Masinski Elementi

www.skripta.
info
SAD RŽAJ
]. IJvod - d lj i sadržaj m ašin sk ih elcm cnatn 1
2. OpSli d c o .......................................................................................................
2.1. Slan đarđr/.ncijn m ašinskih dc/ova i s k io p o v a ........................... 4
. 2.2.1. Osnove za standardizaciju ............................................................. .. 4
2.1.2. Principi stan đ ard izad je.................................................................. 5
2.2. Tolcrandje m ašinskih clciova i s k lo p o v a .................................... 6
2.2.1. Tolerancijc dužinskih mera . . . . . . . . .......................................... 6
2.2.2. Tolerancijc oblika i položaja osa i površina m asinskih delova . 33
2.2.3. Tolerandjc lirapavosti p o v ršin a ...................................................... 38
2.2.4. Izbor lolerancija i naltânja............................................................... 42
2.3. O snove proračuna m ašinskih eJcm cnata.................... ................. 50
2.3.1. Radna opterećenja m ašinskih clenienata........................................ 50
2.3.2. Radni naponi u mašinskim delovima . ........................................... 51
. 2.3.3, Kritični naponi mašinskili d d o v a ................................................. 58
2.3.4. Siepen sigumosti mašinskog d e )a ................................................... 71
2.3.5. Radni i kritidii naponi za dodirna (površinska) naprezanja , . . . 74
2.3.6. Proračun stepcna sig u rn o sti............................................................. 79
3. p lem e n ti za vezu - M ašinski s p o j e v i ...................... 87

3 .L N a v o jn i s p o je v i ............................................................ 88
3.1.1. Navoj i navojni sp o je v i.......................................... 90
3.1.2. Zavrtanjske v e z e .................. .................................. 116
3.1.3. Pokretni navojni spojevi - navojni prenosmci . . 157
3.2. N e r a z d v o jiv i s p o je v i.............................. .................... 172
3.2.1. Zavareni sp ojevi........................................................ 172
3.2.2. Zalepljcni sp ojevi...................................................... 179
3.2.3. Zalemljeni sp o jcv i................................................... 181
3,2,4 Zakovani sp o jev i...................................................... 183
3.3. B ia stič n i s p o je v i ( opruge ) ........................................ 187
3.3.1. Pleksione op ru g e...................................................... 187
3.3.2. Torzione o p m g e ............................................ .. . . . . 192
3.3.3. Složcno naprcgnute o p ru g c ..................................... 196
3.3.4. Gumeni elašlični e le m en ti..................................... 197
3.3.5. Materijal i polufabrikati za tzradii o p ru g a ............ 198
4. Itlcm enti za prcnos s n a g c ..................................................................... '2 0 4
4.1. F rik c io n i paro v i ................................................................................... 207
4.1.1. Osnovne karaktcristike i po d ela..................................................... 207
4.1.2. Klizanjc, prenošenje i radni vek frikcionih p aro v a..................... 211
4.1.3. Matcrijal frikcionih parova........................................................... 214
4.1.4. Jzbor dimcnzija i optimiranje frikcionih parova.......................... 216
4.2. Z u p č a n ip a r o v i..................................................................................... 216
4.2.1. Osnovnc karakteristike i p o đ e la ................................................ .. . 216
4.2.2. Cilinđrični zupčani p arovi............................................................... 227
4.2.3. Konusni zupčani p aro v i................................................................... 301
4.2.4. Pužni p a ro v i....................................................................................... 315
4.3. K a iš n i p a r o v i.......................................................................................... 329
4.3.1. Osnovne karakteristike i podela..................................................... 329
4.3.2. Pljosnati kaišni parovi..................................................................... 337
4.3.3. Trapezni kaišni parovi..................................................................... 340
4.3.4. Poiy-V kaišni p arovi........................................................................ 352
4.3.5. Zupčani kaišni parovi....................................................................... 354
4.4. L a n č a n ip a r o v i....................................................................................... 358
4.4.1. Osnovne karaktcristike i pođcla..................................................... 358
4.4.2. Oblici i mcrc lanaca i lančanika.................. .................................. 359
4.4.3. Čvrstoća i vck lančanih parova....................................................... 361
4.4.4. Izbor lanaca i optimalnih paramctara lančanog p a ra ................... 363
5. R lcm cnti za obrlno k r c t a n j c ................................................................ 366

5.1. Vraiila i o s o v in c ................................................................................... 367
5.1.1. Konstrukcioni oblici i vrstc vratila ,osovina i osovinica........... 367
5.1.2. Optercćenje v ratila ........................................................................... 371
5.1.3. Čvrstoča v r a tila ................................................................................. 375
5.1.4. Krutost i stabilnost vratila................................................................. 381
5.1.5. Izbor dimenzija i materijala v r a tila .............................................. 383
5.1.6. Spojevi vratila i g la v č in e ................................................................. 389
5.2. K o trlja jn i I c ž a j i ..................................................................................... 404
5.2.1. Vrste i karakteristike kotrljajnih ležaja .......................................... 405
5.2.2. Tolerancije lc ž a ja .............................................................................. 411
5.2.3. Čvrstoća, nosivost i radni vck le ž a ja ............................................ 413
5.2.4. Izbor i ugradnja ležaja..................................................................... 424
5.3. K lizn i I c ž a ji............................................................................................... 438
5.3.1. Stanjc u kliznom s p o ju ..................................................................... 438
5.3.2. Nosivost ležaja sa klizanjem poluokvašenih površina................ 439
5.3.3. Nosivost icžaja sa hidrodinamičkim plivanjcm .......................... 442
5.3.4. Nosivosl lcžaja bcz d o đ ira ................................................................ 451
5.3.5. Zagrevanje kliznih lc ž a ja .................................................................. 452
5.3.6. Podniazivanjc kliznih le ž a ja ............................................................ 454
5.3.7. Posteljica kliznih le ž a ja ..................................................................... 456
5.3.8. tConstaikcijski oblici sklopova kliznih lcžaja................................ 460
5.4. S p o jn icc i k o č n ic c .............................................. .................................. 465
5.4.1. Krute spojnicc..................................................................................... 466
5.4.2. Idastičnc spojnicc.............................................................................. 469
5.4.3. Zglobne s p o jn ic e .............................................................................. 474
5.4.4. Kandžasle i zupčaste sp o jn icc......................................................... 476
5.4.5. Frikcionc sp o jn icc.............................................................................. 478
5.4.6. Sinhro - sp o jn icc.............................................................................. 482
5.4.7. K očnicc...................................................................................... • • 483
6. Hlcmcnti sudova, arm atura i h idrauličnih in s ta la c ija .................. 485

6.1. S u d o v i p o d p r itis k o in .......................................................................... 485
6.2. E lc m c n ti ccvo vo d a i a rm a tu rc ......................................................... 490
6.2.1. Cevi ccvovodnih siste m a ................................................................... 490
6.2.2. Cevni zalvarači...................................................... 496
6.2.3. Hlcmcnti za kompcnzaciju dilatacija i oslanjanje cevovoda . . . . 499
6.3. B lc m c n ti instalacija za u ljnu h id r a u lik u ....................................... 500
6.3.1. Klipni parovi i razvodnici................................................................ 501
6.3.2. Akumulatori pritiska i v c n tili............................................................ 504
6.3.3. Filtri i hladnjaci za-u ljc..................................................................... 504
6.3.4. Cevi i cevni priključci za uljnnu hiđrauliku.................................. 506
1.
UVOD - C IU I SADRŽAJ MAŠINSKIH ELEMENATA
Mašinski elememi su opšie stručn? tiisciplina čiji je cilj izučavanje osnovnih

komponenala mašina koie ulaze u sastaV većine ili svih mašinskih sistema odnosno
konstrukcija. Znanja stečena kroz ov3i prcdmet treba da omoguće konstruisanje,
izbor i komponovanjc niašinskih elemenata u siožene strukture mažina različitih
namena. Nadovczuje sc na znanja iz otpornosti materijala i mehanike, mašinskih
materijala, tehničkog crtanja i nacrtne geometrije i đrugih. Obuhvata izučavanje
realnih konstrukcionih reSe.nja uz korišćenje teorijskih znanja, izvedenih rešenja i
iskustava. Rešenja nisu uvek jcdnoznačna i iz\'ode se uz značajno učešče inžc-
njerekog razmižljanja i odJučivanja. To je nov pristup u načinu rada studenata, koji
u ok\'iru ove discipline i u ovoj Eazi obrazovanja počinje da se izgradjuje.
Komponente mažinskih sistema izučavaju se sa gledišta njihove funkdje,
namene ođnosno oblasti primene. Analiziraju se oblici, konstrukciona reženja,
standardi, materijali i načclno način izrade. Proračun koji se zasniva na analizi rad-
nih i kritičnih stanja (napona), siepena sigurnosti, krutosti i dr., izvodi se s ciljem
da se sagledaju postupci za izbor standardnih delova (komponenata) i za
konstruisanje nestandardnih. Slcdeči korak, komponovanje mašinskih clemenata i
drugih celina u složcne strukturc, izučava se u prcdmetima konstruisanja.
Strukturu niašine čine funkcionalno povezani dclovi tako da može izvršavali
funkciju kojoj je namenjcna. S toga je mašina ili šire mašinski sistem,
matcrijalizovani proi'A'od ljudskog rada namcnjen samostalnom izvršavanju ncke
funkcije. Prema ovoj funkciji mašinc (sistemi), dele se na radne, encrgctske i
namcnske. Radne mašine namenjene su izvršavanju radnih funkcija kojc se sastoje
u transformaciji maierijala: obrada, prcrada, mešanje, transport i dr. Energctske
mašine i mašinski sistemi koristc se za preivaranje jcdnog oblika encrgije u drugi
tj. izvršavaju cncrgetskc funkcije. To su $ve vrste motora, turbina, gencratora,
2
pumpi, kompresora, ventilaiora i sJ. Namcnski sistcmi namcnjeni su poscbnoj

nameni.
Ova opžta funkcija ostvaruje sc izvrSavanjcm niza parcijalnih funkcija, a par-
cijalne funkcijc čini skup eleincmarnih funkcija. Opšia, parcijalnc i clcmcntarnc
funkcije su hijcrarhijski povezanc, a u svakom od nivoa (parđjalne i elemcniarnc),
funkcijc su u medjusobnoj sprezi. U maSini odnosno u maiSinskom sisicmu prisui-
na je složcna struktura funkcija koja omos»ućiijc osivarivanjc opSic funkcijc.
Dclovi maSina koji se bcz razaranja ne mogu dalje rasklapati su mašinski
delovi ili osnovni delovi maSine. ViSc mašinskih đclova funkcionalno povczani čine
mašinski sklop ili podsklop. ViŽe mašinskih dclova, [X)dsklopova i sklopova čine
mašinsku gnipu ili podgrupu. Funkcionalna cclina sačinjena od vi5e maSinskih
delova, podsklopova, sklopova, podgrupa i maSinskih grupa je mašina. Ovo je rcal-
na struktura mašine u kojoj se odvija apstraktna struktura naprcd navcdcnih
funkcija.
Mašinski clcmenti mogu biti mašinski dclovi, sklopovi, podskiopovi i šire
celine, koji izvršavaju eiementarnu funkciju u mašini. Dclc se na opšte i na
posebne mašinskc clemente. Opšti mašinski clemcnti sc koristc na svim ili na
većini mašina dok se posebni ugradjuju samo u nekint. Klipni mchani/'iini, na
primer koristi se samo kod klipnih mašina. Osim toga broj ciemcntarnih funkcija
u mašinama je znatno veći ođ broja mašinskih clcmenata. U nedostatku
odgovarajućeg mašinskog ciemcnia razvijaju sc spccifićni iz\'ršioci datc clemcn-
tarnc funkcijc. Taj novi izvršilac elementarne funkcijc postaje novi mašinski ele-
ment ako se ponavlja na drugim mašinama u toj užoj ili Siroj oblasti mašinstva.
U okviru prcdmeta "Mašinski elcmenli" izučavaju sc opšti mašinski clcmcnti
koji se svrstavaju u sledeče grupe.
- Elementi za vezu (mašinski spojevi) obuhvaiaju clcmentc za ncrazdvojne
veze: zakovani spojcvi, zavareni spojcvi i zalepljcni spojcvi kao i elcmenie
za razdvojivc vcze: navojni spojcvi, spojcvi č\'rstim naleganjem, spojevi
klinovima, žlcbni spojevi i clastični spojcvi (opruge).
- Elementi za prenos snage obuhvataju frikcionc parovc, zupčane parove,
kaišnc (remcne) parove i Iančane parove.
- Elementiza obrtna kretanja uključuju vratila i osovine, osovinice, kotrijajnc
lcžaje, klizne ležaje, spojnicc, kočnice i dr.
- Elementi armatura i hidrauličkih mstalacija: sudovi pod pritiskom, ccvi,
cevni zatvarači, klipni parovi, razvodnici, ventili i sl.
2.
OPŠTI DEO
MaSinski clcmcnii obuhvataju heierogcnu problcmatiku u okviru koje jc

tcško postaviti op?ia pravila za jedinsiveno izuCavanje svih biinih činjcnica.
Režavaju se konkrctni inžcnjerski zadaci poiazcći od icorijskih osnova mchanikc,
otpornosii matcrijala, tehnologije materijala i sl. Op5ta pravila su definisana u
ovim disciplinama i primcnjuju se na izučavanjc realnih konstrukcija maSinskih
clemenata. Ipak neka uopštenja se mogu uspostaviti jcr su osnovnc smcrnice u
izučavanju svakog od mažinskih elemenata:
- karakicristike i podela;
- geomctrijske mere i toleraneije;
- na{X)nska stanja, proračun čv'rstoćc i radnog vcka;
- izbor dimenzija i optimalnih parametara mašinskih eiemcnata.
U okviru ovih razmatranja izračunavaju se dimenzije koje treba uskJaditi sa
tehničkiiri propisima (standarđima) ili se iz skupa (familijc) standardnih dclova
odabiraju standardni delovi odnosno skiopovi. Za izračunate dimcnzijc i za us-
vojene oblike propisuju se dozvoljena odstupanja - tolcrancijc. Proračun čvrstoćc
odnosno radnog vcka sprovođi se po odgovarajućcr;. postupku koji takodjc može
biti izdvojen kao opšti princip. S tim u vezi u ovom poglavlju izdvojeni su odcljci
od opsieg značaja za svc maJinskc eicmentc i za clruge maSinske delove. To su
pitanja u vczi sa siandardizacijom, tolerancijama i sa osnovama proračuna ma§in-
skih clemcnata.
S ciljcm da sc postigne dalje uopStavanjc, opžti maSinski cicmcnti su
razvrstani prema funkcijama u grupu elemcnata, za prcnos snage, za obrtna
krcianja i za hidrauiičkc instalacije. 0 ok\*iru ovih cclina takodje su uspostavljene
zajedničke teorijske osnove.
4
2 .1 .
Standarđizacija mašinskih delova i sklopova
Standardi su jcdnobrazni tchnički propisi na nacionalnom (dr/a\-nom) i na
intcrnacionalnom nivou koji imaju snagu zakona. Svi učcsnici u nekoj oblasti su u
obavc/j da ih primcnjuju. Omogućuju niz. po/.itivnih efckata kao što je poboljšanje
kvaliieta proizvoda, razmcnjivosi dclova, pojcdnosiavljcnjc proizvodnje i proccsa
konsiruisanja, nižu ccnu kao i otklanjanjc spornih pitanja na relaciji proizvodjač-
korisnik proizvoda. Ovako značajni pozitivni cfekti siandardinia omogućuju žiroku
primenu i to bez koriSčcnja srcdstava prinudc. Proizvod uskiadjen sa standardima
prihvatljiviji jc i ckonontičniji za ekspioaiaciju i za održavanje.
Na nivott država donose sc nacionalni stanđarđi kao što su JIJS

(Jugoslavija), DIN (Ncmačka), GOST (Rusija), NF (Francuska) i td. Na
medjunarodnom nivou je Mcdjunarodna organizacija za standardizaciju ISO
(Intcrnalional Standard Organization) koja donosi mcdjunarodnc siandartle.
Mcdjusobno povczivanjc nacionalnih organizacija za standarde i usaglašavanje
pojedinačnih standarda je vcoma prisulno. lEvropska unija jc doncla višc
zajcdničkih standarda za ovu gmpu država pod nazivom EN - Evropske norme.
Zemlje jwtpisnice tiogovora u okviru ISO organizacijc obavezale stt sc da u
celini prihvalc standardc ISO. Prevodjenjcm na nacionalne jezike i uklapanjem
u Iokalne propisc formiraju sc standarđi kao što-su JUS-ISO, DIN-ISO i td. Na
ovaj način naši tchnički propisi se uskladjuju sa mcdjunarodnim. Ovaj princip je
prihvatila većina zemalja. Na mcdjunarodnom nivou vodeću uiogu imaju
razvijene iiulustri jskc zemlje. U oblasti mašinstva vodeći standard je DIN koji je
najčcšći prcdlagač novih standarda i izmena postojcćih na nivou ISO. Diskusije
o predlozima sc vodc u komisijama za uža područja standardizacije, kojc sc
l'ormiraju od ovlašćenili predstavnika nacionalnih organizacija za standarde.
IJsvojeni standardi na nicdjunarodnom, a u novije vremc i na nacionalnom
nivou su sa snagom prcporuke. Ekonomski motivi i velike pogođnosti u
medjusobnoj komunikaciji su đovoljni podsticaji da se tlogovorcni propisi
primenjuju bez prinudc.
2.1.1.
O snove za standardizaciju
Standardima se prvenstveno proj)isuju numeričkc vrcdnosti fizičkih veličina

kao što su dužinskc mcre, tolerancije, karakterLstikc materijala itd. Osnova za for-
miranjc numcričkih nizovji kojima se pokoravaju navedenc fizičkc vćličine su
rcdovi brojeva R5, RIO, .R20, R40 i RSO. To su geometrijski nizovi sa faklorima
porasta r = 1()1/5 = 1,6 za R5, zatim r = 101/10 = 1,25 za RIO; r = 101/2° = 1,12
5
za R20; r = 10: 4,1 = 1.06 za R40 i na kraju za RSO faktor porasia jc r = 10lySO =
= 1.03. Navcđoni nizovi su sa različitim nusiinama numcričldh vrcdnosii. Iz.bor sc
vr5i prema poćrcbi ođnosno prema \Tsit fiz.ičkc vcličine koja sc standardizuje.
Najveći razmak izmcdju brojeva jc u redu R5, a najmanji u najgužćom redu R80.
Fizičkc seličine i drugi parametri koji se izražavaju numcričkim vrcdnostirna
stanđardizuju sc u obiiku gcometrijskog niza brojcva iz odgovarajućeg standardnog
reda. Delovi i sklopovi siandardizuju sc u vidu lamilija istovctnih oblika različitih
dimenzija i drugih paramctara čijc sc numcričkc vrcdnosti svrstavaju u navcdcnc
geomctrijskc nizove.
P(Xlaci koji se unose u standarde dobijaju se na osnovu naučnih isiraživanja,
cksperimenata i iskustava u proizvodnji i u eksploataciji. Osim ovih korisic se i
druci izvori podataka, a u slučaju viSe različiiih izvora, izbor se vrSi na bazi
različitih kriterijuma uključujući tehničke, ekonomske a često i mnogc druge.
U cclini uz.ev1 osnove za formiranjc standarda su znanja, podaci i iskustva,
zatim standardni redovi i Famifijc konstrukcionih oblika.
2 . 1.2 .
Principi standardizacije
Standardima sc propisuju vrlo različiti tchnički normativi, a osim toga stand-

ardi su zasnovani na odredjenom pristupu tj. principu. To može biti
- sumdardizacija postupaka t proccsa,
- sLandardizacija fizičkih karakteristika,
- standardizacija dužinskih mera,
- standardizacija mažinskih dclova i polufabrikata,
- standardizacija sklopova i konstrukcija.
Standardizacija postupaka i proccsa je jedan od žiroko rasprostranjenih prin-
cipa u formiranju standarda. Standardizuju se postupci ispilivanja dciova i
konstrukcija, postupci proračuna, postupci prikazivanja (crtanja), postupci
propisivunja tolerancija itd. Fizičkc karakteristikc kao žto su osobinc inatcrijala,
zatim dužinske mcrc kao što su debljinc limova ili đimenzijc standardnih profila
itd., čine grupu standarda koji obc/.bcdjuju podatke uskladjene na nacionalnom i
internacionainom nivou.
Standardizacija mažinskih delova i sklopova, uključujući tu i polufabrikatc i
siične objektc omogućuje da sc taj objekat u potpunosti dcfiniše. Propisuje sc
oblik koji se zajeđno sa dimcnzijama razvija u familiju. Dimcnz.ijc sc svrstavaju u
gcometrijske nizovc. Propisuje sc maierijal, kvalitei, tolerancijc, označavanje pa i
način izrade.
6
2.2 .
ToSerancije mašinskih đeiova i skiopova
MaTnski deiovi sn ogramCcni povržinama otiredjenog ohiika Ciji su položaji
umdjeni dimen/jjama. Usled odsiupanja maîna i alata, odstupanja kvaliteta
materijala : nesavrSenosti posfužilaea maiUna, nije moguee apsoluttto ta^no izradm
predvidjcne mcrc i oblike maiinskih delova. Odstupanja mogu biti manja ili veća.
Izrada delova sa mafim odstupanjima (visoke taćnosu) je skupa. Delovi nedovoljne
tačnosti neispravmo izvrSavaju predvidjenu funkdju. To nameec potrebu za.
delovima sa propisanim odstupanjcm mera i oblika odnosno potrebu oa se
odstupanja propiSu.
Tolerancijc su dozvoijena odstupanja neke veličine ili parametra u odnosu na
tačne vrednosti. Omogućuju zamenjivost maštnskih delova i ekonomičnost proiz-
vodnje. Stanđardima su predvidjenc
- tolcrancije dužinskih mera,
- tolerancije oblika i položaja povrtina i osa deiova i
- tolerancije hrapavosti obradjenih povrsina.
O ’O su opSte tolerandje iz kojih se izvode i posebne za pojedine maSinske
elemcnte kao Sto su loierancije navoja. tolerancije zupčanika. toterancije ležaja t
dr. Priiagodjcne su specifićnostima obiika ovih delova i funkciji koju iz\'rSavaju.
2,2.1.
Tolerancije dužinskih mera
Osnove tolerancija dužinskih mera datc suu standardima ISO 2S6-1 i ISO 286-
2 odnosno u standardima JUS M.AUOO i JUS M.Al.101. Đopunjeni ISO sistcm
tolerancija dužinskih mera jeusvojen 1988. godine, a domaći standardisu izmenjeni
neSto kasnije. Navedeni standardi propisuju osnove sistema, osnovne pojmove i
osnovne oznake kojih se svi korisnici moraju pridržavati. Mnoei drugi izvedem
pojmovi nisu propisani kakobistandard bio prihvatljivza razlićite uslovei za različita
jezička područja.
Dužinske mere su podeljene na spoljaSnje i na unutrašnje. SpoljaSnje mere su
one mere kod kojih pri merenju pipci mernog instrumenta prilaze sa spoljne strane
tj. obuhvataju maSinski deo. Pri utvrđivanju unutraSnjih mera pipci mernog in-
strumenta prilaze sa unutraJnje strane. U navedenim standardima ove dimenzije su
razdvojene tako Sto se spoljaSnje označavaju malim slovima latinice, a unutraSnje
velikimslovima. Isii principvaži i zasvedruge parametre u ve?.isa ovim dimenzijama.
Ovaj pristup je prihvaćen u celom svctu uključujući istočne zcmlje i zemlje dalckog
istoka čije se pismo u potpunosii razlikuje. Na slici 2 .1 nazančene su spoljašnja,
unutraSnja i neodrcđena dužinska mera. Ova poslednja ne spada ni u jednu od prve
dve grupe jer jedan pipak mernog instrumenta naleže sa spoijažnje, a drugi sa
unutraSnjestrane. Ovak\*emere mogusesvrstavati ugrupuspoljriiJnjih ili unutrainjih
dužinskih mera, prema potrebi.
1
/■
/
1 '/
/,
/ 1 //
/' 1
/ 1 //
■
----------u__ /^
Slika.2 ,]
Vrste duzinskih mera: a) spoljašnja, b) unurrasnja, c) neodređena
Nazivna mera (d, D) je ona mera koja sc unosi na crtež i od kojc se mere
odstupanja. Može biti spoljašnja i unutrainja. To nije mera koja se oćekuje da bude
izrađena i izmerena na mašinskom de!u. Nazivnom merom definisane su idealne
konture tj. nuita linija (0-0) od koje se meri veličina odstupanja (slika 2 .2).
Granične mere su propisanc granice između kojih treba da se realizuje (izradi)
odgovarajuća dužinska mcra. To su gornja granična mera i donja granična mera.
Gornja granična mera d odnosno D je najveća dopuStena \Tcdnost. Donja granična
mera dd odnosno Dd je najmanja dopuštena vrednost.
Stvarna mera (dr Ds) je ona veličina dužinske mere koja se dobija neposrednim
merenjem mažinskog dela odnosno čitanjem naskali mcrnog instrumenta. S obzirom
da se ma$ine podcšavaju za izradu srednjih \Tednosti izmcđu graničnih mera, to su
najučestanije stvarne mere oko sredine područja rasipanja koje je definisano
graničnim merama. Ispravne su samo one stvarne mere koje su između graničnih
dd < ds < ^ o d n o sn o Dd < Ds < D Onestvarne mere kojesu izvan ovog područja
su neispravne. Sclekcija (odvajanje) ispravnih od neispravnih mera vrži se postup-
cima merenja i kontrole koji nisu predmet ovog razamatranja. Neispravne stvarne
mere mogu biti dvojake: dobre i loše. Dobra mera je ona koja se doradom može
dovesti u granice tolerancije. To j e ^ > ^ o d n o sn o Ds < Dd. Loša mera se ne može
doradom dovesti da bude između graničnih mera (ds < dd, Ds > Dg). Previže
proSireni otvor se doradom ne može smanjiti niti se previše smanjena spoljna mera
8
čepa odnosno osovine, ne može povećati. Takvi đelovi su za odbacivanje - loši su,
sa lošom su merom.
Odstupanje je razlika između neke od navedenih mera i nazivne mere. Može
biti gornje granično odstupanje, donje granično odstupanje i stvarno odstupanje.
Međunarodnim standardom su propisana granična odstupanja i po veličini i po
načinu označavanja. Za oznaku su usvojena početna slova naziva u francuskom
jeziku. Gornje granično odstupanje {ecart superieur) označava sesa
es = d - d odnosno ES = D — D
O O
Donje granično odstupanje (ecart inferieur) obeležava se sa
ei = dđ — d odnosno E l = Dd — D
9
U prethođnim varijantama ISOsiandarda ođstupanja su obeiežavana sa^, oclnosno

A , od naziva u engleskom jeziku - accurance. Oznake ostalih veličina ovim stan-
đardima nisu propisane tese mogu prilagođavati duhu jezika.
Ođstupanja mogu biti pozitivna i negativna i mcrese u odnosu na nultu liniju.
Pozitivna ođstupanja nanose se iznad nulte linije, a negativna ispođ. PoSto su
odstupanja vr!o mala u odnosu na nazivnu meru to se grafički prikaz ostvaruje u
drugačijoj razmeri. Za tu s\Thu koristi se koordinatni sistem u kojem se apscisa
pokJapa sa nultom linijom, a ordinata predstavlja odstupanje (e,£) u odgovarajućoj
razmeri (slika 2 .3).
0 0
Slika 2.3
Dijagra/ni toierancijskih polja: a) za spoljnu meru, b)za unutrašnju meru
Tolerancijsko polje je područje dozvoljene varijacije stvarne mere. Širina ovog

polja je za spoljnu meru /, a za unuirašnju T.
t = dg - d đ = es - ei
T = Ds - D a = E S - E I
Varijacija stvarnih mera realizuje se tako da su kod ispravno vođenog tehnološkog

procesa, najučestanije srednje vrednosti stvarnih mera. Raspodela gustine verovat-
noće je simetrična - Gausova normalna raspodela. Ako je raspodela gustine verovat-
n o ć e ( s lik a 2.4) pomerena u odnosu na sredinu tolerancijskog polja, veliki broj
izradenih komada nalazi se izvan granice tolerancije. Potrebno je đopunsko
podeSavanje. Za uže tolerancije t odnosno T raspodela fi mora biti viSe spljoStena i
obrnuto. Uže područje rasipanja (t, T) i spljoStena Gausova raspodela dobijaju se
korišćenjem preciznijih mašina, čeSćim podeSavanjem i oštrenjem alata i primenom
poscbnih postupaka izrade. Broj neispravnih komada čije su ostvarene mere izvan
granica tolerancije je veći. Povećava se procenat Skarta (slika 2.4b). Stoga se sa
smanjivanjem tolerancijskog polja uvećavaju troSkovi proizvodnje po preibližno
eksponencijalnom zakonu (slika 2 ,4c).
10
Slika 2 .4
Raspodela ostvarenih mera nad tolerancijskim poljetn:
' a) ispravan (1) i neispravan (2) proizvodni proces,
b) raspodela gustine verovatnoće sr\-amih mera za različita tolcrancijska poljz
c) uticaj veličine toierancije na troškove proizvodnje
a) Parametri tolerancija dužinskih mera
Tolerancije dužinskih mera određene su veiičinom i poiožaiea: loierancijskog

poija. Pomoću ova dva parametra definiSu se granična odstupama odnosac granične
vrednosti Sirokog podmčja dužinskih mera.
Veličina toierancijskog poljaodnosno tolcrancija (/ ili T) utvrScna je u zavisnosti
od područja nazivnih mera i od k'vaiiteta tolerancije. Nazivnc mere 1 - 500 mm
podeijene su u trinaest područja i za svako od područja izračunata je tolernacijska
jedinica
/ = 0,45-Jv7J + 0,001 D ; D = ^Dj-D,
gde su D\ i D 2 - granične vrednosti područja nazivne mere. Za celo jedno područje

nazivnih mera tolerancijska jedinica je ista. Navedeni obrazac je empirijski i
omogućuje da se veličina tolerancijskog polja izrazi posredstvom veličine nazivne
mere. Podela nazivnih mera na područja izvržena je tako da ih u zoni manjih vrednosti
ima više, a u zoni većih vrcdnosti da ista tolerancijska jedinica odgovara večem
području nazivnih mera. Povećavanje tolerancijske jedinice, a time i tolerancijskog
poljaodgovara približno trećemkorenu porasta prečnika. Ovazavisnost (slika 2.5a)
je degresivna i u zoni velikih dužinskih mera porast je mali. S toga jeza veće dužinske
mcre (500 - 3150 mm) uvedena druga tolerancijska jedinica
I = 0,004-D + 2,1 ; D = VZ5JT57
Ovo područje nazivnih mera podeljeno je u osam manjih područja. Porast toieran-
cijske jedinice približno je lincaran i predstavlja kontinualan nastavak u odnosu na
tolerancijske jedinice za područje do 500 mm (slika 2 .5b).
Predviđeno je dvadeset k\*aliteta tolerancije IT01, IT0, ITl, IT2, IT 3,... IT18.
Omogućuju da se uspostavi veza između tolerancije i nazivne mere i da se obezbedi
mogućnost varijacije tolerancije za istu nazivnu meru. Za svaki od kvaliteta us-
tanovljen je koeficijent kojim se množi tolerancijska jedinica radi dobijanja tole-
rancije. Vrcdnosti ovih koeficijenata dati su na slici 2.6 za kvalitete tolcranđja
ITl - IT18. Za kvaiitete IT01, IT0 kao i za ITl - IT4 za mere 1 - 5 mm date su na
drugačiji način. Ovi kvaiiteti su namenjeni za obiast precizne mehanike te u ovom
pregleđu nisu dati.
Veza između koeficijenata kojim se množi tolerancijska jedinica uspostavljen
je tako šio se svaki koeficijent dobija množenjem sa deset koeficijenta za pet kvaliteta
niže (videti tablicu na slici 2.6). Na primer
IT17 = IT 1 2 x 10 = 160ixl0 = 1600i
Ovako.uspostavljena veza je izrazito progresvna. Sa povećavanjem radnog broja

kvaliteta, tolerancija se/jako povećava. Na slici 2.6 dat je grafički prikaz toleran-
cijskog polja za samo jedan deo područja kvaliteta. Veličina tolerancije povećava se
po oštroj eksponencijalnoj zavisnosti. Za IT18 tolerancijsko polje dostiže čak 2500/.
Izračunate vrednosti tolerancija t odnosno T, za sva područja nazivnih mera
(1 -3150) mm i za kvaiitete tolerancija ITl - IT18, datesu u tablici 2.1.
12
/ =0,45 Vl) + 0.001/.)

d = J I T J )7
100 200 300 400 500

J, D- mm
a)
I =0,004/.) +2,1
d = J d ,d 2
I
500 1000 1500 2000 2500 3000
d, / j . * m m
b)
Slika 2.5
Promena vrednosti ioierancijske jedinice a) za nazivne tnere 1 -5 0 0 trun (13 pođručja;,,
b) za nazivne mere 500 - 3150 mm (8 područja)
n
Tabiica 2 .2 . Numenćke \7»dnosti tokrancija t odnosno T zavisno od IT stepena

kvaltieiz. za nazivne mere do 3150 mm, prema ISO 286 odnosno
JUSMALIOO
’r i CO > <N M m o »i 'C> J T ml cnj —j o ! <--■ i v> vnj vnj
ao
— * — n” rsT nTi p'*) T " W
'' < )’ soj r-"] eo| oo"l ©0 —I r it tj ©1 ©1 m ool m
<N| m
i 1 1 f ! 1
-fC —
o j <N- ©J »1 V* ©i j'o 'N lM M J i v- i vn: vcv
t"*
—t —I —1 CN' fN r" r v T j T l vv wil v© r- ‘ oc © C1 < n1 v-i 1r-1 —
H i i ; M , 1 i 1 i i
l © o <N> wnl o j <n : voj T © ©
1
ooi <Ni
! >
1vn
Z2. o] Oj — 'i —*| - <n1 <
n! <n~ rnt m T T1 vn V) © r- i ©1 —1m"
‘ * ' ' 1
vn i oci coj ! Tfj
*ri »nl r -i ccl C
j
N T: N
i vni ; 1
00 <N © r J
i ; S
m ©(m oo'
* —i ** m*i vs f * j
ZZ o ” o " o*| o l o j — —. ~-j —i (Nt <N| <N <N m m T vn[ © j r- oo*
w i'O ln iN lis T r-i j vn| ! ; vn wn 1

rg» rs 1m| m © r- oo’ j —J m.f T j vr r- m © , —! r4- T J T_
E o" c l O**j o ] o ] O O jr s <N <N m] m T v*1 ~ 1

Ti O C <Nj 1
—1m j cv voi T i CNi —i ©! M- © vn
i — rsj n I n ! r J T 1W)f v©- MJ 001 00J O • - <N T © ©! m 00 m
H c " o “ c1 o l 0 * 1 o | O l O] Ol d O l O j O
HH <N m*
r-'J : rgi © | ooi •—•! © - W>j 1

© ' <N f - l m
T . wi 1vn: V© p*»
© vn vn
<N vn r -
• CN1 <N m! ml t
°°. ©
o
0*1 o " o l o ol o O] Oj o o l O1 o l o ‘ o’ < o © <N
SL — o i v>l O ' C O 1o l O! o l o ! O o o i o o o O o O O O O
>o r - ov — m V©| ©si <N| W)i ©> <N © ' o T o © © 00 CN o ©
f
P
3
£
-------- . 1
<N m m T
> i
T vn vn © r- © m
o co' 30' o T o Jo ; o ; o vn o o o o o O o O o o O
t 2 ::r> *T t ‘ wi | r* 00 o <n ! t : v© 90 m w> 00 <N © (N o o o ©
u <N CN CN CN m m T wn © r- oo
0 fc ; 1
?«
© C '« m 1(N C N t >r« © © o !o VI vn o o O O 1o o o
f £ <N m : m T * W
i
) V© r-j ©o o m *T V"> r- o m © T
<N <N <N m m T
T
vn
1 1
Tri CO <N r -
----—. <N <N
m ©» '© ! T m <N
ro m T | wj N© r * oo
<J\ i 00 ©
r-» o V) O
<N T
vn wn o
© ©
O o
m oo m
' ! <N <N m
o p{ O ' <N 1 W) 00 <—N"iJ <N

W) O w> O V©
T
(N r-
wn wn
'm o O O vn vn o
oo © O CN ©
vn O
r-
O <n T © r-
CN
2- jH
5) vo ] = S5. 00 Cv — j mj vo C v
CN
CN W)
<N
O
rs
<N
m
©
m
O
T
T
T
O
wo vn
© ©
©
00 <N O
r- ©
vn
m
TT © v© oo, © ( — m O m wn r - <N © o r- vn vn oo ©
<N <N <N < N ' m m T T w> © f- ©
E i r i
m» T v s i O : r*» o© O <N T © oo O <N wn 00 m © © wn oo

T \ 1
— <N <N <N CN m m T vn ©
{—
i ! I “
i n. w* \o ooi O oo
p r i j <N fN*i n i T ' T <N m wn © T © vn o
— <N <N <N m T vn
i )
.! 1 !
r jj vnj ©H | ©_ vn
—| — 1 —H <n| <
n <N m T W
)| r** oo ©V O - m W) OO vn O ©
g <N CN m m
1 i ! !
ccl ! f N ( vs Wv j <nj wn! tn
Ol - ! -1 - CNj <Nj m " T © r- oo © O m W) oo <N ©
E i ! ! i i \ 1 <N <N
3 «©i 0 1» i O f O o ol ol ol wn o O O o O O o O O o
ro 3 *5 m ’ —<—i n i oc <
n I cc vn o O m o o vn O o O ©
> 2 « ! I 1 ..
— » — • cn m T
I :
vn © oo o <N © O vn
<N CN m
— i—
’g 2 S ’ T I m| V
©!o ool O o o O l o o © I o O o o O o o o
2
*» — | m v-i co < n ! oo m —(
rN mj
o o m
t wn ©
8
oo
O
o
wn
CN
o o o
© o ©
! 1 i ! ! <N <N
14
Tabtica 2 *2. GraniĆna odsmpanja kojima se definiše polotaj rolerancijskogpolja za

spoljnu meru ^
V
G o m jc g rsr.ičn c o ć s 'u p a r r e c s [.t rn

Kazivni prcćntk
mm »n (
i j 1T7 IT3
S vi TT ir a iit e ti ITS | i
1 do ______L
Iznad (ukijućno
a b c đ j e t fii | » i 's t 9 | h ! J*21 i i
3" - 270 - 140 - 60 -3 4 - 2 0 } - 14 . - :C i - 6 -4 | - 2 0 - 2 - 4 -6 !
3 6 - 270 - 140 - 70 -4 6 - 30 t - 20 - *4 ' - ic j -5 ' - 4 0 - 2 - 4 i
6 :o - 280 -150 - 80 -5 6 - 40 - 25 ’ -1 8 » - »3 ; -9 : - 5 0 - 2 - 5 i
10 14 t i ! 1
-150 - 95 - 50 - 32 J : - 15 i - 6 0 - 3 - fi
u 18 1 ; ! !
T8 2* • i i ! - 4
-160 - 110 - 65 - « ] i - » | j - 7 0 - S
24 30
j
30 40 - 310 -170 -1 2 0
0 - 5 -1 0
40 50 - 320 - '8 0 -1 3 0 w * ~ : \ \ 1 L
50 65 - 340, -190 - t40
-1 0 0 - 50 ! ! - 30 • i -1 0 0 - 7 -12 !
65 80 - 360 -200 - 150 I ! i _____ L
80 100 - 380 -220 -1 7 0 * j ! •
- 120 - 72 ! | - 36 i i - »2 0 - 9 -1 5 i
100 120 - 410 -240 -1 8 0 i 1
120 »40 - 460 -260 -2 0 0 ! j ! ! &
u
140 160 - 520 -280 -2 1 0 -1 4 5 - 95 ; 1 - 43 _ i- U 0 - 11 -1 8
1
160 180 - 580 -310 -2 3 0 ! 1 i 1 & _
im
180 200 - $60 -340 -2< 0 i i i
200 225 - 740 -380 -2 6 0 -1 7 0 -1 0 0 1 -5 0 -1 5 0 e* - 13 -21
X
22S 250 - 820 -420 | i c t
-2 8 0 u
250 230 - 920 —46C -3 0 0 ! | 4)
-1 9 0 - 110 * | - 56 -1 7 0 - <5 - 26
280 315 - 1 050 -540 -330
3T5 355 -1 200 -600 -3 6 0
-2 1 0 - 125 | - 62 i - 18 0 t-b - »8 - 28
355 400 -1 350 -6 8 0 -4 0 0 ■M
, 1 n
400 450 -1 500 -750 -4 4 0 ei
-2 3 0 - 135 | - -2 0 0 'c* -2 0 -3 2
450 500 -1 6 5 0 -940 -4fi0 2.
500 560 jj
-2 6 0 - 145 -2 2 0
560 630 - » !
j„ .
630 710
-2 9 0 -1 6 0 -2 4 0
710 800
•
930 SOO
-3 2 0 - 170 - 88 -2 6 0
900 1 000 ' }
1 000 1 120 1
- 98 -2 8 i
-3 5 0 - 133
1 120 1 250 | 0
1 250 1 400
-3 9 0 -2 2 0 - 110 -3 0 u
1 400 t 600 1
1 600 1 900
-4 3 0 -2 4 0 - »20 -3 2 o j
1 800 2 000
2 000 2 240 ----------- 1
-4 8 0 -2 6 0 - 130
2 240 2 S00 1
0 !
2 500 2 800 1
-5 2 0 -2 9 0 —145 -3 8 0 i
2 800 3 150
1 I
15
Tahlica 2 ,2 . (Sastavak)
D c n je g ra n ič n o o d s tu p a n je cJ j.im
<T4 | rf.i IT 3
•io | f 'j k l i v £ r . o )
IT 7 | iĐ ia c » rn
S v i /T k v a iite ti
-
k n 1
‘ P n f s > 1 - 1 * 1 X V : :b ! .<
0 I 0 - : ; * 4 1 + 5 • * 1 0 - - 14 l ♦ 18 ! + 20 | 1+ 26 b 32 + 40 + 60
. 1 1 G - 4 * 5 t * 1? + 15 . + 19 i + 23 | + 28 | + 3S |+ 42 + 50 + 80
. )! c - 6 1 0 1 + 15 - 1? * 23 1 + 28 • + 34 j
- 42 + 52 + 57 + 97
i ! + 40 ! 1 * 50 + 64 + 90 + 130
12 !+ -e . - ^ 3 ( + i + 33 + 39 ! + 45
i ; 1 + 60 4> 77 + 108 + »50
( ! l + 41 + 47 ! * W
1 + 53 73 I + 98 + 136 * 188
15 1*
+ 2
i * «1 + 48 | + 55 1 ♦ 64 1 * 75 *4 88 I + 118 - 160 + 218
|
+ 43 + 60 ! * 68 I + so ; + 94 | + 112 + 148 + 2 « + 274
j c 17 ! * » ! + 3< ! +
i + 5fl + 70 I + 81 : + =7 ! + 114 1 + 136 + 180 + 242 + 32S
i ’
- 4: ! + + + ! : + j . * + :+
i K i 53 66 87 +102 122 * 144 1+ 172 226 300 405
4.*«
i * 1 + t:3 j + + + + 1+ + 174 - 274 + 360 1 * 480
E9 75 '0 2 120 146 * 210
+ + • i + + +
n7; + i + 't + 1 7 8 +
£1 7! 31 124 +146 214 250 335 445 585
* 3 i
" + 54 ( + 73 l + 104 : + 144 1 - 1 7 2 + 210 + 254 t + 310 * 4 « + 525 ♦ 690
• ! + 63 i ♦ 32 + 122 1 * 170 1 * 2 0 2 *248 - 300 | + 365 + 470 + 620 + 800
-3 0 * 15 27 . * 43 1+ €5 f + »90 + 134 + 190 • *228 + 280 ♦ 340 415 535 + 7 « + 9 «

*
i | - 53 . + 109 + 146 - 210 ‘ +252 + 3 )0 + 330 1* 465 + 600 + 780 + 10«
! i + 77 •+ 122 + 166 + 236 { + 284 + 350 + 425 + 520 + 670 + 880 +1 150
L
. 4 0 * 31 + 50 + 60 ! + 130 - 180 * 253 * 310 + 385 + 470 i + 575 + 740 ♦ 960 +1 250
+ 54 ! - ’ flO * 196 + 23fl + 340 - 425 * 520 * 640 + 520 - 1 050 * 1 350
* Q4 : * 158 + 218 + 315 + 38S + 475 + «$0 | ♦ 710 + 920 + 1 200 + 1 550
0
- 33 * 170 + 24C + 350 -4 2 5 + 525 * 650 790 1 000 - 13 « - 1 7 «
*
i 1* 1C6 i * 130 - 268 + 390 i + 475 + 590 730 P« * 1 150 + 15 « - 1 900
+ 2i 37 *
i ■+ 1 (4 1- 208 - 294 + 435 + 530 + 660 + £20 1 0 « * 13 « - 1 650 + 2 1«
*
ra i + 125 !- 232 - 330 + 490 + 5S5 + 740 4 920 1 1 « + i 450 + 1850 2 4 «
-5 + £i ,
( + 132 ; * 2S 2 + 360 + 540 - 660 + 820 +•1 0 0 0 * 1 250 + 16 « +2 1« +2 6 «
*26
J4 Ln
'* r
\i
i.
- !K
j +155
! -
i +
2?D
313
+
*
flOO
450
+
+
600 |
660 j
|
1 1
+ 175 . - JflO + 500 + 740 1
•J
- ’ E5 | + 330 ■* 560 + 640 j 1
*210 ; + fl30 + 620 + 940 ! i
* - r c i + 470 + eso * 1 050 | i i
- 250 l + 520 * 780 + 1 150 ! 1
7 l. c , i
-
0 ! - 250 • + 580 + 840 + 1 3 « i
. 1 + 300 ! + 540 + ?50 + 1 450 ______ !

0 i
“ - 330 • + 720 + 1 050 + 1 600 |
1 + 370 , + 820 + 1 2CO + 1 350

i 1
v l -6 8 |
+ ■»00 . * 920 j + 1 3 5 0 - 2 000 1 I i
-
1
o ! -6 6 1 llnJ - 440 * + 1 ooo ! + 1 500 + 2 3 « .
“ ! 0 i + 4*0 ; - 1 i » i -1 6 5 0 -2 5 « i
1 + 530 | +1 250 | + 1 900 - 2 9 « ! j
0 1 - 7 S 1 t
1 + 530 I + 1 4 X | +2 1 « ! - 3 2 « 1 i
16
Tablica 2 .3. Granična odsmpanja kojima se đefimšepoioiaj tolerancijskogpolja za

unuirašniu merti
Donje grnnično odstupanjc fs l

Nazivni prrčnik
mni --- !------ !------ ! T
Svi fT kvlitcti
IT3 1donrn i Pi«ko rforr R Prrko [
(ukijućno) IT8 (uiljcihu*) IT8 |
Izr.ad fuJđijčno T------- 1
A CD 1 0 | F !K ! G iH
i 3 1 C i 4 SF
- J|»5I * m r .14C J * 60 +34 | + J0 | + 14 [ + 1 0 1 + 5 1 - - lc =1- »I- M -2I
3 6 * 770 i * 1 « 5 + 70+<6n > 1 - 29 . +«4| ♦ 10 | -5 ; * i T Sj > s | .1 0 1 - w J
6 10 * 290 - 150 1 ‘ 80 •S9| • 40 1 * 25 * 18 | - 13 1 -8
;5 ■a| «i2
si« • 5 4J
10 14
♦ 150 | * 95 * 50 •! + >5
9 11 i+ - i - ■'.o' .15
14 13 \
18 24
* 1« | * n c + 29 1 !+ 7 -2 +a
24 X 1 1 i
X
4C
40
50
+ 3<C * 170 I + *22
* 320 * IX 1 *1X
1
1‘ ”
i + 50 ! . -< 1
1
ii -+ «+ 1 5 *10 •U l-2 4
5C $5 + 34C + 190 j + 140 i

!- '2 + *-g • » } - 2 * J .lt +d
6S 80 + 360 *200 ! + t80 i '
90 100 * 390 *220 1+170
*1« i+ i' ; 3 -13 * J
<00 120 *. 4<C *240 j + -90 1 i u I
l» 140 + + 250 L - ™ ! i I
14C <60 * 520 + 290 1 *210 | + 14$ + ss + 43 i » 14 ! ° ►?5 j *41 -3* 6 •15*d
<60 190 ♦ 590 *3«0 | +230 j i i
>90 200 + 660 *340 1 +240 j 1
2CC 225 + 74Q + 380 ! * J » | + 170 + 100 + y ); + 1S 0 *22 ' * 30 J *47 I -4 ♦ J
23 250 + 8» +42c | + ; x j
2SC 290 * 920 * 490 1 + x o i ' !
no 2S * 36 ! *■S6 -20* J
?ao 315 *1 050 »s o ; . » I M i
315 3S5 + l 200 « 600 i * 360 | !
*i<fj 0 •29
3S6 400 + 1 350 + 680 | *400 * w i
40C 4S0 *1 500 +760 1 +440 i
+a +j
4»
500
soo
5to
+ l 660 + *i0 7 *<« * " l * 0 »33 | • 43 | . 66 | - 5 * J
-143 i _
S60 &» 1 1 "° j i !
6X 710 1 |
j ■ o I
\
710 900 } )
aoo 900 1 i (
» 320 | + » |
90C ( t 000 ‘ '" 1
l 000 1 ’20 ■
1 + 350
1 1» l + '95 j 1 * 94
1 250 1
t 25C 1 400 1 . tl .n
+ 3?0 + 720 |
I 40C 1 600 I ii fc3°
i eoc 1 900 [
*O0 i
1 900 2 000 i * •»
2000 2 240
2 240
+260 1 | + IX 0
2 500 I
2 S00 2 600
+S20
i
; +145 c i
2 900 3 150 + 295
‘"I l - * ' 6
17
Tablica 2 .3 . (S'asuivak)
Gomic srar.iinc odsrjpanje E S jim V rcd ru v< t za A J.UTI
d ^ IT S Prcite dc H 7 ' KvaliJct

iUjitćno) rrs Iza3d m lolctancsjc
T"
n :'*dz-2C p i * s T 1 U 1 V n r 1 V ! Z i Zt 26 ! 2C IT3 | IT4 j IT5| IT 6 II T7 JIT8
; _ » i - :z i - *4 32 - |_ so 0 C
i - » ! 0 i_ L
_ * 1- '8 t •- 2? | - 4.3 0
. •c ! 0
- f i* J | C : - t: *3 . 1- a 1 - .’ S 1 - 35 i ” 42 - 50 1 - X 1.5 i 1 f 3 4 S
. -10 • ai o ! ♦ :i - ’S rs 1- 23 1 1 - 3i | !- 4; 52 - 5? - 97 1.5 2 • ^
l 1---------- i - 40 - 50 | - 64 - <0 - 130 1 9

-» 2. ^ 0 1- r » i j 3 7
r ♦ 1- B - *5 1 ■- 80T - 77 - 5« - 150
i
- 41 i - *? - 54 1 - G 1 - n 1- 99 - *36 - 128
-15 • a 0 : i - x ji _ 3 i «
. - <1 1 — 4« 1 - 55 - 64 j - 75 ; - 8? 1 - 118 - '50 - 2<8 i
i - *! | - « | ♦ 58 - K? 1- 8* | - 1)2 1*8 - 200 - 774
-» 7 * 4 o j l - 25 i_ Az 3 14
i - &4 ! - 7D 1 - 8» - 97 114 1 3 6 j- IX - 242 - 225 II «
<
** i - i - &3 t - *1 - 67 I - 'o : -»z: i - 144 1 - 17J 1- 228 - 300 - 405
- 20* & 0 ! g 11 16
N ! - 1- y |i 71 1 - ic i 1 - 120 - »4« ! - 174 | - 210 j - 274 - 360 - 4SC
-2 7 • J 0
i
o
c
• - <•
_ TT I___ ' _ • - 71 t -
73 i -
91 i - 124 1 - 146 - *.73 1- 2>4 335 - 445 - 58S
13 19
o * 1 - £c 1C« 1 - 144 j-1 7 2 - 210 - 25* | - 3tP T _ *33 - 525 - 6P0 1
•u 1 i - :- 37 | - »22 | - 170 | - 2C? -2*8 - 300 i - 35$ i - *70 - 520 - 800
i
♦ 27 • J > 5 - *7 ! - £S 1- »»i- 13 4 | - »» 1 -229 - 290 i - 3*0 I - 4 1 5 j — 535 - 700 - 900 3 4 6 7 15 23
0 I ! - f? 1- • ? * 1- ><u»| - 210 | -252 *3»0 - 380 1- *86 ! -
+ 7
W0 - 780 - l 000
i- '22 ' - 1« ! - 3 « ! -284 -3SC - 425 1- 520 5?C - 880 _ 1 IfO
i
. -31 * J 0 — ; - M 1 - *3 . ♦ ••3C •. - *00 I - 258 1 -310 ♦ 3S5 _ 470 I - 575 ; - 7*0 - 950 - 1 250 3 4 6 $ 17 26
! - aj 140 | - 1« i - -425 - 520 1- R2C -1 050 - 1 3S0
* * ; -340 $40 I -
c - 5* ! - 1w - -» 200 - 1 550
- 2 ? 6 l- 315 | -38S -475 560 * - 710 ! - 920
-H * J o ! - « 29
M • ~e t _ 170: - 2*01 - 350 ! - *25 -525 - 6SG 1- 7 » i - 1 000 -1300 - 1 700
i i- ?M , - -590 730 I - 9 0 C I - 1 550
- 37 * J
0 | - C
1-114 i - 208 t -
2S8 1 -
294 1 -
390 i —475
<3S < - sx -w o
-
- 820 . -1C0G j - 1 XO
-1 500 -1 900
-1 650 - 2 ?X
12
- 40.4 0 i
1
r> - ea : - 5?5 i _ 232 i - 390 : -
i -»32 - 2i2 : - 260 : ♦
4$o 3 -S 95
\ -650
- 7*0 - 3»
• 820 -1 700 ’ - » 260
1« _ \ 450 -1 8S0
ecc - 7 '00 - 2 800

-2 *0 0
5 7
o
**0
- 7t
(-:= * - 280 f - *00 ! ♦ 600 i
5*0
1 - 755 , - 3'0 1 - 450 1 - 660 !

- 175 J4C j - 500 1 - 7*0 i |
- 125 J - 1
o 380 ‘ ♦ sec ! - B40
- 2JO - 071 • 620 _ <M0
-»oo
♦223 | - 4?0 i • 580 w
1
S» 1 • 780 -1 »50
♦'20
-?oe |- m t ; •• M0
-1 300
1
! ■
1
-300 - S40 I •■ 950 -1 4S0

- ?8 - 140
• 3» - 720 ; ••1 050 -1 507
-370 - 620 | ••1 200 -1 BSO i
-170
-400 - 92? i - 12S0 1
- 2 000
-M C - l COO ! - 1 500 —2 3CC
-1 » « i - ' e c -2 500
- 550 _ 1 2S 0|- 1 gn0 - 2 900 j
♦2*3
-S?? -1 < 0 1 - 2 ' X - 3 2C0 1
18
Tabtica . 2 A. Odstupanja zci izabrana tolerancijska polja spoljnih mera
Podmčje
naztvnih
mera u d9 e9 fS n h5 h6 h7 hS h9 hlO hil j6
mm
iznnd ... do
-20 - 14 -6 -6 -2 0 0t 0 0 0 0 0 -4
_2
1 .. 3 -45 -3 9 —20* - 1 6 -8 -4 -61 -1 0 - 14 -2 5 -40 -60
-30 -20 -10! -10 -4 0 01 0 0 0 0 0 ^6
3 .. 6 -4 -s - 1 2 - 1 8 - 3 0 -48 -7 5 „2
-60 -50 -28 -2 2 -12
-40 -25 -13 -1 3 _< 0 ol 0 0 0 0 0 •’* 7
6 .. 10 -76 -61 -351 -2 8 -14 -6 -9 - 15 - 2 ? -3 6 -58 -90 -2
-3 2 - 16 1 - 1 6 -6 0 0 0 0 0 0 0 ■+■8
-50
10.. 18 -93 -75 -43 -3 4 - 17 -8 - It -18 -27 -4 3 -70 -110 -3
-40 -20 -20 -7 ol oi 0 0 0 0 0 ■+■9
-65 -4
18 .. 30 - 117 -9 2 -53 -41 -20 - 9 1 -1 3 -21 -3 3 -52 -84 - 130
-80 -50 -25 -25 -9 01 0 0 0 0 .0 0 + 11
30.. 50 - 14? -112 - 64 - 5 0 -25 - 111 - 16 i -?s - 3 9 -62 -1 0 0 - 160 -5
- 100 - 6 0 - 3 0 -30 - 191 0 01 0 0 0 0 0 + 12
50.. 80 -29 - 13 - 1 9 ' - 3 0 -46 -74 - 120 - 190 -7
- 174 - 134 -76 -60
- 120 - 7 2 -36 -36 -12 0 0! 0) 0 0 0 0 + 13
80.. 120 - 207 -159 -90 -71 - 3 4 -1 5 -22 -35 - 5 4 - 8 7 - 140 -220 -9
- 145 -85 -4 3 -4 3 -14 0 oi 0 0 0 0 0 + 14
120.. 180 -245 - 185 - 106 -83 -39 -18 -251 -40 - 6 3 -100 -1 6 0 - 250 -n
- 170 -100 - 5 0 -50 -15 0 0 0 0 0 0 0 + 16
180 .. 250 - 2S5 -215 - 122 -96 -44 - 2 0 -29 -46 - 7 2 - 115 -185 -290 - 13
- 190 - 110 -56 -5 6 -17 0 0! 0 0 0 0 0 + 16
250.. 315 - 320 - 240 -137 -108 -49 -23 -32 -5 2 -81 - 130 - 210 -320 - 16
1 0 - 125 -6 2 -62 -18 0 0 0 0 0 0 0 + 18
315 .. 400 -2
- 350 - 165 - 151 -119 -54 -25 -36 -5 7 - 8 9 - 140 - 230 -360 - 18
- 2 3 0 - 135 - 6 8 -6 8 -20 0 0| 0 0 0 0 0 + 20
400... 500 -385 -290 -165 -131 -60 -27 -401 - 6 3 - 9 7 -155 - 250 -400 -20
NAPOMENA: U siswmu zajedničke unuurašnje mere preporučuju se sleocća rulegonj:
hSnfb-i'rtS’fiRM>i
i
i ; .» .
o j;
b9
T T m
I i _LL
t IhS
n $6 ” K i 1 11 i H\pS rr
Ptl I ( t! + I+ ! 1 ■
* I
G c9 i+ i ) ; B ih t Jo 100 nun
c II [ > M ; sS FH~
09 r'4 6 I I l+ i
24 đo65
*» 1iC + I ^ 'a ij • K 12 24 đo 200
O đtl I r I \ f5 + l iilM do 24 uun
«• tb i f ■[> 1
c t9 r I | +i 1 1 wr Jo 140 «un
o 7$ +1 . j T 7 i i iziuid 24 nun
W7 : I L c m ! +- 1 ! 1 i o (7? Jo 65 uun
Ta r i+ r I +i ; i ?l7đ
o T7i V-
Jo 24 za i siepeu
| /;|n 5 + j U s M . ilo 40 uu:i
+i !
£l _ k i_ i- L - 2,\nS Đ
: i.i.L 2TTl
17 T
Jo 10
do 10 uun
iiuu
N a lfg o n jo I s t t p t n o p n o r i t t t o
J tFT Jo )C iiuu
N o t t g a n j o 2 s t t p t n o prioritrta
m Qo ] m m n t i t r t *no n o l t g a n j t ,
B N oU gan/o J s t t p t n a p r i o r i t t t o iznoO J m /n n o t t g o n j t so prt *lo pom
N t i i v t sno n a i t g o n / t
3)
B N o ttg o n jo ro o ^ r o n i e t n a p o d r u ć jo }> N oitgonjt jo p r tk l o p o m
m tro _____
19
Tablica 2.4. (Sasiavaki

Područje i ' i
nazivnih j | : | * ! 1
1 . 1 l ! : ] |
mera u k6 n6 p6 ro ; r7 ! sć : s7 ; s$ : i7 ; tS } uS • xS c il
mm i i i i 1
iz n a d ... dc ! ! ! i ! ! 1 i !
- 61 - IGi -r 12 { •*-16 l -2 0 j -20! -24[ “ 2$[ ] + 321 +34 -60
1 ...3 0 i -4: - 6 1 - 10 “ 101 - !4i - ;4l “ )4 1 l - 18! - 2 0 - !20
—9 i - Ićj - 20 i + 23 - 27 -27. -31 - 37] | + 4 1 ! —46 - 7 0
3 ... o - ’: - S- - 12 ( - 15 - I5i - 19 -19' —19 ! " i “ + 23! +28 -145
t 101 -r ! 9 l t 24 ! +28 —34.1 -32. -3S i +4S| j + 50 - 56 SO
6... iO
fi: - .0 i - 15 1 ^ 19 - !9i -231 - 23 • -23t ’ + 28 - 3 4 - 170
i \ + 67
10... 14
-i: -23 -25 5 -3 4 - 4 1 : - 391 -4 6 1 - 55 | j -6 0 | -40 -95
- 1 t 12 - JS ! -r 23 - 2 3 ! -2 8 1 - 2 S | - 2 3 1 ~ -33 + 72 -205
14 ... 1S ; > 1 j 1 -45 (
l ! • | i - ? 4 | -S7
18... 24 -15 -:s - 3 5 —41 j —49! —48 j - 56 i - 6 8 — ! “ ’ t A \ 1 + 54 - 1 1 0
? -15. ' - 2 S ; - 281 +35! - 35 i - 3 5 + 62 —7 4 1 -S 1 | - 7 9 - 240
24 ... 30 —41 + 41 1 + 4 8 | - 6 4
1 i
: ! • : ! ] ! -73 + 671 + 99 ! + 119 | - 120
30 ...40 + 481 + 6 0 : + 8 0 1 - 2 8 0
—ISl - 33 —42 —501 —59] +591 "~6Sj —$2 - 4 S
- 2 j —17 ? —26 ! —34 i —341 —43 [ “ 43 1 - 4 3 - 79 j - 9 3 1 - 1 0 9 + 136 - 130
40 .. 50 : 1 [ i i ! i “ 54 1 “ 54 1 - 7 0 + 97 -290
l ! 1 -60 -7 1 ] - 7 2 “ 83- - 99 1 “ 96| + 112 + 133 + 168 - 140
50... 65
“ 2!. -3 9 ! -51 ( - 4 i “ 41 i - 5 3 - 5 3 ! - 5 3 ! - 6 6 l + 66 + 57 1 + 122 -330
-2 * 20] - 3 2 j - 6 2 -73 - 7 8 ; + 891 + 105 1 + 105] - 1 2 ! - 148 + 192 1 - 150
65 ... 30 -43 “ 43 “ 59 “ 59 1 - 59 ‘ —75 1 - 7 5 + 102 + 146! - 340
80 ... 100 i - 7 3 1 - S6 i - 9 3 : - 1 0 6 ; - 1 2 5 1-‘■ 1261- 145 + 17B + 232 - 170
“ 25 - 45 - 59 ; - 5 1 i -51 ! -7 1 i - 7 1 i -7 1 ! +91 ! +91 + 124 + 17S -3 9 0
-3 -23 - 3 7 * - 7 $ | - S 9 i - 1 0 ] j - 1141 - 133 - 1 3 9 1 - 1 5 8 + 193 - 2 4 6 -180
100... 320 ' - 5 4 ! - 54 i - 79 ‘ - 7 9 ! - 7 9 + 1041-104 - 144 - 2 1 0 -400
- 88 - 1 0 3 1 - 1 1 7 : “ 132 : - 155 ! - 162 ! - 185 - 2 3 3 + 311 - 200
120... 140 - 6 3 1 +92! - 9 2 1 + 92 ! - 122 1 + 122 - 170 - 2 4 8 -450
-63
-:s - 5: -68 - 9 0 i - 105 i - 125 ! - 1 4 0 | - 163 i + 174 + 197 - 2 5 3 + 343 -210
140... 160 -3 - 27 - 43 - 65 ! - 6 5 l -1001 - 1001 + 1001 - 134 + 1341 + 190 - 2 8 0 ! -460
- 93 | - lOSi + 133! - 14S + 171 j - 186 + 209 | - 2 7 3 + 373 ; -230
160.. 1SG “ 68! * 6S 1- 10S - - 103 i + 1OS ! —!46 —]46 i —210 + 310 -430
- 105. - 123! i - 1 6 S l - 194 i + 212 + 2331 - 3S0 - 422 -240
180... : gg - 77 - 77 • * 122 ! - 122 1- 122 1+ 166 + 1 661-236 - 350 - 530
- 33 - ĆC i - 79 »+ 1091- 126 - 159 j - 176 ! - 202 i + 226 + 2521+ 330 - 457 -260
2 0 0 ... 225 “ 4 .31 ; -5 0 -so; “ So + 130! - 130f - 130 f -+ ISO + 180 +258 + 3S5 -550
!1
225... 250 1 - m '- i s o - 169j - 1861-212 + 242 + 268] - 3 5 6 - 4 9 7 j - 280
“ S4 “ S4 “ 1401 “ 14G i - 140 - 196 + 196 1 -2 S 4 - 4 5 2 ! -570
250... 2S0 1 “ 126 | - 146 - 190 1- 2!0 - 2 3 9 + 270 - 299 1+ 396 - 5 5 6 ' -300
“ 3 6 ! “ 6 6 : - 33 - 9 4 ! “ 94 - 15$ - 158 - 158 + 21S - 2 1 8 + 315 + 475 ! - 620
“ 4 } -3 4 1 - 5 6 - 130 | - 150 - 202 - 222 - 25 1 - 7 9 2 -3 2 1 ; + 431 - 606\ - 330
2S0... 315 - 9 S f - 9 8 - 1701 - 170 - 170 - 2 4 0 + 240 + 350 “ 525 i -650
315 ... 355 1 - 144 | - 165 1 - 226 1- 247 ! + 279 + 325 + 357, + 479 - 679 i - 360
“ 4 0 : - 73i - S $ - 10$; - lOSi - 190! - 190 i “ 190 + 26S - 2 6 8 + 390 - 590' -7 2 0
- 4 • - 37 f - 62 - 150] - 171 [ -2441 - 265 - 2 9 7 -3 5 1 - 383 + 524 —7491 - 400
355 ...400 1 - 114 i - 114; -2 0 S i - 2 0 $ - 2 0 8 - 2 9 4 + 294 - 435 - 660 : - 760
•1 ! ' - 166 + JS9 + 272 - 2 9 S I - 3 3 6 - 3 9 3 - 4 2 7 + 587 - 8 3 7 ] - 440
4C0 ... 450
- »5 ! - 3 0 | - r l O S + 126 - 126 - 737 - 2 3 2 ! - 232 + 330 + 330 - 4 9 0 + 740 ' - 840
- 5 •1 —40 ] - ĆS - 172 i + 195 [ - 2 9 2 - 315 - 3 4 9 + 423 + 457 + 637 + 917 - 4S0
450 ... 500 - 132 1- 132 ! - 252 -2 5 2 —252 - 3 6 0 + 360 - 5 4 0 + 820 - 880
20
Tablica 2 .5. Odstupanja za izabrann toieranajska poija umarašnjth mera

.
Podrućje !
nazvnih 1
mcra u D10 . „ H6 H7 HS H9 Hil ; J7 J8 j K7 KS ! M7
mm
Iztiad... do ! i 1
1- 60 + 39 + 16 -6 -10! +H l - 251 +60 -4 +6 1 0
1...3 4- 20 - 14 + 6 0 O! Ol 0? 0 -6 -Sl 1 z ll.
■*“78 j -<-50 + 22 ^S + 12 r j s j - 30 j +75 + 6 + 101
3... 6 + 30 i 20 + 10 0 0 0! ol 0 -6 -8) ! -.5
+■95 j +61 + 28 +9 + 15 + 2 2 ! —36 1 +90 + 8 + 12 j +5 + 61 0
6 ... 10
-*-40l +25 + 13 0 0 0: 01 0 -7 -10! -10 - 16 t -15
+ ?5 + 34 + 11 + 181 +27* -431-HOl +10 + 15 r 6 +8j 0
10... IS ++1201501 +32 + 16 0 OJ 0: 0( 01 -8 - 12 -12 -19! -IS
+ 2l! +33: + 521- 1301 + 12! +20 + 6 + 10 0
18... 30 ++14?i 92 + 41 - 13
- 15 - 23 -21
65 +40 -20 0 01 0! 01 01 - 9 |- 1 3
* 112 + 50 + 16 + 25' - 391 +62 + 160 + 14 + 24 + 7; + 12 1 0
30 ...50 ++180 80 + 50 + 25 0 0; ol 0 0 -11 - 15 -is ! - 27 i -25
-220| - 134 -60 - 19 | +30i -46 j +741 + 190 + 18 + 28 + 91 + 14 i 0
50 ... 80 -IOOI +60. -30 oi o: oi oi o - 12 - 18 -21 1 -32 | -30
- 159 + 7! + 22 -35. -54 + 87 -220 + 22 + 34 -101 + tćl 0
80... 120 -260
- 120 + 72 -36 0 0i 0 0 0 -13 -20 - 25 ' —38 | -35
350 - 185 + 93 - 25 | r 40! +63 + 100 + 250 + 26 + 41 I +12 + 20 0
120... 1S0 +♦ 145 + 85 -43 0i 01 0 0 0 -14 -22! -25 -43 i -40
-291 •+461 +721 + 115 + 290 + 30 + 47 { +13 + 22 0
1S0...250 + 3551+215! +96 -46
r 170 1+ 100 r 50 0 i 01 0, 0 0 -16 -25 1 -33 -50
+ 32! +52j +81 + 130 + 320 + 36 + 55 + 161 +25 0
250... 315 + 4001+240. + 108 - 361 -56 -52
+ 1901 + 110: -56 0 1 01 0 0 0 - 16 -26
- 36 1 -57 + 8S + 140 -360 -391 +60 + 17 ■ +2S 0
315 ... 400 -440 | + 265 + 119 -40! -61 -57
+ 2101 —125 +62 0 0 0 0 0 - 181 -29
+ 40 I —63 + 97 + 155 + 400 i + 431 +66 + I8i +29 0
400 ...500 -+ 4801 +2901r 131
230 +135 +6S ol 0 0 0 0 ! -20i -31 -45i -68 -63
NAPOMENA: U sistemii zajedniCke spoljnc iaerepreporu£u»» s< slcdeća nalcgania:
:5.•»f:.%* >h ff.'ii~ si *J

+ipi''A +t •*•
\Ail ”T“! ; t i r r ri | ; 1 i i P6 r
\89 l + ’ i ! 1- H? 1 i Ij P7
± +
£13// • l-H l
pn |+MJ 1 ?! H6 |I « 5 \ RS
R? +
mJOZ
O
0 .0
J! 1 WM 1 SS do iOO nun
£0 H
^33 1 1+1 1 + 1 1
1 £C Di: 1 1 M S7 +
ciOŽČ] *\H1j ; M 1 : Ir f6 24doS0
■i [ :- 1J6 +! M 1 * 1 T7
U6 p r
r1 24 <k>200
1
! 1eP
+Li
-!-
0 0
t+i M 1
K6 +! • 1 1 i T U7 y 1
do 24 rtun
do 140 inm
it F7 \K7 !+' 1 1 ' X7 1
đo4U
do 65 tniJ}
£IFć■ T T wo +|
ic 1 27 y
4^
_L
1
!č? . i ■M7 :+! 1 L žč <Jo 160 tmn
. . do 10 tni:i
1 ! i lf\N6 ♦ 1 ZAj
~)\n7 r* i i_L 24* i-i- do 10 nun
K Noitgonja J. sttpeno prioriteta tZ&6 i : do I0r.ua
ZB9 >y 1 1 do 10 nun
F1 A/c/rpcn/c 2.s/#p#nc pr»or/f»fc zca M^ 11 do 10 mm
f7] /VcUircn/c J. J/#p#nc pr/cr//#/c Eb 1 1 r\ i..i- do 10 nuu
Naitgonja za ograniltna podrueja mtra
2!
Tablica 2 5. -S cslivgk)
Podruij«. i j 1 • 1
! i l
nazž'. v.iii t 1 | ! 1
mera u i■ .< \ •«
. -■
t »\ . >4S P7 R7 ! S7 ss ' T7 ; TS ' T9 US j x s [ C ll
rr.m 1 ! l It •
t
iznad ... doj ! ! I i
1
-6 -10! -1 4 i —I - j l _ ; — ! - ! -20} - 1 2 0
1 ... 3 i' - - ,H — -16 - 201 -2 4 • - 2 8 : — i - 34* +60
—^ -2 -< -11 ! -1 5 - 19 ' 1 —^ %; f 1 4 5
3... 6 — _ \e 1 __ — i
- 2 0 -:c 1 -23 i -27 * -37: J _ : + 70
1 - 1 —< -3 1 -91 - 13 i -17 -23| 1! 1 _ j - 3 4 f 1- 170
6... !0 1 —
- !9 -25 -24: -2$; -3 2 -451 — 1 - 5 6 i + 80
t 1 ! -40|
10... 14 ■ ... _e 1 1
- 3 - 13 ■ - 1 6 ! -21 -2S.‘ - 6 7 1 + 205
_ -2 3 -30 -29 - 3- 1 - 3 9 - 55 - 451 *95
14... 18 1
i r ~ - 72 i
i
i i -54 1
18... : 4 ; _- — j — —
■ - U ' - 201 - 2 7 1 -35 - S7 * + 240
J -23 - 25 - 3 6 -35 -41 | - 4 S I -6 $ ? - 3 3 | -41 -4 1 —48 - 64 i ■»* 110
24... 30
- 5 4 1 -7 4 -93 -S1 -97*
30... 40 i , - 3 9 1 -48 f -48 -60 - 8 0 + 2S0
- <, _5 -17 __T< i -341 - 43 - 64 • - S7 • - 110 - 9 9 - 119 + 120
. - 34 - 32 —« -4 2 - 5 0 ! - 5 9 j - S2 : -45 -54 -54 -70 - 97 ! r 290
40... 50
i -7 0 -9 3 -116 -109 - 136! - 130
50 ... 65 - 3 0 ! - 4 2 i -5 3 1 - 5 5 ! -6 6 - 66 i - 8 7 - 122 i >330
i _< —y -21 : - 6 0 i - 72 1 - 9 9 f - 85 1 - 112 - 1 4 0 . - 133 - 16S ! 140
1 -41 - 39 - 5 0 -51 ; - 3 2 ! —4 S ; -591 - 6 4 1 -7 5 -7 5 - 102«: - 146 ! +340
65 ... 80
. -62 —7S i - 105 ! -941 - 121 - 149 - 1 4 8 ! —192 ! r 150
l -38 -71 i -78 -91 - 9 ] - 124 | - t?S l + 390
80 ... 100
' “6 - 10 - 2 4 : - 7 3 ■ - 9 3 1 -1 2 5 1 - 1 1 3 -145 -178 - 1781 -2321 + 170
I “ 4a -45 - 58 - 5 9 ! -41 } -661 -791 -91 - 104 -1 0 4 -1 4 4 - 2 1 0 | + 400
100... 120 j
1 “ 76 ' - 10! : - 133' - 126 - 15S -191 - 198 - 2 6 4 ! - |S0
120... 140 -481 - 7 7 ! - 9 2 ' -107 -122 - 122 - 170 -2 4 S | * 4 5 0
- 8 8 1 - 1 1 7 1 -155 1 -147 - 1S5 - 222 - 233 -311 ! r 200
+s _ i- - 4 i -2S - 50 | - 85■ - 100 -119 - 134 - 134 1 -1 9 0 -2S0 r 4 6 0
140... 160 -55 _ 52 - 67 i - 6 8 -901 - 1*25 1 -163 -159 - | ? 7 - 2 ? 4 -253 - 343 r 2 I U
- 5 3 ! - 9 3 ■- l o s j -131 -146 - 146 -2 1 0 - 3 1 0 + 4$0
160... 180 - 9 3 ' - 133' -171! -171 -209 - 246 -273 - 373 r 230
6 0 - 105 j - 122 -149 -166. -166 - 236 - 3 5 0 + 530
1S0... 200 1
r - - - 106 -151 1 - 194 -195 -238 -281 - 30S - 422 + 240
-9. - 14 j - 5 -33 -6 3 -113 j - 130! -163 - 180 -1 8 0 - 258 - 385 + 550
200... 225 - 63 1 -6 0 | -77 -7 9 -109 - ! S91 - 202i -209 - 2521 -295 - 3 3 0 -4 5 7 + 260
i - 6 7 i - 123 1 - 1401-179 -1961 - 196 - 284 - 425 + 570
225 ... 250 -113! - 1691 _ 2 ) 2 ? -225 -2681 -311 - 3 5 6 - 497 + 280
• ** • - 138 j - 15S -19S -2 I S I - 218 -3 1 5 -475 + 620
250... 2S0 _ < - 3 6 -126 -1901 -239 -250 -299! -34S -3 9 6 -5 5 6 + 300
r 9 -14!
-72' - 66 - Sć -8 8 —«o /C - 150! -170 - 2 i U -2401 -240 -3 5 0 ! - 525 + 650
-130 -202 1 -251 -272 -321 1 -3 7 0 -431 i -6 0 6 + 330
280 ...315
- S7 - 1 6 9 : - 190 -247 - 26S ; -26S -3 9 0 ! -5 9 0 + 720
315... 355
+ 1) - l t i _ < -41 -144 - 226 i -279 -304 -357 -40S - 4 7 9 ! -6 7 9 + 360
- 78 ■ - 73 - 9 4 -9S - 9 3 -167 - 20S -273 - 294 —294 I -435 + 760
355 ... 400 - 150 -244* -297 -330 - 3S3 1 -434 - 5 2 4 + 400
I -103 -2 0 9 ! -232 -307 -330l - 330 - 4 9 0 + 840
i —
400 ... 450 + 440
r 11 1 -6! -4 5 - 166 - 272 1 -319 -370 -427 -485 -587
-86' -SO' - 103 i -108 - 109 —229 • -252 -337 -360 - 3 6 0 - 5 4 0 + 880
450... 500 —
. 1 -172 - 292 j -349 -4001 -457 -515 - 637 + 4S0
00
*
r
i
;
i
.. .
K v a l i t e t i t c L e r a n c i j e
p o d r u č j e
n o z t v n i h
! T 1 I T 2 j l T j ilTA I T S I T 5 I T 7 I T 8 I T S i T i C | ! T i 1 I T l 2 j l T i 3 j I T 14j i T ; 5 j : T 1 6 m 7 j I T 15
m e r o
| u n m V e l i ć i n o : o l e r c n c i j e
1 1 - 5 0 0
- 7 i 10 i ;6 i 2 5 i 4 0 i 7 0 i lOOt 1 6 0 i 2 5 Ci 4 G 0 i(6 ^ C i - .OOC i I6 0 0 i 2 M 0 i
*
15 0 0 - 3 1 5 0 U 1.5 l l 2 ,5 ! 4 1 7 ! 101 1 6 1 4«*+ * 0 1 7 0 ! lOCI B 0 1 2 5 CI s c o i k o ! 10001 16C0! 2 5 0 GI

. _ j_
Sltka 2.6
Ulicaj kvaliteia tolerancije na veličinu tolerancijskog polja
odnosno na broj tolerancijskih jedinica
Položaj toierancijsko" polja označava se slovima a, b} c, d , ... za spoljnu meru

ođnosno,4, B, C, D,„. za unutraSnju meru (slika 2 .7). Mogu biti iznad ili ispodnulte
linije. karakieristično je tolcrancijsko po!je/i odnosno / / koje leži na nultoj liniji i
tolcrancijsko poljc js odnosno JS kojc sirnetrično seče nulta linija. Za svako od
toleranđjskih polja propisano je po jedno od graničnih odstupanja es ili ei odnosno
ES ili EL Veličine ovih odsiupanja zavisno od područja nazivnih mera date su u
tabiicama 2 .2 i 2.3. Za neka ođ tolerancijskih polja, područja nazivnih mera
podcljcna su i za svaki od delova date su druge vrednosti. Isto tako neke vređnosti
date su u zavisnosti od kvaliteta tolerancije.
U navcdenim tablicama dato je jedno granično odstupanje. Drugo granično
odstupanjedobijasedodavanjem tolerancijerodnosno T datihu tablici 2.1. Granice
date u tablicama 2 .2 i 2.3, premagafičkoj predstavi na slici 2.7, podeSencsu tako
da se apsoiutna vrednost durgog graničnog odstupanja dobija sabiranjem apsolutne
vrcdnosti datog graničnog odstupanja i tolerancije.
Izračunate vrednosii odstupanja za izabrana tolerancijska polja date su u
tablicama 2.4 i 2.5.
Oznaka toleranđje dužinske mere sastoji se od nazivnc mcre, položaja toleran-
cijskog polja i oznake k\aliteta tolerancije, na primer 01OOH7.
24
b) Tolerancije siobodnih mera - prećutne tolerancije
Siobodnc mcrcsu oneđimenzije na crtežimaza kojese nc propisuje toierancija.

To su dimenzijc kojint je ođređen položaj onih povr$ina kojc nisu u dodiru odnosno
nisu u sprezi sa povTSinama đrugih deiova. Ove dimenzije ne mogu biti sa ođstupan-
jem bez ograničcnja. Toierancije sc podrazumevaju ali ne upisuju se na koiama.
Nazivaju se \oš i prcćutr.e tolerancije. Veličine dozvoljenih odstupanja slobodnih
dužinskih mera date su u tablici 2.6. Tolerancije dubine oborene iviee date su u
tablici 2.7, a u tabiici 2.8 data su dozvoljena odstupanja uglova.
Tablica 2 .6. Dozvoljena odstupanja slobođnih meraprema ISO 276S-1
Klase tolersncija L)ozvoljen i odstupa nja za na zivne mere

oz- prcko preko preko preko preko j preko J preko
opis 0,5 do 3 do 6do 30 120 400 | 1000 1 2000
naka
3 6 30 do 120 do 400 do 1000 Jdo 2000 ido 4000
00 OJ
1+ i+
f fina ± 0.05 ± 0,05 ±0,1 ±0,15 ±0,2 ± 0,5
o o
m sređnja ± 0,1 | ± 0.1 ± 0,2 - 0,3 ±0,5 ±1.2 ±2
c gruba ± 0.2 I ± 0,3 ±0,5 ±0,8 ± 1.2 ± 2 ± 3 ; ± 4
V vrlo gruba - 1 ± 0,5 ! £1 ± 1,5 ' ±2,5 ±4 ±6 1± S
Tahlica . 7.7. Dozvoijena ođstupanja dubina oborenih ivica i dubina žlebova prema
ISO 2768-1 (slobodnih mera)
Klase tolerancija Doz\oljcna odstupanja za nazivne merc

oznaka opis 0,5 do3 preko 3 do 6 preko 6
f fina
±0,2 ±0,5 ± 1
m 1 srednja
c gruba
±0,4 ±2 ±2
v ! vrlogruba
Tablica 2 .8. Dozvoljcna odstupanja slobodnih mera uglovaprema ISO 2768-1
Klasc tolerancija Kraća strana ugla

preko 10 preko 50 1 preko 120 preko 400
oznaka opis do 10
do50 do 120 do 400
f fina -*• i« ± 0° 30' ± 0°20' ± 0° 10' ± 0 °5 '
m srednja
c gruba ± 1*30' ± 1° ± 0° 30' ±0°15' ± 0° 10'
V vrlo gruba ± 3° ± 2° ±r ± Q°3Q' ± 0°20'
Dozvoijena odsiupanja slobodnih mera delova koji se izrađuju postupeima bez
skidanja strugorine, su raznomna. Shodno mogućnostima postupaka izrade pred-
viđaju se i različite veličine odstupanja. U tablici 2.9 naveden je spisak standarda
kojima su propisane tolerancije u zavisnosii od načina izrade i od oblika
polufabrikata.
Tablica 2r9. T rcgkđ star.đarda kojima su propisana dozvoljena odstupanja
pokifabrikata
D o 2 'o l; c r - mcra od liv ik a <>0 id id n o g liva JUS M A 1.421
Do?soljc-r.j f.dstupar.;:! mcra ooiivaka od ic ik ih obojcnih m c u lj. livenih u

pcsku Jt S M .A I.J 2 2
D o7voljcf:j cd**iLpar.;u mcra odlivjku od lu lih ohoj?::ih m cu la. Jivcnih o pcjku ju s m A i.-::3
D oivojjcj.a c d s :u p jn ;j mc:a odl>\ a lu od cinkovih leju ra livcnih pod pntiskom H iS M .A I 434
D o z * o :;?j.s o d iiu fa n u rr.cra dclićnih c ik o v jk a kovarih u kulupu j l . ’S M .A l 430
Dozvc-I.cnu o d .u p a n jj ~ c r j oikovaka od hakra i hukarr.'.n lcgiuru za gnjećcnje JUS M A 1 435
D ozvohciu cdalopanja rr.cra vu«!enil: i prcvovanih p ro lljj ud b a k rj i bokarnih

Jl'-S M A l 440
tegjra : i zr.irCrnjc
Dozvol.ci.a k d i:u p jr.;3 od nazisne \r liiin e prc*m ka i od *lo jjn ja rupa na rav*
Jl IS ' . A I.4 V
m n delo '.im j i prufiiirr.a izgradcnim rd p!josn3:o£ iebka ili lima
D o z\o i,c :u odiiu panja mera pravougaonih ili kružnrh delova urczaiuh iz pljos-
JUS M .A l 4 .
naiog li: lima
D orvoljciiJ udi.op.ar. u mera i ‘. L i Z • profila izradenih iz pljoi/ialo g Odika ili

J - ... M A 1 460
lima h.ljdnim >j»i;anirm
Dozvoljena odiiLpanja mera U. 1 i Z - profild izradenih 12 poljosnalog Cdika ili

J U S M A I.4 6 1
lima hlad rim prescsantcm pomnčvl kalupa
Djzvciljena c>d<:upanja rc.cra U. L i 2. profila izradcmh iz p!ja>naiog ć d ik a ili

J U S M .A I.4 6 2 '
tima ropl m pre>o\anjcm poftiCĆu kalupa
D o /'o lic .ia odstupar.ja mera duhokih U ■profila sa ohodoin. ižrađcn iz pljo>na-
JUS M A 1.463
log dclikr ili tima
D o zv o ljc.a odslupanja r.cra ;J d a > iih i d j . izrader.i). od LdtCnog lima toplim

JUS M A 1.464
duboksn*. vudeniem
Nap*vmena. Os‘.y., s tan djrdi koji propisuiu to lcfjn c ije sluhodnili m e rj u m u iin o jp j dnji m >:
JUS M A 1 431
J 1»S M A 1 4M
c) Tolerancije skfopa dužinskih mera - složene tolerancije
L’ mažinskim sklopovima dužinske merese međusobno nadovezuju, sabiraju ili

oduzimaju. Zbirna mera predstavija završni član zatvorenogkruga mera, poznat kao
memi Uinac. On se sastoji od uvećavajućih članova koji se dodaju i od umanjujućih
članova kojiseoduzimaju. ukupnasuma uvećavajućih i umanjujućihčlanova jednaka
je nuli. Zbir odstupanja uvećavajućih članova jednak je zbiru odstupanja uman*
26
jujućih članova. S toga sc proinena odstunanja bilo koje dužinske mere u mernom
lancu, odražavs na promcnu odsiupanja jedne ili više drugih dužinskih mera. Mera
čije sc ođsiupanje na ovaj naćjn menja, je kompenzacioni ćlan.
Tolerandja zavrtnog iii kompenzacionog člana mernog lanca preclsiavlja zbir
tolcrancija članova mcrnog lanca. To proizilazi iz uslova dasuma svili odstupanja u
iancu mora biti jednaka nuli.
- (:• “3 jy
l'n \ \ ’l\ /i. !•:! Išj i/.! |
'V ' i f ^
v v v fc , ' ;
a)
; ! 6
/ 1— /?
/
'/ ._ /
b)
i
i
/
!
n
/ /.
✓ —— — -
/
Složenc tolerancije i memi lanci: a) zbir dužinskih mera, b) raziika dutinsidh mera
Tolerancija zbira dužinskih mera jednaka je zbiru tolerancija svih mera u nizu
pojedinačno. Prema oznakama na slici. 2 8 tolerancija zbirne mere / (završnog ćlana
mernog lanca) jc
i = tj + i / = lj + /9 + /j
27
Toierancija razlike dužinskili mera jc takode jednaka zbiru tolerancija

pojeđinačnih mcra. To j,e pokazano grafički na siici 2 .Sb. Završni član mcrnog lanca
je m eraLj = L - / sa tolerancijom Tj - T -r r.
d) Naleganja dužinskih mera
Pod pojmom naleganja dužinskih mera podrazumeva se međusobni odnos

delova u smislu njihove pokretljivosti i međusobnog uticaja. U užem smislu,
naleganje je odnos delova istih nazivnih mcra od kojih je jedna spoljna, a druga
unurrašnja. L' zavisnosti od veličine osivarcnih mera naleganja mogu biti labava,
čvrsta i neizvesna.
Labavo naleganje se ostvaruje između delova kod kojih je stvarna mera otvora
većaodsrvarnemerečepa (Ds > ds). Razlika između prečnikaotvora iprećnika čepa
je pozitnma tj. između skJopljenih deiova je m eđuprosior- zazor.
Zs =Ds - d s = E - e > 0
Ako se u razmatranje uključe sve dopuštene veličine prečnika između Dd i D^ i

između dd i uvodi se i područje rasipanjc zazora. Sklapanjem otvora sa najvećim
prečnikom i cepa najmanjeg prečnika, dobije se najveći zazor
Z = D - dd = E S - ei
Nasuprot ovoj krajnosti, najmanji zazor se dobija ako sesklopi deo sa otvorom
najmanjeg prečnika i čepom najvećeg prečnika
= D , - d t = E ! - es
Labavo naleganje; a) dijagram lolerancijskih polja, b) dijagram zazora - tolerancije naleganja

28
Varijacijom prečnika između graničnih mera, zazor varira od Zd do Z^ Najveća

učestanost/} je za sklopove sa srednjim zazorom Z ^ = (Zg + Z J /2 , jer su najučes-
taniji srednji prečnici deiova. Granični zazori Z d iZ^ su maie učestanosti pojavljiva-
nja (slika 2.9b) i u statičkom sklapanju delova predstavljaju granice područja
rasipanja zazora, odnosno ograničavaju toleranciju naleganja
Tn - Z g - Z d ~ T + t
Tolerancija naieganja je područje dozvoljene varijacije zazora, odnosno

područje rasipanja stvarnih zazora između graničnih Zd < Zs < Z ^ S toga je kod
iabavog naleganja m o g u ć sa m o za zo r . Delovi su međusobno pokretljivi, sklapaju se
bez primen siie.
Čvrsto naleganje se ostvaruje nasilnim utiskivanjem čepa u otvor. Stvarni
prečnik otvora je manji od stvarnog prečnika čepa (Ds < ds)t a razlika predstavlja
preklop
Ps = ds - ds = E - e < 0
Granične vrednosti preklopa dobijaju se sklapanjem eksiremnih mera otvora i

čepova. Najveći preklop odgovara spoju otvora sa najmanjim prečnikom (Dd) i čepa
najvećeg prečnika (d )
o
EI - es
ps = D< i - ds
Najmanji preklop nastaje skiapanjem najvećeg mogućeg otvora i najmanjeg
mogućeg čepa
Pđ = Dg - d đ = E S - e i
Stvarni preklop varira u granicama između Pd i P odnosno Pd < Ps < Pg po

apsoiutnim vrednostima. Najučestanijesusrednjeveličinepreklopa tejeokosredine
područja Pd do P najveća učestanost /]. odnosno najveća je gustina verovatnoće
srednjih preklopa. Učestanost (gustina) graničnih prekiopa je maia tj. ovi preklopi
se ređe ostvaruju (događaju).
Tolerancija naleganja je područje dozvoljene varijacije prekJopa, a izračunava
se po obrascu
En = Pg - Pd = T + t
S tim u vezi, kod čvrstog naleganja mogućje samopreklop od čije veličine zavisi
otpor koji se suprotstavlja utiskivanju jednog dela u drugi ili razdvajanju sklopljenih
dciova.
29
Čtrsto naleganje: a) dijagratn lolerancijskih polja otvora i čepa,

b) dijagram preklopa - tolerancije naleganja
Neizvesno naieganje je neopredeljeno između čvrstog i labavog pre izrade delova

odnosno pre dobijanja stvarnih mera otvora i čepa. SkJapanjem delova sa otvorom i
čepova, u zavisnosti od odnosa slučajno izabranih mera D i d t neizvesno naleganje
može postati labavo (Ds > d5) sa maiim zazorom ili čvrsto (Ds < ds) sa maiim
prekJopom. Najveći mogući zazor odgovara spoju najvećegotvora i najmanjegčepa
Zg = Dg —dd = ES — ei > 0
Najveći mogući preklop nastaje sklapanjcm najmanjeg otvora sa najvećim

čepom
Pg = Dd - dg = EJ - es < 0
Dijagrma zazora i preklopa (slika 2 .11) obuhvata nultu osu (apscisu), a

tolerancija naleganjaje
T„ = Zs - P s = T + t
predstavija područje doz\'o!jene varijacije zazora odnosno preklopa. Stvarni zazor

Zs = Ds - ds može biti u granicama 0 < Zs < ZSi a stvarni preklop po apsolutnoj
vrednosti u granicama 0 <PS < P%. Najveća učestanost f\ odnosno najveća gustina
verovatnoće odgovara srednjim vrednostima između Zg i Ps. Ako su po apsolutnoj
veličinu Zs i Ps približno isti, najčežći zazori ili preklopi su biiski nuli.
Upoređivanjemprikaza naslikama 2.9, 2 .10i 3 2.11 možesezaklučitisleđeće.
Kod labavog naieganja tolerancijsko polje za otvor je iznad tolerancijskog polja za
čcp, a tolerancija naleganja je iznad nulte linije. Za čvrsto naleganje tolerancijsko
polje za čep je iznad tolerancijskog polja za otvor, a tolerancija naleganja ispod nulte
30
linije. Kod neizvesnog naleganja [olerancijska polja za otvor i Cep se međusobno

preklapaju. Polje tolerancije naleganja preseca nulta osa. Ovim poređcnjem može se
prepoznati naleganjepre nego Stose pristupi izračunavanju vcličine mogućih zazora
ili preklopa.
Neizvesno naleganje: a) đijagrami tolerancijskih polja otvora i Čepa

b) dijagram zazora ipreklopa odnosno tolerancije naleganja
Sistemi naleganja predstavijaju ograničavanje broja mogućih kombinacija

položaja toierancijskih polja pri formiranju naleganja. Nije đozvoljeno formiranje
labavih, čvrstih i neizvesnih naleganja kombinovanjem tolerancijskih polja za otvore
od A do Z i za čepove od a do z, svako sa svakim. Mogu se formirati kombinacije
samo u okviru sistema naieganja, a to su sistem zajedničkc tolcrancije unutražnje
mere i sistem zajedničke tolerancije spoljne mere.
U sistemu zajedničke tolerancije unutrašnje mere (SZUM) prečnici otvora su
sa tolerancijskim poljem H . Varijacijom položaja tolerancijskih polja čepova od a
doz, dobijaju se labava, ćvrsta i neizvesna naleganja. U sistemu zajedničke tolerancije
spoljne mere (SZSM) svi prećnici čepova su sa tolerancijskim poijem h. Labava,
čvrsta i neizvesna naleganja se dobiju izboroom toierancijskog polja prečnika otvora
A doZ (slika 2 .12). U primcni je vi$e zastupljen SZUM. Za završnu obradu otvora
potrebni su specijalni alati te da bi sesm anjio njihov asortiman, je racionaino da se
dopužtena odstupanja prečnika otvora definižu samo tolerancijskim poijem H.
Sistem zajedničke tolerancije spoljne mere primenjuje se izuzetno i to pri
koriSćenju familije standardnih delova sa spoijnom merom. Te mere su u polju h i
mogu se skiopiti sa'oivorom čije se tolerancijsko poije bira prema potrebnom
naleganju.
31
Sistemi naleganja: aj sistem zajedničke unutrašnje mere (SZUM),

b) sistem zajednićke spoljne mere (SZSM)
Familije naleganja obezbeđuju dalje sužavanje izbora iz područja mogućih

naleganja. U okviru sistema naieganja formirane su familije (nizovi) naleganja koja
se razlikuju po k\*alitetu tolerancije. U okviru SZUM tosuH ć, H7t H8f H9, H ll, H12
i H13, a u okviru SZSM to su h5, h6, h8; h9, h l l , h l2 i h l3 . Broj naleganja se dalje
sužava uvođenjem preporučenih i prioritetnih naleganja. Razvrstana su u naieganja
I, II i Illstepena prioriteta. Najvišese primenjuju naleganja I slepena prioritetačiji
je broj reiativno mali. U tablicama 2 .4 i 2.5 dat je pregled ovih naleganja.
e) 'Uticaj promene terftperature na promenu naleganja
Usled promene temperature menjaju se dimenzije mašinskog deia, a time i

stvarne mere otvora i čepa. Promena je srazmerna koeficijentu toplotnog širenja a,
promeni tempcratureAîveličirviprečnikadodnosnoD, tj. AD = a-D -Ad. Veličine
promena prečnika AD i Ađ mogu hiii takve da se u potpunosti promeni odnos
tolerancijskih polja odnosno da se prorneni vrsta naleganja ili veličina zazora odnos-
no preklopa.
32
Tolerancijska polja, granične mere odnosno granična odstupanja i druge

veličine kojim je određeno naleganje, su zamišljene, nematerijalne i nisu podložne
uticaju promene tempcrature. Menja se jedino srvarna mera. Pošto ova mera nije
unapred poznata, za analizu uticaja promene temperature koristi se nazivna mera.
Promene nazivne mere oivora AD i čepa M , mogu biti jednake iii različite.
Jednakesu akosu sklopljeni đclovi ođ istih materijala (isti koeficijenti Sirenja) iako
su iste promene temperatura oba dela. Pri tom se ne menja odnos tolerancijskih
polja, ne menja se zazor i preklop (slika 2.13), ne menja se tolcrancija naleganja.
Odrzavanje isiog naleganja pri promeni temperature spojenih delova:

a) naleganje na normalnoj temperaturi 0o, b) naleganje na povišenoj temperaruri d,
c) dijagram tokrancije naleganja na temperamrama i d
Ako kocficijenti Iinearnogširenjam ašinskogdelasaotvoroma^nijeistisa ovim

koeficijentom kod čepa ad i ako nisu iste promene temprature Afl D * At? đ> menja
se naleganje. Za ovu promenu dovoljno je da bude ispunjen samo jedan od navedenih
uslova. Na slici 2.14 Sematski su prikazane promene poiožaja tolerancijskih polja i
promene položaja tolerancije nalcganja za a d > i za Ad d > Atf^.
Veličine tolerancijskih polja i tolerancije naleganja Tn nisu poromenjene, samo
je promenjen položaj. Prečnik d viže je povećan od prečnika otvora D te je i
toierancijsko polječepa vi$e pomereno. Zagrevanjem je neizvesno naleganje prešlo
u čvrsto. Hlađenjem bi>se tolerancijska polja pomerala u suprotnom smeru. Do ovih
promena ne dolazi ako su delovi od istih materijala i ako se jednako zagrevaju ili
hlade što je čest slučaj. Za spojeve kod kojih ovi uslovi nisu ispunjeni, pri izboru
naleganja uključuje se i uticaj promene temperature kako bi za radno stanje bio
obezbeđen odgovarajući zazor ili preklop.
33
Uticaj promcne temperature na promenu naleganja:

a) neizi'esno naleganje na nonnalnoj temperanui fi0, b) čvrsto naleganje na temperanirid,
c) dijagrami tolerancije naieganja za ova dva naleganja
2 .2 .2 .
Tolerancije oblika i položaja osa i površlna mašinskih delova
Kao i kod dužinskih mera i kod oblika maSinskih delova prisutna su veća ili
manja odstupanja. Čulo vida nije u stanju da primcti razliku između stvarnih i
teorijski tačnih oblika međutim ona može imaii značajne posleđice na funkciju i
karakteristike delova.'Standardima je propisan način na definisanje dozvoljenih
odstupanja i način merenja i kontrole stvarnih veličina odstupanja. Ovi problemi su
znatno složeniji i kompleksniji u odnosu na tolerancije dužinskih mera. To su neki
od razioga zbog kojih su ovi propisi manje precizni, manje jednoznačni i sa većom
34
slobodom izbora od strane korisnika. Mogu se razdvojiti u dve grupe. Jednu čine
tolerancije oblika osa, kontura i površina, a drugu toierancije položaja ovih istih
elcmenata kojim je određena geometrija maiJinskih delova.
Tolerancije oblikn dcfinisane su analogno tolerancijama dužinskih mera. Za
dužinsku meru utvrđeno jc tolerancijsko polje kao prodručje đozvoljene varijacije
dužinske mere. Kod tolerancija oblika definisan je tolerancijski prostor. To je
područjeograničeno zamišljenim konturama odnosnozamišljenim povržinama geo-
metrijski tačnog oblika, između kojih treba da se nalazi stv'arna kontura. Što je
tolerancijski prostor / manji to je tačnost oblika veća. U tablici 2.10dat je pregled
oznaka tolerancija oblikasa odgovarajućim grailčkim objažnjenjimaioznakama koje
se daju na crtežu. Oznaka se upisuje u pravougaoniku koji se sastoji iz dva cJela. U
prvom se unosi oznaka tolcrancije, a u drugom veličina tolerancijskog prostora /.
Pravost je tolerancija kojomse ograničava odstupanje ivicc, izvođnice ili ose od
geometrijski tačnog oblika prav'e. Za izvodnicu, na primer, zamiSIjeni tolerancijski
prostor je određen pomoču dvc zamiSIjcne prave na rasiojanju / iztneđu kojih treba
da se nađe stvarna izvođnice. Ona može biti istalasana, zakošena ild. ali mora biti
unutar tolerancijskog prostora. Tolerancijski prostor za pravost ose jc u vidu
zamišljenog cilindra malog poluprečnika 0 /. Tolcrancijski prostorza pravost ivicc
je u obliku prizme čija je osnova kvadral sa stranicom /.
Ravnost je toierancija po smislu ista sa pravošću, s tim š\o se odnosi na ravne
povr$ine. Tolcrancijski prostor nalazi se izmcđu dve zamišljene ravni na rastojanju /
između kojih mora biti ostvarena ravna povržina.
Kružnost predstavlja toleranciju kojom se određuje dozvoljeno odstupanje
svake od kontura poprečnog preseka od oblika kružnice. Ova kontura mora biti
izmedudvczamiSIjenekružmcena rastojanju/. Cilindričnost, kao i kružnost, deflniže
dozvoljeno odstupanje ciiindra. Stvarna cilindrična povrSina mora bili između dva
zamižljena ciiinđra na rastojanju /.
Kao što su predviđene tolerancije za pravu i ravan, zatim za kružnicu i za ciiindar,
tako je predviđena i mogućnost propisivanja tolerancija proizvoljnog oblika linije i
oblika površine. Obja£njenja su analogna napred datom, s tim š\o je oblik toieran-
cijskog prostora prilagođen obliku Iinije odnosno povržine.
Tolerancije položaja po načinu označavanja i po značenju predstavljaju pro-
Sirenje odnosno viši stepen tolerancija oblika. Za ivice, ose ili povrSine najpre sc
propisuju dozvoljena odstupanja oblika korišćenjem odgovarajućeg tolerancijskog
prostora, a zatim se za ovaj tolerancijski prostor određuje orijentacija, lokacija ili
bacanje u odnosu na neku referentnu osnovu. Dopuna uodnosu na tolerancijeoblika
je referentna osnova y odnosu na koju se definiSe položaj tolerancijskog prostora.
Tosu neke izabrane-ivice, ose ili povržine koje se označavaju slovima i unose u treći
deo prevougaonika u koji se unose jo$ oznaka tolerancije i veličina tolerancijskog
prostora (tablica 2.11).
35
Tablica 2.10. Pregleđ tolerancija ohiika prema ISO 1101

.36
Tablica 2 A L Pregled tolerancija polozaja prema 1S0 HOl

37
Tolcrancijc orijentacije (paraielnos!, upravnost i ugaonost) podrazumcvaju

ur\Tđivanjepoiožtija tolerancijskogprosiora u odnosu na referentnu osu i!i povrSinu.
taj poiožaj može biti paralelan, upravan fli pod izabranim ugiom koji je kotiran na
ertežu. Toleraacijski prostor je obično na pravo.U ili ravnosi linije odnosno povrs'inc
čija se toierancija propisuje.
Tolerancije iokacije (pozicija, koaksijainost i simetriCnost) podrazumeva
takođe (oierancijski prostor kao i za pravost i ravnosl, a zatim uivrdivanje lokacije
iog tolerancijskog prostora.
Tolerancijebaeanja (radijalno iaksijaino) su specifićnislučajevi većatializiranih
otlstupanja. Podraumeva postojanje jedne rotacione ciliniirične povrŠine koja pred-
stavija bazu i koja se označava slovima. Ako maSinski cico rotira, druga koaksijaina
cilinđrična povriina ako nije saosna imaće rttdijalno bacanje -oscilatorno pomcra-
nje pri svakom obrtu. Povriina koja je upravna na referentnu, ako odstupa od
upravnosti, pri rotaciji ima aksijaino bacanje. Razlika između kružnog bacanja i
ukupnog bacanja je u tome ito se kružno bacanje meri tako da merni instrument
(komparutor) stoji nepomidno, a kod ukupnug bacanja pomera se tluž izvodnice
(radijusa) naznačene povrSinc. Odstupanje je jednako maksimalnom skretanju ka-
zaljke komparatora.
Prećutne tolerancije oblika t položaja takođe su propisane standarđima. I ako
sena crtežima ncispisuju onese podrazumevaju. U tablici 2 .12 data su dozvoljena
odstupanja obiika zn pravost, ravnost, upravnost, simelričnost i za radijaino bacanje.
Predviđenesu tri klase H, K i L. Najmanje su veličine toterancijskog prostora za kjasu
H, a za K i Lsu približno po clva puta veće vrednosti ove tolerancije.
Tahh'c.a 2.12. Pregledprećutnih lolerardja ohlika prema ISO 2768
E ozvoljen odstuptinja pravc)stii ravncJSli Do zvotjena odstup □nja

upras'uosti za dužinu kraće
za lužine lir ija i pcu' drta
Klase str me
tole- j
preko prefco prefco preko preko preko preko preko
randja 100 300 1000
đo 10 10 30 100 300 1000 do 100
do 30 do 100 do 300 dn 1000 do 3000 do do do
300 ia>o 3000
H 0,02 0,05 0,1 0,2 0,3 0,4 0,2 0,3 0,4 0,5
K 0,05 0,1 0,2 0,4 0,6 0,8 0,4 0,6 0,8 1
L 0,1 0,2 0,4 o,s 1,2 1.6 0,6 1 1,5 2
Dozvoljena ođstu] :anja simctričnosti
Klase Tolerancije kruznog
za nomin :inc mere
tole- (radijalnog i afcsijalnog)
rancija iznad 100 izuađ 300 iznad 1000
do 100 bacanja
do 300 do 1000 do 3000
H 0,5 0,1
K 0,6 0,8 1 0,2
L 0,6 1 1,5 2 0,5
2.2.3.
T o le ra n c ije h ra p a v o s tl p o v rš in a
Površine maSinskih delova nisu glaike već su u manjcm ili većem stepenu
hrapave. Skup ncravnina čini reljcf povrSine koji u prcseku predstavlja mikroproni
(sJika 2.15). Paramctri mikroprofila obrađene povržine su R max- najveća visina
ncravnina,/?,- srednja visina ncravnina i Ra - srednjeariimeiičko odstupanjc mik-
roproilla obradene povržine j i
Ro = ~ - J \y\dx
0
određuje sc na rcfcrcnmoj dužini l intcgraljenjem apsolutnih vrcdnosti ordinata
profilayiosrednjavanjcm kaožtojepokazano naslici; 2.15. PovrSina pravougaonika
(Ra x /) jcdnaka jc po\TSini ispod krivečijesu ordinateapsolutne vrednostiordinata
Slika 2.16
Označavanje hrapavosti površina: a) oblici kukica, b) oznake mesta gde se upisuje
odstupanja i način izrade, c) oznake pravaca prostiranja brazda
39
Tablica 2.23. KLae hrapavosrt iposmpciformiranja po\rštna

40
Tolerancije hrapavosti obrađene povriine određuju se na osnovaj srednjeg

aritmeiiCk'og oclstupanja mikroprofiia Rg. Hrapavost površine može biti manja ili
nnjviše jetlnaka propisanoj. Osim toga mogu biti propisanc graničnc vrednosti
hrapavosii Ra. Oz.naka dozvoljcnih ili graničnih hrapavosti unosi se na crtežu pos-
redstvom oznaka u ohliku kukice. One mogu biti otvorcne, zatvorene i sa krugom.
Otvorenom kukicom nije propisan način izrade povrSine. Zatvorcna kukica pokazuje
da sc obrada mora vrSiti skidanjem strugotine. Kukica sa krugom znači zabranu
skidanja strugotine sa povržine na koju sc oznaka odnosi. Pored kukica unose se
oznake odstupanja mikroprofila Ra, način obrađe, referentna dužina. pravac pros-
tiranja brazdi usled kretanja alata, dodatak za obradu skidanjem strugotine, a mogu
biti dati i drugi pokazatelji hrapavosti povržina.
Na slici 2.16a prikazani su oblici kukica, a na slici 2 ,16b označena su mesta
pored kukicagđcseupisujuoznakeodozvoljenini odstupanjimahrapavostiionačinu
obradt*. Na mcstu kojc je označcno slovom (a) upisuje se klasa hrapavosti N l, N2,
N3, ... t NM2. Svakoj klasi hrapavosti odgovara određena vrcdnost srednjeg arit-
metičkogodstupanjamikroprofiIa/?fl. U tablici 2.13đatesuoznakeklasahrapavosti
i odstupanja Ra u zavisnosti od načina obrade površina. Na osnovu ovc korelacije
može sc za željenu dozvoljcnu vdičinu Ra utvrditi način obrade i oznaka klase
hrapavosti. Osim dozvoljcne veličine hrapavosti, mogu biti propisanegraničnevred-
nosti srednjcg aritmetičkogodstupanja mikroprofilai?fl. Između graničnih vrednosti
označenih, na primer sa N6 i N8 (siika 2.16 b), treba da je ostvarena veličina Rc.
Oznaka načina (postupka) obrade može se upisati na mestu (b) iznad kukice
(slika 2.16b). Ovaoznaka unosiseupisivanjem nazivapostupka. Ispodhorizontaine
linije možese upisati referentna dužina (m csto-c) ili oznakamaksimalnc (Rmax) ili
srednje (Rm) visine neravnina (mesto - f). Na mestu (e) može se upisati veličina
dodatka za obradu skidanjem strugotine. Sa drugestrane kukicc, na mcstu (d) može
seupisatiznak za pravacobrade. Naslici 2.16cnavedencsu ove oznakesa grafičkim
Između veličine tolerancijskog polja za dužinsku meru i veličine hrapavosti

treba da postoji usklađenost. Na slici 2 .I7a prikazan je povoijan odnos visine
tolerancijskog polja i neravnina. Stvarna mera koja se dobija merenjem preko
neravnina može da bude između graničnih i ako su neravnine veće od tolerancijskog
41
polja (siika 2.17b). Iz višc razioga ovaj odnos nije dobar. Stoga je standardom
ograničena hrapavost za odrcđenu veličinu toicrancijskog polja. Prema tim propi-
sima klasa hrapavosti može biti manja ili u nekim slučajevima najviSe jednaka
kvalitetu tolerancije dužinske mere. U lablici 2.14 data je veza između kvaliteta
tolerancije, klase hrapavosti i nazivne mcre.
Tabllca 2.14. Veza kvcJiteta tolerancije i naigrubije klase hrnDavosii prema
JU SM A 1.025
PodruJjc nazi>nih m erj mrti
K v „(;;e: JSO
do 3 j Iznad 3 Jo IS j Iznad 1K do Sf> Iznad Su do 25u tznud 250
iuls-.'jnciu
Sicpen povriin^kc h rjp j\o s t>
IT 5 N 4 N 4 N 5 N 5 | N b
JT 6 N - N 5 N 5 N 6 | N 6
1T 7 N 5 N 5 N 6 N - ! N 7
IT X N 6 N 6 N 7 N ? N *
IT V N * N 6 N X N K N 9
IT IU : N 8 N 9 N9
IT M N 7 j \* *! N 9 N 9 N 10
IT 12 N K | N i N 9 N 10 N 10
1T 13 N 9 | N' 9 N 9 N 12 N II
ITU N IU j N !0 N II N )l N 1?
IT )5 N 10 j N 10 N 11 N 12
IT 16 N 11 N 11 N 12
(iornja granica za Ra
^—1~I-
R; pm
0,16' 0,4 ' 1,0 T 2,5 ' 6,3 16 40 "lOO ' 250
Slika 2.18
Orjentaciona veza odsnipanja mikroprofila obradene povrsine
2 .2 .4 .
te b o r t o le r a n c ija i n a le g a n ja
'lolorancijc masinskih đ d o \a i naloganja u sklopovima obc/bcdjuju odgovarajuci

odnos pogodan /.a oslvarivanjc lunkcijc. Ovaj odnojc so ogloda u potrcbnoj
velićini /a/o ra ili piokktpa od kojili zavjsi ispravnost podma/.ivanja, vodjonjc.
nosivosl i dr. J’uvoćani oipori, zglavljivanjc, zagrcvanjc i habanjc u radu niogu biti
poslcdica ncodgovarajućih ođstupanja dimonzija ili oblika dclova, ili pak
ncodgt»varajuće hrapavosii. ( ’cna i/radc takodjc jc u ncposrcdnoj vezi sa vcličinama
dozvoljcnih odstupanja odnosno sa lolcrancijama. S toga je izbor tolcrancija \*rlo
značajno pitanjc u proccsu konsiruisanja mašinskih sislema. Na slici 2.19 prikazan je
postupak i/.bora i uticaji na osnovu kojih sc lolcrancije biraju, odnosno donsi odluka o
izboru lolcrancija.
Slika 2.19
Struktura posuipka izbora tolerancija
Samom odabiranju loleraneija prethodi analiza odnosno proraćun veličina koje

deltnifiu stanje u sklopovima. 'I'o su sile otpora, inedjusobni pritisci delova, elastiČnc
dcformacijc, uslovi podihazivanja. laenosl vodjenja. toplotnc dcformacijc. vibracijc i
drugo. Rc/uliat ovih proračtina su granice podnjčja varijacijc du/inskih mcra kao što
su prcenici, raslojanja. zaobljcnja i dr. Iz ovih proraćuna mogu se dobiti obe granice
dužinske mere, samo jedna od njih ili srednja vrcdnost oko koje stvama mera može da
varira.
43
N’a osnoui ovih zalUeva. i/. l>a/c podataka se odabiraju tolerancije. Bazu
podataka ćino standardizoN anc vrcdno^li dozvoljenih odstupanja uključujući i pravila
7.h njihou) mvidjivanje. To su tablicc 2.1 do 2.14 i druge. Odluka za odrcdjenu
toleranciju sc donosi na osnovu jKHrebne luiikcijc (proračuna koji je prethodio), na
osnoui uslova da izrada hudc joviinija i da su tolerancije medjusohno uskladjene.
Odluka se dtKiosi uslovno. s tim Ja nakon provere koja kasnije slcdi, može biti
promcnjcna. htvslc izlnjra lolcrancija slcdi analiza koja može da se sastoji u slcdećem.
Da se odredc granice područja \ arijacijc dužinske merc, zazora ili preklopa. Zalim da
se utvrdi modjusobni ulicaj odstupanja oblika. elastičnih deformacija, zagrevanja ili
hladjenja. na vcličinu zazora ili preklopa. Analiza podrazumeva zatvaranje kruga mera
i njihovih t>dsiupanja u mcrnc lancc radi sagledavanja tnedjusobne uskladjenosti.
Hrapavosi površina pri tom mora hiti u sklađu sa lolerancijama dužinskih mcra i
oblika. t.Tska podrućja dtizvoljcnih odstupanja (tolerancija) obezbedjuju bolje uslove
za funkeionisanjc. Smanjivanjcm tolerancijc povećava se cena izrađe po
cksponcneijalnom zakonu. Zato sc dupušta varijacija mere (T odnosno f ) do
inaksimuina koji još uvek omogueujc ispravno odvijanje funkcije. Ako se analizom
ukupnog sianja u sklopu zakijuči da ncka od tolcrancija ne odgovara uslovima, ona se
mcnja do posti/anja zadovtdjavajućc uskladjenosli. Za neke lipićne primere, na bazi
iskusiva i ispiiivanja dcfmisanc su prcpi»ruCene tolerancijć i naleganja te izbor, pri tom
možc hiti značajno uprošćcn. Jcdnostavnijem izboru tolerancije doprinose i slandardi.
Primenom sislcma zajcdniekc uniHrašnje mere i sislema zajedničke spoljašnje mere
sužcn je krug mogućih kombinacija i postignuta zadovoljavajuća ekonomičnost.
Korišćenjcm pivporućenih naleganja za odredjenc uslove rada poslže se racionalnost u
izhoru, zadovoljcnjc lunkcijc i ekonomićna izrada ali za suženo područje primene.
Primcr 2. /.
I ‘ sistemu zajedničke unuirašnjc mcre izabrati:

a) naleganje kojim trcba da sc ostvari Iabav klizni spoj (klizna vođica) poluge (1)
u čauri (2) (sl.2.20);
b) nalcganjc kojim treba da se oslvari čvrst spoj čaure (2) i klizača (3) (sl.20).
/ . h izabran« nalcganja odrcditi graničnc mere i nazivna odstupanja, tolerancije i
lolerancijc naleganja. Rezultate prikazali grailčki i u tablici.
Rcšenjc:
u) kiizni spoj dclova (1) i (2) (sl.2.20), u sistetnu
zajcdnićkc unutrašnje mere, može se ostvariti
pomoću labavih naleganja prvog stepena prioriteta
H7/17 i H8/17, i naleganja drugog stepena prioriteta
H7/g6 (tablica 2.4), koja su sa različitim položajem
toloraneijskih polja i sa različitim kvaliletima
tolcrancijc. Velicina očekivanog zazora kod ovih
nalcganja odgovara potrebama tačnog vodjenja.
I/bor sc vrši na osnovu procene naleganja u
L O J pogledu funkcije i cene izrade. Za dati primer
Slikn 2.20 vodice usvaja se naleganje 036117/17.
44
Na sliei 2.21 grallćki su prikazana granična odslupanja mera 036117 i 03617 koja su
propisana siandardima JIJS M.Al.IOO i JIJS' M.AI.IOl odnosno ISO 286. Veličine
granienili odstupanja dobijene su iz lablica 2.4 i 2.5. Ove tablice sadr^.e i/.računata
granična odstupanja /a prioriteina naleganja. Za ostala naloganja do/voljena
odsiupanja mogu se i/računaii korišćenjem opštili tablica 2.1 do 2.3. lJrcma slici 2.21,
ako se mcra otvora i/.radi sa gornjiin graničnim odstupanjem A\S'-25pm, a mera vođice
(1) sa đonjim graničnim odslupanjem cV-SOpm, spoj će biti osivaien sa najvećim
zazorom.
Z;r i;S-ci 25-(-50) 75pm; - 35,950 - 0,075 mm
Ako je mera olvora najmanja moguća {h'I - 0, Drf-36inm), a mera vođice (1) najveća
(c.v- -25 pm, r/;r-35,975 mm) zazor je najmanji
Zlf- FJ-es - 0 - (-25) - 25pm; Z ^ D d- d ^ 36 - 35.975 = 0,025 mm
Toleraneija naleganja odnosno područje \arijacije zazora pri tom je
Tn~7?rZđ - 75 - 25 50fim Tn~TH - 25-i 25 = 50 pm
IJsled utiskivanja eaure (2) u klizač (3) stvami zazor je manji za veličinu elastičnih
delbrmaeija čaure 2. Da hi posle sklapanja zazor bio sličan izraČunalom, pogođno je
umesto tolerancijskog polja 17 (03617). usvojili neko drugo na primer e7 ili e9 kojiin
se mo/.c obe/.bedili veći zazor pre sklapanja.
45
h) Po:noću ćvrslou sjHija ćaurc (2) i kli/.aćn (3) prcnosi sc inala spoljna sila te se
i/abraii naleuanjc sa manjim pieklopoin. I'rema dijagrainu u tablici 2.4
prioriicino naleganje za o v u svrhu jc 044H7/r6. Na slici 2.22 predstavljena su
granićna ođstupanja mora C44H7 i C44r6 dobijcim iz tabiicc 2.4 i 2.5. AJko se otvor
i/rad; sa naimanjom mcrom Dd. ođnosno sa donjim graničnim odslupanjem (EI - 0,
/\- 44 inmi. a ćaura |2) sa naj\ccom merom - sa gomjim granićnim odslupanjem (es
50um. (!c~ 44.050 mm>. nalcganjc sc oslvaruje sa najvcćim preklopom.
V T 'lil - t'.v - 0 - 5t) -* -50 pm Pr -D j - f/? -■44-44,050= -0,050 mm
Najmanji preklop ostvaruje sc pri največoj meri otvora /)P (/^V=25pm, £^=44,0250110)
i pri naimanjoj meri unuira.Šnjcg dcla (t'/-'34pm. (E ;44.034mm)
P j =ES - ef -2 5 - 34=- - 9 fim Pd =f>r - dd = 44,025-44,034= - 0,009 mm
Tolcrancija nalcganja P*i‘P?;Pa 50-9 -41 fim: T„ - P t 25 116 = 41 pm
um 1 p 44II. .r6
r6
TT
/ £ --5 0 pm
l) tablici 2.15 data su ođstupanja, tolerancije i tolerancije naleganja za analiziran

labaN’ i evrst spoj.
Tablica 2 .15.
i Nale&ane Mera Odstupanja Toleran- zazor-preklop tolerancia
t cija naleganja
i um fiin
ii mm gornjc donje (im najvoći najm. fim
•
j 036117/17 0361r i-25 0 25 75 25 50
0 3 61" Oš -50 25
>
' 044H7/r6 044H7 • -»-25 0 25 -50 -9 41
0 4 4 rfi t-50 »34 16
46
rn/nvr 2.2.
Xa nalcganjc čaure (2) (sl.2.19) od hron/.c i kli'/ača (3) od čdika na lemperaturi

r^~2(>°(\ 044I17/r6, odrcdiii granićmi lempcraturu iznad (ispod) koje dato Č\rsto
nalcganjc poslajc noi/vesno.
Ucšvnjc:
Anali/a nalcganja 044II7/r6. na temperaluri A~20°C\ i/vrscna je u prethodnom

primeru. Zagrcvanjem ili hlađcnjem spojenih delova menja se njihova zapremina,
odnosno menjaju se slvarne mcre spojcnih delova. Kako je unutrašnji đeo od hronze sa
većim kocllcijenioin lincarnog šircnja a (,- l8 1 0 'fc K'1 od spoljnjeg dela koji je od
eelika (a, 12-10** K '1). pri zagrovanju se povcća\*a preklop. IJlađenjem se preklop
smanjuje. a čvrsto nalcganjc prcla/i u neizvesno (sl.2.23).
Promcna prcčnika unulrašnjcg dela (2) je A rf = d a uA\% a spoljnjeg (3) koji jc izrađen
od čelika zl/) -D utđO : I’rema o/nakama na slici 2.23, promena preklopa jednaka je
ra/lici promena prečnika spnljnjcg i unutrašnjeg dela
A(I-AD~ AP; d -n ; đ(a u-a s)A#*-AP
(iranieni slučaj u kojein se najmanji preklop eliminiše p j- 0 ođnosno čvrsto naleganje

prela/i u nci/.vesno jc /a AP Pa te slcdi da je
-0.009___
- -34° C*
44(18-12)10^
2()°- 34° = -14°C’
Na lemperaturi od -I4°C ovo nalcganje je na granici da prcđe u neizvesno. Daljim

snižavanjem radne temperature toleraneijska polja se dclimicno preklapaju, le je
moguć ili zazor ili preklop zavisno od odnosa veličine ostvarenih mera.
47
P rim cr 2.3.
Sklop klipH miUoiH ođ lcguiv aluminijuma i cilindra od sivog liva, ircba da jc na

radnoj tcmporaturi .sa naioganjom f *50117'gO. Odrcditi tolorancijc kiipa i cilindra na
sobnoj lomporaluri - pri i/.radi spoja), ako je srednja radna tcmperatura klipa
y I5t)“(‘. a srcdnja radna tompcralura cilindra
iV IOU°(*.
R cšcnjc:
Na slici 2.24 prika/ana su tolcrancijska polja na radnoj temperaturi i na sobnoj

tcmperaluri Promona prcčnika klipa Jf/-rfcpjtz1i%” 5O'23-10‘fc*I30- 0,149mm, gde je
Uk 2.V|0'P K ' - koelieiient lincarnog sircnja logurc aluminijuma, 1%=\50-
20 I3()r(': Ji% 130 K. Na sobm'i (omporaturi graničnc merc klipa trcba da su
d~r <!*’£<! = 49.991 -0.149 * 49.842 mm: cs = -158 pm;

ci : ox -( • (-I5 8 )-I6 • I "4 tim; acz)#c ■= 50-9*1()'6-80 = 0,036 min gde je

ttc~9*IO'nK'1- koeficijeni linoarnog Siicnja livenog gvožđa; Jt%=#c-$|j=100-20^8000 -
promcna lcmpcrature = 80 K. N a sobnoj temperaturi i5k-20°C* granične merc i
odstupanja treba da su
D<t- Drf-JD *--00-0.036 - 49.964 mm; odnosno

EJ "Drf-D '49.964-50 '■ -0,036 inm: E I - 36 pm
ES ~E I +7'- -36-*-25" -1 1 fim; Dg=D < tS = 50-0,011= 49,989 mm
48
Mera O50II7 je sa oclsnipanjimH koja su hliska izraćunaiim. Na sobnoj lcmporaiuri

potrehno jc predvidcti naleganje 05ON7/c6 da bi na radnoj bilo 05OH7/g6. I’romcna
lcmpcraiurc utiOe na promcnu stvarne mere. Toleraneijo 1\ t i nazivne more D i d su
propisanc (nisu materijalne) vcličinc le se ne menjaju sa promenom lempcraiure.
P rim c r 2.4.
Z.n e\ ist spoj sa na/.ivnum merom 01()Omin izabrali naleganjc koje ohe/beđuje
najmanji prcklop P^ >35 pm i najveoi preklop/^ <130 pm.
Rcšcnjc:
Tolcrancija nalcganja Tn -P x -Pa r- 130-35* 95 um
možc se podcliti na loleraneiju olvora i na toleranciju spoljašnje mere u sledećem

odnosu
T - 0.67; - 0.6*95 - 57 pm, t - Tn -7' - 95-57--- 38 pm.
H sistemu /ajetlničke unutrašnie mere 0100118 sa lolerancijom 7 '- 54 u i i i je najbliža

i/raćunatoj toleraneiji T. Z.h spoljnu meru iz tablica lolcrancije treba izahrati
loleraneijsko polje sa donjim graničnim odstupanjcm
ei >T*Pj - 54 i-35 = 89 pm.
Donje granično odslupanjc lolerancijskog polja t za d " 100 mm je ei ~ 9 1 pm (tabliee

2.2 i 2.4). Za ovo odslupanje i /.adato lolcrancija treha da je
t < P y - ei - LMH91 - 39 um
koja prema tahlici 2.1 odgovara kvalitetu toleraneije IT7
Slika 2.25.
40
N ji slici 2.25* prodsia\]}ciiH su n \a odslupHnja i r/Hhrano nalcganjc u sislcmu

/.ajcdnićkc iinuiiHŠnjc morc. a na slici 2.25b đnla su lolerancijska poija pomoću kojih
sc tra/oni preklop možo ostvarili u sislemu zajodniOkc spoljnc mcrc. Iznad
lolcrancijskih polja prikazanc su raspodclc gustinc vcrovatnoćc slvarnih mcra i
prcklopa pri ispravno vodcnom tciinološkom postupku iziade.
P rim c r 2.5.
Na sliei 2.26 prika/an jc sklop \raiila i Iežaja zajedno sa nazivnim merama i sa

propisanim ndslupanjima. Fonnirati mcmi lanac i odrediti vcličinu završnog člana L
tj. i/računaii dcbljinu ploćicc kojom sc obezbcđujc zatvaranjc kruga mera.
Ucšvnje:
I a cćavajući članovi mornog lanca su //. I> i lj. a uinanjujući / i /.. Zbir nominalnih
vrcdnosti mora biii jcdnak nuli tj.
H f - 2 I r 2 l ; rlr {l ^lz) - 0 .
I/.o\c jcdnakosii slcdi da |c na/ivna mcra završnog člana
/-= 2//K>M/,--/ -• 2-15+2-20 *-250-320 = 0
odnosno
Lj. • 2esj-*2espesjt-ei ” 2*0.()45H*2*0-K),540'K),740-I,37mm
+ ( 2vi]+2ci2 + 6-/3 - ^ ’}
(2/, - /2 - - /.v = (2/, + 2/2 + /3 - /)
/_V*=* C'.v-" 2 c//+ 2cM cvV c.9= 2-0,018-2*0,5-*0,425UJ.600 = 0.06Imm
Tolcrancija za\TŠnog ćlana
f. ' c.v.- ci: - [,37-(i.()6l - 1.300 mm
jcdnaka jc zbiru tolcrancija svih članova lanca
tT - 2f/ t 2/j-‘ ri+f = 2*0.027+2-0,5+0,l 15 *0,140 - 1,309 mm
Pri montaži sklopa prikazanog na siici 2.26a. zavisno od veličine stvamih mera //
uhacuju sc pioćicc debljinc L u granicama 0.06linin du l,37inm kao kompenzacioni
ćlan.
Sfik/t 2.20
Osnove proračuna mašinskih eiemenata

MaiSinski elememi se proračunavaju s ciljcm da se za otlredjene radne uslove
odrede dimenzije delova ili da se izaberu standardni dclovi u odgovarajućih
familija. Takodje, koriž&njem isiih meioda proverava se sigurnost odnosno
sposobnost maSmskih delova da u daiim usiovima izvrSavaju predvidjcnu funkciju.
Proračuni se vrše uglavnom na osnovu potrcbne sigurnosti u radu odnosno na os-
novu potrebne čvrstačc delova. Osim ovih, moguć jc ćitav niz drugih proračuna i
aualiza, medjutim proračun prema potrebnom stepcnu sigurnosti je najšire zas-
tupijen i najjednostavniji jc za ovu primenu.
Proračun na bazi sigurnosti u radu sastoji se u uporedjivanju kritičnog i rad-
nog napona za odgovarajuće naprezanje ođnosno opterećenje. S lim u vezi u da-
Ijem tekstu se daje prikaz radnih opterećenja radnih i kritičnih napona i razaranja
za zapreminska i za površinska naprezanja.
2.3.1.
Radna opterećenja maćinskih elemenata
Mehaničko opierećenje se izražava sistemom spoljnih siia i spregova koje

napadaju mažinski deovSilc i spregovi su mernc veličine opterečenja koja nastaju
usled radnih otpora koje mašine savladjuju vršeći koristan rad. To su otpori na
izvršnim organima radnih mašina, na primer olpor rezanju metala, otpor kretanja
vozila, otpor kopanju rudc ili tla i sl. Sa izvržnih organa preko delova i sklopova
51
optcrcćcnja sc prcnosc do oslonaca ili do pogonskih organa maSine. Analizom rav-

notcže svakog od delova u sirukiuri, navedeni radni olpori sc transformiSu u sis-
tcmc siia i sprcgova za svaki deo pojedinačno.
Osim radnim otporima ma5inski delovi su izložcni dejstvu sila zcmljine teže,
otpora trenja. sila inercije i drugim sckundarnim dejstvima odnosno unutra^njini
silama i sprcgovima. Sva opterećenja koja su posledica radnih otpora, ili unu-
tra^njih otpora i incrcije činc ukupno opicrečenje mašinskog dcia.
n7
Slika 2.
Promenc optcrećcnja: a) natićko, b) honnonijski promentjivo, c) uclomo, d) siuČajno promcnljivo.
Ono možc u toku vrcnicna biti stalne veličinc tj. statičko optcrcćcnje ili
promcnljivo. Promcna može biti harmonijska, udarna ili slučajna (sl.2.27). U rcal-
nim radnim uslovima najčežća je slučajna promena optcrcćcnja, mcdjutim radi
pojednostavljcnja u okviru ovih razmatranja ćc se svoditi na statička ili har-
monijski promenljiva.
2.3.2.
Radni naponi u mašinskim delovima
Pod dcjstvom spoljnjfcg optcrcćcnja maSinski delovi trpc odredjcna naprcza-

nja. S toga je naprezanje stanjc u maSinskom delu pod dcjstvom spoljnjeg op-
tercćcnja. Može biti aksijalno (zatczanjc - pritisak), savijanje, uvijanje i smicanjc.
52
Osim prostih, naprc/aajc u presccima maSinskog dcla može bin složeno tj. kom-
binovano od napređ navcdcnih prosiih naprezanja.
Napon jc unutra.<nji otpor u malcrijalu svedcn na jcdinicu površinc
poprcčnog prcscka. Svakom od naprczanja odgovara odrcdjcna raspodela napona
po površini poprcčnog prescka. Pri zatezanju odnosno pritisku napon jc po
poviîni ]x>prcčnog prcscka ravnomcrno rasporcdjcn tj. napon jc približno jcdnak
u svim dclovima prcscka. Za glalki 5tap izložen čistom savijanju napon je vrlo
neravnomcrno rasporedjcn. Sa jcđnc stranc Štapa je zittezanjc. sa druge priiisak, a
u neuiralnoj ravni naponi su jcdnaki nuli. PovrSinski slojcvi su izložcni najvcćim
naponima. Vcličina napona zavisi od rastojanja sloja matcrijala od ncutralne ravni.
U svakom od slojcva (ravni) na istom rastojanju od ncutralne ravni, naponi su isti.
Pri uvijanju Štapova kružnog poprcčnog proseka, naponi su takodje ncrav-

nomcrno rasporcdjcni i najvcći su u površinskom sloju, a jcdnaki su nuli u osi
uvijanja. Za razliku od savijanja gde su naponi normalni na poprečni presek.
napon uvijanja jc tangcntni ij. njegov pravac leži u ravni prcscka i tangira kružnice
u poprcčnom prcscku. Jcdnakc jc vclićine po obimu jcdnc kružnicc. Smanjujc sc
sa sntanjivanjcm poJuprcčnika kružnice.
Kod smicanju. napon jc takodje pribliz.no ravnomerno rasporcdjen, slično

zatezanju-priiisku, mcdjutim razlikuje sc po pravcu. Siničuči napon je tangcnlni i
leži u ravni poprcčnog prcscka.
Napon u mašinskiin dclovima ntože sc mcnjati na isii način kao Što sc menja
radno optcrečcnje - saglasnc promcnc napona. Osim toga vrio često, promcna
napona u mašinskom delu ntožc biti različita (ncsaglasna) sa promcnom op-
tcrečenja. To znači da pri konstantnom spoljnjem optcrećenju (sila ili moment),
napon možc biti inten/jvno promenljiv. Primeri za ovakvu promcnu su promena
napona savijanja vratila, promcna napona u zupcima zupčanika, promena napona
u prcsccima kaiša itd. Napon se mcnja saglasno promeni opierečenja u svirn
elcmcntima za vczu i na sličnim mestima u konstrukcijama gde sc mašinski dclovi
ne kreću u odnosu na optcrcčcnjc.
Promcne napona u mašinskim dclovima, i saglasne i ncsaglasne, mogu biti

slične promenama optercćcnja kojc su date na slici 2.27. To su statički naponi,
ciklički promcnljivi, udarni i slučajni. Pravilnc cikličke prontcnc napona nisu
najčcšćc, medjutim čcsto sc koriste kao aproksimacija stvarnih promena napona
radi pojcdnostavljenja proračuna.
U za\asnosti od odnosa granica izmedju kojih sc rnenja (ad i a^). ciklička

promcna napona ntožc biti različita (sI.2.2X). Za meru ovih promena koristi sc
koeficijent asimctrije ciklusa
R = — = - 1...+ 1.
a*
Ako jc 0 < R < 1. napon je jednosmcrno promenljiv sa prednaponom. Pri R = 0
napon jc čisto ili početno jednosmcrno promcnljiv, a za -1 < R < 0 asimctrično
promenljiv. Za R ~ -J napon je naizmenično (simetrično) promenljiv, odnosno
ođ = —a„ Za Oj = ac ampliiuda = 0 i R = 1 što odgovara statičkom naponu.
Geometrijska koncentracija napona je stanje ili pojava u maînskim

dcIo\ima na mestima nagle promenc prcseka koja se manifcstujc u vidu povcćanc
ncravnomernosti raspodcic napona. U jednom dclu poprcčnog preseka napon sc
povećava, a u preosialom delu se smanjujc. Ukupna suma (integral) napona po
povrSini preseka jednaka jc za raspodclu sa konceniracijom i bez konccniracijc
napona. Napon je samo drugačijc rasporcdjen tj. koncentrisan je u nekim
delovima preseka na račun delimićnog ili poipunog rasterećcnja drugih (sl. 2.29b i
2.30).
Izmedju raspodele napona po povrSini poprečnog prcseka i strujanja fiuida
kroz cev postoji potpuna analogija poznata kao hidrodinamička analogija. Ako
kroz cev struji fluid i ako se u strujno poljc uncsc prenreka (sl.2.30), smanjuje se
površina preseka cevi i uvećava brzina na ovom mestu. Osim toga neposrcdno
pored prcprekc brzina opstrujavanja i lokalni pritisak sc jako uvećavaju. Strujnice
(naponske Iinije) se zguSnjavaju. Dalje od prcpreke lokalna brzina se smanjuje,
strujnice su redje pa su analogno i naponi manji.
Napon koji se izračunava prema izrazima iz olpornosii materijala jc nominal-
ni napon o odnosno r. U porcdjenju sa ovim, najveći napon u poprečnom preseku
jc a max = cck o odnosnorn>[lx = ak r gde je ak - geomeirijski faktor koncentracijc
54
rr
Slika 2.2 9
Rospodela napona za prosta naprczanja: a) raspodcia nntnincihiih napona, b) gcomctrijska koncauracija
napona
napona. Zavisi isključivo od geoineirijskih paranietara ma<inskog dcia kao <fu> jc

odnos dimenzija većcg i manjcg prcseka, rndijus Taobljcnja itd. Što jc promcna
prcscka vcća naponske linijc mcnjaju pravac viSc naglo i dovodc do vcće kon-
cenlracije napona. To su razne vrslc zarcza na maSinskim dclovinia, stepcnasti
oblici, otvori itd. Veći radijus prclaznog zaobljcnja doprinosi smanjenju kon-
S lik a . 2.3 0
Gcomarijska konccntracija napnna
55
56
eentracije napcma, a isto tako i postepcnija promcna poprcčnog prcseka niašin-

skog đcla.
Numcričkc vrcđnsii /a gcometrijski l'aktor konccntracijc napona daju se u
tablicama ili na dijagraniima, a u zavisitosti od vrstc naprczanja» od oblika
promcne prescka i od odnosa dimcn/ija.
Etektivna konccntracija napona odnosi sc ria cfckat (uticaj) koncenlracije
napona na izdržljivoM ma,<inskog dcla. Prcdstavija odnos dinamičkc izdržljivosti
mašinskog dela bc/. konccntracijc napona i mašinskog dcla stt izvorom kon-
ccntracije napona. L1 kom stepcnu konccntracija napona možc doći do izražaja
/.avisi osim od intcn/.itcta konccntracijc napona ak i od vrste materijala odnosno
od stepcna osctljivosti matcrijala na konccniraciju napona.
Prcnia gcomctrijskoj konccntraciji napona, povcčanjc ckstrcmnc vcličinc
ak o, možc biti ncograničcno. Matcrijal jc ideidno i ncograničeno elastičan. Realni
maierijali su mcdjutim, clastični samo u ograničcnom području tc sc povećavanje
napona ak o možc odvijati samo do granicc tečenja materijala Rc (Oj). Pri đos-
ti/nnju ovc granicc u tačkama poprcčnog prcseka gdc jc ova granica dostignuta
nastupaju lokalne plastičnc dcformacijc. Napon u tim tačkama prcstajc dalje da
rastc, a u matcrijalu doia/.i do lokalnog plastičnog ojačanja. S obzironi da jc porast
napona ak a zaustavljen na nivou a 7-, pri daijcm povcčanju sile F (sl.2.32) napon
se rasporcđjujc na onc dclove |)rcscka gdc jc do tog trcnutka bio smanjen. U
poredjenju sa gcomeirijskom koncentracijoin napona đolazi do prcraspodcle, đco
si!c preuzimaju manjc optcrcćcni dclovi poprečnog prcscka. Ncravnomcrnost
raspodele napona sc smanjujc. Največi jc napon a max = o gdc jc efektivni faktor
koncentracijc napona manji od gcomctrijskog ak.
Osetljivost rnaterijala na koncentraciju napona izražiiva sc stepenom
osctljivosti matcrijala na konccntraciju napona
(ik o - o _ pk - 1
t,k ak ° - ° ak - r
odavde sledi da se efcktivni faktor konccntracije napona možc izračunali kao
Pk = (a k - l>h + L
Na koncentraciju napona manje su osetljivi plastičniji materijali, a osetijiviji

su elastičniji tj. oni sa višotn granicom elastičnosti. S tim u vezi je i rjK = 0...1. Pot-
puno plastični matcrijali ()]k - 0) nisu osetljivi na koncentraciju napona tj. u
ovakvim maicrijalima konccntracija napona nijc moguća (J5k = 1). Potpuno elas-
ličan matcrijal jc idealni matcrijal (j]k = 1), ncograničeno clastičan i krt. Najbiiže
ovom materijalu je stakIo,ATlo osetljivo na koncentraciju napona (fik — ak). Real-
ni materijali su izmedju-ovih granica rjk = 0,4...0,95. U grupu piastičnijih spadaju
liveno gvoždjc, čelični liv, obojeni i laki metali. Takodje su manjc osetljivi i
Efcktivnc konctnttoc:;* nap’ aj vaspodclu napona :<) $co/narijiku / cjl'kiivnu konccnirocijn. h j
kura kicrisiih i nnmjc o sa’iivop ćeliku na knnccntrociju napona, c j karoktoisiika osetljh'og m uicrijata rui
koncam aciju napona
konstrukcioni čclici. Jaki, visokolcgirani čclici. odnosno čclici visokc čvrstoče

vcoma su oseiljivi na koneeniniciju napona. 0 \a osclJjivosi osim od vrste
matcrijala ?.avisi i od drugih uticaja kao šlo jc vdičina lakiora ak. Osetljivost jc
manja za vcčc a^. Uticaj vcličinc a^. možc sc izra/.iti i posrcdstvom nckog od
paramctra oblika promcne poprečnog prcscka kao što jc na primcr rađijus
zaobljenja u korcnu zarcza i sl.
Siefh'n o st'djivo.sti m a tr r ija fa tta k o n c e n tra d ju na p on a

