − y 2 ) · (x2 y 2 − 1) = 0,
odnosno kada vidimo kada je dati izraz jednak 0 (ako je x2 = y 2 , tj. x = y

1 1
ili x = −y i ako je x2 y 2 = 1, tj. x = i x = − ), dobijamo da je data
y y
relacija: 

 x = y

 x = −y


def 1
x ̺ y ⇐⇒ x =

 y

 1
 x = −

y
a) U relaciji su: −5 ̺ −5, −5 ̺ 51 , −2 ̺ −2, −2 ̺ 21 , −2 ̺ 2, 15 ̺ −5, 1
5 ̺ 51 ,
1 1 1 1 1
2 ̺ −2, 2 ̺ 2 , 2 ̺ 2, 2 ̺ −2, 2 ̺ 2 , 2 ̺ 2.
U relaciji nisu: −5 6 ̺ −2, −5 6 ̺ 12 , −5 6 ̺ 2, −2 6 ̺ −5, −2 6 ̺ 51 , 15 6 ̺ −2, 1
5 6̺ 1
2,
1 1 1 1 1
5 6 ̺ 2, 2 6 ̺ −5, 2 6 ̺ 5 , 2 6 ̺ −5, 2 6 ̺ 5 .
b)
̺ −5 −2 15 12 2 1
2
−5 1 0 1 0 0
−2 0 1 0 1 1
1
5 1 0 1 0 0
1
0 1 0 1 1 −2 2
2
2 0 1 0 1 1 −5 1
5
v) Ova je relacija R (u tablici su elementi na glavnoj dijagonali jednaki

1; u grafu vidimo da oko svakog qvora imamo petƩu).
Ova je relacija S (u tablici su elementi koji su simetriqni u odnosu
na glavnu dijagonalu meusobno jednaki; u grafu vidimo da izmeu 2
razliqita qvora imamo ili 0 ili 2 grane).
Ova relacija nije AS (ne vaжi 2 ̺ −2, −2 ̺ 2 ⇒ 2 = −2).
Ova je relacija T (vidimo sa grafa).
Napomena. Ovo je dovoƩno napisati kada imamo relaciju na konaqnom

skupu. Ako biste hteli da to i formalno pokaжete potrebno bi bilo da
diskutujete sluqajeve (kada su x ̺ y i y ̺ z i u svakom od Ƭih da dobijete
da je x ̺ z). Drugi naqin je da vidite da je
def x4 + 1 1
x̺y ⇐⇒ f (x) = f (y), gde je f (x) = 2
= x2 + 2 .
x x
Tada odmah imamo:
x ̺ y i y ̺ z ⇒ f (x) = f (y) i f (y) = f (z) ⇒ f (x) = f (z) ⇒ x ̺ z.
g) Ova relacija je R, S i T, pa je relacija ekvivalencije.
Kako nije AS ona nije relacija poretka.
d) Klase ekvivalencije su:
[−5] = [ 15 ] = {−5, 51 }, [−2] = [ 21 ] = [2] = {−2, 12 , 2}.
11. a) Dato stablo T je predstavƩeno na doƬem crteжu levo. Na Ƭemu je

crvenom bojom oznaqen nivo svakog lista (ukoliko naznaqite nivo svakog
qvora, onda se smatra da ne znate xta su listovi!). Stoga je visina
stabla 5. Stablo T nije balansirano jer su qvorovi koji odgovaraju a
na nivoima 2 i 5 (razlikuju se za vixe od 1). Stablo T nije potpuno
binarno jer nisu svi qvorovi na istom nivou.
a 2 2 e d 2 a 1 e d
4 b 4 c d 4 b c 3 d
5 b a 5 b a 1
T G
b) Prefiksna notacija odgovara KLD-obilasku stabla:
+ − a : +b c + · b a d · e d.
Postfiksna notacija odgovara LDK-obilasku stabla:
a b c + b a · d + : −a d · +.
v) Graf G, koji je predstavƩen na gorƬoj slici desno, nije stablo jer

ima konturu (npr. bc+b) ili zato xto ima n = 14 qvorova i m = 15 grana
(a stablo ima m = n − 1 grana!).
g) Graf G ne sadrжi Ojlerovu konturu jer mu nisu svi qvorovi parnog
stepena: npr. za oba qvora koji odgovaraju a (predstavƩeni crvenim
kruжiima) je d(a) = 1, zatim d(c) = 3, d(e) = 3, za oba d(·) = 3 (ovi
stepeni su na slici dati zelenom bojom).
Graf G ne sadrжi ni Ojlerov put (ako bi imao Ojlerov onda bi imao
2 qvora neparnog stepena, a po prethodnom vidimo da ima 6 qvorova
neparnog stepena).
Graf G ne sadrжi Hamiltonov put (iz jednog qvora a, koji je stepena 1 bi
taj put polazio, a u drugom bi morao da se zavrxi, ali tada ne bi mogli
da obie deo grafa u kome su b-ovi – na gorƬoj slici desni qovorovi a
su obojeni crvenom bojom, a taj deo je zaokruжen isprekidanom crvenom
linijom).
Kako graf G ne sadrжi Hamiltonov put onda on ne sadrжi ni Hamiltonovu
konturu.
12. Odrediemo prvo konaqan automat A1 koji prepoznaje reqi koje se

zavrxavaju na bab, zatim automat A2 koji prepoznaje reqi koje izmeu
neka 2 slova a imaju taqno 1 slovo b, onda automat A 2 koji prepoznaje
reqi u kojima se izmeu svaka 2 slova a ne nalazi taqno 1 slovo b.
Napomena. Qesta grexka je bila da se pogrexno traжi da u A2 izme-

u svaka 2 slova a ima taqno 1 slovo a (razlog je xto kada negiramo
kvantifikator ∀ dobijamo ∃)!
b a a.b
A2 : a b a
0 1 2 3
a b b
b a
A1 : 0 1 2 3
b a
a b a a.b
a a b a
A2 : 0 1 2 3
Ostaje jox da automate A1 i A2 spojimo u jedan automat A1 ∧ A2 .

a a
a Q b
A 0,0 0,1 B 0,3
b a
A1 ∧ A2 : b D a b A3 :
b 1,0 1,2 1,3 b b a b a
b b C A B D Q a,b
a
C a
b a b
a a a b
E 2,1 b 2,3
E F
a a
b b a
F 3,1 3,3
∗
o konaq-
n
Π = A → aB, A → bC, B → aB, B → bD, C → aE, C → bC, D → aQ,
o
D → bC, E → aB, E → bF, F → aE, F → bB, F → ε, Q → aQ, Q → bQ i
σ ∗ = A.
Oktobar 2008.
13. a)
A\C D\B (A \ C) ∪ (D \ B) leva strana
A∪D C∩B (A ∪ D) \ (C ∩ B) desna strana
b) Oznaqimo sa a = x ∈ A (onda je q a = x 6∈ A), b = x ∈ B, c = x ∈ C i

d = x ∈ D. Tada skupovna formula (A \ C) ∪ (D \ B) ⊆ (A ∪ D) \ (C ∩ B)
prelazi u iskaznu formulu

(a ∧ q c) ∨ (d ∧ q b) ⇒ (a ∨ d) ∧ q(c ∧ b) .

v) Oznaqimo sa L = (a ∧ q c) ∨ (d ∧ q b) i D = (a ∨ d) ∧ q(c ∧ b) . Tada imamo
tablicu:
a b c d qc a ∧ qc qb d ∧ qb L a ∨ d c ∧ b q(c ∧ b) D L ⇒ D
0 0 0 0 1 0 1 1 0 0 0 1 0 1
0 0 0 1 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1
0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 1
0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1
0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1
0 1 0 1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 1
0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1
0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1
1 0 0 0 1 1 1 0 1 1 0 1 1 1
1 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1
1 0 1 0 0 0 1 0 0 1 0 1 1 1
1 0 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1
1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0 1 1 1
1 1 0 1 1 1 0 0 1 1 0 1 1 1
1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1
1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1
Kako smo dobili sve 1 u posledƬoj koloni koja odgovara datom iskazu,
to je on tautologija, pa dobijamo da i polazna skupovna formula vaжi.
Napomena. Kako kolone L i D nisu iste dobijamo da vaжi
(A \ B) ∪ (C \ D) ⊂ (A ∪ C) \ (B ∩ D),
tj. da je leva strana pravi podskup od desne strane.

Leva strana ima vrednost 0, a desna 1 za vrednosti (a, b, c, d) = (0, 0, 1, 1)
i (a, b, c, d) = (1, 1, 0, 0). ƫima odgovaraju skupovi A B CD i ABC D , koji su
obojeni belom bojom u prvom redu Venovih dijagrama, a sivom u drugom.
14. Ako grupixemo drugaqije qlanove, a zatim podelimo obe strane sa

(x4 + 1) · (y 4 + 1) (xto smemo jer su oba ova qlana pozitivna!) dobijamo:
def
x̺y ⇐⇒ x4 y 2 + y 2 = y 4 x2 + x2 ⇔ (x4 + 1)y 2 = (y 4 + 1)x2
y2 x2 x2 y2
⇔ 4
= 4 ⇔ 4 = 4 ⇔ f (x) = f (y),
y +1 x +1 x +1 y +1
x2
gde je f (x) = . Dakle, dva elementa su u relaciji ̺ ako i samo ako
+1 x4
se funkcijom f slikaju u isti broj.
a) Za svako x ∈ R vaжi f (x) = f (x) ⇔ x ̺ x, tj. relacija ̺ je R.
Kako za svako x, y ∈ R vaжi x ̺ y ⇔ f (x) = f (y) ⇔ f (y) = f (x) ⇔ y ̺ x,
dobijamo da je ova relacija S.
Ova relacija nije AS (npr. ne vaжi 2 ̺ −2, −2 ̺ 2 ⇒ 2 = −2).
Kako za svako x, y, z ∈ R vaжi x ̺ y i y ̺ z ⇒ f (x) = f (y) i f (y) = f (z)
⇒ f (x) = f (z) ⇒ x ̺ z, dobijamo da je ova relacija T.
b) Ova relacija je R, S i T, pa je relacija ekvivalencije.

v) Za odreivaƬe klasa ekvivalencije moжemo iskoristi (to dobijamo
isto kao u zadatku 10 da se data relacija moжe svesti na:
def 1 1
x̺y ⇐⇒ x = y ∨ x = −y ∨ x = ∨ x=− .
y y
U zavisnosti od toga da li su ovi brojevi razliqiti i definisani, do-

bijamo da samo klasa ekvivalencije broja 0, [0], ima samo 1 element (jer
je [0] = {0}), klase ekvivalencije [1] = [−1] = {−1, 1} imaju 2 elementa, dok
sve ostale klase imaju 4 elementa.
15. Kako je matrica susedstva A grafa G simetriqna, zakƩuqujemo da

je graf G neorijentisan. Na osnovu A moжemo nacrtati graf G (granom
su spojeni samo oni qvorovi i i j za koje se u matrici susedstva A na
poziciji (i, j) nalazi 1) i onda odrediti ostalo xto se traжi u zadatku.
a), b)
1 2 3
4 6
Skup nqvorova grafa je V = {1, 2,o3, 4, 5, 6}, a skup grana je

E = {1, 2}, {1, 4}, {2, 3}, {2, 5}, {3, 6}, {4, 6} . Stepeni svih qvorova su
d(1) = 2, d(2) = 3, d(3) = 2, d(4) = 2, d(5) = 1, d(6) = 2.
Matrica incidencije qvorova i grana R i matrica rastojaƬa D su:
12 14 23 25 36 46 d(v) 1 2 3 4 5 6
1 1 1 0 0 0 0 2 1 0 1 2 1 2 2
2 1 0 1 1 0 0 3 2 1 0 1 2 1 2
R= 3 0 0 1 0 1 0 2 D= 3 2 1 0 2 2 1
4 0 1 0 0 0 1 2 4 1 2 2 0 3 1
5 0 0 0 1 0 0 1 5 2 1 2 3 0 3
6 0 0 0 0 1 1 2 6 2 2 1 1 3 0

parni.
— taj put je, npr. 5 − 2 − 1 − 4 − 6 − 3 − 2.
Graf G ne sadrжi Hamiltonovu konturu (ne postoji jer iz qvora 5 stepena
1 kada izaemo ne moжemo vixe da se vratimo!).
Graf G sadrжi Hamiltonov put: npr. 5 − 2 − 1 − 4 − 6 − 3 − 2.
g) U G ima 4 puta duжine 3 od qvora 1 do qvora 2: 1 − 2 − 1 − 2, 1 − 2 − 3 − 2,
1 − 2 − 5 − 2 i 1 − 4 − 1 − 2.
Ovaj odgovor dobijamo i iz crvenog elementa matrice A3 :
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 2 0 1 0 1 1 1 0 4 1 3 1 2
2 0 3 0 1 0 2 2 4 0 5 2 5 1
A2 = 3 1 0 2 1 2 0 A3 = 3 1 5 0 1 0 5
4 0 1 1 2 1 0 4 3 2 1 0 1 4
5 1 0 2 1 2 0 5 1 5 0 1 0 5
6 1 2 0 0 0 3 6 2 1 5 4 5 0
16. Kako se reqi zavrxavaju na aab one su i neprazne (tako da o tome

ne moramo da vodimo raquna). Odrediemo prvo konaqan automat A1
koji prepoznaje reqi koje se zavrxavaju na aab, zatim automat A2 koji
prepoznaje reqi koje sadrжe req abb, onda automat A 2 koji prepoznaje
reqi koje ne sadrжe req abb.
b a a,b
b a b
a b
a A2 : 0 1 2 3
a b a
A1 : 0 1 2 3
b b a a,b
a
b b
a b
A2 : 0 1 2 3
a
a a
b Q a b
0,0 A E 0,2 0,3
a A B E
b
b a a a
A1 ∧ A2 : a a A3 : a b
B 1,1 1,3
b
a a
a C D Q a,b
a b b b
a a
a 2,1 2,3
C b b
D 3,3
3,2
mogu spojiti u jedno staƬe Q koje je nedopustivo. Uvedimo krae oznake
i za ostala staƬa: A = (0, 0), B = (1, 1), C = (2, 1), D = (3, 2), E = (0, 2).
Tako dobijen automat A3 je optimalan.
∗
b) Regularna
n gramatika G =o (N, T, Π, σ ) koja odgovara
n konaqnom automatu
A3 je N = A, B, C, D, E, Q , T = {a, b}, Π = A → aB, A → bA, B → aC,
o C → bD, D → aB, D → bQ, D → ε, E → aB, E → bQ,
B → bE, C → aC,
Q → aQ, Q → bQ i σ ∗ = A.
Oktobar II 2008.
17. Sliqan sa zadatkom 21.
a) Taqna; b) taqna; v) taqna; g) netaqna; d) taqna; ) netaqna.

a ̺ b akko je a = b ili a = 1b .
1 −1
b) ̺ 1 −1 2 1
2
1 1 0 0 0
−1 0 1 0 0
2 0 0 1 1
1 2 1
2 0 0 1 1 2
v), g) Ova relacija je R, S i T, pa je to relacija ekvivalencije.

d) Klase ekvivalencije su: [1] = {1}, [−1] = {−1}, [2] = [ 12 ] = {2, 21 }.

a) Postoje 23 neizomorfna stabla sa 8 qvorova. Ona su predstavƩena na
narednoj slici:
b) Drugo, tree, qetvrto i peto stablo sa prethodne slike imaju isti

niz stepena qvorova: (3,2,2,2,2,1,1,1).
v) Dijametar qetvrtog stabla T4 je 5 (kod Ƭega centar ima 2 qvora), dok
je dijametar ostala 3 stabla (T2 , T3 , T5 ) je 6 (kod Ƭih centar ima 1 qvor).
20. Primetimo da ako req poqiƬe sa baba ona ve nakon tog poqetka
sadrжi 2 slova a i 2 slova b. Stoga emo odmah odreivati konaqan
automat A koji prepoznaje reqi koje poqiƬu sa baba i nakon toga imaju
jox taqno 1 slovo a ili jox bar 3 slova a.
a,b
8 b b b a,b
a b a b
A:
0 1 2 3 4 5 6 7
b a b a a a a
a) Automat A je optimalan (sva staƬa predstavƩaju brojaqe – prvih pet

su za baba na poqetku, druga tri broje koliko ima jox slova a i jox staƬe
8 koje sluжi za reqi koje ne poqiƬu sa baba).
∗
b) Regularna
n gramatika o G = (N, T, Π, σ )n koja odgovara automatu A je
N = 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 , T = {a, b}, Π = 0 → a8, 0 → b1, 1 → a2, 1 → b8,
2 → a8, 2 → b3, 3 → a4, 3 → b8, 4 → a5, 4 → o b4, 5 → a6, 5 → b5, 5 → ε, 6 → a7,
6 → b6, 7 → a7, 7 → b7, 7 → ε, 8 → a8, 8 → b8 i σ ∗ = 0.
Decembar 2008.
21. a) Formula ∃x(x ∈ Z ∧ 3x = 8) nije taqna jer ne postoji vrednost
x ∈ Z za koju je 3x = 8 (rexeƬe ove jednaqine je x = 83 6∈ Z).
3
b) Formula ∃x(x ∈ Q ∧ 3x = 8) je taqna jer postoji vrednost x = 8 ∈ Q za
koju je 3x = 8.
v) Formula (∀x ∈ N)(∃y ∈ N)(x 6 y) je taqna jer za svaki prirodan broj x
moжemo odabrati vei prirodan broj, npr. y = x + 1.
g) Formula (∃y ∈ N)(∀x ∈ N)(x 6 y) nije taqna jer ne postoji najvei
prirodan broj. Ako bi pretpostavili je formula taqna, onda bi postojao
broj y0 , takav da za svaki prirodan broj x vaжi x 6 y (xto nije taqno,
npr. za x = 2 · y0 ).
d) Formula (∀x, y, z ∈ R)(x = y ⇒ xz = yz) je taqna jer ako jednakost x = y
pomnoжimo istim realnim brojem z dobijamo jednakost xz = yz.
) Formula (∀x, y, z ∈ R)(xz = yz ⇒ x = y) nije taqna jer ne vaжi za sve
realne brojeve. Kontraprimer je x = 3, y = 5 i z = 0; tada imamo da je
xz = yz = 0, tj. v(xz = yz) = 1, dok je x 6= y, pa vaжi v(x = y) = 0, pa se
formula svodi na 1 ⇒ 0 = 0.

a ̺ b akko je a = b ili a = −b ili a = 1b .
1 −1
b) ̺ 1 −1 2 12
1 1 1 0 0
−1 1 1 0 0
2 0 0 1 1
1 2 1
2 0 0 1 1 2
v), g) Ova relacija je R, S i T, pa je to relacija ekvivalencije.2

d) Klase ekvivalencije su: [1] = [−1] = {1, −1}, [2] = [ 12 ] = {2, 21 }.
23. a) Postoji 11 neizomorfnih stabala sa 7 qvorova. Ona su predstav-

Ʃena na narednoj slici:
2 U proizvoƩnom skupu ovako zadata relacija nije relacija ekvivalencije, ali u
ovom konkretno zadatom skupu jeste!

b) Tree i qetvrto stablo sa prethodne slike imaju isti niz stepena

qvorova: (3,2,2,2,1,1,1). Predstavimo ih uveano (pored svakog qvora
crvenom bojom je oznaqen Ƭegov stepen):
g 1
g 1 f 2
1 2 2 3 2 1 1 2 3 2 1
a b c d e f a b c d e
Da ona nisu izomorfna (izomorfna stabla imaju sve iste osobine!) moжe-
mo iskoristiti rezultate pod v)
v) Dijametar stabla T3 je 5 — to je maksimalno rastojaƬe izmeu dva
qvora grafa, d(a, f ) = 5. ƫegov centar qine qvorovi c i d.
Dijametar stabla T4 je 4 — to je maksimalno rastojaƬe izmeu dva
qvora grafa, d(a, e) = d(a, g) = d(e, g) = 4. ƫegov centar se sastoji samo
od qvora c (procedura traжeƬa centra stabla je opisana u zadatku 219).
g) ƫihove matrice susedstva su:
a b c d e f g d(v) a b c d e f g d(v)
a 0 1 0 0 0 0 0 1 a 0 1 0 0 0 0 0 1
b 1 0 1 0 0 0 0 2 b 1 0 1 0 0 0 0 2
c 0 1 0 1 0 0 0 2 c 0 1 0 1 0 1 0 3
A3 = A4 =
d 0 0 1 0 1 0 1 3 d 0 0 1 0 1 0 0 2
e 0 0 0 1 0 1 0 2 e 0 0 0 1 0 0 0 1
f 0 0 0 0 1 0 0 1 f 0 0 1 0 0 0 1 2
g 0 0 0 1 0 0 0 1 g 0 0 0 0 0 1 0 1
a,b
8 a a a a,b
a b a b
A:
0 1 2 3 4 5 6 7
b a b a b b b
a) Automat A je optimalan.
∗
b) Regularna
n gramatika o G = (N, T, Π, σ )n koja odgovara automatu A je
N = 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 , T = {a, b}, Π = 0 → a8, 0 → b1, 1 → a2, 1 → b8,
2 → a8, 2 → b3, 3 → a4, 3 → b8, 4 → a4, 4 → o b5, 5 → a5, 5 → b6, 5 → ε, 6 → a6,
6 → b7, 7 → a7, 7 → b7, 7 → ε, 8 → a8, 8 → b8 i σ ∗ = 0.
Januar 2009.
25. a)
A∪B C∩D (A ∪ B) \ (C ∩ D) leva strana
A\B B \C (A\B) ∪ (B \C) −|| − ∩D desna strana

d = x ∈ D. Tada skupovna formula (A ∪ B) \ (C ∩ D) ⊆ (A \ B) ∪ (B \ C) ∩ D

(a ∨ b) ∧ q(c ∧ d) ⇒ (a ∧ q b) ∨ (b ∧ q c) ∧ d .

v) Oznaqimo sa L = (a ∨ b) ∧ q(c ∧ d) i D = (a ∧ q b) ∨ (b ∧ q c) ∧ d . Tada
imamo tablicu:
p q
a b c d a ∨ b c ∧ d q(c ∧ d) L q b a ∧ q b q c b ∧ q c p ∨ q D L ⇒ D
0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 0 0 1
0 0 0 1 0 0 1 0 1 0 1 0 0 0 1
0 0 1 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 1
0 0 1 1 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 1
0 1 0 0 1 0 1 1 0 0 1 1 1 0 0
0 1 0 1 1 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1
0 1 1 0 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 1 0 1 0 0
1 0 0 1 1 0 1 1 1 1 1 0 1 1 1
1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 0 0 1 0 0
1 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1
1 1 0 0 1 0 1 1 0 0 1 1 1 0 0
1 1 0 1 1 0 1 1 0 0 1 1 1 1 1
1 1 1 0 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
Kako nismo dobili sve 1 u posledƬoj koloni koja odgovara datom iskazu,
taj iskaz nije tautologija, pa dobijamo da polazna skupovna formula ne
vaжi.
26. a) Relacija ̺ je definisana na skupu N, pa su svi brojevi pozitivni.

def
Stoga uslov kada su dva elementa u relaciji, x̺y ⇐⇒ xy 6y 2 , moжemo
da podelimo sa y > 0 (zbog y > 0 nee se meƬati znak!), pa dobijamo da je
def
x̺y ⇐⇒ x 6 y,
a za relaciju 6 poznato je da je relacija poretka.
b) Vaжi 1̺−1 jer je 1·(−1) = −161 = (−1)2 i −1̺1 jer je −1·1 = −161 = 12 .
Ako bi vaжila antisimetriqnost, tada bi imali da je 1 = −1, xto nije
taqno. Time smo pokazali da relacija ̺ na skupu Z nije AS, pa ona nije
relacija poretka.
27. a) Matrica susedstva A i matrica incidencije qvorova i grana R

su:
1 2 3 4 5 6 d(v) 12 14 23 24 25 35 36 56 d(v)
1 0 1 0 1 0 0 2 1 1 1 0 0 0 0 0 0 2
2 1 0 1 1 1 0 4 2 1 0 1 1 1 0 0 0 4
A= 3 0 1 0 0 1 1 3 R= 3 0 0 1 0 0 1 1 0 3
4 1 1 0 0 0 0 2 4 0 1 0 1 0 0 0 0 2
5 0 1 1 0 0 1 3 5 0 0 0 0 1 1 0 1 3
6 0 0 1 0 1 0 2 6 0 0 0 0 0 0 1 1 2
b) Skup
n qvorova je V = {1, 2, 3, 4, 5, 6}, ao skup grana je
E = {1, 2}, {1, 4}, {2, 3}, {2, 4}, {2, 5}, {3, 5}, {3, 6}, {5, 6} . Stepeni svih
qvorova su d(1) = 2, d(2) = 4, d(3) = 3, d(4) = 2, d(5) = 3, d(6) = 2. Graf je:
1 2 3
4 5 6

parni. Graf G sadrжi Ojlerov put: npr. 5 − 6 − 3 − 5 − 2 − 4 − 1 − 2 − 3.
proemo kroz qvor 2 vixe od jednom). Graf G sadrжi Hamiltonov put:
npr. 4 − 1 − 2 − 3 − 6 − 5.
g) U G ima 4 puta duжine 3 od qvora 2 do qvora 2: 2 − 1 − 4 − 2, 2 − 4 − 1 − 2,
2 − 3 − 5 − 2 i 2 − 5 − 3 − 2.
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 2 1 1 1 1 0 1 2 5 2 3 2 2
2 1 4 1 1 1 2 2 5 4 7 5 7 2
A2 = 3 1 1 3 1 2 1 A3 = 3 2 7 4 2 5 5
4 1 1 1 2 1 0 4 3 5 2 2 2 2
5 1 1 2 1 3 1 5 2 7 5 2 4 5
6 0 2 1 0 1 2 6 2 2 5 2 5 2
28. Kako reqi poqiƬu na aab one su i neprazne. Odrediemo prvo konaqan
automat A1 koji prepoznaje reqi koje poqiƬu na aab, zatim automat A2
koji prepoznaje reqi koje sadrжe req aba, onda automat A 2 koji prepoznaje
reqi koje ne sadrжe req aba.
b a a.b
A2 : a b a
0 1 2 3
a a b
0 1 2 3 a
A1 :
b a
b b a a.b
a,b
4 a,b
A2 : a b a
0 1 2 3

