I

' .

Dr Radovic Vladeta

TEORIJA I PRAKTICNE METODE

KONSTRUISANJA
Skripta predavanja u okviru predmeta:
TEORIJA I METODE KONSTRUISANJA

Masinski fakultet Podgorica

-1998-
 '.

OSNOVI TEORIJE KONSTRUISANJA

I PRAKTIENE METODE KONSTRUISANJA
,i
1:

Teonja konstruisanja je tedna sasvim nova oblast, koja je na osnovu intezivnog

a
istraZivanja. u kratkom \rremenu posligla razvoini nrvo, koji joj viSe ne dovodi u pitan.je njenu
praktianu pnmjenu.
-+i
praktiine merode konsirursanja zasnrvaju se na teonji konstruisanja sa ciljem 5to viSe
prakri6ne pnmjene u podruc;u industnjskog kontrursanja. Njena opita vaZnosl daje
joj
primjenu u- svrm fazarna procesa konsrnrisania. i na praktrinirn konstrukcijskim zadacima' viSe
oa io godina. razvija se merodiaan nrdin konstrursanja sa daljim istraZivanjima i
usavrSavanjima sa ciljem Sto intenzivnrje Dnmlene u Praksi.

Ne postoji, joi uvek, na na5im iakr-rkerima prosrnm niti se rzvodi nastava kola bi
pnbiiZila ovu problematiku, stucienrima koji u buduinostr Zele da se bave konstruktorskom
dje1arnoSiu. U praksi je joS reZa situacija. jer medju konstruktorima viada nesigurnost u
prim.;eni. Zbog toga ova skripra (knliga) ima za cilj da studentima i inZenjerima u praksi
prezentira, problematiku i uputstvima omoguii praktidnu pnmjenu u praksi'

Ovaj sadr2aj je prije svega namijenjen studentima iv{aiinskog fakulteta u Podgorici na

smjeru pnmijenjene mehanike i konsrruisanja iz predmeta Teonja i metode konstruisanja gdje
,. norturu izvodi poiev od Skolske 1993194. Osnovni ciij .1e da studentima koji se opredele za
konstruktorsku d.jelatnost, omoguiava ovladavanje savremerum metodama konstruisanja, kako
bi mogu kvalitetno menjati sranje u razvojnim brrom i doprinosrti brZem i boljem razvoju
dm5tva.

1.1 POTREBA METODIENOG NAEINA RADA U PODRUEJU

KONSTRUISANJA

U mnogim podrudjima industrijska preduzeia u zadnjih nekoliko decenija sa uspehom

je postignuto dosta racionalizacrja. Visoki nivo razvoja proizvodne tehnike dokazuje tu
ein.;.ni., na mnogim pnmjerima. Uporedivi rezultati nijesu dokazrvi u podrudju konstruisanja.
Dot se konsrrui5e, bitni elemenri procesa konstruisanja ostaju nepromijenjeni ako se ima u
vidu nema pobolj5anja u primjeni radunara u crtadkom Procesu.
 Osnovi teorije konstruisanja i praktiine metode konsrruisanja

U medjuvremenu rad. to jest uloga konstruktora postaje sve teZa, sloZenija i

odgovornija. Stalno poveianje zahtjeva u pogledu kvaliteta proizvoda, r,efe produktivnosti,
smanjenja troikova, odrZavanju rokova izrade i isporuke, kao i potreba integracrje aktivnostr
podruija ko-ja slede prije iposiije konstruisanja su samo neka obileZja koja uslovljavaju da se
proces konstruisanja reformiie.

TrZi5no-ekonomska kratkoroinost
mnogih industnjskih proizvoda zahtijeva od
konstruktora perrnanentnu spremnost ka
i rnovacijanta stanh proizvoda.
razvoju novih
Konstruktor je prinuden ka stalnom iznalaZenju novih ideja
- rjeSenja. Sposobnost
pronaiaZenja novih konstruktivnih problema traZi od kons!ruktora nova znanja.

1_2 KONVENCIJALNO KONSTRU ISANJE

Pod pojmom "konstruisanje" rreba pocirazumijevarr postupak u podrudju razvoja

konstrukcija. ko.,;i se proteZe oo iatog zadatka do zavr5erka konstruktivne dokumentactje i
uputstava za izradu.

Do sada praktikovani konvencionalni nadin konstruisanja polazi od tradicionalne

3 zahq9l11iu!g11o-srvaralacku djeiatnost kod konsrruktivle obrade zadar!-a a
naroclto lniultrvnu ronaino o iskus_tr,-o,_ konslru$gr_a Inruicija je
zavisna ciii sludaina. irivni rad ne k najbolje rezuitate, a s druse suane on se ne
moZe nau6iti.

Profesionaino iskusan konstruktor, nadelu. uspe5no radi intuitivno

POSIO Se mOZe Je S

samostalno i
razvi j ati- r jeSav ati konstrukti vni ime se upravojenja konstruktivn-
kod
razvoJnog procesa rzn voljnijeg ili najadekvatnijeg reSenja prepusra studaju i
iskustvu konsruktora. Pritom katki rokovi pritiskaju, pnmoravaju konstruktora da se odluiuje
na "prvo" najbolje re5enje. Kao posledica moZe u naielu i kasnije nastaje niz rzmjena pri
demu se sukcesivno-postepeno postiZe bolje re5enje. Ovaj dopunski radni izdatak opravdava
konaini rezuitat ali ne i ukupm utro5ak vremena. Neosporno je, da ovakav proces rada nije ni
racionaian ni savremen.
Samo polje rada konstruktora je dutrovna kreativna aktivnost da bi se ista unapredila
treba precizirati proces razmiSijanja. To je moguie, ako se inruirivni nudin_:-*rrlJglJg_Zllt,gS
.prepusti Jogidnom razmiSljaniu.- To naravno rohtij
vremena. Time postaje jasno uo6ivo, za5to se djelatnost konstruktora ne moZe brZe
rac ional izovati .

n+r_ii\r_,:lSdju inruitivnoq i logiikog razmiSijanja u konst veieg krearivnog nanretka

pn loeidnom razmiSlianiu.

1.3 METODIENOKONSTRUISANJE

metodid.nog konsrruisanja.,je lo.g..i:ni.nadin razmiiljanj:. O_n nudi moguinost da

se .9snov
svalo -tronsruktorskr zadatak obladi logidki i potpuno planski. Cilj je upravo dr se
metodidkim postupkom konstruisan zadatak, problem, opi5e besprekorno racionaino .i da
:t

Osnovi teorije konstruisanja i praktiine merode konsrruisanja

prezentira jedno opste vaZeie uputstvo u konstruktivnoj obradi zadadia I to od postavke

zadatka pa do gotovog crteZa, spremnog za tehnoloikr razvoj.

Time se podrudje intuicije minimizira. a profesionalno specifiano rskusrvo ciljno

maksimalno primenjuje tako se za konstruktora otvara put. da moZe svaki konstruktivni
zadatak razvijati-reiavati istim redosiedom logidkih procesa to jesr pui.eva razmi5ljanja.

1.4 OSNOVI PRAKTIENE METODE KONSTRUISANJA

Ako treba konstruisati neki putnrdki automobil, onda sisurno konstruisanje neie
zapodeti sa prednjim toikovima. Jedan takav kompleksni konsrruktrvni obiekar raspocije.ljuje se
,gI^."!3 ,:l:p9J.dl{n..tons ,nosrll-
Isto tako se mora gledati i krajnje kompleksni konsturuktorski proces. Isti se mora
razviti na vrSe delimidnih procesa. Ovi deiimiini procesi rli postupci razvoja konsrrukcije
nazivaju se radne operacije. Radne operacije se ne mosu samovoljno i odvojeno ustanoviti
nego se moraju sadrZajno prilagoditi odredjenim uslovima.
Metodidni naain rada u konstruisanju predpostavlla da tok rada, dakale i redosled
operacija sledi po zakonima loeike, Ako je metocia prrmenjiva u svjm oblastima konstrursanja
onda ista mora biti naucno dokaziva.
Pod nauinim disciolinama. koje predstavijaju osnov praktiane metode konstruisanja,
fizici - mehanicise daje centraini znadar. Fizika da.;e usiove koje moraju ispuniti konstruktivni
elementi. Zahtjevi ko.1i se oslanja.lu na frz:ku. u okviru obrade nekog konstruktivnog zadatka,
izrastaju iz jednog najopiiiree. rpstraktnos nadina razmiSljanja (funkcije). Iz toga se moZe
izvest.i jedna grdbx trajna podjeia toka konsrruisanta:

- funkciir
- fizidki pojmovr - zakon i

- konstrukcijski elementi.

Ova tn stepena formiraju podlogu metodidnog nadina rada za raspodjelu procesa

konsrruisanja. No oni nijesu povoljni za racionalan opis ditavou postupka konstruisanja.

Zbog toga se pl3lllidna metoda procesalo_lr-!rySglfe -4itC1! -+e -yi5e_-fqZ.a_tii,"Sp-glsqlja

Q9_dam).Time
je obuhvaien iitav postupak od postavljanja zadatka do zavrine konstrukcije.

TeZiSte praktidne metode konstruisanja nalazi se u razvoju najboijeg reSenja nekog

posravljenog konstrukcijskog zadatka. Ovdje se ukazuje na prvu kvalitativnu fazu
konstruisanja. Jer tek kada se obradi jedno najbolje principsko reienje, podinje se i sa
kvantitativnom konstrukcrjom ( dimenzionisanjem ). Obe ove faze usiovljavaju jedna drugu.
One se dakle ne mogu odvojiti jedna od druge. Praktidna metoda konstruisanja je op5te
vaieia. Ona se moZe primenjivati kako u razvojnom podrudju tako i u podrudju konstruisanja
bilo kog konstruktrvnog problema. N{etoda se moZe koristiti kod reSavanja problema novih,
pnlagodjenih i vanjantnih konstrukcija.

Ranile .;e navedeno da tidna metoda konstrLlisanja rasdlanjava proces konstruisanja

raciiama ko je se zavlsne
Lju svalie operacije rad? su

I
 Osnovi teori.ie konstruisanja i praktiine nretode konsrruisattja

L. Postavljanje zadatka
2. Funkcija
3. Fizidke osobine
,1. Konsuukcijska obeieZja
5. Razmauanie smetnji
6. izbor
7. Ukupna konstrukcija
Svaka radna operacija tma za cilj da se postepeno pribliZavamo reienju problema,
odnosno zavrSnom cneZu spremnom za upotrebu u proizvodnli. Zato su za svaku radnu
operaciju u konstruisanju potrebna radna uputstva, iije primenjivanje vodi do medjurezultata
(rezuitata radnih operacija). Na ovim rezultlatima nedosrad1u;u se naredne operacije. Tako se
stvara laniani sistem radnih operacija koji jasno pokazuje medjusobne zavisnosri.

\{etodiini tok rada pocinje sa Sto je moguie potpunijom i sistematskim radom svih
podataka neophodnih za obradu zadatka, to, postavljanje zadatka na osnovu ovih podatal<a u
apstraktnom obliku sa moguiim opStim pojmovima, oprsuje se struktura protektovane maline
ili konstrukcionog maSinskog elementa ( funkcije ).
Za svaki funkcioni elemen[ treZe se fiziiki efekti. Oni sluZe konkretizaciji funkcijskih
elemena[a ( fiziiki dogadja.;i ).

Formrranjem rainih pov15rna iizbororn odgovarajuie kinematrke konstruktivno se

iznudjuju fizidki eiekti. Projektuju se dakle maiinski elelmenti koji 5to je mogu6e egzakrnije
ispunjavaju funkci_iu i-iziirog,jogadjaja.
Osvrfuii se na oiei<rvanie smetnte r zahteve, konstrukcijskr ( maSinski ) elementi
podvrgavaju se korekcrjama u cilju pobol-jSavanja.
Pnmjenom ociabranog posrupka odabiraju se pojedini poboljlani ( korigovani )
ma5inskr elementi koji se rnregriiu za neko pnncipijelno reSenje. Na kraju. ukupno rjeSenje
mora ispunjavati uslove ko.je zahteva proizvodnja ( ukupna konstrukcija ).
Primjenom varijacija i kombinacrja u radnim operacijama 2,3 i.1 omoguiuje se da se
pronadje mno5tvo moguiih reSenja od kojih se mora odabrati najbolje reSenje, Sto se postiZe
upofebom tehno-ekonomskih knterija vrednovanja.

4
 z

i-;
-al
i

M e t ode itnalai.e nj a rj e i e nj aA

postupak se vei Sematrztra za neke postavke zadatka. Divergentno mi5ljenje ne znadi ipak
uvek sisremat5|is vanranje vei iesto i nesrstematsko razcivajanje misli.

Pzu]\IER
VEZA vRATILO.GLACINA

-affiffi
-t
I
i
wk 7N,
]I
*F'-.+
! K--

ffi3*ffi
5L.2.1.

2.1.4 Metoda koracanja unazad

Kod ove metode se nepolazi od podetne situacije problema, Jeg _od_situagije cilja.
ovde se posmarra cilj razvoja ijodinje se polazeii unazad mnogim iii po moguin;srf;il;
zamiSijenim purevima koji ,ode-tlj;:6ia;Je-rei o suZavanju i1i o svesnom zajednidkom
vodjenju misli (konvergentno milljenle). ovaj postupak je dobar kod pravljenja planova.

6
€t

2.2 ZATVORENE METODE ZA TRAZENJE RJESENJA

Posie ovih, napred navecienih uputstava za traZenje metociskog nadina rada treba neito
reii o zatvorenim metodama za traZenje resenja, tu spadaju ugiavnom intuitivno naglaiene
metode i diskurzivne metode.

2.2.1 lntuitivno naglasene metode

Obdaren i uspeian konstruktor traZi i nalazi
vrio iesto intuitivno. On do reienja dolazi polle faze suodavanja-upoznavanja problemiSobr"
'iaeltlQe fiU-VISA ili manje dolaze u svijest, dije ponjeklo (nastajanje) desto ne moZe da se
odredi. Ta ideja se zatim dalje razvija, mijenja i doradjuje dok se ne javi mogufe resenje
problema. Zamisao je skoro uvijek izdvojena u podsvijesti na osnovu strudnog znanja, iskustva
i poznate postavke zadatka. tako da je veoma desto dovoljan samo podstrek pomoiu spoja
ideja da bi dospjela u svijest. \{edjutim kako za konstrukrora tako i za preduzefe je opasno
da se osloni, samo na intuiciju svojih konstruktora. Cisro inruitrvna radna faza ima sledeee
.tggs:lqts:
prava misao ne dolazi u pravo vrijeme, jer se ova ne moZe iznuciiti
F--%

na osnovu nedosrarka inlormacija, konstruktor ne dobi b

.: Ove opasnostr postoje utoliko veie ukoliko je posrignuta veia specijalizacija. Medjutim
viSe metoda pokulava sada da potpomognute intuicijom i udruZivanjern ideja podstaknu nove
'.
pravce razvoja u re5avanju Problema. To su metode poznate pod nazrvom "Brainstroming" 63J
i Sy'nektik". Ove metode su pnkladne za re5avanje rehni6kih problema.
Uslov za poboljSanle efrkasnosti u fazi traZenja re5enja je kori5ienje kreativnih
moguinosti svih strudnih saradnika koji rade na tom projektu-zadatku.
NInoge ideje u
konstrukcionom birou medjutim ostaju neiskoriSiene, zbog toga Sto
mnogi konsrruktori. pa i
drugi strudnjaci su uzdrZani u iskazivanju ideja. Veliku ulogu igra
strah od kritike , dovek se plaii, nenaviknut da daje predloge. Takodje, vaZan uslov za uspeh
rada u fazi koncipiranja sastoji se u nadinu posmauanja problema koji se zasniva na
funkcionalnosti. Zaro je neophodno iii korak po korak pnlikom traZenia resenja za optimalan
,: tok u fezi koncipiranjr je:
:
- koriSienje kreativnih sposobnosti svih saradnika

- otklanjanje uzdrZanosti protiv spontanih nekonvencijalnih predloga reienja

- nadin posmatranja, usmeren funkcionainim zavisnostima konstrukcionih problema

- primena metodidnog postupaka kod traZenja reienja.

2.2.2 " Brainstroming "

na nemadkom jeziku znadi kao, olujnu misao, ili JgfS**g::]L. u

-Prqlls_tt_oqr_rttg,
lrgdslayla-qBggqlom diskusiju, za novim idejama i re5ffiffiMetoda
ima cilj da stvori usiove, da jedna gmpa, lzdvoJe
podrudja anaiizira neki ema bez ikakv sto tako ond treba
1 ':?
L.
r!

lj da omoguii da se ide ma iznesenrm od d knu st

predloga. Dalje se ia se iznijerim idejama i njihovim povezivanjern (asocijacijama) d;b1,
eventualno, za problem koji se razmarra, reSenja kojih nismo bili svjesni.
.,1
': Osnovni principi na kome podiva ova metoda su:
a) omoguiavanje svakom udesniku u reiavanju probrema da svoje ideJe ( misli )
raz'ija bez srraha, nelagodnosri, sputanostr i da ih srobodno izneie.
...!
ll b) predloge pojedinih dlanova grupe rreba da drugi dlanovi grupe preuzmu
kao
podsticaj na dalje razmilljanje. svakr udesnik mora pazljivo siusati, a sve
iznijete
ideje razvijaju se u grupi dalje.
c) za vrijeme rada erupe knrtka ni.,;e dozvoljena.
:i.i
.!

potreDnl ,
9ry+_r..r"ir^ :-_r: "l"et_rianq"a
DroJ 23 prolz\ odnJu rdeJx. zbos mrloe spektrr iskustva i znanja.Vii.e od I-5 rriesnikr
s" s

ne ostgurava tntezrvnu saradnju.

,x
r
t Cruoa ne mora ir-rrr sasrar jj!na od tsrrh struin jaka, vaZno
6
'-r---:-.--% je da su zastuplj-e-le mnoge
rxzllcrte strucne oblastr.

- Cylo lg--sm,lg biti sastavliena jlanovi

,F hiierarhijski, treba*gl*-bg4y_._qa
, ja
.. .
l*"]Lz"".r. - pp-lo,Z

-i .l,SlTt g'pt-!t3.l.S lq--rrry-lq. pu4 sastanci ne donose, iskustvu niSta

.4 a dovode iesto do ponavljanja. \iitr Sro.1e niGiranku reee"no. r
E
,*
aplurdnrm, pogresnim rli neiim davno poznarim. elanovi t..b, aa s.iiEJ"ol*a":, f"fi;
SU:

- Sve ie to vei It" ry.r^,:.-,

.t,l
:l * .Ii:T-"- i9, g$t
'
rci1il: ;

'To nije_mo.girceil;
_ ..T1
lv '1-
rrr -;..-;.
u_rru'Wu_tiL!__J
^,,^_-,.
: -l
5i
,.t
1i
I
U podetku ne treba obraiati paZnju na moguinost reaiizacije. Iznete ideje obradjuju svi
ilanovi. menja.luii ih i razvijajuii. Ideje se upisuju skiciraju i1i zapisuju na traku. Rezultare
pregleda.lu srrudnjaci, srednju.lu ih, sistematizuju i kontrolilu , odnog na
moguinos[
Iz ide.;a, nastaje resenje. Dobivene rezuitare potrebno
reaiizacije. je s grupom jo5 jedanput
i prodiskutovatr, da bi se otklonili eventualni nesporazumi.
:

. _. Yocija _erupe treba da obavlja samo organizacione poslove. da saziva sastanke, da

odredjuje sastav *qrupe. da reguhle trajanje sasranka i da se brine o vrednovanju rezultata. pre
podetka rada na samoj metodi Brainstroming vodja grupe mora objasniti o kom je problelmu
njed. Potrebno je da se brine o poStovanju pravila igre i atmosveri loja mora bit.i neusiljena.
Prednosti ove metode dolaze do izraiaja:

- Ako nepostoji reSenje pnncipa koje se moZe poznavati

- Ako se frzikalni efekri nekog moguieg re5enja ne mogu otkriti.
Ako posroji oseiaj da se poznatim re5enjima ne moZe iii dalie

a
(J

r
a

I
 !

-\

'a

Metode izrwlaienja rj eienjal

- Ako se Zeli prekinuti sa konvencionalnoliu

Metoda rezuitate ma u okviru
postojeiih konsmi
Metoda ima i sledeie pozirivne efekte:
- svi udesnrci dobijaju nove informacije, i1i podsticaje o moguiim posrupcima,
pnmjeni, marerijalima, kombinacijama.ler se u grupi na.laze strudnlaci iz raznih
oblastr. Raznovrsnosl i sve6futly6l6ost ideja, koje moZe proizvesti ovakva grupa
iznenadjuje. Tako, ovi sastanci daju nove impulse, budi inierese za no'e
razvoje.
- Od jedne s_iednice "Brarnstromrng', ne treba odekivari iznenadjenja.
se ne moZe tehniiki Jgl<t_dgg
i ostvrriti. Zaro metoda dobro doq[e
ca.; za nove ideje a ne moZe davati gotova resenja,
.1er 1e nfidetrJ-rerj.;
ima. Medjutim iz ovakvog meroda racia. iasnije proizilaze
neke ideje koje se isplati dalje isrraZivad.
lvleroda stroming bila i VDI sekciie sa ci mda
vr merodiku konstru r dr upozon na-metoG za pro
treba
reienja, kao pro ,ji treba reiiti. Rezuitar, rada jecine sjednice je dar u obliku
I smernica, koje rreba koristit.i: upoznavanje zadataka, otvonti oii, orjentisati se na
t
r*i
t: uzore. posravljaii piranja, uzore stavrri pod lupu, morfoloiku kutiju koristiti,
analizirari dobre uzore. iskoristiti analogije, primjeniti kataloge, synektik,
F
analizirati fizikalne jednadine svodeii ih na konstrukciju, koristiti se analizom
:' pnrodnih sisrema. probleme ponovo formuLisari potraZiti fizikaino logiike
elemente, problem prikazati u obliku matnce, konstiti intuiciju, konvergenrno r
=A
diver-qentno mi5ljen.le, uvoditi knriku, konstrti srmuiaciju. prospekte, ukljuditi
sruinjake dr,rgih struka, koristitr analogne i digitalne radunire, misiiti na
i posiedice i katastrofu. pronaii knterijume oprimizacije, apstrahiranje l neprestano
t,d skicrrati.

vrednovanjem o'ih smemica doilo se do predloga metode za pronalazenje reSenja.

1. Unapredjivanje intuicije novim informacijama:

- gledati okolo, ciobro otvoritr odi, opaZati, biri zainreresovan

- postavljarr pitanje. provocirati suprostavijanje,

- razmatrati istorijski razvoj,

- konstiri se brainstromingom,
- izaztvati asocijacije odredjenrm stimulacijama,

- prouiavatr dasopise

- proudavati programe konkurencije

2. Apstrahiranje, svesno napu5tanje konvencionalnog:

- analizirati uzorke

- negirari uzorke, obrtati,svjesno menjati korake

I
-t
t
i

- u granidnim podruajima misliti na mosufnosr katastrofe

- problem formulisari i analizirarr
- postaviti kritenjume vrednovanja

- misliti pomoiu funkcija i razradjivati funkcronalne strukture

Analogije

- koristiti se svnektikom
- koristiti se drusim podrudjima, uporedjivati reSenja

- zainteresovari za problem druge strudnjake

4
Sistemsko rraZenje

- postaviri morfoloSku kutiju

- konstiri spiskove obeleZja, kataloge i tehnidke dasopise

5. Koniienje irzikalnih efekata.

- sastaviri upotrebljive fizikalne efekte

- fizikalne efekte sistematski rspttati, zbog-novih moguinosri pnmene

- fizidke jednadine, odnosno relacrje rnaiiziratr

ir - ispirati i postavitr tokove energije, matenjala i signala

.i
- ekspenmentisari.

6. Upotreba radunara

i - koristrti se poznatim bankama podataka

- iskazari dobijena re5enja prema odredjenim kriterijumima

- simuliratt furr-kcionalnu strukturu na analognom ra6una:r:

2.2.3 Meioda 6.3.5

Metod objeciinjuje ststematsko-loeiian postupak sa inrurtivno kreativnim naEinom
miSljenla. I
ffi
6[viru propisanog vEilAa mlnuta, na izatim kruT-i.
.
Metoda je P_ogodne . za timsko traZenje ideja: a podiva na intuiciji istraZivada.
^
Predvidjena jej za ooSre probleme.