5K
2.3.3.
Kritični naponi mašinskih deiova
Usled radnih napona u imtšinskoni dciu se odvija proces razaranja. Radni vck
maSinskog dela zavisi od vremcna potrebnog za ođvijanje ovog procesa odnosno
od načina njcgovog odvijanja. Ncdovoljno poznavanjc mchanizma razaranja,
složcnosi proccsa i nedoslatak’ tačnih i prakiično primcnljivih obrazaca za
proračunc, nametnuli su potrebu uvodjenja pojma kritičnog napona. To je veličina
napona koji pod odrcdjenim uslovima dovcde do kriiičnog stanja maSinskog dela,
najčcSćc do razaranja. S toga kritični napon nije nova fizička vcličina voč granica
do kojc se možc radni napon povečavati. Pošto sc ni proces razaranja ne odvija
uvek na isti način to ni kriiični napon nije, za odredjenc uslovc, jcdna vcličina vcč
područje dcl'inisano donjom i gornjom granicom rasipanja i srcdnjom vcličinom.
Kritični napon, prema tomc, jc onaj napon koji pod odredjcnim uslovima
đovcdc do kritičnog stanja. Kriiično stanjc jc ono stanjc niašinskog dcla u kome on
nc možc isprasno da izvrSava svoju funkciju. To su razaranja, plastičnc dcformacijc
i prcvclikc elasiične dcformacijc. Razaranja mogu biti površinska i zaprcminska.
O povrfinskim razaranjima govorj sc u oddjku 2.3.5. Zaprcminska razaranja ili
lomovi mogu biti staiički i dinamički.
Statički iomovi (sl. 2.34a) naslaju pri siatićkom ili pri progrcsivno rastućein
opterećcnju. Odiikuju sc krupnom i tamnom strukiurom u prclomu sa iragovima
čupanja kristala. U zoni ra/aranja prisutna jc ktmtrakcija preseka i plastične dcfor-
macije. Prclom nastajc naglo pri jcdnokralnom povcčanju napona.
DinamiČki lomovi sc razvijaju postc[>cno. Počinju pojavom inicijalnc
naprsline u zoni konccntracijc napona i to po pravilu u površinskom sloju. Ova
naprslina [x\slcdica je dcjsiva viSckramc promcnc napona usled čega su oslabilc
mcdjukristalnc veze. Daljom promcnom napona naprslina se širi, a prcostali
noscči dco prcscka sc smanjujc. Proccs Sirenja naprslinc odvija se svc dok noseći
deo prcscka nc postane toliko mali tako cla jc jcdnokratna promcna napona
dovoljna da statički prclonti mašinski dco. $ toga sc na dinamičkom prelomu raz-
likuju dve zone. Jcdna jc zona širenja naprslinc, a druga je zona siatičkog loma.
Zona statičkog Ioma sc odlikujc krupnom i lamnom strukiurom, čupanjcm kris-
tala i plastičnim dcformacijama. Zona šircnja naprsline jc glatka, svctla i sii-
nozrnasta. Uočavaju sc frontovi talasa prostiranja naprslinc. Oivaranjem i
zatvaranjcm pukotinc kristali su gnjcčcni tc jc povrSina relativno glatka i svetla.
Na osnovu oblika prcloma mogu sc đoncti mnogi ziiključci o opierećcnju i radnim
uslovima koji su do loma doveli.
Ako jc zona statičkog loma vciika u odnosu na dinamički, lom je ostvarcn
dcjstvom promenljivog napona velikog inienziicta. U obrnutom slučaju
promcnljivi napon možc biti mali, a šircnje naprsline dugotrajno. Naprslina koja
se širi samo sa jednc stranc nastajc uslcd zatezanja ili jcđnosmcrnog savijanja.
Obostrano šircnjc dinamičkog preloma možc prouzrokovati samo naizmcnično
savijanjc. Širenje kružnć naprslinc nasuipa ako sc maštnski dco izložcn savijanju
okrcčc u odnosu na ravan dcjstva momenta savijanja (sl. 2.34c).
Mašinski dciovi izložcni uvijanju trpc najvcčc napone u pravcima pocl uglom
od 45° u odnosu na osu. S toga sc pukotina pri uvijanju širi pod ovim uglom ali
po izlomljcnim površinama u jcdnoin i u drugom smeru (±45°), sl.2.34d.
59
a) Kritični napon za pribiižno konstantan radni napon
Pri progrosivnnm po\cčavanju naponn u ma.<inskom delu ili u epruvcii, veza

izmedju napona i rclativne dcformacije dcfinišo so poznatim o — t dijagramom (sl.
2.35b). Na ovoj grafičkoj predsiavi ističu sc dve karakteristike, a to su napon
tcčenja oT odnosno R,. i napon kidanja o.KJ odnosno Rm. Ovc granice usicd
ođstupanja proccsa razaranja odnosno uslcd odstupanja uticaja na ovaj proces, sc
O blici prelomc dclove: a) Matički I o j h . b ) dinam ički lom p ri zaiczanju ili savijanju,
m a š iiis k ih
O (linafm'čki prclom p ri krubiom savijanjit, d) lom uslcd uvijanja
rasipaju izmedju o1)r,n i oTmax odnosno izmcdju oSJmin i oMmax, Najverovatnije

(najčcšče) su srednjc vcličinc sa kojima se proračuni ugiavnom i izvode.
Radni napon u niašinskim deiovima teško može biti statički u tcorijskom
smisJu. Onc promcnc napona čija je ampJiiuda mala ili je broj promena u radnom
veku mali, pri odredjivanju kritičnog napona, mogu se smatrati statičkim (sl.
2.35a). Za kritičnc napone usvajaju sc granice o T ili oM. Uglavnom se koristi
granica tcčcnja oT pri kojoj nastupaju velikc trajne deformacijc. Izuzetno, kada sc
60
<7r nc niožc utvrdiii, kao orijcntaciona vcličina koristi sc zalc/jia čvrstoća Om.
Ovaj problcm nasiujc kod krtih matcrijala odnosno kod ćelika visokc čvrstoćc
gdc lcčcnjc matcrijala pri ispitivanju na zalczanje. nijc izražcno. Kao zamcna
zamcna za o j odnttsno za /{,. . odrcdjujc sc Rr o.:- To jc napon koji dovedc do
trajnih deformacija od 0,2% i zove se konvcncionalni napon tečcnja.
P n z a n ji' (<r) i o jm šta n /\' iia p o n a (h\ na visokitn rad n im te m p e ra m ra n ui
Na poviscnim tempcraturama vrednosti ki'iličnih napona se smanjuju. Na

slici 2.36 prikazan jc karaktei* snižavanja napona lečena odnosno Rp(ur> ■
Brzina snižavanja ovog napona i modula elastičnosti sa porastom lemperaturc
zavisi od hcmijskog sastava i strukture čelika odnosno termičke obrade. Na
visokim temperaturama koje za čelike počinju iznad 350°C, konvencionalni
napon lečenja sc naglo smanjujc sa porastom tcmpcraiurc. li ovom području
tempcratura mogučc je puzanje materijala ili opuštanje napona. Puzanjc je
proces povećavunja trajniji deibrmacija u loku vremena bez povcćavanja
spoijnjcg optcrcćcnja. Svojstven jc masinskim delovima koji svoju funkciju
nstvai'uji: t;a \isnki:n iuMr,pL*raUiramiu k«u» šio su parnc gasnc turhine i kotlovska
posirojenja. pu/anja je veća pri višoj lemperaluri i pri veeini naponima
(si. 2.7\“a,. Ako se Jeiormaeija ne inože poveeavati. uslcd /agrevanja poslojeće
clasiiene deiorm aere prela/c u plastićne ('lrajne). To dovodi do gubitka
osi\arenog nap.ona pređnaprczanja tj. do opuštanja napona. Na primer u
pritegnutim /avriniima gubi sc napon prednaprc/anja odnosno gubi se sila
prile/ania (sl. 2.3‘ bi
b) Kritični napon za dinamički radni napon - dinamička izdržljivost
Napon koji dovede do loma mašinskog dela ili cpruvete posle A' promcna jc
dinamička izdržijivosi <7V. Po pra\iiu to jc napon manji od granice tcčcnja aT
Večc vrcdnosti izdr/ljivosti <7V odgovaraju manjem broju ciklusa promcnc N.
Povečavanjem broja ciklusa smanjuje sc napon koji mašinski deo (epruvetu)
doveđc do razaranja. i pri tom teži trajnoj izdržljivosti oD (sl.2.38). Ispitivanjem jc
mvrdjcna eksponcncijalna zavisnosi izmcdju izdržlji\’OSti ox i broja promena
napona do razaranja S\ u obliku
c/v Ar = consu
i nazvana je prema pn*om istraživaču koji jc ovu vczu utvrdio - Vclerova kriva.
Za crianjc eksponencijalne krive u prirodnom koordinainom sisicmu, poireban je
vcliki hroj tačaka koje sc utvrđjuju cksperimcnialno. U logaritamskom koordinai-
nom sistcmu ova kriva linija jc prava. S ob/irom da jc prava linija odrcdjena
pomoču dve tačke to je broj poircbnih cksperimcnata smanjcn. Prclazak iz
prirodnog u iogaritaniski koordinatni sistcm ostvarujese logaritmovanjcm
m log a v + log-V = iog C
my + .v = C}
gdc je ordinata y - log ajV> a apcisa .v = log N (sl. 2.38b). U logaritamskoj

prcdstavi, Velerova kriva je izlomljcna prava sa koordinaiama prclomnc tačke oD)
Nd . Na osnovu parameiara oD) ND i m mogu se korišćenjem jcdnačinc cf$N =
=const utvrditi koordinate svakc tačke na Velerovoj krivoj. S toga je dinamička
izdržljivosi za cikiičnu promcnu napona konstantnc amplitude (osnovna
izdržljivost) odredjena pomoču navedena tri parametra: oD - trajna dinamička
izdržljivost (č\TStoča), ND - granični broj ciklusa promcna napona i m -
eksponeni krive izdržljivosli.
Trajna dinainička izdržljivost - oD jc najvcči napon koji mašinski deo ili
epruveta nur/.e da izdrži neograničeni broj ciklusa promene napona. Granični broj
cikfusa promena napona A^ je broj promcna iznad kojeg dinamička izdržljivost ne
62
loga*
c"! A' = omst
Nd logA'
/avisi od broja promcna N tj. izdržljivost postaje trajna. Eksponent m đefiniše

nagib Velerove krive. Većim vrednostima odgovara manji nagib i obrnuio.
Vremenska (konačna) dinamička izdržljivost oN određjuje sc u zavisnosti od
broja ciklusa promena napona do razaranja N. Jedan ciklus promene odgovara
jeđnoj periodi promene izmedju dva susedna ckstrema. Na slici 2.39 prikazana je
veza izmedju veličine amplitude promene napona i broja ciklusa do razaranja za
naizmcničnu promenu. Broju cikhtso promene napona u radnom veku mašinskog
dcla n-£ odgovara vremenska izdržljivost te za koordinate tačaka
(aN>nz) i ( ° D '^ d ) slcdi veza
odnosno
Ova veza omogućujc da se izračuna vremenska izdržljivost os > oD ako je

nl 0^rnulI odnos brojeva promcna "v > ,V/J) merodavna je trajna
dinamička izdržljivost oD i navedcni obrazac ne važi. Osim toga ovaj obrazac ne
važi ni u slučaju ako se dobije o^r > oT. Ne đopušta se, za praktično koriščenje,
izdržljivost veća od granice tečenja oT. Mažinski deo ne može ispravno da izvršava
funkciju plastično deformjsan iako nije polomljen. Ako se proračunom dobije
° N > ° T usvaJa sc ° n ~ ° t ^ roJ Promena ispod kojeg se ovakav odnos dobija je
N s. S tim u vezi granice vremenskc izdržljivosti su za < n2 < NĐ.
63
Način promene napona odnosno koeficijent asimetrije ciklusa utiče na

veličinu dinamičke izdržljivosii. Najmanja je za naizmcničnu promenu napona
(R = -1) i povećava se sa porastom koeficijenta asimetrije ciklusa. Skup Vclcrovih
krivih za različite veličine R = + možc se zameniti zavisnošću izmcdju trajne
Slika 2.40
Zovisnost (UnamiČke izd rlljivo sti o d asimctrije cikhtsa promenc napona - Smitov dijagram.
64
dinamičke i/dr/.ljivosii a}> i srednjc vrednosti aSR ciklične promene ovog napona.
Ova zavisnosi jc po/naia kao Smiroi’ đijagrmv i omogućujc utvrdjivanjc dinamičkc
izdržljivosti za svc veličine kocficijenta R, Linija koja definiŽc ovu ve/u može se
aproksimirati pravom pod uglom a. Prava se dcfiniSc ptunoću đve tačke. Jedna jc
odredjcna trajnom dinamičkom izdržIjivoSću za naizmcničnu promcnu napona
(R - -1) koja jc označena kao ow .jy a druga dinamičkom izdr/Jjiv(x<ču za jednos-
mcrnu promenu napona (R = 0) koja jc na slici 2 40 označena sa aD(})y Srcdnje
vrcdnosti vrcmcnskc funkcijc ovih kritičnih napona su za naizmeničnu'promcnu
a$R — 0, a za jcdnosmernu = a/)(o/2- Kroz ovc dvc tačkc povlači se prava
Iinija do granicc tcčenja a 7-sa kojom se ograničiiva područjc dinamičkc izdržljivos-
ti. Od pravc {X)d uglom od 45° mcrc sc amplitude dinamičke izdržljivosii oA.
Linija kritičnog napona leži pod uglom a koji sc iz naznačenog trougla na slici
2.40izračunava po ohrazeu
°D { 0) ^ ^ °D ( 0) j
Ugao a jc manji od 45°, a izuzetno može najvisTc biti jednak uglu od 45°. To
pokazujc da sc amplituda dinamičke izdržljivosti smanjujc sa povećavanjem
srcdnjeg napona osr tj. sa povcćavanjem statičkog pređopierećcnja.
Smitov dijagram sc dobija (možc se konstruisati) na osnovu tri podaika i to
°D(-\y °D(o) * a omogućujc da sc odrcdi dinamička izdržljivost za bilo koju
promcnu napona. Obim potrcbnih ekspenmcnialnih ispiiivanja, koriSćenjcm ovog
dijagrama, je smanjen. Iznad granicc tečenja s\c do granicc kidanja o,Kf}
ampliiuda izdržljivosti se smanjujc do nulc i može se odrediti. Zbog opasnosii od
plastičnih deformacija, dinamička izdržljivost veća od graniee tečcnja nije prih-
vatljiva za koriščcnje u proračunu sigurnosti.
Tohlf'ca 2.16. Orijeruacione vn'(hwsf tiinamičkih izdrzljivosii
u tnino.su no s u n ič k u čvrztoću cv lik a
Zatezanje Savijanje Uvijanje
aD(-1) “ 0 °'K-X>=aRm r £>M) =
*0(0) ~ ^ CrD(0} ~ T£>(0) ~ b

vT - R e °T = cRe rT ~ eI*ć
Materijal a b a b j c a j b jc
Konstrukcioni čslik 0.4-0,45 0,5-0,58 0.45-0,49 0,7-0.74 i 13 0.3-035 j 03S | 0,7
Čelik za poboijSanje 0,41 1 0,7 0,44 0.75 j 1.4 03 ( 0.4S j 0,7
Čelik za cementaciju 0,4 0,64 0.41 0,7 j 1,4 03 0.42 j 0.7
Sivi liv 0,25 0,4 037-0.4 j 0.67 j - 036 | 038 | -
AJuminijumske legure 03 039-0.43 0.35-0.4 I _ 0.25 | | -
i
Legure bakra 0,25-0,27 - 0.25-0.4 - 1- 0.15-0,21 -

65
c) Izdržljivost mašinskih delova
Dinamička i/.dr/.ljivost i statička cVrsioća maSinskih dclova mozc se dobiii

neposrcdnim ispitivanjem mašinskih delova ilt korckcijom isiih ovih veličina
dobijenih ispitivanjem standardnih epruveta pri odgovarajućem naprezanju.
Korekcija ireba da obuhvati uticaj razlike u veličini poprcćnog prcseka mašinskog
dcla i epruveie. uticaj razlike u sianju povr5inskog sloja uključujući hrapavost
povrSinc i mehaničkc i tcrntohemijskc postupke obrade. zaiim uiicaj koncentraeije
napona i na kraju uticaj načina prcmcnc radnog napona u radnom veku.
Uticaj vdičinc pnprcčnog preseka obuhvata se korekcionim faktorom §j. Sa
povećavanjem veiičine poprećnog prcscka uvečasa se verovamoća da u preseku
može bili odstupanja strukture. anizotropnosti, đislokacija i đrugo. Sve to se može
odraziti na smanjenje dinamičkc izdržljivosti naročito ako je raspodela napona po
prescku ncravnomerna. Mogućnost da prosečna jačina jedinice povržinc u vcćcm
prcscku butie manja od jačinc istc takvc povržinc u manjem prcscku, obuhvata sc
koeficijemom < 1. Smanjenje ispod jedinicc je vcćc za naprezanja sa većom
ncravnomernožću raspodele napona, za većc poprečne prcseke i za jačc čelike.
llrapavust po\-rSine takodje se odražava na smanjenjc dinamičke izdržijivosti.
Smanjenjc je naročito veliko ako je povržina ncobradjcna ili korodirala. Neravnine
na povržinskom sloju su iz\ori mikrokonccntracije napona koje pouspežuju pojavu
inicijalne naprsline i time doprinose smanjcnju i/.držljivosti. Standardna cpruvcta
je bružena i glačana. Za grublje obradc i ncobrađjene povržine, faktor stanja
spoljnc povr>inc < T Smanjcnjc je većc ako je jačina čelika veća.
Povržinski sloj mažinskog dela možc biti podvrgnut nekoj mehaničkoj ili tcr-
mohemijskoj obradi s ciljcm da se povcća dinamička izdržljivost. Hladnim valja-
njcni ili provlačcnjem \rši se sabijanje ovog sioja i plastično ojačanjc.
Cementacijom. nitriranjem i sl. obogaćuje se povržinski sloj ugljenikoni, azotom ili
drugim clementima od čega postaje oiporniji na pojavu inicijalnc naprsline. To se
u vclikoj nteri odražava na izdržljivost mašinskog dela. Ako se ovc metode prime-
njuju pri izradi maSinskog dcla, pri izračunavanju đinamičke izdržljivosti njihov
uticaj se obuhvata koeficijentom > 1. U suprouiom, Sto je čcst slučaj, i 3 = 1.
(Jticaj koncentracije napona takodjc se može ukijučiti u odredjivanje

dinamičkc izdržljivosti maSinskih delova. U oblasti elastičnosii koncentracija
napona doprinosi uvećavanju radnog napona (ak). Pri prekoračenju granice elas-
tičnosti, lokalne plastične deformacije doprinose promeni karakteristika
matcrijala. Osim toga kritični napon jc zamižljcna veiičina potrebna za upore-
djivanjc sa radnim naponom. S toga je pogodno da se koncentracija napona
uključi u smanjcnje kritičnog napona, a da radni napon bude izražen nominalnom
veličinom koja sc odredjuje prcma obrazcima iz otpornosti matcrijaia. Iz ovog
prisiupa sledi da je efcktivni faktor koncentracije napona odnos dinamičke
izdržljivosti mašinskog dela bez koncentracije napona oD i sa koncentracijom
napona an ' tj. pk = a ^ a n .
Tablica 2.17 Čvrstoće i izdržljivosti izabranih maSinsldh materijala
Z a te z n a
Z a te z n a Č v r s to ć a G r a n ic a ra z v l a ć e n ju iz d .
O znaka °D { 0)
°Sf > R m °T 1
d=I6mm 16. .40
* Rr4D...100
340...420 210 200 190 200...230
C.0270
370...430 240 230 220 220...250
C.0370
£ >o 420...500 260 250 240 240...280
Č.0460
500...600 300 290 2S0 2S0...340
C B Č.0S45
340 330 320 320...380
5* 5U Č.0645 600...700
700.850 370 360 350 350...430
Č.0745
d= d= ti =
16 racn 16...40 ram 40...100mra
550...700 500 ..630 360 300 - 2S0...330
Č-1330
MJ 670-.820 630-7S0 • 490 420 380 360...480
Ć.1530 710...860
*3 850.1000 800...950 750...900 580 500 460 420...550
ČL1730
X/, 700...850 650 550 450 450...65U
z? C.3130 900...1100 800...950
900...1100 800 .950 700...850 700 600 470 450...590
i Č.4130
0 1100...1300 1000...1200 900... 1100 900 780 650 550...700
Č.4732
1200...1400 1100.1300 1000.. 1200 1000 900 800 6OU...800
Č.5431
<i= 11 mm <f=30 mra d = 63 mra d=[ 1 tnra d ~ 30 mra </=63 mm
u 400 300 320...410
Č.1120 650...800 500...650
S 4? Ć.1220 750...900 600.-800 450 360 370...460
Ć.4320 900... 1200 800... 1100 650...950 650 600 450 400...500
u 2 Č.4721 1150... 1450 1100...1400 1000..1300 850 800 700 470.640
— Ć.5421 1250.1500 1200... 1450 1100 1350 850 800 700 480 ..620
*2 ĆL0300 380 190 180...230

2 _> ĆL0400 450 230 220... 280
u 260 250...320
ĆL0500 520
600 300 7,80.360
ČL0600
°M °M aM rM
Zaiezanie Priliuk Saviianie Uviianie
> 190...200 56..,64
SLI5T? 140...150 520...560 270. ..320
SL200 180...220 660...800 330.410 230 ..280 7Z..S0
35 SL250 240...280 880...900 390...460 310..320 90...95
SL350 300. 350 1000.. 1150 510.540 400 130
°M aT
9 S Č.1202 350... 450 210
3 5i
u
Ć1204
Č.1206
410... 500
440...530
240
260
<J ""
Ć.I208 340. .420 210
C 1212 350...450 240
C.1213 450..550 260
■— uu Ć.1402 550...650 300
■<3 3 Ć.1502 650...750 400
Ć.3100 520.620 360
Legurt bakra: aM <7r HB
Mesing: P Cu64Za 150 60 55
K.Cu62Za; T Cu60Zo 250 80 85
P.Cu60ZnMalC30 300 100 80
P.Cu58ZnMa2Č45 450 150 125
Broaza: P.CuSaH 200 140 100
P.CuSni: 240 180 85
P.CuAllOFe 450 150 110
PCuAllONi5F«Ć50 500 200 135
67
Tablica -•!* inasiavak]

Savojn3 L’vojna Zatezna Savojna Uvojna Tvrdoća
izdržljivost dinatnička izdržljivost Oznaka
HB
a D(Ci XD(0) °Dr-l) UD(-i) i D(.l)
230... 250 150 1CO...U0 153...200 S0...120 95...120 Č0270
260...3IO 140... 150 120—140 17C...200 100-120 105-125 C.0370
300...350 150... 150 130... 170 190-240 U0...I40 120-140 Č.0460
350...420 170...240 160...200 220-270 130-160 140-170 Č-0545
2X>...r'0 200...240 280...330 170-195 C0645
400...4SC
430...540 220...270 229...280 »1 ..3 8 0 170.. 220 195-240 Č.0745
3SO...470 200...240 160...L90 220... 270 130-160 156 č-1330
520...590 230...310 220-250 300...340 ‘ 1S0...200 207 Č.1530
5S0...703 2S0...370 240-290 340...40*3 200...230 241 C.1730
630...S-10 290...410 260...350 360-430 210-230 217 Č.3130
63O...7S0 250...500 260..320 360-450 210-260 217...223 C.4130
217-241 C.4732
•/»
320...390 460...550 270-310

p
£
S00...960
o
870...1050 370...550 360...430 500-600 290...350 235-241 Č.5431

430...5 70 190-25 0 1S0...240 250...330 150...L90 90-131 C.U20
500...630 220... 2S0 210...2SO 300-370 180. 220 103-146 Č.1220
SJD.-.TOO 300...400 230-3013 320-409 190...230 140—207 Č.4320
650...SOO 411..560 270-380 380-520 220...300 150-217 C.4721
6SO...SSO 430...55D 250-360 400-510 240-310 170...235 Č.5421
220...290 1M..150 110-130 150-190 90-110 110 ČL0300
270...350 130...IS0 120-150 180- 220 100-130 130 ČL0400
310...400 160...2j 0 140-170 200-240 110-140 150 ČL0500
350...450 1SG...230 150-180 220-260 130-150 174 ČL0600
120... 170 70 35-40 70... 100 50 200 SL150
140...200 100 45-50 SO..J20 70 220 SL200
170...23C 125 55-60 100...140 90 240 SL250
240...300 180 70-SO 140... 160 130 190-275 SL350
AJuminijum«ke legurt j ar HB
P.AIS112 70. .90 140-200 60...S0

K.AJSU2; T.AJSU2 90.. 129 150-260 60...90
P.AJSilOMgCu 170. .260 2OO...2S0 75... 110
K-AlSilOMgCu
K.A!SillS'i2CuME 180. .290 180-220 80.. 110
OetAie meheničke karakteristike
Gustiaa Koei. liaearoog Streaja u
Modul elistj'aosa Poi»oa-ov
koeficijeat K
£ u N.'ma* kj"dmJ
Celik (21.-2 2) 10* 0,3 7,85 12-10"*
SL (0.8...1.2) 105 0,23...0,3 7.4 9-10“ *
Mesing (0.9—1.4) 103 0,32..0.42 8,4...8.8 19-10“ *

Brooia (1,1-1,2) 105 0.3 8.8 I7 -1 0 "6
Al-Ieg, (0,76—0,85) 105 0.3 2 6 -3 23-10“ *

68
Tablica 2 . / 'V Vređnostt faksora uticaja veličine poprečnog preseka £1

N a im a n ji Z a s a v ija n je
p re c n ik n a
m e s tu Z a u v ija n je Z a z a te z a n je
k o n c e n tr a c ije U g l j e n i č . Č e iik I ^ e g i r a n i Č e iik
napona n mm
10 1,00 1,00 1,00 1,00
20 0 ,9 1 0,S 3 0 ,89
30 0 ,8 8 0 ,7 7 0,81
40 0 ,8 4 0 ,7 3 0 ,78 0 ,9 0
50 0,81 0 ,7 0 0 ,76
60 0 ,7 8 0 ,6 8 0 ,7 4 0 ,8 2
70 0 ,7 5 0 ,6 6 0,73 0 ,7 7
80 0 ,7 3 0 ,6 4 0 ,7 2
100 0 ,7 0 0 ,6 2 0 ,7 0
120 0 ,6 8 0 ,6 0 0 ,6 8 0 ,75
150 0 ,6 0 0 ,5 4 0 ,60
Tabhca 2.19 Faktor uticaja hrapavosiipoiršine £ 2
Z a te z n a č v rs to c a Rmj <jM N /m m 2
P o v rS in a
400 800 1200
B ru še n a 1 1
F in o s tru g a n a 0 ,9 5 ...0 .9 8 0 ,9 0 ...0 ,9 5 0 ,8 0 - 0 ,9 0
G ru b o s tru g a n a 0 ,8 4 ...0 ,9 0 0 ,8 0 - 0 ,9 0 0 ,7 0 - 0 ,8 0
N e o b ra đ e n a 0 ,7 5 ...0 ,S 5 0 ,5 5 ...0 ,7 5 0 ,4 0 - 0 ,6 0
Tablica 2.20 Faktor uticaja stanja po\ršinskog sloja £ 3
Vratiia sa koncentracijom
R-m f OyV/ Glatka napona
Vrsta obrade
N/mm2 vratila
Pk < 1,5 Pk > 1,8
Cementacija sa kaljenjem 400... 1200 1 1,5... 1,66 -

Indukciono kaljenje strujom 600... 800 1.5.. . 1,7
1,6... 1,7 2,4... 2,8
velike učcstanosti 800... 1000 1.3.. . 1,5
Nitriranje 900... 1200 1,1... 1,25 1,5... 1,7 1,1... 2,1
Obrada sačmom 600... 1400 1,1... 1,25 1,5... 1,6 1,7 ...2,1
Obrada valjcima - 1,2... 1,3 1,5... 1,6 1,8... 2,0
69
Korckciju punimetaru dinamiOkc izdržljivosti najpouodnijc jc izvršiti u

Smitovoni dijagramu. Navcdcni uiicaji odražavaju sc na smanjcnjc dinainičkog
dcla ukupnog napona oD - o$R + oA ij. na smanjcnjc amplitudc oA. Pri naiz-
mcničnoj promcni edc jc o Sti = 0. dinamička izdr/.ljivosi on — o v Korckcijom sc
dobija dinamička izdr/Jjivost mašinskog dela pri naizmcničnoj promcni napona
_ _ ° D { - 1)
u D k- \ )
gdc jc korckciont faktor dinamičkc izclržljivosti KD - /f. / ^ •• ■)
Za druge srcdnjc vrcdnosti o SR, korekcija sc vr.si povlačcnjcni linijc

dinamičke izdr/.ijivosti pod uglom a Kf. Veiičina ovoga ugla dohija sc pola/.eči od
izraza za ugao cv i korekcijom ampliiudc izdržljivosii navcdcnim koeficijcntima tc
tgoXf = 1 4- ^ 2oP (-l) •?i $2 * 3

a D (o)
Granica tcčcnja možc so korigovati uticajcm vcličinc poprcčnog prcscka %TD

(j. aTKJ =oT z T1. 0 \a j uiicaj nije vcliki tc s e a rv/ značajno nc razlikuje od oT.
Način promene radnog napona u značajnoj mcri se odražava na veiičinu

kritičnog najx)na. Promcnu radnog napona odrcdjuju dvc karaktcrisiikc: crîo^..
Napon može biti sa konsiantnom amplitudom tokom cclog radnog vcka ili sa
promcnljivom amplitudom. Ovaj uticaj sc obuhvata kocliđjcniom $R > 1 koji se
može dopisaii u napred navcdcnim obras-cima u nizu sa ostalim koeficijcntima f.
Ako je ampliiuda napona tokom radnog vcka konstantna t R = I- Ako je
promcnljiva. a proračun se vrši prcma najvcčoj, učinjena grcska sc može ispraviti
koeficijentom radnc fpogonske) izdržljivosti t R > 1. (sl. 2.42 b)
Druga karakteristika promenljivosti je vcza izmcdju promene ampliiude i
srednjcg napona. Ispilujc sc prctpostavka, 5ta će se dogodiii sa srcdnjim naponom
ako se povcća amplituda i drugo, za koje parametre bi radni napon postao jednak
kritičnom. Ova analiza ne podrazumcva da se u radnom veku amplituda napona
zaista mora menjati, već samo odgovor na piianjc šta bi sc dogodilo ako se
promcni.
Moguće su tri varijantc zavisnosti amplitudc i srcdnjc vrednOsti radnog
napona. U prvoj srednji napon jc konstantan, a na povećanje ukupnog napona
odražava sc samo porast amplitude. S obzirom da se dinamička izdržljivost
izražava gornjom granicom napona koja dovede do razaranja (a oD) to sc u
Smiiovom dijagramu prontcna radnog napona može prikazati linijom radnog
napona sa koordinatama osr o^ Za ovu promenu napona kod koje je o^ = const,
linija promene gornje granice o je vertikalna (sl. 2.41a). Kod drugog načina
promene, sa povećavanjcm amplitude radnog napona uvećavasesrednja vrcdnost u
istoj srazmeri. Radni napon og sc menja po kosoj liniji ćiji jc nagib dcfinfsan od-
nosom o^Jo = const, odnosno važi za odrcdjcni kocficijent asimetrijc ciklusa R
(sl. 2.41b). Ako se amplituda radnog napona oa smanji do nule, isto se dogadja i sa
srednjim naponom. Kod treće s'arijantc prisutno je prednaponsko stanje koje
odgovara istovremcno donjcm naponu o(l - const. Dcjstvom radnog optcrećenja
napon se povcćava do o^ a kada ovog optcrećenja nema u mašinskom dclu jc
prednapon oM = a^_= const (sl.2.41c).
70
Na slici 2.41 u Sinitovom dijaiininut za maSinski dco unesene su iinijc radnog

napona za odgovarajučc promene. Brojcni 1 označena je tačka koja dcfini^c
naponsko sianjc u maSinskom dclu prc počctka dcjsiva radnog optercčcnja.
Brojcm 2 označcna jc lačka koja dcfinižc naponsko stanjc pod dcjsivoin radnog
optercćcnja. Ako bi sc ovo opicrećcnje povcćavalo tačka 2 bi sc pomcrala duž
linije radnog napona do prcscka sa linijom kritičnog napona koji jc označen
tačkom 3. Po dcfiniciji, kritični napon je isti taj radni napon koji dovcdc do
razaranja. Ođredjujc sc kao koordinaia prcscčnc lačkc linija radnog i kritičnog
napona. Prcsccanjcm oviii linija izvcdcni su obrasci za dinamičku izdržljivost
mašinskog dcla oDM za odgovarajuče radnc uslovc i dati su na navcdcnoj slici. Ove
dinamičkc izdržljivosii nc mogu biti vcće od granicc tcčcnja aTM te ako se po
obrazcu dobijc oDM > oTM, usvaja sc aDM = oTM.
U ilcaj naćina protncnc napona na izdrlljivosi mašinskug dcla
Vrenienska (konačna) dinamička izdržijivost mašinskog deia utvrdjuje sc u

skiadu sa zavisnostima na slici 2.39. Za naizmeničnu promenu napona odredjuje se
fakior vremcnske izdržljivosti
l iV = S/ A y « v
koji se unosi u obrazac za i za tg u nizu sa ostalim kocficijentima £.
Na ovaj način važnosb Smuovog dijagrama^ sc proširujc i na vremensku
izdržijivost. Koeficijent- vrcmenske izdržljivosti £.v > 1 možc biti koriščen samo
ako jc broj promcna napona u radnom veku n% < ND. U obrnutom slučaju bi se
dobiio < 1 što ne odgovara Vclcrovoj krivoj.
71
Uliatj n) konccnitficifč napnnn nn promcmt nnuibn krivc ' i’/držljivorii, b) promcnljivc amplifudc
nnpt 'na na radnu i/dr/Iji\o$l $r
Eksponent krivc clinamičke izdržljivosti m nijc isii kod mažinskog dcla sa

konccntracijom napona i bez koncentracije napona. Koncentracija napona
doprinosi smanjenju trajne dinamičke izdržljivosii ali ne i granice tečenja i zaiezne
čvrstoće, deluje čak obrnuto (sl. 2.42). S tiin u vezi povcčava se nagib krivc
izdržljivosti odnosno smanjuje se eksponcnt m na veličinu m \ Nova veličina m*
može se izraziti preko efcktivnog faktora koncemracije napona fik i eksponenta m
za standardnu epruvetu. Može se dobiti jo$ i ispitivanjcm ili proeenom.
2.3.4. Stepen sigurnosti mašinskog dela
Poka/atelj .siuurnosli niašinskog dela u radu je stcpen sigurnosli. To je

odnos kriiićnog napuna [<r] i radnog napona a
Kritični naponi. usled rasipanja podataka, ne mogu sc prccizno utvrditi. Za

proračun se koristi najčcšća (srednja) vrednost šio znači da sc mogu dogoditi
(pojaviti) i one manjc. Radni napon odrcdjujc sc na osnovu radnih optcrcćenja,
koja je zbog odstupanja radnih uslova teSko tačno predvidcti. Osim toga, naponi
se izračunavaju pod odrcdjenim prctpostavkama u oipornosti materijala. Moguće
je, dakle, da i radni napon evcnlualno bude veći od izračunatog. S toga se smatra
dovoljnom ona vrednost izračnnatog stepena sigurnosti koja obezbedjuje uslov da
radni napon bude manji od kriiičnog i pri najmanjem rnogućein kritičnom naponu i
najvećem mogućcm radnom napontt. Ovaj usiov je ispunjcn i u slučaju ako jc
stepen sigurnosti mnogo vcći od potrcbnog. To ukazujc da je mašinski deo
predimenzionisan Sto iz mnogih razioga nije prihvatljivo. Čak obrnuto, ide se u
rizik da se dopusti i odredjena vcrovatnoća da radni napon budc veći od kriučnog
Ij. da u odredjcnoj meri maSinski dco bude nepouzdan. Ovo je područje pouz-
danosti kojc se nadovczujc na područjc sigurnosti, a obczbcdjujc uslovc da
mažinski delovi budu šio racionalnijc dimenzionisani, lakši, manjcg gabarita, a u
isto vrcme da zadovoljc predvidjene uslove rada (sl. 2.43)
72
Ciuslina
th 'ifo v o /jiio j s i^ n rtm s d (2) i p r i n e potrehno vetikoin stepenu s ig u rn a s ti (3)
U prcthodnom otleijku đat je način određjivanja kritičnog napona u kojem

su uključene sve mogućnosti: staiička čvrstoča, vremenska izdržljivost i trajna
dinamička izdržljivosi (čvrsioća). Ipak zbog ocene potrcbnog stcpcna sigurnosti
ovde sc analiziraju odvojcno.
Slatički stcpcn sigurnosii proverava sc (korisii sc) ako jc broj promena
napona u radnom vcku ny mali tj. manji od N$ (sl.2.39) koji za čcličnc dclovc i
zaprcminska naprezanja izrtosi nckoliko hiljada. Ova granica nc mora biti prccizno
utvrdjcna jer se na proračun prcma granici tečcnja prelazi uvck kada sc
proračunont dohije crû > aTKf. Radi pojcdnosiavljcnja proračuna mozc se us-
vojiti [o] - o jiK} uvck kada jc ampliiuda promcnc raclnog napona inala ili kada jc
broj promcna mali. Pri tom jc statički sicpcn sigurnosti
S obzirom da jc napon ipak u odrcdjenoj mcri promcnljiv, uključujući

rasipanje podataka za granicu tečenja oko srcdnje vrcdnosti oTM, potrebno jc da
siepcn sigurnosii bude vcči od 2V.3 pa i vi5c, zavisno od stcpcna ovih uticaja. Mo/.c
sc uključiti u odrcdjcnoj mcri i ncka op$ta sigurnost.
Dinamički sicpcn sigurnosii dd'inisan jc kao odnos dinamičkc izdržljivosti
maSinskog dda i gornjc granicc do koje sc mcnja radni napon
Uključujući rasipanja uticaja na dinamičku izdržljivost ovaj stepen sigurnosti

treba da je veči od 1,25. Ako postojc i druga odstupanja veličina sa kojima jc
stepcn sigurnosti odredjen, potrcbno je da budc vcći od 1,25...2,5 zavisno od
verovatnoće tih mogućnosti.
U postupak odredjiyanja opXf uključcna jc i vrcmcnska izdržljivost pos-
rcdstvom kocficijenia kao i radna (pogonska) izdržljivost posrcdstvom
kocficijcnia tako cla riavedeni stepcn sigurnosti ima op^ti značaj za svc
promcnljive naponc i opierećcnja.
?*
Složeno nupregnuti maSinski clolovi u istom poprečnorn preseku izloženi su
dcjsivu cha ili vi.<c napona. Naponi mogu biii istorođni tj. svi normalni ili tan-
gentni ili raznorodni (normalni i tangcntni). Ako jc mašinski deo izložcn dejsivu
oba normalna ili oba tanuemna napona, zavisnost izmcdju kritičnih napona za ta
dva naprczanja jc linoarna. Na slici2.44u data jc ova vcza za maSinski dco izložcn
zatczanju i savijanju. Za raznorodnc naponc ova veza se izražava jcdnačinom
elipso. Na slici 2.44b prikazana je za savijanjc i uvijanjc. Kritični napon za složeno
naprezanje zavisi od učesća komponcnmih naprezanja i bliži jc kritičnom naponu
onog komponcntnog naprczanja [a] ili [r] kojc jc više zastupljcno.
kritićnih napono shzoto naprcgmtih inoSinskih ddovo: a) istorodna naprczanja,

b) rovtorodno naprczonjo
KoriSćcnjem ovih veza za kritičnc naponc, ukupni stcpcn sigurnosti može sc

izraziti posredsivom parcijalnih stcpena sigurnosti za svako od naprezanja. Najpre
sc izračunavaju stcpcni sigurnosti za svako od naprc 2 anja kao da drugih ncma.
Korišćcnjem veza izmeđju kritičnih napona, ukupni stcpen sigurnosii jc za istorod-
na naprezanja
S, SL 0
5=
L 5
gde jc Sz - parcijalni sicpcn sigurnosti u odnosu na zatczanjc, a Ss - parcijalni

stcpcn sigurnosti u odnosu na savijanje. Za raznorodna naprczanja
5
V s jr~ s;
gdc su S(Xi ST - parcijalni stepeni sigurnosti za normalno naponsko stanje odnos-

no za tangcntno. Obrazci su izvcdeni polazcči od jcdnačina datih na slici 2.44.
74
Osim na ovaj način, ukupni sicpen sjgurnosti inožc sc odrcditi i posrcdstvom

hipotcza o slomu matcrijala. Uporcdni napon za zaiczanje i */a savijanje svedcn na
karakicr zatczanja jc
a i = °z + odnosno
gdc su [ o ~I i l a J - kritični naponi za z:itc/anjc oTJnosno savijanje. Za raznorod-

no napoiiSKO sraiije ovi obra/ci su
odnosno ■_ m
Ovaj pristup jc pogodniji za koriSćcnjc pri dimcnzionisanju složeno naprcg-

nutih mašinskih dclova. Ukupni stcpcn sigurnosti izračunat posredstvont parcijai-
nih stepena sigurnosti nc uključujc hipotczc o siomu materijala te se može
smatrati tačnijim.
Dozvoljeni napon jc najvcći napon koji mažinski deo niože u toku radnog
vcka, pod odrcdjcnim radnim uslovima, da izdržt, sa sigumošću da ne nastupi
razaranje ili ncko drugo kritično slanjc. Može se izračunati na osnovu kriiičnog
napona i usvojenogstcpena sigurnosti ij.
°d » z S '
Nosivost maSinskog dela jc najvcče optcrcčenjc koje mašinski deo može

prcnositi u radnom veku, pod odrcdjcnim uslovima, sa sigumošću da neće nas-
tupiti kritično stanjc (razaranjc). Nosivost jc u stvari optcrcćcnje kojc odgovara
dozvoljenom naponu.
2.3.5.
Radni i kritični naponi za dodirna (površinska) naprezanja
9
PovrSinska naprczanja su speciilčna kako u pogledu odrcdjivanja radnih tako

i u pogledu utvrdjivanja kritičnih napona i razaranja. Kritični naponi su još manje
istraženi u poredjcnju sa zaprcminskim naprczanjima, a proračuni su u većem
stcpcnu orijentacioni. PovrSinska razaranja su uključcna u oblast rribologije čiji su
ciljcvi i oblast istraživanja znatno Siri od ovih pitanja koja su od važnosti za
proračun mašinskih dclova i konstrukcija.
Radni napon sc izražava povTSinskim priliskom na dodiru mašinskih dclova.
Zavisi porcd ostalog txl oblika dodirnih površina. Karaktcristični su dodir ravnih
površina, dodir ispupčenc i izdubljcne povrSinc i dodir ispupčenih povrSina.
75
Ako $u đodirne površine paralelne, glaike i ravnc* a deiovi jednakc kruiosti u

svakoj tački dodira, povržinski pritisak jc ravnomerno rasporedjen i iznosi p =
-FiA , gdc jc F - sila na dodiru, A - dodirna povrSina. Ovi uslo\i teško mogu biti
ispunjeni te jc i ravnomcrnost raspodele moguća samo pod odrcdjcnim prctpos-
lavkama. Ođstupanja su naročito velika ako krutost po dodirnoj površini nije jed-
naka. Na slici 2.45b naveden jc dodir ravnih površina gde jc raspodela pritiska
ncravnomerna. Zbog teškoća u proračunu, i u ovim primerima koristi se prosečna
vrcdnost pritiska.
F
1 i
t
T[T TTTTTTT 777Z"
K
\
\
N
L iiiiil:
l _L_
Sliko 2.45
Raspodclc prhtska na dodint ravnih površina: a) ravnomcma, b j ncravnomcma
Dodir ispupčene i izdubljene (konveksnc i konkavne) površine može biti

takav da se jedna u drugu potpuno uklapaju. Pri tom jc pritisak ravnomerno
rasporedjen na dodiru a vektori pritiska su normalni na površinu. Na slici 2.46a
prikazan jc dodir cilindričnih površina potpuno jednakih prečnika d = D ili d >
>D. Razložcni vckiori ravnontcrno rasporcdjcnog pritiska uravnotežuju se u
hori/.ontalnom pravcu, a u vertikalnom, suma svih sila je
^ Fy = F - § psin tpćA = 0 .
0
Difercncijal dodirne površine dA d

I d p gde je I - dužina dodira u pravcu
1
ose cilindra.
Zamenom se dobija
siny>dy> = 0
o
navedeni integral (-cos <p) u granicama iznosi 2, tc skraćivanjem dvojki

dobija se pritisak p = Fjdl. Sledi zaključak, da je površinski pritisak na dodiru
površina kojc se potpuno uklapaju, jednak odnosu sile i projekcije površine
dodira na ravan upravnu na pravac sile.
76
a)
Slika 2.46
Raspoddu priiiska na dodiru ispupćcnc / udubljcnc površinc
Ako je nalcganjc lahavo ij. ako jc prcčnik konkavnc površine veči, raspođcla
pritiska jc neravnomerna (sl. 2.46). Najveći je u pravcu dcjstva siic (jymax) a u os-
talim tačkama manji. Ako sc usvoji sinusni zakon za ovu raspodelu i ako se vek-
tori pritiska razlo?.c na mcdjusobno upravne pravcc, uslov ravnoiežc u pravcu siie
jc
71
Z FV = F ~ f sinV ^ = 0-
0
Zamenom điferencijala povrSinedA dobija se
71
/r- / W J 1 f sinyd<p = 0.
0
Vrcdnost navedcnog intcgrala je ^ te je maksimalni pritisak na ovom đodiru
4 f F
Pm?L\ = ~ 1,2/ d l
Povećanjem zazora smanjujc se dodirni luk a povećava pritisak u sredini

dodira pma}r Za D = » dodirujc se ravna i ispupčcna povrSina što je na granici
kada ovaj dodir prelazi u dodir ispupčenih površina.
Raspodela pritiska i dcformacija na dodiru konvcksnih povrSina rcžava se u
teoriji elastičnosti primcnom Hercovih jednačina. Na slici 2.47 prikazan je dodir
valjaka i dodir kugli kao i* raspodcla Hercovog pritiska sa obrazcima za izraču-
navanjc. Pritisak je funkdja silc, modula clasiiOnosti dclova u dodiru E j i E2 i
poluprcčnika krivine ^ i ry Dodirna povrsina kod valjaka jc pravougaonog oblika
dužinc h, a kod dođira kugli jc krug. Njihove dimcn/ijc sc odrcdjuju takodjc
koriSćenjcm Herco\ih obrazaca.
Slika 2.47
isp{ipi\'i;ih površina: a) dodir valjaka. h) dsniir kvgli
Kritična stanja na j)ovr5inama maSinskih dclova osim od priiiska zavise i od

rclativne pokictljivosii. Delovi mogu biti medjusobno ncpokretni, mogu da klizaju
i da se mcdjusobno kotrljaju. Kriiična stanja i kritični naponi su različiti za ovc us-
lova
Pri dođiru dclova koji sc mcdjusobno nc krcću, pritisak se možc povećavati

dok na dodiru nc nastupc plastične deformacije. Manifestuju se u vidu tcčenja
matcrijala tj. gnjcčcnja i bočnog ''razlivanja" povržinskog sloja kao Sto je na slici
2.48a prikazano. U nedostatku tačnijih podataka, pritisak na granici tečcnja
površinskog sloja se usvaja kao p T = 1,2 or tj. stcpen sigurnosti protiv pojave
plastičnih dcformacija je
• =!!l = °T
r~ p - p
gdc jc or - napon na granici tcčcnja slabijeg materijala u dođiru.

7X
a)
777=7
• ^ * .o -
c)
KritiĆna stanja povrSinskog sioja mašinskih đelova: a) gnječcnjc povrSinskog sloja, b) trošcnjc klizanjan,
c) trošcnjc površinskim zamaranjcm (piting).
Klizanjem se udnosi matcrijal površinskog sloja uz pomoć adhezijc, abrazijc

ili kaviiacije, ako su prjvršine razdvojene slojem ulja. Krilični pritisak pN je u
zavisnosti od predjenog puta klizanja u radnom veku odnosno od brzinc i vrcmcna
klizanja. Osim toga, veličina ovog pritiska odrcdjena jc debljinom sloja koja se
može potrošiti u toku radnog vcka [ A/t] . Zavisi jo5 i od tvrdoće delova u đodiru,
kocficijenta trenja, stanja površina itd.
|'[A/i] H Z?, \
\ v = / p,\\( 'H B ^ * 5 PJL
P*
/
Trajna izđržljivost za ovu vrstu razaranja ne postoji. Radi smanjcnja trošcnja
po\TŠinskih slojeva, klizni parovi sc obrazuju kombinovanjem matcrijala različite
tvrdoće i otpornosti na trošenje klizanjem. Klizni parovi se obrazuju najčešće tako
da je jcdan deo od čelika a drugi od bronzc, najčcžćc kalajnc.
Kotrljanjem sc površinski sloj odnosno česlicc površinskog sloja izlažu
površinskom zamaranju. Pri svakom prckotrljavanju ostvari sc po jedna promena
napona, te posle relativno velikog broja promena, nastaju prskotine. Njihovim
širenjem otpadaju čestice i Ijuspice. Stvaraju se veće ili manje rupice i krateri.
Trošenjc površinskim zamaranjem (piting) (sl. 2.48c) je prisutno kod svih mašin-
skih delova koji funkciju izvršavaju kotrljanjem. Vcza izmedju kritičnog pritiska
pN i broja promena napona slična je krivoj zamaranja kod zapreminskih naprcza-
nja (Vclcrovoj krivoj), a sličan jc i postupak ispitivanja i proračuna.
79
2.3.6.
Proračun stepena sig urn osti
iSlcpcn sigurmisli jc pukazatelj koji sc dohija proraCunom da bi sc na osnovu

dobijcnc vrcdnosi doncli zaključei o sigurnosli. uslovima rada, ograniconjima,
ođržavanju. mogućim razaranjima i id. Slcpen sigurnosti pokazuje odnos područja
rasipanja kj'iiičnili i radnih napona. a proračun sc svodi na odredjivanjc srednje
vrcdnosii kritićnog napona i očekivanc najvcec veličinc nominalnog radnog napona.
l'rctm prikazu na slici 2.49 proces odredjivanja i korišćcnja stcpcna sigurnosti čini
nekoliko cclina. Prva se odnosi na prikupljanjc pi)dataka o uslovima rada masinskog
sislcma i o proccni mesta gdc mtize doći do pojavc kritičnog stanja. To je zona ili
prcsek na mašinskom deiu gdc sc možc očckivati pojava radnih napona koji su bliski
kriiičnim. Iza loga slodi odredjivanje radnih napona. Xa tu svrhu, odredjivanje radnog
opiercćenja jc najdclikatniji zadatak. Na osno\ u radnih uslova (radnih otpora) definišu
se sisiemi sila i sprcgova kt>ji kao modeli zamenjiiju uticaj radnih otpora na mašinske
delove. Iza uiga sledi primcna malematičkili modela iz otporoosti materijala za
odredji\anje nominalnih napona. Kritićiii naponi se odrcdjuju na ba 2 i rezultata
cksperimcnialmi uivrdjenih čvrsioća ili dinainićkih izdržljivosti. Za tu svrhu se
ispiLuju cpru\cte. mnđeli ili rcalni mašinski dclovi u laboratorijskim uslovima. Podaci
sc ču\aju u tablicama u liieraluri ili u obliku clektronskih - kompjuterskih baza
podaiaka. PoŠto sc uslu\i ispiti\anja razlikuju od uslova rada delova, a sami delovi se
razlikuju od ispiti\anih. o\i se podaci moraju korigovati kako bi šlo približnije
odgovarali .st\arnom sLauju. Korckcija sc osivarujc na osnovu podataka o radnim
uslovima. radnim naponima. sianju dclova, o tehnologiji izrade i dr. Imajući sve to u
vidu. krilični napon sc nc izračunava već sc modifikuju (prilagodjavaju)
ckspciimcntalni podaci. Kriličnt napon nijc nova lizićka vcliČina. To je vrednost
radnog napona koja dovedc dt> ra/.aianja. Bilno sc samo razlikuje način utvrdjivanja
kritičnog napona od proračuna radnog nmapona.
Slika 2.49
Šcmaiski prika: postupka odredjivanja stepena sigurnosti
80
K- hc Ih su đelinisarti rHtlni i krilični napon. pristupa se izračunavanju slepona

sigumosti. Sam pruračun je vrlo jcJnostavan, ali uimačenje cJobijenog re/.ullata
predslavlja znaćajan in/cnjeiski zadalak. Reali/alor proračuna, na osnovu pozna\*anja
uslova rada. na l>a/.i sigumosli u korišćenc ])odalke i o očekivanom rasipanju njiliov'ih
vrednosti, može da proceni dobijene vtvdnosti i i/.vede zakljućke. Ako se
zakljućivanje prepusii koriMiicima proraćuna. mogu nastatj greške usled ne
poznavanja svih okolnosti pod kojim je proraćun izveden. Rezullal zakljućivanja
mo/.e biii iaka\ da se dalo opierećenje u predvidjenim uslovima eksploatacije može sa
sigunio.šćii pronositi ili da postoji mogućnost da dodje do ra/aranja ili da je mašinski
deo predimen/ionisan / h te uslove. Na sliei 2.43 gralićki su prikazana sva tri
navedena stanja. Ako se proccni da je izraćunata velićina slepena sigumosti nije
zadovoljavajuća. mogu se vrsili korekcije kao što su promena matcrijala i dimenzija,
mogu se menjati i uslovi rada. Korekcije se oslvaruju s ciljem da se upotrebljena masa
mašinskog dela racionalno iskoristi. Od toga se može odstupili, ako je iz nekih drugih
razloga potrebno da dimcn/ije budu \ eee ili manje od potrebnih. Ako je potrebno da
se smanji masa konstrnkcije. dimcnzije nekih delova mogu biti odredjene sa rzikom
da na manjem procentu dclova ipak dodjc do loma (odnos 2 na slici 2.43). Vek
ovakvih delova je ogranićcn. kad se razore menjaju se. a proračun sc o.stvaruje sa
verovatnoćom da ncče doći do o\ og slanja koja je poznata kao pouzdanost.
P rim c r 2.6,
»
Za pipke svlakaća prikazanog na slici 2.50, odrcditi opasna mesta gde se može
oćckivati prekoraOenje kritićnog napona. Ulvrditi karakter promcne opterećenja i
napona i i/.iačunali stepene sigurno.sti.
21
Rućni svlakae (sl.2.50h), koristi se za

ra/.đvajanje spojeva ostvarenih čvrstim
naleganjem. Pipcima (1) obuhvata se spoljni
deo. a navojnim parom (2) istiskujc se
unutrašnji deo. Usled olpora klizanju između
spoljnjeg (3) i unutrašnjeg dela (4), pipci i
navojno vreteno izloženi su dejstvu sile F
koja je jednaka ovom otporu. S ob/.irom da
se na spoljni deo deluje silom pomoću dva
pipka k> je sila na jednom od njili jednaka
polovini ukupne sile F. Pri svakom
razdvajanju presovanog spoja ostvari se po
jedna prumena sile od rnile do najveće
vrcdnosti koja zavisi od velićine preklopa,
veličine spojenih delova i dr. Svlakač se
upolrebljava pri remontu mašinskih sklopova
(povivmeno) te se može smatrati da se u
Slika 2.50 radnom veku od 10-15 godina pri proscčnoj
81
upulroiii l - s - 2 pusa J j i o m i o . osivari :J(KH>*r600(i promcna silo ođnosno napona u

pipku. t ivaj hroj io manji ud hroja promona napona .Vy koji razdvaja podrućje
vromonsko di::a:n:oko izdr/ljivosii i poJrućjc u kojom su merodavne slatičkc
karaklonsLiko ma’.orijala mapon tečonja. /alo/.na č\Tsioća ili granica elastienosti). Za
/aprcminska naprc/.a:ija delova ođ ćelika. .Vv i/.nosi nokoliko hiljada do l()4 te se u
ovom slueaju mo/o smatrati da jo /a pmračun merodavan napon lcčenja. Opasno
mosto u komc napoa mo/.e dostići kritičmi velićinu. utvrđuje so na osnovu ohlika i
velioine proseka. vcličine napadnih optcrceonja i /.a dinamički naprcgnute delove na
osnoMi vcličinc konecniraeijc napona. Najinanja povrsina prcseka pipka može hiti u
preseku A-A koji jo i/Iožen /.ate/anjii silom 1-72. IJ prcseku B-B pipak je i/ložen
/.ate/.anju i savijanju. Na mesiima dodira (' naponi takođe mogu prekoračiti kritične
vclićinc.
[ : prcscku A-A. napon usled /.ate/anja pipka jc

I(l*'
&s -* = 97 N/m nr
A cle-f) 2 ■18(21 - 17)
Za ('.0645 od kojcg jo i/radon pipak. napon leecnja pri /ale/anju, /a preseke debljine
do I6mm. jc A\ o4E)\.-mnr. Sicpcn sigurnosti proliv plastićnih deformacija pipka u
prosoku A-A jc
A\ 340 . .
,SY = ‘ 97
Proecnjujc so da jc poirebna najmanja vrcdnosl siepona sigumosti dobijena na ovaj
naćin 2-5-3. Ihoćana \ rcdnost stopena sigurnosti potrehna je usled mogućih odslupanja
pndataka korišćonih u proraćunu. Sila /*’ 14 kN jc najvcća očckivana sila, ali nije
iskljuoona mogućnost p<ijavo i voćih otpora pri ra/dvajanju presovanih spojeva. Pored
loga radni napon jo odrođen pod pretpostavkom ra\ nomerae raspodele po preseku A-A
modutim. položaj pipka možc odstupali od loorijski pretpostavljcnog. IJsled
ckccntričnog polo/aja sile u dodirima u presoku A-A prisutan je i uticaj savijanja.
Za kritićni napon usvojen je napon točenja Re čije se vrednosti rasipaju u području od
A«wi/i do Rs»u,f Za proračun je usvojena srcdnja \rednost, te posloji vcrovatnoća da
pipci mogu hiti i sa manjoin \Todnosćti napona lečenja. Kako je na početku /adatka
napomonulo za kriiteni napon je uslovno usvojen napon lečenja. međutim kako je
radni napnn ipak pmmonljiv. krilićni napon mo/o biti i manji.
IJ proscku M-M pipak je i/lo/.on složcnom napre/anju od zate/anja i savijanja.

Parcijalni stopon sigurnosii protiv plastićnih deformacija pri z.alezanju jc
n, 340 F 14-10‘
s 29.4 N/ninr
*= 11.5:
g , 29.4 'A 2 ab " 2 - 1 7 - 1 4
Uslcd sa\ijanja u prcscku H-H prisutanjc naptm

M 94.31KJ , , _ F at g 14 • 103 17 -1 0
= 140 N/mm'’; M =—* „ = 94500 Nmm
a’ mw 074.3
Nr 14-17-
//•'= • = 674,3 mmJ
82
Napon lcčcnja pti sa\ijanju jo \cci ud napona tcčenja pri zatczanju Rc. Za
konsirukcijske Oclikc «vo povcćanjc jc priMi/no 1,2 pula, odnosno I J puta za
visokolegiranc Oclikc. Za ove podatke, parcijalni stepen sigumosli protiv plastićnih
derormacija uslcd SHvijaujH pipka jo
v _ ' 1.27/ 1.2-340
<t 4 as 140
S obzironi da su naponi uslcd /.atc/anja i uslcd savijanja istovrsni tj. oba su normalna,
ukupni siepen sigurnosli proliv plastičnih clcldmiacija u prcscku B-B jc
I I..v2.()
■Vr S z + .Vv = 2,32
11.5 + 2.9
Dobijcna vrednost je i/nad napred navedonc donjc granicc stcpena sigumosti koja
obezbedjuje uslov da u svakom slučaju radni napon budc manji od kiitičnog. Na
osnovu toga rnožc sc zaključiii da jc sigurnost prcscka B-B zadovoljavajuća.
Na mestu dodira pipka i lra\*cr/c (('). uslcd dejslva sile F/2 ostvamjc se
pnvršinski pritisak proscčne vclićinc
/• 14 10,3
F
-=86.4 N/inm2
P A 2 c ( m - n) 2 -18(16.5-12)'
Stcpcn sigumosli protiv plaslićnib dcfdrmacija povrsinskog sloja na dodimim
po\’rsinama pipka jo
pr \ 2 R C 1.2*340
.sy = = 4,7
p p 86.4
Pored odstupanja u pogledu tačnosli podalaka za proračun radnih i kritičnih napona
navcdcnili pri analizi putrcbnc velićinc stcpcna sigumosti pri zapreminskom
naprczanju (za prcsck A-A i B-B). kod površinskih naprczanja odstupaju jos neki
elcmcnti proraćuna. I’ritisak p odrcdcn jc pud prctpostavkom da su dodirne površine
paralclnc šio sc uslcd odstupanja pri izradi i elastičnih deformacija pipka pri
opterećenju, ne može zadovoljiti. Kritični pritisak p T utvrđen je vrlo orijentacioao na
1,2/C, .S toga u ovim slučajevima potrcbnc donjc granice stepena sigumosti su 3+4.
Ako su vrednosti radnog i kritičnog napona lačnijc (pouzdanije) ove granice mogu biti
nešlo nižc.
P rinier 2. 7
Pritisak na papuču kočnioe doboša dizalicc (sl.2.51b) oslvamje se pomoću dve

jednokrake pokige (I) (sl.2.5Ia). (J oivor poluge utisnuta jc čaura usled čega je u
preseku A-A oslvaren zatežući napon od 60 N/mm2. Izračunati stcpen sigumosti
polugc u prcscku A-A:
a) ako jc broj kočenja odnosno udkočonja 60 puta na čas,
b) ako je hroj kočcnja odnosno odkočcnja prosečno sedam puta na ćas.
IJsvojiti da je radni vek kočnice 15 godina. da je u godini 300 radnih dana i u danu 16
radnih časova. Malerijal poluge je čelik ( .0370 (No = 3 -I0 \ m =7). obrtni momcnt na
dobošu kočnice 7-500Nm. prečnik doboša r/-20()mrn, koeficijent otpora klizanju
papuče po dobošu p - 0,4, slepen sigurnosti proliv proklizavanja papuče SM~ \ , 5.
83
Rcscnjv:
Radni tutikm:
Vlomenl olpoia kli7.anju na obodu iloboŠH /tl-'d mora biti SMputa veći od obrtnog
momenla T koji te£i da okrene doboš. (j. a /'d S„T. Slcdi da je potrebna sila na papući
T 5(KM03
/* = .V ---- =1.5----------- = 9375 N
" ud 0.4*200
Moment savijanja poluue (1) u preseku A-A (sl. 2.5 la) jc
F 9375
M = — /{= ■130 = 609375 Nmm
Otporni moment za osu savijanja .vje
IV= = 8362 mnr

/u 6// 6-40
i napon usled dejsiva momenla savijanja je
M 609375'
cr = - ■= 72.8 N/mirr
\V 8362
IJkupni napon u tačkama na spoljnoj povrsini (B) 11 preseku A-A, menja se od
najmanje vrednosli koja je jednaka prelhodnom naponu usled uliskivanja Ćaure ađ
= (JP= 6()N/mm2 do najveće vrednosii cr!: ~-ap »a ~ 60 -t- 72,8 - 132,8 N/mm2. Srednja
vrednost i ampliluda promene napona pri lom su
<?., + a ii 132.8+60 , o„ - a (1 132,8-60 .
>r = — ------- —-------------=96.4
(7.... o N/mnv; cr. = —:--------
“> = -------------
■? =36.4 N/mm
84
KiiUsm Mix> *1 O i'lilu n {(i j ;snIiiiikiniL lfUi i
(U liroj promatH radnog naponn u ratlnom vcku polugc je prema dalini podaciina
?iy -15 -300 -16-60--4.32-1 0*. S oh'/irom da jc za pro\cru slčpena sigurnosti
merodavna jc trajna dinamička i/.dr/ljivosl n (t. Odrođujc se u zavisnosli od načina
pmmcnc napona u masinskom dc!u koji sc iskazuje pomoću kocllcijcnta asiinetrije
ciklusa promcnc napoim !\ <7t: :o t- i odrccdjujc pomoću Smitovog dijagrama. Na »slici
2.52 isprckidanom tinijom prikazan jc Smitov dijagram za epruvctn od <'.0370 pri
savijanju. za koju jc rrl>(.It 170 N/mnV i oSyat 260 N/mm2 (tabliea 2.17). (iranica
tećonja jiri savijanju ćclika malc evrstoćc usvaja se <T/> » 1 ,2*240-"'288 N /m nr.
Taćka za o >>,./, P 0 N/m nr uncsena jc za a.sx~ 0. a taćka oim ■ 260 N/min2 za
(Jsh <7ntin-f- 130 N/mnv.
Smilov dijagram za mašinski dco dobija se korckcijom dinamičke izdrZ.ljivosti za

epruvciu
i .ć n c , 0.80-0.87-1
g -ij,\/ = O p {_ ^ = p o - —— ttt:----- = 108,7 N/mm‘
fh 1.2 !
gdc jc:
čt -0.86 - laktor vcličinc poprcčnog prcscka ulvrdjen na osnovu podalaka u lablici

2.18 koji se odnosc na km /nc pv>prcčnc prcsckc prečnika d. Z.n dati primer
površina preseka jc h{a~đtl) 40(40-24) - 640 mm2 koja bi odgovarala
punom kru£nom prcsoku d 28 mm. Za pijosnale profile Č/ se može
usvajali izjcdnaćavanjem morc d u tablici i debljinc profila.
Č> *"0,87 - taktor ulicaja hrapavosli spoljnje povr.šinc za grubo strugani mašinski dco
od eclika, zatčznc ćvrstoćc 400 N/imrf (lablica 2.19). Poluga nije sa svih
strana ohradcna a laktor č* jc usvvijen za površinu porod koje je napon
najveći.
85
čt - >r ojajHnja povrsin'.kog sloja kojc sc mozc osivariti lormickim ili

mciianićkim posuipuima. i,* -l u slučajcvima ako nvi postupci nisu
primanicni.
UslcJ nagic pronvcnc \c!ičinc poprcčnoi: prcscka. raspodcla napona u prcscku A-A
odsliij>a od nontiiHlnc. Nominahia rasptidcla napona utvi'đcna jc na osnovu lcorijskih
jtosiavki u nipornosii maicrijala. a na siici 2.52c prikazana je punom lankom liuijom.
I : tuinosn na u\u raN|v>Jclu. naj)on jc /natno povcćan oko otvora. / a odnos prcćnika
oivora i širir.c polucc (! 4n 0.0. gcometriiski laktor koncontracije napona
aA-"1.25. f)vaj jMdaiak jc uivrđjen sa dijagrama na slici 2.51 za štaji sa otvorom
i/lo/cn sa\ ijanju. Stcncn osclljivosti na koncentraeiju napona za f\0370 {<Jst -
370+450 N.mm'i. prcma dijagramu na slici 2.33, za r r/fl/2=24';2=I2mm* i/nosi
I'.:’c kti\ni Ikklor konecntraeijc napona jc /a ovc pnđatke
/A ’ ta f -!)/?>. ■1 i 1.25-1) U.K6M 1,21
Ugao nagiha Smikivog dijagrama (limjc kriiićnog napona) za masinski dco jc
2 -170'O.iSV-0.87-1
= 0.803: U\t =38,76°
^ r){l , P\ 2n0
Dinamička ;/JrZ.;jivosl mašinskng dcla /a odgo\'arajuću promcnu napona (7ost dobija
sc u picscku iinijc promcnc kritićnog i radnog napona (1-2) (si.2.53). Utiskivanjem
ćaure tistvarcn jc prethodni napon cr, at- -- 60 NVmm' ' consl. (laćka 1 na slici 2.53).
hod dcjstvom jcdnosmcmo protncnijivc sile I \ napon u prcscku A-A se povećava do
(jf, ■132.8 N .m nr. tjw 96.4 NVmnr gdc su a y i ov koordinate taćkc 2 (sl.2.53) na
iiniji promcno radnog najKma koja za a(; ■ const, le/i pod ugloin fJ 03.4° (lg/3-2).
Ako sc \clićina silc /•'mcnja. laeka 2 se jiomcra du/ prave 1-2. Radni i kritični napon
i/jcdnaecni nu li laćki 3 gde jc prcma i/ra/im a koji su dati na slici 2.41. dinamička
i/dr/]jivoNt
*i)t -u.\t -)'X ^ w 108.7+ 30-0. 803
= 221.8 N/mm2
1- 0.5 itaa 1-0.5*0.803
(imnica tcOcnja masinskog dcla u kriličnom prcscku, u ovom primeru u preseku
polugc A-A jc CT/\t ct/, ćt ‘-288-U.89- 256.3 NVmm2. Rosto jc rjT\f >rj/>u, linija radnog
napona scćo Imiju krilićnog najMna ispod a/st u laćki čija je ordinata ofrv i/računata.
Ajieisa o \c prcscćnc lačkc je srednji napon dinamićke i/dr/ljivosti
a — <J(j 221,8 ■+ 60
*= 140.9 N/mm*
U odnosu na ovu srcdnju \rednost. amplituda dinamičke i/držljivosti je
cjam • <Jr>\t ~&srt 22 L8 -140.9 - 80,9 N/mm'2
Stepen sigu n u m i:
Slcpcn sigumosti proii\ dinamićkog loma polugc u preseku A-A (s].2.5I) đellnisan
je odnosom dinamičkc i/divUjivosli polugc u ovom preseku i radnog napona.
Uporcdjujc se nominakii napon koji dovodi do ra/aranja (kritićni napon) sa
nominalnim najxmom koji ođgovara najvcćoj očekivanoj vrednosli opterećenja. Kod
dinamiekih ua|uezanja možc sc i/računavaii ukupni i amplitudni slepcn sigurnosti.
Ukupni stepen sigurno.sti ,V/> se dobija ujx>redjivanjem dinainičke izdr/ljivosti i gornje
vrcilnosii napona. ij. gornjili granica kiiličnog i radnog napona. Ampliludni stcpen
sigurnosti SA se dohija upoivdjiv anjein ampliiude dinamičke iadr/Ijivosti i amplitude
radnog napona. /.a i/.raeunalo \rednosli napona. ovi slcpeni sigurnosti poluge u
preseku A-A su
*P M 221.8 aAM 80,0
,S'/ >= --- *— = == i1.67:
.o. ; .•S.
■> i = = ? o?
P au I32.fi 36.4
Dohijena vrednost /.a Sp vcea je od 1.15-5-2, a xa SA veća od 1.25*r2.5. MoŽe se
smatjati da je. s obziiom na jasipanje kiilienog napona. sigurnosl proliv dinamičkog
loma /ado\ o]ja\ ajuea.
K ritični napon za n (variianta purt inckom (h)):
h) Ako je hroj koeenja odnosno oikoeivanja prosečno 7 puta na čas* hroj promena
napona u radnom veku polugc od 15 godina je ‘15-300* 16-7-504000. S ohzirom da
je -3-I0*1. prema dijagramu na .slici 2..39, merodavna je vrcmenska (konačna)
dinamička i/dr/ljivosl. Dohija se korekeijom trajno i/.držljivosli laktorom
vN =
4
------ = i ------------ -- = 1-29
/ iv \U.MU-I0
Č .Ć -^ V 'v O.S'J.O.87-1-1.29
1)A/ = 'V . - u 17,1----------------------- =140.3 N/inmz
!h
2ct/><-\) cV :V .v i 2-170^0.89 0.87.1-1.29

lg:u x/ = U j 1- = l- j 1----------j-----------------------=0.746
' //(U! !U . 260 J 1.21
Ihesek hnije promene radnog napona 1-2 sa prnmcnom vremenske dinamičke
i/.dr/.Iji\osti xa 0.5t)4-106. o/.imčen je na siici 2.52 lačkom 3'. Izdržljivosi preseka
A-A za navedene uslovc delinisana je koordinalama lačke 3' koje se prema slici 2.41
određuju kao
1A ' t - l }A/ -{on 2 )tg a M 140,3+ ((SO/2)0,746
& NM “ = 259.4 NVinin
1 1" 0,5 0.746
K.ako mora hiti C7,\,\t *'/(,..!/ 256,3N/mm“. u> je a v,/ 256.3 N/mni2. Srednja \'rednost i
amplituda kritičnog napona su
1N,\ f 4- <y/fi
°< 256.3-^60
aSN ~ ' 158,1 N W
<t ,,, (7v.i/ -<?s h 256.3-158,1- 98,2 N/mm2

Slcpen sigurnosti
G N \f 256.3 AM 98.2
SN - - •= 1.92: *4 = 2.69
il 132.8 36.4
IJsIed smanjenog hroja pmmena napona u radnom veku veća je izdržljivost i stepen
sigurnosti ptiluge u preseku A-A u odnosu na varijanlu (a) ovog zadatka. IJsled
činjenice da izdržljivost ne može hili preko graniee lečonja Rt.iU daljim smanjivanjem
radnog veka stepeni sigurnosli se ne hi povećao.
3.
ELEMENTI ZA VEZU - MAŠINSK! SPOJEVI
Spajanje mašinskih dclova u sklopovc. formiranjc složcnih struktura kao žto

su nosećc strukture mašinskih i drugih sistema i s!. ostvaruje se posredstvom veza
izmcdju dclova koje su u stanju da prcncsu opterećenje i obczbcdc odgovarajući
medjusobni položaj dclova. Spojiii, znači formirati celinu od razdvojenih delova.
To ukazuje na veliki značaj spojeva u maSinskim konstrukcijama. Oni su po
pravilu slaba mesta. Sigurnost ili pouzdanosi konstrukcijc pri tom odgovara sigur-
nosti odnosno pouzdanosli spojeva. Ćcsio bi nosači i drugi dclovi mogli imati
racionalnije (manje) dimcnzije i masu, konsirukciona re5enja bi mogla biti kom-
paktnija, da nisu ograničenja koja poiiču od spojeva. Razaranja i druge vrstc
neispravnosii nastupaju uglavnom na mcstima spojcva. Potrcba za viSim stepenom
racionalnosti i u isto vreme za vcćom pouzdanoSču u radu uvcčava značaj mašin-
skih spojeva u konstrukcionim reženjima.
U grupu mašinskih clemenata za vezu odnosno u mašinskc spojeve, mogu sc
svrstati:
- zakovani spojevi,
- zavareni spojevi,
- zalepljeni spojevi,
- navojni spojevi,
- prcsovani spojcvi,
- spojcvi klinovima,
- žlebni spojcvi,
- zglobneveze (osovinice),
- elasiični spojevi (opruge) i sl.
Svi navodeni cicmcmi za vc/.u u okviru ovog prcdmcta sc nc i/učavaju u
jcdinsivcnoj grupi. Presovani S]K)jcvi ij. spojcvi koji sc ostvaruju posrcdstvom
č\;rstog naleganja, zaiim spojcvi kiinovima i žlcbni spojcvi prvcnsivcno sc prime-
njuju za spajanja vratila i giavčina obrtnih dciova tc su u ovom tokstu i dati u
pogiaviju zajcđno sa vraiilima. Zglobnc veze sc osivaruju posrcdstvom osovinica
kojc su po svom obliku bliske osovinama tc su takodjc obradjcru: u poglavlju o
maSinskim cicmontima vx\ obrlna krctanja. Zakovani, zavareni i /aicpljcni spojcvi
činc grupu ncra/dvojivih vc/a. Boz razaranja sc ne mogu razđvojiti na delove iz
kojih su sačinjcni. Pri rasporcdjivanju sadržaja u okviru -predmcnt, iz.učavanjc ovih
s])ojeva jc prcd\ridjcno zajcdno sa konstrukcijama kojc sc realizuju koriSčcnjcm
ovih spojcva, a u okviru predmcia konstruisanja. To sc pr\rcnsiveno odnosi na
zavarcne konstrukcijc. Zakivanjc jc uglavnom potisnuio zavarivanjcnt, a lcpljcnjc
sc primcnjujc kod poscbmh konstrukcionih rc5cnja.
Programom predmcta Mašinski elemmn, obuhvaćcni su navojni spojcvi i clas-
tični spojcvi tj. oprugc, kao zascbnc cclinc. S toga su u okviru ovog poglavlja.
sanio ovi cicmcnii i iz.ložcni.
3 .1.
Navojni spojevi
Navojni spojcvi sc ostvaruju posrcdstvom navoja. Navoj možc biti izradjcn

ncposrcdno na deiovima koji sc spajaju * ncposrcdni navojni sjx)jc\i, a češće na
posebnim dciovima kao Sio su navojna vrctcna, zavrtnji (vijci), navrtke koji činc
posrednc navojnc spojevc.
Dclovi u spoju mogu izvrsavaii funkciju tačno definisanim mcdjusobnim
krctanjcm iii obczbcdjcnjcm č\'rstc vezc - spoja. Pokrctni navojni spojevi po/.nati
su jo$ i kao navojni prcnosnici, a ncpokrcini kao zavrtanjske (vijčanc) vczc jcr sc
ostvaruju posrcdsivom zavrtnja - vijka. Na sliei 3.1, grafički jc prikazana podela
navojnih spojeva.
Zitvnanjske (vijčanc) \czc po svom obiiku sc rnaio medjusohno razlikuju.
Činc ih uglavnom zavrtanj, navrtka i spojeni dciovi. Optcrečcnjc kojc ove vczc
prcnosc, namcćc različitc prisiupc u njihovom proračunavanju. S toga jc potrebno
zavrtanjskc vezc podcliti prcma optcrcćcnju kojc prcnosc. To su uzdužno op-
tcrcčcnc zavrtanjskc vczc kod kojih radno ojitcrcćcnje dciujc u pravcu osc zavrmja
i poprcčno oplercčcnc zavrtanjskc vezc kod kojiii je radno optcrečenje poprečno
na ovu osu. Funkcija uzdužno optcrcčcnih zavrtanjskih vcza zasni\*a sc na rclativ-
no vciikom priiczanju za\rtnja. Sila pritczanja jc poircbna ili za obczbcdjenjc zitp-
tivanja na dodiru spojcnih dclova posrcdsivom pritiska na ovoni dodiru - pritisnc
zavrtanjske vcze, ili samo radi poboljSanja raspodclc radno siic - običnc
zavTtanjskc vczc. Nckc uzdužno optcrećenc zavrtanjskc vczc nc smcju sc pritezati
NAVOJNI
SPOJEVI
I
Slika 3 J .
Podcla navojnih spojcvu
90
jcr bi sila priiezanja tlovcja do nepotrebnog opicrećivanja dclova u spoju. Onc

činc grupu ncpritcgnulih uzdužno opicrcćenih /avrtanjskili vcza.
Poprečno oplcrečenc /itvrtanjske vczc dele sc u dve grupe. Prvu činc onc kod
kojih se optcrećcnjo prcnosi posrcdstvom otpora trcnja izmedju spojenih dclova i
zo\at se frikcionc odnosno nopodcšenc zavrianjske vezc. U drugoj grupi su one
poprcčno oplercćcnc /avrtanjskc vc/c kod kojih sc opierečcnje prcnosi smicanjem
stabla zavrtnja tj. smicajnc ili podcšcne.
NajSiru primcnu imaju ncpodcScne (frikcionc) poprcčno optercćcne
zavrianjske vczc, a zalim pritisnc uzduzno optercćene zavrtanjske vezc.
Navcdcni navojni spojcvi ostvaruju se posrcdsivom navoja odnosno navojnog
para. Parametri navojnog para i stanjc u dclovima, kao $to je naponsko, raspodcla
optercčenja i dr. odražavaju sc u visokom sicpcnu na karakteristikc navojnog
spoja. S loga sc u daljcm tckstu najprc obradjuju eiemcnti navojnih parova od
opSteg značaja za svc navojnc spojcve: zavrlanjskc vczc, navojnc prenosnike i dr.
3.1.1.
Navoj i navojni parovi
a) Parametri navoja i navojnih parova

Navoj je gcomcirijsko iclo koje nastajc zavojnim kreianjem gcometrijskc
slikc u obliku trougla. Zavojno krctanjc jc složcno od rotacijc i iranslacije. Svaka
tačka na trouglu pri lom opisujc prostornu krivu Hniju - zavojnicu, a svaka
stranica na trouglu opisujc zavojnu povr.šinu. S loga jc navoj gcometrijsko telo
ograničeno zavojnim povrSinama. Trougao, koji opisujc navoj zitvojnim krctanjem,
prcdstavlja teorijski profil navoja. Stvarni profil sc razlikuje od leorijskog.
Navojak jc deo navoja koji nastajc pri jednom punom obrtu profila. Zavojak
jc dco zavojrifce koji tačka opišc pri jednom obrtu.
Hod zavojnicc (navoja) (pf) jc aksijalno rastojanjc izmcdju krajnjih tačaka
zavojka. Jio ra k navoja (P) je aksijalno rastojanjc suscdnih navojaka. Navoj može
biii jednovojni ako nasiajc zavojnim krctanjcm jednog trougla. Kod jednovojnog
ođnosno jednosirukog navoja hod navoja je jednak koraku (Ph = P). Ako jc navoj
dvovojni (dvostruki) pri njcgovom obrazovanju krcću sc dva irougla tako da ]c
Ph= 2Pt kod trovojnog A = 3P odnosno kod viScvojnog Pu= zP.
Ugao proflla navoja (a) je ugao izmedju bočnih stranica profila. Ugao navoja
(tp) jc ugao izmcdju tangcmc na zavojnicu i njcne projckcijc na ravan upravnu na
osu navoja.
Navoj jc u principu desni. Izuzctno možc biti i lcvi. Pri zavojnom krctanju,
pri udaljavanju od posmatrača, kod desnog navoja tačka rotira u desnom srneru (u
smcru kazaljkc na satu), a kod Icvog navoja ova roiacija jc u Icvom smeru (suprot-
no kazaljki na satu). Osim toga navoj može biti spoljašnji i unutrašnji. Kod spo-
91
Ijašnjeg navoja gcomcirijske slike u vidu trougla vršc zavojno kretanje po spo-
Ijašnjosti cilindra, a kod unutrašnjcg navoja po unuirašnjosti cilindra. Radi sma-
njcnja koncenlracije napona, navoj jc u korenu zaobljcn. Da pri sprezanju, vrhovi
profila ne bi zadirali u ova zaobljcnja, vrhovi su zascčeni. Zaobljavanjcm i
zasccanje, teorijski profil u obliku trougia jc prevedcn u stvarni profil koji se kod
nckih navoja dosta raziikujc od trougla. Spoljni prcčnik spoljnjcg navoja je nazivni
prečnik navoja d. Veliki prcčnik unutrašnjeg navoja označava se sa D koji je po
pravilu nešto veči od prečnika d. Srcdnji prcčnik spoljnjeg navoja prema JUS-u
označava sc da d2. a unutrašnjcg navoja sa Dz. Mali prcčnik spoljnjcg navoja d3 je
isiovrcmeno i prećnik jezgra navoja. Jezgro je deo spoljnjeg navoja ograničcno
podnožnim cilindrom. Mali prcčnik unutrašnjcg navoja označava sc sa Dy.
Patvmetn navoja: a) spoljni f imutrašnji navoj, b) ugao zavojnice i hrzine

u na vojnom paru, c) polazni, osnavni i stvarni projil navoja
92
Navojni par jc spoj unutrašnjcg i spoljnjeg navoja istog profila, istog smcra
zavojnicc, istih srednjih prečnika d2 = D2 ođnosno istog nazivnog prečnika d. Ak-
sijalno rastojanjc izmcdju krajnjih tačaka dodira spoljnjeg i unutražnjcg navoja u
navojnom paru jc dužina nošenja navojnog para ltr Radijalno rastojanjc izmcdju
krajnjih tačaka dodira navojaka navojnog para jc dubina nošenja H v
Izracla navoja može biti izveđena narezivanjem pnmenom ruenih alata
nareznica i urczaica prikazanih na slici 3.3a. Osim toga navoj možc biti izradjcn
rezanjem na strugu (sl. 3.3b), glođanjcm i brušenjem. Najproduktivniji jc
postupak hladnog valjanja navoja - sl.3.3c koji se uglavnom koristi za izradu
standarđnih navojbih delova i koji đoprinosi povcćanju čvrsloće.
Siika 3.3
Izrada navoja: a) nareznice i ureznice za rucnu izradu navoja,
b) rezanje navoja na sfrugu, c) valjanje navoja
b) Standardni profiii navoja
Profil navoja činc bočne, temcna i podnožna linija. Varijacijom ugla

profila a , vcličinc skraćcnja tcorijskog profila i radijusa zaobljenja, mogu sc
obrazovati različiti profili navoja. U primeni su se zadržali oni koji svojim
parametrima u najviScm stcpenu zadovoljavaju odgovarajuću funkciju. Takvi obiici
prollla i njihovc dimcnzije su standardizovane. Standardom su propisanc
numcričke vrednosti svih parametara profila, nazivni prcčnici, tolcrancije mera i
oblika, kvalitet i dr.
Navoj sa trouglastim ISO profilom (nietrički navoj) jc sa teorijskim profilom

u obliku jednakokrakog^ trougla i sa uglom a = 60°. Ovo jc pn i navoj čije su
dimenzije standardizovane u metričkom sistcmu jcdinica tc jc u to vreme nazvan
metrički navoj. Veliki ugao profila a = 60° odredjuje glavne osobinc ovog navoja i
područje njegovc primenc. Na slici3.4aprikazan jc navojni par sa irouglastim ISO
profilom i označcni su osnovni parametri.
93
S/ika 3.4
Meirički navoj: a) obiik i dimenzije b) metrivki cevni navoj
Tcmcno skračcnjc unuiražnjeg navoja jc rclaiivno veliko (Hi4), prol'ili

navojaka su zbog vclikog ugla a, na malom međjusobnom rasiojanju. Timc su
stvoreni uslovi za veliki ratlijus zaobljcnja u korcnu sjx>Ijnjcg navoja (R = Hf6).
Ovaj ratlijus đoprinosi značajnom smanjcnju koncentracijc napona u odnosu na
drugc navoje, na primer u odnosu na trapezni navoj. Smanjivanjem praznih me-
djuprostora izmedju navojaka povcćana jc aktivna noseća povrŠina na jcdinici
dužine nožcnja lfJ.
Povećavanjcm nagiba bočnc površinc navoja, povećava sc normalna sila na
bok navoja ostvarena aksijalnim optcrcćenjcm. Povcćanje normalnc silc odražava
sc na povećavanjc otpora trcnja u navoju tj.
Fu = F">< = r =F = F ><„•
cos j cos
Kocficijcnt otpora trcnja u metričkom navoju //„ = / / / cos j je povećan tc je

ovaj navoj manjc pogodan za pokremc navojne spojcve. Zbog vclikc aktivnc
noscćc površine na jcđiniđ dužinc nošcnja i smanjenc konccntracije napona u od-
nosu na druge navoje (na primcr u odnosu na trapezni navoj), pogodan je za
visoka optcrcćcnja poscbpo ako su ona promcnljiva. Primcnjuje se uglavnom za
čvrste navojne spojeve (zavrtanjske vcze). Optcrcćenja mogu biti rclativno visoka i
promenljiva. Koristi se još i za prcciznc pokretnc navojne spojeve koji nc prcnose
značajna optcrećcnja.
94
Prema JUS M.BO.012 standarcJizovan jc jcdnoslruki mctrički navoj sa kntp-

nim korakom. Propisani su svi parameiri za dva stcpcna prioritcta na/.ivnih
prcčnika. Metrički navoj krupnog koraka o/načava sc sa Mdy na primcr M8 , MIO,
M16 itd. i može imati na/ivnc prcčnikc od 1 mm do 64 mm. Preko ovc granicc
korak bi bio tako veliki da bi doSlo do vclikog smanjenja povrSinc prcscka jczgra
navoja. S loga se za prcčnikc iznad 64 mm primcnjujc navoj sitnog koraka. Osim
toga navoj sitnog koraka sc primcnjujc i /a onc navojnc spojeve kod kojih su
potrcbna manja aksijalna pomcranja pri jcdnom obrtu. Metrički navoj sitnog
koraka odnosno metrički fini navoj o/načava se sa Mci x P, na primcr M12 x 1,5;
M12 x 1,25 ili M12 x 1 . Standardom JUS M.BO.Oll propisano je viSc vcličina
koraka za isti na/ivni prečnik. Ovi prcčnici su u intcrvalu 1....300 mni.
Metrički cevni navoj jc sa sitnim (finim) korakom, a snabđeven jc konusom
1:16. Zbog zaobljavanja podnožja i skračivanja vrhova proflia navoja, u navojnom
paru metričkog navoja, prisutni su vcliki tcnieni /azori (sl.3.4b). S loga mctrički
navoj nijc hcrmeiičan. Kro/ tcmcni zazor fluid tcče. Zaptivanje jc mogučc ostvariti
samo korišćcnjcm poscbnih zaptivača izvan navojnog para. Konus omogućujc
samo da se ponižii bočni zazor i postignc č\Tstina spoja. Sitan korak omogučujc
smanjenje dubine navoja odnosno smanjujc slabljcnjc zida cevi. Metrički cc\-ni
navoj označava sc sa Md x P kon.
Usled tcmcnog zazora i ncpotpunog zaptivanja, iz primenc nije u
potpunosti potisnut Vitvortov ccvni navoj. Ovaj navoj je bez tcmenog zazora, a
ugao profila a = 55° Standardom je dozvoljena primena i ovog colovnog navoja
za spajanje cevi.
Trapezni navoj u odnosu na meirički, jc sa smanjenim uglom profila a - 30°

tako da je visina leorijskog profila H jako uvcćana. Pri prelasku na stvarni profil,
izvrženo jc vcliko skračivanje, izmcdju navojaka su tako stvoreni vcliki prazni
medjuprostori odnosno smanjcna jc aktivna noscća povrîna na dužini noênja ltv
Radijus zaobljenja u korcnu navoja moguč jc samo u prostoru za/ora koji jc
ralativno mali. Veličina ovog radijusa krcćc sc u granicama R = 0,25 ...0,5 mm.
S toga ovaj navoj nije pogodan za visoka naročito za dinamička opterećcnja.
Trapczni n a ro j
95
V c lič in a o i p o r a klizanja u n a v o jn o m paru ult = / / / c o s^ - jc zbog sm an jen c
normalne sile na boku navoja smanjena. Uzimajući sve navcdcnc karakterislike u

obzir, trapezni navoj je pogodan za pokrcmc navojnc spojcvc - navojnc prenos-
nikc, kod kojih sc funkcija ostvarujc stalnim krctanjcm (klizanjem), kod kojih su
opterećenja manja u odnosu na zavrtanjske vczc i manjc su promenljiva.
Standardima jc propisan trapezni navoj normalnog, krupnog i sitnog koraka.
Naj?iru primenu ima trapczni navoj normalnog koraka. Nazismi prečnici su
razdvojeni u dva stepena prioriieta. Označava se sa T x P, na primer Tr20 x 4,
Tr60 x 9 itđ.
Kosi navoj je nesimetrićnog profila. Jedan bok jc pod uglom 3°, a drugi pod
30°. Opterećenje se prenosi prcko boka sa manjim uglom što obezbedjuje dalje
smanjenje otpora an = _///cos ^ jer jc a/2 = 3°. Drugi bok sa većim uglom, nije u
dođiru, postoji zazor od približno 0,2 mm. Ovako uvećani ugao doprineo je sman-
jenju praznih medjuprosiora izmedju navojaka i povcćanju aktivne noscće
povrSine na dužini nožcnja navoja lfV Takodjc su stvoreni uslovi za povećanje
radijusa zaobljenja u korenu navoja R. Tako jc kosi navoj pojačan u odnosu na
trapezni, smanjena je i koncentracija napona tc je manje osetljiv na dinamička op-
terečenja. Otpor kiizanja je takodje manji tc se može reći da je pogodan za pok-
rclne navojne spojcvc izložcne visokim opterećenjima koja mogu biti i
promcnljiva. Ipak ovaj navoj je sa jcdnim značajnim ncdosiatkom. Samo jcdan bok
prcnosi optcrečcnjc tc si!a nc sme menjati smer.
Za kosi navoj standardizovani su isti prečnici i koraci kao i za trapezni navoj.

Korak može biti normalni, krupni i sitni, a označava se sa Sd xP.
Obli navoj je malo zastupljen u maSinskim konsirukcijama. Zadržao sc samo
kod nckih spojcva u železničkim postrojenjima. Primcnjujc sc još i kod sijaličnih
grla jcr je pogodan za izradu prcsovanjem u limu. Odlikuje se malom dubinom
nošenja i vrlo vclikim za2forima.
Nije osetljiv na prljavSiinu u nepogodnim uslovima eksploatacije jer ona
prolazi kroz velike zazore. Lako jc pokretljiv u lakvim i u drugim uslovima.
96
llm ilrasnji navoj
^fj Spoljni navoj

Oznaka Rd dxP
Slika 3.7.
Obii navoj
Ugao teorijskog profila je a = 30°, a radtjusi zaobljenja su vrlo vcliki. Dodir

jc na prevoju radijusa i osivaruje se po maloj povrSini. Označava se sa RcJr/ x P.
Standardizovan je po jedan isti korak za veču grupu nazivnih prečnika d.
Navoji za lim i za drvo su specifičnog oblika. Trouglastog su profila i
povećanog koraka u odnosu na dubinu. Korak navoja za drvjo je znatno vcči u od-
nosu na korak navoja za lim. I jcdan i drugi pri ugradnji prosecaju prolaz u
materijalu. Nijc poucban unutrašnji navoj tj. navrtak.
Slika 3.S.
Navoji za lim a) i za dn o b)
c) D im enzije i to le r a n c i je navoja
Na međjunarodnom nivou propisane su dimenzije i tolerancije svih

navedenih navoja. Za trouglasti 1SO profll kod kojeg je ugao proilla 60°,
propisane su veličine kor^ka i nazivnih prečnika za metričku varijantu {MetriČki
navoj) i za colovnu varijantu (Colovni unijicirani navoj). Kođ colovne
varijante oblik prolila navoja jc isti kao i kod metričke. Ugao prolila je takođje
97
6(V\ Dimcr.zijc sc izračunavaju u milimotrima. ali jc* nazivni prečnik iskazan u

inčima. komk jc dcfmisan brojem navojaka na duzini od jednog inča. U tabliei
3.1 datc su prupisane vređnosti nazivnih prcčnika i odgovarajućih koraka
mctričkog na\oja. Prečnici su poJeljeni u tri gnipc (stcpcna) prioriteta. U
primcni su uglavnom navoji p n o g slepcna priorilcia ali sc mogu koristiti i
ostali. Prcma ISO 262 izdvojeni su prcčnici i koraci navoja koji sc koriste za
zavrtnje. I tablici 3.2 za navojc za zavrlnje prvog stcpcna prioritcta i za
izabranc navojc drugog stcpcna priorilcta. daic su polrcbnc dimcnzijc kpje se
koristc pri proračunima ovih delova.
Standarom ISO 724 propisanc su vcličine malog i velikog prečnika

spoljašn jcg i unulrašnjeg navoja za sve nazivne prečnike i korake. Propisanc su
vrednosii prcčnika d-D , dj=Dt i kojc dcfinisu pravolinijski deo profila
koji učestvujc u sprczanju (lablica 3.1). Vcličina radijusa zaobljcnja R i prcčnik
jczgra navoja d s . zavise pored ostalog i od tolcrancija navoja. Na slici u tablici
3.2 prikazan je oblik lolerancijskih polja prolila navoja kojim jc dcfinisano i
područjc varijacijc radijusa zaohljcnja i prcčnika jczgra navoja. Nominalna
vrcdnost o \o g radijusa je R~ 0.14434 P, što iznosi 11/6, jcr jc 77 = ^ % P.
Minimalna vređnost jc Rmin- 0.125 P. PoSto su granicc toleraneijskog piolja
odrcđjcne pomoću Rmin . to sc izmcdju granica lolcrancije nalazi i nominalni
radijus. Ako sc zbog zatupljenosii alala radijus povcća, takodjc ostaje u
području đtj/voljcnih oJstupanja. I'ovcćavanje radijusa R je na ovaj način
dopušteno sve dok korcn navoja nc poslanc ravan, a prečnik jczgra nc bude
izjcdnačcn sa malim prečnikom navoja d{. To sc pozitivno odražava na nosivosl
jcr sc povcćava prečnik jezgra i rađijus u korenti navoja. Prečnik jezgra d$ ,
prcma ovom prikazu, može se mcnjati od d$min (minimum malog prečnika
spoljnjcg navoja). do d$mttx~di (maksimum malog prečnika navoja). U tablici
3.2 za navojc za zavrinje đate su nominalnc vrednosti prečnika jezgra navoja, a
zajcđno sa skicom i obrazci za izračunavanje graničnih vcličina u zavisnosli od
lolcraneija navoja. Oblik i dimenzijc prclaznog zaobljenja unutrasnjcg navoja
nisu propisane.
Tolcrancije navoja sc propisuju da bi sc obczbedilo sklapanja spoljnjeg i

unulrašnjeg navoja, omogućila zamcnjivosl, ostvario dodir oko srednjeg
prcčnika i obczbcdila potrcbna dubina nošenja. Izvcdcnc su iz opštih tolcrancija
dužinskili mcra, s lim đa je broj broj dopuslcnih kvaliteta i položaja
tolerancijskih polja jako smanjen. Koristc se kvaliteti 3...9 i položaji
tolcrancijskih polja G i II za unulrašnje navoje i e, f, g i h, za spoljašnjc navojc.
98
Tablica 3. /. Trećnici i korak rneiričkog navoja prema ISC) 261

Nominalni prcčnik Korak
Stepen prioritcta Kriipni Sitan korak (Fini)
I II III korak 3 2 1,5 1.25 I 0,75 0.5 0.35 0.25 0.2
0,25 0.2
i.i 0.25 0.2
u 0.25 0.2
1.4 0.3 0.2
1.6 0,35 0.2
1.8 0.35 0.2
2 0,4 0.25
2.2 0.45 0.25
2.5 0.45 0,35
3 0.5 0.35
3.5 0.6 0.35
4 0.7 0.5
4.5 0.75 0.5
5 0.8 0.5
5.5 0.5
6 1 0.75
7 1 0.75
8 • 1.25 I 0.75
9 1.25 1 0.75
10 1.5 1.25 1 0.75
11 1.5 1 0.75
12 1.75 1,5 1.25 1
14 •» 1.5 1.25* . l
15 1.5 1
16 2 1.5 1
17 1.5 1
18 2.5 2 1.5 1
20 2.5 2 1.5 1
22 2.5 2 1.5 1
24 3 1.5 1
25 2 1.5 1
26 1.5
27 3 2 1.5 l
28 2 1.5 1
30 3.5 (3 j 2 1.5 l
32 2 1.5
33 3.5 (3) 2 1.5
— n ™— iS
36 4 3 2 1.5
38 1.5
39 4 3 2 u |
_ P •_ _ 3 . _ _______
r *1 10 đ 8
~T
'Al T 8
d, = t f - 2 0 ,6 4 9 5 /*
a 2 8
/6 0 '\ C-
4
r
2 u £ > ,« 0 - 2 > ^ * = 0 - 1,082 5 ?
m 6
5
D.d
d. ,082 5 P
o cT 1 8
99
7’ab //ca 3.1 Sasia rak

■ ■ ■ 1
S ic n c n n r i< ir it c t u S it u n k o r a k ( H n i )
k’rn p n 1
1 11 LII k o ra k 6 4 3 2 1,5
40 3 2 1.5
42 4,5 4 3 2
*
1.5
45 4.5 4 3 1.5
45 S 4 3 2 1.5
50 j 3 2 1.5
52 4 3 2 1.5
55 i 4 3 2 l.S
56 55 4 3 2 1.5
58 4 3 2 1.5
60 55 4 3 2 1.3
62 4 3 2 1.5
64 9 6 4 3 2 1.5
65 4 3 2 1.5
ĆS 6 4 3 2 1.5
70 6 4 3 2 1.5
72 6 4 3 > 1.5
15 4 3 2 1.5
6 3 2 1.5
76 *
>
78
4 3 * 1.5
e: 6
i 8= 2
1
R5 i 6 4 3 2
90 ć 4 3 2
6 4 3 2
95
100 ć 4 3 2
105 6 4 3 2
110 Ć 4 3 2
115 6 4
4
3 2
2
120 6 3
125 6 4 3 2
130 6 4 3 2
135 6 4 3 2
140 6 4 3 2
M5 6 4 3 2
150 6 4 3 2
155 6 4 3
160 6 4 3
165 6 4 3
170 6 4 3
175 6 4 3
180 6 4 3
185 6 4 3
f90 ć 4 3
195 6 4 3
200 6 4 3
205 6 4 3
210 6 4 3
215 6 4 3
220 6 4 3
225 6 4 3
230 6 4 3
4 3
2*5 6
240 6 4 3
245 6 4 3
250 6 4 3
255 6 4
260 6 4
265 6 4
270 6 4
275 6 4
280 6 4
285 6 4
J90 6 4
295 6 4
300 6 4
100
Vabiica 3.2. Osnovne dhncnzije navoja tm zavrlnje

----------[ HrcCnik Wj*ao
Nominalnl prcOnH Srcđnji Duhinu Noscći
( M) Knrak prečnik nošcnja prcsck jc/»ru zavujnicc
mni r <k=l); /// <h P
1 II mni mm mm nim sicpcni
M ctričkinncai krupnoc konika ------ ----------
] 0,25 0.S3R 0,135 0,460 0,693 5,43
1.2 0,25 1,038 (U35 0,732 mm2 0,893 4,38
1,6 0.35 1.373 0,1 S9 1,270 1,170 4,64
2 0,40 1,740 0,217 2,070 1,509 4,19
2,5 0,45 2,208 0,244 3,390 1,948 3,71
? 0,50 2,675 0,271 5,030 2,387 3,41
5,5 0,60 3,110 0,325 6,780 2,765 3.51
4 0,70 3,545 0,379 8,780 3,141 3,60
4,5 0,75 4,013 0,406 11,3 3,580 3,41
5 0.80 4.480 0,433 14,2 4,019 3,25
6 1 5,350 0,54 1 20,1 4,77? 3,41
8 1,25 7,1X8 0,677 36.6 6.466 3,17
!0 1,5 9,026 0.812 58,0 8,1,60 3,03
12 1,75 ; 10.863 0,947 84,3 9,853 2,94
14 2 | 12,701 1,0X3 115 11,546 2,S7
16 2 !3,70i ! ,083 157 13,546 2,48
IK 2JS 16,376 1.353 193 14,933 2,78
20 2,5 ! 18,376 1.353 245 16,933 2,48
22 2.5 20,376 1,353 303 18.933 2,24
24 3 ! 22,051 l .624 353 20,319 2,48
2? 3 i 25.051 1,624 459 23.319 2,18
30 3,5 | 27,727 1.894 561 25,706 2,30
33 3,5 ! 30,727 1,894 694 28,706 2,08
36 4 33,402 2,165 817 31,093 2,19
39 4 i 36.402 2,165 976 34.093 2,00
M ctričkina i oi sitnou konikn
8 1 1 7,350 0,541 39,2 6,773 2,48
10 1,25 1 9,188 0,676 61,2 8,466 2,48
12 1.25 j 11,188 0,676 92,1 10,466 2,04
16 1,5 15,026 0,811 167 14,160 1,82
20 1,5 • 19,026 0,811 172 18.160 1,44
24 2 22,701 1,082 384 21,546 1,61
30 -----. 2 | 28,701 ! ,0S2 621 27,546 1,27
?6 / / 'nrr\ \ 3 | 34,051 1,623 865 32,319 1,61
\}.\Osnovr>* p ro f'l R = 0,14434/' R,ni„=Q,\2SP
V ~ d}~ di - H/6 ch„ct- di -2 b
v>-
d}m!„= d, - 2a = d ,- (es+II/6)
es+H/6 - prema ISO 965/3
a = Ii/4 - IL,„= Ii/4 -11/7- 0 .107//
'iA
VI ‘d2
IL - c o |f - <irc ci2 0 v 4 « ; j
102
Tahlira 3.4 Preglcd slandavdnih preatika i koraka trapeznog navoja m nc u Mtm

103
Tahlica 3.3. Dimetizije izabranih trapeznih uavoja
Nazivn: prtfOnik
//**■ 0 Sreon.ii Prečnik Dcbina Ucao nagiba navoja
iezcra nošenia Presek jezgra
rT5«r. Koral; P preinil; ‘ yu»
> -- inf:. llt Aj
Stcpen pnoHts:a u:
mm mm mm mnv'
ieđnovojni dvovoini
] II
, 90 7.5 j 44.1 4.04 8.05
i •• \ 10.5 8.5 1.5 56J 5.20 10.30
14 12.5 10.5 •< 86,5 4.36 8,68
n U.O n.5 2 104 5.20 10.30
16
j 16.0 13.5 2 143 4.57 9.05
16 8.02
. t&.O 15.5 I8V 4.05
< 19.5 16.5 2.5 214 4.68 9.2$
i• 5 *>! 4 18.5 :.5 269 4.25 8.40
*>4« 27 < 20.5 2.5 330 3.8$ 7.70
s 25,5 ::.j 2.5 398 4.06 8.06
28 4.06 8.06
6 27.0 :?.(> 3 415
29.0 25.0 * 490 3.78 7,50
32 6
6 31.0 27.0 572 3.52 7.02
t 33.0 29.0 3 60O 3.31 6,60
36 7.36
-
34.5 30.0 3.5 706 3.69
“ 36.5 :-:.o 3.5 803 3.50 6.98
40
«> -
3S.5 34.0 3.5 907 3.31 6.60
44
- 40.5 36.0 3.5 1017 3.15 6.29
46 8 42.0 37.0 * 1074 3.46 6,91
44.0 39.0 - 1194 3.3! 6.60
4$ F
40 & 46.0 41.0 4 1319 3.17 6.31
5T jk 4S.0 43.0 4 1451 3.04 6,05
9 50.5 45.0 4.5 1589 3.25 6.4$
60 9 55.5 50.0 j .j 1962 2.96 5,90
6< 10 60 54 5 2289 3.04 6.05
70 10 65 59 5 2732 :.s i 5,62
■>< 10 70 64 5 3 :1 5 2.61 5.22
80 10 75 69 5 3737 2.44 4.8$
85 1: 79 72 6 4069 2.74 5.48
90 12 84 77 6 4654 2.57 5,14
94 12 89 82 6 5278 2.46 4.92
12 94 87 6 5941 2.37 4.74
100
110 12 104 9? 6 7386 2.10 4.20
120 14 113 104 7 8490 2.26 4.52
130 U 123 IU 7 10201 2.98 4.16
140 14 133 124 7 12070 1.92 3.S4
150 16 142 132 8 13677 2.06 4.12
160 16 152 142 8 I5S28 1.92 3,84
170 16 162 152 8 18136 1.80 3.60
180 IS 171 160 9 20096 1.92 3.84
190 18 181 170 9 22686 1.83 3.66
200 20 191 180 10 25434 1.72 3.44
210 20 200 I8S 10 27745 1.83 3.66
220 20 210 198 10 30775 1.74 3.4$
20 220 20S 10 33962 1.66 3.32
230
240 229 216 11 36625 1.75 3.50
250 239 226 11 40094 1.67 3.35
260 ■>1 249 236 11 43721 1.61 3.22
104
U lahlici 3.3 datu- su tolurancijc navnja kujc sc mogu koristili /a Idrmiranjc

nalcganja navojnih parova. na primcr M 20x2-6iI/ 6 g. 'lolcrancijc o/načcnc
podchljanini slovima i hrojovima sit prvog slcpcna priorilcia. kosim su
o/načcnc lolcrancijc drugog sicpcna prioritcla. u pravim nepodchljamm trcćcg.
Nalcganja mogu hiti Iiita. srcJnja i gmba. l*’ina naleganja su sa vrlo malim
za/orom. a gruha sa vclikim /azorom. Nalcganja navojnih dclova mogu još biti
kraika (S). normaina (N) i dugačka (I.). Ova pođola jc oslvarcna prcma broju
koraka pu du/.ini nošcnja navojnog spoja. U tablici 3.3 data jc orijcnlaciona
podcla na ha/i INO 965/1.
T ra p c /n i naso j jc po obliku prolila slandardizovan prcma ISO 2901,

prcčnici i vcličinc koraka propisanc su po JSO 2902. tolcrancijc po ISO 2903. a
vcličinc svih prcčnika (osnovnc dimcrtzije), po ISO 2904. U tahlici 3.4
navcdcnc su vcličinc prcčnika i odgovarajućc vrcdnosti koraka irapcznog
navoja. prcma !S() 2902. IVcčniei su svrstani u dva stcpcna priorilcta. U
navcdcnom slandai'du. xa područjc i 0 0 . . . 2 0 0 mm, prcdvidjcni su i prcčnici
navoja trcćcg stcpcna priorilcta (105. I 15. 125 i Id.-svi sc završavaju brojcm 5).
U ovoj tablici prika/an jc oblik profila I prilo/cni su obra/ci za i/računavanjc
dimcn/ija navoja prcma ISO 2901. U lablici 3.5 dalc su i/računatc vcličinc
paramctara trapc/nog navoja nonnalnog koraka. /a i/abrano područjc prcčnika.
'l'olcrancijc trapc/nog navoja dcfmisanc su koriščcnjem lolorancijskog pulja

II /a niuilrašnji navoj i lolcrancijskih polja c i c za spoljasnji navoj. Polo/aji i
oblik lolcrancijskih poija prika/ani su na sliei 3.10. Odsliipanja srcdnjiii
prcčnika Ttfi i Tpm ? i prcčnika jc/gra navoja Tlf_i . dcfinisana su za tri stepcna
kvalilcia i lo 7. 8 i 9. Odsiupanjc malog prcčnika unutrašnjcg navoja Tpf i
vcltkog prcčnika spoljnjcg navtija Ttf . dclniišu sc samo pomoću stcpcna 4.
Površinc dcfinisanc pomoću ovili prcčnika nc obradjuju sc pomoću alata za
izradu navoja. (,)nc su prcthodno vcć ohradjcnc ili sc mogu naknadiui obradili. s
toga tt o/naci lolerancija. ova odstupanja nisu uključcna. Oznaka nalcganja Tr
40x7-7H/7c obuhvala samo odstiipanja srcdnjih prcčnika i prcčnika jc/gra. IJ
lablici 3.6 navcdcnc su prcporučcnc tolcrancijc spoljašnjcg i unutrašnjcg
navoja kojc sc mogu korisiiti /a I'ormiranjc normalnih i dugačkih navojnilt
spojeva srcdnjc i grubc klasc i/rade. hodcla na normalne N i dugačkc navojnc
spojevc I,. propisana jc po ISO 2903.
Tablica 3.6 Trcporuc euc tolcrancije trapeznog navoja

Umitra.šnji navuj Spoljušnji navoj
N L N j L
S red n ja klasa 7H j JS H 7e j Se
G ru b a klasa SH : 9H 8c j 9c
105
II
i
0
Slika 3.10
i poioioj toierancijskih polja trapeznog navoja
d) O pterećenja navojnih parova

Navojni par - skJop spoljnjeg i unuiraSnjeg navoja mo/e biti i/lcv/en spoljnom
opterećenju koje se izražava aksijalnom (uzdužnom) silom i munientom. Na os-
novu funkcije koju izvršavaju i parametara navoja, nioguće su sledećc varijante.
- Navojni par je izložen uzdužnoj sili u stanju mirovanja (momcnt je jcdnak
nuli), na primerčvrsii navojni spojcvi.
- Navojni par je iziožen uzdužnoj sili i vrži se aksijalno krctanje u suprotnom
smcru od smera ovc silc. Kretanjc se ostvarujc pod dejstvom obrtnog
momcnta odgovarajučeg smcra. Primcri za ovu varijaniu mogu biti
pritczanje zavrtnja ili podizanje tcrcta pomoću di/iilicc sa navojnim
vretcnom.
- Navojni par jc izložen aksijalnoj sili i vrši sc aksijaino krctanjc u smcru
dcjstva sile. Za ovo kretanje potrcbno jc dclovati obrtnim momentom
odgovarajučeg smera. To sianje odgovara odvrtanju /a\ rtnja ili spuSianju
tcreta kod dizaliecsa navojnim vrctenom.
- Navojni par jc izložcn aksijalnoj sili i vrSi se aksijalno krcianjc u smeru silc.
Za aksijalno kreianje nije potrcbno dejsivo obrlnog momcnta, čak obrnuto,
potrcban je obrtni momcni suprotan smcru rotacije da odr/i stanje rav-
notežc. Ovo stanjc odgovara ncsamokočivom navoju kod kojcg jc ugao
zavojnicc^, vcliki.
Za anaJizu odnosa sila u navojnom paru za navcdcnc slučajcvc, koristi se
aproksimacija navojnog para modelom strme ravni. Jcdan navojak odvijen sa
cilindra i ispravljen, stoji pod uglom y> i prcdstavlja strmu ravan. Dco unuiraSnjcg
navoja (navnkc) krcčc sc po spoljnjcm navoju i prcdstavlja telo kojc se krcčc po
strmoj ravni. Na ovo teio dcluje spoljna aksijalna sila F. Normalna rcakcija strmc
ravni jc sila FfV a tangcntna rcakcija je sila trcnja F koja jc suprotna smcru
kreianja teia. U smeru krctanja dclujc sila Ft čiji se pravac poklapa sa pravccm
106
tangcntc na srcdnji cilindar navoja ]>rcčnika d^ Na slikama 3.11 do 3.13r

obrazovani su poligoni sila sa slcdcčim rcdoslcdom nanoScnja: aksijalna sila F,
normalna rcakcija Ftv rcakcija irenja F i na kraju sila Ft kojom se poligon zatvara
i uspostavlja ravnotcža. izmcdju siia F i Fn je ugao <p čiji su kraci normalni sa
kracima istog ugla strmc ravni. Naspram silc trcnja F jc ugao trcnja u navoju
Pn = aretg«,, = arcig
cos2
kojim jc obuhvačen i uticaj ugla profila a. Kocficijent trenja// = 0,14...0,16.
F, = F t g { p + p„)
Slikti 3 .11
Odnos silo u novojnom pant p ri pritczanju ij. p ri krctanju u supromom smcru tt ocinosu na sma silc
Na slici 3.11 prikazane su sile za kretanjc tela uz strmu ravan šio odgovara
pritczanju odnosno podizanju tcrcta. Na osnovu formiranog poligona dobijcna jc
vcza izmcdju silc Ft i F. Množcnjcm tangcntnc silc Ft srcdnjim poluprečnikom
d^H, dobija sc momcni Tn koji jc potrcban za savladavanje otpora u navojnom
paru za pokrelanje navrtkc pod oplcrcćcnjem. Na slici 3.12> iste ovc zavisnosti
uspostavljcnc su za siučaj aksijalnog krctanja u smeru aksijalnc sile, što odgovara
odvrtanju zavrtnja ili spuštanju tcrcia kod dizalicc sa navojnim vretenom. Smer
momenta Tn u ovoj varijanti je suprotan u odnosu na prethodni slučaj te je i znak
suprotan.
Stanje prikazano na slici 3 J2 odnosi sc na samokočiv navoj kod kojcg je

polrebno dđovaii silom da bi se ostvariio krcianje niz strmu ravan. Povećavanjem
ugla strmc ravni <py kada ovaj ugao dostignc dovoljno vcliku vrcdnosl, "teIoH niz
strmu ravan može da sc spuSta bcz dcjstva siie Fr Za održavanje ravnotcže potreb-
na jc sila Ft suprolna smeru kretanja. Na slici 3.13, prikazane su sile i odredjen je
moment Tn za sprcčavanje slobodnog okretanja navojnih dclova.
Uporcdjivanjcm poligona sila na slikama 3.12 i 3,13 može se uočiii da je za

 pn navoj je nesamokočiv. S obzirom da
ugao ircnja pn zavisi od otpora trenja i od ugla profila a to je u ovoj analizi pn
107
F , = F !g{ P„ ~ <P)
d- d-, (
—- = - F — fg[
2 2 v
Odnos sila u navojnotn pam pri oihrianju tj. pri krcumju tt stncru silc.
F, = F tg((p - p „)
d •s d a / \
L = F ,- ^ - = F - J !Z \ pn
približno konstantna veličina. Ugao <p zavisi od odnosa prečnika i hoda navoja. Svi
jednovojni (jednostruki) navoji su samokočivi. Povećavanjem broja početaka
navoja uvećava sc hod navoja L, medjutim rizikuje sc samokočivost koju treba
proveriti. U nekim slučajevima nesamokočivost može biti pogodna osobina za
izvršavanjo nckc funkcije. Na primer možc se pravolinijsko kretanje pretvarati u
obrtno. Ova potreba se retko javlja, a ovaj princip pretvaranja, zbog malog stepcna
iskorišćenja, nijc racionalan.
e) Raspodela opterećenja na navojke navojnog para
Sila se prcnosi sa spoljnjeg navoja na unutražnji ili obrnuto, posredstvom

navojaka u dodiru. Ako je u dodiru z navojaka i ako bi se opterećcnjc ravnomerno
108
rasporcđjivalo na svaki od njih, opicrcčcnjc po jcdnoni navojku bilo bi AF - F/z.

Ovakva ravnomcrna raspodcla možc biti sanio ako su koraci spoljnjcg i unu-
traSnjcg navoja jednaki. Taj uslov nijc ispunjcn jer osim odsiupanja pri izracli, do
razlike u koraku dovodc različiie dcformacijc navojnih dclova (zavrmja i navrikc).
Navojni dclovi nisu apsoluino kruti, dcformižu sc u pravcu ose, izdužuju sc ili sc
skraćuju. Razlike u koraku nc bi bilo kada bi smer dcformacija (izdužcnjc ili
skraćcnjc koraka) i njihova vcličina bili isti. NajčcSće ni jcdan od ovih uslova nijc
ispunjen.
Siika 3.14
Razlikc koraka uslcd različitih dcfonnacija navojno$ para
Na slici 3.14 prikazanc su dcformacijc zavrtnja i navrike. Zavrtanj jc izložcn

zatezanju siloni F. Ova sila sc u dclovima AF- prenosi sa navojaka zavrtnja na
navojke navrtkc. Polazcći od donjih navojaka prema gornjim, u presccima jezgra
zavrtnja, smanjujc sc siia. Iza svakog navojka navrtkc, sila jc manja za AF, tako da
je pri gornjcm kraju navrtkc u jezgru zavrtnja jcdnaka nuli. Izduženje zavrmja jc
srazmcrno sili. Najveće jc ispod navrtke, postcpeno se smanjuje prcma gornjim
navojcima i jednako je nuli iznad navrtke. Povcćanjc koraka jc jcdnako izduženju
tj. APzi. Kako jc sila u zavrtnju najvcća u predelu ispod navrtkc lo jc APzl najvećc.
Navrtka je oslonjena sa donje strane. Zavrtanj preko navojaka potiskuje
navrtku prema oslonoj po\Tšini. Polazeći od gornjih navojaka, sila u tclu navrtke
sc povcćava idući prema oslonoj površini. Iza svakog navojka jc veća za AFr tako
da je ncposredno na oslojnoj povTSini jcdnaka ukupnoj sili F
z
Deformacija (skrać(?njc koraka) jc srazmerno veličini silc. Skraćcnje je

najvcćc tamo gde jc sila u tclu navrtkc najvcća. To jc prvi navojak pored oslonc
povržine navrlke (APtll).
109
Prvi navojak riavnke jc sa najskračenijim korakom i on se sprc/c sa navoj-

kom naii/.duženijcg koraka zavnnja. Na mcsiu prvog navojka razlika koraka jc
najveća. Ona sc smanjujc posicpeno prcma gornjim navojcinia. Zbog razlike
korak:1. najpro sc dodiruju pni navojci. Pod dcjstvom silc. navojci sc đeformišu u
smislu šmanjenja razlikc koraka. Tck poSio sc prvi navojci dovoljno deformiSu
(savijuj. u dodir ćc stupiti slcdcći par po redu. Kada se ta dva para dovoljno defor-
ini.šu (saviju) đa ra/Jika na irećcm bude anulirana, počinjc i on da prihvata op-
tcrcćenje iid. Tako sc razlika deformacija tcia navrtkc i jezgra zavrtnja
kompenzuje dcformacijama navojaka. Svaki navojak apsorlmje onoiiki dco sile F
koiiko jc potrebno za oslvarivanjc deformacijc navojka. Ona jc največa tamo gde
jc i razlika koraka največa. a 1 0 jc prvi navojak. Na slici 3.15a dat jc dijagram
promcnc sile AFit uivrdjen eksperimcntalno. Najveća vrcdnost je AFj da bi na
posiednjein navojku sila AFy bila skoro jcclnaka nuli. Ako sc povcćanje silc na
pr\,om navojku u odnosu na proscćnu vrednost AFj označi sa faktorom ncrav-
nomcrnosti raspodcle sile sa er. sila na najopterećcnijcm navojku jc
Na siici 3.15b dat jc primer u kome jc i navrtka izložcna isiezanju kao i

zavrianj. Navrtka jc osionjcna na gomjcm delu lako da sc pod dcjstvom silc
izdužuju i navojci navrtkc. Izdužcnja ipak nisu jcdnaka kao kod zavrtnja te i u ovoj
varijami postoji razlika koraka. Krutost jezgra zavrtnja nijc jcdnaka krutosii icla
navrtke. Osim toga sila jc najvcća u tclu na\Ttke bli/.u njcnog oslonca, a u jczgru
zavrtnja ispod navrtkc. Izdužcnja su najvcća tamo gdc su silc najveće. S toga su i
razlikc koraka na tim mestima največc, a time i silc AF-. U porcdjenju sa prcthod-
nim primerom (sl. 3.15a) ovc razlikesu znatno manje, a time i faktor ncravnomer-
nosti Raspodcla optcrećenja u istosmcrno optcrcčcnom navojnom paru znatno
je povoijnija u porcđjenju sa navojnim parom gdc su zavrtanj i navrtka suprotno
napregnuti.
Raspodćla apterećenja na navojkc u a) supromo naprcgtnttom i h) isiosnicmo tiaprcgnuto/n navojnom

pont
1)0
Usled neravnomerne raspodelc silc na spregnuic navojke, neracionalna jc

primena visokih navrtki odnosno navriki sa velikim brojcm navojaka Op-
timaian je broj navojaka 5...9 (obično 7). Uticaj visinc navrtkc na raspodelu op-
tercćenja na navojke u dodiru, prikazan jc na slici 3.16a.
Raspodela optercčcnja sc možc popraviti povećanjcm elastičnosli tela
navrike u zoni prvih navojaka u dodiru. To se može postići izradom žleba u
navrtci u ovom predelu kao u primcrima na sl. 3.16b.Sila na prvim navojcima AF,
se smanjuje, a povećani ostatak sc raspodeljuje na prcostale navojke. Slični efekti
postižu sc izradom žlebova u korenu prvih navojaka navrtkc. Navojci postaju kon-
zole povečane dužine i povcčanc clastičnosti. Jcdnostavnijc jc drugo reženje kojc
se sastoji u skraćivanju ovih prvih navojaka (sl. 116-c).
f) Naponl u navojcima navojnog para

Navojak je izložcn dcjstvu silc AF- koja jc rasporcdjcna po obimu d2 x i po
dubini nožcnja H y Na prvom navojku ova sila jc uvećana faktorom £r u odnosu na
prosečnu vrednost. Uzimajući u obzir i ovaj uticaj, površinski pritisak na najop-
tcrećenijem navojku je
III
F t
P ~ z đ 2x H ^ r
Ako su navojci spoljnjcg i unuirašnjcg navoja tačnih dimcnzija, pritisak se

raspotleljuje srazmerno srednjoj krutosti navojaka u dodiru. Ona je največa oko
srednjeg prečnika te je i pritisak p u toj zoni veči u odnosu na krajeve dodira
(sl. 3.17).
Sa aspekta zapreminskih naprezanja navojak predsiavlja kružnu konzolu

obavjjenu oko jezgra, izloženu dejsivu sile AFr Dužina konzole je jednaka ras-
tojanju sile AFt- od kritičnog prescka u kojem se očekuje razaranje. Ovaj presek je
na kraju dodira unutraSnjeg navoja, na prečniku D v te je
d -D x
Ako se navojak ispravi, dobija se konzola Sirine D xn. Visina kritičnog

preseka jc ncšto manja ođ koraka navoja P. Smanjenje odgovara praznom med-
juprostoru izmcdju navojaka na prečniku D v Može se uzeti u obzir koeficijentom
£k tj. visina noseće površine može se odrediti kao £k P. Za ovc paramctre naponi
savijanja i smicanja su
_ M _ Fl t *>!*(&k P f
°-W --W -TW $r - W=
— g
112
_ F t
Kod konzole se {K>drazumeva relatKmo velika duŽina / u odnosu na visinu

prescka. U ovom primeru taj uslov nije ispunjcn. Konzola je \ t 1o kratka, tc
rasj>odeIa napona odsiupa od teorijskc. Na slici 3.17 datc su raspodclc napona
uslcd savijanja (a) i usleđ.smicanja (r), utvrđjene ekspcnmentalno.
Naponi o i z sc pri proračunu navojnih delova ne izračunavaju. AnalitiČkim
puicm tcSko ih jc tačno cxircditi. Osim toga dimcnzijc slanđardnih navoja su
podeSene tako da jc napon u navojcima mariji od napona u jezgru zavrtnja. Navoj-
ci su jači od jezgra te kada nastupc razaranja, dolazi do prekida jezgra, a ne do
kidanja navojaka. '
Naprcd dati obrazci odnosc sc na navojkc zavrtnja. Naponi u navojcima un-
utrašnjeg navoja (u navojcima navrtkc) su na isti način rasporcdjcni, mcđjutim
kritični prcsck jc na prečniku d. Kako jc d > D±\ o su naponi o i t u navojcima
navrtkc znatno manji u odnosu na za\Ttanj.
g) Naponl u jezgru navoja

Jczgro spoljašnjcg navoja (zavrtnja), izložcno jc dcjslvu uzdužnc silc /-'kojoj
odgovara nominalni napon F/As , gdc je A$ -noscda površina. Ova površina
(Klgovara prcscku jc/gra navoja. uvećana za uticaj navojaka a , j y»
•
Kod trapc/nog navoja. gdc jc razmak izmcdju navojaka vcći. ovaj sc uticaj
možc zancmariti i usvojiti da jc As'-A3=(dj)2x/4. Uslcd koncentracije napona,
veličina napona u korcnu navoja sc povcćava, a u srcdini jczgra. smanjujc
(sl.3.18). Konccniracija napona jc posledica ulicaja navojaka koji stvaraju
diskontinuitet prcscka. kao i uslcd naprczanja navojaka odnosno napona
prikazanih na slici 3.17. Ovi su naponi najvcći na pr\;om navojku koji jc 11
dodiru sa navrlkom tj. koji jc izložen sili AFt • Sabiranjem napona u jezgru i u
navojcima. na mcstu prvng navojka naslaju cksircmno visoki naponi. Uslcd
toga razaranja po pravilu nasiupaju u prcseku ncposrcdno ispod navrtke.
Na slici 3.18. osim raspodcle napona u jczgru navoja, dati su i dijagrami koji
pokazuju karaktcr promenc koncentracije napona. Gcomctrijski faktor kon-
ccntracije napona a A zavisi od odnosa radijusa u korcnu navoja R i koraka kao i
od veličinc prcčnika. Krupan korak i mali radijus uvcćavaju vclićinu faklora ak.
Osim toga ona zavisi i od toga da li je naprcvanjc zavrtnja i navrikc istosmcrno ili
suprotno (jcdan dco zatcgnut, a drugi pritisnut). Na vcličinu cfckti\7 iog faktora
konccntracijc napona pk utičc joS i vrsta matcrijala navojnog dcla.
h) Materijali navojnlh delova
Navojni dclovi irpc visoke zapreminske napone i i/.loženi su visokoj kon*
ccntraciji na{X>na. S toga se izradjuju od matcrijala koji su u stanju da podnc.su
ovc i drugc uslove rada. Po pravilu sc koriste konsirukcioni Oclid. ugljenični i
legirani čeJici za poboljšanjc. Za\Ttnji standardnog obiika i dimcnzija izradjuju se
od svih ovih materijala koji su različitc jačine. Standardi propisuju obavezu proiz-
vodjačima da na zavrianj uncsu oznaku jačinc maicrijala. Ona sc sastoji od dva
broja razdvojena tačkom, na primer 5.6 ili 12.9. Prvi broj označava zateznu
čvrstoću, a proizvod prvog i drugog broja granicu tečenja materijala. Radi dobija-
nja odgovarajućih jcdinica za izdržavanje napona ove brojke sc množe sa 1 0 ili sa
100. Na primcr klasa č v t s io ć c 5.6 prcdstavlja zateznu čvrstoću ođ 500N/mm2 i
granicu tečenja 5x6x10=300 N/mm2. Standard ne obavezujc proizvodjača od kojeg
materijala da izradi zavrtanj vcć samo na to da garantuje njegovu najmanju
čvrstoću.
Za posebne namcne odnosno za posebnc uslove rada koriste se i posebni
malerijali. To su nerdjajući čclici za prehrambcnu industriju, vatrootporni čelici za
visoke tempcraturc, obojeni mcLali i legure kao što je mesing za hemijski
agresivne sredine ili bronza kada su potrebna dobra klizna svojstva. 2 1 a lake
konstrukcijc koriste se legure aluminijuma, magnczijuma ili titana (za visokc
lempcraturc). Navojni delovi se izradjuju i od piastičnih i drugih materijala kada
sc za to ukažc poircba. jSvc su ovo izuzcci u odnosu na konstrukcione čelikc i
čclike za poboljšanjc. •
114
1) Statička čvrstoća i dinamička izdržljivost navojnih delova
Karaktcrisiično za navojnc dclovc jc \isoka koncenlracija napona koja

doprinosi vclikom smanjcnju amplitude dinamičke izdržljivosti. Osim toga dovodi
do lokalnih plastičnih dcformacija u korcnu navoja koje doprinosc plastičnom
ojačanju. Ako jc navoj izradjcn valjanjcm u hladnom stanju ili jc nakon izradc
navoj gnječen u korcnu takodjc u hladnom stanju, ovi cfckti su joS veći. Efckat
plastičnog ojačiinja može sc uzeii u obzir koclicijeniom £ 7 -, a utiatj vcličinc
poprečnog prcscka kocficijcniom £j. Tako jc granica tcčcnja
o
S obzirom da jc > 1 uticaj koncentracijc napona na statičku čvrstoću je
pozilivan. Ona jc veća u ođnosu na statičku čvtsioću standardne epruvete. To nije
slučaj i sa dinamičkom izdržljivožću.
Dinamička izdržljivost se možc odrediti na osnovu dinamičke izdržljivosti

standardne epruvetc, uzimajuči u obzir konccniraciju napona, stanje povrSinc i dr.,
a prema poslupku koji jc dat u odcljku 2.3. S obzirom da jc uticaj konccnlracije
napona vcliki to jc i razlika izdržljivosti glatkc cpruvcic i zavrtnja, velika. Vcliki je
i broj uticaja na ovu izdržljivost. U tak\nm slučajcvima polazna izdržljivost se
ulvrdjuje ispitivanjem modela istog oblika. Kod navojnih delova za model jc
izabran zavrtanj M12 koji je izložen zatczanju, a navrtka jc pritisnuta. Ampiitude
dinamičke izdržljivosti oA zavrtnja modela, za različitc materijalc i različitc načine
izradc, dobijene ispitivanjcm, daju sc u odgovarajućim tablicama. Amplituda
dinamičkc izdržljivosti bilo kojcg drugog navojnog dcla dobija sc korckcijom
eksperimentalnc amplitudc oA, uzimajući u obzir razlikc u uslovima kod
ispitivanog modela i navojnog dcla čija se izdržljivost odredjuje
SIika3.19.
hpitivanje tlinamičke izdržijivosti i Smitov dijagram navojnih delova
1)5
Tabtica 3.7. Malcrijati, cvrstoca, izdržJjivosl i koncentracija napona

navoinih detova
Muteriiul zavrtr.ia : r.jvr.ki j Opitr.i zavrtjnj sj navnkom M I2* Fakio; uncaja
— kvuliieru Najpn-
0?naki 1 rezan ojvcj 1 vu.un r.uvoj ohrade hliZniji
<7w 0- 1 cdgova- 'A
firn \ Tr CtA n<
sred nja grubn TJJUC:
zavrt- N. !nm: N.'tnnv i S. fnm; \ NVmnv .N. mrr; A*
na- 4r 6 ohr obrada maleriial
vnke nja i t
4.6 24-! 150

j 45 j 5 .. { 5« . . . «•
4.K i -
56 3cm 200 0.0545

45 70
500 3.5 0.95 0.85 0.5
40 . . . 50 6 5 ...‘ 5
5.8 400 250 C.1330
6.6 360 240 C.0645

50 80
6 6.8 600 4M) 300 u 1.3 3.9 0.92 0.82 C.1430 0.58
4 5 .. 55
6.9 540 340 C.I530
8 88 803 I 64r< 390 5 0 ... 60 M 90 105 1.4 4.f 0.90 0.80 C.I730 0.75
10 10.9 1000 900 540 55 . . . 65 1.05 i i 5 . . i:5 5.: 0.85 0.75 C 413(1 0.85
12 i:.o 1200 j 1080 600 65 .. . 75 1.05 145.. 155 5.5 O.SO 0.7(1 C.4*>32 0.9
1J U.v uoo i I26ti •>50 70. .80 165.. P 5 1 _ I 6 0.80 0.70 C.543) - 1
_ 1 _ !
Spoljnji prećnik navoj3
d u mm
60 100 > 150
zateunje 1.3 l.i 0.9: 0.85 0.77 0.75
} uvijanje P.v 0 .S 0.7 0.6
— - l.l .. 1.: — za na'ojne deiove iojisu posle i^rade u hlaon.>m sianju gnjeteni valjcima u korenu navoia:
— 4 * i-l — za gjivenski 2 aitičene navejene detovc.
* — onuni zavnanj sa navukom M I2 Uavrion.i za'.epnu:. navrtka orimnuta). va finom povrimjkom obradom navo.ia
(<f:“ l>* navoj se valja u hiađnom Jtan.iu. a posie izrade žavnant ve ne sme zagrcvaii do taćke otpuitanja tti žarcn.u
— U nedostatku ekspenmcnrainih podaiaka o efektivnom faktoru koncentracije napona/kon se možc irraiunati na
osnovu geometrijskoc <2, i stepena osetljivosri materiiala na koncemraciju napona pomoću ohrasca fjk-(c ti' 1 ) 1
9 M4...M56
20 40 50 50 100 120 H0 160 180 200 100 200 300 400 500 600
d/R
Razlika u konccniraciji napona obuhvaia sc kocilcijcnlom ^ — [iko/fik gdc jc
fiko - cfcktivni faktor konccntracijc napona zavrtnja modela M12, a (ik - efcktivjii
faktor konccntracijc napona navojnog dcla za koji sc odrcdjujc izdržljivost.
Kocficijcniima fj , £ 2 1 £ 3 uzima se u obzir ra/Jika u vcličini prcscka, načina iz-
radc i ojačanja ili za.stitc. Vcličina svili ovih uticaja nije velika tako da sc za
približnijc proračunc iii za dclovc sličnc zavrtnju modelu možc usvojiii a/jA/ ~ oA.
Ispitivanjima jc utvrdjeno da je ampliluda dinamičke izdr/ljivosti navojnih

delova konstaiuna u cclom području srcdnjih napona (sl. 3.19). Linija kritičnog
napona u Smitovom dijagramu jc paralclna simctraJi dijagrama koja jc pod uglom
od 45°.
3.1.2.
Z a v r ta n js k e v e z e
Ziivrlanjska veza jc navojni spoj ostvarcn posrcdstvom zavrtnja i navrlke.