0,0 A
a
B 1,1
a
C
b 2,1
b b
Q
a
a F b Da
A1 ∧ A2 : E 3,0 3,1 3,2 3,3 a,b
b a
a b a
4,0 4,1 4,2 4,3 a,b
a
b
b
a) Automat A1 ∧ A2 nije optimalan jer se staƬa (3, 3), (4, 0), (4, 1), (4, 2) i
(4, 3) mogu spojiti u jedno staƬe Q koje je nedopustivo. Uvedimo krae
oznake i za ostala staƬa: A = (0, 0), B = (1, 1), C = (2, 1), D = (3, 2),
E = (3, 0), F = (3, 1). Tako dobijen automat A3 je optimalan.
a a b
A B C D
A3 : b b a a b b
a,b Q b E F a
a
∗
b) Regularna gramatika
n G = (N, T,o Π, σ ) koja odgovara
n konaqnom au-
tomatu A3 je N = A, B, C, D, E, F, Q , T = {a, b}, Π = A → aB, A → bQ,
B → aC, B → bQ, C → aQ, C → bD, D → aQ, D → obE, D → ε, E → aF,
E → bE, E → ε, F → aF, F → bD, F → ε, Q → aQ, Q → bQ i σ ∗ = A.
April 2009.
29. Na osnovu podataka datih u zadatku moжemo popuniti sledee u
tablici (crveni su na osnovu prve reqenice, plavi na osnovu druge,
zeleni na osnovu tree, naran
asti na osnovu qetvrte i Ʃubiqasti na
osnovu pete i pri tome 1 oznaqava da je to taqno, a O da nije):
”Kroz xƩivike i livade”

”Plava lampa treperi”
”Mirno spavaj, nano”
”Xta e mi жivot”
”Kukavica”
5 audicija
6 audicija
7 audicija
8 audicija
4 audicije
18 godina
19 godina
20 godina
21 godina
22 godine
Kristina O O O O O
Jelena O O O O O
TaƬa O 1 O O O O O O
Radica O O O O
Violeta O
4 audicija O O O O O O
5 audicija O
6 audicija O O
7 audicija
8 audicija O
18 godina O O
19 godina O
20 godina 1 O O O O
21 godina O O O
22 godina O O O
Na osnovu prethodne tablice imamo da je devojka sa najmaƬe audicija

pevala ili ”Plava lampa treperi” ili ”Kroz xƩivike i livade”.
To ne moжe biti ”Kroz xƩivike i livade” jer onda osoba sa 4 audicije

ne bi mogla da ima 18, 19 ili 21 godinu, a osoba koja peva ”Kroz xƩivike
i livade” ne bi mogla da ima 20 ili 22 godine, xto je nemogue! Stoga
je devojka sa najmaƬe audicija (4) pevala ”Plava lampa treperi”, a ona
ima 20 godina. DaƩe iz prve reqenice imamo da Kristina ima 19 godina,
a da je interpretatorka pesme ”Mirno spavaj, nano” stara 18 godina.
”Mirno spavaj, nano” stara 18 godina.
”Kukavica”
”Mirno...”
5 audicija
6 audicija
7 audicija
8 audicija
4 audicije
”Plava...”
18 godina
19 godina
20 godina
21 godina
22 godine
”Kroz...”
”Xta...”
Kristina O O O 1 O O O O
Jelena O O O O O O
TaƬa O 1 O O O O O O O
Radica O O O O O
Violeta O O
4 audicija 1 O O O O O O 1 O O
5 audicija O O O
6 audicija O O O O
7 audicija O O
8 audicija O O O
18 godina O O 1 O O
19 godina O O
20 godina 1 O O O O
21 godina O O O
22 godina O O O
DaƩe, kako TaƬa moжe da ima ili 18 godina ili 21, a ona peva ”Kroz
xƩivike i livade”, a ne ”Mirno spavaj, nano”, dobijamo da je ona stara
21 godinu (ovo unosimo i u poƩa koja su preseku broja godina i pesme koju
pevaju!). To povlaqi (na osnovu 4. reqenice) da devojka sa 6 neuspelih
audicija ima 22 godine. Za Ƭu znamo da ona nije pevala ”Mirno spavaj,
nano” (jer to peva 18-togodixƬakiƬa).
”Kukavica”
5 audicija
6 audicija
7 audicija
8 audicija
4 audicije
18 godina
19 godina
20 godina
21 godina
22 godine
Kristina O O O 1 O O O O
Jelena O O O O O O
TaƬa O 1 O O O O O O 1 O O
Radica O O O O O O
Violeta O O O
5 audicija O O O O
6 audicija O O O O O O O 1
7 audicija O O O
8 audicija O O O O
18 godina O O 1 O O
19 godina O O O
20 godina 1 O O O O
21 godina O 1 O O O
22 godina O O O
Traжimo 1 i O koje su u istoj vrsti i koloni sa Ƭima. To nam daje

sledee zakƩuqke: u preseku 4 audicije i 20 godina je 1, a u preseku TaƬe
i 20 godina je O, pa TaƬa nije imala 4 audicije. U preseku 6 audicija
i 22 godine je 1, a u preseku 22 godine sa Kristinom i Radicom je O, pa
one ne mogu biti na 6 audicija.
DaƩe, Radica moжe da ima 18 ili 20 godina. Ako bi imala 20 godina
onda bi ona bila na 4 audicije i pevala bi ”Plava lampa treperi”, a
onda bi na osnovu 3. reqenice devojka koja qija je pesma na audiciji bila
”Xta e mi жivot” imala jednu godinu vixe od Radice, tj. 21 godinu,
koliko ima TaƬa, ali je ona pevala ”Kroz xƩivike i livade”! Kako smo
dobili kontradikciju, Radica mora da ima 18 godina.
Sada, na osnovu 3. reqenice dobijamo da devojka koja qija je pesma na
audiciji bila ”Xta e mi жivot” imala jednu godinu vixe od Radice, tj.
19 godina. To povlaqi da je devojka stara 22 godine pevala ”Kukavicu”,
qime smo kompletirali poƩa koja se nalaze u preseku godina i pesme.
”Kukavica”
”Mirno...”
5 audicija
6 audicija
7 audicija
8 audicija
4 audicije
”Plava...”
18 godina
19 godina
20 godina
21 godina
22 godine
”Kroz...”
”Xta...”
Kristina O O O 1 O O O O O
Jelena O O O O O O O
TaƬa O 1 O O O O O O 1 O O O
Radica O O 1 O O O O O O
Violeta O O O O
5 audicija O O O O
6 audicija O O O O O O O 1
7 audicija O O O
8 audicija O O O O
18 godina O O 1 O O
19 godina O O O 1 O
20 godina 1 O O O O
21 godina O 1 O O O
22 godina O O O O 1
U poƩa sa brojem audicija i pesmama unosimo da je devojka sa 6 au-

dicija pevala ”Kukavicu” (roze bojom).
Sada rexavaƬe zadatka ide pravolinijski ka kraju (sledee zakƩuqke
unosimo braon bojom). Na osnovu 2. reqenice imamo da je devojka sa 21
godinom (a za Ƭu znamo da je to TaƬa) bila na audicijama jednom maƬe
od one koja je pokuxala sa ”Kukavicom”, tj. 5 puta. Na osnovu ostatka
2. reqenice dobijamo da je Jelena bila na audicijama 4 puta, pa je ona
stara 20. godina i pevala je ”Plava lampa treperi”.
”Kukavica”
”Mirno...”
5 audicija
6 audicija
7 audicija
8 audicija
4 audicije
”Plava...”
18 godina
19 godina
20 godina
21 godina
22 godine
”Kroz...”
”Xta...”
Kristina O O O O 1 O O O O O O
Jelena 1 O O O O O O 1 O O 1 O O O O
TaƬa O 1 O O O O O O 1 O O 1 O O O
Radica O O O 1 O O O O O O O O
Violeta O O O O O O O O
5 audicija O 1 O O O O O O 1 O
6 audicija O O O O 1 O O O O 1
18 godina O O 1 O O
19 godina O O O 1 O
20 godina 1 O O O O
21 godina O 1 O O O
22 godina O O O O 1
Na osnovu preostalih praznih poƩa (koja su jedina u vrsti ili

koloni) dobijamo da je Radica bila na 7 audicija, odatle sledi da je
Kristina bila na 8 i konaqno da je Violeta bila na 6, kao i da Violeta
ima 22 godine.
Na onovu ovoga moжemo kompletirati tablicu:
”Kukavica”
5 audicija
6 audicija
7 audicija
8 audicija
4 audicije
18 godina
19 godina
20 godina
21 godina
22 godine
Kristina O O O 1 O O 1 O O O O O O O 1
Jelena 1 O O O O O O 1 O O 1 O O O O
TaƬa O 1 O O O O O O 1 O O 1 O O O
Radica O O 1 O O 1 O O O O O O O 1 O
Violeta O O O O 1 O O O O 1 O O 1 O O
5 audicija O 1 O O O O O O 1 O
6 audicija O O O O 1 O O O O 1
7 audicija O O 1 O O O 1 O O O
8 audicija O O O 1 O 1 O O O O
18 godina O O 1 O O
19 godina O O O 1 O
20 godina 1 O O O O
21 godina O 1 O O O
22 godina O O O O 1
Konaqno, iz posledƬe tablice moжemo izvuqi i sledee zakƩuqke:

• Kristina ima 19 godina, bila je na 8 audicija i peva ”Xta e mi

жivot”,
• Jelena ima 20 godina, bila je na 4 audicija i peva ”Plava lampa

treperi”,
• TaƬa ima 21 godina, bila je na 5 audicija i peva ”Kroz xƩivike i

livade”,
• Radica ima 18 godina, bila je na 7 audicija i peva ”Mirno spavaj,
nano”,
• Violeta ima 22 godina, bila je na 6 audicija i peva ”Kukavicu”.
30. x ̺ y ⇔ (x2 − y 2 )(x2 y 2 − 1) = 0 ⇔ x2 = y 2 ili x2 y 2 = 1 ⇔ x = y ili

x = −y ili x = y1 ili x = −1 y .
R x = x pa je x ̺ x. X
S Ako je x ̺ y onda imamo 4 sluqaja: 1◦ x = y, 2◦ x = −y, 3◦ x = y1 i 4◦
x = −1y .
1◦ x = y ⇒ y = x ⇒ y ̺ x;
2◦ x = −y ⇒ y = −x ⇒ y ̺ x.
3◦ x = y1 ⇒ y = x1 ⇒ y ̺ x;
4◦ x = −1 −1
y ⇒ y = x ⇒ y ̺ x.
Kako smo u sva 4 sluqaja dobili x̺y ⇒ y̺x to je ova relacija simetriqna.
T Ako je x ̺ y onda imamo 4 sluqaja i ako je y ̺ z onda imamo 4 sluqaja,
xto daje ukupno 4 · 4 = 16 sluqaja (xto je ve mnogo za ispitivati iako
je za ocenu :) te emo pribei redukciji sluqajeva.
Ako je x ̺ y onda imamo 2 sluqaja 1◦ x2 = y 2 i 2◦ x2 = y12 .
Ako je y ̺ z onda imamo 2 sluqaja a◦ y 2 = z 2 i b◦ y 2 = z12 . To daje ukupno
2 · 2 = 4 sluqaja:
1a◦ x2 = y 2 , y 2 = z 2 ⇒ x2 = z 2 ⇒ x ̺ z;
1b◦ x2 = y 2 , y 2 = z12 ⇒ x2 = z12 ⇒ x ̺ z;
2a◦ x2 = y12 , y 2 = z 2 ⇒ x2 = z12 ⇒ x ̺ z;
1
2b◦ x2 = y12 , y 2 = z12 ⇒ x2 = 1 = z 2 ⇒ x ̺ z.
z2
Kako smo u sva 4 sluqaja dobili x ̺ y, y ̺ z ⇒ x ̺ z to je ova relacija
tranzitivna.
Kako je R,S,T data relacija je jedna relacija ekvivalencije na skupu
realnih brojeva.
Odredimo traжene klase ekvivalencije:
[0] = {y ∈ R | 0 ̺ y} = {0}, [1] = {y ∈ R | 1 ̺ y} = {1, −1}, [2] = {y ∈ R | 2 ̺ y} =
{2, −2, 12 , −1
2 }.
31. a) Na sledeoj slici je prikazano odgovarajue Hafmanovo stablo

(redom dobijamo podstabla sa korenima T1 , T2 , T3 , T4 , T5 i konaqno S).
S
78
0 1
32 T4 T5 46
0 1 0 1
15 T3 t 17 20 i a 26
0 1
7 T2 m 8
0 1
3 T1 k 4
0 1
1 u o 2
Iz Ƭega dobijamo i odgovarajui Hafmanov kôd tako xto pratimo

bitove (na slici zelene boje) koji su pridruжeni svakoj grani u putu
od korena S Hafmanovog stabla (siv qvor) do lista u kome se nalazi
odgovarajui simbol:
a i k m o t u
11 10 0001 001 00001 01 00000
b) Nivo listova (koji su obojeni crvenom bojom) je dat u sledeoj tabli-

ci:
list a i k m o t u
nivo 2 2 4 3 5 2 5
Zbog listova o i u visina stabla je 5. Stablo nije balansirano jer
postoje qvorovi qiji se nivoi razlikuju za vixe od 1 (npr. a i o). Samim
tim nije ni potpuno binarno (jer kod Ƭega moraju svi listovi biti na
istom nivou).
v) Req ,,automatika“ kada je kodiramo Hafmanovim kodom je:
11 00000 01 00001 001 11 01 10 0001 11.

a u t o m a t i k a
g) Prva req je ,,t“, druga i trea ne predstavƩaju reqi date azbuke:
10|1, 001|00,
i T5 m T3
a zatim idu ,,kat“ (0001|11|01), ,,mita“ (001|10|01|11), ,,toma“ (01|00001|001|11).

32. Sliqan sa zadatkom 20. a a a a,b
a b a b a b b b
0 1 2 3 4 5 6 7 8
a b a
b b
A: 9
a,b
a) Automat A jeste optimalan.
b) Odredimo regularnu gramatiku G = n(N, T, Π, σ ∗ ) koja odgovara
o konaq-
nom automatu A. Imamo da je N = 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 , T = {a, b},
n
Π = 0 → a1, 0 → b9, 1 → a9, 1 → b2, 2 → a3, 2 → b9, 3 → a9, 3 → b4,
4 → a5, 4 → b9, 5 → ε, 5 → a5,o 5 → b6, 6 → a6, 6 → b7, 7 → a7, 7 → b8, 8 → ε,
8 → a8, 8 → b8, 9 → a9, 9 → b9 i σ ∗ = 0.
Mart 2009.
33. a)
B∩D C\A (B ∩ D) ∩ (C \ A) leva strana
A∩D B \ (A ∩ D) desna strana

d = x ∈ D. Tada skupovna formula (B ∩ D) ∩ (C \ A) ⊆ B \ (A ∩ D) prelazi
u iskaznu formulu
(b ∧ d) ∧ (c ∧ q a) ⇒ b ∧ q(a ∧ d).
v) Oznaqimo sa L = (b ∧ d) ∧ (c ∧ q a) i D = b ∧ q(a ∧ d). Istinitost ove

iskazne formuole neemo odreivati preko tablice nego pomou druga 2
metoda: svoeƬem na apsurd i diskusijom po slovu.
I naqin (svoeƬem na apsurd):
Pretpostavimo da je formula netaqna. Implikacija L ⇒ D je netaq-
na, v(L ⇒ D) = 0, ako je v(L) = 1 i v(D) = 0. Iz v(L) = 1 dobijamo
v(b) = 1, v(d) = 1, v(c) = 1 i v(a) = 0, a v(D) = 0 ⇒ v(b) = 0. Dobili
smo kontradikciju (da je istovremeno v(b) = 1 i v(b) = 0), pa iskazna for-

mula ne moжe biti netaqna, tj. ona je taqna, te vaжi i polazna skupovna
formula.
II naqin (diskusijom po slovu):

1◦ ako je v(a) = 0 formula postaje (b ∧ d) ∧ c ⇒ b
(jer je c ∧ 1 = c i b ∧ q(0 ∧ d) = b ∧ q 0 = b ∧ 1 = b),
1◦ a) ako je v(b) = 0 formula postaje 0 ⇒ 0, xto je taqno;
1◦ b) ako je v(b) = 1 formula postaje 0 ⇒ 1, xto je taqno;
2◦ ako je v(a) = 1 formula postaje 0 ⇒ b ∧ q d, xto je uvek taqno.
Kako smo u svim sluqajevima dobili da je iskazna formula taqna, pokaza-
li smo da je ona tautologija, tj. da polazna skupovna formula uvek vaжi.
34. Na osnovu qiƬenice da je S ⊆ R+ imamo da su svi brojevi x, y > 0, pa

nejednakost kojom je zadata relacija moжemo da pomnoжimo sa 3y > 0 (i
def
nee se meƬati znak!). Odatle dobijamo da je x ̺ y ⇐⇒ x + 5y > 6y, tj.
def
x̺y ⇐⇒ x > y.
a) Za relaciju > znamo da je relacija poretka, pa je i relacija ̺ relacija
poretka, tj. (S, ̺) je parcijalno ureen skup.
b) √
1 1
̺ 2 1 3 π 5 2
1
2 1 0 0 0 0
√1 1 1 0 0 0
1 5
3 1 1 1 0 0
π 1 1 1 1 0
5 1 1 1 1 1 √
3 π
v) GorƬe mee skupa T su svi brojevi a, takvi da je a ̺ x (tj. a > x) za sve

x ∈ T . Supremum je najmaƬa gorƬa mea, tj. sup T = 1.
DoƬe mee skupa T su svi brojevi a, takvi da je x ̺ a (tj. x > a) za sve
x ∈ T . Infimum je najvea doƬa mea, tj. inf T = 5.
g) Kako je relacija > relacija totalnog poretka (lanac) na svakom skupu
S, to je ona i rexetka.
35. a) Matrica susedstva A i matrica incidencije qvorova i grana R

su:
1 2 3 4 5 6 d(v) 12 23 25 35 36 45 56 d(v)
1 0 1 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1
2 1 0 1 0 1 0 3 2 1 1 1 0 0 0 0 3
A= 3 0 1 0 0 1 1 3 R= 3 0 1 0 1 1 0 0 3
4 0 0 0 0 1 0 1 4 0 0 0 0 0 1 0 1
5 0 1 1 1 0 1 4 5 0 0 1 1 0 1 1 4
6 0 0 1 0 1 0 2 6 0 0 0 0 1 0 1 2
b) Skup
n qvorova je V = {1, 2, 3, 4, 5,o6}, a skup grana je
su d(1) = 1, d(2) = 3, d(3) = 3, d(4) = 1, d(5) = 4, d(6) = 2. Graf je:
1 2 3
4 5 6
v) Graf G ne sadrжi ni Ojlerovu konturu ni Ojlerov put jer mu 4 qvora

(1,23 i 4) imaju neparne stepene.
Graf G ne sadrжi Hamiltonovu konturu (graf koji ima qvorove stepena 1
ne sadrжi Hamiltonovu konturu). Graf G sadrжi Hamiltonov put: npr.
1 − 2 − 3 − 6 − 5 − 4.
g) U G ima 7 puteva duжine 3 od qvora 5 do qvora 2: 5−2−1−2, 5−2−3−2,
5 − 2 − 5 − 2, 5 − 3 − 5 − 2, 5 − 4 − 5 − 2, 5 − 6 − 3 − 2 i 5 − 6 − 5 − 2.
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 1 0 1 0 1 0 1 0 3 1 1 1 2
2 0 3 1 1 1 2 2 3 2 6 1 7 2
A2 = 3 1 1 3 1 2 1 A3 = 3 1 6 4 2 6 5
4 0 1 1 1 0 1 4 1 1 2 0 4 1
5 1 1 2 0 4 1 5 1 7 6 4 4 6
6 0 2 1 1 1 2 6 2 2 5 1 6 2

Automat A emo sastavƩati direktno: nakon poqetka, koji mora biti bab
emo voditi raquna da se ne javi req abba.
a) Dobijeni automat A je optimalan.
b a b a
A B C D E a
b
A: a b a b a
a,b Q F G b
a b
∗
b) Regularna
n gramatikao G = (N, T, Π, σ ) koja
n odgovara automatu A je
N = A, B, C, D, E, F, Q , T = {a, b}, Π = A → aQ, A → bB, B → aC,
B → bQ, C → aQ, C → bD, D → aE, D → bF, D → ε, E → aE, E → o bD, E → ε,
F → aQ, F → bG, F → ε, G → aE, G → bG, G → ε, Q → aQ, Q → bQ i σ ∗ = A.
7.2 Pismeni ispiti 2009.

Jun 2009.
37. Prebacimo datu predikatsku formulu na ,,uobiqajeni“ matematiqki
jezik:
(∀ x ∈ R) (5 6= x ∨ x = y) ⇒ xy = x + y − 1.
Kvantifikator (∀ x ∈ R) utiqe samo na prva dva pojavƩivaƬa promenƩive
x (na levoj strani implikacije), dok je x na desnoj strani implikacije
slobodno.
Desnu stranu implikacije xy = x + y − 1, moжemo zapisati kao xy − x −
y + 1 = 0, xto je (x − 1) · (y − 1) = 0. Dakle istinitosna vrednost desne
strane D je 
1, x = 1

v(D) = 1, y = 1


0, x 6= 1, y 6= 1 (inaqe).
Formula ϕ = 5 6= x ∨ x = y sa leve strane ima istinitosnu vrednost

1, x 6= 5

v(ϕ) = 1, x = y


0, inaqe.

Leva strana implikacije L = ∀ x ∈ R (5 6= x ∨ x = y) e biti taqna
ukoliko je za svako x iz R ispuƬeno da je v(ϕ) = 1. Za sve x 6= 5 e ϕ biti
taqno, zbog prvog sluqaja, ostaje da vidimo xta se dexava za x = 5. Tada
nije x 6= 5, a ako je i y 6= 5 nee biti ni drugi sluqaj kada je formula
taqna, pa e za x = 5 biti v(ϕ) = 0. Ako je y = 5 i za x = 5 e biti
v(ϕ) = 0. Stoga imamo da je istinitosna vrednost leve strane L jednaka
(
1, y = 5
v(D) =
0, y 6= 5.
Implikacija F = L ⇒ D je netaqna samo ako je v(L) = 1 (xto je za y = 5)

i v(D) = 0 (xto je za x 6= 1, jer kako je y = 5 imamo da je y 6= 1), pa imamo
da je istinitosna vrednost cele formule F jednaka

0, y = 5, x 6= 1

v(F ) = 1, y 6= 5


1, x = 1.
38. Zbirovi cifara datih brojeva 11, 27, 38, 46 i 58 su jednaki:

1 + 1 = 2, 2 + 7 = 9, 3 + 8 = 11, 4 + 6 = 10, 5 + 8 = 13.
Na osnovu ovoga dobijamo koji su elementi u relaciji (kada oduzmemo
Ƭihove zbirove cifara i posmatramo koji su deƩivi sa 5).
a) U relaciji su: 11 ̺ 11, 11 ̺ 56, 22 ̺ 22, 22 ̺ 34, 34 ̺ 22, 34 ̺ 34, 36 ̺ 36,

56 ̺ 11, 56 ̺ 56.
U relaciji nisu: 11 6 ̺ 22, 11 6 ̺ 34, 11 6 ̺ 36, 22 6 ̺ 11, 22 6 ̺ 36, 22 6 ̺ 56, 34 6 ̺ 11,
34 6 ̺ 36, 34 6 ̺ 56, 36 6 ̺ 11, 36 6 ̺ 22, 36 6 ̺ 34, 36 6 ̺ 56, 56 6 ̺ 22, 56 6 ̺ 34, 56 6 ̺ 36.
b)
̺ 11 22 34 36 56
11 1 0 0 0 1 46
22 0 1 1 0 0
34 0 1 1 0 0 58 38
36 0 0 0 1 0 11 27
56 1 0 0 0 1

Napomena. Broj 0 je deƩiv sa 5 (jer je 0 = 5 · 0).

na glavnu dijagonalu meusobno jednaki i to 0; u grafu vidimo da izmeu
2 razliqita qvora imamo ili 0 ili 2 grane – taqnije 0 grana).
Ova je relacija AS (u tablici meu elementima koji su simetriqni u
odnosu na glavnu dijagonalu ne nalazimo dve 1; u grafu vidimo da izmeu
2 razliqita qvora imamo ili 0 ili 1 granu – taqnije 0 grana).
Ova je relacija T (vidimo sa grafa, jer nigde nema nijedne od sledee
2 situacije koje kvare T:
x=z y
x y
jer u grafu ne postoji nijedna grana izmeu 2 razliqita qvora!)