Prednosti metode 6.3.5. prema Brainstromingu su:

-i - osnovna ideja se sistematski popunjava i dalje razradjuje

i je
moguie slijeciiti tok razvoja i otkriti znadajne koji je doveo do uspeinog
re5enja probiema

- vodja nije potreban.

10
.,*

Nedos:atr-k metode 6.3.5. moZe se smauxti smaniena kreatrvnost uslovliena iz-olaci iom i
jer ne dotazi ao iziilf; ur<t*nost g;;;E;;AG;l-'
.s1rlyla1jom.
.krug petMetoda 6.3.5.
"fg!="-gAa,sata-lrqiz"esti
minuta pa se varira tako da se
hiljadu predloga resenja. Uzima se za svaki
prvi za krug u-imaju tri minut{a za poslednji osam
minuta. Psihoio5ka pozadina j
resu r spontano tsptsu. koja bi u normalnim uslovima razmatranja izosrala.

2.2.4 Delphi-metoda
Metoda je za razvojna istra2ivanja ksnih lema u razliditi
tehnrikim obiasrima. Zi r u ove metode uzimaju se strudnjaci , razliaitih stuka
.tZ-faah-sblasluNjima se postrvlja pitanje u pismenom oblihi.l"io rako da u okviru rri kruga
^^:
:1' -:"j'
*^*^:.,
:ry"ti""
^J-^.,^-:.t
:ds
.- -r^-- -

Prvi krug: Koje moguinosti za reiavanje navedenog problema vidite? Iznesite i predlogre5enja.
Napiiite bar per preciloga relenja.
Drugi krug: Dobiiete u priiogu iistu sa unijetim re5enjima koja se odnose na zadani problem
preglledajte listu i dajre nove predloge koji vam sponrano padnu na pamet, i1i
=t
t one koje su vas potakla za re5enja koja su bila na listi. Nastojte i kombinacijama
,L razliiitih predloga iz liste razvitr nova re5enja.
Treii krug: U prilogu iete dobiti rezultate obije lisie. Pregleda.lte rezuirare i napisite koja od
{r navedenih reSenja smatrate najboljim u odnosu na moguinost realizacije.
l;

^F
2.2.5 Synektik metoda
9
&.
Rrjed Svnektik poti6e iz grdkog jezika a znaii, sastavljanje razliditih, prividno
nezavis

s'
I4etoda je slidna Brainstromingu, ali je sisrematidnija. Kod ove metode korada se
:
!
uporedbom odjedne asocijacijom nasrrle ideje prema drugoj. Pn rom se najpre udaljuje od
{ stvarnog problema r dobiva drugojaiiji uvid, pa se vraianjem u Sirokom luku traZi ideja za
postoji vodia grupe_ ciji je zedatak da na osnovi izrsaZenih
BIr ,gvoi qetodi
re5enje zadarka.
prema Semr datoj na sl.l-L
11199:l*l-ti;9n*g[*mis1i @
!j {n${iok -rreba TnTa@cisa. @
-*--------i------i----
koz tadnu anaiizu i-d6friii ma. U-adu-3e naffi postepeno@
do novih reienja.

?
i
5

1I
.1

a
 -i

M etode ianlaienia r ieienia1

I I
I PRosrelvr JB osr
I
I EKSPERT IZNOSI PROBLEM
anaiiza probiem treba definisari i anaiizirati
N
e iicenje diSien3e od sponranih ideja

problem je shvaien problem ponovo formulisati

!
neposredna analogija traZenje analogije u srodnim podruijima
fr
konkrerna analogija indetifikacija sa predmerom

analogrja simbola oPls

N
neposredna anatpgija analogija iz prvobitnog podru-ja

anaiiza analiza druse neposredne anaiogije

forsirati rjeSenje odnos prema problemu kao poznatom

r
glediSte nova giedista za rjesenje

izradunavanie rezultata oc;enjivanje ( vrednovanje i izbor ) strudnjai<a

I
i
i.
*!

i
2.3 DISKURZIVNE METODE ZA PRONALAZENJE RESENJA
i
*l Diskurzivne metode u osnovi predstavljaju traganje za informacijama o fizikainim
efektima, principima djelovanja. konstrukcionim znaiajkama, materijalima, moguinostimak
izrade itd., kao i preradu pnkupljenih informacija, Sto zapravo znadi kombiniranje informacija
za traieno re5enje.
VaZna osnova za konstruktora su informacije o sranju tehnike. Te se informacije mogu
naii u strudnoj literaturi, dasopisima, patentnoj literarun i postojeiim konslruktivnim rje5enjima
.l
:
i sl.
2.3.1 lterativnametoda
Iterativna metoda se primenjuje tako 5to od prve ideje date skicom u iterativnom
'iteraciji*6Zii66a
razmeg.g_gn !L5j"!li lglf reSenja. Iterarivno pobolj5anja i izmenjivanje prvog principa
ffise Ckou[g;-aok s" n" razradi jedna ili visevarjanti reien;a tole
zadovoljavaju usiove zada[ka. _S]5tina pQ_srgpka je u ponavljanju re kritidnom razmatranju
itreZeniu nedostataka. Taj posrupak leZi zaprr
Od konstruktora se zahteva dobre ideje, ali je pogodna kada dva konstruktora dobro saradjuju
i u traZenju re5enja jedan drugog dopunjuju.

12

t
 Metode iznalaienja rjeienjaZ

2.3.2 Analiza fizickih jednacina

4naliza jednadina koje opisuju neki fizidki prob_$nl, odnosno rastavljanje poznatih
fiziEkih za pomocno sreqllyg_!_pronalaZenju
.*
Igl**ryl"ipa
::j,ll Za \{L|LdtL4L\lc
rr).riJd. L4
.l,1 :l-:,p4 reienja. tazmauanje' uyug
ovog posrupKa natDolJe poJasn"lava pnmel r
,_ ;r ostguranjr VlIriRE-FoTncau si1e. Poznati fizikalni odnos za odvijanje vijaka dat je izrazom

r.l 4r- .,,r n - 4I

- 't_2'o\r *4' .,,1
",\ 2 *l

Gornja jednadina moZe se rastaviri na dve parcijaine jednaiine koje zavise od trenja u
j navojcima i trenja povrSine naleeanja.
-,: Moment rrenja u navo.;u
r!!
t
tr _ tr
d. s-
d-
tl
,.r,.-rP t5P-t?
-r. 1
-.tn^_ - ?,-.\.
IG
u
h.f,
t Pri iemu je ton = n
ll
t"\'
cosp
-=
F
r moment irenja na povr5tni naleganja matice
\& fl'

cd
f . : l---.fon= i-
'.\t 'P : |i lort= tt
L\y-f4
J
r )_ '6y-'P -tr) f4

-s moment odvijanja vijka koji potiae od sile pnrezanja i nagiba zavojnice

s
U1
$
$ Foo, = Fr:L rgl- dl - -Fe ' H'2n
--&
gde je H-korak navoja.a -ugao nagiba zavojnrce,d, - srednji preinik navoja; Fp-siia
::
prelezanjai ds-srednji prednik naieeanja, u- - radunslo koeficijent trenja, u- koeficijent trenja
-Yj naleZuiih povrirna vijka i matice.B- polovina ugla profila.

l
Za upoznavaaje konstrukcionih principa, odnosno odgovarajuiih konstruktivnih mjera,
I
za poboijianje sigurnosti protiv odvfianja vijka moZe biti konsno analizirati postavljanje
_l fizikalne efekte.

t
Kao pojedinadni efekti javljaju se u drugoj i treioj jednadini:
---4
I Efekt trenja (Coulnova sila trenja)

,a Fr=Fu '/l; odnosno F =Fp./t

i
I

I 13

ii

-33

i
-:;I I

d'
;
 Efekt poluge

1, t: d: , odnosno
t: - t.u , fr .\!o, =
d"
r ) /" v' .
Elekt klina

tu,t,..\ _
/)
-
cosp

I
Pojedinadni elekti iz posiednje jednaiine
-+
Efekt klina

i+ Fro, = F, .tg(- a)
Efekt rulice

d.
'oDv-'? t

. Posmalranjem po.jedinih frzidkih efekata mosu se posraviri sledeii principi re5enja za

poboljSanje osiguranja vijaka:
I
**r - iskori5ienje elekara uina za snizenje sire odvijanja smanjenjem ugla nagiba

- iskori5ienje efekla rudice - poluge poveiava se srla trenja poveienja koeficijenta

trenja

- iskori5ienje efekta klina za poveianjesiie trenja na dodirnoj povrsini pomoiu

koniEne naleZuie povriine itd
a
:

-5

I
r

',

--j

t/
aa

-=*E

I
 c

*
f.
---.:

3
SADRZAJ I PRIMJENA
M ETO DA KO N STRU ISANJA

Ako konsruktor Zeli prakiiino izu6ii neki ::erodi6ni nadin rada kod reiavanja
ko-rruktorskog zadadla onoa mu moraju biti poznad j':io redosled pojedinih r:druh oper-.cija
- kcraka, tako i nacin postupka u okviru pojec;rh iad;','" operacija. Sledeia pogiavija poixuno
po,i.Snjavaju ceo tok procesa konsiruisania.

3.1 POSTAVKA ZADATKA I PROMJENA OSOBINA

U nacelu konstruklor ciobija radne z:Catke.':<o posuvljene da su nepotpuni ili

fl6roljno nepreciznr. Razlozi za ovo su najEe5ie 5to se::miilac ne moZe jasno izjasniri. j:: se
Zei-i; kupca sastoje iz opStih pociataka iii su n:ciovoljn: tehniika znanja ljudi koji sastali;aju
-,. 1^.^t.
lJllLA.

Obrada nekog konstruktivnog zadarka sa nepoe':erm podacima dovodi do problerr u

; tok-: rada. Konstruktor je pntom prinudjen da u toku r.cia obezbedjuje konkrecre informa:ije,
i 5to iesto dovodi do problema u promjeni i pniagodjav=.1u vef usvojene konc=pcije a i :oii
-i;
se : eliki deo vrenena.
Zboe ioga 1e cr11 prve racile operaciie ;e se p.:-"-.:vka z:datka potpuno iei-rmie. Tc se
po:.-rZe na aj nadin 5to se svi uslovi posravke 2.,i11a1s. kao ciljne F;rlicije mc=ju
po.i;;'su2ovari i precizirati odnosno rako siste=auzov=- Kroz listu zahtjeva, Ca se tek ada
moZe zapodeti sa obradom zadad.a.

i
3-i.1 Op5ti osnovi

=edjaj fi ma5inski
Svalia maSina koja se konstruiie, svaki aparat. deo koji se rar;ija
?
{ moZe se simboliino prikazati u kibernetskom smisiu iao "Black-Box" (crna kutija) ii_f je
1t
sacrZaj u pocetku nepoznat. Svaka maSina p:eradjuje- odnosno obradjuje proizvode i1i ';rii
korisran rad.
Proizvodi se moraju doprerniri do maii-:e, a taicde i posle obrade ili arerade moraju
naF,usuti maiinu. Crna kutija mora dakle da se lcarakte:-= kroz ulazne kao i idz.ae produlce--

t5
I

f
3
--:l

i
 Postev,ka zadatka i promiena osobina
Jedan opiti naEin posmrrranja dopuSta da se raziikuju rri vrste produkata i to:
energija
materijaJ
signal.

Prema tome maiina se moie predstaviti kao cma h_rtija prema slici.

ULAZNI TZLAZNT
PRODUKTI PRODUKTI

Pojam energije u konsu-;kcionom snrisiu podrazumjeva: silu, momenr, rad, snagu.

Pojam materijala marerije uvijek sadrie materijalni karakter.

-
Signali u konstn:kcionon smislu su najmanje konstrukcione jedinice. Signali mogu
pre:ositi poruke konnolisati proc;se. aktivirati i z.:ustavljari ih.
I Piema tome oostote sar.o ove trr vrsie produkata.

Svi ulazni i iztazni pro.luiu mosu se n.1ima oniagociiri.

Ulazni produl-ir u nekoj ;aSrni moraju se uko "obraditi" - promijeniti preuadiri.

da ci njih nastanu lsljeni iii izi:-ari prociui<ti.
-

E
Adekvatno vrst2ma proiukata radikujemo zbog toea tri vrste pretvaranja - preobraZaja
i to:
pretvara-nje energije
pretvara-nj e ma terij aia

pretvaranje signala
r
PRL\lIER:
: o -:edan reduktorje uredaj zr ;retvaranje energi-ie. Ulaai el61i moment M, i ulami broj
obnaja n, su u1azni produkti. Izlazr:i procirict reprezenuje se momentom na izlazu
:eduktora Mo i iziaznim brojem obrtaja n^.

. a?arat za prena-ranje sienaia predstavlja nagnmjer jecian digitaln: iasovnik. Vrerrenski

- uiazni produkt prenaraju se u digitaine pokaae signaie izlazni produl:t.
::rpulsi
-
Kako primjer pokazuje. kod svake maiine dominirajuii nadin je naEin pretvaranja. Isti
se ozaalava i[ nadva kao glarrj naiin prervaranja,

Sve tri vme pretvaranja se ipak naiaze u odredjenoj medjuzavisnosti. Zbog toga u
neiroj maiini istovre:aeno nastaju sve rri vrste preoaranja. ali imaju raz'i:Eiro zaadenje. Iz toga
prcrzilazi da u nekoj maiini rnoraju biri rea.lizovaai glani nadini pre*araaja, a mogu biti
ukl-:-rieru i sporedni naiini pretvaranja.

t6
I

{
I
 Posravka :adatka i promie:'"t osobirza
Na primeru posuojenja za proizvodnju plasu-l folija ne odvi_ia se sarno pretvaranje
maierije, nego je neophodno pretvaranje enereije r 'rransporuti po,eoni, zaerevanje ) i
prervaran.;e signala ( upmr'lja-ki sienali, merenje renrc.:-;ure )
F
Treba napomenuri da se pretvaranje eners:-: moZe izvesti bez sporedruh vrsta
*:: pren'a-ranja. Za izvodjenje pren'aranja signaia pourL.a je energija. Izvodjenje prervaranja
maierije zahdjeva pretvaianje energije i u principu i pr::varanje signala.
o kojima je njed oznaa.- su svojirn osobinama. Zaciauk neke
Pretvarani prociukri
mcjine koja se je zbog toga da se osoc.-,e proiiu-itra. pre.,r,aranjem isros. tako
konsrruiSe
izi::ne. da izlazni produkti postiqnu sa traZenim i Zeli:---rrn osobinama.
Zbog toga 59 evaj korak - operacija naziva i postavka zadatka i promjena osobina.
Za obradu zadatla je zaro od osnovne vaZnos: po mosuinosti poznavad sve osobine
ui:znih i izlaznih prociukata. Sto se tide osobina njih:--:ba rrzi631i u obzir kroz kval.itarivne,
t* kr':ntitativne i uo5kovne kara-<tenstike. Kvalitaur::. obeleZja osobina odnose se na
ka-r:-ktenstike kvaliteta produkara. naprimer: Tole rar: e. ocstupanja. Kvantitativna obileZja
J od.ose se na koliainu po ;eciinici vremena lapnme:: .rg,,h :iastidnog granulam ili Kpm/s -
osobine prociukara neke erererie. ObeleZja ko_ja se oc:--ie na iioikove, ocinose se na'.roikove
I mai:rijala. ko5kove iznce itci.
{'
Osobine mogu rn3ti saslim raziaiti k-akter. l'1 zu bi:.; iziike hemijske. geornenjske,
brc_ieve i mnoge druse osobine.
Prije obrade zacaiia mo:u postojati konkretni:.itjevt. Oni pnpadaju postavci zadatka
i iazivaju se dopunski zahtjevi. oni se odnose na s--.u masilu i u njih se ubrajaju napr.
upc'irebne osobine, vijek ra.1an.1a. broj komacia. cijevi -:
?-
: Za potpun opis z:iatka prema tome pouebno r:.
! 1. Utvrdjivanre ulaznog produkta i poroun s=:-k nje_:or.ih osobina
:. Dopunskr z:::;cvi.
3. Utvrd;ivanje rzlaznoe produkta i ootpuno5 :;rska :jeeovih osobina
Svrsishodno je. ca se obeleZja svrs:avaju::r _s:-;:;: Fiksni zahtjevi, najmanji
-n
zahtjevi i Zelje. Fiksni zitje vi noraju se ispunrti od ' -rsuul-:on; na.lmanji zahtjevr mogu biti
toi:rantni kod ispunjen.l:. :ok 2e1je trebaju bi:: ispunl::e po i:roSinosri.
Moguinosti usc<inog rsienja naprei navec:*: za::_ieva moguie ..1e pod usiovom
obczbedjenja dopunskih itbrmacija koje se ri:ogu obe-cCiti iz:
1. Uvocia u koresoode lciju i sve poca&e kc: ';ode :csnvci zadarka.
2. Ponovna i coounsk-a pitanja koci .-osrednii. codje:: zadatka. naiudioca i1i kupca.
-: 3. Pitanje koleea.
I
., 4. Piranje intem.ih ili eksrernih specijaistr.
! 5. Inforrnisanje o nivou razvoja predrodnih k:nsin:kcija.
--t
6. Inforrnacije o vaZeiim propisima i standa:--:::ra-
l
1. Srudije liter:::re (bjiga, iasopisa- pro3ek=:- paE-I itd).
8. Informacije o razvc_ju konkurenci;e .

l7
._1I

t
-4

I
 Postavka aadatka i promjena osobina

PRL\IER:
Za pogon neke radne ma5ine poreban..le broj obrtaja n\=2i0 o/min jednog reduktora.
Za pogon reduktora na raspolaeanju je elektro motor sa P=5oW pri n"=15g6o7min. Redulc"or
se kao samosralna grupa postavlja izmedju pogonske i radne maSine. na jecinoj ravnoj plocr.
lzlazna i uiazna vrarila treba da imaju isri smer obrtanja.
Podaci

Izlazno vratilo na motoru .,1e pre-mka je 10 rnm, duZine 3o rm. PoloZaj stoDe motora
od sieciine vrariia iznosi 75 mm. Odsrupanje broja obnaja &r=lo,i,. iskoniienla reduktora
I > 0,8. Broj komacia 1e i00. Redukior rreba da je lednosiavno izracijen, da sadrZi po
moguinosu ]to vije d.jelova r cl iadr beziumno. S,,'e uslovne postavke zadauka treba svrsta:i i
:., pnkazrtr ih kao crnu kutrru.

GLAVNA \RSTA PRITVAR{NJA _ PRETVARI\JE E\ERGLTE

-i

-
Pe=50 \\' l=0.8 no=210olmin

ne=1500"/min s=100 kom l=75 mm

-Llc-L;-L.o/-/9 btsiuman rad smjer obrtanja:desni
t;S -ro .jednostar.na izrada
.-t
d=10 mm ..jednostavna montaia
L=30 mm koristiti iste elemente
smjer obrtanja:desni podmazivanje uljem
vek trajanja
ekoloSki usioli: bez posebnih zahtjeva

Na sici 2. Rasporedjeni su eiementi posuvke zaCatlia Ll ulr-im i izjaznim "'elidina:::a

kao dodatnim zahqevima. Najmanji zahtjevi (nz) i Zelje (z) kao i svi cirugr z:atjevi i :o
i
fiksni zahtjevi. ObeleZja o ko3ima nijesu navedenr konkretni pocaci (pnm. vijek rajar-ar
moraju biri usanovjeni od suare konstmktora. Neki uslovi saciZe vaZna kocstruktonra
upurstva. lza podataka o broju komada krije se zahtjev, kuiiSta ir;esri liveujem. Zahtlevt z:.
beSuman rad, ukazuje na pnmer na koncentraciju paZnje na izbor screzanja zupdamia i 1e7^a-;a
i s1. Jednosuvna izrada znadi odabrad jedncstavan oblik pri oblikovalju. "Koristiti ir:
to, da predvide po moguinosti isti prednici -'ratila iii leiaje';a ukoli<o
elemenre" ukazuje na se
to ima svrhe.

l8
,l-i

-8s

-.- i
,

D e,fi n is cs: i e .f'tnkc ij e

3.2 DEFINISANJE FUNKCIJE

Sa jasnim i poryumm del-rnisanjem osrovnih osobina ulrmog i ilaznog produkta, kao

i dopunskih zahtjeva polazru su parametn za ci:r-rgi radni koral. to jest traZelje reSenja mora
zapo-etr u granic3rna posiavke zadatka i to u -i-,o apstrkmijem obLiku.

Cij drugog radros koraka je da se lto apstraktnije opiie prelaz sa ulaznog produkta i
njeeovih osobina ra izl:zei produkat i njihole osobine. Opis o:r,ijan1a Drocesa konsrruisanja
maiine predstavlja op5te vaieii sadrZaj crne ic:rje koja vaii kao prvi apsuaktni oblik reSen1a.
Izmedju uraznrh i izlazruh velidina cr:: L-utije postoji jecna funlicionalna veza, koja se
opisuJe pojmom ukupn; funlicije. Funkcija logiikim redosleaom, i apstrakurim na6inom
izriavaaja. opisuje po'.r:bne iokove pri kosuuisanju neke ma5ine. Pri demu se ulazni
produkti sa svoiin osotilama prevode u izlaa.: produke sa svo-iim osobinama.
U svakoj na5ini aoraju se "preraditi' produku. dakle e:ergija, matenjali ili signal da
bi se postigle trai--ne osobine iz.iaznih produk--,. Ovo vaZi za sr.alo maSinu, aparat, uredjaj ili
maSinski deo ko-ii se konstruiie. Postupak::etvaranja produl-am moZe se raspodijeliti na
cijelimidn: postu:sr. On ooisu.;..: pretlrenre ::oj'.:katr u ;irjma::: operrc:je.
Soa_ianje= deli:::mh i:ercijainih) F!-]srDa-ka. slidno k-o u neioj blokovskoj Semi
spa1an.1a. mogu s.
opis::: svi postupci u bilo i-ojoJ masiil. N,[{u spajanje prezentira redosled
delimiiaih postu::ka.
dko se. jalle.:ok ma-,enjala. preo::taj (prenaranje enereije isignala u samoj
majinr moZe opi-ri. de:rinin - parcijalni- rostupcrma, mo= biti mogui i apsaaktni opis
toka prolekrovan: mas;::.
Kako sr:o na:rec vid-ieli ui<uona.:kcija ooisuie _=avnu svrhu maiine koja se
konsrruiie- Kao osnor' <onsrru-lrtorskoe razl-o1nog prme sa uk::pna fun<cija -ie ipali suviSe
kompieksna. Zbce togi se isi: rastavija:: rijelinucae -:arcijalne funkcije, funkcione
elemente koji i-3ju:r7i sresen kompiek:=csri. Svaki funi;cioni elernent opet se moZe
preCstaliu kao c:a kui-r. sa ulaznim r izlar:- veliEiaama.

Ltupnosi -rvih r-.::-<cionj: elemenata k:'-;i sadinjavaju uk;pnu funlcrju time definiSu tok
funkcije u nekoj :raiini,
Znatna p=dnosr 1lsua-Iicije omosuiar'' da se 'oez poz.avarja konstrukcijskog sasrava
maiine piedstari ;ok rac: ma5ii: koja se kor--=uiSe.
Z: definlranje toia odvi-:anja funkcije :: ma5ini r.aira su ova glediSra:

Tok rad,a svake ::aiine koja se kons=-:i5e precir.avlja se funkcionim elementima. Oni
se izraiavaju op5tom re::ninolo_rijom i apsr:.L-mim nacinom jraiavaaia. Funilcioni elmenti
postavljaju se u iogiinoa redosl;du, tako da :: cijelimicdm ope'=cijama slijedi jedan opis toka
ulaznog produkca ka id.znom produktu.
Logdni -dosiec iu*ionih elemenr- garanruje. da '.l:k postupka prirudao vodi od
ulaznog '<a tzlarom prrcaktu.