Izuzctno, navrtka može da izostanc ako sc unutrašnji navoj izradi u jcdnoni od
dclova koji sc spajaju. Zavrtanjsku vczu, prcma tomc čt'nc spojeni dclovi, zavrtanj.
navnka i clomenii za osiguranjc iii zaptivanjc. Osnovni dclovi su zavrtnji i navrlkc
ic sc najprc analiziraju njihove karaktcristikc i oblici.
a) O biici zavrtnjeva i navrtki, pritezanje i osiguravanje
Ohlici zav rtn jcv a i n a v rtk i, dimcnzijc, tolcrancije, matcrijal i kvalitcl stt
standardizovani. Za svaki oblik zavrtnja, navrtkc ili osigurača prcđvidjcn jc
odgovarajući standard. Tim standardom je odrcdjcn oblik i mcre, definisana jc
familija numcričkih vrcdnosti svih dimcnzija, matcrijal i kvalitet. Razvrstani su u
tri klase kv'alitcta, fina - A, srednja - B i gruba - C. U okviru ovih klasa propisanc
su tolcrancijc navoja, klasa hrapavosti povrSina, tolcrancije oblika dclova i dr.
Standardni maSinski delovi izradjuju sc u visokim serijama, od speci-
jalizovanih proizvodjača i nabavljaju sc na tržiStu kao "gotova roba". Korisnici od-
nosno konstruktori složcnijih struktura trcba cla izaberu potrcban oblik i
dimcnzijc i ugradc u sklop. Ovako visokc serije omogućuju da sc zavrtnji izradjuju
piastičnim dcformisanjcm u hladnont stanju. To sc naročito odnosi na izradu
navoja. Navoj skoro svih standardnih zavrlnjeva izradjuje sc valjanjcm u
hlađnom stanju. Navoj ncstandardnih zavrtnjcva najčcsćc sc izrađuje rczanjcni.
Zavrtanj činc stablo i glava. Stablo sc sastoji iz. navojnog i nenavojnog dcla.
Prclazi izmcdju navojnog i ncnavojnog dcla i i/mcdju stabla i glavc su mcsia sa
povečanom koncentracijom napona. Radijus na prclazu izmedju stabla i glave
omogućuje da sc konccntpcija napona smanji. Prclaz izmcdju navojnog i ncnavoj-
nog dcla možc biti različitog oblika zavisno od načina izrade i drugih okolnosti
(sl. 3.20).
117
ur
Konusna
l'olulopiasia
Siika 3.20.
O h iik z a v n n jo : a) e fom vnti z a rrtn ja . b) p rv la z g f a w tt sfa h lo , rtavojnog na n v ita v o jn i
i završetak z a vrtn ja , c) o b lic i g la v e za v rtn ja
Zavrtnji mogu hiii sa navojem po celoj dužini stabla (b = /) i sa navojem na

delu stabla (b < /). Osim loga mogu se podcliii i prema obliku glave. NajčcSće su
sa žesiougaonom glavom. Za ovaj oblik glave karakteristična je mera s koja
predstavlja otvor ključa i visina glave h. Zavrtnji sa okruglom glavom i Scs-
tougaonom rupom za ključ pogodni su za ugradnju u one sklopovc gde glava treba
da bude upuštcna ispod nivoa površinc spojenih delova.
Glava jo^ možc biti čcivorougaona, irouglasta, konusna, poluloptasta i sl. Ovi
obiici dati su na slici 3.20.
118
Tdbiica 3.S. Oblici zavrtnjeva prcma ISO 1891

TahHra 3.9. OhHci navrlki. podmetača i usigurača prcma ISO IS9I
navrtkk
.^c5t«i.\ trii n § • <§>■ 3 « t>

m
g <§> § ® 0^ © !o
trf*stranc.
cct> nrustranc.
pctostranc.
osnu»stranc,
0 « t > E ) #
r
3 #
o /ljchljcno
q © e © £ © Ijj
k r u n a s tc
(sa zlchovirna)
i /atM ircnc g @ 0 @ c § 0 i @
p rstcn astc
H V H Q # ©
ostalc
ri]
o •• — e
l’O D M K T A Č l I O S IC iL K A Č I
- <b-
i>i>rfmctači } © < § )
| - © -
M asticnc I © I © f # i ©
pndlnskc
{ © { ©
------- -------------- - I
N 'a/uhljcnc
1 0 l
p<»dloškc
(osiguraći)
\<&
I’odloskc
-
(osiûrači) # 3 1
sa ispustom
120
Tabiica 3.10. Jzabranc ciimenzijc sionciarclmh zm-rtnjeva i ncnr/A/ // mm
Ya\ rin ji sn j Zavrlnj sa IbctJnik j Zavrtanj Zavrtnji /.a
šcstnNlranom i oktuglum i oivora j 7.n tačno »lvrdjivniij c
clas oni 1 o la vom i Oo i nalcganjc polo/aja
d h /, ,s i n hu s« !
i I> !
■ ' SCi D; d, C C} ,S',-
6 4 5 10 11,5 10 6 5 6.4 6,6 7 [ 7,2 4,5 3.5 1,8 9

8 5, 5 6.5 1? 15 17 8 61 8,4 9 10 1 9,2 6 5 2,5 1 1
J0 7 8 17 19,6 • 16 10 8; 10.5 11 12 : 11,2 7 5.5 3 1-1

12 8 tn 19 21,9 18 12 10i 13 14 '5 i 13,2 9 7 3,5 17
14 9 11 22 25.4 21 14 12115 16 n i 15,2
16 10 13 24 27,7 24 16 14
; i ? 18 19 • 17.2 12 9 4,5 19
18 12 15 27 31,2 27 18 14
,19 20 21 ! 19,2
20 15 lo 30 34.6 30 20 17
:21 22 24 j 21,7 15 9 5 22
22 14 18 32 30.9 33 22 17
|23 24 26 ! 23.3
24 15 19 36 41,6 36 24 125 26 28
19 i 25,5 18 11 6 27
27 17 22 4 47.3 128 30 32 |
50 [9 24 46 53,1 46 30 22 1-31 33 35 1 23 14 8 36
55 21 26 50 57.7 <54 36 38 i
36 23 29 55 63,5 56 36 27 J - '7. 39 42 ! 28 14 10 46
39 25 31 60 09,3 :4() 42 45 :
42 26 34 (.5 75 63 42 32 .43 45 48 1 •V- Olvor ključa
45 28 36 70 80.8 |46 48 52 ! d
4K 30 38 75 86.5 72 150 52 56 : 1
i -h rt~
l’-posobno
llna ! Th
llna klasa
S-M'cdnja JtfS M.Hl.OVI
( i-i’ruba
/-iiM'lnji si\ b < /

JIJS ISO4014 klasc A/li
ju s M.mJ
061 ! m
JUS IS( 14016 klaso ( 1 062 m
//' 2d \ 6 mm , za l< 125 h=(!.l..2)d fma klasa
*—
2
i^2<H 12 xa l- 125. .200 JIJS iSO ^ P matciija! JUSM.HI.070
b~2(T\ 25 za l>200 mm ! 4762 j 8.8 10.9 |
I lr=2<h 12 12.9 Matcrijul
Zuvrlanj sa b = I | 8.8 12.9 j l- 20, 22, j 5.8 8.8
JUS ISO 40I7 klasa A/13 25,28, 50, | l)u?.inc: 12 15 18
JUS !SO 401 8 klasa C KUislic'na j 2 2 52, 55,58, ! 20 25 50 55 40
podloška B { ZZ / 40,42,48, 45 50 60 70 80
MulcrijHl: 5.6 8.8 10.9 JUSiM.U2.lli i =;
\r. 50, 55, 60, ; 90 100 120 140 160
ili jio dogo\*om 6 5 150, | 180 200
160 200. i
Elastičnu podlocku-A
JUSM.B2.I10 C 2130 Sesloslranc u a v ilk c
JUS ISO4052, tip 1 kla.sa A i Ii
I)u/inc /: 6 S 10 12 15 18 20 22 JUS 1SC) 4055, tip 2 klftsa A i li
25 50 55 40 45 50 55 60 65 70 C ’S. JUS ISO4034 klfisa C'
X —'
75 80 85 90 95100 110 120 150 140 Matcrijal 4 5 6 8 10
150 160170 180 190 200
IO
'.II. Tolaancijc ohlika ! hntparosii zavrtnjeva / navrlki

122
Navrikc su po pravilu Scstougaonc. l/uzctno mogu hiti četvorougaonc ili

krilastc. Postojc i spccijalni obliei navrtki, a navoj možc biti izradjcn neposrcđno i
u jcdnom od dclova koji se spajaju (si. 3.23).
Slika 3.2L
NajčcŠći oblicr navrtki i navoja u dchvim a koji sc spajaju
Šcstougaona navrtka može biti normaina, niska i visoka. Osim loga osnovni
Sestougaoni oblik možc biti snahdcvcn raznim dodacima za osiguranje od
samoodvrtanja ili za povcćanjc veličinc dodirnc povržine. Tako sc Scstougaona
navrtka u standardima javlja u raznim varijantama, medjutim u najîroj primcni jc
osnovni Scstougaoni oblik.
Zavrtnji i navrtke mogu biti snabdcvcnc mctričkim navojcm krupnog ili sit-
nog koraka. Navojni delovi krupnog koraka $c dcfiniSu zascbnim standardima u
odnosu na dclovc sa navojcm sitnog koraka.
Ostvariti spoj maSinskih dciova znači obezbediti uslovc da delovi ostanu u
stalnom spoju tj. da u radnim uslovima nc dodje do razdvajanja niti do medjusob-
nog rđativnog krctanja. Kod zavrtanjskih vcza ovi uslovi se obczbedjuju pos-
ređstvom sile pritczanja. Ostvarivanje zavrtanjske veze svodi sc na obezbedjenje
sile pritczanja. Vcličina ovc silc zavisi od uslova rada i funkcije koju vcza iz\'ržava.
Njeno odrcdjivanjc biće dato pri analizi zavrtanjskih vcza za konkretnu primenu.
Sila pritczanja ostvaruje sc okrctanjem navrtke uz pomoć ključa i uz dcjstvo
momcnta pritezanja Tp. Ovim momcniom savladava sc oipor u navojnom paru tj.
u spoju navojaka zavrtnja i navrtkc (Ttl) i otpor na dodiru navrtkc i podlogc (Tp) -
sl. 3.22. U konačnom jc momcnt pritezanja
Momcnt u navojnom paru, na osnovu naprcd utvrđjcne vezc je
T„ =
123
gdc jc Fp - sila priiezanja, pn - ugao trcnja u navojnom paru, d2 - srcdnji prcčnik

navoja, <p - ugao navoja.
KoeCicijent irenja u
S tu n je p o i ršinu Su ve Podrnnz.
Fino obradjene 0 , 1 8 .0 . 2 0 0,14..0,16
Cirubo obradjenc 0,25..0,30 0,18..0,20
Kadmijumizirane 0,10..0,13 0,08..0,10
Pobakrene 0,15..0,18 0,12..0,14
Pocinkovane 0 , 2 0 ..0 , 2 2 0 ,16..0.18
Korodirale 0.22..0,24 0.18..0,20
-Pri ponovnom pritczanju kocficijcnl trcnja sc

smanjujc y.n (10 .30)% izuzcv pohakrenili i poci*
nkovanih kod kojih se povcćava za (20..30)%.
Koct* trcnja u navojnom paru'//n—///fcos(0t/2)
Slika 3.22.
Ostvarivanjc (pritczanjc) zavrianjskc veze
Moment otpora klizanja navrtke po podJozi
r ,< = r ><
gdc jc // - koeficijent trenja na ovom dodiru, r - srednji poluprečnik sile trenja

na kliznoj površini. Unutražnji prečnik te povrSine, odgovara prečniku otvora u
koji se zavrtanj ugradjuje ili otvoru u podmetaču ako se podmetač koristi. Prema
standardima označava se sa D0 (sl. 3.22). Spoljni prečnik klizne povrSinc nešto je
manji od otvora ključa j..Smanjenje je zbog obaranja ivice, medjutim možese us-
vojiti da jc spoljni prečnik ds = s. Integraljcnjcm sile trenja po kliznoj površini
124
prsienastog oblika prcčnika du i ds, dobija sc da re/.ultujuća sila trcnja delujc na

srednjem prečniku
odnosno r
Poluprečnik silc trenja možc sc odrcditi i približno kao r = (s + F>0)/4.
Ukupan moment tj. momcnt pritezanja je
TP = FP y lg(<P+P„)+r,tft ■ > _
Ostvarujc se dejsivom silc ruke Fru na kraku ključa dužinc /. Veličina sile Fr
u ograničena je jačinom rukc dok krak / može biti različit. Postoji opasnost da
prilikom pritczanja zavrtanj budc pokidan ili ncdovoljno pritegnut. Zato jc
potrebno da se moment T ili sila Fp mcri pri pritezanju (ostvarivanju) vcze. To se
postižc momcnt ključcvima ili mehanizovanim (motornim) uredjajima za
prilezanje.
Iîbavljenje i samoodvrtanjc su procesi koji se odvijaju nakon pritezanja vczc
i traju tokom njenog celokupnog radnog veka. Manifestuju se u vidu smanjcnja
ostvarcne siie pritezanja. Labavljenje je proces smanjenja ovc silc bcz reiativnog
kretanja navrlke u odnosu na /iivrianj. Posiedica je gubitka elastičnih deformacija
odnosno prelaska dcla clastičnih dcformacija u plastične. Vcč jc napomenuto da u
korcnu navojaka nastaju lokainc plastične deformacije. Osim toga u zavrtanjskoj
vezi postoji više povrSina u dodiru. To su dodir navojaka zavrtnja i navrtkc, dodir
navnke i podioge, dodir spojcnih deiova, dodir glave zavrtnja i spojenih dclova i
dr. Na ovim povrSinama postojc neravninc koje stupaju u medjusobni dodir. Na
tim lokalnim dodirima pritisci su vrlo visoki te dovode do lokalnih piasiičnih
deformacija. Ako na ovim dodirima postoje i mikrokretanja, uslcd vibracija na
primer, troScnje neravnina možc znalno ubrzati gubiiak elastičnih deformacija
ostvarenih pritezanjcm. Kako jc siia prite/anja ostvarcna (konzer\;irana) zahva-
ljujući elastičnim dcformacijama đelova spoja, mali gubitak ovih deformacija,
dovodi do velikog smanjenja silc pritezanja.
Dejstvom promenljive radnc sile, naročito uzđužnc, može doči do odvrtanja
navrtkc i pored toga što jc navoj samokočiv, a pritezanje sigurno. Pod dcjstvom
sile zavrianj se izdužujc, a presek sužava (kontrakcija). Navojak zavrtnja pri tom se
radijalno porneri ka osi zavrtnja. Navrtka je izložena pritisku te sc pod dejstvom
sile žiri, a navojci imaju tcndenđju udaljavanja od ose. Usled suprotnih smcrova
deformacija i mikrokrctanja na dodiru navojaka vrši se mikroklizanje. Pri promeni
uzdužne radne sile mcnja sc smer klizanja. Usled uspona zavojnc povržine (y/),
menjaju sc i putanje tačajca pri medjusobnom klizanju (sl. 3.23a). Posie večeg
broja promcna, reda veličine nckoliko miliona i više, osivarena sila pritezanja u
zavrtnju se smanjuje jcr se navrtka okrenc za odrcdjeni ugao u smislu odvrtanja.
125
Osiguranje od labavljcnja i od samoodvrumja možc sc ostvariti u prvom redu

jačim pritczanjem od potrebnog za normalno iz\'rSavanjc funkcije. Time sc stvaraju
uslovi da i nakon gubitka dcla silc prilezanja AF , ostane dovoljna vcličina za nor-
malan rad. Osim toga proccs samoodvrtanja prikazan na slici 3.23, znatno se teže
odvija kod bolje pritcgnuiih veza.
Gubitak silc pritezanja možc sc usporiti nađoknadom gubitka elastičnih
deformacija i sprečavanjem samoodvrtanja. S tim ciljem primenjuje se viJc
različitih osiguranja. Mogu se podeliti u tri grupc. Jednu čine osiguranja sa elas-
ličnim elementima kao Sto su clastične podloSke i drugi dclovi koji se pritezanjcm
zavrtnja elastično deformižu. Ove deformacijc nadomcžtaju one koje su na
dodirima i u korenu navoja prežle u oblast plastičnosti.
Samoodvrtanjc možc biti onemogučcno povećavanjem otpora trenja u navoj-

noni paru. Postoji viSc ovak\;ih rcSenja. Ovdc se navode dva koja su najjednostav-
nija i koja se najvišc primenjuju. To su osiguranje primenom dvostrukc navrtke i
osiguranje pomoču navrike sa nemeialnim prstenom. Kod koriSćcnja dvostruke
navrtke najpre sc pomoću pr\;c izvrši pritezanjc do ostvarivanja potrebne siie a
zatim se navrće druga navrika. Pri tom se prva drži jednim ključem, a gornja se
pritcže drugim. Pritiskivanjcm jedne navrtkc na drugu, navojci nalcžu na suprotne
bokove navojaka u navrlkama povcćavajući pritisak na ovim dodirima srazmerno
medjusobnom pritezanju (sJ. 3.24b). Uvećani pritisak sprcčava mikro-prokliz.avanja
navojaka i samood\Ttanje. Sličan se cfekal postiže i pri korišćenju navrtkc sa
ncmctalnim prstcnom. Prj ugradnji, zavrtanj sabija prsten u žleb i istovremeno
proseca navoj u njcmu. Tako sabijeni prsten veoma uvećava pritisak na navojke
zavrtnja.
126
«0
hlaslična
podloška
Krunasta navrtka
sa rascepkom
slika 3.24.
Osiguranje od labavljcnja i samoodvrianja: a) clasiićnim clementima, b) povcćanirn otporom trenja u
navojnom partt, c) poscbnim osigaraćtma
Na slici 3.24c daio jc više načina 7 a osiguravanjc od samoodvrtanja i

labavljenja vijčanih veza kod kojih se koriste posebni osiguravajući delovi. To je
osiguranje sa rascepkom koja prolazi kroz otvor u zavrtnju i kroz žleb u navrtci.
Krunasta navrtka i rasccpka su standardni delovi namenjeni za osiguranje od
samoodvrtanja. Navrtka može biti pričvršćena za spojcnc ddove i onemogućena u
samoodvrtanju posrcdstvom specijaino oblikovanog Iimenog osigurača ili
zupčastog osigurača. U tu/svrhu višc vijaka može biti mcdjusobno spojeno pomoću
žice. Timc je onemogućeno samoodvrtanje, a može imati ulogu obezbcdjenja od
nedozvoljenog rasklapanja.
127
Podmetači nisu osigurači od labavljenja, ma da su po obliku siični eiastičnim

podio^kama. To su prstenaste pJoče koje sc korisic ako jc prečnik otvora za
zavrtanj vcći ođ potrebnog. Posrcdstvom podmctača olvor se dovodi na potrebnu
meru. Osim toga podmctači se koriste ako jc površina spojcnih delova mekana ili
suviše hrapava te da ne bi pri pritczanju moglo da dodje do ošiećcnja. Ako su
povržinc ovih deiova kosc, koriste sc podmetači sa nagibom (sl. 3.25).
Slika 3.25.
Ravni / kosi podmciači
b) Uzdužno opterećene zavrtanjske veze
Radno opierećcnje izraženo radnom silom Fr kod ovih veza deluje u pravcu
osc za\Ttnja. Ova sila tcži da razdvoji spojcnc delovc tj. da dovcde do stvaranja
zazora izmedju dodirnih povrSina. Razdvajanjc sprečava sila pritezanja srazmcrno
odnosu sila i deformacija u spoju.
Sile i deformaciie u uzđužno opterećenoj zavrtanjskoj vezi prikazane su na

slici 3.26. Za primer jc izabran spoj poklopaca ciJindričnog suda, pomoću zavrtnja
velikc dužine. Na slici 3.26a dai je odnos dclova neposredno prc priiezanja veze.
Pritczanjem se povećava dužina zavrtnja za vcličinu Xv a spojeni delovi skraćuju za
Xb. Nakon priiczanja, požio je u zavrtnju i u spojenim delovima ostvarcna sila Fp,
u sud možc da se uvcde fluid pod pritiskom p. Dcjstvom ovog pritiska na poklopcc
ostvaruje se radno opiercčcnje F% = Ap, gde \ t A - povržina poklopca. Svedena na
jcdan zavrtanj, radna sila jc Fr = FRh y gde je z - broj vijaka kojima jc veza
ostvarena.
Usled dejstva siie Fn izdužujc sc zavrtanj za daljih AA što dovodi do osloba-

djanja dcformacija spojenih delova za istu veličinu AX (sl. 3.26c).
Na slici 3.26d datc su zavisnosti (karaktcristike) deformacija i sile u zavrtnju i

u spojcnim delovima. PoSto su spojeni delovi izloženi sabijanju (skraćeni su) to su
deformacijc date u negativpom smcru osc. Ako se leva strana dijagrama pomcri
duž osc X tako da se dcformacije saberu, dobija se dijagram dat na slici 3.26c.
Uvodjcnjem sile Fr siia u zavrtnju sc uvećava za AFv a u spojenim delovima
1 28
Slika 3.26.
Si/c i dcformacijt' u nzduzno opiacćenoj zovrtanjskoj vczi
smanjuje za AFh u odnosu na siiu priiczanja F }. Pri tom su deformacije promc-

njene /a AA (sl. 3.26f).
Dcformacije u zavrtanjskoj vezi srazmcrnc su silama, a obrnuto su propor-

cionalne krutostima
Xz
gde je cz - krutost zavrlnja, a ch - krutost spojenih delova. Radna sila sc raspode-

Ijuje na zavrtanj AFz i na spojcne dclove AFh, srazmerno krutostima. Delovi većc
krutosti pružaju veči otpor dcformisanju te na taj način apsorbuju vcći deo sile.
129
Imajući u vidu ovc odnosc, mogu sc napisaii slcdcćc dvc jednačine sa nepoznatim
vdičinama AFZ i AFb.
Fr = AF; + AFb
AFZ c2
Rešavanjem gornjih jednačina dobija se

c, _
AFz C, + Cl AFh C ,+ C h Fr
Korižćcnjem ovih veza, poznata sila Fr dcli sc na AFz i AFbJ srazmcrno poz-
natim krutostima cz i cb.
Dcjstvom siie Fp u zavrlnju je uvečana ukupna sila na Fv a u spojcnim
delovima smanjcna na Fb.
F, = Fn+AF7 = Fn+— l — F,
z P 2 P cz+cb 1
h = Fp- ^ Fp- cz + cb
Povcćavanjem radne sile Fr dalje se povećava sila u zavrtnju Fz, a smanjujc

sila u spojenim delovima Fb dok ne postane jednaka nuli. Ta vcličina radne silc
koja jc dovela do početka razdvajanja spojenih delova jc kriiična sila [ 7 0 . Dobija
se iz uslova
Fb = Frt - r r' ''kr Fr = Q ođaklcJe
\
r c+ cb = F„ \ + c‘
Fr — cb
!
Daljim povcćavanjem sile Fr preko fFr , izmedju spojenih delova nastaje
zazor. Vcza je razdvojena, a sila u zavrtnju jc jcdnaka sili Fr (Fz — Fr) i povećava
sc srazmerno povećavanju sile Fr (sl. 3.27b).
Radna siia Fr deli sc na zavrtanj i na spojene delove srazmcrno krutostima.
U zavisnosti od odnosa krutosti zavrtnja i spojenih delova czlcb menja se i odnos
sila AFz/AFb. Na slici 3.28 navedena su dva primera sa različitim odnosom c jc b.
Sila pritezanja Fp i radna sila Fr u oba primera su jednake. U slučaju kada jc
zavrtanj velike krutosti u pdnosu na spojcne delove, sila AFz je znatno veča od
AFh. Kod clastičnijcg zavrtnja (cz>>cb), deo silc Fr koji prenosi zavnanj, AFZ je
smanjen.
130
Uiicaj promenc radnc sik • kriliĆna sila
Ako je sila Fr promcnijiva, promenljive su i sile AFh i S obzirom da je

zavrtanj osetljiv na promenljivo naponsko sianjc to jc znatno pogodnije da sila
AFz buđe manja. To sc postižc primenom zavrtnja povećane elastičnosti tj. malc
krutosti.
Slika 128.
Uticaj odnosa krutosii c jc i m silu u zavrtnju
Prikazana analiza sila i đcformacija izveđcna jc uz pretposlavku da su

napadne tačke silc na dodirnim površinama navrtke i glavc zavrtnja. Takodje sc
prelposlavlja da su deldrniacije zavrlnja i spojcnih delova potpuno elastičnc.
Ako ovc pretpostavke nisu ispunjenc. stanje raspodele sila i deldrmacija jc
složcnijc.
Kmtost znvrtnja srazmcrna jc modulu clastičnosti £, povržini poprcčnog
prcscka stabla A i obrnuto srazmcrna dužini siabla koja učesivujc u dcformisanju
Ih - dužina izmcdju glavc zavrtnja i navrtkc, c = AEUh. Duž siabla zavrtnja
povrSina poprečnog prcscka je promcnljiva, a osim toga na ukupnu kruiosi
zavrtnja utiču gla\'a zavrtnja (l/c^) i dco zavrtnja u navrtci (l/c/(). Rccipročna vrcd-
nost ukupnc krutosti zavrtnja je
" //
gde je /,• - dužina, a Aj - povrSina prcscka dela stabla zavrtnja sa kontinualnim

presekom, n - je broj dclova siabla različitog preseka.
Ako je dužina zavrtnja izmedju glavc i navrtkc ih> 6 d, uticaj glavc i navrtke
možc se zancmariti. Za kračc zavrtnje ovi uticaji sc obuhvaiaju cmpirijskim obraz-
cima.
— = ( 0 .8 ...0.7)-----7 -za d/P-- 10. . 2 0

<‘n h 'd
1 0 .1 5
gde jc Ez -modul dastičnosti malcrijala /avrtnja. En -modul elasličnosti

maLerijala navrlke, d i P -prcčnik i korak navoja.
Krutost zavrtnja može sc smanjiti ako sc površina prcseka smanji ili ako se
dužina poveća. PovrSina prcscka ne možc se smanjivati ispod površinc poprečnog
prcseka jezgra navoja. To bi dovelo do stvaranja slabijih mcsta. Oslajc da se clas-
tičnosi zavrtnja može značajnijc povcćaii pov,cčavanjem dužinc. Ako se zbog
potrcbe ccntriranja stabla zavrtnja u otvoru, ncki prcseci nc smanjuju dobija se
elastični zavnanj promcnljivog prcseka, kao na slici 3.29b.
Krutost spojenih delova srazmcrna jc zaprcmini sjjojcnih dclova u kojoj se
ostvaruju elastične dcformacije usled dcjstva sila u zavrtnju. Polazcći od na\Ttke i
od glavc zavrtnja, područjc uticaja deformacija sc širi u viđu konusa čija je izvod-
nica pod ugiom a (sl. 3.30). Eksperimentalno je utvrdjeno da jc ig a = 0,4...0,5.
Na ovoj slici dati su i obrazci za izračunavanje krutosii spojenih delova, ako uticaj-
ni konus ne izlazi iz zapremine spojcnih delova. Sa Eh označen jc modul elas-
tičnosti spojenih dclova, sa s - otvor ključa navrtke odnosno glavc zavrtnja, sa Da -
prcčnik otvora u koji se zavrtanj ugradjujc i sa Ih debljina spojenih dclova tj. ras-
tojanje izmcdju glavc zavrtnja i navrtkc.
Ako jc dcbijina spojenih delova manja od prcčnika olvora za zavrtanj lh<D0,
konusi sc mogu zameniti cilindrima prcčnika D kao šio jc na slici 3.30 i prikazano.
U tom slučaju krutost spojenih delova jc
A = ^ ( D 2 -D l).
Ako utii'ajni konus izlazi izvan
zapreminc spojcnih delova, prohlcMii
odrcdjivanja krutosti spojenih đelova
poslaje slozcniji. Na slici 3.31a dal jc
priincr gdc ovaj konus osno simclrićno
izlazi iz zaprcminc šupljcg valjka koji sc
jiritczc. Xa odrcdjivanjc krutosti jcdnog
dcla korisli sc mođcl konusa, a za drugi
model cilindra. Na slici 3.31 h navcdcn jc
primcr udc jc podrucjc dcformacija
ograničcno složcnom konturom. Kod
takvih primcra podmčjc delormacija sc
dcli na vcći broj manjih cclina čija jc
krutost rf-lÂ hi/Ii * gde je A/„ -povrsina
dclića. 1/ - dcbljina dciića. Ukupna
krulosl sc đobija sabiranjcm kako jc na
Oinakc potrcbnc za ođrcdjivanjc knitost: vijaka slici 3.31 b prikazano.
Slika 3.30.
Odrcdjivanjc h itto s ti spojatih ddova vciikc dcbljinc i gdc uticajni konusi nc iziazc iz zapranhte
c) Slika 3.31
U tic a j o b iik a sp a je n ih d e io va : a) b) h v iu s d e fo n n a rija iz ia z i iz z u p re m in a
sp o je n ih deiova. c) m enja se p o /o ž a j n a/ntdne fa ćke s iie
Poločaj napadnc taLkc silc utiče na raspodciu dcldrmacija u spoju

odnosno na odnos krulosii zavrtnja i sptjjenih delova. Na slici 3.3 Ic prika/an jc
primcr promcnc položaja napadjic tačkc silc u zavisnosli od oblika spojcnili
dclova. Promcna dddrm acije u zoni izmcdju napadne lačke i glavc zavrtnja jc
istog karaktcra kao i kod zavjtnja. Sa povcčavanjcm silc /v povcćava sc
dcldrmaci ja /avrinja i ddbrm acija u ovoj /oni. Smanjujc sc samo dddrm acija u
/oni i/m edju napadnih tačaka sile. Ovaj sc uticaj m o/e obuhvatiti pomoću
kocllcijcnia cj - 0 ...! kojim $e korigujc odnos krulusli zavrtnja i spojcnih
dclova u i/ra/im a /a odrcdjivanjc sila
F y = !■' - cft>Fr ; 0>= - ; V = C>;
cz +cit ch
Krutost svih spojcnih đplova o/načcna jc sa ci, . a ki’ulost spojcnih dclova
izmcdju napadnih tačaka sile sa r/j, Polo/aj napadnc lačkc silc ođgovara ravni
gdc pođ dcjslvom silc dddrm acijc mcnjaju znak. 'I’o sc možc ulvrditi
primcnom ckspcrimcniainih ili mimcričkih mctoda.
134
Signrno.st ziivrtnjii na krtiju procesa pritczanja proverava se na osnovu op-

icrcćcnja kojima jc /itvnanj izložcn prilikom priiozanja. To su sila priiczanja Fp i
momcnt oipora u navojnom paru T/r Ziivrianj je izmcdju glavc i navrtke zaicgnut
silom Fp. Momenlom priiczanja saviadavaju sc oipori u navojnom paru (Ttt) i oi-
pori na dodiru navrike i podiogc (7 ). Da se pri priiezanju zavrtanj nc bi okrciao
pod dcjstvom momcnta Ttv na glavi dciuje otpor istc veličine tako cla jc stablo
izložcno momcntu uvijanja vcličinc 7/r Otpor 7 sc prenosi ncposredno na ključ i
ne optcrečuje zavrtanj na uvijanjc. Na slici 3.32 grafiČki jc prikazana raspodela
Optcrećcnje uslcd pritczanja zavrtnja jc jcdnokratno ili se u radnom vcku

osivari mali broj puta. S toga sc provcrava statički stepcn sigurnosii. Za tu
provcru merodavan je minimalni poprečni prcsck optercćenog dela stabla zavrtnja.
Naponi usled zaiczanja i uslcd uvijanja su
_ F,> _ f p . _ T'< _ T«
° ^ ^ ’ T 0Jd%
Odgovarajući parcijalni stepeni sigurnosti su
Jm aT%T%\ xt Š t %\
T
Ukupni siepcn sigurnosti protiv plastičnih deformacija zavrtnja na kraju

proccsa pritczanja jc
Sa S r
ST =
Ako je zavrtanj dobro dimcnzionisan i ako jc sila pritczanja pravilno odrc-

djcna, stepen sigurnosti treba da jc 1,25... 1,6.
135
Sigurnost ziivrtnja u radu zavisna jc od radne siie i txi ostvarcne silc

priiczanja. Dcjstvo momenata nakon priiczanja prcslajc. Radna sila Fr u toku rad-
nog veka možc biti stalne vcličinc ili sa malim brojcm promcna. U takvim us-
iovima proverava sc statički stcpen sigurnosti zavrtnja u rađu
c - fZM - ar h Š\
° o o
O— Fz F = F + — — F.
^min z r l> C. + CJl' >
Stcpcn sigurnosti treba da je vcći od 1,25...2,5 zavisno od rasipanja proračun-

skih vcličina.
Pri đinamičkoj promcni radne sile od nulc do Fr sila u zavrtnju se mcnja od

veličine ostvarene pritezanjcm F{) do najvcčc vrednosti siie Fr Pri tom sc napon
mcnja izmedju ođ i cr, tj.
F. /\
_ FP . F
JL o„ =
°e+°d 'd
Za provcru dinamičkog stcpena sigurnosti mcrodavan jc kritični prcsek [A ] .

To jc najmanji presck sa najvcčom koncentracijom napona. S obzirom na naprcd
dati prikaz konccntracije napona, to je prcsck na mestu dodira zavrtnja sa prvim
navojkom navrtkc. Vcličina ovog poprečnog prescka odgovara noscćem prcseku
A 3 . Izuzetno lomovi mogu nastati na mestu prelaza stabia i glavc zavrtnja ili na
stablu gde sc zavrSava navojni deo. To se dogadja ako jc na ovim mestima kon-
centracija napona veča u odnosu na mesto dodira sa pm m navojkom navrtke ili
ako postoje odstupanja u strukturi ili prskotinc.
Sila pritczanja zavrlnja jc stalnc veličine lc je i donja vrcdnost napona stalna

ij. od = const. Na slici 3.33b, na Smitovom dijagramu prikazana je linija promcne
radnog napona koja odgovara slučaju kada jc od = const. U preseku ove linijc i
linije kritičnog napona, dobija se dinamička izdržljivost zavrtnja
°DM ~ °d ^’ ^CrAM< a TM
°AM ” °A šp ^2 $3'
Poredjenjem odgovar^jučih kritičnih i radnih napona dobija sc ukupni i

amplitudni sicpen sigurnosti
136
i_i_
Slika 3.33.
DinctmiČko optcrećatjc (a) i iziirlljivosi zavrmja (b)
aA .\f
Amplitudni sicpcn si**urnosii SA trcba da je s-eći od 1,25...2,5 zavisno od

rasipanja kritičnog i radnog napona. Pri lom ukupni sicpcn sigurnosti treba da je
veći od 1,15..2.
Sigurnost spoja dclova koji je ostvarcn uzdužno oplercćcnom zavrtanjskom

vezom, zavisi u pm m i rcdu od ostvarcnc siie pritczanja. Ova sila treba da sprcči
raadvajanjc spojenih dclova. Dovoljno vclika sila pritezanja omogućujc da u
loku radnog veka dodjc i do njcnog smanjcnja usled labavljcnja. a da i dalje nc
dodjc do razđvajanja vczc. Occna o lomc da li jc sila pritczanja đovoljno velika.
možc sc doncti na osnovu stcpcna sigurnosti proliv razđvajanja vezc
v \£A
^ F' F'
Vrednosti ovog slepena sigurnosli su 1,5..3 . izuzelno do 5. Veće vrcdnosti
odgovaraju zavrtnjima manjeg prcčnika i manjc di/ine.
Silu pritc/.anja u/oii/no optercćcnih zavrlanjskih vc/a hira se lako da
umoguei ostvari\anjc llmkcije veze. I'unkeiju zavrlnja jc da deiuve odrzi u
dodiru ili da ohezhcoi zaptivanje. Kod ohienih zavrtanjskih vcza /avrtanj
sprečava j-a/dvajanjc vczc. Jz iz**aza /a stepen sigurnosti proliv ra/dvajauja vc/c
slcdi da je polrehna sila pritc/anja zavrlnja
/•', = — - — =y F r
Pri odrcdji\anju pt*li*cbhc silc prilezanja dimcn/ijc i krulosli nisu poznalc. Pri
tom sc za izhor sile pniczanja korisii koclleijcni y čijc su vrcdnosti slienc
stcpeiui sigurnobti proti\ razdvajanja vczc Sr . Ako radna sila nije dinamieka
y~ 1,5...2. Za dinamieku radnu silu, zhog povećanc opasnosli od labavljcnja
vcze Kod prilisnih zavrlanjskih ve/a, prilczanjcin zavrinja ohczbcdjujc
sc prilisak na zapiivač koji mora biti dovoljno vcliki da hi sc obczbcdilo
zaplivanjc. s tim da nc đuvede do ošleecnja odnosno do gubilka zaptivnih
sposobnosti /aptivača. Sila potrebna za ostvarivanjc zaplivanja u eelom spoju jc
Fp/t . a sila koja dovtidi do irajnili delbrmacija površinskog sloja zaplivača jc
Fpy. Vrcdnosli ovih siia izračunavaju se na bazi karaklcristika i dim en/ija
zaptivača.
DB “ " D ^"p k ''1 FD V = l / „ k 0K , ,
gde jc j)r -pritisak rađnog iluida u sudu, Up -srcdnji obim zaptjvača, Sp -slcpcn
sigurnosli /aptivnog spoja proiiv isiicanja lluida, vcličinc do 1 ,2 ; ko i k/ -
koclieijcnli eija veličina zavisi od clastičnih svojslava i Sirinc /aptivača hp.
Vrcdnosti su datc u tablici 3.12. zajcdno sa slandardnim oblicima prirubničkih
zaptivnih spojcva prcma LSO 7483. Vcličina Kp -odgovara naponu pri knjcm
Jolazi do trajnih dclbrmacija površinskog sloja zaptivača. Numcričke vrcdnosli
za ovu vciičimi. takodjc su datc- u tabliei 3.12. Ako se pri prilczanju ili u loku
rada na spoju prckorači sila Fpy . uslcd plasličnih dclbrmacija spoj gubi
zaplivnu sposobnost. Zbog loga sila pritc/anja nc smc hiti vcea od
(Ff,)maxr-Fpv/zt a sila na /.aptivaču nc smc bili manja od (FtJ nUn -F m /z . gdc jc r -
broj zavrtnjcva u vezi. Taena vclieina sile F(l ođređjujc sc tck pošlo sc odrcdc
dimcnzije i krulost zavrtnja i spojcmh dclova.
Dimcnzijc zavrtnja sc odrcdjuju lako da napon usled pritczanja, u stablu

budc u granicama <r(j= Fp/Amin~{Q.S~QJ)aT - izuzctno i do O.8 0 7 . Kod običnih
uzdužno optcrcecnih zavrlanjskih vcza. kod kojih izmedju dodirnih ptivršina
ncma zaptivaea. ovaj napon sc koristi za izračunavanje potrcbnog preseka
zavrlnja. Kod prilisnih zavrlanjskili vcza, na bazi potrcbne sile na zaptivaču i na
bazi radnc siic izračunaya sc sila u zavrtnju Fz=(Fon/z)+Fr , a zaiim polrcbna
vcličina poprcenog prcscka zavrtnja koja možc da prcnosi ovu silu.
138
Tahlh a 3.12. i ’rcgledpriruhničkih zaptivnih spojeva i koejicijenala

za izračunavanje sila na zaptivaču
ISO 7483'
T ip A C/I) VJV
ta tccnosli ta eas i paru
Oblici /.aptivaća Matcrijal i siamluril kcA‘d ki koKu kf uuu Oblusi primcnc
Nmui iimi NVmm
Zaptivni kartoti ua 20bo bt, Za lcmpcraiuro -30°C
bazi azbiiiita lipa do 100°C
tCp A , 8 Cjuiiiu hD a,Sb0 2 bp 0,5 bo do iOObar d o io o °C
LL Tcfion !, Jf i( i 25
tip C / D 20 bu bp 1,1 hb do 250bar do t0 0°c
ISO 7C83 Obloga od Al 10bo L>o 50 bn 1,4 bp DN» J0-600mm
O bloga od C u, Ms 20bp hf> 60 bv 1,6 h0 p,s-6-50bar
Obloga od inckog 40 bo 70 bn 1.8 bD lip A i bp B
C czi
'J ML čelika
z 'I'aJasasU sa 10 bD 0,6 bp 45 bD 1bD Tal&sasti Um od
azbcsm om trakoni C 0147 do 42S°C,
JU S M .C 4 .1 16 Č 7400 za 425-475®C
BSS^, Spiralna azbcsm a 15 bt> bo 50 bD 1,3 bD D N *10-I500m m ,

Iruka ISO 74S3 ptc-10-420
Gurna JUS
M.C4.M2 dol0 0 °C
zn tcćnosii 7.a ga> i pani

~ rr ki kt kt nun
mm nun iiiiii
Bakar, O.Sbjj bu+5
iiluminijum,
gvožđc
Mctal 1.6 do425#C
& ISO 7483 Ć 0 2 6 I.Ć 1214
Mclal 1.6 425^75°C
> Z zL JU S M .C 4 .1 I4 Ć 7100, 475-
c. Meial 0,4 x 9 f0 ^ x 0,5x 9f0^x 520°C, ć 7400
X JU SM .C4.115
N x-braj 9 f« b e n a 47S°C C 4 170
C Cclik do 530°C Ć 4573
X JUS M.C4.M3 Mcmbranski zaptivać
O ln o r p ro m cp i ohfika zaptivača Kn i K
Malcrtjal Ko K ns N /n u n 2
zapuvaća N/mm* IOOeC 200°C 300°C 400V 500°C
Mcki aluminhum 100 40 20 (5) . .
Bakar 203 180 130 100 (40) .
Mcko cvoždc 350 310 260 210 170 (80)
ć 1214 400 380 330 260 190 120
ć 74 30 450 450 420 390 330 280
Austcnitni ćciik 500 480 450 420 390 350
Nepritegnute uzdužno optcrećcnc zavrtanjske vc/.c primcnjuju sc u slučaju
kada bi siia pritczanja dovcla do ncpotrcbnog preopterećenja ili do ožtećenja
nckih deiova u sklopu ili pak ako raspodcla radne sile Fr na AFz i AFb, nema
značaja odnosno ne možc se ostvarili. Na slici 3.34 navedeni su primcri ovih veza.
Pritezanjem kukc dizalice bio bi prcoptercćen ležaj koji omogućujc rotaciju kuke.
Drugi primcr predstavija spoj stuba i poprečnc grede. Navoj jc izradjcn ncposred-
no na jcdnom od dclova koji sc spaja. Raspodcla sile sc ne možc ostvarili te je i
pritezanjc ncpotrebno. Potrebna su samo osiguranja od slobodnog okretanja
navrtke oko stabla sa spoijnim navojem.
Primcri ncpriicgnutih zacrtattjskih vcza
Ovc veze izložene su dejstvu samo radne siie F2 ~Fr F^=0, Fh =0. Potrebno
je provcriti samo stepcn sigurnosti zavrtnja (dela sa spoljnim navojcm) u radu.
Ako je siia Fr pribiižno stalne velićine u radnom veku ili je broj promena mali,
proverava se statički stepen sigurnosti
5r = JTM a =
o
Ako jc radna sila dinamička, stcpen sigumosti jc
C — C — /tW
^"4 3
. v rednosti sicpena sigurnosti trcba da su Sn = SA > 1,25 odnosno
S T > 1,25... 1,5.
Izbor i optimiranje uzdužno oplcrećcnih zavrianjskih veza ostvaruje se

primenom razradjenih matematičkih relacija (modcla) za proračun i na osnovu
pođaLaka o slandardnim navojnim dclovima - zavrlnjima i navrtkama. Na slici
3.35 šemalizovan je poslupak za odabiranje standardnih delova i za analizu
slanja u lako odabranoj ili već postojeeoj vezi. Definisan jc redosled i tokovi
poslupka bez obzira da li se izvodi manuelno ili pomoću računara. Delinisane
suključnc opcracjjc i lokovi koji mogu bili osnova kompjuterskog programa za
izbor oplimalnih paramctara i standarđnih dclova vczc kao i za provcru
kvalilctu vcze.
Izbor oniimalnc dužinc zavnnja Izbor opiimalnog broja, prcčnika i matcrijala zavnnja
140
a
-o
C
3
u
o
c
>
Oi
C
V
C5
da
A
141
h o t'sd n n i :u izbor fmrdmctara iproručun uzduino optcrcccnih zavrtanjskih vcza

142
Polazni podaci za odahiranjc dclova i paramctara vczc su lip (vrsta)

uzdožno optcrećcne veze, običnc ili prilisne i osnovne funkcionalnc vcličinc
kao sto jc rađna sila Fr za običnc vezc odnosno pritisak lluida u sudu p i
prcčnik D na kome su zavrtnji rasporcdjeni. za prilisne vczc. U prvom koraku
se iteracionim postupkom postcpcnog približavanja odabira sc optimalni broj
zavrtnjevar (ako nije unaprcd zadalj i prečnik navoja odnosno presek zavrlnja.
Osnova za to je izabrana sila pritczanja Fp . Veličina ovc silc se utvrdjuje na
osnovu uslova da ne đodje do razdvajanja veze uslcd dejstva radne sile. usled
labavljenja ili samoođvrtanja. Kod prilisnih vezaova silase bira još i na osnovti
uslova đa pritisak na zaptivaču hudc u propisanim granicania. Prilezanjem treba
ostvariti napon u zavilnju cr/; == FP/Amm - (0,5...0,7)o,7s t . Da hi ovaj uslov biu
zadovoljcn potrebno je da najmanji prcsek zavrtnja Amin . na primer presek
jezgra navoja Aj , bude zađovoljavajuće vcličine. Iz ovog usiova odredjuje se
polreban prečnik navoja M d . Ciranica lečcnja <Jnt je za izabrani ili za zadaii
materijal. Ako dobijeni rczultat nc zadovoljava u pogledu hroja zavrtnjcva,
njihovog razmaka ili prečnika, poslupak se ponavlja sa izmcnjcnim
paramelrima. Ograničenja u poglcdu gustine i rasporcda zavrlnjeva utvrdjuju se
na osnovu ravnomernosti raspodele pritiska na zaptivaču i na osnovu
konstrukcionih odnosa u sklopu.
U drugom koraku, na osnovu dcbljine spojenih delova i potrebnog odnosa

krulosli c-jcu , ileracionim postupkom se odabira potrebna dužina zavrtnja.
Trcći korak u ovom postupku, obuhvata provcru sigurnosii protiv oštcćcnja
zavrtnja i sigurnosli spoja kao eelinc. IJtvrdjeni nedoslaci sc ispruvljaju
promenom parametara i ponavljaujem postupka.
P n m c r 3.1.
Spoj poklopca sa cilindrom (sl.3.36), ostvaren je pomodu Čeliri zavrinja M8 od

čelika klase čvrstoče 5.8. IJ cilinđru sc u toku rada menja prilisak lluida od nule do 60
hai. Odrediti potrebnu silu i moment prilezanja zavnnja i proveriti stepenc sigurnosti
Slfka. 3.36.
143
Rešenje:
Dođir poklopaca i cilindra (sl.3.36) ostvarujc se bez posredstva zaptivaća.

Zaptivanje se ostvaruje pomoću torusnog gumenog prstena koji je od dejstva sile
pritezanja zaštićen tako Što je smešten u žleb. Proraćun potrebne sile pritezanja u tom
slučaju se ostvaruje po proceduri za obićne zavrtanjske veze. Ukupna radna sila koja
deluje na poklopac cilindra Fp i radna sila po jednom zavrtnju Fr su
d.rn 5 0 2 >t F* 11781
Fr = PrA = p r 6
* = - = 1178 N Fr - — = :2945 N
Potrebna sila pritezanja koja obezbedjuje sigurnost proth' razdvajanja veze je Fp-yFr
= 3 2945=8835 N. Povoljan odnos napona u zavrtnju postiže se ako je napon ostvaren
pritezanjem oj,^0,5- s-0,8)ot.v/ tj. potrebno je
F
Gp = — > 0,6rtaV/ ctjat R 4 t4 i =^00 -1J • U =484 N/mm2
Fp> Očcrm As = 0,6 • 484 • 36,6 = 10628 N ;

gde je Jj=36,6 mm2 -noseća površina preseka navoja M8 (lablica 3.2), ftc.=400N/mm2
- granica tečonja za čelik klase čvrsloće 5.8, J • f/= U -korekcioni faktori prema
tablici 3.7 za zavrtanj izradjen rezanjem pošto nije standarđnog oblika. Izračunate
vrednosti potrebnc sile pritezanja su oko sređine preporučenih područja varijacije. LJ
tim granicama je i zaokružena vrednost Fp = 10 kN koja se može odabrati za dalji
proračun. Za stvaranje sile pritezanja FP i za savlađivanje otpoia između dodimih
površina navojaka, potreban je moment
Tn = Fp ^-tg () = 7875 Nmm
gde je (/_?=7,188 mm i #7=3,18° - srednji prečnik i ugao navoja M8 (tab. 3.2),
/?w-arctg//rt=arctgU 55p-=arctglJ55-0J4 9J8° - ugao trenja, /^ 0 J 4 - koeficijent
trenja za obrađene i podmazane đođirne površine ođ ćclika. Moment potreban za
savladavanje otpora klizanju navrtke na dodiru sa delovima koji se spajaju je
TM= Fp/trp= HMO3- 0,14 • 5,5= 7700 Nmm
gde su rM = ( ^ /)o)/4=(13-t-9)/4= 5,5 mm - sređnji poluprečnik sile trenja,

A-13nvn - otvor ključa navrtke i Do~9mxn - prečnik otvora za zavrtanj M8
(tabl. 3.10). Moment pritezanja zavrtnja
Tp=Tn+7^=7875-1-7700= 15575Nmm 15,5Nm
U toku procesa pritezanja stablo zavrtnja je izloženo zatezanju i uvijanju. Ovi

naponi su najveći na kraju pritezanja kada su sila i moment najveći.
10000 T
1n 7875
(7 - = = 273 N/mm2; ------------ - = 145.6 N/mm
As 36.6 0.2 rf , 3 0.2-6.466
144
R.eM 484 TM 0.8R e.\f 0,8 •484

=1.77; 2.67
<jm 273 145
5 .5 , 1,77-2,67
ST - ■ = 1,47
> fv + ^ v V l772 + 1672
Da bi naponi uslcd pritezanja bili u predvidjenim granieama. slepen siguraosti protiv
pojave plastičnih deformacija na kraju procesa pritezanja treba da je u granicama
1,25-5-1,6 ili veći. Ako bi pri pritezanju nastale plastične (trajne) đeformaeije,
predvidjena sila pritezanja ne bi se održala, a zavrtanj bi bio oštećen pritezanjem. Ako
zavrtanj izdrži pritezanjc, postoji mogućnost da ostećenje nastupi pod dejstvom
rađnog opterećenja. Radna sila Fr raspodeljuje se na zavrtanj i spojene delove u
odnosu njihovih krutosti. Krutost zavitnja c.z = 1/1,8'H)'5 ^ 0,55' 105 N/mm, jer je
1 1 / l +A , 180-2- \_0 2-10
= 1.8-10 mm/N
c. KAX A2 ) 2,1 *10"3^ 50,2 _ + 32.8
gde su /|=160 mm - dužina nenavojnog dela zavrtnja preseka ^[=50,2 mm2, ^ 2 0 mm
- dužina navojnog đela zavrtnja preseka jezgra /42=/l3-32,8 min2. IJ navedenom
primeru (sl. 3.36) priteže se cilindar tankog zida i velike dužine u odnosu na debljinu
poklopaca. IJticaj poklopaca je vrlo mali, a u deformisanju učostvuje cela zapremina
zida cilindra. Krutost spojenih delova po jednom zavrtnju u vczi je
EbAb 2,1-10 •863,9 = 3,02-105N/mm
4-150
gde je površina preseka ziđa cilindra /lb_(60 -50 )ti/4=863,9 mm Odnos ki'utosti
spojenih delova i zavitnja Cfc/Cz~3,02*I05/0,55*105=5,49. Za ovaj odnos krulosti.
povećanje sile u zavrtnju i ukupna sila u zavrtnju Fz je
F 2945
AF. = ---- r— - = — — = 434 N F* =FP +AFZ 1()0(K) i454= 10454 N
1+ c b ; c z 1+ 5.78
Stepen sigumosti zavrtnja u radu kod dinamički napregnutih zavrtanjskih veza,
utvrđuje se upoređivanjem izdržljivosti i radnog napona. Najopasniji prosek zavrtnja u
ovom slučaju je na mestu najjačeg izvora koncenlraeije napona - u preseku
ncposredno ispod navrtke. Pri promeni rađne sile, sila u zavrtnju se menja od najmanje
vrednosti Fp do najveće napon u jezgru zavitnja menja se u granicama
10000 F. 10434
CTj = ' 304,8 N/mnr -=318.1 N/inm2
32,8 32,8
Srednja vrcdnost i amplituda promene napona su
318.1 + 304,8 318.1-304.8
= 31 l,4N/mm2; <j_ = 6,65N/mm2
2 2 “ 2 2
Amplituda dinamičke izdržljivosti zavrtnja u preseku neposredno ispod navrtke je
-45*1 1,1 -0,95-1=47 N/mm2
gde jc: cr^-45 N/mm2 - amplituđa đinamičke izdržljivosti zavrtnja modela sa

navrlkom M12, ŠfrfittJfik -3,5/3,5=l - faktor uticaja promene koncentracije napona
145
sklopa zavrtnja i navrtke; - efektivni faktor koncentracije napona neposredno ispod

navrtke za opitni zavrtanj M12, - ef'ektivni faktor koncentracije napona neposređno
ispod navrtke u zavrtnju Ćija se izdržljivost utvrđuje, £/=l.l- f'aktor uticaja veličine
preseka zavrtnja, £> =0,95- faklor ulicaja hrapavosti rezanog navoja (tablica 3.7).
Prema oznakama na slici 3.33, dinamička izdržljivost zavrtnja je
GD\r&d+-GAM=:$M % %+247=398,8 N/mm2
Slepcn sigumosti protiv dinamičkog loma zavrtnja usleđ zamora
398.8 47
SD ~ -------= 1.25 *4 = ----- = 7
318.1 6.65
Sigumost zavrtnja je zadovoljena ako je 6o>U 5-5-2 i ako je .$*<>2-5-3. U ovom primcru
ne postoji opasnost da pod dejstvom radnih opterećenja dodje do dinamičkog loma
zavrtnja.
P rim e r 3.2 .
Na slici 3.37 prikazana je zavrtanjska veza cilindra i poklopca ostvarena

pomoću z=24 zavrtnja, pritegnuta momentom Tp =300Nm. Pritisak u sudu je 90 bar.
Odrediti položaj napadne tačke radne sile u spoju, odnos krutosti zavrtnja i spojenih
delova i izračunati sile i deformacije zavrtnja i spojenih delova.
146
R cšcnjc:
Usled siia u zavrlnju. u spojcnim delovima ostvaruju se elaslične defonmeije i

lo u podmčju koje je ograniccno kontisom koji se proslire od glave zavrtnja pod
uglom a. Uticajni konus delbnnacija u radijalnoin pravcu izlazi iz prostora spojeuih
dclova, a u pravcu langcnte pjeklapaju sc konusi susednih zavrtnjeva. Konus i/.lazi
izvan konlure poklopca na rasiojanju Ib{ od glave zavrtnja
tga-(40-3(l)/2-0,4-12,5 mm SH drduV 2r (500-420)/2-40 mm
Ovaj konus je relalivno male visinc u odnosu na prcčnik osnove i može se zameniti
cilindrom prečnika Dbt“ (dfA-S)A2 - ( 3 0 h* 4 0 ) / 2 = 3 5 inm. Na rastojanju /*/+/*> ulicajni
konusi susednih zavrlnjeva se prcklapaju. Na krugu 0460 na kojcm su rasporedcni
zavrlnji. dužina luka po jednom zavrtnju jc r-=r/^/j=4607r/24-60,2 mm. Visina konusa
Ciji je prečnik osnove / je
/*’=(f-<>)/2lga-(60,2-40)/2-0,4-25,2 mm
Uošlo u radijalnom pravcu konus izlazi iz konlure zida dchljinc t>'=40 mm, može sc
/amenili cilindrom prcčnika /V>“ /<>'U//2"(40"1-60)/2“ 5() mm. U ostalku dchljinc
spojenih delova
25^30)-( 12,5* 25,0)--17,3 mm
elastične det'onnaeije se ostvaruju u konturi koja je na slici ograničcna isprekidanom
linijoin. Parcijalnc krutosti svake od naznačcnih kontura jc
i'tc’lh 2 .M 0 -615
ć‘/»i ~
12.5
D{tAh2 2.1 - 105 • 1617
rh2 ~ = 134-105 N/mm
h>2 25.2
2,1 -105 -2062
O* = = 250- 105N/mm
l hS 17.3
Abl= =(352- 2)rJ4- 6 1 5 iW . Abf (Dbf- n J ) 7 t/ 4=(502-21 2)ti/4= 1617 mm2
4=(35z-21
n (d r-d j 500 - 4 2 0 2
i/>3 = “ A r \= - — 2r = 2062 min
24
Kmtost zavrtnja je ez=6,439-l05 N/mm, je rje z a //J=-r/J2^/4=I62^74-201inm2
L tv 0.15 0.9
1 ( 55 0,15 0.9
= 0.1553- I0“5miWN
2.1-105 V201 + 20 + 20
Pod dejstvom radne sile povečava se defbrmacija zavrtnja i dela poklopca krutosti ch{,
a smanjuje dcfonnacija spojcnih dclova krulosli cb> i /■/,.*. Za ovakvo slanje
deibrmacija napadna tačka sile nalazi se na prelazu izmedju ulicajnih konusa
147
ilcfhnnMcija krutosii chi i a odnos krutosti /avrlnja i spojcnih dclova jc

c \ic V"87* 10S/0,06* 103= 14,3, jcr jc
1 / 1 1
jiO r ,A-<S7-l()5N7inm
ch2 - />j V134 250;
J J _ a _1
'IO'5 =6,06-105N/mm
r- ” v. 103 6.439/
Sila pntezanja zavrlnja u ovom primeru je odrcdjcna vcličinom momcnta pritczanja, tj
2r 2-300-10-’
[7 - ------------ i----------= ------ = 81443 N
d2 P n )* (*ti !S.4’f^{2,48-r9.]8)-f-25.5*0.14
gdc jc r/>~I8,4mm, cp“ 2,4S3 - srcdnji prcčnik i ugao srcclnje zavojnice navoja M20,
prcma tahlici 3.2, p>f=aretg///(~aietgl, 155-0,14-9,18° - ugao trcnja u navojnom paru,
4 - koelicijcnt irenja na dodiru obradenih i podmazanih dclova (zavrtnja i
navrikc) od čelika, du - (dy 1Do)/2~0i) i 21 )/2-25,5 mm - srcdnji prcčnik trenja na
dodiru glave zavrtnja i poklopea. Radna sila po jcdnom zavrlnju Fr sra/mcrna je
prilisku fluiđa u sudup na povrsinu prećnika (L--(dtl \ dj.^2 (420+38())/2-40() mm. tj.
pA 9-125663 d 2rr 40027r
/v = = 47.1 • 105 N •= 125663 mm“;
24 4 4
Uslcd sile Fr mcnja sc sila u zavrmju i na đodiru spojcnih dclova za
Fr 47.1
A l 7 = ----- r — r = — —- r = 3.07 kN AFh '- /> J /> 4 7 ,1- 3,07-44.03 kN
1+ rh .v t 1+ 0.3
i 'ktipnc vrednosli silc u zavrlnju i spojonim dclovima su
/ • > / Jzl/V = 81,443+3.07=84.513 kN I V 1>Al-h=81,443-43,03 =38,413 kN
Poslc pritczanja dclurrnacijc zavrlnja i spojcnih dclova su;

A:/ ’ F / r ^ X l 443/6,439-105=0,126 mm 1443/47,2-105-0,017 mm .
1 1 1 1 ,
— ------- 1----- t ----- Ch z4?.2'H r N/mm
ch (7>i f7>2 rhi
Najvećc izduženje zavrlnja
Xz=X/nH-AX„=IU26-+0,(K)5=0.l.11 mm AXr=Al-'//c/ ,-=1()70/6.06-105=0.(H)5 mrn
Uslcd pomeranja napadne lačke site u unulrašnjost podrućja sj>ojcnih dclova. mcnja sc
karakter promenc dcfbrmacija pod dejst\*om radnc silc u ndnosu na defbnnacijc
oslvarcne pritczanjcm. Na slici 3.37 prikazan jo dijagram koji jc Ibrmiran na osnovu
izračunatih sila i defbnnacija.
Frimcr J.3.
Provcrili slcpcn sig6rnosii kuke dizalicc (sl. 3.38) u prescku ncposredno ispod
navrike. Najveec optcrcćenjc / -lOOkN, a hroj podizanja tercla vcći od granienog
broja ciklusa Nn- Kuka je izrađena od (y'.0545.
148
Hcšvnjc:
Navojni spoj prika/nn na slici 3.38 nije prcdnaprcgnul. I*ri promeni radne sile od
milc do F:z Fr--F - lOOkN. napon u zavrlnju menja sc u granicama
MKuxć. 100-10
(Trf:“0; = 24.1 N/inin'
4144
<7s, - crtr- <7j/ 2-24, 1/2=12 N/mm2
Navoj se zavrsava /.lebom kod kojeg je najmanji
prcčnik jednak prcčniku jezgra navoja. lo jc
najmanji prcsek sa koncenbacijom napona.
mcrodavan za proračun ćvrsloćc. Hrećnik jezgra i
površina poprcćnog proscka navoja silnog koraka jc
1,2268/'=8(>-1,2268-6=72,639mm,
.■(3- f /i2^ 4 - 7:.6392^ 4 = 4 144 mni2
Ampliluda dinamičke izdržljivosti navojnog dela
<7AAr-c>A£fČtZ}~"-■45-0.823-0,8-0,95-28J N/inm2
gde je crr '45N/mm2 - amplinida dinamićkc izdi*žljivosti zavrlnja modela M12, *>.8
- I’aktor ulicaja vclićine poprećnog prescka zavrlnja. £>-0,95 - laktor utieaja
hrapavosli obradcne površinc, c//-r/î>/^?v~^»5/4.25=().823- faktor uticaja konccntracijc
napona. //;fl=3,5 - efektivni faktor koncenlracijc napona opitnog zavrlnja M12 od
(,'.()545 ()k -4,25 - efektivni faktor koncentracijc napona zavrtnja za
djR =80/(0,144-6)--92,5 i za ćelik 5.6=r.()545 (lablica 3.7). Promena radnog napona u
zavrlnju je jcdnosmcrno proincnljiva bez prednaprezanja. Linija promcne radnog
napona piikazana na sliei 3.33. u ovom primcru. prolazi kroz koordinatni početak
(lg//-2). Dinamička i/držljivosi zavrtnja cjn,\f 2aA.u nije potrebna za odrcđivanjc
stepena sigurnosti jcr jc za ovu promenu napona Slepen sigurnosti protiv
dinamičkog loma zavrtnja jc
a P .\f a A M
28.1
‘V/;=.V, = 2.34
12
Dobijena vrednosl je vcća od donjc granicc pri kojoj jc kritični napon veći od radnog i
ako se uzme u olr/.ir rasipanje paramelara dinamičke izdržljivosti.
c) Poprečno opterećene zavrtanjske veze
Radno optcrcčenjc kod ovih vcza dclujc poprečno na osu zavrtnja sa tcndcn-
cijom da pomeri spojene dclovc u ravni njihovog dodira. Pomcranje je
onemogućcno ili dcjstvom otpora trenja (frikcionc veze) ili smicanjem stabla
zavTtnja (smicajnc vczc).
Frikcionc (nepodeSene) zavrtanjskc vczc su jcdnoslavTtc za rcalizaciju. Olvor
za zavrianj je veči od prcčnika stabla zavrtnja Sto oncmogućuje dodir unutraSnjc
površinc otvora i stabla. Prečnik stabla nijc podcSen prcčniku otvora, a zavrtanj jc
po pravilu grubc klase kvaliteta (C). Na\Tika jc dovoljno pritegnuta tako da je na
dođirnim povrînama obezbcdjcna potrcbna sila trenja. Ova sila mora biti vcča od
poprcčne radnc sile Fs radi sprečavanja proklizavanja spojcnih delova. Ako je siia
14 9
na dotliru spojenih delova Fb. koericijeni otpora kli/anju na dodiru p i ako jc broj
dodirnih povrSina /. odnos ovih siia je
iFh ii > 1\.
Sila trenja treba da jc vcća od radnc poprečnc siic Fs. /a stcpen sigurnosti
protiv kli/anja S(i ij.
Ođavdc slcdi da jc potrebna sila na dodiru spojcnih dclova
U toku radnoe vcka sila u zavrtnju sc smanjujc uslcd labavijenja,

samoodvrtanja, promenc tcmperature i dr. S loga je potrcbno da zavrtanjska vc/a
bude pritcgnuia vcćom silom od potrcbne sile Fb. Tako jc sila pritezanja
gdc jc faktor pritczanja = 1,5...2 /a statičko radno optcrećcnje Fs i — 2..A

za dinamičku silu Fy Stcpen siguritosti protiv klizanja može biti Sft = 1,2... 1,8, a
kocficijem trenja na dodiru spojenih delova /< = 0,16...0,22 - za obradjene
đodirnc povrSine i u = 0,2...0,4 - za korodiralc povržinc.
Zavrtanj jc i/ložcn najvećem optcrečenju prilikom prilc/iinja. Po prcstanku
dejstva momcnta, u /avrtnju ostaje samo sila F . Dejstvo radne poprečne sile Fs ne
utiče na promenu (povcćanjc) siie u zavnnju. Slepen sigurnosti zavrtnja na kraju
pritczanja izračunava sc na isti način kao i kod uzdužno optcrećcnih zavrtanjskih
vcza i to na osnovu napona na zaiczanje i na uvijanje.
a) b)
Sh'ka 3.39
Poprcćno optcrcćcnc za\rianjske vczc: a) ncpodcšcna (frikciona), b) podcšcna (smicajna)
150
C _ a 'l'M -
n
t* a
Tn Tn 'TM 1T% t Š 1
T =
^ 0,2 d j ’
T p Y l&^P+Pn) » P n = arc{5 a
cos-%
// = 0,14...0)16 - kocficijent trenja u navojnom paru.

Ukupni stepen sigurnosti zavrtnja na kraju procesa pritezanja je
S„ 5,
ST=
V s l + s;
Dobijcni stcpcn sigurnosti trcba da jc vcći od 1,25...1,6 što odgovara naponu

usled sile pritezanja op = FpIA$ = (0,5...0,7) oTM. $ toga ove granice mogu biti
polazni elcmenti za dimenzionisanjc zavrtnja kao i kod uzdužnih veza.
Podežene (smicajne) zavrtanjskc vczc ostvaruju se tačnim (prcciznim)
naleganjem stabla zavrtnja u otvor spojcnih delova. Naleganje je neizvesno H7/k6
ili Hl/n 6 tj. moguč je mali zazor iii mali preklop. Da navojni deo stabla ne bi
dožao u dodir sa zidom otvora, prečnik nenavojnog dela stabla je veći od prcčnika
navoja. To je posebna grupa stanđardnih vijaka za tačno naleganje. Pre ugradnjc,
nenavojni deo stabla se obradjuje na meru D 2 sa odgovarajućom tolerancijom.
Navrtka se priteže rclativno malo tj. pritezanje ima samo ulogu osigurača od me-
djusobnog razmicanja spojcnih dclova. Napon usled pritezanja jc
F,
°P A , : oTM.
Optcrcćenje prcnose preseci nenavojnog dcla stabla izloženi smicanju. Ima ih

onoliko koliko i dodirnih povržina (;). Napon smicanja je
T= ^ s
i D kn
odnosno stepen sigurnosti protiv razaranja usled smicanja
M
5T
treba da jc veći od 1,5...2, zavisno od rasipanja podataka o radnom i kritičnom

naponu. Kritični napon [ t] može bili granica tečenja za statičko opterećenje Fs
ili dinamička izdržijivosl ako jc sila Fs dinamička.
151
Osim smicanju, siabio zavrmja jc i/Jo/.cno i površinskom priiisku. Na

odgovarajućim dodirima (sl.3.39b) ovi prinsci su
Fs Fs _ Fs
/;1 - 1 b [D ~2 ' P2 ~ ¥ ^ u ; ’ pi ~ 2 b 3 D2 -
Mogu dovesti do plastičnih dcformacija na dodirima ako stepeni sigurnosti

pT \ 2 ar
nisu zadovoljavajući. Mcrodavna granica tcćcnja aT jc za slabjji materijal u

dodiru. Sigurnost protiv plastičnog tečenja površinskog sloja slabijeg materijala je
obezbedjcna ako jc stepen sigurnosti S T > 2...3.
(iru p n c zavrtanjske veze čini skup /avrtnjcva z koji prcnose odredjcno

radno opioroćcnjc. Gotovo po pravilu. /avrtnji se ugradjuju u grupi. Kod
u/du/no optcrećcnih /avrtanjskih vc/a radno oplcrećenje se najče.sćc
ravnomcrno rasporodjuje na svc zavrtnjc. Slićno jc i kod nepodešenih poprečno
optcrcćcnih /avnanjskih veza. Kod podcšcnih (smicajnih) vcza ova raspodcla je
i/ra/ito ncravnomcrna. Zavisi od razlikc u veličini zazora ili preklopa izmedju
otvora i stabla zavrtnja kod ćlanova grupnc zavrnmjske ve/c, od odslupanja
poiožaja otvora i dr. Rasptjdeia optcrcćcnja jc ravnomcrnija ako su odstupanja
manja odnosno taćnosl vcća. To podcćcnc vczc čini skupljim i manje
racionalnim u primeni. Sila na najoplercćemjcm zavrtnju je
gde je:
FR - rezultujućc radno optcrećenje grupnc zavrtanjske veze,
z - broj vijaka u vezi koji prenosc silu FRi
£r - faktor ncr^vnomernosti raspodelc opterečenja. Za nepodešcnu (frik-
cionu) vczu raspodela je ravnomcma tako da je = 1. Za podešehu
(sm icajnu)^ = 1,3...1,5 pa iviše.
Jedan zavrtanj izložen smicanju možc prencti znatno veće opterećenjprod
nepodešenog. Kod grupnih zavrtanjskih veza gdc do izražaja dolazi ravnomernost
raspodele opterećenja, zbog velikog ova sc prednost gubi. Iz tog razloga i zbog
mogućnosti da budu manjc tačnosti, primenjuju se pretežno nepodcšcne (frikcione)
vcze. Smicajne se korisle kod spojeva sa jednim ili rclativno malim brojcm zavrtnjcva.
Uzimajući u obzir svc što jc napređ rečeno, najviše su u primeni poprečne
nepođešene i uzdužne prethodno pritegnute. vcze . Nije redak slučaj da jsta
veza irpi i uzdužno i poprečno opterećenje. Proračun takve veze obuhvata odre-
djivanje raspodele uzđužnih sila koja može biti vrlo neravnomcrna ako jc sila FR
152
da
153
f * } ( u \ u f t t r u z tt iz h o r f t a m m c io r t t i ftr o r a č u n ^ m p r o t u o i k o m tn n n v u n o o fttc n - č v m h t a v r t u n js k ih voza

154
ekccntrična ili dcluju momcnii. Iza toga slcdi proračun prcma naprcd datom
modclu za uzdužnc vezc. Na kraju sc provcrava da li su silc na dodiru spojenili
delova od svili zavrtnjcva, u slanju da sprcči proklizavanjc pod dcjsivoni
ukupne poprcčnc silc.
Izbor i optimiranje dimenzija i panamctara poprcčno optercćenih
zavrtanjskih vcza možc se podtditi u nckoliko celina. Pr\'u čini odredjivanje op-
tcrećenja zavrtnja i odabiranjc siandardnog vijka. Ova opcracija je u sprczi sa us-
vajanjcm hroja zavrlnjeva i maleri jala od kojeg je zavrtanj izradjcn. S toga jc
neophodan prislup itcracionog približtivanja dok se ne dodje do rczultata koji
zađovoljavaju ograničcnja vczana za celokupnu konstrukciju. Drugu celinu u ovim
proračunima čini provera usvojcnog rc.<cnja ili postojcćcg reženja sa aspekta
zadovoljavanja sigurnosti zavrtnja ili ispravnog funkcionisanja spoja.
Zavrianjske vcze kao i svc drugc vczc i spojevi mašinskih dclova odnosno
elemenata raznih konsirukcija, nisu zasebnc celine. Ne mogu sc proračunavati
nczavisno od konstrukcijc u cclini. Polazni podaci za proračun i ograničenja (us-
lovi) kojc dobijeni rczultat (reScnje) trcba da zadovolji, su u vezi sa uslovima te
konstrukcijc. Na slici 3.40 grafički su prikazanc ccline (blokovi) u proračunu sa
ključnim odlukama koje sc pri tom donosc. Jedna od najvažnijih jc izbor tipa
(vrste) vezc. To se ostvarujc na bazi optercćenja i oblika delova koje treba spojiti.
Svakako da su važni i oslali uslovi. Prcma ovom dijagramu ponudjenc su tri
mogućnosti: nepodcšcna vcza, podcžcna i na kraju kombinovano optcrcčena
uzdužnim i poprečnim silama. U lom odabiranju prisutna jc i mogućnost samo
uzdužno opiercćene vezc za koju je tok proračuna dat na slici 3.3# .
NcpodeSena (frikciona) ve/a sc dimcnzioniSe na osnovu poprečne sile, sile
prilezanja i usvojcnog napona uslcd dcjstva sile pritczanja. Proverava sc stepen
sigurnosti na kraju pritezanja. PodcSena (smicajna) zavrtanjska veza dimenzioniSe
se na osnovu napona smicanja, a provcrava se pritisak na dodiru stabla i otvora.
Kombinovano (složeno) optercćene vezc dimcnzionišu sc na osnovu silc priteza.nja
koja je odredjcna prcma uzdužnoj komponcnti radnog optcrečenja. Presek
zavrtnja zavisi od usvojenog napona usled pritczanja i silc pritezanja. Nakon
odabiranja broja i vcličine zavrlnjcva i provcrc njihovc sigurnosli, sledi
provcra sigurnosti spoja pod dcjstvom uzdužnih sila. Poslednja celina sadrži
provcru sigurnosti spoja protiv proklizavanja pod dejstvom poprečnih sila Fhs-
Primcr 3.4.
Veza vralila opterećenih obrtnim momentom T, ostvarena je pomoću krute

.spojniee čiji su obodi od C.0545 spojeni pomoću z ~ 6 zavilanja M10 od eelika klase
evrstoće 0.8, ravnomemo raspoređcnih na prečniku D:- 125 mm. I'roventi sigumosl
ove zavrtanjske veze, ako se
a) obrlni moment 7=1300Nm slalne veličine, prenosi pumoću otpora klizanju
oslvaren pomoću nepodcšenili zavrtanja (irikciona zavrtanjska veza);
b) naizmenično promenljiv obrlni moment 7=3000Nm prenosi preko slabla
podesenih zavitnjeva (smicajna zavrianjska veza).
155
h ) Ohimna sila na preCniku D*= 125 mm. od momenla 7’ : I30() Nm. đeli se
ras'nomcnio na J~0 zavrtnjeva.
27 2*1300-10
/•; = •=3466 N
Dzz 125-6
L)a bi obimne silc, poprečnc na ose zavrianja l \ , bile sa siguruošću preno.šcne trcnjcm
između dodirnih povrsina, lokom celog radnog vcka, potrebno je da se pomoću
zavrtnja ostvari sila
/*’, 3466
*F !>= Fh\ilF11—h*p')S'p — = l.S* 1.5— — =46800 N
ith 1*0.2
gdc je //0=(),2 - koeflcijent trenja na počelku klizanja, /-:1 - broj dodirnih površina
spojenih delova, .S^=l,5 - slepen sigiirnosti pmiiv proklizavanja veza i ^=1,8 * laktor
prilezanja. Za oslvarivanje sile f'p potrebno je delovali na na\rlku momcnlom
(7% j \ d /*
7p - /« + 7',t - f')> — ts A v + p » ) + ~ t*
Za zavrtanj M16, r/>=I4,70I mm, a za navrlku olvor kljuća je y=24mm. S obzirom da
je prećnik otvora u kome je smešten zavrtanj D0=18mm, to je srednji prečnik sile
ironja na dodiru navrtke i oboda spojnice kao i moment prilezanja
_2 £ ^ V 2 243 - 183
7* = 21 mm
3 .y2 - Dn2 3 242 - 1 8 “
7 ,- 4 6 8 0 ^ 2 48 + 8) + — 0,14 132-10J .Vmw=132.\w

2
Za srednji koeficijenl trenja //=(>, 14 (pt:==arctg//l'Hrcig(),14s=80). ()d ovog ukupnog
momenta pritezanja jedan deo veličinc T,rFpdf/ 2 uravnotežava se sa utporom na
dodiru navnke i oboda .*/pojnice, a drugi deo kojim sc ostvaruje uzdužna sila u vezi i
savladava irenje na dođiru navojaka zavrlnja i navrtkc
156
T„ = Fp ~~tg{<P+ P„) - 4 6 8 0 0 -^ -^ 2 ,4 8 + 8) = 63628 Nmm

IJ najmanjem preseku, nominalni naponi usledzatezanja i uvijanja su
46800 , Tm Tm 63628
0 ~=' •= 298N/mm r =• •= l28N/mmz
' As 157 W„ 0.2J33 0,2-13,543
gde su d3 i As - najmanji prečnik i noseća površina odgovarajućeg preseka navojnog
dela. Za zavrtanj sa navrtkom M16 klase ćvrstoće 6.8 (/?,--480N/min2) sa navojem koji
je izrađen valjanjem, napon na granici tečenja je
a n r K s r R c ^ i =480-1.3 -1-624 N/mm2.
Parcijalni i ukupni stepen sigumosti na kraju pritezanja su
R.eM624
S , =-
O- '2 9 8
= 2,09 s„
= *TM O Č -624
128
= 3,9
.S'S
nz°u 2,09-3,9
S= = 1.84
tJ s z2 +S u2 ^2J>92 + 3(92
S obzirom da se o€m odnosi na navojni deo i da su obuhvaćena sva odstupanja ulaznih
podataka. stepen sigumosti veći od 1,25-?-1,6 pokazuje da su dimenzije zavrtnja dobro
odredjene.
b) U podešenoj zavrtanjskoj vezai, sila usled spoljnjeg opterećenja neravnomemo

se raspodeljije na zavrtnje. IJsvajajući da je faktor neravnomemosti raspodele £,~2.
poprečna sila na najopterećenijem od z=6 zavrtnjeva je
2T 2-3000-103 ,
F = ----- ---------------------- 2 = 16 •103 N
D ,z 125-6
Pod dejstvom sile Fr , stablo zavrtnja je izloženo naponu smicanja
16 •10J D22 7t n 2 tt
•=70.5 N/mm2 A7 = -=227 mm2
A2 227 4 4
S obzirom da je napon u toku rada naizmenično promenljiv, stepen sigumosti protiv
dinamičkog loma stabla zavrtnja usled smicanja je
Tdi-VŠ 1Š2 - 153-0,95-0.9
Sn — = 1,81
P kr 1-70,5
Dinamička izdržljivost pri smicanju utvrđena je na osnovu dinamičke izdr/.ljivosti pri
uvijanju T/^/,^0,9+0,95)T^/,,,“0,9-170=153N/rnm2. Osim smicanju, stablo podešenog
zavrtnja je izloženo i površinskom pritisku
16-10 p T \2R e 1.2-300
= 94N/mm2 = 3.8
D2b
*/» - 2 - 17-10
- - P P 94
Izračunate vrednosti stepena sigumosti iznad su granica prihvatljivosti, 1,25-5*2,5 za
dinamički i 2-5-3 za statički.
I5 7
3.1.3.
Pokretni navojni Spojevi - navojni prenosnici -
a) Vrste, .karakteristike i oblast primene

Pokrctni navojni spojcvi oniogućuju rciativno krctanjc spojenih dclova sa
dcnnisanim odnosom. položajcni i br/.inama. Osim loga omogućuju prcivaranjc
obrtnog kretanja u pravolinijsko kao i prcivaranjc ohrtnog momcrua u aksijalnu
silu. Osnovni delovi pokretnog navojnog spoja su deo sa spoljnim navojcm -
navojno vretcno i deo sa unutraSnjim navojcm - navrtka. Sa jcdnim od njih spt'jjcn
jc onaj dco sklopa koji se kreće na jedan način (obrćc se ili translira), a sa drugim
navojnim dclom, dco skJopa koji sc kreće na drugi način. Pokretanje se može
ostvarivati ručno (ručni pogon) i pomoću izvora mchaničkc cnergije - motora
(motorni pogon).
Pokretni navojni spojevi sc primenjuju u raznim oblastima maSinstva. Za
dcrinisanje tačnog rclativmog odnosa pokretnih dciova kod mernih instrumcnata i
ra/nih pozidoniranja kod složenijih mcrnih maSina. Njihova tačnost mora biti
visoka, zazori veoma maii. a habanjc tj. trošcnjc dodirnih povrSina mora btti
svcdcno na najmanju moguču mcru. Vcćina pravolinijskih kretanja kod maîna za
obradu mctaia (alatnih maSina), osivarujc sc takodje posrcdstvom navojnih parova
odnosno pokretnih navojnih spojcva. Za razliku od mcrnih instrumcnata ovi
spojcvi prcnosc i znatna optcrcćcnja te jc problcm habanja odnosno povećanja
zazora i smanjcnja tačnosti, vi5e izražcn.
Osim pomoćnih krctanja, u mnogim sklopovima i konstrukcijama, glavna
funkcija sc ostvarujc navojnim parom. To su na primcr dizalice sa navojnim
vrctcnom, prase sa navojnim vretenom, raznc \TSte sklopova za podeSavanjc
poiožaja i pritiska kod frikcionih prenosnika itd. Mnogi ručni alati svoju funkciju
takodjc ostvaruju posredstvom navojnih spojeva. To su razne vrste siega, zatim
alati /z obezbedjenje sila poiiska kao 5to jc ručni sviakač iii ručna dizalica i dr.
Većina navedenih konstrukcionih režcnja obczbedjuje promcnu karaktera
mehanike energije tj. obrtnog momcnta u silu i njcn prcnos do mesta izvrSenja
funkcije le su ovi pokrctni navojni spojevi poznati i kao navojni prenosnici. Smer
iransformađje mehaničke cnergije možc biti i obrnut tj. mogućc je i silu prevesti u
obrtni momcnt posredstvom navojnog para. Ta mogučnost postoji samo kod
nesamokočivog navoja. Zbog malog stepena iskoriSćenja ovaj princip je manjc
racionalan u odnosu na druge principe i rctko se koristi.
Na slici 3.42 dat je prikaz nekih karakterističnih sklopova navojnih spojeva.
Prva tri su sa ručnim pogonom: ručna dizalica, ručni stezač i ručni svlakač za
razdvajanje spojeva sa čvrstim nalcganjem. Druga tri primcra su navojni prenosnici
sa motornim pogonom. Dizalica sa navojnim vretenom kod koje se navrtka
pokrcćc posredstvom pužnog para i motora. Kod frikcionc prese, frikcionim
parom pokrećc sc navojno vrcteno koje vrši i rotaciono i pravolinijsko krctanje.
Navrtka miruje učvrSćena u nosaču. Na kraju navojnog vrctcna je pritiskivač prese
koji pod pritiskom vretena vrži deformisanje obradka.
158
Prim cri pokrcm ih uavojnih spojcva {navojnih prcnosnika): a) ruĆna dizahca, h) n tćn i stczaĆ, c) ntćni
svlakać, d) dizalica sa ttavojnim vrctatnm na m otom i pogont c) frikciona prcsa, j ) navojni prcnosnik u
alatnoj maši/ti.
U poslcdnjcm primeru data je principska žcma navojnog para u alatnoj

mašini. Okretanjem vreiena pomcra sc alat (nož) i savladava oipor rczanja.
Za svaki obrt ostvari sc aksijalni pomeraj veličine jednog hoda navoja. Tako
je brzina aksijalnog krcianja
va - » P h ; Ph = zP-,
gde je:
Ph - hod navoja, z - broj početaka navoja, P - korak navoja, n - broj obrta u
jcdinici vremena.
159
Brzinu klizanja vk navojaka navnkc po navojcima vrciena čini komponenia

tangcmne brzinc na srcdnjcm prečniku navoja vt i brzina aksijalnog pomeranja vQ
tj. . ------ d^Ttn
Vi. = Vv‘ +v; ; » - = - 7« - ; n u m in -1
ili = vfl/sin <p - vidcii sl. 3.2.

Usled klizanja navojaka vreiena i navrtke i uslcd oipora u aksijalnom ležaju
gde se oslanja vreteno ili izuzetno navrtka, deo mehaničke encrgije se pretvara u
toplotu. Stcpen iskorišćenja, s obzirom na ove gubitke je
gde jc: lg(<P+Pn) + / / <

“2
<P - ugao zavojnice na srednjcm prečniku,
P . - ugao trenja u navojnom paru p = arc tan —^-—
" cos j
a - ugao profila navoja (najčešče za trapczni navoj a =■30),
d,4* - srednji prečnik navoja,
/' - koeficijent otpora trenja u aksijalnom osloncu vretena,
- srednji prečnik otpora na kome deluje rezultujući otpor trenja. Ako je
dodirna povrSina u obliku kružnog prstena spoljnjcg ds i unutraSnjeg
prečnika dw dfl = (2/3) ^ - d * \. Ako je u ovom osloncu
ugradjen kotrljajni iežaj otpor se7može zanemariii tj. usvojiti d = 0 i
/' = 0.
b) Opterećenje i proračun navojnog vretena

Navojno vrcteno jc osnovni deo pokretnog navojnog spoja odnosno navojnog
prenosnika. Snabdeveno jc spoljnim navojcm, po pravilu trapeznog profila. Dužina
vretcna odgovara potrebnom hodu tj. veiičini aksijalnog pomeranja pokrctnih
delova. Navrtka se pomcra u odnosu na vretcno, tako da svi navojci dolaze u dodir
sa navojcima navrtkc. Najopicrećeniji navojak nijc uvek isti, kritični presek se
pomera. Aksijalno opterečenje na vretcno se uvodi preko aksijalnog oslonca i
prenosi do navrtke ili obrnuto. Da bi se vršilo okretanje pod optcrećenjem,
potrcbno je da deluje obrtni momeni. Ovo dejstvo se može ostvariti preko ručice,
zupčanika i drugih elcmcnata. Na pokretnom navojnom spoju (sl.3.42) razlikuju
se: 1 ‘ navojno vreteno, 2 - navrtka, 3 - aksijalni oslonac i 4 - mesto gde deluje
obrtni moment.
Analizom ras|>odeIe optcrećenja navojnog vretcna možc se utvrditi da postoje
đve varijantc. U prvoj/»u aksijalni oslonac i mesto gdc delujc obrtni moment sa
suprotnih strana navrtkc, a u drugoj varijanti ovi su elementi sa isle strane (sl.
3.43). Izmeđju navrtke gde se ostvaruje aksijalna sila i aksijalnog oslonca, vreteno
1 60
Slika 3.43
Raspodcla optcrcćcuja d u t /lavojfiog vrctcna: a) aksijahu oshnac i incsto gdc dehijc obruii motneni sit sa
suprotnih strana na\rtkc, b) sa istc stranc nmrtkc
je izloženo pritisku iii zatczanju 7iavisno od smcra sile. I u navojnom paru (navrici)
i u aksijalnoni osloncu javlja se oipor rotacijt pod opterećcnjcm. Taj se otpor sav-
ladava ohrtnim momentom. U navrtci moment je
T„= F ^\g{< p+ pn).
Dovodi sc na mesiu gdc jc clcmcnt za uvođjcnjc obrtnog momcnta i preko

vrctena prcnosi sve do navrtkc. Na istom mestu dciuje se i momentom Tfl —
- j U F koji se duž vrctena prenosi do aksijalnog oslonca. Momenl Tfl može biti
zanemarcn (T — 0), ako je u aksijalnom osloncu ugradjcn kotrljajni Icžaj. Na
slici 3.43 grafički su prikazanc raspodclc silc F, momcnta Tn i Tfl utvrdjene na
iziožcni način. U prv'oj varijanti gdc su aksijalni oslonac i mesto gde deluje obrtni
momcni, sa suprotnih strana navrtke, ova raspođela jc ravnomcrnija. U drugoj
varijami, i sila i momenti su koncentrisani na jednom delu vretena. Ostatak
vretena je ncopterećen tj. predstavlja slobodni kraj. Na istoj slici preseci označeni
sa I-I izloženi su uvijanju, a prescci označcni sa II-Il složcnom naprezanju od
zatezanja-pritiska i uvijanja. Istovremeno to su i karakteristični preseci za
proračun navojnog vrctena.
Napon u prcscku M jc napon uvijanja u jezgru navojnog vretena kojc je

izložcno momentu torzije T,
161
T, T„ + Tfl
0,2 ^
Siepcn sigurnosti protiv razaranja u ovom prcseku
5 = IiL
treba da je veči od l,25...2f5 zavisno od pouzdanosti podataka za proračun.
U preseku Il-ll vreteno je izloženo aksijalnom naprczanju odnosno naponu

o = FIA$%a parcijalni stepcn sigurnosti je Sa = [ a] /o . Osim aksijalnog napreza-
nja, prisutna je i torzija, odnosno napon t - Tt I W = Tt / 0,2 d\. Moment torzije
za varijantu na sl.3.43a, Tt = T 0 a prcma varijanti nasl. 3.43b, Tt — TfV Parcijaini
stcpcn sigurnosti ST = [ t] /r, tako da je ukupni stepen sigurnosli u preseku II-II
takodje treba da zadovolji gore navedene granice.
Kritični naponi [a] i [r] zavise ođ karaktcra radnog opterećenja odnosno

od promene radnog napona. Navrtka sc u toku rada pomcra duž vrciena, a kritični
prcsek menja mesto. Tako se smanjuje opasnosl od zamora, a kriterijumi za
proccnu da li proračun vTšiii prema statičkoj čvrstoći ili prema dinamičkoj
izdržljivosti, mogu biti blaži. Kritični naponi najčešćc mogu biti jcdnaki granici
tečenja
[a] - a m = aT^ T^ odnosno [ t] = T m = TT ŠT £y
To 5to je napon ipak promcnljiv može se uzeti u obzir povećanim stepenom

sigurnosii. Ako je radni napon izrazito promenljiv (veliki broj promena u radnom
vcku i velika amplituda promene), za proračun je merodavna dinamička
izdržljivost. Na sliei 3.44 dat je prikaz položaja iinija radnog napona u Smitovom
dijagramu navojnog vretena, za nckoliko varijanti naprezanja. Navedena je varijan-
ta za jcdnosmernu promenu napona sa i bez prcdopterečenja koja se koristi pri
odrcdjivanju oDKi. Kritični napon na uvijanjc iDM možc biti definisan linijama
raztičitog nagiba koji zavisi od odnosa veličinc momenta uvijanja pozitivnog i
ncgativnog smera (podizanje i spuštanje tereta na primcr).
Navojna vretena velike dužinc iziožena sili pritiska, proveravaju se i na iz-

vijanjc. Na osnovu usvojenog modcla oslanjanja \Tctcna izračunava se kritični
napon ak pri komc dolazi do izvijanja i izračunava stepen sigurnosti Sk = akJa.
162
KriiiČni naponi izrazho dinm nički naprcgnuiog navojnog vrciena
c) Naponi i razaranja navrlke

Klizni spoj sc ostvaruje na dodiru navojaka navrtke i navojnog vretena.
Funkcija se izvrâva kJizanjcm pod optcrećcnjem, a razaranje se manifcstuje u vidu
habanja. Najpogodnija kJizna svojsiva sc postižu ako su materijali u dodiru
različite tvrdoće. Navojno vretcno je od čelika (konstrukcionog ili za poboljžanje),
a navrtka od kalajne bronzc. Osim ove, koja jc najčeSća u primeni, koristc sc i
druge bronze ili sivi liv.
Navrtka u pokrctnom navojnom spoju nije standardnog oblika. Možc sc
prilagodjavati optcrcćcnju navojnog vreiena. Ako jc vrctcno izloženo zatezanju, i
S/ika 3.45
Opurećcnjc i razaranje navrtkc pokretnog navojnog spoja
163
navrika možc biti oslonjcna (ako da budc xiitcgnuia. Pritisnuto navojno vreteno
trcba da jc u skiopu sa navrikom koja je takodjc iziožena pritisku. Na slici 3.45a
navcdcn je takav primcr. Suprotno naprcgnuta navrtka u odnosu na vreteno kod
pokretnog navojnog spoja nije prihvatljiva.
Sila sc sa vretcna na navrtku prenosi prcko navojaka u dodiru. Svaki navojak
prencse dco siie AF- tako da se u prcsccima navrtkc sila povcćava od AFj na
z
mcsiu prvog navojka do Z7 = V Ft iza poslednjcg navojka. Na tom mestu
/=1
navrtka jc oslonjena, a na dodirnoj povrJini je pritisak p 0 = 4 . F / ^ - < ^ ji,
Osim toga navrtka je u ot\'or nosača (prcčnik đs)t nasilno utisnuta (upresovana)
tako da na dodiru dclujc sila trenja koja sprečava rotaciju i aksijalno pomcranjc
navrtkc. Sila trenja u praveu osc doprinosi smanjcnju pritiska pa na mestu oslonca.
Zavisno od prcklopa navrikc i nosača na dodiru (ds) ovaj pritisak mo/.c biti znaino
manji pa i jednak nuli.
Usled prcsovanja, u zidu navrtke su prisutni normalni naponi u pravcu tan-
gcntc na cilindar navrlke oc i radijalni u pravcu radijusa or Zajedno sa naponom u
pravcu ose od silc F (napon oz), zid navrtkc jc i/Io/cn normainim naponima u sva
tri pravca u prostoru (oz . oc , or).
Na dodiru navojaka vrciena i navrtkc delujc povrSinski pritisak koji je na

prvom, najopterećenijem navojku (sl. 3.16)
AFl _ F
* <77tcTT\ zdVnTI^
gdc je:
z - broj navojaka navnke (z = 7...9),
- dubina noScnja navoja,
d2 - srednji prcčnik navoja,
- faktor raspodelc opterećenja na navojke navojnog para.
Pođ ovim pritiskom vrši sc klizanje i habanjc n ivojaka. Haba se mckSi

matcrijal tj. navojci navrtkc. Uslcd skidanja sloja matcrijala Aht u navojnom paru
sc povećava zazor. Funkcija nekih pokrctnih navojnih spojeva jc znaćajno
ugrožena pojavom ovog zazora. Primer za to su navojni prenosnici alatnih maSina.
Habanjc može biti usporeno ako je pritisak p manji. Na slici 3.45b prikazana je
zavisnost veličine pritiska od veličinc kritičnc pohabanosti [ A/t] i predjenog puta
klizanja s = tvk ( t - vremc klizanja, - brzina klizanja). Habanjc je vcćc ako jc
pritisak veći, brzina klizanja vcča, vreme rada (klizanja) vcćc i sl.
[A/;] x
PN = t [t ,l’k , t ,...
164
Tačan oblik ovih zavisnosti nijc definisan vcć su odrcdjcnc veiičinc kritičnih
pritisaka pN za nckc karaktcrističnc funkcijc navojnih prcnosnika (za ručni pogon,
za motorni pogon, za navojnc prcnosnikc alatnih mašina). Može sc na osno\ u tih
podataka dcfinisati i stcpen sigurnosti protiv kriličnc pohabanosti 5 = pNlp-
Kotrljajni princip zavtijnog krctanja omogučujc da sc izbcgnu zazori uslcd
habanja i srnanji uticaj dcfonnaeija sklopa vrclcna i navrtkc. To jc od posebne
važnosti kođ alalnih ma$ina gdc jc tačnost od vclikog značaja kao i kod drugih
kompjutcrski (numerički) upravljanih sistcma. Konstrukciona rcšcnja za otkla-
njanje zazont u kliznom navojnom paru, za ovc svrhc nisu dala zadovoljavajućc
rczultatc. Razradjena su dva osnovna rcScnja navrtkc sa kotrljajnim principont
(sl.3.46). Navrtka sa reeirkulacionim kuglicama (sl.3.46b) ispunjena jc kuglicama
kojc sc krcću duž zavojnih žlebova polukružnog ili irouglastog prescka. Počctak i
kraj žlcba spojcni su kanalom za povratak (rcđrkuiađju) kuglicc sa kraja na
počctak putanjc. Na istoj skici prikazan jc dodir, raspodela pritiska i mogučnost
kompenzacijc zazora. Optcrcčenjc sc prcnosi posredstvom dodira kuglica i zavoj-
nih siaza kotrljanja gdc sc ostvarujc Hercov pritisak. Na slici 3.46c prikazana je
navrtka kod kojc jc kolrljajni princip osivarcn posrcdstvom planctnih ožljcbijcnih
valjaka. Ovc sklopovc razvili su proizvodjači kotrljajnih Iežaja. Isporučuju sc sa
propisanom nosivožću za dati broj obrtaja tj. na istom principu kao i za kotrljajnc
icžajc. Izbor ,sc vr$i na osnovu potrcbnc nosivosti za žcljcni radni vek kao 5to jc na
slJ.4S dato.
d) Izbor dimenzija i optimiranje parametara pokretnog navoja spoja

Dimcnzijc odnosno paramctri kliznog navojnog para u pokrcmom navojnom
spoju odabiraju sc tako da zadovoijc sigurnost protiv razaranja (loma) ili plas-
tičnih dcformacija navojnog vrcicna i obezbcdc dovoljnu otpornost na habanjo.
Ako postoji opasnost da navojno vrctcno bude izložcno izvijanju, način oslanjanja
i prcsek vrctena trcba da budu odabrani tako da tzvijanje ne nastupi. Navojno
vrctcno jc složcno napregnuto le nije mogućc cksplicitno izračunati potreban
prečnik navoja. Primcnjujc sc itcracioni pristup. Kao polazni, usvaja sc prcčnik
utvTdjcn na osnovu normalnog napona F!A$ uvcćan kocficijcntom 1,1 odnosno 1,3
čimc sc obuhvaia uticaj uvijanja. Za ovaj orijeniacioni napon, usvojcni stcpcn
sigurnosti S i za kritični napon [a] usvaja sc polazna veličina standardnog navoja
T/ i x f . U slcdcćem koraku izračunava se potrcban broj navojaka navrtkez, na os-
novu graničnog pritiska p N. Ako jc ovaj broj vcći od maksimalnog, usvaja sc vcći
navoj T /i x P svc dok sc nc dobijc broj z u prcporučcnim granicama.
Za usvojcnc paramctrc navoja, u trcćcm koraku sc izračunavaju siepeni
sigurnosti vretcna i ako je potrebno, izračunava stepen sigurnosti u odnosu na iz-
vijanje. Ako sigurnost nije zadovoljcna usvaja se veči navoj T ^ x P ili jači
maierijal navojnog vretena.
Na slici 3.47 grai'ički je prikazan ovaj postupak za varijaniu raspodcle op-
tcrećcnja a) i b) datih na slici 3.43.
166
l\>đ;ici o navojima
i o malcrijulima ( ; )
, i '
\ HJazni podaci: /
Vopicrcćenjc F j
\ -sklop /
Vaiijanla (a)
oplcrcčcnja/
Varijania (b)
lzhor polaznih lzbor polaznih
dimcn/Jja dimenzija
1,1 FS 1,3 F S
j >— ------- ^ntin ^
[cr]
Slandardni Tr dxl* Slandardni Tr 11x1*
Poirchun broj Polrcban broj

navojaka navojaka
FS FS
P n d ^ n ll^ PA'
veći d a . M )a li j o \ . / Da li j e \ da Prvi vcći

Tr r/x/' Z'>Zmox 'N. Z^Ztnat; . 'lr dxl*
| nc j ne
-Slcpcn sigurnosli -Stcpen sigurnosti

-IVvi vcći -l\ vi veCi
Sj / Sj/ti Sj.j Sjt jj
Tr c/x/' Tr JxF
-JaOi Cclik -Provera izvijanja -Jači cclik

-Provcra izvijanja
Slika 3.47
Struktura postupka opthniranja paramctara ltavojnogpraiosnika sa kliznom navrtkotn
167
I\>đaei o
kolrljajnim
navrLkama
Slika 3.48
Opiimiranje nai'ojnogprcnosnika sa kotrljajnom navrtkom
I6 K
f'r im c r J .S .
l'omoću mcnog slc/.ača koji jc prika/an na slici 3.49 možc sc oslvariti najvcća
sika /* -22 kN. Navojno vrclcno jc od ( ' 1330 sa navojcm ]r 18x4 i sa za\ršeikom u
ohliku zarubijeno ktrpe sa prcčnicima osnova (■/,“ !3mm i r/„'*-5 min i u&lom vrlm
^ 30°. Navrlka jc od kalajnc hronze ]\('uSni2. du/.inc nošcnja 2H mm. Provcrili
Ćvrstoću viviena i navrlkc za radionicku upoircbu ovoga sklopa.
R cšcnjc:
Maksimalnoj sili slczanja odgovara momcnt u navojnom paru

/„ = l-'(-j<t{<p+ p n) = 22• 103—
^ 4 ,5 7 -S.5) = 40.8• 103 Nmm
gdc jc p„ arctg//,, -arcigOJ 5 “8,5°-ugao trenja u navojnom paru, //rt»//1-*kl4-r{M6 -
kocHcijcnt trenja podmazanih površina, /■'„■//■r,r-2SA-103 0.15-4.9-18009 Nmm
] d ? -d * 1. ..
133 - .53
/•■„=/-/cos^--22/a\<30=25.4 kN; r„ = - - > ---- Ly = - — — — =4.8 mm
3 f/ 2 - > 2 3 132 - 52
/^/■„H-/>40,8-H 8,00=59.40 Nm
U jnescku I-I (sl.3.43a) navojno vrctcno jc i/Jo/.eno uvijanju mnmentom 7’,=7* pri
čcmu je napon u jc/gm prcscka
J j_ T 59.46-10 3
r = — =121 N/mm
IJ' 0.2//,3
VlA«,j 0.2 • 13.5
I3roj promena napona kod ničnog alata koji se koristi u radionićkim uslovima može u
radnom vcku da dostignc maksimalni i/.nos od nekoliko liiljada, što jc manjc od ;Vr
odnosno /a proraćun je merodavna statička čvrsloča. Slcpcn sigurnosli proti\ pojave
plastičnih dcrormacija navojnog vrelena u prcscku I-I
169
m OM.Čr 0.S-400*
V = 2.9
r 121
gde je granicn icčcnja pri uvijanju r 7- ( 0 .6-r(),{<)/6 - Za čclike većc jaOiiic mogu sc
usvojiii manjc vrcdnosti ovih granica. Za glaiku epruvctu od C 1330. Rt 4(K)N/mmz.
Uslcd plastičnog ojačanja od konccniraciio napona C; -1.1 (tab. 3.7). I) prcscku 11-11
(sl.3.43a) vrcicno jc izložcno sili F i momcntu uvijanja l r TtI lo su naponi
/•' 22-10 3 r„ 18,66-10’
<7 = *= l54N/mm* T = 37,9 N/mm
. la 143 0.2f.V 0.2-13.5 .)
I'arcijalni stcpcni sigurnosti su
R cčt Š i
Jrw____________ 400-1.1-
S' -
<7 <7 154 - S5;
' tm ti'SRsZrši 0.S -400-1.1 •1
.V. *= = 9.28
r x 37.9
Siepen sigurnosti proiiv plasiičnih dcibrmacija navojnog vrctcna u prcscku II-II jc
S„S. 2.S5-9.2S
•=2.72
•s v _ rsr r- +.VV
7 2.85‘ - 9.28^
Za napred dale uslove proračuna sigurnosl protiv pojave plastičnih dclV>rmacija jc
/adovoljena ako su siepeni sigurnosti vcći od 2 -5-3 .
Navojci navrtkc su kružnc zavojnc kon/.ulc malc du/.ine i/.ložene savijanju,

smicanju radijalnom i povrŠinskom pritisku. IJslcd ncujcdnačcnog optcrcćcnja i
naponi u navojcima su ncjednaki. Pritisak na prvom, najoptcrcćcnijcm navojku jc
/•'| 4.4-10!
= 50 N/mm’
mU2 H*1 l 16-1,75
F T> I, 28
1\ = - Č r = — \A = *A : — = — - 7 . [)roj nHvojaka navitke;
/' 4 J
///-I.7 5 m m - dubina nuscnja navojnog para T rI8\4; č,. - faklor raspodclc silo na
navojkc navojnog para. Za istovrsno napic/.anje vrctcna i navitkc (pritisnuti ili
/atcgnuii) £ssl,3-rl,5. a za različila naj)rc/anja vretcna i navrtkc č .^2^2,5. Datc
vrednusti sc odnosc na bm je\c navojaka navrlke 5-i-10, vcčcm broju navojaka
odgovara većc čt - Orijcntacione vrcdnosli i/.dr/.ljivosti na habanjc p.\, za prosećni
radni vck navojnih parova sa ručnim pogonom su ^D-ÔN/mm5. Kod navojnih spojeva
sa moiurnim pogonom, za čelik po bron/.i /;,\-=15-i-2()N/mm?. kod vučnih vrctena
alatnih mašina. py~5-i-1 ON/mm2, /.a duži radni vck i manje, svc do p»r 2,5N/mm?. Za
sprcgu navrikc od sivog Iiva sa vrctenom od čelika, naprcd navedene vrednosti
umanjiiju so za 1,4*5-1,6 pula. Usvajajiići py=-50N/mm2, stepen sigurnosti proliv
kritičnc pohabanosti navrtke je t 50
p p 50
Na osnovu ovog odnosa možc so oćekivali da ćc do kraja radnog vcka habanjc dostići
granienu vcličinu.
170
Prinicv 3.6.
lzračunati sicpcn sigurnosti navojnog

vretcna dizalicc sa moturnim pogonom
Tr 18x4
(sl.3.50). Navojno vreicno Tri<S.\4 od
('4130 prenosi aksijalnu silu čiji jc broj
promcna u radnom veku t\y>Ni), i manja sc
u granicama otl Fđ - *S kN = const do
/*y-l6kN. )*odizanjc i spu.Uanjc osivarujc
se pri promcni ugla nagiha ti*ansportcra
(sl.3.1(),h) kada jc transporter nenpierećcn
(pri kN). Hroj potlizanja odnosno
spušlanja je prosečno 50 puta dncvno u
toku 300 dana godišnje i u toku 10 godina
(iV/j"3-106, w-7).
SUka .150
U e Š t 'f t j e :
Raspodela opieivćenja u navojnog vrelena odgovara prika/.u na slici 3.43b. U

preseku naposredno ispred prvog navojka navrike, o/naćen sa 1-1 napon usled dejsiva
promanljive aksijalnc sile mcnja sc u granicama
F 8 * 103 , /•; i6 -io 3 , ,
<*a = * = 56 N/imn2 ; cr_ = — = -------- =112 N/mm
A3 143 * .4* 143
rf 112 + 56 112-56
— = 84 N/mm2; = - *----- — ; 28N/mm‘
2 2 2
Amplituda dinamićkc i/.držljivosii navojnog vrctcna
G M rO jšflši& šr-b 0*U 3* 1■0,92-1 =62,3 N/mm2
gde je ^ /" /V A ^ 5 ,2/4,6-1,13; 5,2, f3k 4,6 - za dIR= 18/0,25=72 i (\4130=I0.9,&

-0,92, o>-*60N/mm2 - ainpliluda dinamićke i/dr/.ljivosli zavrinja mtidela M I2 t>d
('.4130 (sve i/. tablice 3.7). Dinamička i/dr/ljivost navojnog vrcicna
Cjoir a,/-i 2 0 , ^ 5 6+2 *62,3=180,6 N/mnv

171
Parcijalni slcpcn sigurmisii pmtiv dinamickoi: loma vrelcna uslctl dcjstva aksijalnc
silc
1S0.6
.Vn. = 1.61 ; .VA>r
112 28 an
Podizanjc i spuštanje iransportcra (sl.3.5t)b) oslvaruje sc u noplercćonom stanju Ij.
kada jc sila /'= /'rf=SkN. Pri lom sc tncuja smcr i inlcnzitcl obrtnog momcnla u
gramcama
(”/■» / \ j 16 / . <*
r(K = /-;, " 7 ^ (p+ pn) = S •10J — (<i4,51 + 8,5) = 1 5.07 -103 Nmm
rid = /■;, V rg( <?- P„} = 8 ■I o3 ^ 4.57 - 8.5) = -4.19 • 1 0'1 Nmm
Srazmcrno promcni inomcnta mcnja se i napon uvijanja
7;, 15.07*10 7' “ 4,19* 10
*= 30,6N/mmfc = -8.5N/mnr
Tg 0.2A3 3 0 . 2 *13.5 0.2r/33 0.2-13.53
r » + r <! 3 0 .6 -S.5 r , - r rf 30.6+8.5
=* = 11 N/mm“ r„ = • 19,5 N/min2
Ampliluda dinamičke izđrzljivosti navojnog vretena pri uvijanju za naizmcničnu
promenu napona. iznosi
3-10°
U ku = 0.8<t , 4i4i = 0.8 •60 [ • 1,13-1 -0.92-1 = 76.5N/mm2
V ">• "/ f '*” w'w v \ 0.15-106
gde jc broj promcna napona u radnom veku od 10 godin 300 radnih dana u godini i 50
podi/anja dncvno 1C)-3(>0-50=0,15-10fr . Prcma slici 3.44b, dinamićka izdržljivost
navojnog vrctcna pn uvijanju je
1AKM 2 •70.5
r .\ M ' - = 120.4 N/mnr
-R , 1+ 0.27
gde je kocficijent asimelrije ciklusa napona na uvijanje /ćr^ r,//r^=-8,5/3(),6--(),27 .
Pareijalni stepcn sigumosli protiv dinamičkog loma vrctena usled uvijanja jc
■ AV 120,4
^Dz - $Ar ~ = 3,93
30.6
Ukupni stcpen sigurnosti protiv dinamičkog loma vretena jc
^Drr^Dz !.61 -3.93
SD - •=1.48
y[Š~na-2 + ’Or 2 J l 6 \ 2 +3:93"
Kako jc požeijno da stcpen sigurnosti ima vrcdnosli .V^>1,25 i .^>1,5+2,5, može sc
konstatovali da je veliČina stepcna sigurnosli zadovoljavajuča. Brojevi promcna
napona navojnih \retena su po pravilu mali te se proračun zasniva na korišćenju
staličkc čvrstoće.
172
3 .2 .
Nerazdvojivi spojevi
Nerayxlvojtii spojcvi se bez razai-anja ne mogn i*asklapaii> a niogu se oslvarili
zavajivćuijeniu lcpljcnjcm, lcmljcnjem ili Zćikivanjetn. Spt.ijene eclinc ulaze ti sastav
jalinstvenog masinskog dcla. Mogu le/ali u isioj navni kada čine sueconi spoj. mogu
ležati u ravnima koje su pod uglom, na primer od 90n - ugaoni spoj i mogu biti
pneklopljeni - pa'klopni $poj. Zavarivanjcm se najeešee spajaju dclovi od
niskougljcničnog čclika, po pravilu elcktiolučnim postupkom. Zavžunju sc noseče
konstrukcijc (giede, stubovi, rcšctke), konslmkeije od limova (ccvi, posudc pod
pritiskom, clcmcnti brodova), a zavarivmijcm se realizuju i mašinski delovi (obrtni
dclovi, nosiiči, kučišta, postolja i sl.). Lcpljcnjem sc spajaju nemetalni materijaii. leguic
lakili mcUila i drugi materijali namčito ako su malc dcbljinc. Ijeniljcnjc jc pmces spajanja
izmedju zavarivanja i Icpljenja. Rcalizujc sc posiedstvom lako topljivih lcgura čiji atomi
u iustopljonom stanju vrsc dilliziju - prodini u površinske slojcve delova koji sc spajaju.
Ovi sc đelovi ne rastapaju kao pri Tnvarivanju. dovoljno je da budu siurui zagtejani.
Ovim postupkom se mogu spajali samo lcmljivi matcrijali. Zakivanjem sc spajaju oni
maleiijali i delovi koji se ne mogu zavarivati, Icpiti ili lcmili ili su šuvovi o.slvžircni ovim
postupcima ncdovoljno kvalitctni ili leži za icalizaciju. Zakivanjc jc najčcščc altemativa
lcpljenju tankih limova od lakih metala ili Uičkaslom zavarivanju tankih limova ud čclika.
3.2.1.
.Zavareni spojevi
Šav u zavarenom spoju nastajc topljcnjcm clcklnxie i povrsinskih slojeva dđova koji
sc spajaju. Mcšanjem ova tii matcrijala (dva sppjcna đela i elcktrodc). obc/hcdjuje se
difuzija i jedinslvcna cclina spojenih delova koja nastaje posle hladjenja. Lokalnim
zagi'cvanjcm i bizim ođvodjcnjem toplole pri hladjcnju, nastaju zaostali naponi i
dciomiacijc. U zoni koja se zagrova dt) usijanja i ne topi se, sagoreva ugljenik te slaiktura
ovc zone poslaje krupna i ki*ta. To je zona uticaja loplotc (ZUrJ’) koja piedsUivlja
potencijalno siabo meslo u šavu. Zona rastapanja i zona uticaja toplole činc zonu šava tli
samo šav. Za lealizaciju šavova policbno je da se krajevi limova, ploča ili profila.
pripremc na ixlgovarajuči način. Zavisno od ove pripremc (sl. 3.51) dobija se
odgovaiajuči oblik šava. Za limovc debljinc ispod 2 mtn, koristi se ntbni šav, a z;i
dcbljine 2-5 mm I-šav koji se icalizujc bez pripreme. Ugaoni šav sc takodje realizuje bcz
obrade kiajeva lima, a koiisti se za debljinc do 15 mm. Zavisno ixl debljinc dclova koji
sc spajaju i od toga da li jc prislup za zavaiivanjc moguč samo sa jcdne ili sa obe strane,
šavovi još mogu biti V, X, IJ, J ili K-pailila. Oblici i dimenzijc žlehx>\a kpjc ticba
piipremiti za zavaiivanje propisani su stajidai-dima. U ovim standardima sc pmpisuju i
odgovamjučc oznake koje se unose na erteže kao i znaci za simboličko ptika/ivanjc.
I Jsleđ izi*azitc koncentracijc napona, jedinična nosivost šava jc znatno niža txi jedinične
nosivusli osnovnog materijala od kojeg su spojcni delovi. Do koncentracije napona
173
dola/j usleđ s|'-eciIienog ohlika i usleđ gieš:ika u šavu. Prva konccnlnieija napona se
ohtih\‘ata ohlikom šava i /iivaj'cnog spoja u cđini. adruga k\*aliiciom šava.
Slikn 3.51
OsnoMii oblia' zlelx>va z<i šaw\x*. zavarenth .yx)jeva
a) Uticaj oblika šava i zavarenog spoja na koncentraciju napona
Prcko šava se prenosi opterećenje sa jcdnog spojenog đela na dnigi. Naponske linije
se u* šavu zgušnjavaju i menjaju pravac što u osnovi dovodi do uvcumja napona u
judnom delu preseka ša\fa na račun smanjivmija u đnigom. Ovo stanje jc kixi zavarcnih
spojcva iTraženijc u pojedjenju sa ohlicima djugih masinskih dclova. vSučeoni zavareni
174
Ipak konccalracija naponaje piisulna u značajnoj meri. IJ pi'cscku M napon je povcćan

u koicnu šavću a smanjen u zoni temcna Sava. U prcscku 2-2 napon jc povcćan na prelazu
ispupčcnja u ravnu povrsinu.
Tahlica 3.13. Vrednosti korekcionihjakmra u \vzi sa koncentracijom najxma u zavaremm sjHtjnima

175
Naponi u ugaonom šavu. noimalni i langcnlni, najveći su u Uički 1 (sl. 3.52b),

sinanjuju sc piema lački 2, a najmanji su u uički 3. Ovđe je konecnli-iieija na(xma iziazilo
visoka. U>m po pravilu poeinje iz lačke i . Osim u poprcčnom prcscku, ncravnomemost
raspodclc napona može postojati i dtiž šava. L-ticaj ovog složenog naponskog stanja na
dinamičku izdižljivost i statičku čvi*stoću zavaivnili spojcva obuhvata se laktorirnao blika
či je su vivđnosli date u tablici 3.13. Zavaieni S|X>jcvi su u ovoj tablici lazvnstani prema
obliku i načim: dcjstva oplcrećenja, a vrcdnosti laklora oblika zavarenih spojeva date su u
zavisnosli od vrsle naj'Ji'ezanja.
b) Uticaj grešaka u šavu na koncentraciju napona
Gi'eske u šavovima, nastale pii zavarivanju mogu se mzvrstati u nekoliko grupa

Prvu eine napmlinc koje mugtt biti uinURUšnje i povišinske, mogti naslali u dodalom
nvitcrijahi ili u zoni uticaja toplote, a po pravcu mogu biti uzdužne, popnečne ilj.
zvezdasle. I.Uinigu gmpu spadaju ukljueei gasa, pojcđinačni. u nizu, ti gnezdu ili supljine
usled skupljanja materijala pri hladjcnju. Ti*ećti grupu činc čvrsli uključci, po pravilu
ukljueci šijake od zaštitniJi sicdstava za zavarivanje. Četvrta giupa obuhvaia nedostatke
pmvtUct i naiepljivaiije malcrijala. IJmesto da se rastopi osnovni materijal i pomeša sa
malerijalom elektmđc, rastopljena elekliv>da se nalepi na povi'šinu dcla koji se zavamje. U
pctoj gmpi su gieške oblika šava. na piimcr sa viškom ili nedosiatkom dodatnog
matcrijala, sm<ikmiiost šava i sl. Kolieina i vmtc gresaka u šavovima zavise od načina
izvodjcnja šava. Zavarivanje može biti mčno ili automatsko, može biti u horizontalnom
položaju, u vcrtikalnom položaju ili iznad glave zavarivaea, možc biti u zatvorenom
pmslom (fiibričkoj hali) ili na otvorenom pod ulieajcm vetra i dmgili atmosverskili
ncpogndnosti. Dokazivanje prisustva grešaka (kontn>la) šava može bili vizuelna
(picgledt>m), kada se otkrivaju samo greškc obiika i veee povišinske gieške (prskoline ili
uključci). UlUazvuenom konlmlom se mogu olkriti unutrašnje gieške, a penertantskom i
magnctnom, povišinske. Pomoču x-zraka (Rcntgenom) mogu se snimiti sve greške ali je
ovaj posuipak u vczi sa značajnim problcmima za industrijsku primcnu. U zavisnosti od
loga kako se šav lealiztije, od količinc i od vrste gješaka i od načina utvndjivanja grešaka
(konUx>Ic). prema JUS ISO 5817, šavovi se po kvalitetu razvi*stavaju u iri gaipe, B, C i D.
Šavovi kvalitcta 13 (visoki kvalitct), icalizuju se na najpogodniji način, sađr/e vrlo malo
giešaka. a kvalitel se đokazuje primenom pouzdanih metoda. Savovi kvalilela D (niski
kvalitet) malizuju se mčnim zavarivanjem u nepogodnom položaju odnosno uslovima, a
konUx>Ia je samo vizuelnim pregledom. Srednji kvalitct C jc izmedju ove dve gi'anice,
uslovi pod kojima sc đobija odnosno utvnJjuje pmpisani su u navcdenont standardu.
Ciieške u šavovima, naix)čito naprsline, mogu da dovcdu do ošue konccnuacije

napona. Da se lako nastala naprslina ili neka đmga greška, ne bi pioširila do potpunog
preloma, poliebno je da se napon đovoljno smanji tako da ne izaziva njeno šircnje.
Sm<uijcnjc napona (kritičnih) oslvamje sc pomoču korekcionih laktoia odnosno -
laktori micaja kvaiitcta.šava, eijesu vrednosti date u tablici 3.13.
176
c) Kritični naponi
Kritični nnponi u /avaivnim šavovima dobijaju se korckcijom kn’tičnili napona

maicrijala dolova koji sc zavaniju (osnovnog malcrijala). Ako sc /avamju dva različiia
matcrijala. menxiavni su kritični naj,)oni dobijeni ispitivanjcm sUmdanlne epmvete od
slabijcg matcrijala. Korckcija sc ostvaruje po islom principu kao i pri odrcdjivmiju
kriličnih napona za niašinski deo, prikit/tmom u odeljku 2.3.3. Koj'ckcioni faktori su
nešto dmuačiji te su obra/ci za ovu svrim
f
a O(-l)Af = ° D ( - \ ) š \ Š 2 i ^ a .U = 1 + | 1 - 2 2> a TM " a T ^ T \ ^ T 2
V °D(0) J
Razlika u komkcionini laklorima nc mcnja suštinu ovih tiunsibmiacija. Faklor

koriščen u odcljku 2.3.3., ovde nema značaja. rX'bljina šava jc slična debljini standajxlnc
cpnivclc te jc ulicaj vcličinc popjxxnog preseka zanemariv. Ovde jc sa C\ o/načcn laklor
oblika (lab. 3.13), kojim je obuhvačcn uticaj koncenlracije napona i/a/\ane oblikom šava
i /avarcnog spoja. Ovaj (aktor u osnovi prcdstavlja icciprocnu vrednost fiiklora
konccmracijc napona /?* . Faktorom £ obulivata se uticaj koncentiacije napona uslcd
gicšaka u šavu. unutrašnjih i povišinskih. Faktor stanja spoljnc povišine takodjc
podiazumeva ulicaj povi'šinske mikio-koncenUcicijc napona tc smisao ovog korokcionog
laklora nijo pnimcnjcn. I )'/, ova dva koickciona kiktoia može se prikljudli i laktor radnc
izđržljivosti £,r koji obuhvata uticaj promenljivosli amplitude radnog napona.
d) Radni naponi u zavarenim šavovima
Nominalni napon u šavu odrcdjcn naosnovu radnog opteiećenja jc radni napon koji
se u daljcm pn>računu uporcdjujc sa kriličnim. Noscča jx)vrsina jc poprečni presek šava
pieko kojcg sc optercćcnjc pjcnosi sa jcdnog dela zavajenog spoja na dnigi. IJ tablici
3.14 prikazani su karaktcristični primcri sa obrazcima iz otpomosti materijala za
iziačunavanjc napona. Noscča površina prcscka šava može bili umanjena po dcbljini ili
po dužni šava. Fo dcbljini umanjenjc može nastati ako nije zavarcn korcn šava kao u
primcni sučeonog zavarcnog spoja u tablici 3.14. Dužina ovog šava može biii umanjcna
za dve debljine šava ako sc ne prcduzmu merc za polpuno zavarivanje kmjeva. U
supnUnom ili ako jc konlura šava zatvorcna smanjenje đužine nije potrcbno. Kođ
ugaonog šava ošlri uglovi mogu biti ncpotpuno zavarcni. Zbog loga se pri proračunu
napona visina trougla a usvaja kao đebljina šava u svim pravcima (katete su jcđnake
visini)
Savovi zavarenih spojcva su suženja nosećih površina koja su po pravilu složeno

naprcgnuta. 11 primciu uvijanja ugaonog zavaicnog spoja (tab. 3.14) nominalni napon sc
inožc izi'ačunali kao napon uvijanja kmčno-prstcnaste noseće povi*sine šava. Sirina ovog
piMcna je jednaka đebljini vertikalnc katcle šava a. Može se koristiii i napon smicanja po
po ciiindričnoj povišini prcčnika d i iz\'odnice (visinc) a.
177
Jahlira i:d>rtx:i tn'ii'.i&i zc i^rei/iivfuik3ni>,'i!!ui!niii najKma u Ziiviovnin y*\}i'\v)ic

S K I C’ A N’o m i n a 1n i n ; i p o n
*kiezanje siloin F. cr - J’/aIz , lz-l~ 2 a
Z Može biti a- s i l~-l. ako se ispune uslovi
J.
.- O il 6M V 6 AIV
\r.
M, \jš if • Savijanjc: a x = — ~
l.u m
aY- — f
alm
4F
- Isteziinje: a. = — - ,2 (l 2\
\}-v)
\t_ 32 M
■Savijanje: a-
!/■ (i-^)
I 16T
■i Ivijanje:
‘ all ( i - v )
F 2
■Smieanjc: F ,= -
ds - d + 2 a v |/= % chta <
F
M - Zatezanje:
7 = !> ^ A -Si,/.,
_ M_ _ M_
J LfH:t - Savijanjc: ~ ~ j \rnax
V<
- Smieanje: r =-
J“*-1
_ r a m i i T T T i
- / ^
(2t + h)a
M
u
X
1-1 :r l t 1 M 1 1 t ! 1 1\ J - 1Jvijanjc: £?[/.(/? + a) + h 2 /ć j
(Z
l=I-a
i ’rijncr J. 7
Na stiei 3.53 piikazan je nosać ležaja iziadjen cxl dve ploče spojene ugaonim šavom. \ Jsleđ
ixlsui|ianja geomeuijskih meia sklopa u kojem je oslonac ugindjen, indukujc se si la čiji je pravae
I'Hikazan na slici. Sila je naizmenično pmmenljiva sa koeficijenlom asimeliije ciklusa R - -0,5.
Kvaliiot Ša\ a je srednji (('), n mateiijal zavaienih ploca Č. 0370. Izntčunati najveću silu koju ovaj
oslonac može bajno da picnosi sa stepenom sigumosli pmti\' loma usled zatnora S - 1,5.
178
R c s c ttjc ;
Dcjstvom silo / \ u«soni sav jc izkuVn

savijanju i smicanju. Pritivnoin iujx)tcze o
sloni'.i maleiijala ekvivalenlni naptm se m j/e
svesti na napon Mvijania. Dinamička
izdržljivost Šava p;i tiRizinenienom .s;i\'ijanjii
j-
a l> ( ~ U \ t ~ a D{ - \ ) ^ \ ^ 2 ~~
= iS5-0.57-0,7= 73.8 N/mnf
\ Jcao 11 smitovom cfijagiamu

(
r 185
tgGjil I_!‘ 1- ;g,g, = t - [ i - z ---- |0.57-0.7 = 0.S81
u tx 0 ; J 285^
Za slaiKlardnu ej)ju\’etu od Č 0370, dinatnieka izdi’žljivost pii naizmeničnom i jeđnosmemom
sfivijanju (tab. 2.17) jc O7.y-//rd70...290 NVmm2 odnosno cv^,r-26fX..310 N/mmb ViedaosTi
faktuia oblika i kvalitela sava § -0,57 i §-0 ,7 da(e su u tafiici 3.13. Dinamička izdižljivost
z » \ aienog spoja za koeficijent asimetnje eiklusa piomene n,ej\)na R - -0.5, je
o }>{-\)s\t
x 73.S
a D \t = * -= 94,6 N/mm?
1- c ig f iR : a u 1- 0,25 •0,881
I k’.ao nagilvi linije tadnog najTona u sinitovom dijagramu f j za K~Oi/cr- -0,5. je
CF ° \{ + R + 1 -0,5 + 1
c fg fi = = ----- L = ------ = ------- - = 0.25 /? =75.96°
2crx 2 2
( Hpomi moment i pomina smican ja sa\ a su
/ /-/„ 90-353-8 0 -2 5 3
" ~ y = ~ = 12(35/2) = 1 2 4 22 n™ 3
A = (/>- ) [ h + 2 n ) - b h = (80+ 2 •5)( 25+ 2 ■ 5) - 80- 25 = 1150 m;nJ
Iheina liipolezi najvećeg tielbmvieinnog rađa, ek\'ivalentni (uix>iecLii) napon je
17
'I\\f
cr. = Vcr2 + 3 r * = J| — | + 3 j — | =/'%)! — | + 3 | - * =
Vwr7 kaJ VV/f-v
Najveća vređnost silo koju zavareni spoj sa sigumošeu mo/e pienosili je
a i'\ { 94,6
F =' ■ = 7700 N
f /V f iV |T ioo
r - , J - !
'Ali’J +’ 3 t.
",
4/
12422 J 150/
Zavareni oslonac n::j:e ti?yoo da prunosi silu od 7,7kN, fvz opsnosti da dodje đo lonn us! •<
zamoia Šava. Pi i tom je opasnost od razaranja ležaja znatno \*cća.
179
3.2.2.
Zalepljeni spojevi
Lcpljenjc pođrazumcva spajmijo isiih ili ni/ličilih, mctalnih ili ncmctalnih malcrijala
posiuisivom hemijskih supsuinci - lepkova. Spoj obczbcdjujc sila alliczijc i/nicclju lcpka
i površine zalepljcnih delova. Koliezija unutar mase lepka nc sme bili manja od atliczijc
s<i površinama koje se lcpc. Ogianičcnja u pogleđu visic matcnjala dclova koji sc
lcpljcnjcm mogu spajati. ncma. (iolovo da ne postoje dva čvisUi maleiijala koji se ne
mogu zalepiti. PoUcbno jc samo izabiati odgovarajuću vrstu lcpka ya odgovai'ajućc
matcrijale i ya ođgovaiujuee radnc uslovc. Lroccs Icpljcna obuhvatu pnpicmu povišina za
lepljcnjc. piwodjenje lcpka u stanjc pogodnu ya slepljivanjc, nanošcnjc lepka i spajanje
dclova uz odgt.ivarajući piilisak. tempcicUiuii i vicmc. Na slici 3.54 su piika/ani
najvažniji oblici šavova u zalcpljcnim spojcvima. Fonnirani su lako da obezbcdc što
vcću dodimtt povisinu spojcnili delova, a da se pji tom što manje povcća debijina i
kmtost šava u odnosu na celinu spoja. Uglavnom su prcklopnog kamktcra s tim šlo je
preklop kod nckih iz\feden pmklapanjem bočnili povi-sina. a kod dmgih pickJapanjcm
ćeunilt povišina. Lepćik popunjava neiavnine izmcdju dodimih povišina (sL 3.55a)
ustvamjući atlieziju i istovremeno koiicziju unutar sopslvenc mase. IVi pokušaju
razdvajanja (sl. 3.55b) naponi su u počctku prule7.no smičuči. a pri daljcm povećavanju
optcmćcnja postaju pietcžnt) zatcžući. Na slici 3.55b dale su vcličine smičučih napona
koje dovodc do pickida spoja. Onc Ziivise od hemijskog sastava lcpka i od radnc
tcmpcratuie. (v*vi>;toća nckih od njih sc naglo smanjujc sa povećavanjem lcmpcraiuic dok
su dmgi u višcm stepcnu postojani.
17/ / / / //A
y/////K\\\\\\ 1
] \
1 7////M\\\^ 1
t V
1 t /
1 / V
1 / t
h s////S>X k \\\\ L
it
\
/
\
i
[zzzM ss o L
b) o
Stika 3,54
Oblici ša\vv(t uzalepljcnim siK)jc\wm
180
SWa3.55
( \rstorit zaU'plji’nih s}K\jifva: n) Fizički }xvid)>bpljenju, h) Knzaronjs $}xyu%
c) / i otth'no č\rsto<vsavisno odhemtjsko^ sastnva i tamjkraiuri'
Cvrstoea zalepljcnog spoja se dcfinise tako da nosivost spoja buđe vcća ili jcdnaka
nostvosli preseka dekwa koji sc spajaju. Za ravno preklopljeni spoj (sl.3.56a), za
/atczanje i smicanjc limova. ovaj uslov jc ispunjen ako jc h/d-a^Tsu odnosno
h/S=T\f./T\n . Uporedjujc sc č\'rsloća na kidanje odnosno smicanjc limova a\( i T\( . sa
evisloćom na smicanjc u ravni zalepljcnih površina . Za poznate e\ jstoće i dcblinc
limova možc sc određiii polrcbna velićina picklopa h koja obczbcdjujc jcdnakosi
ćvisioća spoja i osnovnog malciijala. Za koso pjcklopljcni spoj (sl. 3.56b). icizlaganjcm
sile zatczanja FT na pravac upravan ja zćilepljcnu po\išinu i u ravjii povrsine.
izračunavanjcm i upoa'đjivanjcm napona. dobijaju se uslo\i za izračuna\*anje ugla pod
kojim iieba Ziilcpiti delove.
stn a < sin 2 a <

aM 'm
Upojcdjuvanjcm napona.smieanja uslcd dcjslva silc /■' (sl.3.56b), dobija se uslov yj\
odjcdjivanje ovoga ugla ti obliku sina < r u// r u . Na istom prineipu se odjvđjujc
|X)trebna dužina dtxlira u /alcpljcnim spojcvima nazubljene konUut: (sl.3.54).
Otfnos geonuHnjsh'h m m i i napona u zuh’pljenim sfx}ixr\im a
3.2.3.
Zalemljeni spojevi
Lomljcnjem se spajaju metalni matmjali sposohni da oiuoguće difu/iju atoma lema

u povi'šinski sloj. Za razliku ođ zavarivanja osnovni malerijal sc nc topi, samo sc zagreva.
a lopi sc lem. Nosivost zalemljcniii spojeva je manja u poi'edjenju sa zavai’cmm
spojcvima. Lepljcnjc jc u znaeajnoj mcri potislo tehnologiju lemijenja. Zalemljcni
spojevi su boljc hcmietičnosti tj. hcnnctičnost sc lakšc posti/e i za ra/Jiku od zalepljcnih
spojcva zalcmljcni spojevi obezbedjuju clektnenu piuvodljivost i postojaniji su na
povisenim tcmperaturama.
Zalemljcni spojevi mogu biti šavni i kapilami. Savni zalemljcni spojevi su slični
zavaieniirc a kapilami više liče na zalcpljcnc. LJ mali medjtipix>stor (zazor) izmcdju
površina kojc sc Icmc. kapilaicnjcm pmđiie raslopljena masa lcma. Fusmovi mogu bili
meki i ivrdi u /avisnosli od legurc koja se koristi kao lcm. I .egiuc na bazi gvoždja, hakra.
einka, nikla i sl. lcme se mckim lcmovima na bazi kalaja i olova. Mcki lcmovi za leguic
na hazi aluminijuma osim kalaja sadr/e cink i kadmijum. Tvrdi lcmovi su od mesinga i
dixigc legurc na bazi bakra, a za neke sviiie i sicbiu. Tvido lcmljcnjc leguiu aluminijuma
oslvamjc se pomoću lemova na bazi aluminijuma, silicijuma i kalaja. Zagrevanjc pri
lcmljcnju može biti plamcnom, clektiiČnom lcmilieom. u kadi, u pcči, clcktn)otpomo.
indukeiono i aučenjcm. Povi'šinc kojc sc Icmc moraju bili oči.šćcnc, a možc sc koristiti i
zašiitno siedstvo. Lcmljcnjcm se spajaju tanki limovi, danca posuda, ccvi šipkc i dmgi
dclovi. Naslici 3.57 prikazani su izabrani piimcri.
1X2
Slika 3.57
Iznhrnm /»im t’ri zttlemljniih i'p o jn v
Nosivost zalemljcnih spojcva, kao i kod zalepljeuih. Ucba da je jednakii nosivosti

7 alcmljenih limova. Ako jc lem izložcn smicmiju, statičke ćvi'Stocc r ^ veličina picklopa
Uvba da jc
'M—s
b = odnosno h = *
hu All
gdc jc s dcbljina lima, a a:u i r:\i zatoaia cxlnosno smicajna čvistoća limova. ( ‘visiocc
iemova date su u tablici 3.15. Ako jc zalemljcni spoj izložen poprečnoj sili lako da lem
tipi /aie/anje, proračun se možc ostvariti odixx.Ijivanjcm stcpena sigumosti. Za zatezanjc i
smiauijc stcpem sigumosti zalcmljcnog spoja su
R fj_
.5 =
Ml
r, =* S = - Mt <y>=•
•'h 4
gdc su T'~ i Fs - sile zatczanja i smicanja zalemljcnog šava. Ai -povrsina lema, T\{1 i RtUt
su smicajna i zatczna čvrstoča lema datc u tablici 3.15. Ako je zalemljeni spoj izložcn
dinamičkom naprezanju, slcjx:n sigumosli sc odjedjujc na osnovu dinamičkc izđržljivosti
r/v=(().2...0.4)r;u/ . Isli odnos važi i za nojrnalni napon. Izračunate vrednosli stepcna
sigiuuosti su zadovoijavajučc ako su veče od 5-2...3.
Tablica 3. 15. c\ rsU >/ezaiem!jei; ih sjjojnn (osnovni maimjalje čelik)

2
Vrsta lema Statička Čvrstoća spoja u N/mm
Olovnt i kalajni lcmovi 20... 50

Bnkami lcmo\'i 150... 170
Mesingani lcmovi 160 ...200
Srebrni lcmovi 170 ...270
Zatczna Čvrstoća ?iilcmtjcnih spojeva iznosi:
= (1.5... 2) t w
3.2.4.
Zakovani spojevi
Prunošcnje optcrcćcnja u zakovanim sjx)jcvima jc lokalnog karaktcra (sl. 3.58).
IX:lovi koji se spajaju oslahljcni su olvorima, a oplcivćcnje kojc sc konccnlriše oko
olvora, posrcdslvom zakivka sc picnosi sa jccinog spojenog dcla na djugi. Ovaj princip
diskoiuinualnog prcnošenja oplcivćcnja prisutan je još i kod taekasto zavarcnih spiijcva i
koti poprcčno optcrećcnih zavilanjskiii vcza. Zakivanjcm sc spajaju oni dclovi i malerijali
koji se ne mogu spojiti na ncki ođ naprcd navedenih načina. ( )tvori dovode do slabljcnja
spojcnih delova. Kod dmgih načinaspajanja smanjenjc jcdinične nosivosti spoja možc sc
nadoknadiii cxigovamjućim konsunkcionim mcrama. Nosivosi čak i najbolje izvedenih
zakovanih spojeva je za oko 15% manja od nosivosli dclova koji su spojcnj.
Konccntiacija napona jc visoka, a dinamička izdj*žljivosl niska. Sile ticnja na dodiiima
spojcnih dclovadobri su prigušivači vibracijaspojenih dclova.
Zakivak čini stablo i glava (sl. 3.59a) koja možc biti poiuloptasta, pljosnata,
poluupuštcna i upuštcna. Osim ptinih zakivci mogu biti i šuplji. Puni zakivak sc poslc
sklapajija u otvor zakiva lako šlo sc plastičuim delomiisanjem oblikujc djuga glava (sl.
3.59b). Plastično deionnisanje može biti u hlađnom ili u toplom stanju. Mladjcnjcm
zakivaka oslvantje sc stezanje spojenili dclova. Iifckti oslvarivanja pritiska izmcdju
spojcnili dclova (stczanja), postojc i kod hladno zakovanih spojcva, ali li miutjoj mcri.
Oni su posleđica zaostalih elastičuih dcfonnacija (napona) ostvajx;nih zakivajijcm. Suplji
zakivci sc ugiadjuju tako što sc slczanjcm pomoću odgov<irajućeg alata (sl. 3.59c) širi
slobodiii kiaj zakivka u oblik glavc. Pri tom se stcžu spojcni đclovi dok nc nasUuic prckid
osovinicc u zakivku.
184
Zaknri i zakivmje: a) Oblici zafdvaka. b) Zakivivijepunih zakivaka,

c) 7/ikivanješupljih zakivuka
Zakovani spojcvi mngu biLi jcdnoscčni i dvoscčni (sl. 3.60a). zatim jcdnoi’cdni,
dvorcdni i irorcdni. Dvoivdni i taircdni mogu biti paralelni i naizmcnični (si. 3.60b). sa
istim korakom u ivdovima i sa povcčanim korakom u spoljnim rcdovima (sl. 3.60c).
Sllka 3.60
VraiezakovaniI[ sjMjeva: a) Jednosvan i dvoseaii, b) fttraielni inaiznicnicni.
c) Sa istim korakom u rakninm isa jxnvamim korakom u sjx>ljnimreilo\ima
Čvrstoea ziikhaka i čvistoća limo\a u osiahljcnom pivscku. dclinisu nosivosi
ođnosno sigumos: zako\imog spoja. Zakivak je izlozcn /iilL'zanju silom /•’„ (sl. 3.61).
smicanji; popavi;om silom F i po\'i-sinskom pritisku uikt\ijc od đejstva silc F\. Sila
/alezanja Fn . po piavilu :iiy velika i teško sc nvtfe tacno dciinisaii lo su ncki od ni/loga
/!>-g kojih sc ona nc ukijučujc u proraain. Popivčna siia po jcdnom /akivku F \-(F /z)^ .
gđc jc F ukupno \'pic;vćcnjc kojc se pivnosi pivko spoja, j - bmj /akivaka u spoju, c -
liiklor ncravnomcmosii jusjVHicle upteivćcnja na /akivkc u spoju. Povnsinski prilisak na
/aki\-ak i napon smicanja (>1. 3.61 b i c) su
F\ j '\ 4F\
t>= —“ = ----- r = ----- = -----;—
A chs i 'A i ■ci"7z
gdc jc ( -bmj površina /aki\ka izloženih smicanju. Stepeni sigumosti pmtiv pojavc
ra7iuunja uslcd ovih napona su
O.S/Ć,
.Vv S. Ll
r
gdc jc R \>-na{xm lecenja slabijcg materi jala u dodim zakivka i spojenih delova. a Rc -
napon teeenja malciijala 2 eiki\'ka. Stepcni sigumosti tivba da su vcći nd 1.8...2.K. /avisno
od pou/danosti podaiaka kojim se đctiniše stcpcn sigumosti. i/jcdnačavanjcm nosivosli
/iikivka na povrsinski pritisak i na smicanjc, mo/c sc dobiti potivhan odnos pivćnika
/akivka i debljine lima kao
_ 4 P,h: h. o.s/e,
Pa, T,!.,
•V 'T r rf,.- •S'r •v
/a datu dcbljinu lima s mo/c se odivdili poiivban pivčnik /iikivka ci Polivban bix>j
/akivaka odivdjuje se na osnovu njihove nosivosti na smicanje tj. z~4F/i<?
186
Čvrstoćii limova u vcxi jc sa mngučim kidanjcm lima usled /atczanja u oslahljcnom

pivscku I-I i uslcd sniiumja u pivsecima a-h i c-d (sl.3.62). Ovi naponi su
F F F
Af z(p-d)s 2z(e-cl/2)s
gdc je p -korak u zakovanom spoju, a e -lustojanje osc zakivka od kiuja lima. Korak
i/mcdju zakivaka p treha da jc takav da se ohc/hcdi jeđnakost nosivosti lima u
oslabljcnom picscku i/mcdju /itkivaka I-I i nosivosti nagnjcčcnjc. Iz ovog uslova sledi
P . , P < kK K
d s
gde je aihK -dozvoljcni napon za zatczanjc lima u ođnosu na napon lečcnja K i slc|xm
sigumosii .V- 2...3. Rastojanje osc zavnnja od knija lima e , može sc određiti na osnovu
jcdnakosli nosivosti na smiamje lima i nosivosti na smicanjc zakivka kao i na osnovu
nosivosti na smicanje lima i nosivosti zakivka na površinski piilisak. Iz ovili uslova slcdi
Meiu e Ucba da jc vcća od one veće koje sc dobiju na osno\u ova dva uslova. Prelliodna
analiza i odjcdjivanjc koraka p i rastojanja e izvcdcna je za jcdnoi'cdnc, jcdnosečne
zakovanc spojevc. Kod dvoicdnili i lronxlnili. analizc su sličnog kajuktei*a, s tim što vsc
mora obulivatiti ncravnomcmost raspodcle optcicćcnja na redove. Tendencija jc da spijni
rcdvi picuzniu vcći đeo oplcivčenja (sl. 3.60). Ona se može ublažili povečavanjcm
koraka u spoljuom icdu. Pix)račun konaka sc ostvajuje na osnosai korelaeija cmpirijskog
karaktciu kojc obuhvataju’ncravnomemost raspodele optercćcnja u zakovanim spojcvima
sa ncjcdjuikim korakom. U knjizi Mašinski clcmcnli I - Mašinski spojevi, dalc su
najvažnije cmpihjske picpomke.
187
3 .3 .
Eiastični spojevi (opruge)
Elasiični spojevi omogućavaju ostvaiivanjc vclikih pomeranja pod dejstvom sile.
O.sivaieni mehanički rad sc prctvaiu u potencijalnu cncrgiju koja sc akumuliše u
eiasiičnim delovima (opmgama). Ona se možc konsliti za oslvaiivanje sila đugolrajnog
dejstva (ventili. spojnice. hrave i dr.); ili za kralkoliajno, uđamo dejstvo (udami
mchaitizmi kod naonižanja, i'azne vrsle izbacivača i s!.). Osim toga akumulisana
cnergija kratkotiajnih udara i inercijalnili sila može biti preivorena u energiju oscilacija
koja se oslobadja u toku dužeg vrcmna (oslonci dmmskih, šinskili i dmgih vozila).
Akumulisanje potencijalne energije se oslvamje zalivaljujući velikim defoimacijama koje
se posiižu zaiivaljujući speciličnom obliku i visokoj elasličnosti materijala od kojili sc
izmdjuju clastični dclovi - opmge. To je po pravilu čelik i guma. Opmge od čelika se dele
piema napiezanju kojem su ialoženc na fJek$iom\ torzione i složcno nuprcgnute.
J:lastični clcmcnti od gume, odlikuju se nialim đelormacijama i povećanim prigušcnjcm
vibiHcija i udara
U okviru navedenih grupa oprugc sc daljc dele prema obliku i prema načinu
dejsiva opterećcnja. Oblik je priiagodjen potrebnom odnosu sile i deformacije
(krutosti) i željenoj karakteristici. Karaktcristika opruge predstavlja funkcionalnu
zavisnost sile i deformađjc. Ona možc biti pravolinijska, progresivna ili degresivna.
Kod pravolinijske, sila se povcćava srazmerno deformaciji, kod progresivne sila
bržc (progresivno) rastc u odnosu na deformaciju i kod degresivne rast sile je
usporen u odnosu na deformaciju. Neke od opruga su sa različitom karakteris-
tikom pri opterečivanju i rastcrcćivanju usled "trošcnja" energije na unutrašnje
trenje.
3.3.1.
Fleksione opruge
Deformacija fleksione opruge ostvaruje se savijanjetn štapa odgovarajućeg

oblika odnosno preseka. Oblik može biti u vidu konzole ili navijen u oblik zavoj-
nicc ili arhimedove spiralc. Na slici .163 prikazani su karakteristični prcdsiavnici
fleksionih opruga. Prava ili zakrivljcna konzola pljosnatog preseka predstavlja Iis-
natu oprugu. Koristi se za obczbcdjivanje pritiskujuće sile kod brava, poklopaca i
sličnih sklopova. Skup lisnatih opruga vezanih u snop čini gibanj. Ugradjuje se
uglavnom u osloncima drumskih i šinskih vozila. Zavojna flcksiona opruga kao i
lisnata, koristi se za obezbcdjcnje sile pritiska na poklopce, zatvaračc, brave i dr., s
tim što je deformacija u poredjenju sa lisnatom, znatno veća. Spiralna opruga
obczbedjuje najveću deformaciju koja se meri većim brojcm obrtaja pokretnog
kraja spirale. Koristi se za obezbedjenje sile kod satnih mehanizama, za vraćanjc u
početni položaj uredjaja za ručno startovanje motora i $1.
188
Flcksionc oprugc
L isn u te (iib n jc v i Z a vojnc S p in iln c
KaraktcrisiiĆni prcdsiavnici flcksionih opruga
Lisnata opruga je konzola dcbljine h i Širinc B, izložena sili F na raslojanju

L od uklještenja. Dcformacija odndsno pomeranjc na mcsiu dejstva sile je
f/3
jL f. F
“ 3£ / 3Er c
3El _£//3
F-cf ; c
“ 12
c - krutost opruge,
I - momcni inercijc prcseka.
Napon savijanja u uklješlcnju opruge je najvcći i iznosi
- F L _ F! 6 Fl
l
~ (T
F \
Gibanj je opruga namenjena za
■*=!
prenošcnje velikih opterećenja. S tim u
'6
vezi potrebno jc povećati kritični presck a
i da se pri tom nc smanji veličina defor-
T macijc. Polazcći od oblika lisnate oprugc
(sl. 3.64), gibanj je simetrična, dvostrana
J__________________ konzola, dužine I na svakoj strani. Širina B
u kritičnom prcseku je značajno uvećana.
Slika 3.64
Parametri lisnatc opntge Radi povečanja dcformacije, Sirina je na
mestu dejslva silc, smanjcna na veličinu b.
Ovako formirani oblik je nepogodan za
ugradnju. Zato je izdcljen na trake širinc b = 2{bfl) kojc su složcne i na srcdini
vezanc u snop uzengijom. Gibnjcvi velike dužine mogu imati više uzengija. Krajevi
gibnja su snabdeveni uSkama sa kliznim čaurama za vezu sa drugim elcmcntima
konstrukcije. Povijcni su suprotno smcru silc tako da pod optercćenjem postaju
ravni (sl.3.66;.
1X9
Paratncifi gibnja ti razvijcnom obliku
Ob/ik'gibnja i dcformaciona karaktcrisiika
Deformacija tj. pomcranje na mcstu đcjsiva silc F (pomcranje uške) je
r F /3 t r B h3 zbh3 „ 3B 3z
i-'lEl'*' l ~ 12 “ 12 ’ ^ ~ 2B+B' ~ 2z+z'
gde je £ kocficijcnt koji uzima u obzir povećanje deformacija zbog smanjenja

širine na mesiu uklješicnja B = zb, na širinu B* = z ’b na mestu gde deluje sila;
z ’ - broj listova gibnja koji sc protcžu od ukljcStenja do mesta gde deluje sila;
z - ukupan broj listova gibnja; b - Sirina lista. Zamenom se dobijaju konačni izrazi
za deformaciju i za krutost gibnja c.
1 90
r- i l L p - r - z 1) L e F = cf
} ~zbhEr ' c“ 4 /*£
Dali izraz za c ođnosi sc na prosečnu kruiost gibnja. Uslcd mcdjusobnog

klizanja listova, pri dcformisanju sc javljaju otpori sile irenja. Pri povcčavanju silc
i deformacijc, poircbno jc osim clastičnih sila savladaii i silu trenja. Potrcbna jc
vcća sila od cf. Pri rastcrećivanju, sila trcnja sprcčava osiobadjanje dcformacija tj.
gibanj uzvraća manjom silom od cf Na slici ,166b grafički je predstavljena ova
promena sile. Šrafirana povr5ina srazmcrna jc radu sile trenja kojim je dco
mehaničke energije prevcden u topiotu. Ovaj histerezis omogućuje brže priguSenje
oscilacija kod vozila, mcdjutim dovodi i do mcdjusobnog habanja listova gibnja, do
smanjenja debljine i na kraju do loma. Zato sc ovo irenje smanjujc podmaziva-
njem listova, ubacivanjem plastičnih folija izmcđju listova ili kompletnim plas-
tificiranjcm listova i ostalih dclova. Tako su zaštićeni i od korozije i od habanja.
Napon u gibnju je približno konstantan. U preseku neposredno pored

uklještenja iznosi
Fl Fi 6 Fl
Napon sc menja srazmcrno promeni sile. Listovi sc radi vezivanja u snopovc

buše medjutim otvor nc stvara značajnu koncentraciju napona jer se na tom mestu
stežu uzengijom. Uslcd stezanja takodje nasiaje odredjeno povcćanje napona,
medjuiim i ta koncentracija zbog lokalnih plastičnih dcformacija na ivicama uzen-
gije nije značajna.
Gibnjevi se izradjuju odsccanjem lisiova od čcličnih traka debljinc h i širine

b. U toplom stanju se iskivanju krajevi listova, a na prvom se izradjuju uške za
vczu. Svi Iistovi se savijaju u lučni oblik, a zaiim termički obradjuju. Tcrmička
obrada (poboljšanje) sastoji se od kalenja i otpušlanja po odredjenom režimu.
Sledeća operacija je sklapanje gibnja uz pomoć prese i navlačenje uzengija radi
vezivanja u snop. Listovi $u ncobradjeni sa korom su od valjanja, a metodc za
povećanjc dinamičke izdržljivosti se ne primenjuju.
Izbor dimenzija i parametara gibnja vrši se na osnovu opterečenja koje treba

da prenesc, potrebnih dcformacija i prosiora za smeštaj (ugradnju) koji je
delinisan rasponom uški. Broj i poprečni prcsck listova gibnja definišc sc na os-
novu potrebnog odnosa sile i deformacijc (krutosti). U sledcćem koraku (sl. 3.67)
proverava se sigurnost protiv razaranja izražena stcpenom sigurnosti protiv
dinamičkog loma listova gibnja. Ako ova sigumost nije zadovoljavajuča, uvećava sc
broj listova, koriguje dužina kraka / da bi oslala ista krutost i ponovo proverava
sigurnost.
191
l ’lazni podaci:
- sila F
- (ielbrm acija /
l’otlaci o slandMrđnim
lia ka m a i m atcrijalim a
Slika 3.67
Struktura postupka optimiranja dimcnzija i paramctara gibnja
192
3.3.2.
Torzione opruge
Navijcne su u oblik zavojnicc cilindričnog ili koničnog oblika. Poprcčni

presek štapa koji je oblikovan kao zavojniea, najčešćc jc kružni, a možc bili i
kvadratni i pravougaoni sa vcćim ili manjim odnosom stranica. Radno optercčenje
dclujc u pravcu osc zavojnicc. S obzirom da jc ova siia ekccntrična u odnosu na
prcsek navijenog štapa, to jc Stap izJožen uvijanju. Sila može delovati u smislu
sabijanja opruge (pritisnc) ili u smislu rastczanja - vučnc opruge. Pritisne oprugc
su sa poravnatim čconim površinama, a vučnc sa kukama koje omogućuju
ostvarivanja veze sa drugim delovima i uvodjenjc vučne silc. Osim cilindričnog,
oblik zavojne opruge možc biti i konusni. Konusnc opruge su pogodnc ?a
dpbijanje progresivne karaklcristikc. Dejslvom pritiskujuće sile dola/.i do mc-
djusobnog nasianjanja (nascdanja) zavojaka. Najprc nasedaju zavojci najvećeg
prećnika jer su tu naponi i deformacijc najvcćc. Tako se broj aktivnih zavojaka
smanjuje, a krutost povečava. Telcskopska opruga omogućuje ulažcnjc zavojaka,
jedan u drugi tako da medjusobno naslanjanje (nasedanje) zavojaka ne možc nas-
tupiti. Na slici 3.68 prikazani su oblici ovih karakterističnih torzionih opruga.
Slika 3.6<S
Karakicristični prcdstavnici torzionih opruga
Zavojna torziona opruga ispravljcna u obiik štapa čija je dužina jcdnaka

dužini zavojnice koja učestvuje u elastičnom dcformisanju. Za cilindričnu zavojnu
torzionu oprugu ova dužjna je
L =Dzz.
193
gde je za - akiivni hroj zavojaka opruge ij. broj onih zavojaka koji učcstvuju u
đct'ormisanju. Nisu uključcni oni zavojci koji kod priiisnc oprugc lcže na pod-
logamu odnosno Cija jc povrSina poravnata. Ukupno na oba kraja oprugc ovih
zavojaka ima 1,5...2 tj. 0,75...1 sa svake siranc. Za navijanje opruge. uključujući i
ovc zavojke. potreban jc žiap dužinc / = Dx{za *f 1,5...2). Za vučnu oprugu
dužina pravog Siapa jc / = D n za *f /;/ gdc jc dužina Siapa (žicc) poircbna za
oblikovanje kuka za vuču.
Štap dužinc l(] izložcn jc uvijanju momcntom Tt = FDI2. To jc moment koji

je posledica ckccntričnog dckn'anja sile F u odnosu na presek Stapa (zavojka)
prečnika d. Sila dcluje u osi opruge, a prescci Siapa su rasporcdjeni na obiniu
kružnice poluprcčnika Dfl. Tako dolazi do uvijanja kod oprugc koja je spolja op-
tcrcčcna aksijalnom (ccntričnom) silom. Ugao uvijanja Stapa jc
T,la F ~ iD ^ o 16& z a r
Clv ~
G 32
gde jc polarni momem incrcijc = đ* jz/32, a G - modul klizanja materijala.