Ova relacija je R, AS i T, pa je relacija poretka.
[11] = {11}, [27] = {27}, [22] = {38}, [46] = {46}, [58] = {58}.
Relacija nije relacija totalnog poretka jer 11 6 ̺ 27 i 27 6 ̺ 11, tj. to je

relacija parcijalnog poretka.
Haseov dijagram ove relacije je predstavƩen na sledeoj slici (svi
qvorovi su na istom nivou jer nikoja 2 nisu uporediva u odnosu na
relaciju ̺):
11 27 38 46 58
39. a) Matrica susedstva A, korensko stablo RT i stepeni qvorova (xto

je broj 1 u odgovarajuoj vrsti matrice susedstva A – predstavƩeno cr-
venom bojom) su
1 3 5 6 8 9 13 15 16 18
1 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
3 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 3
5 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
6 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 2
A= 8 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 2
9 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 2
13 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1
15 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 3
16 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1
18 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 2
8
v d(v)
1 1
3 3
5 1
6 15 6 2
8 2
9 2
3 9 18 13 1
15 3
16 1
1 5 13 16
18 2
b) Skup qvorova je V i skup grana E su:
V = {1, 3, 5, 6, 8, 9, 13, 15, 16, 18},

n o
E = {1, 3}, {3, 5}, {3, 6}, {6, 8}, {8, 15}, {9, 15}, {9, 13}, {15, 18}, {16, 18} .
Stablo T ima n = 10 qvorova i m = 9 grana. Vaжi relacija m = n − 1

izmeu broja qvorova i grana u stablu.
v) Visina korenskog stabla RT je h = 3.

Nivo svakog lista (listovi su samo 1, 5, 13 i 16!) je jednak 3.
Stablo RT je balansirano, jer su svi listovi na nivou h ili h − 1 (ovde
su svi na nivou h).
Stablo RT nije striktno binarno stablo, jer postoje unutraxƬi qvorovi
(6,9,18) koji nemaju 2 deteta.
Iako su svi qvorovi na istom nivou h, ono nije striktno binarno, xto
povlaqi da RT nije potpuno binarno stablo.
Stablo RT je binarno stablo pretraжivaƬa jer za svaki unutraxƬi qvor
v vaжida su svi podaci u levom podstablu qvora v su maƬi od podatka
kome je dodeƩen qvor v, kao i da su svi podaci u desnom podstablu qvora
v su vei od podatka kome je dodeƩen qvor v.
g)
KLD: 8, 6, 3, 1, 5, 15, 9, 13, 18, 16.
LKD: 1, 3, 5, 6, 8, 9, 13, 15, 16, 18 (primetimo da se u binarnom
stablu pretraжivaƬa pri ovom obilasku dobijaju brojevi poreani od
maƬeg ka veem!).
LDK: 1, 5, 3, 6, 13, 9, 16, 18, 15, 8.
40. Odrediemo prvo konaqan automat A1 koji prepoznaje reqi koje

poqiƬu sa bba (poxto poqiƬu sa bba one su i neprazne!), zatim automat A2
koji prepoznaje reqi koje ne sadrжe paran broj slova a (tj. koje sadrжe
neparan broj slova a), i konaqno emo ih spojiti u jedan automat A1 ∧ A2 .
b b
b b a
0 1 2 3 a
A1 : A2 :
a b 0 1
a a
a,b
4 a,b
A B C E
A1 ∧ A2 : 0,0
b
1,0
b
2,0
a
3,1 b
A3 :
a
a b a a
a
b 4,1 4,0 b Q 3,0 b
a
D
b b a
A B C E b
a
a a a
b
Q b D b
a) Automat A1 ∧ A2 nije optimalan jer se staƬa (4, 0) i (4, 1) mogu spojiti

u jedno staƬe Q koje je neprihvatajue. Takoe uvedimo i jednostavni-
je oznake za ostala staƬa: A = (0, 0), B = (1, 0), C = (2, 0), D = (3, 0),
E = (3, 1). Tako dobijen automat A3 je optimalan.
b) Odredimo regularnu gramatiku G = (N,nT, Π, σ ∗ ) koja odgovara
o konaq-
nom automatu A3 . Imamo da je N = A, B, C, D, E, Q , T = {a, b},
n
Π = A → aQ, A → bB, B → aQ, B → bC, C → aE, C → bQ, D → aE,
o
D → bD, E → aD, E → bE, E → ε, Q → aQ, Q → bQ i σ ∗ = A.
Septembar 2009.
41. a) Leva strana je predstavƩena Venovim dijagramima na prvoj slici
u prvom redu. Desna strana

D = (A ∪ B ∪ C) \ A \ (B ∪ C) ∪ B \ (C ∪ A) ∪ C \ (A ∪ B)
je predstavƩena Venovim dijagramima na posledƬoj slici u drugom redu.

Npr. skup A \ (B ∪ C) je predstavƩen zelenom bojom na treoj slici u
prvom redu, dok je na istoj slici B ∪ C predstavƩen naran
astom bojom
i sl. za naredne 3 slike. Druga slika u drugom redu predstavƩa uniju
prethodna 3 ,,zelena“ skupa i konaqno desna strana D predstavƩa razliku
,,roze“ skupa A ∪ B ∪ C (sa druge slike u prvom redu) i ,,zelene“ unije
(druga slika u drugom redu).
A∩B∩C A∪B∪C A \ (B ∪ C) B \ (C ∪ A)

C \ (A ∪ B) A \ (B ∪ C) ∪ B \ (C ∪ A) ∪ C \ (A ∪ B) D
Sa ovih slika vidimo da je leva strana podskup desne, ali to treba i
matematiqki pokazati.
b) Oznaqimo a = ”x ∈ A”, b = ”x ∈ B” i c = ”x ∈ C” (onda je q a = ”x 6∈ A”,
q b = ”x 6∈ B” i q c = ”x 6∈ C”). Tada

imamo da data skupovnaformula

A ∩ B ∩ C ⊆ (A ∪ B ∪ C) \ A \ (B ∪ C) ∪ B \ (C ∪ A) ∪ C \ (A ∪ B) prelazi
u iskaznu formulu

a ∧ b ∧ c ⇒ (a ∨ b ∨ c) ∧ q a ∧ q(b ∨ c) ∨ b ∧ q(c ∨ a) ∨ c ∧ q(a ∨ b) .
v) Iako su SVI studenti nastavak zadatka razmatrali preko tablice

istinitosti to je najkomplikovaniji naqin i mi emo zadatak dovrxi-
ti pomou druga 2 postupka (dovoƩno je primeniti samo jedan od Ƭih):
svoeƬa na apsurd i diskusije po slovu.
I naqin (svoeƬe na apsurd):
Pretpostavimo suprotno da data formula nije tautologija. Tada za neke
vrednosti iskaznih promenƩivih a, b i c vaжi (jer samo v(1 ⇒ 0) = 0)

v(a ∧ b ∧ c) = 1 i v (a∨b∨c)∧ q a∧ q(b∨c) ∨ b∧ q(c∨a) ∨ c∧ q(a∨b) = 0.
Iz v(a ∧ b ∧ c) sledi da je v(a) = 1, v(b) = 1 i v(c) = 1. Ali tada imamo da

je desna strana

(1∨1∨1)∧ q 1∧ q(1∨1) ∨ 1∧ q(1∨1) ∨ 1∧ q(1∨1) = 1∧ q(0∨0∨0) = 1∧1 = 1,
xto je kontradikcija, pa i polazna pretpostavka da data formula nije

tautologija nije taqna. Time smo pokazali da jeste tautologija, tj. da je
polazna skupovna formula F uvek taqna.
II naqin(diskusija po slovu):
Kako se sva slova javƩaju po 5 puta, onda je svejedno od kog emo krenuti
– neka je to a.
• v(a) = 0. Tada je leva strana 0 ∧ b ∧ c = 0, a kako je v(0 ⇒ p) = 1, to
dobijamo da je u ovom sluqaju formula taqna.
• v(a) = 1. Formula se svodi na

b∧c ⇒ 1∧q q(b ∨ c) ∨ 0 ∨ 0 ,
tj. na b ∧ c ⇒ b ∨ c. Sada nastavƩamo sa diskusijom po slovu:

◦ za v(b) = 0 opet imamo 0 ⇒ c, xto je uvek taqno;
◦ za v(b) = 1 imamo b ⇒ b, xto je takoe taqno.
Kako smo u svim sluqajevima dobili da je formula taqna, to je ona tau-
tologija.
42. a) Ova je relacija R: (x, y) ̺ (x, y) ⇔ x · y = y · x, xto je taqno zbog

komutativnosti operacije · u N.
Ova je relacija S: (x, y)̺(z, w) ⇔ x·w = y ·z ⇒ z ·y = w ·x ⇔ (z, w)̺(x, y)
(isto zbog komut. · u N).
Ova relacija nije AS (vaжi (6, 3) ̺ (2, 1) i (2, 1) ̺ (6, 3), a to bi povlaqilo
(6, 3) = (2, 1), xto nije taqno).
Za tranzitivnost emo razmotriti kada su 2 elementa u relaciji: (a, b) ̺
def a c
(c, d) ⇐⇒ a · d = b · c ⇐⇒ = (pomou ovoga smo mogli lakxe da
b d
pokaжemo i refleksivnost i simetriqnost).
Napomena. U prethodnoj jednakosti smo delili sa bd. To smemo uqiniti

jer je bd 6= 0 jer su b, d ∈ N. Da su svi brojevi bili iz nekog veeg skupa
(Z, Q ili R) onda bi posebno morali da razmatramo xta se dexava ako
je neki broj jednak 0.
x z z v x
Ova je relacija T: (x, y) ̺ (z, w), (z, w) ̺ (v, u) ⇔ = , = ⇒ =
y w w u y
v
⇒ (x, y) ̺ (v, u).
u
b) Ova relacija je R, S i T, pa je relacija ekvivalencije.
v) Traжena klasa ekvivalencije je:
n o
[(22, 8)] = (x, y) ∈ N × N | (22, 8) ̺ (x, y)
n 22 11 xo n o
= (x, y) ∈ N × N | = = = (11k, 4k) | k ∈ N .
8 4 y
43. a) Iskoristimo tvreƬe da je zbir svih stepena qvorova u grafu

jednak dvostrukom broju grana: d(v) = 2m.
X
v∈V
X
d(v) = 3 + 3 + . . . + 3 = 9 · 3 = 27 = 2m,
| {z }
v∈V 9
xto je nemogue (jer je 27 neparan broj, a ne paran), pa takav graf ne

postoji.
b) Sada emo iscrtati neke od takvih grafova i razmotriti koji od Ƭih
su izomorfni, a koji ne.
7 6 4
4 3 3 1 6
5 6
8 5 1 3 8
2
5 5 2
1 4 6
8 7
1 2 8 7 4
2 3 7
G1 G1 G1 G1
7 6 1 8
5 4 7 6
6 3
8 5 8 5
2 3 6 7
1 4 1 4
2 7
1 8 2 3
2 3 4 5
G2 G2 G3 G3
7 6 1 7 8 7
7 6
2 8 6
8 5 8 1 5 6 8 5
3 7 1
1 4 5 1 4
2 4
4 6 4
2 3
2 3 5 3 2 3
G3 G4 G4 G4 G5
Svi ovi grafovi imaju n = 8 qvorova, m = 5 grana i kako su 3-

regularni imaju i iste nizove stepena qvorova (3, 3, 3, 3, 3, 3, 3, 3), tako
da nixta od ovoga ne moжemo iskoristiti za ispitivaƬe izomorfiz-
ma. Pokazaemo da su grafovi ispod kojih stoji ista oznaka meusobno
izomorfni (prva 4 – G1 , naredna dva – G2 , naredna tri – G3 , naredna tri
– G4 i posledƬi – G5 ), a da nisu izomorfni ni sa jednim od preostalih.
Pre toga emo objasniti kada su 2 grafa izomorfni, odnosno kada nisu.
Dva grafa G = (V, E) i G = (W, F ) su izomorfni ukoliko postoji pres-

likavaƬe F : V → E koje je:
• bijekcija (”1-1” i ”na”; tj. svakom qvoru iz V pridruжuje taqno 1 qvor
iz W i svakom qvoru iz W je pridruжen po jedan qvor iz V );
• qvorovi u i v (iz V ) su spojeni granom ako i samo ako su qvorovi f (u)
i f (v) (iz W ) spojeni granom.
Ukoliko dva grafa nisu izomorfni dovoƩno je navesti jednu osobinu

koju ima jedan graf, a drugi nema (jer izomorfni grafovi predstavƩaju
praktiqno isti graf!).
PreslikavaƬe f izmeu izomorfnih grafova slika qvorove sa istom

oznakom u qvorove sa istom oznakom. Tako, npr. za grafove G1 , kada
smo ih oznaqili u skladu sa izomorfizmom, imamo iste liste susedstva
qvorova grafa:
u 1 2 3 4 5 6 7 8
lu {2, 4, 8} {1, 3, 7} {2, 4, 6} {1, 3, 5} {4, 6, 8} {3, 5, 7} {2, 6, 8} {1, 5, 7}
i sliqno je i za 2 grafa G2 , 3 grafa G3 i 3 grafa G4 .

Ostaje da pokaжemo jox da su ovih 5 grafova meusobno neizomorfni.
Graf G5 je jedini nepovezan, tako da se razlikuje od ostalih. Graf G1 je
jedini bipartitan, tako da se i on razlikuje od ostalih. Graf G2 nema
kontura duжine 3, graf G3 ih ima taqno 4 (1-2-3-1∗ , 2-3-4-2, 5-6-7-5, 6-7-
8-6), a graf G4 ima taqno 2 konture duжine 3 (1-2-8-1 i 4-5-6-4), te se i
ovi grafovi razlikuju meusobno.
Napomena. Od studenata se nije oqekivalo (ovog puta ) da ispitaju da

li su dva grafa izomorfna ili ne. Prethodno razmatraƬe pokazuje kako
se to radi!
v) Bez obzira koji je to graf, svaki od Ƭih e imati na osnovu tvreƬa
o zbiru stepna qvorova imati m = 21 d(v) = 8·3
2 = 12 grana.
X
v∈V
g) Kao xto smo pomenuli svaki od grafova G1 , G2 , G3 , G4 je povezan (jer

se iz svakog qvora putem moжe stii u bilo koji drugi qvor tog grafa),
dog je graf G5 nepovezan (npr. iz qvora 1 ne moжemo doi u qvor 5; graf
G5 ima 2 komponente povezanosti: {1, 2, 3, 4} i {5, 6, 7, 8}).
d) Svaki takav graf ne poseduje ni Ojlerovu konturu ni Ojlerov put (jer
ima 8 qvorova neparnog stepena, a da ima Ojlerovu konturu morao bi da
ima 0 qvorova neparnog stepena, a da ima Ojlerov put morao bi da ima
0 ili 2 qvora neparnog stepena).
Graf G5 ne poseduje ni Hamiltonov put, ni Hamiltonovu konturu, jer
ima vixe od jedne komponente povezanosti. Svi ostali grafovi poseduju
Hamiltonovu konturu 1-2-3-4-5-6-7-8-1, a samim tim i Hamiltonov put
(dobijamo ga od konture izostavƩaƬem posledƬe grane, tj. 1-2-3-4-5-6-7-
8).
) U grafovima G1 i G2 duжina najmaƬe konture je 4: ne postoji nijedna
kontura duжine 3 jer nemamo 3 qvora koji su svi meusobno povezani, a
svaki od Ƭih poseduje konturu duжine 4 – u G1 to je 1-2-3-4-1, a u G2 to
je 1-2-6-5-1.
U grafovima G3 , G4 i G5 duжina najmaƬe konture je 3: u G3 i G5 to
je 1-2-3-1, a u G4 to je 1-2-8-1.
∗ Ovde nam 1-2-3-1 i 1-3-2-1 predstavƩaju istu konturu, tj. nije bitan smer obilaska
iste konture! Preciznije, mi ovde konturu u grafu posmatramo kao podgraf tog grafa,
a ne kao put u grafu.
e) Graf je bipartitan ukoliko mu se skup qvorova V moжe razbiti na 2

disjunktna neprazna skupa V1 i V2 , tako da svaka grana ima jedan kraj u
skupu V1 , a drugi u V2 (primetimo da 2 qvora iz V1 ne smeju biti spojena
granom, kao i 2 qvora iz V2 !). Jox jedna bitna osobina bipartitnih
grafova je da su u Ƭima sve konture parnih duжina.
Od prethodno navedenih grafova samo je graf G1 bipartitan (xto se
vidi najboƩe iz 4. predstavƩaƬa sa prethodne slike): V1 = {1, 3, 5, 7} i
V2 = {2, 4, 6, 8}).
Grafovi G3 , G4 i G5 nisu bipartitni jer imaju konturu duжine 3
(navedene su u delu pod ), a graf G2 nije bipartitan jer poseduje kon-
turu duжine 5: 1-2-3-4-5-1.
44. Prvo emo konstruisati nedeterministiqki automat N A = (S, U, f, P, s∗ )

koji prepoznaje reqi koje imaju a na treoj poziciji od kraja (to su npr.
aaa, baba, bbbbabb itd.), a zatim emo odrediti odgovarajui determinis-
tiqki automat A′ = (S ′ , U ′ , f ′ , P ′ , s∗′ ).
Traжeni nedeterministiqki automat je prikazan na sledeoj slici
a,b
a a,b a,b
N A: 0 1 2 3
Prvo da objasnimo zaxto je ovo nedeterministiqki automat. Kod deter-

ministiqkog automata iz svakog staƬa vodi taqno 1 grana koja odgovara
ulaznom sibolu a i taqno 1 grana koja odgovara b. Kod nedeterminis-
tiqkog automata N A iz staƬa 0 imamo 2 grane koje odgovaraju a (one
vode u staƬa 0 i 1), a iz staƬa 3 nam ne vodi nijedna grana ni sa a, ni sa
b (stoga se ovo staƬe 3, koje je prihvatajue, moжe xvatiti i kao zavrxno
staƬe automata jer on u tom staƬu staje i ne moжe primiti vixe nijedan
nov ulazni simbol).
Za nedeterministiqki automat N A = (S, U, f, P, s∗ ) imamo da je
• skup staƬa S = {0, 1, 2, 3};
• skup ulaznih simbola U = {a, b};
• funkcija prelaza f : S × U → P(S) je data sa
staƬe
ulaz 0 1 2 3
a {0, 1} {2} {3} ∅
b {0} {2} {3} ∅
• skup prihvatajuih staƬa je P = {3};

• poqetno staƬe je s∗ = 0.
Odgovarajui deterministiqki automat A′ = (S ′ , U ′ , f ′ , P ′ , s∗′ ) ima
• skup staƬa S ′ = P(S) = {A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, S}, gde

su A = ∅, B = {0}, C = {1}, D = {2}, E = {3}, F = {0, 1}, G = {0, 2},
H = {0, 3}, I = {1, 2}, J = {1, 3}, K = {2, 3}, L = {0, 1, 2}, M = {0, 1, 3},
N = {0, 2, 3}, P = {1, 2, 3}, S = {0, 1, 2, 3};
• skup ulaznih simbola U ′ = U = {a, b};
• funkcija prelaza f ′ : S ′ × U ′ → S ′ je data sa
staƬe
ulaz A B C D E F G H I J K L M N O S
a A F D E A L M F K D E S L M K S
b A B D E A G H B K D E N G H K N
• skup prihvatajuih staƬa P ′ se sastoji od skupova iz P(S) koji imaju

neprazan presek sa P = {3}, tj.

P ′ = {3}, {0, 3}, {1, 3}, {2, 3}, {0, 1, 3}, {0, 2, 3}, {1, 2, 3}, {0, 1, 2, 3}

= E, H, J, K, M, N, O, S ;
• poqetno staƬe je s∗′ = {0} = B.

a) Ovako dobijeni automat A′ nije optimalan jer su staƬa A, C, D, E, I,
J, K i O nedostiжiva (tj. do Ƭih se ne moжe doi polazei od poqetnog
staƬa B). Kada Ƭih izbrixemo dobijamo optimalan automat A′′ dat
∗′′
′′ ′′ ′′
sa S = {B, F, G, H, L, M, N, S}, U = {a, b}, P = H, M, N, S , s = B,
f ′′ : S ′′ × U ′′ → S ′′ :
staƬe
ulaz B F G H L M N S
a F L M F S L M S
b B G H B N G H N
Ovaj automat je predstavƩen na sledeoj slici:
a
F B b
a
b
L G a b
a
b a a b
b
A′′ : a S N M H
b a
b
b) Odredimo regularnu gramatiku G = (N, T, Π, σ ∗ ) koja odgovara konaq-

nom automatu
A′′ . Imamo da je N = {B, F, G, H, L, M, N, S}, T = {a, b},
Π = B → aG, B → bB, F → aL, F → bG, G → aM, G → bH, H → ε,
H → aF, H → bB, L → aS, L → bN, M → ε, M → aL, M → bG, N → ε,
N → aM, N → bH, S → ε, S → aS, S → bN i σ ∗ = A.
Oktobar 2009.
45. Primetimo da Jovicin i Maricin algotitam rade sve isto, sem xto
se razlikuju u if naredbi (qak xta-vixe oni koriste i ista imena za
lokalne promenƩive). Jovicin algoritam ubacuje i-ti element prve liste
(List1) na k-tu poziciju u rezultujuoj listi (List3) ako je ispuƬen
uslov

(i + j 6 p + q) i (i 6 p) i (j > q) ili (List1(i) 6 List2(j))
(u suprotnom ubacuje j-ti element druge liste), dok Maricin algoritam

ubacuje i-ti element prve liste (List1) na k-tu poziciju u rezultujuoj
listi (List3) ako je ispuƬen uslov

(i+j6p+q) i (i6p) i(j>q) ili (i+j6p+q) i (i6p) i (List1(i)6List2(j))
(u suprotnom ubacuje j-ti element druge liste). Oznaqimo sledee iskaze
a = ”i + j 6 p + q” b = ”i 6 p” c = ”j > q” d = ”List1(i) 6 List2(j)”.
Tada se Jovicin i Maricin uslov u if naredbi mogu predstaviti kao:
J = a ∧ b ∧ (c ∨ d) i M = (a ∧ b ∧ c) ∨ (a ∧ b ∧ d).
Da bi odgovorili na pitaƬe iz zadatka potrebno je da ispitamo da li je

tautologija J ⇔ M , odnosno
a ∧ b ∧ (c ∨ d) ⇔ (a ∧ b ∧ c) ∨ (a ∧ b ∧ d).
Zadatak emo dovrxiti na 4 razliqita naqina.

I naqin (korixeƬem poznatih tautologija):
Ako bi stavili da je t = a ∧ b, gorƬa formula bi se svela na
t ∧ (c ∨ d) ⇔ (t ∧ c) ∨ (t ∧ d),
xto je poznata tautologija (leva distributivnost operacije ∧ u odnosu

na ∨), pa i polazna formula vaжi.
II naqin (tablicom istinitosti):
J M
a b c d c ∨ d a ∧ b ∧ (c ∨ d) a ∧ b ∧ c a ∧ b ∧ d x ∨ y J ⇔ M
0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
0 0 0 1 1 0 0 0 0 1
0 0 1 0 1 0 0 0 0 1
0 0 1 1 1 0 0 0 0 1
0 1 0 0 0 0 0 0 0 1
0 1 0 1 1 0 0 0 0 1
0 1 1 0 1 0 0 0 0 1
0 1 1 1 1 0 0 0 0 1
1 0 0 0 0 0 0 0 0 1
1 0 0 1 1 0 0 0 0 1
1 0 1 0 1 0 0 0 0 1
1 0 1 1 1 0 0 0 0 1
1 1 0 0 0 0 0 0 0 1
1 1 0 1 1 1 0 1 1 1
1 1 1 0 1 1 1 0 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Kako smo u posledƬoj koloni dobili sve 1 data formula je tautologija,

pa Jovicin i Maricin algoritam rade isto.
III naqin (svoeƬem na apsurd):

Pretpostavimo suprotno da data formula nije tautologija. Tada za neke
vrednosti iskaznih promenƩivih a, b, c i d vaжi 1◦ (v(J) = 0 i v(M ) = 1)
ili 2◦ (v(J) = 1 i v(M ) = 0) (jer samo u ta dva sluqaja ekvivalencija nije
taqna).
1◦ v(J) = 0 je mogue samo u nekom od sledea 3 sluqaja:
• v(a) = 0 (ali tada je i v(M ) = (0 ∧ b ∧ c) ∨ (0 ∧ b ∧ d) = 0 ∨ 0 = 0);

• v(b) = 0 (ali tada je i v(M ) = (a ∧ 0 ∧ c) ∨ (a ∧ 0 ∧ d) = 0 ∨ 0 = 0);
• v(c) = 0 i v(d) = 0 (ali tada je i v(M ) = (a ∧ b ∧ 0) ∨ (a ∧ b ∧ 0) =
0 ∨ 0 = 0).
2◦ v(J) = 1 – da bi ovo vaжilo mora biti v(a) = 1 i v(b) = 1, a da bi

bilo v(c ∨ d) = 1 mora biti neki od sledea 2 sluqaja:
• v(c) = 1 (ali tada je i v(M ) = (1 ∧ 1 ∧ 1) ∨ (1 ∧ 1 ∧ d) = 1 ∨ d = 1);

• v(d) = 1 (ali tada je i v(M ) = (1 ∧ 1 ∧ c) ∨ (1 ∧ 1 ∧ 1) = c ∨ 1 = 1).
Kako smo u svim sluqajevima dobili kontradikciju, polazna pretpostavka

da data formula nije tautologija nije taqna. Time smo pokazali da jeste
tautologija, tj. da Jovicin i Maricin algoritam rade isto.
IV naqin (diskusijom po slovu):
Slova a i b se javƩaju po 3 puta, dok se c i d javƩaju 2 puta, pa emo
krenuti od a.
• v(a) = 0. Tada je leva strana 0 ∧ b ∧ (c ∨ d) = 0, a i desna je (0 ∧ b ∧ c) ∨
(0 ∧ b ∧ d) = 0 ∨ 0 = 0, to dobijamo da je u ovom sluqaju formula taqna.
• v(a) = 1. Kako je v(1 ∧ s) = v(s) formula se svodi na
b ∧ (c ∨ d) ⇔ (b ∧ c) ∨ (b ∧ d).
Sada nastavƩamo sa diskusijom po slovu b:
◦ za v(b) = 0 opet imamo 0 ⇔ 0 ∨ 0, xto je uvek taqno;
◦ za v(b) = 1 imamo (c ∨ d) ⇔ (c ∨ d), xto je takoe taqno.
Kako smo u svim sluqajevima dobili da je formula taqna, to je ona tau-
tologija, pa Jovicin i Maricin algoritam rade isto.
46. a) Obe relacije nisu S:

1 ̺ 2 (jer 1 | (1 + 2) = 3), ali 2 6 ̺ 1 (jer 2 ∤ (1 + 2) = 3).
Zato imamo da ni ̺1 ni ̺2 nije relacija ekvivalencije.
Obe relacije su R: x ̺ x ⇔ x | (x + x) ⇔ x | 2x, xto je taqno.
Obe relacije su T: x ̺ y, y ̺ z ⇔ x | (x + y), y | (y + z) ⇒ x | y, y | z ⇒
x | y | z ⇒ x | z ⇒ x | (x + z) ⇒ x ̺ z.
Ostaje da ispitamo AS: x ̺ y, y ̺ x ⇔ x | (x + y), y | (y + x) ⇒ x | y, y | x.
Za prvu relaciju ̺1 koja je difinisana na skupu prirodnih brojeva imamo
da x | y, y | x ⇒ x | y | x ⇒ x = y, pa je ona i antisimetriqna, tj. ̺1 je R,
AS i T, pa je relacija poretka.
Za drugu relaciju ̺2 koja je difinisana
na skupu celih brojeva imamo da
nije AS: vaжi 1 ̺ −1 (jer 1 | 1 + (−1) , tj. 1 | 0) i −1 ̺ 1 (jer −1 | − 1 + 1 ,
tj. −1 | 0), a to bi povlaqilo 1 = −1, xto nije taqno. Kako nije AS ona
nije relacija poretka.
b) Za relaciju ̺1 treba odrediti najmaƬi, najvei, kao i minimalni i
maksimalni element (ako postoje) skupa N.
NajmaƬi element je 1 jer za svako x ∈ N vaжi 1 | (1 + x).
Ako relacija ima najmaƬi element onda je jedini minimalni element bax
taj najmaƬi element, tj. u ovom sluqaju 1.
Za ovu relaciju ne postoji maksimalni element. Pretpostavimo da pos-
toji neki maksimalni element a ∈ N – tada ne postoji nijedan x ∈ N takav
da je x 6= a i a ̺ x. Ali ovo nije taqno jer moжemo uzeti x = 2a i tada
je a 6= 2a (jer su to prirodni brojevi) i a | (a + 2a) ⇔ a ̺ 2a, pa a nije
maksimalni element.
Ako relacija ima najvei element onda je on i maksimalni element, a
ovde smo pokazali da nemamo nijedan maksimalni element, pa stoga ne
postoji ni najvei element skupa N.
47. a) Stablo T = T (263498175) je prikazano na sledeoj slici.
9 2
3 6 8 2
1 2 4 2 7 3
3 1 1 1 5 1
Stepeni svih qvorova su d(1) = 1, d(2) = 1, d(3) = 1, d(4) = 2, d(5) = 1,
d(6) = 3, d(7) = 3, d(8) = 2, d(9) = 2.
b) Nivoi listova su: n(2) = 2 i n(3) = n(1) = n(5) = 3. Najvei nivo je
visina stabla, tj. h = 3.
Stablo T jeste balansirano jer su svi listovi na nivou h ili h − 1.
T nije striktno jer unutraxƬi qvorovi 4 i 8 nemaju 2 deteta (nego samo
po jedno).
T nije potpuno binarno jer nije striktno.
T nije binarno stablo pretraжivaƬa jer u svakom levom podstablu tre-
ba da su brojevi maƬi od korena tog podstabla (to vaжi), a u desnom
podstablu da su brojevi vei od korena tog podstabla (ovo ne vaжi –
8,7,5,1su svi maƬi od 9, a trebalo bi da su vei).
v)
KLD: 9, 6, 2, 4, 3, 8, 7, 1, 5.
LKD: 2, 6, 3, 4, 9, 8, 1, 7, 5
(primetimo da se pri ovom obilasku dobija bax polazna permutacija!).
LDK: 2, 3, 4, 6, 1, 5, 7, 8, 9.
g) Ovde imamo a = 4 uspona: i = 1 jer je p1 = 2 < 6 = p2 , i = 3 jer je
p3 = 3 < 4 = p4 , i = 4 jer je p4 = 4 < 9 = p5 i i = 7 jer je p7 = 1 < 7 = p8 .
Vizuelno to moжemo predstaviti kao:
2 6 3 4 9 8 1 7 5
ր ր ր ր
Imamo mℓ = 4 grane koje povezuju neki qvor sa Ƭegovim levim detetom:

od 6 ka 2, 4 − 3, 9 − 6 i 7 − 1.
Pokazaemo opxtije tvreƬe. Pad (eng. descent) u permutaciji je svaka
pozicija i za koju vaжi pi > pi+1 . Pokazaemo da je broj uspona a u
permutaciji p (sa n elemenata) jednak broju grana mℓ u T (p) koje povezuju
qvor sa Ƭegovim levim detetom, tj. a = mℓ , kao i da je broj padova d u
permutaciji p jednak broju grana mr u T (p) koje povezuju qvor sa Ƭegovim
desnim detetom, tj. d = mr = n − 1 − a.
QiƬenica da je a = mℓ moжe se relativno jednostavno pokazati Prin-
cipom matematiqke indukcije. Mi emo ovde koristiti drugi, kombina-
torni pristup.
Svakom qvoru v koji ima levo dete l odgovara uspon w < v u permutaci-
ji pri qemu je w qvor koji se posledƬi obie LKD obilaskom podstabla
indukovanog qvorom ℓ (npr. u stablu na gorƬoj slici imamo da je ℓ = 6
levo dete od v = 9, a LKD obilazak podstabla indukovanog qvorom 6 je
2,6,3,4, pa dobijamo da je w = 4, te imamo uspon 4 < 9 u odgovarajuoj
permutaciji) – time smo pokazali da je mℓ 6 a.
Za svaki uspon w < v imamo da se qvor w nalazi u levom podstablu
qvora v, pa imamo levu granu koja ide iz qvora v, te stoga imamo da je
a 6 mℓ .
Iz jednakosti mℓ 6 a i a 6 mℓ sledi da je a = mℓ , xto je i trebalo
pokazati.
QiƬenica d = mr sledi iz jednakosti d = n − 1 − a (u permutaciji ima
n − 1 uzastopnih mesta, a neka od Ƭih su usponi, a preostala su padovi)
i mr = n − 1 − mℓ (binarno stablo ima n − 1 grana i neke od Ƭih su desne,
a preostale su leve) i prethodno pokazanog.
48. Prvo emo konstruisati sledee automate (ne moramo voditi raquna
o nepraznim reqima jer automat A1 ima bar 3 slova a):
A1 : prepoznaje reqi koje imaju 5k + 3, k ∈ N0 , slova a;
A2 : prepoznaje reqi koje sadrжe baba;
A2 : prepoznaje reqi koje ne sadrжe baba (ovo je komplement od A2 i on se

dobija tako xto promenimo prihvatajua i neprihvatajua staƬa).
Svi ovi automati su prikazani na sledeoj slici
a b
b a
b b A2 : 0 1 2
a
0 1 b
b
a a
a,b 4 3
A1 : a
4 2
b b
a a a
3
a b
b
b a
A2 : 0 1 2
b
b
a,b 4 3
a
Konaqno emo automate A1 i A2 spojiti u jedan automat A1 ∧ A2 .
b b
A D Q
b b b
00 01 B 02 03 04
C
a a a
a b b a
H
b b
E 10 11 F 12 13 14 b
G a
a a
a b b a
L
b b a
A1 ∧ A2 : a a I 20 21 J 22 23 24 b a a
K
a a
a b b a a
S
b b
M 30 31 P 32 33 34 b
R
a a a
a b b a
b b
U 40 41 V 42 43 X 44
b
W
a) Automat A1 ∧ A2 nije optimalan jer se neprihvatajua staƬa (0, 4),

(1, 4), (2, 4), (3, 4) i (4, 4) mogu spojiti u jedno staƬe Q koje je takoe nepri-
hvatajue. Uvedimo i jednostavnije oznake za ostala staƬa: A = (0, 0),
B = (0, 1), C = (0, 2), D = (0, 3), E = (1, 0), F = (1, 1), G = (1, 2), H = (1, 3),
I = (2, 0), J = (2, 1), K = (2, 2), L = (2, 3), M = (3, 0), P = (3, 1), R = (3, 2),
S = (3, 3), U = (4, 0), V = (4, 1), W = (4, 2), X = (4, 3). Na taj naqin
dolazimo do automata A3
b b
b b
A B C D
a a
a b b
b b a
E F G H
a a
a b b a
b b a
A3 : a a I J K L Q a,b a
a a a
a b b
b b
M P R S
a
a a
a b b
b b
U V W X
Ovako dobijen automat A3 je optimalan.


nom automatu A3 . Imamo da je
n o
N = A, B, C, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, P, R, S, U, V, W, X, Q , T = {a, b},
n
Π = A → aE, A → bB, B → aG, B → bB, C → aE, C → bD, D → aQ,
D → bB, E → aI, E → bF, F → aK, F → bF, G → aI, G → bH, H → aQ,
H → bF, I → aM, I → bJ, J → aR, J → bJ, K → aM, K → bL, L → aQ,
L → bJ, M → aU, M → bP, M → ε, P → aW, P → bP, P → ε, R → aU,
R → bS, R → ε, S → aQ, S → bP, S → ε,U → aA, U →o bV, V → aC,
V → bV, W → aA, W → bX, X → aQ, X → bV, Q → aQ, Q → bQ i σ ∗ = A.
Oktobar II 2009.
49. a) I leva i desna strana predstavƩaju uniju Ʃubiqastih delova sa
prve 3 slike u Ƭihovom redu.
A∩C B∩D A\B leva strana
A D\C C\A desna strana
b) Oznaqimo a = x ∈ A (onda q a = x 6∈ A), b = x ∈ B, c = x ∈ C i d = x ∈ D.

Tada skupovna formula (A ∩ C) ∪ (B ∩ D) ∪ (A \ B) ⊆ A ∪ (D \ C) ∪ (C \ A)
(a ∧ c) ∨ (b ∧ d) ∨ (a ∧ q b) ⇒ a ∨ (d ∧ q c) ∨ (c ∧ q a).
v) Istinitost ove iskazne formule emo odreivati svoeƬem na apsurd

i diskusijom po slovu.
I naqin (svoeƬem na apsurd):
Pretpostavimo da je formula netaqna. Implikacija L ⇒ D je netaq-
na, v(L ⇒ D) = 0, ako je v(L) = 1 i v(D) = 0. Iz v(D) = 0 dobijamo
v(a) = 0, v(c) = 0 i v(d) = 0, a onda je i v(D) = 1. Dobili smo kon-
tradikciju (da je istovremeno v(D) = 0 i v(D) = 1), pa iskazna formula
ne moжe biti netaqna, tj. ona je taqna, te vaжi i polazna skupovna for-
mula.
II naqin (diskusijom po slovu): Najvixe (4 puta) se javƩa slovo a.
1◦ ako je v(a) = 0 formula postaje (b ∧ d) ⇒ (d ∧ q c) ∨ c,
1◦ a) ako je v(c) = 0 formula postaje (b ∧ d) ⇒ d

1◦ a1 ) ako je v(d) = 0 formula postaje 0 ⇒ 0, xto je taqno;
1◦ a2 ) ako je v(d) = 1 formula postaje b ⇒ 1, xto je taqno;
1◦ b) ako je v(b) = 1 formula postaje (b ∧ d) ⇒ 1, xto je taqno;
2◦ ako je v(a) = 1 formula postaje c ∨ (b ∧ d) ∨ q b ⇒ 1, xto je uvek taqno.
Kako smo u svim sluqajevima dobili da je iskazna formula taqna, pokaza-

li smo da je ona tautologija, tj. da polazna skupovna formula uvek vaжi.
50. a), b) Relacija ̺ nije R: 2 ∤ 1 · 1 ⇒ 1 6 ̺ 1. Zato ova relacija nije ni

relacija ekvivalencije ni relacija poretka.
Relacija ̺ jeste S: x ̺ y ⇒ 2 | x · y ⇒ 2 | y · x ⇒ y ̺ x.
Relacija ̺ nije AS: 1 ̺ 2, 2 ̺ 1 (jer 2 | 1 · 2 i 2 | 2 · 1) ⇒ 1 = 2 .
Relacija ̺ nije T: 1 ̺ 2, 2 ̺ 3 (jer 2 | 1 · 2 i 2 | 2 · 3) ⇒ 1 ̺ 3 (jer 2 ∤ 1 · 3).
v) Kako relacija ̺ nije ni relacija ekvivalencije ni relacija poretka u
ovom delu zadatka ne treba nixta da radimo.
51. Izvrximo numeraciju qvorova ovih grafova (trebae nam radi lak-
xeg objaxƬavaƬa).
7 6
7 6 7 6 2 1
8 5 8 5 8 5
3 4
1 4 1 4 1 4
2 3 2 3 5 6
2 3
G1 G2 G3 G4
1 8 7 6
1 6
8 5 3 8
2 3 6 7
1 4 5 2
7 4
4 5 2 3
G5 G6 G7
Vei deo zadatka pod a) emo zakƩuqiti na osnovu b)–e).
b) Svi grafovi sem G4 imaju n = 8 qvorova i m = 12 grana. Graf G4 ima
n = 6 qvorova i m = 6 grana. Stoga G4 nije izomorfan sa ostalim.
v) Grafovi G1 , G2 , G3 , G5 i G7 su 3-regularni (tj. stepen svakog qvora v
je d(v) = 3), pa je Ƭihov niz stepena qvorova ( 3, 3, . . . , 3 ).
| {z }
8
Graf G4 ima niz stepena qvorova (3, 2, 22, 2, 1), a G6 ima (5, 3, 3, 3, 33, 2, 2).
Stoga i G4 nije izomorfan sa ostalim grafovima.
g) Graf G3 nije povezan – ima 2 komponente povezanosti: {1, 2, 3, 4} i
{5, 6, 7, 8}, a ostali grafovi su povezani (iz svakog qvora moжe da stigne
u bilo koji drugi qvor). Stoga G3 nije izomorfan sa ostalim.
d) U delu pod b) smo videli da grafovi G1 , G2 , G3 , G5 i G7 imaju svih 8
qvorova neparnog stepena (d(v) = 3), G7 ima 6 qvorova neparnog stepena,
pa svi oni ne poseduju ni Ojlerovu konturu, ni Ojlerov put. Graf G4
nema Ojlerovu konturu, ali ima Ojlerov put: 1-2-3-4-5-6-3.
Graf G3 kako nije povezan nema ni Hamiltonovu konturu, ni Hamiltonov
put. Ostali grafovi imaju Hamiltonovu konturu: 1-2-3-4-5-6-7-8-1, a
samim tim i Hamiltonov put: 1-2-3-4-5-6-7-8.
) Najkraa kontura je duжine 3 u grafovima G2 , G3 , G5 i G6 , duжine 4
u G1 , G4 i G7 .
e) Ako graf ima konturu neparne duжine on nije bipartitan. Zbog ove
qiƬenice grafovi G2 , G3 , G5 i G6 nisu bipartitni. Da su G1 , G4 i G7
bipartitni pokazujemo tako xto im numerixemo qvorove tako da neparni
qvorovi qine jednu particiju, a parni qvorovi drugu (tada izmeu qvoro-
va iste parnosti ne postoji nijedna grana!).
a) Na osnovu prethodnog ostaje da samo G1 i G7 , kao i G2 i G5 , mogu biti
izomorfni (za svaki drugi par Gi , Gj postoji neka osobina koju poseduje
graf Gi , a ne poseduje Gj ).
Da je G1 ∼= G7 (i sliqno G2 ∼ = G5 ) pokazujemo tako xto uspostavimo bi-
jekciju izmeu skupova qvorova V (G1 ) i V (G2 ), takvu da se samo susedni
qvorovi slikaju u susedne (i nesusedni u nesusedne), tj. odgovarajue
qvorove numerixemo istim brojem. Tako za ove grafove imamo:
E(G1 ) = E(G7 ) = {12, 14, 18, 23, 27, 34, 36, 45, 56, 58, 67, 78},
E(G2 ) = E(G5 ) = {12, 17, 18, 23, 34, 35, 45, 46, 56, 58, 67, 78}.
52. Prvo emo konstruisati sledee automate (vodiemo raquna o

nepraznim reqima u automatu A1 i prilikom spajaƬa A1 ∨ A2 ):
A1 : prepoznaje neprazne reqi kojima je broj pojavƩivaƬa simbola b
deƩiv sa 4;
A2 : prepoznaje reqi koje se ne zavrxavaju na baa;
A2 : prepoznaje reqi koje se ne zavrxavaju na baa.
Svi ovi automati su prikazani na sledeoj slici
a b b
A2 : a
a a 0 1 2 3
b a
b
b b
0 1 2
a
A1 : a
b b
4 3 a b b
b
a
a a A2 : 0
b
1 2
a
3
b
a
Prihvatajua staƬa u spoju sa ili su sva staƬa oblika (i, j) kod kojih
je ili staƬe i prihvatajue u prvom automatu ili staƬe j prihvatajue
u drugom automatu. Sada emo automate A1 i A2 spojiti u jedan automat
A1 ∨ A2 (vodite raquna da bi u A1 ∨ A2 trebalo i staƬe (0, 0) da bude pri-
hvatajue, ali emo staviti da je ono neprihvatajue jer ono odgovara
praznoj reqi ε).
b
00 11
a
12
a
b b
b 13
a
b
21 10 a
a
22
a
A1 ∧ A2 : a b b b b b b
b 23
a
b
31 20 a
a
32
a
b b
b 33
a
b
a 40 43 42 41 30 a
a a a
a) Automat A1 ∧ A2 je optimalan.
nom automatu A1 ∧ A2 . Imamo da je
n o
N = 00, 11, 12, 13, 10, 21, 22, 23, 20, 31, 32, 33, 30, 41, 42, 43, 40 , T = {a, b},
n
Π = 00 → a40, 00 → b11, 11 → a12, 11 → b21, 11 → ε, 12 → a13,
12 → b21, 12 → ε, 13 → a10, 13 → b21, 10 → a10, 10 → b21, 10 → ε, 21 → a22,
21 → b31, 21 → ε, 22 → a23, 22 → b31, 22 → ε, 23 → a20, 23 → b31, 20 → a20,
20 → b31, 20 → ε, 31 → a32, 31 → b41, 31 → ε, 32 → a33, 32 → b41, 32 → ε,
33 → a30, 33 → b31, 30 → a30, 30 → b41, 30 → ε, 41 → a42, 41 → b11, 41 → ε,
42 → a43, 42 o→ b11, 42 → ε, 43 → a40, 43 → b11, 43 → ε, 40 → a40,
40 → b11, 40 → ε i σ ∗ = A.
Januar 2010.
53. ,,Prevedimo“ datu predikatsku formulu:

(∃x ∈ N) (∀y ∈ N) x = y · z ⇒ q x = 8 ∧ q(x = y) .
Proimo negacijom kroz konjunkciju na kraju formule:

(∃x ∈ N) (∀y ∈ N) x = y · z ⇒ x 6= 8 ∨ x = y .
Oznaqimo L = (∀y ∈ N) x = y · z i D = (x 6= 8 ∨ x = y). Ako je L taqno onda
za svako y ∈ N vaжi x = y · z, pa i za y = 0 vaжi x = 0 · z ⇒ x = 0. Ali
onda za y = 1 imamo da je 0 = 1 · z ⇒ z = 0. Istinitosna vrednost D sledi

direktno, pa imamo da je
 
1, x = z = 0
 1, x 6= 8

v(L) = 0, x 6= 0 i v(D) = 1, x = y

 

0, z 6= 0 0, x = 8 6= y.
Tada je formula ϕ = L ⇒ D (tj. formula bez kvantifikatora ∃) uvek

taqna (pretpostavimo suprotno v(ϕ) = 0 ⇒ v(L) = 1 odakle je x = z = 0 i
v(D) = 0 odakle je x = 8 6= y jer x ne moжe istovremeno biti i 0 i 8!).
Stoga je i cela formula F = (∃x ∈ N)ϕ uvek taqna, tj. v(F ) = 1.

Istovremeno emo ispitati osobine relacija ̺1 i ̺2 .
a) a d
̺1 a ab bab d dac dccab
a 1 0 0 1 0 0
ab 0 1 0 0 0 0
bab 0 0 1 0 1 0 ab dccab
d 1 0 0 1 0 0
dac 0 0 1 0 1 0
dccab 0 0 0 0 0 1
bab dac
̺2 a ab bab d dac dccab a

dccab
a 1 1 0 0 0 0
ab 1 1 0 0 0 0 ab
bab 0 0 1 0 0 0
d 0 0 0 1 1 1 d
dac 0 0 0 1 1 1 bab
dac
dccab 0 0 0 1 1 1
b) Obe relacije su R, S i T.
Obe relacije nisu AS: a ̺1 d, d ̺1 a ⇒ a = d , a ̺2 ab, ab ̺2 a ⇒ a = ab .
v) Obe relacije su R, S i T, pa su to relacije ekvivalencije.
Kako nisu AS one nisu relacije poretka.
g) Klase ekvivalencije za ̺1 su: [a] = [d] = {a, d}, [ab] = {ab},
[bab] = [dac] = {bab, dac}, [dccab] = {dccab}.
Klase ekvivalencije za ̺2 su: [a] = [ab] = {a, ab}, [bab] = {bab},
[d] = [dac] = [dccab] = {d, dac, dccab}.
55. a) Razliqitih ureenih korenskih stabala (ova stabla ne moraju

biti binarna, ali moraju biti ureena, tj. ako neki qvor ima vixe dece
mora se znati kojim redosledom ona idu sa leva u desno) sa 6 qvorova kod
kojih su svi listovi na istom nivou ima 8. Sva ta stabla su predstavƩena
na sledeoj slici.
T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 T8
b) Kako je jedna od osnovnih osobina stabla da ne poseduje konturu, to
nijedno od ovih stabala ne poseduje ni Ojlerovu ni Hamiltonovu konturu.
Stablo T8 ima i Ojlerov i Hamiltonov put (jer je izomorfno sa putem
P6 ), dok ostala nemaju ni Ojlerov ni Hamiltonov put (Ojlerov put nemaju
jer imajju 3 ili vixe qvorova stepena 1; Hamiltonov put nemaju jer bi
kroz qvor v najveeg stepena, d(v) > 3, trebalo proi vixe od jednom).
v) Dijametri ovih stabala su:
D(T1 ) = D(T2 ) = 2, D(T5 ) = 3, D(T3 ) = D(T4 ) = D(T7 ) = 4, D(T8 ) = 5.
Centar svakog od ovih stabala je zaokruжen Ʃubiqastom bojom na

prethodnim slikama.
g) Odredimo jednu od moguih matrica susedstva AT3 za stablo T3 .
Numeriximo Ƭegove qvorove redom po nivoima i sleva u desno (to je
prikazano na slici dole desno). Tada je odgovarajua matrica sused-
stva:
1 2 3 4 5 6
1 0 1 1 0 0 0
2 1 0 0 1 1 0 1
AT3 = 3 1 0 0 0 0 1 2 3
4 0 1 0 0 0 0
5 0 1 0 0 0 0 4 5 6
6 0 0 1 0 0 0 T3
56. Direktno emo sastavƩati traжeni automat A: on mora da ima staƬa

P , B, A, K koja sluжe proveri da li je poqeo sa baa i pored Ƭih treba da
ima staƬa N , J, D koja sluжe kao brojaqi po modulu 3 broja pojavƩivaƬa
slova a.
a) Dobijeni automat A je optimalan (sva staƬa predstavƩaju brojaqe).
b a a
P B A K a,b
a b b
A: b
b O J D b
a a
∗
b) Regularna
n gramatika
o G = (N, T, Π, σ ) koja
n odgovara automatu A je
N = P, B, A, K, O, J, D , T = {a, b}, Π = P → aJ, P → bB, B → aA,
B → bO, A → aK, A → bJ, A → ε,
o K → aK, K → bK, O → aJ, O → bO, J → aD,
J → bJ, J → ε, D → aO, D → bD i σ ∗ = P .
April 2010.
jezik:

∀y ∈ P(A) ∃x ∈ P(A) x = y ∩ z ⇔ q(x = ∅ ∧ x 6= y) .
Kako su x, y, z ∈ P(A), to znaqi da su oni podskupovi od A. Proimo

negacijom kroz konjunkciju na kraju formule:

(∀y ⊆ A) (∃x ⊆ A) x = y ∩ z ⇔ (x 6= ∅ ∨ x = y) .
Leva strana L formule ϕ (bez kvantifikatora ∀) je uvek taqna jer uvek
postoji element x, koji je jednak preseku 2 zadata skupa y i z, x = y ∩ z,
tj.
v(L) = v (∃x ⊆ A) x = y ∩ z = 1,
dok za desnu stranu D imamo

1,
 x 6= ∅
v(D) = v(x 6= ∅ ∨ x = y) = 1, x=y


0, inaqe.
Kako je 1 ⇔ p = p, dobijamo i da je

1,
 x 6= ∅
v(ϕ) = 1, x=y


0, inaqe.
Ostaje da vidimo istinitosnu vrednost cele formule F = (∀y ⊆ A)ϕ.