19
I

Definisanje funkciie
Funkcioni elern:rtr se popisuju u jedan plan toka. odvojeno za prervaranje energije.
materijalai siglaia. P:j tome preporuduje se, da se zaooine sa glavnom vrsrom prervaranja.
Tok se potom prevocii u jednu blokovsku Semu koja se naziva i:nkcionalna suuktura. Naredru
primer dobro po_iainjava napred izreieno.

PRI]VUER

Na jednom st Jgr izradjuju se osovine prednika C110. duZine do 1m. Potrebno je

konstruisaii jeJ:.r urec-:aj ko.ji gotrvu. obradjenu osovinu sa iir-Lrsa preuzrma i polaZe pored
maiine.

Osovina koja je zavriena i jo5 se u stlugr nalazi stegnut: predsravija ulazni produkt u
"crnu kutiju". Osovine koje su pc,lo7ene na pod pored maSine su izlazni produkt. Promene
osobina odnose se na ::omjenu mesta produkta.

Cilj razroja ovce uredjaja.;e "preme5tanja materijala" (uanspon osovine). Glavni nadin
pretvaranja, ocinosno pr:neitanja je prema tome odrgledno preme5ranje matenjaia.

Opisival_iem pl-a ioka iznedju izlaza noZe se predstavi'"i rabelamo.

Tabela 2.1 .

PRENIJEST.\\JE PRET\'ARANJE PRETYARANJE

\f ATFRITII l E\ERG I.]E SIGNALA

stezanie csovine srla siezania

- oslobadalje osovi:: od veze sila otvarania sienali za up

- tr2n(nofiovanie r<ovine sila transportovania

- ocilaeanie csovin:

Iz tabele se \:ii da se plal o<ivijan;a pretvaranja ili premjeitanja sastoji iz deuri

fukciona eiem::ra ko-rl u prikazanom redosljedu funiicionalno iscunjavaju postavljeni zadata-k.
Ovdje je vaZno jr se .:strakcrja raspozna.
Treii r';lkcron,;ni element narrimjer iie zove se ''spu3i.:nje osovine" ili "zak;eanje''
nego osovinu inspoftoi'ad. Ovaj pnmjer sadr2j sve pnmjerom nabrojane mo_suinosi. On je
obuhvatmji, uo:Steniji : apstraktniji. Takode nije joS u5t:n6vljeno kako se osovrna transoonuje
i uopSte na koje vrs!: kretanja mlsLi il-i konsirukcionih elemen:rta koji omoguiuju trarspon
( naprimjer m3set, g:-.bilica. itd. ).
U sredn;em i c:snom stubcu tabeie pnkazani su tokovi eaergi_ie i signala koju stoje u
zavisnosti od *avne \-i.e ( naaina ) pretvaranja.

Da bise odnosi 2ojedinih funkciona.lnih eiemenata mogii boije raspoznati, neophodno je

da se ditav pian odvija:ja prenese u jedau funkcionainu sEukturu (51.2.1).

an
:U
 Definisan.ie funliciie

STLA TRANSPORTA

t
5.-L
i
-t Ova sila sasvin uopSi::o prezentir: pnkaz:iri na.:i: funkctonisanja funk;ionalne
strukture uredaja koji se ronstmiie.
I
f. Funkcionalna sr-i:tura r':zi kao osnci za o'eradu z";*a uz pomoi ostalih radnih
_t
ope:acija.

.{ko se isu zad:.i:-< obr:Juie od strai: viSe rr;i5ilac: - konsruktora mogu se postiii
f
razijiite fun-kcronalne sE-.:{!-Ire z: isri konstruk5oni prcblem'
j
or.aj radoi kora-i iii rac:a operacija ::ra va-niacijska obiljezja. To omogufu.je da se
jed:om \,ei razvijena i:jccion::ia struktura --zmrjeu. a da s= re preskode sranice posuvke
za&&a.
t r:ke fux;jske >=i.kture glase:
Vanjacijska obii::Zja za ::rodifikaciju

- iz=jena r:josleda fun-k;onih ei:nenar "jednol fun|ctji " strukture

":
ri-'<srruk: raspored funtc. elem;:au u -i::aoj funkcijskoj strukrui
-t -
i:]ic. strukture
:-z:ena c"iina poveziv:rja-skJa:anj a

- p='iodjerie jedne uprar-i-iadke sm:kture u regulacionu str'rkturu

*i
prir.rjena varija;jskih obeleZja daje mogrc:ost k" stvara:rju viie funkcionalnih
struktura.
;;

--v a) Izmjena redosleda funkcionih elemenata

pod pretpostavkc= da je obezbedjeno iogrdko ccvija:-ie reka funtciona struk-tua moZe

vairati izmenom iedosi*:. dva ii viSe funkcicnih elerenat'a-

21

T
t:
i8

'- ]
I

$
l;
 Dqfinisanje funkcije

PRt\IJER
Funlcijska struktura 1. na 51.2.2, prezenrira tunkciono odvijalje u jednoj malini. koja
omoguiuje da se od neke osovine izracie 6aure. Nalion dopreme i srezanja osovine, izradjuje
se Suplja osovina od koje se odsijecaju pojedini prstei. Ova-i pcstupak je Sematski prikazan na
slici Sl. l.?.

tr'T\XCIO\AT.NA STRIXTT-}I A I

l.ODSI.IEC.d\JE
eerl'r

nG
s
l
t-
-:-
I

ir
trT\'KCIO\AT NA STRI-KTI-R A')
*
I ***=r.*l erunr
M
r. CDSI.]ECAVE;
C-\LT.E

:- t-
:
l

--i--

;li=-:::_- :r
ji L-

-t/ ' .:.

.\ko se rodosled funkciisiuh elemenaia 3 i -l stru-c-,u-ie f . izmene. onda se dobija

funkcijska strukrra 2.

Ona pob-zuje da se pn o odsecaju diskori od kc-iih se kasnije izradjuju Eaure-

prstenovi. Obe i:rkciona.ine strli<ture Fclaze od isie:olan: ucke ivode ka istoj polaznoj
tacki. Oba funkc,iska ioka su iogi-na. Oni za maii-= koj:. se konruli5e (razvija) nudi dve
alternadve koje se razlil-uju u s:rkturnom sasr:\-rl.

22

?
 De-finisanje funkci.ie
b) viiestruki raspored *tih funkcijskih elemenata

Primjena ovoe varijacrjskog gledi5u kazuje da se moZe izvr5iti izmjena neke razvijene
funkcijske strukture r-iiesuukim rasporedom istoe funkcijskog elementa u okviru stmkture.
I obmuti pos.upak ovog naEina izmjene moZe se izvrSiti pod ovim varijacijskim
obeleZjem. .{ko. dalle postoji neka funlicijska s$uktura sa viSe funiicijskih elemenata,
sLruktura moZe varirad reduciranjem broja istih funlicijskih elemenala strukrure.

Na sl.l-3 prikazan je vrSestruli raspored za .;ednu llsnatu oprusu

PRL\UER
FTI\KCTONAT.NA STRI:KTTIRA I.

3. PRETVA-R{\iJE
SILE U PLIT

A
F

Fi'\KCTO\AI.NA STRITI(TITRA ?.

]. PRET\'ARd\JE
SILE L PLT

st.23.
Na s1.2.3. pn'o je prikazana jedna funkcijska struktura, koja se sastoji od tri funkcijska
elernenta i ueba da nsku silu pretvori u put. Radi objaSnjenja za funkcioni element 2 naveden
je primer jedne lisnare opruge.
Ako je funkcjski element n Futa, dakle vi5e puta postavljen, to jest rasporedjen onda
se to moZe pnkazati kao varijantna tu-nkcijska sruktura 2. Iz navedenoe primera moZe se
videi da jedla izmela strukture sa sobom poviaii i izmenu konstruksionog oblilia.

a1
l)
I

c) Iznena naiina poveivanja

Nacin por-ezivanla funlcijskih elemenau neke strukture nudi dalju mo_zuinost promene
D strukture.
i
.\ko su eiementr postavljeni-rasporedjeni jedal iza dr.:eog (redno) onda se Promenom
po'ezivanja nekoliko ili svih funkcijskih eiemenata suulrura noze izmeruti.
.\ko posto-ii paralelno povezivanje funlcijskih elemec:ia. oncia se moZe videti da se
istisasvim ili delimiino promene u jecan recini skop. Para.l:lai sklop fr,rnkcijskih elemenata
nekoq naiina pren'aranja traZi vremensku srnhronizaciju funkeisijh elemenara. dok jecian redni
sklop ne rraZi vrenensku sinhronizaciju.
Odigledan nadin izmene na-ina povezivaaja pokazana -a s1.2..1. gdje su pored primjene
red.og bu5enja onora na disku pokazu3e i parCelno buienje r:srovremenoj.

PRL\UER

FII\-KCTO\AI,N{ qTRI-TTIIR 1 1
B
Redni tok

BUsrTr (1) Brsrrr (3)

'*
-7---\ /^\ J

',- z-v:
lr
^/\^
I

^/ \-+
,l r
'.- i t' -=--
./ --l'-
+ -,-\
-.--/ :

T'T:\-KCIO\A I,N- 1, STRT-KTTTR 1 1

Paralelni rok

Busrrr (1)

,\-----:-\ , -,-. \
---._---- I /,,'\\,
,'/'J\ \

\ ^/\^
F.
-lv -\-^. --'{

24
-.?i
I
i.
ti

Definisa::ie funkc|ie
Ovaj primjer jasno pokazuje, da c:radke i.lilcijske strukture moraju vodiri ka
razliaidm konstrukcionim re5enjima.

? d) Prevodjenje jedne upravljaike u jednu regulacionu strulturu

I
Pored recinog i paralelnog povezilania. irn-kcijska struktura moZe sadrZau i
-- kara-kteristike upra\'lj anj a ili re gulisanj a.

I ftp5ti nadin posmauanja odnosno uet=ena nz::rke izmedju upravljadke i regulacione

strukture prikazan je na slici 2-<.

RECULACIONA
LINIJA

UPRA\'UA.KI
UR.EDAJ

UPRA\'LJA\JE REGULACIJA

! X --uprar'ljadka veliEir: x - regulaciona veliEina

i
I
t Y - izvrSia velicina y - izvrina velidina
W - ulazra veliiina x, - porebna vrijednost
t Z - velidura smemji

51.2.5. Uprat ;-,tnje -'titlaci.ja

PRIMER
:
1l
UREDJAJ ZA DOPRE}{,A.NJE ZAYRTNJA
E
Posravka zadatla:
--! U jednom sanduku naiazr se veliki broj. i;1.i.i16tnih. ispitanih zavrtrjeva M10x16.
l
Tr=ba da se razriju fuskciena:rs strukture zz jedan =:ijaj, koji zavrtnje pojedinadno ( jecan
za drugim ), sa glavom okrenutom na gore- donol :o auromau ,, -o1{ranje. Potrebno je

25

!,
 *

.i na koji naain treba uzimari za\'rutjeve ( grabilicom, usisavanjem, istres:njem itd. ). Neka io
obuhvati funkcija g2i6anja. Potom zasrtnjevi treba da budu ransponovani poiedinaino.
usmjereni sa slevom na gore ( zbog hvatanja automata ). Nakon ietvrtog funkcijsko_l
elementa, avrtnjevi uzimaju poloZaj koji se traZi u postavci zadatka.

Prema postavci zadadca ';eba da se izvr5i kontrola daii su svi zxvrrnjevi pojedinaino
odvojeni i usmjereni sa slavom prema *qore. Za konuelu je uvijek potreDan signal i to si_ena
1, ko.1i naravno pnpacia pretvaranju signala. Ako sisnai pokaie pogrelan poloZaj na-kog
zavnanja mora se preduzeri 2alvar prewaranja materijala. O tome vodi raduna peti runLcijsin
elemen!, koji ukoliko neki zx\ nanj ne leZi kako treba. "izcir.aja" sa iz roka narenja.l3_
Funlicija odvajanja akrivira se sisnaiom 10. Izdvojeni zavrtanj vraia se nazad u sanduk.
funkcijskim elementima 7 i 8.
Zavnnjevi koji su pmviino usmjereni transponuju se do automatafu-nkcijskir
elementom 6.

Sipal 2. vrSi konuolu broja komada. i pojavljuje se tek kod izvodenja Sesto.-
funkcijskog elementa. .{lo nije podtienut ieljeni broj komada iii je broj prekoraien, onda or'::
signal dejsnr-rje na tok enereije z: prervaranje ito ubrza-no ili usooreno.

Funk cion alna struktu-ra

Kaie se napnjed navedei plak :oka graf;iki pnkaie dobi_ia se i:nlicionalana srrukrL-:
pnkrzana aa slici Sl. :.7.

Kraj
pref,Yaranja
enqrgije
Sl. 2-7. Uredaj aa trat",sport im'rrnjet'a

27
 Varijacija funkcionalne strukfure
pomoiu varijacijskih pravila moZe se funlicionalna struktura prikazena na slici 51.2.7.
Kao najjednostavnija moguinost izmjene redosljeda nudi se funkcrjdki element 8. Da bi se
odrZao redosljedom pravilan redosljed. potrebno je da se element 8. uvrsti izmedu i i 2 ili 2 i
3. U ovim sluiajevima zavnnji koji ne leZe pravilno uvode se u tok matenjala i nevraiaju se
nazad u spremnik - sanduk.

Ako se eiementi 2. i3 Zamijene u okviru fun-kcronabe struitture pnkazane na

predhodnoj sirci. moZe se dobitt iunkcionalna struktura na slicr S1.2."i.

zavrtnji

Jransport Rasporedeni
tavrtnieva

L2

Krej
pretvaranja
enegrgije

Si. :.8. Funkcionclra strui:tttra 2' ( Promjena reccsljetia t

Redosljed funkcijskih elemena'"a jo5 uvijek preCstavlja Iogiizr tok.

Zamjenom funlcijskih elernenia 3i -1 moZe se dobiri jo5 -recna logi-ra funkcionalna

struktura.
I funkcijski elementi pretvaratja sig:rala mogu se svrstati u razmatrarle. A-llo element
1? nedejsnr.rje na pretvaranje energije, nego na razdvojenu runkciju i onda nastaje
funkcionalna struktura prikazana na sLici Sl. 2. 9.
Egzistencija ove srukure preCpostavija da se transporruje riie zarrcjeva nego 5to je
potrebno. Takocie eiemenr 5 izdvajt ne samo zavnnje koji nep-ri1rro sioje nego i viiak
precrojanoh zavnnjeva.

-.J
-i

.t

-,
J/. ^,.J t- rnt:ctcralna
-.E?, s:-Jirrtrc :
T'
i
Strukrura na slici Sii0. potuzr.le - ka-*aktenie;iSesti---rj raspored funkci.lskrh elemenu
3 i 4. Vidi se da nema odvodenja pogre5no usinjereri z3vrE-rsva u spremnik vei ih korigu_ie
:
u toku.

Posrata k
'rrratnia

jusmjeravanje
JL L

! Eawmieva I Lawtnieva
-vs!s

ifransport
tavrtnieva

energije

sr- 2.t0.

29

i
I

I
 I

Definisanje funkcije
Vi5esrrui<i raspored signaia 1. vodi ka funkcijskoj strukturi priiazaroj na slici 51.2.1 1.
U toj struktun dodatno se konuoliSe ispunjenje funkcije, tako da se evenr,:a.ine runkcijske
smetnje u ovoin uzroku brZe moeu prepoznatr.
a

zavrtnji
I

Srnsport
I
Frfn zarrtnji

t
i Kraj
---a prefvaranja
enegrgije
sl.2.ll.

Paraleirc p6yszlvanje ei::renau -l i ,l pokazuje struktuniu varijantu ::rkazalu na slicl

SL. 2.12. Ona r:vocii da obadvij: cve iunkcije moraju 'oiu paralelno in'rSene.

zal.rrnji
zavrtnji

i
sl.2.t2.

30

t
$

-j
 Na L.]aju na slici Sl. 2.13. prikazana je funkcionalna struktura kao pnmjer istovremene
primjene viiestrukog rasporeda i paraleinog povezivanja furkcionalnih elemenata 3 i 4. Z2
ilueu, ao funlicijsh elemenri 3 i -l nemogu odvojiti potrebni broj komada na sat rdii ih
praviino usmjeriti, paialelno povezivani _ sklapani. Raspored nudi funkcionalno rjesenje:

"t
,

E
::
*j

? 5/. :./-r. Fun-i:.cionaitw struktura paralelnog i "';iestrukog

rcs>oreda

Mogufe su jci i ciruee varijacijske sr-:kture. jer po-::Jina varijacijska giediSta i njhor':
kombinacije nisu potruno iscrpljene.
*i Razne funkionalne suuk:ure ispun.lavaju isre u-':ove zadatka- Od njih se mog-i
oiekivau r221;aid kor.trukdrni ure.1aji.
j
Primj:r poizzuje da pozaavanje jednog kon-<rukcijskog iesenja iIi nekos
za rsposuvijanje neke fur-<cijske sruklure uopite ruje neophodno-
I
konstrukcijskos uzoi<a
-i Konsrruktor aiba aa je oslcroden od konstrulcijskii uzorak: i ukvih predstava pri izvodenj';
t
radnih operacija. To upoEetk: ruje lako al-i je neophocino'
{
Nav<ieni pnnjer dalje pokazuje da se treba drZaci principa: Pn'o stvoriti - napravic
-i pregied svih mogufir funkcionrlnih struku.rra, ca bi = zatim mogrla odabrari najbolj:
funkcinalna scruktum-
1
I
-,1

31
*t
-:-.r
l

.t
n
ts

Eg

-j
*1
q

F izi l<alne me duzavisrto s ti

3.3 FIZIKALNE MEDUZAVISNOSTI

q
Prethodmm radaim kor:l:om pronasli smo stnrkturu elementarnih funkcija koja je
najpovoijnija za date usiove postavke zadatka. Narecini radni korak zasniva se na rezultau
prethodnog. hema tome suukiure funlcija su polazni osnov za traZenje fizikalruL
medjuzavisnosu koje treba da reaiizuju parcrialne, odnosno ukupna funlcija.

Osnovni cilj ovog radnoe koraka je taZenje z:-kona u flzrci. hemiji ili biologiji koji ie
da ispune parcijainu funicilu. Skoro s" a reSenja u maiinogradnji zasniva,ju se na zalonima ilj
i
pojavama u hzrci (hemji ili bioiogiii u manjem obimu). Fizikalna su5tina biie omoguien:
j reaiizovanjem odredjerub fizikaln-h efesata. Fizikalni efekt se ostvaruje pomoiu zakona flzike.
Njima se odredjene fizLka.lne veiicine medusobno povezuju, a takode i kvanritativno opisuju.
Fizikalni elekd imju svojsrvo da zadare uiazne veiiiine pretvore u predvidene izlazne.
Naprimer:

- efekat trenja opisuje se Coulonovim zakonom uenja

F, = Fr' ' .Lt
pr:vilo poiuee uz pomoi z:-\ona poiuge
F .r,-
,.; u-, FE .Lu'

- el;kai dilercije ponoiu zelona linearne diletacije dvrstos tela

Ll=c/.l.Lt
Ostvarivanje parcijalnih iunkcr-ia moZe se ostvanti preko povezivanja vi5e fizidli:
efekata. Napnmer, na-ir dejstva jednoe bimetala koji se sasro.li iz efekta termidke dileucrje -
hukovog efekr: neduz:iisnosti naDona i izciuZenja.

o=€.E
Na S/-;.,/. prilazan je naiin osn'axvania parcijalne funi:cije pomoiu fizikanog efekt-:.
fizikahog pnncioa i izeleda pnicipijehoe reSenja date tunkcije.
Na siicr su takcxj._ie navec:nl q-larru tokovi za ulaze i izl.aze:
- Obnni momenat se prenosi uz pomoi efekta trenja prema Couionovom zalion:
usnl a

- Sila se por'6i3y3 uz pomoi efekra poiu_ee

- Eektriioi kontak se uspostavija pomoiu premo5tenja uz koriSienje efeke

dileucije koja odgovara l-inearnom zakonu diletacije dvrstog rii tednog materijaia-
Parcijaha funkcija moZe biti Eesto ispunjena uz pomoi razliaitih fizikalnih efekar=
jednalih dejsuva. Na primjer sila se moZe poveiati efektom poiuga, efektom klina, elekr:-c
masnimim efeictom i b.iciraulidnim efeiriom.

):
 -n

F izikalne meduzav isno sti

'l Dielir:rr finhhi fi-iltlri princip PriEip rieJaui a

futciir sfelC dBistn disEFi,LrF ftElciiu
( dFbErF turcih ( Eril-}Ei p*ilr
i fir'-L'.tri efeld ) i brnhajfils
oblikr )

I'TETE
TJ
DENTT
F =F.F -+ Y
Efel:rt pobge
b&r sih
Dol*n
rr pom&l lr"
IEIqIC
Fs:Fr'r/-b

D,iletrcbEi efehrt I I holtrx;

Iontrh usprost portru
oorrrrr"n | 1 dilstrsbmq
rlo F i*
IL[[ cfeltr

Al - a.l.&9

)
st_1.1.

Zadarak je konsrukton da potraii podesne efekte koji omos"liavaju ;otrebnu uzroanu

povezanost izmeciju uzroka i c:iovanja. Qva povezanost postize se izborom i unrdjivanjen
nezavisnih paramelara i zavisnih Darametara fizidkog zakona na jednom prim;eru lalio se gore
navedeno dokazuje.

Na strmoj ravni. sa uelom nagiba, pravcu x ose kreie se t:lo teZine C, konslantnon
vudnom siiom F (513.2.1.

Na osnol1r zakona fizrke . za kretalje uz stfinu ravan mora sr zadovoljici relaciji da je

F'F, = G'(sina + lt'cosd)

Da bi teio poveli u stanje mirovatja sila Fr treba biti poveiara tako ca vaTi p, =f'.

Parameu'i zakona fizike zu G, cr. P.

33

I
 Fizikalne meduzavisnosti
.{ko F treba da raste mora s€ takodje povefati najmanje jedal od tri parameu:. Uzrok
povefania aktivne velicine (F,) je prema tome promjena jecinog i1i vi5e nezavisnih pa:--rnetara.
U ubeli su pnkazane moguie kombinacije odnosa uzroka delovania.
Poveia-nje Mogude kormbinacije
sile F,
Konstantni I Uveda-u.i
paramefri parqmefri

lo
I

i. F, cr,p I

/t
G,P G

G*coscr ?tr 1l G,cr ll

a,.-'
'' 't li
itr c! G.-l

6' Fr G c.:
1. F,

5i. -r.2.

Analiza zillona trzike po;injava da na osnorl broja :aramerara i nlilovih kor:ieacija

moZemo raziikovau 7 -rludajeva. Ovi siudajesi su bez ikal:;og vredeovanja postavljei .1edan
pored droeoga. ne uzinajuii u obzir najpovoljaiju konstrukrirau realizaciju. Iledjutim rn: daju
vaina u:utstva u traienju reSel-ia.
Konstruktoru su za ko*s-.:r:ktivni proces razvoia potrebni zakour frz'ike . Treba '.raii da
je veona te5ko na lali ladin uvek fiziiko-ma::rratidke povcza:rosri opisati kao ito je i siudaj
prethodai dokazao.
\lnoltvo pararxeura
^
u kompiikovano_i zavisnosti o=2ava pnmenu u konstr:.hivnom
codru6jr. e .sto s" istovrec::o i medju-rcbno z:r'isno Je5ava vi5e zakona. C,'sio se
:ovezaiosri maiemadii<j radno ie mogu formutisati i1i se za-ivaju na empiri.jskim sa-an;ima.
Zbog rih razjo;:a nije uvijek mogufe matematrdko - opisivanje Elovezanostr za.kona
irzi-i<e korisrid za konsuuicivno o<ivijanje. Za rzzt,ojjedne korsuukcije medjurim mero-mo je
primarno poznavanje delovanje zakona fizike- Konsu-uktor zadad;a moZe se u ovom radnom
koraku. zbog toe: ograuditi o2 Eszenje fiziaL'h efekara i nj1ovo verbaino imenovanje-

3.3.1 Varijacijaefekata
-Ed
Pod varijacijom efek::" ueba podrazmijevari elm=:rarni radni korak za reiiovanje
oarcijahih funircija koz uvocjenje odgovarajuiih erekata ili lanaca efekam. Za p=cijalnu-
e lemen':rnu funkciju posroj: obidno vrlo mnogo nepcsl-edni,h efekata- Tako -'m:ktur-a

a/
J+
I

I
-€

!
*!
 l

.a{
I
.t

"1

F izi kal ne me du:.avisnosi

elementamih funi:cija ili
osnovuh operacija preiaze u odeovarajuiu stmkruru efekau u kojot
se blokovima srmbola operacija oorsuju oceovarajuii efeku.