Deformacija oprugc izražcna vcličinom njenog skraćenja ili izduženja je
194
D 8 D3 z &K3 za
f= f 2 - F = Gd F
Gd4
Gd „ D
F = cf\ c = -------- , ; K = - t
8 za A'( d
Krutost oprugc jc označena sa c i piedsuavlja silu potrebnu da se ostvari

jedinična deformacija opruge (1 mm ili 1 cm). K = D/d je odnos motanja Stapa
opruge.
U poglcdu odredjivanja napona, opruga odnosno njeni navojci predstavljaju
krivi štap. Napon po povržini poprcčnog prescka nije rasporcđjcn kao kod pravog
štapa. Sa unutrašnje strane krivine napon je povečan, a sa spoljne smanjen. Ova
ncravnomernost sc obuhvata koeficijentom k . Tako najveća vrednost nominalnog
napona uvijanja u preseku oprugc je
CD
T, F 2 8FD
z ~w p K~ nd* K
16
4 AT—1 , 0,615 D
~ 4K —4 + K ’ * “ T
Za pravougli poprečni presek kocficijcnt a: s c izračunava po drugačijoj for-

muli. Ukoliko bi ckslrcmna vcličina napona r prckoračila granicu tečenja, po unu-
trašnjoj konturi opruge bi došlo do lokalnih plastičnih deformacija. To se
manifestujc u vidu skraćcnja (slcganja) opruge. Iz tog razloga ncravnomcrnost
napona obuhvaćena koeficijentoni a: nc možc se uključiti u kritični napon jer su
pri tom lokalne plastične deformacije dopustivc.
Torziona opruga jc mašinski deo koji radi ispravnog iz\Tšavanja funkcije
mora biti sa odgovarajućom kruLošću c = Fl f. Veličina opruge treba da jc takva
da sc može ugraditi u odrcdjcni prostor. I na kraju, opruga trcba da bude tako
dimenzionisana da u toku radnog veka pod datim radnim opterečenjima nc đodje
do pojave kritičnog stanja odnosno razaranja. To su ograničenja koja treba
udovoljiti pri dimenzionisanju opruge odnosno optimiranju njenih paramctara. Na
slici 3.70 grafički jc prikazana struktura posiupka ovog optimiranja. Za raziiku od
optimiranja gibnja (sl. 3.67), kod zavojnih opruga, pogodnije jc da se dimenzije
izračunaju na bazi čvrstoće odnosno na osnovu dozvoljcnog napona na uvijanjc. S
obzirom da ovaj napon i radni napon zavise od dimcnzija i od oblika opruge (D/d)
to je prcdvidjcn postupak iieracionog približavanja do odgovarajuće veličine
prečnika žice za oprugu (d). Pri tom se polazi od usvojenog dozvoljenog napona
Jdoz- U svalcoj tteraciji se izračunava novi xdoz koji jc manji od prcthodnog. Sa
iteracijama $c prestaje Kada ovo smanjivanjc prcstane. U sledećem koraku se na

bazi definisanih sila i deformacija kao polaznih vcličina, definiše potrebna krutost
195
Pođaci o maicrijalima
i staiutardmm
polulabrikalima
’/.< * opruge
Slika 3.70
Struktura postupka opiimiranja đimcnzija i pammctara zavojnc torzionc oprugc
196
oprugc c, a zaiim i/.računa poircban broj aktivnih /avojaka za za Lu krutost. Ovaj

broj možc biti suviše vcliki tako da izmcdju zavojaka nc bude đovoljan zazor u op-
tcrcćenom stanju (Sa). Ako taj usJov nijc ispunjcn trcba povcćati prečnik oprugc
D i ponoviti postupak.
3.3.3.
Složeno napregnute opruge
One opruge kojc prcma naprczanju nc mogu biti svrstanc u fleksione ili tor-
zionc, mogu činiti posebnu grupu opruga. Na slici 3.71 data su dva primcra ovih
opruga. Pločasta opruga jc konusna ploča male visine. Pri deformisanju konus sc
ispravlja u oblik ravne ploče. Spoljni obodi sc rastežu, a konture unutrašnjeg
oboda su izložene sabijanju (prilisku). Deformacija pločaslih opruga je mala u od-
nosu na veličinu silc. Karaktcristika oprugc jc za nianje sile i deformacije približno
pravolinijska, a za vcčc sile degresivna. NajčeSćc sc ugradjujc u slogovima. Viže is-
tovctnih pločastih opruga omogućujc da sc u različitim kombinacijama dobijc
različiia zavisnost silc i dcformacije.
Na slicj 3.71 prikazana jc i prstcnasta opruga. Sasioji sc iz skupa konusnih

prstenova koji sc pod opterećcnjem utiskuju jedan u drugi. Spoljni prsteni se pri
197
tom proSiruju, a unutrašnji sabijaju. Naponsko stanjc jc složcno otl normalnih

napona u sva iri pravca u prostoru, a u povrSinskim slojevima prisutni su i tan-
gcntni naponi. Pri utiskivanju prstcnova. na dodiru sc javljaju vclikc silc trcnja. Pri
rastercćivanju ove silc mcnjaju smcr tc opruga uA’raća znatno manjom silom.
Hisierczis usled ovog trcnja vcoma je izražen. S toga jc ova priiisna opruga pogod-
na za amortizovanjc jakih udara. Dcformacija je vrlo mala. Ugradjuje sc u
spojcvima u/adi dizaličnih maSina i na sličnim mestima gde ircba obezbcditi
zaStitu od udara.
3.3.4.
Gumoni elastični elementi
Elastična svojsiva gumc i sposobnasi da priguSuje (apsorbujcj encrgiju

vibracija, kod ovih clemcnata dolazi do punog izražaja. Elastičnost i unutraSnje
prigušcnjc zavisc od karakteristika gumc: ivrdoće, modula elastičnosti, modula
klizanja i od čvrstoćc. Mchaničkc karakLcrislikc gume, u poredjenju sa drugim
materijalima, naročito sa čclikom, su slabe. S toga jc i nosivost gumcnih clasiičnih
elcmenata mala. Na slici 3.72 prikazano jc nckoliko karaktcrisiičnih primcra clas-
ličnih clcmcnaia od gume čiji jc oblik prilagodjcn odgovarajućim naprezanjima.
Osim oblika datih na sliei 3.72, u primcni su vrlo različita konstrukciona

rešenja koja nc prcdstavljaju zaseban maSinski dco. Dclovi u sklopu, radi prckida
Slikd 3.72
habrani prbncri gutticnih clastičnih clcmcnata.
1 98
toka odnosno prigu,<enja vibracija, spajaju sc ulivanjcm (vulkanizacijom) gume ili

sc gumom oblažc mašinski dco. Izmcdju pojcdinih cclina u mašinskoj konsirukciji
ubacuju se viSesIojnc pregradc, poznate kao antivibracioni tepisi.
Gumcni, čelični i drugi eiastični elenicnii, kombinuju se sa prigušivačima kao
žto su uljni priguSivaČi i formiraju elastični oslonci potrcbnih karaktcrislika.
Gumeni clastični cJcmenti sc koristc za osianjanjc ma<ina, pojedinih celina u

mažinskoj konstrukciji ili pojcdinih dclova. Ci!j je ostvariti elastični prigužni spoj i
smanjiti ncpovoljan uticaj jednog dela konstrukcije na drugi ili pak omogućiu'
manja elaslična pomcranja jednc cclinc u odnosu na drugu.
3.3.5.
Materijal i polufabrikati za izradu opruga
. ; Uslcd potrebc za velikim deformacijama, oprugc sc izradjuju od čelika visoke

čvrstoćc. U najširoj su primcni čelici za poboljšanjc iegirani silicijumom i man-
ganom. Za posebnc namenc kao što je visoka radna temperaLura, primcnjuju se
čelici za poboljšanjc Icgirani hromom i vanadijumom. Za postrojcnja u prehram-
benoj industriji oprugc sc izradjuju od hrom čelika ili od mesinga ako je potrebna
samo otpornost u hcniijski agrcsivnoj srcdini.
U zavisnosii od vrste opruge i od polufabrilcaia od kojeg sc opruga izradjujc,

oblikovanjc sc vrši u hladnom ili u toplom sianju. Ako sc opruge izradjuju u
loplom stanju, proces se završava termičkom obradom koja sc sastoji od kalenja i
od otpušianja. U hladnom stanju oblikuju sc opruge od polufabrikata koji su
podvrgavani hiadnoj obradi piastičnom dcforntacijom radi povcčanja čvrstoće.
Zagrcvanjcm bi se efekti hladne obradc izgubili. Tcrmička obrada (poboIjSanje)
izvršeno jc na polufabrikatima pre hladne obradc.
Čclici za oprugc su u obiiku sledcćih polufabrikata: vrućc valjanc trake, vrućc

valjanc šipkc, hladno valjane trake, hladno vučcna žica, bruScna žica i sl. Od vruće
valjanih traka izradjuju sc gibnjcvi. Uticaj korc od vrućcg valjanja na amplitudu
dinamičkc izdržljivosti, obuhvata sc kocficijcntom f 2 = 0,4...0,6. Ostali uticajni
kocficijenti na dinamičku izdržljivost i statičku čvrstoću su približno jednaki
jedinici.
Zavojnc oprugc vclikih dimenzija izradjuju se od vruće valjanih šipki. Uiicaj

kore od valjanja obuhvala se takodje kocficijcntom | 2 = 0,4...0,6. Nakon navijanja
u vrućcm stanju i tcrmičkc obradc (poboljšanja), ove se oprugc izlažu dejsivu
mlaza čelične sačmc. Tako se čisti površina od oksidnog sloja i delimično plastično
dcformišu neravnine na površini i povcćava kompakinost površinskog sloja. Ova
hladna plastična dcforntacija se odražava i na povećanje dinamičke izdržljivosti.
Utiatj se obuhvata kocficijcnLom £3 = 1,15...1,25.
198
toka odnosno priguSenja vibracija, spajaju sc ulivanjem (vulkanizacijom) gume ili

sc gumom oblažc mašinski dco. Izmcdju pojcdinih cclina u maSinskoj konsirukciji
ubacuju sc viêslojnc pregradc, poznatc kao antivibracioni tepisi.
Gumeni, čclični i drugi clastični clcmcmi, kombinuju scsa prigui?ivačima kao
što su uljni priguSivači i formiraju elastični oslonci potrcbnih karaktcrislika.
Gumeni clastični clcmcnti sc koristc za oslanjanje mašina, pojedinih cclina u

maînskoj konstrukciji ili pojcdinih dclova. Ciij jc ostvariti elastični priguSni spoj i
smanjiti ncpovoljan uticaj jednog dela konstrukcije na drugi ili pak omogućiti
manja elastična pomcranja jedne cclinc u odnosu na drugu.
3.3.5.
Materijal i polufabrikati za izradu opruga
*Usled potrebc za vclikim deformacijama, oprugc sc izradjuju od čelika visoke

čvrstoćc. U najširoj su primcni čclici za poboljânjc icgirani silicijumom i man-
ganom. Za posebnc namcne kao Sio je visoka radna temperatura, primcnjuju se
čelici.za poboljžanjc lcgirani hromom i vanadijumom. Za postrojcnja u prchram-
benoj industriji opruge se izradjuju od hrom čeiika ili od mcsinga ako jc potrcbna
samo otpornost u hcmijski agrcsivnoj sredini.
U zavisnosti od vrstc opruge i od polufabrikata od kojeg se opruga izradjujc,

oblikovanjc sc v r u hladnom ili u toplom stanju. Ako se opruge izradjuju u
toplom stanju, proces se zavrSava termičkom obradom koja se sastoji od kalenja i
od oipušianja. U hladnom stanju oblikuju se opruge od polufabrikata koji su
podvrgavani hiadnoj obradi plastičnom dcformacijom radi povećanja čvrstoće.
Zagrcvanjcm bi se cfekti hladnc obradc izgubili. Tcrmička obrada (poboljšanje)
izvrSeno jc na polufabrikatima pre hladne obradc.
čelici za oprugc su u obiiku sledcčih polufabrikata: vručc valjanc trakc, vručc

valjanc šipkc, hladno valjanc trake, hladno vučcna žica, brušcna žica i sl. Od vruće
valjanih traka izradjuju sc gibnjcvi. Uticaj korc od vrućeg valjanja na amplitudu
dinamičke izdržljivosti, obuhvata se koeficijcmom £2 = 0,4...0,6. Ostali uticajni
kocficijcnli na dinamičku izđržljivost i statičku čvrstoću su približno jednaki
jedinici.
Zavojne oprugc velikih dimenzija izradjuju se od vruće valjanih Sipki. Uticaj

kore od valjanja obuhvata sc takodjc kocficijcntom | 2 = 0,4...0,6. Nakon navijanja
u vrućem stanju i termičkc obradc (poboljžanja), ovc se oprugc izlažu dejstvu
mlaza čeličnc sačmc. Tako se čisti povržina od oksidnog sloja i delimično plastično
dcformiSu neravninc na površini i povcćava kompaktnost površinskog sloja. Ova
hladna plastična dcformacija se odražava i na povečanje dinamičke izdržljivosii,
Ulicaj se obuhvata kocficijcntom £3 = 1,15...1,25.
200
7'ablkv 3 .16. Karakteristike imurijala za opm^'

A. Čcliđ za opruue
Of Ro2 Rn A Oix4) | r L X -l)
O/naka N/irun2 N/mm2 % N/mm2 j N/mm2

C 2130 1050... 1150 12(X)...14(K) 7 550...650 350...400
C 2132 II00... 1250 13(X)...15O0 6 600...700 380...430
('2133 1100... 1250 I3(X)...I5(X) 6 620...720 400—470
C 2331 1150...1300 I350...15(X) 6 700...800 450...500
C 4830 1200... 1350 1350... 1700 6 750...850 480...530
^(2.1...2,2) l()5 N 'W (■/--((),81...0,85) 105N/inm2
O/ Or Tn>o:~*7 =:0 ,0 cr7-
15. Zatczna čvrsloča liladno vučcnc žicc za oprujse u N/nmi'
cl mm 1 *> 4 6 8 10 12 14 >
klasa
1 2k(X) 2400 2(XX) 1700 1550
11 2500 2150 18(X) 1150 1450
III 2250 1950 1650 1450 1350 1200 1100 1050
IV 2050 1750 1450 1300 1250 1100 1050 1000
V 1750 1500 1250 1150 1100 1000 950 900
pj*r>pO,85oj£i/ rzY/,i~03<7uv 'nor 0.5er\/.\/
C'. Faktor vcličinc prcscka Č\
d inm 4 6 8 10 20 30 40 50
C, Savij. 1,1 1,05 1,02 1 0,92 0,87 0,82 0,78
IJvij. 1J 1,05 1.02 I 0,92 0,85 0.78 0,73
c
’-Tl 1 I 0,95 0,9
I*vumr3.tf
Na slici 3.74 pjikazan je udvojeni gil>anj izložcn pivmenljivoj sili />--36 kN, Fu- 14 kN.
Glavni gil>anj jcsastavljen od2|=10,ajx)moeni ođ z>~l lislova pieseka h h - 80''13 inm i/jadjenih
od vmće valjanili Uaka od C 2130. Pmvoiili sle(vn sigumosti [»moćnog gibnja za bmj ciklusa
promeno napona u radnom vcku / / 0 . Amplituda najx>na je piomenljive velieine te je u skladu
201
Ui'scnjc:
Rrts|x>đe]a optLTeeenja na glavni i |\>nK»ćni gilmnj osc\'ai*uje se smznvmo kmiosiima. Za

ndgovaiajućc parametie, krutost gla\ nog gibnja C\ i pomoenog gibnja c2je
: . b h 3E 10 S0-I33 -2.15-105
c . = ----------= ------------;------------- = 297 N/mm
4/ 1 r ] 4-025' -1,30
: 2b h 3E 7• S0• 133 ■2.15-10S
= 554 N/mm
4/:V 2 4-450 -1.31
t Jsled simnjenja pteseka gibnja od ukljcštenja prcma uškama, ddbnmciije su u\ećane za
3r, 2-30 3r. 3-7
r — = 1.31
*1“ = 1.30 fa = ^ + -•
2,-j + r; 2-IO+3 o . i + ->
~~2 ^ “2 ~ ~
Bn>j lislova gibnja na mestu gde deluje silar j“3 i r 2=2 prikazan jc na slici 3.74. Na ovoj sliei je
prikazano da pomoćni gibanj poćinjc da pienosi opJeiućenje tek pošto se glavni gihanj dctonnišc
(sa\*ije) v a j / 45 mm Do ovc defonnacije glavni gibanj apsorbujc silu Ff c.\fr 29745-13,3 I03
N R ađa oba gihnja pienose opteieeenje. ukupna kmlost jc c=C\-‘r 2~ 297+ 5 54-85 1 N'/mm. Za
ovo krutosti gianice pj-omcno delonnacije (sl. 3.74b) su
(22- 13,3) ■103
j d = J j h----------- -- 45 + -------------------= 55.2 mm
S51
F . - F, (50-13.3) IO3
: 45 + = 88. mm
c 851
Odtimvicije gla\nog gibnja se aslvaruju u gianicama fd i-fd . f?j-f& sto odgo\’aia pn>meni sile u
gianicama
/•'(n = c , / ; n = 2 9 7 - 55,2 = 1 6 3 9 4 N Ff l = c , / yJ = 2 9 7 - S S . l = 2 6 1 6 5 N
A k o g la v n i g ib a n j aj>soi+>uje o v u silu . z a p tim o ć n i p ie o s ta jc
F<n. = 22 -14.4 =5.6 kN ^ = ^ - 7 ^ = 5 0 - 2 6 = 24 kN
Napon savijanja pomoćnog gibnja mcnja se u gianicama
6-5600-450i / c n \ n ______ 2, ____________
6 F«.2J ,2 ________________________, 6F v2l2 6*24000-450
tJ d2 —— ~ — = 160N/mm3 tjv2 JT2
= _________________
7/2
__ .
= 684.7 N/inm*
J?h 7•80-J 3 z2oh 7*80*13
Siednja vivdnost i amplituda pmmeneovog naponajc cr*-=422 N/min2 , aa = 2623 N/jnm2
Za jodnosmemo piomcnlji\' napon sa stalnim odnosom siednjc vieđnosli i amplitude

ptomcnc (sl. 2.41b), dinainička i'/dr2lji\c>st pomoćnog gibnja jc
'Df-USt 330
a o st ~ ' = 821 N/mm
1- c tg fi - t g a Af 1- 0,616 •0.971
gdeje dinamićka izdržljivost gibnjaza naizmcničnu pnomenu napona
= ctD(_v 4 x£2š 2š h = 5 5 0 - 1 ■0 .5 • 1 * 1.2 = 3 3 0 N /m m z
Pdaci o čelicima za opoige, u ovom primeiu /a (' 2130, dati su u tablici 3.16. Listo\i gibnja su
dcbljinc /i=I3 inm te je faKior uticaja dcbljinc (veličinc popiccnog picseka) £=1. Faklor 0,5
obulnata uticaj koie i>d' vmćeg valjanja koja se kod lislova gibnja ne uklanja skidanjem
suugotine. l..isto\ i gibnja sc ne podvigavaju lennohcmijskim ili melianičkim |x\stii|>cima za
202
fX)većrivanjc dinamičke izdi*Žljivosti lc je Pi’oračun stepena sigumosli se icalizuje picma

imjN'ećtij am|)litudi napona. U icalnim uslovima rada ona je najčešće irnnje veličine. (Xo
fKivoljnije stanje uključcno jc pteko koivkcionog lakloia £#“ 1,2. Uticaj kunccntracije napona u
vezania gihnja je zanemariv tc i nije kotiščen u obrazcu. Uglovi nagilâ linija kriličnog
nafxma a,v/i radnog napona f l (sl 2.41b), odiedjeni su pieko
r \
2 (7
D (-V 2*550
tg a s. = 1+ 1-- 1 0 , 5 1 1 . 2 = 0.971
JD(Q> J 1050
sr7 422
ctgp = : 0.616
6847
Za iziačunate vcličinc b-itičnog i mdnog najx)na. slejxm sigumosti pomočnog gibnja jc
am, 821
------------------ ~ 1,2
'*2 6847
Smalia sc da ako su fjodaci o radnim i krilicnim naponima dovoijnu pouzdani, polfjuna sigumost
jc zadovoljena za 5M.25. Uticaj pnomcnljivosli amplitude i sicdnjc viudnosli indnog napona,
obuhvačen je sa dovoljnom pieciznošću, tc so ova donja gianica može smalrali prihvatljivom.
Stepen sigumosti 5-1,2 pokazujc da sigumosl nijc u fx)tpunosti zadovoljena. Postoji mala
\cm\raim>ča da lom listova pomoćnog gibnja ip>ak nastanc. Ova vemvatnoea se otlredjuje
pmračunom pouzdanosti (nepouzdanosii). Takav pristup je zastuj)ljen kod konsutikcionih icšenja
kod kojih so leži ininimizaciji masc mašinskih dclova.
} }rim er3,9
Zavojna torziona ofjruga prikazana na slici 375

ugiadjcna je u sklop \cntila lnotom. lziadjcna jc od
hladno vučenc žice za opruge II kkse, od Č 2130.
Aklivni broj zavojaka je zfl-5,25, visina opaigc pic
ugiadnje /r=51,1 mm, visina pivdnapiegnutc opruge
h\ 43,5 mm i visina sabijene opmgc u radu je h2- 333
mm. Pmvciili stcpcn sigumosli o\'c opmge za uslo\’
tiajnog kori.Ščenja.
Rešenje:
Opmga piikazana na slici 3.75 ostvamje pritisak

na zapiivnoj povmini ventila. Pii ugmdnji je sabijena
/a veličinuj5=/i-//|=51,1-43,5=7,6 mm. U olvorenom
stanju ventila. kada bivgasli meiianizam potisnc vcnlil.
đetbrmacija opiuge je ^=//-/ i2- 5 1,1-333=27,8 imn
Sila u opmzi je piopoicionalna detbimaciji i kiutosti
opmge
Slika 3.75
20.1
Gd 83000-4.6
c = ------ = --------------- r = 38,6 N/inm
ZzaK S-5.25-6.173
Vivdiuisii mođula kiizanja ćclika za opiugc G'“ 83{XK) N/irun2, dalc su u tablici 3.16. Odnos
moLrinja upiuge K-D/d= 28,4/4,6=6,17 odicdjcn jc na osnovu prcčnika opiuge /i“ 28,4 mm i
piočnika žicc 7a oprugu (piocnika piuscka 7au>jka) d-4,6 min, datih na slici. Granice piomene
silc su / \ r c/,f~38.67.6-203.5 N, Fs-cfF=3^6 )7,8=687 N, a gmnicc piomcnc najx>na su
SF,D ~ 8-293.5-2S.4
rA -----'T' k ----- ——-— 1,24 = 270 N/mm
m/2 -4.63
SV D 8-687 -28.4
x a —---- 1 —k = ---------- -— 1,24 = 6S3 N/mm2
* nc? 7t *4.63
Sncdnja vicdnost i amplituda pmmene ovog napona je r„. =452 N/mm2, ra - 181,3 N/mml
()piuga ugradjcna u sklopu ventila je picdnapivgnuta naponom r/^270 N/mm2 = const.

Dinamička izdi'žljivost se odredjujc na osnovu odnosa linija pmmcne ladnog i kiiličnog napona
pnkazanih na stici 2.41c. Na osnovu ovih iclacija, dinamička izdižljivosi opiugc je
’ D (-\)M -[rd / 2) t gait 510+(270/2)-0.8
= 1 0 3 0 N /m trf
1l>.\f
l-0.5/#a* 1-0,5-0,8
Dinamička i/dižljivosl za naizmeničnu promcnu naponaje
~ = N/inm
Opiuga jc iziadjcna od hladno vučenc žicc 7a opiugc kla.se D. Prcma jx>dacima u lablici 3.16,
zatezna č\*nttoća ovc žicc, prcčnika 4.6 mm jo c,\i\r= 1700 N/mm2, a ostalc kaiaktcnstike su
’ D (-\) = 0,3<7Aft/ = 0,3* 1700 = 510 N/mm2,
“ TT “
T Df 0) “ ^.5 *1700 Si 850 N/mm2
Pošio so o\ i [xidaci ođnose na odgovarajuće dimcnzijc pieseka, odgovarajuće stanjc površiaskog
sloja i na odgovaiajući način jimmene najx>na to koiekcija nije potiubna te su svi korekcioni
Ikkloji dinamičke izdižljivosli £=l. Za ugao nagiba linije kiitičnog na|x>na
f 2r D (-\) 2-510
fS a M 1+ 11 1------------- |'1 = 0.8
J1 D(0) 850
I/j'ačunala velieina dinamičke izđižljivosti opiugc 1030 N/tnmJ t , jc
r veća od grnnicc tcčenja
opmge odnosno žice za opiuge rw/=r7=850 N/mm2. Takav odnos je dobijen jer se linije radnog i
kiiličiu>g napona seku iznad gmnice tcčenja. Dinamička izdižljivost ne može biti veča od gianice
ločenja te so 7r dalji promčun usvaja r ^ r r ^ - 8 5 0 N/mm2. Za ovu veličinu dinamičke
izdr/.ljivosti, siudnja \’iednosl i amplituda pmmcne su
1DM 850+270
= 560 N/mm r AM = r au - r SR = S50- 560 = 290 N/mm
2 2
l Jkupni i am|)liludni slepen sigumosti opmge je
T DM 850 1AM 290
^d“ - ---------------- = 1 , 3 4 - = 1.6
633 181,3
Izraeunate veličine stejvna sigumosti su veće od minimalnih koje |x>kazuju da je potpuna
sigumosi zado\’oljena.
4.
ELEMENTI ZA PRENOS SNAGE
Mchanička encrgija potrebna za rad maSinskih sistema dobija se preivara-

njem drugih oblika energije posrcdslvom motora. Parametri ove energije kao što
su brzina, momcnt i dr., ne odgovaraju u potpunosti potrcbama radnih mašina. Svi
motori i turbinc obezbedjuju mchaničku energiju (snagu) u vidu obrtnog momenta
rclativno male veličinc i vclikc brzine rotacije. U tim uslovima motori optimalno
rade, a njihova konstrukciona rešenja su racionalna. Na primer, učestanost obrta-
nja elektromotora je n = 60 flp gde jc / - frekvcncija električne struje (f = 50 Hz),
a p - broj pari polova elektromotora. Za jedan par polova (p = 1), učestanosl
obrtanja clektromotora je n = 3000 min‘\ za p = 2, n = 1500 min'1 i tako dalje.
Broj obrtanja u jedinici vremena n, smanjuje se sa povećavanjcm broja pari
polova. Sa glcdiSia konstrukcije motora to znači više namotaja žice, više bakra,
glomazniji, tcži i mnogo skuplji motor. Nije racionalno smanjivati ugaonu brzinu
konstrukcionim promcnama elektromotora. Sličan zaključak može da se izveđe i
za drugc izvore mehaničke energije kao što su motori sa unutraSnjim sagoreva-
njem, gasnc turbinc, parne turbinc i dr. Sporohodni motori i turbine su za istu
snagu znatno većih dimenzija i veče težine. Ekonomski i tehnički opravdano
reSenje sastoji sc u tome da se razlika izmedju paramctara mchaničke energije
koju obezbedjuju navedeni izvori (motori i turbine) prilagodi potrebama radnc
mažine posrcdstvom prenosnika.
Prenosnici su mašinski podsistemi ili komponente mašina koje čini

funkcionalno povezani skup clcmenata 2 a prenošenje i za transformaciju
mchaničkc energije i drugi mašinski elementi i delovi namcnjeni za izvršavanje
sporednih i pomoćnih funkcija. Osnovna funkcija prenosnika je transformacija
ulazne ugaonc brzine izražene brojem obrtaja koji dolazi od motora nut u izlazni
broj obrtaja u jeđinici vremena n ^ koji odgovara potrebama funkcionisanja rad-
205
nog dela mažinc. Odnos ovih brojeva obrtaja prcdstavjja radni prcnosni odnos
prenosnika.
i OaL
nte
Uslcd medjusobnog trenja dclova prcnosnika, deo mehaničke energije koja
se- prenosi, prclazi u loplotu. Mchanička encrgija na izlazu je manja od one na
ulazu. U jcdinici vrcmena 1 0 su snaga na izlazu Pizj i snaga na ulazu Pul, čiji odnos
definižc siepen iskorižćcnja prenosnika
Pu, P„,-Pk Pk - snaga gubitaka
~y t
Raziika izmeđju izlaznc i ulazne snagc kod mehaničkih prenosnika je mala, a

stepen iskorišćenja rj je veliki tj. blizak je jedinici. To je jedna od dobrih osobina
mehaničkih prenosnika snagc.
M Ulaz L -
p r *
n»t
R.M. llir 3
'I'ul
~ Y
’4 Izlaz
' 4
/ ■ n
TrJ
Slika 4.1.
a) Ulazni i izlazru paramesri mchaničkog praiosnika sttage (M • motor, RM - radna maširta),
b) struktura sloŽcnog pretiosttika snagc.
Otpor koji sc možc saviadati raspoioživom snagom P odredjen je veličinom

obrtnog momenta
gde jc eo - ugaona brzina vratila koja se izračunava po obrazcu a> = 2nn ako je
učestanost obrtanja n izražcna u obrtajima u sekundi (s*1), ili po obrascu
co = n n / 30 ako je n izraženo u min’1 . Odnos izmeđju obrtnog momenta na iz-
lazu iz prenosnika Tni i na ulazu u prenosnik Tu je
^ i z l _ P j z / W iz ! _ ^ i r i _
7t i ~ 1>u / <0u l ~ P u l ni z , ~ V '
Sledi da jc obrtni moment na izlazu iz prenosnika

206
Ti z l = T u l n l
Ako se ugaona brzina. smanjujc od ula/a ka izlazu iz prenosnika, radni

prenosni odnos /> 1, a obrmi momcnl T izJ> T ul• Šio je ugaona brzina manja vcći jc
obrtni moment koji sc možc savlađati istom snagom. Mehanički prenosnik kod
kojeg jc / >1 je reduktor. Moguć jc i obrnut odnos tj. da se ugaona brzina od
ulaza ka izlazu povećava, a moment koji sc može savladali, smanjuje. To su multi-
plikatori (i < 1) za kojima zbog napred iznclih razloga, postoji manja potreba.
Kod menjačkih prenosnika, radni prenosni odnos se možc mcnjati. Povećavanjem
prenosnog odnosa smanjuje sc izlazna ugaona brzina, a povcćava izlazni obrtni
moment i obrnuto.
Potreban prcnosni odnos i ćcsto ne može bili ostvarcn posredstvom jcdnog
stepena prcnosa txlnosno posredstvom jednog maSinskog clemcnta za prenos
snage. Koristi se kombinacija ovih eJemenata u nizu (sl.4.1b). Ukupni prenosni
odnos je
n izl ”4 n2 n4 1" * 3 " 4
jer je nul = nlt nizi = n4, n 2 = n3. Ovc jednakosti su mogućc jcr se obrtni delovi
2 i 3 nalaze na istom vratilu kao i dclovi 1 i 4 na ulaznom odnosno na izlaznom
vraliJu. Ukupni prcnosni odnos jcdnak je proizvodu prenosnih odnosa svih
stepena prenosa u nizu.
MaSinski elemetui za prcnos snagc od kojih sc obrazuju stepeni prenosa u

složenom prenosniku, sastoje se od dva obrtna dela različitog poluprečnika. Ener-
gija se prcdaje sa jednog na drugi. Prvi je pogonski a drugi gonjeni. Obimnc brzinc
su jcdnake
v = cuj rj = a>2 r^
_ _ r2 _ n\
'* " 2 “ ~ rl ~ n2
le se transformacija ugaonc brzine i obrlnog momenta osivarujc na osnovu od-

nosa poluprečnika vcćeg i_manjeg obrtnog dela u = r2/rj jc kinematski prenosni
odnos. Ovaj prenosrii odnos po delTmcijr jc uvek veći od jcdinice (u > 1) za raz-
liku od radnog prenosnog odnosa koji možc biti i veći i manji od jedinice. Kod
reduktora / = //, pogonski clement je manji, gonjeni veči. Radni prenosni odnos
i se koristi za izračunavanje i pretvaranje brojeva obrtaja i obrlnih momenata dok
se kinematski prcnosni odnos // koristi za preračunavanje dimenzija i sličnih
parametara elemcnata za prenos snage.
Elementi za prenos.snage svoju funkciju izvrSavaju uvek u parovima, a me-
djusobna veza može biti ostvarcna neposrednim dodirivanjem oboda obrtnih
207
dclova ili posrcdstvom kaiša ili lanca. S tim u vezi u grupu elemenaia za
mehanički prenos snage spadaju sicdedi sklopovi.
- Frikcioni parovi kod kojih se prcnos osivarujc ncposrednim dodirom i
dejstvom silc na tom dodiru.
- Zupčitni parovi kod kojih se prcnus ostvaruje neposrcdnim dodirivanjem
zubaca ravnomerno rasporedjenih poobodu zupčanika.
- Kaišni parovi kod kojih sc prenos ostvarujc posredsivom kaiža različitih
oblika profila.
- Lančani parovi kod kojih se prcnos ostvaruje posredsivom lanca koji
takodje može biti različitog konstrukcionog oblika.
Elementi za neposredni prcnos snagc (frikcioni i zupčani parovi) omogućuju
formiranje kompaktnijih (zbijenijih) konstrukcionih reženja dok posredni (kaišni i
lančani) omogućuju savladavanje većih rastojanja izmeđju osa vratila.
4 .1.
Frikcioni parovi
4.1.1
Osnovne karakteristike i podela
Prcnos obrtnog momenta i obrtnog kretanja ostvaruje se neposrednim

dodirivanjcm frikcionih povržina. Na dodiru deluje pritiskujuća normalna sila Fn
koja omogućuje pojavu sile trenja do iznosa F = f i F fr Posrcdstvom ove sile
potrebno jc da se prencse radno opterećenje izražcno tangemnom silom na dodir-
noj površini
_2T2
gde su dj i d 2 prcčnici dodirnih povrSina frikcionih točkova, 1 i 2 (sl. 4.2.).

Klizanjc pod opiercćenjem neće nastupiti ako je sila trcnja veća od radne tan-
genlnc sile tj. Fft > Fr Uvcćanje sile trenja može se ostvariti uvodjenjem stepena
sigurnosti protiv klizanja Sf(i tj.
/ ' Fn = Su Fi
F' fi Fn
Fn = s — ili F. =
208
Slika 4.2.
Silc na dodiru frikcionog para
Stcpcnom sigurnosii protiv klizanja Sfi obuhvaćena su moguća rasipanja

koeficijenta trenja //. Ako se sila Ft povcća prcko onc vrednosti koja odgovara
ostvarcnoj normainoj sili Ffl, dolazi do proklizavanja jcdnog točka po drugom. Iz
odnosa ovih sila proizilaze i osnovne karaktcristike prcnošenja obrtnih momenata
pomoću frikcionih parova. ’• =>
- Za prenošenje radnog optercćcnja potrcbno je obezbcditi odgovarajuču
normalnu silu Fn. Za ostvarivanjc i za održavanjc ove sile u toku rada
potreban je odgovarajući mehanizam. Ostvarena sila dodatno opterećujc
\Tatila i ležaje prenosnika.
- Veličina silc Ft koja se može preneti posredstvom frikcionog para,
ograničcna jc veličinom normalne sile Fn i veličinom koeficijenta trenja na
dodiru frikcionih površina Ove granicc su rclativno niske tc frikcioni
parovi mogu preneti malc snage u odnosu na svoj gabarit.,
- U toku rada prisutno je proklizavanjc uslcd preopterećenja, elastično
klizanje, a kod nckih frikcionih parova i kincmatsko klizanje. Usled kliza-
nja dodimc povrSinc se zagrcvaju i habaju.
- Proklizavanje uslcd preoptcrećenja ima ulogu osigurača txl preopterečenja.
Pri naglom udaru ffikcione površinc proklizaju, a udar se ne prenosi na os-
tale delove u sklopu. Ova pozilivna osobina istovremeno čini frikcioni par
nesigurnim u pogledu prenosnog odnosa. *' * / ^ '
Navedene karakteristike definišu područje primene frikcionih parova u oblas-
ti prenoScnja i transformaîje mchaničke encrgije. Dvc osnovnc osobine odredjuju
ovo područje. To je mogućnost proklizavanja pri naglom preoptercćenju i
mogućnost pomeranja mesta dodira frikcionih dclova za vrcmc rada. Primenjuju se
209
za pokrctanje mežalica, mlinova, I'rikcionih prcsa i na cJrugim mcsiima gđc sc radni

proccs odvija uz snažnc.udarc, a lačnost prenosnog odnosa nijc ođ pr\'orazrcdnog
značaja.za izvršavanjc funkcijc. Dodij točka sa podlogom puta, zatim dodir točka
sa želczničkom šinom kao j sve druge vrsie točkova, u principu predstavljaju frik-
cionc parove.
Pomeranjcm mcsta dodira frikcionih po\TŠina menja se prcnosni odnosÔva
mogučnosi je iskoriščena za formiranje A?ic/mn/čAf/MW//V/w^koji u komhinaciji sa
asinhronim jnêkuomotorinia Činc konstrukciono jcdnostavne pogonske grupc u
porcdjenju sa čisto elcktričnim varijatorima.
S tim u vczi, frikcioni parovi mogu se podeliii u dve grupc, a to su frikcioni
parovi sa stalnim prehošnim odfTošnom i frikcioni paro\i sa promenljivjm preiios-
nim odnosom u ^ const odnosno varijatori. Frikcioni parovi sa stalnim prenosnim
odnosom mogu biti sa paralclnim osama i sa osama koje se seku. Paralelne ose
obrtanja omogućuju đa dodirne"”površine budu cilindričnc. Dodir možc Jpiti spo-
IjašnjkjzaUm unutrašnji ilt ravni ako se dođiruje točak i staza (sl. 4.3).
Frikcioni (kincmatski) parovi sa paralclnim osama: a) spoljni; b) imutrašnji i c) ravni
Za dato osno rastojanje a i za usvojcni prenosni odnos, potrebni

poluprcčnici frikcionog para dobijaju se kod spoljašnjeg iz
•N • «.‘
rl + r2 = 0 » r2 = 11 r\ *» r\ + u r\ = 0 rl = u
a kod unutrašnjeg
. .. a
r2 ~ r\ - a i rz = 11 r\ i r i li ~ r\ — a s*edl ;,iyf „ i
Frikcioni parovi kod kojih se ose scku, mogu biti sa osnim uglom izmedju
osa Z * 90° i sa osnim uglom Z = 90° (sl. 4.4). Ovaj ugao se deli na uglovc vrha
konusa i d 2 srazmerno kinemaiskom prcnosnom odnosu «. Prema oznakama na
slici 4.4a, prenosni odnos sc možc izraziti kao
210
Frikcioni (kincmoiski) parovi sa osama kojc sc sku p o d ttgloiti a) T 90°, b) 1 = 90°
r2 Rs>ind2 sind2
rj” ™R sin dx ” s\n č }
uvodjcnjcm osnog ugla 2 = 4- d2» clobija sc potrebna vciičina uglova konusa

za željeni prenosni odnos
sin 2
ig<>i = u + cos £
U specijalnom slučaju za 2 = 90° (sl. 4.4b) sledi
= ; tg ^ 2 = " ; <*i+ i 2 = 90°
Varijatori u pogledu koncepcije su veoma raznovrsni. Način promene

prenosnog odnosa i način obezbedjivanja sile priiiska na dodiru frikcionih
površina, su problemi koji su konstruktore navodili na traženje efikasnijih reScnja
i novih varijanti. Mogu se razvrstati u tri grupe. Prvu čine varijatori sa diskovima,
drugu varijatori sa konusnim valjcima, a trcću varijatori sa torusnim ili sa globoid-
nim dodirnim povrSinama. Na slici 4.5a dati su neki primeri varijatora sa dis-
kovima. Odnos poluprečnika r2 i menja se pomeranjem diska 1 u prvom i
trećcm reSenju. Kod drugog primera, pomera se posredni valjak koji sc nalazi iz-
medju pogonskog i gonjenog diska čije su ose pomerene i paralelne. Posrednik
kod konusnth valjaka takodje može biti pomerljivi valjčić ili sami konusni valjci
mogu da se medjusobno približavaju ili udaljavaju (sl 4.5b). Posrednik u drugom
primeru je kaiS velike Sirinc i velike krutosti po širini. Konačno na slici 4. 5c date
su principijalne žeme dva varijatora sa globoidnim odnosno sa torusnim dodirnim
površinama. Izmedju pogonskog i gonjenog clementa najmanje su tri isiovetna
posredna elementa (diskî). Rasporedjeni su po obimu na jednakim rastojanjima i
zavisno od ugla nagiba njihovih osa, menja se odnos poluprečnika rîr^.
211
Pomcranje lačke dodira i poircbni pritisak na dodiru osivaruje sc posrcdstvom

posebnog mehanizma.
b)
Slika 4.5.
Principskc 5cmc varijaiora: a) sa diskovima, b) sa konusnim valjcime, C) sa ghboidnim Ui sa lorusnirn
dodiniim povrSinama.
4.1.2.
Klizanje, trošenje i radni vek frikcionih parova
Na dodiru frikcionih povrSina, pod dejstvom normalnc sile Fny osivaruju sc

elastične deformacijc lako da dodir nijc u tački ili po liniji več po odrcdjenoj
povrSini. Pritisak na tom dodiru jc neravnomerno rasporedjen. Može se odrediti
pomoću Hercovih obrazaca (sl. 4.6a). Prilikom koirljanja, lačka dodira sc pomera
po obimu, te u jcdnoj tački na dodirnoj povržini, pri svakom obrtu, nastupi jedna
promena pritiska. Usled toga posle clugog rada na dodimim povrSinama može n&s-
tupiti razaranje usled aimora površinskog sloja tj. ispadanje čcstica - piting. S toga
priiisak na dodiru trcba da jc manji od dozvoljenog.
E _ } Ein 2 rtr.
l'2
p = -
r\ + r 2
P K Ptkx h - sirina
Slika 4.6.
a) Raspodcta napona / b) clasdćno ktizanjc na dodhv frikcionih parova
Elastično klizanje je poslcdica elastičnih deformacija na dodiru frikcionih

povržina. Usled radijalnih deformacija pod dejstvom sile FfV dodir se ne ostvarujc
samo u tački B vcć izmcđju tačaka A i C (sl. 4.6 b). K.od gonjenog točka koji se
potiskuje u smeru roiacije, po\TŠinski slojevi sc isprcd dodira sabijaju, a iva
rastežu. Kod pogonskog točka deformacije su suprotne, ispred dodira je rastezanje
u pravcu langcntc, a iza jc sabijanje. Na slici 4.6b simbolički su prikazana
izduženja i skraćcnja čestica na povržinama frikcionih točkova. U dtxiiru su
izdužene čestice sa skraćcnim. Od tačke A do tačkc C menja se smcr deformacija,
oni elementarni dcliči koji su skraćeni izdužuju se, a izduženi se skraćuju.
Promena smera deformacija ostvaruje se u dođiru suprotno napregnutih delića,
tako đa je moguča samo uz medjusobno proklizavanje. Na slici 4.6b date su
grafičke predstave promenc napona u pravcu tangente u zoni dodira. Dat je i
grafički prikaz promcne brzine dclića čija razlika predstavlja brzinu proklizavanja.
U odnosu na obimnu brzinu v, brzina klizanja sc može izraziti faktorom prok-
lizavanja fk - 0,0i...0,03, tj. vk = f kv. Proklizavanje doprinosi i promeni prenos-
nog odnosa tj. utiče na povečanje kincmatskog prenosnog odnosa.
n r2 / 1
odnosno r2 = 1 / ^ ( 1 - fk )
'V 1 ~ fk
213
Kinemutsko klizanje jc poslcdica odsiupanja položaja tačaka dodira od

kinematskc povržinc. To jc zamišljena povrSina na kojoj su obimnc br/.inc oba
točka jcdnakc. Ako su dodirne površinc cilindrične, ovaj uslov je ispunjcn. Radi
smanjenja potrcbnc siic pritiska jednog točka na clrugi, dodirne površinc mogu biti
u vidu žlebova. Tako sc normalna sila na dodiru Fn% jako uvcćava pri manjoj
radijalnoj sili F. Tačkc na zakoScnim povržinama odstupaju od kincniatskc
povrSinc dcfinisanc poluprečnicima i /*? (sl. 4.7a). Najvcča razlika obimnih
brzina je u lački koja jc najudaljenija od kincmatskc povrSinc tj.
A i- - | -r ^
: ” *2 ] ^2 = [ rl + 7 Wi - I rx u
.u + 1
= wi T T
Da bi sc ovo klizanjc smanjilo, dodir se možc ostvariti na ispupčcnim
povrSinama kao na slici 4.7b. Timc se, osim klizanja, smanjujc i dodirna povr<ina
tc jc pritisak na dodiru uvečan, a takodjc i troženje.
Klizanje usled preopterećenja nastupa pri naglom povećanju radnog op-

tercćcnja znatno prt’ko nominalnog. Ostvaruje se samo kod prenošenja op-
terećcnja sa udarima i to povrcmcno. Ova proklizavanja tcško se mogu uključiti u
proračun zagrevanja i trošcnja poSto se njihova učestalost i intenzitet nc možc
tačno utvrditi. Mogučc su samo procene.
Trošenje povrSinskih siojeva na dodiru frikcionih točkova srazmerno je prok-

lizavanju i vcličini silc trcnja. Kinematsko klizanje je najčežće odgovarajućim
konstrukcionim rcSenjima ili uhodavanjcm otklonjeno, Klizanje uslcd prcop-
terećenja tcSko se mož,e ukijučiti u proračun, a dogadja se povremeno. Ostaje
samo eiastično klizanjc koje je pcrmancntno prisutno i kojc se nc možc otkloniti.
214
Tokom prenošenja obrmog momcnia javijaju se odredjcni otpori koji sc sav-

ladavaju troScnjcm odrcdjcnc količinc cnergije. Svedcne na jedinicu vrcmcna lo je
snaga gubitaka
pk = p, t + p ! = v ''u O 'fk + f / r )
gdc je:
p ,< = pu vk = v p „ f ' f k - snaga gubiiaka uslcd eiastičnog klizanja,
p f = v F nf>r - snaga gubitaka uslcd otpora kotrljanja,
fk - fakior proklizavanja (ciastičnog)
f - kocficijcnt otpora kotrijanja,

r - poluprcčnik frikcionog točka.
Usled ovih gubitaka, smanjuje sc izlazna snaga tj., stcpen iskorišćenja je
P-P l
= ~p~
r ul
Radni vek frikcionog para predstavlja vrcmc potrebno za habanjc (trošenje)
površinskog sloja debljine [ A h ] po obodu frikcionog točka.
J M i ) A W fi
' —
gde je:
A = dn b - dodirna površina frikcionog točka,
W - specifični rad trošcnja matcrijala površinskog
sloja,
[ A/ t ] = (0,65...0,75)d - kritična debljina pohabanog sloja obloženog
frikcionog točka obJogom debljine 6 . Za
točkovc bcz obloge i za varijatore [ A h ] = 0 ,5
mm.
4 .1 .3 .
Materijal frfkcionih parova
Za ostvarivanje funkcijc frikcionih parova poirebno je da materijal buđe sa

vclikim modulom clastičnosti kako bi elastičnc dcformacije bile manje. Potreban
je što veći koeficijcni ircnja da bi sila pritiska na đodiru bila manja i što veča ot-
pornost na habanje. Ovako suprotni zahtevi leško se mogu ostvariti. U različilim
kombinacijama matcrijala^navcdcnc karaktcristikc su nejednako izražene. Ako su
oba frikciona točka od.kaljenog čclika (KČ/KČ), modul eiastičnosti je vciiki, a
deformacijc su male. Velika jc i otpornost na habanje te je dopušten i relativno
215
visok povrSinski priiisak. Kocficijcnt trcnja jc mcdjuiim, mali. To uslovljava

potrchu za visokim pritiskom na dodiru. Podma/ivanjcm sc ostvarujc hladjcnjc tc
kocficijcnt trcnja postajc jo5 manji.
Slika 4.8.
Izbor diincnzija i optimiranje [rikcionih parova
216
AKo su frikcioni ločkovi vclikih prcčnika, mogu se i/jacljivati od sivog liva.

Mogu biii oba ločka od sivog liva (SL/SL) ili samo veliki (KČ/SL). U oba slučaja
frikciona povržina mora biii termički obradjcna. Karakicristikc navcđene za
točkovc od čelika vredc i za livene.
Radi povcčanja kodlcijcnta trcnja i zadržavanja ostalih povoljnih karakteris-
tika, manji frikdoni točak sc oblažc. Oblogc su najčcšče od gume, a možc biti od
plaslikc, prcsovanc hartijc i od drugih ncmclalnih materijala. Guma sc može
nanositi lepljenjem ili vulkaniziranjcm. Obloga omogućujc da sc smanji potrcbna
sila priliska na dodimim povrSinama. Osim toga. smanjujese klizanjc i zagrevanjc. _
4.1.4.
Izbor dimenzija i optimiranje frikcionih parova
Položžtj osa frikcionog para najčešče je dcfinisan odnosnom prema drugim

maSinskim delovima u sklopu. U tom slučaju osno rastojanje i osni ugao su polaz-
ni parametri za izbor dimcnzija frikcionog para. Ako osno rastojanje nijc na ovaj
način odrcdjcno, možc sc počctna vrednosi odrediti orijentaciono, a da se
itcracionim postupkom dodjc do optimalnc vcličinc ovc dimcn/.ijc. Kincmatskc
vcličine izračunavaju sc na osnovu položaja osa i prcnosnog odnosa, a Sirina
točkova na osnovu opiercćcnja i č\ t s io č c malcrijala. Slcdcći korak jc provcra od-
nosno izračunavanjc radnog vcka frikcionog para. Ako vck nc odgovara polrcb-
nom broju časova rada t , vrSi sc korekcija, po pravilu povećanjcm 5irinc h.
Osno rastojanje mo/c sc mcnjati ako sc ono optimira ili ako nijc mogućc
povećavati Sirinu h iznad prcdvidjcnih ograničcnja.
Na slici 4.8 dat je načelan grafički prikaz izbora dimcnzija frikcionog para sa
paralelnim osama. Cilj ovog prikaza jc da uka/.c na onc parametre koji sc pri
dimenzionisanju mogu variraii i da se dcfinižc redosicd proračuna. 0 \a procedura
može biti uključcna u proračun složenijih prcnosnika ili drugih struktura.
4.2
Zupčani parovi
4.2.1.
Osnovne karakteristike i podeia
ZupČani parovi su clemcnti za prcnos snage kod kojih se prenos osivaruje

zahvatanjem zubaca [)ogonskog i gorijcnog zupčanika. U porcđjcnju sa frikcionim
parovima, sila ucnja je #zamcnjcna zahvaiom zubaca. Timc -je.. omogućeno
kolrijanjc kinematskih povržina bcz klizanja, prcnosni odnos je siguran, a nosivost
vižcstruko povcćana. Odlikuju sc malim gabaritom u odnosu na optercćenje kojc
prcnose, visokim SLcpcnom iskoriSčenja, i/držljivožću i trajnožču, mogućnožču
primcnc /a vrJo Siroko područje snaga i prcnosnih odnosa. Osim poziiivnih
svojstava, prcnos ohrlnog momcnta zupčanim parovima karaklcriSu i odrcdjcni
ncga.tivni cjek[L To su vibracijc i buka koju ovi sklopovi oslobadjaju pri radu,
za/ori u spregama i na drugim dodirima, habanjc i troScnjc pri radu i sl. Činjcni su
pokuSaji da sc zupčani paro\i zamcnc drugim načinom prcnosa mchaničkc encr-
gijc ili da izvori mchaničkc cncrgijc budu prilagodjcni radnoj maSini. Vcćina tak-
vih poku&ija /;tvrsavala sc povTatkom na zupčani prcnos i na njcgovo dalje
usavršavanjc. S tim u vczi može se rećt da su zupčani parovi ncprckiclno
usavršavani sa usavržavanjcm mažinskc tehnikc i tchnologijc. Intcnziict ovih aktiv-
nosti se ne smanjuje jer primena novih mctoda i tehnoiogija postavlja sve oStrijc
zahtevc prcd ovim načinom transformacije mchaničke cncrgijc.
Ovo stanjc u oblasii zupčanih prenosa rezuliuje žirokim spektrom varijamnih
režcnja za ra/.ličitc primcnc. S toga se ovdc daje podela zupčanih parova po viSe
osnova s napomcnom da sve navedene grupc nisu jcdnako zastupljcne u primcni.
Ncke su dominuntne i uobičajcnc, a nekc sc primenjuju samo izuzcmo u
ograničcnim razmerama (područjima).
a) Podela zupčanih parova prema položaju osa

Ova podcla prcdstavlja osnovu iz kojc proizilaze i osnovnc grupc zupčanika.
Prcma položaju osa zupčani parovi mogu biti:
- zupčani parovi sa paralelnim osama ili cilindrični zupčanici;
- zupčani parovi sa osama kojc se seku ili konusni zupčaniei;
- zupčani parovi sa osama kojc sc mimoilaze odnosno hipcrboloidni
zupčanici.
Zupčani parovi sa paralclnim osama sc daljc delc na spoljaSnjc, unmraSnjc i
ravnc. Na slici 4.9 dati su primcri ovih zupčanih parova kao i uvećani izglcd oblika
ozubljcnja. NajviSe su u primcni zupčanici sa spoljažnjim ozubljenjem. Korisie se
u svim vrstama zupčanih prcnosnika, za formiranjc potrebnog broja sicpcna
prcnosa u redukiorima^multipLikatorimaimenjačima različilih struktura. Ravni.
zupčani par čini ravni zupčanik bcskonačnog poluprečnika - zupčana lctva i
cilindrični zupčanik sa spoijaSnjim ozubljcnjcm. Omogučuje prctvaranje obrmog
krctanja u pravoiinijsko odnosno obrinog momenta u silu i obrnmo.
Zupčanici sa unutraSnjim ozubljenjcm sprcžu se sa cilindričnim zupčanicima
sa spoljnjim ozubljcnjcm. Ovakva sprcga omogućuje da sc smanji osno rasiojanjc i
obczbedi istovctnost smcra obrtanja oba vratila. Naročiio značajna primcna ovih
zupčanih parova jc 'kod pianctnih prenosnika. To su kompaktni prcnosnici u
kojima sc obrtni momcni prcnosi u tri paralclnc granc (tri sprcgc), što omogućujc
dalje smanjenjc gabarita ,ovih prenosnika (reduktora). Primcnjuju sc u vaz-
duhoplovnim konsirukcijama, u motornim vozilima i na drugim mcstima gdc su
mala masa i mali gabarit od prvorazrcdnog značaja za izvrSavanjc funkcije.
218
Slika 4.9.
Padcla zupčanih parova sa paralelnitn osama • cilmdrićnih zupčanih parova
Cilindrični 7.upčanici se medjusobno koirljaju po zamiSIjenim kincmalskim

cilindrima čiji su poluprcčnici:
rr t = u rw\
gdc je znak plus za spoljašnji, a minus za unutraSnji zupčani par. Ovi obrazci su
izvedcni prcma oznakama na slici 4.3. na isii način kao i kod frikcionih parova.
Omogućuju da sc za dato osno raslojanje a i kinemaiski prenosni odnos u}
izračunaju poluprcčnici zamišljenih kinematskih cilindara.
Oblici konusnih zupčanih parova prikazani su na slici 4.12, a oblici

kincmatskih povržina kojc sc kotrljaju bcz klizanja dati su na slici 4.4. Vcze izme-
dju uglova konusa i prenosnog odnosa datc su uz ovu skicu kod konusnih frik-
219
cionih parova. Primcnjuju sc samo za promenu pravca vratila i 10 najčcSćc gde su

obrtni momenti relativno mali (prv-i siepcn prenosa).
Qrupu zupčanih parova sa osama kojc sc mimoilaze, čine tri vrsie zupčanika
J jtp pužni, hipoidni i vijačni zupčani parovi (sl. 4.10a). Zajcdničko im jc da su
njihove kinematskcjpovršine dciovi hiperboloida le čine grupu hiperboloidnih
zupčanika. Hiperboloidi se dodiruju po svojim izvodnicama (sl.4.10b) koje su
pravc linije. Sredinc hipcrboloida prcdstavljaju dodir kincmaiskih povrSina
vijačnog zupčanog para sa proiz\jolinim osnim uglom X = 0...900 . U graničnom
slučaju kada jc osni ugao X = 0 , vijačni zupčani par preiazi u cilindrični sa
Hipcrboloidni zupčanid
II i p o i d n i Z a voj n i
Slika 4.10:
Zupčani parovi sa osama kojc sc mimoilazc; a) podch, b) dodir kinematskih površma u obliku dclova
hipcrboloida.
220
paralelnim osama na rastojanju a. Drugi graniCni sluCaj je za osni ugao Z = 90°

kada vijčani zupčani par posiajc pužni par. Mali zupčanik ima ohlik zavrtnja i zove
se puž, a veliki je pužni zupčanik. Klizanje u pravcu zubaca zupčanika srazmcrno
je osnom uglu Z. Kod cilindričnili zupčanika (X = 0), klizanjc duž zubaca nc pos-
toji. Povećavanjcm ovoga ugla kod viiačnih zupčiinika, uvcčava sc i ovo klizanjc.
Na kraju, kod pužnih parova (2 = 9tr). klizimjc u pravcu zubaca je vcoma inten-
zivno. Pužni par predstavlja klizni spoj. Odlikuje sc vclikim prcnosnim odnosom,
manjom nosivoSću i manjim stcpcnom iskorišćenja u odnosu na cilindričnc
zupčane parove. Kod vijačnih zupčanika ovc karakteristike su srazmcrne veličini
ugla I.
Pužni parovi se nrimcnjuju za vclikc prcnosne odnose i za promenu pravca
vratila za ugao od 90 . Mogu se koristiti i u dclovima prenosnika gde su vclike i
gdc su male ugaonc brzine. Ako jc brzina vcća manje je opterećenjc i obrnuto.
Zagrevanje, koje je zbog klizanja ograničavajući faktor, približno jc isto na oba
mesta. Gabarit je ipak manji tamo gdc jc manjc optcrcćenjc, a to su niži sicpeni
prcnosa. Rad im jc znalno mirniji u porcdjcnju sa zupčaniđma.
Zavojni zupčani parovi su slično pužnim parovima, sa visokim klizanjcm u
pravcu zubaca. Pužni parovi se izvodc kao klizni parovi te znamo bolje podnose
klizanjc od vijačnih. Zbog ncpovoijnog uticaja klizanja na nosivost i trajnost,
vijčani zupčanici sc primenjuju redje.
Hipoidni zupčani parovj su stični konusnim parovima s tim $to se osc nc
seku već sc mimoilazc. Kincmatske površinc su dclovi hipcrboloida iscčeni sa
krajeva tj. daljc od sredinc hipcrboloida (sl. 4.1()b). U porcdjenju sa konusnim,
hipoidni zupčanici su sa neSto jačim zupcima za isti gabarit. Uglavnom se ugra-
djuju u diferencijalnim prenosnicima motornih i drugih vozila. Jskorišćena jc
povećana nosivost, manji gabarit i pogodnost za smeStaj u ovom prostoru.
b) Podela zupčanika prema obliku (pravcu) zubaca

Zupci mogu biti paralelni sa osom zupčanika (pravi) tj. ugao izmcdju pravca
zupca (izvodnicc na boku) i ose zupčanika (5 = 0. Pri sprczanju zubac ulazi celom
dužinom u spregu, stvara udare, a broj zubaca u sprczi jc mali. Da bi se ovi nedos-
taci otklonili, zupci mogu biti pod uglom u odnosu na osu zupčanika (fi * 0)
(kosi). Ako su u sprezi zupčanik 1 sa uglom i zupčanik osni uSao
z = / ? , +Pz
Da bi osc bile paralelnc (Z = 0), potrebno jc da bude zadovoljen uslov/^ = —($2

(cilindrični sa kosim zupcima). To znači da kod kosozubih cilindričnih zupčanih
parova uglovi nagiba zubaca moraju biti jednaki, a smerovi zavojnice zubaca
suprotni. Jedan zupčanik je sa Ievim smcrom zubaca, a drugi sa dcsnim. Zupci
kosozubih zupčanika su delovi zavojnicc odnosno njihovc bočnc povrSine su
delovi helikoida (zavojne povržinc). S toga sc ovi zupčanici zovu i helikoidni.
Vijačni /.upOanici su u ovom pogletiu cilindrični /upčanici sa kosim zupcima
(hciikoidni), s lim Sto jc osni ueao I = 0...900. Sprežu sc zupčanici kod kojih su
smerovi zavojniee zubaca oba ieva iti oba desna. Mogu biti jedan levi, a drugi đcsni
s tim da apsolutne \Tednosti uglova f j nisu jednakc.
Kos položaj zupca u odnosu na pravac rotacije zupčanika dovodi do in-

dukovanja aksijalnc siie. Ona ntože biti dosta velika ako je ugao fj vcliki i ako je
optcrečcnje zubaca veliko. Ovaj problem je rešen kod zupčanika sa strclastiin zup-
cima. Do polovinc Sirine zupčanika je jedan smer zavojnice zupca, a od poiovine,
drugi. Simetrične aksijalne sile se uravnotežuju. ]pak i ovi zupčanici su sa odrc-
djenim nedosiacima. Raspodela opterečenja na ove dve polovine je nejednaka i
promenljiva. izrada je složenija. S toga se primenjuju samo za prenošenje vrlo
velikih snaga, pri relativno maloj ugaonoj brzini.
Kod konusnih zupčanika (sl. 4.12), zupci mogu biti pravi, kosi i spiroidni.
Pravi zupci su radijalni u odnosu na o$u zupčanika, žirina i visina se nienja sraz-
mcrno rastojanju od ose, u spregu ulaze ceJom dužinom istovrcmeno. Položaj
zubaca je kos ako iz\odnicc bokova tangiraju neku zamiSljcnu kružnicu kao žto je
Cilindrični zupčaniđ
Pr avozub i K osozu b i
( v/////////////;i) I/////////////A
Sltka 4.II.
O blici ziibaca cilmdrićnih zupćanika
222
Konusni zupainiei
Slika 4.12.
O hlici zuhaca konusnih ziipćanika
na slici prikazano. Ovi zupci u spregu ulaze postepeno tj. slično kao kod
kosozubih cilinđričnih zupčanika. Zupci konusnih zupčanika mogu se izraditi i
rotacionim aiatima. Kombinovanim kretanjcm od rotacije alata i zupčanika
dobijaju se zupci kao dclovi spirale odnosno spiroidni zupčanici. Ovaj postupak je
produktivniji, a radne karakicristike spiroidnih zupčanika su slične kosozubim.
c) Podela zupčanika prema ugaonoj brzini
Proces sprezanja zupčanih parova odvija se naizmeničnim ulaženjem i

izlaženjem zubaca iz sprege. Pri lom se osivaruju dinamičke sile. Njihova učes-
tanost odgovara učestanosti ulažcnja zubaca u spregu koja jc srazmerna broju
zubaca zupčanika (z) i ugaonoj brzini - učestanosti obrtanja (n) (f = nz).
22.1
Povećavanjcm ueaone brzine posećava sc i učcstanosi sprc/anja zubaca. Ako se

ova učcstanost poklopi sa rezonamnim, dinamičkc siic mogu biti značajno
uvećane. Rczonantna učcstanost zavisi od parameiara zupčanika tj. od krutosti
zubaca c i od masc m f fr = ( \!c /m ') >!2 x . Ako jc / < fr zupčanici su u dok-
ritičnom rađnom području. za / = fr u “kritičnom području i za / > f r u
nadkritičnom području. U oblasti iznad rezonancije dinamičkc silc posiaju manje.
Prenosnici i zupčani parovi predvidjcni za rad u ovont području, se razlikuju u
pogiedu niza konsirukđonih dctalja. Manje su dimenzije i masc zupčanika jer su s
obzirom na jako uvcčanu ugaonu brzinu smanjcni obrtni momenti. Tačnost,
kvalitet i uravnoteženost zupčanika moraju biti znatno povečani. Parametri
ozubljenja su prilagodjeni uslo\ama rada tako da obezbede pobudu manjih
dinamičkih sila i povoljniju frekventnu (rezonancijsku) karakteristiku.
$ lim u vezi, zupčani parovi se dele na sporohode ili normalne i na
visokobrzinskc. Pr\i rade u dokritičnom i u kritičnom (rczonantnom području).
Analiza dinamičkih stanja (vibracija) kod ovih prenosnika jc od drugorazrednog
značaja. Visokobninski zupčani parovi funkciju izvršavaju u nadkritičnom
području. Analiza dinamičkog ponaânja - dinamičkih sila i vibracija je u nepos-
rcdnoj vczi sa analizama naponskih stanja i sa izborom parametara ozubljenja.
Podmazivanje i hladjenje se takodje izvodi na specifičan način u poredjenju sa
zupčanicima za dokritično radno područje. Visokobrzinski zupčani parovi (prenos-
nici), najčeščc sc ugradjuju u skiopovinia letiiica i na drugim mcstima gdc su
pogonski agrcgati, na primcr, gasnc turbinc kojc se odlikuju izuzetno visokim
ugaonim brzinama.
Mogu se izdvojiii jo5 i izrazito sporohodni zupčani parovi koji sc koristc u
nekim sklopovima rudarskih i gradjcvinskih maSina, zatim za pogon mlinova u
flolacijama, u fabrikama ccmcnta i sl. Ovi se zupčanici odlikuju izuzetno velikim
dimenzijama, velikim zupcima, i malim ugaonim brzinama. Najčcšćc su otvoreni tj.
nisu u kućici, zaštićeni su obično limenim oblogama, a podmazuju se mažću čije su
karaktcristikc prilagodjcne ovoj namcni.
d) Podela zupčanika prema tačnosti sprezanja

Tačnost sprezanja zubaca jc važan uticaj na intenzitel dinamičkih sila i
vibracija zupčanog para. Osim toga, tačnost sprczanja je vrlo važan paramelar za
rad onih prenosnika čiji se rad upravlja i kontrolišc numcričkim putem odnosno
posredstvom računara. To su automatizovana postrojenja, roboti i slični mašinski
sisterni. Prcciznost i kontinualnost rotacije ircba da jc na visokom stepenu.
Zupčanici moraju biti visoke lačnosli, sa maksimaino smanjcnim dinamičkim
poremcćajima u sprczi i šlo jc najvažnije, sprczanjc mora biti bcz zazora. Kod os-
taiih zupčanih parova, zazori u sprczi su neophodni iz viSe razloga. Neki od njih
su, potreba da se u okviru zazora izmcdju zubaca kompcnzuju greške u izradi,
zatim da se ostvaruju pomeranja uslcd vibracija, da sc kompcnzuju razlike u
lermičkim deformacijama i td. Svc ovo jc u ciiju da sc izbegne zaglavljivanje. Iz-
224
borom odgovarajućih paramciara, mnogi ocl ovih uticaja mogu biti uklonjcni. Os-
tajc problem kako izradiii zupčanikc sa nultim odstupanjem mcra i oblika. PoSlo
to nije moguće korislc sc dva prislupa. Jedan od njih je da sc umcsto zazora
dopusti mali prcklop. To uvcćava radnc otpore ali otklanja zazor u sprczi. Druga,
pogođnija mogućnost da sc ztizor poniSti jc podcžavanjcm položaja zupčanika.
Jcdno od pogodnih reScnja jc izrada zubaca cilindričnih zupčanika sa vrlo blagim
konusom. Aksijalnim pomcranjcm takv;og zupčanika pomoću navrtkc ili na drugi
način, oiklanja sc bočni zazor, a možc sc stvoriti i mali prcklop.
Na osnovu naprcd izložcnih karakteristika, zupčani parovi mogu sc podeliti

na one sa normahum zazorom u sprczi i na bezzazorne zupčanc parove.
e) Podela zupčanika prema obliku profila zubaca
Oblik profila zupca jc jcdan od važnih paramctara od kojeg zavisi čitav niz
karakteristika zupčanog para. O tomc je data analiza u odcljku 4.2.2. Ovde sc
navode osnovni oblici profila i oblasti primene. Najzastupljeniji u primeni su
zupčanici sa cvolvenmim profilom zubaca (sl. 4.13a). Izradjuju sc pomoću alata sa
pravolinijskim sečivom. Na tom i na sličnim principima usavrSene su i vrlo
rasprostranjene visokoproduktivnc tchnologijc za izradu. Zupčanici sa evolventnim
profilom su u visokom stepenu izučcni i usavršeni.
Profil zupca zupčanika možc biti i u obliku cikloide. U poredjcnju sa evol-

ventnim ovi zupčanici su sa inanjim klizanjem duž profila, manje se troše, a mogu
raditi čak i bez podmazivanja. Vcći je siepcn sprczanja, zupčanici mogu biti sa vrlo
malim brojcm zubaca, manje su osclljivi na gre.<ke. Pogodniji su za obrazovanjc
multiplikatora. Izrada rczanjcm jc složcna i ncproduktivna. S toga sc zupčanici sa
cikloidnim profilom primcnjuju samo u slučaju ako sc izrada ostvaruje proscca-
njcm iz lima, livcnjem ili prcciznim kovanjem u kalupu. Oblik profila zupca kod
ovih postupaka nije od značaja za produktivnost. Zupčanici za satne i druge slične
mehanizme izradjuju se prosecanjem od lima ili sc izradjuju livenjcm od plastičnc
masc.
Zupčanici liveni ođ plastičnc mase, u poslcdnje vrcme nalaze Siroku primenu

kod raznih aparata, pr\rcnstvcno kod oprcmc za kompjuterc, kopir-aparaie itd.
Takodje u poslednje vreme razvdjena je tehnologija kovanja zupčanika sa zupcima.
Iza ovakvog preciznog kovanja ili valjanja nc sledi nikakva završna obrada. Sve to
pruža vcću mogućnost korišćenja cikloidnih profila zubaca.
Profil zupca "Novikov" razradjcn je s ciljem da se poveča nosivost zupčanika.

Profili spregnutih zubaca su delovi kružnice i uklapaju sc medjusobno, priiisak na
dodiru jc smanjen kao i napon u podnožju zubaca. Razradjcn je i postupak izrade.
Ipak zupčanici sa ovim oblikom profila nisu u značajnijoj primeni.
225
Siika 4.1.1
Podda zupčanika prana obliku profiia zubaca.
f) Podela zupčanika prema principu sprezanja zubaca
Sprczanje napred razmairanih zupčanika osivaruje sc na principu reiativnag

kretanja profiia zupca jcdnog zupčanika u odnosu na profil zupca drugog. Taj prin*
cip je obradjen u analizi osnovnog praviia ( zakona) sprezanja, odcijak 4.2.2. Radi
poboljšanja radnih karakicristika, smanjenja mase i sl. istražuju se i drugi principi
sprczanja nazubljcnih clemenaia. Na slici 4.14. prikazani su ncki od njih.
Cikloidni princip sprezanja zasnovan jc na promeni zahvaia epicikloidnog
oblika udubljenja (zubaca) i valjaka po obodu obrinog dcla. Promena zahvata sc
vr5i posredstvom takodje cpicikloidnog brcga. Spoijni obrtni deo spojen jc sa
valjcima, a unutrašnji dco po obodu je snabdcven epicikloidnim ispupčcnjima
(zupcima). Broj valjaka z2 jc vcči od broja zubaca zv Unutrašnji obrtni deo možc
vršiti ckcentrična pomcranja. Na osnovu ra/Jike z 2 ~ zJt unutrašnji deo bržc rotira
u odnosu na spoljašnji. Dok unutrašnji deo načini jedan obrt, spoljni se pomeri za
jcdnu razliku broja zubaca. Za jcdan obrt spoljnjcg dela, unutrašnji trcba da sc ok-
renc onoliko puta koliko sc razlika sadrži u broju zubaca z 2 tj. prenosni odnos je
i = zJ(z-> -Zj). S obzirom da su razlikc u broju zubaca malc to su prenosni odnosi
cikloidnih sprega (prenosnika) veliki. Za z 2 - z} = 1 što je najčešće, / = z2. U
porcdjenju sa cvolvcntnim zupčanim parovima, za ovaj prcnosni odnos potreban je
višcstepeni prcnosnik. Ipak ovaj princip nema naročitu primenu zbog malc
nosivosti, dinamičkc ncstabilnosti i drugih nedostataka.
ICJastični ili harmonijsJ:i princip sprezanja u pogledu prcnosnog ođnosa sličan
je cikloidnom. U sprczi. su dva nazubljcna mašinska dela jedan sa spoljnim
ozubljcnjem i sa brojcm zubaca zJt a drugi sa unutrašnjim ozubljenjem i brojem
226
Prmcipi sprezanja
Sprezanjc rdativnini
kotrijanjem profila
Slika 4.14.
Pocicla zujrfanika prcma principu sprczortja
zubaca z2. Mora biti zadovoljcn uslov da je z7>Zy, makar za jcdan zubac i da sc
sprega možc ostvariti na dva 'nresta suprotno jedno u odnosu na drugo (sl. 4.14).
To se postiže elastičnim dcformisanjcm unuira.<njcg venca. Spoljni zupčani vcnac
sa unutrašnjim ozubljenjcm miruje. Ulazni broj obrtaja jcdnak je broju obrtaja
vratila na komc su valjci za clastično dcformisanje unutrašnjeg venca, a izlaznl
broj obrtaja odgovara broju obrtaja unutražnjeg elastičnog venca. Pri svakom
obrtu pogonskog vratjla, elastični venac sc zaokrcne za ugao koji odgovara razlici
broja zubaca tj. prcnosni odnos jc / = OvaJ pnncip sprezanja odlikuje
se visokim prenosnim odnosom, uravnotežen jc i možc preneti značajna op-
terećenja. Ncdostaiak je Sto sc pri svakom obrtu pogonskog vratila unutrašnji
vcnac elastično dcformiSe te jc na taj način izložen intenzivnom zamornom
naprezanju. Timc je primena elastičnih (harmonijskih) ođnosno talasnih prcnos-
nika, kako se još zovu, jako ograničena.
Valjčani parovi prcdstavljaju spregu zubaca i valjaka. Izbegnuti su neki
ncdostaci cilindričnih cvolvpntnih zupčanika sa pravim zupcima ali su zato nastali
drugi koji su svojstvcni ovakvom principu rada. Ovaj princip uglavnom se poklapa
227
sa principom sprczanja lančanika i lanca. Naponi, trožcnjc i drugc karaktcristikc

mogu da sc razmatraju po analogiji sa lančanim parovima. Primcnjuju sc vcoma
rctko.
Osim navedenih prinđpa, mogući su jt>5 ncki kao Su) je na primcr sprczanjc
ncokruglih zupčanika ili Rutov princip. Neoknigii zupčanici mogu biti u vidu
clipsc, spirale i slični obltci. Rutovi profili su dvokrakc ili irokrakc osmicc kojc
pratc konturc jedna drugoj tokom rotacijc. CK'aj princip se koristi za neke vrstc
pumpi i komprcsora, ali ne i za prcnos snagc mada i takva mogučnost postoji.
4.2.2.
Cilindrični zupčani parovi
Cilindrični zupčani par činc dva nazubljcna valjčana oblika sprcgnuia pos-
rcdstvom zubaca. Svaki od njih predstavlja cilindrični zupčanik na komc sc raz.-
likuje zupčani vcnac i tcio zupčanika sa glavčinont. Zup6ini_yenac_či_ne zupcž,
mcdjuzubiia~T prstcn (vcnac) ispod podnožnog cilindra. Sa gornje stranc zupci su
ograničenijemenim cilindrom prečnika dQ = 2 r(V a sajJonjc strane mcdjuzublja su
ograničcna podnožnim cilindrom prečnika dj- = _Sa bočnih_sij-ana zubac je
ograTilčcn lio'čnim površinama kojc razdvajaju zupce od medjuzublja. Bočnc
povržine odnosno bokovi zubaca mogu biti lcvi i dcsni. Prcko bokova vrSi sc
sprezanjc zubaca odnosno dodir sa zupcima drugog zupčanika. Sa prcdnjc i sa
zadnjc stranc zubac jc ograničcn prcdnjom i zadnjom čconom površinom. Čconc
povrSinc su upravnc na osu zupčanika. Prasekom čconc površine i ciiindara koji
ograničavaju zupcc dobijaju sc kružnicc kao što su tcmcna kružnica, podnožna
kružnica i drugc. Prcsckom bočnc površine čconom ravni dobija._sc profil boka
zupca.
Zupci su podcljeni podconim cilindrom na dva dcla. Izmcdju pođeonctg i

temcnog ćihndra jc glava zupca, a izmedju'podćonog i podnožnog cilindra jc
podnožni deo zupca ili podnoška. Na prclazu izmcdju podnožkc i prstena ispod
podnožnog cilinđra jc prclazno zaobljcnjc čija jc uloga da obczbedi smanjenje
koncentracije napona. Visina zupca h = ha + h^ gđc je hQ - visina glave zupca, a
/iy-visina podnoške zupcaT-
Lučno rastojanjc izmcdju suscdnih istoimcnih bokova mereno duž podconc

kružnićč, u_čeonoj ravni je podconi korak zupčanika p. Obim podeone kružnice
prečnika d jcdnak je proizvodu koraka p i broja zubaca zupčanika z tj.
'T p = d x ^ J ~ A f: ^ *
* jr *
odakle sledi da je * ,fr' •i •
d= .& -z= mz : &- = m ; p= m jt

n n L ...
228
Slika 4.15.
Ostiovni paramctri zapčanog vcnca.
gde jc m - modul zupčanika u čoaioj ravni. To jc osnovni parametar pomoću

kojcg sc izražavaju sve drugc dimenzijc ozubljcnja.
Oblik profila zupca ireba da zadovolji dva osnovna uslovar Da obczbedi kon-
tinualhu "rotaciju zupčanika bcz ubrzavanja i usporavanja pri promeni broj.a..pari
zubača u sprczi ij. da jc prcnosni odnos / = } / 2 = consi. Osim toga oblik
o j oj
profila treba da je takav da sc na tchnoIoSki produktivan način mogu^pro[zvoditi

zupčanici. 21a ispunjenje prvog zahtcva ]X)trcbno jc najprc sagledati osnovne us-
love koji proizilazc iz proccsa sprczanja i koje treba da zadovolji izabrani profil
zupca. S tim u vezi u đaljcm tcksiu sc analiziraju geomelrijski odnosi u trenutnoj
tački dodira iz kojih proizilazi i ovaj uslov.
Osnovni uslov spreziinja zubaca zupčanika možc se đcfinisati na osnovu

analizc brzinc tačaka dodira uz prctpostavku da prcnosni odnos bude stalna
vcličina. Na slici 4.16. prikazane su brzine zupčanika 1 (v7) i zupčanika 2 (v2) u
trcnutnoj tački dodira P. Kroz ovu tačku povučcna je zajednička normala na
profilc zubaca u dodiru (n) i zajcdnička tangcnta (t). Na pravu (n) iz centara
obrtanja Oj i 02 povučene su normale 0 } i 0 2 N 2‘ Izmedju ovih normala i
radijus-vektora u trcnutnoj tački dodira ry! i r .7l označeni su uglovi odnosno f 2.
Ovc uglove zaklapaju i brzinc v} i v, sa pravccm normale u trenutnoj tački dodira
jer su im kraci normalni.
Sprczanje zubaca se odvija tako Što zubac pogonskog zupčanika (1) potiskuje
zubac gonjenog zupčanika (2). Projckcijc brzina u pravcu normale na bokovc su
jednakc.
229
Vj COS = V2 COS ^2
W1 r; l C0S V'l = w 2 rv2 005 tf'2
W, r ^ COS VJo jV-, 0-> C A?0 C

: __ _____ L^ y* L— 1 r — ___ ^ _ _ _ _ 1 ^tconst.
oj^ rvl cos V’] ZTC Ot Č N } C
Navedcni ođnosi usposiavljeni su na osnovu sličnosti trougiova O^CN^ i

02 CN2. lih odnosa sledi
vj^ O ^ C —coÔ^C ; (»i N ^ C = a j^ N ^ C
Ako sc brzinc v; i v?proiciraju na pravac tangente na profile zubaca u trenut-

noj tački dodira /, dobija se razlika u veličini ovih komponenli. To je br/.ina
klizanja
vk = v{ sin - v2 sin^2 = «] ryl sin^, - co2 ry2 $intp2 =
= cuj />Afj -<u2 P/V2 = <Wi ( P C + C A 'j) -c u 2 (C /^ 2 - / > C )

230
'> — PC ( o>j + o j ^ ) = ti>| iVjC —c^2 A^2C

poSto je cdj A^C = w2A'2 C slcdi da je br/ina kli/anja bokova zubaca sra/.mcrna
rastojanju trcnutnc tačkc dodira P od tačkc C i zbiru ugaonih br/.ina, oba
zupčanika
Vf. = PC ( (o j + oj2 )
Kada se lačka P poklopi sa tačkom C, br/.ina klizanja je jcdnaka nuli. Slcdi

da je tačka C trcnutni pol brzina. Kroz ovu tačku mogu se povući kinematske
kružnice poluprcčnika rwl i Tačka C jo$ prcdstavlja prcscčnu tačku spojne
prave centara obrtanja 0 y0 2 i zajcdničke normale u trcnutnoj tački dodira n.
Na osnovu naprcd đalih vcza, osnovno pravilo sprczanja može sc dcfinisati .
na slcdeći način. Zajednička normala'n u tramlnoj tački dodira zubaca seče sppjnu
pravu centara obrtanja župčdnika Ofi-, // tački C koja predstavlja trcnutni pol brzina..
DaJ>i prcnosni odnos bio konstanlan zajednička normala ne sme sc pom craujj.
mcnjaii položaj koji jc odrcdjcn položajcm trcnutnog pola C. To daljc znači da
tačka đodira zubaca možc biti samo na pravoj koja jc u isto vremc i normala
n. Ako jc zajednička normala unaprcd dcfinisana, profili zubaca sc mogu proiz-
voljno birati. Možc sc izabrati oblik boka samo jednog zupčanika. Drugi jc odrc-
djcn tako što normala u svim tačkama dodira mora biti zajednička. Ako sc položaj
izabranog profila zupca prcslikava na pokreinu ravan drugog zupčanika i ako se
povučc obvojnica tj. linija koja dodiruje svc uzasiopne položaje, dobija sc profil
zupca drugog zupčanika (si. 4.17a). Dobijcna obvojniat je kriva sa istorn nor-
malom kao i prvi usvojeni profil. Na hazi osnovnog pravila sprczanja, projll zupca
spregnutog zupčanika odredjen je kao obvojnica niza uzastopnih položaja profila
zujKa prvog zupčanika.
Ako sc za profil prvog zupčanika izabcrc bilo koja kriva linija, za profil
drugog zupčanika dobija sc ncka nova kriva. lzrada zupčanika sa profilima koji su
definisani krivim linijama različitog tipa, tchnoloSki jc nccelishodna. Potrebno jc
da profili zubaca oba zupčanika bpdu definisani krtvim iinijama isioga tipa. Linijc
kod kojih je obvojnica isiog tipa kao i sama linija su ruletc. To su cvoivenic i cik-
Ioidc. Zupčaniei sa cvolventnim profilorn zubaca pogodniji su za izradu rezanjcm.
Razvijčno je \*TSe produktivnih postupaka. Zupčanici sa đkioidnim profilom
zubaca su sa ncSto povoljnijim radnim karaktcrisiikama. Izradjuju sc prosccanjcm
iz lmia, livcnjcm od plastične mase, ko\*anjcni iii \aljanjcm. Naknalina- obrada
zubaca šencTpfed\‘'idj a je r jc rezanjc cikloiđnih boko\*a složcno.
a) Profil cvoiventnog ozubljenja

Evolventa kruga jc kriva linija koju opisujc tačka na pravoj koja se koirlja po
kružnici. U svakoj tački na evolventi koja je na rastojanju t\. oci ccntra kružnice,
može sc definisati napadni ugao cvolvcnte av i cvolvcnlrii ugao 0y (sl. 4.18).
Kružnica poluprečnika rb po kojoj se prava kotrlja jc osnovna kružnica.
q _ AD_ _ A B _ - D B = rh g v ~ rh a y
y rh rh rb
6, = invav = tga,. - ay
Evolvcntni ugao 0y jc involut

napadnog ugla cvolvenie(9v = invav,
Za profil zupca koristi sc deo
evolvcnte. Mogu bitT korKčeril niži ili
viši pređcli cvolvcntc. U nižim. prc- Paramcin cvoh vntc kntga
dciima evolventc radijus krivine CB jc
manji, bokovi zubaca su više zakrivijeni (izbočeni) dok su u viSim prcdelima ravniji
jer su radijusi krivinc vcći. Veličina radijusa krivinc bokova zubaca odraiav'ase u
značajnoj mcri na napone na'bokovima zubaca evolvcntnih zupčanika.
Oblik zu[)ca zupčanika zavisi od dela cvolventc koji je iskorišćen za profil.
Koji će deo evolventc biti izabran, zavisi od broja zubaca zupčanika z. Na slici
4.19. prikazani su oblici zubaca za nckc brojcvc z. Za broj zubaca z = 20 profil
zupca je u nižim prcdclima cvolvente. Povećavanjcm broja zubaca profij postajc
praviji odnosno sa vcčim radijusom krivinc. Za z = «> bok jc prav sa beskonačnim
radijusom krivinc. Ravan zupčanik ili zupčanica ( zupčana Ictva) jc sa ovakvim
oblikom zubaca.
Standardni profll jc dcfinisan za 2 = » odnosno za zupčanicu jer je oblik

samo u tom slučaju jcdnoznačno odredjcn. Na slici 4.20. kotirane su mere ovoga
232
Slika 4.19.
Uticaj broja zubaca znpĆanika na oblik zttpca
prof’ila. Siandardom jc proj)isan modui m 0 i zovc sc standardni modul zupčanika, a

dcfinisani su jcdnoznačno i ncki paramciri profila. Koeficijent visinc 7,upca jc
yn — 1, a ugao standardnog profila an = 20°. Od veličinc ovoga ugla zavise i oblici
profila zubaat i za drugc brojcvc z. Prikaz na slioi 4.19. odnosi sc na att = 20°.
Promcnom ovoga ugla mcnja sc radijus krivinc odnosno dco cvolvcntc iskoriSćcn
za bok zupca. U nekim priiikama i to se čini mada sc isti efekat možc postići i
pomeranjcm profila zupai o konicse govori u daljcrn tekstu. c.n~ 0.1...0.3 (0,25)
!>n
Izrada zupčanika ostvaruje se primcnom odgovarajućih tehnoloških pos-

tupaka koji sc zasnivaju na odrcdjcnim principima definisanja evolvenic. Ova kriva
jc obvojnica niza uzastopnih položaja drugc cvolventc odnosno prave linijc u
spccijalnom slučaju (z = oo). Niz uzastopnih položaja se ostvaruje rclalivnim
kotrljanjcm te sc izrada zupčanika ostvarujc postupcima rclativnog kolrljanja.
Jedan od principa obrazovanja cvolventc kotrljanjem osnovne prave po osnov-

noj kružnici kao što jc na slici 4.18. pokazano. Na ovoin principu zasnovan je pos-
tupak brušcnja zubaca. Na slici 4.21a prikazan je niz uzastopnih položaja brusnc
ploče koji formiraju cvolventu. Na slici 4.21b dat je prikaz jcdnog od postupaka
brušenja. Brusnc pločc obubvataju bokovc zubaca u pravcu tangentc na osnovnu
233
kru/jiicu. Za vrerne dok ove pJočc roiiraju oko svog vrcicna, /.upčiinik sc ugaono
pomera tako da $c osnovna prava koirlja po osnovnoj kružnici. Ni/om uzasiopnih
položaja brusnih ploča u odnosu na hokove, oblikuju $c cvoivcnio. Zupci su
prethodno i/racljcni glodanjcm.
a)
Slika 4.21.
hrađo ozubijcnjo kotrljanjcm osnovne pravc po osnovnoj hvžnici
Kotrljanjcm podcone pravc po pođeonoj kružnici takodjc sc može dobiii niz

uzastopnih položaja pravolinijskog sečiva alata, u obliku evolvcntc. U odnosu na
prcthodnu varijartu, kotrljanje je pomercno sa poluprečnika na poiuprcčnik r
izmcdju kojih posioji vcza rh = r cos a. Da bi sc dobila ista cvolvcnia, scčivo nc
može biti pod uglom <xl 90° u odnosu na tangcntu vcć pod (90 + a). Na slici 4.22a
prikazan je oblik cvolvenie dcfinisan nizoni uzastopnih položaja ovog scčiva. Na
ovom principu zasnovan je postupak rendisanja zubaca alatom u obliku zupčanice.
Bokovi zupčanicc su scčiva koja u odnosu na podconu pravu stojc j)od uglom
(90 + a). Na slici 4.22b prikazan je postupak renđisanja koji sc ostvarujc uz
rclativno kotrJjanjc posrcdsivom mchanizma u alatnoj mašini za ovu svrhu.
Kotrljanjc sc vrši sa zaustavljanjcm. Pri svakom zaustavljanju izvrži sc jcdan hod
alata za rendisanjc zupčastog noža. Na principu kotrijanja podeonc pravc po
podeonoj kružnici ostvarujc se i postupak glodanja zubaca pužnim glodačcm
(sl. 4.22c). Prcsck zavojnih zuba ovog glodača odgovara standardnom profilu kao i
kod rcndisanja. Razlika jc samo u tome žlo je translatorno krctanjc pri rcndisanju
zamenjeno rotacionim kod glodanja. Oba postupka primenjuju se za prcthodnu
obradu tj. za nazubljivanjc. ZavrSna obrada sc po potrcbi vnsi bruSenjem (sl.4.21)
iii brijanjcm (sl.4.23c).
Kotr/janjem kinematskih kružnica zupčanika i alata formira se niz uzastopnih

poiožaja profila zubaca jcdnog zupčanika (alata) u odnosu na drugi (sl.4.23a). Na
ovom principu zasnovan je posiupak rcndisanja zubaca alatom u obliku zupčanika
(sl.4.23b) i postupak brijahja zubaca (sl.4.23c). Rendisanjc sc ostvaruje slično kao i
sa alatom u obiiku zupčanicc. Alai i zupčanik sc mcdjusobno kotrljaju sa /aus-
234
Izrada ozubljcnja kotrljanjon podconc pravc po podconoj kmlnici
tavljanjcm đa bi se u prekidima rotacije vršiio rcndisanjc. Brijanje je završna

obrada koja sc sastoji u skidanju tankog sloja materijala sa prcthodno glodanih ili
rcndisanih zubaca. Zupčanik i brijač sc sprcžu tj. mcdjusobno kotrljaju rclativno
vclikom brzinom. Njihovc osc se mimoilazc uslcd čcga postoji klizanje u pravcu
zubaca. Zupci brijača su sa narezanim kanalima sa oštrim ivicama. Uslcd klizanja
ove ivicc glačaju bokove zupčanika obradka. Osim navedenih krctanja vrši se još i
uzdužno ili poprečno pomeranje brijača u odnosu na zupčanik kako bi bili obra-
djeni svi delovi boka zupca.
Cninični broj zubaai zupčanika jc onaj broj zubaca kod kojcg sc prva tačka
na akiivnom dciu profila poklapa sa prvom tačkom cvolvcnic. Smanjivanjcm broja
zubaca zupčanika, profil zupca sc spu.<ta ka nižim predclima evolvcnte i u
graničnom slučaju dolazi do osnovnc kružnice. Na slici 4.24. prikazana jc sprega
zupčanika i alata u obliku zupčanicc. Položaj granicc pravolinijskog dela profila
alaiat koji možc da obrazuje evolvcniu, podcšcn jc tako da se poklopi sa tačkom
gdc normala na bok zupca alala tangira osnovnu kružnicu poluprcčnika rb. Na os-
novu gcomclrijskih odnosa na ovoj slici, sledi jednakost
y ~ T — cos a ; rb — r cos a
y m = r - r cosh ; r - m z/2
235
Slika 4.23.
fzrado ozubljaija koirljanjan kinauaiskih bvžnica zupćanika i alata
Slika 4.24.
GraniĆno sprczanje zitpčanika i alata bczpomcranja projila zupca
236
r nz / , 2 \
y m - - j~ ( 1 - cos^ a )
z = z = ___ l l ___ =
s l - c o s 2a sin2a
Za y = 1 i za a = 20° Sio odgovara pravo/.ubini zupčanicima, granični broj

zubaca je z^, = 17,1, zaokruženo z = 17. Za ovaj broj zubaca poklapa se prva
tačka evolvenic sa prvom tačkom alctivnog đela boka zupca. Daljim smanjivanjcm
broja zubaca ispod graničnog, donji dco profila ispod osnovne kružnicc nije evol-
venta. To je izdubljcna kriva vi5eg rcda, ij. zubac jc podscčcn.
Podsecanje zubaca zupčanika jc formiranje udubljenja u podnožju zupca
zupčanika za vrcmc njcgove izradc rclativnim kotrljanjem. Ako je broj zubaca
manji od graničnog, profil alaia zalazi ispod osnovne kružnice i proscca sebi
putanju u vidu trohoide. To udubljcnjc sa jcdnc i sa druge stranc (sl.4.26) zupca
smanjuje đebljinu zupca u korcnu ic se kažc da su zupci podsečeni. CK'i zupci su
neotporni na razaranjc tc sc podsccanjc nc smc dopusiiti. Može se otkloniti
pomeranjem profila zupca uz cvolvcntu sve dok se najniža tačka na aktivnom delu
zupca ne poklopi sa prvom tačkom cvoivcntc koja leži na zamišljcnoj kružnici
poluprečnika rh i vi$e.
Pomeranje profila se ostvarujc pomcranjem profila alata u odnosu na
zupčanik. Pri udaljavanju od ose zupčanika ostvaruje se pozitivno pomeranje, j^pri
približavanju, ncgativno. Podsccanje možc bili otklonjcno pozitivnim pomeranjcm
profila kao što je na slici 4.25. prikazano. Alat jc pomcren (udaljcn) za xm do pok-
lapanja prvc tačkc evolvcnte i prve tačkc profila zupca. Dovedcna jc granica
pravolinijskog dela profila alata do poklapanja sa tačkom N gde se seku dve nor-
male. Prema geometrijskim odnosima na ovoj skici
Slika 4.25..
Granićno sprczattjc zapčanika i alaia sa pomcrmijcm profila
237
y m = r —r^ cos a + x /?*
xm = y —(/• - rb cos a ) = y m —r ( 1 - cos 2 a )
= r cos a ; r = /?! z/2
2 • 2
x = y - - j51111 a
Dobijen je koeficijcnt pomeranja profila koje je potrebno da se prva tačka

profila zupca đoveđe do poklapanja sa prvom tačkom evolvente na osnovnoj
kružnici. Za z = 17 i a = 20° ovaj koeficijcnt x = 0> a za z < 17,x> 0 i obrnulo, za
2 >17 potrebno je približavati profil alata ka osi zupčanika da bi se početne tačke
poklopile (.v<0). Pošto je povoljno da profil bude što višc iznad osnovne kružnice,
to se ncgativno pomcranje profila ne primcnjuje osim izuzetaka koji će biti kasnije
navedeni. Ako je broj zubaca z<17, obavezno jc pozitivno pomcranjc profila. Naj-
manja vrodnost kocficijcnta ponteranja da bi sc izbcglo podsecanjc je
xmn = . V - f sin2 «
To sa aspckta potrcbnc čvrstoće nije dovoljno tc se u ovini primerima po

mogućslMj usvaja kocficijcnt pomcranja profila zupca x>xnii/r Time se uvećava
radijus krivinc boka i dcbljina zupca.
Na slici 4.26. može se uočiti da se ponieranjem profila menjaju temeni i
podnožni prcčnik zupčanika. Pozitivnim pomeranjcm prečnici se povećavaju, a
negativnim (približavanjem alata) smanjuju. Ovi efekti se koriste za fino
podcšavanje prečnika zupčanika odnosno osnog rastojanja. Ako treba povećati
osno raslojanje, pozitivno pomeranjc sc usvaja za manji zupčanik. 21a smanjivanje
osnog rastojanja negalivno pomcranje profila se vrši na velikom zupčaniku s tim
da se ne ostvare vcliki ncgativni efckti na čvrstoću.
Uzimajuči u obzir napred navedenu analizu, pomcranjc profila se preduzima
da bi se izbeglo podsecanje kod zupčanika sa z<17, radi povcćanja čvrstoće
(nosivosti) zupčanog para i radi finog podešavanja osnog rastojanja zupčanog para.
SuviSc veliko poziiivno pomeranje profila dovodi do formiranja šiljastog profila
zupca kod kojegjc debljina na temcnoj kružnici jcdnaka nuli.
Granični evolventni profili zupca su podsečeni profil kao đonja granica i ši-
ljasti profil kao gornja granica (sl.4.26). Profil zupca je podsečcn ako je broj
zubaca z <17, a x - 0. Pomcranjem profila, ukupna visina zupca se pomera iznad
osnovne kružnicc. Daijim pomeranjcm profiia ovaj proces se nastavlja da bi u
graničnom slučaju zubac postao šiljast. Ni jcdan od graničnih profila nije
dopušten. Podsečeni zubac jc male nosivosti. Pomeranjem profila alata ovaj neđos-
taiak se otklanja. Šiljasti profil nijc dopušten, jer uslcd klizanja u temenoj zoni
lako dolazi do oštećcnja zubaca oba zupčanika. Pri korišćenju vclikih koeficijenata
238
pomcranja profila, provcrava sc Ua lučna dcbljina zubaca na tcmcnoj kružnici ne

bude manja od minimalno dopužicnc.
Lučna debljina
zupca na podeonoj
kružnici odrcdjena jc na
osnovu sprege zupčanika
sa alatom (sl. 4.27).
Podeona prava kotrlja se
po podeonoj kružnici bcz
klizanja. Pritom se luk
debljinc zupca na po-
dconoj kružnici kolrlja po
širini međjuzublja na
podeonoj pravoj profila
aiata. Lučna dcbljina je
jcdnaka ovoj Sirini me-
đjuzublja
s = m j + 2 jc tg a
Granični c\-o(ventni profUi zubaca
Za koeficijent pome-
ranja profila x = 0, lučna debljina
zupca je jcdnaka lučnoj Sirini mcd-
juzublja. Za x>0 povcčava se
debijina zupca na podeonoj kružnici
na račun smanjenja Sirine me-
djuzublja.
Lučna debljina zupca na proiz-
vo(jnoj kružnici poluprečnika rv,
prema oznakama na slici 4.28. je
Sj- = A B = A C - C B =
Lučna dcbljina zupca tta podconoj kružnici
= AC - ( BD - D C )
5
( r inv ay — ry inv a )
2 2r ry
sy = 2 ry I j j + inv a - inv av ] = đv j ^ + inv a - inv ay
Na osnovnoj kružnici dv = đb> a lučna dcbljina zupca je sb = EF, ay = 0 i

inv av = 0 te jc
239
sb = db | "a + inva
Slika 4.28.
Lučna đcbljina zupca na proizvoljnoj b a h iic i
Na temenoj kružnici av = aQ , d = dQ le je
sa = da I j + i n v a - i n v a a
Zasa = Q kada zubac postaje šiljast
,n v a fl( j - 0 ) = 3 + inva a (s = 0) COS a„
Realno se može dopustiti samin = 0,2 m. Za ovu debljinu zupca može se

korižćcnjcm datih obrazaca izračunati prcčnik odgovarajuće temene kružnice.
Na proizvoljnoj kružnici poluprcčnika r , napadni ugao cvolvcnte sleđi iz
cos cfy = — odnosno rb = r cos a

ry y >
Za poznatu lučnu debljinu zupca sy, iučna Sirina medjuzublja je

240
= Py - s y
gdc je lučni korak na proizvoljnoj kružniđ

pv = dvn/z
Mera preko zubaca omogućujc

posrednu kontrolu koraka na osnovnoj
kružnici pb i debljine zupca sb
Pojedinačno mcrcnje ovih vcličina
teSko se ostvarujc s obzirom da je
oncmogućeno obuhvatanjc pipcima
mernog instrumenta. Mcra preko
zubaca jc obuhvatna i ostvaruje se
preko dva raznoimcna boka. Mcrcnje
sc vrši u pravcu koji tangira osnovnu
kružnicu. Ugaono odstupanje ovog
pravca ne odražava sc na rezultat
mercnja, jer se kotrijanjem po osnovnoj
kružnici prati oblik evolvente. Mera
preko zubaca jc kumulativna veličina i Slika 4.29.
sastoji se od (zw - 1) osnovna koraka i Mcra prcko zubaco
jcdne lučnc debljine zupca na osnovnoj
kružnici
w = ( Z w ~ 1 )Pb + sb
zamenom
P b ~ P cos a > P=m 71
sb = db \ d + inv a
d = mz ; s- + 2x tg a w
dobija se
W = m cos a - 0,5 ) + z inva + 2x
z w - je merni broj zubaca koji se utvrdjujc iz uslova da duž W tangira osnovnu

kružnicu
24]
za x = 0 , z w - z 2- + 0,5
gde jc a u radijanima. Izračunati merni broj zubaca zw se zaokružuje na bliži ceo

broj pre nego što sc unese u izraz za odredjivanjc mere W.
Mcra prcko zubaca omogućujc da sc na jednostavan naćin, posrednim putem
provcri korak i debljina zupca. Pošto je veličina koraka definisana korakom na
alatu za i2 radu ozubljcnja, to manja ili veća mcra preko zubaca pokazuje da je iz-
radjena manja ili veća debljina zupca Sto ćc se odraziti na zazor u sprezi
zupćanika.
b) S prezanje cilindričnih zupčanika
Normala u svakoj tački na boku zupca tangira osnovnu kružnicu zupćanika.

To proiziiazi iz principa formiranja evolvente. Sledi da zajednička normala u
trenutnoj tački dodira bokova zubaca spregnutih zupčanika tangira obc osnovne
kružnice kao što jc na slici 4.30. prikazano. Ova prava A\ N 2 seče spojnu pravu
centara obrlanja 0 X0 2 u tački C koja predstavjja kinematski pol brzina.
Dodirnica jc geometrijsko mesto tačaka dodira profila zubaca u odnosu na
ncpomičnu ravan. U svakoj od lih lačaka zajednička normala mora tangirati os-
novne kružnicc i prolaziti kroz tačku C. S toga je dodirnica prava linija koja se
pokiapa sa pravom AyV2. Tokom sprczanja profila dva zupca, tačka dodira sc u
odnosu na nepomičnu ravan pomera duž dodirnicc, a u odnosu na pokretne,
rotirajuće ravni, pomera se duž profila zupca.
Ugao dodirnice aw jc ugao koji dodirnica zaklapa sa zajedničkom tangentom
na kinematske kružnice poluprcčnika rwl i rw2, a kojc prolaze kroz tačku C.
Veličina ovoga ugla može se odrediti polazeći od koraka na kincmatskim
kružnicama tj.
r ^ </j :
Pw = + sw2
d W \ X
= dw\ ~r + inva - invau h’2 -j ~ + inv a - inv a M
d\
71 — Z r u + ( inv a - inv aw ) ( 1 + u )
.5, + S'y
71 = ■+ (in v a - invaw) ( z j + z 2 )
m
242
Dodimica cUindnčtnh evolventnih zttpćanih parova.
k = n + 2 (Jtj + x2 ) tga + (inva - invaM.)(Zj + z2)
A', + x 2
invau. = — - 2 ig a + inva
* + z2 ^
Ako je zbir pomeranja profila Xj + x 2 = 0, ugao dođirnice a lv = a t za x; +

+x2 >0, a w >a i obrnuto. Ako je ugao an = 20°, ugao dodirnice može biti 20° ili
varirati nckoliko stcpeni u odnosu na 20°.
Aktivna dužina dodirnice odredjcna je granicama gde počinje sprezanje
zubaca i gde se završava dođir. Te granice sc dobijaju presccanjem dodirnice i
lemenih kružnica zupčanika poluprečnika ral i ra2 (sl. 4.30). Rotacijom, zupci se
mcdjusobno približavaju tački A gde počinjc dodir. Tačka dodira se krcćc duž
dodirnice i istovremeno duž profila sve do lačke E gde prestaje sprezanje, odnos-
no, gde se zupci zbog rotacije razdvajaju (sl.4.31.). Zubac pogonskog zupčanika
243
započinjc sprcû podnožnim dcloni profiia, a gonjcnog icmcnoni ivicom. Tokom

sprczanja tačka na profilu zujjca |K)gonskog zupčanika krcćc se od podnožja ka
lemenu, a kođ gonjenog od icmena ka podnožju. Pri lom sc zupci mcdjusobno
kotrljaju i klizaju. Kli/itnjc jc sra/mcrno rasiojanju tačkc dodira od tačkc C
mercno duž dodirnice i ugaonim brzinama. Najvcćc je u'najudaljcnijim tačkama, ,4
i E, a u tački C, klizanja ncma. Na slici 4.31. raspodcla brzina klizanja grafički jc
prikazana u odnosu na tačkc aktivnog dela dodirnicc.
Duž AE prcdstavlja aktivnu dužinu dodirnicc profila spregnutih zupčanika i
prema oznakama na slici 4.30. može sc odrcditi na sledeči način
/ = AE = A C + CE = A N 2 - CN 2 + EN} - CN} =
= - ’i z - ' „ 2 s in «, + ->h
+ V
v rr2
a2 - rrhn
2
U trenutku kada u tački A počinjc dodir u sprczi se, u tački D vcć nalazi
jcdan par zubaca u dodiru. Ovc dvc tačkc (A i D) su na rastojanju kojc odgovara
osnovnom koraku
ph = m 2T. cos a
244
U nastavku proccsa sprczanja tačka dodira iz položaja A pomera se ka

položaju B jii tačka dođira iz položaja D ka položaju E . Kada sc dostignu poiožaji
B i £, par'zubaca u polo/aju E sc razdvaja. Zupci u položaju B ostaju u dođiru, s
tim žlo novi par zubaca joS nijc stupio u dodir. Sprczanje sc nastavlja sa jednim
parom zubaca svc dok taj par nc dostignc |>oiožaj D. U lom trenutku u položaju
A, sprczanje počinjc novi par zubaca i proccs ponavlja. Iz ovog prikaza slcdi da se
izmedju tačaka B i D tj. na duži BD osivarujc jcdnoparna sprcga, a na dužima>4jB i
DE dvoparna sprega. U sprczi su naizmcnično jcdan i dva para zubaca.
Stepen sprez^tnja protlla zubaca sprcgnutili zupčanika izražava se odnosom

akiivnc dužinc do’dirnicc i osnovnog koraka.
I
‘ Pb m 7i cos a
Stepen sprezanja može da sc izračuna i na osnovu paranictara na podconoj

kružnicf i to kao odnos dužinc dodirnog Iuka na ptxiconoj kružnici i koraka
zupčanika na podconoj kružnici p tj.
« p m ii
Dodirni luk ga opižc tačka na podeonoj kružnici od trcnutka kada jedan par
zubaca započne spregu do završetka dodira tog para zubaca.
Stcpen sprczanja profila zubaea pokazujc koliki jc prosečan broj pari zubaca
u sprezi. Teorijski en = 1...2. Ako jc eu - 1, u sprczi jc stalno jcdan par zubacu
/ = pfr novi par zubaca ulazi u spregu u trenutku kada prethodni par izlazi. Za
' ea = 2 u sprczi su uvck dva para zubaca, / = 2ph, duž BD= 0 tj. ne postoji jed-
noparna sprcga. Rcalno, stcpcn sprczanja profila jc u graniaima 1,3...1,8. Veći je
za veći zbir zubaea z; + z-, i za manje pomeranjc profila xj + x2- Povećani zbir
x \ + xz odražava se na povećanjc ugla dodirnicc a wl na smanjenje aktivne dužine
dodirnice / i na smanjcnje stcpena sprezanja profila zubaca.
Povećavanjcm stcpcna sprezanja profila smanjujc se pcriod jednoparne

spregc tj. smanjuje sc duž BD koja sc možc izračunati kao
/,= £ £ > = ( 2 - t a )p b
Pri tom se uvećava duž koja odgovara dvoparnoj sprczi
/2 = AB + DE = 2 ( eu — 1 ) pb ; =I
Zupčani parovi kod'kojih jc jcdnoparna sprcga kraikotrajna (vcče ea)t od-

likuju se boljim kvaliiciom rada ukoliko su i drugi uslovi ispunjcni.
245
Dimenzije zup&mog para u ncposrednoj su zavisnosti od naprcd odrcdjenih

paramctara. Osno rastojanjc jc
fM _ f i cos a ! f 2a K a _ d\ + d 2 cos a
cos a„,\y + cos «M
H
, cos a l,,v cos au,
H
2 cos a Wu,
z + z 2 cos a
= m —l
"2 cos aw
Na osnovu dobijenog osnog rastojanja i potrcbnog prenosnog odnosa n,

izračunavaju sc poluprcčnici kincmatskih kružnica
a
/7T T
dok su poluprcčnici podconih kružnica r ^ m z j / 2 i r2 = f n z 2 / 2. Ako su

kocficijcnti pomeranja profila = 0 i x? = 0, aw ~ a kao i rwl = r^ i rw2 = r2.
Za pozitivno pomcranje profila poluprcčnici kincmatskih kružnica su vcći od
poluprečnika podconih kružniai.
Prenosni odnos možc sc jo5.-izrazili.kao

r rb2/ cos a w r2 cos a r2 z 2
U=
rbl/cos a w ~ r} cos a ~ r^ ~ ž j
Poluprcčnik podnožnc kružnicc definisan jc spregom Jtlaia za izradu

zupčanika i zupčanika obratka. Glava aiata sa koeficijentom visinc cQO, namcnjcna
jc za obradu zaobljcnog dcla profila zupca i podnožnog cilindra poluprečnika /y.
Prcma oznakama na slici 4.25. slcdi
rf = r - t n (1 + c m - x )
Od poluprcčnika tcmcnc kružnicc zavisi vcličina stepena sprczanja profila

zubaca i vcličina tcmcnog zazora zupčanog para. Pogodno je da poluprcčnik rQ
bude veći radi povcćanja siepena sprezanja. Povcćavanjc možc biti do granice koja
jc odredjena počcikom radijusa zaobljenja u podn^žju zubaca drugog zupčanika u
sprezi. Pritom se možc jako smanjili temeni zazor koji jc potrcban radi smanjenja
otpora pri sprezanju zubaca. Pri vrlojnalom tcmenom zazoru otežano sc istiskujc
ulje iz mcđjuzublja i javljaju sc druge ncpogodnosti. S tim u vezi poluprečnik
temcne kružnice možc biti odredjen i na osnovu potrebnc vcličinc tcmenog zazora
cm (c - koeficijent tcmenog zazora, najčežćc c = 0,2). Prcma oznakama na slici
4.32
ral + c + ')2 = a
ra \ = ° - rf l - c m ra2 = ° - rf\ ~ cm
246
Oimcnzijc cilmdrićnog zupčanog para
Vcći stcpcn sprc/anja se dobija ako sc poiuprcčnik ru odredi na osnovu

sprcgc sa alatom (sl. 4.25)
re = r + m ( \ + x )
Opasnost da dodjc do sprezanja sa zaobljcnjcm u podnožju pri ovako odre-

djenom ra, nc postoji ako jc x} + A ',< O fS.
S prczanjc ravnog zupčanog p a ra u polpunosti ođgovara sprezanju alata u
obliku zupčanicc i zupčanika. Zupčanica kao ravan zupčanik i alat za izradu
zupčanika je polazni proill - m njka svih zupčanika. I.J sprezi ravnog zupčanog
para ugao dodimice (z*-=a bcz obzira na ponieranjc p ro fia xm. Aktivna dužina
doćflrnice je /= a E = CA + CE = CA + NE - NC
I = ( 1 . x ) m + Vr? - n - r sin a
sina a o
Stepen sprczanja profila ravnog zupčanog para

/ /
« ph m 7i cos a
247
Slika 4.33.
Sprcznnjc ravnog znpćanog para
ncSio jc veći u odnosu na spoljaisnji cilinđrični par. Kod unuirašnjih zupčiinih

parova (sl.4.9), stepen spre/anja je još veći u porcdjcnju sa stepenom sprczanja
prethodne dve vrstc (spoljašnjih i ravnih).
c) Uticaj nagiba zubajca zupčanika na dimenzije i na sprezanje
Prcma nagibu zubaca, cilindrični zupčanici su podeljcni na pravozubc i na

kosozubc. Kod pravozubih zupčanika, profil ozubljcnja u čconoj ravni pokJapa sc
sa profilom ozubljcnja u ravni koja je upravna na pravac zubaca. Te dvc ravni se
poklapaju. Parametri ozubljcnja pravozubih zupćanika, kada je/? = 0
; a = an ; p = p fi ; y= yn
KosozuI)i zupčanici karaktcristični su po tomc što sc profil ozubljcnja u

čconoj ržvni razlikujc od profila u normalnoj ravni (sl.4.34). Pri izradi ozubljcnja,
rcndisanje ili glodanjc sc ostvarujc u pravcu zubaca. Profii alata jc u ravni uprav-
noj na pravac (na bokove) zubaca i odgovara standardnom profilu. U normalnoj
ravni n-n profil ozubljcnja je sa paramctrima an>mn,y n. Čeona ravan /-/ stoji pod
ugloni § u odnosu na normalnu ravan n-n te su parameiri ozubljenja u ovoj ravni
l£ an
p m 7i
p —p = -----m ji odnosno
1 1/ cos p cos p t *
248
m = n \r — ----- 73
1 cos p
Visinc zubaca u obc ravni su jednakc (c slcdi da jc
mn
2 yn m n = 2 y, m , = 2 >, . odnosno
v, =>„ cos/i
Modul u čconoj ravni jc povećan u odnosu na normalnu ravan. Timc su

korak i dehljina zubaca povećani. Da sc nc bi povcćala visina zupca, smanjcni su
kocficijcnii \isinc zupca. Smanjcnje sc odnosi i na kocficijcni pomcranja profila
zubaca. Kosozubi zupčanici su u manjoj opasnosti od podsccanja tj. granični broj
zubacaz^jc manji, a koeficijcnt minimainog pomcranja profila takodje je smanjen.
Aiai se pomera u obe ravni (normalnoj i čeonoj) za istu veličinu te je
Xn m n ~ X, m , - A'; 77^7?
sledi da je x{ = xn cos /?. Isto važi i za (xmjn)t = (x)nin)n cos (3.

Bok zupca kosozubog zupčanika obrazuje kosa prava u ravni koja sc kotrlja
po osnovnom cilindru poluprcčnika rb (sl. 4.35a). Tačkc na ovoj pravoj ne počinju
da opisuju cvolvcntc islovrcmeno po celoj Sirini zupčanika. Počeci su rasporcdjeni
po zavojnici na osnovnom cilindru. Površina koja sc na ovaj način obrazuje jc
evolvcntni helikoid. Bok- zupca jc isečak iz tc povržine. S toga sc ovi zupčanici joS
nazivaju i helikoidni zupčanici. Prava linija koja je opisala evolventnu povrSinu,
249
pri sprczanju kosozubih zupčanika jc linija dtxlira zubaca. Dodir sc osivaruje po

tačkama kojc lcžc na ovoj pravoj (si. 4.35b).
Oblik boka zupca kasoznbog zupćanika.
Dimenzije ozubljcnja kosozubog zupčanika odredjuju se na način kao Sto jc

dato u prcthodnoin odcljku, s tim žlo su paramctri tn = mp a = a r y = yt i si.
Mera preko zubaca sc ne može merili u čconoj ravni. Zbog sigurnog oslanjanja
pipaka mcrnog instrumcnta, ovo mcrcnje se vrši u pravcu normaie na bok zupca
(sl. 4.36).Ve!ičina ovc mcre je
S/ika 436.
Mcra prcko zitbaca kosozttbog zupćattika
250
gdc jc za x — 0
<*, + »s< vs2/^

Z\ V ~ Z jr + 0,5
Pre ncgo $io se uncsc u izraz za odredjivanje mcrc prcko zubaca W, mcrni
broj zubca zw sc ziiokružujc na bliži ceo broj. Mcrcnje vcličinc W možc sc ostvariti
samo ako je zadovoljeu uslov da jc Wsin < b. Ako jc Sirina zupčanika mala, a
ugao nagiba zuhaca vcliki, ovo mcrenje možc biti onemogućcno.
Prečnici kosozubih zupčanika su nc^to vcći u odnoj»u na pravozubc sa istim
paramclrima.
d\ = mt z \ ' d2 = mt z2
dn =</, + c go- x n l ) i daX = 2 rt - d n - 2 cm„
df 2 = d 2 - 2 0 + CW - xn2 ) : da2 = 2 a -d fl- 2 c mn
gde jc cQO - kocfiđjcni visinc glavc aiata, a c koclicijcnt icmcnog zazora. Osno
rastojanjc
z-t + Zo cos a,i
o = m. i cos ccn
j ugao dodirnicc
A' i + .v,p + A'r-,
inv a„.,
av = 7 M2 tg a + inv a = ~ 2 t g a , + inva,
7^+22
zi ^ "2
Sprežu sc, jcdan zupčanik sa levim smerom zavojnice zubaca, a drugi sa dcs-
nim, isiog ugla nagiba fi. Dodir sc ostvaruje u dodirnoj ravni koja leži pod uglom
a m, u odnosu na tangcnlu na kinematske đlindrc. U dodirnoj ravni ležc dodirnc
linijc zubaca tj. onc linije kojc su u prikazu na slici 4.35. opisivalc bočnu povrSinu.
U dodirnoj ravni onc lcžc pod uglom ^ gdc jc
ifi h = Peosa,
Sprczanjc sc odvija tako 5to zupci započinju dodir jednini krajem i u sprcgu
ulazc postepeno. Onaj kraj koji je prvi započeo sprezanjc prvi i izlazi iz spregc. U
sprezi su svi zupci zakožcni tc je ukupan broj zubaca u dodiru, povcčan. Ne
dodiruju sc svi parovi cclom dužinom, ali jc stcpcn sprezanja značajno uvcćan.
M ože,sc izraziti kao zbir stcpena sprczanja profila zubaca ea i stepcna
sprezanja bočnih linija zubaca tp tj.
8a 8i
e +
y <* P P
tcpeno tc sc postepcno uvećavaju i defor-
macije zubaca. Usled povećanog broja pari
zubaca u sprezi i usled povećanc dužinc
zubaca u dodiru, promcne dcformacija su
manje. Dinamičke sile i vibracije su znat-
no manjeg'TrTtehzueTaT"rad jc mirniji. i
'm anje bučan. Osini toga kosozubi zupčani
“parovi su manje oselljivi na greškc u izradi
odnosno na odstupanja mera i oblika
Slika 4.38.
ozubljenja. U jtoredjenju sa jjravozubim
Dodimi !uk bočnih linija znbaca
zupčanicima, mođul kosozubih je veći,
veća je debljina zubaca i radijus krivine
bokova. Usled toga i uslcd povećanog stcpena sprezanja, nosivost kosozubih
zupčanika je veća. Manja je opasnost od podsecanja i manja je potreba za
pomeranjem profila zubaca.
Nedostatak kosozubih zupčanih .parova jc indukovanje aksijalne sile usjed
kosog položaja zubaca u odnosu na pravac optercćenja. Ova sila dodatno op-
terećuje ležaj i vratila. Radi njenog smanjenja, ugao nagiba zubaca obično nije
veliki. Izrada kosozubih zupčanika samo jc ncSto složenija u odnosu na pravozube.
Potrebno je samo da osa zupčanika budc zakošena u odnosu na pravac translacije
alata pri rcndisanju ili glodanju zubaca.
d) Tolerancije cilindričnih zupčanih parova
Sprczanjc zupčanih parova može biti ispravno, odnosno, u prihvatljivim

granicama samo ukoliko je lačnost ozubljenja dovoljna. Veličine odstupanja mera
i oblika ozubljenja odredjene su kvalitetom koji može biti od 1 do 12 i gabaritom
koji se izražava prečnikom, širinom i modulom zupčanika. Najvažnija odstupanja
čija se veličina propisuje standardima su odstupanja koraka, odstupanja oblika
evolvente, odstupanja pravaca zubaca, radijalno bacanje zupčanog venca u odnosu
na otvor u glavčini i sl. Osim toga propisane su i granice kružnog zazora u sprczi
zubaca zupčanika.
Tolerancije koraka zupčanika propisuju sc na nekoliko načina, s obzirom da

je tačnost koraka od najvećeg značaja za funkciju zupčanog para. Podeoni korak je
dužina luka podeone kružnice. Zbir stvarnih veličina svih podeonih koraka po
obimu mora biti jednak obimu podeone kružnice. Iz tog uslova proizilazi zaključak
da zbir odstupanja podeonog koraka po obimu zupčanika mora biti jednak nuli
(sl. 4.39). Odstupanja osnovnog koraka pb mogu bili sva u plusu, sva u minusu ili
mešovita. Najčešće su ova odstupanja u istom smeru jer su posledica odstupanja
prečnika osnovne kružnicć’. Standardima su propisana dozvoljena odstupanja os-.
novnog koraka A i podeonog koraka Aj}b u zavisnosti od kvaliteta, od modula i
od prečnika zupcanika. Slvarna odstupanja se kontrolišu u normalnoj ravni te
253
Slika 4.39.
Odsmpanja osnovnog koraka p i podconog koraka p b
odstupanja koja sc unosc na crtežu odnose sc na tu ravan. Standardom propisane

vrednosti odnose sc na čconu ravan te je potrebna korekcija Aph = (/l/jfc)1;)bcos /?.
Tolerancija evolvente omogućuje da se odstupanje oblika profila boka zupca
dovede u propisanc granice. To je rastojanje izmcdju dve zamišljene evolvente
teorijski tačnog oblika izmedju kojih treba da se nalazi profil boka zupca. Profil
može biti sa odstupanjem pravca, istalasan i sl. ali mora ostati izmedju teorijskih
evolventi (sl. 4.40a). što je Tcv manje, utoliko je profil boka bliži teorijskom obliku
evolvente.
Tolerancija pravca bočne linije zupca Tp, prcdstavlja toleranciju oblika duž
zupca. Zajedno sa tolcrancijom oblika profila Ta„ oblik zupca je u potpunosti
odrcdjen u pogicdu dozvoljenih odstupanja. Tolerancija profila Tev zavisi od
kvaliteta, modula i prečnika dok lolerancija pravca Tp od kvaliteta i od širine
zupčanika b.
Tolerancija radijalnog bacanja Tr zupčanog venca u odnosu na otvor u
glavčini zupčanika, propisuje se u zavisnosti od kvaliteta, modula i prečnika
zupčanika. Trcba da ograniči mogućnost naizmeničnog medjusobnog približavanja
i udaljavanja zubaca zupčanika pri sprezanju. Sve napred navedene, a po potrebi i
Slika 4.40.
Odsmpanja oblika znbaca i tolcrancijc: a) cvoh’entc Tev i b) pravca bočnc linijc
254
drugc tolerancijc ozubljenja zupčanika unosc sc na criež u lablici zajcdno sa

paramctrinia ozubljenja.
Tolerancije sprege zubaca odnosc sc na spregnuli par zupčanika. Izmedju
bokova zubaca možc postojati vcči ili manji bočni, odnosno, kružni zazor. Veličina
ovog zazora zavisi od ođstupanja osnog rastojanja i od odslupanja dcbljinc zupca.
Povećavanjem osnog rastojanja povečava sc zazor izmcdju z.ubaca i obrnulo, zupci
mogu da budu pritisnuti jedan na drugi ako se osno rastojanjc smanji. S toga se
toleranciji osnog rastojanja A a posvcčuje značajna pažnja. Dcbljina zupca jc
uključena u meru prcko zubaca te sc pri utvrdjenom koraku ph, varijacijom mcrc
W menja dcbljina zupca. Zupci ntanjc debljinc obezbcdjuju veči kružni zazor i
obrnuto (sl. 4.41). To je razlog što su dozs'oljcna odstupanja mcre prcko zubaca
negativna, radi postizanja većeg kružnog zazora. Prcma oznakama na slici 4.41,
Slika 4.41.
Knilni zazor u sprezi zubaca cilindrifnih zupčanika
Veličina kružnog zazora je važ.na za ispravno funkcionisanjc zupčanog para.

S toga jc propisana standardom u zavisnosti od veličine modula i od %tsic prenos-
nika. Polazeći od usvojcnih granica kružnog zazora j min i j m av ntogu se izračunati
potrebna granična odstupanja merc preko zubaca koja obezbcdjuju ostvarenje
ovog zazora. Korišćenjem gornje jednačinc za
A W\d + A \\Qzi
cos atw cos [ih + \A ° \
slcdi da je
255
Isto tako možc sc ođrcditi zbirno odstupanjc mcrc preko zubaca za drugu
granicu kružnog zazora.
jA H'ic + A m s \
žmin
- 1A 1
cos aw cosph
= (J m in + \A a \ cos aM cos f$b
Zbirna odslupanja merc preko zubaca mogu sc razdvojiti srazmcrno

vcličinama mera preko zubacaH'j i W2 te je
W'i ,, , , , , W2 ,, . , ,
A ln d ~ ~ J{/ +~W 2 \A m d + A W2d\ ’ A WU ~ W x + W2 \A m d + A H'2d\
W'i ^ w2
A m s = ~ w x + w 2 |A m s + A ms| > A m g = ~ Wx '+W 2 | A m g + A m s |
Dobijcna granična odstupanja za meru preko zubaca W j , A W J d i A w l g od-

nosno za mcru W7, A m d i A ^ su sa ncgativnim prcdznakom. Njihove veličine se
mogu standardizovati na propisanc vrcdnosti ukoliko nisu izabranc iz tablica gde
je ovo izračunavanjc prclhodno vcć izvršeno. Utvrdjena potrebna odstupanja mera
preko zubaca unosc se na crtežima zupčanika i pređstavljaju osnovu za dobijanje
potrcbnog kružnog zazora.
e) Opterećenje zubaca cilindričnih zupčanika

Sjx)Ijne opterećenje zubaca potiče od obrtnog momenta koji sc prenosi pos-
redstvom zupčanog para. Zupcima pogonskog zupčanika potiskuju se zupci go-
Slika 4.42.
Sile na znpcima eUindriCmh zupčanika
256
njcnog zupčanika u pravcu dodirnicc. Silc na zupcima jednog zupčanika jednake

su silama na zupcima drugog
T\ T 2/r j
F " = — = T2 = T\iV = T \ J ^ *,
" rb %
Stepen iskorišćcnja rj obuhvata uticaj trcnja izmedju bokova koje nije

prikazano na slici 4.42. S obzirom da je ovaj ulicaj mali, može se zanemariti i us-
vojiti da je F'n = T?/rb2. Sila F'n delujc u čconoj ra%’ni. Ako se proicira na tangen-
tu u ovoj ravni dobija se tangentna sila na kincmatskoj kružnici
Fm = Fn" cos a m, = 1 cos a m, =
Ova sild je polazna veličina za izračunavanje drugih komponenti ukupne nor-

malne sile F n . Prema oznakama na slici 4.42. zubac je izložen sili
v — — Fn,
" cos fiw cos a w cos jih cos aM,
a komponente o%'e siie su obimna sila
Fn * = TK ’
K , =V v K , =V v F nv, = F nv,
radijalna sila:
l&a w
F r = F n s in a w = o m J T ^ lg«H K ’1g « n lg«nv cos^,
i aksijalna sila:
cos a.
F a = F tw lg P w i lg Av = '& P č o š a ^ , ■
Obrtni momcnti na zupčaniku l{Tj) i na zupčaniku 2{T/) mogu da

odgovaraju nominalnoj snazi koja se prenosi posredst%’om zupčanog para. Usled
neravnomernosti rada pogonske mašine i radne mašine, u odnosu na nominalni
obrtni moment može doći do povremenog povećanja opterećenja. Ovaj uticaj
obuhvata se koeficijentom KA tj. posredst%'om faktora spoljnih dinamičkih sila.
Ako je obrtni moment promenljiv tako da zupčani par jedan deo radnog veka radi
sa jednim momentom, drugi sa drugom %'Cličinom obrtnog momenta itd., ova
promenljivost takodje može biti obuhvaćena koeficijentom KA. U tom slučaju KA
predstavlja pogonski faktor odredjen na osnovu ekvivalentnog učešća opterećenja
svih veličina. Uticaj promenlji%'osti obrtnog momenta može biti obuhvaćen i kroz
radnu izdržljivost zubaca, ali ne na oba mcsta.
257
Kaspodelu opterećenja na parove zuhacu u sprezi oslvaruje sc srazmerno

deformacijama odnosno krutostima zubaca u trenutnoj tački dodira. Ako je
krutost prvog para zubaca cf, a drugog cn, kocficijcnli raspodele sile kod ozublje-
nja bez odstupanja mcra i oblika su
cll
* / “ cf + cu * //« cI £/ + £// = 1
+ cll
Ukupna sila F'n deli se na prvi par zubaca Šf F "n, i na drugi Šu F "n tako da
je
11
F"n 'n + Š n F n
Tokom sprezanja tačke dodira se pomcraju, menjaju se krutosti i veličine sile

na jednom paru zubaca. Za zupčane parove bez odstupanja ozubljenja koeficijenti
raspodele silc menjaju sc u granicama £f ~ 0,4...0,6 i isto tako %ff, s tim Sto je zbir
uvek jednak jedinici (sl.4.43). Na dodiru AB i DE normalna sila F'n se raspodeljuje
na dva spregnuta para zubaca dok na dodiru BD, sila se nc raspodcljujc jer je u
sprezi samo jedan par.
Raspodela optcrcčcnja na parove znbaca u sprczi: a) bcz razlikc koraka fSjib = 0 i b) sa razlikom koraka
- spregnmih zupčanika.
25X
Ako su zupčanici sa razlikom koraka i ako je korak pogonskog zupčanika pbp

manji od koraka gonjcnog zupčanika pb,„ razlika jc Aph = pb<- !>bp>0. U ncop-
tcrcćcnom slanju, izincdju tačaka AB dodir postoji, a izmedju tačtika DE zu])ci sc
nc dodiruju. Iznicdju bokova postoji zazor Apbi Pod optcrcćenjcm dcformižc sc i
prenosi optcrećenjc samo prvi par zubaca koji jc u dodiru. Drugi par prihvata silu
tek pošto deformacija pr\'og para zubaca nc posianc vcća od razlike koraka
(wj > p b). Preostali deo sile biće raspodeljcn srazmerno krulostima. Mala razlika
koraka A/)b dovodi do neravnomernc raspodcle na parovc zubaca / i II. Velika raz-
lika ovih koraka dovodi do stanja u kome dodir izmedju tačaka DE se ne
ostvaruje, a celokupno optercćenje prenosi samo prvi par zubaca.
Ako je razlika koraka suprotnog znaka Apb<0, smanjuje sc sila na dodiru

AB, a uvećava na dodiru DE. Na slici 4.43. dati su i dijagrami promene sile na
bokovima zubaca u zavisnosti od položaja tačke dodira.
Zupci kosozubih zupčanika dodiruju sc po dodirnim linijama kojc stoje koso

u odnosu na bok (sl. 4.35). U svakoj tački na ovoj liniji krutost zupca je drugačija.
Kod zupčanih parova bez odstupanja opierečenje se raspodeljuje srazmerno
krutostima u odgovarajućim tačkama dodira. Ako postoji razlika koraka neki
parovi prenose veće opterećenje u odnosu na druge kao što jc na slici 4.44.
prikazano.
Uticaj neravnomcrne raspodelc opterečenja na parove zubaca u sprczi obuh-

vata se pri izračunavanju napona na bokovima zubaca kocficijeniom Kfia, a pri
izračunavanju napona u podnožju zubaca koeficijentom KFa- Numeričke vrednosti
ovih koeficijenata izračunavaju se u funkciji krutosti zubaca, razlike koraka,
stepena sprezanja i od veličine opterećenja. Zavisnost je složena poscbno i zbog
toga što raspodela opterećenja zavisi cxl veličine optercćenja.
A[)h= 0 A[)il> 0
Sliko 4.44.
Raspodcla optcrcćcnja na parovc zubaca u sprczi kosozubih znpćanika.
259
Raspodela oplerećenja duž zubaca n sprezi, po pravilu je ncravnomerna.

Uzrok lome je odsiupanje paralelnosii hočnih linija zubaca i ncjcdnaka krulost u
svim tačkama dodira. Odstupanjc ))araleInosti bočnih linija zubaca posledica je
odstupanja pravaca bočnih linija usled grc.<aka pri izradi zupčanika (fma) i
odstupanja pravca zubaca usled clastičnih dcformacija vratila i zupčanika (fsh).
Habanjcm (razradom) zupčanog para, odstupanje paralclnosti sc smanjuje (yp).
Prilagodjavanjc je \i.<c izražcno kod zupčanika sa bokovima manje čvrstoćc. Ukup-
no cfcktivno odstupanjc paralclnosti bočnih linija zubaca je
ffi ~ |fna fsh J — yfi

Svi navedeni uticaji su slučajnc vcličinc sa odrcdjcnim područjem rasipanja.
Standarditna ISO i DIN, prcporučeni su obrasci za izračunavanje prosečnih (naj-
verovatnijih) uticaja f ma, f sh i >y,, odstupanjc fp. Uticaj grežaka pri izradi f ma od-
rcdjuje sc na osnovu tolcrancijc piavea bočnili linija zubaca Tp. Uticaj deformacija
vratila i zupčanika f ^ zavisi od položaja zupčanika na vratilu i od dimenzija
vratila. Najmanji je u slučaju kada je zupčanik na srcdini vratila, veči je ako jc
nesimetričan i najvcči kada jc zupčanik na prepustu (sl. 4.45a). Stepen mcdjusob-
nog prilagodjavanja yp srazmcran jc odstupanju f m0 i fsh, a obrnuto srazmeran
čvrstoči bokova zubaca.
Pod dcjstvom optercčcnja zupci sc mcdjusobno prilagodjavaju. Najvcći dco
silc apsorbuju oni dclovi zupca koji prctrpc najvcće clastične dcformacijc. U zavis-
nosti od vcličinc optcrećcnja krutosii zubaca i dimenzija zupčanika i od vcličine
odstupanja paralelnosti zubaca, mogućc su dvc varijantc raspodcle opterećenja duž
bokova zubaca. U prvoj je odstupanjc fp malo u odnosu na vcličinu optercćcnja.
Zupci sc potpuno prilagode jcdan drugom, a nošenje optercčenja ostvaruje se po
celoj širini zupčanika (sl. 4.46a). Druga varijanta odgovara obrnulom odnosu
r t
iii
1 ___ j ' —
- - - . 1
----- -
T
i r.
i —.
T \
i
! L
H ------- 1 S
b)
Slika 4.4
Odsiupcmjc paraktnosti boinih iinija ztthaca: a) ttticaj dcj'ormacija vratiia, h) odstitpanjc parakhtosti
zuhaca fp tt iicoptcrcćcnotn stanjti.
260
odstupanja i opicrcćenja. Odstupanjc fp jc vcliko u odnosu na jcdinično op-

terečonje zupčanikv/ F'n / ft.Aktivna nosedi Sirina zupčanika bz jc nianja od stvarnc
širinc b. Oplcrcćcnjc jc konccntrisano na jcdnont kraju zupca. Taj deo se haba -
troši, a prcostali deo ne stupa u dodir (sl. 4.46b).
Raspodda optcrcćenja duž zubaca u sprczi a) za b > b , b) za b.<b.
Uticaj neravnomcrnc raspodclc optcrcćenja na naponc na bokovima zubaca

obuhvata se prcma ISO prcporukama koeficijcniom a na napone u podnožju
zubaca kocficijentom KFp. Istim prcporukama dati su i obrasci za izračunavanje
ovih koeficijcnata. Zavisni su od optercćcnja i krutosti zubaca kao i od odstupanja
paralelnosli.
Unutrašnje dinamičke sile nastaju u sprezi zubaca kao posledica dinamičkih

procesa koji se odvjjaju tokom sprezanja. Napred date raspodele opterećenja od-
nosc se na statičko stanje tj. važe za stanjc kada se zupćanici okreču vrlo sporo.
Pri brzom okretanju mase zupčanika zajcdno sa drugim pridodaiim masama,
javljaju se sile inercije i sile sudara zubaca kojc doprinose povcćanju ukupnog op-
terećenja. Uzroci pojavi unutrašnjih dinamičkih sila su deformacije zubaca u sprezi
i odstupanja ozubljenja, naročito razlikc koraka spregnutih zupčanika i odstupanja
oblika profila zubaca.
Pri promcni broja pari zubaca u sprczi, nienja sc elastična deformacija. Pri
ulasku novog para zubaca u sprcgu, sila se rasporedjuje na veći broj pari, a defor-
macija smanjuje. Kada iz spregc izadje par zubaca, deformacija se ponovo uvećava.
Promcna deformacijc odvija se u veoma kratkim vremenskim intcrvalima uz
ubrzanja i usporcnja visojcog intenziteta. Obrtne mase i navedena ubrzanja i
usporenja visokog intenziteta indukuju znatne inercijalne sile Fhl = amr gde je
m r - redukovana obrtna masa na pravac dodirnice.
261
o!
- t —
Slika 4.47.
Gcncrisanjc unutraSnjih dinam itkih sila u sprezi zubaca zuplanika a) promcnom deformacijc i sudarom
zubaca, b) kotrijanjcm nepravilnih projila zubaca.
Usled đeformacija pri dodiru zubaca u tački D (wD), sprezanje novog para
zubaca ne počinje u tački A već u pomerenom položaju A ’. U novom položaju ne
postoji zajednička tangenta. Zubac gonjenog zupčanika zadire svojom temenom
ivicom u bok zupca pogonskog zupčanika. Pri tom se ostvaruje sudar zubaca silom
Fs = vs Vc mrc gdc jc v’5 - brzina sudara, c - krutost zubaca u tački sudara, m K - ek-
vivalentna redukovana masa. Brzina sudara zubaca zavisi od ugaonih brzina
zupčanika i od deformacije wD koja je proporcionalna opterećcnju.
Napred prikazani proces nastanka inercijalnih sila i sila sudara zubaca prouz-
rokovan je elastičnim dcformacijama. Razlika koraka spregnutih zupčanika Apb
sabira se sa elastičnom deformacijom wD te se ovi procesi uz prisustvo većih raz-
Iika koraka jako intenziviraju. Ubrzavanje i usporavanje (podrhtavanje) obrtnih
masa ostvaruje sc većim intcnziteiom. Sudari zubaca postaju snažniji sa
povečavanjem razlike koraka, jer se povećava brzina sudara zubaca.
Kotrljanjem nepravilnih profila (sl. 4.47b) remeti se osnovno pravilo spreza-
nja zubaca definisano geomctrijskim odnosima na slici 4.16. Prenosni odnos nije
kontinualan, zupčanici podrhtavaju tj. ubrzavaju i usporavaju rotaciju u kratkim
262
vremcnskim inicrvalima i nastaju tlopunskc inercijalnc silc. Hahanjcm i drugim

vrstama lroi?enja zubaca kvari sc oblik profila zupca i povcćava intcnzitel unu-
traSnjih dinamičkih sila.
Unutražnjc dinamičkc silc u sprezi zupčanih parova moglc bi se otkloniti
samo ako bi zupci bili apsolutno kruti i potpuno tačni. Pošio to nije mogućc,
rnogu sc tra/'iti samo rcšenja koja doprinosc smanjcnju, ;t nc potpunom otklanja-
nju unutražnjih dinamičkih sila. Pobuda ovih sila jc manja ako su ozubljcnja
tačnija, ako su manjc ugaone brzine i ako jc manjc optcrcćenje. Kod kosozubih
zupčanika, u porcdjenju sa pravozubim, nivo unutraSnjih dinamičkih sila je znalno
niži. Povečani broj zubaca u sprczi izražen većini stcpcnom sprczanja i povećana
dužina zubaca u sprczi, doprinosc da sc smanji promena dcformacije pri pronteni
broja pari zubaca u sprczi. Osim toga, ova promcna sc ostvarujc postepcno pos-
lepenim ulaženjem i izlaženjem zubaca iz sprcgc. Pri ulasku zupca u spregu sudar
sc ostvaruje jednim krajcm. Ovaj kraj zupca jc sa znatno manjom krutošću u
porcdjcnju sa celim z.upcem koji isto\Tcmcno počinje sprcgu kod pravozubog
zupčanika. Sila sudara je zbog ove smanjcnc krutosli jako umanjena. Osim toga
odstupanja u vidu razlikc koraka i odstupanja profila ntanjc dolaze do izražaja kod
kosozubih zupčanika.
Učestanost promcne unutrašnjih dinamičkih sila jcdnaka jc učestanosli
sprczanja zubaca/ = nz. Povečavanjcm ugaonc brzine zupčanika uvećava se i ova
učestanost, a time i nivo unutrašnjih dinamičkih sila. Kada učesianost / dostigne
vcličinu rezonatnc učcstanosti f r = ( 'Jč/„T)/2n nivo dinamičkih sila se znatno
povcčava (sl. 4.48). Tck pošlo sc ugaona brzina poveća da učeslanost sprezanja
zubaca bude veća od rezonantne, nivo ovih siia postaje manji. Na slici 4.48. je frek-
vencijsko područje sprezanja zubaca podeljeno na dokritično, kritično i
nadkritično. Nivo dinamičkih sila i/.ražcn jc faktorom unutrašnjih dinamičkih sila
t' — p tr
•“ r 'fliti'1 stttr
Slika 4.48.
Zavisnosi faktora itimtraSnjih diiiamičkih sila Kv od iićcstanosti sprcianja zuhaca f.
26.1
Rezonanma učesianost jc konstrukcioni paramciar i zavisi od mase i krutosti

zubaca zupčanika. U dokritičnom području sprc/'c se vcćina zupčanih parova.
Kocficijcnt Kv zavisi od obimnc brz.inc, broja z.ubaca i kvalitcla zupčanika. Manjc
rczonancijc prisutne su i u ovom području. Rad zupčanika jc moguć i u kritičnom
radnom području, ali ga trcba iz.begavati. U nadkriličnom području radc
visokobrzinski zupčanici koji su svojim parameirima prilagodjcni uslovima visokih
brzina. Standardima DIN i ISO prcporučcni su obrasci za iz.računavanje koeficijcn-
ta Kv za sva tri područja, prcma aproksimacijama pravim linijama na slici 4.48.
f) Naponi na bokovima zubaca cilindričnih zupčanika

Radni napon na bokovima zubaca izražava se mcdjusobnim pritiskom bokova
u pravcu zajedničke normalc odnosno u pravcu dodirnicc. Dodir u tački C
(sl. 4.49a) može sc smatrati dodirom dva valjka čiji su poluprečnici p wl i p w2, a
koji odgovaraju radijusima krivine evolventc u trenutnoj tački dodira. Za dodir
dva valjka pri odrcdjivanju medjusobnog pritiska, može se koristiti odgovarajuči
Hcrcov obrazac iz tcorijc clastičnosti. Paramctri u ovom obrascu su p - ck-
vivalenlni radijus krivine u trenutnoj lački dodira, Fn - normalna sila u trcnutnoj
tački dodira, E - ekvivalcntni modul clastičnosti delova u dodiru i b - dužina va-
Ijaka, odnosno, žirina zupčanika. Prema oznakama na slici 4.49, radijusi krivina su
r, cosa
i\ cos a
rccipročna vrcdnosl ekvivalcntnog radijusa krivinc je
11 _ P w i+
Pwl Pw2
+ Pw r j C O s a i g a w (l +/ / ) 2 u+ 1
9 9 9
P Pw\ Pw2 r\ tiu cos2 r*a ftgn 2 a w d\ cos a aw 11
Normalna sila na boku zupca jc Fn = FJcos a.
r cos a w = r cos a
Ek\’ivalenlni modul clastičnosti jc E = lE fiiK E ^ + £,).