Imamo 2 razliqita sluqaja u zavisnosti od toga kakav je dati skup A:
1◦ A = ∅
U ovom sluqaju, svi skupovi mogu biti jednaki samo praznom skupu,
x = y = z = ∅, pa je formula ϕ taqna (zbog drugog uslova x = y), tj.
v(F ) = 1.
2◦ A 6= ∅
Ovde imamo 2 podsluqaja — ako je x 6= ∅ onda je formula ϕ taqna
(zbog prvog uslova x 6= ∅); ako je x = ∅ onda prvi uslov nije zadovol-
jen, a ni drugi nije taqan za svako y (npr. moжemo uzeti y = A i tad
ne vaжi ni drugi uslov), pa dobijamo da je u ovom sluqaju
(
1, x 6= ∅
v(F ) =
0, x = ∅.
58. Prvo emo ispitati osobine relacije ̺1 kod koje su 2 reqi u relaciji
ako i samo ako su iste duжine.
a)
a abbc bab daabcb dacdb dc
a 1 0 0 0 0 0
dacdb daabcb
abbc 0 1 0 0 0 0
bab 0 0 1 0 0 0 dc bab
daabcb 0 0 0 1 0 0
dacdb 0 0 0 0 1 0 a abbc
dc 0 0 0 0 0 1
b) Ova je relacija R (u tablici su elementi na glavnoj dijagonali jed-

naki 1; u grafu vidimo da oko svakog qvora imamo petƩu).
Ova je relacija AS (u tablici su elementi koji su simetriqni u
odnosu na glavnu dijagonalu nisu jednaki 1 i 1; u grafu vidimo da izmeu
2 razliqita qvora imamo ili 0 ili 1 granu).
Ova je relacija T (vidimo sa grafa – ne postoje 2 grane koje su
nadovezuju).
v) Ova relacija je R, S i T, pa je relacija ekvivalencije.
Ova relacija je R, AS i T, pa je i relacija poretka.
g) Klase ekvivalencije su: [a] = {a}, [abbc] = {abbc}, [bab] = {bab},
[daabcb] = {daabcb}, [dacdb] = {dacdb}, [dc] = {dc}.
Ovo je relacija parcijalnog poretka (nije totalnog poretka jer nisu sva-
ka 2 elementa uporediva). Haseov dijagram ove relacije je:
a abbc bab daabcb dacdb dc

Sada emo ispitati osobine relacije ̺2 kod koje su 2 reqi u relaciji

ako i samo ako poqiƬu istim slovom.
a)
a abbc bab daabcb dacdb dc dacdb daabcb
a 1 1 0 0 0 0
abbc 1 1 0 0 0 0
bab 0 0 1 0 0 0 dc bab
daabcb 0 0 0 1 1 1
dacdb 0 0 0 1 1 1
dc 0 0 0 1 1 1
a abbc
Ova relacija nije AS (ne vaжi a ̺ abbc, abbc ̺ a ⇒ a = abbc).
Ova je relacija T (vidimo sa grafa jer kad god imamo 2 grane koje se
nadovezuju imamo i ,,preqicu“).
d) Klase ekvivalencije su: [a] = [abbc] = {a, abbc}, [bab] = {bab},
[daabcb] = [dacdb] = [dc] = {daabcb, dacdb, dc}.
59. a) Od matrice D dobijamo matricu susedstva A tako xto prepixemo

1 na istim pozicijama, dok su svi ostali elementi jednaki 0:
a b c d e f g h i j k d(v)
a 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
b 1 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3
c 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
d 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 2
e 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 0 2
A=
f 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 2
g 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1
h 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 0 3
i 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1
j 0 0 0 0 0 1 0 1 0 0 1 3
k 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1
Stablo RT odreujemo na sledei naqin. Krenemo od korena e; Ƭegovi

susedi su qvorovi d i f (to vidimo iz A) i kako je po azbuqnom redu
d < e < f , qvor d je levi sin od e, a f je desni sin od e. Zatim postupak

ponavƩamo sa novo-pridodatim qvorovima d i e. Susedi od d su b i e, pa
kako je e roditeƩ od d, to qvor d ima samo jedno dete b (i to je levi sin
jer je b < d)... Stablo RT je prikazano na sledeoj slici. Pored svakog
qvora je crvenom bojom oznaqen Ƭegov stepen (do stepena moжemo doi i iz
matrice susedstva tako xto saberemo sve elemente odgovarajue vrste).
e 2
2 d f 2
3 b 3 j
1 a c 1 3 h k 1
1 g i 1
b) V = {a, b, c, d, e, f, g, h, i, h, j}, E = {ab, bc, bd, de, ef, f j, gh, hi, hj, jk}. n = 11
i m = 10, pa vaжi relacija za broj grana u stablu: m = n − 1.
v) Nivoi listova su: n(a) = n(c) = n(k) = 3 i n(g) = n(i) = 4. Najvei nivo
je visina stabla, tj. h = 4. Stablo T jeste balansirano jer su svi listovi
na nivou h ili h − 1. T nije striktno jer unutraxƬi qvorovi d i f nemaju
2 deteta (nego samo po jedno). T nije potpuno binarno jer nije striktno,
a ni svi qvorovi nisu na istom nivou. T je binarno stablo pretraжivaƬa
jer u svakom levom podstablu su slova koja su pre po abecednom redu od
korena tog podstabla, a u desnom podstablu da su slova koja su posle po
abecednom redu.
v)
KLD: e, d, b, a, c, f, j, h, g, i, k.
LKD: a, b, c, d, e, f, g, h, i, j, k
(primetimo da se pri ovom obilasku dobija bax abecedni redosled!).
LDK: a, c, b, d, g, i, h, k, j, f, e.
60. Odmah emo odreivati konaqan automat A koji prepoznaje reqi

(neprazne su jer sadrжe bar 5 slova: 2 a i jox 3 neka slova) koje nakon
drugog pojavƩivaƬa slova a sadrжe bar jox 3 (bilo koja) slova. Kada
automat doe do staƬa 2 onda on prepoznaje da je doxlo drugo slovo a i
nakon toga treba da sadrжi bar jox tri slova (u staƬu 3 ima bar jedno,
u 4 bar dva i u 5 bar tri).
b b a,b
A: a a a,b a,b a,b

0 1 2 3 4 5
a) Automat A je optimalan (sva staƬa predstavƩaju brojaqe – prva tri

su koliko ima slova a na poqetku, a druga tri koliko ima slova nakon
drugog a).
b) Regularna
n gramatika
o G = (N, T, Π,nσ ∗ ) koja odgovara automatu A je
N = 0, 1, 2, 3, 4, 5 , T = {a, b}, Π = 0 → a1, 0 → b0, 1 → a2, 1 → b1,
o
2 → a3, 2 → b3, 3 → a4, 3 → b4, 4 → a5, 4 → b5, 5 → a5, 5 → b5, 5 → ε i
σ ∗ = 0.
7.3. Kolokvijumi 2008. 133
7.3 Kolokvijumi 2008.

Probni prvi kolokvijum
61. Oznaqimo sa p iskaz ”Milan je dobio dobru ocenu”, sa q iskaz ”Milan
je grexio”, sa r iskaz ”bili su laki zadaci” i sa s iskaz ”Milan je znao
sve formule”.
Tada date reqenice moжemo zapisati kao:
• p ⇒ q q ∨ (r ∧ s).
• p.
• q r.

• p ⇒ q q ∨ (r ∧ s) ∧ p ∧ q r ⇒ q q.
t L
p q r s q q r ∧ s q q ∨ (r ∧ s) p ⇒ q q ∨ (r ∧ s) q r t ∧ p ∧ q r L ⇒ q q
0 0 0 0 1 0 1 1 1 0 1
0 0 0 1 1 0 1 1 1 0 1
0 0 1 0 1 0 1 1 0 0 1
0 0 1 1 1 1 1 1 0 0 1
0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 1
0 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 1
0 1 1 1 0 1 1 1 0 0 1
1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 1
1 0 0 1 1 0 1 1 1 1 1
1 0 1 0 1 0 1 1 0 0 1
1 0 1 1 1 1 1 1 0 0 1
1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1
1 1 0 1 0 0 0 0 1 0 1
1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1
1 1 1 1 0 1 1 1 0 0 1
to je on tautologija, pa dobijamo da je dato zakƩuqivaƬe taqno.
Napomena. Da smo dobili da nije tautologija dato zakƩuqivaƬe ne bi

bilo ispravno i onda bi trebalo navesti i za koje vrednosti iskaznih
promenƩivih p, q, r, s dobijamo vrednost 0.
62. a)
A\B C \D (A \ B) ∪ (C \ D) leva strana
A∪C B∩D (A ∪ C) \ (B ∩ D) desna strana

d = x ∈ D. Tada skupovna formula (A \ B) ∪ (C \ D) ⊆ (A ∪ C) \ (B ∩ D)

(a ∧ q¡b) ∨ (c ∧ q d) ¢ ⇒ ¡ (a ∨ c) ∧ q(b
¢ ∧ d) .
v) L D
a b c d qb a ∧ qb qd c ∧ qd (a ∧ q b) ∨ (c ∧ q d) a ∨ c b ∧ d q(b ∧ d) (a ∨ c) ∧ q(b ∧ d) L ⇒ D
0 0 0 0 1 0 1 0 0 0 0 1 0 1
0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1
0 0 1 0 1 0 1 1 1 1 0 1 1 1
0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 1 1 1
0 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 1
0 1 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1
0 1 1 0 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1
0 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1
1 0 0 0 1 1 1 0 1 1 0 1 1 1
1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 1 1 1
1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1
1 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0 1 1 1
1 1 0 0 0 0 1 0 0 1 0 1 1 1
1 1 0 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1
1 1 1 0 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1
1 1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 0 0 1
Napomena. Kako kolone L i D nisu iste dobijamo da vaжi
(A \ B) ∪ (C \ D) ⊂ (A ∪ C) \ (B ∩ D),
tj. da je leva strana pravi podskup od desne strane.

Leva strana ima vrednost 0, a desna 1 za vrednosti (a, b, c, d) = (0, 0, 1, 1)
i (a, b, c, d) = (1, 1, 0, 0). ƫima odgovaraju skupovi A B CD i ABC D , koji su
obojeni belom bojom u prvom redu Venovih dijagrama, a sivom u drugom.

jezik:

(∀x ∈ Z) (∃y ∈ Z) (x = y ∨ y 6= z) ⇒ z = 0 ⇒ (∃z ∈ Z) y = x · z .
Kako samo posledƬe z zavisi od kvantifikatora, to Ƭega moжemo zameni-

ti novom promenƩivom w, pa dobijamo formulu:

(∀x ∈ Z) (∃y ∈ Z) (x = y ∨ y 6= z) ⇒ z = 0 ⇒ (∃w ∈ Z) y = x · w .

Formula (∃w ∈ Z) y = x · w je taqna samo ukoliko x deli y, tj. x | y.
Stoga polazna formula postaje

(∀x ∈ Z) (∃y ∈ Z) (x = y ∨ y 6= z) ⇒ z = 0 ⇒ x | y .

Formula (x = y ∨ y 6= z) ⇒ z = 0 ⇒ x | y je oblika p ⇒ q i ona je taqna
(bez obzira na vrednost p) ako je v(q) = 1. Kako za svako celo x moжemo
odabrati y tako da x | y (npr. y = x) to e prethodna formula biti uvek
taqna, pa je i polazna formula F taqna, tj. v(F ) = 1.
64. a) U relaciji su: 1 ̺ 2, 1 ̺ 6, −1 ̺ 2, −1 ̺ 6, 2 ̺ 1, 2 ̺ −1, 2 ̺ 2, 2 ̺ 6,

6 ̺ 1, 6 ̺ −1, 6 ̺ 2, 6 ̺ 6.
U relaciji nisu: 1 6 ̺ 1, 1 6 ̺ −1, −1 6 ̺ 1, −1 6 ̺ −1.
b) 6 2
̺ 1 −1 2 6
1 0 0 1 1
−1 0 0 1 1
2 1 1 1 1
6 1 1 1 1 1 −1
v) Ova je relacija S (u tablici su elementi koji su simetriqni u odno-
su na glavnu dijagonalu meusobno jednaki; u grafu vidimo da izmeu 2
razliqita qvora imamo ili 0 ili 2 grane), a nije R (ne vaжi 1 ̺ 1), AS
(ne vaжi 2 ̺ 21 , 21 ̺ 2 ⇒ 2 = 12 ) i T (ne vaжi 1 ̺ 6, 6 ̺ −1 ⇒ 1 ̺ −1; takoe i
zbog 1 ̺ 2, 2 ̺ 1 ⇒ 1 ̺ 1).
g) Kako ova relacija nije R ona nije ni relacija ekvivalencije, ni
relacija poretka.
d) Zbog dela pod g) ovde nixta ne treba da radimo.
Prvi kolokvijum 2008.

Grupa A
65. Oznaqimo sa a iskaz ”Aca je kriv”, sa b iskaz ”Boki je kriv”, sa c
iskaz ”Ceca je kriva” i sa d iskaz ”Duda je kriva”.
zapisati kao:
• b ⇒ d.
• q a ⇒ c.
• q c ∧ (a ∨ d).∗
• q d.
A∧B∧C ∧D

Nastavak zadatka emo razmatrati na 2 razliqita naqina.
I naqin (preko tablice istinitosti):

A B C D
a b c d b ⇒ d q a q a ⇒ c q c a ∨ d q c ∧ (a ∨ d) q d A ∧ B ∧ C ∧ D
0 0 0 0 1 1 0 1 0 0 1 0
0 0 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0
0 0 1 0 1 1 1 0 0 0 1 0
0 0 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0
0 1 0 0 0 1 0 1 0 0 1 0
0 1 0 1 1 1 0 1 1 1 0 0
0 1 1 0 0 1 1 0 0 0 1 0
0 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0
1 0 0 0 1 0 1 1 1 1 1 1
1 0 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0
1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0
1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0
1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0
1 1 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0
1 1 1 0 0 0 1 0 1 0 1 0
1 1 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0
tivreqne.

v(c) = 0, v(d) = 0, tj. dobili smo da je Aca kriv, a da Boki, Ceca i Duda
nisu.
∗ Priznavali smo (na tom kolokvijumu, xto ne znaqi da treba tako da radite!) i
q c ∧ (a ∨ d) mada ili–ili predstavƩa ∨ .
II naqin (diskusija po vrednostima a, b, c, d):

Pretpostavimo da postoji interpretacija u kojoj su sve qetiri formule
A, B, C, D taqne i odredimo vrednosti a, b, c, d u toj interpretaciji.
Kako je D taqna, tj. v(D) = v(q d) = 1 dobijamo da je v(d) = 0.
Iz C dobijamo v(C) = v q c ∧ (a ∨ d) = 1 ⇒ v(q c) = 1, tj. v(c) = 0 i
v(a ∨ d) = 1, odakle je v(a) = v(q d) = 1.
Kako smo dobili da je v(c) = 0 i v(a) = 1, tj. v(q a) = 1 dobijamo da je
v(B) = v(q a ⇒ c) = 1, tj. B je taqna.
Sada iz A, v(A) = v(b ⇒ d) = 1, kako je v(d) ! = 0 sledi da je v(b) = 0.
a b c d
Time smo dobili interpretaciju u kojoj su sve 4 formule
1 0 0 0
taqne, xto znaqi da je gorƬi skup formula neprotivreqan, tj. polazne
izjave nisu protivreqne.
Takoe, ako su sve 4 izjave taqne, onda iz prethodnog sledi da se to

moжe desiti samo u sluqaju gorƬe interpretacije, xto znaqi da je Aca
kriv, a ostali su nevini.

66. a) Za levu stranu, (A \ B) ∪ A \ (A \ C) (ona je predstavƩena na
posledƬoj slici u sledeem redu), imamo sledea predstavƩaƬa Venovim
dijagramima:
A\B A\C A \ (A \ C) leva strana

` ´
(A\B)∪ A\(A\C)
Za desnu stranu (ona je na posledƬoj slici u sledeem redu) imamo

sledea predstavƩaƬa Venovim dijagramima:
B\C A \ (B \ C) desna strana
Napomena. Sa ovih slika vidimo da vaжi i jaqa formula

(A \ B) ∪ A \ (A \ C) = A \ (B \ C).
b) Oznaqimo sa a = x ∈ A, b = x ∈ B, c = x ∈ C i d = x ∈ D (onda je
q a = x 6∈ A, q b = x 6∈ B, q c = x 6∈ C i q d = x 6∈ D). Tada skupovna formula

(A \ B) ∪ A \ (A \ C) ⊆ A \ (B \ C)

(a ∧ q b) ∨ a ∧ q(a ∧ q c) ⇒ a ∧ q(b ∧ q c) .
v)
p q L D
a b c q a q b q c a ∧ q b a ∧ q c q(a ∧ q c) a ∧ q(a ∧ q c) p ∨ q b ∧ q c q(b ∧ q c) a ∧ q(b ∧ q c) L ⇒ D
0 0 0 1 1 1 0 0 1 0 0 0 1 0 1
0 0 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 1
0 1 0 1 0 1 0 0 1 0 0 1 0 0 1
0 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 1
1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 0 1 1 1
1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 0 1 1 1
1 1 0 0 0 1 0 1 0 0 0 1 0 0 1
1 1 1 0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 1 1
Napomena. Kako su kolone L i D iste dobijamo da vaжi stroжija jed-

nakost (A \ B) ∪ A \ (A \ C) = A \ (B \ C), tj. da su leva i desna strana
jednake.
Obe strane imaju vrednost 1 za (a, b, c) = (1, 0, 0), (a, b, c) = (1, 0, 1) i
(a, b, c) = (1, 1, 1). ƫima odgovaraju skupovi AB C , AB C i ABC, koji su
obojeni sivom bojom na oba crteжa.

jezik:

∃ x ∈ P(A) ∃z ∈ P(A) x ∪ z = y ∨ x = y ⇒ z 6= ∅ .

Predikatska formula ∃z ∈ P(A) x ∪ z = y je ekvivalentna sa x ⊆ y, pa se
polazna formula svodi na

∃ x ∈ P(A) x ⊆ y ∨ x = y ⇒ z 6= ∅ .
Ova disjuncija je taqna ako je bar jedan Ƭen qlan taqan, tj. kako moжe-
mo odabrati x = ∅ i uvek je ∅ ⊆ y (ili moжemo odabrati x = y i uvek je
y ⊆ y) to je polazna formula F taqna, tj. v(F ) = 1.
68. Pojednostavimo datu relaciju. Kako je broj deƩiv sa 3 ako i samo

ako je Ƭegov zbir cifara deƩiv sa 3, data relacija se svodi na to da je
razlika 2 broja deƩiva sa 3 (tj. da daju isti osti ostatak pri deƩeƬu
sa 3).
a) U relaciji su: 11 ̺ 11, 11 ̺ 56, 22 ̺ 22, 22 ̺ 34, 34 ̺ 22, 34 ̺ 34, 36 ̺ 36,
56 ̺ 11, 56 ̺ 56.
U relaciji nisu: 11 6 ̺ 22, 11 6 ̺ 34, 11 6 ̺ 36, 22 6 ̺ 11, 22 6 ̺ 36, 22 6 ̺ 56, 34 6 ̺ 11,
34 6 ̺ 36, 34 6 ̺ 56, 36 6 ̺ 11, 36 6 ̺ 22, 36 6 ̺ 34, 36 6 ̺ 56, 56 6 ̺ 22, 56 6 ̺ 34, 56 6 ̺ 36.
b) Datu relaciju moжemo predstaviti tabliqno i preko grafa:
̺ 11 22 34 36 56 36
11 1 0 0 0 1
22 0 1 1 0 0 56 34
34 0 1 1 0 0
36 0 0 0 1 0 11 22
56 1 0 0 0 1

Ova relacija nije AS (ne vaжi 11 ̺ 56, 56 ̺ 11 ⇒ 11 = 56).
[11] = [56] = {11, 56}, [22] = [34] = {22, 34}, [36] = {36}.
Grupa B
zapisati kao:
• q b ⇒ d.
• q c ∧ q d.
• q c ∧ b.
• q d ∧ a.
A∧B∧C ∧D

A B C D
a b c d qb qb ⇒ d qc qd qc ∧ qd qc ∧ b qd ∧ a A ∧ B ∧ C ∧ D
0 0 0 0 1 0 1 1 1 0 0 0
0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0
0 0 1 0 1 0 0 1 0 0 0 0
0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0
0 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0
0 1 0 1 0 1 1 0 0 1 0 0
0 1 1 0 0 1 0 1 0 0 0 0
0 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0
1 0 0 0 1 0 1 1 1 0 1 0
1 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0
1 0 1 0 1 0 0 1 0 0 1 0
1 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0
1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 0 1 1 0 0 1 0 0
1 1 1 0 0 1 0 1 0 0 1 0
1 1 1 1 0 1 0 0 0 0 0 0
tivreqne.

v(c) = 0, v(d) = 0, tj. dobili smo da su Aca i Boki krivi, a Ceca i Duda
nisu.
II naqin (diskusija vrednosti a, b, c, d):

Kako je D taqna, tj. v(D) = v(q d ∧ a) = 1 dobijamo da je v(q d) = 1, tj.
v(d) = 0 i v(a) = 1.
Iz C dobijamo v(C) = v(q c ∧ b) = 1 ⇒ v(q c) = 1, tj. v(c) = 0 i
v(b) = 1.
Time smo dobili vrednosti svih iskaznih promenƩivih. Proverimo
da li su za ove vrednosti prve 2 reqenice taqne.
Kako je v(c) = 0 i v(d) = 0, tj. v(q c) = 1 i v(q d) = 1 dobijamo da je
v(B) = v(q a ∧ q c) = 1, tj. B je taqna.
Kako je v(b) = 1 i v(d) = 0, tj. v(q b) = 0 dobijamo da je
v(A) = v(q b ⇒ d) = v(0 ⇒ 0) = 1,
tj. A je taqna.
!
a b c d
1 1 0 0

moжe desiti samo u sluqaju gorƬe interpretacije, xto znaqi da su Aca
i Boki krivi, Ceca i Duda nisu.
70. a) Za levu stranu (ona je na posledƬoj slici) imamo sledea pred-

stavƩaƬa Venovim dijagramima:
B\C A \ (B \ C) leva strana

Za desnu stranu (ona je na posledƬoj slici) imamo sledea predstavƩaƬa
Venovim dijagramima:

A\B A \ (A \ C) (A \ B) ∪ A \ (A \ C) desna strana
Napomena. Sa ovih slika vidimo da vaжi formula

A \ (B \ C) = (A \ B) ∪ A ∩ C) .

d = x ∈ D. Tada skupovna formula

A \ (B \ C) = (A \ B) ∪ A ∩ C)

a ∧ q(b ∧ q c) ⇔ (a ∧ q b) ∨ a ∧ c) .
v)
L D
a b c q a q b q c b ∧ q c q(b ∧ q c) a ∧ q(b ∧ q c) a ∧ q b a ∧ c (a ∧ q c) ∨ (a ∧ c) L ⇔ D
0 0 0 1 1 1 0 1 0 0 0 0 1
0 0 1 1 1 0 0 1 0 0 0 0 1
0 1 0 1 0 1 1 0 0 0 0 0 1
0 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 0 1
1 0 0 0 1 1 0 1 1 1 0 1 1
1 0 1 0 1 0 0 1 1 1 1 1 1
1 1 0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 1
1 1 1 0 0 0 0 1 1 0 1 1 1
Napomena. Obe strane imaju vrednost 1 u sluqajevima (a, b, c) = (1, 0, 0),

(a, b, c) = (1, 0, 1) i (a, b, c) = (1, 1, 1). ƫima odgovaraju skupovi AB C , AB C
i ABC, koji su obojeni sivom bojom na oba crteжa.

jezik:

∀x ∈ N ∃z ∈ N x = y · z ∨ y 6= 1 ⇒ (∃y ∈ N y = x · z .

Kvantifikator ∃z ∈ N utiqe samo na prvo sledee z, dok je ono z na
kraju formule slobodno.
Kvantifikator ∃y ∈ N utiqe samo na posledƬe y, dok je ono y pre Ƭega
slobodno.
Formula u zagradi je oblika p∨q ⇒ r, xto je (zbog prioriteta logiqk-
ih operacija) isto xto i (p ∨ q) ⇒ r. Implikacija je uvek taqna kada je
v(r) = 1. Za unapred zadato z i za svako x postoji y takvo da je y = x · z
(pa uzeemo bax da je y = xz!!!) te imamo da je data implikacija uvek
taqna, tj. polazna formula F je taqna, odnosno v(F ) = 1.

Napomena. Vaжi da je i leva strana, ∃z ∈ N x = y · z ∨ y 6= 1, taqna. Ako
je y 6= 1 onda je drugi deo gorƬe disjuncije taqan, tj. v(y 6= 1) = 1, pa je i
cela taqna. Ako
je y = 1 onda je v(y 6= 1) = 0, ali tada imamo da treba da
vaжi ∃z ∈ N x = 1 · z, xto je uvek taqno jer postoji z = x.
72. a) U relaciji su: 1 ̺ 1, 1 ̺ 3, 1 ̺ 4, 2 ̺ 2, 2 ̺ 5, 3 ̺ 1, 3 ̺ 3, 3 ̺ 4, 4 ̺ 1,

4 ̺ 3, 4 ̺ 4, 5 ̺ 2, 5 ̺ 5.
U relaciji nisu: 1 6 ̺ 2, 1 6 ̺ 5, 2 6 ̺ 1, 2 6 ̺ 3, 2 6 ̺ 4, 3 6 ̺ 2, 3 6 ̺ 5, 4 6 ̺ 2, 4 6 ̺ 5,
5 6 ̺ 1, 5 6 ̺ 3, 5 6 ̺ 4.
̺ 1 2 3 4 5 4
1 1 0 1 1 0
2 0 1 0 0 1
1 3
3 1 0 1 1 0
4 1 0 1 1 0
5 0 1 0 0 1 2 5

Ova relacija nije AS (ne vaжi 1 ̺ 3, 3 ̺ 1 ⇒ 1 = 3).
[1] = [3] = [4] = {1, 3, 4}, [2] = [5] = {2, 5}.
Grupa G
zapisati kao:
• q a ∧ b.
• q a ∧ q c.
• q c ∧ d.
• q b ⇒ c.
A∧B∧C ∧D

A B C D
a b c d qa qa ∧ b qc qa ∧ qc qc ∧ d qb qb ⇒ c A ∧ B ∧ C ∧ D
0 0 0 0 1 0 1 1 0 1 0 0
0 0 0 1 1 0 1 1 1 1 0 0
0 0 1 0 1 0 0 0 0 1 1 0
0 0 1 1 1 0 0 0 0 1 1 0
0 1 0 0 1 1 1 1 0 0 1 0
0 1 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1
0 1 1 0 1 1 0 0 0 0 1 0
0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 1 0
1 0 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0
1 0 0 1 0 0 1 0 1 1 0 0
1 0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0
1 0 1 1 0 0 0 0 0 1 1 0
1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0
1 1 0 1 0 0 1 0 1 0 1 0
1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0
1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 0
tivreqne.

v(c) = 0, v(d) = 1, tj. dobili smo da su Boki i Duda krivi, a Aca i Ceca
nisu.