.,ir U ovom radnom koral-u mora se potraZiti vi5e iakalruh efekara za ispunjenje jedr:
lunkcije u cil-iu uaZenja i1e reieg broja re5enja. Velil-u pomoc pnrom pruZaju posmatranix
sliinosti. Slidru efekti imaju .;edla}:a dejsn'a. Medutim oai mogu potrcad iz razliditih podruc_ia
fizike. Podrudja fizike. koja rajriSe arliciraju konsrakrvnoj Cjelatnosti su: mehanidko.
elektnino. optiako, hidrauiidno. 3-(ustidno ird.
\a sI.3.3. pnkazani su elekti jednakog dejsir'a iz mehanidkog, elekmdnoe i
iudrauliEkog podruEja.
'; I

FLNKCIJA:

?
I Fizikalni efekti:

TI Mehanika Elektnka
]F F

I i

I
?ut
_l_
t eiek. nrrc:
I
t
Savijanje -
Piezoefekat Spojeru sudovi
--r

Sila
--------i l- Iranslormacua,.+
.rSieral
FL\XCIJA: ^

Fizikaini efekti:

Mehanika Elektrika Hidraulika

-\ -*- i-
\-/i
E

sl.3_i.

_lj

;
.E
-,
ii

-,

F i=lkalne meduzavisttosti
Za gom-ii red sil\a vaZi op5ti zahtjev (funkcija) da se sila rransformi5e u signal. Donji
red siika pokazuie tako:.je mehanidke- elektn6ni i hidraulidni efekat. Ovr efekt transformi5u
'.* energiju u obr.m Inomeni. Oni su jednakog dejstva.
.

Efekti jednakog dejsn'a desto postoje unutar jednog pocirui.la fizike. Na sl.3.J.
pnkazani su mehamdki eiekti koji ispuajavaju fun}'ciju pretvarane sile u signal.

I
+Sila _--
|,|iransTormaclta +
Siera1

tF
:
I Y
..

T
:
Savijanje
-r
s---_,--=_=-1.
i,,'

,.

,i F
=<=Z
./47/
.T
Ur i_ianje .1..i\
^. -:.)?;-//
:--
I
}:
=
7_
-.---:7

I
,
i

'rt/z',/, .ll/rZ
T
:
Istezanje
ll
I
:
' Yp

IY
h-idsak
I
i

7m7;V7V7/

513.1. Metaniiki efekti jednakog dejsn'a

36

l
_l

t
I

F i:ikalne me duzavis no sti

I Fiziill postupali obuhvata k:-<o efekte taho i hziike sisteme. Fiziiiti sistemi su pojave
sa sopstvenim zakonitostima iiji par.=etri zavise od vremena.
a Tu treba raziikoyati ur glarna su:-ra odnosno poloZaja sistema koji su vezani za stabilnu.
indiferenrnu i labiinu ravnoteZu, a koju definiSe poloZaj teZi5ta i cadka obnanja. Primer
1
skakavice kod osiguranja suDrotno c-setanja (S1.3.5.).

:i

&

:B,

5/"j.i. iia.tar i:: :a osiguranje od suprornog obriortja

:&
3.3.2 Nosaci efekata
Kao nosadi efekara. za odi=:_ieni fiz:dki efekt mogu biti sve one malerije koje su z:
osrvarivanje doridnog efel:.a pogo:ne i poseduju, kvalitativno, odnosno jasno raziiait.
relevanme osobine matenje. Za o-:djeni sluEaj pnmjene. Nosaii efekau rnogu biti dvrste.
teine ili gasorire matenje. \'anja;-iom - cromjenom nosada efekau konsirgktor dobija viie
varijaninih reienja. Iz ova-!r,ih vr---" reienja treba u zavrlnom posrupku.elekcije odabrau
najpovoljniju ritematiru, koju dalj: :eba razvijati.
t
3.3.3 Prikazivanjeosnovnih reSenja
,1
U oba prerhodna koraka aedjivani su efekti i nosaci efekan. odredjene parcijalne-
elemenrarne tuillcije. lzborom efei=ia odredjuje se koncepcijsko osn'arenje ciotiEne funkcije.
Uprkos tome jo5 uvijek se ne moZ: takozvano principijelno (koncepcijsko) reSenje predstaviri
i po5to se ono u op5tem sludrju ocir=:;uje ne samo efektom vei i nosadom elikta. H-incipi.leho
J
resenje je dalJe funkcija efel<ta i ccsada efekta.

?
tI
P.,?. = nosa;a ,fr*r)
.*
4*or,
: Princifljelno, odnosio koccsocijsko, reienje se moZe sliliotiro pritazati tek ako su
.i
kvaliadvno odredjeni efekar i nosd efekta. Slika - skica principijeinog lgignja treba da sadrii
one veliEine koje se pojavljuju kao parametri u matematidkog formuiaciji fizi6kog zakoua

37
J

tI
lrd
 r

-3

Fizikalne "-isnosn
izralaZenje geomerijskih paramerara koji se slikovito mogu prikazati, a koji su kroz fizidki
zrkon, doriinog eiekta unapred dad.
,a Z: elementarne - parcijane funkci-ie kao 5io su prewaranie energije odnosno "siglaia"
dala su principska refenja, u kau.lozima pnncipsliih reienja a koja odgovaraju pojeciinim
-i- e:ektima - odnosno za]:onima frzike. Ota vrsta kataloga treba konsmtkoru da ukaie na
pincipska reienia i da mu omozuii info::inacije o redu veliEine uzrok-efekat kao i kvalitetu
jednog etekra, kao 5to je prikaza-no na sl-l.1.

3.3.4 Matrica principsk,h re5enja

Prerhodne metodicne akdrnosti u :iocesu konstmisa.nja doi'ele su do izrade principskih
r;Senja. Pnncipska reienja ueba.lu biti da- ili dar: su u kvalitarir-nom prikazivanju zavisnosti
od paramenra koji povezuju uzrok--+feii.t. odnosno pal?metre doti6nog zakona fizike. U
sledeiem radnom kora-\-u komoinovan-ia (vanjaaje) pri-ocipska reSenja, koja odgovaraju
cojedinim elemenraroim iunkcijama, feba prema s-,rukturi eiemenurne funlicije kombinovati u
sloZenije sisreme. Ovaj korak mora prerhoditi :re obl-i-kovanja - projektovanja, poSto se
- pojedini elemenri, zbog obostranog utics:ia ne moEu osloboditi od susjednih eiemenata i ne
ir.ogu se osmiilieno oblilovati.
I{aiine pribori i uredjaji sasto_i: se oc:ino iz jednog veiilos broja funkcijskih
eiemenau ili ugradjenih grupa tsidopor.a,. Jedan.idop sasio.li s: obiino po viSe funkcijsk'th
ei:menaua. Pod .lednim funkcionalnim :lemenrcn poo=zumil;va Se tehniiko reSenje
ostvarenje jedne elemen'.arne fun-kcrje. L prethoi-im.raoi::n ko-crma. u opStem sluiaju. za
svaki e1:rrent ili eleme ntarnu funkciju dobijalo se viie alte:earivnii reSenja. Da bi se
kombinacijom svih reienja dobilo najrolje re-nje necchodno je imari neke obje kivne
irriterijume za odredjiva-nje najpovoljnijeg ie5enja z: parci_i3-ixe oi;osno elementame funkcije.
NaZaiost jedno reSenje. soje se -da sm=r oprira:inrm. bez obztra na izuzetne. nrje
uvijek najpovoi.jruje re5enje u poveziva:-';u sa c:acnim ukupm sistenorn. To znaii da u
mnogim sludajevima. pn,o se djeiimiina re5enja iombinu-iu u u-\-rpan sisrem pa tek se posle
toga mora vrSid selekcija u poeledu n'j.bove o=ilalne ?ogociiosti za specijalni sludaj. Za
sistemsko i potouno sprovodjenie kom:iracije :ojedinii: delinr-cnih re5enja u odgovamjuii
sisrem noZe se korisriri sistemska ko=binacija koja -l: poaara kao matrica reienja iii
morfoloika kuo.ja.
Da bi broj kombinacija bio sno5i-ir,. potr..no je c:e ovoe radnog koraka, odbaciti sva
:jternativna reSenja za pojeCine parc-:iae fu:<cije. z: koje se t-:liodje pri diskretnim
razmatra::jem oesumnjivo moZe refi c3 one n: vode ];a upouebljir-om re5enju' Preostala
aiternatir-na relenja pomocu ozn:ka uno- se u rn:-u-icu re::aja sl-3.7.

U honzonuinom pravcu unose = odabra:e altern=.dve za istu parcijalnu funkciju bilo

ca se radi o prenosu odnosno transfoimaciji aergije. :natenjala ili signala. Broj koiona
odgovara broju swore"ih parcijalnih iii e.rementar=h funkcja uku'onog sistema.

Broj vrsta jedne kolone edqsr-ara broj: alteraarivnih reSenja za jednu odredjenu
runkciju.
Crupa principskih altemeriva, -stavljena prema potrebi altemativa iz jedne .kolone
s(vara koncepte za douini sisterta.

39
 t

F i:ikalne meduzav isnosti

NL\TRICA PRINCIPSKIH R.IESENJA

\ pnncrpl

:IN 1.
ALTER\ATNE EFEKATA, NOSAEA EFEKATA, PRINCIPA

Arr'r Au
OBLIKA

A."1J
ILI SKLOPOVA

Aro Ar_. Aru

) a
A,, A,r Ar.
I
A,, A., r Lzz A31
z= ,,
4. A., A*, ,
I

A,, A., I
z
I

N I

V
JEDNA VAR.-IIANT.{ Bi 3lL--: -{r1-A.--A,3-A.r-A'
Si -3 .5. .1,!atrica principskilt rjeienja

Ako su

il. )n) )171-....nn

*l
brojeri altemativnrh r:5enja u orig,rva:ajuiim ko.lonama 1,2,3,....n, sn'araju se teoretski ject-1
od c:.:ge razlicte kombinac:je r '.o.

-\I = t7t . fit . fr: . ..... nn.

Svaku ovu kombina--iju reprezenruje jedan moguii koncept za dotidni sistem. Kc,'e
komci-nacije su pralciino izrodljive a koje ne mora se od siudaja do sludaja ispitivari. Pomo--;
takr-e sistemarike mosu se u principu. neke varijante resenja sisrcmski kombinovati :
kom:ieksni - sloZeni sistem. Tako se na pnmer mogu prema istoj 5emi alternative efekata r
nos.au efekara komlinovarr u princiaska resenja iii gotovi egzisrirajuii elementi u skloPo\:,
sk_lo:or.e u maiine. iI masine iuredj:je u jos kompleksnije maiinske sisteme.

4t
-i
4

F i=ikalne me duzav is no sti

-.I

Na kraju kao zakljudak

Razliditi koncepti teb.nickih sistema dobijaju se kombinacijom podesnih elemenala
l
popoiu jedne sistemske kombinacije -,mqtriqq*1eSenia. Pomoiu prar'ila ovakve marice mogll
t
se ajternative efekata i nosada eiekata kombinovati u razliEita pnncipska - varijanua reSenja.
aite=ative funkcijskih elemeoata u sklopove, aiteritve sklopova u maiine i1j uredjaje
korn:leksnijih reSenja. Na ova.1 nadin se sigurno dolazi do najpovoljnije tehruikog reienja.

PRL\{ER:

N{JERENJE Z..rZOR.{ IZMEDJU V.{'LJ.T'KA

t;
Postavka zadatka:
,"ml

I': i
Za proizvodnju plastiiarir folija odredjemm tehnolo5kim posrupkom maiine se priprema
tr::sponuje kroz vi5e zazora i na kraju izmedju dva valjka s1.3.8'
.l

'i,,,iiii

T
Podaci o uredjaju za iz:adu foiije:
a,

*lJ
Prednik r'-a]jka d= 3ooinm
a
,.
DuZinavaijka I= 100omm
=j
Bro.1 obnaja n = 120 "/min
l
Temperam-re t =1EloC
-i
Sirino zrrota 5 - 1n
-_ ^-
lrv rill
'I

*i materijai laljalia - deiik

5--t'
,/-
J

_t

I U toku procesa izrade lirine zazora ( s ) mijenja se za rl-^u.io zbog razlidrih uticaja
J ko; izazivaju smemje. Variraaje Siriae zazora razliEitih izaziva nei:ljene promjerc debijir,:
t
foli,ie koja se proizvodi. Da bi se zazor valjaka nakradno mogao rceulisari shodno zahrjevim.a
srr'ro se mora mjeriti odstupanje lirine zazora. U ovom zadatku tr-:ie se samo fizidki efeki
ko-d omoguiavaju da se u roku procesa proizvodnje u datim usiovima nrjeri promjena -
*1 var-a.nje Sirine zazora.

/1
I
I
,J

I
i
!
:*3

l
t
I
*l
_i
ra

F i:iknl ne m e duzav is no s ti
Ovom zadarku prethoriila je ia.ada funkcionalne suukture i dio strulture koja odgova-':
pronjenr signala. a vezana je za ovaj problem pnkazana je na sI.3.9.

Si'.9. lt;renje ;a.ara i-^tnedu vaijaka

I
Za or,rr analjzu. kao opican pimer, uzima se parcrjalna funiicija 2. koja treba da rijeii
pro --lem mjeren.la zazota.
':. Pri rjelavanju probiena prvo treba analizirati razliEita fizidka podrudja. To je pni
kor=k u potrazi za fizidkim efektima. Traganje se koncentriSe na frzidke mogucnosti kor:
omo_zuiuju mjerenje "malih pu:anja' - rastojanje valjal:a. Efekte treca imenovatr i svrstau :
odSovarajuie fiziEko podruije (meh:nidko, hidrauiidno. elektnino- pne umaisko, magnetio.
=,-r. terniiko, ootiako. ahrstidno).
Ako je moguie treba rskazati izicko matematiake povezanosa. Efekte treba numerisi:.
Pn: brol pokazuje elementa:re :unkciie. A drugi broj pokazu;e efekz:- Na s1.3.10. prikazani =
raziciri efeku ko.1i rspunjavaiu zadau eiement funkcije. Efekti se ne vrednuiu, jer j: u pn'c:-
i,
rec-r cilj pronaii sve fiziike mogucnosti. Takodje se ne razma-3ju konsiruktivni obli;.
Kcrl<retan pnmjer: mjerenje zazora vaJjaka.
.T
[msnevanje e iekata n. omo-quiuje uvijek jasno prepozl=r'anje njegovoe fizi6kt:':
l sac:Zaja. kao naprimjer efeksr 1.1. Kod tainog nadina posmatranja oa se meCjutim zasniva::.
jec:om osnovnom z3-konu ilz:-ke i z-iog roga se mora soecificirati. Z-z ettkat 2.3. navedena e
io:=uia za ploiasrj kondeulor. O;a pokazuje cia promjena rasicjart;a I izazita promje:'.i
ka=aciteta C. Svi osrali par::r.:.n osiaju konsianmi. Na raj nadin;:oZe se mjerici promje-
miih putanja - zazora.

U okviru rjeSiavanj: z:dadra. kada je u prtanlu analiza iziikog posrupka. moZe::c

i
izr:sti kra&i re zime reies r:crog koraka:
- Izbor najpovoi-inrje strui(ilre ukupne funkcije
- iz suukture fuakije iz"ivojiti jedaa za drugim elernele fun-rcije sa ulaznir i
iziaznim ve1iiira-i:a
- Za svaki eie;iren fun-licije traZiti iz razliditih fizikii oblasu 5to riie fiziiijh
eiekaa

- PotraZjri nizoi'e e:ekata koji mogu ispuniri neku od fi.:=iicija

- Numerisati fizicke efekr:

'5
i

t1
t

a
 I

i:
t

F i zikalne meduzav is no sti

I

FTINKCUA 2
!r
1

FTZIKALM EFEKTI

_-s . Analiza @oredenje sa jednim standardom

MEHAT\T.KI 2.1

E
I
**t ELEKTRI.\T 1.2. Indukrivno mjeren;e

A
T 3.3. Kapacireuvno rnjerenje C = €' €o'
t I.
*i
2.4. Omski opor
T
{-t 2.5. Pntiskom
I{IDRALT,I. NO P\:ETII\IATSKO)

?
I MAGNETNO 2.6. Superponiranjem dva magnema polja
t

OPTI.KO 2.7. Refleksijom

2.8. Mjerenje kvannma svjetlosti

AI{USTIENO 2.9. Refleksija zvuka

I
i

! ATOMSKO_FIZEKI 2.i0. Radio-aktivno zradenje

I
t
__t

t
.tI Sl 3 J A. Merenje .aiora'-aljoko

+5

*t

!
*-l

I
I
l't*-
 I

+
-*i

F i:i kalne m e duzav i s nos ti

Na kaju moZemo pn-kazaii rezultate dosadainjih alitivnosti 5emaskim pregledom

sl.i-11..

1. RA.DM
KORAK
ULAZNI
PRODUKT PRODUKT

. j'

_ l.

:l
I

-4
s Tr--l
{ _ /-\_
--4c
.t
2. RADN'I
KORAK
*flJ II* -f*l=IE{-l]*
v;-7 l-''l

' Y
3. RAD\'I
KORAK
V
1.1. 7.2. 1J. 2.7. 3.1. 32. J.1. 12. 43.

st3.1t .

'-j

l
i
_t

./.1

:t$

j
..---l
^J

i
{l

3.4 KONSTRUKTIVNO OBLIKOVANJE

s
pod konstruktivnim oblikovanjem ili Semasrih prikazom podrazumijevamo djelatnosti
koje su potrebne da bi se, jedno usvojeno princicsko reienje prevelo u jednu tehniEku
tvorevilu koja se moZe realizovati povoijno u poe]edu troikova, sasuvljenu od pogodnih
radnih povriina ocinosno radnih tijela. Or-aj pos;upak se odnosi na odredjivanje forme,
potoZaja. broja i dimenzija radnih povriina. iadnib ujela, kao i na izbor povoljnih
varijanti
premr odredjenim kriterijumima.
I
prerhocini raciru koraci zavriavaju se izradoia koncepata za razmarani tehniiki sistem.
Do eda posdgnuri konstruktivni stepen realizacije odgovara jednom principskom reSenju. To
znadi reienje je tek u oblil-u principskih skica. pri .'::nu pojeCiru eiementr mogu biti
prikazani
kao jedno ili iuodimenzionalne tvorevine. Realna te;:udka nolev-y-r3-le*Prema rome sastoji iz
-teia. koji se nalaze u odredjenoj
jednog mnoitva rrodimenzionalnih elemenaia, od:osno
medjuzavisnosti.
da se princi:sko reSsnje prevecie u jeciino za izradu
Djelacnosti koje su potrebne
moguis tehnidko ,.i.n1. - moguie je u prin;;u razcvojiti u ode ljke konstruisanja i
projes,ovanja.

Pod konsuuisanjem se naj-e5ie podr::':::reva prevodjenle jedno<iimenzionalnog

p,nc::skog prikaza u trodimenzionalnu teh,ni.5ku tr.-::',tnu s.: odgovaniuiim povriinama'
Odredjivanje prosrornog poloZaja, u-r:djiva:-: broja i medjusobmh veza elemenata iii
sklopora u jednom sistemu pripadaju djelamcsu prc-:srovacia'
-vrsto odredjen.
Obje djelatnosri su u praksi usko -ivez?- a njirov redosled nije
postoje slu-aj.ui. toa koiih se prvo odred-i::-ie po-o2:j poj:ainih elemenata, Fa se zalim ovi
konsi:.,Iu. lii takvi kod kojih je konstru.:crja pt-eiinih :lemenata iii skiopova Prethocino
odred-t:la i ovi se pndoda.lu ukupnom sistem.:r.
Kod pnsrupa procesu kon-=-aisa:-:- kons=;ktor u misaonom procesu razvija
i<Jasrdnog
jedno re5enje, oro pioi.l"tu.ra na odredjene kriter-'-::re, r= ih ili odbacuje u zavisnosti od
toga c2 1i ovi zadovoljavaju pomenute krirei-iume'
Vecijutim kod sistemaukog prisrupa ?Iocen ionsU-isanja veho je razlikovati pravila
za si-clezu i'ari.1anti reSenje i pravila za og:anide-le maoi;r'a, odnosno selekciju reSenja' Za
jeCnog tijela i1i
dalje razmatranje zadatka posravlja se pirer,i; Pari:eiara koji odredju..lu oblik
tehn6kog sistema.
Kao 5to je poznato jedno tijelo ogranii-o je govr5inama koje mogu biti: ravne'
jednom ili viSe puta-zakrivijene. To znadi ca ima;: odredjel oblik. ledno tijelo ima odredjeni
troj osobina. ro jest povrlina. PovrSine ima! odre:'eui rei-ivni poioZaj jedna prema drugoj, i
(obrade). To
no,k=.1u sruk" iorriira ima odredjen6 iirenzije-: posea:je odredjeni kvali''et
znaci ia se oblik jednog tijela odredjuje kioz:;r:ru, brcj, poloZaj urecijivanja i dimenzije
povrina koje ga ograaidavaju. Ako se menj-a jsdF cd ovi: veLi6ina onda se takodje mijenja i
tUUf ,i.1.1u. Riziiiite povrsile jednog tijeia og::iene sa i definisane kroz granidne ivice
(1inijet.

45
a

Konstruktivtto oblikorunj e

Pod obiikovanjem, saia bi mogli reii da je to promjena osobina jednom tijelu: forme
po po vrii n e i dimenzii a povrsil e
vr5irre;relerisrrog" poloZaj a, b roj a .

,IC
Konsm:kor ne mjenja ove pa-rametre kod oblikovanja samovoljno vei uzima u obzir
niz gram6nih usiova.
Pod p'ojnom forma povrSine podrazumijeva se samo vrsta jedne proizvoijno nacnane
povrSine. Ogr:-t-enja vaieie povr5ine pri tom nije uzeto u obzir. Odgovarjuii tome lopta i
iopcina kaiota inaju rstu formu ali ne i isti oblik. UopSte povriine imaju krivine razliEite od
0. Ali ako imamo jei::r povezani ianac krivina, odnosno jec.:-n skup povr5ina koji obuhvata
prevoje odnosno ivice.'Lada se govon o viSe knvina iii povri:aa. Prevoji i ivice ovde defini5u
geomerijski obl-k nekoea tijeia. Koristeii merodidan laiin p:i konstruisanju u situaciji su da
korisreii pre .,5oJne korake sada sprovedemo grafrcko kors-.mktivno prikazivanje fizidkih
efekata.

Za konsn:ktivlu realizaciju fiziikih efekau :otrebni su konstrukcioni elementi koji

eesto moraJu E*E7oc-e krera.r.;u. fon!rr,.,f.Ior,-t.melu su e:ometrijska tijela i ograniEavaju
se sa jednom il.i viie covrlina. Tadno gledano pouebr: su sa=o povriine i njihova kreunja da
bi se konstru-]i\no posirsio dejstvo kole se t-'aii od iiikog:l:kta.
i
E U ovon radncn koral:u zbog toea razlikujei:o radne :ovrSine i njihor'u kinematiku -
* kretanje. ,Racl;---p-ovrii;e- su one povriine koje kors=:ktirro iznudjuju fiziiki proces. Po5ro
povrSine for::::rrju u::ie. raine povrSine da3u r:'=.: tile-a. Ako radna ti-iela slobocinije
I posmariano i:oi:mo i: izjednaiiti sa pojmovima \u.-rirukq:3rrh ili maiinskih elemenata. Za
.i izazivanje fizci:cg pro..sa uviiek su pouebni radru :-ovi. io mogu biti jedna iii viSe radnih
G
povrSina ili riie por';-.ine i energija, materijai ili sr=:i.
.t Na pi::ru s1.-.1. pojaSnjava se prenos sile - pornoi povrSina kod kouljajnog leZaja
t
4
sa cilindriinla "aljcira.
A
Na sici su pr,i:zani pe.r'ovi radnrh povriina ; - l; 3 - 4.5 - 6.

r ].
i

Sl. 1J. Paro',i radnih povriina kod korrLjajrnq Lezcjt sa cilindriinim valjcima

Na slici 4.:- pnkazal je po jedan primer za sadejs:;o raci-r oovriina i energije. materijala i
signala. Da rj se prii:zala povezanost sa pret-hodnir :adnic. jioracima, u primerima su dati po
elemeni funkaje i flz:ici efekt.