Zamenom u izraz za Hcrcov pritisak, dobija sc
koji predstavlja napon pri dodiru u kinematskom polu

264
Radni napon na boku zupca a) napon u kincmatskom polu, b) promaia napona dul dodimice AE
+ 1
°HC =zEz,H bd^
U
gde je:
ZE = V0,175 E - polinom koji obuhvata uiicaj modula elas-
ličnosli materijala tj. faktor elastičnosti
materijala,
- faktor oblika zubca tj. polinom koji obuhvata
parametre ozubljenja. Proširenjem sa cos/3fc i

sa a m, umesto a H„ obuhvaćeni su i kosozubi
zupčanici.
Na isti način kao i /.a tačku C, mogu se odrediti naponi i u ostalim tačkama
dodira. U tački A najmanji je ckvivalentni radijus krivine, a u tački E najvcći.
Napon na dodiru se sntanjujc sa povećavanjcm radijusa. Promena napona oir pri
dodiru od tačkc A do E pri stalnoj veličini sile Fn prikazana je na slici 4.49b,
linijom 1. Ako se u ovu analizu uključi i raspodcla silc na parove zubaca u sprezi,
promcna napona ori ostvtirujc se prema liniji 2. Grafička zavisnost 3 odgovara
zupčanom paru sa razlikom koraka.
Pri ravnomernoj raspodcli optcrećenja na parove zubaca u sprezi, napon jc
najveći pri dodiru u tački D. Povcćanje u odnosu na napon u tački C može se
obuhvaliti faktorom ZIS. Ovaj uticaj, medjutint, može se zancmariti (Z/s = ]), jer
je niali.
Povcćavanjem razlikc koraka spregnutih zupčanika povećava sc napon pri
dodiru u tački A. Za relativno veliku vrednost Apb, najton u tački A postajc vcči
od napona u tački C odnosno B, te jc merodavan za proračun bokova zubaca.
Odgovor na pitanjc u kojoj je tački napon najvcći, dobija se izračunavanjcm
koeficijenta Klla. Ako se prema preporuci ISO i DIN standarda dobijc K//a < l,
za proračun je mcrodavan napon u lački C tj. ol/c. U ostalim tačkama naponi su
manji te napon ollc ne treba korigovati tj. usvaja se za dalji proračun Klla ~
Ako se proračunom utvrdi d;t je Klla > 1, napon u tački A je veći od napona u
tački C. Vcličina napona u tački A se dobija množenjcm napona u tački C izraču-
natom veličinom kocficijema Klla > 1 odnosno veličinom 'J~Klla - Povećavanje
napona u tački A možc se ostvarivati do postizanja granice koja je na slici 4.49b
označcna linijom 1. Ona odgovara jcdnoparnoj sprczi bcz raspodcle opterećenja
na parove zubaca u sprezi. Ta mogućnost rcalno i postoji kada je razlika koraka
velika. Da bi sc sprcčilo prekoračenje Iinije 1, koeficijent K//a je ograničcn na
Z r 'J~K~lla < 1 gde je Z£ - faktor zavisan od stepena sprezanja od kojeg zavisi i
nagib linije 1.
Uzimajući u obzir sve navedene ulicaje uključujući i uticaj nagiba zubaca kod
kosozubih zupčanika, napon na bokovima zubaca merodavan za proračun (najveći
napon) je;
7: /y!I
gdc je:
Ze = \ f - ^ " ( ] ~ ~ Dktor stepena sprczanja odredjujc se po

ovom obrazcu samo ako jc < 1 . Za
ep > 1 preporučuje sc izraz Z£ = V l / e a .
266
= Včos ft - faktor ulicaja nagiba zubaca.
U izrazu za oH, figuri.šc poluprečnik malog zupčanika d, jer je ekvivalcnlni

radijus krivine zubaca p izražcn prcko d,. Napon oH je mcdjusobni pritisak zubaca
i isti je za oba zupčanika.
Napon Oj{ jc manji kod kosozubih zupčanika u odnosti na pravozubc. Vcči su
radijusi krivinc profiia zubaca, a takodjc i stepen sprczanja odnosno dužina zubaca
u sprczi. Povečana jc, mcdjutim, i normalna sila na bok zupca Fn ali to povcćanjc
manje dolazi do izražaja u odnosu na prcthodne uticajc.
Kritični napon na bokovima zubaca dovodi do razaranja u vidu trošenja i
promenc oblika profiia bokova. Trošenje sc osivaruje ili u zonama klizanja kao
athcziono ili abrazivno habanje ili oko kinematskog cilindra u vidu zamaranja
površinskog sloja - pilinga (sl. 4.50). Mogućc je i kombinovano razaranje. Kod
zubaca koji nisu površinski otvrdnuti do izražaja dolazi habanje u zonama klizanja.
Kod otvrdnutih bokova ovaj vid razaranja je usporcn te posic dužeg rada oko
srcdinc boka dolazi do zantora površinskog sloja, ispadanja česlica, pojavc
'’pcriitanja" odnosno pitinga. Napon koji poslc nckog broja sprczanja zupca N1{
dovcdc do ovog razaranja jc dinamička izdržljivost bokova o//H. Odrcdjujc sc
ispitivanjcm zupčanih parova ntodela pri dcfinisanim uslovima. Ovi zupčani parovi
su sa prcnosnint odnosom u = 1, sa modulom 3...5 mm, sa osnim rastojanjcm oko
100 mm, radc pri obintnoj brzini oko 10 m/s i podmazuju sc uljem viskoznosti oko
100 mm2/s, na 50°C. Kritični napon zubaca za bilo kojc drugc uslove dobija sc
korckcijom dinantičkc izdržljivosti dobijcnc ispitivanjcm. Korckcioni faktori obuh-
vataju ulicaj razlikc u radnim uslovima i u uslovinta ispitivanja. Tako jc kritični
napon bokova zubaca zupčanika za odrcdjenc radnc uslove ^-
gdc je:
- trajna dinamička izdržljivost bokova zupčanika

modela,
ZN - "l'/N //p /n 1 - faktor vremcnske izdržljivosti, može bili ZN>1,
samo ako jc broj promena napona (sprczanja
zubaca) u radnont vcku «y < N/iD. U suprot-
nom je ZN = 1,
Z.o - faktor radnc izdržljivosti. Za > 1 ako jc obrtni
moment u radnom vcku promenljivc vcličine i
ako ovaj uticaj nije uključen u pogonski faktor
Ka . U ostalim slučajcvima Za = 1.
- faktor uticaja viskoznosti ulja,
267
< ?H S
d) N ud Nh
S/ika 4.50.
Raztiranja / izdriljivost bokova zubaca.
Zv - fakior uticaja brzinc klizanja,

ZR - fakior uticaja hrapavosti bokova zubaca,
Zw - faklor uticaja raziikc u tvrdoći bokova sprcg-
nutih zupčanika,
Zx - faktor uticaja veličine zupca.
Korekcioni faktori Z/V i Z(f uvodc sc u proračun relativno relko. Uticaj os-
talih Z; Z,, ZR Z W i Zx jc vrio mali. Njihova veličina se malo razlikujc od
jcdinicc, ncki su veći, a ncki rnanji od jcdan. Pri grubljim proračunima ovi uticaji
mogu se zancmariti i usvojiti jVA/ j ^ = cr//ljm.
Stepeni sigurnosti protiv razaranja bokova zubaca zupčanika
treba da su vcći od 1,25...2,5 zavisno od pouzdanosti podataka sa kojima su

odredjeni radni i krilični naponi kao i od zancmarivanja pojedinih uticaja. Ako je
stepen sigurnosti manji od potrebnog, znači da će bokovi zupca tog zupčanika
biti razorcni prc ncgo šio isteknc predvidjcni radni vek. Za ncograničeni radni
268
vek, nedovoljan stepen sigurnosti znači da će razaranje ipak nastupiti u toku

relativno kratkog (ograničenog) vremenskog pcrioda.
2Saribavanje bokova zubaca je pojava mcdjusobnog slcpljivanja čestica usled
poviženc temperaturc. Usicd klizanja ove čcstice se otkidaju, ostaju zalcpljene na
jednom boku zupca \ršeći abrazi ju drugih. Uzrok ovoj pojavi je visoka temeratura
na dodiru usled vclike br/.inc klizanja i pritiska. Standardima ISO i DIN
preporučeni su postupci odredjivanja tempcrature i toplotnog bilansa na dodiru
zubaca. Isto tako predloženi su obrasci za izračunavanje kritičnc tempcrature pri
kojoj dolazi do zaribavanja. Uporedjivanjem kritične i radne tempcrature dobija se
stepen sigurnosti protiv zaribavanja zubaca.
g) Naponi u podnožju zubaca cilindričnih zupžanika
Radni napon u podnožju zupca poslcdica je dcjstva normalnc sile Fn na bok.

Napon je najveći ako ova sila dclujc na tcmenoj ivici. Pritom zubac prcdstavlja
kratku konzolu koja je izložcna kosoj sili (sl. 4.51). Dcjstvom komponentc F'
zubac jc napregnut na savijanjc i smicanje, a uslcd dejstva komponente F ’ preseci
zupca su izloženi prilisku. Napon usled savijanja je znatno veči u odnosu na druga
dva. Prema ISO preporukanta odredjuje se napon uslcd savijanja oF dok se uticaj
druga dva napona obuhvata faktorom koncentracije napona. Najveći napon oF je u
kritičnom preseku veličine sF. Položaj ovog preseka odrcdjujc se posredstvom tan-
genti pod uglom od 30°. Tamo gde tangente đodiruju zaobljcni deo podnožja
zupca je tačka sa najvcćim naponom savijanja.
Ako ukupna sila Fn delujc na temcnoj ivici zupca, za odredjivanje napona
usled savijanja merodavan jc moment
M = F h Fa = F ,i C0S a a h Fa = C0S « * h m»
gde je /;, - koeficijcnt visine zupca. Otporni momcni pravougaonog prcscka za

koji se izračunava napon savijanja
b ft'K
6
gde je f s - koeficijent debljine zupca u kritičnom prescku. Napon savijanja je
_ M _ Ft 6 f h C 0 S a a'
° Fa W 1 m n / ; cos an
Polinom zavisan od parametara oblika zupca je faktor oblika zubaca
6f/l C O S a a'
YFa = f s cos an
269
Koncentracija naponau podnožju zupai ohuhvata se faklorom koncenlracijc

napona Ysa. Numcričkc vrcdnosti /.a Ypa i za Ysa odredjuju se u zavisnosii od broja
zubaca z.upčanika, kocficijcnta pomcranja profila i od oblika glave alata za izradu
oz.ubljenja kojim se definiSe radijus u korcnu zupca. Uticaj nagiba zubaca fi obuh-
vata se tako što se Yj.-a i Yso odrcdjuje za normalni presek n-n ali za ekvivalenlni
zupčanik čiji jc broj zubaca zn = z/cos /3. Napon koji odgovara dejstvu ukupne
silc Fn na temenoj ivici z.upca jc
°F a ~ Y Fa Y Sa ’ Fi ~7
Slika 4.51.
N apon u podnofju ztipca: a) pri dejstvu nojvcće silc na icmenoj ivici, b) pri dcjstvu najvcćc silc u
najudaljcnijoj taćki o d kritićkog prcscka, c) micaj raspodclc silc na parove znbaca u sprczi
270
Sila F„ se raspodcljujc na parovc zubaca u sprc/.i ic kod zupCanika bc/

odstupanja dimcn/ija, najvcća sila nc mo/c delovati na icmcnoj ivici. Najudaljcnija
napadna tačka, najvcće silc, od kritičnog prcscka jc u položaju D ili B (/avisno da
ii jc zubac pogonskog ili gonjcnog zupčanika) (sl. 4.51b). U tom položaju krak silc
savijanja jc /iy koji jc znatno manji od hf-a. Sra/mcrno smanjcnju kraka silc sma-
njen jc i napon savijanja. Sntanjenje sc možc izraziti faktorom kraka silc Ye. Ovaj
koeficijcnl prcdstavlja odnos vcličina hj: i hyw a izračunava sc posrcdstvom
stcjiena sprezanja profila z.ubaca zupčanika t a. o,75
Ako su zupčanici sa razlikom koraka, rasjrodcla optercćcnja na parove

zubaca u sprczi jc ncravnomcrna (sl. 4.51c). Sila na tcmcnom delu zupca može biti
povećana, a timc i napon savijanja. Ako je Kj:a < 1, razlika koraka jc ntala, a
napon pri tcmcnom dodiru jc manji od napona ztt dodir u tački D. Za proračun je
merodavan napon oj:j), korckcija jc ncpotrcbna, usvaja sc Kj:u = 1. Za KJ:,. > 1,
razlika koraka je vclika, napon pri temcnom dodiru je vcči u odnosu na napon pri
jcdnoparnoj sprezi. Povećanje sc obuhvata kocficijcnlom K,.a > 1. Gornja granica
ovog kocficijcnta odrcdjcna je proizvodom ^Yr Kj:aj = 1 tj.7'f Kj:i. < 1
Raspodcla napona savijanja po Sirini /upčanika (duž zubaca) jc po\-oljnija u

porcdjcnju sa raspodclom napona o}j duž bokova po Sirini b. Napon savijanja sc
rasporedjujc i u onc zonc korcna zupca gdc sila ncposrcdno nc dclujc. Odnos
kocficijcnata koji obuhvataju uticaj neravnomcrnosti napona u podnožju zubaca i
na bokovima jc Kj:p < Klfp, odnosno Kf p = gdc je p< I i zavisi od odnosa
Sirine i visinc zupca.
Kod kosozubih (helikoidnih) zupčanih parova povcčan je broj parova zubaca
u sprczi i povcćana jc dužina z.ubaca u dodiru. Povcćana jc i dcbljina zubttca u
čconoj ravni kao i normalna sila na bokovc zubaca. Rezultat svih ovih uticaja je
smanjenjc naponti u podnožju z.ubaca koje sc obuhvata koeficijcntom Yp < 1. Os-
tali uticaji obuhvaćcni su posrcdstvom Yfa i YSa koji sc odrcdjuju /.;i ckvivalcntni
broj z.ubaca z„ = z/cos?/i. p za e p > 1 kristi se Sfi = 1,
V ^ £P 120 za /?>30° koristi sc /?=30°
Uziinajuči u obzir sve napred navedcne uticaje, opšti izraz za napon u
podnožju zubaca jc F,
°'7F
F = Y FaYSaYe Y(t m.. K A K v K F c: K F P
Kritični napon u podnožju zubaca dovodi do odlamanja zubaca u cclini ili u

dclovima. Lomovi su poslcdica zamaranja, odnosno Sirenja naprslina u zoni
najvcćcg napona ili na mcsiima cvcntualnih dcfekata. Numcričkc vrcdnosti
kritičnog napona za podnožje zubaca odredjuju se ispitivanjem zupčanika modela
istih karaktcristika kao i za ispitivanjc kritičnih napona bokova z.ubaca. Modul
m„ = 3.. 5 mm, a = !00 mm, u = 1, visina ncravnina (hrapavost) u podnožju je
Rz = 10 fim, faktor koneeinracije napona k'Vy- = 2 . Ispitivanjem se dobija trajna
clinamička izdržljivost granični broj eir.'usa NRD i eksponent krive
izdržljivosti m. Ovc veličine odrcdjene su xa zujtčani par iitodel i za uslove
ispitivanja. Za drugc zupčanikc i za radnc uslovc koji sc razlikuju od cksperimen-
talnih, krilični napon u podnož.ju zubaca jc
Izdržljivost zubaca sc povečava ako sc smanji broj promena napona (sprczan-

ja zubaca) u radnoni vcku n^ ispod graničnog Ay.-Q.Ovaj uticaj obuhvata se fak-
tororn vrentenske izdržljivosti
za /t2 > Np[) ne vrši sc korekcija (Y ^ = 1).

Ako prontenljivost obrtnog momcnta nijc obuhvaćena koeficijentom KA,
može sc uključiti faktorom radnc izdržljivosti Ya > 1. Za obrtni momenl koji je
približno jednak proračunskom, Ya = 1. Ostali uticaji su:
YRp - faktor uticaja razlike u hrapavosti zubaca u podnožju u odnosu na
zupčanik ntodel;
- faktor korckcije s obziront na razliku u osetljivosti na koncentraciju
napona;
Yx - faktor uticaja razlike u vcličini zupca.
Za ncšto približnijc proračune korekcioni faktori yRT> YiR i Yx ntogu sc izos-
taviti tj. usvojiti da su jednaki jcdinici. Ako su i YRr = 1 i Ya = 1, kritični napon u
podnožju zubaca je âF j ^ = oFlhn Ys r - (Ys r - faktor koncentracije napona
zupčanika modela). Ako jc savijanje zubaca naizmenično promenljivo, usvaja sc
°>7 °rvnv
Stepeni sigurnosti protiv loma zubaca u podnožju
treba da su veći od 1,25...2,5 zavisno od pouzdanosti podalaka na osnovu kojih je

izračunal. Donja granica uključuje samo mogućnost rasipanja kritičnog napona i
podrazumeva vrlo precizno utvrdjene ostalc uticajc.
h) Izbor i optimiranje osnovnih parametara i materijala zupčanika

Zupčani par je definisan nizom paramctara kao što je prenosni odnos,
brojcvi zubaca i pomcranje profila zubaca, modul, ugao nagiba bočnih linija, širina
272
i prcčnik zupčanikii, matcrijal, oblik lela zupčanika i sl. Izbor ovih veličina
ostvaruje se tako da sc za datc radnc uslovc dcfinisanc optercćcnjcm, ugaonom
brzinom i dr., postignu optimalnc radnc karaklerisiike, sigurnost, dinamička stabil-
nost i sl.
I’arametri ozubljenja u ncposrednoj su zavisnosti od dimenzija, zupčanika i
od prcnosnog odnosa. Odrcdjuju sc uskladji\anjcm ovih veličina u proccsu op-
timiranja prenosnika i zupčanog para. Prenosni odnos možc biti u granicama u =
= 1...4, i’zuzetno i do7. Samo kod sporohodnih i olvorcnih zupčanih parova prcnos-
ni odnos može biti i do 10. Broj zubaca malog zupčanika možc biti u granicama
17...25. Vcći broj zubaca održava se na smanjcnje modula zupčanika i obrnuto. S
obzirom da jc izbor broja zubaca spregnut sa izborom modula to se ove dvc
veličine usaglašavaju nakon odredjivanja dimenzija (prečnika i Sirinc) zupčanika.
Za veliki zupčanik, broj zubaca je zaokružena veličina proizvoda z, = uz}. Ovo
zaokruženjc odražava se na korekciju usvojenog prcnosnog odnosa u = z2k }-
Pomcranje profila zubaca jc obavczno ako je broj zubaca z<17
ûmin = (17 —z )/1 7 j. Prcporučljivo je da sc pozitivno pomeranje profila izvrši
viSe od minimalno polrcbnog i ne samo za z<17. Radijus krivine bokova zubaca je
nedovoljan ako jc z<30. Može se povcćati ako sc usvoji pomeranjc profila
x = 0,03 ( 30 - z )
za brojeve zubaca z < 30.Time je obuhvaćcno i minimalno pomcranjc za z<17.

Pomeranjem profila kod zupčanika sa ovim brojcvima zubaca smanjuju se naponi
na bokovima i u podnožju zubaca ođnosno uvcća%;a nosivost.
Ugao nagiba zubaca (5 bira sc tako da sc obezbede pozitivna svojstva
kosozubih zupčanika s tim da se u vclikoj rncri nc uveča aksijalna sila. Pogodno je
da bude ep > 1. Na prvom stepenu prenosa, širine zupčanika i sile su male te je
obično /3 = 10°...15°. Za višc stepene prenosa uvcćava se širina pa se (5 može
smanjiti pri istom £*. Tako se aksijalna sila održava na istom nivou s obzirom da
0
su na višim stepcninta uvečanc obimne sile. Za drugi stcpen prenosa /3 = 8...12 ,
za trcći 6...80 itd. Za zupčanike sa strclastim zupcima [1 = 20°...30° jer se aksijalna
sila uravnotežuje u sprezi i ne prenosi na vratilo.
Materijal zupčanika svojim karakteristikama treba da obezbedi dovoljnu ot-
pornost zubaca u odnosu na razaranje bokova i lom u podnožju. Veća otpornost,
naročito bokova, obezbedjuje manji gabarit zupčanika za isto opterećenje. S toga
se zupčanici po pravilu izradjuju od čelika namenjenih površinskom tcrmičkom
otvrdnjavanju. Nakon izrade ozubljcnja zupčanici se termički obradjuju. Vek
termički neobradjenih zupčanika jc ograničcn, a odnos gabarita i optercćenja kojc
mogu da prenesu je nepovoljan.
Najmanji gabarit se p'ostižc ako su zupčanici od čelika za cementaciju. Poslc
cementacije mora da usledi brušenjc bokova zubaca kako bi sc otklonilc relativno
velike dcformacije koje nastaju uslcd zagrcvanja pri cementaciji. Brušcnje čini
273
zupčanikc skupljim, ali jc izdržljivosi odnosno irajnosi značajno uvcćana. Ponekad

vcliki zupčanik zbog svog gabarita nc možc biti cementiran. Ojačanje se u tom
slučaju možc ostvarili površinskim kalcnjem koje možc biti plamenom i induk-
ciono. Ako je ichnoIoSki pogodnije, oba zupčanika mogu biti kaljcna po obimu.
Otvrdnjavanjc bokova zubaca vrši sc joJ i nitriranjem. Zupčanici izradjeni od
čclika za nitriranjc mogu biti gasno nitrirani ili plazma (jonskim) postupkom
obogaćeni azotom u površinskom sloju. Ovaj sloj je male debljinc tc se posle
nitriranja ne vrši završna mchanička obrada. U poredjenju sa ccmentacijom
zagrevanjc i tcrmičkc dcformacije su manjc. Zbog male debljine nitriranog sloja
ovi su zupčanici osctljivi na udarna opterećenja i na nepovoljne uslove rada.
Pogodno jc da veliki zupčanik bude od nešto slabijeg čelika u odnosu na
mali. To nc znači da jc dobro da mali bude sa otvrdnutim bokovima, a veliki ne.
Tako bi se dobila mnogo veća razlika u otpornosli bokova nego što jc potrebno.
Veliki zupčanik bi bio mnogo brže razoren od malog. Tako ni mali zupčanik nc bi
bio iskoriščen jcr su zupčanici ugradjuju i zamenjuju u paru.
Nešto redjc zupčanici mogu biti i bez površinskog otvrdnjavanja. Za tu svrhu
se korist čclici za poboljšanje ugljenični i legirani, konstrukcioni čelici i materijali
za livenje: čelični liv, nodularni liv, lempcr liv, a ponekad i livcno gvoždje.
Dinienzije zupčanika se ođredjuju mcdjusobnim uskladjivanjcm parametara
ozubljenja, stanja u sprezi zupčanika i nosivosti zubaca. Polazna jcdnačina za
izračunavanje prcčnika zupčanika, dobija se na osnovu izraza za napon na
bokovima zubaca.
Ulicaj parametara ozubljenja obuhvata se posredstvom polinoma

Z = Z,- Z „ Z„ z'/?
■k zv/ Z,
Faktor sprcgnutih matcrijala ZE možc sc odrediti za usvojcne materijale

zupčanika kao i faktor uticaja nagiba zubaca Zp za usvojeni ugao /?. Faktor oblika
zubaca Z II i faktor stepena sprezanja Z£ mogu biti usvojeni u granicama koje su
najčešće tj. Z fI = 2,4...2,5 i Z£ = 0,8...0,9.
Uticaj karaktera i raspodeie optcrećenja obuhvata se koeficijentima
K = K■A
, KwK „ KA///?
t
gdc se faktor spoljnih dinamičkih sila KA može odrcdili na osnoVu radnih uslova
prenosnika. Faktor unutrašnjih dinamičkih sila može biti usvojen u granicama
Kv**l...l,2 zavisno od ugaopc brzinc i tačnosti. Raspodela oplerećenja zavisno od
očekivane tačnosti može biti obuhvaćena kocficijentima KHa i KHp sa vrednos-
tima KHa = 1—1,5 i KHp= 1,5...2.
274
Nominalno oplerećenjc mo/e se i/.ra/iii posredstvom obrtnog momcnta i

prečnika zupčanika Ft = ITjldj. Isto tako 5irina zupčanika može biti izražcna
preko veličineprečnika tj. b -- <pdj. Odnos Sirine i prcčnika zupčanika <p = hldj us-
vaja se tako da se postignc optimalana odnos dimcnzija zupčanika i raspodclc op-
tercčcnja po žirini zupčanog para. Ako se usvoji veći odnos <p, povcćava se Sirina, a
smanjujc prcčnik zupčanika. To je povoljno jer doprinosi smanjenju gabarita
zupčanog para, zupčanici su vcčc širinc, a manjcg prcčnika. Raspodcla optercćcnja
po Sirini z.upčanika izražena kocficijcntom pri tom postajc nepovoijnija. Pos-
toji opasnost da tako uvećana širina ne budc iskorižćena tj. prckomcrno povcćanjc
širine nečc se odrazili na smanjenje prečnika. S toga odnos Sirine i prečnika malog
zupčanika ne treba usvajati prcko <p = 1. Ovo ograničcnjc možc biti pomcrcno na
više ili na nižc u skladu sa koeficijentom raspodcle Ku^.
Dozvoljcni napon sc odrcdjujc na osnovu usvojenog slepena sigurnosti i

kritičnog napona bokova zubaca zupčanika modcla on ^m. S obzirom da sc krilični
napon usvaja za ekspcrimcntalnc uslove umcsto za st\arnc i s obzirom da su
mnogi kocficijenii usvojcni približno, to siepcn sigurnosti u ovom slučaju treba da
jc nešto vcći txl donjih granica, na primer 5y/> 1,5. Na osnovu ovili usvojcnih
veličina dozvoljcni najron na bokovima zubaca je odoz = <Z//ijm/5 //
Zamenom sile Ft = 2Tj/dj i širinc h = <pdt u izrazu za napon ou , dobija se

prečnik rnalog zupčanika d} na trcćem stepenu. Odgovarajućom transformacijom
dolazi sc do obrasca za izračunavanjc ovog prečnika u obliku
Za usvojeni broj zubaca Zj, modul zupčanik;i jc m = dj/Zj odnosno modul u

normalnoj ravni mn = m cos )i Modul mn sc zaokružujc na bližu ili vcču stan-
dardnu vrednost. Pogodno jc da ovc vrednosti budu u granicama mn = 2...5 mm, iz
tehnoloških razloga. Korekcija dobijenog modula možc sc izvršiti promenom us-
vojenog broja zubaca z}. Nakon uskladjivanja modula i broja zubaca dobijaju se
dimenzije zupčanika
Za utvTdjcnc paramctrc mogu sc dalje izračunavati svc ostale dimcnzije,

lolcrancijc, proveravati sigurnost i dr.
Na slici 4.52. prikazan jc tok postupka ojitimiranja dimenzija zujrčanog jiara.
Prvi korak označen slovom (a) sastoji sc u optimiranju prcčnika i Sirinc zupčanika
polazeči od zadatih ograničcnja. Date su dvc mogućnosli. U prvoj sc polaz.i od us-
vojcnog matcrijala i izračunavaju potrcbnc vcličine d} i h lako da koeficijent
raspodcle Kjjp budc manji od nckc unaprcd zadate vrednosti. Pritom sc varira
275
Geometrijske
Cvrsloća bokova
mcrc
- radni napon
d. db. <L. <!/
- krilični napon
(1, S n . S )U
- stepen sigurn. Faktori
sr. z»-, vr, i dr.
ozubljenja
Tolorancije za
izahrani stcpcn Cvrstoća podno/jii
I'olerancijc kvalitcta - radni napon
zupčanika - kritični napon
Apb. T„. 7 /i Aa
A h -i jitiin. jn iu x
- stepcn sigurn.
Slika 4.52.
O ptim iranjc dimcnzija i paramciara c iiin d riln ih zuplanika
276
odnos <p■= b/d} tako da nc bude manji od zadate graničnc veličinc. Druga varijan-
ta, označcna isprckidanom linijom, polaz.i od prctpostavkc da je unapred
dcfinisano zadato osno rastojanjc na osnovu kojeg sc za žcljcni prcnosni odnos
izračunavaju prečnici zupčanika. Iz uslova čvrstoće odredjuje se žirina zupčanika b.
Varijacijom matcrijala mcnja se Sirina svc dok se nc postigne povoljna raspodela
optcrcčcnja po Sirini zupčanika. S obzirom da koeficijenl KHp zavisi od defor-
macijc vratila i od tačnosti zupčanika to su u dobijanje optimalnih veličina
uključeni i paramelri vratila i kvalitct zupčanika.
Za dobijcne mcre dj i b u drugom koraku (oz.načcn slovom (b)) uskladjuju se
modul, brojevi zubaca, pomeranja profila zubaca i osno rastojanjc.
U poslednjcm koraku (c) izračunavaju sc geomctrijske mere, utvrdjuju

tolcrancije i provcrava čs'rstoća dobijcnog zupčanog para. Ako stepcni sigurnosti
ne zadovoljc, ntožc sc promenili neki od parantetara, na primer, ntodul i postupak
ponoviti počev od oznakc A.
Obiici tela zupčanika u visokom sicpenu zavisc od konstrukcije u kojoj se

zupčanici ugradjuju, od vcličinc zupčanika, od tehnoloških uslova izrade, od vrste
matcrijala itd. Ako je prcčnik ozubljcnja biizak prcčniku \Tatila, ozubljenje sc iz-
radjujc neposrcdno na vratilu. Zupčanik i vratilo su iz jednog dela, a malerijal sc
bira prenta ograničcnjima koja su mcrodavna za zupčanik.
Tela zupčanika mogu biti u obliku ravnc pločc (diska), ako se izradjuju u
manjim serijama ili ako jc razlika izmcdju prečnika podnožne kružnicc i otvora u
glavčini mala. Zupčanici u vclikim serijama, kod kojih je razlika izmedju
pođnožnog prcčnika i otvora u glavčini dovoljno velika, a širina relativ.no mala iz-
radjuju se kovanjcm. Oblici tela mogu biti različiti, prilagodjeni prostoru u kojima
se ugradjuju. Zupčanici velikih dimcnzija nepogodni su za kovanje. Mogu biti iz-
radjeni zavarivanjem, ako serija nije suviže velika. Zupčanici od materijala za
livenje izradjuju se livenjem. Na slici 4.53. dati su izabrani oblici tcla zupčanika.
habrani oblici rczanih (a), kovanih (b) i lavaranh znpčanika (c).

277
T o h lic a 4.1. S p r e z n n jc e v o lv e n ln ih zu p č a n ik a
S lc p e n s p r c z a n ja p r o lila /.u b a c a t'a
E v o lv c n tn i u " a o in v a r,-~ tg g r g , (inrajHâr ayîiiO)

ar in v a ,. m v a,. a, in v a , ar in v a,-
19,00 0,01272 20,00 0.01490 21,00 0,01734 22,00 0,02005

19,05 0,01282 20,05 0,01502 21,05 0,01747 22,05 0,02020
19,10 0,01290 20,10 0,01514 21,10 0,01760 22,10 0,02034
19,15 0,01300 20,15 0.01525 21,15 0,01773 22,15 0,02048
19,20 0,01313 20,20 0,01537 21,20 0,01786 22,20 0,02062
19,25 0,01324 20,25 0,01549 21,25 0,01789 22,25 0,02078
19,30 0,01335 20,30 0,01561 21,30 0,01813 22,30 0,02092
19,35 0,01345 20,35 0,01573 21,35 0,01826 22,35 0,02107
19,40 0,01356 20,40 0,01585 21,40 0,01840 22,40 0,02122
19,45 0,01367 20,45 0,01597 21,45 0,01853 22,45 0,02137
19,50 0,01377 20,50 0,01609 21,50 0,01866 22,50 0,02151
19,55 0,01389 20,55 0,01621 21,55 0,01880 22,55 0,02166
19,60 0,01400 20,60 0,01634 21,60 0,01894 22,60 0,02182
19,65 0,01411 20,65 0,01646 21,65 0,01907 22,65 0,02197
19,70 0,01422 20,70 0,01659 21,70 0,01921 22,70 0,02212
19,75 0,01433 20,75 0,01671 21,75 0,01935 22,75 0,02227
19,80 0,01445 20,80 0,01684 21,80 0,01949 22,80 0,02243
19,85 0,01456 20, S5 0,01696 21,85 0,01963 22,85 0,02258
19,90 0,01467 20,90 0,01709 21,90 0,01977 22,90 0,02274
19.95 0,01479 20,95 0,01722 21.95 0,01991 22,95 0,02289
278
Tahlica 4.2 Granična odslupanja cilinJrirnili znjH-anika

(»Vanična odstupanja pravacu hočnih linijti zubaca ± 7/? » nm
Š irina /; Slepen loleranci je Š irina h Slepen lo le ra n cij e
mm /.upćanika mm /.upeanika
preko-cJo 3 4 5 6 7 8 0 10 preko-do 3 4 5 6 7 8 9 10
10. ...M) 5 6 7 9 11 18 29 46 180...200 9 12 15 19 23 38 59 94
S0....40 5 7 11 13
9 22 35 54 200...225 10 12 16 20 24 39 62 98
40.. ..50 6 7 12 14
9 23 37 5S 22.5...250 10 13 16 20 25 41 65 102
50.. ..65 6 8 10 13 15 25 40 63 250...280 11 13 17 21 26 42 67 106
65....80 7 8 11 14 17 27 43 6S 280...315 11 14 18 22 28 44 70 111
80.. 100 7 9 12 14 18 29 46 72 315...355 12 15 19 23 29 47 74 116
100.. 120 8 10 12 15 19 31 49 77 355...400 12 15 20 24 30 49 77 122
120.. 140 8 10 13 16 20 33 52 82 400...450 13 16 20 26 32 51 81 128
140.. 160 0 11 14 17 21 34 55 86 450...500 13 17 21 27 33 54 85 134
160.. 180 9 11 14 18 22 36 57 90
(»ranična o d stu p an ja podcono« koraka zupčanika ± A,, u (.im

l’ rcčnik porleone kružnicc u nim
: . e*~. •*+■ \0 O ”7" r -*“

— r'i Slepen loleraneije
-t-O O
6 “1 8 9 10 12
4 5 11
1 5 9 12 17 24 35 49 68
4 6 9 13 19 26 37 52 73
4 6 10 14 20 27 40 56 78
4 •7 11 15 21 29 42 59 8.3
4 7 11 16 “>“> .31 45 63 88
5 7 12 16 23 .33 47 66 9.3
5 X 12 17 25 35 50 70 98
5 X 13 IX 26 .36 52 73 10.3
5 9 14 19 27 38 55 77 108
6 9 14 20 29 40 57 XI 11.3
6 9 15. 21 .30 42 60 84 118
6 10 16 22 31 44 62 88 123
6 10 16 23 32 45 65 91 128
7 11 17 24 34 47 67 95 133
7 11 17 25 34 49 70 98 1.38
7 11 IX 25 36 51 72 102 14.3
7 12 19 26 .37 5.3 75 105 148
S 12 19 27 39 54 77 109 153
X 13 20 28 40 56 80 1 12 158
X 13 21 29 41 58 82 1 16 163
X 13 21 30 42 60 85 120 168
9 14 12 .31 44 62 87 123 17.3
9 14 12 32 45 6.3 90 127 178
9 15 23 33 46 65 92 130 18.3
9 15 24 34 47 67 95 134 188
10 15 24 34 49 69 97 137 193
10 16 25 35 50 71 100 141 19X
10 16 26 36 51 *7"* 102 144 203
10 17 26 37 52 74 105 148 208
11 17 27 38 54 76 107 152 213
11 17 28 .39 55 78 110 155 218
NAPOM I-NA: Razlomljeni moduli se zaokružuju. Odslupanje osnovnog koraka A p h- A , , cos/?
279
Tahlico 4.3 Tolerancije zirjr.anikn prema JIJS.M.C' 1.031

St. }>b r, Tev A‘i
tol jim fim
i 0,06$}, h-0,80 0,22$}. (3,00 0.06^4-2,0 0.3 U f +1,6
t. 0,10^+1,25 0,35p,, i4,5U 0,10$?/4 2,5 0,40^4-2,0 10
3 0,16$}, +2,00 0,56$}, 4-7,00 0,16co/4-3,0 0,50^4-2,5
4 0,25^,43,20 0,90W, 4 11.0 0,25^/44,0 0,63^4-3,0 16
5 0,40$}, +5,00 1,40$},+18.0 0,40 ^-4 5,0 0,80 Vs 44,0
6 0.63 <pn +8,00 2,24$}. 428,0 0.63$}-4 6,3 1,00^4-5,0 25
7 0,90$},+11,0 3,15 cpr 440,0 1,00$?/4-8,0 1,25,/*+6,0
8 1,25^+16,0 4,00$}. (50,0 l,60$y+10 2,00-Jb +10
9 40
1,80$},+22,0 5,00$}, 463,0 2,50$?/+16 3,15^+16
10 2,25 $v+32,0 6,30«,, +80,0 4,00 $9/+25 5,00 V*+25
]1 1()U
3,55$}, 445,0 8.00 on 4 100 6.30$?/440 8,00 +40
12 5,00^,463.0 lO.Oco,, +125 10.0(0/4 63 1.25^+63
(pn =in„ IQ,23\^7________ <Pf-mn -10,14d b - širina zupč.
NAPOMENA:
- Izrnčunate veličine granienih oclsiupanja koraka An i pravca Tfi clate su u tablici 4 .1
- Ciranična odslupanja osnog rastojanja zupčanog para su ±AU = k fe u pin, gde je
v:a osiio rastojanje n<5()0 mm. k2 = 0,^0,45V« +0,001«)
Bof ni zazor -preporučene velieine

280
T a h lic a 4 .4. U tic a j d in m n ik e o p lc r e ć e n ja
K a - F a k to r spoljnih dinam ičk ih sila
Pogonska m ušinu Ravnomerno Srednji udari Srednji udari

(I'J. motori, ( Višecilindrić- (JednociUn-
R m ln a m ušinn tnrhine) tti rnotor) drični motor)
Sa stalniin obrtnim momentom 1 1.25 1.50
f(jencratori struje, vcntilntori. ( 1 - 1,2 ) (1.2...1,4 (1.4... 1.6)
turbokompresori, mešnlice....... )
Sa srednjim udarima 1,25 1.50 1,75
(Dizalice, kranovi, mešaiice (1.2...1,4) (1,4...1,6) (1,6...1,9)
materijala neje.dnake gustine...... )
Sa jakim uđarima 1,75 2,25
(Makaze. prosekači, prese, (1.6...1,9) (1,9...2.4) (2,2...2.6)
valjaonice, bage.ri kašikari....... )
Za /.upčane parove u multiplikalorima, l'aklor spoljnih dinamičkih sila K a uvećali 7.a
1,1 puta u odnosu na vrednosti date u tabliei koje se odnose na reduklore._______
K , - F a k to r u n u tra š n jih d in a m ič k ih sila
2,0 1,5 r r
Stcpeu j\ /
/
lo lcrancije 1 0 / j 9 10/
i/
9/
j 8 /
1,8
! / ;/ 1,4
/ 1/ /
/T v/ /> A ,p / /
/ /
/ /i/ / / 6 /•
1,6 1,3
i / ,
, / j /
1,4 --- /
/ / \ /
5 /
1,2 X4 ^
y ) / " j /
1,2 1,1
W //
3
i
1,0 ____ 1____ i.o,0

0 8 6 8 10
vr4
—— m/s
- Za cilindrične pravozube zupčanike K, ~ K VU 100
- Za eilindrične kosozube zupčanike sa fp > 1, Kv - K ve
- Za eilindrične kosozube zupčanike sa £/t< 1, K- ~Kva-£/t(Kva-K,/!)
v - obimna brzina zupčanika u m/s, - broj zuhaca malog zupčanika

28 ]
T a h lic a 4 .5 U tic a j r a s p o d c le o p le r e ć e n ja
h'r„ i K//a ~ I'a k to ri uticaja ncrav n o rn . raspodclc na p a ro v c z u b a c a u sprczi
Jedinično optorećenje F t K ^ K Y jb
>. 100 N/mm <100 N/inm

Stepen lolerancije 5 0 7 8 10 11 1 6 i više
Olvrdnute Pravi K /a 1,0 1,1 1,2 i / P ^ l ,2
površine zupci K/la l/z /V l,2
bokova Kosi K ra
zubaca zupci K//a 1 U 1,2 1,4 „/cos2/ / ž l,4

Neotvrdnute Pravi 1,0 1,1 1.2 !/} /> 1,2
površine zupci K„a l/Z /^ 1 ,2
bokova Kosi K ra
zubaca zupci K/la 1,0 U 1,2 1,4 zc/eos2/?(, Jll,4
{ T l u ) miii I ( h H m')mu; 1 (A V j H a ,
E
a
J'
z
<■„ Z..
Kj.p i Klw - u sprczi
KF f l k' —
A///? “ k fp
- Paklor spregnutih matei ijala f p=1 za Č/Č, /,=07 za NI./NL, f p=0,5 za SL/SL
(za kombinacije materijala usvaja se srednja vrednost, npr f p=0,75 za Č/NL)
- Faktor položaja zupčanika na vratilu f =1 za simetrični položaj zupčanika izmedju
oslonaca, f
Vrednosli osnovnog laktora optcrcćenja K g Vrcdnosl /*•
Sirina Stepen lolerancijc prema ISO 1328 F ,K a K 'J b
b u mm U /»•
iznad do 3 4 5 0 7 8 9 10 11 12 N/mm
20 1,06 1,07 1,08 1,10 1,13 1,17 1,23 1,32 1,48 1,66 > 350 1,00
20....40 1,08 1,08 1.09 1,11 1,14 1,19 1,25 1,36 1,53 1,72 300 1,15
40... 100 1,08 1.09 1,09 1,13 1,16 1,20 1,28 1,40 1,59 1,78 250 1,30
100... 160 1,10 1,12 1,13 1.16 1,19 1,23 1,33 1,46 1,66 1.83 200 1,45
160...315 l .t t 1,14 l', 15 1,18 1,21 1,26 1,34 1,48 1,69 1,88 < 100 1,60
315...560 1,17 1,18 1,19 1,21 1,24 1,28 1,37 1,51 1,70 1,93
560 1.21 1.22 1,24 1,27 1,29 1.32 1,40 1/4 1.74 1,98
282
T a b lic a 4 .6 M o đ u l e la s tić n o s ti rm ite rija la ia lic a j itlja
Mali zupčanik Vcliki zupčanik

Zk
Modul elast./i’ Modu! clas. E
Materija! N/min2 Matcrijal N/mm2 (N/mm2)1'2
C'elik 200 000 189.8
Ćelični liv 202 000 188.9
Čclik 206 000 Nodularni liv 173 000 181,4
Sivi liv 120 000 156,4
118 000 162,0
Livcna kalajna bron 103 000 155,0
Kalajna bronza 113 000 159,8
Ćclični liv Ć 0545 202 000 188,0
C’clićni liv 202 000 Nodularni liv 173 000 180.5
Sivi liv 118 000 161.4
Noclularni Nodulami liv 173 000 173.9
liv 173 000 Sivi liv 1 18 000 156,6
Sivi liv 120 000 Sivi liv 118 000 146,0
118 000 118 000 143,7
('clik 206 000 Duroplast srcd. 7 850 56.4
Prcporučcna ttlja za zupčanikc - kincmatska viskoznoM v40 u mm:/x

Jedinično opterećcnje 11 N'mm2
Ohimna br/.ina
r 12,50 12,50....30,00 prcko 30,00
m's
do 0.5 150 260 460
0,5.... 2 90 150 300
2....... 6 60 90 150
6..... 12 45 60 90
Ulicsij ulja na izclržljivosl bokova zubaca
Vjft -^mm'/s
100 200 300 400 500
1,1
Z,v.
7.t =C;
1,0 H4?
1.2 + ----
1'40J
Ca = 0,83 + 0,08
aHh„ ~ 850
0,9 350
v'( f l mm'/s
NAPOMENA: Ako Irajn« i/.drZljivost bokova nije u granicama <T/«/m=850-1200 N/mm', za
odrodjivanje C/j, usvojiti bližu granicu ovog inlervala.______________________ _
283
TabliCM 4 .7 K o r c k c ija iz d r ž ljiv o s ti b o k a z u p c a

Uticaj broja promena napona Z \ Uticaj promcnljivosti
1,7 ampiitude napona (momcnta) Z a
Broj promc Nhd 10AW 1 0 0 ^

Teški režim 1,1 1,05 1
Srednji rež. 1,3 1,2 . 1,1
Laki rožim 1,4 1,3 1,2
Ako je ohrtni inoment u celom

radnom veku stalne veličine Z CT=1
10* I03 I06 A'ffn 10’ AmlO1 N HD jo!
Uticaj brzinc klizanja Z r
2 (» -Q y )
f-v - (-Zv +
^0,8 + 32/v,
, -850
=0,85 + 0,08-
350
cr///f„,=850-1200 N/min za vredn.

o ///,„, izvan intervala koriste se
ioo granice intervala 850 odn. 1200
Uticaj lirapavosli boko\ a zubaca Z R

1,1
\ CZR
Z* _3
Zr ; k - R;' 1R"
R ,J
Ca, =0,12+ 1000

5000
o>fl/m=850-1200 N/mm2
Rz =3-4 pm - brušenje, klasa 6-7
10 12 R; =5-7 pm - glođanje, klasa 8
/? n o o nm Rz >7,5 pm - grubo glodanje
Uticaj razlikc u tvriloči bokova zubaca Z„ =12- ^ Z ^
W ’ 1700
Ova jednaeina važi za podiučje tvrdoće 1113=130-400 i srednju visinu neravnina
Rz<6i.im. Van ovili graniea i u nedostatku tvrdoće po Urinelu, usvaja se Zw'=l,
Uticaj vcličinc zupca Z \
Z \ = I za cementirane zupčanike i zupčanike od nodularnog liva modula m„ <10 mm

kao i za nilrirane zupčanike od čelika modula m„ <7 mm.
Z \~ 0,9 za cementirane zupčanike od čelika modula večeg od 30 mm
Z\= 0,75 za nitrirane zupčanike od čelika modula vcćeg od 30 min_______________
284
T a b lic a 4 .8 M a tc r ija li z a z itp č a n ik e - č v r s to ć a i iz d r z tjiv o s t z iip č a m k a e p ru v e ta
Trajna izdržljivost Trajna izdržljivost Statička

Tvrdoća bokova zubaca korena zupca čv. koicna
Oznaka iezc.ro-bok N/mm2 crHim N/inin2 ars N'min'
Vrsta
HV10 11VI
Ceme- C 1220 190 720 900
nlirHin
C 4320 270 720 1400
zupčan (310-522) 416 1500
Č 4321 330 720 (1300-1650) 1480
Č 4721 270 720 1300
Č 5420 310 720 1300
Č 5421 400 740 1600
I’ovršin Č 1531 220 560 (1015-1335) 1225 (248-390) 319 1000
ski Č 4 131 270 610 (1050-1365) 1208 (262-410) 336 1150
kaljcni
Č 4732 275 650 (1085-1387) 1236 (275-425) 350 1300
Nilri- Č 1531 220 400 (780-1110) 950 (230-370) 300 1100
rani Č 4131 275 500 (780-1220) 1000 (230-410) 320 1450
zupčan
Č 4732 270 550 (780-1220) 1000 (230-410) 320 1450
I’oho- Č 1331 140 (422-545) 480 (145-240) 192 600
Ij.šani i Č 1530 185 (470-580) 520 (155-255) 205 800
iionnal
Č 1731 210 (430-615) 520 (160-260) 210 900
i/ovani (125-325) 270 900
£ u aii Č 4130 260 (620-790) 700
Č 4131 260 (620-790) 700 (215-325) 270 950
ici
Č 4732 280 (640-820) 730 (220-330) 275 1100
Č 5431 310 (680-860) 770 (230-340) 285 1300
HB
Zupč. Č 0445 125 123 (315-440) 380 (125-195) 166 450
od
Č 0545 150 147 (340-480) 410 (135-205) 170 550
konslru (148-215) 180 650
Č 0645 180 176 (370-520) 440
eelika Č 0745 208 204 (400-465) 480 (160-225) 192 800
Čclični ČL0545 150 (275-420) 400 (110-172) 141 470
liv ČL0645 175 (300-435) 370 (120-180) 150 520
Nodula NL420 170 (370-510) 440 (140-205) 172 800
mi liv NL600 250 (485-625) 550 (165-230) 197 1000
NL800 275 (520-665) 610 (175-240) 207 1200
NL1000 300 (560-700) 630 (180-250) 215 1300
Cmi CTeL35 140 (330-440) 380 (130-190) 160 800
temper CTeL65 235 (465-570) 520 (160-228) 194 1000
liv
Sivi SL 200 170 (290-370) 330 (40-85) 62 200
liv SL 250 210 (325-430) 380 (50-95) 72 260
SL 350 230 (350-455) 400 (55-100) 77 350
285
T a b lic a 4 .9 F a k to r n b lik a i k o n c e n tr a c ije n a p o n a a p o d n o ž ju z u p c a

F a k to r o b lik a z u p c a K /„
[’omcranje profila zupca x
-0.3 -0.2 -0.1 0 0,1 0,2 0,3 0.4 0,5 0,7 0,8 0,9 1,0
-0.5 -0.4
14 2,62 2,45 2,31 2,19 2,00 1,94
2.70 2,53 2,39 2 27 2,16 2,07 2,00 1,94 1,88
16
2,97 2,78 2,61 2,47 2,34 2 24 2,14 2,06 1,99 1,94 1,88
18
3.05 2.86 2,70 2,55 2,42 2,31 2 ,2 1 2 12 2,05 1,99 1,94 1,89
20
•>-> 3,15 2,95 2,78 2,63 2,50 2,38 2,28 2,19 2 , 1 1 2,05 1,99 1,94 1,90
3,25 3.05 2,86 2,71 2,58 2,46 2,35 2,26 2,18 2 , 1 1 2,04 1,99 1,94 1,90
24
3,35 3,14 2,95 2,80 2,60 2,54 2 42 2,33 2 'M 2,16 2 , 1 0 2,04 1,99 1,95 1,91
26
2,88 2.74 2,61 2,50 2,40 2,30 2,23 2,15 2,09 2,04 1,99 1,95 1,92
28 3,45 3,23 3,05
2,82 2.69 2,57 2,46 2,37 2,28 2 21 2,14 2,08 2,04 1,99 1,95 1,92
30 3,34 3,14 2,97
2,70 2,59 2.49 2,40 2 32 2 25 2,18 2,13 2,08 2,04 1,99 1,96 1,93
3,12 2,96 2,83
7*> 2,61 2.52 2,43 2,36 2,28 2 23 2,17 2,12 2,07 2,03 2,00 1,97 1,94
40 2,96 2,84
2,55 2,46 2,39 2,32 2,26 2,20 2,15 2 ,1 1 2,07 2,03 2,00 1,97 1,95
45 2 ’S5 2,85 2,64
2.50 2.42 2,35 2,30 2 24 2,19 2,14 2 , 1 0 2,07 2,03 2,00 1,98 1,96
50 2,76 2,67 2,5 S
2.42 2,36 2,30 2,25 2 21 2,17 2,13 2,09 2,06 2,03 2,01 1,98 1,97
00 2,64 2,56 2,49
2.36 2,32 2 77 2,08 2,06 2,03 2,01 1,99 1,98
70 2,55 2,48 o 4-> 2,23 2,18 2,15 2 12
2,33 2,28 2,24 2 ,2 1 2,17 2,13 2 ,1 1 2,08 2,06 2,03 2,02 2,00 1,99
80 2,48 2,43 2,37
2 ’44 2,39 2,34 2.30 2.26 2,23 2,19 2,16 2,13 2 ,1 0 2,08 2,06 2,03 2 , 0 2 2,01 1,99
90
-> -*7 2.24 2,20 2,17 2,15 2,12 2,08 2,06 2,04 2,03 2,01 2,00
100 2,40 2,3.6 2,31 2 ,1 0
2,14 2,12 2,10 2.08 2,07 2,06 2,04 2,03 2,03 2,02
200 2^2S 2^25 7 71 2,20 2,18 2,16
2 21 2 2 1 2,19 2.16 2,15 2,13 2,12 2,10 2.09 2,08 2,07 2,06 2,05 2,04 2,03 2,03
300
Za hcskonačni hroj zul'aca (zupčanicu Tfj = 2,06
Faktor konccnti iicijc napona u podnožju zubaca Ys„

I’omcranjc profila zupca .r
-0.5 -0,4 -0.3 -0.2 -0.1 0 0,3
0.1 0.2 0,4 0,5 0.6 0,7 0,8 0,9 1 ,0
14 1,64 1 ,5 9 1,70 1,75 1,79 1,83 1,86 1,88 1,88

1,56 1,62 1,67 1,72 1,77 1,81 1,85 1,88 1,88 1,89
16
1,54 1,58 1,64 1,68 1,74 1,79 1,83 1,86 1,89 1,90 1,91
1$
20 1,51 1,56 1,61 1,66 1,71 1,76 1,80 1,84 1,88 1,90 1,92 1,92
->*> 1,44 1,48 1,53 1,58 1,62 1,67 1,72 1,77 1,81 1,85 1,89 1,92 1,93 1,93
24 1,41 1,45 1,50 1,54 1,59 1,64 1,68 1,73 1,78 1,82 1,86 1,89 1,92 1,93 1,93
1,51 1,56 1,60 1,65 1,70 1,74 1,79 1,83 1,87 1,90 1,93 1,94 1,94
26 1,39 1,43 1,47
1,40 1,44 1,48 1,52 1,57 1,61 1,66 1,71 1,75 1,80 1,84 1,88 1,91 1,93 1,94 1,94
28
1,42 1,45 1,50 1,54 1,58 1,63 1,67 1,72 1,76 1,81 1,85 1,88 1,92 1,93 1,94 1,94
30
1,45 1,49 1,53 1,57 1,61 1,65 1,70 1,74 1,78 1,82 1,86 1,89 1,92 1,94 1,94 1,95
35
1,47 1,51 1,55 1,59 1,63 1,67 1,72 1,76 1,80 1,84 1,87 1,90 1,93 1,94 1,95 1,95
40
45 1,50 1,53 1.57 1,61 1,65 1,69 1,73 1,77 1,81 1,85 1,88 1.91 1.94 1.95 1.95 1,95
1,52 1,55 1,59 1,63 1,67 1,71 1,75 1,78 1,82 1,86 1,89 1,92 1,94 1,95 1,96 1,96
50
60 1,55 1,59 1,63 1,66 1,70 1,74 1,77 1,80 1,84 1,87 1,90 1,93 1,94 1,96 1,96 1,96
1,58 1,62 1,65 1,68 1,72 1.75 1,79 1,82 1,85 1,88 1,91 1,94 1,95 1,96 1,96 1,96
70
1,89 1,92 1,94 1,95 1,96 1,96 1,96
80 1,61 1,64 1,68 1,70 1,74 1,77 1,80 1,84 1,87
90 1,64 1,66 1,70 1,73 1,76 1,79 1,82 1,85 1,87 1,90 1,92 1,94 1,96 1,97 1,97 1,97
1.74 1,77 1,80 1,83 1,86 1,88 1,91 1,93 1,94 1,96 1,97 1,97 1,97
100 1,65 1,68 1.71
1,80 1,82 1,84 1,87 1,89 1,91 1,93 1,94 1,95 1,96 1,97 1,97 1,97
200 1,73 1,75 1,77
1.76 1,79 1,81 1,83 1,85 1,82 1,90 1,91 1,93 1,94 1,95 1,95 1,96 1,97 1,97 1,97
300
Za bcskonačan broj zuhaca (zupčanicuj1 >'i« =0,97
- Navedeno vrednosli odnose se na zupčanike izradjene alatom a„ - 20° visine
pravolinijskog dela 2m„ . visine glave 0,25«i„ i radijusa zaobljenja glave 0,375w„ .
- z„ = z - za cilindriene jn'avozube zupčanike
- z„ = z/cočp - za cilindrične kosozube zupčanike
- z„ = zv = z/cosS - za konusne pravozube zupčanike
. z„ = zv = z / cosScos*Pm - za konusne zupčanike sa kosim ili sa lučnim zupcima
286
287
T a b lic a 4.11 O b lic i i d im e n z ije te la z u v č a n ik a
Oblici tcla zupčanikn izradjciiili rcziinjcm
f------ — v
777/
tn
—
2
'siJ
1
1
Ab
Paramctri: d ,b ,d v, m
co
-^r
•^S
Dimenzije: bK= 1 ,3 dv > b\ dg = \ f i d v
II
I
Ab = 0,5 + 0,1 »i < 2m m ; r = 0,005 dv
Oblici tcla zupčanika izradjcnih kovanicm
-W“ m
(7721
7
A Ab mt
r-
7 /> ~ č2 >
Parametri: d ,b ,d v,m
Dimenzije: dK= \ f i d v\ bg = \ f i dv, dp = d -S n r, Ab = m
,f2 0,3 b > i'min; Da = {dp + dh)!2, . d0 = (dp - d g)l5
r = 0,05 dv > rmjn; R = (d -2 m -d )f2
288
Tablica 4.11 Nastavak
Oblici tela zupčanika i/j adjcnih livcnjcm
Paramciri: d ,b ,d vj n
Diincnzijc: d£ = 1 ,8dv\ bs ~ \ , S d v, dp = d - S m \ Ab - 0,15/>
j = 0 ,1 5 ft; bs = Q,\Sb-, rx = 0 , 0 5 dv > Alniin; r2 = s i l '

Da = {dp + d£)fZ; dQ = (dp - d s)/5
Oblici tcla zupčanika izradjcnili zavarivanjcm
-
>-Ud
*1 ,
h.'PA-
Paramciri: d ,b ,d v,m
Dimcnzije: ds = \ , 6 dv, bg = l,3 d v, dp = d - S n i
5, = 0,012 d + (5...10)mm; j 2 = O.OOSrf + (5...l0)mm
A5 = (0,1...0,15)6; D0 = (dp + dg)f2\ d0 = (dp - dg)i5.
289
I ’rim cr 4.1
Na ulaznoj spojnici reduktora prikazanog

na slici 4.54 priključen je elektromotor snage
PE = 5,6 kW i učestanosli obrtanja nE = 16
s'1 . Koliki se obrlni moment može ostvariti na
izlaznoj spojnici S3 {Ts.t ), ako se na spojnici
S2 odvodi i troši snaga PSj =2 kW.
Izračunati snagu PS} , obrtni moment TS2 i
učestanost obrtanja spojnica S2 i S3 . Podaci
o prenosniku su Z | = 2 2 , 22= I 10, Z}=2\, z4=103,
Z j = l 7, Z fj= 8 2 . Stepen iskorišćenja po
zupčanom pam je /; = 0 , 9 8 .
Slika 4.54
Rcšctijc:
Učestanosti obitanja izlaznih vratila, pri učestanosti obrtanja elektromotora nE=H\ su

16
= 0,652 s'1
*2 110 103
'1-2'3-4
22 21
n 16
=■ = 0,135 s'1
n S3 = n 6
‘■2 - 4 "6 110 103 82
22 21 17
Z1 z 3 z5
Preko spojnice S2 odvodi se zadata snaga Ps} =2 kW. Pri učcstanosti obrtanja nS2
ovoj snazi odgovara obrlni moment
P 2-103
TS2 = ~ — = -------- = 488Nm; coS2 = 2 n n S2 = 2n -0,652 = 4,096 s"1
cos2 4,096
Pri punom iskorišćenju snage, elektromotor ostvaruje obrtni moment
Px 5,6-103
rF = Tj = — = ----------= 55,7 Nm; coy = 2n n£ = 2 n -\6 = 100,5 s'1
&>j 100,5
Pod dejstvom ovog momenta, na zupčaniku 4 je
2 z2 Z a 2 110103 ^
T4 = r , 4/; =T, — — /; =55,7--------- 0,98^ = 1312,3 Nm
z, z 3 22 21
Moment T4 se sa zupčanika 4 prenosi na vratilo sa kojeg se preko spojnice S2 odvodi TS2
=488 Nm, a oslatak se pomoću zupčanika 5 predaje dalje prema spojnici S3. Obrtni
moment koji (prema postavci zadatka) preostaje da se prenese preko zupčanika 5 je
T5 = T4 - TS2 = 1312,3-488 = 824,3 Nm
Transformacijom preko zupčanog para 5-6, do spojnice S3 se dovodi obrtni moment
Zr 82
TS3 =T 6 = 7’5i*_<5z; = Ts — t} = 824,3 — 0,98= 3897 Nm
z5 17
Ovom obrtnoin momentu pri učcstanosti obrlanja nS} = 0,135 s’1, odgovara snaga
290
PS3 = TS3 w S3 = ! S3 -2 ix nS3 = 3897-2/T -0,135= 3305W = 3,3 kW

Radi provcre niogu se uporediti snage na ulazu i na izlazima prenosnika. Ova
jednakost je ohlika
'S 2 S3 3,305
psx = 3 T+ 3■= 5 , 6 = PF
0 ,9 8 0 ,9 8
Dovedena energija jeđnaka je potrošenoj uz povešanje za iznos gul)itaka u spregama

zubaca. Gubici u jednom pam zupčanika zajedno sa ležajima, iznose 2%, tj ?/ = 0,98.
Primer 4.2
Odrediti snagu kojom elektromotor savladava radne otpore kod struga prikaanog
na slici 4 . 5 5 . Prečnik obradka je 5 0 mm, a sila otpora reanja u pravcu tangente na
obradak je F g = 8 , 5 kN. Otpor uzdužnom kretanju nosača alata koji se savladava
pomoću navojnog vretena je /> = 4 kN. Navojno vreteno jc snabdeveno navojem
Tr30x6, a brojevi zubaca zupčanika u kinematskom lancu prenosa snage su z3=23,
z 4= 5 0 , z 5= 2 3 , z 6 = 4 6 , z-=2 8 , Z g = 5 5 , z9=37, Z | 0= 5 8 . Pivi stopen prenosa realizuje se
pomoću kaišnog para sa kincmatskim prečnicima kaišnika r/j = l 00 mm, ^=180 mm.
Stepen iskorišćenja svakog od zupčanih parova je ? / j = 0 . 9 8 , a kaišnog para r/k=0,9 6 .
Učestanost obilanja clektromotora nE = 2 4 s'1 .
Slika 4.55
Iicšcnjc:
Usled dejstva sile otpora rezanju f G , na obradak deluje obrtni moment

d ,5 0 ,
Ta =F 0 —=8,5-103 — =212,5-103 Nmm = 212,5 Nm
Obradak je u neposrednoj vezi sa glavnim vretenom struga odnosno sa zupčanikom 6
prcko kojeg se oslvaruje rotacija vretcna. Otpor kretanja nosača alata savladava se
pomoću navojnog para. Sila otpora u pravcu ovog pomoćnog kretanja je Fp , a
moment potreban za njeno savladavanje pomoću navojnog para je
đ 27
TP = Fp ~~tg[<p+ p„) = 4 -103 — /g(4,06+8) = 11,5 •103 N m m =ll,5N m
291
Mchanička cncrgija potrcbna za savladavanje otpora glavnog kretanja 7’e i pomoćnog

kietanja ?/■ , dovodi se od clektromotora prcko kaišnog para 1-2, zupčanog para 3-4
do konusnog zupčanog para 5-6. Obrlni moment zupeanika 6 deli se tako što sc jedan
deo troši na savladavanje glavnog otpora Ta , a pošlo je obradak u ncposrcdnoj vezi sa
zupčauikom 6. Drugi deo obitnog moinenta zupčanika 6 troši se na pokrolanje zujvčanika 7-10 i
na savladavanje otpora pomoćnog krolanja 7/> . l’ronosni odnosi u kinematskom lancu od
elektromotora do mesta gde treba savladati otjxire T(i odnosno Tp su
d ^ z^ 180 50 46
7,82
l° ~ d x 1777“ Too 23 23 :
($2 Z4 Zg 180 50 46 55 58
= 24,09
lp ~ d^ z 3 zs z7 r9 _ T00 23 23 28 37
Momcnti na vralilu clcktromoloia potrebni za savladavanje otpora glavnog i
pomoćnog krelanja su
Ta 212.5
T(jM - = 28,87 Nm
’a!h>n 7,82-0,98 0,96
Tp 11,5
Tpm - : 0,528 Nm
24.09-0,98 -0,96
IJkupni moment motora jc
rM = TGAl + t PM =28,87 + 0.528 = 29.398 Nm
Pri ugaonoj brzini a),,/=2;z7//:—2zr 24=150 s'1 , snaga kojom se pomoću motora
električna energija pretvara u mehanički rad je
PXf = TJ\.f u>i\f = 29,398-150= 4,4 • 103 W = 4,4 kW
Priaicr 4.3
Izačunati aktivnu dužinu dodirnice i dužine delova dodirnice koji ođgovaraju

jednoparaoj i dvoparnoj sprezi cilindrienog zupčanog para modula m„ = 2 mm,
brojeva zubaca Z\ = 30 i z2 = 70. Ostali paramelri su a„ =20°, fi = 0° , X\ = x 2 = 0.
Odrediti stepcn sprezanja prolila zubaea.
Rcšcnjc:
Dužina aktivnog dela dodirnicc je
1= V'«i ~ rbi + Vr«2 ~ rb2 ~ a ' sin a »/
/= V 3 2 2 -28,192 +V 722 -65,7782 -100-«n20° = 10,21

Za odredjivanje aktivne dužine dodirnice korišćene su sledeće veličine:
- osno rastojanje zupčanika
/n ,(z ,+ z 2) cosa, 2-(30+ 70) cos20°
a = ------------------------- = ----------------------- +=100m m , a „ = a T za X| =x2 = 0
2 cosa,rt 2 cos 20
292
- poluprečnici osnovnih kružnica

rb\ ~ r\ cosat ~ 30<w 20° = 38,19 mm ; , r b2 = r2 c o s a , = 70coy20° = 65,778 mm
- poluprečnici podeonih i kinetnatskih kružnica {r=rw za a r = a« odnosno znx\+x2=0 )
m ,zx 2-30 m ,z 2 2-70
r, = ------ - ------ = 30 mm ; r7 = ------- = -------= 70 mm
2 2 2 2
- poluprečnici temenih kružnica iz uslova punog iskorišćenja profila alata
r„, = /•) +w?(l + jTj ) = 30+2(l + 0) = 32mm; ra2 = r2 +w(l + x 2 ) = 70+2(1 + 0) = 72mm
Stepen sprezanja profila ztibaca i korak na osnovnoj fcružnici su

/ 10,21 0
s.r = — = -------= 1,73 ; v h = m, n c o s a = 2n c o s 20 = 5,904mm
Pb 5,904
Dužina dodirnice na kojoj se istovremeno dodiruju dva para zubaca je
I2 = 2 ( l~ p b) = 2 (s a - l ) p b =2(1,73-1)-5,904 = 8,62 mm
Jednoparna sjrrega se ostvaruje na prcostalom delu aktivne dužine ddimice dodimice
tj. na dužini
/, = / - / 2 =(2~-sa )pb = ( 2 - 1,73)-5,904 = 1,594 mm
Pvećavanjcm stepena sprezanja prfila zubaca smanjuje se dužina dela dodimice l\ na
kojoj se ostvaruje jcdnopama sprega.
Primcr 4.4
Podesili osno rastojanje cilindričnog zupčanog para 2:1 =15,22=55, m„=3,25 mm,
a„=20°, na veličinu a=l 15 mm:
a) izborom odgovarajućeg pomeranja profila malog zupčanika X \ i n , ako je x;=0 i /?=().

b) izborom odgovarajućeg ugla nagiba bočnih linija zubaca /?, ako je X|=X2 =0 .
Rcšcnjc:
a) Iz izraza za osno rastojanje cilindričnog zupčanog para

m(zx + z2) cosa
a =----------------------- ,
2 c o sa w
gde je za /?=0, a = a D=20°, potreban ugao dodirnice je
m (z\+ z2) 3,25(15 + 55)
cosa,„ =■ ■cosa = ■ cos 20 = 9297, av,=21,60°
2a 2-115
Za ovaj ugao dodimice odnosno za evolventni ugao na kinematskoj kružnici
*1 + * 2
mva^, = ■ 2 tga + inva
z, +z 2
i za koeficijent pomeranja profila velikog zupčanika *2 =0 , potreban koeficijent
pomeranja profila malog zupčanika je
293
/ \ -i i 15 + 55
at, [invaw -in v a —------- - = ( 0 . 0 1 8 9 4 - 0 , 0 1 4 9 0 ) ----------------- = 0 , 3 8 8
=
’ 2tga 2-0,364
Veličinc evolventniii uglova inva i invav utvrdjene su prema tablici 4.1, a mogu se
izračunali primenom obrasca inva - iga - a - k /180 . Za izračunati koeficijent
pomeranja [iroiiia X\ , pomeranje proiita alata pri izradi malog zupčanika je
.V|»/=0,388'3,25=l,26 mm.
b) Kod kosozubog zupčanog para zadato osno rastojanje može se dobiti

varijacijom inodula u čeonoj ravni zupčanika. Za -V|=A2 =0 , ugao dodimicc je jednak
napadnom uglu evolvente na podeonoj knižnici (aw=a) te iz iziaza za osno rastojanje
cilindričnog zupčanog para sledi potrebna veličina modula
2a 2-115
m. = ---------= ---------= 3,285 mm
+-r2 15 + 55
Ova veličina modula ođgovara uglu nagiba bočne linije zupca zupčanika
m 3.24 n n
cos P - —~ - TTTT = 0.9891. /?-8.455°, /?=8°27'
m, 3,285
Primer 4.5
Parametri cilindričnog zupčanog para su »;„=5min, ri=20, z2=49, X|=.V2=0, 0=0.

Ako se mali zupčanik izvede sa pomeranjem prolila .V |/;/= l ,5min ( a ‘ i = 0 , 3 ) ,
a) odrediti promenu osnog rastojanja, ugla đodimice i poluprečnika kinemalskih

kružnica spregnutih zupčanika,
b) određi promenu lučne debljine zupca na temenoj i na osnovnoj kmžnici,

promenu radijusa krivine zupca na temenoj kružnici i promenu mere preko zubaca
malog zupčnika.
Rešcnjc:
a) Za varijantu bez pomeranja profila, A|=.V2=0, aw=a, a za ugao /?=0°,

m=/»„=5mm i «=a„=20°. (Jsno rastojanje za ove uslove je
>n{zl+ z 2) 5(20+49)
a = --------------= ------------- = l /i,5min
2 2
Pozitivnini pomeranjem profila zubaca malog zupčanika, povečan je ugao dodimice i osno
rastojanje spregnutog para zupčanika. Evolventni ugao na kinematskoj kružnici je
/ x, + x 7 0,3+0 0 0
in va w = --------—2 tg a + in v a = ---------2tg20 +inv20 =0,018065
Z j+ r2 20+49
Iz tablice 4.1 za invaw=0,018065, ugao dodimice je aw=21,28°. Osno rastojanje je
pri tom povećano na
294
'7( 2 , + z2) cos a 5(20+49) cas 20°

a =- = 173,957 mm
cosan,2 2 coa- 2 1 , 2 8
Pomeranjein prollla malog zupeanika povećano je osno rastojanje zupčanog para što
je dovelo i do promene polupreenika kinematskih kružnica. Kod varijante bez
pomeranja prollia ovi polupreenici su
o a 172,5
= ----- = -(------- ^ ^ — = 50 mm; /•„.] = /'] =50 mm
11+ l ( r l/Z 2) + l ( 49/ 20)+1
49
*2
: =
• — 50= 122,5mm; ■ r-y =122,5 mm
' « ’2
1 z, Hl 20
Pomeranjem profila zubaca jiovećani su poluprečnici kinematskih kružnica na
173,957 r t 49
50,422mm; r...-, = — 50.422 = 123,534m m
~49 : z, 20
-+ 1 — + 1
Zj 20
Poluprečnici podeonih kružnica r = m : /2 su nezavisni ođ pomeranja profila
zupčanika i nisu promenjeni (/■|=50mm, nun).
b) Za izračunavanje dimenzija zupca malog zupčanika potrebne su veličine

poluprečnika karakterističnih kružnica. Poluprečnik podeone kružnice je odredjen u
prethodnoj tački ovog zadalka i iznosi r\=r\=mz\ /2=5’20/2=50 mm. Poluprečnik
osnovne kružnice takodje ue zavisi od potneranja profila zubaca i u ovom primeru je
rb\ : 50co,v20 = 46,984 mm
Pomeranjem profila zubaca nc menjaju se one veličine koje definišu evolventu, kao
što su poluprečnici podeone i osnovne kružnice. Menjaju se samo one veličine koje
definišu zubac u odnosu na polazni položaj evolvente. To su poluprečnici temcne i
podnožne kioižnice i debljine zupca (videti slike 4.26 i 4.27). Iz uslova potpunog
iskorišćenja visine zupca alata, poluprečnici temene kružnice su
' a l = /•] + w (l + -v() = 50 + 5(1+ 0) = 55mm;
' a ]1 = /• ] + /?/ (1 + .V]) = 5 0 + 5 ( l + 0 . 3 ) = 5 6 , 5 n u n

Lučna debljina zupca 11apodeoiKij kiužnici usleđ jximeianja piolila alala jTiumeniće se sa st na A| tj.
/ ' ~\
mn 5-7T r (z | 1 7t 0
s, = -----= ------= 7,853mm; .v, = ///—+2.r,/oa =5 - + 2 - 0 , 3 - / g 2 0 u : 8,945 mm
2 2 1 V2 ' V2 /
Isto tako usled pomeranja jirofila alata, u odgovarajućoj srazmeri menjaju se i lučne
debljine zubaca na osnovnoj sb i na temenoj kinžnici s„ . Ka osnovnoj kružnici, lučna
debljina zupca je povećana sa sbi na sbt \ tj.
( 7,853 0
Abl : 2/ 61 - + ///i'a 2-46.984-------+ mv20 = 8,779mm
v2/*] 7 V2-50 )
( 8,945 o)
+inva |= 2-46.9S4;-------+ /7/v20 J= 9,805nun.
Sb\ ~ 2,61
2 -r, ) V2 •50
Lučna debljina zupca na temenoj kružnici smanjena je sa sal na s„i' koje iznose
295
/ \
/ 7-853
sa \ ~ 2 r a \ — + inva - i n v a i= 2 -5 i + 7/7>’20 -in v 3 1,322 = 3,465mm
\2/j 01J' ^2-50 /
8,945
*<7l ~ 2 r a\ r + inva - in v a a \ +7J;i’20° —7>7v’33,739° 1= 2,86mm
= 2-56,
2r.
Vî >2-50
Za odredjivanje ovih đchljina znhaca korišćene su vrednosti napadnih uglova
evolvente na temenoj kmžnici malog zupčanika izraćunate na sledeći način
= iiL = ^ 1 = 0,854; a n| = 31,322,0
'V.i 55
i'l,] 46,984
c o sa nl = = 0,83157 ; a „ i =33,739°
56.5
'a\
Vrednosti evolventnih funkcija za ove uglove su i'/iv20°=0,01490
inva„] = tg a ax - a „ x = tg31,322°-31,322° — = 0,06193; mv33,739°=0,07904
180
Pomeranjem piofila alata promenjen je koiisni deo evolvente te je izmcnjen i radijus krivinc
evolvente. Poziti\Tiim pomeranjem piolila radijusi kiivine su povećani. Na temenoj kružnici
radijusi krivine evolvente kod zupčanika l>ez jx)mcranja profila i sa pomeranjem profila zupca su
P a \ ~ r a\ sin a a1 = 55.yi/i 31,322° = 28,591 mm;
p„\ ~>'(,\ s in a nj = 56.5.V7/733,739° =31,381 mm
Potneranjcm profila alata povećane su debljine zubaca, a time i mera preko zubaca. Za
izračunavanje mere preko zuhaca polrchan je menii broj zubaca z„. koji je za varijantu
zupčanika bezpomeranja prolila i sa poineranjem proiila
a . 20° n
- t r l - -1 -+0,5 = 20- + 0,5 = 2,72
n n 180
z wi' = — (tg a x - in v a ) - 2- ]tROi + 0.5 = — (lg24,171'0 - inv20°) - 2 ' 0’3' ^ 20 + o,5 = 3,19
n n n \' > n
fi
Ui v * -1 >
‘g a x = \ tg 2 a+ - ig 2 2 0 ° + U o A 20 = 0,4488; ^ = 2 4 ,I7 I(
cos 2 a 1 mv2 20°
Memi broj zutaca moia bili cco lxxij. Iziačuivite \iednosti moiaju biti zaokiužene na bliži ceo broj. Rađi
upoiedjivanja lneie pieko zultaca za vaiijantu zu|ieanika bez pomeranja profila i sa pomeranjcm profila,
potiebnoje da mani broj zubaca za olx/ vaiiijante lxide isti. Usvaja sezw=Zu/ ’=3. Meie pieko zubaca su
IFj = /77-c,ttv a | ir (z ,),I -0,5) + r t 7>7 V ttj = 5mv20° /r(3-0,5) + 207>7v20° = 38,301 mm
ll\ =/77-<?ttva^/r^z„. - O.sJ + z\inva + 2 x] tga =
= 5 co.v 20° [/r( 3 - 0,5) + 20;>7v20° + 2-0.3 •/£ 20° = 39,327 mm

296
l’oineranjem profila poveeana je mera preko zuhaca za oko lmm. Razlika izmerenc i
izraeunate mere preko zubaea korisli se za ulvrdjivanje (identifikaciju) veličine
ponreranja prolila kod zupčanika eiji parametri nisu poznati već se utvrdjuju
merenjem.
I’rim cr 4.6
Za zupčani par 3-4 prenosnika datog na sliei 4.56 , proveriti a) slcpene sigumosti
protiv razaranja bokova zubaea zupčanika i b) stepene sigurnosti protiv Ioma zubaca
zupčanika. Podaci o zupeanom prenosniku su Z|=37, 2 2 = 158, /)|.2=60mm, Z3=20,
Z3=81, ffl„j4=4,5inm, x3=0,3, .v4=0, /?3_4=00, /j3^=80min. Stepen tolerancije zupčanog
para 3-4 je 8, zupčanik 3 je od ('. 4321, a zupčanik 4 od Č 4131 površinski kaljen.
l’ogon se ostvaruje eleklromotorom snage / >=20 kW i učestanosli obrtanja «i=24 s'1 (1440
min'1). Radna ma.šina je sa umerenim udarima.
Rcšcnjc:
Zupčani par 3-4 oplerećen je obimnom silom (u pravcu tangente na podeonu

kružnicu)
Tj _ 555-I0'1 mzy 4,5-20
= 12333 N; =—- -------- -- 45 mm;
45
/J_.-2 2010-* 158

^3 = h = ^ i'l- 2 7/l-2 = — — //I-2 0,98 = 555 Nm;
ru, 150.8 37
297
gde je ugaona brzina moiora i zupeanika , (0\~2nnx-2 ii24= 150,8 s" . Stepen
iskorisćenja svakog od parova zupeanika u prenosniku, ukljueujući i gubitke u ležaju
je oko 2%, tj //-(>,98. Nominalno oplerećenjc zubaca F, povećava se faktoroin
spoljnih dinamičkili sila KA~ 1,25 i laktorom unutrašnjih dinamičkih sila Kv= 1,04
(tablica 4.4). Vreclnost faktora unulra.šnjih dinamičkih sila utvrdjena je za stepen
tolerancije zupčanika 8 i za obimnu brziuu malog zupčanika
24 v323 1,59-20
vj 1 2/3/r »3 = 2/^/T — 2 •0,045/r = 1,59 m/s; = 0,31
M_2 4,27 100 100
gde je radni prenosni odnos prvog stepena prenosa i ] _ 2 = z^ / tj = 158/37= 4,27 .
IJkupno opterećenje zubaca za ove tislove je F ,K ^K Y = 12333-1,25-1,04 = 16033 N.
Raspodela ovog opierećenja na parove zuhaca u sprezi i duž zubaca (po širini
zupčanika)je neravnomerna le je i raspodela napona neravnomerna. Prema lablici 4.5
laktori neravnomernosti raspodele napona usled neravnomerne raspodele opterećenja
na parove zubaca u sprezi su K.u,x=Kr,rz 1.2, a faktori neravnomernosti raspodele
napona usled neravnomerne raspodele opterećenja duž zubaea u sprezi su K/■•/,= 1,37,
K/i/n 1,56. Vrednosti su utvrdjene za stepen tolerancije 8, otvrdnute bokove, za
jedinično opterećenje boka zupca !') K j K ,.//>= 16033/80« 200 N/mm, z.a širinu
zupčanika 8()mm, koji su nesimetrično na vralilu.
a) Površinski slojet'i bokova zubaca oba zupčanika izloženi su naponu <

jh koji.
se izračunava na osnovu prećnika malog zupčanika po obrascu
_ V -/ V 7 l K) 1.1+] r ~~ ”
cth = 189,8 •2,43 ■0.894,112333 4,05+ 1 1,25 • 1,04 • 1,2 • 1,56 = 940 N/mm2
" V 80-90 4,05
gde je Zc=189,8 (N/mm!)ia - laktor clastičnosti materijala spregnutih zupčanika čije
su vrednosti date u tabliei 4.6. l’aktor oblika zuhaca
1 '■co$pb 1 2 cos 0 0
Z/y =- :2,43
c o s a \ tg a n. cr/.v20° \ /t,'20,9°
odredjen je za ugao dodirnice a w utvrdjen na osnovu evolventnog ugla na kinematskoj
kruž.nici
0.3 + 0
inva. +'3 + x 4
llga + inva = ■ 2lg20° + ;/7v 2 0-.0
u = 0,017062 ; av=20,9u
/ : 3 +Z 4 2 0 + 81
4- £ r. 4-1,6
Faktor stepena sprezanja z.a pravozube zupčanike Z = 0,894,
£ V 3 V 3
gde je stepen sprczanja profila zuhaca prema dijagramu u tabliei 4.1 £a= i ,6. Faktor
uticaja nagiba boćnih linija zubaca Zu = ^jcos ft = 'jcos 0 ° = 1 .
298
Krilični naponi bokova zubaca spregnulih /.upčanika dobijaju se korekcijom

kritičnih napona zupčanika modela dobijenih eksperimentalnim putem.
\a ' A m / / liinZL7'v 7- r Z w Z . v Z v 7-cj
[cr/y ] A/1 = 1480 •1,04 •0,95 •0,98 •1■1•1•1= 1433 N/mm2

[CT// ] = 1 208 •1,04 •0,95 •0.98 • 1■1•1• 1= 1169 N/mm2
Dinamičke izdržljivosti bokova zubaca zupčanika modela date su u tablici 4.8. Za
zupčanik model od Č 4321, cr/m„l3= 1480 N/mm2, a za (' 4131 cr/(7;m4= 1208 N/mm2.
Zupčanik model se pri ispitivanju izdržljivosti bokova podmazuje uljem kinematske
viskoznosti v40= 100 mm2/s. Radni uslovi zupčanog para 3-4 odredjeni su vcličinom
jediničnog opterečenja Ft KA K v/bm = 1633/(80-4,5) = 44,5 N/mm2 i obimnom
brzinom zupčanika v= n - j ) / 6 0 = ( 0 ,0 9 z r -337)/ 6 0 = 1 ,5 9 m/s, pri učestanosti
obrtanja (r2/zi)= 1440(158/37)=337 min'1. Za ove uslove, prema podacima u
lablici 4.6 za podmazivanje treba korislili ulje kinematske viskoznosti na temperaturi
40cC, v'4o=3()0 mm2/s. U ovoj tablici date su i vrednosti korekcionog faktora koji
obuhvata uticaj razlike u viskoznosti ulja na dinamičku izdržljivost - faktor ulja
Zc=l,04. Za obinuiu brzinu zupčanika od 1,59 irv's i za dinamičku čvrstoću bokova
veću od 1200 N/mm2, iz tabliee 4.7, faktor uiicaja ra/.like u brzini klizanja Z,.=0,95.
Uticaj razlike u hrapavosli bokova obuhvačen je korekcionim faktorom 722=0,98.
Vrednost ovog faktora utvrdjena je iz tablice 4.7. za ekvivalentnu visinu ncravnina
„ _ ^=3 + R zA J l0 0 4+ 6 J 100
3.79 pm
'• ~ 2 \ a 2 V228 5
i za osno rastojanje
^ _ w(23 + r -i) cosa 4,5(20+81) Cqv20°
= 228,5 mm
2 cos a w 2 mv20,9°
Zupci zupčanika 3 su cementirani. Posle cementacije mora da usledi brušcnje te je
prema podacima u tablici 4.7, /(.j=4 pm. Zupci zupčanika 4 su površinski kaljeni.
Posle kaljcnja obično ne sledi mehanička obrada. Pre kalenja zupci su izradjeni
glodanjem sa Rz4=(» pm. Prema podacima u tablici 4.7 uticaj razlike u tvrdoći bokova
zubaca Zn~ 1 i ulicaj veličine zubaca Zy= 1. Proračun se realizuje za područje trajne
dinamičkc izdržljivosli tj za iir >N/n> gde je Z \ = 1. Pretpostavka je da se tokom celog
radnog veka koristi puna snaga motora pri čemu je Z<, =1. Kod daljeg
pojednostavljenja postupka odredjivanja dinamičke izdržljivosti bokova zubaca
zupčanika, svi korekcioni laklori mogu biti izostavljeni odnosno jednaki jedinici. U
tom slučaju dinamička izdržljivost bokova zubaca zupčanika koji je predmet
proračuna, jednaka je dinamičkoj izdržljivosti zupčanika modela.
Stepen sigurnosti protiv razaranja bokova zubaca zupčanika 3 i 4 su

[a11]M3 1433
= 1,52;
1169
1,24la H \ ma
a H 940 a If 940
Vrcdnosti kritičnih i radnih napona utvrdjene su dovoljno precizno. Proračun je
izveden za maksimaina opterećenja u oblasti trajne izdržljivosti. Za ove uslove
299
zadovoljavajuće su i viudnasti slejvna sigiunosli na donjoj gianici prihvatljivosti. StejxTi sigumosti

zujićanika 4 jc na sanx)j gianici iii malo isjxxl nje To ukazuje na mogućnost odnosno na
malu vao\alnoću da ra/aianje lx)ko\a zu!xica nastupi u tnku radnog veka zupčanika. Nedovoljna
veličina ovog stepena sigumosli jx)kazujejoš i to da vek zujxanika nije neogianičen.
b) U podnožju zubaca spregnutih zupčanika radni najroni su
° F - } Fa J S n K ^ 8 ", ~ ^ v ^F a ^-F B
l>”>„
12333
cr/ri =2.42 -1.71 -0,72-i--------1.25-1.04-1,2-1.37 = 218 N/mm2
80-4,5
<TF 4 = 2,24 ■1,77 ■0.72 • 1 1,25 ■1,04 •1,2 ■1,37 = 209 N/mm2
SO-4,5
Faktor oblika iaibca YFa i laktor koncentiacije najxma u jx)dnožju zulraca }* dobijeni su iz tablice
4.9 i lo kod zujrčanika 3 za :3=20 i .v3=0,3, YFaj=2,42 i Ysm =1,71 odnosno kod zujrčanika 4 za
jr»=81 i.t4=0,}'/;,» 2,24 i }&4=1,77. Faklorkiaka sile je
F, = 0,25 + — = 0.25 + = 0,72
Kritični najxm u jx)dix)žju zuhaca đobija se na osnovu liajne dinamičke izdržljivosti zupčanika
modela. Prema tablici 4.8, za Č 4321 0/.K„13=416 N/mm2. a za Č.4131 o>;mr-336 N/mm2. Ove
viednosti su dohijene Lspitivanjem zujrčanika modela sa faktorom koncentracije najxma u
jx)dnožju zubaca )'sf-2 . -Siednja \isina neiavnina u jx)dnožju zubaca zujrčanika modela je
//.=10uin. Zujrčanik .3 je iziadjen bmšenjem bokova kođ kojih je /fri=4pm, a zujrčanik 4
glodanjem te je ATv Opm. laklor uticaja hiajw\'osli zulraca, piema tablici 4.10 je Ym=1,05
odnosno }/t4=1,03. Osetljivost na koncentiaciju najx)na obuhvata se faktorom Ysr čije su
viednosli na osnovu jxxialaka u tablici 4.10 bliske jediniei. Isto je stanje i u jx>gledu uticaja
veličine zubaca zujrčanika koji se obuhvata koiekcionim laktorom Yx- Faktor uticaja broja
promena najxma }'A-= I jer je broj jrromena najx>na u radnom veku nF vcći od graničnog broja
promena napona Nn> tj- zuj)čanici su u oblasti Uajne dinamičke izdrž.ljivosti. Proračun je izveden
uz pietfjostavku da se tokom celog radnog veka korisli puna snaga motora. Obrtni moment je
približno iste veličine i jednak maksimalnoj veličini koja se može obezbedili instalisanim
motorom. Za ove uslove faktor radne izdi'žljivosti koji obuhvata uticaj promenljivosti obitnog
inomenta je Ya=1. Za ovc uslove, dinamičke izdržljivosti jrodnožja zubaca zujrčanika 3 i 4 su
= ^ F I i r J ’s T^ KT^’s k K v ^N Yct
[o-/.-] A/ 3 = 416 ■2 •1,05 • I ■1•1■1= 873,6 N/mm2
[a f ]ma = 336 ■2 ■1,03-1 -1 1-1 = 692 N/mra2
Stepeni sigurnosti protiv loma zubaca ovih zupčanika su
iVFlT3
[v f ]A/3
873,6
= 4; ■V/.-4 - M4 692 M
= 3,3
&F3 218 209
Vrednosli izračunatih stejrena sigurnosti su dovoljno visoke tako da i pri rasipanju
radnih i kritičnih napona ne postoji verovatnoća da dodje do loma zubaca. Sigumost je
j)olpuna.
300
Primcr 4.7
Za pogon trakastog tiansportera (sl.

4.57) učestanosti obrtanja pogonskog
doboša n,{=\2 ()mm\ koristi se
elektromotor snage 16 kW učestanosti
obitanja «£=1450 min'1. Izabiati parainetre
i iaačunati osnovne dimenzije zupčanog
para prs’Og stepena pienosa u pogoaskom
reduktoiu.
Rcšcnje
Potreban prenosni odnos reduktora je i = »„//»,z/ -n j,-Jn j =1450/120=12,08.

Potrebno ga je podeliti na dva stepena prenosa. Ova se podela realizuje po različitim osnovama.
Ako je prenosni odnos pivog stepena manji, manje je opterećenje na diugom stepenu ali je pri
tom veće i osno rastojanje diugog stepena. Najprihvatljivija je podela koja se zasniva na odnosu
dinamičkih izdržljivosli zu|rčanika pivog i diugog stepena. Ako se ukupni prcnosni odnos
rspodeli na dva stepena prenosa približno jednako, ova podela može biti
z 2 z 4 80 79
‘ ~ 'j - 2 '3 - 4 1 2 .0 3
z \ z 3 25 21
Broje\i zubaca su i/almni piema piejroiukama za izbor paiametaia ozubljcnja datili u odejjku 4.2.2 h.
Prema ovimpreporukama, imajući u vidu veličinu i cenu pienosnika, za pni par zupčanika usvajaju se
materijali Č 1731 / Č 1331. Trajna dinamička izdižljivost bokova zubaca zupčanika od slabijeg
materijala (Č 1331) je cr,fer480 N/mm2. Polazna veličina stejrcna siguinosti može biti iS//=l,5. Za ovu
vistu prenosnika (leduktoia), može se usvojili odnos šiiine i pečnika mabg zupčanika
(p —b / d \ = 1. Kinematski prenosni odnos kod leduktora jednak je radnom prenosnom odnosu
w= i j_ 2 = 3,2 . Obitni moment na zupčaniku 1jednak je olntnom momentu na vratib pogonskog
elektiomotora. Za puno iskoiišćenje snage motoia, ovaj obitni momentje
1 6 -1 0 * k - 1 4 5 0 = 1 5 2 s _i
T\ = - = 105Nm; 0) i
cox 152 ' 1 30
Faktor spoljnih dinainičkih sila piema tablici 4.4 je Kx~\\2- U odeljku za izbor paiametara i dimenzija
zupčanika 4.2.2 h, iz\’edai je izraz za odiedjivanje piečnika mabg zupčanika Za usvojene veličine
fektora raspodeb opteiećenja, za zupčanikc od čelika, ovaj se iziaz tianslbimiče u oblik
J T\ r f f m +1 1 0 5 - 1 0 3 -1 ,2 - 1 ,5 2 3 ,2 + 1
S85 S 85-31 > 99,7 mm
'iv-aaum u V 1 -4 8 0 2 3 ,2
Za izabrani broj zubaca Z |= 2 5 , i ugao nagiba bočnih linija zubaca p = 12°, potreban modul
zupčanika u normalnoj ravni je
mn > — cos B ž ■— - co.yl20 ž3,9mm
• Z\ ’ 25
Piva bliža standandna \iednost modula je m„ = 4 mm Za izabranu veličinu modula nastavlja se

proračun geometiijskih i kinematskih veličina, a zatimproveiavaju stepeni sigumosti zupčanog para
301
4.2.3.
Konusni zupčani parovi
Konusni zupčani parovi koriste se za ostvarivanje iste funkcijc kao i

cilindrični zupčani parovi s tim što se pritom menja pravac ose izlaznog vratila u
odnosu na ulazno. To čini geomctriju konusnih zupčanih parova vrlo složenom.
Izrada je skuplja u poredjcnju sa cilindričnim parovima, a nosivost manja. S toga
se konusni zupčani parovi primenjuju samo kada treba promeniti pravac ulaznog u
odnosu na izlaznn vratilo i to uglavnom na prv'om stcpcnu prenosa gde su obrtni
momenti mali.
Konusni zupčani parovi pripadaju grupi zupčanika čije se ose seku. Ugao iz-
medju osa (vratila), može biti različit od 90 , medjutim najčešće je 90°. U odeljku
4.1.1. i na slici 4.4. data je analiza relativnog kotrljanja konusnih kinematskih
površina. ovi kinematski uslovi odnose se i na sprezanje konusnih zupčanika
parova.
Konusni zupčanici rnogu biti sa pravim, sa kosim i sa krivim (spiroidnim)
zupcima (sl. 4.12). Pravozubi konusni zupčanici primenjuju se samo za male
obimne brzine. Pri vcćim ugaonim brzinama, mirnije rade i veča je nosivost druge
dvc grupc konusnih zupčanika. Izbor oblika zubaca, u sprezi je i sa načinom iz-
rade. Nosivost je visoka ako se zupci cementiraju i posle toga bruse. Brušenjc
konusnih zupčanika, mcdjuiim, prcdstavlja složen problem naročito kod složenijih
oblika zubaca.
Povoljna raspodela opterečenja u sprczi zubaca konusnih zupčanika, postiže
se podešavanjem položaja vratila. Potreba za ovint podešavanjem čini konstrukciju
složenijom, održavanjc i monlažu komplikovanijim. Proračun i analize su takodje
složene te se izvodc aproksimativnim metodama.
a) Sprezanje konusnih zupčanih parova

Konusni zupčani par je upisan u sfcru datu na slici4.58a. Profili zubaca jed-
nog i drugog zupčanika se kreću po sfernoj površini i na njoj se sprežu. Sprezanje
se ostvaruje po zakrivljcnoj površini na kojoj su profili zakrivljeni, dodirnica zak-
rivljena, a putanje zubaca su kružnice na sferi. Profili zubaca su sferne evolvente, a
bokovi su sfernc evolventne površine. Dodirnica jc sferni oktoid koji leži na sferi i
po kojoj se kreču tačke dodira zubaca. Visine i debljine zubaca se smanjuju prema
centru sfere.
Radi pojednostavljcnja prikaza procesa sprezanja i omogučavanja analizc
ovog procesa, vrši sc aproksimacija. Sprezanje na sfernoj površini prevodi se u
ravan posredstvom ekvivalentnog zupčanog para. To je cilindrični par zupčanika
302
čijc jc sprezanjc idcmično sprczanju konusnog zupčanog j)ara. Aproksimacija sc

vrši posrcdstvom dopunskih konusa čijc izvodnicc langiraju sferu po kincmatskim
kružnicama zupčanika i uj)ravnc su na izvodnicc kincmatskih konusa. Osc ovih
konusa poklapaju sc sa osama zupčanika. Izvodnicc dopunskog konusa su pravc
linije na koje sc "prcslikava" - ispravlja zakrivljcna povrSina na kojoj lcži profiI
zupca. Razvijanjem konusa u ravan (sl. 4.58b), prcslikani profili zubaca sc
ispravljaju i u drugom pravcu i dobija sprcga dva zupčasta scgmcnta. Poluprečnici
zupčanih segmenata jcdnaki su izvodnicama dopunskih konusa /,., a osno ras-
tojanje odgovara rastojanju vrhova dopunskih konusa. Broj zubaca na zupčanim
scgmcntima jcdnak jc broju zubaca konusnih zupčanika. Da bi sc segmcnti
popunili ncdostajućim zupcima do punog kruga, potrcbno jc da broj zubaca fikliv-
nih zupčanika bude
zi z2
z,,i - cos đj ’ z>-2 “ cos'd,
Parametri ozubljcnja definiku sc na spoljnjem dopunskom konusu. l'o su

modul zupčanika, broj zubaca, poluprcčnik fiktivnog zupčanika. Visina i debljina
zubaca se smanjujc prcma središtu sfere. Za proračun čsrstoćc pogodno jc koristiti
mcrc na srcdini zupca. U konačnom, fiktivni zupčanik je oblika datog na sliei
4.61b. Prema oznakama na slici 4.59 poluprcčnici i osno rastojanjc fiktivnog
zupčanog para su
' dci _ d*
ll 2 cos 5^ ’ >'2 2 cos <3?
b) Dimenzije zubaca i zupčanika

Osnovni parametri ozubljenja konusnog zupčanog para su modul na
spoljnjem dopunskom konusu mcl, broj zubaca i z>, ugao nagiba zubaca fi i
prcnosni odnos //. Kod krivozubih (spiroidnih) zupčanika merodavan jc ugao
nagiba na sredini širine (im. Uopžte uzev modul na srcdini zupca jc
m m t = m ,nn/ c ™ P ,n
m mn - modul u normalnoj ravni
a modul na spoljnjem konusu
Ovaj modul (mct) koristi sc za izražavanjc svih ostalih dimcnzija tc jc pogod-

nije pisati ga bez indeksa. U daljcm tekstu korisli sc oznaka m = mcr
Prečnik podcone kružnice na spoljnjem konusnom rastojanju Re je
b)
Sliko 4.58
Sprezanjc konusnih zupćanih parova: a) na sfcri, b) u ravni posrcdstmm ckvhalcntnog ciluidričnog
zupianog para. U>
O
304
de = m z
a prečnici temenc i podnožne kružnice su

d a c = d c + 2 h ac c 0 s d
dfc = d c ~ 2 hfc C 0S 6
visine glave i podnoškc zupca su
Kc = (y + x ) m ; hfC= (>’ + c00- x ) m

Koeficijenti visine zu p c ak o e fic ije n t pomeranja profila x i kocficijent visinc
glave alata cao, nisu kod konusnih zupčanika precizno odredjeni. Postojeći stand-
ardi za ove zupčanike (na primer ISO i DIN), dopuštaju slobodu u izboru ovih
koeficijenata. Zbog složcnosti postupka izrade, raz\'ijcno je nekoliko metoda koje
305
sc razlikuju u veličinama o\ih paramciara. To su GLEASON, OERLIKON,

KLINGE LBERG i joS ncki manje poznatc. Na primcr po GLEASON-u koji jc
najviše zastupljen u primeni, ovi kocficijcnti su y = 1, cao= 0,188, a koeficijenti
pomeranja profila
= - ^ = 0,46
Potrebno jc x, + x 2 — 0 kako bi osni ugao 2 ostao 90° i drugi odnosi

kinematskih konusa ostali nepromcnjcni. Nosivost malog zupčanika se povcćava
na račun smanjenja nosivosti velikog.
Uglos'i konusa konusnog zupčanog para zavise od potrcbnog prenosnog odnosa
1 ' ' 1
= 77; lS ^2 = " Sh'si = /
v i< +1
^ + < $ 2 = 90°; u =Z
^ « = .f F
1 z 21 VAi
Uglovi podnožnih konusa su
<Vi = ~ = ^2 ~
gdc su uglovi podnoški zubaca malog i velikog zupčanika odnosno njihovi tan-
gensi
hn
Spoljnje konusno rastojanje je
R = _ ^ cl = _ d e2
c 2 sindj 2 sin d 2
Uglovi temcnih konusa dobijaju sc dodavanjem uglova glave zupca na uglove

kinematskih konusa
ûl - + ^ l ; ^ a 2 ~ ^ 2 + â2
Uglovi glava zubaca mogu sc izračunati kao i uglovi podnoške zupca,

tgi9-fl = ha/R e. Pritom se tcmeni zazor smanjuje od spoljnjeg konusnog rastojanja
Re ka unutrašnjem Rj%Smanjeni temcni zazor na unutrašnjem konusnom rastoja-
nju, može se nepovoljno odraziti na rad zupčanika. Konstantna vrednosl ovog
zazora po širini zupčanika cm=cnst, dobija se ako je izvođnica tcmenog konusa
jednog zupčanika paralelna izvodnici podnožnog konusa drugog. Ovaj uslov je
ispunjcn ako je i
306
Vrhovi icmcnih konusa usled toga ocJsiupaju od druga dva konusa tj. nc lcžc
u centru sfcre. Vcličina odstupanja zavisi od veličinc tcmenog zazora koji sc možc
podešavati zajcdno sa bočnim zazorom.
Izrada konusnih zupčanika je znatno složenija u poredjcnju sa eilindričnim

zupčanicima. Vrši sc lakodje rendisanjem i glodanjcm na principu relativnog
kotrljanja bokova po pravolinijskom scčivu alata. Kretanja i alati su složcniji. Na
slici 4.60a i b prikazano jc rendisanje i glodanje konusnih zupčanika sa pravim i
kosim zupcima. Obradjuje se jedno po jcdno mcdjuzublje uz rclativno kolrljanjc
bokova po pravolinijskim oštricama alata. Izvodnica podnožnog konusa se pos-
Slika 4.60
Izrada konusnog ozubtjcnja relaiivnim kocrijanjan: a) rcndisanjc pravih i kosih zubaca, b) glodanjc
pravih i kosih zubaca, c) obrada krivih (spiroidnih) zubaca
307
tavlja u horizomalni položaj. Tcnicni konus sc obradjuje na strugu prc izradc

zubaca. Promcnljiva debljina zubaca sc dobija ako su puianjc alata koji obradjuju
jcdan i drugi bok pod ugloni A u odnosu na simciralu zupca (sl. 4.60a).
Zupci spiroidnih i hipoidnih zupčanika izradjuju sc rczanjem pomoču alata
koji simulira sprczanje sa osnovnom zupčanicom - zupčastom pločom (sl. 4.60c -
dcsna). Na istoj skici prikazan jc rasporcd scčiva alata i njihove putanjc. Osim
krctanja koja omogućuju rezanjc, vrši sc i imiiacija sprezanja radi ostvarivanja
relativnog kotrijanja bokova zubaca i pravolinijskih scčiva alata.
c) Čvrstoća konusnih zupčanika

Kao i kod cilindričnih zupčanika i kod konusnih se prenos obrtnog momcnta
ostvarujc potiskivanjem zubaca gonjenog zupčanika ispred zubaca pogonskog. Na
dodiru deluje normalna siia
, = _ !■
» cos an cos jini
gde je tangentna (obimna) sila
2T 2 7, 2 T2
1 d „,2
=m b sin b
=m z m.
d „, ,„ z
Sila Ft jc jcdna od komponenti silc Fn. Druge dvc su radijalna sila Fr i ak-
sijalna Fa. Na slici 4.61a prikazanc su ove sile kojc za /3 = 0, mogu da se odrede
pornoću obrazaca
Fr = Ft tg an cos 6 ; Fa = Ft tg a„ sin d
Kod kosozubih i spiroidnih zupčanika dcluju istc ovc sile s tim da su obrasci
za njihovo izračunavanjc ncšlo složcniji.
Radni naponi u zupeima konusnih zupčanika odredjuju se na isti način kao i
kod cilindričnih. Za tu svrhu koristc se ekvivalentni cilindrični zupčanici (sl.
4.61b). Zbog prelaska sa konusnog na ckvivalcnlni eilindrični par, izrazi za naponc
se ntalo razlikuju. Napon na bokovima zubaca sc izračunava po obrascu
Vu 2 + 1
° H ~ 7-E z ) i Z f. z f) Ka K vk h „ k hp
bd„n
Iračunati napon jc i$tc vcličinc za oba zupčanika u sprczi. Naponi u
podnožju zubaca se razlikuju kod jednog i kod drugog zupčanika, a izračunavaju
se po obrascu
308
a) Sile na zupchna konusnih zupčanika, h) Ekeivalenmi cilindrični zitpčanik konusnom
°f - r* y. Yfi m ka k v k fo %
Svi navedeni faktori imaju isto značenje kao i za cilindričnd zupčanike. Raz-
likuju se samo nekc numeričke vrcdnosti i neki obrasci za njihovo izračunavanje.
Oni faktori koji sc odredjuju zavisno od broja zubaca definišu se korišćenjem ek-
vivalcntnog broja zubaca zvn = z/(cos d cos fint).
Kritični naponi konusnih zupčanika su nedovoljno ispitani. Koriste se isti

podaci kao i za cilindrične zupčanike, a za parametre fiktivnog zupčanog para. U
nedostatku korekcionih faktora, možc se usvojiti kritični napon zupčanika modela
odnosno j a p j ^ = Zbog smanjene tačnosti ovih podataka,
stepeni sigurnosti bokova zubaca
i stepcni sigurnosli podnožja
treba da budu veći u poredjenju sa cilindričnim zupčanicima, na primer, veći od

1,5...2,5.
Slika 4.62
Optimiranje parametara komtsnog zupia/togpara
310
d) Izbor optima'nih param etara i dimenzija konusnih zupčanika

Obrtni moment i prcnosni odnos konusnog zupčtmog para su polaznc
vcličinc za kojc sc odabiraju i uskladjuju ostali paramctii. Prcnosni odnos u =
=z-Jzt nc treba da budc vcći od 5. Izborom prcnosnog odnosa dcfinisani su i
uglovi konusa <3, i d2. Matcrijal konusnilt zupčanika sc bira prcma istim
kritcrijumima kao i za cilinidričnc, s tint Sto pri tom naiin izradc, mogućnost
brušenja, tcrmička obrada ild, odlućujući kritcrijum. Na osnovu optcrcćcnja,
prenosnog odnosa, materijala i usvojcnog stcpcna sigurnosli, izračunavaju sc
dimenzijc zupčanika. Za tu svrltu sc koristi l'ormula za napon na bokovima zubaca.
°lU im
an = z " 7 /
Prc]x)ručuje se sirina zupčanika b = (0,25...0,32)/?(. §to pribli/.no odgovara b =

=0,4 Rm = 0,4 r/JM]/(2sin<3,). Uvodjenjcnt joS i smcnc za Ft = 27 j 'd m ,. dobija sc
/ 10 7, sind, V//2 + 1 ,
l!ml ------------- L----------- K Z -
ado:
u 1 1,12 1,25 1,6 2 2,5 3 4 5 6
-1 IS-40 18-38 17-36 16-34 15-30 13-26 12-23 10-18 8-14 7-11
Broj z.ubaca malog zupčanika bira sc zavisno od prcnosnog odnosa. Za male
prcnosnc odnosc u prcporučujc sc vcliki broj zubaca z^ i obrnuto. Za usvojeni broj
zubaca odrcdjujc sc modul zupčanika mr t = d m }/ z t odnosno
m = mm 4- (/) sin bx) /Zy. Za pravozubc standardizuje sc spoljni modul m, a za
spiroidne srcdnji m m n. Širina zupčanika trcba da jc b <10 m . Ako ovaj uslov nijc
ispunjen, mcnja sc zl, itcraciono do uskladjivanja sa navedcnim uslovima (sl. 4.62).
U daljcm proračunu izračunavaju sc geometrijske i kinematskc vcličine,
zatirn odredjuju tolerancijc i provcravaju stcpcni sigurnosti. Ako nc zadovolje,
povcćava se modul i postupak provere ponavlja.
Slika 4.65
(M iri komunih :u/n't;ni/:<:
.111
Tahiias 4.12. 1’vJari za aroračun nosivosti konusnih zuoćanika

Faktor unulrašnjih (linamičkih sila Stepcn Faklor korckcijc fF
A'Î-K/fjsoA) rF kvalit JcdiniOno optcrcćcnje A.’</•',//; N/min
•:100 200 350 500 S00 1200 1500 1500
Zupćtmici su provim zupcima
1.64 1,19 1,0 0,92 0.S5 0.S2 0,SO 0,79
1,X5 1,25 1.0 0.S9 0,SI 0,76 0,74 0,72
2,15 1,34 1,0 0,S0 0,74 0.07 0.64 0,62
2.51 1,40 1,0 0.S2 0,67 0 ,5X 0,54 0,51
2.75 1,52 1,0 0,7S 0,60 0,50 0,45 0,41
3.02 1,60 1,0 0,76 0,54 0,43 0,38 0,33
3.25 1.68 1,0 0,73 0,49 0,36 0,31 0,26
10 3,3o 1.61 1,0 0.72 0,47 0,33 0,28 0,22
11 3,40 1,62 1,0 0,71 0,46 0,32 0,27 0,21
3.43 1,63 1,0 0,71 0,46 0,31 0,25 0,20
Zupčanici sa kosim i lučnim zupcima
1,96 1,29 1,0 0,89 0,79 0,73 0,71 0,69
2,20 1,36 1,0 0,85 0,73 0,66 0,63 0,60
2.52 1.46 1,0 0,82 0.66 0,57 0,5.7 0,50
2.82 1,55 1,0 0,78 0,59 0,49 0,44 0,40
3.03 1,61 1,0 0,76 0,54 0,42 0,38 0,33 .
3,23 1,66 1,0 0,73 0,50 0.37 0,32 0,27
3.36 1,71 1,0 0.72 0,47 0,33 0,2S 0,22
3,42 1,73 1,0 0,71 0,46 0,31 0,26 0,20
3.44 1,73 1,0 0,71 0,45 0,31 0,25 0,19
3.46 1,74 1,0 0,70 0,45 0,30 0,25 0.19
Faklori raspodele optercecnja na parovc zubaca u sprczi KFu=Kn,t Tablica 4.5
Faklori raspodclc optereeeiija tluž z.uliaca u sprczi A’F/i=fC//p

Primena
Polo/!.aj zupćanika na vratilu industrija vozila
himlogradnja lctilice
O lv i z u p č fin ik a iz m c d j u o s lo n a c a 1.65 1.50
Jedan zupčanik izmcdju oslonaca, drugi na prepusiu 1,85 1,65
C3ba zupćanika na prcpuslu_____________________ 2,25 1,85
Faktor kraka sile Ye
(\HG.
rs = 0,25 + — > 0.625 [ s vp = o)
* va
0,75
Ys =0.25 + “ ------s \-p 0 7:5 - 0.375^ > 0,625 ( 0 \)
v *• i tr
Približnc vrcdnosti fuktura Z i Z vZ F

Matcrijal i način izrade (ZiZĆZr)
( 'elik za poboljšanjc, izrađa struganjcm 0,85
('elik za poboljšanjc, izrada glodanjcm 0,92
Kalcnje i bni.šcnjc sa /(-/,«)< 4 pm 1,00
Kaljcni sa R ziqq> 4 pm_____________ 0,92
I'rimcr 4.S
Konusni par /.upčanika\sa biojcvima zuliaca -t—21 i Z2=C4 i modulom na spoljnjcm

dopunskom kontisu m - 3 mm, korisli so /a prcno.šcnje snagc P = 4 k\V pri učcstanosti
obrtanja malog zupčanika /it = 22,6 s'1. Zupčanici su širinc b = 27 mm, pravih zubaea,
izradjeni su od poboljšanog čelika ('.4732, stepen toleraneije 8. Radna mašina jc sa
srednjim udarima, a pogonska višecilindrični klipni molor.
a) I’roseriti sigurnost protiv razaranja bokova zubaca za trajno prenošenje datog
oplerečenja.
b) Koliko će sc promenili slepen sigurnosti protiv razaranja bokova zubaca ako se
poboljšani čelik zameni čelikom za cemcntaciju istog hemijskog saslava pri stepenu
tolerancije 11. I)ati komentar.
Rcšenjc:
Za proračun i analizu nosivosti konusnih zupčanika koristi se ekvivalentni

cilindrični zupčani par koji se dobija na osnovu 'l redgold-ove aproksimacije. I'olazni
podaci za transibrmaciju su prenosni odnos t/ = r i / - ) = 64/21 = 3,047 i uglovi
kinematskih konusa
tsS\ = —= — = — = 0,3281; <>', = IS.I651 ; S 2 =90-č>, = 71,83

// Zo 64 ■
Poluprečnici kinemalskih kružnica ckvivalcntnili cilindričnih zupčanika su
mzx 3-21
'rl = 33.152 mm
2 «»■<>, 2 co.s 18,165<0
m~o 3 •64
r v2 = ------- “š = -------------- T = 307.S52 mm,
2 cosd 2 2 cav 71,83°
odnosno osno rastojanje je o = ;•,,].+ /-r2 = 33.152 +307.852 = 341,004mm. Brojevi
zubaca ckvivalcntnih zupčanika su
21 -2 64
-v l - ■ : 22.1; = 205,2
cav<>] cos 18,165° cosS o cos 7 ).83(
Prenosni odnos ekvivalentnog zupčanog para av = : v 2 / = v \ = 205.2/22.1 = 9,285,
treba da zadovolji uslov uv = u 2 = 3.047" = 9,284. Koeficijenti pomeranja prolila
zubaca su
.r, = - x 2 = 0.46^ 1.— i-1 = 0.4ćf 1------ l— I = 0.41; .r,=0,41. ,v2= -0,41
k ' ti2 J \ 3.0472 J
Prema dijagramu u tablici 4.1, za zbir koelicijenata pomeranja proiila zubaca ,Y|+.r2=0,
stepcn sprezanja profila zubaca ckvivalenlnog cilindričnog zupčanog para je a‘^ 1 ,8 .
Z a p r o r a č u n č v r s t o ć e k o n u s n o g z u p č a n o g p a r a m e r o d a v a n j e m o d u l z u p c a na
s r e d in i š i r i n e z u p č a n i k a
b-sinS, 2 7 \in ] 8 . 1 6 5 u
iv,„ = in ------------------ = j ----------------—----------- = 2 , 5 9 m m
-1 21
i dgovarajući srcdnji prečnik konusnog zupćanika dm\ = >vm~\ 2.59-21 = 54,58 mm.
(Jbimna odnosno langenlna sila na kiu/.nici ovog prečnika je
2P 2-4-10
=1033N; (Oi = 2m u = 2/r-22.6 = 142 rad/s
' »ii d nacox 0.0545-142
pri obimnoj brzini v = đ m\ 7r-n\ = 0 . 0 5 4 5 / T - 2 2 . 6 = 3.S5 m/s.
a) Radni napon na bokovima zubaca konusnog zupčanog para je
a H = 7. e Z h Z£ ^ , / — KAKYk Hak Hp
1
bd m\
a „ = 189.8-2.49-0.S56--,-----------
“ • 27-54.58
■J
10j3_ %'3' ^ 7 _ + * 1,5 •1,24 • 1,36 •1.85 = 751 N/mm2
3. 0 4 7
gde je faktor elasličnosti spregnutih materijala Z£=189,8 (N/mm!)l,i (tab. 4.6), laktor
oblika bokova zubaca
Z // = = 2,49,
cos a \! iga „. c'os' 20° V(g20°
l’aktor slepena sprezanja Z£ = 4 - s a )/3 = ^/(4-1.8)/3 = 0,856. l’rema podacima u

tablici 4.4 l'aklor spoljnih dinamičkih sila A'<=1,5. a prema podacima u lablici 4.12,
faktor unutrašnjih dinamičkih sila A\, = 1+ (A'3 5 oA;) // t = 1+ 0,08-3,02 = 1.24.
Vrednosti su utvrdjene za relalivnu obimnu brzinu
2 \\> i u2 _ 21-3,85 3,0472
100 w2 +i 100 y 3,0472 + 1
stepen tolerancije 8 i za jedinično opterećenje zupca K ^ F / / b = 1,5-1033/27 = 57
N/mm. Faktori uticaja raspodele opterećenja na parove zubaca K„a — MZJ- 1,36 (tab.
4.5) i duž zubaca u sprezi A'///; = l,85 (tab. 4.12).
Kritični napon bokova zubaca oba zupčanika je

[g h }M \ = [a l A s n = ° HlimZ L Z vZ R = 730-0,92 = 671 N/mm2
gde je za zupčanik model od poboljšanog čelika u normalizovanom stanju, trajna
dinamička izdržljivost bokova zubaca c///„„=73() N/mm2 (tab. 4.8). Korekcioni laktori
za kritične napone bokova konusnih zupčanika dati su u lablici 4.12 i iznose
ZiZ,.Z£=0.92.
.314
Za ulvrdjene ladne i krilične napune, stepeni sigurnosli proiiv razaranja bokova

ovih zupčanika su
671
[a n].\i
■'>//] - ■'>'//2 0,89
°I l 751
.Sigurnosi nije zadovoljena. Nije oliezbedjen uslov irajnog prenošenja dalog
opterećenja. Razaranje (liabanje) bokova zubaca verovatno ee naslupiti u radnom
veku. Potrebno je zupčanike pojačali ili smanjiti o()terećenje koje prenose. Osim toga,
moguće je predvideli i zamenu ovog para zupčanika kada habanje dosligne kritičnu
granicu.
b) U ovom delu zadalka (tolrebno je ispitati mogućnost pojaćavanja ovog paia

zupčanika primenom postupka cementacije bokova. C'ementacijom se trajna
dinamička izdržljivost bokova zubaca zupčanika modela ct//hm povećava sa 730
N/mm2 (C' 4732) na 1480 N/mirf ((' 4721) (lab. 4.8). Povećanje izdr/.ljivosti bokova u
ovoj meri. moguće je samo pod uslovom ako posle eemenlacije usledi brušenje
boko\ a zubaea. To je neophodno jer izlaganjem visokoj temjseraturi nastaju lermičke
del'ormaeije. Telmologija brušenja konusnih zupčanika nije široko zaslupljena. Ako se
posle cementacije zupci ne bruse. stepen lolerancije odnosno odslupanja su uvećana.
U ovom primeru je predloženo povećanje na stepen toleraneije I I . Promenom slepena
lolerancije sa 8 na II, menja se f'aklor unutrašnjih dinamićkih sila Ky i faktor uticaja
raspodele opterečenja na parove zubaea u sprezi K//u. Prema podaeima u tabliei 4.12.
nova vrednosl l'aktora unutrašnjih dinamičkih sila je
K y = l + (A'350;V)/> = 1+ 0.35-3.4 = 2.19
IJ ovorn konkrelnom primeru. prema [lodacima u labliei 4.5. laklor K//a, nije
promenjen.
Uporedjivanjem izraza za stepen sigurnosli, dobija se vrednost stepena sigurnosli

cementiranih zubaca zupčartika
a HUm
.V// - S H
a // lini V A'„ 730 V2.19
Cemenlaeijom je konusni ztipćani par doveden na nivo polpune sigurnosti od
razaranja bokova. Odsustvom biušenja elekti eementacije nisu potpuno iskorišćeni.
4.2.4.
Pužni parovi
Pužni parovi omogučuju sprezanje mimoilaznih vralila pod uglom od 90°, uz

osivarivanje velikog prenosnog odnosa, uz miran rad, ali uz zagrevanjc i manji
slcpcn iskorišćenja u porcdjcnju sa zupčanim parovima. Pužni par ostvaruje svoju
funkciju na istom principu kao i navojni par. Sastoji se od pužnog zavrtnja - puža i
pužnog zupčanika. Puž jc u obliku zavrtnja tj. zupci su obavijeni oko jezgra, a
pužni zupčanik obuhvata svojim zupcima deo ovog jezgra. Pužni zupčanik lako
čini jednu polovinu navrtkc koja unicsto da se translatorno kreće, rotira oko ose
pužnog zupčanika. Tako pužni par prcdstavlja klizni spoj. Funkcija se ostvaruje na
principu intenzivnog klizanja. Poircbno je da jedan od delova u dodiru bude od
mekog materijala, a drugi od tvrdog kako bi se obczbedili povoljni uslovi klizanja.
S toga se puž izradjuje najčešće od čelika, kali i brusi, a pužni zupčanik od bronze,
najčešće kalajne.
Puž može biti sa jednint zupccm z, = 1 (jednim početkom navoja) sa dva i
više zubaca. Uvek je pogonski element scm izuzetaka kada cventualno može biti i
gonjeni. Pri lont broj zubaca Zj mora biti odabran tako da klizni spoj bude
nesamokočiv. Smer zavojnice puža možc biti levi i desni. Smer rotacije puža
takodje može biti levi i desni le u zavisnosti od kombinacije ovih smerova odre-
djujc se i smer rotacijc pužnog zupčanika odnosno izlaznog vratila.
Pužni parovi mogu biti cilindrični i globoidni. Kod cilindričnih kinematska
kružnica pužnog zupčanika tangira izvodnicu kinematskog cilindra puža (sl.
4.64).Dodir sc ostvaruje na jcdnom do dva zupca pužnog zupčanika. Kod global-
nog para izvodnica puža obuhvata kinematsku kružnicu zupčanika odnosno
kinematske površine se j.edna u drugu uklapaju. Uvećan jc broj zubaca u dodiru,
povcćana je dodirna površina i smanjen pritisak na dodiru. Nosivost globoidnih
pužnih parova jc povećana, a zagrevanje smanjeno. Ipak ovi parovi se malo
primenjuju zbog vcoma složenog oblika puža odnosno zbog složenosti postupka
njegove izrade.
Slika 4.64
Oblici pužiiih parova: a) cilindrični, b) globoidni
Pužni broj jc sunuJarclna vcličina u granicama 7...20 od koje zavisi prcčnik
paža i ugao nagiba zavojnice Sa povcćanjcm pužnog broja uvcćava sc prcčnik
puža, a smanjujc ugao ym pri istim ostalim uslovima. Broj zubaca odnosno broj
počctaka puža z, može biti 1...6 i bira se u zavisnosti od potrcbnog prenosnog od-
nosa, osnog rastojanja i od pužnog broja.
Pri sprezanju aksijalna brzina na zavojnici puža va} = njZtp, jednaka je obim-
noj brzini pužnog zupčanika v, = Izjednačavanjem ovih brzina dobija se
prcnosni odnos «, z-, z2
i = — = — odnosno u = —
«2 2i zi
Dimenzijc jjuža i pužnog zupčanika slede iz sprcgc date na slici 4.60. Za puž.
= dm + 2 x m = m ( q + 2 x )
da\ = dm + 2m = m (q + 2)
df\ = dm - 2»; ( 1 + c )
Za pužni zupčanik
d2 = m z2
dUt,-, = d-, + 2 m (v 1 + x ')
d)2 = d 2 — 2 m ( 1 + c —x )
Osno rastojanjc
d { + d2 dm + 2 x m + d2 q + z2 + 2x
Širina pužnog zupčanika možc biti izabrana u granicama b = (0.75...0,8 )^.
b) Oblici profila puža

Način izrade dclova pužnog para dovodi do odredjenih razlika i u oblicima
profila. Pužni zupčanik sc izradjujc pužnim glodačem kao i cilindrični zupčanici
(sl. 4.22c), s tim 5lo puž.ni glodač ne vrši kretanje u pravcu ose zupčanika već
prilazi radijalnim kretanjem.
Puž je maSinski dco sa navojnim zupcima. Zavojna bočna površina može se
izraditi rezanjem na strugu, glodanjcm i brušcnjem. U zavisnosti od primenjenih
mctoda izrade postojc i ncke razlike u obliku profila puža kojc bitno ne utiču na
radnc karateristike pužnog para. Ovi oblici su ZA, ZI, ZN, ZK. Profil ZH se po
obliku razlikuje bcz obzira na način izradc.
Arhimedov puž ZA jc najjednostavniji za izradu. Dobija se rezanjem na
strugu pri čemu rczna ivica alata scče osu puža. Alat je u osi obradka pri čcmu su
318
arhimeđova spirala
evolventa
Slika 4.66
Oblici puieva koji se obradjuju rczanjem na strttgu: a) arhimedov ptd ZA, b) cvolvenmi puž Zi
319
uslovi struganja najpovoljniji (sl. 4.66a). Scčivo alata je izvodnica zavojne površine
koja se pri rezanju obrazuje na bokovima. Ako se ta površina preseče ravni koja je
upravna na osu puža dobija se linija u obliku arhimedove spirale. Bokovi ar-
himcdovog puža su arhimcdovi heiikoidi formirani struganjem pomoću alata koji
leži u nivou ose puža. U osnom preseku puža je standardni profil ozubljenja.
Evolventni puž ZI obrazuju evolventni helikoidi. Izvodnice bočnih površina
su prave Iinije koje tangiraju osnovni cilindar prcčnika dbl = mz^ ctg yb, pod
uglom yb (cos yb = cos ym cos . Ugao yb je ugao uspona zavojnice na osnov-
nom cilindru. Prcsek cvolventnog helikoida i ravni upravne na osu je evolventa os-
novne kružnice (sl. 4.66b).
Evolventni helikoidi kao bočne površine dobijaju se ako se puž izradjuje

glodanjcm pužnim glodačem po istoj metodi kao i cilindrični cvolventni zupčanici
sa kosim zupcima. Takodje sc može izraditi i rczanjem na strugu tako što je sečivo
alata pomereno iz ose, a njegov pravac tangira osnovni cilindar prečnika db i zak-
lapa ugao yb u odnosu na ravan upravnu na osu puža. Svaka od bočnih površina
obradjuje se zasebno. S obzirom da je obrada struganjem sa alatom koji nije u osi
puža, vrlo nepogodna, na ovaj način se vrši samo završno oblikovanje profila.
Slika 4.67
Oblici profila puicva koji sc iiradjuju glodanjcm: a) normalni pul ZN, b) ZK - profil puža, c) puž sa
izdubljenim bokovinui ZH
320
Evolvcmni hclikoid se dobija i brušenjein pomoču brusnc ploče velikog

prečnika, slično glodanju kojc jc dato na slici 4.07b. Osa brusnc ploče stoji pod
uglom ym u odnosu na osu puža. Brušcnju puža prethodi oblikovanje na strugu
napred datom metodom.
Normulni puž ZN izradjujc sc glodanjem vretcnastim glodačem (sl.4.67a).
Može se dobiti i struganjcm ako profil alata leži u ravni N-N kao i pri glodanju.
Odlika ovog profila je što u ravni N-N lcži profi] sa pravolinijskim bokovima. Kod
ostalih je ncznatno ispupčcn ili izdubljen. Da bi u osnom prescku korak bio m n
to u prescku N-N korak mora biti manji m x cos yrn.
I’rofil puža ZK izradjujc se takodje glodanjem ali pločastim glodačenr (sl.