Kako je A taqna, tj. v(A) = v(q a ∧ b) = 1 dobijamo da je v(q a) = 1, tj.
v(a) = 0 i v(b) = 1.
Iz B dobijamo v(B) = v(q a ∧ q c) = 1 ⇒ v(q a) = 1 i v(q c) = 1, tj.
v(a) = 0 i v(c) = 0.
Iz C dobijamo v(C) = v(q c ∧ d) = 1 ⇒ v(q c) = 1, tj. v(c) = 0 i
v(d) = 1.
Time smo dobili vrednosti svih iskaznih promenƩivih. Proverimo
da li je za ove vrednosti i posledƬa reqenica taqne.
Kako je v(b) = 1 i v(c) = 0, tj. v(q b) = 0 dobijamo da je
v(A) = v(q b ⇒ c) = v(0 ⇒ 0) = 1,
tj. A je taqna.
!
a b c d
0 1 0 1

moжe desiti samo u sluqaju gorƬe interpretacije, xto znaqi da su Boki
i Duda krivi, a Aca i Ceca nisu.
74. a) Za levu stranu (ona je na posledƬoj slici) imamo sledea pred-

stavƩaƬa Venovim dijagramima:
A∩B C (A ∩ B) ∪ C leva strana

A A∪C A ∩ (B ∪ C) desna strana
Napomena. Sa ovih slika vidimo da formula (A ∩ B) ∪ C = A ∩ (B ∪ C)

vaжi samo ako ne postoji deo skupa C koji se ne nalazi u A, tj. kad je
C ⊆ A.

d = x ∈ D. Tada skupovna formula
(A ∩ B) ∪ C = A ∩ (B ∪ C) ⇔ C ⊆ A

(a ∧ b) ∨ c ⇔ a ∧ (b ∨ c) ⇔ (c ⇒ a).
v) p q L D
a b c a ∧ b (a ∧ b) ∨ c b ∨ c a ∧ (b ∨ c) p ⇔ q c ⇒ a L ⇔ D
0 0 0 0 0 0 0 1 1 1
0 0 1 0 1 1 0 0 0 1
0 1 0 0 0 1 0 1 1 1
0 1 1 0 1 1 0 0 0 1
1 0 0 0 0 0 0 1 1 1
1 0 1 0 1 1 1 1 1 1
1 1 0 1 1 1 1 1 1 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Napomena. U koloni L koja odgovara levoj strani dobijamo vrednost

0 samo za (a, b, c) = (0, 0, 1) i (a, b, c) = (0, 1, 1). ƫima odgovaraju skupovi
A B C i A BC, tako da skupovna jednakost koja je na levoj strani nije
ispuƬena samo u ova 2 sluqaja, tj. samo kada nije C ⊆ A.
75. Prebacimo datu predikatsku formulu na matematiqki jezik:

∀ x ∈ P(A) ∃y ∈ P(A) x = x ∪ y ⇔ q x 6= y ∧ y 6= ∅ .
Samo prvo pojavƩivaƬe y je vezano za kvantifikator, dok su ostala 2

slobodna. Sva pojavƩivaƬa x su vezana za kvantifikator.
Kada uemo sa negacijom u posledƬu formulu (tj. primenimo De
Morganovo pravilo) dobijamo da je polazna formula ekvivalentna sa:

∀ x ∈ P(A) ∃y ∈ P(A) x = x ∪ y ⇔ x=y∨y =∅ .

Predikatska formula ∃y ∈ P(A) x = x∪y je uvek taqna (moжemo izabrati
npr. y = x ili y = ∅). Kako je v(1 ⇔ q) = v(q) to dobijamo da se polazna
formula svodi na
∀ x ∈ P(A) x = y ∨ y = ∅ .
Kako je A 6= ∅ to je i P(A) 6= ∅, pa je prva formula u ovoj disjunkciji,
∀ x ∈ P(A) x = y, uvek netaqna, a druga formula je taqna samo ukoliko
je y = ∅. Stoga dobijamo
( da je i polazna formula taqna ako i samo ako je
1, y = ∅
y = ∅, tj. v(F ) = .
0, y 6= ∅
76. a) U relaciji su: a ̺ a, a ̺ b, a ̺ d, b ̺ b, c ̺ a, c ̺ b, c ̺ c, c ̺ d, c ̺ e, d ̺ b,

d ̺ d, e ̺ a, e ̺ b, e ̺ d, e ̺ c.
U relaciji nisu: a 6 ̺ c, a 6 ̺ e, b 6 ̺ a, b 6 ̺ c, b 6 ̺ d, b 6 ̺ e, d 6 ̺ a, d 6 ̺ c, d 6 ̺ e,
e 6 ̺ c.
̺ a b c d e d
a 1 1 0 1 0 e c
b 0 1 0 0 0
c 1 1 1 1 1
d 0 1 0 1 0 a b
e 1 1 0 1 1

Ova relacija nije S (ne vaжi a ̺ b ⇒ b ̺ a).
g) Ova relacija je R, AS i T, pa je relacija poretka.
Kako nije S ona nije relacija ekvivalencije.
d) Kako izmeu svaka dva qvora postoji taqno jedna grana ovo je relacija
totalnog poretka (tj. skup {a, b, c, d, e} sa relacijom ̺ je lanac). To moжemo
videti i sa sledeeg Haseovog dijagrama:
b
d
a
e
c
Grupa D
Date reqenice (oznaqene redom sa A, B, C, D) moжemo zapisati kao:
• q a.
• q a ⇒ d.
• b ⇒ a.
• (a ∨ c) ∧ q d.
A∧B∧C ∧D

A B C D
a b c d q a q a ⇒ d b ⇒ a a ∨ c q d (a ∨ c) ∧ q d A ∧ B ∧ C ∧ D
0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 0
0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0
0 0 1 0 1 0 1 1 1 1 0
0 0 1 1 1 1 1 1 0 0 0
0 1 0 0 1 0 0 0 1 0 0
0 1 0 1 1 1 0 0 0 0 0
0 1 1 0 1 0 0 1 1 1 0
0 1 1 1 1 1 0 1 0 0 0
1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0
1 0 0 1 0 1 1 1 0 0 0
1 0 1 0 0 1 1 0 1 0 0
1 0 1 1 0 1 1 0 0 0 0
1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0
1 1 0 1 0 1 1 1 0 0 0
1 1 1 0 0 1 1 0 1 0 0
1 1 1 1 0 1 1 0 0 0 0
Kako smo dobili sve 0 u posledƬoj koloni to su date izjave protivreqne.

Stoga je nemogue da svi oni govore istinu (tj. istraжni sudija ne moжe
na osnovu Ƭihovih izjava da odredi ko je kriv).

Kako je A taqna, tj. v(A) = v(q a) = 1 dobijamo da je v(a) = 0.
Iz B, v(B) = v(q a ⇒ d) = 1, kako je v(q a) = 1 sledi da je v(d) = 1.
Iz D dobijamo v(C) = v (a ∨ c) ∧ q d = 1 ⇒ v(q d) = 1, tj. v(d) = 0, xto je
u suprotnosti sa prethodnim zakƩuqcima gde smo dobili da je v(d) = 1.
Kako smo dobili kontradikciju, gorƬi skup formula je protivreqan,
tj. polazne izjave su protivreqne.
Takoe, nemogue je da su sve 4 izjave taqne, tj. na osnovu ovih izjava

nemogue je odrediti ko je kriv.
78. a) Za levu stranu (ona je na posledƬoj slici u redu) imamo sledea

predstavƩaƬa Venovim dijagramima:
A∪B C (A ∪ B) ∩ C leva strana

A∪C A∪B (A ∪ C) ∩ (A ∪ B) desna strana
Napomena. Sa ovih slika vidimo da formula (A∪B)∩C = (A∪C)∩(A∪B)

vaжi samo ako ne postoji deo skupa A koji se ne nalazi u C, tj. kad je
A ⊆ C.

d = x ∈ D. Tada skupovna formula A ⊆ C ⇒ (A ∪ B) ∩ C = (A ∪ C) ∩ (A ∪ B)

(a ⇒ c) ⇒ (a ∨ b) ∧ c ⇔ (a ∨ c) ∧ (a ∨ b) .
v)
L p q D
a b c a ⇒ c a ∨ b (a ∨ b) ∧ c a ∨ c (a ∨ c) ∧ (a ∨ b) p ⇔ q L ⇒ D
0 0 0 1 0 0 0 0 1 1
0 0 1 1 0 0 1 0 1 1
0 1 0 1 1 0 0 0 1 1
0 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 0 0 0 1 0 1 1 0 1
1 0 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1 0 0 1 0 1 1 0 1
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
Napomena. Kako su kolone L i D iste dobijamo da vaжi stroжija iskazna

(a na osnovu Ƭe i skupovna) formula

(a ⇒ c) ⇔ (a ∨ b) ∧ c ⇔ (a ∨ c) ∧ (a ∨ b) ,
tj. A ⊆ C ⇔ (A ∪ B) ∩ C = (A ∪ C) ∩ (A ∪ B).
Kako je v(q) = 1 i v(p) = 0 samo za (a, b, c) = (1, 0, 0) i (a, b, c) = (1, 1, 0).
ƫima odgovaraju skupovi AB C i ABC . Znaqi, skupovi koje smo pred-
stavƩali Venovim dijagramima su jednaki samo ukoliko ne moжe biti
x ∈ AB C ∪ ABC , tj. ukoliko tih delova uopxte nema, xto je sluqaj ako
i samo ako je A ⊆ C.
79. Prebacimo datu predikatsku formulu na matematiqki jezik:

∀x ∈ N ∃y ∈ N x = y · z ⇒ q x = 5 ∧ x 6= y .
Samo prvo pojavƩivaƬe y je vezano za kvantifikator, dok je sledee slo-
bodno. Sva pojavƩivaƬa x su vezana za kvantifikator. Sva pojavƩivaƬa
z su slobodna.
Kada uemo sa negacijom u posledƬu formulu (tj. primenimo De
Morganovo pravilo) dobijamo da je polazna formula ekvivalentna sa:

∀x ∈ N ∃y ∈ N x = y · z ⇒ x 6= 5 ∨ x = y .

Predikatska formula ∃y ∈ N x = y · z je ekvivalentna sa z | x (tj. x je
deƩivo sa z), pa se polazna formula svodi na

∀x ∈ N z | x ⇒ x 6= 5 ∨ x = y .
(
1, z | x
Vrednost levog dela ove implikacije je v(z | x) = .
0, z ∤ x
( (
1, x 6= 5 1, x = y
Kako imamo da je v(x 6= 5) = i v(x = y) = za
0, x = 5 0, x 6= y
desni deo ove implikacije vaжi

1, x 6= 5

v(x 6= 5 ∨ x = y) = 1, x = y .


0, x = 5, x 6= y

Da bi implikacija p ⇒ q bila netaqna tj. v(p ⇒ q) = 0 potrebno je da
je v(p) = 1 i v(q) = 0, tj. da vaжi z | x i x = 5 i x 6= y, a to je mogue samo
kada vezana promenƩiva x uzima vrednost 5, dok za slobodne promenƩive
treba da vaжi y 6= 5 i z | 5, tj. z ∈ {1, 5}. Kako polazna formula F treba
da je taqna za svako x to je dovoƩno nai jedno x (u ovom sluqaju x = 5)
za koje nije taqna da bi cela bila netaqna. Stoga je
(
0, y 6= 5, z ∈ {1, 5}
v(F ) =
1, inaqe
80. a) U relaciji su: 1 ̺ 1, 1 ̺ 2, 1 ̺ 3, 1 ̺ 6, 1 ̺ 8, 2 ̺ 2, 2 ̺ 6, 2 ̺ 8, 3 ̺ 3

3 ̺ 6, 6 ̺ 6, 8 ̺ 8.
U relaciji nisu: 2 6 ̺ 1, 2 6 ̺ 3, 3 6 ̺ 1, 3 6 ̺ 2, 3 6 ̺ 8, 6 6 ̺ 1, 6 6 ̺ 2, 6 6 ̺ 3, 6 6 ̺ 8,
8 6 ̺ 1, 8 6 ̺ 2, 8 6 ̺ 3, 8 6 ̺ 6.
b)
̺ 1 2 3 6 8 6
1 1 1 1 1 1 8 3
2 0 1 0 1 1
3 0 0 1 1 0
6 0 0 0 1 0 1 2
8 0 0 0 0 1

Ova relacija nije S (ne vaжi 1 ̺ 2 ⇒ 2 ̺ 1).
g) Ova relacija je R, AS i T, pa je relacija poretka.
Kako nije S ona nije relacija ekvivalencije.
d) Kako ne vaжi da izmeu svaka dva qvora postoji taqno jedna grana,
npr. 2 6 ̺ 3 i 3 6 ̺ 2, ovo nije relacija totalnog poretka. To moжemo videti
i sa sledeeg Haseovog dijagrama:
8 6
2 3
Probni drugi kolokvijum

81. Obe strane nejednakosti kojom je zadata relacija ̺ moжemo podeliti
sa (x2 + 1)(y 2 + 1) > 0 i tada dobijamo da je
def x
x̺y ⇐⇒ f (x) 6 f (y), gde je f (x) = .
x2 + 1
a) Na celom skupu R imamo da je f (2) = f ( 12 ) = 52 , pa vaжi i f (2) 6 f ( 12 ) i

f ( 12 ) 6 f (2), tj. 2 ̺ 21 i 12 ̺ 2, a kako je 2 6= 21 sledi da ova relacija nije AS.
b) Kako je f (x) 6 f (x), tj. x ̺ x, relacija ̺ je R na svakom podskupu S ⊆ R.
Ako je x ̺ y i y ̺ x imamo da vaжi f (x) 6 f (y) i f (y) 6 f (x), tj. vaжi

f (x) 6 f (y) 6 f (x), odakle dobijamo da je f (x) = f (y). Odredimo kada moжe
da vaжi ova jednakost.
Iz f (x) = f (y), tj. x(y 2 +1) = y(x2 +1) xto kad sredimo dobijamo kvadratnu
jednaqinu y · x2 − (y 2 + 1) · x + y = 0. ƫena rexeƬa su
p
y 2 + 1 ± (y 2 + 1)2 − 4y · y y 2 + 1 ± (y 2 − 1)
x1,2 = = ,
2y 2y
odnosno x1 = y i x2 = y1 .
Dakle vaжi x ̺ y i y ̺ x ako i samo ako je x = y ili x = y1 . Meutim, kako
su x, y ∈ [1, +∞), tj. x > 1 i y > 1 ⇒ y1 6 1, pa y1 6∈ [1, +∞) (sem ukoliko je
y = 1, ali tada je i y = y1 = 1). Tako smo pokazali da moжe vaжiti x ̺ y i
y ̺ x samo ukoliko je x = y, tj. relacija ̺ je AS na skupu S = [1, +∞).
T: x ̺ y, y ̺ z ⇒ f (x) 6 f (y), f (y) 6 f (z) ⇒ f (x) 6 f (z) ⇒ x ̺ z.
Kako za ̺ vaжi R, AS i T to je ona relacija poretka na S = [1, +∞).
v) Kako za svaka 2 elementa x i y imamo da su ,,uporediva“, tj. ili je
f (x) 6 f (y) ili f (y) 6 f (x), dobijamo da je to relacija totalnog poretka
(lanac), a odatle sledi i da je rexetka.
g) Pokaжimo da za svako x ∈ S vaжi f (x)6f (1), tj. x2x+1 6 21 . Kada prethodnu
nejednakost pomnoжimo sa 2(x2 + 1) dobijamo 2x 6 x2 + 1, tj. 0 6 x2 − 2x + 1,
odnosno 0 6 (x − 1)2 , xto uvek vaжi. Time smo pokazali da za svako x ∈ S
vaжi f (x) 6 f (1), tj. x ̺ 1, pa je 1 najvei element skupa S.
d) Kako je f (−2) = − 25 , f (0) = 0, f ( 12 ) = 25 , f (1) = 12 , f ( 23 ) = 13
6 3
, f (3) = 10 ,
1 3 1 3
imamo da vaжi f (−2) 6 f (0) 6 f (3) 6 f ( 2 ) 6 f ( 2 ) 6 f (1), tj. −2 ̺ 0 ̺ 3 ̺ 2 ̺ 2 ̺ 1,
odakle vidimo da je −2 najmaƬi (samim tim i jedini minimalni element),
a 1 najvei (samim tim i jedini maksimalni) element.
82. a) V = {1, 2, 3, 4, 5, 6}, E = {12, 23, 26, 34, 36, 45, 46}.
1 2 3 4 5 6
b)
1 0 1 0 0 0 0
1 6 5
2 1 0 1 0 0 1
A= 3 0 1 0 1 0 1
4 0 0 1 0 1 1
2 3 4 5 0 0 0 1 0 0
6 0 1 1 1 0 0
12 23 26 34 36 45 46 1 2 3 4 5 6
1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1 2 3 4 2
2 1 1 1 0 0 0 0 2 1 0 1 2 3 1
R= 3 0 1 0 1 1 0 0 D= 3 2 1 0 1 2 1
4 0 0 0 1 0 1 1 4 3 2 1 0 1 1
5 0 0 0 0 0 1 0 5 4 3 2 1 0 2
6 0 0 1 0 1 0 1 6 2 1 1 1 2 0
v) Graf jeste povezan jer se iz svakog qvora moжe doi u bilo koji drugi
qvor.
g) 1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 1 0 1 0 0 1 1 0 3 1 2 0 1
2 0 3 1 2 0 1 2 3 2 6 2 2 6
2 3
A = 3 1 1 3 1 1 2 A = 3 1 6 4 6 1 5
4 0 2 1 3 0 1 4 2 2 6 2 3 6
5 0 0 1 0 1 1 5 0 2 1 3 0 1
6 1 1 2 1 1 3 6 1 6 5 6 1 4
Matrice Ak (ovde k = 2, 3) na poziciji (i, j) imaju elemente koji su jednaki

broju puteva duжine k od qvora i do qvora j.
83. a) Na sledeoj slici je prikazano odgovarajue Hafmanovo stablo.

S
62
0 1
27 T5 T6 35
0 1 0 1
12 e T3 15 16 a T4 19
0 1 0 1
7 m r 8 9 T2 d 10
0 1
4 T1 g 5
0 1
1 f s 3
Iz Ƭega dobijamo i odgovarajui Hafmanov kôd tako xto pratimo

bitove koji su pridruжeni svakoj grani u putu od korena S Hafmanovog
stabla (siv qvor) do lista u kome se nalazi odgovarajui simbol:
a d e f g m r s
10 111 00 11000 1101 010 011 11001
b) Nivo svakog lista je dat u sledeoj tablici:
list a d e f g m r s
nivo 2 3 2 5 4 3 3 5
Zbog listova f i s visina stabla je 5. Stablo nije balansirano jer

postoje qvorovi qiji se nivoi razlikuju za vixe od 1 (npr. f i a). Samim
tim nije ni potpuno binarno.
v) SredƬi broj pristupa pri uspexnom traжeƬu je
16 · 2 + 10 · 3 + 12 · 2 + 1 · 5 + 5 · 4 + 7 · 3 + 8 · 3 + 3 · 5 171
= ≈ 2.758.
16 + 10 + 12 + 1 + 5 + 7 + 8 + 3 62
v) Req ,,graf“ kada je kodiramo Hafmanovim kodom je:
1101 011 10 11000.

g r a f
g) Prva req je ,,a“ (10), trea req je ,,re“ (011|00) i peta req je ,,ram“
(011|10|010), dok druga, qetvrta i xesta ne predstavƩaju reqi date azbuke:
00|1, 1101|11, 011|11001|00|1,

e T6 g T4 r s e T6
84. a) Automat A1 prepoznaje reqi baba, baaab i aabaabb, a automat A2 pre-

poznaje reqi a, abb i bbabbb. Za sve reqi dajemo u kom su staƬu automati
A1 i A2 kada ih proqitaju:
reqi ε a b abba baba aaab abb baaab aabaabb bbabbb

A1 0 0 1 4 3 1 4 3 3 4
A2 0 1 0 2 2 2 1 2 2 1
b) Sve reqi koje automat A1 prepoznaje su: reqi nad azbukom {a, b} koje
imaju bar 2 slova b i izmeu prva 2 slova b nalazi se bar jedno slovo a.
Sve reqi koje automat A2 prepoznaje su: one reqi nad azbukom {a, b} koje
imaju taqno jedno slovo b.
v) Regularna gramatika G1 = (N1 , T1 , Π1 , σ1∗ ) koja odgovara konaqnom
automatu A1 data je sa: N1 = 0, 1, 2, 3, 4 , T1 = {a, b}, Π1 = 0 → a0,
0 → b1, 1 → a2, 1 → b4, 2 → a2, 2 → b3, 3 → a3, 3 → b3, 3 → ε, 4 → a4, 4 → b4 i
σ1∗ = 0.
∗
Regularna gramatika G2 = (N 2 , T2 , Π2 , σ2 ) koja odgovara konaqnom
automatu A2 data je sa: N2 = 0, 1, 2 , T2 = {a, b}, Π2 = 0 → a1,
0 → b0, 1 → a2, 1 → b1, 1 → ε, 2 → a2, 2 → b2 i σ2∗ = 0.
g) Automat A 1 koji prepoznaje sve neprazne reqi koje ne prepoznaje au-
tomat A1 je prikazan na sledeoj slici (primetimo da smo staƬe 0 morali
da razbijemo na 2 staƬa e i 0 (gde e odgovara praznoj reqi, a 0 svim
nepraznim reqima oblika ak ).
a a,b
e 4
A 1: b a a,b
a a b
0 1 2 3
b a b
d) Spojimo automate A1 i A2 u jedan automat A1 ∨A2 . Prihvatajua staƬa

su oni ureeni parovi kojima je bar 1 koordinata prihvatajue staƬe u
odgovarajuem automatu. Ako automat A1 sa a prelazi iz staƬa v u w,
a automat A2 sa a prelazi iz staƬa x u y, onda e automat A1 ∨ A2 sa a
prelaziti iz staƬa (v, x) u staƬe (w, y) i potpuno analogno vaжi i za b.
Ovako dobijen automat nije optimalan jer se prihvatajua staƬa (3, 1)
i (3, 2) mogu spojiti u jedno staƬe.
Drugi kolokvijum 2008.