46

t
::

-t
t
 Konstruktivno
poglavlju 3 u-injen je ustupak da se fiziEki proces ne navodi formulom u korist
U
praktiinosti, vei da se navede samo opisom. Ovaj kompromrs oteZ^ava prelaz na ovaj radni
F iorak, jer su fizidki parametn 6esto nepoznati. Konstn-rktor je prema tome primoran da opis
fiziiko! efekta prervori u konstrukciju. 5ro je iskustvo konstruktora vefe utoliko se brZe i
1 jednosiavnije na papir sravlja pn'i konstrukcioni element. Iskustvo konsiruktora u struci iesto
sluZi kao kompenzacija nedovoljnom poznavanju fizike'
U_S[rI*E:*t.9",h porl5ina radnih tijela. konstruktor ie nastojari da pno odabere
na,ednosaa'n[.-G6;;GfikE*o6lilJ,-kao povri, ciiindre. konuse, z:rubljene kupe itd. Na
t:j
nadin se teZi nalednostavnijoj a time i najekonomiErujoj izradi'
Ako se fizidkr proces ne moZe lsaii2evari sa naiednostavnijira oblicima konstrukror tek
tada usvaja komplikovaruje obliie.

U ovom radnom koral:u ueba teZiri ruinoj skici u razmeri kao formi prikazivanja. U
sluda-iu pouebe . kao dobra se pokazuje i skica u perspeicivi' jer nudi viSe informacija uz malo
cnanja.

Razvija-nje konstrukcionos elemenra iz hzidkog efekta posdZe se varijacijom radmh

PUvl5llld.

Variranjem radnih povriina mogu se formrrati konstruktivi:e varijant: koje u osnovi

rma';u .lednakr irzjdki efekat. Vanjacrje se odnose iskljudivo na Tromjene radnih povriin:
I
:
ocinosno radne parove.

:{. K3JeF.!*!i!3-'!Y.oj9l)1-rg4n4 p-.tqu-u- su: obiik radne povrSine' broj radnih povriin:'
-
poioZaj."inlrlorrSin;..1;4". u odnosu na dn.rgu i geomerijske iimenzije radnih povr5in:'
bua eltin paramerra kako smo i ranije naveii odredjuju u glavncn oblik jedne povr5ine. r
trme i rijela. Promjenom oblika postiZe se dakle promjenom jednog ili viSe Parametara. A..ko
rreba da se mrjenja - varira samo jedna osnolrla dispozici.ja, lad: se parametri koriste k:o
svojsrvo vanjacije raCmh povriina. Piema tome aspektr varijacije r:cine povrsine su: promel3
oblika. promjena bro.1a. promiena poioZaja i promjena ciimenztja Ova stanovista varijacije su
op5te vaieia. Ona omoguiariaju mociih-kaciju oblika osnovne dispozicije. Pocirazumeva se
c:
piomj"n" radnih povr5ina moZe dovesti do promjene radnih tijela koja je dine.

Pod prp.mjqnaiD -oblika podrazumijeva se promjena oblika radne povrsine i1i parova
t
radnih povrSrna.
z.raai urmoiava-nje i1i smanjenje broja radnii povriina'
I-fgfg*59e,
promjena pSlq4a:a odnose se na varijaciju relativnog poloZaja dvije iii viie rrdrih
I
poursini 1.d-ne-pr.ntu cirugol homjena poioZaja primen.luje se samo na radne Parove.
P:?*j:T 1ig_:if1fq-gptfoji kaa se dimenzije radnih povriina uveiavaju i1i smarjuju'
predusiov za promjeuu aspekta varijacije za postojenje osDovne dispozicije - skice.
Uslov za primjenu aspekta varijacije u swaranju varijanti je realizzctja fizrikog efekta koji
je
sadrZan u osnovnoj disPoziciji.

Na siici 4.3. poja5njena su na jednom primem Eetiri aspeka varijacije. Pomoiu efekra
)
Uenja treba prenijeri obnru moment. Na slia, kao osnovnoj cispoziciji prikazan
je par
!-l
fatcionilr toilova. Radne povriine su povriine obloga frikcionE [oikova' Uz zadiavar'ie

IQ
j

l
-rtii

*t
 E
!
T

I Korurruktivno oblikov
pomjeralje radne povrSine radnog todka na unuuainju stranu toaka karakteri5e
rromjenu poloZaja. Povr5ina obloge gonjenog toika korrlja se tacia po unutra5njoj radnoj
Ii povr5ini pogonskog todka. Kao primer za vanjaciju broja radnih povr5ina odabrano je viSe
sparenih frikcionih toEkova. Promjena dimenzija odnosi se kako na promjenu Sirine tako i na
poveiane prednike. Pritom se mora zadrZau prenosni odnos konstantaim.

eesto se vi5esuukom primjenom jednog aspekta varijacije mogu dobitt razlidite varijacije
radnih povriina. Tako na Pnmer aspei'-ri bro.1a i promjena dimenzija, pnmijenjenc, na pal
frikcionih rodkova daje daije alternative. kao 5ro je prikazano na skici -1.'1.

i PROIUJENA OBLIKA PROMJENA BROJA

I

t
i
i

PROMJENA DiMENZI]A

+
E
t
-+
I D? D
*'l t
- -,
_L

d. d
:
*

-i

r 51.4.1. Varilacija radnth povriina :.a par frikcionih roikova

-l

I? Isrovremeno se moZe korisuti vi5e aspekata vanjacije. Na aj na6in se razvijaju dalje

t varijanre. Ova mogufnost ima isri znacaj kao i primjena jdnog aspekta varijacije na varijann:
-l ko.;a je vec dobijena preko jednog drugog aspekia vanjacije.

-T Stvaranje svake varijanre urijek poiazi od osnovne dispozicije i njenih obaveznih

i karakteristika. Svako razvijeno aiternatirlo reienje ima odrecijene:rednosti i negativne strane
*t iija procjena dopusta pojaw razlika iz:nedju alterna[iva. Mogu se korisdri razliEite varijante

l
i
50

r
!

-i;r
t
t
--l
 ,q
:

Kansrruktivra obliko
varijacije da.1u
zar.isno od specifiinog sludaja primjene. eedri navedena stanovi5ta
ciak'le
postoje za variranje radnih porriina.
,f""*^ o rome koje naielno moguinosti
tt Za konstruktord ova uPutstva znaEe putokaz, konstruktivne alternauve 7a
tazYranJe

koostrukcionog eiementa - reSenja'

---Ia

3.4.1 Kinematika radnih Povr5ina

U traZenju najt,oijeg konstruktivnog r:ienja, desto je pored tadnog obllkovanja radnih
po'riina potrebno os:rariii i njiho'o kre:anje. Opiti nadi,n posmauanja vrsle krer:nja
o*ogrc.uu navodjenje dvije principske moguinosri kreranja i to: rot:ciono
i uansla'omo
tr.u1.1.. Svako 6d nii. *oz.'r" podi.l.Li,i na ogranideno i neogranideno ltsrenje' Na s1'-l'5'
priiazane su vrste ket:rija i pojaSnjavanja 23 sve vrsle sa pojedinim primerom-

:
TRA.\SLACUA
,:j;

7Z-"/,2/.:/t;
Pneumatski cilindar

It
ROTACUA
t
*l

*, i

-: \-/
I
t
t:
-* Elektromotor

*,, 5t.45. Vrste lcrennja

51
I

-:J

--gi

I
I
i
 Konstruktivno obliko
Ako kretanje deluje samo u jednom smjeru, naziva se neoganl!11o_kIjE3je.,{ko
kreunje djeluje u <iva smjera posroji ograni.cJlg ket!:
Ove osnovne vrsle keranja su najjednostavnija kretanja. Ova kreranja mogu
kombinovari sl,oZega,kr-etan.ja. Talio na primer kombinacija iz kmfuog kreunja i aksijalnog
traaslatornog ketanja daju keralje zayojluee. Kombinacijom rotacionog klet2nja sa radijalnim
rraaslatornim ketanjem stvara se ravno spiralno kqtglj'
Mno5tyo moguiih keunja moZe se ostvariri preko prenosnog mehanizma- Rarvoj
prenosnih mehanizama za stlaranje pouebnih kretanja radnih povr5i-na zadatak
je kinemadke-
konstruktivni razvoj mehanizama pripada predmetu kinematrci msfi ani zqma.
eesto se potrebna kreranja radnih povrlina, odnosno radnih tijela ostvamju Preko
pogonskih i prenosnih mehanizama koji nude specijalne oblike' U ta|tim
"l..enuta
slula.leuima konstrukror zadau\a ie koristiti te moguinosti. Zadatak konstrukora
je tada da na
oroow bitnih svojsuva pouebnih kretanja radnih povrSina odabere podesne pogonske
elerrente.

3..{.1.1 Varijacije kinematile

Vrste osnovnih kretarja kao i pogodne kombinacije su aspeki kinematskii varijai.ja-

O:i vi5estruko nude mosuroosr pronalaZenja ahernativa koje razii-itih ketanjima racinih
por-rsina ostva.ixju jednaki fiz-k] efekar. U ovoj fazi racia osnovna dispozicija mora se ispirau
u aajjednostardjim sludajevina. da li se na primjer translatorno lretanie moZe zamrjer-rti
.o-.e.itni* ili obnnim. Dalje',re;a vidjeri da Ii su moguia ograniEera kretanja i1i neogranicena
kr:unja radne povrline. Na kraju ova oblast aktivnosti prezencira komponente varijacija.
sr.ojstva radnih povr5ina i njiion.r kinematrku'

3.4.2 Praktidna Primjena

KvaliatkonstrukcijedefiniSesepreko-s-voj.stava.ik.arakterist4a-}.sg:g}llj:
Sr.ojstvima konsrrukcije prici,ju se izuzemo vaZii zna€{, jer iz utvrdjivanja svojsnva
koestrukcije izrasra , i.ij.. toku radnih koraka tehnidki crtei' kao sredstva zA
i izraZavanie potrebnih za izradu. Dejstvo fiziEkog Procesa urvrdjenog u
srorazumijevarje
piethodnom ,"dno- koral-u *oru t. 'tzazvati obrazovanjem rarlaih povriina i njihovim
ponebnim kreranjem (kinemaiitom) . 7-a, svaki fizidki efekat trazi se osnovna dispozicija slaca'
€rosno crteZ. Dispozicija, odnosno skica mora konstruktivno repro<iukovati fiziEkj proces- Za
-Za i njihova kretanja. kao
to su potrebai radni parovi oblik pnkazivanla bira se skica koja se
pr,lruzuje u razmjeri. ot'o su iesto poUebni proraiuni i odredjcno.iskusWo' Ova osnor:na
ikj"a konstrokcionog elemenra iii sk-lopa sluZi kao osnova za stvararje varijanti- Na osnort
a-<pekta varijacije raanin poursina (promjena oblika, broja, poio2ja, dimenzija i
njihoviii
kombinacija) i na osnow svojstai'a varijacije kinematike (neograniEena, i ograniiena
uznslacija i roucija i njihove kombinacije) modifikuju se osnoYna dispozicija - skica- Po5to na
pronalaZenje a-lternariva uricu dvije komponente sa svojstvima svojih kombinacija, nudi
se

fus"bnu Sema varijacija, marica varijacija. U njoj se vertikalno postavljaju svojsEva racine

porriine, dot se troriztnralno travode aspekti kinemalike. Broj kincmaSkih aspekara varijacije
z:visi od traTess yp5L kret:aja radne povr5ine. Ako se pokebno k=tanje radne povriine mo2e
onvanti na osnovu na osno,,im vrstama kretanja, Ueba postavii Eetiri naved:aa svojsn'a
v-ijacije. U protivnom prvo treba odrediti moguie kombinacije'
52

I
a=

OSNOVNA
DISPOZICU.{
KDiET{{TIIiA
FffiFi-l TR.A.NSLACUA ROTACUA
IE
NeograniEeno Ograni6eno Neogranileno Ograniieno
RADNA POVRST\:.{

OBLIK

"r* BROJ

POLOZ1J

DI}IENZLTE
,8

I: KOTIBINACUA
EF

I s|.1.6.
L

-t:
Slikapolainjar'a5emumarricevarijacije.Zasvakopoljeovema[icemoZesepotraZiti
najmanje jedna-vanja:ru za ciaru oroouou dispoziciju. Nema smisla
u ovu iemu svrstavatl
riie varijacije treba koristiri kao pomof
,rll,o pornuo konsu-akdvna qesenja. \{nogo svojstava
za sistemarsko pronalaZenje "ania-nti. jei plarsko traienje ili razvijanje desto dovodi do
promenjivih ili da-k norih parci.lalnih {e5enja'
T
{ eesro se pn.o poledinacnog aspekta raniacije moZe dobiti viSe varijanti. Mogu se za
-*l
I
.1edno polje marnce ,,ar.].1a.,.1.
prJouri vise rarcijalniir rje5enja. zn.aiaino je da sve skice
osvaruju jednaki
predsravijaju a.ltemalr-na qeienia za osnovnu dispoziciju i konstruktivno
fizidki efekt.
I
I
--l
Parcijalnar;e5enjamonjusenumerisariradiboljegpregleda'Numerisarrjeselriiu
fiziikim efekiima. Za ro sluZi rrece mjesto koje pocinje kod osnovne dispozicije
i
sk_iadu sa
pisesedaljeporedosledupronadjenihvanja.ou.Natajna6inmoguiejejasnoSlTstavanle
svakog parcijalnog rlecenja t.i;tonl efektu i p-ipadajuiem elementu
fun]-cije' Tako na primler
simbol 4.25. elementa jedne konstrukcije kaz.r.1e da se radi o 5. varijanu 2' fiziEkog efekta
pripada 4. elemenru funkcije . vrijeclost ovalo jednostavnog sistema numerisanja
koji
? posebno ie doii do 'u:aiaia kasnije.
t
Ako se kao parcijaha rjeSenja korise gotovi tr-rpijeni djelovi i1i maiinski
elementi

ugovadki, treba ih kompletnosti radi uklju6iti u sistem numerisatria'

I 53
_.i
J

I
_q
t
EI

I
I
'-i I

lt
_1
 i

i!

-:i

H
H6\
3
-/^/ ,t
o
.l : f,

\\)\) .\ -
r6xa--{.L :

o
l
o
A
N 'io {
o o

t
\z;
1

*&i

t ^J
tr
\ ;(/_
:L----+!
- , \\
i \-2^
.!

-i
v
/-
-1

a'
a /tr' -a
I -?r---*rL
!
* /- z \\\ 4
l.----
\ \\ \
\\\\\- 1,-lS-
t-rr\ )r,
\\> \\, z /1-.t
7
-'-
L:
l Vi
)-
^\ i d
-:t-\---&L
Y\J '.\ \
\\\\9 l

+ r

Lz,
,N
q
J
(J
o

JJ

i
 1

-1
l

.J

i Konstruktivno
1.1.4. su tipidne promjene oblika'IloZe se mijenjatt
".-i vrsta
l.ti do varijante
ozubljenja (1.1.2), zupci. todka m:gu se ^Tj'll-::-f':"lTli';1j1,:li,ffi:fi
i
ffi::iil?:,j['iii"?"r.0* i 1,1;';i,1,
povrsira mosu se mijenjati radna tijeia (svakavica zupdasti
-vu.ilunte je vidljivo na skicama'
toEa-k) kao Sto
zubaca (1'1'5') i broj skakavica
Varijacija broja odnosi se na broj radnih povrsina, broj
(1.i?) daje zamjenu poioZaja radnih povrSina je{ne prena drugoj' dok
(1.1.6.). Alternativa
radnih Povriina u jednu
(1.1.g.) karakreri5e promjena iolo2aja koja nastaje razmje5tanjem
drugu ravan.
Poveianjeismanjenjedimenzijapo.laSnjavajuprimjerii.l.g.ii.l.l0.Uovajaspektbi
'zupca,
spadala-i p.o-.i.nu iiriie oaooino siakarice. Ako se za promjenu osno'ne skice
mogu se naprimjer dobiti. varijante 1'1'11' do
isrovremeno korisd viSe svojsrava varijacije
od kojih sva sadrZe najvaZnije uslove
1.1.13. Ovaj niz r*i.ju.i.1a p"f'^:t pattijatn" {esenja
crteia - skice. Sva ova rjelenja. nasuprot osnovnoj skici - dispoaciji posjeduju pozitivne i
negaLir-ne strane koje se tek kasnije procjenjuju'

PRtr\IJER
UREDJAJ ZA ODVAJ.{\JE PL.{STi.NIH POLUGA
Uprocesuprerade:lasiike.izjednedizneistovremenosei5oricava'1u-izlazedetiri
plastiEne poluge (SI.i.9.)"
?

t
E

- Prednik Poluge D= 100mm

lzlazna brzina v = 120 mro'min

? Temperatura Poiuge t = 1'lOoC

i9
-1 - Preinik kruga dizne d = 1-lO mm
Trajanle odrijanja r.:x' I = 05 s
'!
I Sila odvajar.la F = 2 k|{iPoluzi
-1
I

j
sl- 49.

I! Polugezapotrebeispidvaljatrebaodvojitiuvremenskim'inten'alimaodjednog
t minuta,naduZinuodl20rrro,skoroistovremenoutokut=05s.DakletraZesekoastruktivne
moguinosti za odva-iaaje poiuga.
,i i
_l Dabiseuspostavil:yezasaprethodnimradnimkorakomp:r-ikazujes.nasl.4.10.veza
I
sa drugim i treiim radrum korakom'
I
I
I
56
--fJ
I
I
n
6i
i

5.ODVAJANJE
,1. ISTICANJE

!
:
}IEHA-\-I.KI TERNTI.KI

5.1. Smicajni rez

I
i
:

::777:7;7 .,
/) //////////,'/
Si.1 .10. uredjai za odvajanje

^jll povrsiaa (edno

Kadfiziikiefekatzaispuljenjefunkcije',,odvajanja-trebapnmjeruti"smica-inirez,.
,r1., poursi* airr" konsti kao radna
gomja
ilin. Dodatno se mora
=e-ivo)..
je si 4 1i' prikazana
obezbedjenje osnoine tt::::"
varijacije
Preduslov za izvodieaie po'rSina dizne' i poluge t=aterijal)'
:- osnovna skica 5'll i;;;ioo*"'siot 'u "ei'o' gornla Posio kod posravljasja zadatka
S.ojstra poluga gornje il'ij"i
t'^t-p"tr]"a""'";;;td;t''
rjesu deti prethod, o#,-'''-"lit*
i"'"-1,?;!,."1il"IiI'jl,;I1!"i,"T.T";""#;:-;
'l*o",uz. i.,.,t uioo
IJ"ol ,i,,."-,'oo 'Tl^Tou 'ifl;:"'it;:i"ii"',,""ii. "i , "p'k'i*u
za pronalaZen].-^::,r: kerasja (ti:ematike)'
potu^;"'rro1.tro ornou*h vrsia
'''arijacija radne Povrstne a ronzooralno
da:o je rje3enje'
Zu ,uuto polje marice
Parcijalna qesenje 5'11 i -<'13' *ilyl ii.l"."'""l,lffi"i'.il"?'",:^=."1''':1i''"':*i
eini
r'is p" -11-,i'-ovo posrednje
ilil, f"el3ii ,1rt"'::';";,';,i',l'i':t;&:';;i
resvrsishodnim. \'anjanre roje se
dobijaju "p'otilJno-'uro.;a''rmaju
smisla sarno sa brojem I

i 4' " rjeienje jasno

r-"^i: do daljeg niza vanJacu a Eije
dovodi
Prema aspelrtu prctrjena poloZaja jedoe prema dnrgoj-
p"foZa.1a raanitr poi.Sinu
omoguiava ,r.*^ur*i'.'"-#*.r!.r"g Pnmjer
smanjena parcijalna rjese'-ra'
Svojstvo promjene o'it*ij:^.:l-':':r-"',t":il1^t'i
l''" koje zavise od kretanja'
i.16. ;;il;i:' "*ii-te
57
 OSNOVNA SI(CA

KINENIATIKA

TR{NSLACUA ROTACUA

R.A.D. POVRS. OGRANI.ENO NEOGR3NI.. oGR \r\IeE\O I XeocnaNIe .

OBLIK
5r3 I ,..i .+.

/' 5.1 .8 .

,*o,
\ I
5.1.10. 5.1.11,

F'OLOZ,N

51 13, t I tJ
@ 5.1.15.

5.1.16.
.E
DIMENZUE

. za uredaj ':.a odvajanje

s1.4.11. Matrica variiacija rjeienia zfr om.ovni crrez 5.1.1

58
 t

-l

*t

:l

-i

Konstrubivra obL
;
Svojswa radne povrsine i aspelti kinematike mogu se kombinovati' Njilove
kombinacije daju dalje Lp"n" za ptiadaienje alternativa. Slika 4.12.
poja5njava dvije
I *oglrCnor.i za'neograni6eno rotaciono Lf.eunje koje rezuitiraju iz istovremene promjene
1
orplnu vanjacije oUiit< + broj (a) (5.i.17) kao i ob[k + poloZaj (5.1.18) sprasti noZ. Naravno

za i:use ketalja moeu pronaii dmge modifikacije'

da - vrste osnovnog

l
I

II
,

-i 5.1.17. 5.1.18.

1.12. Konbimcija *'cjstava',arijacija radnih povriina

E
St.
:a neogranii ero rL)laciono l't eranj e
-t

primjenu aspekta varijacije ko-i: rezuldnju iz kombinacija osnovnih vrsta kre:anja

Z:
nar:iena ru f.iU primjera na s1. -1.13.. i za c'e aspek; mogu se pronaii dalja parciialna
rJL:rrJ4.i-
-l-i,-

<laa
5-r.19. 5 .1 .20. 5.1.?1.

St- 4.13. Kombinacije sc aspe'Ea kinenatskih wrijacija

jedno od drug:h'
Slike 411' do sl'4'13' daju pregla- nekih carcijaln;h rjeienja razliEitih
Taio na;rimjer dispozicije S.t.t+ sj.+.ll- bolja je od osnovne dispozicije u pogiedu vremena

seanja zIata, jer uoZ u je.dnom okreanjur naprari ietiri r=za'

ovajprimjerpokazujedajeporp:mosvejednokojcjeparcijalno{eSenjenadjenokao
pno i ci:ilarisano kao osno\"na ciispozicija-

s9
 i
1

T
j
-..-i

Ko ns rruktiv no ob I iko v anj e

:1

Ostvarivanje razvoja u konstrulrivnu varijantu nudi veLk-r broj razli-itih moguinosti od

kojih - sa sigurnoSiu moZe odabrati najpogodnija'
t Na kraju detvnog radnog koraka kao zakljudak mogu se izreii svojstva konstrulicvije.
!
1. Za svalii fizidki efeic potraZiri i1i razviti osnovnu dispoziciju crtei. Zaitt utvrditi
radne parove, reZiri 5to jednostavnijem formirarju radnih povriina. U sluiaju
porebe raditi proracune, dati skicu i razmjer'
2. postaviti matricu rarijacije, aspekte varijacije za radne povriine: promjere oblika,
broja, poloZaja. dirnenzija i njihovih kombinacija. aspeL-u varijacije za ki-nematrl-u:
,anrati neograrulero i ocraniEeno tanslatorno ketanje ispuniti sa najmanje
jednom aiternativom u odnosu na osnovnu dispozociju'
3. Numerisari sve va;rjante

Na kraju imamo raznovrsnu ponudu konstruktivnih parcijalnih ijeSenja koja pnpadaju

elemecru funlcije SI. +'14.