4.67a). Na ovaj način se dobija pro'fil izmedju ZN i ZI. Ako je prečnik pločastog
glodača manji, profil ZK jc bliži profilu ZN, a ako jc ovaj prečnik veliki dobija se
profil bliži obliku ZI.
Iz date analize sledi da su karakteristični oblici ZA, ZI i ZN. Brušenjem sc
svaki od njih prevodi u oblik ZK koji zavisno od prcčnika brusnc pločc postaje
bliži evolventnom ZI ili normalnom ZN. Arhimedov oblik puža ZA ostajc, ako iza
struganja na izloženi način ne slcdi drugi vid završnc obradc.
Izdubljeni profil ZII (sl. 4.67c) je prilagodjen obliku zubaca pužnog
zupčanika. Time se povcćava nosivost i trajnost, a smanjuje zagrevanje. Može se
izraditi glodanjcm i brušenjcm, a i struganjc nije isključeno, s tim što profil alata
mora biti odgovarajući. Za svaki broj zubaca pužnog zupčanika z-> i za svaki modul
m potreban je poseban alat. Takav pristup je tchnološki neracionalan te sc profil
ZH redje primenjuje scm kod spcdijalizovanih proizsodjača.
c) Čvrstoća i zagrevanje pužnih parova

Sprega pužnog para po mnogim karakteristikama se poklapa sa spregom
navojnog para. Relativno kretanjc u navojnom i pužnom paru odgovara kretanju
tela po strmoj ravni. Navojak puža je strma ravan (sl. 4.68) po kojoj klize zupci
pužnog zupčanika. Pritom se deo mchaničke cnergije prevodi u toplotnu. Stepen
iskorišćenja mehaničke energije je
ir/„,
V [g ( + P)
gde je ugao trenja p = arctg / 1, a koeficijent trenja u na cvom dodiru u visokom

stepenu zavisi od obimne brzine na srednjem prečniku puža vk = dm n «]/cosy,„.
Pri malim brzinama, kocficijent trenja je veliki, dok pri velikim brzinama ovaj
koeficijent postaje vrlo rnali jer se ostvaruju uslovi za hidrodinamičko plivanjc
dodirnih površina. Veza izmedju koeficijenta trenja i brzine klizanja je izrazito
nelinearna.
Veza izmedju obrtnog momenta na ulazu i na izlazu pužnog para je
32 !
T2 = Tj / ?7
Na dodiru zubaca i u pravcu rotacije puža i pužnog zupčanika deluju tan-

gentne (obimne) sile
2 7,
rn2
gde su clmj = qm odnosno dm2 = m(Z2 + -*)■ C>vc sile deluju na strmu ravan
koja je zakošena u odnosu na pravce sila. Pod dejstvom sila F„ javlja se normalna
reakcija F,„ a usled klizanja reakcija u pravcu strme ravni Ffl Reakcija strme
ravni je vektorski zbir sila Fn i Ffl Komponente ove zbirne reakcije su sile Ftl i
Fal- Na slici 4.68. prikazan je poligon sila za puž, odakle sledi da je
al tg (Ym + P )
Iz uslova ravnoteže sledi
Ft2 = Fal : F o2 = F t\
Fr\ = Fr2 ~ Fi2 an
Sve sile deluju na srednjim prečnicima dmI i dm0 što odgovara sprezanju
zupčanika sa osnovnim profilom (zupčastom letvom). Zupci u sprezi se naslanjaju
jcdan na drugi te sile predstavljaju reakcije oslonca odnosno reaktivne sile. S toga
sila F,i deluje suprotno smeru rotacije puža koji je najčešće pogonski, a sila F2 u
smeru rotacije gonjenog pužnog zupčanika. Smerovi rotacije se odredjuju po
analogiji sa navojnim parom ili po analogiji sa strmom ravni
Pod dcjstvom sila zupci su izloženi površinskom pritisku i savijanju, slično
kao i kod drugih zupčanika. Zupci (navojci) puža su znatno otporniji na razaranje.
Puž je od čelika, a pužni zupčanik od neke vrste bronzc. To analizu naponskog
stanja usmerava na zupcc pužnog zupčanika koji su slabiji. Napon na bokovima
zubaca je
-0J4
°H = 7'E ? - i
f a T2
Zp = 2,05| ^m\ ^
gde je Z e - l'aktor elastičnosti spregnulih malenjala. Za puž od čelika i pužni

zupčanik od bronze ili livenog gvoždja, vrednosti faktora elastičnosti date su u
tablici 4.13. Faktor kontakla Zp obuhvata uticaj oblika i dužine dodimih Linija
spregnutih bokova. Za pužcve ZI, ZA, ZN i ZK, može se izračunati na osnovu
napred datog priloženog obrazca. Pritisak se pri sprezanju sa ovim puževinta
i-asporedjen na relativno 'maloj povi-šini (sl.4.68). Kod puža sa izdubljenim
bokovima ZH, dodir se ostvaruje po većoj površini, pritisak je manji te koeficijent
2,05 u obrazcu za ođređjivanje Zp treba zameniti sa 1,86.
322
S/iko 4.68
Sile ii sprczi pužnog para
Zupci pužnog zupčanika izložcni su klizanju i habanju. Kritično habanjc

odgo.vara stanju kada zubac postane šiljast odnosno kada debljina pohabanog sloja
dostigne veličinu od 0,3m„ . Napon na bokovima zubaca koji u toku pređviđjenog
radnog veka i pri odgovarajućoj brzini klizanja dovede do ovog habanja je kritični
napon
[cr//]y\/ = ^H lim ^h ^vZ sZ L , >
25000 I 5 . v = d mlnni . _ I 3000

Zi, = <1,6; Zv
\ Lh ) 1 1 4 + v js . ' k 6 0 cosvm ' 5 V2900 + a
Kritični napon crWi71, prema DIN 3996 dobija se ispitivanjem modela pužnog para sa
paj-ametrima a =100mm, u= 20,5, d„, =36mm, d2 = 164mm. Vrednosti ovog napona
za različite materijale pužnog zupčanika, date su u tablici 4.13. Ona se odnosi na radiii
vek Lh —25000 časova. Za djugi jadjii vek koiukcija sc ostvaruje pomoću iaktoia vcka Z,,
Kiitični napon crWin odjedjen je 2 a brzinu klizanja vk = 1 m/s. Za dmge bi'zine kiitični
napon se koriguje faktorom brzine klizanja Z, . Isto važi i za uticaj veličine prenosnog
para koji se obuhvata ulicajcm veličine Zj . Ako se pužni par podmazuje poliglikol-
uljem, faktor ulja Z ,= \. Za mineialna ulja Zi = 0,89.
Stepen sigumosti protiv kritične pohabanosti bokova zubaca

= ^ a j c r n treba da je veći od jedinice. Za Sh =1 može se izračunati
vreme potrebno za ostvarenje kritične pohabanosti.
323
Za proveni nosivosli podnožja zubaea pužnog zupčanika, prenia DIN 3996.

merodavan je napon smieanja
F a Fi2 ,
f a fn
t f = Y 0,63
b2 m„ b2 m„
gde je Y ukupni faktoi' oblika pužnog venca. Obuhvata uticaj oblika profila zu|ica.
stepena spiezanja, debljinc zupea, habanja zubaea, dcbljinc vcnea i ugla zavojniec puža.
Za nepohabane zupce Y —0,55, a za zupcc sa gianienom debljinom pohabanog sloja od
0.3/n,,, pri kiaju radnog veka, ovaj faktor iznosi Y= 0.63. Debljina venca st (sl.4.68)
Ireba da je vcća od 1,5?n„. U pnotivnom napon u podnožju zubaca se povećava Ako je
dcbljina venca manja od ove gianice, faktor Y tieba povcćati za 25%.
i w
Kritična veličina napona u podnožju zubaca je [ z>-]m - Tni m Ym.. Vrednosti trajne
dinamičke izdj-žljivosti xFlm i faktora vrcmcnske izdržljivosti Zal datc su u tabliei
4.13. Za ukupni broj obilaja pužnog zupčanika >ir > 3 106, laktor vrcmcnskc
izdržljivosli YFz= 1. Za ovu vcličinu kritičnog napona stcpen zigumosti protiv loma
zubacapužnogzupčanika S F = [ r F ] J r F .
Zagievanje pužnog pienosnikaposlcdicaje oslobadjanja toplote radom silc tienja. Količina

oslobodjcne toplote u jcdinici viemcna je Q = juF„Vf.. Koelicijent trenja // (tab. 4.13)
odicdjuje se na osnovu brzine klizanja v*u zavisnosti od viste ulja za podmazivanje. Nonrialna
sila na boku zupca jc F„ = Fl 2 /(cosa„ cos Količina odvedene toplote pieko
spoljašnje povišinc kućišta je Q 0 = A 3A kk . Razlika u tcmperaluri povišinc kueišta 9 k i
okolnog vazdulia 9 0 je A 9 = 9 k - 9 0 . Raeiuiska povišina pieko koje kućište zraei
toplotu u okolinu, za kućište sa više i sa manje lebora u m: jc
Ak =3 l,93rr,>85; A k = 22,61a18
gdc je a osno rastojanjc pužnog para koje mora biti uvišteno u ove obrazce tak(x3je u mctnma.
Koeljcijenl pielaza toplote u W/m:K, cxiiedjiije se piema oha/cima
>t = 6,6^1 -t- 0,23/z,0'75) ; A'= 6,6(l+0.4/7,0'75]; A = 5,5(l + 0,lv0) .
Pi-vi se odnosi na prenosnike bez ventilatora, dingi na prenosnike sa ventilatorom, a
treči na prenosnikc koje hladi stmja vazduha brzin^ \ 0 t.Jčestanost obrtanja puža /?/
unosi se u s'1. Izjednačavanjem količinc oslobodjene i odvedene toplote. dobija se
temperatura kučišta prenosnika i ulja
9k ^ o + ^ r r ; ■9II= >90 + ( ‘d>9 + 1,5X1,03 + 0,0245//,) •

A kk
TemperaUua mincralnog ulja 9 „ ogianičcna je na 90°C. Pri podmazivanju poliglikolom
dozvoljene temperaluie sii 1(X)-l 20°C. Ako je količina oslobodjene toplole takva da
tcmperaUua može da pickoiači navedcne gianice, poticbno je povećati pienosnik cx3nosno
osno lastojanje pužnog para ili uvesti dodatno hladjenjc ulja, na primer vodom ili podmazivali
eiikulaeijoni
.124
d) Globoidni pužni parovi
Kinemalske povrSinc globoiđnog pučnog para se mcdjusobno uklapaju. Oblik

boka zupca puža prati oblik i položaj zubaca pužnog zupčanika. Relalivnim
krclanjcm prolila pužnog zupčanika definišc se obiik /avojne površinc puža. Na
slici 4.69a prikazan je niz uzaslopnih položaja zajcdnieke langcnle na dodirne
površine puža i pužnog zupčanika. Na ovom prineipu sc zasniva i način iziadc. Na
slici 4.69b prikazano je krelanje alata pri iziadi zavojne površine puža. Obrada se
realizuje struganjem. Slnigarski nož ostvainje kretanje po kinematskoj knižnici
pužnog zupčanika sa kojim će puž bili u sprezi. Ovo lučno ki'ctanje mora bili
spregnuto sa rotacijom puža. Spregnuto kretanje alata i obradka rcalizuje se na istom
principu kao i pri glodanju zubaca cilindričnih zupeanika pužnim glodačem (sl.
4.22c). Odgovarajući oblik zubaca pužnog zupčanika dobija se obradom pomoču
glodača čiji se oblik poklapa sa oblikom puža. To znači da glođač treba iziaditi po
islom postupku kao i puž. a zatim narczali zube za glodanje i tennički ih obraditi.
Pužni zupčanik obradjen ovakvim glodačem ima dodirne površine koje obezbcđjuju
dodir vcćcg broja zubaca (sl.4.69a). 1'ime se nosivost i vek globoidnih pužnih
parova značajno povećava. Ovi pužni parovi ipak nisu u širokoj primcni jcr se nc
mogu izraditi univerzalnim alatima. Za svaku kombinaciju parametara i dimcnzije,
potreban je specijalni alal. 'l'o je ckonomski opravdano samo ako se izradjuju u
vcćim serijama. Kod cilindričnih pužnih parova jcdnim glodačem mogu se
obradjivali pužni zupčanici sa različitim bmjevima zubaca. Kod globoidnih. za
Gtoboidni pužni parovi: a) geotnetrija, b) obrada p u ia

Oblik puža prilagođjen je obliku pužnog zupčanika tako da ga obuhvata po
luku sa uglom obuhvata 2v. Poluugao obuhvata puža v je u gianietuita 15°...30“.
zavisno ođ bioja zubaea pužnog zupeanika. JJroj zubaca u sprezi na obultvalnom
luku ga , odnosno stepen sprezanja je sa = x a j p - d g '•p = djvn; 1SO/;. Na zupee
u spreži raspodcljuje sc obimna sila F q . U toj srazmeri se smanjuje napon odnosno
povceava nosivost zubaea. Raspodela bi bila ravnomema ako bi korak zubaea
spregnutog para bio Rli bez odslupanja. Ovaj uslov ne može biti ispunjcn te
povcčanje nosivosti nije srazmemo poveeanju slepcna sprezanja, ali jc prisutno u
značajnoj mcn.
Posećana nosis ost zubaca u sprezi omogueuje da se prenese veea snaga sa

manjim dimenzijama prenosnika. Pri tom se količina oslobodjene toplote bitnije nc
menja. Problem hladjenia globoieinih pužnih prenosnika tako postajc izraženiji. Ako
rade povremeno. oslobodjena loplota se u pcriodu stajanja može odvesti. Za trajan
rad potrebno je prinudno hladjenje ulja za podmazivanje.
Ugao nagiba zavojnice puža ym je promenljiv. Največi je na sredini gde jc

prečnik najmanji. a smanjuje se prema krajevima puža. Stepen lskorišćcnja je u
neposrediioj zavisnosti od ovog ugla. U porcdjenju sa cilindrienim pužnim
parovima, sređnja vrednost ugla ym jc povećana što utiče i na povećanjc stcpena
iskoj-išćenja. Efekt ovog povećanja nijc dovoljan da dovcde do značajnijeg
smanjenja gubitaka i ublažavanja navedenog problema zagrevanja.
e) Izbor dimenzija i parametara cilindričnog pužnog para
Izbor dimcnzija i parametara pužnog para u neposrednoj je vezi sa

određjivanjem dimenzija vratila puža. Puž jc po pravilu iz jednog dela sa vratilom te
jezgi'o preseka puža treba da je dovoljno veliko tako da naponi usled savijanja i
uvijanja vratila budu manji od kritičnih. Na slici 4.70 data je gratička predstava toka
postupka oplimiranja dimcnzija i paramctara pužnog para. U prvom koraku
odredjuje se orijenlacioni prečnik puža d\. Obrazae za izračunavanje ovog prečnika
uključuje uticaj momenta uvijanja 7j i đozvoljcnog napona na uvijanje vratila rrf(>:.
Množitelj 50 obuhvata porcd ostalog i savijanje vratila. a 1,3 povcćanjc prečnika dp
na d\ . Prečnik pužnog zupčanika odrcdjuje se na osnovu napona na bokovima
zubaca. Množitclj 600 obuhvala orijentaeionu veličinu faktora modula clasličnosti i
laktora ncravnomeme raspođelc napona na bokovima zubaea puža. Na bazi
orijcntacionih pi'ečnika puža u pžnog zupčanika odredjuju se brojevi zubaca. modul
i pužni broj. Nedovoljna vcličina ntodula zubaea može dovesti do povećanja napona
zubaca pužnog zupčanika. a nedovoljna veličina pužnog broja q odrazićc se na
prekoračenje napona u vratilu (jezgm) puža. Iteraeionim korekcijama parametri
pužnog para uskladjuju se sa naponima u kritičnim presecima puža i pužnog
zupčanika.
326
Slika 4.70
Opiimiranje parametara i dimenzija pi'žnogpara
Tablica 4.13. Poclaci za proraćun pužuili pnrovn
Rpo.: Rm _ E Ze _ 2) <JHUm Tfilitn
jt )
Malerijal'1 N/nmr . N/'nun: HB N'mm' (N/mm:)w N/mm: N/inm5 vn y *>

P.CuSnl2 140 260 80 88300 147 265 1.3
C.CuSn 12 150 280 95 SS300 147 425 92 1,0
P.CuSnl2Ni 160 280 90 9SI00 152,2 310 1,2
(Ct'uSnl2Ni 180 300 100 9S100 152,2 520 100 0,95
P.CuSnlOZn 130 260 75 98100 152,2 350 1.3
C.C.uSnlOZn 150 270 85 98100 152,2 430 1,0
C.CuSnl4 200 300 115 92700 150 370 1,0
P.C:uZn25A15 450 750 180 107900 157,4 500 1,4
C.CuZn25A15 480 750 190 107900 157,4 550 1,1
P.CuAlUNi 320 680 170 122600 163,9 250 1,4
C.CuAll lNi 400 750 185 122600 163,9 265 U
C.C.uAllONi 300 700 160 122600 163,9 660 128 1,1
SI.250 120 300 250 9S100 152.3 350 70 1,4
NL700 perlilni 500 790 260 175000 182 490 115 1,3
n P-livenje u pesku, C-centiilugalno livenje
crinim -za cemenliran i biušcn puž, za poboljšan nebiušen puž,množili sa 0,75 a sa 0,5 za puž od sivog liva.
?) Kod naizmeničnog oplerećenja množili sa 0,7
4) Kir-za spiegu sa cementiranim i biušenim pužem, za polioljš. nebiušeni nuiožili sa 1,2 a za pužod SLsa 1,1
ll - T o^ h^ ’g ^.s ^ r
>'<7 -geomelrijski faklor (Kr=I ,5 za ZH puževe

)’o’ =1,65 -za oslale prolilc puža)
>S - J lO O /a - za«>250mm, o=250inm
)’ H = I I z / R z q za modcl /Ce"'5).mi
Za brušeni puž
/t=3-4pm (m <-8inm), Rz <.8|.im (m >8mm)
0,04 0,1 0,2 0,4 1 2 4 6 10 15 Zaglodanipuž
’ v * -----— ni/s Kz<~ 12pm (m s 8mm), Rz <20(.un (m >8mm)
Ynl
1,5
1
328
I’rimcr 4.9
Ođreclili snagu koju može đa prenese cilindiični pužni par u toku 0000 sati iada sa
stepenom sigurnosti protiv razaranja boko\ a zubaea 1,25. Puž je izradjen od čelika
(.'.1220, kaljen i brušen, a pužni zupčanik od kalajne bronze C.CuSn12. Podmazi\anje
mineralnim uljem. Oslali podaci su a =180mm. r/?=206mm, m =8mm, a„=20°. .v=0,
/>.»=50mm, Z /~ 1, /?/= 16 s '1 AC I ,1.
Rcšcnjc:
2a dato osno rastojanje i prečnik pužnog zupeanika, broj zubaea i pužni broj je
cl , 2% la ~ d 7 2 1 S0 -2 9 6 0
q = ------------- + = --------------------------= 8 .
*2 =— = ^8 = 37; S
m 17!
Za odredjivanje stepena iskorišćenja potreban je ugao nagiba zavojnice puža
<Srm = “ 0.125; ym =7,125°

q 8
i ugao trenja p koji zavisi od koelleijenta trenja // datog u tablici 4.13 zavisno od
braine klizanja v* i vrste ulja. Za mineralno ulje i brzinu klizanja
v* = - ~-n ”* = ‘0!.6 - 3,24 m /s; // = 0,045 ; p = a r c i g p = a rc tg O ,Q 4 5 = 2,605°

cos Y m cos 7,125
0
<S7, <S 7,125
Za ove podatke stepen iskori.šeenja je // = ■ , = 0,728.
<S ( r m + p) #(7,125°+ 2,605°)
Dozvoljeni napon na bokovima zubaea, za uslove rada navedene u postavci zadatka i
za podmazivanje mineralnim je
0 H 1 im Z h Z r Z s Z L 425 •1.26 -0,S3-0,98-1
<
-r do : ~ ' = 348 N/mm
SHr, 1.25
\ !> . . !.
25000 ' ' 6 25000 V<s
= z = |- J _ =
Z f
Zi,
lh ~ { 6000 J
: 1,26;
\ 4 t v^. \ 4 + 3,24
0,83
I 3000 r 3000
Z ,= = 0,98
V 2900 + a V 2900 -1 8 0
Izjednačavanjem izraza za napon na bokovima zubaca i dozvoljenog napona dobija se
moment na pužnom zupčaniku i snaga
.3
a ' 34S" 180
t2 = •= 3,518-106 Nmm;
K A {ZEZ P } 1,1(147-2,91)
f , 0.34 f /-± V-0.34
2.505
^ = 2=-0 *i i -; = , 05y =2, 91
a /
7j = — = = 130610 Nmm: ,P = 7 > 1 =7j2.T;7; = 130- 2-t - 16 = 13130 W

i// 37 0,728
r = 13 k\V
329
4 .3 .
Kaišni parovi
4.3.1.
a) Osobine i vrste
Kaišni parovi omogućuju prenošenje i transformacijumehaničke energije iz-

medju vratila na večem rastojanju. Prenos je elastičan te prigušuje udare i vibracije
koje bi se prenele sa jednog vratila na đrugo. Svojim radom ne stvaraju dinamička
opterećenja, buku i vibrađje. Radno oplcrećenje se prenosi posrcdstvom sile tre-
nja ili zahvatanjcm zubaca. U ptvom slučaju (sl. 4.71a), usled pritezanja kaiša na
dodiru sa kaišnikom ostvaruje se normalni pritisak i sila trenja, koja mora biti
veća od sile koja se prenosi (Fu > F;). Sa pogonskog kaišnika, posredstvom sile
trenja, na kaiš sc prenosi obimna (tangentna) sila Ft = 2Tj/dj (dj - prečnik
pogonskog kaišnika). Sila Ft se prcko vučnog ogranka kaiša prenosi do gonjcnog
kaišnika gde se posredstvom sile trcnja predajc, odnosno, na gonjeni dclujc
momentom T-, = Ffl-,12.
Prenošenjc obrtnog momenta posrcdstvom sile trenja unosi i mogućnost
proklizavanja. Uslcd elastičnosti kaiša prcnos jc elastičan ali je prisutno i stalno
elastično proklizavanjc. Osim toga, postoji mogućnost peoklizavanja uslcd
preotcrcćenja. To može biti osiguranjc od prcopterećenja, medjutim, čini prenos
nesigurnim u pogledu prenosnog odnosa. Za ostvarivanje sile trenja kaiš se priteže
silom koja dodatno opterečuje \Tatila, Icžajc i druge delove u sklopu, a potreban
je i odgovarajući mchanizam za njeno ostvarivanje.
To su nckc osnovne karakteristikc frikcionog principa prenošenja op-
tercćenja koje se u odredjenoj meri menjaju kod principa prenosa posrcdstvom
zubaca. Prenos ostajc elastičan ali je prcnosni odnos učinjen sigurnim. Zatczanje
kaiša je nepotrebno osim u meri koja oncmogućuje preskakanje zubaca.
Mogućnost preskakanja je jcdna od nepogodnosti koja se rešava dobrim održava-
Principiprenošcnja opterećenja kaišnim parovima: a) posredstvom sile trenja, b) posredstvom

zubaca
330
P odeiu kaišnili parova zasniva se na oblicim a prol'ila kaiša.

Ova podcla uključuje i podelu prema principu prenošcnja (irenjcm ili zupcima).
Svi oblici prol'ila kaiša mogu se svrstati u slcdećih nekoliko grupa: pljosnati,
klinasti, poIy-V i zupčani. Pljosnali kaiši. namenjeni su ckstremno visokim obim-
nim brzinama, a odlikuju sc potrebom za visokim pritczanjem i time što savijanje
nc utiče značajno na nosivost. Klinasti, jednostrani i dvostrani kaiš, odlikuje se
potrebom za rclativno rnalim pritczanjcm i vclikom nosivošću. Nisu pogodni za
velikc brzine, a savijanjc niože u vclikoj mcri da smanji nosivost. Poly-V ili PV
kaiši kao i trapczni sc odlikuju potrebom za malim pritczanjem, smanjcn jc uticaj
savijanja na nosivost i povećana granična obirnna brzina. Ove pogodnosti u porc-
djenju sa trapcznim (klinastim) rcmenjem su ostvarcne smanjcnjem debljinc i
pomeranjcm položaja neutralne ose savijanja. Predstavljaju prelaz (srednje
rcšenje) izmedju klinastih i pljosnatih.
Zupčani kaiši podrazumcvaju drugačiji princip prenošenja optcrcćcnja. Mogu
biti sa različiiim oblicima profila zubaca, mogu biti jednostrano i obostrano
nazubljeni. Savijanjc i zatczanjc kaiša malo utiču na nosivost. Primcnjuju sc tamo
gde je po značaju, tačnost ispred nosivosti i obimne brzine.
Za potpunije ostvarenje funkcijc kaišnog (remenog) para potrcban jc što veći
kocficijcnt trcnja, vcći modul elastičnosti i vcča otpornost na habanje. Ako je
kocficijcnt trcnja vcći, potrcbna sila pritczanja je manja. Pri većem modulu elas-
tičnosti materijala kaiša, manje su elastične dcformacije i elastično klizanjc. Radi
poslizanja većeg koellcijenia trenja kaiši se izradjuju na bazi gume. Modul elas-
tičnosti se uvećava kordiranjem (impregnacijom) tekstilnim i drugim vlaknima. Ot-
pornost na habanjc se uvećava oblaganjcm dodirnih površina slojcm koji je
impregniran tekstilnim vlaknima. Izuzctak činc pljosnati kaiši koji sc najčešćc iz-
radjuju od veštačkih slojastih matcrijala.
Stepen iskorišćenja pljosnatih kaišnih parova je rj = 0,97...0,9S, a kod klinas-
lih i po!y-V jc >] = 0.96.
O blici pro flla kaiša
332
Dužina rcmena (kaiša) prema oznakama na slici 4.73a je
L = 2 a COS7 + + r 2 /?2j ^
L = 2 a cos y + jr ( + r2 ) + 2 / ( r2 - rj )
Ova dužina je standardna odnosno potrebno je da se zaokruži na veličine L

koju proizvodjači kaiša izradjuju. Zaokruženoj mcri L odgovara novo osno ras-
tojanje
L - n (r^ + r2 ) - 2 y (r 2 - r{ ) 7r/180
0 2 cos y
Kaišni prenos može biti ostvaren pomoću jeđnog pogonskog i đva gonjena
kaišnika (sl.4.73b). Čine ga dva kaišna p.ara sa zajedničkim pogonskim
kaišnikom, tri osna rastojanja a<, a 2 i a_\) (l - J 'k ), a drugog u 2 = ( ' 3 j >'\) (l + j \ ),
gde je /j- f a k to r proklizavanja. Odgovarajući uglovi su yx, Yi 1 odnosno
s in /, s in /2 = sin/3 = r2 ~ ' 3
a2 «3
Obvojni uglovi odgovarajućih kaišnika su
P \ = n - a x- y x~ y 2 \ P2 = -n -a 2 + /, + y3; P2 = r r - a 3 + y2 - y 3
Dužina kaiša je
L = a y cos y, + a 2 cos y 2 + cos y3 + /3, + r2 p 2 + ijP ^j jt/180
Zaokruživanje na L^, povlači promenu jednog ili dva osna rastojanja.

Na slici 4.73c prikazan je složen kaišni prenosnik sa više pogonskih kaišnika.
Njihov broj i razmeštaj može biti različit. Obilaženje i savijanje kaiša može biti
jednostrano i obostrano. Veličina obvojnih uglova i dužina kaiša zavisi od struk-
ture prenosnika odnosno od položaja i veličine kaišnika. Izračunavanje ovih
veličina ostvaruje se na isti način kao i u prethodnim primerima s tim da postupak
odgovara strukturi prenosnika.
c) Sile u kaišu
PrenoScnje optcrcćenja ostvaruje sc posredstvom sile trenja. Ona sc dobija
pritczanjcm kaiSa tako da u granama iznosi F . Kada počne da dcluje obimna sila
F, u vučnom ogranku se povcčava do veličinc F; , a u povratnom se smanjujc do iz-
nosa F2■ Povcćanjc sile u vučnom ogranku u odnosu na silu F jednako je sma-
njuju u povratnom ogranku tako da zbir ostaje isti tj.
^ + ^ 2 = 2 Fp
gde je S/t _ stepen sigurnosti protiv klizanja kaiša po kaišniku, a cA - faktor

spoljnih dinamičkih sila kojc dcluju na kaišni par. Obimna sila F, =
= 2 T2!d2. Za odrcdjivanjc sila F/t, Fj i F2, na raspolaganju su dve jcdnačine. Trcća
jcdnačina niožc se dobiii na bazi ravnoteže kaiša na kaišniku odnosno ravnoteže
elementarnog dela kaiša (sl. 4,74b). Na osnovu projckcija svih sila u horizontai-
nom pravcu slcdi jednakost
d Fu - d F cos 4 ^ = 0
a u vertikalnom pravcu
d Fn - 2 /•' sin 4 ^ - d F sin 4 ^ = 0
Ugao d(i je mali i niože sc usvojiii
cos 4 ^ = 1 ; sin 4/^ = 4 ^ ; d F d /? ~ 0
Silc tt kaišu: a) sile u grauama kaiša, b) ravitoicža ckmauantog dela kaiša pod dcjstvom raditog
optcrcćcnja, c ) ravnotcža clemctttaniog dch kaiša p od dcjstvom ccntrifugalttc silc.
334
Uvodjenjem ovih smena dobija sc

dF = dF i dFtl = F d p
a pošto je dFft = f.idFn, ove veze sc svode na izraz
T T -/'< !/>
Integraljenjem sile od donje granice F2 do gornje Fj i obvojnog ugla od nule do /3
p
J d/3 dobija se y- = odnosno F^ = F2 ef1^
Tablica 4.14. Faktor spoljnih dinamičkih opterećenja kaiša (udara) cA

Po gon"
Promenljivost radnog opterećenja lakši teži
I -Laki režim rada: stacionaran rad (turbomašine, alatne mašine, vozila) 1 1,1
II -Srednji režim rada: transporteri, prese, makaze, električni generatori 1,1 1,2
III -Teški režim rada: klipni kompresori i pumpe, dizalice, ekcentar prese 1,2 1,4
IV -Vrlo težak režim rada: drobilice, bageri, valjaonički stanovi 1,3 1,5
11 Lakšipogorr.elektromotori sa normalnim polaznim momentom, bizohodi motori SUS i turbine,
Težipogon:etektromotori sa povećanim polaznim momentom, sporohodi motori SUS i turbinc
Zamenom u jednačini Fj -F ? = S cA Ft dobija se
F - S!‘ CaF‘ i Fi = ^ r ^ sf<cA F<
Iz jednačine Fj + F 2 = 2Fp, odredjuje se sila pritezanja kaiša
F _ S/< CA F t < t* + 1 .. S /c CA F ,
2 e..a - 1 “ 2p
" ~ 1
Za približne proračune polinom <p = - 1) / ( ^ + može biti usvojen.
Centrifugalna sila tcži da odvoji kaiš od kaišnika. Jačim pritezanjem, uticaj

centrifugalne sile na smanjenje pritiska na dodiru sa kaišnikom, se otklanja.
Povećanje sile pritezanje srazmerno je kvadratu obimne brzine i masi jeđinicc
dužine kaiša koja se obuhvata koeficijentom k. Ako se prenošenje sile F, vrši
pomoću z paralelno ugnadjenih remena, sila zatezanja jednog kaiša je
F - S>‘CaF‘ + k'-„2
v
>1 2 <pz
335
U s le d p r i t e z a n j a k a iš a , v r a t i l o j e iz l o ž e n o s a v ija n ju s ilo m FR = 2z FpX c o s y
Na slici 4.75a prikazana jc ova sila sa komponentama, a na slici 4.75b način

provere ostvarene sile pritezanja. To se postiže uspostavljanjem veze izmedju
poprečne silc kojom se deluje pri proveravanju, osnog rastojanja, tipa kaiša i
sile zatezanja. Veza je obično u obliku lablica koje se koriste pri proveravanju sile
pritezanja.
Sila pritezanja se ostvaiuje pomeranjem jednog cd kaišnika ili pomoću
posebnog kaišnika za zatezanje. Najeešče se pomoću navojnog para (zavrtnja)
pomera elektromotor ili neki drugi agregat na čijem vratilu se nalazi kaišnik
(sl.4.76a). Kaišnik za zatezanje može biti postavljen sa spoljne strane tako da se
obvojni ugao pri pritezanju kaiša povećava. Time se uvečava nosivost ali je
kaiš izložen naizmenično promenljivom savijanju. Kod kaiševa veče debljine,
iiaizmenično savijanje dovodi do značajnijeg skraćenja veka. Za ove kaiševe
boljc je da kaišnik za zatezanje bude sa unutrašnje strane.
Precizna kontrola ostvarene sile pritezanja kaiša ne može se ostvariti na

jeđnostavan način. Orijentaciono ulvrdjivanje ove sile ostvamje se posređstvom
merenja ugiba kaiša (sl.4.75b). Za poznatu silu pritiska na kaiš Fg i izmereni
ugib/ , sila zatezanja kaiša je
Fe a
F, = - ^ r cos^-(l0...20) N
Veličina silc Fg odredjuje se na osnovu veličinc prescka kaiša s tim da ugib ne
bude manji od/=0,016rt.
Sila pritezanja kaiša: a) opicrcćcnjc vratila ttslcd pritczanja kaiša, b) provcra sile pritczattja kaiša
Pritczanje kaiša: a) pomeranjcm jednog kaišnika, b) pom oću kaišnika za zatczanje

336
Centrifugalna sila pri obilažcnju kaiša oko kaiJnika, u kaišu stvara zateznu
silu Fc. Na slici 4.74c prikazan jc difcrcncijal masc kaiša na koju dcluje difercncijal
centrifugalne sile ,
d C = ac d m = — d m
Projekcija svih prikazanih sila na pravac vcrtikalne osc jc
d C - 2 Fc sin ^ =0
Zamenom sile dC i s\n(d(3l2) ~ d(H2, dobija sc

r~ v2 d m
Fc = r i r p
Odnos diferencijala masc i obvojnog ugla jcdnak jc odnosu masc na luku koji
odgovara obvojnom uglu i samog obvojnog ugla
dm Arfip
w =^ Arp
gde je A - površina prcscka kaiša, r (i - dužina kaiša na obvojnom uglu, p - gus-
tina masc kaiša. Zamenom se dobija sila u kaišu izazvana dcjstvom ccntrifugalne
sile C, jc
Fc = ' L - A r p = A p \2
Masa jcdinice dužine kaiša je q = A p pa se ova sila možc napisati i u obliku

Fc = qv2-
d) Elastično klizanje kaiša

Pri obilasku kaiša oko pogonskog kaišnika, sila u kaišu sc smanjuje od F} na
F2, a na gonjenom se povcćava od F2 na Fj. Izduženjc kaiša. pri tom, srazmerno
je veličini sile. Promenom sile menja sc i izduženje. U toku obilaženja kaiša oko
kaišnika menja se izduženjc. Prilom jc kaiš pritisnul na kaišnik čiji je obim
konstantan. Promena izduženja moguća je samo uz proklizavanje. Gonjeni kaišnik
jc sa nešto manjom obimnom brzinom u odnosu na pogonski tj. v, = v} - Av te je
a> V, + A l t , / A v \
a>2 — ------------= — 1+ —
r» l
Faktor proklizavanja f k = Av/v gde je A v = A//A r. Promena izduženja A /
je veća za veću razliku naprezanja u vučnom i povratnom ogranku. Kod pljosnatih
f^. = 0,02, a za klinas,te f k = 0,01.
Elastično proklizavanje se ostvaruje na dclu dodirnog luka. Obvojni ugao
(i = (ip + fik gde fip odgovara luku na komc kaiš miruje a na deiu (ik proklizava.
Povećavanjem opterećenja uvećava se fik na račun početnog dela fip. Pri potpunom
klizanju /? = fik .
337
4 .3 .2
P ljo s n a ti k a iš n i p a r o v i
Pljosnati kaiš je bcskonačna savitljiva traka slojaste gradje i velike jačine na

zalezanjc (sl. 4.77). Srcđnji sloj jc vučni, načinjen od vrakana poliestera.
\ 'nutrašnji sloj koji dolazi u dodir sa kaišnikom je od veštačke mase i tekstila.
Koeficijent trenja, zavisno od vrste materijala ovoga sloja, krcće se u granicama
u =0.3-0,6. Spoljni (pokrivni) sloj može biti od tekstila ili od večtačke
iplastične) mase. Ako se snaga odvođi sa obe strane kaiša, frikcioni sloj je sa
obe strane vučnog (sređnjeg) sloja.
Pljosnati kaišni parovi se primenjuju za ekstrcmno visoke obimne brzine, do

60. a izuzetno i do 120 m/s. Kaiš je male mase po jedinici dužine te je
centrilugalna sila mala. Debljina kaiša je takodje mala, a uticaj savijanja
zanemariv. To omogućuje da prečnik malog kaišnika bude mali, a prenosni par
kompaktan. Za prenošenje većih opterećenja potrebno je veoma veliko
pritezanje kaiša. Vratila moraju biti kruta i stabilno oslonjcna (sl.4.77). Pošto
mogu da podnesu ekstremno visoke brzine, visoka opterećenja i visoka
pritezanja. ova vrsta kaiševa je poznatija pod nazivom ex!remullus. IJ tablici
4.15 dati su podaci sa oznakama tipa kaiševa razvrstanih po jačini. Podaci se
ođnose na nosivost tangentne sile po jedinici širine kaiša, zavisno od prečnika
338
Osim exlremullus kaišcva slojaste graclje, primcnjuju se i tckstilni kaišcvi

imprcgnirani gumom. Moraju biti beskonačni, bez sastavaka koji prcdslavljaju
slabo mesto, ograničavaju pritezanje i stvaraju udare pri radu. Iz primenc su
potisnuti pljosnati kaiševi sa spojevima i sa velikim izdužcnjem pri zatczanju.
Pljosnati kaiš trcba d a je dovoljne jačine da sa sigurnošću prcnosi obimnu

silu. da izdrži polrebnu silu pritezanja i da se sa đimenzijama uklopi u područjc
prcporučeno standardima. Na osnovu podataka o čvrsloći i nosivosli kaiša datili
u tablici 4.15. za usvojeno d\ i (F, /b) odredjuje se širina kaiša
27’,
b = ca Fi gde je Ft =
(Ft f i)
Šiiina kaiša ticba da jc dovoljna da prenese ukupnu silu u vučnom ogranku uključujući i
poUebnu silu pritczanja. Za jediničnu silu kidanja kaiša {F„Jh) -tablica 4.15
■VF, „/'Px
b =- gdeje F\ = - s ,t ca F,
Stepen sigurnosti protiv kidanja S i protiv proklizavanja Sf, može biti 1,5. Ako
kaiš j'adi u uslovima uljne magle i promenljivc vlažnosli, stepen sigurnosti
protiv proklizavanja kaiša treba povećati do 1,8. Veća od dve izračunale širinc b
i prečnik d x treba da se uklope u područja prcporučenih dimcnzija kaišnika
datili u tablici 4.15. Postupak iteracionog usklađjivanja prikazan je na slici
4.78. Sila pritezanja kaiša mora biti
SF CA b'i eM-l
Fr = gde jc
2<p e;/‘P\
m +1
Pjcpomčeno zatezajije kaiševa exticmultus je dok se ne poslignc izduženje kaiša od
2%. To znači da se pri pritezanju osno rastojanje poveća za i o = (2/100) ( l / 2) = 1 /100.
339
Tablica 4.15. Podaci za proraćun pljosnatih kaišnih parova - e.rlremultus
Podaci o nosivosti pljosnatog kaiša extrcnw ltus___________________
J00 200 300 400 500 000

d\ — — mm
Dim cnzije kaišnika

P o t r c h n a š ir i n a o b o d a B z a s ta n d a r d n c š ir in c k a iš a b
b irun 20 25 32 40 50 71 90 112 125
B mm 25 32 40 50 63 80 100 125 140
b min 140 160 180 200 224 250 280 315 355
b B mm 160 180 200 224 250 280 315 355 400
l
1-------i D i m c n z ij e o b o d a k a i š n ik a
d 40 50 63 71 80 90 100 112 125
I$min 25 32 40 50 63
CI
i $max 50 100 140 200
C 0,3 0,4
d 140 160 180 200 224 250 280 315 355
$min 63
r
I$max 200 315
C 0,4 0,5 0,6 0,8
i d 400 450 500 560 630 710 800 900 1000
-L - — .1 -L 100
iSniin / 63
I$max ‘ 315 400
C 1,0 1,2
340
4.3.3.
Trapezni kaišni parovi
l'otreba za vjsokim pritezanjem pljosnatog proiila kaiša znaeajno je

umanjena kod trapcznog. Dodir se ostvamje po hočnim površinama trapeznog
proiila. Relativno malom radijalnom silom Fr koja je posledica pritezanja,
ostvaniju se relativno velike bočne normalne silc F„ sa obc strane trapeznog profila.
Smanjcnom silom pritezanja oslvaruje se velika sila trenja. Prema oznakama na slici
4.79, nonnalna sila na đodim sa bočnim površinama u žlebu kaišnika je
F =_ A —
2sin(aA/2)
odnosno ukupna sila trenja je Ffl = 2p Fn = /i Fr / sin(ak /2). Ove sile su veče
ukoliko je ugao <%. manji. Smanjcnje ugla <%•je ogi'aničeno jer pri malim uglovima
klina može doči do zaglavljivanja kaiša u žlebu. Donja granica ugla ak odi-edjuje se
iz uslova da sila trcnja u radijalnom pravcu bude manja od radijalne sile Fr tj.
2F.. cos — ( F,. odnosno 2/i F„ cos — < 2F„ sin —
f‘ 2 " 2 2
Ova nejcdnačina je zadovoljena ako je /i (!g(ak / 2 ) odnosno a / ) 2 p . Trapezni
kaiš jc obložen tekstilnom tkaninom koja je impregnirana gumom. Najmanja
veličina koeficijenta trenja u kontaktu sa melalnom površinom kaišnika je
ii = 0,3 te ugao žleba u kaišniku treba da je veči od 33° (a* ) 330). Savijanjem
kaiša gornji slojevi se istežu, a donji sabijaju. IJsled kontrakcije duža osnovica
trapeza se skračuje, a manja povećava. To se odražava na smanjenje ugla klina
kaiša. Što je savijanje veće (manji prečnik kaišnika) ugao klina kaiša je manji.
Iz tog razloga kaiš se izradjuje tako da u ispravljenom stanju ugao bude
a = 4 0 ° ± l° , a kaišnici sa uglovima žleba a k =32...38°. Ugao je manji kod
kaišnika manjih prečnika. Vcćim savijanjem kaiša ugao klina postaje manji i
obrnuto što približno odgovara izabranim uglovima žleba kaišnika ak.
IJsleđ povećanc normalne sile na dociiru, povećan je otpor proklizavanja
kaiša u žlebu. Ako jc pri dodiru po ravnoj površini otpor trenja f i ' F,., a pri
Jodini u žlcbu fi 2F„ , izjednačavanjcm se dobija vcza
F Fr = .// — odnosno //' = — F

sm(ajr. j'l) sin(aAj l )
Ako je za dodir ravnih povišina od tekstila impregniranog gumom ju = 0,3, koeficijcni
otpoia u žlcbu j e //' * 1. To utiče na smanjcnjc potrcbnc sile prilezanja kaiša
_ °
S; / cA,‘ Fi ,2 F ‘^ -1
f p\ — +** je rje <P=-
2 (p : +1
a) Naponi i radni vek kaiša
Dejstvom eenlrifiigalne sile svi preseci kaiša izloženi su zatežučem naponu

a c = Fc jA = p v2 , gde jc p -gustina materijala kaiša, v -brzina kaiša. A -površina
poprečnog prcseka kaiša. Napon <yc je ravnomemo rasporedjen po obimu (po dužini)
kaiša (sl. 4.80). Uslcd dejslva sila u vučnom ogranku i u povratnom ogranku
eFPi ^ p CA h i
F =• ■ ca F f, =
; ;
-1 e' -1 0 1 1 (0 * j l )
naponi su ff] = /;jj A i cr2 = F2/A , a rasporedjeni su prema prikazu datom na slici
4.80b. Savijanje oko kaišnika stvara dopunske napone a s = s Es gdc jc 8 -dilatacija
spoljnih slojcva kaiša. a Ay-modul elastičnosti. Prema oznakama na slici 4.80a
f h
+ — \P~i\vP
A/ V h h
1 2rM. ciw rw0

gde je dv -srednji (kinematski) prečnik kaišnika, h - debljina kaiša. Napon
savijanja je veći kod kaiša veće debljine koji se savija prcko kaišnika manjcg
prečnika ( <ys=Eji/dJ - sl. 4.80b.
Slika 4.80 4
N aponi n k a iiu : a) napon nslcti savijanja kaiša. b) ras/>orcd napona
342
Na slici 4.80b dato je polje napona kroz koje cirkuliše kaiš. Jedan prcsek
kaiša pri obilasku oko kaiŠnika prolazi kroz zone različitih veličina napona.
Naponi su označcni brojevima 1-8 na osnovu kojih je na slici 4.81a nacrtana
liinkcija promene napona u jednom prcseku kaiša u toku jednog obilaska oko
oba kaišnika. Napon je najmanji izmedju tačaka I i 2, a največi je u tački 7 i iznosi
2 /'j h
O m aN =<rc +<ri+<rS] = P V + “ T + V
A dj
£
Napon usled savijanja kaiša menja se u najširim granicama. Broj savijanja u

toku jednog obilaska jednak je broju kaišnika x, a broj obilazaka u jedinici
vremena jeđnak je ođnosu obimne brzine v i dužine kaiša Lv . S tim u vezi
učcslanost savijanja kaiša je f s = xv/Lw.
Intenzivna promena napona doprinosi zamaranju kaiša. Napon crmax koji

dovede do zam ora (prekida) kaiša posle N 0 promena (savijanja) jc dinamička
izdržljivost kaiša a \ 0 ■ Ova izdržljivost se dobija ispitivanjcm kaišnog para-
modela sa prenosnim odnosom w=l i sa kaišnicima čiji su prečnici jednaki
minimalno dozvoljenim. 2 a trapezni kaiš izradjen od gume sa annalurom od
pamučnog vlakna. dinamička izdržljivost je atw0=6...9 N /m m \ N 0= 107. m= 8.
Ako je kaiš umesto naponu crN0 izložen nekom di-ugom naponu cr,nax, prema
oznakama na slici 4.81b, broj promena napona do pojave prskotine je
/ y«
OA’O
N = A'0
U radnom veku izraženom u broju časova rada L/, , broj savijanja kaiša je
nr=3600Lifs . Izjcdnačavanjem N sa //rdobija se radni vck kaiša
hdrHjivosl kaiša: a) vremensku Jimkcija promene napona a kaišu, b) broj promena napona do
razaranja
343
•V■«'o crA'0
: cscXR
3 6 0 0 / , . !v c7m a x j
gde je cs >1 -iaktor uticaja savijanja kaiša zavistan od prenosnog odnosa u.

Izdržljivosl ct.\ o ulvrdjena je za u =1. Ako jc u >1 na većem kaišniku savijanje
je ublaženo. To se odražava na produženje radnog veka koje se obuhvata
faktorom c.s. Faktorom produžetka radnog veka (vremenski faktor) - c-m,
obuhvata se produžetak radnog veka ako u toku rada kaišni par prcnosi manje
opterećenje (obrtni moment) od najvcćeg računskog. Vređnosti korekcionih
faktora za radni vek kaiša cs i cm date su u tablici 4.18. Izračunati vck treba da
odgovara prirodnom veku kaiša koji je ođredjen uslovima starenja gume.
b) Profili trapeznog kaiša
Standardima su predvidjene dve osnovne grupe profila trapeznog kaiša. To

su široki (normalni) i uski profili. Široki su označeni slovima Y, Z, A. B. C, D.
i E, a uski sa SPZ, SPA, SPB i SPC. Odnos širine i debljine širokih prolila je
h0/h =1,6, a uskih b0/h =1,2. Široki profili kaiša su ntanje debljine i namenjeni
su prenošenju velikih snaga u nepovoljnijim radnim uslovima. Uski prolili
omogućuju da se prenese veća snaga uz manju ukupnu širinu kaišnog
prenosnika. Omogućuju veću kompaktnost, ali zbog veće debljine u odnosu na
širinu osetljjviji su na savijanje tj. na nepovoljnc uslove rada.
Savijanje doprinosi značajnom smanjenju nosivosti i radnog veka i uskili i

širokih kaiševa. N apoiii'usled savijanja mogu biti smanjeni povećavanjem
lleksione elastičnosti kaiša. Poprečni žlebovi i odgovarajuća unutrašnja gradja
đoprinose značajnom povećanju savitljivosti. Profili sa poprečnim žlebovima
(X-profili), na slici 4.82 označeni su na isti način uz đodatak slova X.
Smanjenjem uticaja savijanja omogućcno je povcćanje nosivosti. Ona je
povećana i zbog pojačanog korda u neutralnoj ravni savijanja.
Za naizmenično savijanje koristi se profil u obliku dvostrukog Irapcza.

Svaki od njih se korisli za ođvodjenjc snagc u jednom smcru (sl. 4.82c).
Debljina je nešto uvećana što se odražava na smanjenje nosivosti odnosno na
povećanje minimalno dopuštcnog prečnika kaišnika.
Složeni oblici prenosnika sa naizmeničnim savijanjem, sa ukrštanjem kaiša,

uvijanjem i medjusobnim klizanjcm grana, obrazuju se korišćenjem kaiša
okruglog profila (sl. 4.82d). Dodir može biti po dnu žleba ili po bokovima. Pri
dodiru po bokovim a/ usled uklinjavanja uvećava se nosivost i povećava
habanje. Okrugli .profili omogućuju formiranje složenih prenosnika, sa vclikim
brzinama
344
ProfUi trapeznih kaiševa: a) široki, b) uski c) obostrani irape.zni, d) okrugli
Slika 4.83
Umtlrašnja gradja trapeznih kaiševa
kai.ša, ali jc nosivosi ovih prcnosnika mala. Ugradjuju sc u mašinamn; .
aparatima u medicini. u tekstilnoj industriji. u aparatima za domaćinstvo i za
slićne uslove rada. izradjuju se od gume, tckstila i diugih materijala.
Trapezni kaiševi se izraduju od materijala na bazi gume. Klasični trapezni

kaiševi širokog i uskog profila i obostrano trapczni, oblažu se po spoljnim
površinama gumcnim slojem koji je impregniran tekstilnim vlaknima radi
povećanja otpornosti na habanje. U zoni neutralnog sloja u ođnosu na savijanjc.
kaiš se impregnira tekstibiim kordom (sl. 4.83a). Veća jačina odnosno guslina
korda obezbedjuje veću nosivost. Kaiševi sa poprečnim žlebovima (X-protlli)
su sa ncšto drugačijom unutrašnjom gradjom. Obloga gumiranim platnom
pređstavlja samo zašlilu po spoljnim površinama. Kord je u dva sloja od kojih
je jedan uzdužni, a daigi poprečni. Uzdužni kord je u gornjcm sloju i
obezbcdjuje potrebnu nosivost uzdužnih sila. Poprcčni kord obezbeđjuje
poprečnu krutost i povećava otpornost na habanje bočnih površina. To je
potrebno s obzirom da su unutrašnjost i bokovi kaiša od mekanog fibera koji pruža
vrlo mab olporpri savijanju.
c) Izbor kaiša - nosivost
Nosivost kaiša izražava se snagom koju može da prenosi odredjcno vreme

u ođredjenim uslovima rada. Utvrdjuje sc ispitivanjem kaišnih parova sa
prenosnim odnosom u =1 kod kojili je obvojni ugao na oba kai.šnika fi —
■180°.
Snaga koju kaiš može da prenosi do razaranja za uslove ispilivanja P0,
korekcijom se Iransfonnišc u snagu P\ koju jedan kaiš možc da prenosi u
uslovima eksploatacije. Ova snaga odredjuje se po obrazcu
f j = cp cu c f ch coR
Povećavanjem prenosnog ođnosa i smanjivanjem osnog rastojanja. smanjuje se
obvojni ugao na malom kaišniku fi\. Smanjivanjem obvojnog ugla smanjuje sc
snaga koju kai.šni par može da prcnosi. Ovo smanjenjc u odnosu na
eksperimenlalne uslove obuhvata se faktorom obvojnog ugla-cp. Kod prenosnih
ođnosa većih od u =1, savijanje na velikom kaišniku je smanjcno. Uslovi rada
su time olakšani tc sc pomoću kaišnog para može preneti veća snaga. Ovo
povećanje se obuhvata faklorom ulicaja prenosnog odnosa (smanjenog
savijanja) kaiša - cu . Na nosivost kaiša utiče i učestanost savijanja. Ako je kaiš
duži, a brzina njegovog kretanja manja, manja je i učestanost savijanja svakog
od prescka. Na učcstanos't savijanja utiče i broj kaišnika oko kojih kaiš obilazi.
Za osnovni oblik prenosnog para sa dva kaišnika, faktor ulicaja učestanosti
savijanja- c/ odredjujc se u zavisnosti od dužine kaiša. Utisaj brzine kretanja
kaiša obuhvaćen je pri odredjivanju snage P0. Pošto zavisi samo od dučine
kaiša, korekcioni faktor c/ se naziva faklor dužine kaiša. Ako kai.šni par radi
346
ueprekiđno duže od 10 sati đncvno, ubrzava se starcnje gume. To se može

kompcnzovati smanjivanjcm snage koju kaišni par prenosi, množenjem
faklorom vrcmena rada - ch . Ako kaišni par đuže vremcna prenosi manju
veličinu obrlnog momenta od nominalne, naponi su smanjeni te se nosivosl
možc povećati. Ovaj se efekat obuhvata faktorom promenljivosti obrfnog
momenta - c„r ■ Vrcđnosti korekcionih faktora za nosivost (snagu) trapeznih
kaiševa date su u tablici 4.18.
Potreban broj kaiševa za prenošcnjc raspoložive snage P je

- _ CA P CA P
p\ P0 CP cu cf c h coR
Zaokruženi ceo broj kaiševa ograničen je veličinom odstupanja dužine kaiša od
nominalne. Ako su dužine jednake jednako je i zatezanjc grupe od z kaiševa. U
protivnom više zatcgnuti kaiš prenosi veče opterećenje i brzo se razara što jako
smanjuje ukupni vek kaišnog prenosnika. Ograničenje broja kaiševa na 4
obczbeđjuje bolju ravnomernost raspodele opterećenja. Veći broj kaiševa u
prenosnom paru dozvoljen je ako se obczbeđc uslovi za smanjenje odstupanja
dužina ugradjenili kaiševa.
Na slici 4.84 prikazan je tok postupka izbora profila i broja kaišcva.

Iteracionim postupkom 'm euja se veličina i broj prolila kaiša do postizanja
zadovoljavajuće nosivosti, broja kaiševa i radnog veka.
Izbor broja kaiševa i veUčiue profila trapeznih kaiševa

347
348
349
Tahlica 4.1$. Korckcioni faktori za nosivosti radni vek trapeznog kcii'sa

Korckcioni faktori za nosivosl trapeznog kai.ša
f\ = f \ j C p C „ C f c fl c o R
T 'n klo r o b ro jn o " u ” l;> cp

180' | 170" 160" | 150" 140 HO' 120L 110" 100“ 90" 80 70"
A 0,64 0,58
0.98 0.95 | 0.92 | 0.S9 0,86 0,82 0,7S 0,74 j 0.69
SlL
Faktor ulicaju prenosnog odnosa (smtmjeno" savija/ija)

svi S1>Z Sl’A SPB SPC
«l
široki m in'1 rf.i mm d»i nun d vi nun rf.i nun
u 140 224 400 224 355 630
65 100 1S0 90 140 250
200 1,050 1.023 1,010 1,046 1,021 1,010 1,037 1,017 1,010 1,041 1,020 1,010
700 1,074 1.031 1,011 1,068 1,030 1,011 1,056 1,025 1,012 1,052 1,025 1,013
1,05 1,035 1450 1,086 1,031 1,013 l,0S0 1,032 1,015 1,070 1,030 1,015 1,066 1,033 1,027
2S00 1.097 1.038 1,01S 1,107 1,043 1,023 1,096 1,045 1,072 1,141
4000 1.115 1.041 1,023 1.143 1,054 1,047 1,154 1,107
200 1,100 1.046 1,021 1.093 1,043 1,020 1,083 1,039 1,021 1,083 1,041 1,020
700 1,130 1.055 1,025 1,145 1,059 1,025 1,110 1,050 1,025 1,103 1,050 1,026
• *> 1,070 1450 1.16! 1,063 1,030 1,163 1,068 1,031 1,136 1,060 1,032 1.130 1,066 1,055
2S00 1,200 1,074 1,035 1,213 1,085 1,045 1,200 ,090 1,146 1,283
4000 1.236 1.0S4 1,045 1.2S2 1,108 1,094 1.310 1.215
200 1,150 1,070 1.033 1,163 1,076 1,035 1,129 1,061 1,032 1,124 1,061 1,030
700 1,204 1.086 1,039 1,214 1,089 1,036 1,170 1,075 1,037 1,155 1,074 1,039
: ,5 1,105 1450 1.247 1,093 1,042 1.247 1,101 1,047 1,204 1,090 1,048 1,197 1,099 1,082
2800 1,297 1.110 1,052 1,320 1,133 1,069 1,286 1,135 1,219 1,423
4000 1.350 1.126 1.070 1.422 1,160 1,140 1,465 1,323
200 1,200 1.093 1,043 1.209 1,097 1,046 1,176 1,083 1,040 1,168 1,082 1,040
700 1.259 1,117 1,050 I.2S2 1,118 1,050 1,225 1,101 1,049 1,207 1.099 1.052
1,140 1450 1,322 1.127 1,058 1,330 1,136 1,063 1,272 1,120 1,064 1,260 1,132 1,109
2S00 1,400 1,150 1,071 1,430 1,170 1,091 1,383 1,180 1,291 1,564
4000 1.470 1.170 1.090 1.560 1.217 1,187 1,621 1.430
1,2 ] l I I I i U s \ ,N ] s V ? I >
I : X ' 1 , A i \ \ X l X ' i !
: 1,0 ^ ! y^\ i <j i i ;
Cf
i L■'
0,8
Faktor rrcniena rada ch: o,= l za rad do 10 sati dnevno, r*-0,94-0,91 za rad 10-16 sati
dnevno, o,=0,87-0,83 za 16-24sati rada dnevno
Faktor prom enljivosti ohrlnog inonicnta caK--=1-1,5 (\'eće vrednosti se bitaju za manje
učešće maksimalnilt obftnih momenata u rađnom veku)
Korckcioni l'aktori za radni vck kaiša

Faktor uticaja sarijanja kaiša-c. V r c m e n s k i f a k t o r cNK
u = 1.2 n = 1,5' ii > 3 c.v*=l-l,2 -za vetiko učešće najvećeg obrtnog momenta
za
1,45....1,85 1.S5 2.0 Oa*= 1,2-1,5 - za srednje ućešće
ct 1,3.... 1,6
1,5-1,8 - za ma lo učešće
350
Prinier 4.10
Pogon radne mašine oslvaruje se eleklromotorom snage /'=5,5 kW i učeslanosti

obrtanja ;i=24 s"1. Izabrati dimenzije kaišnog prenosnog para trapeznog profila kaiša
(uskog), za sledeće uslove. Prenosni odnos «=3, osno rastojanje r/=500mm, efektivno
vreme dnevnog rada manje je od 10 sati, radna mašina je sa srednjim udarima.
Potrebno je da radni vek bude iznad 1000 sati rada.
Rcšcnjc:
Preporučeni odnos osnog rastojanja i prcčnika kaišnika je

0,7(c/ m,j +dw2)( a ( 2{dwi +dw2)
Za donju i gomju granicu kinematski prečnici malog kaišnika su
_ a/0,7 _ 500/0,7 _ £7/2 _ 500/2
d ii>i = 178 mm; dwi = = 62,5 mm
u+1 3+1 u+\ 3+1
Prema podacima u tablici 4.17 u ovo područje prečnika mogu da se uklope protili.
SPZ, SPA i SPB. Ako se izabere srednja veličina prečnika c/u.|=125mm, mogu se primeniti
samo profili SPZ i SPA. Piečnik većeg kaišnika za laktor proklizavanja ^=0,01-0,03, je
« d wi 3-125
a»h-2 ----------------
W 7 “ - •= 367 mm
1+ f k 1+ 0,02
Prečnik (1*2=367mm nije standardna veličina. Ako se prenosni odnos ne može menjati,
može se zađržati i nestandardna vrednost prečnika velikog kaišnika. Za izabrane
veličine prečnika, uglovi kaišnog prenosnog para su
-125
siny = - ^ 2 d"'[ = 367 - = 0,242 ; y= 14°-
2a 2-500
/?, = 180- 2^ = 180-2-14 = 1520. P 2 = 180+2/'= 180+2-14 = 208°
a potrebna dužina kaiša je
fd
Lw = 2 aco s/ + A +— Pl )—
1 2 Jl80
n
Lw = 2-500cosl4 — 152°+ — 208° = 1802 mm
2 2 T io
Standardna dužina kaisa i w=1800mm približno odgovara izi'ačunatoj. Radi ugradnje i
pritezanja kaiša potrebno je omogućiti pomeranjc kaišnika tako da se osno rastojanje
može smanjiti za 0,OI5Z,u,=0,015'1800=27mm i povećati za 0,03Z,H,=54mm. Pri
ugradnji i pri radu kaiš se izdužuje te je potrebno osno rastojanje podešavati dužini
kaiša.
Prema podacima u tablici 4.17, za prečnik r / u , i = 1 2 5 m m i za učestanost obrtanja

;ii =24 60= 1440mjn"', nosivost kaiša prolila SPZ je Po=3,2kW odnosno SPA /V ^ lk V /. Za
korekcione faktore date u tablici 4.18, nosivosti kaiša profila SPZ i SPA za radne uslove su
= PoCpCuCf ChCcR i
f \{srz) = 3>2 ' °>93 • U ' 1,03-1 1= 3,37 kW; = 4,1 •0,93 -1,194 •0,95 = 4,32 kW
351
Potreban broj kaiševa za prenoeenje zadate snage /'- 5,5kW je

. _ c AP U-5,5 1,1-5,5
: (SPZ) = 1,79; z(apa ) '■ = 1,4
3,37 4,32
gde je faktor spoljnih dinamičkih sila utvrdjen prema podacima u tablici 4.14. Za obe
veličine profila potrebna su r=2 kaiša. Odluka o izbom profila (SPZ ili SPA) biće
donesena na osnovu rezultata analize naponskog stanja odnosno radnog veka. IJ
skladu sa procedurom koja je prikazana na slici 4.84, dalje sledi izračunavanje sila i
napona u kaišu. Sila u vučnom ogranku kaiša je
p 'Pi 14195 •/? OHhl. liil'L
*i = yp> _ i S„caF, = 14,195-1 ’ 1,2-1,1-583 = 828N; = e 180 = e 180 =14,195
2P 5500
•= 583 N
d Kl d w]zm2 0,125^24
I.J žlebu kaiša koeficijent otpora /.i' = 1 za otpor trenja //-0,3 na dodiru mctalne
površine kaišnika i tekstila impregniranog gumom. Površina poprečnog preseka kaiša
profila SPZ je /l=54mm2, a debljina /;=8mm. Najveći ukupni naponje
Ft 2 h _ 82 8 1.25-103
1,25-103 -•9,422 8
7nux = — + / * ' + ■ + ---- 35 = 10 N/mm ,
z4 106 125
odnosno radni vek
/ V"
Nn 107 ( 8
U , - cscm = 1,85*1- = 82h
3600/; V ^m ax J 3600-10,4 v 10,
za brzinu kaiša v = d Hln = 0,125/r24 = 9,42 m/s i za učestanost savijanja kaiša
/;. = v x /L w = 9,42 • 2 /1,8 = 10,4 s'1. Dobijeni radni vek je kratak u odnosu na prirodni
vek gume. On može biti zađovoljavajući ako se kaišni prenosni par koristi povremeno
i ako ukupno korišćenje ne prelazi izračunati broj sati rada. Ako ovi uslovi nisu
ispunjeni, vek se može produžiti ugradnjom kaiša većeg profila. Za ovaj primer to je
prolil SPA sa poprečnim presekom /l=90mm2 i debljine /;=10mm. Najveći napon u
kaišu ovog profila i radni vek je
Fi : 828 1 , 2 5 • 1 0 3 ■9,42 2 10 , , , . . . . 2
r« « = -T + P '’ — E..= -+ - --------;— 6 -----+ — -35 = 7 , 5 N / m m
zA 2-90 10 ° 125
+V0 10
7
8 \8
L>, - cscm = 1 ,8 5 -1 - = 828 h
3600/;. 3600 • 10,4 V7,5,
Ako je i ovaj vek ncdovoljan, može se povećati povećavanjem broja kaiševa. Osim
toga izračunati vek može biti povećan ako se ne koristi neprekidno puna snaga
motora, već samo povremeno. Ovaj uticaj se obuhvata korekcionim faktorom c m čije
su vrednosti zajedno sa vrednostima faklora c, date u tablici 4.18. Prema ovim
podacima, za srednji režim učešća najvećeg obrtnog moinenta u toku radnog veka
Cm= 1,3■ Za ovaj podatak broj sati rada je ^=1076 h koji zadovoljava uslov postavljen
zadatkom.
352
4 .3 .4 .
P o ly - V k a iš n i p a r o v i
Poly-V prolll kaiša om ogućujc objediujavanje pozilivnih svojstava pljosnalih

i trapeznih kaiševa. M ale su đcbljine te je uticaj savijanja i centrifugalnc sile
sveđen na najmanju m oguću mcru. O sim toga đođir se oslvaruje na bočnim
površinam a V-žlebova usled čega se kao i kod kaiševa trapeznog profila
sm anjuje potreba za visokim pritezanjem . O tklonjcn je i problent
neujednačenog pritezanja većeg broja kaiševa koji postoji kod trapeznih proftla.
Na slici 4.85 prikazani su karakteristični prolili poly-V oblika. Čini ih višc
rcbara (2...60) na m edjusobnom rastojanju e. Po spoljnoj površini kaiš je
obložen gum iranim platnom, a u zoni neulralne ravni savijanja rasporcdjen je
jednoslojni uzdužni kord. Ugao klinova V-prolila je kao i kod trapeznih kaiševa,
40°. Polrebna sila prilezanja kaiša jc
Slika 4.S5
P o lv - l’ p r o f ili ka iša
N osivost kaiša se definiše po jednom rebru poly-V prolila. Potreban broj

rebara, a zatim širi.na kaiša odrcdjuje se na osnovu nosivosti jednog rebra.
Poslupak odredjivanja potrebnog broja rebara je isti kao i postupak
izračunavanja potrebnog broja kaiševa trapeznog profila
{Py + P')cp cf
N osivost jed n o g rebra uvećava se snagom P ' obuhvata povećanjc nosivosti
uslcd sm anjenog savijanja kod prenosnih odnosa u >1. Ove snage za izabrane
profile kaiševa, zajedno sa faktorom uticaja obvojnog ugla c.p i faktorom uticaja
učestanosti savijanja (dužine kaiša) c /%date su u tablici 4.19.
353
Tahlica 4.19 Podoci za proračun nosivosti P o l v - V k a i š n i h pcirova

l’oriaci o kaišu________ ______________________________________
I’s k o ju mof.c (h prcn o si jcdno rch ro i dodatna snai’H P ’ u kVV'
P reć n ik n ialo g kaisnika r/^j nm / ’ ■ Za ii
*1 1,01 1,06 1,27 >1,57
Prolil J
min*1 1,05 1,26 1,57
20 25 31.5 35,5 40 45 50 63 71 $0 90 100 112 125 140 160
100 0,01 0,01 0,01 0,02 0,02 0,02 0,02 0.03 0,03 0,04 0.04 0.05 0,05 0,06 0.06 0,07 - - -
300 0,02 0,03 0.03 0,04 0,05 0,05 0,06 0.0S 0,09 0,10 0,11 0,12 0,14 0,16 0,17 0,20 - - -
500 0,03 0,04 0.05 0,06 0.07 0,0S 0,09 0,12 0,14 0,16 0,18 0,20 0.22 0,25 3,37 0,31 - - -
700 0,04 0,05 0,07 0,0S 0,10 0,11 0,13 0,16 0,18 0,21 0,24 0,26 0,30 0,33 0,37 0,42 - 0.01
950 0.05 0,07 0.09 0,11 0.13 0.14 0,16 0,21 0,24 0,28 0,31 0,35 0,39 0.44 3,49 0,56 - 0,01 0,01
1-150 0.06 0,09 0,13 0,15 0.18 0,21 0,24 0.31 0,35 0.40 0,45 0.51 0.57 0.63 3.71 0,81 0.01 0.01 0,01
2850 0.11 0.16 0,23 0.2 S 0.32 0,38 0.43 0.56 0.64 0,72 0.82 0,91 1,02 1,14 1,27 1.43 0,01 0,02 0,02
P ro lil L
S5 80 90 100 112 125 140 160 180 200 224 250 280 315 355 400
100 0.11 0,11 0,13 0.15 0,17 0.19 0,22 0.25 0,29 0.32 0.36 0,40 0.45 0,51 0,57 0,64 - . - 0.0 0,01
.300 0.27 0,29 0.34 0,39 0,45 0.51 0.58 0,67 0.7 6 0,85 0.96 1.07 1,20 1.35 1,53 1.72 -0,01 0.02 0,02
500 0.42 0,45 0.53 0.61 0,70 o.so 0,91 1,05 1,20 1,34 1.51 1,69 1.90 2,14 2,40 2,70 -0,02 0,03 0.03
700 0.56 0,60 0,71 0.81 0,94 1.07 1.22 1.41 1,61 1,80 2,03 2.27 2,55 2,87 3,23 3,62 0,01 0.03 0.04 0.05
950 0,73 0,7S 0,92 1,06 1.22 1,39 1,59 1,85 2,10 2,35 2.65 2,97 3,32 3,73 4,19 4,68 0,01 0,04 0,05 0.07
1450 1,04 1,12 1,32 1,51 1,75 2,00 2.2S 2,66 3,02 3,38 3,79 4.23 4,72 5,26 5,85 6,46 0,01 0,06 0,08 0.10
2850 1.79 1.93 2,29 2.64 3,05 3.48 3.95 4.56 5.13 5t66 6,24 6,80 7,33 7.80 8,10 8,13 0,03 0,11 0,16 0,20
P rolil 'M
1S0 190 200 224 250 2S0 315 355 400 450 500 560 630 710 800 1000
100 0.79 0.S5 0,91 1,06 1,21 1.39 1,60 1.83 2,09 2.37 2,64 2,99 3,37 3,81 4,29 5,35 0,010,03 0,05 0,06
300 2,00 2,17 2.33 2,73 3,15 3,63 4,1 S 9,81 5.50 6,26 7.01 7,90 8,91 10,05 11,30 13,95 0;02 0,10 0,14 0,18
500 3,07 3.35 3,59 4,2! l.SS 5,63 6,50 7,47 8,55 9,72 10.86 12.19 13.69 15.34 17.09 20.59 0,04 0.17 0,23 0.30
700 4.04 4,40 4,75 5,58 6.46 7,47 S.62 9.90 11.29 12,79 14.23 15.8S 17.69 19,58 21.47 24.68 0,06 0,24 0,33 0,42
950 5.16 5,62 6,07 7,15 8,28 9,56 l i .oci 12,59 14.29 J6.06 17.71 19.51 21.33 23.03 24.39 25.02 0,08 0,33 0,45 0,56
1450 7.10 7,74 S.63 9,S2 11.34 13.00 14.81) I6.6S 18.53 20.23 21.52 22.48 22.71 0,12 0,50 0.68 0,86
2850 H.I6 10.9$ 11.74 15.34 14.65 15,59 15.82 0,24 0,98 1,34 1,69
I'u k to r ohvojnos ugla cg

180" 170" | 160“ I50" I405 130'’ 120’ 110 100” 90 80” 70"
0,99 0,99 0,98 0,97 0,95 0,93 0,9! 0,89 0,86 0,83 0,8
0,1 0,2 0,4 0,6 0,8 1 8 10 20
Podaci o kuišniku
Profil H J K L M
s mm 1,60 ±o,2 2,34 ±o,2 3,56 ±0.2 4,70 ±o,2 9,4 ±0.2
h mm 3 4 6 10 17
Z 2...3I 2...50 2...50 2...60 2..45
u mm 559 330 559 954 2286
2155 2489 3492 6096 15266
imx m/s 60 50 50 40 30
nin m m 13 20 45 75 180
e mm 1,60 ±003 2,34 ±o,oj 3,56 ±0.03 4,70 ±0,05 ,4 ±0.08
7‘j mu m m 0,30 0,40 0,50 0,40 0,75
f a m'ft m m 0,15 0,20 0,25 0,40 0,75

t trin m m 1,33 2,06 3,45 4,92 10,03
f frf» u u n 1,30 1,80 2,50 3,30 6,40
mm 0,80 1,25 1,60 3,50 5,00
h
354
4 .3 .5 .
Z u p č a n i k a iš n i p a ro v i
Prenošenjc obrtnog momenta ostvaruje sc zahvatanjem zubaca kaiža sa

nazubljenim kaišnikom. Odstranjeno je elastično klizanje i izbegnuta potreba za
prilezanjem kaiša. Masa jedinice dužinc kaiša nijc velika te su dopuštene visoke
obim ne brzine i to za male snage do 80 m/s, a za većc snage do 40 m/s. Dovoljno
su elastični te jc uticaj savijanja na skraćcnjc radnog veka skoro u poipunosti
otklonjcn. Dopušteno je korišćenjc kaišnika malog prečnika što prenosni par čini
kompaktnijim.
Profili zupčanog kaiša mogu biti trapczni ili polukružni (sl. 4.87). Za odvo-
djenje snage sa obe strane kaiša, zupci mogu biti sa obe strane. Standardima jc
predividjeno po nekoliko veličina koraka zubaca koje odgovaraju oznakama datint
na slici. Korak trapeznog profila L i H je colovni tako da preveden u milimetre
nije okrugao broj. Oznaku zupčanog kaiša polukružnog profila čini mera koraka
izražena u milimetrima. Na osnovu ove dve osnovne vrste profila izvcdeno jc još
nekoliko sličnih oblika. Radi se o različitim oblicima krivjnc bokova koje treba da
doprinesu smanjcnju napona u zupcima i povećanju nosivosti kaiša.
Visoka nosivost zupčanog kaiša postiže se jakim kordom od tekstilnih i

veštačkih vlakana. Spoljašnjost kaiša obložena je gumenim slojem koji je impreg-
niran tekstilnim vlaknima. Obloženi su i zupci radi povećanja otpornosti dodirnih
površina i povećanja čvrstoće zubaca. Elastičnost zubaca može sc povećati
dodavanjem žleba po sredini zupca.
Korak zubaca kaiša je polazni parametar za odredjivanje dimcnzija kaišnika i
kaiša. Na osnovu ove mere dobija se modul m = p/jt, a zatim i prečnici zupčanog
kaišnika
(•/„.= d - m z \ da = d - 2 hk ; dj-=da - 2 h
gdc je broj z-broj zubaca kaišnika dok su mere hk i h date na slici 4.86 i zavise od
dimenzija kaiša i njegovih zubaca. Sa bočnih strana zubaca mogu se postaviti
graničnici. Oni mogu biti sa jedne i sa obe strane. Ako su jednostrani na
pogonskom i na gonjcnom kaišniku treba da su sa suprotnih strana.
355
XL cvbt%l7’ 5M
T p —5.0Kmm j/Z=5mm
-H— r~—--------
Slika 4.87
Oblici profila zupčanih kaiša: a) jcdnosirani i obosirani uapczni i polukrulni zupci, b) profili trapcznih
zubaca, c) profili polukružnih zubaca
Radno opterećcnje srazmerno je nominalnoj obimnoj sili F, = 2 Tld ( T -

obrtni moment) faktorima spoljnih dinamičkih sila cA i unutrašnjih dinamičkih sila
cd. Potrebna sila pritezanja je Fp = Šp cA cd Ft, gde je %p - faktor pritczanja
zavisan od jačine kaiSa i centrifugalne sile. Ovi sc kaiši relativno malo pritežu tc je
u skladu s tim £p = 0,25....0,4.
Nosivost zupčanog kaiša zavisi, izmcdju ostalog, od koraka i širine kaiša.

Korak, odnosno, tip kaiša, odabira sc iz kataloga proizvodjača, a potrebna širina se
izračunava na osnovu opiercćcnja koje treba da bude prcnescno. Proizvodjači dek-
Slika 4.88
UnutraSnja graclja atpčanog kaiša
356
larišu nosivost jedinice širinc kaiša u vidu ohim nc sile ili snage koja se možc
preneti. I J prvom slučaju, potrebna širina kaiša je
27’
h- C^ F' f, = ’
Vrednosti faktora spoljnih dinam ičkih sila c.a datc su u tablici 4.14, a vrednosli
faktora unulrašnjih dinam ičkih sila, zavisno od razlike u koraku kaiša i kaišnika
i od brzine kaiša su u granicam a =1,05... 1,3. Nosivosl obim ne sile po jcdinici
širine kaiša [/r,//>] data jc u tablici 4.20. kao i m asa po jcdinici širine q/h na
osnovu koje se izračunava centrifugalna sila po jedinici širine F,/b= (q/h)v. U
tablici 4.20 date su i vrednosti faktora broja zubaca u sprczi c,.
Potrebna širina kaiša može se dobiti i na osnovu snage koja se može preneli
po jedinici širine kaiša IJ0/b (tab. 4.20),
b = L ± £ ± l-
(W )c ,
Izračunata širina se zaokružuje na prvu veču vrednost datu u katalogu
proizvodjača odnosno u tablici 4.20.
Na slici 4.89 dat je grahčki prikaz postupka izbora zupčanog kai.šnog para.
Broj zubaca m alog kaišnika odrcdjuje se na osnovu m inim alno dopu.štenog
broja zubaca za izabrani prolil. tj. z i= ( l... 1,3)rmi„. Za veliki kaišnik Zi=:\(0\!<ih.
Nakon zaokruživanja na cele brojeve, u=z-jz\. Z a izabrani korak kaiša j>
ođredjuje se m odul ozubljenja >;;=/;/" prečnici kaišnika dw=mz, osno rastojanje
<7—(0.5. ..2)(z/wi-t-z/v.-2 ), Ju žin a kaiša L w. uglovi i dm ge geom etrijske mere. Broj
zubaca kaiša je Zk=L/p , a broj zubaca koji se sprcže na malom kaišniku
Slika 4.89
Izbor parametara zupćauog kaišttog para
357
T a h lic a 4 .2 0 P o d a c i za p r o r a č im n o s iv o s ii zu v ć a n ih k a iš n ih p a r o v a
P odaci o zu p čan im k a i.š e v im a

Oznakn [F.'b] (<r'b) z b
p '7 n a x
kaiša mm mm N-'nun k.e<'m nun m's mm

T2,5 2,5 120-950 4 1,2 80 12-17 4. 6, 10, 16
100-1380 12 2 SO 10-114 6,10,16,25,32,50
T5 >
260-4780 20 4,1 60 12-114 0,16,25,32,50,75,100

TIO 10
'IIO 20 260-3620 43 6.7 40 15-114 6. 2 5 .3 2 ,5 0 , 75. 100
2,7 80 10-120 6,5 8 9,5
o
co
7,2
ir,
XL 152-660
L 9,525 314-1524 9,6 3,8 60 10-150 13 19 25
II 12,7 609-431S 24,5 5,3 50 14-156 19, 25. 38, 51,76
X II n pp*, 2S9-4545 33,5 13,9 40 18-150 51. 76, 102
3 1,75 778-4572 41 17,9 40 18-120 51,76. 102. 127
X X II
SM 8 4SO-2SOO 28 6,4 45 22-192 20, 30. 50. S5
I4M 14 966-4578 35 9,9 30 28-192 40,55,85,115,170
Faktc r broja sprc'jnutih zubaca

Oznaka kaiša XL L. H. X II. X X II, SM, 14M T2,5 T5 T10 T20
6 5 4 3 2 1 5 .........2
z0
1 0,8 0,6 0,4 0,2 V 'l 5
ce
Učcslanost obilanja malo.s kaišnika n u liiiii'1

•nP 100 300 600 1000 1500 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 10000 12000 15000
10 0,035 0,11 0,21 0,29 0,44 0,59 0,72 0,89 1,05 1,19 1,24 1,26 1,34 1,39 1,48
12 0,044 0,14 0,23 0,35 0,53 0,70 0.8S 1,07 1,25 1,37 1,45 1,48 1,60 1,71 1.80
12,5 15 0,055 0,16 0,29 0,45 0,68 0,89 1,14 1,36 1,55 1,66 1,78 1,82 2,11 2,19 2,28
20 0,074 0,22 0,41 0.62 0,95 1,25 1,55 1,90 2,18 2,39 2,58 2,67 2,96 3,08 3,23
30 0,110 0,32 0,60 0,90 1,40 1,86 2,33 2,80 3,11 3,40 3,62 3,73 4,14 4,35 4,46
40 0.140 0,43 0.80 1.25 1,88 2,50 3,00 3,75 4,28 5,00 5,37 5,53 5,86 5,98 6.25
10 0,4 0,8 1,2 1,8 2^2 3,1 3,9 4,4 5,1 5,7 6,3 7,4 8,3 9,4
0,1
15 0,2 0,6 1,2 1,9 2,7 3,4 4,S 5,9 6,8 7,8 8,7 9,6 11,3 12,8 14,5
20 0,3 0,9 1,6 2,6 3,7 4,6 6,4 7,9 9,2 10,5 11.8 13,0 15,3 17,2 19,5
30 0,5 25 3,9 5,5 7,0 9,7 12,0 13,9 15,9 17,8 19,6 23,1 26,0 29,5
T5 1,3
40 0,6 1,7 3,3 5,2 '7,4 9,4 13,0 16,1 18,6 21,3 23,8 26,3 30,9 34,8 39,5
50 0,8 4,2 6,5 . 9,3 11,7 16,3 20,2 23,3 26,8 29,9 33,0 3S.8 43,6 49,4
12 0,7 2,0 3,7 5,7 8,0 9.9 13,3 16,0 18,6 21,0 22,5 24 2 27,0 30,2 32,9
15 0.9 2,6 4,7 7,2 10,1 12,5 16,8 20,2 23,5 26,5 28,4 30,6 34,1 38,1 41,5
20 3,4 6,4 9,7 13,5 16,8 22,6 27,3 31,7 35,7 38,3 41,2 46,0 51,3 55,9
T10 1.2
30 1.9 5,2 9,7 14,6 20,5 25,5 34,2 41,3 48,0 54,0 58,0 62,4 69,6 77,8
40 2,5 7,0 12,9 19,6 27,5 34,1 45,8 55,3 64,3 72,4 77,7 83,6
50 3.1 8.S 16.2 24.6 34,5 42,8 57,5 69,4 80.7 90,8 97,4
15 3.6 9,6 17,1 23,S 32,S 40,4 52,7 60,8 68,9 74,1
20 4,9 12,9 23,0 31,9 44,1 54,3 70,9 81,7 92,6
T20 30 7,3 19,5 34,5 4S,2 66,6 82,0 107,1 123,5
40 9,8 26,1 46,5 64,6 89,1 109,8 143,3
50 12,3 32,8 5S,2 80,9 111,6 137,5
60 14,8 39,4 70,0' 97,2 134,1 165,2
358
4 .4 .
Lančani parovi
4.4.1.
Lančani parovi omogućuju prenošenje obrtnog momenta izmedju vratila na

relativno vclikim medjusobnim rastojanjima. U poredjenju sa kaižnim prenosnim
parovima koji se takodje koriste za ovu svrhu, Iančani parovi su pogodniji za
prenos većih obrtnih momcnata pri manjim obimnim brzinama. S toga se lančani
parovi obično ugradjuju na poslcdnjem stepenu prenosa gde su ovi uslovi po
pravilu zadovoljeni. Osim toga, lančani par prcdstavlja posredni prenos snage,
siguran, bez mogućnosti proklizavanja. Prenos se ostvaruje zahvatanjem zubaca
lančanika i članaka lanca pri čcmu nastaju unuirašnje dinamičke sile. Spoljne
dinamičke sile se prenose sa jedog vratila na drugo bez prigušenja.
Osim toga, Sto se pomoću lanca niožc preneti visoko opterećenje, prisutna je
još jedna pogodnost. To je odsustvo fK)trebc za pritezanjem lanca. Vralilo je
izloženo dejstvu samo radnog optercćenja, uključujući i unutrašnje dinamičke silc i
težinu lanca.
Lančani parovi su izloženi habanju te jc dobro podmazivanje jedan cxl
preduslova za ispravan i dugotrajniji rad. Pri vrlo malim brzinama lanca pod-
mazivanje može biti mašću, medjutim, za vcćc brzinc potrebno je ulje. Ono se
dovodi potapanjem lanca, kapanjem ili brizganjem zavisno od brzine i koraka
lanca. Za tu svrhu, potreban je dodatni sistem za obezbcdjenje odnosno dovo-
djenje kao i za prečišćavanje ulja.
Prenos obrtnog momenta ostvarujc se pomoću lanaca sa valjcima ili pomoću
lanaca sa zupcima. U prvom slučaju sprežu se zupci lančanika sa valjcima u
zglobovima članaka ianca (sl.4.90a). Zupci pritom ulaze izmedju bočnih pločica
(lamcla) lanca što zahvat čini sigurnim, a lanac stabilnim u radu. Zupčani lanac se
spreže sa lančanikom pomoću zubaca koji su po unutrašnjoj konturi lanca. Članke
lanca čini slog pločica medjusobno spojenih osovinicama u zglobovima. Zupci
zupčanog lanca niogu se preciznije izraditi u poredjenju sa valjčanim lancem le se
i sprezanje ostvaruje sa većom preciznošću. Bočna stabilnost lanca obezbedjujc se
zahvatom žleba na sredini širine lančanika i srednje pločicc lanca koja nije
nazubljcna.
Navedene karaktcristike opredeljuju i područje primene valjčanih i zupčanih
lančanih parova. Valjčani se primenjuju za visoka opterećenja i za male brzine, a
zupčani za veće brzine Ianca pri manjem opterećcnju. U primeni su znatno više
zastupljeni valjčani lanci. Zupčane lančane parove potiskuju zupčanici kaišni
parovi.
359
Lonćani parovi: a) sa valjčanim lancan, b) sa zupianim lanccm
4 .4 .2 .
Oblici i mere lanaca i lančanika
Valjčani lanci ili lanci sa valjcima sasioje se iz niza članaka koje činc naiz-
mcnično posiavljene spoljne i unuirašnje pločicc (lamele). Spoljnc lamcle (4)
(sl. 4.9 Ia) čvrsio su spojenc sa osnovicama (5). Oko osovinice slobodno se okreće
čaura (2) sa kojom su čvrsio spojene unutrašnje lamcle (1). Zglobna veza izmedju
članaka lanca osivarujc se na dodiru čaurc (2) i osovinice (5). Preko čaure (2) je
slobodno okretljiv valjak (3) koji stupa u dodir sa zupcima lančanika i štiti čauru
od habanja. Lanac sa valjcima može biti jednorcdni, dvoredni i troredni. Dvoredni
i troredni lanac je udvostručeni i utrostručcni jednoredni lanac sa zajedničkim
osovinicama, a radi povećanja nosivosti.
Prcčnik lančanika definisan je korakom p izabranog Ianca i usvojenim brojem
zubaca Iančanika z odnosno uglom r (sl. 4.91b ).
j _ p _ p _ 360
a ~ sin ( r / 2 ) ” . 180 ’ r “ z u —-j—
v ' sin— *
Prema oznakama na slici 4.80. i 4.73a, obvojni uglovi lančanog para su

/Sj = 180 - 2 y i /?2 = 180 + 2 y gde je
sin y =
đ2 r d i )P j L.
z d2 ~ HP_
'2 a 2n a n ’ n
360
Dclovi tanca sa valjcima i raspodcta napona ta) oblik zubaca lančanika za valjćani lanac (b).
Stnikturo lanca i oblik oztibljcnja lanćanika: a) za dvorcdni lanac, b) za trorcdni lanac
Polazeći od obrasca za dužinu kaiša L (sl. 4.73a) i zamenom L = Zp,

dobija se izraz za dužinu lanca izražen ukupnim brojcm članaka
^ zi + z 2 , ( z2 _ z i , 2 a c o s >'
Z ~ ~ 7 ~ + 180 + p
Na osnovu usvojcnog broja članaka lanca Z, korišćenjem ovog obrasca može
sc izračunati vcličina osnog rastojanja a kojc odgovara izabranom lancu.
4.4.3.
Č v rsto ć a i vek lančanih parova
Nominalno radno opterečcnjc lanca može sc izra/.iti obimnom (tangcntnom)

silom Ft = 2T/<1. Prenose se i spoljnc dinamičke sile koje nastaju usled ncrav-
nomernosti rada pogonske i radnc mašinc. Ovaj uticaj obuhvata se koeficijentom
neravnomcrnosti odnosno pogonskim faktorom KA. Osim toga, prisutan je i uticaj
cenlrifugalnc silc koja doprinosi povcčanju silc u lancu za iznos Fc = qv2 gdc jc
q - masa jedinicc dužinc Ianca, a v - brzina lanca.
Sprc/anjc Ianca i lančanika jc ncravnomerno. Karakterišc ga sivaranjc
značajnih unutraSnjih dinamičkih sila kojc se u proračun ntogu uključiti pos-
redstvom faktora unutrašnjih dinamičkih sila K„. Radi ilustracijc proccsa nastaja-
nja unutražnjih dinamičkih sila, na slici 4.93 lančanik je prikazan u vidu poligona
ćijom se roiacijom naizmcnično povcčava i smanjuje br/.ina lanca. Pri manjem
broju zubaea lančanika relativna promcna brzine lanca jc vcća. S toga je minimal-
no dopušicni broj zubaca lančanika ograničcn zavisno od brzinc. Za vclike br/.inc
lanca lančanik ntora biti sa vcliki brojem zubaca. Pri manjim br/inam a, lančanici
mogu biti i sa manjim brojcm z.ubaca.
Prom cna brzine lanca podrazumeva pojavu ubrzanja i usporenja mase lanai
odnosno znatnc inercijalnc silc kojc se uključuju u proračun posrcdstvom faktora
A'... Uzimajući sve navedcne uticajc, sila u vučnom ogranku je F = Kv ( KA Ft + Fc )
Sa članaka Ianca sila F se prcnosi na Iančanik u delovima Fzl, Fz2, Fz3,...

tako da jc F = Fzl + F2, +... + F^, gdc je k - broj zubaca lančanika koji sc spreže
sa lanccm. Prilom sc u iamelama lanca sila postcpcno menja prema nizu Fu , FL2,
F[3,...Flk , kao gto jc na slici 4.94. prikazano. U povratnom ogranku deluje samo
sila usled sopstvcne lcžine lanca Fc = qa~cos ah/ 8 f gde jc ah - ugao nagiba
spojnc prave ccntara rotacijc Iančanika u odnosu na horizontalnu ravan, a / - ugib
slobodnog ogranka u odnosu na zategnuto stanje (sl. 4.90a). Na pogonskont
lančaniku počev od sile Fc , dodavanjcm sila Fu , uvećava sc sila u lancu do iznosa
F koji deluje u smčnom ogranku. Na gonjcnom Iančaniku sila sc na ,isti način
prenosi sa lanca na zupce tako da u povratnom ogranku ponovo iznosi Fc .
Usled obilaženja lanca oko Iančanika sila u lancu se menja u granicama od
Fc do F. Broj promena sile u jedinici vremena sra/.mcran jc učestanosti obilaženja
lanca / = v/(Zp), gde je Z-ukupan broj članaka lanca.
362
Dejstvom promcnljive silc u lancu, lamele su izložene promenljivom

zatežućcm naponu čija je raspodela prikazana na slici 4.91a.. Usied visoke kon-
centracije napona i velikog broja promcna napona, lamele su podložne lomovima
usled zamora, naročito u preseku B-B. Stcpen sigurnosti protiv ovih razaranja je
c _ PD _ km
D ~ F - K y{KA Ft + Fc )
gde je - sila kidanja lanca pri statičkom zatczanju, a $D - faktor za prcvo-

djenje statičkc prekidne sile FM u dinamičku prckidnu silu FD. Za valjčane lance
£jP= Fd!Fm = 0,15...0,2, a za zupčanc Šd ~ l),04...0,05. Stcpcn sigurnosti dobijen
na ovaj način trcba da je veći od 1,5...2,5 zavisno od pouzdanosti podataka za
proračun.
Osim zatežućim naponima, dclovi lanca su izloženi i površinskom pritisku.
Na dodiru čaure 2 i osovinice 5'(sl. 4.91a) ostvaruje se klizanje usled prelamanja
lanat. Usled pritiska p = FiA (A - dodirna površina) i klizanja u ovom spoju se
odvija habanje, povcćava zazor, a timc i korak članaka lanca. Kada ovo povećanje
dostigne 3%, sprezanje lanca je onemogućeno. Unutrašnje dinamičke sile su
visoke, a moguće je da lanac spadne sa lančanika. S toga je radni vek lanca
ograničen dostizanjcm graničnog habanja. Površinski pritisak koji u toku 15000
časova rada dovede do graničnog habanja je pM, a odredjuje sc eksperimentalnim
ispilivanjem lanca. Pri tom je prenosni odnos u = 1, broj zubaca lančanika z = 19,
broj članaka lanca Z = 100. Za opšti slučaj potrebno je zađovoljenje uslova
F
P=A ~A------ <PN KaKx Ku Kp Kk
gde je K„ -fa k to r osnog rastojanja, Kx -fa k to r broja lančanika, K„ -fa k to r
prenosnog odnosa, Kp -fak to r načina podm azivanja, Ki, -fa k to r radnog veka. Iz
prethodne nejednačine m ože se izračunati faktor radnog veka i vek izražen
brojem časova rada £,/, do postizanja krilične pohabanosti lanca u zglobovim a.
KA Ft + Fe
Kh =
P N ^ KaKx Ku K,
'K i, = V15000/L/,
363
4.4.4.
Izbor lanca i optimalnih parametara lančanog para
Nosivosi lanca je zavisna od viSe parametara. Izražava se snagom koju lanac

može da prcnosi odredjcno vrcmc u odredjenim uslovima rada, sa sigurnošću da
neće nastupiti razaranje. Ekspcrimentalna nosivost P0 sadrži se u katalogu proiz-
vodjača lanca i ođnosi se na vek od 15000 časova rada, prenosni odnos u = 1, broj
zubaca lančanika z = 19, broj članaka lanca Z = 100. Za drugačije uslove nosivost
sc odredjuje korekcijom snage P tj.
Pl =
*A *Z
U odnosu na napred korišćcne korekcione faktore dodati su KL - faktor vrste
lanca i Kz - faktor broja zubaca malog lančanika.
Eksperimentalna nosivost P() daje se u funkciji koraka lanca p i broja obrtaja
odnosno ugaone brzinc malog lančanika (rtj ili w j). Za odredjenu učestanost
obrtanja malog lančanika mogu se primcniti lanci sa viSe različitih koraka p, a
koji mogu biti jednoredni, dvoredni i trorcdni. Na slici 4.95. prikazan jc tok pos-
tupka odabiranja odgovarajućeg lanca.
Ako stepen sigurnosti ili radni vck nisu dovoljni, bira se lanac većeg koraka,
ako veći postoji, a u suprotnom prelazi na dvoredni ili troredni. Napred navedeni
uslovi mogu biti zadovoljcni, a da pri tom prečnici budu suviše veliki odnosno da
se ne uklapaju prečnici lančanika i osno rastojanje u predvidjene granice. Te
granice su amax = 80 p, amjn = 0,6 (d} + d2) + (30...50) mm, odnosno, pogodno je
da osno rastojanje bude a = (30...50)//. Osim toga, možc biti ograničen i prečnik
d}. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni postupak se ponavlja sa dvorednim ili trorednim
lancern koji dopuštaju manji korak i manje prečnike za istu snagu.
Slika 4.95
Izbor lanca i opiitniranjc parametara lančanog para
364
T ablica 4.21 P o d a c i o d im e n zija m a i iio siv o sti v a ljka stih la naca p re m a D I N 8187, 819:
Je d n o re d n i D v o re d n i T ro re d n i
b*\ F>: A 9 F>, A 9 bsi Fu A q
T>P P bi b: đ, C
inm kN mm' ka'm nun kN nnn' kc m mm kN mm* kaOn
03 5 2,5 4,15 32 - 7,4 2 6 0,08 - - - - -
04 6 2,8 4,1 4 . 7,4 3 7 0.12 - - * -
03 B 8 3 4,77 5 5,64 8,6 4,6 1 1 0,18 14.3 8 22 0.36 19,9 11,4 33 0,54
06 B 9,525 5,72 8,53 6,35 1024 13,5 9,1 28 0,41 23,8 17,3 55 0.78 34,0 25,4 83 1,18
08 B 12,7 7,75 112 8,5 13,92 17,0 182 50 0,70 31,0 31,8 100 126 44,9 45,4 150 2,0
19,6 22,7 67 0,95 362 45,4 134 1,85 52,8 68,1 202 2,8
10 B 15,875 9,65 132« 10,16 16,59
PB 19,05 11,68 15,62 12,07 19,46 22 7 29,5 89 125 422 59 178 2,5 61,7 882 268 3,8
16 B 25,4 17,02 25,45 15,88 31,88 36,1 58 210 2,7 68.0 110 421 5,4 99$ 165 632 8
20 B 31,75 19,56 29,01 19,05 36,45 432 95 295 3,6 79,7 180 591 72 116,1 270 886 II
24 B 38,1 25.4 37.92 25,4 48,36 53,4 170 554 6,7 101,8 324 1109 13,5 1502 484 1664 21
->8B 44,5 30,99 46,58 27,94 59,56 65,1 200 740 S,3 124,7 381 1481 16,6 184,3 571 2221 25
32 B 50,8 30,99 45,57 2921 5855 67,4 260 811 10,5 126,0 495 1623 21 184,5 743 2434 32
40 B 63,50 38,1 55,75 39,37 72 29 82,6 360 1276 16 154,9 680 2552 52 2272 1000 3828 48
48 B 76,2 45,72 70,56 4826 9121 99,1 560 2063 25 190,4 1000 4126 50 281,6 1600 6IS9 75
114,6 850 2791 35 *>*>} O 1600 5582 70 330,0 2350 8373 105
56 B 88,9 53.34 Sl.33 53,98 106,60
64 B 101,6 60,96 92,02 63.5 119,9S 130,9 1100 3625 60 2 5 o i 2100 7250 120 370,7 3100 10875 180
72 B 114,3 68.5S 103.81 72,39 13627 147,4 1400 4617 80 283,7 2700 9234 160 420,0 4000 13850240
Nosivost lanca Pa u kW za vek Ljt- 15000 h, Z\ =19, u-3, Z- 100
c
?
kW p
500 350
250 ■ 175
125 87.5
Po
75 52.5
50- 35
25 17.5
12.5 8.75
7.5 5,25
5 3.5
2.5 1.75
1,25 0,875
0,75 ■0,525
0,5 0,35
0,25 0,175. ! 2 3 4 6 810 20 3040 60 100 200300 6001000 20004000
//)---- — m in'1
365
J a h lic a 4 .2 2 . I z d r ž ijiv o s i r g io b o v a la n r a n a h a b a n je i k o r e k c io n i fa k to r i č v r s lo ć e
15000h. i/=3; »=40/; ,2=100
i7.in Rrojcvi zubaca malig lanćanika z\
• ** 14 * 15 16 17 1$ 19 20 21 22 23 24 •25
!1 13
0 l 30.8 31.2 32,4 32,2 33.0 33,2 33,5 34,0 34,3 34.5 34,8 35,8 35,3 35,5
28 8 29.3 29,8 30,0 30,3 30,6 31,0 31,2 31.4 31,7' 31,9 32,2 32,4
02 28,1 28.5
04 27.0 27.4 27.8 28 3 28.7 2S,9 29.1 29,5 29,8 30,3 30,2 30,7 30,7 31,0 31,2
2 (-.2 2 ('.5 27,0 27.4 27,6 27 8 28,2 28,5 28,7 28,9 29,1 29,3 29,6 29,8
0,6
25.3 25.6 26,1 26,5 26,7 26,8 27 2 27,5 27,7 27,9 28,1 28.3 28,6 2S,S
0S 24,9
24.5 24,9 25,2 25,4 25,6 25,9 26,2 26,4 26,6 26.8 27,0 27,2 27,4
1.0 23.8
1^ *>■» o ^ "s s 23.6 24,0 24,3 24,5 24,7 25.0 25,3 25.5 25,7 25,9 26,1 26,3 26,5
7 () t i 23.1 23,5 2 3 ’? 23,8 24,1 24.4 24,6 24.7 24,9 25,1 25,3 25,5
2S 2 1,3 2 1.6 21.9 77 \ 22,6 77 £ 77 Q 23,2 23,5 23,7 23.8 24,0 24.4 24,7 25,0
3 :o ,s 20.8 21.1 21.4 21.7 21,9 22 1 22,4 22,6 22 9 23,2 23,5 23,8 24,2 24,6
4 17,4 18.3 19,2 20,0 20.7 21,0 21,3 21.6 21,8 77 7 22,6 23,0 23,4 23,8 24,2
14,0 1.5,5 16.9 17.7 18,4 19,1 19,7 20,1 20,5 21,0 21,5 21,8 22,1 22,4 22,8
5
10,5 12,3 14,1 15,4 16,4 17,3 18,1 18,8 19,5 19,9 20,4 20,7 21,1 21,4 21,8
6
7 8.5 10.0 11,5 12,8 14.0 15.1 16,2 17,4 18,5 18,7 19.0 19,4 19,8 20,2 20.6
8 8.0 10,2 1 1,1 12.0 1.3.1 14,2 15,6 17,0 17,4 17,8 18,2 18,7 19,1 19,6
8.1 9,0 10.2 M .1 12,0 13,2 14,3 14,6 15,0 15,7 16,4 17,0 17,7
10
12 . _ _ 8.2 9,1 10,7 11,7 12,6 13,0 13,5 14,1 14.8 15,4 16,0
1S _ _ _ _ 8,9 9,7 10,5 11,0 11,5 12,1 12,7 13,3 14,0
18 - - - - ■ - - - 8.8 9,6 10,5 1 1.1 1 1,8 12,4 13.0
Faktor osno^ rastojanja Ku Faktor prcnosnog odnosa K„

Osno Prenosni
rasloj. a 60/> S0/> odnos u 1 7 3 5 7
20/> 30/> 40/>-
0.94 1 1,08 1.15 1 22 1,08 l.o 0.92 0,86
k‘
*0 1\ 0,85
Faktor broja lančanika Kx = 0,9Jr-2, x - broj lančanika

I'aktor broja zubaca malo" lančanika K. =(19/m)1'085
Faktor vcka K h = \j\ SO00/L,, , Lh -radni vek u broju sati rada
F'aktor vrslc lanca A'i=l-lanac sa valjcima za povećana opterećenja (tab.4.21)
A'i=0.6-lanac sa valjcima za manja opterećenj; A'/=0,2-lanac ,sa valjciina dugih članaka
Faktor pođmazivanja A>1 -bez prašine, podmazivanje po upuLstvu A'Ô^-bez
prašine, podmazivanjc dovoljno, Aj,=0,7-nije bez pračine, podmazivanje dovoljno,
A'^-O.S-nije bez prašine, podmazivanje nedovoljno Aj,=0,3-zaprljano, podmazivanje
nedovoljno
Faklor spoljnih dinamičkih sila K A - tablica 4.4 (kao kod zupčanih p.)
Faktor uniitrašnjih dinamičkih sila K v

Korak /> Broj obrtaja nialog lanianika >i| min*'
inin 50 100 200 300 400 500 600 800 1000 2000 3000 4000
12.7 1 1,07 1,14 1,19 1,23 1,25 1,28 1,32 1,34 1,44 1,50 1,55
15,875 1 1,07 1,15 1,20 1,24 1.26 1,29 1,32 1,35 1,45 1,51 1.56
19,05 1,01 1,08 1,16 1,21 1,24 1,27 1,30 1,34 1,37 1,46 1,52 1,57
25,4 1,03 1,10 1,18 1,23 1,26 1,30 1.32 1,35 1,39 1,49
31,75 1,05 1,12 1,20 1,26 1,29 1,32 1.35 1,38 1,42
38.1 1,07 1,15 1,23 1,28 1,32 1,35 1,37 1,41 1,44
44,45 1,09 1,17 1,25 1,31 1,34 1,38 1,40 1,44 1,47
50.8 1,14 _ 1.22 1.30 1,36 1,40 1,43 1.46 1,50
5.
ELEMENTI ZA OBRTNA KRETANJA
Obrtna kretanja u mašinskim sistemima zastupljena su u visokom stepenu.

Ostvaruju se pomoću elemenata za prenošenje obrtnog kretanja, pomoću
elemenata za obezbedjenje uslova za ostvarivanje obrtnih kretanja i pomoću
elem enata i delova koji ovim krctanjem ostvaruju neki radni efekat. Pri tom se
prenosi i opterećenje te nije moguće postaviti oštru granicu izmcdju grupe
elemenata za prenos snage i elemenata za obrtna kretanja. Svi oni mašinski delovi,
odnosno, mašinski elementi, koji pri obrtnom kretanju prenose i obrtni moment
su elementi za prenos snage. Medjutim, ustaljena je podela da se u grupu mašin-
skih elemenata za prenos snage svrstavaju samo zupčani, frikcioni, remeni i
lančani parovi. Vratila i spojnice takodje prenose snagu, ali bez prom ene karak-
teristika tj. bez prom ene ugaone brzine i obrtnog momenta. S toga se svrstavaju u
grupu elemenata za obrtna kretanja koju čine:
- vratila i osovine
- kotrljajni ležaji,
- klizni ležaji i
- spojnice i kočnice.
Ovi elemcnti vrše obrtno kretanjc, obezbcdjuju uslovc za obrtno krctanje i

prenose opterećenje s tim što u poredjenju„sa elementima za prenos snage, ne
obezbedjuju transformaciju opterećenja i brzine kretanja.
367
5 .1 .
Vratila i osovine
Vratila i osovine su nosači obrtnih mašinskih đelova, omogućuju obrtno
kretanje ovih delova, spajanje u funkcionalnu cclinu i prenošenje opterećenja.
Vratila su obrtni mašinski delovi kružnog poprečnog preseka koji osim poprečnih
i uzdužnih sila prenose i obrtne momente. Osovine mogu biti obrtne, mirujuće,
kružnog poprečnog preseka ili preseka proizvoljnog oblika. Za razliku od vratila,
osovine ne prenose obrtne momente, odnosno, nisu izložene uvijanju. Prenose
samo poprečne i uzdužne sile uslcd kojih trpe samo savijanje i aksijalno
naprezanjc (zatezanje - pritisak).
Vratila i obrtne osovine kružnog preseka teško je razlikovati prema obliku.
Razlika se utvrdjuje na osnovu toga da li nosač obrtnih delova prenosi obrtni mo-
mcnt ili ne. Na slici 5.1. naveden je primer kod kojeg rclativno mala konstruk-
ciona razlika doprir.ela da u jcdnoj varijanti nosač obrtnih delova bude vratilo, a u
drugoj, osovina. Prema varijanti (a) obrtni moment se dovodi prcko zupčanika
(Z), a zatim se prcko vratila (I7) dovodi do doboša (D) za namotavanje užeta.
Varijanta (b) se razlikuje u tomc što su zupčanik (Z) i doboš (Z)), spojeni. Obrtni
moment se neposrcdno sa zupčanika prenosi na doboš. Obrtni nosač nije izložen
dejstvu tog momenta i predstavlja osovinu.
.D
s - v/f
d -p
\ 33-
o
b)
Slika 5.1.
Ulicaj načina prcnoScnja obrmog m om cm a na oprcdcljcnjc nosača u grupu vrutilu (u) ili usovina (b)
5 .1 .1 .
Konstrukcioni oblici i vrste vratila, osovina i osovinica
Vratila obezbedjuju prenošcnje prostornog sistema sila sa obrtnih delova, do

nćpomičnih oslonaca. Osim toga, obczbedjuju prenos obrtnog momcnta sa jednog
obrtnog dela na druge. Mpsta gde se oslanjaju glavčine obrtnih delova su podglavci
vratila (P), a mesta gde.se vratilo oslanja, na oslonce, odnosno, na ležaje su rukav-
ci (7?)(sl.5.2.). Spoj glavčine i podglavka ostvaruje se tako da se obezbedi
368
prenošcnje obrtnog momcnta, poprcčnih i uzdužnih sila. Podglavak jc snabdcven

žlebovima, naslonima, navojima i drugim karakterističnim oblicima pogodnim za
ostvarivanjc ovog spoja i za prenošcnjc opterećenja. Po značaju se izdvajaju
spojevi za prenošenje obrtnih momenata koji su izložcni u nastavku odeljka o
vratilima. Aksijalno osiguranjc od pomeranja obradjuje se u odeljku o kotrljajnim
ležajima, s obzirom da se radi o istim konstrukcionim rcšenjima.
Oblik i mere rukavaca omogućuju da sc prencse opterečenje na oslonce i da
se obezbcde odgovarajući uslovi za ugradnju lcžaja i za njihovo osiguranje od
pomeranja.
.Slika 5.2.
Podglavci (P) i rnkavci <R) \ratila
Vratilo je po prvilu kružnog prcseka promenljive veličine duž ose. Raspodela

napona po povržini poprečnog prescka jc neravnomerna te je iskorišćenost
materijala kod vratila kružnog punog preseka neracionalna. Ipak, zbog jednostav-
nije izrade, u primcni su češća vratila kružnog punog preseka u poredjenju sa
vratilima kružno-prstenastog poprečnog prcseka.
Vratila se mogu razvrstati u tri grupc (sl.5.3.), na vratila prenosnika snage,

pogonska vratila rotora energetskih mašina i na specijalna vratila. Vratila prenos-
nika snage, zupčanih i drugih, su nosači zupčanika, kaišnika, spojnica itd. Izložena
369
Slika 5.3.
A'aćclna podcla vratila
su ciejstvu sila i momenata kojc se prenose sa ovih delova. Mogu biti odvojena ili
iz jednog komada sa obrtnim delom, na primer sa zupčanikom. Pogonska vratila
rotora energctskih mašina koriste se za prenošenje obrtnog momenta, na primer,
kod elektrom otora, centrifugalnih pumpi, ventilatora, turbina i dr. Takodje, sc
primenjuju i za prenošcnje obrtnog momenla od prenosnika motornog vozila do
pogonskih točkova (poluvratila). Sva ova vralila su po pravilu izložena uvijanju, a
izostaju poprečne sile i savijanje. Spccijalna vratila se koriste za izvršavanje
spccijalnih funkcija u mašinskim sistcmima. To su kolenasta vratila m otora sa
unutrašnjim sagorcvanjem, zatim teleskopska vratila čija se dužina može menjati
kao i gipka, odnosno, savitljiva vratila čija sc osa u prostoru može deformisati
proizvoljno prema potrcbi.
Osovine mogu biti obrtnc ili mirujućc, okruglog i neokruglog poprečnog

preseka. Po pra%'ilu su obrtne osovinc okruglog poprečnog preseka, a mirujuće
mogu biti bilo kojcg preseka, uključujući i kružni. U oba slučaja to su najčešće
nosači točkova kod raznih vrsta urcdjaja za kretanje i vozila.
Na slici 5.4a, šcmatski jc prikazana obrtna osovina železničkog vozila

(vagona). Na osovinu su naprcsovani točkovi koji rotiraju zajedno sa osovinom.
Struktura želczničkog vagona sc oslanja na rukavce osovine. Na slici 5.4b prikazan
je jedan od rukavaca osovine priključnog (drumskog) vozila. Ova osovina je
loadratnog poprečnog preseka, ne okreće se, a na krajevima su zavareni rukavci
370
Slika 5.4.
Primcri osovina icleznilkog (a) i dnnnskog vozila (b)
na koje se naglavljuju točkovi posredstvom kotrljajnih ležaja za slobodnu rotaciju

glavčine točka oko rukavca.
Osovinice su osovine male dužine u odnosu na poprcčni presek. Koriste se za
ostvarivanje zglobnih veza u kojima spojeni delovi vršc oscilatorno kretanjc u od-
nosu na osovinicu ili obrnuto: osovinica osciluje u odnosu na spojene delovc.
Izložene su poprečnim silama odnosno naponima na smicanje i na savijanje. U
poredjenju sa osovinama, zbog smanjene dužine, napon smicanja je povećan u od-
nosu na savijanje. Dok je kod osovina dominantno savijanje, osovinice su složeno
napregnute na smicanjc i na savijanje. Na slici 5.5. navedeno je nekoliko primera
osovinica standardnih oblika i dimenzija.
Slika 5.5.
Izabrani oblici osovinica
371
5.1.2.
O p te re ć e n je vratila
Vratilo je izloženo dcjstvu prosiornog sislcma sila i spregova koji potiču od

delova koji su naglavljeni na vratilu i koji zajcdno sa vratilom činc jedinstvcnu
rotacionu cclinu. To su sile u spregama zubaca, obrtni momenti koji se pos-
redstvom vratila prcnose od jedne glavčine do druge i slična opterećenja. Osim
toga, vratilo je iziožcno dejstvu inercijalnih sila uslcd neuravnoteženosli masa,
sudaranja obrtnih dclova i dr. Uticaj sopstvcne težinc dclova je, takodje prisutan,
medjutim kod savremenih konstrukcionih rcšcnja, nosivost mašinskih delova po
jedinici masc je jako uvcćana tc je uticaj sopstvenc težine na naponsko stanje
zanemarljiv u poredjenju sa ulicajcm radnog opterećenja. S toga se u najvećem
broju proračunskih primera, sopstvenc tcžinc delova na vratilu, mogu zancmariti.
Prema karaktcru optcrečcnja koja se prenose na vratilo, obrtni mašinski
delovi mogu se podclili u dvc grupc. Prvu čine oni obrtni dclovi kod kojih je op-
terećcnje ravnomerno rasporcdjcno po obimu odnosno kod kojih se poprečne sile
medjusobno uravnotežuju. Rezultirajuće optercćenje koje se prenosi na vratilo jc
obrtni moment, eventualno i aksijalna sila u osi vratila, dok su poprečne sile, od-
nosno, sile koje dovode do savijanja i smicanja vratila, jednake nuli. To su obrtna
(radna) kola svih turbomašina: pumpi, ventilatora, turbina itd, kao i polutke spoj-
nica namenjene za prenošenje obrtnih momenata. Drugu grupu obrtnih mašinskih
đclova u ovom pogledu, čine oni kod kojih se opterećenjc prenosi jednim delom
obima kao što su zupčani, frikcioni, kaišni i lančani parovi. Rezultujuča poprcčna
sila na ovim delovima nijc uravnotcžena i prenosi se na vratilo gde se urav-
notcžuje. Na slici 5.6. navedcni su karakterislični primeri obrtnih mašinskih delova
sa uravnotcženim i neuravnoteženim poprečnim silama.
U svakoj sprczi zupčanika deluje normalna sila na bok zupca - u pravcu
dodirnice, koju čine tri komponcnte: tangentna, radijalna i aksijalna. Osim toga,
Slika 5.6.
Sile na obm iim dciovima: a) uravnotclcnc b) u spregama zupčanika, c) na kaišnicima i na lančanicima.
3 72
Slika 5.7.
Primcr prosiomog rrmncšicja sila koje dekiiu m; vratilo
sprcga zubaca jcdnog zupčanog para možc imati bilo koji položaj u prostoru. S
toga sile na obrtnim dclovima (sl.5.7) mogu zauzeti različit položaj. Ovaj prostorni
sistcm sila se svodi na dva ravanska, proiciranjem sila u dve proizvoljno izabranc,
medjusobno upravnc ravni, koje se seku duž ose vratila. To mogu biti ravni yz i xz
naznačene na siici 5.7. Postupak svodjenja prostornog optcrećcnja vratila na dva
ravanski opterećena nosača (modela grede) sastoji sc u slcdećem. U spregama
zubaca zupčanika ili na drugim obrtnim delovima najpre se unose sile koje đeluju
na onaj obrtni deo (zupčanik) koji je na \ratilu čije se opterećcnje ulvrdjujc.
Zatim se sile proiciraju na ravni yz i .cr. Dobijeni ravni sistemi sila predstavljaju
žemu opterećenja vratila (sl.5.8). U navedenom primeru (sl.5.7 i 5.8) opterećenje
se sa zupčanika 1 prcnosi na zupčanik 2, posredstvom vratila prenosi se do
zupčanika 3, a zatini prcdajc na zupčanik 4. Zupčanici 2 i 3 su na vratilu čije se
optcrećenje odredjuje. Istog su smera rotacije. jer sa vratilom čine rotacionu celinu
("snop"), zupčanik 2 jc gonjeni, a 3 pogonski dco jer pokrećc (potiskuje) zupčanik
4. Kod gonjenog zupčanika (2) smer tangentne sile jc u smeru rotacije jer jc potis-
kivan ovom silom. Pogonski zupčanik (3) nailazi na otpor od zupčanika (4) te jc
obimna ( tangentna) sila usmcrcna suprotno smeru rotacije, Radijalne sile.su ,us-
m erene od tačkc sprezanja ka centru rotacije ij. upravno na osu vratila z. Aksijalna
sila nastaje kao poslcdica dcjstva sile F[w na zako?eni zubac kao kosu ravan, S toga
je pri određjivanju smcra ove sile. potrcbno "dovesti-' silu Frw u tačku vidljivu u
glavnoj projckciji (ravan \y na slici 5.S). Pravac i smer silc Frw u ovom položaju,
zajedno sa pravcem normale na kosi zubac i sa pravccm i smerom aksijalne sile,
373
Šcma optcrcćcnja vratila u dvc mcdjusobno ttpravnc ravni, dijagram obrtnih mom enata i dijagram
aksijatnih sila za izabrani priincr vralila.
obrazuju trougao sila. Aksijalna sila Fa po pravcu i smeru nadovezuje se na silu

Tako je sm er silc Fa jcclnoznačno odredjen. Na slici 5.8. vektori sila F„ 1 Fa
korišćeni za utvrdjivanje smera aksijalnc sile, izvučeni su tankon isprekidanom
linijom.
U bočnim projekcijama na slici 5.8. ravni yz \xz proiciraju se o se* i_y. Na ove
osc proiciraju se silc Fnv i Fr , a projekcije njihovih vektora ucrtavaju u ravnima )?
374
i xz ispod glavne projckcijc. Sila Fa sc u bočnoj ravni proicira u tačku. U ovoj

projekciji vidi se položaj napadnc tačkc aksijalne silc tc sc krak (njeno rastojanje)
proicira na pravac x i P r o j c k c i j e svih sila na ravni xz i yz predstavljaju šemu op-
terećenja vratila (sl.5.8). Na ovoj slici dali su još, dijagram obrtnih m om cnata.i
dijagram aksijalnih sila.
Dijagram obrtnih moinenata pokazujc kako sc obrtni momenti prenosc duž

vratila i koliki su momcnti uvijanja u svakom prescku vratila. Na slici 5.8, momcnt
doveden na vratilo preko zupčanika 2 ( T2), u celini sc prenosi do zupčanika 3 ( T3)
gde se dalje predajc (7 \ =T3). Moment uvijanja vratila na delu od oslonca A do
zupčanika 2 i na delu od zupčanika 3 do oslonca B, jednak je nuli. Na delu od
zupčanika 2 do zupčanika 3, vratilo jc izloženo dejstvu momenta uvijanja (lorzije)
Tt koji je jednak obrtnim momentima T2 odnosno T3 tj. Tt = T2 = T3.
Ako se na vratilu nalazi \ašc elemenata koji predaju ("troše") dovedeni obrtni
m om ent, onda se duž vratila vrši razvodjenje do odgovarajućih "potrošača" kao što
su zupčanici, spojnicc i slični elemcnti. Na slici 5.9a navcdena su dva moguća prin-
cipa razvodjenja obrtnog momenta duž vratila. U pr%om se obrtni moment T ’
dovodi na jcdnom kraju vratila tj. na prvom obrtnom delu, a zatim prcdaje preko
više pogonskih elemcnata koji su sa iste strane u odnosu na prijemni (T'). Zbir
predatih momenata T \ T '" itd. mora biti jednak primljcnom T ’ ( T ’ = T ’+
+T + T*v). U drugoj varijanti, momcnt se na vratilo dovođi preko nekog od
srednjih obrtnih delova ( T’). Od ovog mesta, obrtni moment se deli na levu i na
desnu stranu srazmerno potrošnji. Na slici 5.9a, na desnu stranu se odvodi zbir
m om enata T ’ + T a na levu samo
Momenti uvijanja (torzije) Tt u pojedinim presecima vTatila jcdnaki su

obrtnom momentu koji se "kroz" taj presek prenosi, što je na slici označeno
šrafurom (ordinatom) na dijagramu.
■ j'I!
1
1
T‘ i ^ T
ii 1 !
1
. 1 . . _1_
a) b)
Slika 5.9.
Varijante dijagrama obrmih momcnata taj i diiagrama aksijalnc silc (b)
375
Dijagram aksijalne sile pokazuje kolikoj aksijalnoj sili je izložen svaki od

poprečnih preseka vraiila. Pri formiranju ovog dijagrama polazi sc od najuda-
ljcnije tačke od oslonca koji jc izahran da prenosi aksijaJno opterećcnje. Počev od
te tačke, nanose se aksijalne sile u izabranom smcru. Može se usvojiti da aksijalne
sile usmerene u desnu stranu budu ria dijagrantu okrcnute na dolc, ili obrnuto, s
tim da se laj izbor zadrži do kraja dijagrama. Dodavanjem i oduzimanjem aksijal-
nih sila (sl. 5.S i 5.9b) zavisno od smcra, dolazi se do aksijainog oslonca. U ovoj
tački poligon sila se zatvara unošenjcm aksijalnog otpora oslonca F Aa
odgovarajućeg smcra i inicnziteta. Zbjr svih aksijainih sila uključujući i aksijalni
otpor oslonca, mora biti jednak nuli.
Ako aksijalni oslonac nije na kraju vratila, kao žto je u primeru na slici 5.9b
(druga varijanta), postupak je slcdcći. Aksijalne silc se nanose počev od najuda-
ljenije tačke sa desne strane aksijalnog oslonca, a zatim isto tako počcv od
najudaljenije tačke sa leve stranc s lim šio se usvojena usmerenost sila nc ntenja.
Kada se dođje do aksijalnog oslonca (B u datom primcru na slici 5.9b), razlika sc
popunjava reakcijom oslonca FBa- Smcr reakcijc se bira tako da suma svih aksijal-
nih sila bude jednaka nuli.
Šcma optercčcnja, dijagram obrtnih momenata i dijagram aksijalnc sile su
polazni podaci za primenu metoda iz mehanike (statike) i iz Otpornosti matcrijala
za proračun nosača u obliku grede. To jc odredjivanje otpora oslonaca, napadnih
momenata savijanja i nominalnih napona u svakom od preseka grede odnosno
vratila. Ove metode se izučavaju u navedenim predmetima te se ovde ne izlažu, ali
koriste u rešavanju zadataka.
5.1.3 .
Čvrstoća vratila
Radni naponi u vratilu su posledica dejstva spoljnjeg opterećenja. Vratilo je

izložcno savijanju dejstvom momenala savijanja M, uvijanju, dejstvom montenata
torzije Tt kao i zatczanju - pritisku, dejstvont uzdužnih sila Fz koje su posledica ak-
sijalnih sila. Smicanje poprečnim silama se z.bog malog uticaja zancmaruje. To sc
često može učiniti i sa naponim a zatezanja odnosno pritiska. Prema izrazima iz
Otpornosti materijala, naponi savijanja a s , uvijanja r i zatezanja-priliska a2,su:
M Ft F2
°s - W kA T“ °z ~ ~AK a
gde su W - otporni mom ent poprečnog prescka savijanju, Wp - polarni otporni

moment, A - povr.šina izabranog poprečnog prcseka vratila.
Moment savijanja \Tatila M zavisi od sila na vratilu koje su pri prcnošenju
stalnog obrtnog momcnta, stalne veličine. Poljc napona a s prikazano na slici 5.10,
je pri tom nepromenljivo. Usled rotacije vratila, jedna odredjena tačka u
376
Slika 5.10.
Nom inabii (radni) naponi n prcsccima vratiia
poprečnom prcseku, prolazi kroz zone nultog napona (1 i 3), maksimalnog

zatcžućeg napona (2), i kroz zonu maksimalnog pritiskujućeg napona (4). Time
rotacija vratila doprinosi da se napon u tačkama poprečnog prescka menja
nezavisno od promenc spoljnjcg optcrcčenja. Promena jc simetrična naizmenična,
a najveća vrednost je u povržinskom sloju vratila. Broj promena napona jednak je
broju obrtaja vratila jcr se pun ciklus promcne ostvari u toku jednog obrta.
Napon uvijanja r i zatczanja - pritiska ov je konstantan pri konstantnom

obrtnom momentu, bez obzira na rotaciju vratila. S obzirom da dejstvo obrtnog
m omenta povTemcno prestaje usled prestanka dejstva radnih otpora ili usled
isključivanja maSine, ovi naponi mogu biti i promenljivi. Broj promena u radnom
veku mašine može biti veliki. Pri tom sc naponi r i o. mogu smatrati jcdnosmerno
promenljivim. Ako bi smer obrtnog momcnta bio promenljiv naponi bi imali naiz-
mcničnu promenu. Za mali broj promena obrtnog momenta u radnom veku
mašine, mogu se smatrati i konstantnim. Najčešče se proračun vratila na uvijanje
sprovodi usvajajuči da je promcna napona jednosmerna (R = 0).
377
Koncentriicija napona u presccima vratila jc jako i'/ražcna. Uslcci potrcbc za

naslonima, ž.lcbovima. navojima itd. na vratilu jc prisutan veliki broj izvora kon-
centracije napona. a ćcsta jc pojava da u jcdnom poprečnom prescku postoji
višestruka koncentracija napona. Po\oljna jc okolnost što se vratila po pravilu iz-
radjuju od konstrukcionih (mckih) čelika čija je osetljivost na konccntraciju
napona, mala. Ako vratilo mora biti od čelika vclikc jačine, neophodno jc da sc
preduzmu konstrukcione i tehnoIoSke mcrc za sntanjenje koncentracije napona i
poveća izdržljivost vratila.
Na slici 5.11. prikazani su karaktcristični izvori koncentracijc napona u

presecima vratila. P n i niz skica pokazujc karakteristične prcđstavnike nekoliko
grupa ovih izvora, a drugi niz neka od konstrukcionih rešenja koja doprinose
smanjenju intenziteia koncentracije napona. Prvu grupu izvora koncentracijc
napona čine promenc prečnika vratila (sl.S.lla) kojc su potrebne za aksijalna nas-
lanjanja glavčina i lcž.aja. Koncentracija napona na ovim mestima bila bi rnanja da
je radijus prclaznog zaobljenja veči. Taj uslov tcžko sc može ispuniti zbog potrebe
za ravnim naslonom dovoljne visine. Ako je površina vratila na većem prečniku
slobodna (nije u dodiru sa drugim delovima), konccntracija napona se ntože snta-
njiti pornoču zarcza rasterečenja. Ovaj zarcz prisiljava naponske linije da svoj
pravac počnu mcnjati sa većc daljine te da promcna pravca budc manje nagla. Ako
jc slobodna površina na manjem prcčniku, ublažavanje nagle prom enc pravca
naponskih linija ntož.c sc oslvariti primenom dvostrukog prelaznog zaobljenja tako
da izvodnica na vratilu odgovara dclu konture clipsc.
Drugu grupu izvora konccntracijc napona u presecima vratila predstavljaju

žlebovi. Tu spadaju radijalni žlebovi (zarezi), uzdužni žlcbos'i, otvori ild. to su iz-
Slika 5.11.
Karaklcristiini prcdslavnici rivora konccntracijc napona u vratiht i konstrukcionc mcrc za smanjcnjc
konccntracijc napona: a) promcnc prcscka, b) Žlebovi, c) nalcganja.
T o b lic a 5 .1 V re d n o sti e fe k tiv n o g fa k to r a k o n c e n tr a c ije n a p o n a u v r a tilu
Prelazna zaobljenjn - vrcdnosti __________________

Odnos visinc naslona i radijusa zaobljcnja h/p
3
1 ' 1 2 jV'd
Rm Odnos radijusa prelaznog zaobljcnja i prcćnika vratila
0,01 0,02 0,03 0,05 0,10 f 0,01 0,02 0,03 0,05 0,01 0,02 0,03
N /»m r
P ri sa vija n ju
400 1,34 1,41 1,59 1,54 1.38 1.51 1.75 1,76 1.70 1.86 1,90 1.89
500 1.36 1,44 1,63 1,59 1,44 1.54 1.81 1.82 1.76 1.90 1.96 1.96
600 1.38 1,47 1.67 1.64 1.50 1.57 1.86 1.88 1.82 1.94 2.02 2.03
700 1.40 1.49 1.71 1,69 1.55 1.59 1.91 1,94 1,88 1.99 2.0S 2.10
800 1.41 1.52 1,86 1,73 1,61 1.62 1.96 1.99 1.95 2.03 2.13 2,16
900 1.43 1,54 1,80 1,78 1.66 1,64 2.01 2.05 2.01 2.0S 2.19 2,23
1000 1,45 1.57 1,84 1.83 1,72 1,67 2.06 2.11 2,07 2.12 2.25 2,39
1200 1.49 1.62 1.92 1,93 1,83 1.72 2.16 2.23 2,19 2,21 2,37 2.44
P ri u vija n ju
400 1.24 1,33 1,39 1,42 1.37 1,37 1.53 1.52 1.50 1.54 1.59 1.61
500 1.28 1,35 1.40 1,43 1.38 1.39 1.55 1.54 1.53 1.57 1.62 1.65
600 1.29 1,36 1.42 1,44 1.39 1.40 1.58 1,57 1,57 1.59 1,66 1.6S
700 1.29 1,37 1,44 1,46 1.42 1.42 1.59 1.59 1.59 1.61 1,69 1.72
800 1.30 1,37 1,45 1,47 1.43 1.43 1.61 1.61 1,61 1.64 1.72 1.74
900 1.30 1.38 1.45 1,50 1.45 ' .44 1.62 1.64 1.65 1.66 1.75 1.77
1000 1.31 1,39 1.48 1.51 1,46 1,46 1.65 1.66 1.68 1.68 1.79 1.81
1200 1.32 1.42 1.52 1.54 1.50 1.47 1.68 1,71 1,74 1.73 1,86 1,80
Ćvrsta, nci/.vcsna i labava naleganja - vretlno.vti p i/Š \

<1 Zafezna čvrstoća R ti N/ tnm*
mm Na leganje 400 500 600 700 800 900 1000 1200 400 500 600 700 800 900 1000 1200
P ri savijanju P ri u v ija n ju
Ćvrsto 2,25 2,50 2,75 3,00 3,25 3,50 3,75 4.25 1.76 1,90 2,05 2,20 2,35 2,25 2,65 2,95
30 Neizvcsno 1,69 1,83 2,06 2,25 2,44 2,63 2,82 3,19 1,41 1,53 1,64 1,75 1,86 1,98 2.09 2,31
Labavo 1,46 1,63 1,79 1,95 2,11 2.2S 2.44 2,76 1,28 1,38 1,47 1,57 1,67 1,77 1,86 2,06
Čvrsto 2,75 3,05 3,36 3,66 3,96 4,28 4,60 5,20 2,05 2,23 2,42 2,60 2,7S 2,97 3,16 3,52
50 Ncizvesno 2,06 2,28 2,52 2,75 2,97 3,20 3,45 3,90 1,64 1,78 2,03 2,15 2,2S 2,42 2,57 2,74
Labavo 1,80 1,98 2,18 2,38 2,57 2,78 3,00 3,40 1,48 1,60 1,71 1,83 1,95 2,07 2.20 2,42
Čvrsto 2,95 3,28 3,60 3,94 4,25 4,60 4,90 5,60 2,17 2,37 2,56 2,76 2,95 3,16 3,34 3,76
100 Nsizvesno 2,22 2,46 2,70 2,96 3,20 3,46 3,98 4,20 1,63 1,87 2,04 2,18 2,32 2,48 2,80 2,92
i vise Labavo 1.98 2,13 2.34 2.56 2,76 3.00 3.IS 3.64 1,55 1.68 1,83 1,94 2,06 2.20 2,31 2.58
Žlebovi - vređnosti
Žlebovi za klinove Ožlebljena vratila Metrički navoj
Pri savijanju za žlcb Pri Pri Pri uvijanju za ožleblienje Pri Pri
Tip A T ipB uvijanju savijanju ravno evolvenuio savijanju uvijanju
N /m nr
400 1,30 1,51 1,20 1,35 2,10 1,40 1.45 1,20
500 1,38 1,64 1,37 1,45 2.25 1.43 1,78 1,37
600 1,46 1,76 1,54 1.55 2,36 1,46 1,96 1,54
700 1,54 1,89 1,71 1,60 2,45 1,49 2,20 1,71
800 1,62 2,08 1,88 1.65 2,55 1,52 -> *^2 1.88
900 1,77 2,26 O 00 1,72 2,70 1,58 2,61 2 22
1000 1.92 2.50 2,39 1.75 2,80 1.60 2,90 2,39
379
Tablica 5.2. Vrednosti faktora korekcije dinctmičke izdržljivosti vratila
V rc c ln o s li l'a k to r a m c r a £t
Najmanji prečnik na Za savijanje Za uvijanje
mestn koncentracijc napona Ugljenični Legirani
(i u mm čelik čclik Ugljenični i lcgirani čelik
10 1,00 1,00 1,00

20 0,91 0,83 0,89
30 0,88 0,77 0,81
40 0,84 0,73 0,78
50 0,81 0,70 0,86

60 0,78 0,68 0,74
70 0,75 0,66 0,73
SO 0,73 0,64 0,72
100 0,70 0,62 0,70

120 0,68 0,60 0,68
150 0,60 0,54 0,60
V rc đ n o sti fa k to ra u tic a ja h ra p a v o s ti p o v ršin e £2

Zatezna čvrstoča u N/mm2
Obrađa površine 400 800 1200
Brušcna N4...N5 1- 1
Fino stnigana N6...N8 0,95... 0,98 0,90...0,95 0,80...0,90
(!irubo sUTJgana N9...NI1 0,84... 0,90 0,80... 0,90 0,70...0,80
Ncobradjena 0,75... 0,85 0,55... 0,75 0,40...0,60
Donjc vrednosti treba uzimati za prcseke bcz koncentracije napona, gomje za preseke sa efektivnim
faktorom konccntracijc napona oko 2, a medjuvrednosti srazmcnio ovom fakloru.
V r c d n o s l i f a k t o r a u l i c a j a o j a č a n j a p o v r š in s k o g slo ja
Rm Vratila sa koncenlracijoin napona
Vrsta obrade N/nuii3 Glatka vratila & < l,5 0 k >\,%
Cementacija sa
kalenjcm 400... 1200 1 1,5.... 1,66
Indukciono kalcnjc 600.... 800 1,5.... 1,7 1,6....1,7 2,4....2,8

stnijom visoke
učestanosti 800... 1000 1,3.... 1,5
Nitriranje 900... 1200 1,1....1,25 1,5.... 1,7 1,1_2,1
Obrada sačmom 600... 1400 1,1_1,25 1,5....1,6 1,7....2,1
Obrada valjanjem 1,2.... 1,3 1,5.... 1,6 1,8....2,0

380
vori koncentracije napona velikog intcnziteta te njihovo korišćenje na op-

terećenom delu vratila nije preporučljivo. Na kraju vralila, gde su momenti
savijanja mali ili jednaki nuli, mogu se ugradjivati elastični uskočnici u žlebovc kao
što je onaj prikazan na slici 5.11b. Na opterećenom delu vratila stvara jaku kon-
centraciju napona koja bi se mogla smanjiti pomoću zarcza rastercćenja. Uzdužni
žlebovi, za klinove, na primer, takodje stvaraju koncentraciju napona, ali ona nije
po celom obimu već je lokalna, sa jcdnc stranc.
Naleganja, naročito čvrsta, činc treću grupu izvora koncentracije napona
(sl.5.11c). Oštre ivice na krajevima mogu je znatno pojačati. Blagim konusom na
krajevima dodira ovaj se uticaj smanjuje ili otklanja.
Kritični naponi u opasnim presecima vratila odredjuju se na osnovu kritičnih
napona odnosno dinamičkih izdržljivosti standardne epruvete, uzimajući u obzir
sve uticaje koji dovode do razlike u ovim izdržljivostima. Lomovi vratila nastupaju
na mestima najveće koncentracije napona tj. u podnožju radijusa prelaznih
zaobljenja gde se menja veličina preseka, na mestima zareza i sl. Ako je na ovim
mestima višestruka koncentracija napona, za odredjivanje izdržljivosti jc merodav-
na koncentracija napona sa najvećim efckiivnim faktorom 0^.
Savijanjc je naizmenično promenljivo te je merodavna izdržljivost vratila
°D M ~ ° D { - 1) M ~ °D { - 1) ' ^
Uvijanje se usvaja kao jednosmerno promenljivo te je
- _ r D ( —1 ) M 1 rD ( - 1 )^ . %\u %2u ^3u

ZD M - ] - 0,5 tg a
; tg aM 1+ 1 - 2-
M XD ( 0) T kt u
\
% \u $ 2 u š
lD ( - \ ) M lD ( - \ ) ~
Isto tako i za aksijalno naprezanje na zatezanje, odnosno, pritisak, kritični

napon se odredjuje po istim obrascima kao i za uvijanje. Umcsto t ^ . ^ i ^£>(0)
zamenjuju se odgovarajuče karakteristike za zatezanje ô^-i) >aD(0) ’ odgovarajući
uticajni koeficijenti takodje za zatezanje. Uticaj ovog naprezanja često jc
zanemarljiv.
Posredstvoim koeficijenta obuhvata se razlika u veličini poprečnog preseka
izmedju vratila i standardne epruvete, a posredstvom koeficijcnta | 2 utieaj razlike
u kvalitetu obrade epruvete i vratila na mestu koncentracije napona gde se može
očekivati lom. Koeficijcntom | 3 obuhvata se uticaj primenjenih metoda za
povećanje izdržljivosti vratila. Ako su ove mctode primenjivane | 3 > 1, ako nisu
f 3 = 1. Ove m etode se izuzetno koriste samo kada je neophodno da se poveća
izdržljivost. To su m etode obogaćivanja površinskog sloja u zoni koncentracije
.381
napona, ugljcnikom (cementacija) ili azotom (nilriranje). Isto tako mogu bili
prim enjene metodc hladnog mehaničkog ojačavanja. Ove metode su skupc i
prim enjuju se izuzelno. Osim toga, nisu dclotvorne kod svih materijala, a ncke od
njih mogu dovcsti do suprotnih cfekata ako nisu kvalitetno izvedene. Pri ccmen-
taciji u površinskom sloju mogu sc javiti mikronaprsiine.
Stepen sigurnosti vratila sc određjuje na s\im mestima gde se može očekivati
da radni napon prekorači kritičnu granicu i dovede do razaranja. To su mesta iz-
razite koncentracije napona i gde su napadna opterečenja velika, a prcseci mali.
Svedeno na oblik vratila, na mcstu svake od glavčina postoji po jedan ovakav
presek za koji treba proverili stepen sigurnosti.
Savijanje i zatezanje - pritisak su istovrsna naprezanja te je stepen sigurnosti
za norm alno naprezanje
_ (°D M ) s .
s - s , =
Ako jc parcijalni stepen sigurnosti za aksijalno naprczanje Sz > 10, dobija se

S0 ~ Ss tj. uticaj aksijalnog naprezanja je zanemarljiv. Ako se ova mogućnost
proceni ranije, izračunavanje parcijalnog stepena sigurnosti Sz može bili izos-
tavljeno.
Parcijalni stepcn sigurnosti protiv razaranja vratila usled uvijanja je
tdm
5r = X
Za pogonska vratila (sl.5.3) i druga koja su izložena samo uvijanju, to je i
ukupni stcpen sigurnosti. Za vratila prenosnika gde je redovno prisutno i savijanjc,
ukupni slepen sigurnosti je
V
v š i+ s \
Sigurnost protiv Ioma usled zamora je zadovoljena ako je izračunata veličina

stepcna sigurnosti vcća od 1,5...2,5 zavisno od mogućnosti da dodje do odstupanja
podataka koji su korišćeni pri izračunavanju ove veličine.
5 .1 .4 .
Krutost i stabilnost vratila
Osim toga žto vratilo u toku radnog veka ne sme da sc polomi, ispravnost
izvršavanja funkcije ogleda se i u njcgovoj krutosti i stabilnosti u radu. K rutost je
posebno značajna za vratila prenosnika. Elastične deformacije vratila dovode do
poremećaja položaja obrtnih delova, naročito kod zupčanika (sl.4.45). Usled ovih
382
deform ađja dolazi do odstupanja u sprezanju zubaca zupčanika, a ako su ugibi

vratila suviše veliki dolazi do smanjenja aktivne dužine dodirnice i stepena
sprezanja profila zubaca. U graničnom slučaju može doći i do postupnog istis-
kivanja zubaca iz sprege i do loma zubaca, a da pri tom vratilo ostane neoštećeno.
Ove krajnosti ukazuju na potrebu da sc osim proračuna stepena sigurnosti, kod
vratila provere i deformacije, naročito na mestima zupčanika. Ovaj proračun se
sastoji u izračunavanju ugiba i nagiba vratila na osnovu jednačine elastične linije.
Proračun se vrši za svaku komponentu sile koja deluje na vratilo, a zatim sc defor-
macije sabiraju. Ovakav proračun je vrlo obiman, a osim loga, razlikuje se za svaki
prim er opterećenja i oblika vratila. Osim toga, uticaj krutosti vratila na raspodelu
opterećenja u sprezi zubaca uključen je u proračun zupčanika te se teško mogu
dogoditi napred navedeni ekstremni dogadjaji.
Krutost vratila zavisi od raspona oslonaca, od veličine poprečnog preseka, od
rasporeda sila i od modula elastičnosti materijala vratila. Svi čelici su približno sa
istim modulom elastičnosti te krutost vratila nije zavisna od vrste čelika od kojeg
je izradjeno. Nasuprot krutosti, čvrstoća je u visokom stepenu zavisna od vrste
čelika. Primenom čelika visoke čvrstoče, vratilo može biti sa relativno malim
poprečnim presekom a da se pri tom ne polomi. Mali poprečni presek čini vratilo
nedovoljno krutim. Ako je vratilo od konstrukcionog čelika koji je manje
izđržljivosti, sigurnost je zadovoljena za povećani poprečni presek. To se odražava
i na povećanje krutosti.
Na osnovu ovog poredjenja može se zaključiti da vratila od konstrukcionog
čelika dimenzionisana prema potrebnoj čvrstoći, je i dovoljne krutosti. S obzirom
da je proračun dimenzija vratila prema potrebnoj čvrstoći, znatno jednostavniji, to
se vratila uglavnom tako i đimenzionišu. Dozvoljeni napon se odredjuje prema
konstrukcionom čeliku koji obezbedjuje zadovoljavajuću krutost.
Stabilnost vratila je radna karakleristika koja je značajnija za izvršavanje
funkcije pogonskih vratila nego za vratila prenosnika. Zbog potrebe za dovoljnom
krutošću na savijanje, vratila prenosnika su povećanog preseka i smanjene dužine
tc jc na taj način obezbedjena i potrebna stabilnost u radu. Pogonska vratila tj.
vratila turbina, ventilatora, pumpi itd, obično nisu izložena poprečnim silama, ali
su na ovim vratilima naglavljene relativno velike obrtne mase diskova i rotora. Pri
vrlo velikim ugaonim brzinama ove obrtne mase mogu doći u ekcentričan položaj
u odnosu na osu obrtanja i izazvati snažne dinamičke sile i vibracije. Kod dugačkih
i vitkih vratila ova pojava može na'stupiti i usled sopstvene mase vratila bez uticaja
dođatnih masa. Broj obrtaja pri kojem nastupa rezonancija je kritični. Pri manjim
i pri većim brzinama od kritične, rad vratila je stabilan. Kritični odnosno
rezonantni broj obrtaja vralila zavisi isključivo od konstrukcionih param etara od
kojih su najvažniji dužina i prečnik vratila, krutost, rasporcd i veličina dodatnih
masa, eventualna ekccntričnost ili neuravnoteženost obrtnih masa i sl. Kritična
brzina odnosno kritični broj obrtaja vratila može se izračunati korišćenjem
mehaničkog modela i uprošćenih obrazaca ili analizom sopstvenih učestanosti
primenom metode konačnih elemenata, naročito kod složenijih rotora kao što su
383
turbinska kola. Za vratilo krutosti na savijanje c i mase zajedno sa obrtnim diskom

m približna kritična učestanost obrtanja u sekundi je
5.1.5.
Izbor dimenzija i materijala vratila
Dužina vratila i rastojanje izmedju oslonaca su mere koje zavise od njegove

funkcije. Kod vratila prenosnika ove dimenzije odgovaraju zbiru širina glavčina
obrtnih delova na vratilu, potrebnim medjuprostorima i širinama ležaja koje treba
ugraditi. Pri tom je potrebno da, radi povcčanja krutosti i čvrstoće, dužina vratila i
raspon oslonaca budu što manji. Kod pogonskih vratila, dužine se odrcdjuju na
sličan način izuzev kada je povećanom dužinom potrebno savladati veća rastojanja.
Primeri dugih transmisionih \Tatila kođ savremenih mašinskih konstrukcija nisu
česta pojava ali ih ipak ima, na primer, kod nekih vrsta letelica.
Dimenzije poprečnog preseka vratila mogu se izračunati na osnovu potrebne

čvrstoće tako da u toku radnog veka ne dođje do razaranja; zatim na osnovu
potrebne krutosti vratila tj. da deformacije ne prekorače dozvoljcne vrednosti elas-
tičnih deformacija; i na osnovu potrebne krutosti koja treba da obezbedi dovoljno
veliki kritični broj obrtaja tako da pri radu ne dolazi do rezonancije. Prema analizi
iz prethodnog odeljka sledi da je najpogodniji pristup da se dimenzije vratila
izračunaju na osnovu potrebne čvrstoće s tim da dozvoljeni napon budc izabran
tako da zadovolji i uslove krutosti.
Nakon odredjivanja dužinskih mera vratila, odredjivanja šeme opterećenja i

izračunavanja intenziteta sila, sledi izračunavanje napadnih opterećenja za sve
prescke vratila. N ajpre se odredjuju otpori oslonaca u obe ravni yz i xz i odre-
djivanje m om enata savijanja u svakoj od ravni, Mx i My. Poželjno je da budu
grafički prikazani njihovi dijagrami. Dalje sledi odredjivanje ukupnih momenata
savijanja u karakterističnim presccima, a koje se sastoji u vektorskom sabiranju
ovih momenata Mx i My tj.
M = yJM2 + M},
X )
Ako se m om ent uvijanja svedc na karaktcr momenta savijanja posredstvom
odnosa kritičnih napona za savijanje i za uvijanje, mogu se izračunati uporedni
momenti
/
384
SH ka5.ll
Potrebni paramctri za odrcdjivanje dimcnzija poprcčnog prescka vratila
Napon savijanja ostvaren đejstvom ovog momcnta ir.ora biti manni ili najviše
jednak dozvoljenom naponu a d o z. Usvajajuči da je presek vratila kružni puni kod
kojeg je otporni moment W = 0,M , sledi
_ Mj _ Mj
a' = W = o j^ - a doz
odnosno
d-i >
S obzirom da se duž vratila, moment Mj menja linearno to promena prečnika

dj odgovara kubnoj paraboli kao što je na siici 5.12. prikazano. Oblik vratila se
dalje uskladjuje sa potrebom oslanjanja glavčina obrtnih delova, ležaja i drugih
kao i potrebama njihovog učvršćivanja i prenošenja opterečenja. Pri tom prečnici
se mogu povećavati iznad paraboličnog oblika (dt) ali nije dopušteno ulaženje u
ovo jezgro.
385
Slika 5.13.
Redoslcd opcracija u proccsu dimcnzionisanja i proverc ivrsioće i krutosii vratila
3 86
Dozvoljeni napon se odredjujc uzimajuči u obzir vrsiu materijala, kon-

ccntraciju napona i potreban stcpen sigurnosti. Za vTatila se po pravilu koristc
konstrukcioni čelici pogodni za obradu rezanjem Č 0545 i Č 0645. Polazeći od
dinamičke izdržljivosti standardne epruvete iziožcne naizmcničnom savijanju
dozvoljeni napon aD<-\\
°doz = k d s
gde je:
Kp - koeficijent dinamičke izdržljivosti koji obuhvata procenjenu kon-

centraciju napona, uticaj veličine preseka i kvaliteta površine
5 - usvojeni stepen sigurnosti za dimezionisanje (S~ 2).
Na slici 5.13. dat je prikaz algoritma za izbor dimenzija i proveru čvrstoće i
krutosti vratila. Postupkom izračunavanja dimenzija, provere čvrstoče i krutosti i
korekcijom, ako je potrebno, odredjuju se optimalne veličine ( dimenzije i drugi
param etri) koje zadovoljavaju postavljena ograničenja: dovoljna sigurnost,
dovoijna krutosti, stabilnost u radu i što rnanje dimenzije.
Tablica 5.3 Vrednosti faktora dinamičke izdržljivosli Kp
R,„ u M/mrn^
Oblik vratila i prcscka <700 >700
G Ia t k o I i, 25
Na mestima promene prečnika 1,5.. ..2,1 1,8.. .2,6
Sa žlebom po obimu, sa poprečnim otvorom kružnog pres. 2,0.. .2,2 2,0....2,6
Sa žlebom za klin 1,6.. .2,0 1,8....2,2
Ožlebljeno vratilo sa ravnim bokovima 2,0.. .2,4 2,2... .2,6
Ožlebljeno vratilo sa evolventnim bokovima 1,6.. .1,8 1,8....2,0
Na mestima sa navojem 1,5.. .1,9 1,8...•2.2
Presovani spoj 2,4.. .3,0 2,08..2,6
Spoj sa labavim naleganjem ___ 1,2^ .1,8 1,6... ___
Veće vrednosti A'p treba uzimati za veće preseke, Zft naglike promene prcseka, za veće
preklope, za materijale veće čvrsloće, za lirapavije površine
Tablica 5.4. Oiporni momenti karakterističnih oblika poprečnih preseka
Oblik poprečnog preseka Obrazac
Kručni pun poprečni presek W =— „ IV = —

32 p 16
w . . d%K dtit b t(d -tf
Kružni pun presek sa jednimžlebom ~ 32 2d ’ p ' 16 2d
! r . . d3/t bt(d - fJ . [f' ~ d3n bt(d ~lJ
Kružni pun prcsek sa dva žlcba pod 180° ~ 32 d F ' 16 d
Prstenasti prcsek « '= ^ ( i V ) ; =<

32 V ’ p 16 v y d
!r . dn n + b (d* ~dn) (<i +dn f z .
Presek ožlebljenog vratila
32rfal
Oznake i vređnosti mera žlebova date su u tablicama odgovarajućili spojeva
3 87
PrimerS.l
Odrediti stepen sigurnosti proliv loma vratila prikazanog na slici 5.14, pri trajnom
prenošenju obrtnog momenta 7-1000 Nm. Vratilo je izradjeno iz jednog dela sa
pravozubim konusnim zupčanikom z=25, wj=5mm, od Č 1330.
Vratilo prikazano na priloženoj slici izloženo je dejstvu obrtnog momenta T i

dejstvu sila na zupcima konusnog zupčanika (obimne, radijalne i aksijalne). Zupčanik
je na prepustu vratila te je najveći moment savijanja na mestu oslonca pored
zupčanika (oslonac A). Na ovom mestu je i koncenlracija napona visoka te se
najopasnijim može smatrati presek x - x koji se nalazi u podnožju radijusa prelaznog
zaobljenja, ispod ležaja. Šema sila koje savijaju vratilo u preseku x - x , prikazana je na
slici 5.14c. Pod pretpostavkom da sile deluju na sredini zupca zupčanika, položaj
napadne tačke odredjen je srednjim prečnikom zupčanika
fcsin<5 50sin 26,5°
dm = mmz = 4,107 ■ 25 = 102 mm; m.„ = m ----------- 5 - = 4,107 mm
25
i rastojanjem od kritičnog preseka x - x
c = —cosS + e + p = — cos26,5° +16 + 1,5 = 39,8 = 40 mm
2 2
Komponente ukupne sile na zupcu su
2T 2 1000 103
Ft = — = — ------ ^
---- = 19608 N; Fr = F, cos8 tg a = 19608cos26,5°^20° = 6387 N
d „, 102
F a = F, sin^ t g a = 19608sin26,5°/^20o = 3184 N
Pošto se opterećenja nalaze na prepuslu vralila, a krilični presek na mestu oslonca,
napadni momenti savijanja mogu se izi'ačunati bez odredjivanja otpora oslonaca. I)
komponentnim ravnima y z i x z momenti savijanja su
My. = F ,c = 19608 0,04 = 784 Nm; Mx. = F ,c -F „^ - = 6387 0,04-3 1 8 4 ^ y ^ = 93 Nm,
a ukupni moment savijanja
M = ^My: +M% = V7842 + 932 = 789 Nm.
388
Napon savijanja i napcn uvijanja u preseku .v-.v je

M 7S9 103 2 d yn 60'/r 3
a = — = --------- = 37.2 N/mra ; //• = =------= 21205 mm
IV 21205 32 32
Tt 10C0 103 dln
= 23,5 N/mnv; = 2IV : 42410mm
42410 TtT
Aksijalna sila se sa zupčanika prenosi na ležaj dodirom naslona i unutrašnjeg prslena
ležaja. S’ toga presek .v-.v nije izložen zapreminskom pritisku usled dejstva ove sile.
Vratilo je izradjeno od Č 1330. Kjitični naponi za naizmenično promenljivo
sa\ ijanje i jednosmemo promenljivo uvijanje, prema podacima u tablici 2.17, su
a o(-i) = 250N/mm2 odnosno 'o(o) - 220 N/mm2. Ovi se podaci odnose na standardnu
epruvetu ođ koje se vralilo razlikuje po koncenlraciji napona, veličini i hrapavosti
površine. Krilični presek .v-.v je u zoni vi.šestruke koncentracije napona. Merodavan je
najveći efektivni faktor konccntracijc napona. Za visinu naslona
h = ( D - d ) / 2 = (69-60)/2 = 4,5 mm, i odnose h /p =4.5/1,5=3, p /d =1.5/00=0,025 i
/<m=0U0 N/mm2, prema podacima u tablici 5.1 efektivni faktori koncentracije napona
su, za savijanje =2,025 i za uvijanje p h, =1,07. Naleganje unutra.šnjeg prslena
ležaja može bili neizvesno ili čvrslo sa malim preklopom. Prema podacima u tablici
5.1, za savijanje je Pks/ š Jy =2,8 (/7ty = 2,8^lv = 2.S-0.78 = 2,18), a za uvijanje
Pkn/šin = 2,2 (pktt = 2.2člu = 2,2 0,74 = 1,628). Najveće vrednosti laktora koncenlracije
napona su za savijanje 2,18, a za uvijanje 1.07. Vrednosti l'aktora korekcije dinamičke
izdržljivosti odredjuju se prema tablici 5.2. Faktor uticaja veličine poprečnog preseka
za (l =60mm, za savijanje £ls=0,7S odnosno za uvijanje ći„=0.74. Na mestu gde se
ugradjuje kotrljajni ležaj vratilo ove veličine se obradjuje vrlo tinim struganjem ili
brušenjem te l'aklor uticaja hrapavosti povr.šine može biti jednak jeđinici. Pri izradi
ovog vratila nisu primenjene metode za povećavanje dinamičke izdržljivosti te i t'aktor
ojačanja površinskog sloja C3 je jednak jedinici. Za navedene numeričke vrednosti.
slepen sigurnosti protiv loma vratila usled zamora savijanjem je
a D ( - lF&gj 250- 0,78 M
čč = = 2.4
p ksa 2,18-37,2
Za uvijanje trajna dinamička izdržljivost pri naizmeničnoj promeni napona je
r D ( - i H / - t d (- 1) = 145 °'- 41— = 64,2 N/mm2
Pku ' 1>67
a nagib linije kritičnog napona u Smitovom dijagramu je
'ga.kr = 1+ 1 -2
rD(-t) ? l ^ =1J 1_2ill|Vi±l =0,S59
t d (o ) . Pku l 220 J 1.67
Dinamička izdržljivost vratila pri jednosmemom uvijanju i parcijalni stepen sigumosti je
t d ( - i )u _ 64,2 112.5
z D \t - ‘ : 112,5 N/mm‘; S .= ^ - = 4,78.
1- 0,5tgaM 1- 0,5 ■0,859 r 23.5
Ukupni stepen sigumosti protiv loma vratila u pieseku ,v-.r je
S„ S t 2.4 •4,7S
S =■ = 2.14
■J2.42 -r4.78:
Donja granica stepena sigumosti vratila je 1,5...2.5. zavisno od preciznosti podataka sa
kojiina je proračun ostvaren. l’ošto su svi uticaji obuhvaćeni na zadovoljavajući način,
dobijena vrednost može se smatrati dovoljnom.
5 .1 .6 .
S p o je v i v r a tila i g la v č in a
Spojcvi vratila i glavčina ircba da obezbede odgovarajući položaj obrtnog

clementa u maSini i u odnosu na druge delove sklopa, ccntriranje glavčine u od-
nosu na osu obrtanja vratila i prenoSenje opterećcnja sa vratila na glavčinu i
obrnuto. Prcnošenje obrtnog momcnla je jcdna od ključnih funkcija koja niora biti
uskladjena sa funkcijama dcfinisanja tačnog položaja obrtnih delova. Spojcvi
vratila i glavčina ntogu biti ostvareni posrcdstvom trenja, posredstvom klinova,
posrcdstvom žlcbnih spojcva i primenom posebno profilisanih oblika glavčinc i
podglavka.
a) Spojevi vratila i glavčina trenjem
Da bi se opterečcnje prenosilo sa glavčine na vratilo i obrnuto, posrcdstvom

trenja, potrcbno jc da sc na dodiru obezbedi pritisak dovoljan da pod dcjstvom
radnog optcrećcnja nc dodjc do proklizavanja. Potrcbno jc da sila trenja bude veča
od tangentne siic na dodiru vralila i glavčinc
F,, > F, J Fft= F n« = p A v - F, = t f P a F = Sm F,; A = d 7i I
gde je: S» F,
P =dnlp
F, - obimna (tangcntna) sila na dodiru vratila i glavčine
d - prečnik podglavka na vratilu, odnosno, otvora u glavčini
A - dodirna povrSina vratila i glavčine
/ - dužina dodira - širina glavčine
S - stepcn sigurnosti protiv proklizavanja glavčine po vratilu
p - kocficijent otpora proklizavanju glavčine po vratilu
p - pritisak na dodiru vralila i glavčine
Za ostvarivanje dovoljno velike sile trenja potrebno jc obezbediti dovoljno
veliki pritisak na dodiru vratiia i glavčinc (p). Ovaj pritisak može biti ostvaren na
više načina. Neki od njih su: radijalnim pritezanjcm dvodelne glavčine, aksijalnim
uklinjavanjcm glavčine na konusnu dodirnu povržinu i nasilnim utiskivanjcm
(presovanjem) \Tatila u glavčinu - presovanim spojem.
Radijalno pritezanje dvodelnc glavčine (sl.5.I5) ostvarujc se posredstvom
zavrtanjske vcze koju čini viže vijaka rasporedjenih na spojevima delova glavčinc
koja jc prethodno rascčena. Sila i momcni pritezanja vijaka odrcdjuju se na os-
novu potrebnog pritiska na dodiru, vcličinc dodirne povržine i broja vijaka.
Ovakav način spajanja glavčine i vratila nijc često u primcni, ne prenosi vclika op-
terečenja, a koristi sc tam o gdc jc mogućc i neophodno rasecanje obrtnog dela
zbog potrcba pri sklapanju i rasklapanju. Obično je to kod sklopova relativno
velikog gabarita.
390
Aksijalnim uklinjavanjem glavčine na konusu vratila, rclalivno malom ak-

sijalnom silom ostvaruje se vclika normalna sila na dodiru. Ovaj odnos se postiže
na osnovu malog ugla konusa dodirne površine. Takav konus na vratilu mož£ biti
izveden na njegovom kraju (sl.5.16a). Pritezanjcm navTtke ostvaruje se dovoljan
pritisak za obezbcdjenjc sile trenja koja onemogućuje proklizavanje glavčine po
vratilu pod dejstvom spoljne sile. Za ostvarivanje ovakvog spoja po srcdini vratila
koristi se elastična konusna čaura sa navrtkom (sl. 5.16b). Ova čaura je konusna
po spoljnoj površini i uzduž je rasečena. To omogućuje da se pritezanjem navrtke
čaura steže oko glatkog vratila, a konusna površina uklinjava u glavčinu. Za veće
dimenzije spoja koristi sc dvostruka konusna elastična čaura, a pritezanje se
ostvaruje pomoću vijaka (sl.5.16c). Vijci su rasporedjeni po obimu čaura (tri i više
vijaka) tako da se pritezanjem ostvaruje obostrano uklinjavanje. Spojevi konusnim
čaurama omogućuju spajanje gla%'čina sa glatkim vratilom. Na vratilu se ne izra-
djuju zarezi, nasloni i drugi izvori koncentracije napona. Na ovaj način se postiže
tačno pozicioniranje spojenih delova koje se možc i podcšavati. Nosivost ovog
spoja je ograničena.
Spojevi vratila i glavćine ost\-areni aksijalnim uklinjavanjem na konusnitn dodim im površinama

391
Presovani spojevi vraiila i glavčina omogućuju ostvarivanje najvcćeg pritiska

na docliru, spojenih dclova i prcnošenjc najvcćcg obrtnog momenta u poredjenju
sa drugim spojevima na principu trcnja. Obezbedjena je i dovoljna tačnost
položaja spojenih dclova, medjutim otežano sklapanje, a naroćito rasklapanjc ovih
spojeva, ne omogućuje primcnu u širokim razmerama.
Pre sklapanja, prečnik otvora u glavčini je manji od prečnika vratila za
veličinu preklopa P koji može biti u granicama od Pd do P (videti odeljak o
čvrstim naleganjima 2.2.1). Pri utvrdjivanju slvarnih mera, pipci mernog in-
strum enta se naslanjaju na vrhove neravnina na povrSini. Tako su u dužinsku meru
uključene i visine ncravnina Ru - za unutrašnji deo (vratilo) i Rs - za spoljni deo
(glavčinu). Nasilnim utiskivanjem jcdnog dcla u drugi, deo ovih neravnina se
gnječi, smiče i sl. a time smanjuje preklop. Ako se usvoji da se skine približno po
0,6RU i 0,6Rs svuda po obimu dodirne povrSinc, prečnik otvora se poveča za 1,2/?^
(2x0,6^ - sa obc strane), a prečnik naglavka smanji za 1,2Rtl. To će se odraziti na
smanjenje preklopa tc će efeklivni preklop biti u granicama
Usled nasilnog utiskivanja jednog dela u drugi, spoljni se proSiruje za ADu, a

unutrašnji (vratilo) sc sabija (smanjuje) za Ads tako da je
P’ = |AZ)m| + | A ^ |
Velikim D privremeno su označeni prečnici glavčine, a malim d prečnici

vratila.
Osim toga, radi uopštenja razmatra se varijanta šupljeg vratila čiji je odnos
unutrašnjeg i spoljnjeg prečnika T 1( = dulds. Ovaj odnos za glavčinu je
Stanje u dclovima prcsovanog spoja a) odnos dimcnzija i ncravnina, b) naponi u delovima prcsovanog
spoja
392
Dcformacijc spojenih dclova su clasiične i srazmernc su naponima. Na slici

5.17b prikazana jc raspodcla napona u cevima dcbclih zidova od kojih jc spoljna
izložcna unutrašnjem pritisku, a unutrašnja spoljnjcm. Ovaj niodel stanja napona
razradjen u otpornosti matcrijala primenljiv jc za rcšavanjc prcsovanog spoja.
Polazeći od ovih napona i od hipolcze najvcćih dcformacija za slaganje napona u
dva pravca dobija se promcna prcčnika Ad = đz gdc jc rclativna dcformacija
1, ,
£ = r = E ( V " ffr)
Cirkularni napon oc u pravcu langentc i radijalni or dovcdeni su u vczu pos-

redstvom Poasonovog kocficijcnta v. Za spoljaSnji dco (glavčinu) na unutražnjem
prcčniku Dw naponi su
i + f;
°c = y Z y i - P ' °r = - p
gdc jc p - pritisak na dodiru, a Es - modul elastičnosti spoljnjeg dcla (glavčine).