Grupa A
85. a) Kako je y ∈ S ⊆ R+ to kada nejednakost kojom je zadata relacija

pomnoжimo sa y > 0 znak nejednakosti se nee promeniti. Stoga dobijamo
da je
def x + 5y
x̺y ⇐⇒ 6 2⇐⇒ x + 5y 6 6y⇐⇒ x 6 y.
3y
Poznato je da je 6 relacija poretka na S, a moжe se i lako pokazati:

R x = x ⇒ x 6 x ⇒ x ̺ x;
AS x ̺ y, y ̺ x ⇒ x 6 y, y 6 x ⇒ x = y;
T x ̺ y, y ̺ z ⇒ x 6 y, y 6 z ⇒ x 6 z ⇒ x ̺ z.
b) To je relacija totalnog poretka jer za svaka dva broja x i y vaжi da
je ili x 6 y ili y 6 x. Iz toga sledi i da je (S, ̺) rexetka.
√
v) NajmaƬi element skupa T = {1, 3, 5} je 1 (jer vaжi (∀x ∈ T ) 1 ̺ x, tj.
vaжi (∀x ∈ T ) 1 6 x), pa je samim tim 1 i minimalan skupa T .
Najvei element skupa T je 5 (jer vaжi (∀x ∈ T ) x̺5, tj. vaжi (∀x ∈ T ) x65),
pa je samim tim 5 i maksimalan element skupa T .
86. a) Skup qvorovangrafa G sa naredne slike je dat sa V o = {1, 2, 3, 4, 5, 6},

a skup grana je E = {1, 2}, {1, 4}, {2, 4}, {2, 5}, {4, 5}, {5, 6} .
1 2 3 4 5 6
1 2 3 1 0 1 0 1 0 0
2 1 0 0 1 1 0
A= 3 0 0 0 0 0 0
4 5 6 4 1 1 0 0 1 0
5 0 1 0 1 0 1
6 0 0 0 0 1 0
b) Matrica susedstva A je data u prethodnom redu, dok su matrica

incidencije qvorova i grana R i matrica rastojaƬa D:
12 14 24 25 45 56 1 2 3 4 5 6
1 1 1 0 0 0 0 1 0 1 ∞ 1 2 3
2 1 0 1 1 0 0 2 1 0 ∞ 1 1 2
R= 3 0 0 0 0 0 0 D= 3 ∞ ∞ 0 ∞ ∞ ∞
4 0 1 1 0 1 0 4 1 1 ∞ 0 1 2
5 0 0 0 1 1 1 5 2 1 ∞ 1 0 1
6 0 0 0 0 0 1 6 3 2 ∞ 2 1 0
v) Graf G nije povezan jer iz qvora 3 ne moжemo doi u bilo koji drugi
qvor (jer iz Ƭega ne vodi nijedna grana), a to vidimo i iz tree vrste
i tree kolone u matrici D (ako imamo bar jedan simbol ∞ u D graf je
nepovezan).
g) U G ima 2 puta duжine 3 od qvora 1 do qvora 5: 1−2−4−5 i 1−4−2−5.
U G nema nijednog puta duжine 3 od qvora 1 do qvora 3.
Ove odgovore dobijamo i iz uokvirenih elemenata matrice A3 (matrica
A2 je potrebna za odreivaƬe A3 ):
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 2 1 0 1 2 0 1 2 5 0 5 2 2
2 1 3 0 2 1 1 2 5 4 0 5 6 1
2 3
A = 3 0 0 0 0 0 0 A = 3 0 0 0 0 0 0
4 1 2 0 3 1 1 4 5 5 0 4 6 1
5 2 1 0 1 3 0 5 2 6 0 6 2 3
6 0 1 0 1 0 1 6 2 1 0 1 3 0
87.
88.
Grupa B
89. a) Neparan broj t ∈ T moжemo predstaviti kao t = 2k − 1, gde je k ∈ N.
Zbog toga xto je x ∈ R∗ = R \ {0} uslov kojim je definisana relacija
moжemo pomnoжiti sa 3y, pa imamo
def x + 2y
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) = 2k − 1
3y
⇔ (∃k ∈ N) x + 2y = (2k − 1) · 3y
⇔ (∃k ∈ N) x = (6k − 1)y.
Pokaжimo da je ̺ relacija poretka na R∗ :

R x = (6 · 1 − 5) · x ⇒ x ̺ x;
AS x ̺ y, y ̺ x ⇒ x = (6k − 5)y, y = (6ℓ − 5)x ⇒ x = (6k − 5)(6ℓ − 5)x, a kako su
odakle sledi x = y;
T x ̺ y, y ̺ z ⇒ x = (6k − 5)y, y = (6ℓ − 5)z ⇒ x = (6k − 5)(6ℓ − 5)z =
6 · (6kℓ − 5k − 5ℓ + 6) − 5 z = (6m − 5)z ⇒ x ̺ z.
b) Ovo je relacija parcijalnog poretka jer imamo 1 6 ̺ 2 i 2 6 ̺ 1. Kako za
svaka 2 elementa ne postoji infimum (npr. za {1, 2} ne postoji) to struk-
tura (R∗ , ̺) nije rexetka.
ment skupa S, kao i supremum i infimum podskupa S1 = {7, 13, 49, 91}.
90. a) Skup qvorova

n orijentisanog grafa G je V = {1, 2,o3, 4, 5, 6}, a skup
grana je E = (1, 4), (4, 5), (5, 4), (5, 2), (2, 6), (3, 2), (3, 6), (6, 3) .
b) Matrica susedstva A, matrica incidencije qvorova i grana R i
matrica rastojaƬa D su:
1 2 3 4 5 6 14 45 54 52 26 32 36 63
1 0 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0
2 0 0 0 0 0 1 2 0 0 0 −1 1 −1 0 0
A= 3 0 1 0 0 0 1 S= 3 0 0 0 0 0 1 1 −1
4 0 0 0 0 1 0 4 −1 1 −1 0 0 0 0 0
5 0 1 0 1 0 0 5 0 −1 1 1 0 0 0 0
6 0 0 1 0 0 0 6 0 0 0 0 −1 0 −1 1
1 2 3 4 5 6
1 0 3 ∞ 1 2 ∞ 1 2 3
2 ∞ 0 2 ∞ ∞ 1
D= 3 ∞ 1 0 ∞ ∞ 1
4 ∞ 2 ∞ 0 1 ∞
4 5 6
5 ∞ 1 ∞ 1 0 ∞
6 ∞ 2 1 ∞ ∞ 0
v) U G ima 1 put duжine 3 od qvora 5 do qvora 3: 5 − 2 − 6 − 3.

U G ima 1 put duжine 3 od qvora 3 do qvora 3: 3 − 2 − 6 − 3.
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 0
2 0 0 1 0 0 0 2 0 1 0 0 0 1
2 3
A = 3 0 0 1 0 0 1 A = 3 0 1 1 0 0 1
4 0 1 0 1 0 0 4 0 0 0 0 1 1
5 0 0 0 0 1 1 5 0 1 1 1 0 0
6 0 1 0 0 0 1 6 0 0 1 0 0 1
91.
92.
Grupa G
93. a) Uslov kojim je definisana relacija moжemo transformisati u
def x y
x̺y ⇐⇒ x2 y − x = y 2 x − y ⇔ = 2 ⇔ f (x) = f (y),
x2 +1 y +1
x
gde je f (x) = .
x2
+1
Moжe se pokazati (rexavaƬem odgovarajue kvadratne jednaqine) da je
x ̺ y ⇔ (x = y) ∨ (x = y1 ).
Ispitajmo osnovne osobine relacije ̺ na skupu R:
R f (x) = f (x) ⇒ x ̺ x; X
S x ̺ y ⇒ f (x) = f (y) ⇒ f (y) = f (x) ⇒ y ̺ x; X
1
AS x ̺ y, y ̺ x ⇒ x = y ne vaжi jer je 2 ̺ i ̺ 2, a 2 6= 12 ;
2
1
2
T x ̺ y, y ̺ z ⇒ f (x) = f (y), f (y) = f (z) ⇒ f (x) = f (z) ⇒ x ̺ z. X
a) Kako je relacija ̺ refleksivna, simetriqna i tranzitivna (R,S,T) ona
je relacija ekvivalencije.
Klase ekvivalencije su: [0] = {0}, [1] = {1}, [−3] = {−3, − 13 }, [2] = [ 12 ] =
{2, 21 }.
b) Relacija ̺ nije relacija poretka jer nije antisimetriqna (AS).
94. a) Matrica susedstva A, matrica incidencije qvorova i grana R

datog grafa G su:
1 2 3 4 5 6 12 13 14 23 46 56
1 0 1 1 1 0 0 1 1 1 1 0 0 0
2 1 0 1 0 0 0 2 1 0 0 1 0 0
A= 3 1 1 0 0 0 0 R= 3 0 1 0 1 0 0
4 1 0 0 0 0 1 4 0 0 1 0 1 0
5 0 0 0 0 0 1 5 0 0 0 0 0 1
6 0 0 0 1 1 0 6 0 0 0 0 1 1
b) Graf G je predstavƩen na sledeoj slici:
1 2 6
3 4 5
v) Skup
n qvorova grafa G je V = {1, 2, 3,o4, 5, 6}, dok je skup grana dat sa
E = {1, 2}, {1, 3}, {1, 4}, {2, 3}, {4, 6}, {5, 6} .
g) Graf je povezan jer se iz svakog qvora moжe doi do bilo kog drugog
qvora (to vidimo i iz matrice D pomou koje je dat graf — u Ƭoj nema
nijednog simbola ∞).
d) U G ima 1 put duжine 3 od qvora 4 do qvora 2: 4 − 1 − 3 − 2.
U G ima 3 puta duжine 3 od qvora 4 do qvora 6: 4 − 1 − 4 − 6 i 4 − 6 − 4 − 6
i 4 − 6 − 5 − 6.
1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 3 1 1 0 0 1 1 2 4 4 4 1 0
2 1 2 1 1 0 0 2 4 2 3 1 0 1
2 3
A = 3 1 1 2 1 0 0 A = 3 4 3 2 1 0 1
4 0 1 1 2 1 0 4 4 1 1 0 0 3
5 0 0 0 1 1 0 5 1 0 0 0 0 2
6 1 0 0 0 0 2 6 0 1 1 3 2 0
95.
96.
Grupa D
def
x̺y ⇐⇒ (∃k ∈ N) x + y = 2k · x ⇔ (∃k ∈ N) y = (2k − 1)x.
R x = (2 · 1 − 1) · x ⇒ x ̺ x; X
AS x ̺ y, y ̺ x ⇒ y = (2k − 1)x, x = (2ℓ − 1)y ⇒ x = (2k − 1)(2ℓ − 1)x, a kako su
T x ̺ y, y ̺ z ⇒ y = (2k − 1)x, z = (2ℓ − 1)y ⇒ z = (2k − 1)(2ℓ − 1)x =
2 · (2kℓ − k − ℓ + 1) − 1 x ⇒ x ̺ z. X
tim nije ni relacija ekvivalncije.
98. a), b) Stepeni svih qvorova su d(1) = 2, d(2) = 2, d(3) = 1, d(4) = 3,

d(5) = 3, d(6) = 1.
Graf G, matrica susedstva A, matrica incidencije qvorova i grana R i
matrica rastojaƬa D su:
1 2 3 4 5 6
1 2 3 1 0 0 0 1 1 0
2 0 0 0 1 1 0
A= 3 0 0 0 0 0 1
4 1 1 0 0 1 0
4 5 6
5 1 1 0 1 0 0
6 0 0 1 0 0 0
14 15 24 25 36 45 1 2 3 4 5 6
1 1 1 0 0 0 0 1 0 2 ∞ 1 1 ∞
2 0 0 1 1 0 0 2 2 0 ∞ 1 1 ∞
S= 3 0 0 0 0 1 0 D= 3 ∞ ∞ 0 ∞ ∞ 1
4 1 0 1 0 0 1 4 1 1 ∞ 0 1 ∞
5 0 1 0 1 0 1 5 1 1 ∞ 1 0 ∞
6 0 0 0 0 1 0 6 ∞ ∞ 1 ∞ ∞ 0
v) Graf G nije povezan jer iz qvora 1 ne moжemo doi u qvorove 3 i 6

(jer u Ƭih ne vodi nijedna grana osim grane 36), a to moжemo dobiti i
iz matrice D (ako imamo bar jedan simbol ∞ u D graf je nepovezan).
g) U G ima 2 puta duжine 3 od qvora 1 do qvora 2: 1−4−5−2 i 1−5−4−2.
U G ne postoji put duжine 3 od qvora 1 do qvora 3, jer ta dva qvora
pripadaju razliqitim komponentama povezanosti:
1 ∈ {1, 2, 4, 5}, a 3 ∈ {3, 6}.

1 2 3 4 5 6 1 2 3 4 5 6
1 2 2 0 1 1 0 1 2 2 0 5 5 0
2 2 2 0 1 1 0 2 2 2 0 5 5 0
A2 = 3 0 0 1 0 0 0 A3 = 3 0 0 0 0 0 1
4 1 1 0 3 2 0 4 5 5 0 4 5 1
5 1 1 0 2 3 0 5 5 5 0 5 4 0
6 0 0 0 0 0 1 6 0 0 1 0 0 0
99.
100.
7.4 Kolokvijumi 2009.
Prvi kolokvijum 2009.

Grupa A
101. a = f ⇒ (k ∨ r), b = q k ⇒ f ∧ r, c = f ∨ k ∨ r, d = q b ⇒ a ∨ c.
Izjave su neprotivreqne (ima bar jedna 1 u posledƬoj koloni, tj. u
a ∧ b ∧ c ∧ d).
Daca je u pravu. Ni za jedan sport se ne moжe sa sigurnoxu utvrdi-
ti.

102. b) (a ⇒ b) ∧ (a ⇒ c) ⇔ a ⇒ c ∧ q(c ∧ q b) .
(ovoliko zagrada MORA, ako imate maƬe nije taqno, a sa vixe je moжda
OK)
v) Jeste tautologija.
103. Formula je uvek taqna.
104. g) Jeste relacija ekvivalencije. Nije relacija poretka.

d) [11] = [38] = [56] = {11, 38, 56}, [22] = {22}, [45] = {45}.
Grupa B
105. a = f ∨ k ∨ r, b = f ⇒ q r, c = q k ⇒ f ∧ r, d = q c ⇒ a ∨ b.
Izjave su neprotivreqne (ima bar jedna 1 u posledƬoj koloni, tj. u a ∧
b ∧ c ∧ d).
Daca je u pravu. FON je pobedio u koxarci.

106. b) (a ⇒ b) ∧ q(b ⇒ c) ⇒ a ⇒ c ∧ q(a ∧ q c) . v) Nije tautologija.
(
1 x=y=1
107. v(L) = (L je sa sve kvantifikatorom ∀x ∈ N), v(D) =
0 inaqe

1 z = 1

1 y=1 .


0 inaqe
Formula oblika p ⇒ q je netaqna samo za 1 ⇒ 0, a to je nemogue. Stoga
je data formula uvek taqna.
108. g) Nije relacija ekvivalencije. Jeste relacija poretka.

d) Totalnog poretka. Haseov dijagram (zarotiran za 90◦ ): 2 → 4 →
1 → 3 → 5.
Grupa G
109. a = f ∨ k ∨ r, b = r ⇒ (f ∨ k), c = q k ⇒ f ∧ r, d = q c ⇒ a ∨ b.
Izjave su neprotivreqne (ima bar jedna 1 u posledƬoj koloni, tj. u
a ∧ b ∧ c ∧ d).
Daca je u pravu. Ni za jedan sport se ne moжe sa sigurnoxu utvrdi-
ti.

110. b) (a ∨ b) ∧ d ∧ q(c ∧ q d) ⇒ (b ∧ q c) ∨ d. v) Jeste tautologija.
8
<1
>
x=0
v(L)=
 :0
>
x 6= 0
1 x=0
 8 (
<1
>
x6y 0 x = 0, y < 0
111. v(0 = x·z) = 1 z=0 , v(D)= , v(F ) = =

 :0
>
x>y 1 inaqe
0 inaqe

1 x 6= 0

1 x6y .


0 x = 0, y < 0
112. g) Jeste relacija ekvivalencije. Nije relacija poretka.

d) [a] = [c] = {a, c}, [b] = [e] = {b, e}, [d] = {d}.
Grupa D
113. a = q k ⇒ f ∧ r, b = f ∨ k ∨ r, c = r ⇒ q f , d = q b ⇒ a ∨ c.
Izjave su neprotivreqne (ima bar jedna 1 u posledƬoj koloni, tj. u a ∧
b ∧ c ∧ d).
Daca je u pravu. FON pobedio u koxarci.

114. b) (a ∨ b) ∧ c ∨ d ⇔ (b ∧ c ∨ d) ∧ q a. v) Nije tautologija.
( = 1 (L je sa sve(kvantifikatorom ∃z ⊆ A – postoji: z = ∅),

115. v(L)
6 y
1 x= 1 x 6= y
v(D) = , v(F ) = .
0 x=y 0 x=y
116. g) Nije relacija ekvivalencije. Jeste relacija poretka.

20
ր տ
d) Parcijalnog poretka. Haseov dijagram: 4 10
↑ ր ↑
2 5
Drugi kolokvijum 2009.

Grupa A
117.
118.
119.
120.
Grupa B
121.
122.
123.
124.
Grupa G
125.
126.
127.
128.
Grupa D
129.
130.
131.
132.
7.5. Domai zadaci 2008. 165
7.5 Domai zadaci 2008.

Iskazni raqun
133. Oznaqimo sa p iskaz ,,Pera pije vino“ (tada je q p iskaz ,,Pera ne
pije vino“, to jest ,,Pera pije pivo“), sa r iskaz ”Raka pije vino” i sa s
iskaz ”Sava pije vino”.
Tada date reqenice moжemo zapisati kao:
1◦ q p ⇒ (r ⇔ s).
2◦ q r ⇒ (s ∨ p).
3◦ s ⇒ (p ⇔ s).
Napravimo odgovarajuu tablicu istinitosti:
p r s q p r ⇔ s 1◦ q r s ∨ p 2◦ p ⇔ s 3◦ 1◦ ∧ 2◦ ∧ 3◦
0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 1 0
0 0 1 1 0 0 1 1 1 0 0 0
0 1 0 1 0 0 0 0 1 1 1 0
0 1 1 1 1 1 0 1 1 0 0 0
1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 1
1 0 1 0 0 1 1 0 0 1 1 0
1 1 0 0 0 1 0 1 1 0 1 1
1 1 1 0 1 1 0 0 1 1 1 1
tivreqne.
Kako nemamo samo jednu 1 to ne moжemo taqno za svu trojicu ustanoviti

ko xta pije. Ali moжemo videti xta je zajedniqko za sve valuacije (one
su oznaqene crvenom bojom) koje daju 1 u posledƬoj koloni – to je v(p) = 1,
tj. znamo da Pera pije vino.
134. Oznaqimo sa k broj Pericine kue.

Pretpostavimo prvo da 3 | k. Tada na osnovu prve Pericine izjave
dobijamo da je 50 6 k 6 59. U tom intervalu postoje samo 3 broja koja
su deƩiva sa 3: 51, 54 i 57. Kako nijedan od tih brojeva nije deƩiv
sa 4 dobijamo (na osnovu Pericine druge izjave) da je 60 6 k 6 69. Kako
za k ne moжe istovremeno da vaжi 50 6 k 6 59 i 60 6 k 6 69 to dobijamo
kontradikciju, pa polazna pretpostavka (3 | k) nije taqna, tj. dobijamo da
vaжi 3 ∤ k.
Ako broj nije deƩiv sa 3 onda nije deƩiv ni sa 6, tj. 3 ∤ k ⇒ 6 ∤ k.
DaƩe, na osnovu tree Pericine izjave dobijamo da je 70 6 k 6 79. Ve je
pokazano da 3 ∤ k, a takoe ne moжe da vaжi 4 ∤ k jer bi to povlaqilo (zbog
druge Pericine izjave) da je 60 6 k 6 69 (xto je nemogue jer je 70 6 k 6 79).
Na osnovu svega do sad pokazanog znamo da za Pericin broj kue vaжi:
70 6 k 6 79, 3 ∤ k, 4 | k.
Sve te 3 osobine ima samo broj 76 (izmeu 70 i 79 postoje samo 2 broja

deƩiva sa 4 – to su 72 i 76, ali je 72 deƩiv i sa 3) i to je jedinstveno
rexeƬe. Time smo dobili da Perica жivi u Ulici Vrtirepa broj 76.
Ove izjave su neprotivreqne jer za broj 76 predstavƩaju taqne iskaze.
Da li je Verica odredila broj Pericine kue ne znamo, ali znamo da

smo ga mi odredili!
135. Prvo rexeƬe:

Za svako pitaƬe imamo po 2 mogunosti za taqan odgovor – za prva dva
su b i c, a za ostala tri su ⊤ i ⊥, xto ukupno daje 25 = 32 mogunosti.
Podsetimo se kakve je odgovore dao svako od studenata (krae emo
ih oznaqiti samo prvim slovom Ƭihovih imena):
I II III IV V
A a a ⊤ ⊤ ⊤
B b b ⊤ ⊥ ⊤
C a b ⊤ ⊤ ⊥
D b c ⊤ ⊤ ⊥
E c a ⊥ ⊤ ⊤
Napravimo tablicu u kojoj emo za svaku od 32 valuacije taqnih odgov-

ora odrediti koliko taqnih odgovora ima svako od studenata:
I II III IV V A B C D E
b b ⊥ ⊥ ⊥ 0 3 2 2 1
b b ⊥ ⊥ ⊤ 1 4 1 1 2
b b ⊥ ⊤ ⊥ 1 2 3 3 2
b b ⊥ ⊤ ⊤ 2 3 2 2 3
b b ⊤ ⊥ ⊥ 1 4 3 3 0
b b ⊤ ⊥ ⊤ 2 5 2 2 1
b b ⊤ ⊤ ⊥ 2 3 4 4 1
b b ⊤ ⊤ ⊤ 3 4 3 3 2
b c ⊥ ⊥ ⊥ 0 2 1 3 1
b c ⊥ ⊥ ⊤ 1 3 0 2 2
b c ⊥ ⊤ ⊥ 1 1 2 4 2
b c ⊥ ⊤ ⊤ 2 2 1 3 3
b c ⊤ ⊥ ⊥ 1 3 2 4 0
b c ⊤ ⊥ ⊤ 2 4 1 3 1
b c ⊤ ⊤ ⊥ 2 2 3 5 1
b c ⊤ ⊤ ⊤ 3 3 2 4 2
c b ⊥ ⊥ ⊥ 0 2 2 1 2
c b ⊥ ⊥ ⊤ 1 3 1 0 3
c b ⊥ ⊤ ⊥ 1 1 3 2 3
c b ⊥ ⊤ ⊤ 2 2 2 1 4
c b ⊤ ⊥ ⊥ 1 3 3 2 1
c b ⊤ ⊥ ⊤ 2 4 2 1 2
c b ⊤ ⊤ ⊥ 2 2 4 3 2
c b ⊤ ⊤ ⊤ 3 3 3 2 3
c c ⊥ ⊥ ⊥ 0 1 1 2 2
c c ⊥ ⊥ ⊤ 1 2 0 1 3
c c ⊥ ⊤ ⊥ 1 0 2 3 3
c c ⊥ ⊤ ⊤ 2 1 1 2 4
c c ⊤ ⊥ ⊥ 1 2 2 3 1
c c ⊤ ⊥ ⊤ 2 3 1 2 2
c c ⊤ ⊤ ⊥ 2 1 3 4 2
c c ⊤ ⊤ ⊤ 3 2 2 3 3
U tablici nam se javƩa 5 razliqitih brojeva poena samo za valuaciju

(sve ostale vrste, tj. sluqajeve, moжemo odbaciti odreivaƬem brojeva
koji su obojeni crvenom bojom!):
v(I) = b v(II) = c v(III) = ⊤ v(IV) = ⊥ v(V) = ⊥
te dobijamo da je test najboƩe uradio Doki jer on ima 4 taqna odgovora,

a svi ostali su vixe grexili.
Drugo rexeƬe:
Uradiemo zadatak bez uslova ,,Poznato je da na prva dva pitaƬa taqan
odgovor nije pod a“ koji je vixak.
Na osnovu tablice sledi da svaki student ima bar jedan zajedniqki

odgovor ⊤–⊥ sa nekim drugim studentom. Stoga ako neki student ima
svih 5 taqnih odgovora, onda svaki student ima bar 1 taqan odgovor.
Kako studenti imaju razliqit broj taqnih odgovora, sledi da je ukupan
broj taqnih odgovora 5 + 4 + 3 + 2 + 1 = 15. Iz tablice imamo da je
maksimalan broj taqnih odgovora 2 + 2 + 4 + 4 + 3 = 15 (na 1. pitaƬe a
ili b, na 2. a ili b, na 3. ⊤, na 4. ⊤ i na 5. ⊤). Zbog ⊤–⊥ pitaƬa sledi
bi sve taqne odgovore imao Aca, ali bi tada Beba i Doki imali po 2
taqna odgovora, a Caca i Ema po 3, xto protivreqi uslovu zadatka da
svi studenti imaju razliqit broj taqnih odgovora. Time smo pokazali
da ne postoji student koji ima sve taqne odgovore.
Ukupan broj taqnih odgovora je 4 + 3 + 2 + 1 + 0 = 10. Ukoliko bi taqni
odgovori na 3. i 4. pitaƬe bili ⊥ i ⊥, onda bi maksimalan broj taqnih
odgovora bio 2 + 2 + 1 + 1 + 3 = 9, xto nije mogue, te stoga Aca, Caca
i Doki (koji su na na 3. i 4. pitaƬe odgovorili sa ⊤ i ⊤) ne mogu biti
student koji ima sve netaqne odgovore. Znaqi, taj student moжe biti
Beba ili Ema.
Ako Beba nema taqnog odgovora onda su taqni odgovori na ⊤–⊥ pitaƬa:
3. ⊥ (javƩa se 1 put), na 4. ⊤ (javƩa se 4 puta) i na 5. ⊥ (javƩa se 2 puta).
Tada Caca, Doki i Ema imaju bar 2 taqna odgovora, pa ostaje da Aca ima
taqan 1 odgovor i to e biti 4. ⊤. Kako su i Acina i Bebina pitaƬa
sa vixestrukim odgovorom netaqna dobijamo da su odgovori na prva dva
pitaƬa: 1. c (javƩa se 1 put) i 2. c (javƩa se 1 put). Ali tada dobijamo
da je ukupan broj taqnih odgovora 1 + 1 + 1 + 4 + 2 = 9, a ne 10! Stoga Beba
nije student koji ima sve netaqne odgovore, nego Ema.
Kako Ema nema taqnog odgovora onda su taqni odgovori na ⊤–⊥ pitan-
ja: 3. ⊤ (javƩa se 4 puta), na 4. ⊥ (javƩa se 1 put) i na 5. ⊥ (javƩa se
2 puta). Tada Beba, Caca i Doki imaju bar 2 taqna odgovora, pa ostaje
da Aca ima taqan 1 odgovor i to e biti 3. ⊤. Kako su i Acina i Emina
pitaƬa sa vixestrukim odgovorom netaqna dobijamo da su odgovori na
prva dva pitaƬa: 1. b (javƩa se 2 puta) i 2. b (javƩa se 2 puta) ili c
(javƩa se 1 put). Kako je ukupan broj taqnih odgovora 10 = 2 + 1 + 4 + 1 + 2,
zakƩuqujemo da je taqan odgovor 2. c.
Dakle, taqni odgovori su: 1. b, 2. c, 3. ⊤, 4. ⊥ i 5. ⊥ i Ƭih emo
u tablici oznaqiti crvenom bojom (u posledƬoj koloni je ukupan broj
taqnih odgovora).
I II III IV V
Aca a a ⊤ ⊤ ⊤ 1
Beba b b ⊤ ⊥ ⊤ 3
Caca a b ⊤ ⊤ ⊥ 2
Doki b c ⊤ ⊤ ⊥ 4
Ema c a ⊥ ⊤ ⊤ 0
Konaqno dobijamo da Doki ima najvixe (4) taqnih odgovora.
136. Oznaqimo sa a iskaz ,,Aca je IstinoƩubi“, tj. a =,,Aca je Isti-

noƩubi“ (tada imamo da je q a =,,Aca je Laжeti“), sa b =,,Bane je Isti-
noƩubi“ i sa c =,,Cepi je IstinoƩubi“. Acina izjava, ,,Ili ja ili
Bane pripadamo razliqitoj porodici od ostale dvojice“, se moжe pred-
staviti kao:

A = (a ∨ b) ∧ (a ∨ c) ∨ (a ∨ b) ∧ (b ∨ c) .