1. RADM
KORAK

2. RADNI
TORAK

3. RADM
KORAK

i
4. RADNI
KORAK
E B
:-I 3.1.1. 32-L. 4.1.1. 42.1-

5t3.11. Sematski pregled radnih koraka

60

j
-ai

ti
t--
I
 i
_!
i

!
E
_E

Poboljianje rjeienja (Anali:a smemi)

3.5 POBOLJSANJE RJESENJA (ANALIZA SMETNJI)

Dosadainja al.jvnost bila je usmjerena na razvoj mloitva konstruktirdh {e5enja. U

ovoj fazi rada konsrmhor pokuSava da poboljsa razradjena parcijaina {eienja'
Cilj ovog racinog koraka je prema rome analiza parcijalnih rjeSenja Prethodoih raddh
koraka na moguie sm3uje. njihovo indetifiliovanje. otklanjanje iii smanjivanje u principu ueba
znau da je ekonomiclrje otkloniti uzroke odovenih smemji u malinama i1i uredja-iima nego
uaZid qe5enja za posledice. Zbog toga je poseban zlaiaj, u skjoPu razvoja proizvoda Sto
raruje orlovanje mog':iih smemji.

Otkriva-njem i otklanjanjem slabih udaka u ovoj fazi poveiava se pouzdanost

konsnukcionih elemenau i same ma5ine. slJopu procesa konsuuisanja, nudi se u ovoj fazi
U
razvoja najbolja pritila pobolj5ane sa najniZom ciienom, s obzirom da su konsirukciom
elemeotu u fazi izracie u obiiku ruine skice i1i razmjen da je najlakia promjena ovih skica.

Velidine sm::nii su uiica.;i koji izazivaiu odsrupanja zadatih karakteristika Zeljenog

g proir, oda od suan. masina i uredja.ia. Svak'r izrad.ieni proizvod pokazuje u svojim
karahensrikama viie iii manje odredjena ocistupanja u ocinosu na zadate velidne. Ova
*E odstucania u rei-rnici ju poznara ko tolerancrje i karai-reniu odsrupanja od zadate rijednosu.
Uzrok odstupanja k::z1:tensrika izlaznih veliii;ra (proizloda) su veiiiine smemji koje deluju
direkao ili indirektlo na proizvod koji je predmet izrade'
Sve smetnje rLi poremeiaji koji se mogu pojaviri u toku rada moZemo svrslad -

podi;eiiti u srdPe:
i. otistupalie karakreristika ulaznih Paftmetara (proizvocia)
2. smetnje koje polaze od ma5ine i djeluju prema vani
3. smemje koje djeluju s polja i djeluju na ma-iinu
4. smetnje u ma5ird

Na sli.i. piiazane su skupine smetnji koje su svojstvene kod bilo ko;': maSine.

ureiiaja i1i masinskog elementa.

!
t SMETNJE KA VAI\:I
1
.-t

I Izlazni parametri Izlazni parametri (Proizvod)

Odstupanja karakteristik 0dstunan i a karakteristika

"'
i SMETNJE OD SPOIJA
I

st5.l.

61
I
1

I
tI
- r9,1
 Poboliianie rieienia ( Anali:a smetni)

oCstupanja svojsrava ulaznom proizvoda moZe biti vrlo razliEita. Odstupanja mosu ulica: na
p.o.., pi.rude ili biri rako male da im je uticaj neznatan. Velika odstupanja broja obr:1a i
ti*og' momenta na ulaznoj sa.aai jednog PreDosnog mehanizma mogu naprimjer u
r:lkoj
rnjeri iticati na tok keranja u prenosnom mehrnizmu. Odstupanje dimenzija radnih ko'3da,
foll se mehanidki obradjuju mogu takodje prouzrokovari smetnje u toku obrade'

Smetnje koje djeluju prema vani, stvara maiina - proizvod. to naprimjer mogr biti
ropiorna zra6enja, izdur.ni gasovi iii buva. Zaciara-k je konstruktora da priiikom konstru:.anja
p:tizroda vodi raduna da se ove smetnje konsm:ktivno spreie ili smanje.
Smetnje koje spolja uriEu na maiinu - prorzvod. mogu se svrstati pod pojmom -caj
oioline. To moZe biti koliEina roplote. vlaga. r'ibracije i ovi problemr spadaju u djel:aost
konstruktora koje on mora da rj:5ava.
Smetnje u maSini imajunajveii zna(aj. polazeii od Einjenice da se u svakoj r"(ifi
o5r,ijaju fiziiki procesi. uzrok smemji treba uz-dti u ocisrupanju stvalnog fiziEkom proce:: od
i.:.uintg fiziikog procesa (posruoka). Ovo oCsrupanje uslovno je odstupanjima .zavi=h i
,:.zarisiih i fizierin p*u.",.*. Imaju u vidu da se irziiki Proces mora iznuditi r::nim
r.cvr5inama iLinemruiom. onda se smetnjama u maiini moraju pndociati
smemje kc--e se
pojavijuju zbog ne.somuno ;on-arrane radne povrSine i neadno ispunjenje kiner-nke.
l-"ootpunort formiranosu radne povr5ine zasniva se najieSie na podatku o tolerancijarn: koje
p:ooisuje konsrruktor-. Sjetimo se ocisrupania kjnemarskih povrlina koje su prisutn: kod
-i;io;ih parova. Tolerc-ncije se zbog ekonomrinosti izr:de nemogu uvijek brrau maiirn. Zato
s: uvijek wjesno raiuna sa udr:iom smemji u korist povoljnije izrade'

Odstupanje ksralleristila uiaznog proin'oda, smerrje prema vani i smem-ie spolj:- kao
smetnje u maiini rzazivaju ugiar-nom poveianje odstupa-nja karalcensrika izi^7.og
i proir'oda.

Cilj svake konsir,:kcije .1e dobijanje izlazlog proizvoda sa Sto je mosuie kons=rnim
i:rakteristikama. To zoaii d: je zadatak, konsruktore da se smetaje u malini irc viSe
Postoje kaegorije proizvocia kod kojih je ovo vrlo vaZno (alatne ma5ine)'
=rnimrziraju.
Karakteristrini proizvodi koje se iskazuju Preko svojstava i paramer.ara mcitr se
proizvoda moZe se rriiti tek kada je proizvod - maiila naprarLena,
=jeriti. Mjerenje izlazlog
ojnorno kada je puSu u ,ud. ,iukl. po zavrierlo konsr,rkcije. Samo u rijetkim sludajer=ra u
:raksi postoje moguioosrr m-i:renja oGrupanja karakenstika ulaznog proizvoda. prije :i za
.rij"*.' toka procesa konstruisalja. Poito i]j za vrijeme toka procesa konstruisanja. Pdto se
upravo u toh.r procesa konstruisanja trebaju ispitati veliEine smetnji- i to se noZe
=edutim
ostvariti samo kao posmauanje aaaliza veiiEina smetnji-
Konsrr.rktor mo2e dakte samo da procijeni koje se moguie grupe veliEina =emji
roZe dakle semo da procijerr koje se mosouie g:-upe velidina smernji mogu poj:riti i
:retposuviti ir.tenzitet srnemji-

Na kraju, u rJju przhdnog postupka potrebao je parcijalna rjeienja kao ra:ltat

;ctvrtog radnog koraka- posmarati jedno za drugim moguie smetnje pritom se za svaki
t-vijek
konstrukcije propiiuju sarno gruPe ve[Eina smemji koje imaju naja-e dejstvo'
"jemenipoieti posmatrarjem c"7nog proizvo<ia. za przpoznatr grupe veliEiaa smetnji creba
:eba

62
 a

_1

a
Poboljianje rjeienja Anali:a smemi)
(

:
predlodi mjere za njihovo smarjenje i konstrukrivno predloZiti re5enje u mnogim slu6ajevima
velidine smetnji se u potpunosri ne mogu eliminisatt, ali se zato mogu reducirati.

PRINf,IB.
Plastidni komadi - rondole ( 2omm, oko 2oo mg ) treba vasati na uredjaju za vaganje.
Komad.i se dovode kroz verukal,nu cijev slobodrum padom do uredjaja. Vrijednost teZine daje
se kao vrijednost eleicridnog napona- Za ovaj zadauk posroji viie rjeSenja, kao rezultat
ietvrtoe radnog koral:a. Jecino parcijaino rjeienje pritazano j; na sl.3.2. sa eiemendma
prethodnih koraka.

2. FUI\-KC.
STRL'ET.

3. FIZIEKI
3J. S.{YUANJE 43. h.DUKTT\AO
EFEETI

1,) ] T]SNATI NPPT:r:A

{. SVOJSTVO
KONSTRL,'KCIJE +.3.2. t\:DIJ'I(mll DAvAa PUTA

1. MJEfu\'I LZORAK

s/j j

I TraZe se smemje koje se oiekuju kod oarcijalnih rje5enja 3.2.1. i 4.3.2. ReSeaje 3.2.1.
i je ukije5iena iisnata oprusa (iirine 10mm, duZire 100mm i debljine 0-3mm) Eije ueibe mjeri
bezkoo-Itru inciuktirai davai-merad putanje (43.2) i pretvara u elekriEni napon.
a
I R.jejen1e zadarka prikaza-'ro je na s1.5.3. na lijevoj strani preoosuvljene su smetnje. a

na de:loj sualr siike navedene su odgovarajuie mjere.

Treba oiekivari da ie prilikom postavljanja mjernog uzorkr osetJjiva iisnata opmga biti
pobud:lera na vibracije. Na uj nadin se ometa uzlrnanje mjerne vrijedaosti. Da bi se smanjiio
vrijem= smirivania opmse, mora se predvidjeti priguienje. To moZe dovesti do postavljenja
novog zadatka ako za ovu dispoziciju treba razraditr princrpske mogucnosti {e5eoja- U ovom
sludaju predloZene su ri mogucnosti, za smanjerje smemji.

I
Smetnje [2 vani ne treba otkrivati. Medjutim, u obzir se moraju uzeti smeoje spolja-
Potresi koji od fundamenta preko mjesta oslanjanja dolaze do ogruge mogu se eliminisati
izolacijom. Promenljiva temp€raftra okoline zbog razLiEitog uticaja okolhe imaie za posledicu
:
promjeru duZine opruse i na raj nadin razlidito ie se uticati na mjerne vrijednosti. Rie5enje je,
obezbi.i--iiti klimats ke usiove miesta mjerenj a.

63

,b
,5e

P obolj ianj e rj eienj a ( Anali:a smetni )

Prilikom detaljnijeg posmaranja postupka vaganja i u uredjaju se vide smetnje. Kod

razliEitih reZina mjernog uzorka nastaje razlidit nagib opnrse. Tako nastaju gre5ke prilikom
r:*
J
irdultivnog mjerenja. Osnarivanjem ovog problema moZe se postiii posebnim - dvostrukim
oDrugom pri demu se smarjuJe ovaj nagib.
*i Mnoge od nabroj;:nih smemji mogu se naknacino kompeziraci baZdarenjem unuw
njernog opsega.

SN{ETNJE il,IJERE

Vazduh
{ I

1. ULAZNI PROIZVOD
.T
- Zbog uda.rnog opter-enja PRIGUSENJE+>
n Te[nost
opruga moZe vibnr:: pn
.: t stavijanju rondole
{I|
I
$
Vrtlofoa
I
struja
'! 1 SN{ETNJE Ii{ VA\'I
It
Nema

5 3. SNIETNJE SPOLJA
} TZOLACUA VIBRACUA
- Potresi. r'ibracije D.z. -"-
mjestu pos'.avljanja
Promjena temperaEe
---+ Klf,lrATrz{cuA

1. SNIETNJE U T{ASDI KORISTM MATERUALE U PRAVCU VAIJANJA

- Nehomoeenost ma:-ijala ra
PRO]\LIENA
- Promjena nagiba p::
razliditom opterecs:-;r.r \ OSLAT\JANJA -7V7,
\
,/,
,1
:

'//)'
\ ,*"n
OPRUGA
,,,
,,h
n
S/JJ.

64
.?
r
!

t -" -r" ra
'4
analizi velidina smeoji treba:",*t
i. da ispita svako parcijalno rjeienje po sledeiem redosledu na glavne smemje koje
J se odekuju:

odstupa:lje svojstava ulaznog peroizv'oda

smetnji ka vani

smernje sPolja

smetnje u samoj konstrukciji

2. Z-aim konstruktor traZi i izvodi konstruktivne mjere za poboljianje otlLivenih

smetnji.
t
Nakon perog radnog kora-ka Sematski pregied dosada-injih koraka prikazan je na s1.5.'1.

7 1. RA.D\I
IZLA-L\'I
KOR.{,K LTLAZNI
n
PRODT.IKT PRODLXT

i:
n

2. R*{D\T *EE{ .l-E*

KOILA.K

RA.D\'I
KOR{K
1.1. 2.1. 12. 23. 3.1. 3.2. 4.1. 42.
I

RADN
KORAK
ENEHffiffiffi@8ffiffi5
Iilli i.1:. 2.1i1. 22,.1.
1.1.1. 23.1. 3.1.1. 31-1. .1.1.1. 12.1.

EEEE@
I i I i

5. RADI\'I ffi E &

KOR{K
1.1.1. rJ2- 2.7-1. 22.1. 23.L. 3-1.1' 32.1. 4.1.1. 42-1.

5t5.4. Sematski pregled radnih koraka

65
 t
_a

p
:
:
Metodiian nadin rada u procesu stvaranja nekog proizvoda, pored r:zvoja mnoirya
rjeienja, daje i metode pomoiu kojih se iz mnoitva pronadjenih rjeSenja moze odatrati
najpogodnije principsko rieSenje.
Sesti radni koral. kao svi prethodni radni koraci mora biri opite vaZeii i primeniji'"i u
svim fazama konstruktonkog procesa koji su ranije analizirani'
Cilj Sestog radnog kolaka je da iz velikog broja moguiih kombi:acija pror:dje
najpovoljnie principsko rjeSenje. Izbor uvijek predstavlja Proces odluke. Odluke se u
iiioj.^toj praksi ne mogu donositi proizvoljno, prije nego donese odluku o izboru ;eke
velidine, p*u..t.u iii qesenja konstruktor mora da pristupi Procesu vtednov:n-ia. Vrednor':nje
1 ima za cilj da konsuuktoru omoguii sieumost i objektirnost u izboru najpovoi-i::jeg
:
konstruktivntg rje5enja. Treba reii da ne postoji postupak koji sa apsolumom Sgurnosiu roZe
da sprijedi fo,qr.sn. mluke. Me djutrm. sis.emskl PristuP u okviru ovog radnog kcr:-ka
aoprinoii srgurnijem oiluiivanju. Cilj opdmizacije r izbor najboljeg rjeSen-'a nije mc:uie
f
I uri.,.t dobiridireilnim curem. Jer ako hoiemo da iz mro5tva konstrukcionih e-emenau m:nah
jednos vei
oduber.*o najboije prindcsko rjeienje (kombilaciju) to ie nas u nadelu dovesd do
-5 nepreglednog troju it-,ooro za rjeSavanre. Sto neka fun}:cija posjeduje viie eleaenata fuu<:ije,
I
i Sro veiibroj konsnsrvnih varijanti za neki element funtcje utoliko viSe se uveiavr ''roj
ie
. pokazuje kao primjer jedau strukturu fu:kcije sa ::rin
f,
-og1rCii1 kombinacija. Slika 6.1
.- ei"rn.nta funlicije. Ako se predpostavi da su se za samo jeC:n elemenr fuc-<cije razvi" rri
konstruktivna parcijalna leienja onda formalno. proizilaa osamieset i
jedna kc'nbinacija-

STRUKTURA
FTJNKCUE
-r
\
F
l
:,
\
\
I
I
i
KONSTRUKCIOM
E I
@
E
H
q
ELEIVIENTI
d1

ffiffiffiffi
.i

.{ {
KO}IBINACUJE

j
st.6.1 .

-i

i
l 66

al

I
-:d
 I

-il

-i
polje resenja mora postepeno osaniEavati sto dovodi do cilja u dva izborna koraka-
prvo se izvr5i odgovarajuia redukcija odabranih konstruktivnih elemenaa, pri iemu se
za svaki elemenr konstrukcije izaberu najpovoljnija parcijalna rjeSenja (to bi bio prvi izbomi
korak). Ta izabra-oa delimi6na rje5enja se onda kombinuju Prema strukturi funkcije.
Kombinacije se ponovo po<ivrgavaju odabiranlu - selekciji (2 izbomih koraka). Ovako
sproveden dvostepeni posuqoak pruZa moguinost procjene - wednovanja jednostardm
sreCstvima.

Za oba gore naveciena izborna stepena - koraka treba teZiti jednakom postupku
procjene (vrecinovanja). Proces vre<iaovanja pruZa sistemski nadin postupanja pri izvodjenju
pro.Ln" da bi se mogao izvr5iti izbor izmedju alternativnih {eienja, ona moraju biti
uporediva. iv{edjurim konscruktiroe alternative ima smisla uporedjivati stuno ako sve
I ispunjavaju isru furiliciju. uooredjea.le se moze izvr5id samo ako se moZe suditi po
obeleZja mogu imari
.l.ooortuuioin-I obeleZa.lima G:nterijumima procjene). ProcenjivaEka
I

.,,r;iito znadenle - vaZnoso iii teZinu. Da bi se mogio utvrditi dobro ili koliko loie
I

-l al=rrativna reSLnja ispunjavaju postavljene krite rijume , reba uwrditi skalu ocenjiva-nja
oc:rosno mjerilo procjene.
I
*t 3.6.1 Postupak vrednovanja - procene
postupak vrednovanja ob3a-<ajava sistematski nadin postupanja za izvodjenje prociene
I
(r:ednovanj a t.

*-t
prvi izbomi korak obuhvz:a selekciju dobrih rjesenja od mnostva konstrukriranh
n parcijalnih rje5enja. Numensarje pa:cija1ruh rjeSenja, znatno rioprinosi pojednostavljenju toka i
I
{ ic.ntintuci;i djelimifmh rje,.enja. Simbolizovana parcijalna rleSenja nanose se horizonlalno sa
_i u1:7nim.karakrerisriEmm brojem. Sr"i konstrukcioni elemenri koji pripadaju istom elemeanr
fi.:=kcije iine jednu gruou. Pna cifta simbolizova-nih parcijainih rjeienja, pokazuje njii:ovu
r pnpadnost g*p".U rabeLi (Si.6.2.) se verukaino posravljaju kriterijumi procjene tako da svaki
konstrukcioni element moi: se ocijeniti po svakom kriterijumu. Procjena se vrii na osEol'u
{
I
_t ocjena koje treba uwrditi. Ocjene za sva.lii konstrukcioni element sabiraju se i prikazuju se u
poslednjem redu. Element sa najveclm brojem po€na unutar jedne -erupe odgovara najboijem
rie5enju. Tok prvog izbornog korak: prikazan je na 51'6'2"
Druei izborm korak sacirii odabir izmedju kombinacija koje su formirane od odabrani
parcijalnih le5enja. Odabraia dgliniins qe5enja kombinuju se prema strukturi funkcrje. Ali
izoiovalo i
i.csto su elemenri funkcije za vrijeme razvojnog procesa izdvojene iz.strukture,
i,tje obradjivani, to se moie javiri slu-aj da se pojedina, djelimicna rje5enja radiEitih g:upa
o. mogu iombinovari. bog toga se vrii ispitivanje podnosljivosti. Pri tom se viz=l-no
kontrolile koja delimidna ije5enja se mogu kombinovati u Paru, dakle ne iskljuduju se
medjusobno._ Izdvajaju se eleme'ri koji vode iskljudivo - nepodnoiljivim kombinacijama.
_i
{ keostala reSenja koja dalu podno5ljivije kombinacije. Dovode se do druge prerade posurpka
pnrocenjivanja. Ora proced*" se izvodi na isti prethodni nadin. Horizontalno se tmose moguie
LmUinaci3. u ,".tikulno krierij'r-i, usmjereni na izbor kombinacija. Svaka kombinaciia se
ooeet ocenjuje po svakom kdterijuau. Zbir poena se navodi u Postednjem redu i siuZi
kao
u=oredno mjerilo kombinacije.

67

i
"?
!j

Izbor najpovolinije variiante

KONSTRUKCUSKI ELEMENTI - PARCUAINA RJESENJA

'a

I l.l.l 1.1.2. r.ii. 5.6. .l .l .t.2. l.l \.1.2. ,J_r. .1 .1 .2_i.

Kr
K,
Kl
K1

Ks

Kn

ZBIR

et A )

Rezultat drugog izbornog koraka je kombinrcija sa najviiim brojem poena. Ona va.i
kao principsko rje5enje i daje konstruktirto r.1e5enje postavljenog zadatka, kao mdnu skicu sa
grubim mjerama. Kod ostvarenja kombinacija desto. konsu-uktivno treba rijeiiti i formirati joi
pniagodjavanja. veze i sl., da bi se omoeuiiio zajednidko djelovanje djelimiirih rjeienja. Na
sI.6.3. prikazana je Sema drugog izbornog koraka.

KOMB[\IACIJE

Ic.rrERrJUr\fl 1..1.1 J2 2 3 J3.L.7 J 4.L s J

- t7 n 2.4 t3 -1.1 J 4.L 5 J -. . Lt.Ln23R '' _<J4.tSJ-

It'
K-
Kl.3

K:

K,

ZBIR

s|.63.

68
 funkcionalne elemente neke strukture funkcije, razvijati novi konstrukcioni elerrenti, vei treba
koristiti provjerene standardne elementa (teZajeve, spojnice, zupcanike, klinove itd')'

3.6.2 Kriterijumi Procjene

pomoi lionstruktor pionalazi 1:zli;u izmedju njih.

Svako konstruktivno rie5enje podvrgava se analizi lgbg$g _L €E3I>Inll}gI
YreqgpyesiuLa'
i kvanritativna obeleZja
*,i T-l1_:i-Jesro--1119gtt-u!-:"!d-ici--Burern-anjerrih
karakteriSu
sa nekim Kyan--u4jtysA pb,CISZjl su obeleZja koja se
oaooi"!g.iqj!fu. iiirn" oa'iiiie promjene (energje. materijala iti sigrala). ona se mogu
nur.rti iio naprimjer rad/vremenu (promjena energije), kolidina/vrijeme (problema materije ili
kolidina inlormacija / r'rijeme (ocn sigaaia).
E-\snamSU-[4ieriju-rni.'mogulglarcS!!prekosvihqgjkovakojii<arakterisuneki
pp1"roA-l;G\qy-i m-arerijala. rzracie. alata. qrontaie itd)' Qoryriqant45r pqlgZaj medju
';b;t.ZJ*'"
proc3ene zauz-i1n-rju e.konomski $pnjum (uo5kovi). U n:stoja-n;u da se razvije
-rehicki pouzdana konstrukci-ia. trdkovna procjena
jedna, u pogledu roikori ooiollnn. a-li
mora 5to prije odrediri proces konsur:kcije . Najkasnije. u trenuiku kada su goove ruEne skice,
to jest u fazi koncipiranja mora se podeu sa anaiizom trolkova. Narar"no to ne moZe biti tadna
procjena troSkova ali se mora ini5iri prora-un.
Tehniikar ekonomska o'celeZja procjene moraju obidno biti u jednoa uravnoteZenom
medjusobnom odnosu. .{ko se neko konstrukrivao rjeienje ocjenjuje preteto po tehniikim
kriterijumrma, onda ie rez:jtai izbora predstavi.jati, moZda tebn-rdki vrijedno,'.- ali u pogiedu
toikova neodbranjivo rjeJenle. i obrnuto, a-ko se kod procjene reSenir da.je prednost
ekonomskrm *p.i.ti-u. rea;liat nudi ekonomsko povoljnije a.lternative 6ije tehniEke
karaktenstike mogu biti sumniive
Posebne reikoie stvara' sa jedne strane pronalaienje srih vaTnih krited'iuma' a s druge
srrane postavljanje tacaih obeleZja procjene. Zlaiaj ove dinjenice je ridljiv. kad pornislimo,.
da pogresni knrerijumi prinudno moraju voditi i pogresnom izboru rjeienja.
Po5to konstruktivni zaciaci o
olusezal . Ali, ako se

Eesto .-ni"oi, zadaci, preporuduje se da se saEi g_grerijuma koj,LE

.Pe$llil9:
zzdat*g U dobroj
postavJladatka sadrZani su svi zahtjevi (fiksui, Zelje, i
minimalni zahljsvi zahtjevima
je omedjeno polje u kom .se moraju na.iaziti sve alternative koje sc ProcenJu1u, I ooe moraJu
zadovoljiti traZene zahtjeve.