Dalje sledi
D.. ] + n 1 + V’t
A D„ = -<r + v>> P = ~ E ~ P ’ K s = ------- + V.
" ~E7 1- V J 1- s
Za unutrašnji dco (vratilo), na spoljnjem prečniku. naponi su
1+V'Ž
°c 1 ?P' or = ~ P
Promena (smanjcnje) prcčnika jc
A^ = ds 1+ n /; = _ Ku*s /;; K 1+ n
1- n
\
S obzirom da jc Du = ds = d, sledi
P’ = IA D I + lA rfJ = dp
Es E«
odnosno
P'
Es E~«
/
Vcličina pritiska na d.odiru spojenih dclova zavisi od njihovc krutosti (Ks i Ku
- koeficijcnti elastičnosti), prečnika dodirnc površine d i od veličine efektivnog
preklopa P'. Graničnim preklopima odgovaraju granični pritisci
393
Pd = h =
Nosivosi prcsovanog spoja odrcdjujc sc na osnovu donjcg graničnog priiiska

Pd. Kritična sila proklizavanja spoja pri ovom pritisku je
l Ft l ] =PdA P k = P d d j t l Pk
odnosno stepen sigurnosti protiv proklizavanja u pravcu tangcnte je
TT
F' = d
a u pravcu ose vratila Sp = [ Ff l ) /Fa gde su:
Ft - tangentna sila na dodiru vratila i glavčine prečnika d,

Fa - aksijalna sila na obrtnom delu (glavčini)
/ - dužina prcsovanogspoja (glavčine)
fik - kocficijent trcnja (prianjanja) pri klizanju (posle proklizavanja). Mož.e
biti različit za aksijalni i tangcntni pravac. Zavisi od vrstc materijala,
kvaliteta površina i načina presovanja.
Prcsovanje mož.e da bude izvršeno primenom aksijalnc silc (uzdužno
prcsovanje). Potrebna sila prese, na osnovu gornjcg graničnog pritiska pg jc
Fp =PPPs d K l
gde je pp - faktor pritiska (trcnja) prc ncgo što su neravnine na dodirnim
površinama, prcsovanjem smaknute. Sila presovanja se povećava sa povećavanjem
dužine spoja / (sl.5.18). Na ovoj slici prikazan je i obrnuti proces razdvajanja
spojenih delova. Počctna sila Fs = nspgd A l jc povećana poSto jc statički
koeficijent otpora ps > //^
Presovani spojcvi se niogu ostvariti i poprcčnim presovanjcm tj. stczanjem

unutražnjeg dela spoljnim. Spoljni deo je potrcbno zagrejati tako da se prcčnik ot-
vora poveća do veličinc koja omogućujc ncsmetano sklapanje. Hladjenjem spoljni
deo stežc unutrašnji. Pri tont je p +Z
A d = as d A & = P g + Zp -, = S -S 0 Zp = Ps /3 d = &0 + - ^ d ±
gde je:
$ - tem peratura do koje treba zagrejati glavčinu
<90 • - tem peralura okoline
Zp - zazor presovanja
as - koeficijent linearnog šircnja glavčine
394
Slika 5.18
Uzduino prcsovanje (a) i razdvajanjc prcsovanog spoja (b)
Slika 5.19
Promena odnosa tolcrancijskih poija pri zagpcvanju glaviinc radi poprcinog prcsovanja.
Navedene analize presovanog spoja glavčine i vratila izvedene su pod pret-

postavkom da naponi u delovima ne prekorače granicu tečenja tj. da ostanu u
oblasti elastičnosti. Ovaj uslov se proverava proverom stepena sigurnosti protiv
plastičnih deformacija. Za svaki od delova se izračunava ST = oT/a c gde je oc -
najveća vrednost cirkulttrnog napona odredjena prema Pg
395
Tablica 5.5 Faklori prianjanjci (koeficijeiMi otpora) presovanih spojeva

A - uzdužno prcsoranjc - umiliašnii deo je od čelika
Spolini deo četik | čelični liv sivi liv bronza A l-lcgurc plast. imsa
Stanje pov. P 0 d m a *a n c S U V c
Hrapavost finc grube
Ih 0,08-0,15 0,15-0,25 0 , 1 0 -0 , 2 0 0,09-0,17 0,04-0,10 0,03-0,09 0 ,3 3
t ‘k 0,05-0,12 0,12-0,19 0,08-0,14 0,07-0,12 0,03-0,07 0,02-0,06

f ‘n 0,05-0,14 0,14-0,22 0,08-0,10 0,07-0,13 0,05-0,10 0,02-0,08 0 ,5 4
B —poprcčno prcsoranje - unutrašnji deo je od čclika

Spolini deo ć c 1i k sivi liv bronza’ Al - legure
Slanie pov. p 0 d 111 a z a n e suvc s u v e
Hrapavost tinc grube
t ‘s 0,13 -0,1S 0,18-0,24 0,35-0,40 0,13-0,18 0,17-0,25 0,10-0,15
t ‘ti 0,08-0,14 0,14-0,19 0,14-0,16 0,07-0,09 0,05-0,14 0,05-0,06
t ‘tii 0,05-0,09 0,09-0,12 0,14-0,16 0,07-0,09 0,05-0,14 0,05-0,06
NAPOMENA:
fh - statićki koelicijent prianjanja, kada spoj pod dejstvom sile poćinje da popušta (proktizava)
fti - koeficijent prianjanja pri klizanju (u pravcu tangente pu i u pravcu ose )
fti —koeticijent otpora ktizanja pri prcsovanju
Prinier 5.2
Spoj vratila i zupčanika ostvarena je čvrstim naleganjem ^80H7/u6. Vratilo je punog

kružnog preseka, a telo zupčanika je u obliku punog prstena bez bočnih udubljenja. Ugao
nagiba zubaca /?=12,8°, prečnik podeone kružnice r/z=208mm, prečnik podnožne kmžnice
</r=200mm, širina zupčanika 96mm, sa oborenim ivicama po 0,5mm sa svake strane otvora
za presovanje viatila. Obrtni moment koji se prenosi preko zupčanika je 7=5000 Nm.
Vralilo jc od Č 0545, a zupčanik od Č.4130, Visina neiavnina na dodimim površinama
presovanog spoja su Rt=Ru=6yim.
a) Izračunati stepen sigumosti protiv proklizavanja zupčanika po vratilu.
b) Pioveriti stepen sigumosti piotiv plastičnih defomiacija zupčanika usled presovanja.
c) Izračunati potrebnu silu presovanja.
Rešenjc:
Za čvrsto naleganje ^80H7/u6, granične vrednosti preklopa utvrdjene na osnovu

tablica 2.1 do 2.5 su Pg= 121pm odnosno Pd=72pm. Posle presovanja odnosno
deliiničnog skidanja neravnina ostaje efektivni preklop
P'g = Pg - l,2(Rs + R„)= 121 -1,2(6+ 6)= 106,6 pm odnosno P'd = 57,6 pm
Srazmemo veličini preklopa na dodiru vratila i zupčanika ostvamje se pritisak
K 106,6-103
P*= “ = 117,5 N/mm odnosno p d = 63,5 N/mm
1,68 + 0,7
80
2, 1- 105
Pomoćne veličine zavisnj? od knitosti spojenih delova su
1+ K + v .. = — (- +0,3 = 1,68; A '„ = - ^ 4 - t / a = l- 0 ,3 = 0,7
K.
l-y /; ' 1-0,4* ' “ 1- w l
gde su y/s = D u/D s = 80/200 = 0,4, y/u = d u/ d s = 0/80 = 0, a za čelik vs = vu = 0,3.
396
a) Nosivost presovanog spoja odredjuje se na osnovu stepena sigurnosti protiv

proklizavanja spoja pod dejstvom radnog opterećenja. Pod dejstvom obrtnog momenta
na dodiru spojenih delova ostvaruje se tangentna i aksijalna sila
2T_ 2-5000 2-5000
F , =125000N; tgl2,80 = 10922N
d 0,08 0,208
Odgovarajuće krit. čne sile pri kojima dolazi do proklizavanja spoja su
h = HhPdA = 0,1 • 63,5 • 23876 = 151685 N;
h . = PkaPdA = 0,08 • 63,5 ■23876 = 121347 N

Vrednosti kinematskih faktora prianjanja spoja //*, i //to date su u tablici 5.5. Dodima
površina u spoju je ^=</^/=80'/r95=23876mm2, gde je dužina dodira /=95mm jednaka
širini glavčine 96mm umanjena za veličinu oborenih ivica od po 0,5mm sa svake
strane. Uporedjivanjem kritičnih i radnih sila dobijaju se parcijalni stepeni sigumosti
protiv proklizavanja spoja
151685 _ h \ _ 121347 _
‘ ,a F, 125000 ’ ’ ‘ ,u F„ 10922
Ukupni stepen sigumosti protiv proklizavanja je
1, 21-11
S/z = = 1,2
• fd Vl,212 + l l 2
fia
Nosivost spoja je proverena u odnosu na najmanju moguću veličinu preklopa te je
dobijeni stepen sigurnosti protiv proklizavanja dovoljan, tj. ne postoji verovatnoća da
spojeni delovi pod datim opterećenjem proklizaju. Pri tom se podrazumeva da u
spojenim delovima ne nastupe plastične deformacije.
b) Najveći napon u spoljašnjem spojenom delu (u zupčaniku) su
crc = p . = 1+ °’4, 117,5 = 162,3 N/mm2 ; a = - p = - U 7,5 N/mm2

\-Ws 1-0,42 *
Ekvivalentni (uporedni) napon prema hipotezi najvećeg tangentnog napona je
a, =crc -a-r = l 62,3 —(—117,5)= 280 N/mm2
Stepen sigumosti protiv plastičnih deformacija zupčanika usled presovanja
Re 470
, 280
pokazuje da ni pri najvećem preklopu ne mogu naslupiti lokalne plastične
delormacije. To je uslov da nosivost odredjena u tački (a) bude održana tokom radnog
veka.
c) Za ostvarivanje ovog presovanog spoja potrebna je presa pomoću koje se može

ostvariti sila
Fp = PpPgA = 0,12 •117,5 • 23876 = 336852 N; Fp = 336,8 kN
Odredjena je za najveći preklop i najveći koeficijent otpora (prianjanja) spoja, a
merodavna je za izbor prese.
397
b) Spojevi vratila i glavčina klinovima
Vraiila i glavčinc. radi prenošenja obrtnog monienta, spajaju se i uzdužnim

klinovima. Oni mogu biti bcz nagiba ili sa nagibom. Prizmatičnog su oblika i
smcštaju se u uzdužne žlebove tako da jedan dco visine klina zalazi u vratilo, a
drugi u glavčinu sprcčavajući na taj način okrctanje glavčine u odnosu na vratilo.
KJinovi l>ez nagiba su prizmatičnog oblika širinc b i visine h. Smeštaju se u

žleb na vratilu koji može biti izradjen vrcicnasiim glodačem ili glodačem u obliku
điska. U prvom slučaju klin je zaobljen na krajevima, a u drugom je ravan. U
glavčini je žleb vcće dubine nego što jc potrebno za smeštaj klina tako da postoji
zazor izmcdju klina i dna žleba. Ovaj zazor je vrlo značajan za funkciju spoja
klinom bez nagiba jer klin nc ometa centriranje glavčine i podglavka ostvareno
naleganjem na prečniku d. Glavčina sc naslanja na klin bočnom površinom žleba i
deluje silom Fr Reakcija na dejstvo ove sile na vratilo deluje u osi vratila (sl. 5.20)
obrazujući spreg sa krakom dfl. Izjcdnačavanjem obrtnog momenta i ovog sprega,
dobija sc sila Ft = 2Tjd. Usled ovc sile na dodiru glavčine i klina javlja se pritisak
čija je prosečna veličina p
P = ,ra ( r - b ) KA> ha = h —r —1
gde je h0 - aktivna visina đodira r - radijus zaobljenja ivice klina
Ka - faktor spoljnih dinamičkih sila (udara).
Površinski pritisak može dovcsti do plasličnih dcformacija površinskog sloja
na dodiru. Stepcn sigurnosti protiv pojave ovih plastičnih deformacija
treba da jc veći od 2,S...3,5 zavisno od tačnosti podataka sa kojima je S j

izračunat./->-;■je granica tcčcnja za slabiji materijal u dodiru (glavčine ili klina).
398
Tablica 5.6 Dimenzije standardnih kli/iova bez nagiba u mm
Niski klinovi K linovi za

Visoki klinovi JUS M.C2.060 JUS M.C2.062 alatne mašine
d b h t t\ h r h t 11 / 11
6...8 2 2 1,1 1,0 0,6 0,2
8...10 3 3 1,7 1,4 1,0 0,2
10...12 4 4 2,4 1.7 1,3 0,2 3,6 1,1
12...17 5 5 2,9 2,2 1,8 0,2 3 1,9 1.2 3,8 1,3
17...22 6 6 3,5 2,6 2,1 0,4 4 2,5 1,6 4,4 1,7
22...30 8 7 4.1 3,0 2,4 0,4 5 3,1 2,0 3,4 1,4
30...38 10 8 4,7 3,2 2,8 0,4 ■ 6 3,7 2,4 6,0 2,1
38...44 12 8 4,9 3,4 2,6 0,5 6 3,9 2,2 6,0 2,1
44...50 14 9 5,5 3,6 2,9 0,5 6 4,0 2,1 6,5 2,6
50...58 16 10 6,2 3,9 3,2 0,5 7 4,7 2,4 7,5 2,6
58...65 18 11 6,8 4,3 3,5 0,5 7 4,8 2,3 8,0 3,1
65...75 20 12 7,4 4,7 3,9 0,6 8 5,4 2,7 8,0 4,1
75...80 22 14 8,5 5,6 4,8 0,6 9 6,0 3,1 10,0 4,1
85...95 25 14 8,7 5,4 4,6 0,6 9 6,2 2,9 10,0 4,1
95...110 28 16 9,9 6,2 5,4 0,8 10 6,9 3,2 11,0 5,1
110...130 32 18 11,1 7,1 6,1 0.8 11 7,6 3,5 13,0 5,2
130...150 36 20 12,3 7,9 6,8 1,0 12 8,3 3,8 13,7 6,5
150... 170 40 22 13,5 8,7 7,7 1.0 14.0 8.2
170...200 45 25 15,3 9,9 8,9 1,2 Dužine kl/na l: 6, 8, 10, 12, 14, 16
200...230 50 28 17,0 11,2 10,1 1,2 8, 20, 22, 25, 28, 32, 36, 40, 45
230...260 56 32 19,3 12,9 11,8 1,6 0, 56, 63, 70, 80, 90, 100, 110
260...290 63 32 19,6 12,6 11,5 1,6 25, 140, 160, 180, 200, 220, 250
290...300 70 36 22,0 14,2 13,1 2.5 80, 315,355, 400
Označavanji klinova: (tip k lin a -A i li B )(d im e n zije klina)(standard)

A.bxhxl .JUS M.C2. 0....
Tolerancije klinova i žlebova za klin

Za zaobljenje ivica r 0,2 0,4...0,6 0,8... 1,0 1,2 1,6...2,5
Gomje odstupanje es +0,1 +0,2 40,3 +0,4 +9,5
Za dužinu klina i 6...28 32...80 90...400
Gomje odstupanjc es -0.2 -0,3 -0,5
Za dubinu žleba i, h 0,3...3 1 .1...10 10, 1...30,4
Gomjc odstupanje ES +9,1 +0,2 +0,3
Za zaobljenjc u žlebu r .0,2 0,4...0,6 0,8... 1,0 1,2 1,6...2,5
Goroje odstupanje ES -0.3 -0,3______ -0.4 -0,5
Za dužinu žleba l 6...28 32...80 90...400
Gomjc odstupanjc ES +0,2 +9,3_____ +0,4
Tolerancije. klinova: za širinu b , h9, za visinu h, h l 1.
Tolerancije ile.bova u \ralilu: P9 i P8 za čvršću vezu, N9 i N8 za labaviju vczu,
H8 za pokretljivu spoj klina u Žlebu.
Tole.ranc.ije žlebova u glavčini: P9 i P8 za čvršću vezu, J9 J8 za labaviju vezu,
D10 za pokrctljiv spoj klina u žlebu
399
Klin jc joS izložen i smicanju u ravni koja tangira dodirni cilindar glavčine i
podglavka. N'apon za ovo naprczanje jc
a stepen sigurnosti protiv plastičnih deformacija usled smicanja 5 = tt / t treba da

jc vcći od 2...3. Merodavna je granica tečenja materijala klina.
Klinovi bez nagiba su standrdnih dimenzija koje su prema standardima

dovedeni u vezu sa prcčnikom vratila ( podglavka). Izradjuju sc odsecanjem
komada od hladno vučcne šipkc preseka bxh, od konstrukcionog čelika Č 0545.
Segmentni kiin pripada grupi klinova bcz nagiba (sl.5.21). Izveden je u obliku
segmenta kruga, a žleb se izradjujc radijalnim prilažcnjem glodača u obliku diska,
vratiiu. Zbog đubokog usccanja u vratilo, žlcb za ovaj klin predstavlja jak izvor
koncentracije napona. Primenjujc sc za malc prečnike vratila i za relativno mala
opterećenja.
Klin sa nagibom za razliku od klina bcz nagiba je sa nagnutom temcnom

površinom koja čvrsto naleže na povržinu žleba u glavčini koja je takodje pod
nagibom. Sklapanje se vrši aksijalnim utiskivanjem (uklinjavanjem) kose ravni
klina u dno žleba glavčine. Pri tom se ostvaruje visok pritisak na ovom dodiru i na
dođiru glavčinc i podglavka sa suprotne strane od klina. Na ovim dođirima javlja
se sila trcnja koja se suprotstavlja dejstvu momenta na glavčini T. Sile trenja od-
nosno sile Ft< F na rastojanju d obrazuju spreg te izjednačavanjcm sa T sledi da
J‘e
U poredjenju sa klinom bez nagiba ova sila je dva puta manja. To pokazuje
da je nosivost klina sa nagibom znatno veća. Prisustvo nagiba, medjutim, dovodi
do zakošenja glavčinc u odnosu na osu vratila. S toga klin sa nagibom nije
pogodan za spojeve od kojih se očekuje tačnost položaja glavčine.
400
Na slici 5.22 prikazan je oblik klina sa nagibom koji možc biii bez kuke ili sa
kukom koja olakšava rasklapanje spoja. Zbog rcmećenja ccntriranja glavčine u od-
nosu na vratilo, ovi sc klinovi retko primcnjuju u porcdjenju sa klinovima bcz
nagiba koji su veoma Tastupljeni u prcnosnicima.
Prim cr 5.3
Spoj glavčine pužnog zupčanika i vratila ostvaren je klinom bez nagiba dužine
/=90mm. Prečnik vratila je r/=65mm, materijal vralila je Č 0545, klina Č 0645,
glavčine SL 250. Proveriti stepen sigurnosti klina za 7 - 1 185Nm.
Rcšcnjc:
Klin je izložen dejstvu sile F,-2T/d=2[ 185 103/65=3 6462N, odnosno naponu smieanja
lS 2;r
T = fr_ = 1 ^ 1 ^ = 23,5 N/mm2; Ak =b(l~b)+ — = 18 (90-18)+ = 1550 mm2
gde su /)=18mm, //= llnun, t=6,8min, (|=4,3mm, r=0,5mm dimenzije klina prema
tablici 5.6, a Ak -površina preseka klina izložena smicanju. Stepen sigurnosti protiv
plastičnih defonnacija usled smicanja klina od Č 0645 (7?c=330N/mm2), je
- T7-
.S- , 0.8-330 _ 112
‘7 r r 23,5
Stepen sigumosti protiv plastičnih defonnacija (gnječenja na dodiru klina i glavčine je
Sp = E šL = ™ , F, F, 36462
=l3 7 N /m m
P Pr. TZT.7
137 ~
' — ’ r ----------------------------------
Ap (h-r-rll-b) (1 1 -6 .8 -0 ,5 X 9 0 -1 8 )'
Granica gnječenja odredjuje se za slabiji materijal u dođiru. Za klin od Č 0645
p ri 1,27?c= 1,2'330=396N/mm2, a za glavčinu od SL 250 pi=Q,9Rm=0,9880=792
N/mm2. Podaci o čvrstoćama materijala dati su u tablici 2.17. Dobijene veličine
stepena sigumosti pokazuju da je čvrstoća klina zadovoljavajuća i da je gnječenje
bokova klina opasnije kritično stanje od smicanja.
401
c) Žlebni spojevi vratila i glavčina
Osnovna ideja žlebnih spojeva je da sc obimna sila rasporedi na veći broj

žlebova po obimu, smanji pritisak na dodiru svakog od žlebova i poveća nosivost.
U tome sc postiže delimični uspeh jer se sila neravnomerno raspodeljuje na z
žlebova po obimu žlebnog spoja. Osim toga, potrebna je visoka tačnost izrade da
bi raspodela sile bila bolja i da bi se povcćala tačnost centriranja ose vratila i ose
Slika 5.23
Profili žlebnih spojeva: a) sa ravnim bokovima, b) sa evolvcnmim bokovima c) sa trouglastim profilom
žlcbova.
Prema obliku profila boka, žlebni spojevi mogu biti sa ravnim bokovima, sa
evolventnim bokovima i sa trouglastim profilom žlebova. Centriranje glavčine u
odnosu na osu podglavka može biti po bočnim površinama (kod sve tri vrste žleb-
nih spojeva) i po spoljašnjem ili po unutrašnjem cilindru što se može prim eniti
kod žlebnih spojeva sa ravnim bokovima.
Na slici 5.23 prikazani su oblici profila žlebova i naznačene dimenzije. Sila se

caspodeljujc na z žiebova neravnomerno sa faktorom neravnomernosti = 1,4...
... z/2, zavisno od tačnosti izradc. Sila na boku najopterećenijeg žleba je
, 2 T K A %r , do l + d a2
t 't l ~ z d ’ “ sr ~ 2
* sr
402
Tahlic.a 5 . 7, Dimenzije žlebnih spojeva u m m ___________ _

Ž l c b n i s o o i c v i s a r a v n i m b o k o v i m a prema ISO 14 i DIN 5464
— ‘--11 I „ . ■-----,
Za srednjc uslovc rada
'7„ tcš ce us ove rada
Za
Za lake uslove rada
Centrir. z d{j\ b Centrir. z d{t\ d(ti b
Centrir. 2 dal b dal
Unutra- 26 23 6 14 n 3 20 16 2,5
30 26 6 Unutra- 16 13 3,5 23 1S 3
šnje 6
32 28 7 šnje 20 16 4 Unutra- 26 21 3
centrir.
36 32 6 centri- 6 22 18 5 šnjc ili 29 23 4
40 36 7 ranje 25 21 5 bočno 32 26 4
46 42 8 28 23 6 centri- 10 35 28 4
8 50 46 9 32 26 6 ranje 40 32 5
58 52 10 34 28 7 45 36 5
Unutra- 62 56 10 38 32 6 52 42 6
68 67 12 42 36 7 56 46 7
šnje ili
bočno 78 72 12 48 42 8 60 52 5
centri- 88 82 12 8 54 46 9 16 65 56 5
rnnjc 10 98 92 14 60 52 10 72 62 6
108 102 16 Unutra- 65 56 10 Bočno 82 72 7
120 112 18 šnje ili 72 62 12 ccntriranj 92 82 6
bočno 82 72 12 102 92 7
centri- 92 82 12 20 115 102 8
ranje 10 102 92 14 125 112 9
112 102 16
125 112 18
E v o iv e n tn i ž lc b n i sp o jev i Ž ,leb n i s p o j c v i s a t r o u g l a s t i m p r o l l l o m
DIN 5480 (a=30°)________________ DIN 5481__________________________
Nazivn Dimenzije Nazivni K.orak Dimenzije
Modi 1
prečnik 2 m da \ d ai dn d(i prečnik z P d= d,r da i a11 d a2A \ 1 df\ d a
20 12 1,5 19,7 17 16,7 20 8x10 28 1,010 9 10,1 8,1 8,26 9,9
22 13 1,5 21,7 19 18,7 22 10x12 30 1,152 11 12 10,1 10,2 12
25 15 1,5 24,7 22 21,7 25 12x14 31 1,317 13 14,2 12 12,06 14,18
26 16 1,5 25.7 23 22,7 26 15x17 32 1,571 16 17,2 14,9 14,91 17,28
28 14 1,75 27,65 24,5 24,15 28 17x20 33 1,761 18,5 20 17,3 17,37 20
30 16 1,75 29,65 26,5 26,15 30 21x24 34 2,033 22 23,9 20,8 20,76 23,76
32 17 1,75 31.65 28.5 28,15 32 26x30 35 2,513 28 30 26,5 26,40 30,06
35 16 2 34,6 31 30,6 35 30x34 36 2,792 32 34 30,5 30,38 34,17
37 17 2 36,6 33 32,6 37 36x40 37 3,226 38 39,9 36 35,95 40,16
40 18 2 39,6 36 35,6 40 40x44 38 3,472 42 44 40 39,72 44,42
42 20 2 41,6 38 37,6 42 45x50 39 3,826 47,5 50 45 44,97 50,2
45 21 2 44,6 41 40,6 45 50x55 40 4,123 52,5 54,9 50 49,72 55,25
48 22 2 47,6 44 43,6 48 55x60 42 4,301 57,5 60 55 54,76 60,39
50 24 2 49,6 46 45.6 50
55 20 2,5 54,5 50 49,5 55
60 22 2,5 59,5 55 54,5 60
65 24 2,5 64,5 60 59,5 65
70 26 2,5 69,5 65 64,5 70
75 30 2,5 79,5 75 74,5 80
80 32 2,5 84,5 80 2 2 , 5 _ 85
90 28 3 89,4 84 83,4 90
100 32 3 99,4 94 93,4 00
403
Pritisak na ovoni boku je
P ~ (? i +g2)
l - dužina spoja, a stepcn sigurnosti 5 = [ p ] / p . . Ako glavčina miruje pod op-

terećenjcm [ p] - P j za slabiji materijai u dodiru, a 5 treba da jc veće od
2,8...3,5. Ako je pod optercćcnjem potrebno, obrtni deo pomerati, [ p ] = p ^ gde
je ppj površinska izdržljivost kliznih spojeva.
Ožlebljivanje vratila se vrši na isti način i na istim mašinama kao izrada
zubaca zupčanika - relativnim kotrljanjcm. Dimcnzije se izračunavaju na isti način
u zas'isnosti od modula m i broja žlebova z. Dimenzije svih vrsta žlebnih spojeva
su standardizovane. Za ravne i cvolvcntne bokove broj žlebova je manji dok jc kod
trouglastog profila ova broj povečan ali je zato dubina žlebova smanjcna. U
glavčinama žlebovi se izradjuju provlačenjem, alatima (provlakačima) čiji je oblik
prilagodjen sanio jednom odredjcnom ožlcbljenju. Za svaki žlcbni spoj potreban je
poseban alat.
Primena žlebnih spojeva je manja u poredjenju sa klinovima bez nagiba.
Primenjuju sc uglavnom u menjačkim prenosnicima i na drugim mcstima gde je
potrebno smanjiti pritisak na dodiru bočnih površina žlebova.
d) Profilisani spojevi vratila i glavčina

Spoj glavčinc i vratila može biti ostvaren i specifičnim oblikom profila
dodirne površine glavčine i podglavka. Primenjuje sc kvadratni i trouglasti profil, a
nije isključcna ni mogućnost primene i drugačijih oblika, ako se izradjuju na teh-
nološki jednostavan način.
Profilisani spojcvi vraiila i gtavćinc.

404
5 .2 .
Kotrljajni iežaji
Lcžaji su mašinski elementi čija se osnovna funkcija sastoji u obezbedjivanju

uslova za relativno krctanje obrtnih delova i za prcnoSenje opterećenja izmedju
njih. Po pravilu ležaji sc ugradjuju u osloncima vralila gde omogućuju okretanje
rukavca u odnosu na nepomićni oslonac i prcnošenje opterećenja na oslonac.
Osim toga, lcžaji sc ugradjuju i izmedju drugih, relativno pokretnih, obrtnih
površina kao žto su obrtnc glavčinc u odnosu na vratilo, obrtni delovi spojnica,
pokretni oslonci i dr.
Prcma pravcu silc koju prenose, Icžaji mogu biti radijaini, aksijalni i radiak-
sijalni. Osim prcma pravcu silc, dcle se i prema konstrukcionim oblicima delova iz
kojih sc sastoje.
Osnovni dclovi kotrljajnih ležaja su kotrljajna tela. To mogu biti kuglice,

valjci, iglice, konusni valjci, bačvice i konusnc bačvice (sl.5.25j. Po obimu je
rasporedjeno vižc istovctnih kotrljajnih tela koja sc kotrljaju po stazama kotrlja-
nja. Stazc kotrljanja mogu biti na prstenima ili na kolutima. Prsteni su snabdevcni
stazama kotrljanja na cilindričnim posTŠinama. Mogu biti spoljažnji i unuirašnji.
Koluti se od prstenova razlikuju po tome što su staze kotrljanja sa bočnc strane na
ravnim površinama. Radijalni ležaji su prsteni, a aksijalni kolutni. Kotrljajna tela
su izmcdju dva prstena ili izmedju dva koluta. Da se kotrljajna tcla ne bi
dodirivala, održavaju se na odgovarajučcm rastojanju pomoću držača kotrljajnih
tela odnosno kaveza. Kavez može biti izradjen od lima ili rezan iz punog
materijala, najčešće bronze, duraluminijuma ili od plastične mase. Na slici 5.25.
prikazani su izabrani oblici delova kotrljajućih ležaja.
S/ika 5.25
Dc/ovi kotrijajnih lcžaja: a) koirljajna icla. h) spoljni prstcn, c) tmutrašnji prstcn, d) kohtt, c) držal
kotrljajnih tcla (kavez)
405
5.2.1.
Vrste i karakteristike kotrljajnih ležaja
a) Radijalni ležaji
Jednoredi kuglični ležaj sa radijalnini dodirom (sl.5.26a) pogodan jc za

prenoženje radijalnih sila kao i aksijalnih opterećenja koja nisu veća od 70%
nosivosti. Broj kuglica u ovom ležaju jc relalivno mali tj. ograničen je rnogućnošću
sklapanja. Ako se na prstenima načini bočno proširenje u vidu otvora za punjenjc,
broj kuglica može biti uvcćan. Radijalna nosivost se na ovaj način povečava do 1,4
puta, medjutim ležaji sa otvorom za punjcnje ne mogu prenositi aksijalna op-
terećenja.
Kuglični ležaj sa rađijalnim dodirom za opštu namenu je sa relalivno velikim

zazorom u okviru kojeg jc moguće malo ugaono prilagodjavanje elastičnim defor-
macijama vratila (za 1/4... 1/2 stepcna). Ovaj zazor se javlja kao ograničenje veličini
maksimalno doz%'Oljene učcstanosti obrtanja. Za ekstremno visoke ugaone brzine,
ovi se ležaji izradjuju sa visokom tačnošću i bcz zazora.
Slika 5.26
Radijalni kuglični lcžaji: a) jednorcdni, b) drorcdni, c) dvoredni podcSIjiri, d) uporcdjcnjc veličina
poprcčnag prescka lclaja
406
Dimenzije Ježaja naznačcne na slici 5.26a su standardizovane. To su prečnik

provrta ležaja (d), spoljni prcčnik ležaja (D), širina ležaja (B) i radijus zaobljenja
(r). Nosivost ležaja za isti prečnik provrta (d) za\isi od veličine kuglice odnosno od
veličina D i B (sl.5.26đ).
Z a svaki od prečnika 4 standardima je predvidjeno po čeliri veličinc preseka
ležaja (rcdovi mera 00;02;03;04).
Oznaka kugličnog jednorednog Icžaja sa radijalnim dodirom počinje brojem
6. Na drugom mestu jc znak za red mera (poprečni presek) tako da su oznake za
četiri reda mera 60;62;63 i 64. Drugi deo oznake se odnosi na vcličinu prečnika
provrta. Dopisuju se još dve cifre koje se dobijaju deobom prečnika provrta
brojem 5 (d/5). Prcčnici provrta ležaja deljivi su brojem 5 tj. 15, 20, 25, 30..... 110,
120, 130...... 190, 200....Na primer za d = 30 mm, oznaka može bit 62 06 ili za d =
= 60mm oznaka je 62 12.
Jeđnorcdi kuglični ležaj sa radijalnim dodirom je najSire zastupljcn u primeni
u poredjenju sa drugim ležajima.
Dvoredi kuglični ležaj (sl.5.26b) je povećanc radijalne i aksijalne nosivostj.
Nije rasklopiv, sa malim je zazorom i nije pogodan za visoke učestanosti obrtanja
vratila. Osetljiv je na elastične deforntacijc vratila. Nije naročito zastupljcn u
primcni jer je porcd navedenih nedostataka i skup. Možc se ugradjivati samo u
onim osloncima gdc jc krutost vratila visoka.
Kuglični podesivi ležaj (sl.5.26c) namenjcn jc za ugradnju u osloncima clas-
tičnih vratila u kojima su prisutni rclativno veliki nagibi elastične linije. Podesivost
jc postignuta oblikom unutražnjc po\TSinc spoljnjcg prstena. Ova površina je pojas
sfcre po kojoj kuglice mogu slobodno menjaii stazu kotrljanja. Podesivost jc
moguća do ugla od 4°. Istovremcno jc smanjcna i vcličina dodirne povrSinc izme-
dju kuglice i spoljnjeg prstena, a timc i nosivost. Osim toga, ovi lcžaji nisu pogod-
ni za prcnoScnje većih aksijalnih sila. Zbog malog ugla nagiba tangcnte i normalc
u tački dodira kuglicc sa sferom, pod dejstvom malc aksijalne sile indukuje sc
vclika radijalna sila. Kuglicc sc uklinjavaju. S toga se ne dopuSta aksijalna sila veća
od 20% nosivosti ležaja.
Valjčani ležaji (sl.5.27a) u porcdjenju sa kugličnim, naročito jcdnorednim su
uvećane nosivosti reda vcličinc za 1,7 puta. Dodir sc ostvaruje po izvodnici valjka,
dodirna površina je povcćana ali povcćana jc i opasnost od neravnomcrne
raspodclc optcrcćenja duž izvodnicc. S toga sc valjčani lcžaji koristc za prcnoScnje
velikih radijalnih sila kod izrazito krutih vratila. Nije mogućc prenošenje aksijal-
nog opterećenja. Nosivost zavisi od vcličinc prcscka ležaja (reda mera), kojih za
svaki prcčnik provrta ima šest.
Valjčani lcžaji su, ojim jednog tipa, rasklopivi Rasklopivost je moguća ak-
sijalnim pomeranjcm unutrašnjcg ili spoljnjcg prslena, u jcdnom smeru ili u oba
smcra. Na slici 5.27aprikazane su sve varijante sa odgovarajućim oznakama. Ova
pomcrljivost omogućujc ncsmctano pomcranjc (plivanjc) vratila i ncprihvatanjc
407
aksijalne silc. Rasklopivost omogućujc ugradnju maksimalnog broja kotrljajnih

tcla šio se odražava na uvećanje nosivosti.
Iglični ležaji (sl.5.27b) su u porcdjcnju sa valjčanim, vcće nosivosti, a manjeg
gabarita. Kotrljajna tcla su smanjcnog prcčnika, a povcćanc duž,ine. Za isti prečnik
provrta ugradjuje sc veći broj kotrljajnih tcla, a smanjena jc debljina ležaja tj.
smanjcn je spoljni prečnik. Radijalna nosivost je vrlo visoka, nijc moguće
prenošenjc aksijalnih sila i nisu dopuštcnc dcformacije vratila, odnosno, rukavaca.
Potrcbna je visoka krutost jcr je u suprotnom raspodcla optercćenja duž iglica,
neravnomerna.
Slika 5.27
Hadijabii lclaji: a) valjčani, b) iglični, c) podcšljivi lcžaj sa jcdnim redom bačvica, d) podcSljivi lciaj sa
dva rcda bačvica
Za iglične Iež.aje dovoljan je mali smeštajni prostor. On se dalje može sma-

njiti ako se jedan prstep ili oba izostave. Ulogu nedostajućeg prstena, pri tom,
prcuzimaju površine delova u dodiru. One moraju biti cementirane i brušene.
408
Podesivi iežsij sa jednim rcdoni luičvica prikazan je na slici 5.27c, a na slic

5 .27d prikazan jc podesivi ležaj sa dva rcda bačvica. To su ležaji visokc nosivosli,
visoke prilagodljivosti clasiičnim dcformacijania vratila. Nisu osetljivi na udarc, a
nisu pogodni za prihvatanje vcćih aksijalnih sila. Primenjuju se za vrlo lcške us-
lovc rada, v t I o su skupi u porcdjcnju sa drugim lcžajima.
b) Radiaksijalni ležaji
Ležaji pogodni za prenošcnje i radijalnih i aksijalnih sila su radiaksijalni.

Neki od napred navedenih lcžaja, osim radijalnc silc, mogu da prcnesu i značajnu
vcličinu aksijalne. Jednoredi, kuglični lcžaj sa kosim dodirom i konusno valjčani
ležaj su pogodni za prihvatanje relativno velikih aksijalnih sila u porcdjcnju sa
radijalnim. Zajcdničko za ovc dve vrste Iežaja je kosi dodir koji ovakvu nosivost
omogučuje, ali isiovremeno dovodi do stvaranja samoindukovanc aksijalne sile.
Dcjstvom radijalnc sile na kosu površinu, indukuje se aksijalna sila sa tendcncijom
da rasklopi ležaj tj. da istisne unulražnji prsten u odnosu na spoljni. S toga se ove
dve vrstc lcžaja ugradjuju u parovima. Okrenuti su tako da se samoindukovane sile
mcdjusobno uravnolcžuju, a da se spoljna aksijalna sila možc prihvatiti u oba
smcra. Ukupno aksijalno optcrećenje dobija se kao zbir samoindukovane aksijalne
sile i spoljne aksijalnc sile.
Normale na dodirne površine u ovako formiranim parovima ntogu obrazovali

slovo "X" (sl.5.28a) ili slovo "O” (sl.5.28b). 1 kod "X"- ugradnje i "O"- ugradnje
unutrašnji zazor u lcžajimamože se podeš'avati. Za tu svrhu potrebne su odredjene
konstrukcionc mogućnosti koje sklopove čine složenijim. Medjutim, pogodno
izabrani i podešcni zazor u ovim lcžajima obezbedjuje visok kv'alitct rada. Nisu
pogodni za elastična vratila.
Radiaksijahii lctaji: a) kuglič/ii sa kosi/u dodirom i sa 'X ' ugradnjom, b) komisno valjtani lcžaji i sa "O"
ugradnjom.
409
Kuglični jednoredni ležaj sa kosim dodirom (sl.5.28a) za razliku od kugličnog

jcdnorcdnog lcžiija sa radijalnim dodirom (sl.5.26a) je rasklopiv. Kotrljajna staza
je jcdnostrana tako da je mogućc ugraditi znatno više kuglica žto sc odražava na
povećanjc nosivosti. Prenošcnje aksijalne silc rnogućc je samo u jcdnom smeru što
se kompcnzuje ugradnjom u parosima. Izradjuju se u dve veličine za isti prečnik
provrta, sa oznakama 72..i 73.., sa dodatkom oznakc prcčnika provrta.
Konusno - valjčani ležaj čini spoljni konusni prstcn koji jc rasklopiv i unu-
trašnji prsten koji sc nc mož.c odvajati od konusnih valjaka i kavcza koji činc
sklopljenu celinu. Iz\'odnice konusa spoljneg i unutrašnjcg prstena i konusnih va-
ljaka, seku se u jcdnoj tački. Odlikuju se visokom nosivošću i posic kugličnih jed-
norednih ležaja sa radijalnim dodirom, najširc su zaslupljeni u primeni. Izvode sc
u pet veličina (redova mera) za svaki prcčnik provrta.
c) Aksijalni ležaji
Kolutni ležaji sa aksijalnim dodirom, mogu bili sa jednim redom kuglica

(sl.5.29a) i sa dva reda kuglica (sl.5.29b). Jcdnoredni kuglični aksijalni ležaj
namenjen jc za prenošenje aksijalnc sile samo u jcdnom smeru. Za aksijalnu silu
Slika 5. 29
Aksijalni (kolutni) tcžaji: a) jcdnorcdni kug/ični, b) dvorcdi htglični, c) komtsno bačvasti, d) oslanjanjc
sfcmih koluta.
Tablica 5.8 Dimenzije ležaja i naslona na vratilu u mm
4 1 0
P r s l e n i 1c ž a j i - radijalni i radiaksijalni Kolutni ležaji-aksijalni
Rcd mcra 13 23
Rcd mcra Rcr mcra 02; 22 i 32 Rcc mcra 03; 23 i 33 Rcd mcra 04 D II r II 6/, a
00 odnsno 10 D B r T D B r T 13 13
(1 D B r 02 22 32 302 322 03 23 33 303 323 D B r 23 13 23 23 23 23
17 3510 0,5 40 12 16 17,5 1,0 13,25 - 47 14 19 22,5 1,5 15,25 20,25 62 17 2,0
20 4212 1,0 47 14 18 20,6 1,5 15,25 - 52 15 21 22,2 2,0 16,25 22,25 72 19 2,0
25 4712 1,0 52 15 18 20,6 1,5 16,25 - 62 17 24 25,4 2,0 18,25 25,25 80 21 2,5 52 18 1,5 34 20 8
30 55-
13 1,5 62 16 20 23,8 1,5 17,25 21,25 72 19 27 30,2 2,0 20,25 28,75 90 23 2,5 60 21 1,5 38 20 8
35 6214 1,5 72 17 23 27,0 2,0 18,25 24,25 80 21 31 34,9 2,5 22,75 32,75 100 25 2,5 68 24 1,5 44 30 10
40 6815 1,5 80 18 23 30,2 2,0 19,75 24,75 90 23 33 36,5 2,5 25,25 35,25 110 27 3,0 78 26 1,5 49 30 12
45 7516 1,5 85 19 23 30,2 2,0 20,75 24,75 100 25 36 39,7 2,5 27,25 38,25 120 29 3,0 85 28 1,5 52 35 12
50 8016 1,5 90 20 23 30,2 2,0 21,75 24,75 110 27 40 44,4 3,0 29,25 42,25 130 30 3,5 95 31 2,0 58 40 14
55 9018 2,0 100 21 25 33,3 2,5 22,75 26,75 120 29 43 49,2 3,0 31,50 45,50 140 33 3,5 105 35 2,0 64 45 15
60 9518 2,0 110 22 28 36,5 2,5 23,75 29,75 130 31 46 54,0 3,5 33,50 48,50 150 35 3,5 110 35 2,0 64 50 15
65 10018 2,0 120 23 31 38,1 2,5 24,75 32,75 140 33 48 58,7 3,5 36,00 51,00 160 37 3,5 115 36 2.0 65 55 15
70 11020 2,0 125 24 31 39,7 2,5 26,25 33,25 150 35 51 63,5 3,5 38,00 54,00 180 42 ô 125 40 2,0 72 55 16
75 11520 2,0 130 25 31 41,3 2,5 27,25 53,25 160 37 55 68,3 3,5 40,00 58,00 190 45 4,0 135 44 2,5 79 60 18
80 12522 2,0 140 26 33 44,4 3,0 28,25 35,25 170 39 58 68,3 3,5 42,50 61,50 200 48 4,0 140 44 2,5 79 65 18
85 13022 2,0 150 28 36 49,2 3,0 30,50 38,50 180 41 60 73,0 4,0 44,50 63,50 210 52 5,0 150 49 2,5 87 70 19
90 14024 2,5 160 30 40 52,4 3,0 32,50 42,50 190 43 64 73,0 4,0 46,50 67,50 225 54 5,0 155 50 2,5 88 75 19
95 14524 2,5 170 32 43 55,6 3,5 34,50 45,50 200 45 67 77,8 4,0 49,50 71,50
100 15024 2,5 180 34 46 60,3 3,5 37,00 49,00 215 47 73 82,6 4.0 51,50 77,50 170 55 2,5 97 85 21
105 16026 3,0 190 36 50 65,1 3,5 39,00 53,00 225 49 77 87,3 4,0 53,50 81,50
110 17028 3,0 200 38 53 69,8 3,5 41,00 56,00 240 50 80 92,1 4,0 54,50 84,50 190 63 3,0 110 95 24
120 18028 3,0 215 40 58 - 3,5 43,50 61,50 260 55 86 - 4,0 59,50 90,50 210 70 3,5 123 100 27
130 20033 3.0 230 40 64 - 4,0 43,75 61,75 2S0 58 93 - 5.0 63,75 98,75 225 75 3,5 130 110 30
140 210 33 3,0 250 42 68 - 4,0 45,75 71,75 300 62 102 - 5,0 67,75 107,75 240 80 3,5 140 120 31
150 225 35 3,5 270 45 73 - 4,0 49,00 77,00 320 65 108 5,0 92,00 114,00 250 80 3,5 140 130 31
Radijus na lcžaju r 0,5 1,0 1.5 2,0 2.5 3,0 3,5 4,0 5,0 6.0 8,0 10
__ \__ Visina naslona i, 1,0 2.5 3,0 3.5 V 5,0 6,0 7,0 7,9 11 14 18
na vratilu ^min 1,0 2.0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,5 7,5 9 11 14
2,0 3,0 4,0 5,0 6,0
r Radijus na vratilu 0,3 0,6 1,0 1,0 1,5 2,0 2,5
411
koja mcnja smcr, primcnjujc sc dvorcdi aksijalni kuglični lcžaj gdc je jedan rcd
kuglica za jedan smcr silc, a drugi rcd za aksijalnu silu suprotnog smcra. Ovi lcžaji
ne mogu prenositi nikakvu radijalnu silu. Ako u osloncu takva sila postoji, potreb-
no je ugraditi drugi ležaj za njeno prenošenjc. S toga se kolutni ležaji sa kuglicama
i sa aksijalnim dodirom, ugradjujc samo u onim osloncima gde deluju izrazito
velike aksijalne sile i to u kombinaciji sa ležajima za prihvat radijalnih sila.
Ovi lcžaji nisu prilagodljivi elastičnim deformacijama vratila. Taj se nedos-
tatak dclimično možc otkloniti ako sc koluti oslonc na sfernc površine kao što je
na slici 5.29dprikazano. Izradjuju se i verzije ovih ležaja kod kojih su koluti za os-
lanjanje na nepokrctne dclove, sferični.
Kolutni konusno-ba6asti Iežaj, prikazan je na slici 5.29c,osim aksijalnih sila,
može prencti i znatne radijalnc. Prilagodljiv je ugaonom pomcranju ili elastičnim
deformacijama vratila. Izradjuje sc samo za vcće prečnike provrta.
5 .2 .2 .
Tolerancije ležaja
Ležaji su po obliku i strukturi rclativno prosti mašinski sklopovi, medjutim, u

pogledu mcdjusobnog odnosa delova i tačnosti koja mora biti ostvarena pri izradi,
predstavljaju složen problcm. Izradjuju ih samo specijaliuzovani proizvodjači koji
zahvaljujući visokim scrijama mogu ckonomski da opravdaju primenu specijalnih
mctoda za postizanje visoke tačnosti.
Tolerancije kotrljajnih lcžaja mogu sc razmairati sa aspekta proizvodjača
ležaja i sa aspekla korisnika koji ih ugradjuje u odgovarajuće konstrukciono
rešenje. Ispravnosl funkcionisanja i kvalitet ležaja u prvom redu zavisi od
odslupanja unutrašnjih geometrijskih parametara. Na slici 5.30 grafički su
prikazana, jako uvećana, najvažnija odstupanja. To su odstupanja oblika staza
kotrljanja, odstupanja prečnika staza kotrljanja, odstupanja oblika kotrljajnih tela i
odstupanja prečnika kotrljajnih tcla. Odstupanja od oblika kružnicc u vidu oval-
nosti ili poligonalnosti ograničava sc užim tolerancijama kružnosti. Osim toga,
zazor u ležaju treba da jc dovoljno veliki da obuhvati odstupanja oblika kako bi se
obezbedilo nesmetano kotrljanje. Previšc veliki zazor snižava kvalitet rada ležaja u
pogledu maksimalno dopuštcnc ugaone brzinc, šumnosti i vibracija. S toga je
ograničen na malu veličinu. Tako mali zazor tehnološi jc tcško ostvariv, a osim
toga, nameće stroga ograničenja u pogledu ugradnjc ležaja.
Mali zazor može sc dobiti samo ako su granice tolerancija prcčnika staza
kotrljanja i kolrljajnih tela male. Osim toga, prečnici kotrljajnih tela treba da su
ujednačeni. Izrada delova sa tako uskim granicama tolerancija bila bi previše
skupa ili teško izvodljiva. S toga se u izradi i sklapanju ležaja primenjuje metod
odabiranja (selekcije). Delovi se izradjuju sa relativno velikim (normalnim)
granicama lolcrancijc, a zatim se vrši grupisanje izradjenih delova prema stvarnim
merama. Tolcrancijsko polje se podeli u više područja (sl.5.30) lako da se pri
412
Odslupanja prečnika ležaja u [iin

Prsteni ležaji Kolutni ležaji
Prcčnik u mm </KB Z?hB d D
do 18 + 3/-11 + 1/-10 0/ - 8
18 - 30 + 3/-13 + 2/-11 0 / -10 0 / -13
30 - 50 + 3/-15 + 3/-1 4 0 .'-12 0 ,'-16
50 - 80 + 4/-19 + 4 .'-17 0 / -15 0 / -19
80 - 120 + 5/-25 + 5 /-2 0 0/-20 0/-22
120 - 150 + 6/-31 + 6 .'-24 0 /-2 5 0 /-2 5
150 - 180 + 6/-31 + 7 / -32 0 / -25 0 /-2 5
180 - 250 + 8/-38 + 8 '-3 8 0 /-3 0 0 /-3 0
250 - 315 + 9/-44 + 9.'-44 0 /-3 5 0 /-3 5
315 - 400 + 10/-50 + 1 0 /-5 0 0 /-4 0 0 /-4 0
400 - 500 + 12/-57 + 1 2 /-5 7 0 / -45 0 / -45
Nolcganja Icžaja na vraiilu i u hićici: a) oko spoljni prstcn iniruje, b ) ako ttniilrašitji prsicn miritjc.
413
sklapanju dovode u vczu dclovi i/ odj>ovarajućcg područja stvarnih mcra. Postižc

sc visoka ujcdnačenost prcčnika kotrljajnih tela i uske granicc područja varijacije
za/ora sklopljenih ležaja. Za visokobrzinskc lcžajc odstupanja i zazori moraju biti
ekstrcmno mali, čak i prekiop.
Pri ugradnji kotrljajnih ležaja, ako sc koriste čvrsta nalcganja, unutrašnji

prsten sc proSirujc, a spoljni smanjujc prečnik, što dovodi do smanjcnja unu-
tražnjeg zazora i do zaglavljivanja lcžaja. Većc promenc zazora u lcžaju mogu se
izbeći korišćenjcm naleganja sa zazorom ili sa vrlo malim prcklopom. Obrtni
prsten treba da je sa malim preklopom, a mirujući možc biti i sa zazorom.
Kotrljajni lcžaji sc isporučuju tako šlo je i prcčnik provrla i spoljni prečnik sa
odstupanjem u minusu. Za ove mcrc propisana su poscbna tolerancijska polja i to
za provrt KB, a za spoljni prečnik hB. Izborom odgovarajućeg tolcrancijskog polja
za prečnik rukavca na vratilu i za otvor u kućici, ostvaruje sc potreban zazor ili
preklop. Na slici 5.31 data su prcporučena naleganja za varijantu kada spoljni
prstcn mirujc, a unutraSnji se okrcćc kao i za varijanlu kada sc spoljni okrećc u
odnosu na mirujući rukavac. Kvaliteti tolerancije obično su 5, 6 i 7.
Za korisnika ležaja od značaja jc poznavanjc veličine zazora u ležaju, toleran-

cija, odnosno, odstupanjc unutraSnjcg i spoljnjeg prcčnika, kao i naleganja koja se
preporučuju za ugradnju ovih prstenova u Siru sirukluru mažinskc konstrukcije.
5.2.3.
Čvrstoća, nosivost i radni vek ležaja
a) Opterećenje i naponi u delovima ležaja
Ukupno oplercćenje ležaja F raspodeljujc se na vcći broj kotrljajnih tela u

ležaju. N'a slici 5.32a prikazana je ova raspodcla za lcžaj bez odstupanja rnera i
oblika dclova. Ležaj je sa nultim zazorom, kotrljajna tela su potpuno jednakih
prečnika. Sila sc raspodcljuje samo na ona kotrljajna tcla koja su ispod
mcridijanske ravni. Najveća je na onom kotrljajnom tclu koje je na pravcu dejstva
spoljne sile F, a na ostaia se raspodcljuje po sinusnom zakonu. Kod ležaja sa
zazorom, sila sc raspodeljujc na manji broj kotrljajnih tela tako da se područje
raspodele sužava na manji obuhvatni ugao, a sila na najopterećcnijem kotrljajnom
telu, uvcćava. Ako je iežaj sa malim preklopom kao što su ležaji za ekstrcmno
visoke ugaone brzinc, područjc raspodelc silc se proširujc i na ona kotrljajna tcla
koja su iznad meridijanske ravni. Na ovako raspodeljenu silu rnože se dodati i
uticaj ccntrifugalne silc kotrljajnih tela pri velikim brzinama rotacijc.
Pod dcjstvom sile Ft (/ = 0, 1, 2:..) na kolrljajno telo, na dodirnim

povrSinama sc javlja pritisak čija najvcća vrednosti, za dodir cilindričnih površina,
po Hcrcu iznosi
414
Slika 5.32
Opiercćenje i naponi u đelovima kotrljajnog leiaja: a) raspodcla sile na kotrijajna tcia, b) pritisak na
dodiru kotrljajnih tela, c) promena pritiska.
P m ax
= 0,418
gde je: F0 - sila na srednjem kotrljajnom telu, a k0 - koeficijent srazm ere. Za nor-
malni zazor u ležaju k0 = 5 - za kuglične i k0 = 4 - za valjčane. z - je označen
broj kotrljajnih tela, a sa E - ekvivalentni modul clastičnosti delova u dodiru. Ek-
vivalentni radijus krivine delova u dodiru p i b - širina dodira. Na unutrašnjem
prstenu, đodiruju se dve ispupčene površine čiji je ekvivalentni radijus
p = p u pk / (pu + p/.'j manji u poredjenju sa ekvivalentnim radijusom na dodiru
sa spoljnim prstenom gde se dodiruju ispupčena i izdubljena površina
p = psPk / (ps - Pk^- S toga je pod dejstvom iste sile Fj, pritisak na dodiru sa
unutrašnjim prstenom , znatno veći u poredjenju sa pritiskom na spoljnjem
prstenu. Pri obrtanju ležaja kotrljajna tela se kotrljaju po prstenim a tako da se
tačke dodira pomeraju pSo stazama kotrljanja. U odredjenoj tački na kotrljajnoj
stazi ili na kotrljajnom telu, pritisak se menja od nule do m aksim alne vređnosti
pri svakom prekotrljavanju. Na slici 5.32c data je funkcija prom ene pritiska u jed-
415
Slika 5.33
Krivc zamaranja lciaja: a) rcza napona u lciaju i broja obrta do razaranja data u prirodnom
koordinantnom sistcmtt, b) rcza silc i broja obrta do razaranja u logaritamskom koordinanmom sistcmu.
noj tački na spoljašnjem prsienu koji miruje u odnosu na spoljnu silu. Jedna
promcna odgovara jednom prekotrijavanju kotrljajnog tela. U toku jednog obrta
ležaja, pritisak se promcni onoliko puta koliko je kotrljajnih tela u ležaju. Ove
promenc na unutrašnjem prstcnu, a naročito na kotrljajnom tclu su znatno
složenijc vremenskc funkcije. Izračunavanjc broja promena napona (pritiska),
predstavlja složeni zadatak. Radi pojednostavljcnja, za mcru broja promena
napona usvojen jc broj obrta ležaja N, a za meru optercćenja spoljna sila F. Ako
ova sila posle A' obrta dovede do razaranja ležaja, po analogiji sa vremenskom
izdržljivošću može sc označiti sa FN. Polazeći od pretpostavke da sila FN unutar
lcžaja dovodi do površinskog pritiska na najoptcrećenijem kotrljajnom tclu
oN = 0,148 V K Fo F
zpb
i od jednačinc krivc zamaranja (sl. 5.33a), sledi
<%c N c -<*n N
odnosno
/
V
/ V"
kQFNcE \ ! ko F N F
0,148 0,148 •N
zp b zpb
V /
skraćivanjem konstanti na obc strane dobija se
416
m m
h ’7 Nc = Ft r N
gde sc eksponent m fl označava sa a (a = m / 2 ) koje za kugličnc ležajc iznosi

a = 3, a za valjčane a = 10/3 = 3,33.
b) Razaranje ležaja
Osnovno razaranje đelova kotrljajnog ležaja je oštcćcnjc površinskog sloja

uslcd zamora. Broj promena površinskog napona, odnosno pritiska, je relativno
veliki te posle odredjcnog vremena rada dolazi do pojavc naprslina u povrSinskom
sloju čijim šircnjem nastaje odvajanjc ljuspica i ispadanja zrnaca, odnosno, manjih
dclića. Kotrljajne staze i povržinc kotrljajnih tela postaju grube i neravne, a
geometrija delova bitno poremcćcna. Daljim korižćenjem ovakv'og ležaja, proccs
nastavlja da se odvija ubrzano uz povcćane vibracije, buku i uz smanjenu tačnost
obrtanja. Na slici 5.34a prikazan jc načclni oblik ovog razaranja prouzrokovan
procesom kotrljanja.
Osim kotrljanja u ležaju se ostvaruje i klizanje u znatno manjem obimu i to

kao posledica odstupanja u procesu kotrljanja. Pri tom na tim mestima vrši sc
obrazivno habanje koje zajcđno sa napred navedenim pitingom dovodi do
oštećenja radnih površina lcžaja.
Razaranja dclova kotrljajnog.lcžaja: a) razaranja površinskog sioja nsled zamora (piting), b) zaprcminska
razaranja itsled zamora (prsline), c) statička razaranja (gnjcčenjc).
417
Prslina u povržinskom sloju možc se proširiti i po dubini zaprcmine

prstenova ili kotrljajnih tcla (sl.5.34b). Usled ovih prskotina razaranja se ostvaruju
u '■idu ođlamanja komada prstena i kotrljajnih tcla ili polpunog loma u više
komada. Ipak, to su ekstrcmni slučajevi preopterećenog ležaja.
Dejstvom statičkog optercćenja pri mirovanju ležaja dolazi do utiskivanja
kolrljajnih tcla u površinski sloj na kotrljajnoj stazi prstena. Trajnc deformacije na
taj način oštcćuju radne površine i gcometriju delova lcžaja.
c) Nosivost i radni vek ležaja

Dinamička nosivost lcžaja C jc optcrećenje (sila) koju ležaj može da prcnosi
u toku N c = 106 obrtaja s tim da se pri tom ne razori više od 10% od ispitivanog
skupa iežaja. To je ekspcrimentalna veličina koju utvrdjuju proizvodjači ispitiva-
njem ležaja i koja se daje u odgovarajućim katalozima. Za radijalni ležaj
dinamička nosivost C jc radijalna sila, a za aksijalni ležaj lo je aksijalna sila koja
predstavlja polaznu vcličinu za izračunavanjc veka ležaja i za izbor ležaja
odgovarajućih parametara.
Radni vek ležnja izražcn jc brojem časova rada do razaranja Lb može sc iz-
raziti i brojem obrta ležaja do razaranja.
N = 3600 n Lb ili N = 60 n Lb
gde jc n - učcsianost obrtanja lcžaja. Ako je izražena brojem obrtaja u sekunđi,

množitelj jc 3600, a ako jc izražen brojem obrtaja u minuti, množilelj jc 60. Na
osnovu vezc prcma slic 5 .33b, slcdi
a
C
C a Nc ~ F a N odnosno N = NC
F
Ako je optercčenjc lcžaja F vcćc od dinamičke nosivosti C, broj obrla do
razaranja N je manji od Nc i obrnuto, pri manjim silama uvećava se potreban broj
obrta do razaranja. Izjednačavanjem izraza za N, dobija se broj časova rada do
razaranja
Lb 10° ( C \ a , 106 ( C ' ~
odnosno Lb =
60/i F
Radni vck po pravilu odstupa od navedenog proračuna. Viši nivo tačnosti

postiže se korekcijom veka i nosivosti, prema obrascu
10°
Lh = a,a2a3
60n
Vrednosti korekcionih 'taktora date su u tablici 5.10. Obuhvaćen je uticaj
rasipanja podataka o nosivosti (verovatnoća), faktorom a(, uticaj vrste
materijala delova ležaja &i, uticaj podmazivanja a3, uticaj povišcnih tempcratura
ako su prisutne, faktorom k3 , kao i uticaj načina izrade ležaja kc . Korekcioni
faktori označeni slovom a odnose se na korekciju izračunatog veka, a korckcioni
faktori označeni sa /rodnosc se na korekciju dinamičke nosivosti ležaja.
418
T a b lic a 5 .9. N o s iv o s l k o tr lja jm h le ž a ja u k N
60 62 63 64 72 73
c Co C Co C C o\ C Co C Ce c. c0 C Co c Co
mm
12,5 8,3 26 15,3 10,4 7,35 13,7 9,3 15,3 11,3 18,6 13,0
20 6,9 5,2 9,8 6,95
16,6 12,2 29 18,6 1 1,6 8,80 19,6 14,3 17,3 13,2 26,0 19,6
25 7,5 5,8 10,4 8,4
11,6 22,0 17,0 34 25 16,3 12,7 25,0 19,3 25,0 19,6 34.5 27,5
30 10,0 8,0 14,6
15,6 26,0 20,0 43 30 21,6 17,3 30,0 23,2 33,5 27,5 43,0 34,5
35 I2’0 10,4 19,6
22,4 20,0 31,5 26,0 50 39 26,0 2 12 35,5 29,0 38,0 32,0 55,0 46,5
40 12,7 11,6
20,8 40,5 33,5 60 41 29,0 24,5 46,5 39,0 42,5 37,5 65,5 57,0
45 16,3 140 25,0
24,5 47,5 40,0 67 53 30,5 26,5 54,0 45,5 47,6 40,0 80,0 69,5
50 17,0 15,6 27,0
22,0 20,0 32,5 30,0 54,0 50,0 78 57 3S,0 33,6 62,0 54,0 54,0 49,0 86,6 83,0
55
40,0 36,5 61,0 54,0 85 67 45,5 41,5 69,5 62,0 65,5 58,5 100 96,5
60 22,8 21,6
24,0 23,6 44,0 42,5 69,5 62,0 93 75 51,0 49.0 78,0 72,0 71,0 69,5 114 112
65
78,0 68,0 118 95 56,0 53,0 88,0 83,0 71,0 78,0 132 127
70 30,0 31,0 46,5 45.0
75 31,5 33 5 50 0 53,0 85,0 76,5 127 106 58,5 57,0 96,5 93.0 78,0 83,0 137 146
37,5 39,0 55,0 58,5 93,0 81,5 137 118 65,5 64.0 106 104 95,0 93,0 156 160
SO
39,0 42,5 63,0 54,0 102 93,0 143 134 72,0 73,5 116 116 102 112 173 186
85
49,0 71,0 72,0 110 104 153 173 85,0 86,5 127 129 118 125 196 208
90 45,5
95 48,0 53,0 80,0 69,5 120 116 95,0 100 137 143 137 146 216 232
100 48,0 53,0 90,0 90,0 137 140 102 106 156 170 146 166 236 260
105 57,0 63,0 98,0 88,0 146 153 112 120 170 186 153 190 • 225 28s
110 64,0 69,5 108 106 166 170 122 134 190 216 173 204 275 325
120 67,0 76,5 110 125 166 196
130 83,0 98,0 120 122 196 220
140 86,5 106 129 137 208 255
12 23 202 203 oo 2 223

mm c Co C Co C Co C Co C Co C Co c Co c Co
20 8,3 3,45 10,0 4,3 10,2 4,4 13,7 6,0 16,6 ll.o | 22 4 15,0
25 10,2 4,30 10,8 4,5 15,0 6,5 18,6 8,5 20,0 14,0 ! 30.5 20,8 29,5 19,0
30 14,0 6,20 13,7 6,0 18,6 8,3 24,5 1 1,4 22,0 16,0 I 40,5 29,0 37,5 25,5
35 15,3 6,95 19,3 8,8 12.8 10,4 30,5 14,6 34,0 24,5 : 45,0 36,0 48,0 34,0
40 19,3 8,80 ->1 0 9,8 27,5 12,9 36,0 17,5 41,5 30,0 : 65,6 49,0 56,0 41,5 69,5 69,5
45 21,6 10,0 23,2 11,0 34,5 17,0 43,0 21,6 43,0 32,0 : 75,0 57,0 56,0 41,5 116 85
50 O** 0 1 1,0 24,0 11,4 39,0 19,0 51,0 26,5 49,0 37.5 ■93,0 72,0 64 49 153 116
55 28,0 13,7 27,5 13,4 47,5 24,0 60,0 31,0 63,0 49,0 ! 104 93,0 80 64 173 132
60 32,0 15,6 34,5 17,3 55,0 28,0 68,0 36,5 73,5 57,0 ' 127 104 96 78 200 153
65 34,5 17,3 43,0 22,0 58,5 31,0 73,5 42,5 81,5 65,5 146 120 118 93 224 176
70 38,0 19,0 45,0 69,5 37,5 83,0 49,0 91.5 76,5 : 160 132 132 110 275 220
75 4"> 5 71 6 47 5 24,5 73,5 40,0 93,0 53,0 96,5 80,0 , 190 156 137 114 300 250
80 45,0 23,2 52,0 28,5 81,5 44,0 102 63,0 108 91,5 208 170 163 137 335 265
85 54,0 28,5 61,0 32,0 91,5 51,0 108 67,0 134 114 : 232 193 186 160 375 310
90 60,0 32,0 71,0 39,0 104 58,5 118 75,0 150 127 ' 255 216 216 186 405 335
95 68,0 36,5 83,0 46,5 116 68,0 129 83,0 180 156 1 285 240 245 212 450 380
100 73,5 40,5 95,0 55,0 125 76,5 153 104 196 170 ! 305 255 280 240 530 440
105 80,0 45,0 104 60,0 140 86,5 163 114 212 186 i 335 280
110 93,0 53,0 116 69,5 153 96,5 176 122 240 2 12 360 305 360 315 630 520
120 260 *>32 : 415 365 415 360 750 655
130 280 250 j 475 415 510 450 850 735
140 335 300 I 540 490 . 585 540 1000 880
419
<! 10 02 22 03 23 04 302 322 303 323

mm C Co C Co C Co C Co i C Co | c Co c Co i c Co C Co I c Co
20 11,8 8,0i •16,6 10,6 16,0 15,01 25,5 18,3 30 25
25 11,4 6.3 13,2 9,6 116,6 13,2 ;22,4 15,0 3 1,5 23,2 17,6 17,6 i 30,5 24,0 41 34
30 14,6 8,3 17,6 12,9 23,2 19,0 ,30,0 20,4 37,5 28,5 51 12,0 24,0 23,6 ;32,5 30,0 30,5 31,5 54 46
35 18,0 10,8 25,5 18,6 35,5 28,5 36,0 25,0144,0 34,0i 63 41,5 31,0 30,0143,0 40,0 47,5 40,5 67 57
40 20,8 12.7 33,5 24,5 41,5 34.5 45,5 32,5 61,0 49,0 80 53,0 36,0 34,5 j48,0 45,0 54,0 49,0 78 71
45 25.0 16,0 34,5 27,0 44,0 37,5:58,5 40,0 75,0 57,0 90 60,0 41,5 40.5 152,0 5 1,0 68,0 62.0 95 86
50 27,0 18.0 36,5 29,0 45,5 40,5 71,051,0 93,073,5 112 73,5 45,5 45,5j53,0 53,0 80,0 72,0 119 106
55 32,0 21,6 44,0 34,5 54,0 47,5 85,0 58,5 108 83,5 118 81,5 56,0 56,0 j'69,5 68,0 91,5 83,0 137 125
60 32,5 22,8 53,041,5 71,0 62,0 102 72,0 132 106 143 98,0 61,0 61,0j83,0 81,5 108 98,0 160 143
65 34,0 24,0 62,0 49,0 85,0 75,0 1 14 81,5 143 110 156 108 72,0 72,0 M00 100 125 114 183 166
70 50,0 35,5 64,0 52,0 90.0 80,0 125 90,0 170 134 200 137 78,0 76,51102 100 143 129 208 186
75 52.0 37,5175,0 61,0 96,5 86.5 153 10S 212 166 232 160 86,5 88,0 i 108 108 160 143 240216
SO 60,0 44,0 85,0 69,5 114 102 160 118 224 183 265 183 96,5 96,51125 125 176 160 270 240
S5 62,0 45,5 98,0 80,0 132 1 18 i 180 129 245 196 305 208 114 116 i 143 145 200 180 305 260
90 73,5 55,0 118 93,0 153 134 208 153 270 220 345 232 127 122 173 173 216 186 345 300
95 76,5 58,5 137 110 183 163 224 166 310 255 (365 255 140 132 196 196 255 204 380 325
100 78,0 61,0 153 122 204 186 260 193 365 300 405 285 163 150 1220 224 280 208 440 405
105 170 137 ;300 220 455 320 183 160 255 255 305 254 490 465
110 116 90,0 193 153 255 224 355 270 500 405 1500 355 204 190 1285 285 335 285 540 500
120 122 9S,0 220 180 j 300 265 405 290 620 510 640 450 228 236 1340 340 400 325 620 5S5
130 146 1 16 228 190 j 320 300 i500 380 735 620 780 550 245 260
140 156 127 270 224 1390 360 1560 425 i 815 680 850 600 285 280
mm 522 523 524 d 292 293 294

d F B C C0 d C C0 C C0 C C0 C c , mm C Co C Co C Co
10 14 13 7,3 5,3 20 11,8 21,6 17 30 130 560 1100 1040 2000
12 16 13 8,1 6,2 25 24,3 29,0 22 40 29 50 4 4 72 140 640 1200 1080 2160
15 20 13 9,3 7,5 30 14,6 32,5 22 47 33 64 60 102 150 655 1370 1180 2360
17 22 13 9,5 8,0 35 15,6 38,0 30 64 44 86 69 129 160 765 1560 1370 2700
20 25 17 17,3 13,4 40 21,2 51,0 36 80 54 110 88 166 170 815 1730 1530 3050
25 30 17 19,6 16,3 45 22,0 56,0 39 88 67 137 :104 200 180 930 1960 1700 3400
30 35 17 20,8 18,3 50 22,4 61,0 42 98 80 166 125 245 190 1060 2280 1830 3650
35 42 20 27,0 26,0 55 27,0 73,5 57 134 93 200 140 285 200 1220 2600 2080 4250
40 48 22 36,5 34,5 60 32,5 91,5 61 146 96 216 170 355 220 1250 2750 2120 4400
45 52 22 37,5 37,5 65 34,0 96,5 62 156 100 232 180 390 240 765 1930 1290 2900 2240 4750
50 58 22 39,5 40,5 70 34,0 102 63 163 120 275 :200 455 260 800 2080 1660 3650 2600 5600
55 63 25 50,5 53,0 75 38,0 114 64 173 134 315 216 500 280 800 2120 1730 4050 3000 6550
60 "587 7 53,0 57,0 80 39,0 122 ■55TS3 140 "34<} r r r 3 6 0 300 1080 2800 2000 4550 3200 7200
65 72 25 54,0 60,0 85 40,0 127 83 228 163 405 250 640 320 1100 2900 2080 4900 3600 8150
70 80 30 71,0 80,0 90 46,5 153 102 275 163 405 255 670 340 1120 3050 2450 5700 4150 9300
75 85 30 72,0 83,0 100 67,5 216 122 340 190 490 315 880 360 1430 3800 2500 6000 4300 9800
80 90 30 75,0 88,0 110 68,0^32 129 380 216 585 365 1080 380 1460 4050 3000 7200 4500 10600
85 100 35 93,0 120 120 69,5 250 129 400 255 735 4057270 400 1530 4300 3150 7800 5000 1 1800
90 105 35 96,5 127 130 81,5 285 166 510 280 850 4501460 420 1930 5300 3350 8150
95 11035 98,0 129 140 83,0 315 170 540 305 980 455 1530 440 1960 5500 3600 8800
100 115 40 116 150 150 85,5 335 186 600 315 1040 500 1760 460 2000 5700 3900 10000
110 125 40 122 163 160 88,0 355 190 630 355 1220 480 2080 6100 4050 10400
120 135 45 146 200 170 106 415 224 750 365 1320 500 2160 6400 4050 10600
420
7 'ablica 5.J0. Korekcija vcka i rtosivosti ltižajn

Korckcija r a d n o R vcka lcžaja
a i l'aklor vcrovatnočc ir.držljiv o.sti fp o undanosti). Vrcdnosti dinamićkili nosivosti C u
lablici 5.9 odnosc sc na vcrovatnoću razarauja 7(^=0,1 odnosno i/.držijivosti Pf/^0,9 (ai = l). Za
vcću vcrovatuoću razaranja P odnosuo smaujcnu verovatnoću izdržljivosti P u
r
/V 0,5 | 0,6 0,7 j 0,8 ! 0,9 0,95 0,96 j 0,97 [ 0,98 0,99
a\ - L . ] . . 4 3 2 1“ 1,0 0,62 0,53 ] 0,44 j 0,33 0,21
- ^23 faktor uticaja matcrijnla i podmazivanja. Podmazivanjc možc biti uljem, mašću i
koloidnim (čvrstim) mazivom. Vrsta maziva zavisi od brzinc, opterećcnja, tempcraturc i
dcugih islova. Podmazivanje možc biti potpuno (adckvatno uslovima rada), dovoljno i
ncdovoljno. Uz razvoj Icžaja proizvodjači razvijajtt i maziva odgovarajućih svojstava i timc
dopriuose uvećanju nosivosti. Smanjcna nosivost uslcd pogoršauja uslova podmaz.ivauja
možc biti povcćana izborom odgovarajućcg materijala (a:;=a2aj).
1000
mnr/s
Korckcija dinamičkc nosivosli lcžaja

k9 faktor uticaja povišcnc tcmpcraturc. Povcćavanjem tcmperaturc mcnjaju sc
karakterisl'kc matcrijala delova lcžaja i smanjuje se nosivost.
Tcmperatura 100UC | I50°C i 200:C 250°C • 300:C
ka 1,0 j 1,0 i 0,9 0,75 i 0,6
- kc faktor vticaja načina izradc. Odgovarajućom tehnologijom izrade (hladni postupci,
Proizvodjač IKL INA ] TAG 1 ŠKL

kc " 1,0 1...1.4 j 1,25...1,6 J 1,3...1,6
Nižc vrcdnosti odnosc sc na kugličnc lcžajc, a gcmjc na kcr.usno-valjćanc
421
Statičksi nosivost jc optorcćcnjc lcžajti C„ kojc dovcdc do trajnih dcformacija

na dodirnim povrJinama koje nisu vcćc od 10"4 prcčnika kotrljajnog tcla
(fs < 10- V;_.)(sl. 5.34c). Vcćc trajne dcformacijc doprinosc snižavanju kvalitcta
rada ležaja odnosno taćnosti obrtanja.
Lcžaji sa vcćom učcstanosti obrtanja n, s obzirom na odnose sila datih na
slici 5.33b, prcnosc relativno malc silc tc nc postoji opasnost od trajnih dcfor-
macija. U obrnutom slučaju, za n < lOmin'1, ležaj prcnosi vcliko optcrećcnjc kojc
prcma navcdenom dijagramu (sl 5.33) može biti vcće od statičke nosivosti Cn.
S toga sc pri ovim učcstanostima obrtanja provcrava statička nosivost. Potrcbno jc
da spoljnje opterečcnjc F„ budc manje od statičke nosivosti CQ (F0 <C W).
Zavisno od uslova rada ležaja, trajne deformacije u nekim slučajevima mogu

značajno da umanje ispravnost rada, a u nekim mogu biti dopustive. Prošireni
uslov statičke nosivosti je Fst < k 0 CQ. Faktor korekcije statičke nosivosti
/r0=0,5...1 za povišcnu tačnost rada ležaja i za udarna opterećenja, odnosno
A-0 = 1... 1,5 za uslove rada gde tačnost rotacije nije od prvorazrednog značaja.
d) Ekvivalentno opterećenje ležaja
Nosivost lcžaja jc radijalna sila za radijalnc lcžaje, a aksijalna za aksijalnc. U

realnim uslovima eksploatacijc Iežaj jc izložen prostornim silama kojc se mogu
svesti na radijalnu komponcntu Fr i na aksijalnu Fa. Za porcdjcnjc sa nosivošću
izračunava sc ekvivalcntna sila F. To jc sila čijc jc dcjsivo na oštećcnje ležaja ck-
vivalcntno zajcdničkom dejstvu radijalnc i aksijalnc silc tj.
F = X F r + YF a odnosno F0 = X 0 Fr + Y 0 Fa
gde su X i Y koeficijcnti proporcionalnosti (ekvivalenlnosti). Vcličinc ovih

koeficijenata zavisc od tipa Icžaja i od odnosa radijalnc i aksijalne komponentc.
Ako se u toku rada lcžaja, spoljni prstcn okrcčc, a unulrašnji mirujc, uslovi su
pogoršani u porcdjcnju sa ispitivanjcm pri odredjivanju nosivosti C jer se pri tom
unulrašnji prstcn okrcčc. S obzirom da je obim spoljnjeg prstcna vcći, u toku jcd-
nog obrta, ostvari se vcči broj obrta kotrljajnih tela. Uticaj povcćanog broja
prontena napona obuhvata sc povcćanom ekvivalentnom silom koja sc pri ok-
rctanju spoljnjeg prslcna odrcdjuje kao
F = 1,2 X F r + Y F g
Radijalna sila Fr prcdstavlja vcktorski zbir svih radijalnih siia u osloncu gdc
jc ležaj ugradjcn. Ako su u tom osloncu rcakcijc u ravni xz, F# a u ravni yz, Fy,
ukupno radijalno optcrečenje lcžaja je
Fr = V ^ 2 + F;
423
Tablica 5.12. Opterećcnjc radiaksijalnih ležaja
L c ža j A L cža j B L cžaj B L c ža j A
“O ” ugradnja
R asto jan jc napadnc tačkc ležaja a u m m od čconc površinc

d Tip ležaja
rmu ! 302 322 303 323 72 73
20 11 - 11 14 21 23
25 12 15 13 15 24 27
30 14 16 15 18 27 31
35 15 17 16 20 31 35
40 16 19 19 23 34 39
45 18 20 21 25 37 43
50 19 21 23 27 39 47
55 20 22 24 29 43 51
60 22 24 26 31 47 55
65 23 27 2S 33 50 60
70 25 28 29 36 53 64
75 27 29 31 38 56 68
80 28 30 33 41 59 72
85 30 33 35 42 63 76
90 31 36 36 44 67 80
95 33 39 39 47 72 85
100 35 41 40 51 76 90
105 37 44 41 53 80 94
110 39 46 43 55 84 98
120 43 51 47 60 90 107
130 45 56 51 - 96 115
140 47 60 54 - 103 123
O drcd jiv an jc ukupne ak sijaln c silc u lcžaju
LrA ^ FrB F„> 0

yA ” ?b F .0 JFrB
froA ~ FbB + Fa haB--------
FrA FrB 'B
Fb > 0,5
FrA . LrB yA
yA Yb f F, FrB
F0 <0,5 ‘pOA----y
. VFrA r aB = r aA ~ ‘ a
KyA yB yA
V red n o sti fairtora YA i Ys b iraju se iz tablice 5.11 za (FA/Fr )> e

423
Tablica 5.12. Opterećcnjc radiaksijalnih ležaja
L c ža j A L cža j B L cžaj B L c ža j A
“O ” ugradnja
R asto jan jc napadnc tačkc ležaja a u m m od čconc površinc

d Tip ležaja
rmu ! 302 322 303 323 72 73
20 11 - 11 14 21 23
25 12 15 13 15 24 27
30 14 16 15 18 27 31
35 15 17 16 20 31 35
40 16 19 19 23 34 39
45 18 20 21 25 37 43
50 19 21 23 27 39 47
55 20 22 24 29 43 51
60 22 24 26 31 47 55
65 23 27 2S 33 50 60
70 25 28 29 36 53 64
75 27 29 31 38 56 68
80 28 30 33 41 59 72
85 30 33 35 42 63 76
90 31 36 36 44 67 80
95 33 39 39 47 72 85
100 35 41 40 51 76 90
105 37 44 41 53 80 94
110 39 46 43 55 84 98
120 43 51 47 60 90 107
130 45 56 51 - 96 115
140 47 60 54 - 103 123
O drcd jiv an jc ukupne ak sijaln c silc u lcžaju
LrA ^ FrB F„> 0

yA ” ?b F .0 JFrB
froA ~ FbB + Fa haB--------
FrA FrB 'B
Fb > 0,5
FrA . LrB yA
yA Yb f F, FrB
F0 <0,5 ‘pOA----y
. VFrA r aB = r aA ~ ‘ a
KyA yB yA
V red n o sti fairtora YA i Ys b iraju se iz tablice 5.11 za (FA / F r )> e

424
Aksijalno opicrcčcnjc Fa jcdnako jc aksijalnoj rcakciji oslonca, ako jc

izabran da prcnosi aksijalnu silu. Za radiaksijalnc lcžajc ij. za kuglični jednorcdi
ležaj sa kosim dodirom i z.a konusno-valjčani Icžaj, aksijalno opiercćenje obulivata
osim spoljne aksijalne silc i uticaj samoindukovanc aksijalnc silc. Vcličina ove sile
odrcdjujc se na osnovu paramctara i medjusobnog položaja ugradjenih lcžaja, a uz.
korižćcnje (Klgovarajučih obrazaca.
Ako su radni uslovi Icžaja promcnljivi tj. ako se vcličina ek\'ivalentne sile
menja, ukupno ckvjvalcntno optcrečcnjc odrcdjujc sc na osnovu hipotczc o
akumulaciji oStcčcnja u lcžaju. Ako je lcžaj u toku n ^ obrtaja izložcn sili F; , u
toku n ^ sili F7> zatim u toku obrtaja ekN'ivalentnoj sili F3 itd, ukupno ck-
vivalentno optcrećcnje jc
P _ "V/ ^ l n z i + ^2 n l 2 + ^3 /!l 3 + ' " + F j n Z k

» n^ i + n ^ 2 + /iv ? + ••• + n ^ j.
Izračunatc ckvivalcntnc silc su optcrcčcnja s\cdcna na karakter one silc koja

jc korišćena za ispitivanjc nosivosti lcžaja. Kao takva, pogodna je za uporcdjivanjc
i proračune u vezi sa nosivošču i sa radnim vekom ležaja.
5.2.4.
izbor i ugradnja ležaja
a) Izbor tipa i parametara ležaja
Ležaji su standardizovani ntašinski sklopovi kojc izradjuju specijalizovani

proizvodjači, raz\'rstanc po tipovima. Za svaki tip lcžaja formiranc su familijc iz
kojih je potrcbno odabrati odgovarajući. Postupak odabiranja iz\'odi sc u okviru
donošenja tri ključnc odluke. To su odluka o tipu ležaja, odluka o vcličini
prcčnika provrta i odluka o redu mcra, odnosno. veličini ležaja.
1. Odluka o tipu Icžaja koji treba ugradili u odgovarajući oslonac vralila
donosi se na bazi porcdjenja radnih uslova i karaktcristika (osobina) svih Iežaja
koji su na raspolaganju. Vratiio može biti kruto iii elasiično (vitko), sa vcćom ili
manjom radijalnom reakcijom oslonca, sa vcćom ili manjom aksijalnom reakcijom
i sl. Uporedjivanjent sa karakteristikama ležaja datih u odeljku 5.2.1. dolaz.i se do
zaključka koji jc tip lcžaja najpogodniji.
2. Odluka o vcličini prečnika provrta lcžaja donosi se na osnovu prcčnika
vratila. Ako jc ležaj na kraju vratila gde jc računski prcčnik jednak nuli, prcčnik
rukavca sc odrcdjujc na osnovu prečnika bliž.cg podglavka, potrebnih naslona,
žlcbova i dr. Veličina prcčnika provrta rezultat jc konstrukcionog uobličavanja
celokupnog sklopa vratila i dclova na vratilu.
4 25
Slika 5.35
Tok postupka odabiranja kotrljajnog k ia ja
426
3. Odluka o rcdu mcra (preseku) lcžaja donosi sc na bazi potrcbnc nosivosti

za izabrani radni vck. Polazeći od izraza za vck Icžaja
potrcbno jc da odnos nosivosti i ckvivalcntnog optercćenja budc veći ili jcdnak

veličini
Odgovor na pilanjc, koji od nekoliko ležaja istog prećnika provrta može da

zadovolji ovaj uslov, dobija se paralclnim proračunom svakog od njih ili
itcracionim probama. Izračunava se ekvivalcntno opterećcnje F na osnovu
utvrdjenih koeficijenata X i Y (F = X F r + YFa^ a zatim uporedjivanjem izraču-
natog odnosa C/F sa (C/F) yotr, donosi odluka. Usvaja se onaj ležaj koji prvi
zadovolji uslova da jc C/F > (Č/F)j)0ir
Ako ni jcdan od nckoliko lcžaja istog tipa i prcčnika provrta nc zadovolji
ovaj uslov, potrcbno je povećati prcčnik provrta i postupak ponoviti. Ako to nije
moguće, rcšcnjc sc nalazi u promcni tipa ležaja jli u povećanju broja ležaja (udvo-
stručni ležaj). Na slici 5.35 grafički je prikazan tok postupka odabiranja lcžaja.
b) Osnovne smernice za ugradnju ležaja

Izvršavanje .funkcijc ležaja u visokom stepcnu zavisi i od uslova ostvarenih
ugrađnjom u sklopu prenosnika, odnosno, u sklopu pogonskog vratila. Potrebno je
obezbediti uslovc za prcnoScnje sila sa vratila na oslonce ili obrnuto, zatim obez-
bediti uslove za neomclane deformacijc vratila i na kraju, uslove za postizanje
potrebnih zazora, lačnosti obrtanja i stabilnosti u radu. Po pravilu vratila su
statički odrcdjeni nosači na dva oslonca od kojih je jcdan aksijalno uč%’ržćen
(prcnosi aksijalnu silu u oba smera), a drugi jc aksijalno slobodan. Osim toga,
vratila mogu biti i tako oslonjcna da aksijalnu silu u jcdnom smeru prcnosi ležaj u
jednom osloncu, a u drugom smeru ležaj u drugom osloncu. Isto tako izuzetno,
vratila mogu biti statički neodredjena u smislu prcnošenja kako radijalnih tako i
aksijalnih sila. Svaka od navedenih varijanli specifična je u pogledu načina osla-
njanja prstenova ležaja, naročito u poglcdu mogućnosti aksijalnog pomeranja, od-
nosno, oslanjanja. Kao zajedničkc spccifičnosti, ovde se analiziraju način
oslanjanja (učvrščivanja) unutrašnjeg prsiena ležaja, način učvršćivanja spoljnjeg
prstena, kao i načini podešavanja, cxInosno, ostvarivanja potrebnih zazora.
Unutrašnji prsten sa rukavcem obraz.ujc naleganjc sa malim preklopom ili
izuzetno kada se spoljni ,prsien okrećc, sa malim zazorom (sl.5.31). U aksijalnom
pravcu mora biti oslonjcn u oba smcra. Visina naslona (h) i radijus prelaznog
zaobljcnja (r; ) (sl.5.36a), zavise od vcličinc radijusa na prstenu ležaja (r). Ova dva
427
parameira propisana su siandardima i .radi ispravnosti iz\'ršavanja funkcije i

montaže potrcbno jc požtovanje ovih propisa. Aksijalni naslon po pravilu jc sa
unutrašnjc stranc. Sa spoljne (ka kraju vratila), ležaj možc biti obezbedjen od
pomeranja na višc načina. Ako na ležaj ne dcluje aksijalna sila, a spoljni prstcn je
iabav u kučici, čvrsto naleganje unulrašnjeg prstena je dovoljno da spreči
pomcranje uslcd vibracija ili manjih incrcijalnih i drugih sila. Ako na ležaj, preko
spoljnjeg prstcna, deluje stalna aksijalna sila sa smerom koji obezbedjuje potis-
kivanje Icžaja ka unutrašnjem naslonu na vratilu, dopunsko osiguranje nije potreb-
no. U tom slučaju, aksijalna sila je osigurač od pomeranja unutrašnjeg prstena
lcžaja (sl.5.37b).
Ako na ležaj deluje rclativno mala aksijalna sila u smislu- skidanja unu-
trašnjeg prstena sa vratila, osiguranje se može ostvariti ponioću elastičnog prstena
(elastičnog uskočnika) (sl.3.36a i 3.37c). Ovaj prsten može biti korišćen i za
osiguranjc onih ležaja koji nisu izloženi aksijalnoj sili ako se smatra da trenje nijc
dovoljno da osigura lcžaj od ispadanja. Korišćenje elastičnog uskočnika, zbog
visoke koncentracijc napona koju izaziva, dopušteno jc samo na kraju vratila.
Dimenzije prstena i žleba su standardne.
Ležaji izloženi vcćim aksijalnim silarna u smeru mogućeg pomeranja unu-

trašnjeg prstena ležaja, osiguravaju se pomoču navrtke. Navoj sitnog koraka izra-
djuje sc na vralilu kao i .uzdužni žleb za osigurač. Navrlka je u obliku prstena sa
unutrašnjim navojem, sa žlebovima po spoljnjcm obodu. Ispod navrtke je osigurač
od lima od kojeg unutrašnji ispust zalazi u žleb na vratilu, a spoljnji u žleb na
navrtci, nakon pritezanja. Spoj (sl. 3.36a) je visoke nosivosti i potpuno bezbcdan
od rasklapanja u toku rada. Obično se koristi za istovremcno osiguranje ležaja i
glavčina, formiranjcm snopova na vratilu kao u primeru na slici 5.37a. Dimenzije
Slika 3.36
Ugradnja unutrašnjcg prsicna (aj i spoljnjcgprstcna (b) kotrljajnog lclaja
428
navrtke i osigurača su siandarclnc. Za glatka vratila izradjuju se posebni ležaji sa

konusnim provrtom i elasličnom čaurom za stczanje na vratilu (sl.3.36a). Ovaj
sklop omogučuje prenošenje velikih sila u oba smcra.
Sjioljni prsten po pravilu obrazujc nalcganje sa malim zazorom u otvoru u
kućici, osim izuzetka kada je kućica obrtni dco i kada je potreban mali preklop.
Ako ležaj nije aksijalno opterećcn ovaj prstcn treba da bude aksijalno slobodan.
Izuzctak su valjčani i iglični ležaji koji aksijalnu slobodu ostvaruju unutar ležaja.
Pri tom spoljni prstcn se učvršćuje u oba smcra.
Aksijalno osigurani spoljni prstcni mogu biti oslonjeni sa jednc strane ili sa
obc. Oslanjanje sa spoljne strane najčcšće sc ostvaruje pomoću ispusta na poklop-
cu za zatvaranjc prostora za ležaj. Obostrano oslanjanje može biti izvedeno
pomoću prstena ugradjenog u sklopu ležaja ili izmedju naslona u kućici i poklopca
kao što je na slici 3.36b prikazano.
Slika 5.37
Podcšavanjc pololaja vraiila i zazora ti lcžajima
429
Pođešavanje zazora n iežaju i podcšavanje položaja vratila ostvarujc se iz-

borom pogodnog odnosa veličina stvarne merc odgovarajućih delova u sklopu os-
Ionjcnog vratila. Vratilo može biti učvrščcno u jcdnom osloncu bez mogućnosti
bilo kakvog podcšavanja kao što jc navcdcno u primeru na slici 5.37a. Jedan icžaj
jc obostrano aksijalno učvršćcn dok su u drugom moguća pomeranja samo usled
toplotnih dilatacija. Osim toga, vratilo možc biti aksijalno slobodno u oba oslonca,
tzv. ph'vajučc \ratilo. Kod vralila sa zupćanikom sa strelastim zupcima ova sloboda
jc ncophodna zbog potrcbc prilagodjavanja položaja zubaca jednog zupčanika zup-
cima onog drugog. Vratilo može biti plivajućc ako jc smcr aksijalne sile
promenljiv pri čcmu sc menja i oslonac na koji se prenosi (sl.5.37c;. Ako su u os-.
loncima konusno-valjčani lcžaji ili kuglični jednorcdi sa kosim dodirom (sl.5.37e),
vratilo nijc plivajučc. Zazor u ležajima se podešava promcnom broja i dcbljine
kalibrisanih limova (podloški - p) ispod poklopca. Ovaj način ugradnje ležaja i os-
lanjanja vratila može se koristiti ako je dužina vratila mala tj. ako je raspon izme-
dju oslonaca I < 3d (d - srcdnji prcčnik vratila). Pri obrnutom odnosu toplotne
dilatacijc vratila su znatne te mogu dovesti do velikog smanjcnja zazora u lcžaju i
do zaglavljivanja. Za takve dužine vratila, par radiaksijalnih ležaja formira sc u
jcdnoni osloncu kao što je na slici 5.37d prikazano. Caura u kojoj su smešteni
lcžaji namcnjcna jc za podešavanjc zazora u Icžajima. Promcnom debljinc limova
(p) ispod oboda ovc čaurc, pomera se kompletan sklop vratila tc sc na ovaj način
podešava njcgov položaj u odnosu na druge sklopovc. Podešavanje položaja vratila
vrlo jc važno za konusnc zupčanc parove jer omogućujc podcšavanjc traga nošcnja
zubaca. Na slici 5.37f,prikaznn je sklop vratila sa konusnim zupčanikom na prepusiu,
koji prcdsiavlja zasebnu celinu koja je pogodna za podcšavanje na ovaj način.
c) Zaptivanje ležaja
Za ispravno izvršavanjc funkcije ležaja poirebno jc obilno podmazivanje.

Možc sc vršiti mašću, mcdjutim, u prenosnicima se po pravilu koristi uljc. Ležaji
su u prosloru u kojcm sc raspršava uljc ilissc dovodi na drugi način radi pod-
mazivanja lcžaja i zupčanika. Na mestima gdc su ležaji, vratila izlaze iz kućicc te se
javlja delikatan problem zttptivanja izmedju obrtnog vratila i poklopaca radi
sprečavanja isticanja ulja. Za ovu potrebu razvijeni su poscbni zaptivači od gumc
(sl.5.39a). Frslcnastog su oblika, a sastojc se od čeličnog prstena obloženog
gumom koji sc prcsuje u otvor poklopca ili kučice. Unutrašnja kontura prstena je
od mekane gumc koju oko vratila steže čelična opruga. Na tom dodiru guma kliza
po vratilu i ostvarujc zaptivanje. Istovremeno se vrši zagrevanje i habanje kojc pri
nižim brzinama klizanja nije značajno. Za učcstanosti obrtanja vratila iznad 3000
min'1, ovaj način zaptivanja nije sasvim pogodan. Primcnjuje se labirintsko zap-
tivanjc ili zaptivanjc sa zavojnim žlebovima. Princip labirintskog zaptivanja sastoji
se u složenosti oblika putanje kroz koju treba da teče ulje. Zaptivanje na principu
zavojnog ž.leba ostvarujc sc lako što pri vrlo visokim ugaonim brzinama zavojni
ž.lcb dcjstvujc u smislu usisavanja ulja u unutrašnjosti kućice. Smcr zavojnice treba
da je suprotan smeru rotacije vratila, a zazor iz.medju vratila i otvora mali.
430
Tablica 5.13 D im cn zije prslenastih uskočnika u mm

Unutrašuji prstenasti uskočnik Spoljni prstenasti uskočnik
ni
JUS M.C2.400 Č 2130 JUS M.C2.401 Č 2130

d dy m d dy m d dy m d dy m
20 21,0 1,10 90 93,5 3,15 9 8,6 1,10 65 62,0 2,65
21 22,0 1,10 92 95,5 3,15 10 9,6 1,10 68 65,0 2,65
22 23,0 1,10 95 98,5 3,15 11 10,5 1,10 70 67,0 2,65
24 25,2 1,30 98' 101,5 3,15 12 11,5 1,10 72 69,0 2,65
25 26,2 1,30 100 103,5 3,15 13 12,5 1,10 75 72,0 2,65
26 27,2 1,30 102 106 4,15 14 13,4 1,10 78 75,0 2,65
28 29,4 1,30 105 109 4,15 15 14,3 1,10 80 76,5 2,65
30 31,4 1,30 108 112 4,15 16 15,2 1,10 82 78,5 2,65
32 33,7 1,30 110 114 4,15 17 16,2 1,10 85 81,5 3,15
34 35,7 1,60 112 116 4,15 18 17,0 1,30 88 84,5 3,15
35 37,0 1,60 115 119 4,15 19 18,0 1,30 90 86,5 3,15
36 38,0 1,60 120 124 4,15 20 19,0 1,30 95 91,5 3,15
37 39,0 1,60 125 129 4,15 21 20,0 1,30 100 96,5 3,15
38 40,0 1,60 130 134 4,15 22 21,0 1,30 105 101 4,15
40 42,5 1,85 135 139 4,15 24 22,9 1,30 110 106 4,15
42 44,5 1,85 140 144 4,15 25 23,9 1,30 115 111 4,15
45 47,5 1,85 145 149 4,15 26 24,9 1,30 120 116 4,15
47 49,5 1,85 150 153 4,15 28 26,6 1,60 125 121 4,15
48 50,5 1,85 155 160 4,15 29 27,6 1,60 130 126 4,15
50 53,0 2,15 160 165 4,15 30 28,6 1,60 135 131 4,15
52 55,0 2,15 165 170 4,15 32 30,3 1,60 140 136 4,15
55 58,0 2,15 170 175 4,15 34 32,3 1,60 145 141 4,15
56 59,0 2,15 175 180 4,15 35 33,0 1,60 150 145 4,15
58 61,0 2,15 180 185 4,15 36 34,0 1,85 155 150 4,15
60 63,0 2,15 185 190 4,15 38 36,0 1,85 160 155 4,15
62 65,0 2,15 190 195 4,15 40 37,5 1,85 165 160 4,15
63 66,0 2,15 195 200 4,15 42 39,5 1,85 170 165 4,15
65 68,0 2,65 200 205 4,15 45 42,5 1,85 175 170 4,15
68 71,0 2,65 210 216 5,15 48 45,5 1,85 180 175 4,15
70 73,0 2,65 220 226 5,15 50 47,0 2,15 185 180 4,15
72 75,0 2,65 230 236 5,15 52 49,0 2,15 190 185 4,15
75 78,0 2,65 240 246 5,15 55 52,0 2,15 195 190 4,15
78 81,0 2,65 250 256 5,15 56 53,0 2,15 200 195 4,15
80 83,5 2,65 260 268 5,15 58 55,0 2,15 210 204 5,15
82 85,5 2,65 270 278 5,15 60 57,0 2,15 220 214 5,15
85 88,5 3,15 280 288 5,15 62 59,0 2,15 230 224 5,15
88 91,5 3,15 290 298 5,15 63 60,0 2,15 240 234 5,15
431
Tablica 5.14 Dimcnzija navrlke za osiguranje izaptivača

Navrtka Osigurač Zaptivač 5>.
N8.
rrfi -S'
5 1
'M JUS M.B 1.709 JUS M.B2.139 DIN3760

*LV
N8/
V
Oznaka Navoj d; b Oznaka d f e di di b d\ di b d\ ch b

KM 0 M 10x0,75 18 4 MB 0 10 8,5 3 10 19-28 7 26 37 7 55 72-75 12
KM 1 M 12x1 22 4 MB 1 12 10,5 3 10 30-35 10 26 42-47 10 55 80-90 13
KM 2 M 15x1 25 5 MB 2 15 13,5 4 11 26 7 26 50-52 12 58 72 8
KM 3 M 17x1 28 5 MB 3 17 15,5 4 11 30-35 10 28 40 7 58 75 12
KM 4 M 20x1 32 6 MB 4 20 18,5 4 12 22-28 7 28 47 10 58 80-90 13
KM 5 M 25x1,5 38 7 MB 5 25 23,0 5 12 30-37 10 28 50-52 12 60 75 8
KM 6 M 30x1,5 45 7 MB 6 30 27,5 5 13 26-28 7 30 40-42 7 60 80-95 13
KM 7 M 35x1 5 52 8 MB 7 35 32,5 5 13 30-35 10 30 47 10 62 80-95 13
KM 8 M 40x1 5 58 9 MB 8 40 37,5 6 14 24-28 7 30 52-62 12 65 85-100 13
KM 9 M 45x1 5 65 10 MB 9 45 42,5 6 14 30-35 10 32 45 7 68 90-100 13
KM10 M 50x1 5 70 11 MB 10 50 47,5 6 15 24 7 32 47 10 70 90-110 13
KMl 1 M 55x2 75 11 MB 11 55 52,5 7 15 30-42 10 32 50-55 12 72 95-110 13
KM12 M 60x2 80 11 MB 12 60 57,5 7 16 28 7 35 45-47 7 75 95-115 13
KM13 M 65x2 85 12 MB 13 65 62,5 7 16 30-40 10 35 52-72 12 78 100-115 13
KM14 M 70x2 92 12 MB 14 70 66,5 8 17 28 7 38 52 7 80 100-125 13
KM15 M 75x2 98 13 MB 15 75 71,5 8 17 32-47 10 38 55-65 12 85 105-130 13
KM16 M 80x2 105 15 MB 16 80 76,5 8 18 30 7 40 52 7 90 110-140 13
KM17 M 85x2 110 16 MB 17 85 81,5 8 18 35-40 10 40 55-72 12 95 115-130 13
KM18 M 90x2 120 16 MB 18 90 86,5 10 19 32 7 40 80 13 100 120-140 13
KM19 M 95x2 125 17 MB 19 95 91,5 10 19 37-47 10 42 55 7 105 125-140 13
KM20 M100x2 130 18 MB 20 100 96,5 10 20 30-32 7 42 62-72 12 105 145 15
KM21 M105x2 140 18 MB 21 105 100,5 12 20 35-47 10 45 60 7 110 130-140 13
KM22 M110x2 145 19 MB 22 110 105,5 12 20 52 12 45 62-75 12 110 145-150 15
KM23 M115x2 150 19 MB 23 115 10,5 12 21 32 7 45 80-85 13 115 140 13
KM24 M120x2 155 20 MB 24 120 115,0 12 21 37-47 10 48 62 8 115 150-160 15
KM25 M125x2 160 21 MB 25 125 120,0 12 22 32-35 7 48 65-72 12 120 140 13
KM26 M130x2 165 21 MB 26 130 125,0 12 22 40-47 10 148 80 13 120 140-170 15
KM27 M135x2 175 22 MB 27 135 130,0 14 24 37 7 50 65 8 125 150-170 15
KM28 M 140x2 180 22 MB 28 140 135,0 14 24 40-47 10 50 68-75 12 130 160-180 15
KM29 M 145x2 190 24 MB 29 145 140,0 14 24 50-52 12 50 80-90 13 135 170-180 15
KM30 M150x2 195 24 MB 30 150 145,0 14 25 35-37 7 52 68 8 140 170-190 15
KM31 M155x3 200 25 MB 31 155 147,5 16 25 40-47 10 52 72-75 12 145 170-180 15
KM32 M160x3 210 25 MB 32 160 154,0 16 25 50-62 12 52 80-85 13 150 180-200 15
KM33 M165x3 210 26 MB 33 165 157,5 16 55 70 8 150 210 16
KM34 M 170x3 220 26 MB 34 170 164,0 16 Standardn spoljni prcčnici di'. 19,22,24,26,28,
KM36 M180x3 230 27 MB 36 180 174,0 30,32,35,37,40, 42, 47,50,52,55,62,65,68,72,
KM38 M190x3 240 28 MB 38 190 184,0 75,80,85,90,95, 100, 105, 110,115, 120, 125,
KM40 M200x3 250 29 MB 40 200 194,0 130,140,145,150,160,170, 180,190, 200, 210.
432
433
S lika 38
Izabrani primeri ugradnje ležaja u zupčamm prenosnicima
434
Labirintsko i zavojno zaptivanje su bcz dodira ali zbog relativno niale efikasnosti
primenjuju se tamo gde nije moguće korišćcnje gumcnih zaptivača sa oprugom.
Slika 5.39
Zaprivanjc prostora za lciajc oko vralila: a) gumcnim zaprivaćcm sa opmgom, b) labirintsko zaptivanje,
c) zaptivanje zavojnim žlcbom.
Primer 5.4.
Izabrati veličinu (red mera) kugličnog podesivog ležaja za prečnik rukavca <fA5
koji je izložen radijalnoj sili Fr = 4 kN i aksijalnoj F, = 1 kN. Učestanost obrtanja
vratila je 2,5 s'1, a radni vek 15000 časova rada.
Rcšenje:
Procedura za izbor ležaja prikazana je na slici 5.35. Sastoji se u iteracionom

ponavljanju proračuna za lcžaje svili veličina koji mogu da budu ugradjeni, sve dok se
ne pronadje prvi koji zadovoljava uslove u osloncu. Ova se procedura može prikazati i
u tablici. Za prečnik 45mm (oznaka provrta 45/5=09), mogu se ugraditi podesivi
kuglični ležaji 1209, 2209, 1309 i 2309. Za svaki od njili u tablici je dat paralelni
proračun. Odredjena su ekvivalentna opterećenja i odnos dinamičke nosivosti C/F.
Potrebna vrednost ovog odnosa
1209 2209 1309 2309
(C'] /3600/iLt J 3600-2,5-15000 C1, C kN 21,6 23,2 34,5 43,0
s — s 5 - 13
Co kN
F ./C o
10,0
0,1
11,0
0,09
17,5
0,058
21,6
0,037
Ležaji 1209 i 2209 ne zadovoljavaju svojom e 0,22 0,31 0,25 0,42
F ./F , 0,25 0,25 0,25 0,25
nosivošću uslove u ovom osloncu. Prvi jači X 0,65 1,0 1,0 1,0
ležaj koji zadovoljava je ležaj sa oznakom r 4,4 2,0 2,5 1,5
1309. Ležaj 2309 je sa znatno većom F-'XF,+ YF. 7,0 6,0 6,5 5,5
C /F 3,01 3,86 5.3 7,8
nosivošću od potrebne.
435
Primcr 5.5
1/j-ačunati radni vck ležaja 6204 u osloncu B vratila zupčanika (sl. 5.40) . Ležaj
sc oslanja u zupčaniku Z\ koji je spojen sa vratilom elektromotora. Na izlaznom
vratilu pre'nosnika koji je prikazan na ovoj slici, obrtni momcnt je 7^54Nm, sa brojem
obrtaja n = 372 min’1. Učestanost obrtanja elektromotora n^rji^MSOmin’1, paramctri
Rcšenjc:
Smcr rotacije vratila AB je isti sa smcrom rotacije elektromotora. Brzine rotacijc

su različitc. Rclativna učestanost obrtanja spoljnjeg prstcna ležaja u odnosu na
unutrašnji je
n L = n u - ns = n ~ n\ = 372 - 1450 = 1078 min'
Lcžaj je izložen dejstvu sila na zupčaniku z>

2Ta = 2-54103 m„Zi _ 3 -33
= 1080 N; 99,9 mm
d4 ~ 99,9 cos/?4 cos8°
FrAJ ^ i L = .’08^ 0 0 =397N, Fo4 = Fl4tgfl4 = 1080 •rg8° = 152 N
COS/? 4 cos 8°
Pod dejstvom ovih sila, reakcije u osloncu B su
Fp 1080
rxB 2 »N ; F„ . ''40~ F« d>12 . 3-97 40 * ' ” <9iW2>, 293 N
y 80 80
Fr = ^ F ^ +Ffe = -v/5402 +2932 = 614 N; F.=F.n =152 N
Ekvivalentna sila dejstvu radijalne sile Fr i aksijalne Fa u osloncu, merodavna za
proračun ležaja je
F = VXFr +YFa = 1,2-1,0-614 +0-152 = 737 N
Spoljni prsten ležaja u osloncu B okrcćc se 1078min'' brže od unutrašnjeg. U slučaju
kada je za proračun merodavna učestanost obrtanja spoljnjeg prstena, ekvivalentna sila
se povećava za V=l,2. Koeficijenti ekvivalencije X =\ i Y =0, odrcdjeni su prcma
tablici 5.11 za tip lcžaja 64. Nosivost ugradjenog ležaja 6204 (jednoredi kuglični ležaj
436
sa radijalnim dođirom), prcma lablici 5.9 je C=9,8 kN, CV=6,95 kN. Odnos
F /C fr0,152/6,95=0,022, za koji je e = 0,22. Odnos sila /•'//■>-152/(1,2 614)=0,206
manji jc od vdičine e za koji su određjeni koeficijenti ekvivaicncije X i Y Za ove
uslove radni vek je
10ž ( C 'f _ 106 ( 9,8
= 36350 h
60/^Vf J “ 60 1078[0,737
Usled rotacijc oba prstcna u istom smcru smanjcna je relativna učestanost obrtanja
prstena i značajno uvećan radni vck ležaja. Da su smerovi rotacije spoljnjeg i
unutrašnjeg prstena medjusobno suprotni, vek bi bio smanjen.
Primcr 5 . 6
Na slici 5.41 prikazano je vratilo sa zupčanikom na prepustu, oslonjeno na par

konusno valjčanih ležaja, 30312 i 30209. Izračunati vck ovih ležaja za učestanost
obrtanja vratila 400 min'1. Prcko zupčanika z=25, zrr^mm, /3=0, <5=26,5°, prenosi se
obrtni moment 7M000Nm.
Rcšenje:
Ležaji su izloženi dejstvu sila u osloncima vratila tj. dejstvu otpora oslonaca.
Prikazano vratilo prcnosi sile koje deluju na zupcima konusnog zupčanika. Pod
pretpostavkom da sile deluju na sredini zupca zupčanika, položaj napadne tačke
odrcdjen je srednjim prečnikom zupčanika
bsinS 50sin26,5°
dm = mmz = 4,107 -25 = 102 mm; mm = m = 4,107 mm
z 25
Komponente ukupne sile na zupcu su
F, = — = 2 1009:.10 = 19608 N; Fr = F, cos5 tga = 19608cos26,5°/g20° = 6387 N
dm 102
Fa = Ft š\n8 tga = 19608sin26,5°/g200 = 3184 N
437
Kod konusno valjčanih ležaja i kod jcdnoredih kugličnih ležaja sa kosim dodirom
reakcijc oslonaca su poincrene u odnosu na sredinu ležaja. Mcrcno od čeonc površinc
ležaja ovo rastojanjc iznosi (prema tablici 5.12) za ležaj 30312, aA-26mn\, a za ležaj
30209, đif=18nun. Zadatkom je dato medjusobno rastojanje srcdine ležaja kojc i/.nosi
lOOmm. Rastojanjc čeonih površina lcžaja dobija se oduzimanjem polovine širine oba
ležaja datih u tablici 5.8 . Rastojanja napadnili tačaka sile, prema oznakama na slici 5.41, su
/ = 100- (7^ +rB)!2 ~aA +aB = 100-(33,5 +20,75)/2 + 26 +18 = 116,8 mm
ls = S0 +TA/2 - a A = 50+ 33,5/2-26 = 40,75 mm
Za ova rastojanja reakcije oslonaca su
Fr{l +ls)-F admi2 _ 6,387(116,8+ 40,75)-3,184 (102/2)
F,4 = ■ =7,225 kN;
/ “ 116,8
FxB = fxa ~Fr = 7,225-6,387 = 0,838 kN
F,(/ + /s) _ 19,608(116,8 + 40,75)
FyA = = 26,448 kN FvB = FzA - F, = 26,448 -19,608 = 6,84 kN
116,8
/ ’, -
~ XA ■Fl 7,225* +26,448 = 27,417 kN
r* +F;b = Vo,8382 + 6,842 = 6,891 kN
Fr„ = JF:„
Osim aksijalnc sile /g=3,184kN koja deluje na zupcima konusnog zupčanika, konusni
ležaji prenose i samoindukovane aksijalnc sile. Veličine ukupnih aksijalnih sila koje
prenose ovako spregnuti parovi ležaja, odredjuju se prema tablici 5.12. Polazi se od
koeficijenata ek\ ivalencije opterećenja YA- 1,7 i Ys =1,5 koji se biraju iz tablice 5.11 za
(7v7>)>e. Izračunava se odnos /v*ZK4=27,417/l,7=16,127 i Fri/Yjf=6,891/1,5=4,594 i
razlika 6,5(/'rA/YA- 0,5(16,127-4,594)=5,766kN. Prcma tablici 5.12, za ođnosc
/•;, F. Fr B '
rB
F„ < 0,51 ^ —— sile na ležajima su
yA Y, B
0,5FrA 0,5 27,417

F«a = : 8,063 kN; /•aB : 8,063 -3,184 = 4.879 kN.
' aA
1,7
Za ove sile odredjuju se novi kocficijenti ekvivalencije prema tablici 5.11 i
izračunavaju ekvivalentne radijalne silc. Za ležaj 30312 u osloncu A, odnos
FsA/f‘rA=%,063/27,417=0,29 je manji od veličine e=0,35 tc je X A=\,0 i YA=0. U
osloncu B je ležaj 30209 za koji je e=0,40, a odnos FaS/Frg=4,879/6,891 —0,70>e te je
X s=0,4 i Yg= 1,5. Za ove koeficijente ekvivalencije, ekvivalentne silc su
Fa = X AF rA + YAFa„ = 27,417 kN ; F,} = X BFrB +YBFaB = 0,4 •6,891+1,5 -4,879 = 10 kN
Za dinamičku nosivost ležaja, Q=108kN i CB=41,5kN (tablica 5.9), očekivani vek je

I06 Ca 10° 108
/-aa —
60« KFa 60-400 27,417;
r. 4004 h;
10* C» 106
! -hb - =4763 h
60« F, 60-400 B J (^r
Radni vek se možc povećati ugradnjom ležaja onih proizvodjača koji obezbcdjuju
veću dinamičku nosivost C.
438
5 .3 .
Klizni ležaji
Klizni ležaji se prim enjuju tam o gde nije m oguća upotreba kotrljajnih
lcžaja: a) na nepristupačnim m estim a gdc ležaji zbog ugradnje treba da budu
dvodelni (rukavci radilica i sl.), b) za rukavce prečnika ispod 15m m ili iznad
300m m , c) u sklopovima kod kojih bi kotrljajni ležaji stvarali vibracije ili buku.
Uslcđ niza eksploatacionih i konstrukcijskih prcdnosti, kotrljajni ležaji su u
značajnoj m eri potisli iz prim ene klizne. O stala su sam o ona područja gde
prim ena kotrljajnih ležaja nije celishodna. Za ova područja klizni ležaji su u
značajnoj m eri usavršcni. Uvedeni su u prim enu novi m aterijali, usavršeni su
sistem i podm azivanja i hladjenja, povećana nosivost.
5 .3 .1 .
Stanje u kliznom spoju
Klizni spoj jc dodir dve relativno pokretnc površine mašinskih deiova izmc-
dju kojih dcluju otpori proklizavanju. Klizanjc, odnosno, trenje može biti suvo ako
površinc nisu podmazane odnosno ako ih ne kvasi i hladi uljc. Ako se klizanjc od-
vija u uljnoj srcdini, postojc dvc mogućnosti. U pn-'oj su površine u neposrednom
dodiru. Uljc prodirc samo u prostorc iznicdju neravnina, smanjujuči pri tom
koeficijent trenja. To jc klizanje poluokvašenih površina koje sc ostvarujc pri
relativno maloj brzini klizanja u poredjenju sa optcrećcnjem (pritiskom na dodiru)
i viskoznošću ulja. Pod opterećenjem istisnc sc svo uljc izmedju dodirnih površina
KHzanjc poluokvašcnih (a) i okvaScnih (h) povrSina, kocjicijcnt otpora kiizanja (c).
439
Klizanje okvašenih povrSina podrazumcva razdvajanjc kliznih povržina slojcm

ulja ij. uljnim filmom. Otpori klizanju srazmcrni su hidrauličkim oiporima u
uljnom filmu. Vcličina o\ih otpora povečava sc sa povcćavanjcm brzinc klizanja.
Na slici 5.42c dat je dijagram promene koeficijcnta otpora // u zavisnosti od brzine
klizanja. Kod poluokvaženih povrSina se smanjuje sa povećavanjcm brzinc klizanja,
a kod okvašenih blago sc povcćava.
Uljni film izmedju kliznih površina možc biti ostvaren hidrodinamički ili
hidrostatički. 21a hidrodinamičko plivanje potrcbno je da budu ispunjeni sledeči
uslovi. Brzina klizanja (r) mora biti veća od graničnc, viskoznost ulja (rj) treba da
je dovoljrio visoka, a izmedju kliznih površina ( na počctku ) treba da jc obezbc-
djcn ugao klina (a). U trcnulku ispunjenja ovih uslova nastupa razdvajanje kliznih
površina, a izmedju njih prodire ulje. U uljnom filmu se formira raspodela pritiska
slična prikazu na slici 5.42b. Telo koje pliva može da nosi opterečenje (sila F) koje
izaziva pritisak na dodiru ntanji od onog koji uljni film može da izdrži, tj. onu silu
koja nije u stanju da istisne uljc izmedju kliznih površina.
Osim hidrodinamičkog, uljni film možc biti ostvarcn i na hidrostatičkom
principu. Potrebno jc uljc izmcdju kliznih površina dovesti pođ povišenim pritis-
kont, potiskivano pumpom. Na ovaj način se dodirne površine razdvajaju, a
klizanje odredjenom brzinom može da popravi uslove plivanja.
5 .3 .2 .
N o s iv o s t ležaja s a klizanjem p o lu o k v a še n ih p o v ršin a
KJizanjc poluok\ašenih po\TŠina ostvaruje se neposrcdnim dodirivanjem

ncravnina i dclova površine uz prisustvo athezivnog i abrazivnog habanja. Ulje
koje je istisnuto izmcdju dodirnih površina prodire u malim količinama tako da
obezbedjuje smanjenje kocficijcnta trenja i drugc povoljnije uslove klizanja. Ovi
uslovi sc obezbcdjuju i izborom odgovarajućc kombinacije materijala kliznog
spoja. S obzirom da je rukavac od čelika, postcljica (lcžišna čaura) je najčcšće od
bronze, crvcnog liva, belog metala, livcnog g\'oždja i dr. Ovi materijali su manje
otporni na habanje u odnosu na materijal lc sc u dodiru uglavnom haba posieljica.
Količina skinutog maierijala (debljina pohabanog sloja) je ograničavajuči
parametar, odnosno, merodavna veličina za odredjivanjc nosivosti i za dimen-
zionisanje kliznih Iežišta sa trenjem poluokvašenih površina. Radni pritisak na
đodirnim površinama trcba da je manji ili najvišc jednak dozvoljcnom. Vcličine
dozvoljcnog pritiska zavisc od dopuštene dcbljinc pohabanog sloja [ A/ i ] pr-
cdjcnog puta klizanja u radnom vcku vv (v - brzina klizanja, t - radni vck),
koeficijenta trenja // odnosa tvrdooća rukavca i posteljicc HBI/HB2 i dr.
440
Slika 5.43
Klizni iclaji sa ktizanjcm pohiokraicnih porršina: a) raclijalni. h) aksijaini, c) zarisnosi po\ršinskc
izdržljirosti p N ocl graničnc pohabanosii [A/i], hrzinc r / rrcmcna habanja l.
Za ležišla od kojih sc očekujc viJi nivo tačnosti, dopu^tcna dcbljina

pohabanog sloja odnosno povcćanjc zazora u toku radnog vcka, ograničcni su na
manju mcru. To sc odražava na smanjcnjc površinske izdržljivosti, odnosno, na
smanjenjc dozvoljcnog površinskog pritiska u ložistu p(!()7. Ako ležižte trcba da radi
duže vremc ili ako jc brzina klizanja veča, povcćava sc predjeni put klizanja. Da sc
pri tom lcžaj ne bi pohabao viSc ncgo što jc dopuštcno ([ A/t ]), potrebno jc
smanjiti pritisak u lcžižiu. Na slici 5.43c ovc zavisnosti su grafički prikazanc.
Tačne, numeričkc vrcdnosti povrSinskc izdržljivosti p s, nisu dovoljno islraženc. U
porcdjcnju sa zapreminskom izdržljivoSću koja takodjc nije dovoljno istražena,
kod površinskc izdržljivosti, naročito pri klizanju, nedostatak podataka jc znatno
više izražcn. S toga sc kao mcrodavnc vcličine \ t !o često koriste dozvoljcni
površinski pritisci pdoz uivrdjcni na bazi iskusiva ili procene, odnosno, pre.poruka
datih u tablicama za odrcdjene vrstc lcžiSta.
Pritisak u kliznom Icžaju može biti doveden u propisane granicc (p< pdoi)
varijacijom optercćcnja ili dimenzija dodirnc površinc. Za radijalno lcžište
Fr Fr
P = A ~ T I - pđoz
F Fa
a za aksijalno lcžišlc (sl.5.43b) P = ~f ~ ~ — — - Pdoz
T ( ds ~ du )
44 1
Za izabranc dimenzijc, sila koja odgovara doz\'oljenom pritisku jc nosivost

lez.iSta
F = A Pdoz
Pri vcćim vrednostima dozvoljenog pritiska ili pri sećini brzinama klizanja
postoji opasnost da oslobodjena koiičina toplotc u jedinici vTemcna bude velika i
da dovede do pregrcvanja ležiJta. S toga se uvodi dopunsko ograničcnje u vidu
dozvoljene veličine proizvoda priliska i brz.ine tj. pv - karaklcristika. Prcgrevanje
Icžišta neće nastupiti ako jc ispunjen uslov da j e pv <(j)v)doz.
Za potrebnu nosivost F, dozvoljeni pritisak pdoz i za dozvoljenu pv - karak-

teristiku (pv)doz . odrcdjuju se dimenzije kliznog ležaja. Za radijalna ležižta vrlo jc
značajan konstrukcioni parametar <p= l!d kojim jc izražena rclativna dužina ležišta
u odnosu na prečnik. Kod dugih ležišta ( 1) možc se preneti veća sila pri ma-
njem prečniku rukavca d. Pri tom postoji opasnost da usled odstupanja paralclnos-
ti osa rukavca i ležišta i usled elastičnih deformacija vratila, raspodela pritiska duž
lcžišia, bude neravnomcrna. Ova mogućnost može biti otklonjena ako se posteljica
(ležišna čaura) osloni u zglobu tako da se može prilagodjavati osi vratila (s].5.42c).
Ako ovaj uslov nijc obezbcdjen, nije dobro odabirati velikc vrednosti za konstruk-
cioni parametar <p.
Ako je prcčnik rukavca d unapred odredjen prcčnikom vratila, potrebna

dužina ležišta je
Potrcbno je zatim proveriti odnos <p= l/d da li je u preporučenim granicanta.