Oznaqimo levu stranu ovog iskaza sa L = (a ∨ b) ∧ (a ∨ c) , a desnu sa

D = (a ∨ b) ∧ (b ∨ c) . Napravimo odgovarajuu tablicu istinitosti
(u gorƬoj polovini tablice, gde je Aca Laжeti, moramo da stavimo i
iskaz q A, jer je on taqan!):
A
a b c a ∨ b a ∨ c b ∨ c L D L ∨ D qA
0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
0 0 1 0 1 1 0 0 0 1
0 1 0 1 0 1 0 1 1 0
0 1 1 1 1 0 1 0 1 0
1 0 0 1 1 0 1 0 1
1 0 1 1 0 1 0 1 1
1 1 0 0 1 1 0 0 0
1 1 1 0 0 0 0 0 0
Iskaz A moжe biti taqan i to je za valuacije: v(a) = 0, v(b) = 1,
v(c) = 0; v(a) = 0, v(b) = 1, v(c) = 1; v(a) = 1, v(b) = 0, v(c) = 0 i v(a) = 1,
v(b) = 0, v(c) = 1.
Za valuacije v(a) = 0, v(b) = 1, v(c) = 0 i v(a) = 0, v(b) = 1, v(c) = 1
imamo da Aca uvek laжe (jer je Laжeti), pa iako je to taqno kao iskaz,
tu reqenicu ne moжemo uzeti kao istinitu, te uzimamo samo valuacije
v(a) = 1, v(b) = 0, v(c) = 0 i v(a) = 1, v(b) = 0, v(c) = 1 za koje je v(A) = 1.
Ako Aca laжe, onda posmatramo negaciju q A i ona je taqna za valuacije
v(a) = 0, v(b) = 0, v(c) = 0 i v(a) = 0, v(b) = 0, v(c) = 1. Zajedniqko za sve
ove 4 valuacije (predstavƩene crvenom bojom u tablici) je v(b) = 0, tj.
Bane je Laжeti.
137. Prvo rexeƬe:

Oznaqimo sa p, q, r iskaze:
p =,,Bar jedna жena je posetila Emu izmeu Ane i Bebe“;
q =,,Ana nije posetila Emu i pre Coke i pre Dace“;
r =,,Coka nije posetila Emu izmeu Bebe i Dace“.
Neka je a iskaz ,,Ana je posetila Emu uveqe (u 8 sati), tj. u 20:00“ (tada
je q a =,,Ana je posetila Emu prepodne (u 8 sati), tj. u 8:00“), b =,,Beba
je posetila Emu u 21:00“, c =,,Coka je posetila Emu u 22:00“, d =,,Daca
je posetila Emu u 23:00“. Neka su A, B, C, D vremena poseta i oznaqimo
izjavu ,,Y je izmeu X i Z“ sa I(X, Y, Z) (tj. ako je I(X, Y, Z) onda je ili
X < Y < Z ili X > Y > Z). Iskazi p, q, r se predstavƩaju kao:

p = I(A, C, B) ∨ I(A, D, B), q = q (A < C) ∧ (A < D) , r = q I(B, C, D).
Ukupno imamo 24 = 16 mogunosti i napravimo odgovarajau tablicu:

s t
a b c d A B C D I(A,C,B) I(A,D,B) p A<C A<D s∧t q I(B,C,D) r p∧q∧r
0 0 0 0 8 9 10 11 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
0 0 0 1 8 9 10 23 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
0 0 1 0 8 9 22 11 0 0 0 1 1 1 0 0 1 0
0 0 1 1 8 9 22 23 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
0 1 0 0 8 21 10 11 1 1 1 1 1 1 0 0 1 0
0 1 0 1 8 21 10 23 1 0 1 1 1 1 0 0 1 0
0 1 1 0 8 21 22 11 0 1 1 1 1 1 0 0 1 0
0 1 1 1 8 21 22 23 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
1 0 0 0 20 9 10 11 1 1 1 0 0 0 1 1 0 0
1 0 0 1 20 9 10 23 1 0 1 0 1 0 1 1 0 0
1 0 1 0 20 9 22 11 0 1 1 1 0 0 1 0 1 1
1 0 1 1 20 9 22 23 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
1 1 0 0 20 21 10 11 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0
1 1 0 1 20 21 10 23 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0
1 1 1 0 20 21 22 11 0 0 0 1 0 0 1 0 1 0
1 1 1 1 20 21 22 23 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0
Kako smo dobili samo jednu 1 u posledƬoj koloni, to zadatak ima jedin-
stveno rexeƬe. Ono odgovara valuaciji v(a) = 1, v(b) = 0, v(c) = 1,
v(d) = 0, tj. Emu je posetila Ana u 20:00, Beba u 9:00, Coka u 22:00, Daca
u 11:00, tj. Emu su posetile sledeim redosledom:
Beba, Daca, Ana, Coka.

Napomena. Na osnovu iskaza q imamo da Ana nije posetila Emu prva (tj.
nije ujutru, nego uveqe), pa je v(a) = 1, tj. dovoƩno je ispitati samo doƬu
polovinu tablice!
Drugo rexeƬe:
Kako postoji poseta izmeu Ane i Bebe, jedna od Ƭih dve je Emu posetila
ujutro, a druga uveqe. Kako Ana nije posetila Emu i pre Coke i pre
Dace, sledi da je Anina poseta bila uveqe. Dakle, Bebina poseta je
bila ujutro, pa su Coka i Daca Emu posetile nakon Ƭe. Poxto Coka
nije posetila Emu izmeu Bebe i Dace, sledi da je Dacina poseta bila
ujutro, a Bebina uveqe.
Dakle, redosled poseta je Beba–Daca–Ana–Coka.
138.
139.
140.
141.
142. Oznaqimo sa A skup Plankova, sa O skup Plonkova, a sa I skup

Plinkova. Prvi deo iskaza govori da je I ⊆ A, odnosno da su skupovi
I \ (A ∪ O) i (O ∩ I) \ A prazni (na slici su ta 2 dela isxrafirana, tj. sa
crticama), pa u tom sluqaju drugi deo iskaza znaqi da je skup A ∩ O ∩ I
neprazan (na slici sa taqkicama).
A I
Na osnovu toga dobijamo da je

prvo tvreƬe a = ,,Neki Plankovi su Plonkovi“ taqno,
tree tvreƬe c = ,,Nijedan Plonk nije Plank“ nije taqno,
a drugo tvreƬe b = ,,Neki Plinkovi nisu Plonkovi“ moжe biti i taqno
i netaqno, u zavisnosti od toga da li je skup (A ∩ I) \ O (na slici oznaqen
sa ?) neprazan (⊤) ili prazan (⊥).
Predikatski raqun
143.
144.
145.
146.
147.
148.
149.
150.
151.
152.
Relacijske strukture
153.
154.
155.
156.
157.
158.
159.
160.
161.
162.
Teorija grafova
163.
164.
165.
166.
167.
168.
169.
170.
171.
172.
Konaqni automati i formalne gramatike

173.
174.
175.
176.
177.
178.
179.
180.
181.
182.
7.6 Domai zadaci 2009.

Iskazni raqun
183.
184.
185.
186.
187.
188.
189.
190.
191.
192.
Predikatski raqun
193.
194.
195.
196.
197.
198.
199.
200.
201.
202.
Relacijske strukture
203.
204.
205.
206.
207.
208.
209.
210.
211.
212.
Teorija grafova
213.
214.
215.
216.
217.
218.
219.
220.
221.
222.
Konaqni automati i formalne gramatike

223.
224.
225.
226.
227.
228.
229.
230.
231.
232.
8.2. Predikatski raqun 177
8. Napomene
U ovoj glavi emo dati spisak zadataka po oblastima. Zadaci qiji je
broj datim plavim masnim slovima (boldovano) imaju kompletno rexeƬe
u zbirci, dok svi ostali zadaci sadrжe krae upuctvo za rexavaƬe, kao
i rezultate.
Takoe, u okviru svake oblasti ovde emo dati napomene (uz svaku
napomenu ide broj jednog odgovarajueg zadatka, mada se te napomene
odnose na vixe sliqnih zadataka) vezane za rexavaƬe odreenih zadata-
ka. Tom prilikom je dat poseban osvrt na najqexe grexke.
8.1 Iskazni raqun

Meu zadacima iz iskaznog raquna u ovoj zbirci uglavnom se nalaze
zadaci iz 2 oblasti (pored Ƭih je i zadatak 183 koji je ispitivaƬe da
li je formula tautologija): logiqko–kombinatorne zadatke i zadatke iz
skupova. Kod ovih zadataka student treba da prvo date reqenice ili
skupovnu formulu ,,prevede“ na matematiqki jezik, a zatim da za dobi-
jenu iskaznu formulu ispita istinitosnu vrednost.
Logiqko–kombinatorni zadaci:
1, 5, 29, 45 (algoritam), 61, 65, 69, 73, 77, 101, 105, 109, 113, 133-137,
140, 184-187.
Napomena 1. Obratite paжƬu da u izrazu q a ⇒ (b ⇔ d) moramo da

stavimo zagrade jer su ⇒ i ⇔ istog prioriteta pa bi q a ⇒ b ⇔ d
predstavƩalo (q a ⇒ b) ⇔ d!
Kada imena osoba poqiƬu slovima A, B, C i D mnogo je prirodnije uzeti
da su iskazi o tome ko xta jede a, b, c i d nego p, q, r i s!
Nekoliko studenata je ukrxtalo iskaze da neko jede orasnice, a neko
drugi da jede baklave i SVI su pogrexili u interpretiraƬu reqenica.
Zadaci sa skupovima:
13, 25, 33, 41, 49, 62, 66, 70, 74, 78, 102, 106, 110, 114, 138-142, 188-192.
Napomena 78. Formula u ovom zadatku je oblika p ⇒ (q ⇔ r), a to je

razliqito od formule (p ⇒ q) ⇔ r zbog redosleda operacija!

Meu zadacima iz predikatsog raquna u ovoj zbirci uglavnom se nalaze
zadaci iz 1 oblasti (pored Ƭih su i zadaci 194 i 195 u kojima se odreuje
SDNF i SKNF): zadaci sa odreivaƬem istinitosne vrednosti formule.
178 8. NAPOMENE
Praksa je pokazala da su ovi zadaci najslabije raeni, stoga na Ƭih

posebno skreemo paжƬu (dosta materijala iz ove oblasti imate i u
zbirci [18]).
Zadaci sa odreivaƬem istinitosne vrednosti formule:

9, 17, 21, 37, 53, 57, 63, 67, 71, 75, 79, 103, 107, 111, 115, 143-152, 193,
196-202.
Napomena 37. Qesta grexka je bila da u levu stranu formule ne

ukƩuqujete i kvantifikator (∀x ∈ R)!
Zato ako formulu L ⇒ D prebacujete na q L ∨ D onda formula postaje

q (∀ x ∈ R) (5 6
= x ∨ x = y) ∨ xy = x + y − 1,
xto je jednako (∃ x ∈ R) (5 = x ∧ x 6= y) ∨ xy = x + y − 1.

Zadatke iz relacijskih struktura moжemo prema prirodi skupa na kome
je definisana relacija da podelimo u 2 grupe: zadaci sa relacijama
na konaqnom skupu i zadatke sa relacijama na beskonaqnom skupu (dosta
materijala vezanih za relacije poretka i mreжe moжete nai u zbirci
[18]).
Zadaci sa relacijama na konaqnom skupu:

10, 18, 22, 38, 54, 58, 64, 68, 72, 76, 80, 104, 108, 112, 116, 153-155,
203-207.
Napomena 38. Qesta grexka je da zakƩuqite da ako je relacija si-

metriqna da onda nije antisimetriqna (ne asimetriqna kako neki od vas
vele!). Ovo je primer relacije koja je istovremeno i simetriqna i anti-
simetriqna (samim tim i relacija ekvivalencije i relacija poretka)!
Napomena 68. I broj 0 je deƩiv sa 3 (jer je 0 = 3 · 0), a i za negativne

brojeve vaжe isti uslovi za deƩivost sa 3 npr. 3 | −6 jer je −6 = 3·(−2) !
Zadaci sa relacijama na beskonaqnom skupu:

2, 6, 14, 26, 30, 34, 42, 46, 50, 81, 85, 89, 93, 97, 117, 121, 125, 129,
156-162, 208-212.
Napomena 2. Veliki broj studenata je pogrexio pri ispitivaƬu AS i

T jer tu moraju da se uzmu razliqiti brojevi k i ℓ (npr. za AS imamo
x ̺ y, y ̺ x ⇒ y = (2k − 1)x, x = (2ℓ − 1)y), a ne iste k i k (pogrexno je za
AS staviti x ̺ y, y ̺ x ⇒ y = (2k − 1)x, x = (2k − 1)y) )!
Qesta grexka je da se rezonuje da ako nexto nije lanac (tj. relacija
totalnog poretka) da onda nije i rexetka. To je POGREXNO. Vaжi

samo da ako nexto jeste lanac da je onda to i rexetka.
8.4 Teorija grafova
Grafovi su veoma vaжna oblast za svakog ,,raqunarca“ zbog velikog broja

primena. Ovde emo izvrxiti podelu na 2 grupe zadataka (prema tome da
li ne sadrжe ili sadrжe pojam stabla, kao jednog od najvaжnijih grafos-
kih pojmova): zadatke iz grafova i zadatke iz stabala.
Zadaci iz grafova:
3, 7, 11, 15, 27, 35, 43, 51, 82, 86, 90, 94, 98, 118, 122, 126, 130, 163-166,
213-217.
Napomena
n 3. U delu pod b) ovog zadatka o pogrexno je staviti
E = (1, 2), (1, 4), (2, 3), (2, 5), (3, 6), (4, 5), (4, 6) zato xto se ureeni parovi
qvorova koriste
n samo za orijentisane
o grane! Priznavano je ko je stavio
samo E = 12, 14, 23, 25, 36, 45, 46 .
Qesta grexka je bila i da se za V i E ne koriste skupovne oznake!
Zadaci iz stabala:
11, 19, 23, 39, 47, 55, 59, 167-170, 172, 218 i 219 (logiqko–kombinatorni),
220, 221 i
zadaci sa Hafmanovim kodom:
31, 83, 87, 91, 95, 99, 119, 123, 127, 131, 171, 222.
Napomena 39. U delu pod b) pogrexno je staviti
n o
E = (1, 3), (3, 5), (3, 6), (6, 8), (8, 15), (9, 13), (9, 15), (15, 18), (16, 18)
zato xto se ureeni

n parovi qvorova koriste samooza orijentisane grane!
Takoe, ni E = 13, 35, 36, 68, 815, 913, 915, 1518, 1618 nije pregledno jer ne
znamo xta predstavƩa npr. 815?
U delu pod v) su se traжili nivoi listova, a ne nivoi svih qvorova (ako
ste odredili nivoe svih qvorova, pokazujete da ne znate xta su listovi!).
U delu pod a) je qesto pogrexno korixeƬe oznaka za matricu A! Oznake
za matrice su (bilo koja od sledeih): || ||, [ ], ( ), dok se oznaka | | koristi
samo za determinante!
180 8. NAPOMENE

gramatike
Konaqni automati i formalne gramatike nalaze veliku primenu u ter-
ijskom raqunarstvu. Stoga je prirodna podela na: zadatke iz konaqnih
automata i na zadatke iz jezika i gramatika. Napomenimo da svi zadaci
iz konaqnih automata (sem 175-178) sadrжe i odreivaƬe odgovarajue
regularne gramatike. Nedeterministiqki automati se javƩaju u zadaci-
ma 44 i 224.
Zadaci iz konaqnih automata:

4, 8, 12, 16, 20, 24, 28, 32, 36, 40, 44, 48, 52, 56, 60, 84, 88, 92, 96, 100,
120, 124, 128, 132, 175-182, 224-232.
Napomena 12. Qesta grexka je bila da se pogrexno odredi automat A1 :

a b b
0 1 2 3
A1 : b a b
a
a
Razlog zbog qega je na kolokvijumu prvi deo zadatka bio da se proveri

u kom je staƬu automat za neke reqi je da biste vi to isto radili i
na ispitu! Pa ako automat ne prepoznaje neke reqi koje bi trebalo ili
prepoznaje neke reqi koje ne bi trebalo onda imate grexku, a i vidite u
kom prelazu iz staƬa u staƬe je ta grexka!
Npr. automat A1 prepoznaje req babab, ali u ovom pogrexnom A1 ova
b a b a b
req je u nezavrxnom staƬu 1 (ide 0 → 1 → 2 → 3 → 0 → 1) umesto u
zavrxnom! Kada to ustanovimo vidimo da kada smo u staƬu 3 (zavrxnom)
i ako nam doe slovo a mi ve imamo niz ba pa sa jox jednim slovom b
imamo opet da se zavrxava na bab.
Napomena 40. Qesta grexka je bila da se stavi σ ∗ = {A} (ili σ ∗ =

∗
{(3, 1)}) jer je σ samo poqetno staƬe automata, a ne skup staƬa. Za ostale
N , T , Π moraju se koristiti skupovne oznake jer je N skup svih staƬa
automata, T je skup simbola koji qine azbuku (tj. T = {a, b}), a Π je skup
pravila izvoeƬa. Takoe u skupu pravila Π mora da postoje pravila
koja odreuju da je E prihvatajue staƬe (ovde je to E → ε, a umesto toga
mogu da se stave i C → 1, D → a i E → b, kao xto je u zbirci [18]).
Zadaci iz jezika i gramatika:

svi zadaci iz automata (sem 175-178), kao i 173, 174, 223, 224.
Literatura
[1] James A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Računarski

fakultet, Beograd, 2005.
[2] Vladimir Balti, Duxan uki, ore Krtini, Ivan Mati,

Pripremni zadaci za takmiqeƬa iz matematike uqenika sredƬih xko-
la, DMS, Beograd, 2008.
[3] Ken Bogart, Cliff Stein, Discrete Math in Computer Science, web draft, 2002.
[4] Dragoš Cvetković, Kombinatorna teorija matrica, Naučna knjiga, Beograd,

1987.
[5] Dragoš Cvetković, Teorija grafova i njene primene, Naučna knjiga, Beograd,
1990.
[6] Dragoš Cvetković, Mirjana Čangalović, Djordje Dugošija, Vera Kovačević-

Vujčić, Slobodan Simić, Jovo Vuleta, Kombinatorna optimizacija, Beograd
1996.
[7] Dragoš Cvetković, Slobodan Simić Diskretna matematika, Matematika za

kompjuterske nauke, Libra, Beograd, 2000.
[8] Dragoš Cvetković, Slobodan Simić Odabrana poglavlja iz diskretne matem-

atike, Akademska misao, Beograd, 2002.
[9] Mirjana Qangalovi, Vesna Koji, Vladimir Balti, Diskretne

matematiqke strukture, Fakultet organizacionih nauka, Beograd,
2009.
[10] John A. Dossey, Albert D. Otto, Lawrence E. Spence, Charles Vanden Eyn-
den, Discrete Mathematics, Pearson, Addison Wesley, Boston, 2006.
Gardner M. The Second Scientific American Book of Mathematical Puzzles
and Diversions(Chicago, 1987)(600dpi)(O)(T)(254s).djvu
[11] Martin Gardner, The last recreations: hydras, eggs, and other mathematical
mystifications, Copernicus Springer-Verlag, New York, 1997.
[12] Martin Gardner, The 2nd Scientific American book of mathematical puzzles
and diversions, The University of Chicago Press, Chicago, 1987.
181
182 LITERATURA
[13] Martin Gardner, Wheels, life, and other mathematical amusements, W.H.
Freeman and Company, New York, 1983
[14] Ronald L. Graham, Martin Grötschel, László Lovász (editors), Handbook of

Combinatorics, Volume 1 & 2, North-Holland, 1995.
[15] Ralph P. Grimaldi, Discrete and combinatorial mathematics: an applied in-

troduction 3rd ed, Addison-Wesley Publishing Company, 1994.
[16] Frank Harary, Graph Theory, Narosa Publishing House, 1995.
[17] Predrag Janiqi, Matematiqka logika u raqunarstvu, Matematiqki

fakultet, Beograd, 2004.
[18] Vesna Koji, Mirjana Qangalovi Zbirka zadataka iz diskret-

nih matematiqkih struktura, Fakultet organizacionih nauka,
Beograd, 2007.
[19] László Lovász, József Pelikán, Katalin Vesztergombi, Discrete Mathematics,

Elementary and Beyond, Springer, 2003.
[20] Vojislav Petrović, Teorija grafova, Novi Sad, 1998.

[21] Kenet H. Rosen, Discrete Mathematics and Its Applications, McGraw Hill,
Boston, 1999.
[22] Kenet H. Rosen, Handbook of Discrete and Combinatorial Mathematics, CRC

Press, Boston, 2000.
[23] Neil J.A. Sloane, Online Encyclopedia of Integer Sequences,

http://www.research.att.com/~njas/sequences/
[24] Richard P. Stanley, Enumerative combinatorics, Volume 2, Cambridge Uni-

versity Press, Cambridge, 1999.
[25] Dragan Stevanovi, Vladimir Balti, Slobodan Simi,

Miroslav iri, Diskretna matematika – osnove kombinatorike
i teorije grafova, DMS, Beograd, 2008.
[26] Dragan Stevanović, Marko Milošević, Vladimir Baltić, Diskretna matematika,

Zbirka rešenih zadataka, DMS, Beograd, 2004.
[27] George J. Summers, The great book of mind teasers and mind puzzlers, Ster-
ling Publishing Co., New York, 1986.
[28] Darko Veljan, Kombinatorika sa teorijom grafova, Školska knjiga, Zagreb,

1989.

Zbirka DMS 2008-9

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka DMS 2008-9

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vladimir Balti

Fakultet organizacionih nauka

DISKRETNE MATEMATIQKE STRUKTURE - zbirka ispitnih i

Izdavaq: Fakultet organizacionih nauka,

Recenzenti: dr Mirjana Qangalovi

Crteжi i slog: autor

CIP – Katalogizacija u publikaciji

1. PISMENI ISPITI 2008-9. 7

2. PISMENI ISPITI 2009-10. 18

5. DOMAI ZADACI 2008. 51

6. DOMAI ZADACI 2009. 64

1. Pismeni ispiti 2008-9.

1.1 Jun 2008. 17.06.2008.

4◦ Beba i Cica jedu isti kolaq.

Da li su ove izjave neprotivreqne?

2. Neka je ̺ binarna relacija definisana na skupu N tako da za sve

3. Graf G = (V, E) je zadat svojom matricom incidencije qvorova i grana

a) Napisati matricu susedstva A, kao i matricu rastojaƬa D.

4◦ Cica i Daca jedu razliqite kolaqe.

Da li su ove izjave neprotivreqne?

6. Neka je ̺ binarna relacija definisana na skupu N tako da za sve

7. Na sledeoj slici je predstavƩen graf G = (V, E).

a) Odrediti skup qvorova V i skup grana E. Odrediti stepene d(v) svih

1.2 Septembar 2008. 25.08.2008.

9. Odrediti istinitosnu vrednost predikatske formule

10. Data je relacija

na skupu {−5, −2, 15 , 21 , 2}.

g) Ispitati da li je to relacija ekvivalencije i/ili relacija poretka.

11. Dat je izraz

1.3 Oktobar 2008. 17.09.2008.

13. Data je skupovna formula F :

14. Data je relacija

15. Graf G = (V, E) je zadat svojom matricom susedstva A:

a) Napisati matricu incidencije qvorova i grana R, kao i matricu ras-

1.4 Oktobar II 2008. 11.10.2008.

17. Odrediti istinitosnu vrednost predikatskih formula:

18. Data je relacija

na skupu {1, −1, 2, 12 }.

19. a) Odrediti koliko ima neizomorfnih stabala sa 8 qvorova.

1.5 Decembar 2008. 11.12.2008.

21. Odrediti istinitosnu vrednost predikatskih formula:

22. Data je relacija

̺ = {(a, b) | (a2 − b2 ) · (ab − 1) = 0}

na skupu {1, −1, 2, 12 }.

23. a) Odrediti koliko ima neizomorfnih stabala sa 7 qvorova.

1.6 Januar 2009. 16.01.2009.

25. Data je skupovna formula

a) Predstaviti levu i desnu stranu formule preko Venovih dijagrama.

26. Ispitati da li je relacija ̺ definisana kao

relacija poretka na skupu: a) N prirodnih brojeva; b) Z celih brojeva.

27. Graf G = (V, E) je zadat svojom matricom rastojaƬa D:

a) Napisati matricu susedstva A, kao i matricu incidencije qvorova i

1.7 April 2009. 08.02.2009.

29. Mislei da je atraktivan izgled dovoƩan za karijeru pevaqice, pet

30. Ispitati da li je relacija ̺ definisana kao

jedna relacija ekvivalencije na skupu realnih brojeva. Ukoliko jeste,

31. Neka su frekvencije pojavƩivaƬa nekih simbola date u sledeoj

a) Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo S (tj. binarno stablo mi-

stablu S. Da li je stablo S balansirano? Da li je stablo S potpuno

01, 101, 00100, 00011101, 001100111, 010000100111?

1.8 Mart 2009. 13.03.2009.

33. Data je skupovna formula

a) Predstaviti levu i desnu stranu formule preko Venovih dijagrama.

Vladimir Balti

Recenzenti: dr Mirjana Qangalovi

5. DOMAI ZADACI 2008. 51

6. DOMAI ZADACI 2009. 64

7. Na sledeoj slici je predstavƩen graf G = (V, E).

29. Mislei da je atraktivan izgled dovoƩan za karijeru pevaqice, pet

31. Neka su frekvencije pojavƩivaƬa nekih simbola date u sledeoj

a) Odrediti odgovarajue Hafmanovo stablo S (tj. binarno stablo mi-

Odgovarajui deo Maricinog algoritma je:

46. Date su sledee 2 relacijske strukture (X, ̺):

51. a) Ispitati koji od sledeih grafova su izomorfni?

55. a) Odrediti koliko ima razliqitih ureenih korenskih stabala sa