Druci kompleks iz koga se mogu-. d9biti kntenjumi jeste- poznar anje ometajuiih
v-eueini-g=ro=..m dfelii-]spiruju'sE-parcij?ina qelenja na smemje koje se mogu ocekivati'
Iffi; j; ; ;;- ndnom koraku utvrdio razlike medju rjesenjima u pogledu njihove
69
 I

sklonosti (podloZnosti) smetnjama' Ukoliko

su ta
-l J
ukljuEiti u listu kriterijuma'
ti moze tati vidljivntz
Na.1zad, desto
*:.i S
u tri kompleksa treba zajednidki uzetl l$rtenJume
,,
pri 3eiu treba uzeti u obzir sledeie:

PostavijanjekriterijumamoraSadrzalitehrriikaiekonomskaobiljeZja
Postavkaknterijumamorabitir'eomakomplenmaidasadrZisamovaineitaine
knterijume
2
.2 _KriterijumrSemorajunavestisa3tovisimsteP€nomkonkretizacije.TrebateZitida
velidina'kriterijumi moraju biti po
-i{ se prikaZu Xuruti".rrut. u obliku karakterisdEnih
iskaze'
moluinosti nezavisni da bi mogli dati necivosmislene
po svom
t
U pogledu izbornog ciljatnterijumi procjene moqu se raziikovati
-
**{ znadenju.Naprimjerciljmoze*bitiorjentisano^trofkounoPt'"!":tj:.:",ll.tilinakonstrukciju
sanajmanjom,up,.*ino.njtinajmanjomieZinom.PrematomevrijednostiizraEunavanja
ukupnog indeksa f",..i]r*.- *"f, ,r.,i razliEito. Ovo izra.unavanje ukupnog indeksa
I 'kuo faktor multipLikacije uz kritenjume 6iji se ukupni
indeks
_t, kriterijuma svrsrava ,. kao
,* izraiunava. on uiii realan pozitiva.n
moZe t.oi il se moZe pnmjeniti procentualni

podauk.Visina ukupnog indeksa je u neposiednoj zavisnosli sa bro.iem kriterijuma'

** Izraiunavanje ukupnog ir;I*; ,.-h krierijuma moZe se zavisno oci znadenja izvriiti
ul.upnog indeksa ,dozvoljeni samo cijeli
d
diferencirano.Ako su kao faktori izradun2r'anja
u posiupku procjenpvan3a'
poziduru brojevi onda nema problema

r Medutimakosuposrar.ljenikr:renjunitijeslopovezanijedanzadrugi,iiiakosuneki
znaienju, oni onda vei predstavljaju
indirektan
kntenjumi uprkos razliditj ozraci inderidm po
rJ s posebnom painjom treba pridrzavati gornjeg zahtjeva za
skupm indeks. s,ogu
nezitisnoSiu propisaruh krteniuma'
Poito je subi
slv'iq,-rcu>u!*w*vro
stv-alJonsrru.kted po priro<ii stv:ri- (Eesrc nesvje lo)
t/.v , r-.: -^J^+-1.-,1^li doi i ,l^
rezullata Konstruktor
oo tuzrieliitr
piiu-r.-nornl procjenjivadi ie za rsti zadatai:
! -.- :^ ^r.r^- ,lo ^..niieni mniai odredeeih svoisuva neke uspjele konstrukcije.
-ir': r"'"i*-*g"',"'
Elllj',X^ifi"1':'j";f;:;-
i

."J"a'*l ::"1'*"1^ Y"^::'"':::,,T"fr1?':,i:ffi"I:

t
;:X'11.:-;:":;;';';"'.;;;;
- 1" ::=:,oJJ1'1,'^'i' *:i"':oi:g:i
iffi
!

::ffi ::::;i",""; { &k";1+". "r:* :::" :::,y: fl ":11; :'ffi ;: f.","";il:

.
rigrlroott iskaza. To^ "
s. Ekonomski
trKOnOmsKr
: :-. ^^-^ i-znadi
,'t.,
I
,.?iiilJ66u
ru n,uo,. konstrukcione zadatke, a pe! 99.,t'{T''
i?fffi";=H-r;";:;;i-i;rru-
ooDranjrva
. " r:-, ,.^--r--u.-;;;r. .,llika K^,; smr6niaka toji
Knro stuEnjaka koii v11i
vrse procjenu
Fo'je;u o-dnosno
c
J pouebno Je kod 'g'=''.,""
Koml ;r-ir;jiir'-"diik;
-j

f""r""'jl"",j; ;; ;;';:^;,i.,
fuXl,lllll;,iffio1i;i; i;;.,";;p;",";
r-.---:r-- -^-r:x:+:L .rarinih ^ilacti kao Ito su:
"J r,"ai1i"ii^ :g:l*_:Tj*n^*li:
;i| 5il,,'i: itd'
prodaje' nabavke
srorzvodnje' montaze'
;:.
Ir
*f, To sigurno garantuje bolju uravnoteZenost Pri oc.;eu'
.T

3.6.3 Mejrilo Procjene

t kroz alrcrnadve navocii srepen ispunjenja
*! Mjerilo procjene je skala ocjena koja
Kntenjuma.

j 70_
-_j
,l
.*
--;l fr,

1
I

*l
 i
-_1

:
.'--i

I zb or najp ovo lj nij e rarii ant e

Postoje naEelne moguinosti da se izabere ap:oluma procjena (vrednovanje) ili cla se
izvrii relacirra procjena. vrednovani o
kara-kteristikama s za svaku alternatiw morali
i.-uirtaio-"ipri-:.r, iiqg,Zeqqg!,ogpStroma r-dinarima. ili vrijedno.st vij,e!1 tralgj9. u
satima. Time bi se sa veiom'ligurnoiiu moglo ustaloviti odgovarajuie najpovoljnije rjelenje.
predmlov z-a ro je pouzdan proraEun apsolutnih vrijednosd. Medutim to u ovoj fazi
po6561(livnoe razvojnog procesa nije moguie. ZS*qloqjq!.r- postol9--s-e$s "4!te ,9!!ce u
\o-e-gtU-
r.a-ztql-qqj dlysl.11ro-preciae- kao'--os-u9*Y- idS-Easila i prinudno bi desto vodile
put
B,Sge5uLn,_a_?:9i!!ILiE,i1tj,e4qq9-trma. Stoga,lgl-ltry5.p5u=-pit4jq--rr,a*Gspeiagaaju--samo
relariyne pro:iene vniednosti. To je u redu. jer iz _i;dne grupe elemenata potrebno je samo
.#-
jffi:L.rjbol_* ,l.senje. Beletivnq_ploiJgls-4air upoi-dno-v*ed.aecarde. Shodno kriterijumrma,
medusobno se uporeduju d.lelimifna rje5enja jedne grr,-:e. Pri tome se ona rangiraju. N{jestima
rang:ranoe rjza mogu se dociijeliti mjene (poeni) pojedinaho ili zbirno u gruPe. One daju
.

informaciju o tome koliko "dobra" iir "1o5a " su rje-<lja. A-li zato je potrebna skala ocjena.
Utvrdivanje skale ocjena (mjerilo procjene) je desto;itanje dei-rnicije. 5to je obimnija jedna
skala, utoiilo je viSe koralia procjene nudi i utoliko i:rje je rnoguie diferenciranje u procjeni
altemativa. Sto se vi5e reducira neka skala ocjene, coliko gr.rbija je moguinost Procjene uz
sniZenje troikova obrade. U ubeli ni7: prikazana je :ka1a ocjena od jedan do osam. Svakom
intervalu dalijeljena je ocjena od j:Can do osam. Djelimr6aim rjelenjima se, zavimo od
njihove ocjer; dodjeijuje pripada.juii irrereva.l. Ako re sada objedine dva susjedna intervala
iikala ocjeea 1 -.1), ro niSta ne rruj:nja u redosljec--: djeliniraih rjeienja. U svakom sludaju
rjeienja unuar jednoe novog rnren.aia viie se n::ogu iif;renciratl. .{ko se nasavi sa
o"a-krii* pisr,rpom onda kao najjecrosrar-nija mc::inosr crjenjivarja proiziiazi procjena
dobro-loie iii upouebljivo--neupoueblrivo. skala ocje- jedan i dva. Pri tome se mora conijeti
sasvim jas:a i nedvosmislen sud. Narawo o\':. dvo-im sistem neearantuje precizno
vrednovalje- AIi preciznost rezultata covoljna je za i;ae skice koje treba procijeniti.

Tabela 6.1 . Skcla ocjena

,:
PARCUAI-\.{ 133. 13.4.
*; ussBxl-r 132. ts2. 133- 1.43.
1aA
153. t.4.4-
723. 15.6. 1.42. t22- 1.4.L. I /.+- 13.1. 1i.1.
-s

I
SKALAOCJENAl-8 1 2 3 1 6 7 8

-1

SKALAOCJENAl-J I J 3 {

SKALAOCJENAl-2 1 2

Dobro - Upokeblfivo Lo5e - Neupohebljivo

--$
Sva.liom procjenjivaEu se prepuita & odluE na kojen mjerilu procjene ie zaqnivali
svoj izbor- YDI:!9Ee sk:Iu ocjeoa o-d,- r: ''o-rl,- dok -zanggq.gr-9qte1g, preporuduje
vrednovani -.O"c-o.j.a" siguro dopuitaju generaino precizniju Focjetru
Medutim mjerilo procjeo:ranja bi uebaio da bude u odgovarajuioj
b"G drf*.""rr"ja.
71
I

!
a
--*a
 i

,,'ari
I;bor
ffieProcjenjuJe.od1u|ruebadonljeri:'T:.:.1:I-\:.:,::*:::
*og'i''t''.."1:
;.;;iJ;:'^ *'r"r,*" i" ,: :l-'*,::.:i]:*:^:,"::T:''::."',T;?"::
. j!-iz*po5!rEk4-zg
proi.ru u stvari je samo "procjela -odpriirkg"- ii' anj e P...ostc
fnm',1 i rari-
koji se - ^,:=;;;1.i formuli
maGH;68[
"-:-;---i-i-l---:l---:
koji dolaze u polaze :oga dase neka funkcija
uz oomoi radunara. Pol
-*-l+
mora dettrusatl I oPlsatl
Dosadajepostupakprocjene[etirz.Drakokaodajers}Jjuiivopnmjenjivtekposlije
radnog korak" S. eli u.iiti irol konstruktir:rih para:ajnih {e-lenja moZe do'esti dotie da se
izgubipreglednadsvimrazradenimr.lesenjinaidalzcorv.iienebudemogui.StogaseSirina
pra-u<e mora razumrlo ogranidiri. ovaj
vanjacija kod najveieg urolu ronstrrt.ionih zadata-k: z
I
cilj se moZe poiriii [o.,#ii metod pomjerarja n::njed i viiesuukim koriitenjem izbornog
pt"il", pon.,.j.'unja napnjed .je u tomr Ca se !:c ranije prepoznaju i izdvoje
i
*l p""rpf,"- koraku razradi pregled
nepovoljna rjeSenja. ro s" ispunjava time da se u s"akoii:adnom
t moguiih rjeienja, uko da ,. onudu iz roga ito se ;';oi mog.r izabrati i najpovoljnija qesenja
Tako se naprimjer za rrrjeme
sa veiom sigurno(iu. ona se ciocia.lu sleciii.n rad:o:3
kora-<u.
I fizidkih elekata' i
str':i.ur3 r-:''<cije, izmedu
obrede ne\og zadatka izbor moZe izvriiri iz:re,ju
-!
odnosno koi:rbinaclr-.. Za sr-e stePene izbora moZe se koristiti
izmelu konsrrukcioruh elemenala
1
i isti postuPai: Ylsilevanja.
t p':mjera viie unaprijed' to veie
*t Sto se izbor unutar konstrukrivno-i..'zrojno: :roces3
bir,ajute5!:oi.toapo,ruulja:rjakrrcenju-.i.,i'z:omarii'anbivasl,eapstla.hilja,a
klrenjum: ueba naresu 5ro ra-:r-rje

Posleueiegradnogkoraka.kaorer:ltatrrl::oval:arebiuebalodapreostalesamo
vi5e eiekata' S njima se
- neso ii ',:eba.o. ;zabrati
jedan fizidki efekar za jedin eiement funk.-;-r:
broja kva-Litetnih r-]eSenja'
zaum nasuvlja obrada zada*:a. .jer oni dopnne.< poveda:ju broja rjeierja, jer
Razumije se da je izbor unapnjed kom2romrs ': koris:
preglednosti
remogu -zviti lonstrukcioni elementi i oni izmidu
izdvajanje iziikrh eiekata znadi cia se zato
-j
sva-kom uporednom razrnauanju ako bi evecrualno rcgli bid prir'rjenjivi'

** 3.6.4 PrakticniPostuPak
(rr--:aovanria) jt !4ZU': L l".j::t* nacin rada
Preduslov za izvoden.je postupka procjne
pleelenJileg?, ;", oor*u-ro1u donosi
Rezultat je '", princi :ii:1:,':,c"-t:=-"t*,:::':::?:,;::"ils,ffffi*=
daL:le
nut"Z.n1u qeSenja.

3.6.4.1 l:bor elemenara

i Naf,lonzavrierkapetogradnogkoraladobi:o.,serrf,osrvoparcijalniirrjeSenjakojasu
U lisur treba
-l vei numerisana. ta qeselia Lor. ,J u taceiu sl. 5J. u tonzontainom Pravcu.
ukljuiiti i standardne dijelove' koji mogu doii u obz:'
kriterijuma pruza
venjkalno s€ unose kriterijumi pr"ocjene}curoi =ri pronalazenju
--i siedeie:

lspunjenjeZeljaistepenprekoraEcrjamini-alnihzahtjevapripostavljanjgz:da{qa..

Sazrranjaizobra&Petograif,ogkc*a'r-.kleraz]ikei,medudjeiirriEnim
kod posmar:eja veliEina' orctajuiih
feSenjima, koje su primijeiene
72
i
-:-f

*tl
 , Svojstva ili obiljeZje koja konstn:ktor smatra vaZnim'
I
.-J i ekonomska obiljeZja. Njihov brol mora biri
Kriteriiumi moraiu sadrZati tehniika
ograniae;-Ek6-at*fr-;e-an-a Sane-il8;;osrGi=-o'o1ni-diiereniiranje proc.;ene. da sa druge
,t.un. ,o bude dovollno ekolomidno, Prema iskust:yr_u!_9g_e!1jivq s_.!-dnj1_L!jc4l-o-it j" o_\q i9
do 15 kriterijuma.
{----"
j-

Cilj izbora vidi se u postavljenom zadatku. Bl..q ,-rLS4Slll*q]liu*-1-1,-nase4lu pojedinih

kriteriiuma treba utrrdiri ul-upni indeks. Faktori ukupnog indeksa navode se koz broj istih
ffirE-a]"*r Foru"ijanje*Gien:ufr; -i utvrdivanje ukupnog indeksa mora izvesti viSe
obradir.ada. Zavisno od znaija zadatka dovoljno je tri do sedam predstavnika razliiitih stmka
koje rade na ukupnom razvoiu proizvoda. Time se postiZu garancije za objektivnu procjenu.
poito se usvoji mjeriio proclene AjjednosravniJe vl!dlo:9ry:* j._-391-uebljivo -
,r*!grr:bljlg. SvaH konsrnj<cioni eiement mora sepoqen;ir"tiJo svakom krite;ijumu.
\a kai rubrikima se sabiraju vne ocjene dobijene na na\
sa nal\---om sumom r rlesenla samo za
jedan ili dva pojena odstuPaiu na]l'rse sume vaze za n

3 .5.1.2 libor kombinaci.:c

Broj izabranih djelirr.rdruh rjeSenja po svakoj grupi moZe biti razlidit. Broj kombiaacija
zavisi od broja parcijalruh rjelenja. Dali se neka kombinacrja moZe 1s2]i76r'ati odluiuje
provjer: podno5ljivosti. Djelir:ucna rjeSenja se kombinuju talio kako to predviJa stru-karna
iunt.i.;". Ako se dva ili viie rjeSenla u lednoj kombinaciji ne podnose, dakle iskljuiuju se,
potrebno je izdvojici sve kombinacije koje sadrZe ova djelimiina rjeSenja koja se nemogu
Lombinovati. To se najjednosravnije utvrduje vizuelrum uporedivanjem rudnih skica. Preostale
kombi,nacije unose se u izbornu 5emu, kako je pnkazano na 51.6.3. gdje se ,nt ,."6oevenje
prema usvojemm kriterijumima.

PRL\IJER
Na primjeru iz predhodnos radnog koraka demonstriraiemo izvodeaje izbomog
posrupka. Na slici 5.2. pnkaza jc isjedak funkcionaine strukture koju u pro5irenom dijelu
prikazujemo na siici S1.6.4.

::

st.6.4.

l
73
=-J

fi

t
-*'ri
 Izbor najPovoljnii e varijante

7.7.1.

7.t2.

7.13.

St. 66. Korstruktivni elementi za funkciju 7-

75
 nJsSavaxJP zAD-\TK.'\

Na osnovu naprijed iznijerih teorijskih postavki u tabelamom pregeledu na sl. 6.7.

uneseni su simboli ajeiirIIcnitr rjeienja u horizontalnom pravcu. \/ertikalno
su navedeni
je
krirerijumi. ViSestruko naYejeni isti krirerijumi pokazuju njihov ukupni indeks Procjena
izuedena sa merodom plus-rinus. Rezulrat procjene prikazan je u posljednjem redu.

KONSTRUKCUSO E"Y'EI\TI - PARCUALNA RJESENJA

Il**.rr***t f.1 111 3.2.3.

Aa t 1.3.2. 711 7.1.2. ?li '7.t .4

1. Jednosravno
+
+ + + + + +
uzimanje mjeme
vniednost
2. Uzimanle mjerne
vrijenosti sa malo + + + +
smetni
3. Uzimanje mjerne
vrijenosd sa malo + + + +
smetni
4. N{ala podloZnost
t f + + + + + + +
smetnjama
5. Mala podloZnost ! + + + + + + + +
smetniama
6. Dobra + + + + +
reproducibilncst
+ +
7 - Dobro baZdarenje + +

+ + + + +
8- Zamjenjivost + + + +

9. Zamjenjivost +

+ + +
10. Jednosuvna izrada + +

11. Mali troSkovi

+ + +
materijala

ZBI3. E E 7 3 tr E 5 7 E

fl ${ I zb or naj p ov o ;j n ii e g p r incip s ko g ri e i e nj a

76
 1

Izbor

--j U drugom radnom koraku procjeniuju se moguie kombinacije konstrukrirnjh

elemenam Iz oiabranih djehnicnih rjesenja forniraju se kombinacije ko-je su prikazane na sl.
i* 6.8..
:
:

-, POD\OSLJTVE KOMBD{ACUE

l,or-."***, a a 1 I t 1 1 /t I
, J.l.-tJ+.-)-- /.1.I 3.2.?.14.3.31'7 .l.t 1

1. Pouzdanost + + +

+ +
?. Pouzdanost f

3. Sigurnost funkcije f + +

1. \{jerna sigurnost +

.l 5. \{jerna sigurnost +

6. \{jema sigurnost +

1 - Jednosuvna montaZa

8. Prisrupadnost ? + +

9. Mali tro5kovi montaz. ! + +

10. Maii troSkovi monla.z. + +

ZBIR 7 E 6

5t.6 3. Izbor najpowlinije kombinaciie

Kombinacija 3.2.2-',:.3211 .1 .4. se ne podnosi. ona se iklju6uje. NajviSe pozitivnih

1
ocjena daje kombilacija 3)1J13.2J'/.1 .1.. Ova kombinacija prema kriterijumima va-d kao
I
najpovol.lnije pnncipsko rj*eoje.
-!
jedan bezkonu-ktni
Konsuukti\"Do izab6.no principsko rjeSenje mora se tumaiiti tako da
indukrivni davaE - mjer:c puta Pokazuje savijanje jedne udvojene lisnate opruge kao
l
vrijed-oost promjene- Pri.rr:ienje dvostruke lisnate opruge ostvaruje se preko jednog zaYrmja

uz pomoi koga se ostvamj: potrebna sila pritezanja'

7a

!
r
I
L*
 I -:bor naj p ot'oLj nij e vcriiart e

\'^
l\J --^ 1.. rr;
I
Nrdlu. slici S1.6.9. prikazan je 5:n::izirani tok sa ciljem izbora najboljeg
principsko rjeienia.

1. R*\DNI
KORAK
PRODUKT

2. RAD\I
KOR.A.K
*EEEE*
3. R{.DNI
KORAK

J. RA-D\I
KOR{K

5. R*A-DNI
KORAK

6. RA-DNI
KORAK

I. STEPEN

iI.STEPEN
I

IZBOR PRINCFSKOG RJESENJA W-

5t5.4. Sematski preglet rcdnih koraka

78
q5

-,

Konstrukciora razrada

3.7 KONSTRUKCIONA RAZRADA

a
U predhodnom radnom koral-u do5li smo do najpovoljnijeg varijantnog rjeienja.
I Izabrano varijanmo rjeienje nismo mogli razmotriti do svih deulja, zbog potrebe analize niza
faktora koji utiau na konaino rje5enje neke maiine i1i uredaja.
Cilj konsr,rkcione razrade je anaiiza svih faktora koji bitno uridu na konadni izgled
konstrukcije, xinosno njenih dijelova. kao i izradu sklopnog crteZa u raanjeri i njihovih
detalj a.

U ovoj fazi konstnrkcionog swaranja. iskustvo konstruktora ima poseban znaiaj,

Konstruktor ie se prvensweno oslanjari na stedeno znanje u pogledu da ueba prilagoditi
oblikovaaje svaliog elementa koje zahrijevaju uticani faltori i teZiti da se primjenjuju
provjereni stancirrcini elementi.

Svi falron koji birno utiau na konaino oblikovaaje obiEno se mogu hijerarhijski
poredati po odredenoj zavisnosri kao:
1. Intigracija funlcija
:. Dimenzronisalje
i
3. Izbor materijala
-t. Uricaj tehnolog:je i proizvocin.le
5. Odnos covjek - maiina
6. Ekpioatacija
i. Propisi
:
8. Trohovi
9. Rokovi.

I pored n-iijrovog naizmjenidnog uticaja ueba ih posmatrati kao uopsaene tadke. Kod
dalje obrade zad.rka treba napomenuri da sri dalji poslupci razrade moraju biti podredeni
pnncipijehom qeSenju. To znadi da principijelno rje5enje, koje vaZi za najpovoljniju
kombinaiju ne surije viie mijenjati omovne karakteristike.
:

3-7.1 Integracijafunkcija
Na slici Si.7.1. dat je primjer kako se dvije radiiite funkcije obavijaju od strane
jednog konstrukcionog elementa. Na jednom aransporteru u*a-nsporuju se i razdvajaju radni
i
predmeti. Gomja skica prikazuje da se transportovanje cbavlja uz pomoi Eansportera sa
vaJjcima. dok razcivajaaje obavlja zaoketna poluga. Donja slika medutim pokazuje da su
l obadvije ove fu*cije saiete u jednu. Obadvije se funlicije obavijaju od strare transportera pri
: demu va-ljci imaju razlidite pre-nike, a istu ugaonu brzinu, 5-.o omoguiava Zeljelo razdvajanje.
{
Kod Zelje da se objedini viSe ionkcija najprije se mora nacnati lEhriEko rje5enje u
razmjeri, to je upravo prvi cneZ. Crtei ukazuje na postojeie medudejstvo razlidtib
konstrukcionih elemenata od kojih svaki ispurjava neku frmkciju. hwi tehniEki crteZ je joi
nepotpun jer tek ireba konaino definisad konstrukcioni oblir elemenau, kao i njihov broj sa

79

I
I
A

I
!
 Korutrukciona razrada
odgovarajuiim vezama. Stoga konstruktor mora poku5ati sa integrisanjem funkcionih eimenata,
Oa u leanom konstrukcionom elementu objedini viSe funkcija. Ovo u sva-kom sluiaju smaujuje
broj elemenata i njihovih veza. ali Eesto vodi ka kompiiovanijim predrnetima. Oni su Eesto
te1i za proraEun i proizvodnju. Zato oije uvijek svrsishodno nekom konstrukcionom elementu
dodijeliti vise funkcija, .jer radni predmeti--elementi postaju zanatno kompleksniji, Sto ide na
Stetu drugih osobina, kao Sto su uaprimjer funkcije popravke i1i pogodnosti odrZavanja.