Ako prcčnik d nije unapred odrcdjen, polazna veličina jc izabrani parametar <p, a
dimcnzija ležišta su
Na slici 5.56 prikazan je tok postupka odabiranja dimenzija ležišta.
Za aksijalna lcžišta najpre se odredjujc potrebna dodirna površina/4 = l TaP c(nz

a zatim se prcma prečniku vratila odredjuje du i izračunava spoljni prcčnik
grebena
Ako je d$ previše velika mcra, dodirna površina A može se raspodeliti na više

grebena odnosno na više dodirnih prstenastih površina /. Donošenjc odlukc o
broju i o veličini dodirnih po\TŠina uključeno je u prikazu na slici 5.56.
442
5 .3 .3 .
N o s iv o s t ležaja sa h id rodin am ičkim plivanjem
a) A k sija ln i ležaji
Nosivost kliznih lcžaja sa hidrodinamičkim plivanjem jcdnaka je nosivosti

uljnog filma izmcdju dodirnih povržina. Raspodela pritiska u uljnom filmu odre-
djuje se u hidrodinamičkoj tcoriji strujanja fiuida. Na slici 5.44 prikazan je model
plivanja ploče po uljnom filmu debljine ho i dinamičkc viskoznosti y. PloČa jc
pod uglom a, kreće sc brzinom koja je veća od granične. Pri brzinama manjim od
granične dolazi do probijanja uljnog filma i do dodira površina. Za ovaj model u
hidrodinamičkoj teoriji je izveden izraz za prilisak u' uljnom filmu
Važi za neograničcnu širinu ploče (b -* <»). Model prikazan na slici pod

ovom pretpostavkom bio bi dobijcn isecanjem iz ploče ncograničene širine.
Pritisak p za odredjeno rastojanje x po širini b je konstantan. Na difcrcncijalu
površine dA = bdx, ovaj pritisak deluje silom dFa. Integraljenjem izmedju
graničnih koordinata ploče od Xj dojt^ dobija se sila na jednoj ploči
.v,
Slika 5.44
M odel hidrodhiamićkogpUvanja pločc p o sloju ulja (uljnom Jilmii)
443
Nosivost modela pločc koja pliva na sloju ulja, može se primeniti za odrc-
djivanje nosivosti aksijalnog segmentnog kliznog ležaja. To su lcžiSta velikih
dimenzija čija je dodirna površina pdcljena na više segmenata čiji je oblik i
veličina blizak obliku razmatranog modela ploče. Ugradjuju se u osloncima vratila
hidrauličkih turbina i na sličnim mcstima. Segmenti su podešeni tako da obrazuju
ugao klina, a omogućcno je i prilagodjavanje rukavcu posredstvom sferičnog osla-
njanja. Za razliku od navcdenog modela kod kojeg je pritisak ravnomerno
rasporcdjen po širini b, segmenti su konačnih dimenzija te pritisak opada od
srcdine ka spoljnoj konturi (sl.5.45b). Ukupna sila koju može da prcnese seg-
mcntni aksijalni klizni ležaj jc
g _5. 1
P 5 l + a ( l/b )2
gde je:
z - broj segmenata
P - faktor smanjenja nosivosti usled pada pritiska od sredine ka
obodima segmcnta.
/ ib - dimenzijc segmenta prema oznakama na slici 5.45b,
Sliko 5.45
Seginc/uni oksijolni kiizni lclaj: a) šcmaiski prikaz, b) raspodcla pritiska u itljnom film u ispod scgmema.
444
Na prikazani teorijski pristup proračunu nosivosti aksijalnih segmentnili

kliznih ležaja velikih đimenzija, nadovezuje se praktičniji pristup za koji su
podaci dati na slici 5.46. Na dijagramu su datc bezdimenzione karakteristike
pritiska k i trenja k 2 koje omogućuju uspostavljanje veze izmedju debljine
uljnog filma, viskoznosti ulja, dimcnzija ležaja, opterećenja i otpora u ležaju.
Veza omogućuje da se uspostavi optimalan sklad izmedju navcdenih
parametara, korišćenjcm sledećih obrazaca
P ■h l pb
K\ = K2 = p
Tl-vsrb \ Pi
gde je p ~ F /z lb -nominalni pritisak na dodiru segmenata ležaja u N/m , h 0 -
debljina uljnog filma u metrima, 7 7 -dinamička viskoznost ulja u Ns/m 2 na
temperaturi 50-60°C, vsr- d srn:n/60 -obim na brzina u m/s, na srednjem prečniku
dodira dsf { d s+dj)l2 , za učestanost obrtanja vratila n u m in'1, i širina dodira
b=(ds-du)/2 takodje u metrima. Ako su poznatc dimenzije, opterećenje i
učestanost obrtanja, na osnovu ovih podataka može se odrediti debljina uljnog
filma ili potrebna viskoznost ulja da bi se na osnovu graničnih debljina uljnog
filrna u tablici 5.16 provcrila ispunjenost uslova za hidrodinamičko plivanjc. Za
poznatc uslove rada možc sc izabrati potrebna debljina uljnog filma i odrediti
nosivost F, ili potrebne dimenzije ležaja.
0,1 0,2 0,4 0.60,8 1 4 6 8 10

5=h</H
Slika 5 .4 6
Konstrukcijski detalji i bezdimenzijske knrakteristikc za proračun segmcntnih lcž.aja
445
Segmenti aksijalnih ležaja moraju biti slobodno oslonjeni tako da se mogu

prilagodjavati dodimoj površini na vratilu. Oslonac segmenta mora biti u zoni
najvećeg pritiska. Položaj ove tačke odredjen je koordinatom
Vrcdnosti faktora s za relativnu debljinu uljnog filma 8 ~h(/H, date su u tablici 5.16
Za aksijalne ležaje manjih dimenzija vrednosti karakteristike nosivosti S 0a i

K, date su dijagramima u tablici 5.16. To su takodje bezdimenzijske veličine
pomoću kojih se dovode u skladnu korelaciju opterećenje, dimenzije, brzina,
viskoznost i debljina uljnog filma.
K \
Veličine pritiska p, debljine uljnog filma ho, srednje brzine klizanja vsr> širine
dodira b i druge, odrcđjuju se na isti način kao i kod segmentnih kliznih ležaja.
Na slici 5.47 prikazan je jcđan od mogućih oblika ovog ležaja sa

raspodelom pritiska. Teorijski, ovaj pritisak je najveći u zoni oko ose vralila.
Brzina klizanja u ovoj zoni je bliska nuli te se ona uklanja izdubljivanjem, a
raspodela pritiska odgovara obliku zarubljenc kupe. Da bi se formirao uljni
klin, prstenasta dodirna površina se prescca žlebovima čiji oblik može biti
radijalni, lučni ili spiralni. Oblik preseka žleba može biti pravougaoni, lučni ili
trouglasti.
Slika 5.47
R aspodch pritiska i žleb o vi za uvodjenje ulja kodaksijalnib lcžaja
446
Tablica 5.15. Malcrijali i maziva kliznih lcžaja

Klizanjc ilidroditi
poluokvašcnih površina plivanje
M a terijal M ast Uljc
RpO J E IIB a V <9 ^dcz pdoz ^doz Pdoz Pdoz
N/mm2 N/mm2 'c ' m/s °C m/s N/mm2 mis N/mm2 N/mm2
i 1 3 1,8
Sm lcro vani ma teriiali
10 1o" 1,0-4 300 i 0,4 3 o,fe
S iv i liv SL200 500-700 105000
10 10'6 0.1-3 300 1 0,4 3 0,8
SL250 800-900 115000
31000 23 (9) 24 lO 0 1-4 150 3 o.l j 0,3 5(15)
Pb-legure L.PbSnlO (70)
31000 21(15) 24 10‘6 1-4 150 3 0,1 3 0,3 5(15)
PbSbl5SnlO 43
(60) 57000 27(10) 22 10-4 60 110 3 0,1 3 0,3 5(15)
L.Sn80
Sn-legurc SnSbl2Cu6Pb 61 57000 25(15) 23 10'6 60 110 3 0,1 3 0,3 5(15)
L.Sn89 (45) 58000 23(10) 23 10‘6 60 110 3 0,1 3 0,3 5(15)
SnSb8Cu4 47 58000 23(14) 24'10'6 60 110 • 3 0.1 3 0.3 5(15)
Sn-Pb P.CuSnl2Pb 140 105000 >80 1810'° 3 250 2 0,6 2 1,2 7(20)
bronza C..CuSnl2Pb 150 105000 >90 18 10'6 3 250 2 0,6 2 1,2 7(20)
Crveni P.CuSnlOZn 150 150000 >75 17 10'6 4 250 2 0,6 2 U 7(20)
iiv P.CuSn7ZnPb 120 95000 >65 17 10'6 4 250 2 0,6 2 12 7(20)
C.CuSn7ZnPb 130 95000 >75 17 IO'6 4 250 2 0,6 2 12 7120)
320 110000 >170 23 10'° 15 250 2 0.3 2 0,4 7(18).
Al-bronza P.CuAll lNi
P.CuPblOSn 80 83000 >65 18 10° 12 230 2 0,6 2 12
C.CuPblOSn 110 90000 >70 18 10'6 12 230 2 0,6 2 1,2
Pb-bronza P.CuPbl5Sn 90 86000 >60 1S10'6 12 230 2 0.6 2 1,2
C.CuPbl5Sn 110 86000 >65 i s i o -6 12 230 2 0,6 2 1,2
P.CuPb20Sn 90 87000 >50 1810'6 12 230 2 0.6 ?. 1.2
Zn-Legure CuZn3 lSi 250 105000 110 1810'° 12 230 2 7(20)
M aziva za kliznc ležajc
10000
8000 __ 8889 v m ;s Sredstvo za podmazivanjc
6000 —
6666 do 0,7 Grafit, Molibdendisulfid
4000 _____ 4444 0,4...2,0 Mast, Molibdcndisulfid
0,5....10 Motomo ili mašinsko ulje
— 2222 10....30 Turbinsko ulje
1111 iznad 30 Specijalno ulje, voda, vazduh
t?50 = 900-10 ■v50 = 0,0009 •v50
P = P20 [l-65-10-5(5-20)]
p 20 = 800...980 kg/m3
p50 = 900 kg/m3
Koeficijent trenja //
Koeficijent trenja
Mazivo Posteljica Poluokv Hidrodin.
Mast SL. Bronza
Crvcni liv 0,12
L'lje ! SL. Bronza
1 Crveni liv 0,14 0,003-0,008
20 40 Ulje ! Sn i Pb leg. 0,24 0,002-0,003
Ulje i Sintcrovanaj 0,17 0,002-0,014
447
Tablica 5 .1 6 P odaci za proračun hidrodinam ičkih k lizn ih ležaja

K a d ija ln i lc ž a ji
M in im a ln a d c b ljin a u ljn o fi film a ho,mn u |gm
Brzina klizanja u m/s
1 do 1 3 - 10 10 - 30 30 i više
d inm j 1- 3
24 . .... 63 | 3 4 7 10
63 .....160 ! 4 5 7 9 12
160 ....400 1 6 7 9 11 14
400 ..1000 j 8 9 11 13 16
1000 ..'2500 j 10 12 14 16 18
0,05
0,04 0,1 0,2 0,40,6 1 2 4 6 810 20 0,04 0,1 0,2 0,40,6 1 2 4 6 10 20
5 = J L ( i.) S0 - •
P
y[d)
rjco 1JO)
A k s ija ln i lc ž a ji
D c b ljin a u ljn o g n im a I>o u |im
Srednji prcčnik dsr u mm 10 30 60 100 200 400 1000
Srcdnja Bronza 1,0-1,8 1,9-3,2 2,1-3,3 2,5-3,5 2,7-3,9 2,9-4,0 3,0-4.0
hrapavost R z u um Sn - Pb 2,1-3,6 2,5-4,3 2,7-4,8 2,9-5,5 3,0-6,0
Minimalna dcbljina l>omn nm 4 4,4 4,7 5,0 5,2 5,6 6,0
Dozvoljcna đcbljina boiim um 10 12 13 14 15 16
8 00 2 1,25 1,0 0,8 0,67 0,5 0,4

£ 0,5 0,462 0,445 0,432 0,42 0,408 0,39 0,378
0,070
0,5
0,065
<Sy
8 =1,2 5 ~~
0,060
1
_
0,055 8
H
0,050 _ 1 _
0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 1,3 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1,0 1,1 1,2 i ,3
'Oa 1/b 1/b
448
b) Radijalni ležaji
Hidrodinam ičko plivanje kliznog ležaja ostvaruje sc ako se posligne

odgovarajući sklad izm edju brzine rotacije rukavca, viskoznosti ulja, pritiska u
ležaju, dim enzija i zazora u ležaju. Veza izm edju ovih veličina uspostavlja sc
pom oću bezdim enzijskog param etra S0 koji je kod radijalnih kliznih lcžaja
poznat kao Som erfeldov broj
_P _(Z k n
P co —■
rjco\d bd' lo!
gde je Fr -opterećenje ležaja, d -prečnik rukavca, b -d u ž in a (širina) Icžaja.
Odnos širine i prečnika Iežaja cp = b jd = 0,2... 1(1,5) znatno utiče na uslove
podm azivanja i na raspodelu pritiska po širini ležaja. Niže vrednflsti
konstrukcijskog param etra (p odgovaraju brzohodim i niže opterećenim
4
lcžajima. Optim alni uslovi (nosivost i radni otpori) postižu se kod kratkaćih
ležaja za koje je cp = 0,3...0,7. Zazor u ležaju je ključni param etar za
ostvarivanje uslova za hidrodinam ičko plivanje odnosno za form iranje uljnog
Clma izm edju rukavca i postcljice. Vcličina relativnog zazora jc proporcionalna
brzini klizanja v, tj. da bi se formirao uljni film, kod većih brzina klizanja
potreban je vcći relativni zazor
= — = (0,7...0,9)-10 3 Atf/ = {aP - a R){SL - 20)

d
Donje granice (koeficijent 0,7) odnose se na mcke ležišne m aterijalc, niske
pritiske u Iežaju (oko 2 N /m m 2) i za 0,8. Prom ena zazora usled zagrevanja do tem peraturc 3 L °C
obuhvata sc razlikom kocficijenata linearnog širenja posteljice sa kućištcm a P
i rukavca a R čije su vrednosti date u tablici 5.15. Ovako odredjen zazor m ora
biti uskladjen sa nckim od standardnih naleganja: H7/a8, H7/b8, H7/c8, II7/e8,
H6/f6, H7/f7, H 5/g4, H5/g6, H7/g6. Zazor om ogućuje da se formira uljni film
dcbljine ho i klin prikazan na slici 5.48 koji om ogućuje uvlačenje ulja u izm edju
dodirnih površina rukavca i postcljice. Uslcd razlikc u poluprečnicim a
posteljice R i rukavca r, rukavac je ekcentričan u ođnosu na osu posteljice za
veličinu e. Z b ird eb ljin e uljnog filma i ckcentricitcta jednak je polovini zazora u
ležaju, odnosno prem a oznakam a na slici 5.48 može se napisati jcdnakost
h0 + r + e = R
U stabilnim uslovim a rada jedna polovina zazora se deli na debljinu uljnog
filma ho i ekcentričnost c koji su približno jednaki tj.
IJ zoni raspođcle pritiska nisu dozvoljeni žiebovi u posteljici koji bi dovcli

do diskontinuitcta u debljini uljnog filma. Žlebovi za uvodjcnjc ulja izradjuju
se u posteljici iz\'an zonc raspodcle pritiska. Na slici 5.49 prikazane su neke
varijante rasporcda ovih žlebova. Povećavanjem ugaone brzine, ekcentričnost
rukavca se sm anjuje ali se ne m ože očekivati njeno potpuno otklanjanje. Ako
ekcentričnost om eta ispravnu funkciju, ona se m ože otkloniti spljoštenim
oblikom posteljice (sl. 5.49b). Sa bočnih strana je zadržan zazor koji
om ogućuje uvlačenje ulja, a u pravcu dejstva sile sveden jc na veličinu potrebne
debljine uljnog film a u oba dodira. U ovom sm islu posteljica m ožc biti
podcljena u tri zone. Na slikam a 5.49c i d prikazana su varijantna rešenja za
jcdan sm cr obrtanja i za oba sm era obrtanja vratila. Kod vratila velikih
dim enzija ležaj m ožc biti podeljen u tri segm enta koji se slobodno
prilagodjavaju vratilu (sl.5.49e).
450
N osivost radijalnih kliznih ležaja odredjuje se na osnovu vrednosti

Som erfeldovog broja S0 koji se dobija sa dijagrama u tablici 5.16 za prethodno
utvrdjene param etre kao što su veličina zazora Z, viskoznost ulja 77 i debljina
uljnog klina h0. N osivosti uljnog filma odgovara tadijalna sila
„ ,, e VCO
F r =P d b P r= S ° 7 ^
Pritisak u uljnom filmu odredjen na ovaj način odgovara dozvoljcnom pritisku

Pdoz- Pošto zavisi od uslova rada, nije fiksna veličina, ne m ože se svrstati u
grupu dozvoljenih karakteristika ležaja.
Za utvrdjeni Somerfeldov broj odredjuje se sa dijagram a iz tablice 5.16,

relativni koeficijent trenja p j{ Z jd ), a zatim koeficijent trenja p . Isto tako za
S0, p i h0 , odredjuje se granična učestanost obrtanja za koju se uspostavljaju
ove veličine ( 2,
p — 30 cogr
n*r=■
<°v=' v s 0 n
P ovećavanjem učestanosti obrtanja iznad povećava se debljina uljnog filma
u odnosu na h0 i obrnuto. Sm anjivanjem učestanosti obrtanja sm anjuje se
debljina uljnog filma do potpunog istiskivanja ulja iz zone dodira i prelaska u
klizanje poluokvašenih površina.
Iz b o r d im e n z ija kliznih ležaja sa hidrodinam ičkim plivanjem dodirnih

površina ostvaruje se po proceduri koja je prikazana na slici 5.56. R azlika u
pristupu kod izbora dim enzija ležaja sa poluokvašenim površinam a i sa
hidrođinam ičkim plivanjem je u načinu odredjivanja dozvoljenog pritiska na
dodiru kliznih površina. Kod poluokvašenih površina ovaj pritisak je definisan
kao fizička karakteristika koja zavisi od otpornosti m aterijala na habanjc. Kod
hidrodinam ičkog plivanja veličina pritiska koju m ože da podnese uljni film, a
da pri tom ne dodje do istiskivanja ulja izm edju dodim ih površina, odredjuje se
na osnovu Som erfeldovog broja, brzine klizanja, zazora i debljinc uljnog filma.
N a slici 5.56 izdvojen je poscban segm ent u ovoj proceduri koji podrazum eva
uskladjivanje navedenih parametara.
Ležaji sa hidrodinam ičkim plivanjem dodirnih površina om ogućuju

postizanje veće nosivosti i duži radni vek. Stanje hidrodinam ičkog plivanja
postiže se tek pošto se dostigne odgovarajuća brzina klizanja. Pri pokretanju i
zaustavljanju, Iežaj radi u uslovim a trenja poluokvašenih površina ili m ešovitog
trenja. Pri tom se dodim e površine habaju.
451
5 .3 .4 .
N osivost ležaja bez dodira
R azdvajanje kliznih površina može se ostvariti uvodjenjem ulja pod

pritiskom izm edju dodim ih površina - hidrostatički lcžaji, zatim uvodjenjcm
vazduha pod pritiskom - acrostatički ležaji ili dejsvom elektrom agnctnog
polja - m a gnctni Icžaji. Nosivost hidrostatičkih i aerostatičkih ležaja
proporcionalna je ostvarenom pritisku fluida (ulja, vode, vazduha) koji se uvodi
izm edju dodirnih površina. Za ispravno funkcionisanje potrebno je rešiti niz
dclikatnih problem a m edju kojim a su najvažniji uvodjenje fluida i zaptivanje.
Po pravilu zaptivanje nijc potpuno te se prim enjuje onaj fluid koji može
slobodno da cirkuliše oko zone oslanjanja odnosno ležaja. Ulje se prim enjuje u
zatvorenoj sredini sa uljem , voda u prostoru gde inače struji voda, a vazduh u
prostom gde isticanjc drugih fluida nije dopustivo. Ove lcžaje izradjuju
specijalizovani proizvodjači, a nosivost se odredjuje na bazi rezultata
sopstvenih ispitivanja i prepom ka proizvodjača.
H id ro s ta lič k i i l i a e ro s ta tič k i lc ž a ji: a ) ra d ia k s ija ln i, b ) a k s ija ln i
M agnetni ležaji om ogućuju prenošenje

sila sa m k avca posredstvom magnetnc
indukcije. Č aura koja ostvam je
funkciju postcljice snabdevena je
skupom elektrom agneta ravnomerno
rasporedjenih po obim u. Magnetni
fluks obezbedjujc ravnotežu m kavca u
osi posteljicc (sl. 5.51). N osivost je
proporcionalna indukciji, otpori su
zanem arivi, a granična brzina visoka. Slika 5. 51
P rin cip ska šem a m ag netnog le ža ja
452
5 . 3.5
Z a g r e v a n je k liz n ih le ž a ja
U slcd otpora u kliznom ležaju, radom sile trenja, deo m ehaničke encrgije se
prctvara u toplotu. Količina oslobođjenc toplotc u jcdinici vrem cna
Q ,= / j F v
srazm erna je sili trenja p F i brzini klizanja v. Kroz površinu postcljice ležaja
A=dnb odvede se u jedinici vrcm ena toplota
0 2 = kAAS ; A$ =3 - 3 0
gdc. je k -kocficijent odvodjenja toplotc kroz posteljicu i idrage delove, &

tem pcratura u zoni kontakta Icžišta, 90 -tem pcratura okoline. Ako se sva
oslobodjcna toplota odvede, tj. ako se izjednače toplote Q\ i Qi, dobija se
tem peratura ležaja
S = 90 + ^ - ^ = 9 0 + - t L p v
0 kdnb kn
Proporcionalna je proizvodu pritiska i brzinc. Nivo tem perature m ože se

podcšavati varijacijom pritiska u ležaju ili brzine. Za svaku tem peraturu i
m aterijal ležaja možc se odrediti /»vkarakteristika m erodavna za proračun ležaja
u vidu (pv)doz-
Proračun tcm peraturc ležaja prem a napred navedenom m odelu zasniva se na

korišćenju koeficijenta odvodjenja toplote k koji zavisi od konstrukcijskih
param ctara ležaja. Ako sc toplotni fluks analizira na spoljnoj površini kućišta
sa koje se toplota predaje u okolinu, kocficijent k m enja se koeficijentom kL
koji zavisi od toplotnih svojstava vazduha. Prem a ovom pristupu količina
odvedene toplote u jedinici vrcm ena je
0 2 = kLAL(9L - <90)
gde je k L = 15...20W /(m 2K) -koeficijent odvodjenja toplote za stanje kada

nem a strujanja vazduha. Ako je brzina strujanja vazćuha v0 > 1,2 m /s, ovaj
koeficijent se može odrediti po obrazcu kL = 7 + 12 ^ v ^ . Spoljna površina
ležaja A l m ože se odrediti sam o za ležaje koji su u sopstvenom kućištu,
izdvojeni iz šire celine m ašinskog sistem a. O rijentacione vcličine površine ovih
453
Icžaja u odnosu na unutrašnju površinu postcljicc A = cinb jc AL = (5... 6)A -za

lake Icžajc, AL =(6...l)A-z& tcže lcžaje i At = (8...9,5)^4 -za vrlo tcškc Icžaje.
Tem peratura spoljnc površine ležaja označena je sa 9L i ne treba da prckorači
vrcdnosti 70... 100PC. Tcm peratura vazduha u okolini ležaja označena je sa 90 .
Količina toplote koju ođvede uljc pri cirkulaciji kroz ležaj je
Q3 = m c ( & ,- 9 U)
gde je m = qp -protok m ase ulja kroz ležište, q -zaprcm inski protok ulja,
/3=900kg/m3=0,9kg/I - gustina ulja, c= (l,7 -2 )1 0 3 J/(kg °C) -spccifična toplota
ulja, -tem peratura ulja na izlazu iz ležišta, 9U-tem peratura na ulja na ulazu u
ležište. Po pravilu jc 9 t - 9U=20K. AJco svu oslobodjenu toplotu odvedc ulje,
izjcdnačavanjcm Q\ i Q 3, dobija se potrebni protok ulja
p Fv
m =■
To jc protok potrcban za hladjenje. Količina ulja potrebna za podm azivanje

možc biti m anja ili vcća. Ona odgovara protoku ulja kroz uljni film tj.
9=
gdc je K q\ -bezdim enzijski koeficijent

protoka ulja kroz zonu
hidrodinam ičkog plivanja, dat
dijagram om na slici 5.52 u zavisnosti
od relativne debljine uljnog filma
S = h0/(Z /2 ) i konstrukcionog
param ctra <p= b f d . Protok q je
istovremeno i potrebna količina ulja
za cirkulaciono podm azivanje ležaja.
Ako sc ležaj podm azuje iz
0,4 °>8 zajedničkog rczervoara za uljc u
8 = b < /(Z /2 ) m ašinskom sistem u, q je zaprem inski
Slika 5.52 protok ulja koje prodjc kroz ležaj u
K o e G c ijc n tp io to k a u lja u u ljn o n i G ln iu jedinici vremena.
454
5 .3 .6 .
P o d m a z iv a n j e k liz n ih le ž a ja
Podmazivanjc kliznih lcžaja po pravilu se vrši mincralnim uljcm. Izuzetno se

koristc masti ili ncka druga srcdstva. Viskoznost upotrcbljcnog ulja zavisi od
brzinc i od pritiska u ležištu. Za manju brzinu i za veći pritisak koriste se viskoz-
nija ulja. Visokoznost (gustina) sc značajno smanjujc sa povcćavanjem tcmpera-
turc.
Ulje omogućuje smanjcnje otpora izmcdju kliznih površina, obczbedjenje us-
lova za hidrodinamičko plivanje ili hidrostatičko razdvajanje dodirnih površina,
odvodjenjc toplotc (hladjenje), odvodjenje opiljaka (ispiranje) i slično. U ljc u
lcžištu mora biti neprekidno prisutno i u dovoljnoj količini. Podmazivanje mora
biti pcrm anenlno i obilno. Te uslove trcba da obezbedi odgovarajući sislem pod-
mazivanja koji može bili zasnovan na pojedinačnom i centralizovanom dovodjenju
ulja. Pojcdinačno podmazivanje kod savremenih konstrukcionih-rešenja izvodi sc
vrlo rctko. Konstrukcijc su kompaktnijc, a uslovi koje podmazivanje treba da
zadovolji, oštriji. Pojedinačno podmazivanje sc vrši za ležaje koji su izdvojeni kao
ccline, odnosno, prcdstavljaju zascbnc sklopove. Ovi klizni ležaji su sa autonom -
nim dovođjcnjem ulja. Snabdevcni su sopstvenim rezervoarom za ulje i elemen-
tima za uvodjcnjc ulja u klizni spoj (dodir posteljice i rukavca). Na slici 5.58.
prikazan jc sklop lcžaja sa sopstvcnim sistemom za podmazivanje, a na slici 5.55a
izdvojcni su clcmcnti ovog sistcma. Metalni prsten relativno vclikog prcčnika
(prstcn za podmazivanjc), naslanja se na vratilo. Pri rotaciji posredstvom trcnja
pokrcće se i ovaj prsten koji jc jednim delom zaronjcn u uljc u malom rezervoaru
u kućici ležišta. Rotacijom, prsten izbacuje ulje na rukavac, kvasi ga, a višak sc
ponovo sliva u rczcrvoar. Potrcbno je povremeno dolivati ulje u kućicu ležišta
(rezervoar).
C entralno podmazivanjc podrazumcva istovrcmeno dovodjcnjc ulja u više

kliznih parova. Svojstveno je kompaktnim konstrukcionim rešenjima, a može se
ostvariti na nekoliko načina. Kod glomaznijih konstrukcija kao što su hemijska i
slična postrojcnja, razvodjcnje ulja možc se ostvariti dejstvom sile zemljine teže.
Rezcrvoar sa uljem je na višem nivou u odnosu na sva mesta koja treba pod-
mazivati. Razvodjenje sc vrši tankim kapilarnim cevčicama od bakra ili mesinga.
D otok je permanentan, a prenošenje ulja od sabirnika do rezervoara vrši sc ručno.
Ovaj način pripada konstrukcionim rešenjima starijcg tipa. Kod novijih se zal-
varanjc kružnog toka ulja ostvaruje pumpom.
Siguran, permanentan i pod odgovarajućim pritiskom, dovod ulja u ležištima

i u drugc klizne parove, obezbedjuje sistcm prikazan na slici 5.53. Iz rezervoara se
ulje pum pom poliskuje kroz filtre i razvodi do svih mesta gde treba ostvariti pod-
mazivanje. U povratnom vodu lakodje sc može koristiti pumpa za izvlačenje ulja
ako nc postoji mogućnost za slivanje na drugi način. Hladnjak je takodjc sastavni
deo ovak\'Og sistema za podmazivanje, neophodan za odvodjenje suvišne toplote iz
ležišta odnosno za rashladjivanjc ulja. Sličan sistem sc koristi za podmazivanje od-
nosno za obezbcdjcnjc pritiska u hidrostaličkim kliznim ležajima.
455
Slika 5.53
Sema hidrauliikog sisicma za podmazivanjc
Ona ležišta koja su u zatvorenom prosioru u kojem se raspršava (zapljus-

kuje) ulje, podmazuju se usmcravanjem ovog ulja u Iežišla. Za to se predvidjaju
poscbni žlebovi (kanali u kojc se uljc skuplja i uvodi u lcžišta). Ako ovaj princip
nije siguran, u zidovima se predvidjaju kanali ili uvode cevčice kojima se pos-
redstvom pum pc uljc ubrizgava na mesto kliznog para. Ulje za podmazivanje po
pravilu se potiskuje zupčastim pumpama.
Ulje dovcdcno do lcžišta uvodi se kroz poscbno prcdvidjcn otvor na poste-

ljici, a zalim se žlebovima dovodi do mesta dodira rukavca i posteljice. Na meslu
dođira ne smcju se predvidjati žlebovi u posteljici jer bi doveli do pada pritiska u
uljnom filmu (sl.5.55). Uvodjenje ulja mora se ostvariti sa suprotne strane u od-
nosu na mesta dodira. Ako sila rotira zajedno sa rukavcem, ulje se dovođi kroz
rukavac i ispušta u suprotnom smeru od smera sile (sl.5.55c). M esto dodira ostaje
bcz diskontinuitcta koji bi doveli do lokalnog pada pritiska u uljnom filmu.
456
5 .3 .7 .
P o s t e ljic e k liz n ih le ž a ja
a) K o n stru k c ijsk i oblici
Osnovni dco kliznog Icžaja je postcljica koja sa rukavcem vratila čini klizni
par. Možc biti u obliku jednodelne čaurc ili čaurc sa venccm i u obliku dvodelne
čaurc (sl.5.54). Dvodelna čaura je uzduž rasečcna tako da sc pri sklapanju polutke
mogu radijalno približiti i ntcdjusobno spojiti. Najčešće su sa obodima na oba
kraja cilindra koji omogučuju prihvai aksijalne sile u oba smcra, a istovremeno
obczbcdjuju centriranje jcdnc polutke u odnosu na drugu. Radi obezbedjenja
dovoljne krutosti, čaure su podebljanih zidova. Ako sc ugradjuju u zidovc ili
prstenc čija jc krutosti i stabilnost dovoljna, posteljica može biti i tankih zidova.
Tankozidc postcljice mogu biti jcdnodelne, mogu biti rascčenc na jcdnont mestu
po obimu ili na dva mcsta, tako da sc niogu razđvojili kao u primeru na slici 5.54c.
Ccnlriranje jcdne polutke u odnosu na drugu osivarujc sc posebnim ispustima koji
mogu imati i ulogu "džcpova" za ulje.
Uvodjcnjc ulja u posteljicu može sc oslvariti prstcnom za podmazivanje,
kanalima u postcljici i kanalima u rukavcu (sl.5.55). Ako sc podmazivanje vrši
korišćcnjem prstena, postcljica mora biti radijalno zascčcna na onoj strani gdc sc
ne ostvaruje dodir sa rukavcem (sl.5.55a). Ako se ulje dovodi kanalima, žlebovima
ili ccvčicama do postcljicc, u posteljicu sc uvodi kroz otvor koji rnora biti sa
suprotnc stranc u odnosu na mcsto gdc sc ostvarujc dodir. Rasporcd kanala
prikazan jc na slici 5.54b. Dimcnzijc su preporučcnc vcličinc kojc zavisc od
funkcijc lcžišta i intcnzitcta habanja. Ako sila rotira sa rukavccm, uljc se uvodi
kroz kanal u rukavcu i ispušta u suprotnont smeru od sniera sile. Pri tom u poste-
ljici nisu potrcbni otvori, žlcbovi i dr. odnosno nisu dopušteni. Dovcli bi do lokal-
nog pada pritiska u uljnom filntu.
b) Materijali posteljica
Posteljica treba da jc dovoljno čvrsta i kruta da omoguči prenošcnje op-

tcrcčcnja, a takodje i dovoljno mckana da bi sa rukavcem činila kvalitetan klizni
par. Po pravilu sc izradjujc od bronze, a može biti i od sivog liva i od nckih drugih
meiala ili plastičnc mase. Ovi materijali obczbcdjuju dovoljnu čvrstoću i u znatnoj
mcri dobra klizna svojstva. Kalajna bronza je u tom pogledu najpogodnija me-
djutim čcsto to nijc dovoljno. S toga sc posteljicc od bronzc prekrivaju po unu-
trašnjoj (dodirnoj) površini tankim slojcm legurc koja obezbedjuje poboljšanje
kliznih svojstava. To su najčcščc legure pod nazivom "beli metal” i "crveni liv". Beli
metal jc lcgura kalaja, bakra, antimona i olova. Zbog vclikog sadržaja metala bcle
boje (kalaj, antimon, 'olovo), beo je i mekan. Nanosi sc u tankim slojevima
debljinc 0,lm m do 3mm. Za gornjc vrednosti ovc dcbljine, vcza sa posteljicom
niožc sc izvcsti posredstvom žlcbova čiji jc profil u vidu lastinog repa (sl.5.54d).
Rastopljcni bcli mc.al se u posteljicu uliva centrifugalnim postupkom te se naziva
457
Slika 5.54
Posicljicc kliznih lcžaja: a) jcdnodclnc čanrc, b) dvoddnc čanrc dcbclilt zidova, c) tankozidnc čattrc,
d) obloga od bclog rnctala.
Slika 5.55
Uvodjcnjc ttlja tt lclištc: a) prstcnom za podmazivanjc, l/) kanalima za podmazivanjc kroz posicljicu,
c) kanalima za podmazivanjc kroz ntkavac.
458
i ulivak od belog meiala. Nakon hladjcnja sledi xavri?na obrada na tačnu meru.
Osim bclog mctala, posteljicc još mogu biti obložcne crvcnim Iivorn. To je legura
sa vclikim sadržajcnt bakra od kojeg jc crvcnc bojc. Osint bakra, sadrži još kalaj i
cink. Nanosi sc u tankim slojcvima tj. u slojevima manjc debljinc u poredjenju sa
bclini mctalom. Obloga postcljicc povremcno se možc obnavljati.
Sinterovani materijali omogućili su razvoj jedne poscbnc grupe kliznih Iežaja
koja jc jako zastupljena u primeni. To su samopodmazujuća IcžiSta, relativno
malih dimenzija, a ugrajuju sc u osloncima motora, aparata za domaćinstvo i
sličnim mcstima gdc bi podntazivanje učinilo sklopove mnogo složenijim. Mogu da
podncsu visoke brzine i relativno velika optercćenja. Najčcšćc su u obliku jed-
nodelnih čaura ili loptastog oblika sa otvorom za rukavac. Izradjuju se presova-
njcm mctalnog praha u oblik čaurc polrcbnih dimcnzija. Prah je od obojenih
metala i lcgura ili od gvoždja, samlevcn na odgovarajuću krupnoću zrna i pomešan
sa vezivim sredstvom kojc omogućujc lepljenje zrnaca pri prcsovanju. Otpresak je
trožan i male čvrstoće. Iza toga sledi zagrcvanje i držanje na dovoljno visokoj
tcm pcraturi na kojoj sc zrna lepe slično mcdjusobnom zavarivanju. Čaure, nakon
ovog postupka koji se naziva sintcrovanjc, postaju vrlo čs'rstc. Izmedju zrnaca os-
taju pore. Potapanjem i držanjcm u ulju, pore se popunc. Čaura slično sundjcru,
upija ulje koje oslobadja u toku rada kada se trenjcm ležište zagreje. Spolja čaura
nijc zamašćena, a na mcstu dodira sc oslobadja dovoljna količina ulja za
hidrodinamičko plivanjc, ako su i drugi uslovi ispunjeni.
Plastične mase takodje se koriste za izradu posteljica kliznih ležišta. To su

teflon i slične plastične mase: poliamidi, poliacetali, akriloplasti i drugi. Ne pod-
mazuju se, dobro podnose zagrcvanjc, a nosivost nijc visoka. Lcžišta od plastične
niasc, primcnjuju sc u manjc optcrečenim urcdjajima, gdc podmazivanjc može biti
značajan konslrukcioni problem ili otežano u toku održavanja.
c) Razaranja posteljica
Posteljicti je osnovni dco kliznog lcžaja na komc sc odvijaju razaranja usied

opterećenja. Pri klizanju poluokvašenih površina, sa posteljicc se u toku rada skida
sloj materijala čJi (sl.5.43) i ovo habanje predstavlja osnovni vid razaranja. Kod
hidrodinamičkog i kod hidrostatičkog plivanja, dodirne površine su razdvojenc
slojem ulja. U ulju sc odvija proccs strujanja, odnosno, turbulencije (vrtloženja)
usled trenja izmcdju neravnina na kliznint površinama i fluida (ulja). Turbulencija
dovodi do udaranja česlica ulja o čvrstu kliznu površinu i do njenog razaranja.
R azaranje čvrstog matcrijala ostvareno dejstvom tečnosti je kavitacija. Ima obiik
rupica i ljuštenja površinskog sloja, pogotovu ako je mekan tj. od belog metala.
Abrazivno i athczivno habanje i kavitacija su razaranja koja mogu da se
pojave na istoj posteljici. Sporohoda Icžišta sc razaraju abrazivnim i athezivnim
habanjem površinskog sloja uslcd čcga sc povećava zazor u lcžištu. Brzohoda
Iežišta sa uljnim filmom, dužc rade, ovo habanjc jc u visokom stepcnu otklonjeno,
medjutim, u kasnijcm periodu cksploatacije, nastupa kavitacija. S obzirom da kod
ležišta sa hidrodinamičkim plivanjem, povremeno dolazi i do gubitka uljnog filma,
na primer, pri zaustavljanju vralila, pored kavitacije prisutno je i razaranjc usled
ncposrcdnog dodira i klizanja površine lcžišla i rukavca.
459
M a t c r i j a l p o s te ljic c
Z a h te v SL Sintcr Cu-Sn Cu-Pb Pb-Sn Plastika Drvo Guma Grafit
Otpomosl na habanje 4 2 4 2 1 2 1 0 1
Stalička čvrstoča 4 2 3 1 1 1 0 0 1
Dinamička izdržljiv. 3 1 3 1 1 1 0 0 0
Velika brzina klizanja 1 0 2 4 4 0 0 0 3
Ncosctlj. na ivični prit. 0 0 3 3 4 4 3 4 2
Pogod. za uhodavanje 0 0 3 3 4 3 3 4 3
Tcrmička stabilnosl 2 2 3 2 1 0 0 0 3
M alo tcrmičko širenje 4 4 3 2 2 0 1 0 4
Olpom. na poviš. 1ernp 2 2 2 0 0 0 0 0 4
Podmaziv. uljc-mast 4 4 4 4 4 4 4 2 4
Podmazivanje vodom 0 0 0 0 0 4 4 4 4
Bcz podmazivanja 0 0 0 0 0 4 0 0 4
Oznakc: 4-odlično, 3-vrlo dobro, 2-dobro, 1-slabo, 0-ne zadovoljava
Slika 5.56
l'rikaz posiupka izbora dimcnzija kliznih lclišta
460
d) Izbor dim enzija
Izbor dim enzija posteljice kliznog Iežaja podrazum eva uskladjivanjc

prednika i širine posteljice sa oplcrećenjem , m aterijalom i uslovim a
pođm azivanja. U optim alni sklad treba dovesti vcći broj param etara. Iteracioni
postupak prikazan na slici 5.56 može biti pogodan za ovu svrhu. Prikazane su
tri paralclne m ogućnosti. A ko prečnik rukavca nije poznat proračun sc sastoji u
odredjivanju prečnika uz izbor odgovarajućeg konstrukcijskog param elra b/d.
Ako je prcčnik rukavca poznata veličina, odredjuje se širina ležaja s tim da
konstrukcijski param etar ne izadje iz područja graničnih vrednosti. Kod
aksijajnih ležaja odredjujc sc potrebna veličina dodirne površine za prenošenje
aksijalnog opterećenja. O va površina m ože biti podeljena na više prstenova čiji
je broj označen sa /. Kod svih varijanti granični uslov je dozvoljena veličina
pritiska na dodiru i brzina klizanja (dozvoljcna ili donja granična kod
hidrodinam ičkog plivanja). Ove vrednosti sc odredjuju za odgovarajući
m aterijal posteljice i za odgovarajuće stanje u kliznom spoju, tj. za klizanje
poluokvašenih površina i za hidrodinam ičko plivanje. U prvom slučaju
dpzvoljpni pritisak zavisi od uslova habanja, a u drugom od hidrodinam ičkog
stanja uljnog filma odnosno od Som erfeldovog broja. P rikaz na slici obuhvata
poscbne celine u kojim a se razrešava stanje u uljnom film u i izbor m atcrijala
posteljice.
5 .3 .8 .
K o n stru k c ijsk i oblici sk lo p o v a kliznih ležaja
Sklopovi kliznih lcžaja mogu hili vrlo različitih oblika. Tokom dugog perioda
razvoja i usavršavanja, pojavio se veliki broj rešenja koja su se razlikovala po
načinu oslanjanja posteljica i po načinu dovodjenja ulja u klizni par. Savremcna
konstrukciona rešenja kliznih lcžišta su značajno uprošćena zahvaljujuČi
usavršenont načinu podmazivanja i materijala postcljice. Mogu se svrstati u dvc
grupe. Jednu čine ležišta bez sopstvenih clcmenata za podmazivanjc, a drugu
sklopovi kiiznih ležaja sa ; autonomnim podmazivanjcm. U grupu ležišta bcz
elemenata za podmazivanje spadaju samopodmazujuči klizni ležaji (sintcrovani i
plastični) kao i ona ležišta koja se podmazuju u ok\'iru nekog šireg i zatvorenog
uljnog prostora (u kućici, u bloku motora i slično). Posteljice ovih lcžišta potrcbno
je samo na odgovarajući način oslonili i obezbediti dovod ulja ako se podmazuju.
Oslanjanje može biti neposredno u zidu kučice tj. ležišna čaura (posteljica) možc
biti neposredno utisnuta u otvor u zidu ili u prcgradi kučice. Osim toga, posteljica
može biti oslonjcna u zašebnom nosaču. Neki od oblika oslonaca prikazani su na
slici 5.57. Karakterističan je oblik samopodcšavajućeg (zglobnog) ležišta koje sc
može prilagodjavati deformacijama i odstupanjima vratila što uslove klizanja čini
znatno povoljnijim.
461
Lcžišia sa autonom niin podmazivanjem su po prayilu velikog gabarita, ugra-

djuju sc u osloncima rotora i vratila vclikih dimcnzija. To su obrtne masc
mešalica.mlinova, ckstraktora, hidrauličkih turbina i sličnih oslonaca koji su fizički
razdvojeni od konstrukcijc. l/vodc sc kao zascbne cclinc, sa rezervoarom za uljc i
sa elcmentima za uvodjcnje ulja u posteljicu. Na slici 5.58 prikazan je jcdan
primer. To jc radiaksijalno lcži.<le koje sc sastoji od kućišta, posteljicc i prstena za
podmazivanjc. Kućica jc dvodclna (rascčcna), čiji se dclovi spajaju vijcinia. Na
mcstu gde vratilo izla/.i iz kućice prcdvidjcn jc prostor za smeštaj zaptivača od is-
ticanja ulja pored vratila
a) b) c)
Slika 5.57
Izabrani o h lici oslonaca kliznih lc iih a bcz sopstrenih elcmcnata za podmazivanje
Slika 5.58
Primcr sklopa kliznog k la ja sa ainonomnim podmazivanjcm
462
Primer 5.7
Na slici 5.59 prikazan je dvodelni klizni ležaj za učestanost obrtanja rukavca

j7=1440min‘‘. Posteljica je obložena bclim metalom, a dinamička viskoznost ulja za
podmazivanje na radnoj temperaturi je 7p0,03'10'6Ns/mm2 odnosno 30mPa s. Odrcditi
raspoloživu radijalnu i aksijalnu nosivost i proveriti toplotno stanje ležaja za
kocficijent odvodjenja toplote iz zone dodira k= 70 W/(mzK).
Rešenje:
Brzina klizanja v i ugaona brzina rukavca co su

dn n 0,075;r-1440 n n tt-1440
v=- = 5,65 m/s; co = 150,8 rad/s
60 60 ' l 30
o 30
Za ovu brzinu i hidrodinamičko podmazivanje potreban je relativni zazor
y/ = 0,7 •10"3 ifv = 0,7 •10"3 ifŠfiŠ = 1,079 •10"3
Prema prikazu na slici 5.59 vidi se da je posteljica utisnuta u čauru od čelika koja
ometa njeno slobodno širenje pri zagrevanju. Usled toga pri zagrevanju ležaja zazor se
neće značajnije menjati. Prečniku d=75mm odgovara zazor Z=dy/=75 1,07910'
3=0,080mm. Približno ista srednja vrednost zazora je kod naleganja ^7511 7/e6.
Debljina uljnog filma niože biti h0=Z/4=80/4=20um. Prema podacima u tablici 5.16
minimalna debljina uljnog filma za ove uslove je h0mi=l\im. Za dalji proračun može
se izabrati debljina koja obezbedjuje sigumost u odnosu na minimalnu veličinu, tj
ho=10jrm. Za relativnoj dcbljini uljnog filma 5=ho4(Z/2)= 10/40=0,25 i konstrukcijski
parametar (p=b/d=50/75=0,66 Somerfeldov broj 5(7=1,7. Pritisak u uljnom filmu za ove
podatke je
_ rjco 0,03-lO '6 -150,8 2
p = 50 = 1,7 -L ------------- rji- = 6,6 N/mm2
V (1,079 -lO"3]
Ovi uslovi se uspostavljaju pri učestanosti obrtanja rukavca
30 p-y/2 30 6,6-(l,079-10'3)2
= 1438 m in'1
K Tj S q K 0,03-10'6 -1,7
463
Izračunatom prilisku odgovara radijalna sila Fr=pdb=6,675 50= 24i03N=24 kN. To je

radijalna nosivost ležaja za uslov hidrodinamičkog podmazivanja i sigumost da usled
odslupanja dodje do probijanja uljnog filma.
Aksijalna nosivost takodje može biti odredjena na bazi minimalne debljine

uljnog filma čije su vrcdnosti date takodje u tablici 5.16. Prerna podacima u ovoj
tablici, dcbljina uljnog filma ntože biti A(7=5-14pm. Čeona površina posteljice koja
prenosi aksijalnu silu, po obliku ne odgovara segmentima za koje su dati pođaci na
dijagramima u tablici 5.15. Kod ovakvih primera mogu se koristiti granične vrednosti
parametara u dijagrantima tj. ć-1,25 i I/b=l,3. Za ove podatke SOr=0,Q62, a pritisak u
uljnom filmu i aksijalna nosivost je
S0ar}vsrb 0,062-0,03-10-6 -6,6-103 -12,5
- = 3,1 N/mm ;
(
7-10'
x ( d f - d t ) _ x[ 1002 - 7 5 2) _
Fa = pA„ = 3,1-3436 = 10-103 N; 3436 min
Srednja vrednost brzunc r„=6,6m/s i širina dodira b=l2,5mm, odredjene su za
dimenzije date na slici 5.59.
Koeficijenti otpora klizanja za radijalni i za aksijalni ležaj određjuju se na osnovu

podataka koji su dati na dijagramima u tablici 5.16 i iznosc
3 Z
Fr = 1,079-10' 0,00248;
d v/U
K h0 3,15-7 -10"3
Fa = 0,007
bJŠ'o~ 12,5^0,062
Količina oslobodjene toplotc u jedinici vremena je
£>, = p rFrv +p aFavsr =0,00248-24-103 -5,65+0,007-10-103 -6,6 = 798 J/s
Ovako velika količina oslobodjene toplote dovela bi do visoke temperature ležaja bez
obzira na način njenog odvodjenja. Nepovoljno toplotno stanje posledica je visokog
opterećenja koje je utvrdjcno prcma nosivosti uljnog filma. Nosivost ležaja trcba
defmisati prema toplotnom stanju. Da bi se izbeglo pregrejavanje treba smanjiti
opterećenje odnosno povećati debljinu uljnog filma. Za radijalnu nosivost, debljina
uljnog filma može sc povećati na h0=Z/4=2Q\im, za koju je Somerfeldov broj Sđ=0,4,
p,=l ,55N/mm2, i m =0,005. Radijalna sila koja se može preneti je
Fr = p rdb = 1,55-75-50 = 5,8-103N =5,8 kN
Za aksijalnu nosivost ako se izabere debljina uljnog filma A(f=14pm, dobija se

/>,=(),77N/mm2 i /ra=0,014, Aksijalna sila koja se može preneti pri ovim uslovima jc
Fa = p aAa =0,77-3436 = 2,6-103N=2,6 lcN

464
U k u p n a k o lič in a o s lo b o đ je n e to p lo te o d o b a lc ž a ja j e
Q^=VrFrv +u aFavsr = 0,005 ■5,8• 103 •5,65 + 0,014 •2,6 •103 •6,6 = 164 4 240 = 404 W/s
Protok ulja kroz uljni film radijalnog ležaja
Qr = d3 = 0,753 •1,079'IO"3 150,8 0,11 = 7,5 10~3 l/s=450cm3/min
Protok ulja kod aksijalnog ležaja je manji srazmcrno debljini uljnog filma h0 i širini
đodira b tj.
h0aba „ 14-10~3 -12,5
<la ~ n r qr 7,5-10~3 1,31-10~3 1/s
h0rbr 20-10"3 -50
Ukupan protok ulja je
q = qr +qa = (7,5 +1,31)-10~3 =8,8-10~3 1/s

m = qp = 8,8-10~3 -0,9 = 7,92 •1 0 '3 kg/s = 475 g/min
Ovo ulje odvede toplotu
Q3 = wc(5f - 9 u) = 7,92• 10~3 •1900• 20 = 300 W/s
gdc je c=(l,7-2) 103J/(kgs)-toplotni kapacitct (specifična toplota) ulja i

<9t ->9U = 20 °C -razlika u tcmperaturi ulja na izlazu i na ulazu u zonu klizanja kod
kliznog ležaja. Ostatak oslobodjene toplote koji se ne odvede kon\’ekcijom i
cirkulacijom ulja, doprinosi povećavanju temperature ležaja. Ova tcmperatura je
404-300
>9- <90 + Q\ ~Qi = 20 + = 99 C
° ^ ( A r +Aa) 70(0,01178 + 0,003436)
gde je A-70W/(m2K) -koeficijent odvodjenja toplote, Ar=dxb -dodirna površina

radijalnog ležaja, A,=(đ?-d?)7t/4 -dodima površina aksijalnog ležaja u m2.
Temperatura do 100°C u zoni dodira kliznog ležaja, može se prihvatiti. Prcma
uslovima proračuna ova temperatura može biti održana ako se temperatura u prostoru
za ulje održava na nivou koji je za 20°C niži, tj. na nivou ispod 80°C. Ako se
hladjenjem ulja ova tempcratura još smanji, temperatura u ležaju biće niža od
izračunate.
.465
5 .4 .
Spojnice i kočnice
Spojnicc su niašinski clementi namenjeni za spajanje koaksijalnih obrtnih

dclova radi prcnoSenja obrtnog momenta i obrtnog krc'.anja sa jcdnog obrtnog
đcla na drugi. Po pravilu, spajaju sc koaksijalna vratila ili vratila čije se osc scku.
Položaj osa viSe ili manjc možc da odstupa od tačnog (sl.5.60). Ugaoni položaj
može bili stalan ili promcnljiv. Spojnicc mogu dopuštati ove prom cnc ili ne, zavis-
no od \Tstc i karakteristika. Prenošenjc obrtnog momcnta možc biti stalno i sa
prckidima. Mogu se prcnositi udari i vibracije, a mogu biti i prigušeni. Radi
udovoljavanja svim navedcnim potrebama razvijen je veliki broj spojnica koje sc
prema načinu ostvarivanja funkcije mogu podeliti na nerazdvojive, razdvojive i
spccijalne.
Nerazdvojivc spojnicc obczbedjuju trajno (ncprckidno) prenošenje obrtnog
momenta sa jednog vralila na drugo. U ovu grupu spadaju krute spojnice, clas-
lične i zglobne. Krutc obczbcdjuju čvrst spoj izmcdju vratila tj. spojena vralila
prcdstavljaju jedinstveni nosač. Od dva statički odrcdjcna nosača formira sc jcdan
statički neodrcdjcn (sl.5.60). Elastične spojnice obezbedjuju elastičnost ove vcze i
dozvoljavaju odrcdjcna odstupanja položaja vratila kao i odredjcno prigušivanjc
udara i vibracija u spoju. Zglobne spojnice, za razliku od prethodnih, omogućuju
relativno velika ugaona pomcranja vratila u toku prenošenja obrtnog momenta.
Razdvojive ili uključno-isključne spojnice uključuju se prema potrcbi. Mogu
biti kandžastc, zupčastc ili frikcione. Kandžastc i zupčaste omogućuju siguran
prcnos ali sc uključivanje nc smc vršiti u toku rotacije obrtnih delova. Frikcionc
spojnicc su namenjenc za uključivanjc bcz zaustavljanja obrtnih masa, medjutim, u
loku rada mogu proklizavati. Kombinovanjen frikcione i zupčaste spojnice u
sinhro-spojnicu ovi ncdostaci su otklonjcni.
Slika 5.60
a) odstupanja položaja vratila, b) spoj vratiia sa ocistupanjcm položaja pomoćtt krute spojnice.
466
Grupa spccijalnih spojnica obuhvata svc one spojnice koje nisu uključcnc u
prcthodnc dvc grupc. To su sigurnosnc spojnicc, ccntrifugalnc, jednosmcrnc,
hidrodinamičke i drugc. Sigurnosna spojnica jc podcšcna tako da oslvari prekid
prenošenja obrtnog momcnta pri prcoptcrcćcnju. U sklopu ovc spojnicc jc ncki
od clem enata dimenzionisan tako da sc pri prcopterečcnju razori i dovcdc do
prekida toka snage. Centrifugalna spojnica se uključuje tek pošto ugaona brzina
pogonskog vratila dostignc odgovarajuću vrcdnost. Pri tom, ccntrifugalna sila pos-
taje dovoljno vclika da dovede do uključcnja. Smanjivanjem ugaone brzine ispod
graničnc, ponovo dolazi do prekida u prcnoženju obrtnog momenta. Kod jcdnos-
mernih spojnica prenos obrtnog momenta se ostvaruje sanio u jednom smcru, u
suprotnom je rotacija slobodna bez zahvata izmedju vratila. Hidrodinamičke spoj-
nice omogućuju prenošcnje obrtnog momenta posredstvom ulja u zatvornom pros-
toru u kojem roliraju obrtna kola sa lopaiicama pogonskog i gonjenog dela spoj-
nice. Struja fluida obezbedjuje medjusobnu vezu, elastičnost i prigušenje u
prenosu, proklizavanje pri preopterećcnju i sl.
Kočnice su u pogledu funkcije inverzne frikcionim spojnicama. Spojnicc

ubrzavaju obrtne masc do izjednačavanja ugaonih brzina, a kočnicama se pos-
rcdstvom sile trenja usporavaju obrtne masc do zaustavljanja ili se trcnjem obrtni
delovi opterećuju željcnim reaktivnim momcntom. U tom pogledu su spojnice i
kočnice mašinski clementi sa inverznim dejstvom.
5 .4 .1 .
Krute spojnice
U porcdjenju sa drugim spojnicama iz grupe ncrazdvojnih, odlikuju sc malim

gabaritom u odnosu na obrtni moment koji mogu da prenesu. Vrlo su osctljive na
odstupanja polož^ja osa vratila. Od dva statički odrcdjena vratila stvaraju jedno
statički neodrcdjeno (sl.5.60b). Ako postoji odstupanje, sklapanje sc vrši clas-
tičnim dcformisanjem vralila što izaziva dopunska opterećenja vratila i ležaja.
S toga je potrcbno obezbcdili uslove za visoku tačnost ugradnje ove spojnice.
Razvijen je veći broj krutih spojnica koje se razlikuju po načinu centriranja

(podešavanja) vratila i po načinu prenošenja obrtnog m om enta. Na slici 5.61
prikazane su krute spojnice sa obodima. Sastoje se od po dve glavčine sa
obodim a koje su spojenc zavrtnjima. Zavrtanjska veza m ože biti podešena ili
nepodešena. A ko se obrtni m om ent prenosi pom oću podešene zavrtanjske veze,
poprečna sila na najopterećenijem zavrtnju je
gde je T -o b rtn i m om ent koji se prenosi, D -p rečn ik kružnice po kojoj su

rasporedjeni zavrtnji, z -broj zavrtnjeva, č,r -fa k to r neravnom ernosti
raspodele sile.
•467
Ugradjuju se zavrtnji za tačno nalcganjc, prečnika stabla Ds kojc je rzlcrženo

sm icanju i površinskom smicanju. Ovi naponi i odgovarajući stcpcni sigumosti su
_ 4FS. Tj'
iC7. _— t1
D2s k ’
Fr 1,2 a-
0*)
II
Ds b '
■sj — - - • ts1
V 7ZW A
— —
■ 'š
&2ZZ
u
1 IL
—
m
a) b) ^ c)
J ž1
k k
h
d)
Dimcnziie u mm Zavrtuji 8.8 7ûr / m
rfiN7 <h <h h h U h z Mrf min'1 Nm kgm2 kg
25 58 125 101 117 50 31 3 M10 2120 462 0,0104 5,5
30 58 125 101 117 50 31 3 M10 2120 87,5 0,0104 5,3
35 72 140 121 141 60 31 3 M10 2000 150 0,0167 7,3
40 72 140 121 141 60 31 3 M10 2000 236 0,0167 7
.45 95 160 141 169 70 34 3 M10 1900 355 0.0297 11.4
50 95 160 141 169 70 34 3 M10 1900 515 0,0323 11
55 110 180 171 203 85 37 4 M12 1800 730 0,0572 16
60 110 180 171 203 85 37 4 M12 1800 975 0,0569 15,4
70 130 200 201 233 100 41 6 M12 1700 1700 0,108 23,6
80 145 224 201 261 110 41 8 M12 1600 2650 0,179 _3LL
90 164 250 241 281 120 54 8 M16 1500 4120 0,332 45
100 180 280 261 301 130 54 8 M16 1400 5800 0,516 57,5
110 200 300 281 329 140 60 8 M16 1320 8250 0,760 72,9
120 225 335 311 359 155 60 10 M16 1250 12500 1254 99,5
140 250 375 341 397 170 70 10 M20 1180 19000 2.181 135
160 290 425 401 457 200 7S 10 M24 1120 30700 4,036 199
180 325 450 451 225 80 12 M24 1060 45000 6,115 262
200 360 500 501 250 80 16 M24 1000 61500 9,870 348
220 400 560 541 270 95 14 M30 950 82500 17,00 478
250 450 630 601 300 95 16 M30 900 118000 28,47 645
Slika 5. 61
Kiutc spojnice sa obodima: a) sapodešcnim zavrtnjima, b) sa ncpodcšenim zavrtnjima,
c) sa poluprstcnima za ccntriranjc, d) ditncnzije iradnckarakterisiike
468
Za proračun sm icanja merociavan je napon lcčenja pri sm icanju m aterijala

zavrtnja Tj- . Kod površinskog pritiska m crodavan je napon tcčenja <J/~Re
slabijcg m atcrijala u dodiru zavrtnja odnosno oboda spojnicc. To je po pravilu
materijal oboda spojnice koji je od čcličnog liva ili konstrukcijskog čclika.
Varijanta prikazana na slici 5.61b prilagodjena je za ugradnju ncpodešenih

zavrtnjeva. Obrtni m om cnt sc prenosi posredslvom trenja na dodiru oboda.
D odir sc ostvanije na pcriferiji oboda da bi se povećao prečnik kružnice na
kojoj deluje sila trcnja. Na dodiru trcba ostvariti norm alnu silu pritiska zFj, koja
jc dovoljna da sprcči proklizavanje oboda.
2S T
E* — /<
b z ft d
Zbog opasnosti od labavljenja, zavrtnji sc prilež.u većoin silom F —ŠpFh gde

jc ć ^ -fa k to r pritczanja, z - b ro j zavrtnjeva, // -kocficijent trenja i td. sve kako je
dato u ođeljku o nepodešenim zavrtanjskim vezama. U nastavku ovog
proračuna trcba proveriti stepen sigurnosti zavrtnja protiv plastičnih
deform acija na kraju procesa preitczanja.
Tj- •V T
Sr s =
T ’
VSo + %
R aspodcla optcrećcnja je povoljnija kod nepodešene zavrtanjske veze. Osim
toga prečnik dfl je vcći od prečnika D le jc varijanta sa nepodešenim zavrtnjim a
povoljnija, kao i zbog loga što nije neophodna fina dorada zavrtnjeva i otvora u
obodima.
Centriranje jcdne polutkc spojnice u odnosu na drugu, vrši se pomoču ispus-
ta na jednoj polutki koji zalazi u odgovarajuće udubljcnjc na drugoj. Pri ugradnji
potrcbno jc jednu polutku zajedno sa vratilom i celom mašinom sa kojom je u
vczi, aksijalno pomcrati. Ako to nijc moguće primenjuje se spojnica sa dvodelnim
prstenom za centriranjc (sl.5.61c). Prstcn je rasečen u pravcu prcčnika te sc
radijalnim primicanjcm piilutki, dovodc vratila u saosnost. Obodi se spajaju zajed-
no sa polutkam a prstena, korišćenjcm podešcnih vijaka za tačno naleganje. Otvori
i stabla vijaka prcthodno su fino obradjeni i podcšeni.
Dimenzijc krulih spojnica sa obodima, biraju se tako da se ostvari dovoljna

nosivost zavrtanjskc vczc i dovoljna nosivost spoja glavčinc i vratila posredstvom
klina bcz nagiba. Odredjuju sc na bazi orijentacionih obrazaca, a u zavisnosli od
prcčnika vratila (podglavka) na komc se ugradjujc polutka spojnicc. Podrazumcva
se da je prečnik podglavka odrcdjen na osnovu optercćcnja (obrtnog momcnta)
kojc vratilo prcnosi. Obodi su snabdevcni cilindričnim vcncem za zaštitu okoline
od rotacije.
469
5 .4 .2 .
E la s tič n e s p o jn ic e
Vcza vratila osivarena clastičnim spojnicania priguJujc utlare i vibracijc tj.

prenosi ih u sinanjcnom (priguScnont) obimu. Osim toga, clastičnc spojnicc
dopuSlaju odstupanja položaja osa vratila: radijaina, aksijalna i ugaona. PrcnoScnje
obrtnog momcnta ostvarujc sc posrcdstvom clastičnih clcmcnata koji su najčcSčc
od gumc. Uslcd male č\rstoćc clastičnilt clcmcnata, gabarit clastičnih spojnica u
porcdjenju sa krutim jc vcliki. To jc jedan od značajnih ncdostataka ovc spojnicc,
medjulim, zbog naprcd navcdcnih osobina ova spojnica jc vcoma zastupljena u
primcni. NajčeSćc sc ugradjujc na spoju pogonskog motora i prenosnika ili radne
mašinc tj. na mestu gdc jc obrtni momcnt rclativno mali. Elastičnost iransmisijc
možc biti ostvarcna i drugim clcmentima kao što su na primcr kaišni (rcm cni)
parovi. Ako jc u nckom stepenu prcnosa ovaj prcnosn: par, clastična spojnica
ntože biti izostavljcna iz loka prenosa snagc.
Elastične spojnicc mogu biti sa gumcnim prstcnovima, sa gumenim ulošcima,
sa gumcnim torusom, sa čcličnom trakom ili sa drugačijim eiastičnim clcmcmima.
Elastična spojnica sa gumenim prstcnoviina, razlikuje sc od krutc spojnicc sa
obodirrta po tomc što su vijci za vczu oboda obložcni gurrtenim prstenom. Sastoji
se iz dvc polutke sa obodima kojc su spojcnc zavrtnjima. Zavrtnji su konzoic
Dimcnziic u mm Pomeranic K m to s l
A dsc 7 mn ± A fa Afr A\y c* Cf cv C<fi Nm /rad J III
0
</, dz dy /, h h inin'1 N m mm mm N/mtn N/mjn S’m/rat 0,5 Tmm Trru' k g m 2 k g
25 40 85 28 60 64 4000 16 0,5 0,5 0,5 180 12G 85 352 305 0,0014 1,7
30 50 iio 35 75 85 4000 40 t 1 ] 185 130 138 573 573 0,0042 2,9
50 75 150 55 88 125 3000 100 1,5 1,5 1,5 300 210 535 1146 917 0,0156, 7,0
55 85 175 60 106 135 3000 160 2 2 2 330- 215 600 J I 1 7 1146 0,0366 10
60 100 205 65 120 150 200 0 250 2,5 2,5 2,5 340 240 900 1432 1364 0,0795 16
70 115 240 75 140 170 200 0 400 3 3 3 345 270 1500 2292 2578 0,1750 26
80 130 275 85 156 195 2000 630 3,5 3,5 3,5 440 280 1800 4985 4584 0,3090 37
90 150 325 100 188 225 J 500 1000 4 4 4 510 290 2200 5959 6016 0,7780 60
S tik a 5 .6 2
Elastična spojnica sa gttmcnim prstcnima
470
izložcnc savijanju dejstvom obim ne silc. Stablo zavrlnja je sa konusnim

zavrSetkom koji om ogućuje uklještenjc pri pritczanju. Slobodni kraj zavrtnja
preko gum cnog prstena delujc na obod druge polutke spojnice. U kupna obim na
sila sc rasporcđjujc na ^zavrtnjcva. Svaki je izložcn sili F,\ odnosno savijanju
sa krakom x kao i površinskom pritisku na dođiru sa gum cnim prstenom .
_ 2T
cr- — =
Ft)x R. P= Pdoz
~ zl) ; W 0 Adi d 'b
D ozvoljena vcličina površinskog pritiska za gum u je p d„~ 2...3 N/m m 2.
D eform acija gum cnog prstena pod dejstvom obrlnog m om cnta odnosno sile F,
je nelinearna (sl.5.62b). Promena deform acijc je veća pod m alim opterećenjcm .
Progresivna karakteristika je pogodna je r om ogućuje ujednačavanje prom ene
dcform acija pod dejstvom velikih i m alih opterećenja. N elinearnost jc veća ako
su gum eni prsteni sa kružnim rebrima po spoljnim površinam a.
E lasličn c spojnice sa gum enim u lošcim a (sl.5.63) sastojc se takodje iz

dvc polutkc. U jednoj su ulošci od gumc na koje se oslanjaju ispusti (kandže)
drugc polutke. Ulošci m ogu biti različitog oblika, dim cnzija, a gum a m ože biti
m anje ili veće tvrdoće. Na slici 5.63, prikazana su dva karaktcristična oblika.
Prvi oblik (sl.5.63a) obezbcdjujc veću krutost i nosivost je r su gum eni ulošci
izloženi pritisku. Drugi oblik uložaka (sl.5.63b) om ogućuje veću elastičnost jer
su izložcni savijanju. Na slici su datc i dim enzije i radnc karakteristike spojnice
c)
Dimenziic u mm Dsyix Trzit ) m Dimcnzije u mm Flto»x T„„ ) m
d, d. d> h h h m in'1 Nm ,kP™* H d\ <h d, h h h m in'1 Nm kgm2 k?
19 40 58 20 20 8 5000 19 0flb02 0,4 65 108 160 60 39 20 4250 560 0,025 9,4
24 46 68 20 20 8 5000 34 0,0003 0,6 75 125 180 70 42 20 3800 880 0,045 14
30 68 80 30 20 10 5000 60 0,0012 2.5 85 140 200 80 47 24 3400 1340 0,080 20
42 76 95 35 30 12 5000 100 0,0027 2,6 90 150 225 90 52 18 3000 2000 0,135 24,5
48 86 110 40 34 14 5000 160 0,0055 3,9 100 165 250 100 60 18 2750 2800 0,230 34
55 100 125 50 36 18 5000 240 0,0107 6,2 110 180 280 110 65 20 2450 3900 0,370 45
60 100 140 55 34 20 4900 360 0.0140 6,9
Slika 5. 63
Etestične spojnice sa gumenim ulošcima: a) sa gumenim rebrima, b) sa gumenim piočama,
c) radne karakteristike spojnica sa gumenim rebrirna (oblika a)
471
H laslične spojnicc sa gum enim torusom (periflcx sp o jn ica) (sl.5.64) sc

sasloji iz dvc polutke sa obodim a koje su spojcne gum enim torusom preko
kojcg sc prcnosi obrtni moment. Obodi (ivice) torusa su ukljcštcni izm cdju
oboda glavčine i posebnog prstena za stczanje gume. Pritezanjem zavrtnjeva,
prcko ovog prstena ostvaruje sc pritisak koji m ora biti dovoljno vcliki da spoj
nc prokliza. Pri tom pritisak odnosno pritezanje ne sm e biti previše veliko jer
m ože dovcsti do trajnih deform acija gume. Pritisak u ukljcštcnju gum e je
Fn r 2T
P = ~AT - Pdoz i
gdc jc A -d o d irn a površina gumc i prstena za pritezanje, 5^=3,5...2 -ste p e n

sigurnosti protiv proklizavanja spoja, /r=0,3...0,5 -koeficijent trenja gum e po
čeliku, F,-o b im n a sila na dodiru (na prečniku dp), 7'--obrtni m om cnt, Pdoz=5...7
N /m m 2 -doz\'oljcni pritisak za gumu u uklještenju. Sila pritezanja zavrtnja
Fp=Fyz, gdc je ^r-broj zavrtnjeva na jednoj polutki spojnicc.
Spojnicc sa gum enim torusom su rclativno velikog gabarita ali dopuštaju

relativno velika aksijalna pom eranja vratila (do 8mm), radijalna 4-6m m i
ugaona do 6°. Gum eni torus m ožc biti različitog odnosa dim enzija zavisno od
potrcbne nosivosti i krutost. Na slici 5.64b prikazana je i varijanta sa
polutorusom pomoću kojeg se glavčina neposredno spaja sa radnirn organima
Dimcn/.iic u mm T'mjvt P6 J in Dimcnziie u mm Tw„ Hmuc <P° J tn

rfi <h d> h h Nm m in'1 mxr kgm! kg 4 <h d> /, h Nm'' min'* max kf?m: kg
18 30 86 20 52 5 3000 5 0,7 80 125 310 75 200 600 2000 6, 0,20 31
22 34 104 28 66 10 3000 6 1,0 90 150 370 85 215 1200 1600 5,2 0,50 60
32 48 136 35 88 30 3000 6 0,0025 3,2 100 160 402 95 244 2400 1600 5,5 0,75 80
38 65 178 47 128 70 3000 5 0,0125 6,3 110 160 450 110 280 4000 1250 9,0 1,22 96
50 80 210 59 150 50 2500 8,5 0,0275 10 130 183 550 130 360 7000 1000 11 2,25 168
60 95 263 67 174 00 2000 A i 0,0750 19 180 270 700 160 450 10000 800 12 2 2 1 320
Siika 5.64
Elastičnc spojnicc sa gu/nenim torusom
472
H lastičnc spojnicc sa čcličnim lim ovim a om ogućuju prcnošcnjc vclikih

optcrcćcnja uz visoku ciastičnost. lj odnosu na spojnicc sa gum cnim , spojnicc
sa čcličnim clasličnim dclovim a su m anjih đim enzija. N a slici 5.65a prikazana
jc claslična spojnica sa šcstougaonim gum enim prstcnom čiji jc princip rada isti
sa jtrincipom rada spojnicc sa clastičnim lim ovim a. Prsten jc naizm enično
spojcn zavrtnjim a sa jcdnom i sa drugom prinibnicom . Torziona clastičnost sc
postižc sabijanjem stranicc šcslougla izm cdju dva suscdna zavrtnja. Ugaono
odstupanjc vratila posliže sc savijanjem ove stranicc izmedju dva zavrtnja. Kod
spojnica sa čeličnim lim ovim a, um cslo gum cnog šestougla ugradjuje sc paket
clastičnih limova. Tanki limovi od čclika visoke čvrstoće siožcni u pakct od
5... 10 kom ada naizm cnično sc spajaju sa jednom i drugom prinibnicom . Pod
dejstvom obrtnog m om cnta izm edju zavrtnjcva sc ostvaruje izvijanjc limova.
Pri aksijalnom i ugaonom odstupanju vratila, limovi izm edju zavrtnjcva trpe
savijanjc. Sjx)jnica je rclativno rnalih dimcn/ija, visokc nosivosti i visokc clastičnosti.
§
Dimenzi c u mm Pomcranie 1
Knilosl
1 /?CD»X fa n x ± A f, C- i cv j c?
Afr A y \ c„
J m
đ, | d2 d, h /; h min'1 N7m tnm ntm C 'N'mm N'niin Nni'rađ Nmrsd kgm: kg
2X •12 so 40 95 71,5 36000 200 1,4 1,2 S3 250 5155 24150 0,0022 2,51
35 51 95 45 97 72,5 29000 320 1.6 1,3 105 42250 0,0010 3.43
50 70 110 50 102 77 23000 500 1.8 1,3 130 650 1 6015 80100 0,0086 4,81
65 90 140 55 120 91 18600 800 2,4 1,6 ! 245 1100 6100 169550 0,0265 9,29
70 98 147 70 128 97 17600 1260 2,6 1.7 | 475 475 7735 285000 0,0385 11,9
SO 109 173 75 153 116 14700 2000 3,0 2,0 • 590 520 8020 438500 0 .0 S 1 8 18,5
100 134 200 SO 179 139 13100 3200 3,4 2,4 ! 670 625 8310 858000 0,1634 26,1
110 14S 225 90 195 I4 S 11300 5000 3,8 2,6 2 i 660 810 12605 1247500 0,3029 37,8
125 165 250 125 219 166,5 10300 8 0 0 0 4 ,2 2,9 985 1300 16615 1725000 0,5739 58,0
145 190 290 150 245 184,5 9000 12600 5,0 3.2 11270 2000 214S5 2614000 1,1980 94,2
160 210 330 185 278 205,5 8200 20000 5,6 3,6 | 1515 3100 28650 4107000 1,9720 126
1S0 23S 370 190 2 9 6 218 7700 32000 6,4 3,8 i 2390 4700 37245 5789500 3,32S0 167
200 262 410 240 315 234 6SOO 50000 7.0 4.1 12475 6500 57295 7585000 5.8200 242
S lika 5 .6 5
Elastičnc spojnice sa čeUčnim hmovima: a) spojnica sa šestougaonim gurnenim prstenom istogprincipa dcjstva,
b) šestougaoniprstcn odpaketa čcličnib limova. c)pcimcrspojnicc sa čeličnim iimovima - tucboficx,
d) dimcnzije i kacaktecistike spojnice tucbofJcx
473
S p o jn ica sa clasličn o m čcličnom Irakom ili Hibi ( Bibby ) spojnica

(sl.5.66) nam cnjcna jc za prcnošcnjc velikih optcrcćcnja u tcškim uslovim a rada
kao što su spojcvi vratila m iinova za m du, tcških bagcra i sl. Elastični spoj jc
ostvarcn pom oću clasličnc čcličnc trakc uslcd čega jc spojnica relalivno m alih
dim cnzija u ođnosu na optcrećenjc i visoke elastičnosti. Sastoji se od dvc
polutke sa zupcim a specifičnog oblika. Izmedju zubaca jc navijena čelična traka
koju od ispadanja sprcčava oklop. Čclična traka oslvarujc vezu izm eđju polutki,
obczbcdjuje clastičnost veze i prenosi opterećcnje (sl.5.66b). Pri m alom
optercćcnju traka jc izložcna savijanju, a pod vcćim optcrcćenjcm savijanjc
prelazi u sm icanje (sl. 5.66c). Oblik bokova zubaca je prilagodjcn
dcform acijam a trake kako bi sc sprečilo njeno oštećenje. K om binovanim
savijanjcm i sm icanjcm trakc postižc se ujednačavanje elasličnosti spojnice pri
m alim i velikim obrtnim m om cntim a i prihvat visokih cpterećcnja.
c)
Dim. u min ftmvt T
1 max II) Diincnzije u inin f i n t r 7 k u m Dimcnzijc u inm ffmtK ///
d \ mj d> /I niiu'1 Nm fcg d t BU V d. /, min'1 kN'in d\ dj h m in'1 kNTm l< g
25 86 81 4800 18 1,6 150 476 302 800 14,3 200 345 1870 950 . 860 5200
30 120 91 3600 36 3.5 180 595 362 650 28,6 330 360 2100 1030 . 1070 5800
40 120 91 3600 72 3.8 220 700 402 550 43 410 410 2325 1110 1430 7300
50 155 ] ] I 2500 215 7,5 260 775 502 470 72 630 450 2550 1190 . 1800 9000
65 195 141 2300 570 15 320 925 542 400 107 870 470 2840 1300 . 2150 11100
75 280 161 1700 1070 35 183 1050 565 410 130 1400 500 3075 1360 . 2500 13300
85 280 181 1650 1800 37 210 1150 605 370 186 1800 510 3290 1420 . 2850 15300
100 350 201 1400 3600 68 245 1180 705 350 300 2200 560 3520 1520 _ 3600 18500
125 430 261 1000 7200 130 275 1420 805 285 450 3000 590 3745 1600 . 4300 20700
140 420 281 860 11500 140 310 1640 910 - 650 3500 620 3920 1660 - 5000 26500
SJika 5.66
Spojnica sa c/nstičnom čc/ičnotn trakorn - Btbispojnica: a) oblik spojnice, b) deformacijc čclične trake
c) dimenzije spojnice
474
5 .4 .3 .
Z g lo b n e s p o jn ic e
Spajanjc vraiila čijc sc osc scku i čiji sc mcdjusobni ugaoni položaj u toku
rada možc mcnjati, ostvarujc sc zglobnim spojnicama. U primcni su uglavnom dvc
vrstc ovih spojnica, a to su zglobna spojnica sa zupcima i Kardanova spojnica.
Zglobna spojnica sa zupcima može da prenesc visoka optcrcčcnja, medjutim,
vcličina ugaonog odstupanja od koaksijalnosti vratila je ograničcna.
Promcna pravca vratila ostvarujc sc po zaobljenim (ispupčcnim) povrSinama

zubaca na glavčinama spojnice (sl.5.67b). Zaobljene su tcmcnc površine što
omogućujc ugaono zaokretanje u jednoj ravni, a takodjc i bočne površine radi
ugaonog pomeranja ose vratila u drugoj ravni. Izmeđju zubaca glavčina zalazc
zupci iz oklopa spojnicc čijim posrcdslvom se prenosi optcrečenje.
//////
b)
/////
Kardanova spojnica omogućujc vrlo vclika ugaona pomcranja vratila u toku

rada, mcdjutim, nije pogodna za velike snage i velikc gabaritc vratila. Osim loga, u
toku rotacijc, mcnja sc ugaona brzina. Pri konstantnoj ugaonoj brzini pogonskog
vratila 1 (sl.5.68a), ugaona brzina gonjenog vratila 2, do pola kruga sc povećava, a
u toku drugc polovinc sc smanjuje. Veličina odstupanja ugaonc brzine i obrtnog
momenta od srcdnjc (pogonskc) veličine zavisi od ugla otklona gonjenog vratila </’ ij-
^ 2 _ ]j2 _ ____________ C O S ( / ' ____________
w\ 1 - sin2 y> cos2 v

Za ugao y = 0, ovaj odnos bio bi jednak jedinici. Ugradnjom kardanovih
zglobova u paru, ovo se odstupanjc otklanja, tj. ugaone brzine prvog i trećeg
vratila su jcdnake (o>3/w j = 1 ) . Srcdnjc vralilo je najčešće teleskopsko tj. može
m enjati dužinu.
Kardanova spojnica se sastoji od dve "viljuške" koje su u vczi sa vratilima, a
sloje pod medjusobnim uglom od 90°. Svaka od viljuški obuhvata po dva rukavca
na kardanovom krstu. Na dodiru rukavca i viljuške su najčešćc iglični ležaji, a
izuzetno mogu biti i kli^ni od plastične masc. Spoljni prsten u obliku šoljice
upresovan jc u krak viljuške, a umesto unutrašnjcg u dodiru su površine rukavca.
Rukavci su cemcntirani i brušcni. Po ovim površinama vrše se oscilatorna kretanja
pri svakom obrtu vratila ako je ugao V' *0.
475
Kardano vaspojnica: a)principska šema, b)promcna ugaone brzine
rm» Dimenziie u mm rm„ Dimcnziic u mm

Tip Nm 4 dj di d* /, h Tip Nm rfi <h d* h h
065 250 22 25 65 11,5 32 40 120 3000 48 75 120 23,79 58 98
075 400 28 42 75 13,95 44 47,25 120A 3200 48 75 120 80,6
097 900 32 60 97 16,715 34 69,93 150 4200 90 150 27,82 75 117,9
100 1200 34 57 100 16,715 52 70 180 7500 65 110 180 32,4 80 126
118 1350 38 70 118 18,046 42,8 100 285 24000 285
1I8A 1750 38 70 118 18,808 42,8
Slika. 5.69
Kardanova spojnica: a)presek spojnice, b) kardanovo vratilo, c) dimenzije
476
5 .4 .4 .
K a n d ž a s te i z u p č a s te s p o jn ic e
Prema funkciji koju izvrJavaju, kandžasle spojnicc i zupčaste spojnice

pripadaju grupi uključno-isključnih ij. grupi spojnica za povremcno prcnošenjc
obrtnog momenta. Koristc se za spajanje slobodno okrctljivih glavčina sa vratilom,
prcma potrcbi. Timc se uključujc u tok prenosa snagc jcdan prcnosni par ili čitavc
celine prenosnika. Sastoje sc iz dve polutkc. Jcdna jc aksijalno pomerljiva, a u tor-
zionom (tangentnom) pravcu, spojcna jc klinom bez nagiba ili žlebnim spojcm..
Druga polutka, ako jc na istom vratilu, slobodno je obrtna, s tim što sc ne može
aksijalno pomerati. Spajanje slobodno okretljivc glavčine sa vratilom ostvaruje sc
pri uključivanju spojnicc.
SJika 5 .7 0
KandŽasta spojnica: a) pricipska šema, b) oblici kandži
Sprezanje polulki sc oslvaruje posrcdslvom kandži ili zubaca. Kandžc su ak-

sijalni ispusti na jednoj i na drugoj polutki koji zalaze jedni izmedju drugih. Bočne
površine mogu biti upravnc na pravac tangentne silc ili zakošene tako da sc pod
opterećenjcm indukuje aksijalna kom poncnta sile. Ova sila može biti usmercna
tako da održava polutke u vezi ili da ih razdvaja - istiskujc kanže iz sprege.
Za razliku od kandži, zupci su radijalni ispusti, evolvcntnog profila. Na jcd-
noj polutki su spoljašnji, a na drugoj unutrašnji. Polutka sa unutrašnjim ozublje-
njem zovc se još i obujmica (obuhvatnica) jer u spoju obuhvata zupce spoljašnjeg
ozubljenja po celom obimu. U poredjcnju sa kandžastom spojaicom zupčasta spoj-
nica je manjeg gabarita, može sc smestiti u veoma mali proslor menjačkih prenos-
477
nika. Uslcd obuhvata po celokupnom obimu, širina ozubljenja može biti vrlo mala.
Tako su zupčasie spojnice relativno mali zupčani venci na glavčinama na koje
prema potrebi može da bude navučcna obujmica i osivarena vcza. S toga su
zupčaste spojnice znatno viSc u primcni od kandžastih. Ipak kandžasta spojnica je
manje osetljiva na udare i primenjujc se za teške uslove rada, gde postoji
mogućnost jakih udara i gde prostor za smeštaj nije od naročitog značaja. Osim
toga, kandžastc spojnice prcdstavljaju starije konstrukciono rešenje koje je u
visokom stcpenu potisnulo iz primene.
Uključivanjc kandžaste i zupčaste spojnice ostvaruje se sistemom poluga koje

zahvataju u žleb na aksijalno pomcrljivoj polutki i potiskuju je u željenom smeru.
Pri isključivanju, ako se vrši pod optercćenjem, sila trenja izmedju zubaca ili
kandži može biti velika, otežati isključivanjc ili oštetiti polužni mehanizam. Pri
uključivanju, ako polutke rotiraju različitim ugaonim brzinama, pri zahvatanju
zubaca ili kandži, mogu nasiupiti sudari velikog intenzitcta. Da pri uključivanju ne
bi došlo do lomova, ovc spojnicc se uključuju i isključuju posle prestanka toka
prcnošenja obrtnog mom enta i potpunog zaustavljanja obrtnih masa. To jc osnov-
ni ncdostatak u porcdjcnju sa visokom nosivošću i sigurnim spojem koji su
pozitivne odlikc ovih spojnica.
Ukijučn-anje spojnica: a) naizmcnično vključivanjc zupčanika posredstvom zupčastih spojnica,

b) polužni mchanizam za ukijučivanje i iskijučivanje
478
5 .4 .5 .
F r ik c io n e s p o jn ic e
Kao i kandžastc i zupčaste tako i frikcione spojnice pripadaju grupi uključno-

isključnih. Prenošenjc obrtnog momenta ostvaruje se posredstvom sile trcnja.
Uključivanje i isključivanjc može da se vrši u toku rotacije obrtnih delova pa i pod
bpterećenjem. Nosivost jc manja u odnosu na zupčastc i kandžaste odnosno za istu
nosivost većih su dimcnzija.
U principu frikcionc spojnice mogu biti sa ravnim dodirnim površinama, sa

konusnim dodirnim površinama i sa lamclama. Kod spojnica sa rav-nim dodirnim
površinama, normalna sila na dodiru Fn jednaka je aksijalnoj sili uključivanja spoj-
nice Fa. Ova sila sc teško ostvarujc i održava u toku prcnošenja obrtnog momenta.
S obzirom da je potrebna vclika sila trenja, neophođno je iznaći mogućnost da se
ona ostvari sa što manjom aksijalnom silom uključivanja F0.
Slika 5. 73
Frikcione spojnice: a) sa ravnim dodimim površinama, b) sa konusnim dodim im površinama,
c) lamelasia frikciona spojnica.
479
Konusnc dođirne površinc omogučuju da se potrebna sila Fa u značajnoj

mcri smanji. Pri uključivanju ovoj se sili suprotstavlja projckcija normalnc silc i
projckcija sile trenja pri uvlačcnju konusa (sl.5.73b).
Fa = Fn sin a + p Fn cos a F = -■------- ---------

« sin a + fi cos a
gde jc a - poluugao konusa, a // - kocficijcnt trcnja izmcdju frikcionih površina.

Za manjc uglove a ostvarujc sc vcća sila Fn. Mogućnosti uvećavanja nosivosti
smanjivanjcm ugla a su ograničcnc donjom granicom ovoga ugla za koju nastupa
uklinjavanje konusa i pojava picžanog razdvajanja polutki. Veće smanjcnje
potrebnc silc Fa postiže sc kod lamclaste spojnice. Sila Fa = Fn, medjutim uvećan
jc broj dodirnih (tarnih) povržina, a time i broj manjih sila trenja koje su u zbiru
dovoljno velikc da obczbede prenošenje obrtnog momenta. Ova sc spojnica sas-
toji od zs - spoljnih lamela i z„ - unutrašnjih lamela. Spoljne lamele su snab-
devene žlebovima po spoljnjem obodu, a unutrašnje po unutrašnjem. Ožlebljenje
omogućuje vczu za spoljni cilindar jedne polutke odnosno za glavčinu drugc
polutkc kod unutrašnjih lamela. Aksijalno pomeranje duž žlcbova je moguće. Iz-
medju spoljnih i unulrašnjih lamcla, dodir se ostvarujc na prstenastoj površini iz-
mcdju prečnika du i ds. Srcdnji prečnik silc trenja je
, _ 2
dj‘ ~ J
Pod dejstvom sile Fn ostvarujc se slcdeća ravnoteža obrtnih momcnata

[ T) = S/ t T
gdc jc [ T ] - moment pri kome nastupa proklizavanje spojnice, T - radni obrtni

momcnt koji sc prenosi i S/t - slcpen sigurnosti protiv proklizavanja spojnice. Iz
ovc jcdnačine daljc sledi
2 S T
F = __ (!■_■
i = zs + zu ~ 1
Ako je u đodiru jedan par površina (i = 1), potrebna je vrlo vclika sila Fn.
Uvcćavanjem broja i ova sc sila smanjujc. Navcdena jednačina važi za sve tipove
spojnica na slici 5.73. Dcjstvom sile Fn na dodirnim površinama se ostvarujc
pritisak
koji je ograničen na pdoz -tab. 5.17 . Frikcione površine su najčešćc

obložcne materijalima koji su otporni na habanje, povišenu temperaturu i sa
visokim koeficijentom trenja.
480
Uključivanje frikcionih spojniai, obczbcdjcnjc i održavanjc aksijalne sile Fa

možc sc ostvarivati jnchanički, hidraulički i elektromagnctski.
Mchaničko uključivanjc sc ostvarujc posrcdstvom skupa dvokrakih poluga
koje su ravnomerno rasporedjcnc po obimu spojnice (sl.5.74a). Potrcbno jc da ih
bude najmanje tri. Smcštcne su u žlebovima na vratilu. Na kraju dužcg kraka
poluge koji je u pravcu vratila, je mali valjak prcko kojcg prolazi obujmica za
uključivanje spojnice. Kada obujmica potisne svc valjke po obimu, u žlebovc na
vratilu, odnosno, u polutki spojnice, drugi krak ugaone poluge izvrši sabijanjc
(stezanje) Iarncla spojnicc. Konstrukciono rcšenjc jc pouzdano u radu i jednostav-
no za održavanje.
Hidrauličko uključivanjc sc vrši dejstvom ulja pod pritiskom na klip. U čauri
spojnicc klizi pioča (1) koja ostvarujc ulogu klipa (sl.5.74b). Ispod ploče dovodi sc
ulje pod pritiskom koje dcjstvom na ploču ostvaruje potrebnu aksijalnu silu na
dodiru. Ulje pod pritiskom sc do spojnice dovodi kroz otvor duž ose vratila. Ovaj
načjn uključivanja primenjuje sc kod hidraulički upravljanih mcnjačkih prenosnika
sa višc frikcionih spojnica čijc se uključivanjc i održavanjc sile ostvaruje uljem pod
pritiskom.
Slika 5. 74
Uključivanjc frikcionih spojnica: a) mchaničko, b) kidiauliiiso, c) clcktroinagnctiso.
Elektromagnctno uključivanjc frikcionih spojnica (sl.5.74c) omogućujc

ostvarivanje daljinskog upravljanja radom spojnicc. U jcdnoj od polutki ugradjen
je posebno oblikovani elcklromagnet. Uključivanjcm se prislači kotva u obliku
ploče koja steže lamele. Dovodjenje električnc struje, po prasilu niskog napona,
ostvaruje se kroz vratilo posredstvom kliznih prstcnova sa četkicama.
Proces uključivanja frikcionih spojnica ost%arujc sc uz proklizavanje frik-
cionih obloga od frikcionih materijala otpornih na habanje, na povišene lempera-
ture i sa povećanim koeficijentom trenja, Ako se pogonska polutka, zajcdno sa
svim obrtnim masama momenta inercije okreće ugaonom brzinom o>x, gonjcna
polutka, zajedno sa priključenim masama momcnta inercijc I2, sinhronizuje. Od
trcnutka kada počne doćlir do izjednača%anja ugaonih brzina protiče vreme t pri
čemu na gonjenu masu dclujc moment trenja (klizanja)
77 — I^ £2
481
Tablica 5.7 7. Karakleristike materijctla frikcionih obloga

Koef. trcnja p za 9 ^ Pdoz
Frikcione površinc suve površinc podmaz. pov °C N/inm2
Kaljcn čclik /kaljcn čcJik
- podmazivanje prekanjein - 0,06-0,11 100 0,5-2,0
- podmazivanjc mlazom ulja - 0,03-0,06 120
Kaljcn čelik / Sintcr mclal
- podmazivanjc prskanjem 0,15-0,25 0,06-0,11 180 0,5-2,0
- podmazivanic mlazom ulja 0,03-0,06
Čelik / Liveno gvoždjc 0,15-0,20 0,03-0,06 260 0,8-1,4
Liveno gvoždjc / liveno gvož. 0,15-0,25 0,02-0,10 300 1,5-2,0
Presovani azbest sa vcštačkom
smoloni / Č. ČL. SL 020-0.40 0.10-0.15 250(500) 0.05-8.0
Metalna vuna / C, CL, SL 0,46-0,65 0,10-0,20 200(300) 0,05-6,0
G rafit/Čelik 0,25 0,05-0,10 300(550) 0,05-2,0
Pluta / C. ČL, SL 020-0,35 0,10-0,15 100(160) 0,05-0,5
Koža / Č, ČL, SL 0,30-0,60 0,12-0,15 100 0,05-0,3
Čclični pesak sa dodatkom grafita / Č, SL 0,40-0,50 350
Čeličnc kuglice sa dodatkom grafita / č , SL 0,20-0,50 300
Vcli- Dimcnzijc u mm Tim iX Sila F u N L j u , u Nm J u kgm ' A b *X m

čina tOVf d, h h s m in'1 Ukli. Isklj. Suvo Podma Unutr. Spolj. kNm kg
4 30 82 60 35 10 3000 100 50 55 40 0,0006 0,00098 7 1,6
6,3 35 92 60 40 10 3000 120 50 90 63 0,00083 0,00185 11 1,8
10 40 110 70 • ' 40 10 3000 150 60 140 100 0,0025 0,00375 15,5 3,5
16 45 120 75 50 15 2500 300 100 220 160 0,00375 0,0050 20,5 5,0
25 50 130 78 50 15 2200 400 120 350 250 0,0050 0,0075 27 6,5
40 65 160 97 60 15 2000 500 160 550 400 0,015 0,0208 39 15
63 70 180 111 70 , 18 1800 700 200 900 630 0,025 0,0378 49 19
S lika 5 .7 5
I.&ineSaste spojniec sa m ehanilkim uljučivanjcm: a) sa glavćinom, b) lončasta,
c) spregnutipar spojnica u menjaču, d) dimenzije ikarakteristikc spojnice sa glavćinom - (a)
482
gde je e2 - ugaono ubrzanjc gonjene obrlnc mase. Od počctka dodira do izjcd-

načavanja ugaonih brzina, moment klizanja Tk vrši rad
i t
A = J* Tk co1d t = I 2 <o} f e2 dt = I 2 <z>j
0 0
U gornjem izrazu integral ugaonog ubrzanja gonjene masc u toku

sinhronizađje brzina zamenjen je ugaonom brzinom pogonskih masa. Gonjenc
masc su ubrzane do brzine pogonske mase.
Rad momenta trcnja A troši se na ubrzavanje gonjenih masa tj. pretvara sc u

kinetičku energiju
12^2
E k2 = —j — «>2 = w\
a druga polovina se klizanjcm pretvara u toplotu Q te je energetski bilans
f9 w^\
A = E k2 + Q ; Q=
Oslobodjena toplota zagreva ulje u prenosniku, zrači se u okolinu i podižc

nivo temperature prenosnika. Dati izrazi odnose se na ubrzavanje slobodnih masa
inercije I2■ Ako su ove mase opterećene i dodatnim optercćcnjima, uvećava se
vreme sinhronizacije brzina, rad momenta trcnja i količina oslobodjene toplote.
5 .4 .6 .
Sinhro-spojnice
Kombinacijom zupčaste i frikcione spojnice otklanjaju se nedostaci jedne i

druge, a zdržavaju pozitivTie osobine. Proces uključivanja sinhro-spojnice ostvaruje
se tako što se frikcionom spojnicom izjednače ugaone brzine, a zatim sc spoje
elementi zupčaste spojnice. Time su izbegnuti sudari zubaca pri uključivanju i pos-
tignuta dovoljna nosivost zupčanim delom ove spojnice (sl. 5.76). Proces
uključivanja se oslvarujc tako što pri pomeranju pokretnog dela, u dodir najprc
stupaju konusne frikcione površine. Daljim pritiskom ručicc isključuje se kuglica
osigurača sa oprugom (fiksatora) tako da kretanje nastavlja samo zupčasta obuj-
mica. U medjuvremenu su brzine obrtnih delova izjednačene te se zahvat zubaca
može ostvariti bez sudam. Proces sinhronizacije (izjednačavanja) ugaonih brzina
merljiv je delovima sekunde što je dovoljno da slobodno.obrtne mase izjednače
brzinu. Ova spojnica, kombinovana od frikcione i zupčaste zastupljena je kod
svakog ođ stepena menjačkog prenosnika motornih vozila.
483
Priucipska šema sinhro-spojnice
5.4.7.
Kočnice
Kočnice su po svojoj funkciji reverzibilnog dejsiva u odnosu na frikcionc

spojnice. Umcsto ubrzavanja obrtnih masa^ kočnicama se obrtne mase zaustavljaju.
Kinetička energija obrtnih masa Ek = I co~f2, kočcnjem se pretvara u toplotu. Kod
vozila ili drugih translatorno pokretnih masa, u toplotu se pretvara i kinctička
energija translacije. Osim kinetičkc energije, kočnicama sc u toplotu može pret-
varati i snaga pogonskog motora, radi stvaranja radnih otpora pri ispitivanjima
konstrukcija i sl. Kočnicc su po pravilu meh',ničke, a mogu biti i hidrodinamičke,
naročito pri trajnom kočcnju radi slvaranja radnih otpora.
Na slici 5.77. date su principske šemc nekoliko vrsta mehaničkih kočnica čiji
se rad zasniva na klizanju frikcionih površina pritisnutih odgovarajućim spoljnim
opterećenjcm. Na slici 5.77a prikazana je kočnica sa trakom koja je prebačcna
preko doboša, a zatezanjcm posredstvom jcdnokrake poluge ostvaruje se kočenjc.
Niz ncdostataka kao što jc neuravnoteženost sila, male sile trenja koje se mogu
ostvariti i veliko naprezanje trake, doprineo jc da se ova vrsta kočnice veoma malo
primenjujc. Umesto trake koriste se papuče za kočenjc doboša. Papuče mogu biti
spoljne ili unutrašnjc tj. da naležu sa unutrašnjc strane cilindra doboša. Kočnica sa
dobošem i sa spoljnim papučama (sl.5.77b), najčešće se koristi kao sigurnosna.
Papuče na doboš se pritiskuju sistemom poluga i jakom oprugom. Doboš je
zakočen svc dok se ne savlada opruga i papuče ne oslobode sile pritiska.. Potezna
poluga sc povlači na primer elektromagnctom te pri prekidu clektričnc struje
papuče naglo kočc doboš. Ovaj princip je uobičajen kod dizalica gde bi nestanak
struje dovco do slobodnog pada lercta. Dejstvo ovih spojnica možc biti i obrnuto
da se dejstvom sile vrši kočcnje, kao što je kod žclezničkih vozila na primer.
484
Koinicc: a) sa trakom, b) sa spoijnbn papučama, c) sa umtcrašnjim papuiam a, d) disk kolnicc.
Kod drumskih vozila u primeni su kočnice sa dobošem i unutrašnjim

papučama (sl. 5.77c). Pritisak na papuče ostvaruje sc mehanički, hidraulički ili
pneumatski. Konstrukcija je kompaktna, a kočni otpori koji se mogu ostvariti su
veliki. Za motorna vozila je još namenjena i disk kočnica kod koje se kočenje
postiže dejsivom sila i tarnih pločica, sa bočnih strana diska, stezanjem. Potrebna
sila se ostvaruje odgovarajućim hidrosistemom za kočenje.
Problematika kočnica je kompleksna kako po sigurnosti i odgovornosti u

radu koja se prcd ovc sklopove postavlja, tako i po složcnosti stanja u sklopu.
Dclovi su izloženi visokim dinamičkim opterećenjima, visokim temperaturama,
spoljnim (atmosferskim) uticajima itd. S toga sc za svaki od konkretnih radnih us-
lova razradjuju sklopovi kočnica, analiziraju stanja i ispituje sigurnost i ponašanje
u radu. Usled toga se čcsto smatraju posebnim mašinskim elementima jer su
konkretna rcšenja prilagodjena posebnim uslovima rada.
6.
ELEMENTI SUDOVA, ARMATURA I
HIDRAULIČNIH INSTALACIJA
Jedna od podela maSinskih konstrukcija može biti na stacioname (mirujučc),

bez pokretnih delova, na kinematičke kojc uključuju sve vrste kretanja, naročito
rotaciona i na stmjne u kojima se osnovna funkcija ostvaruje strujanjcm fluida.
U prethodnim poglavljima obradjeni su clcmcnti prvc dvc grupe konstrukcija.
U okviru ovog poglavlja dajc se osnovna podcla i kratak prikaz elemcnata sistema
u kojima je proces zasnovan na promcni stanja bilo koje vrste fluida. Kada se
isključc.mašine za transformaciju cncrgijc kao šlo su motori, pumpe, turbine i sl. i
mašine za transformaciju ntaterijala kao šio su mcšalice, separalori, reaktori,
ekstraktori i dr, ostaju:
- elementi za čuvanjc fluida gdespadaju sudovi pod pritiskom i rezervoari;
- elementi za transport fluida gde spadaju cevovodi i oprcma ccvovoda (ar-
mature); i
- elementi za uljnu hidrauliku pomoću koje se vrši transport energije. Obuh-
vataju klipne parove, razvodnike, filtrc, ventile, hladnjake, priključne ele-
mente i spojnice, zaptivke i dr.
6.1.
Sudovi pod pritiskom
Namena sudova pod pritiskom je prvcnstveno za obezbcdjenjc odgovarajućeg
smeštajnog prostora (odgovarajućc zapremine) za čuvanje tečnosti i gasova pod
odrcdjenim priliskom i na potrebnoj temperaturi. U mnogim sudovima pod pritis-
486
kom, osim čuvanja fluida odvijaju sc procesi transformacijc cnergijc ili malcrijc.
Parni kollovi na primcr, zatim razmcnjivači toplote u parnim energctskim
postrojcnjiina, su sudovi pod priliskom u kojima sc transformiše (razmenjuje)
cncrgijc, ali u zatvorcnom prostoru potrcbnc vcličinc. Mnogi rcaktori, ekstraktori
i sl. u hemijskoj, odnosno, u proccsnoj industriji, sastoje sc u prv'orn redu od
sudova pod pritiskom. Vcličina suda odredjcna jc potrcbnim prostorom za od-
vijanjc proccsa.
Sudovi pod pritiskom su ciiindrični oblici koji se sastoje od cilindričnog
omotača na čijim krajevima su danca. Mogu biti različitih oblika: ravna, elipsoid-
na, torisferična i sfcrna. U zidovima ravnog danca naponi su najveći, a u zidu sfcr-
nog najntanji. Elipsoidno i torisferično zauzimaju najmanji prostor, a naponi u
zidovima su približno isti kao i u cilindričnom omotaču.
Sudovi mogu biti horizontalni ili vertikalni, više ili ntanje izduženi, snab-
dcvcni različitim vrstama priključaka za uvodjenjc i izlaz fluida, sa poklopcinta sa
zapiivnim vcncima ili bcz njih, sa osloncima sa oblogom, dvostrukint zidovima itd.
Za izabrani odnos visinc i prcčnika cilindričnog omotača kc =hc/d i za

izabrani tip danca i polazcći od potrcbnc zapremine suda
Slika 6.1.
S u d p o d pritiskom: a) clipsoidno ili lorisfcrično dancc, b) sfcrično dance, c) ravno dancc.
487
sledi
V = * k c d* + 2 k d d3
odnosno
V
d=
V
gde je kd - koeficijent zapreminc danca odgovarajućeg oblika. Polazeći od napona

u z.idu cilindričnog omotača
i dozvoljenog napona
îloz ~
potrebna debljina lima za izradu suda jc
gde je p - pritisak u sudu, r = dfl poluprečnik suda, s - debljina z.ida (iima) koja
se zaokružuje na vrednosti standardnih debljina limova.(ft , ) -napon tečcnjana
odgo%’arajućoj tempcraturi, 5 - stepcn sigurnosti, c7 - dodatak z.bog gubitka
debljinc lima usled korozijc, c2 - dodatak zbog odstupanja debljine lima od
nominalne vrednosti.
Sudovi pod priliskom izrađjuju se savijanjcm, rczanjem i zavarivanjem
limova. Jačina (nosivost) zavarcnih spojeva za statičko opterećcnje rnora biti u
nivou osnovnog malerijala (lima). Otvori mogu biti izvori koncentracije napona i
slaba mesta. S loga se okolina otvora ojačava prstenima i dvostrukim limovima.
Ovim i drugim metodama otklanjaju se slaba mesta na sudovima te je osnovni
proračun čvrstoče jednostavan. Stepen sigurnosti ^ 2 )y /cr- gde jc prema
hipotezi najvećcg normalnog napona merodavan vcći cirkularni napon
Oj — ac = p r/s. Napon u pravcu ose oz = prfls jc manji, a još manji je napon u
pravcn rađijusa ar . U z.idovima danca, naponsko stanje je složenijc. Dance
prcdstavlja ljusku u kojoj se naponi odredjuju korišćenjem relacija iz teorije clas-
tičnosti. Osim kod ravnog, kod ostalih oblika danca naponi su manji ili jcdnaki
onima u omotaču.
U novijc vreme sve više se primcnjuju sudovi pod pritiskom od kompozitnih
materijala.
488
Tablica 6 .1 Pođaci o inatcrijalima i stcpcnu sigurnosti sudova i cevi podpnhskom
Z a t e / . n a č v r s t o ć a i n a p o n t e č c n j a č c l i k a 7.a l i m o v e i c c v i
Zatczna čvrst. Napon tcčenja atezna čvrstoća Napon tcćenja
Oznaka Ozuaka R k N/mm2 (TD.-ninN/mm2
Rrj, N/mm2 ( minN/mm
C 0261, Č 0271 340-420 210 Č 1212,Ć 1214 350-340 240
Č 0361,Č 0371 370-420 240 Č 1213,Č 1215 450-550 260
Č 0461,Č 0471 420-500 260 Č 1402 550-650 300
Č 0561,Č 0562 520-620 360 Č 1502 650-750 400
Č 1202,Č 1203 350-450 210 Č 3100 520-620 360
Č 1204,Č 1205 410-500 240 Č 3130, Č 3131 650-800 420
Č 1206,Č 1207 440-530 260 Č 7100 450-550 290
Č 1208 340-420 210 Č 7400 450-580 300
G ranica tcčenja jy.abranih č e lik a na p o višenim tem peraturama
Oznaka 20 200 250 300 350 400 450 500 A5 %

N/mrn2
Č 1202,Č 1203 350-450 210 180 160 140 120 90 - -
Č 1204, Č 1205 410-500 240 210 190 170 140 110 - -
Č 1206,Č 1207 440-530 260 230 210 190 160 130 - - -
Č 1208 340-420 210 180 160 140 120 90 - - -
Č 1214 350-450 240 190 170 150 130 110 90 " 25
Č 1215 450-550 260 210 190 170 150 130 110 21
Č 7100 450-550 290 260 240 220 200 190 170 150 22
Č 7400 450-580 300 280 260 240 220 210 200 180 22
Č 7401 450-600 270 250 240 230 220 200 190 20
Stcpcn sipurnosti zavisno od karaktcristika čvrstoče i materijala

Stepcn sigumosli S u odnosu na Za probni
prilisak
Matcrijal Stanjc As % R n R p , R p 0 .2 Rp())s ^m(lOODOO)s i^m(200000)S
S’
Valjani i kovani a) 16 2,4 1,5 1,5 1,5 1,0 U
čclik 16 2,8 1.8 1,35
a) ic)
15 3,2 2,0 2,0 1,5
Čclični liv 1,9
b) i c) 15 2,5 3,8
Ćclični liv (krajevi
za zavarivanje)__ a ) i c ) 15 2,4 1.5 1,5
Nodularni liv
NL350 c) 22 4.8 3.0 1.5
NL400 c) 18 4.8 3.0 1.5
NL 400 d) 15 7,2 4,5 1,7
NL500 _dL 7 8,0 5.0 2,0
Sivi liv JL 9,0 3,5
Stanjc: a) sa uvcrenjcm o kontroli matcrijala prcma DFN 50049
b) sa polvrdom fabrikc o kontroli matcrijala prcma DIN 50049
c) žarcno stanje kod vcćih odlivaka
________ d) ncžarcno slanjc
489
Tablica 6.2. Trajnc gianicc istczanja i Čvrsloćcna visokiin tcmpcratiuama

\ atrootpornih čeiika DIN 17175
Oznaka Teinpera- Trajna granica istezanja za Trajna čvrstoća za 100000Č
ćelika tura u C° 1% u N/nnn2 u N/inm2
RnlllOOflOhi RpUIOOOOOhi R-mlnOOOOhj RmldOOOOOhi
390 136 103 176 143
400 123 90 160 125
410 111 78 145 108
420 100 67 130 94
430 88 58 116 83
440 79 51 103 73
Č 1214 450 70 45 92 65
460 61 39 82 57
Č 1215 470 53 33 73 50
480 45 28 65 44
490 40 24 58 38
500 35 21 52 33
510 31 19 48 29
520 27 17 44 26
450 180 150 1 310 220
400 172 138 280 195
470 163 125 252 170
480 153 110 227 147
490 142 94 202 125
500 130 80 180 105
Č 7100 510 115 67 155 87
520 99 54 133 71
530 85 42 112 56
(540) (71) (31) (92) (44)
(550) (58) (22) (72) (32)
450 240 200 340 270
460 228 186 323 252
470 216 171 304 232
480 202 156 284 212
490 187 139 262 196
500 170 120 240 170
Č 7400 510 149 102 213 143
520 128 83 185 114
530 109 66 158 89
540 91 50 133 67
550 75 37 110 50
560 64 27 92 39
(570) (54) (20) (78) (31)
(580) (46) (15) (67) (25)
(590) (40) (12) (58) (22)
(600) (35) (10) ______ £50)_______ (20)
470 218 144 264 212
480 198 131 242 190
490 178 118 221 169
500 160 105 200 150
510 143 94 [80 131
520 127 84 160 115
530 111 73 142 100
540 97 64 126 87
550 85 55 110 75
Č 7401 560 75 48 98 65
570 66 41 87 57
580 58 36 76 50
590 51 31 67 44
(600) (45) (28) (60) (40)
(610) (41) (25) (55) (36)
(620) (37) (23) (50) (33)
»Podaci prcdstavljaju srcdnjc vrcdnosti. U zagradama su dati podaci koji sc nc koristc za trajni pogon
490
6 .2 .
Elementi cevovoda i armature
Ccvi i cevni vodovi su elemcnti za transport fluida (fluidnih materijala) kao
što su voda, vodcna para, gas, nafta itd. Ccvni sistcmi sc sastoje od spojenih cevi u
nizu i potrebnc opreme za ostvarivanjc funkcijc. Oprcma cevovoda kao što su
cevni zatvarači kompenzatori đcformacija, oslonci ccvovoda, clemcnti za odvajanjc
kondcnzata i ispuŠtanje vazduha, clcmcnti za redukciju pritiska, sigurnosni
elementi itd. spada u grupu mašinskih sklopova koji se zajedničkim imenom zovu
armatura.
6 .2 .1 .
Cevi cevovodnih sistema
Ccvi su cilindrični, izduženi obiici, na krajevima oblikovani tako da sc mogu

ostvarivati vczc u dugc vodove za transport fluidnih rr.aterijala. Veličina unu-
tražnjcg prcčnika zavisi od potrebnog protoka i brzinc strujanja tj.
X l'
gdc je q - zapreminski protok fluida, v - brzina strujanja fluida. Debljina zida ccvi
zavisi od prcčnika, priliska fluida p i od dozvoljenog napona u zidu cevi. Ako se
zid cevi smatra tankim, što je i najčežči slučaj, potrebna debljina zida je
S = ^— + C, + C->
^b z 1 "
1 ^ 1 ,5
^d o z — y
Napon lcčcnja^po.i j,9 matcrijala cevi odnosi se na odgovarajuću radnu

tcmperaturu, a uticaji koji doprinose slabljcnju zida cevi obuhvataju se korek-
cionim faktorom £ < 1. Stepen sigurnosti S, osim uticaja rasipanja kritičnog i rad-
nog napona, uključujc i odrcdjena pojcdnostavljenja u proračunu. Smanjcnje
debljine zida usled korozije i usled ođstupanja pri izradi, obuhvata se dodacima Cj
i c 2.
Debljina zida cevi se povećava sa povećavanjem prečnika, pri neprome-
njenom pritisku. Za vcće pritiske potrebne su cevi debljih zidova.
Cevi mogu biti od čclika od livcnog gvoždja ili od čeličnog liva. Čelične cevi
mogu biti šavne i bezžavne. Šavne cevi sc izradjuju savijanjem lima i zavarivanjem
gdc ostajc šav kao potencijalno slabo mesto. Šav može biti paralelan osi ccvi ili
zavojnog oblika što jc sa gledišta čvrstoće i tehnologije izrade dugačkih cevi,
491
Slika 6.2.
Ccv sa primbtucama (a) i spajaujc pomoću prirubnica (b ).
Slika 6.3.
Konscrukcioni o b lici printbnica: a) prirubnica sa grlom za navarivanje, b) ravna printb n ica za
navarivanje, c) prirubnica za uvaljivanje, d) printbnica sa navojem, e) slobodna prirubnica na
povm utom kraju cevi, f ) slobodna printbnica na zavarcnom prstenu cevi.
pogodnije. Šavne cevi su po pravilu velikog gabarita, dužine i prečnika i prime-

njuju se za cevovode velikog protoka i relativno niskog pritiska.
Bešavne cevi se izradjuju specijalnim postupcima valjanja u toplom stanju.
Po obimu su ove cevi bez šavova, namenjene su višim pritiscima, a manjeg su
prečnika.
492
T a b lic a 6 .3 N a p o n s k o s ta n je i d im e n /.ije s u d o v a d e b e lih i ta n k ih /.id o v a
493
Tablica 6 .4 .D cbljinc liniova sa tolcrancijam aprcnia JUS C.134.110,

JUS M.E0.020; 021; 022
Spoljni
Spoljni prcčnik ds Dcbljina ziđa .9
prcčnik d, u Debljina zida su mrn
u mm u mm mm
26 9 4 450-457 3-30
30-48.3 3-4 500-508 3-32
51-82.5 3-5 550 3-36
88.9-127 3-6 559 3-37
133-159 3-8 600-610 3-40
168.3-177.8 3-10 650-660 3-43
193.7-219.1 3-12 700-711 3-46
244.5-273 3-15 750 3-49
300-355.6 3-25 762-4000 3-50
400-406.4 3-26
Stanđarđne debljine zida su svi ccli brojevi 3-50mm;
Standardni snolini nrečnici su: 26.9; 30; 31.8; 33.7;38; 42.4; 44.5; 48.3; 51;
57; 60,3; 70; 76,1; 82,5; 88,9; 101,6 ; 108; 114,3; 127; 133; 139,7; 152,4; 159;
168,3; 177,8; 193,7; 219,1; 244,5; 273; 300; 323,9; 350; 355,6; 400; 406,4;
450; 457; 500; 508; 550; 559; 600; 610; 650; 660; 700; 711; 750; 762; 800;
813; 850; 864; 900; 914; 950; 1000; 1016; 1050; 1100; 1150; 1200; 1250;
1300; 1400; 1500; 1600; 1700; 1800; 1900; 2000; 2100; 2200; 2300; 2400;
2500; 2600; 2700; 2800; 2900; 3000; 3100; 3200; 3300; 3400; 3500; 3600;
3700;3800;3900;4000.
Materiial mm Dozvolicno odstunanic

Opšti konstrukcijski čelici t/,< 100 +3mm
Vatrootporni čclici 100<i/,<300 +4mm
Illadnorazvlačeni čclici (feritni 3 0 o < y ,< io o o +0,4%
nepoboljšani)
Finozrni konstrukcijski čelici io o o < y ,< 4 0 0 o ±0.3%
Nerđajući čelici y ,< io o ±3mm
Visokolegirani čclici io o < y ,< 3 0 0 +5mm
Illadnorazvlačcni čelici (austenitni
ili poboljšani) 3 0 0 ^ y ,< 4 0 0 0 +0,5%; -0,7%
Austenitni platirani čelici
Platirani Čclici y ,< io o +3inm
Spolja platirani austenitni čclici io o < y ,< 3 0 0 t • ±5mm
Obojeni nietali 300<rf,^4000 + 1%
Debljina zida su mm 10-30 30-40 40-50 50-60 60-80 80-100
•o
0
>100
01
Tolcrancija debljinc
-0,3 -0,5 -0,7 -0,9 - 1,2 -2,0 -2,5 -3,0
zida C/ u mm
494
Tablica 6.5 Dimenzije i tolerancije čeličnih bešavnih cevi prema

JU S C.B5.221
Spoljiii Debljina zida min
prečn ik 2,6 2.9 3,2 3,6 4,3 4,5 5,0 5,6 6,3 7,1 8,0 8,8 I0,< n , 12,5 13,5i4,; 15, 16, 317,5jl 8, 5 1 9 , 20,< 2 2 ,'125,0
mm Masa kg/m
*>1 *1 ,2 M 1,4 1,6 1(T 1,9 T O L E R A N a /E
*>* 0 1.6 17 1.9 2.1 2.1 2.5 27 Spoljoi NckaJibfi»ao«cevi

31.8 1.9 2.1 2.3 2.5 27 3.0 3.3 >rcCcik D ozvatj odsrop. p rainika
*n 7 2.0 2.2 2.4 27 27 3.2 3.5 3.9 do 50

35.0 2.1 2.3 2,5 2.8 3,. 3.4 37 4.1 50 ti.o*;
____3 8 0 2.3 2.5 2.8 3.1 3,4 3.7 4.1 4.5
47 A 2.6 2.8 3.1 3.5 3.1 4.2 4.6 5.1 5.6 6.2 6.8 Spoljoi D o z v o lin o odsrupaoi« fpoli.prećDika
44.5 27 3.0 3.3 3.6 4.0 4,4 4,9 5.4 5.9 6.5 7.2 prečoik K H ib ru aju crv
48.3 2.9 3.3 3.6 4.0 4,4 4.9 5.3 5.9 6.5 7.2 7.9 p o c rto jd u b a i saaio s a krajevjo)*
51 0 3.1 3.4 3.8 4.2 4.4 5,1 57 6.3 6.9 77 8.4 45 do 100 * 0 5 IDtD * 0 4 mm
54.0 3.3 37 4.0 4.5 47 5.5 6.0 67 7.4 8.2 9.1 9.8 10,9 1 004o 200 ± 0 .7 * 4 *0.5 *;
57.0 3.5 3.9 4.3 4.8 5.) 5.8 6.4 7.1 7.9 8.8 9.7 10.4 11.6 12.5 in a đ 200 ± 0.9 V. ± 0 7 V.
_ 4.1 4.5 5.1 V 6.2 6.8 7.5 8.4 9.3 10.3 11.1 12.4 13.4 14.8
4.3 4.8 5.3 57 6.5 7.2 8.0 8.9 9.9 10.9 11.9 13.2 14.3 15,8 Spolpu D ozvotkoo o4stvr*Di«tfeb1«Dahd»
67.0 4.6 5.0 5.6 67 6.9 7.6 8.5 9.4 10.5 11.6 12.4 14.0 15.2 16.0 piaCaik Cevi trtz prop.toeb. Ccvi sa propij.
70.0 4.8 5.3 5.9 6,5 7.2 8.0 8.9 9.9 11.0 12.2 13.2 14.8 16.0 17.8 osobio»{rcsC iiJ£K s»eb o jobioaina
71 l 5.0 5.5 6.2 6.1 7.6 8.4 9.3 10.4 11.6 12,8 13,9 15.6 16.8 187 io l3 0 . in*113> ± 0,10 (-151
76.1 5.2 5.8 6.5 7.2 7.9 8.8 97 10.9 12,1 13,4 14.6 16.3 17.7 19.6 lo 325 ± 0,15 (*20) ±12.5 (-17,5)
78.0 5.4 5.9 6.7 7.3 8.2 9.0 10.0 11.1 12.4 13.8 15.0 16.8 18.2 20.2 road 325 ± 0 .1 8 (*20) ± 0 .1 5 (-20)
R? ^ 6.2 7.0 7,1 8,6 9.6 10.6 11.0 13.2 14,6 15,9 17.9 13.5 2 1 7 23.0 24.0
86.0 6.5 7,3 8.1 9.0 10,0 11.2 12.4 13.8 15.4 16.7 18.7 20.3 22.6 24,1 25.1
88.9 6.8 7.6 8/ 9.3 10.3 1 17 12,9 14.4 15.9 17.3 19.5 21.1 2 3 7 25.1 26.1 27.3
95.0 7.2 8.1 97 10.0 11.1 12.3 13.8 15.4 17.2 18.7 21.0 22.8 25.4 27.1 28.3 29,6
980 7.5 8.4 9.3 10.4 11.5 1 27 14.2 15.9 17.8 19,1 21.7 23,6 26.3 28.4 29.3 30.7 32.4
101.6 8.7 9.7 10,7 11.9 13.2 14.9 16.6 18.4 20.1 22,6 24.7 27.6 2 9 7 30,7 32.4 33.8 36.3
108.0 9,3 ‘10,3 11.4 12.7 14,1 15.8 17.7

19,6 21.5 24.2 2 63 29.5 3 U 32.9 34.4 36.3 39.0 40.8 42.5 43.4
114.3 97 117 12.1 13.5 15.0 >6.0 18.8 21.0 22.8 25.7 28.1 31.5 33.5 35.1 36,7 38,7 41,8 43.7 45.6 46.5
121.0 117 12,9 14.3 15.9 17.8 19.9 22,3 24,3 27.4 29.8 33.4 35.8 37.4 39.2 41.4 44.6 46,8 48.8 49.8
. 127.0 12,1 13.6 15.0 167 18.8 21.0 23.4 25.6 28.8 31.5 35.4 37.8 3 9 7 41.4 43.8 47,2 49,4 5 1 7 52.8
133.0 12.7 14,3 15.8 17.6 19.7 22.0 24.6 26.9 30.3 33.2 37.1 39.8 41.7 43.6 4 6 .: 49.8 51.3 54.6 5 5 7
139.7 13,4 15.0 16,6 >8.5 20.7 23.2 26,0 28,4 32.0 35.0 39.3 42.0 43.9 46.1 48.7 5 2 7 55.2 57,8 59,0
141.3 137 15.2 16.8 18,7 21.0 23.5 26.3 2 8 7 32.4 35.3 3 9 7 42.5 44.5 46.7 49.4 53.4 56.0 58.6 59.8
146.0 15.7 17,4 19.4 2 1 7 24,3 27.2 29.8 33.5 36,6 41.t 44.1 46.) 48.5 51.3 55.4 58,1 60.8 62.1
152.4 16,4 18.2 20,3 22.7 25.4 28.5 31.0 35.1 38.4 43.3 45.9 48.4 50.8 537 5S.t 61,1 63.9 65.3
159.0 17.1 19.0 21.2 2 3 7 26.6 29,7 32.5 36.7 40.2 45.2 48.4 50.7 53.3 56.3 61,0 64.1 67.1 68.5
165.1 17.8 19,7 22.0 24.7 27.7 31,0 33.9 38.2 41,8 47.2 50.5 53.0 55,5 58.6 63.7 66.8 70.0 71.6
168.3 18.2 20.1 22.5 25.2 28,2 31.6 34.6 39.C 42,8 48.2 51.5 54.0 56,7 60,0 65.0 68.4 71.6 73.1
177.8 21.3 23.8 2 6.6 30,0 33.5 36.6 41.4 45.3 51.1 54,6 57.3 60.2 63.7 69.1 72,5 76.0 77,0 85.1
191 0 25.6 28.7 32.2 36.1 39.5 44.5 48.8 55.0 59.1 61.9 65.1 69,0 74,8
78,7 82.5 84.3 92.4 102J
193.7 25.9 29,1 32.7 36,6 40.1 45.3 49.6 56.0 60,0 62.9 66.0 69,9 76.0 79.8 8 3 7 85.6 93.8 104,C
204.0 27.4 30.7 34.5 38.7 4 2 7 47,8 52.3 59,0 63.4 66.5 69,9 74.2 80.5 84.6 8 8 7 90,7 99.5 110,3
216.0 32.6 36.6 41.0 45.0 50.8 55,6 6 2 7 67.4 70,6 74,3 78.9 55.6 90.1 94.5 9 6 7 196.C 117.8
219.1 33.1 37.1 41,6 45.5 51.5 56.6 63,9 68.4 71.8 75.5 79,9 87.0 91.5 95.9 98.2 107.S 120.C
221.0 33.3 37.4 42.0 46.0 52.0 56.9 64.3 69.0 72.4 76.2 80.1 87,8 92.4 96.9 99.1 108.1 120,1
229.0 34.6 38.8 43.6 47.8 54.0 59.1 66,7 7 1 7 75.2 79.2 84.0 91.3 96,0 1007 103.1 t i 3 . : 125.8
241.0 36.4 40.9 45.9 50.4 56.9 62.4 70,4 75,7 79.4 83.6 88,7 96.4 101.5 106.5 108.5 1197 133.1
244.5 37.0 41.6 46.5 51.0 57.8 63.4 71.7 76.8 80.7 84.9 9C.C 97.8 103.6 108.1 1)0.5 121.1 135.5
267.0 40.5 45.6 51.0 55.9 63.3 69.5 78,4 84.4 88.5 93.2 99,0 107.6 113.6 ! ! 7 .( 121.8 I34.C 149.1
273.0 41.4 46.5 52.3 57.3 64.8 71.0 80,3 86.4 90.6 95.4 101.4 110.: 116.1 121.5 124.7 137,: 153.C
298.5 51.0 57.3 62,8 71.1 77,9 88,8 94.9 99.6 104.9 111,2 121.1
127.7 134.1 137.C 151.C 170.C
318.0 54.4 61.1 67.1 75.9 83,2 94.1 01.4 106.3 112,1
119.1 129.8 136.7 143,6 146.5 161,5 180,8
323.9 55.5 62.2 68.2 77.4 85.0 96.2 03.4 108.6 114.2 1
21,2132.1 139.3 146.3 149.5 165,1 185.C
355.6 68,5 75.0 85.2 93,6 06.: 137 119.7 126.3 133.4 145,9 158,1 161,4 165,8 182,< 203,3
495
b)
a) Spajanjc ccvi sa naglavkom, b) spajanje cevi malog prcčnika pom oću navoja.
Slika 6.5.
Elcmcnti za spajanjc ce\-i: a) sa prirubnicama, b) sa naglavcima.
Livene cevi su srednjeg gabarita (dužine i prcčnika). Cevi još mogu biti i od
keramike, od plastične mase i od drugih materijala.
Nastavljanje cevi se ostvaruje neposrednim zavarivanjem (žavne cevi velikog

prečnika) ili posredstvom prirubnica. To su zasebni delovi koji se sa krajevima cevi
spajaju zavarivanjem ili na neki drugi način. Takodje, mogu biti zajedno sa cevi
odlivene u jednom komadu. Na'slici 6.2. prikazano je spajanje prirubnica pos-
redstvom vijaka i zaptivača, a na slici 6.3. dati su konstrukcioni oblici prirubnica.
Dimenzije i konstrukcioni detalji prirubnica su propisani standardima.
Livene cevi po pravilu se nastavljaju pomoću naglavka (sl.6.4a). Unutrašnji

prečnik naglavka je znatno veći od prečnika cevi te se u praznom medjuprostoru
zaptivanje ostvaruje kudeljom natopljenom katranom i zalivanjem olova. Pok-
retljivost ovog spoja je vrlo mala. Ccvi malog prečnika spajaju se pomoću navoja
tj. pomoću spojnih elemenata snabdevenih cevnim navojem (sl.6.4b).
Za svaki od navedenih načina spajanja, standardima su predvidjeni elementi

cevi za promenu pravca, za grananje itd. Neki od ovih delova prikazani su na slici
496
6.5. Naponsko stanjc u prirubnim spojevima je vrlo složcno, naročito ako su na

povišenim tcmpcraturama i u tcškim uslovima zaptivanja. Proračuni sc mogu vršiti
približnim mctodama ili primenom metode konačnih clemenata koja omogućuje
dobijanje komplctnc raspodcle napona i deformacija u spoju.
6 .2 .2 .
Cevni zatvarači
U cevovodima, cevni zatvarači omogućuju prekid i ponovno uspostavljanjc

protoka. Ova potreba možc biti prcdvidjcna uslovima odvijanja tehnološkog
procesa ili nastaje zbog potrcba /.a intervcncijama u održavanju pojedinih delova
sistema. Zaptivanje ili otvaranje rnožc biti često ili povremeno, može se ostvarivati
brzo ili sporo, ručno ili automaiski. Prečnici cevi na kojima se ugradjuju mogu biti
manji ili vcći. Za tako raznovrsne potrcbe razvijeno je višc različilih konstrukcija
ccvnih zatvarača. Mogu se podcliti na vcntile, zasunc, slavine i priklopce (sl.6.6).
Slika 6 .6.
Šemaiski prikaz cevnih zaivarača: a) ventil, b) zasim. c) slavina. d i priklopac.
Ventili iz grupe cevnih zatvarača su zaporni ventili čiji se princip dejslva sas-
toji u zatvaranju otvora kroz koji tečc fluid zapornom pločom odnosno tanjirićem.
Njeno pomeranje se ostvaruje navojnim parom. Ceo sklop je smešten u kućici
koja sa cevima može da se spaja pomoću prirubnica ili pomoću navoja, ako su cevi
malog prečnika. Oblici i dimcnzije zapornih ventila su standardizovane, a
odgovaraju oblicima na slici 6.7. Široko su zastupljeni u primeni. Razvijeni su u
familije za široko područje prečnika cevi, za različite priliske fluida i temperature.
Zasuni omogućuju zatvaranje protoka postepenim pomcranjem zaptivnog
tela u vidu klizača (šibera). Pomeranje se ostvaruje pomoću navojnog para
(sl. 6.8a). Zatvaranje je ppstepeno, manji su otpori kod visokih pritisaka i vclikih
dimenzija, a moguće je oslvariti i prigušenje delimičnim zatvaranjem.
497
Slika 6 .7.
Zapom i vcntili: a) sa navojcm, b) sa prirubnicama
b)
a) Izabrani oblik zasuna, b) prcsck slavinc.

498
Tablica 6 .6 Prcglednazivnih pritisaka, prcčnika i načina izradc ventila prema

JUS M.C5.020 i 021
Nazivni Nazivni pritisak u bar

Prečnik DN 6 10,16 25,40 64,100, 160 250,320
10L/S 120/60 120/85 - - -
15 L/S 130/65 130/90 130/90 210/105 230/115

20L/S 150/70 250/95 150/95 - -
25 L/S 160/75 160/100 160/100 230/115 260/130

32L/S 180/80 180/105 180/105 - -
40 I7S 200/90 200/115 200/115 260/130 300'150

50L/S 230/100 230/125 230/125 300/150 350/175
65L/S 290/120 290/145 290/145 340'170 400.700
80L/S 310/130 310/155 310/155 380/190 450/225
100 L/S 350/150 350/175 350/175 430/215 520760
125 L/S 400/175 400/200 400/200 500/250 600300
150 L/S 480/200 480/225 480/225 550'275 700/350
(175) L/S 550/230 550/250 550/250 600'300 -
200 L/S 600/250 600/275 600/275 650325 800'400

250 IVS 730/300 730/325 730/325 - -
300 L/S 850/350 850/375 850/375 - -
(350) L/S 98C/400 980/425 980/425 - -
(400) L/S 1100/450 1100/475 1100/475 - -
Izrada vcntila za nazivne pritiske do 40 bar

Izrada Materijal Primcna
A Kućište od sivog liva, unutrašnji delovi od Za proizvodc od naftc do
čelika 16bar
B Kućište od sivog liva, unutrašnji dclovi od Za vodenu paru do 225°C i
ncrdajućeg čelika slatku vodu do 80°C i do 16ba
C Kućište od sivog liva, unutrašnji delovi od Za vodenu paru do
mcsinga ili bronze 225°C,slatku ili morsku
D Kućište od bronzc, unutrašnji dclovi od vodu do 80°C i pritiske do
mesinga ili bronze 16bar
E Kućištc od livenog ili kovanog čclika, Za proizvode od nafte 16-
unutrašnji delovi od čelika 40bar
F Kućište od livcnog ili kovanog čelika, Za paru tcmperaturc do
unutrašnji delovi od nerdajućeg čelika 400°C ili
G Kućištc od livenog ili kovanog čclika, vodu pritiska 16-40bar
unutrašnji delovi od mcsinga ili bronze
499
Slavine omogučuju naglo oivaranje i zaivaranje proloka. Zaptivno telo u

vidu konusa, je sa poprečnim otvorom. Ako sc pravac otvora poklopi sa pravcem
cevi, slrujanje je nesmctano. Okrctanjem zaptivnog tcla za 90u vrši sc naglo zat-
varanje.
Priklopci takodje omogućuju naglo zatvaranje protoka, mcdjutim, pogodniji
su za vclike prečnike ccvi. Zaptivno telo jc rotaciona pregrada čija rotacija za 90°
omogućuje potpuno zatvaranjc i otvaranje protoka. Upravljaju sc uglavnom pos-
redstvom servo uredjaja jer su potrebne velike sile.
Dalja razrada cevnih zatvarača možc se produžiti u oblasti scrt'O sistcma za
otvaranje i zatvaranjc, naročito za velika postrojcnja, odnosno, cevovodc i u smislu
analize konstrukcionih reScnja i detalja vcntila i drugih rešcnja. U ovom kratkom
prikazu ova razrada je izostavljena.
6.2.3.
Elementi za kompenzaciju dilatacija i za oslanjanje cevovoda
Oslanjanje ccvi, naročilo kod većih cevovoda predstavlja važan uslov za

ispravno funkcionisanje, a takodje i kompenzacija pomeranja u sistemu. Cevi su
ispunjcnc fluidom velike mase. Sopstvena težina jc u stanju da dovede do razara-
nja cevi usled savijanja, ako je oslanjanje ncispravno. S toga je, prcma proračunu
cevo%'oda na savijanjc i na druga naprezanja, potrebno predvideti oslonce na odre-
djenim rastojanjima (sl.6.9).
Oslanjanjc ccvovoda a) kniti oslonac, b) slobodan oslonac, c) clastični viscći oslonac.

500
Stika 6.10.
Kompcnzatori dUatacija ccvovoda a) htčni, b) talasni.
Oslonci mogu biti kruti i kruto vczani za cev, a mogu biti i slobodni ili eias-
tični. Elastičnost oslonaca ontogućuje veću slobodu elastičnih deformacija cevi u
svim pravcima. Primenjuju se samo ako elastične deformaeijc dopuštaju mcdjusob-
ni spojcvi ccvi. One cevi koje su zakopane u tle, takodje treba da su na elastičnom
terenu, na prirner, u nabijcnom pesku i sl.
Osim clastičnosti u radijalnom pravcu, potrebna je i aksijalna elastičnost.

Osim toga, toplolne dilatacijc zbog vclike dužine i zbog promene temperature,
mogu biti dosta velikc. Zato sc u cevovodima, na odrcdjcnim rastojanjima, ugra-
djuju kompenzatori dilatacija. Na slici 6.10. prikazan je kompenzaior u obliku cev-
nog luka i u obliku talasne obloge.
6 .3 .
Elementi instalacija za uljnu hidrauliku
Instalacije za uljnu hidrauliku namenjene su pr\'enst%eno za transport i pret-

varanje energije. Uljc pod pritiskom je pogodan mcdijum za prenos pritisne
(potencijalne) energije na potrebno rastojanje i za đovodjenjc na odgovarajuće
mesto. Osim energije pritiska, uljern sc možc prenositi i toplota, na primer, pri
podmazivanju istovrcmeno sc vrSi i hladjenje. Posredstvom cnergije pritiska ili
strujanja ulja mogu se prenositi informacije (signali) u upravljačkim i u servo sis-
temima. Specifične karakteristike ulja i specifičnost funkcije koju %Tše, elementi za
uljnu hidrauliku su specifični. To su klipni parovi, razvodnici, ventili, akumulatori
pritiska, filtri, hladnjaci, cevi sa ccvnim priključcima i dr.
501
I ---------- i------- i
—
..................... —f- ----------b :...... : ___ .i:
T ------------------- T
Slika 6.11.
Izobrana konsirnkciona rcScnja klipnih parova: o) Sanatski prikaz klipnog para sa ncsimctričnim
dcjstvont i sa obostranom klipnjačom. b) klipni par sa zavarcnim cilindrom, c) klipni par sa zavrtanjskim
vczama.
6.3.1.
Klipni parovi i razvodnici
Pretvaranje potencijaine cnergije ulja pod pritiskom u mchanički rad trans-

lalornog kretanja, vrši se klipnim parom. Sastoji se i/ dlindra u kojem se kreće
klip. Ulje pod pritiskom se uvodi sa jedne i sa druge strane ostvarujući kretanje
klipa. Ovaj vrlo jednostavni princip u konstrukcionoj realizaciji izveden je u
vcoma %'elikom broju varijacija. Na slici 6.11. prikazani su izabrani primeri
konstrukcionih rešenja. Mogu biti sa jednosmernim i sa dvosmernim dejstvom s
tim što dvosmerni mogu bili sa simelričnim i asimetričnim dejst\'om (sa nejed-
nakim silama u oba smcra). Klip (1) klizi po cilindru (2). Na dodiru se ostvaruje
odgovarajuće zaptivanje, a može biti i izostavljcno. Prelazak ulja iz jedne komore
u drugu, kroz zazor izmedju klipa i cilindra je sa velikim padom pritiska
(prigušenjcm) te ođsustvo zaptivanja ne mora bitno da rcmeti funkciju. Klip je
spojcn sa klipnom polugom (klipnjačom) - (3) koja može biti jednostrana i
502
dvostrana. Na izlazima iz cilindra mora biii obczbedjcno k\-alitctno zaptivanje.

Osirn toga, sklop jc snabdevcn otvorima odnosno priključcima za ulaz i za izlaz
ulja (4) i (5), zatim nepovratnim i prigušnim vcntilima (6 i 7 po potrebi), ventilom
za ispuštanje vazduha (8) i sl. Poklopci sa cilindrom mogu biti spojeni zavariva-
njem ili vijcima. Radi povećanja elastičnosti vijaka, često se oba poklopca spajaju
istont vijčanom vezom kao u primeru na slici 6.11c.
Oslanjanje klipnog para u konslrukciji, takodjc možc biti ostvareno na više
načina. Klipna poluga se vezujc sa jcdnim delom konstrukcije, a cilindar sa
drugim. Ovc vczc mogu biti zglobnc ili čvrste. Na slici 6.12. dat je niz mogućih
kombinacija. U svakom od slučajeva drugačiji su uslovi izvijanja i konstrukciona
rcšenja za oslanjanjc. Na slici 6.13. prikazanc su nckc od konstrukcionih varijanti.
/
/
F F / F i
1 / i
L r
m
m
Primcri oslanjanja klipnih parova
Uvodjenje ulja sa jedne i sa druge stranc klipa ostvaruje se pomoću razvod-

nika ulja. To je diferencijalni klipni par koji može zauzeti dva položaja (sl.6.14).
U jednom položaju omogućuje prolaz ulja ka jednoj kontori cilindra, a u drugom,
ka drugoj. Promena položaja razvodnika može se ostvariti ručno ili automatski,
ntehanički odgovarajućim mehanizmom ili elcktromagnelski. Brzina promene
položaja razvodnika zavisi od radne brzine klipa. Ručna promcna položaja razvod-
nika ost\'aruje se kod sporih promena položaja klipa kao Što su dizalice, bageri i
slične konstrukcijc. Automatska promcna položaja se vrši kod regulisanog kretanja
gdc se položaj razvođnika menja pri dostizanju odredjenog položaja pokretnih
delova. Elektromagnetni princip je pogodan za daljinsko upravljanje i za brze
promene. Mogu se ostva’riti učestanosti od više desetina Herca, s tim što su pri
tom pomeranja mala.
503
—
P —
------------------- H
"1
---------------------
J
4 ------------------- c U---
Slika 6.13.
habrani p/imeri oslonaca cilindra (a) i vcza Idipnjale (b).
Osim klipnih, razvodnici mogu biti i drugačijih konstrukcija. Osim toga, u

razvođnicima mogu biti ugradjeni prigušivači, ventili i drugi elementi za
poboljšanje kvaliteta funkcijc hidrauličke instalacijc.
Slika 6.14.
Principska Scma razvodnika
504
6.3.2.
Akumulatori pritiska i ventili
Promcna loka ulja u insialaciji

dovođi do pojavc hidrauličkih udara, a
poirošnja ulja možc biti ncravnomcrna.
Da bi sc postigao uravnotežen pritisak pri
kontinualnom radu pumpe, u instalaciji se
ugradjuju akumulatori pritiska. To su
sudovi manje ili veće zaprcmine u kojima
sc nalazi gumcni balon (meh) ispunjen
vazduhom ili nckim inertnim gasont. Ulje
pod pritiskom prodire u unutražnjosl suda
potiskujući ntch.
Pritisak gasa u mchu sc povećava do
izjcdnačavanja sa pritiskom ulja. Pri
udarima, pri naglom povećanju ili sma-
njenju potrošnje u odnosu na protok
pumpe, gas, zahvaljujući velikoj siišljivosti,
amortizuje sve poremcćajc. Jačina opruge
vcntila na ulazu u akumulator rcguliže
smer proticanja ulja.
Ventili u hidrauličkim instalacijama
ntogu bili zaporni, nepovratni i vcntili
sigurnosti. Zaporni vcntili slični onima
datim na slici 6.7., omogučuju potpun
prckid toka ulja po potrcbi. Ncpovratni
ventili omogućuju protok ulja u jednorn
smeru, a onemogućuju u drugom. Ventili
sigurnosti propuštaju ulje tek pošto
pritisak dostignc odrcdjcnu granicu.
Prigušni ventili snižavaju pritisak ulja.
Konstrukciona rešenja navedenih vcntila
su raznovrsna i zahtevaju širu analizu.
A hm ndaior pritiska
Zasnivaju se na jačini opruge koju treba
savladati da bi se protok omogućio i na
odgovarajućcm položaju oprugc.
6.3.3.
Filtri i hladnjaci za ulje
>
Ulje kojc jc prošlo kroz jcdan ciklus prcnošcnja energije, podmazivanja ili
hladjenja, sakupilo je odrcdjenu količinu nečistoće i toplote. Nečistoća je u vidu
505
a)
Slika 6.16.
a) filicr za ttlje, b) hladnjak za ulje
stranih tela kao što su metalni opiljci, talog u ulju veće gustine, nemetalni produk-
ti podmazivanja i sl. Prolaskom kroz mrežice vclike gustine, navedene nečistoće sc
zadržavaju. Magnctični opiljci mogu se pokupiti i magnelom koji se postavlja u
zoni taloženja ulja.
Na slici 6.16a prikazan je presek tipičnog filtera za ulje. Ulje se uvodi u pros-
tor sa setom (nizom) cilindričnih mrežica. Ulje prolazi do centralnog kanala kroz
koji izlazi i produžava tok. Od kvaliteta mrežice na filteru zavisi i kvalitet
prcčišćavanja. Fiter se povremcno menja pošto su mrežice zapušene nečistoćama.
506
Slika 6.17.
Savitljivc ccvi za visokc pritiskc: a ) pictcnc ttnabsnim kordom, b) višesiojno iinprcgniranc.
Hladjenje ulja vrši se najčežće vodom koja struji u odvojenom prostoru od

ulja, a kroz zidovc vrši razmena toploie. Voda može prolaziti kroz mrcžu cevi u
rezervoaru za ulje. Osim toga, razmcna toplote možc se vršiti i strujanjem ulja
kroz sud (hladnjak) u kojem jc hladna voda koja opstrujava mrežu cevi sa uljem
(sl.6.16b). Na ovoj slici prikazano je jcdno od mogućih konstrukcionih reženja
koja su zasnovana na ovim principima.
6.3.4.
Cevi i cevni priključci za uljnu hidrauliku
U uljnoj hidraulici uohičajeno je korižćenje bakarnih cevi tankih zidova,

debelih ccvi i savitljivih cevi inpregniranih čeličnim kordom. Za niske i srednje
pritiske koriste se bakarne cevi tankih zidova. Za visoke pritiske potrebnc su cevi
dcbelih zidova. Raspodela napona u zidovima je ncravnomerna tc jc racionalnost
korižćenja njihove masc, mala. Osim toga, krutc su. S toga sc za visoke pritiskc
najčešće urncsto krutih cevi koristc savitljive ce\-i (creva). Zidovi ovih cevi su od
gume impregnirani unakrs plctenom čeličnom žicom niale debljine. Za ekstrcmno
visoke pritiske izradjuju se od zavojno-navijcne čeličnc trake, a zatim sa spoljne i
sa unutrašnje strane obloženc gumom. Na slici 6.17. prikazane su ove cevi zajedno
sa navojnim priključcima za vczu sa drugim clemcntima hidrauličkih instalacija.
Spajanje uljnih vodova i drugih elemenata uljne hidraulike ostvaruje se
specijalnim navojnim priključcima. Zaptivanje spojeva vrši se nemetalnim zaptiv-
kama, deformisanjem bakarnih delova (cevi), konusnim prstenovima i naleganjem
konusne i loptastc površine (sl.6.18). Na dodiru konusne i loptaste površinc
ostvaruje se visok pritisak pritezanjem navrtki, što obezbedjuje sigurno zaptivanje.
Sa ovim elemcntima za vezu izradjuju se elementi za promenu pravca cevi (luk),
za račvanje itd. Na slici 6.18. prikazani su neki od ovih elemenata i njihovi spojevi.
507
Pa đ U d ix P Pn d U d ix P d
Pn M d [ \P Pn d M d i\P
bar niui nim h .ir mm Iiuu bar nun mm bar m in mm
6 M 12x1,5 4 MKxl 6 M l2xl,5 250 30 M42x2
8 M I4 x 1,5 6 M10xl 8 M 14x1,5 38 M52x2
s M12xl 10 M Ićxl,5 16 M 24xl,25
25 12 M lSxl,5 8 M32xl,5 160 12 M 18x 1,5 400 20 M3 0x2
15 M22xl,5 100 10 M14x 1,5 15 M20x 1,5 25 M36x2
M2 7x1,5 12 M 10x1,5 18 M 22xl.5 6 M 14 x 1,5
22 M 30xU 15 M 18x 1,5 18 M 26xl,25 tt M 16x 1,5
IS M22xl,5 22 M27x2 630 10 M 18xl'5
22 M2 6x1,5 22 M3 0x2 12 M20xl ,5
28 M3 6x2 6 M 12x1,5 14 M22xl,5
35 M45x2 8 M 14x1,5
42 M52x2 250 10 M 16x 1,5
12 M 18x1,5
_________ 1 15 | M22x 1.5 1
SHka 6.18.
Eleiiicnli zo spajanjc uljnih vodova: a) zaptivotijc rtctncLahiitn prstcttoin, b) zaptivanjc dcforthisartjctn
bakamih ccvi, c) zaptivanjc kotnanim prstcnom, d) zaptivanjc dodirom komtsnc i lapmstc povriinc, c) i
f) ccvni prikljttčci.
www.skripta.info

Masinski Elementi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Masinski Elementi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.skripta.

]. IJvod - d lj i sadržaj m ašin sk ih elcm cnatn 1

3. p lem e n ti za vezu - M ašinski s p o j e v i ...................... 87

5. R lcm cnti za obrlno k r c t a n j c ................................................................ 366

6. Hlcmcnti sudova, arm atura i h idrauličnih in s ta la c ija .................. 485

Mašinski elememi su opšie stručn? tiisciplina čiji je cilj izučavanje osnovnih

pumpi, kompresora, ventilaiora i sJ. Namcnski sistcmi namcnjeni su poscbnoj

MaSinski clcmcnii obuhvataju heierogcnu problcmatiku u okviru koje jc

Na nivott država donose sc nacionalni stanđarđi kao što su JIJS

Standardima se prvenstveno proj)isuju numeričkc vrcdnosti fizičkih veličina

Standardima sc propisuju vrlo različiti tchnički normativi, a osim toga stand-

U prethođnim varijantama ISOsiandarda ođstupanja su obeiežavana sa^, oclnosno

Tolerancijsko polje je područje dozvoljene varijacije stvarne mere. Širina ovog

Varijacija stvarnih mera realizuje se tako da su kod ispravno vođenog tehnološkog

a) Parametri tolerancija dužinskih mera

Tolerancije dužinskih mera određene su veiičinom i poiožaiea: loierancijskog

/ = 0,45-Jv7J + 0,001 D ; D = ^Dj-D,

gde su D\ i D 2 - granične vrednosti područja nazivne mere. Za celo jedno područje

I = 0,004-D + 2,1 ; D = VZ5JT57

IT17 = IT 1 2 x 10 = 160ixl0 = 1600i

Ovako.uspostavljena veza je izrazito progresvna. Sa povećavanjem radnog broja

/ =0,45 Vl) + 0.001/.)

100 200 300 400 500

Tabiica 2 .2 . Numenćke \7»dnosti tokrancija t odnosno T zavisno od IT stepena

w i'O ln iN lis T r-i j vn| ! ; vn wn 1

E o" c l O**j o ] o ] O O jr s <N <N m] m T v*1 ~ 1

r-'J : rgi © | ooi •—•! © - W>j 1

o p{ O ' <N 1 W) 00 <—N"iJ <N

m» T v s i O : r*» o© O <N T © oo O <N wn 00 m © © wn oo

Tabtica 2 *2. GraniĆna odsmpanja kojima se definiše polotaj rolerancijskogpolja za

G o m jc g rsr.ičn c o ć s 'u p a r r e c s [.t rn

• ! + 63 i ♦ 32 + 122 1 * 170 1 * 2 0 2 *248 - 300 | + 365 + 470 + 620 + 800

-3 0 * 15 27 . * 43 1+ €5 f + »90 + 134 + 190 • *228 + 280 ♦ 340 415 535 + 7 « + 9 «

. 1 + 300 ! + 540 + ?50 + 1 450 ______ !

1 + 370 , + 820 + 1 2CO + 1 350

o ! -6 6 1 llnJ - 440 * + 1 ooo ! + 1 500 + 2 3 « .

Tablica 2 .3. Granična odsmpanja kojima se đefimšepoioiaj tolerancijskogpolja za

Donje grnnično odstupanjc fs l

5C $5 + 34C + 190 j + 140 i

Gomic srar.iinc odsrjpanje E S jim V rcd ru v< t za A J.UTI

d ^ IT S Prcite dc H 7 ' KvaliJct

l 1---------- i - 40 - 50 | - 64 - <0 - 130 1 9

ecc - 7 '00 - 2 800

1 - 755 , - 3'0 1 - 450 1 - 660 !

-300 - S40 I •■ 950 -1 4S0

Tabtica . 2 A. Odstupanja zci izabrana tolerancijska polja spoljnih mera

Tablica 2.4. (Sasiavaki

Tablica 2 .5. Odstupanja za izabrann toieranajska poija umarašnjth mera

:5.•»f:.%* >h ff.'ii~ si *J

15 0 0 - 3 1 5 0 U 1.5 l l 2 ,5 ! 4 1 7 ! 101 1 6 1 4«*+ * 0 1 7 0 ! lOCI B 0 1 2 5 CI s c o i k o ! 10001 16C0! 2 5 0 GI

Položaj toierancijsko" polja označava se slovima a, b} c, d , ... za spoljnu meru

b) Tolerancije siobodnih mera - prećutne tolerancije

Siobodnc mcrcsu oneđimenzije na crtežimaza kojese nc propisuje toierancija.

Tablica 2 .6. Dozvoljena odstupanja slobođnih meraprema ISO 276S-1

Klase tolersncija L)ozvoljen i odstupa nja za na zivne mere

Klase tolerancija Doz\oljcna odstupanja za nazivne merc

Tablica 2 .8. Dozvoljcna odstupanja slobodnih mera uglovaprema ISO 2768-1

Klasc tolerancija Kraća strana ugla

Do?soljc-r.j f.dstupar.;:! mcra ooiivaka od ic ik ih obojcnih m c u lj. livenih u

D oivojjcj.a c d s :u p jn ;j mc:a odl>\ a lu od cinkovih leju ra livcnih pod pntiskom H iS M .A I 434

D o z * o :;?j.s o d iiu fa n u rr.cra dclićnih c ik o v jk a kovarih u kulupu j l . ’S M .A l 430

Dozvc-I.cnu o d .u p a n jj ~ c r j oikovaka od hakra i hukarr.'.n lcgiuru za gnjećcnje JUS M A 1 435

D ozvohciu cdalopanja rr.cra vu«!enil: i prcvovanih p ro lljj ud b a k rj i bokarnih

15 0 0 - 3 1 5 0 U 1.5 l l 2 ,5 ! 4 1 7 ! 101 1 6 1 4«+ 0 1 7 0 ! lOCI B 0 1 2 5 CI s c o i k o ! 10001 16C0! 2 5 0 GI

d~r <!’£<! = 49.991 -0.149 49.842 mm: cs = -158 pm;