:.1

-t

B
1i

3;4

st-7 -l -

3.7 -2 Dimenzionisanje
i crranje tehnidkog crreh nije moguie bez tadnog dimen-iorusanja- Pri tom.: ie
izrada
konstr.rkior za konstrukcione lemenre gdje se nepostavljaju ilkah'i posebni zahtjevi
dimen-ionisaci na uobiiajni nafin uz pribliZan proradun. Ako se meCuum moraju isolnitr
visoki poseboi zahtjevi, kao naprimjer visok vijek uajanja, otPornost na habanje, i1i se moraju
upotr.oi.i visoko kvalitetni matcrijali, onda je ueophodno izvrSiti uEno dimmzionisalje. Ta6no
aimrnzionisanje se sprovodi kori5tenjem predhodnog i zavrlnog proraErma, koje je vez^no sa
izborom maierijala i pozriavanje m opterefenia kao i uinog geometrijskog oblika
.* konsu-.rkcionog elementa. Ova temarika je vei obradena u Ma5i-nskim elementima, Osnorima
konstnrisalja. Otpornosti materija.la i sl"
Taino dimenzjonisanje u Provom redu traii 5to preciznije od;edivanje naprezalja u
konstr::licionin elementima. Pri tome je na.lbimije poznava-nje tokor-a 5il2 i memgs:ra g
konsg-:kcionim elementrma. Konstruktor desto podcjenjuje v:7rost or-ih karali:ristika-Treba

8A
--J

t
I
!

!
I
 Konstrukciona razrada
znari da pouzdanosr konstrukcije i iskori5tenje materijala mora se posmarati u zavisnosti od
ispravnog oblikovanja, sa aspskta opiereienja.

Alco se reZilte konstrukcionog zadatka odnosi na minimizaciju z.apremine konstrukcije,

onda je u tom siu6aju bitno ciimenzionisanje. Ispravnim
obiikovanjem konstruktor moZe postiii
malu zapreminu nekog elementa il.i majine kao cjeline, ali pri tome mora uvijek naizmjenidno
sprovodiri konrolni prora-ul.

3.7.3 lzbor materijala

Izbor materijala je usko povezan sa dimenzionisarjem r tehnologijom iuade.
ViSestruke su moguinosti d: se za isti konstrukcioni element izaber: razliEiti macerijaii. O
izboru materijaia u procesu konsiruisanja detaljno je obradeno iz predmeta osnovi
konstruisanja u petom Semesiru pa - neiemo daije baviti ovom problenarikom.

3.7.4 Tehnologija izrade i proizvodnja

Tehnologija izrade proizro<inja elemenata stoje u rijesnoj vezi sa konstn:isanjem.
i
Mogudnost ekonomiEnosti proizvodnje veoma zavise od dimenzonrsan-ia i upotrebe materijala.
Osim toga treba obradri p:rrju da veci broj daijih znadajnih karaktenscika koje mogu uticao
na oblitovanje i raspored ele:renan kao i na oblikovanje cijele ma5ine ^{ to su:

- Broj komada

- Proizvodno tehmike osobme radruh predmeta

- Broj povrSina z: obraciu

- Oblik povrlina

- TehnoloS:rc'ne oilikevrnje

- Oblikovalje pogodno a konroiu

- kvalitet povrSine

- tolerancije

- poueba za jedn:iiim el:nendma

- standardni dijelovi

- Dijelovi iz kooptracije

- Ivloguia sopstveEa proizvodnja

- Moderni proizvodn.i postupci

- MontaZa

- Upoueba Postojecih alzra

- Iv{inimizacije rume 61g1rei6

81
 Konstrukciona ra
PostavkazadatkamoradadaopodatakobrojukomadakojisadrZeuredajiu
oiekivanoj proizvodnji. Isto tako iz toga proizilazi koji &
biti proizvodni postuPak
utiEu na tloskove alata'
pa*ij*j* Pojedina.na. maloserijska ili visokoserijska proizvodnja primjenu
)"tim t oStove modela. zauariuanla. livenja, kovanja, kao i na automarske i1i
obrade, itd. Konsuuktor mora da vodi raduna na povoljno
oofru"ornu"t" mshani6ke
Cehnisanje tehnololkih karakteristika samih radnih Predmela,
izbor povoljnih oblika p'ovr5ina,
najmanjeg broja obradenih porriina'
;; ;.*; prednosr treba dari simetriji, odredivanjem
ili o zahtievanom kvaliteru povr51,,e mogu
i,.o-u r.aZni podaci o neophodnim rclerancijama
znatno cia utiEu na ekonomiEnost proizvodnje'
radnih predmeta'
Konstruktor reba stalno da ima u vidu kako tede proizvodni proces
Ovo zahrijeva razmiiljanje na koji ie nadin konstrukcioni elementi biri prihvaieni-stequli na
maiini i na koji nuEin'i. se lzradeni elementi kontrolisari' Uzimanje u obzir povoljnog
oblikovanja radnog predmeE. sa aspekta obrade i kontrole spadaju u oblast teh-noIo5kog
oblitova-nja, kole ji tekode dosra dobro obradeno u osnovama konstruisanja'

Prilikom konstrukcrone rar?de upouebe detaija konstruktorstalno treba da nastoji

i
upotrebiri 5to veii bro.j postojeiih eiemeaata. Pii tome treba ispitati
dali sklopni crteZ dopu5ta
jest daii koji su razLidito 1on5111i5ani mogu
vi5e jednaiiih dijeiova, to se elementi
j "por..bu
otliko.ruo da tudu jedna!. To mo*zu biti konstrukcioni elementi koji iscunjavaju razli6ite
funl,cije. Prim.lena sm-ndardnih dijelova i nabavka nekih elemenata od specijalizovanih i:mi je
-r nekad povoljnija neso ih proizvo<1itj u soPsn'enom preduzeiu. Pri
tome se kao k:ierijum
odluke nesmije previcijeti i moguinosr rokaova isporuke'

Sa pitanjem nabavke ciijelova tijesno je povezan izbor tehnolo5kog

postupka, *1,Stvene
proizv.odnje i1i neopho<ine kooieracije . Ustupanje proizvodnih posiova moZe biti neopbodno pa
isro ulio-i cilj posiovne politike preduzeia. Neophodnost kooperacije nasuje uvii:k' kada
aepostoje porrebna sr"dsrua ili ako je obim ili dimenzije radnih predmea nedozloijavaju
obradu na postjeiim proizvo<iim postrojenjima. Potrebno
je takode nagla:iri da je zedatak
konstrulcora da prad razvoj novih tehnolog:ja izrade lemenata i
da Po mosui-nosti uskladuje
oblik i dimenzije predmeta za obradu'
Pitanje monreze je isro tako vazna karakteristika. Elementi moraju najprije biti tako
$
oblikoi,ani da ih.je *o!ui. jednosu'no ijecinoznadno montirati.
Oni moraju bici ispravno
a pouebno iuzrL,stiti dali je svrsishodnije izvr5iti montaZu skolopova' U eZnji da
iolerisaai, 1e
je ispirati upotrebu postojeiih alara za monuiu' a
se osavremeni proces proizvodnje porebno
kod veLikih serija primjenu automata pri montaZi'

3.7.5 Odnos dovjek - masina

Kod konsm-risa-nja neke maii-ne i1i uredaja pored karakteristika bitnih za proi-z$o<inju i
odnose na uPoEebu te
monr-aZu, konstrukror treba da uzme u obzir karakteristike koje se
Zbog roga u
maiine. To su pnje sr.ega uricaji koji garantuju besprekomo opsluzivanje maSine'
I
i1i uredaj mora biti
iazi projekroranla mor"a se uzeti u obzir osobine iovjeka. MaSira
kons-,rukivno prilagoSena sposobnosdma radnika koji je opsluzuju, u vezi sa tim konsruktof
ueba da zna najv^i.ije osobi,ne dovjeka vezaIle za rad za ma5inom:
_Akcionrprostordovjeka'dak]edohvatiakcioniradijusmorabitiuEiradna
pravca ruku i nozu.
-l

82
I

-:
l.
:5

t
*1 I
 :

.-.t

Konstrukciana razrada

..: Psihidi<r napori nozu biri kratkotrajno i1i stalno usm-jereoi u tri pravca.
-
Sposobnost opai:aja i moguinost reagovanja moraju biti u skladu sa moguinoiiu
-
i obrade skuPa infcimacija

Na osnovu roga prcirlazi cla ukJju6ne komande i elementi za rukovanje moraju na

t

konsrukciji biri obiikovani liema saecifiEnim ososbinama iovjeka. Raspored elemenata treba
da bude takav da su prel;cini i koncentrisani u podrudju 1r'g1^nja rukovaoca- Sile za
akrir-iranje komandi i uprrv;janje nesmiju prekora-iti fiziike graniEne vrijednosti ' Prema
porrebr ,il. tr.bu redukovaj. Signaii za upravljanje i kontrlu rrebaju biti u vidnom polju
Lko"uo.u. Njihov broj ue 'r: biri mali da se nebi prekoraiila mosuinost obrade skupa
informacija od strane rukovr-e*a. Preveiiki broj pojedinadnih siglala u prinudnoj situaciji moZe
da dovede do povr5nib reak;ja iii EaL do teZih greSaka radnika koji opsluZuju. Radi toga je
desto bolje da ie viSe pojedr:cnih sig:rala funkcionalno objedine u nadredene signale ili Seme
toka si-e-nala. U opsluZlvanje:a5ine spada ipriPlema i puitanje u rad. kao i uhodavanje, zaro
ova pitanja trebaju bio razlr.cf,ena i konsm:ktivno rije5ena'
Nadalje konsrruktor =ora un:orijed procijeniti koje greike oPsluil\'anja mogu nastuPiti
u sludaju neiovoljne PaZnt: !uko!'3oca. Ako se oiekuju ozbiljne posledice onda je vei u
procesu konstruisanja Potrebro preduzeu mjere kako bi se izbje-e1e'
-* Sve navedene karal.=;rsuke zahrijevaju razmi5ljanje i konsuuktivne mjere . One su
zar.isne od stepena aurom:rr-:l1e n:-ine i kvaiifikacije opsluZnoe personala. Razumljivo
je de
nekj medicinski ureCaj kojin ce nrii6r'ati meciicinski radnik i jedna proizvodna maSina koju ie
nadeledati Skolovani majsrc: za maj:le. zahtijevaju od konstrukom. u Pogledu opslu2ivanja I
rukJvanja sasvim raz-Licite ruebe. U funkciju odrZavanja treba ukljudiii u pocirudje odnosa
iorjek ma5ina, svnlshod- iaspor:d. dobra pristupainost i oblik pogodan za odrZavanje_ kod
-
elernenala i sgopova <oji s: <onroiiiu znatno olaiavaju poslove odrZavanja. Brigu za {eSenje
ovoe piranja preuzir,ra kons:-:iior.
primjena dosa3a opi::.:iih a-.:ekara dozvoljava razmatranje posuvljenih konstrukrivnih
alterenativa kod razra.lenrh l::rciprj:irih rjeSenja.
t
3.7.6 Pogonski uslovi
:
Konstruktor z:darka:: r'nje:te poboijianja konstruktivnoe necrta Irlora uzimari u obzir
-l uricaje koji se mog:rt nesa::r:o oi::ziu na pogon i funkciju planirare maSine' U sultini to
preditavlja analizu p<,remec::rh ve:icina. U petom radnom kora-L'u bili su razmotrenj mosuii
po.-,-rr.ci.1i kod kons:ukcic-'n eie=enata, sada se moraju ispiud o6ekivani poremeiaji koci
.3e1ot pn. konstrukcije. To .:r obi--ro uticaji koji ugroZavaju pogonsku sigurnost uli pouzdano
J funkcionisanje maSinc. Oni:e mogo unaprijed proci-ieniti i konsrruktirrrim outem rije5iti. I
pored svih ireduzerii. radnji da se orklone sve smetnje desto se smetuje utvrde tek kada
je
,; mriina stavljena u :robni ::<i. To su najaesie grupe smetnji koje bi konstruktor trebalo
p*r-o"r.*"no da prepozn:- Uz:-ok treba njEe5ie traZiti u pooeinom konstruktivnom
* obijl:ournju sa aspe kta pricjene seike u ponaSanju mateijata- Pretjerana deformacija'
prije"remeno habanje ili n:konro.isana korozija su znadjne greske koje se mogu izbjeii
pravilnim obiikovanje m kon-=ukciorih elemenata i1i sklopova'

I
BJ
-l

:l
 E:t

.::

Konstrukciona razrada

3.7.7 Propisi
PridrZavanje propisa u oo5tem sluEju suZava manevarski prostor konstruktivnog
oblikovanja. Vei u predhodr-rm radai-n koracima konstruktor je uzeo jedan dio tehnidkih
propisa - standarda. N{edutirn u ovorn3 stepenu razvoja potrebno je ueraditi sve propise koji
riolaze u obzir kod izrade :;kos konstruktivnog crteZa. Pored poznatih JUS-staadarda i
svakako fabriEkrh standarda ordje ireba navesti i smjernice prizladh tehniikih saveza. propise
o si_gurnosti, zakone za(tite okoiine i p3-lintna prava.
I
Konstruktor dodatno non ca posveti paZnju joi o mnoitru propisa i zakona
specifidnih za dati proizvod, kro naorir:r-i:r zakoni o Zivotnim namimicama i1i skup specijainih
zalionskih propisa autoindusr.i..je. A-\o se tome jo5 dodaju cia izvozni poslovi zahtijevaju
,{ ispunjenje inosrranih srandard: i nropisa onda je koliiina informacija. koja proizilazi iz ovoga
aspekra desto velika.
a.

Svalii propis i svaki :rkcn in" svoj uticaj na konstrukciju. Sve veii i opiri zna6aj
imaju ekolo5ki zakoni i pro:isi za s:ieiavanje nesreia. Oni zahtijevaju konstrkcije sa ito
II nanje t,uke i drugih enxsija.
I
3.7.8 Tro5kovi
- 1
U uvocinim izlaganji:-.: ovog:redmela uvedeno je cia preko 75% tro5kor-a nekoe
l' proizvoda zavisi od al:rivnos: u c.oc-l-,ju razvoja i konsrruisanja. lz ovog karakreristidnog
-iianja proizilazi m_jesto iu,oE: ko:s-;uktora kao iodgovornost konsuukiora u jednom
preduzeiu. Konstrukioi moi: :-+i"-io dopnnosrti oblrl:ovrnju jeitinijih kcnstrukcija. Ako
?
costoje usiovi za kreativni nzvcj i a\o raspolaZe ta-nim sazlanjir^na o visini i strullturi
.F 'rroikova. Ako konsrruktor oblia pa7:-iu samo na proizvodne troikove. onda to nije dovoijno
ze izradu nekog ekenor-niino_: kclstr-:kivnog rjeSenla. Treba znati da se proizvodni tro5koii
'! sastoje iz: troSkova materij.l3. proiz' odnih tro5kova kao i zajedniilch troSkova. O njima
i.
!:cnsu-uktor vodi raduna kao rr piim-ier kod izbora materijala. iehnologije izrade i toleranci.;a.
U vedini preduzeia konsarkir.r ieiko doiazr do podataka o reladvnim iroikovima, pa zato nije
u mosuinosti da predlaie rje.snja za r-jihovo smanjenje.
Konadno i pogonski lro5kor-i za planiranu maiinu stoje pod uticajem konstnrktora.
\leduiim ovdje se ponekad nora doai-jei odlika koliko se moTe uticati na sniZenje troikova
Dogona. Ovu odluku nemoi: conijei: sam konstruktor. U tome moraju uzeti uieifa i
rukovodstvo preduzeia. sa prcdajnom j s:n'isnom sluZbonr.
U trSkove maSine na \rju irera ukljuditi i troSkove razvoja i konstruisanja.
3.7.9 Terminl
U konstrukcionim biioima trebalo bi da je pojava svakocine',-nog poStovanja termrna.
IstraZiva-njem se pokazalo da oko 6Cr% \'remena za stvaranje nekog proizvoda u pojedinadnoj
'-t ili maloserijskoj proizvodnji ctpada na konstrukciju i pripremu rada. S toga je vrlo vaZno cia
se uvedu i poSruju termini z:i'rielka radova u pojedrnim fazama konstruktorske djelacaosti, jer

O+

,t

f
 Korsrntkciorn raarada
od toga zarisi i nabavka drugih elemenara sa uziira iii kooperacije' radi pocedia proizvodnog

Procesa.

3.7.10 Prakticni Postupak

Sig:;::ro je da su konsmrlitoru razumijir'i mnogi navedeni faktori i njihova primjena
po Konsmrkrori ie ih uporreoljavati znatno ci:uijnije uzimajuii u obzir pogonske
sama -ri.
specifidnosi.
h:;:pijelnoqeSenjekojejeizabranou6-radnomkorakutrebanacrg..jurazmjeri'kao
" - -ci-,eZ
slJopni ...i. p*i sklopni mora se-. zasnivad na prethodnom dimenzionisanju'
poboljsa, ne odstupaiuii od osnovnog
Konsrr.rkto: zarim treba da pol*-uia da postojeii crtez
da'ustedi pojedine konstrukcione. elemente pri demu ie
principa. Konstruktor s. p.ito.o trudi
se nekom :lementu cloO-iJtlti riie funkija. To ie uspijera uvijek' Osim tosa to ima smisla
procesa ukode moraju biti
: a-ko sene oobijaju pr.ui'i. koopiikovani elemenaZa vrijerre ovog
oblrkovaniisr,iprelaa.zal.gzi.rezeipode5ar,a-njaizmexiuelemenarakonstiukcije,poStooni
J nisu dovol-;:o tadno prlkazani u -'rethociri;l radaim koracima'
7*:;nsesprovodizar.rinipror:iuniun'rdujur:cnedimenzije,zaStojeneophodna
.'. potrebno aitem:u'no razmotriti n:koiiko materijala
pn,a odluk-:. za \zbor,,u,..ilf". Oua.1.
ia bi se nogao izabni najporol-iniji'
P-:.eino sa 'im morai'-r se E'i::-::niti aspekri ielnologiinog kons-'rlisanja'Pritom
se
!
r elemenri r=zrarrju do u detaije. a tezi-kornplikoraniji di::iovi cnaju u razn-r,ieri u cil-iu da se
t rjeie:r,e, treba ispitati noguinost
upotrebe
-i posiigne k.ri,<truktivno i tehnolo;ko na!;.inosrar:rije
standx-ron. cijelova. kao icl::lova iz kooleracije'::zrmajuii
u obzir termine nabavke'
,.,cre se ipitatr mou'Jnost nontaZc 5to
t odnosno i.:oi-uke. K.r: sklapa:ia pobol;ianrh ciieiova
i ra elemeaiima C;:ti- koji je razvijea do ovoga nivoa
rr-roZe da rovede do celjnih'proml.na
Yi: .t
se oblikuju ispravno
treba ispi=i u pogleiu'n]ogu.,]o-.ti opsluzivan-ia. Elemer'j za rukovanje n:'<ovaoca' \{ora se
sa ei:enorsi:og 3spe.da i.p","'oo ipo'::vljaju se u 5":ruiju
ketanja
ufjudiua;,:a, u slucaju pouebe tret'a uvesli poja-ivaie'
I vodiri rai.::a i o pouebnim silama
dolaze. u..obzir' U konstrukcione
It Potrebno,r: ispitatr Corl.ano.t u priCr-i:vanju propisa koji
I razrade i=:oze se dibiri iz pn-e jedan.klopni cneZ
bez;azrade njenrh eie:renata' De5ava se
dak]e stz.:-ro leaan uzalamni. p.o.., iz::^ecu kciekcije i:::lja i pobolj5anje skiopnog crteeZa.
f"k,o- - aspe.-(:ia, u oi'ome raj:om koraku zahtijeva od konstruktora
'1
Primjena srih navedeilh
J. po.j...1. reoretska iprakri-:a z_nanj:. prije 3r,sga kcd:ehnologiinoe ob)iltovanja.
PRDLIER
Z: vojeai klizai potre:aoje nar-ati uredaj za pode5avanje' Rudno
honzontalao
Sile koje on
akri,;irad z:\.fianj (l) sl.7.2. ?omjera uodeni klizaa u eorizonalnom Pi?!'cu'
sto manje zazora.
me]e' Prenoi:nje ke.:nja u oba da bude
prar,ca tleba sa
prenosi
=.."o-u boi kod piom-lene smjer: kretaaja. Navoj zavrtnja i navrlke
-i= nedopusiv mnui
posebno
I
aa je bez r..o.u. Kuo rezultat tiedho.ih radmh koraka
je skica na s1 7'2-' koju treba
smatmri
-t '& smatrati 2:ircipijelnin rjeienjen.
or.ome je.nostavnoin prim-i:lu poileDno je ;rimijeniri aspekte
\e - fakiore sedmog
I
I radnog ko-ka dime :< pobolj-r'a kons:uktivno {eSen-'ie'
vl

I
I OJ
i
-t J

I
I
-'+
f*l
 1
+:

!
I

1 Konstrukciona raarcic

-l

t
i
-.t I

.t 5/': r'

_l

In:.juii u vidu merololoiL:r pnstuo s:Cmog r:c:og koraka prvo treba uraditi cneZ
principijel-og rjeienja u razri:i-i kako je pokaz'na na sl.7-i..
t

*
!
d

5/.:i.

I O..o rjeienje,r,,.akako joinije zadovol-t:r.ajuie r:ienje imajuii u vidu trazene uslove i

pr.ro, krei:rja :\a zavftnja na l:lizai ne::oZe Sa sieunroiiu smatrati da je bez
t
saznan-ia .u *
-l
zazore. ),iora se c3-.Ja predridje'ri mogudnost p:'Seiavar':'

N:U :I^
r.--^ ;- r.\Jl
5LU .Jtr --ir-^zaro na skici s1.7.4. =tctLe se :reCvidjeti podeiavan-je pomoiu jedne
navrtke aok se d;.,]:om ionuanavrtkom l';--li njeno csi-guranje. Na suani za rukovanie
pnmjeno:t stanciard:ii drje:ova iuzrmalje u obzir erscLomskih aspekata dovede do primjene
itandard::og rukohla:' iime se pnstiZe jeftiljije oblikov-;e'
I

-i--i
I
!
-+*

-l I

86

f
t
 \

,!,

Konstrukciona raarada
i

Dalja uiteda troSkova. poboljianje funlcionalne sigurnosd. kao i p:oizvodno povoljnije

ri
I oblikovanje prikazano je na si.7.-i.
-s
t
-*

5/;5'

Po5to sc or d_je pojavl'uju s:::ro nrale slle i pomjcranja. onda fu:iciju navrtki mogu
E
preuz:ri elestiina pociloika t.rsumosiri prsten. Time ie tloSkovi proizvoc:-ie biti manji. Svaki
t napci zx smanjenje broja dijeioi'a. uiteda pio;zvodnih postupakr kao i ::potreba standarCnih
i dijeiova vode ka kcnsirktivrcn.r porrljian;u i uitedi troSkova. Ieko su cvdje bili nave.leni
samo trpidni pojedini aspekri - iaktcr. ipak o',aj.jednostavan primjer ukazuje da se u ovcme
? racinom korakr-r mocu razr:-:iti por ol,jnija leienja, a <ia se pri tor-: nemora naPt,stlti
ori:ciriiclno rjeienj:.

t
tt,

.t

B7
i

I
I
7
,|

I
:
I