Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

NAVOJNI SPOJEVI
- seminarski rad -

Predmet: Tehnologija montae

Profesor: Prof. dr Eleonora Desnica Student: Duan Rogoi

Broj indeksa: MI 6/14
Smer: Mainsko inenjerstvo

Zrenjanin, 2017. godina

 SADRAJ

1. UVOD ........................................................................................................................................... 1
2. NAVOJ I NAVOJNI PAROVI ........................................................................................................... 2
2.1. PARAMETRI NAVOJA I NAVOJNIH PAROVA .......................................................................... 2
2.2. STANDARDNI PROFIL NAVOJA .............................................................................................. 4
3. TOLERANCIJA NAVOJA............................................................................................................... 10
4. OPTEREENJA NAVOJA .............................................................................................................. 12
5. NAPONI U NAVOJU .................................................................................................................... 15
6. MATERIJAL I IZDRLJIVOST NAVOJNIH DELOVA ........................................................................ 17
7. ZAVRTANJSKE VEZE ................................................................................................................... 18
8. POKRETNI NAVOJNI SPOJEVI NAVOJNI PRENOSNICI.............................................................. 19
9. ZATITA OD KOROZIJE ............................................................................................................... 20
10. SAMOODVRTANJE I OSIGURANJE ZAVRTANJSKIH VEZA ......................................................... 21
11. ZAKLJUAK............................................................................................................................... 22
12. LITERATURA ............................................................................................................................. 23
 1. UVOD
Navojni spojevi se ostvaruju posredstvom navoja. Navoj moe biti izraen neposredno na
delovima koji se spajaju neposredni navojni spojevi ili na posebnim delovima kao to su
navojna vretena, zavrtnji, navrtke koje se koriste za realizaciju posrednih navojnih spojeva
(sl.1). Delovi u spoju mogu izvravati funkciju tano definisanog meusobnog kretanja ili
funkciju obezbeenjem vrste veze spoja. Pokretni navojni spojevi osim za transformaciju
kretanja mogu se koristiti i za transformaciju mehanike energije i predstavljati navojne
prenosnike. Nepokretni navojni spojevi koji se ostvaruju pomou zavrtnja i navrtke poznati
su kao zavrtanjske veze.

Zavrtanjske veze mogu prenositi optereenje u pravcu ose zavrtnja uzduno optereenje
zavrtanjske veze ili optereenje koje deluje popreko u odnosu na osu zavrtnja popreno
optereenje zavrtanjske veze. Funkcija uzduno optereenih zavrtanjskih veza se zasniva na
relativno velikom pritezanju zavrtnja. Sila pritezanja je potrebna ili za obezbeenje
zaptivanja na dodiru spojenih delova posredstvom pritiska na ovom dodiru pritisne
zavrtanjske veze, ili samo radi poboljanja raspodele radne sile obine zavrtanjske veze.
Neke uzduno optereene zavrtanjske veze ne smeju se pritezati jer bi sila pritezanja dovela
do nepotrebnog optereivanja delova u spoju nepritegnute uzduno optereene
zavrtanjske veze. Popreno optereene zavrtanjske veze dele se u dve grupe. Prvu ine one
kod kojih se optereenje prenosi posredstvom otpora trenja izmeu spojenih delova i zovu
se frikcione odnosno nepodeene zavrtanjske veze. U drugoj grupi su one popreno
optereene zavrtanjske veze kod kojih se optereenje prenosi smicanjem stabla zavrtnja tj.
smicajne ili podeene. Najiru primenu imaju nepodeene (frikcione) popreno optereene
zavrtanjske veze, a zatim pritisne uzduno optereene zavrtanjske veze.

1
 Slika 1.-Podela navojnih spojeva

2. NAVOJ I NAVOJNI PAROVI

2.1. PARAMETRI NAVOJA I NAVOJNIH PAROVA
Navoj je geometrijsko telo koje nastaje zavojnim kretanjem geometrijske slike u obliku
trougla. Zavojno kretanje je sloeno od rotacije i translacije. Svaka taka na trouglu pri
tom opisuje prostranu krivu liniju zavojnicu, a svaka stranica na trouglu opisuje
zavojnu povrinu te je navoj ogranien zavojnim povrinama. Trougao, koji opisuje navoj
zavojnim kretanjem, predstavlja teorijski profil navoja. Stvarni profil se razlikuje od
teorijskog usled zaobljivanja i zasecanja u zoni temena trougla. Zaobljivanje se vri radi
smanjivanja koncentracije napona, a zasecanje radi spreavanja da otre ivice zadiru u
zaobljenja. Navojak je deo navoja koji nastaje pri jednom punom obrtu profila. Zavojak je
deo zavojnice koji taka opie pri jednom obrtu. Hod zavojnice (navoja) (Ph) je aksijalno
rastojanje izmeu krajnjih taaka zavojaka. Korak navoja (P) je aksijalno rastojanje
susednih navojaka. Navoj moe biti jednovojni ako nastaje zavojnim kretanjem jednog
trougla. Kod jednovojnog odnosno jednostrukog navoja hod navoja je jednak koraku
(Ph=P). Ako je navoj dvovojni (dvostruki) pri njegovom obrazovanju kreu se dva trougla
tako da je Ph=2P, kod trovojnog Ph=3P odnosno kod vievojnog Ph=Np, gde je n broj
hodova odnosno broj poetaka navoja. Ugao profila navoja () je ugao izmeu bonih
stranica profila. Ugao navoja () je ugao izmeu tangente na zavojnicu i njene projekcije
2
na ravan upravnu na osu navoja. Kada se jedan zavojak ispravi (odvije) dobija se trougao
ija je hipotenuza ispravljeni zavojak. Navoj je po pravilu desni, a moe biti i levi. Pri
zavojnom kretanju, pri udaljavanju od posmatraa, kod desnog navoja taka rotira u
desnom smeru (u smeru kazaljke na satu), a kod levog navoja ova rotacija je u levom
smeru.

Slika 2.-Navoj: parametri i profil navoja

Navoj moe biti spoljanji i unutranji. Kod spoljanjeg navoja geometrijske slike u vidu
trougla vre zavojno kretanje sa spoljne strane cilindra, a kod unutranjeg navoja sa
unutranje strane cilindra. Spoljni prenik spoljnjeg navoja je nazivni prenik navoja d.
Veliki prenik unutranjeg navoja oznaava se sa D koji je po pravilu neto vei od
prenika d. Srednji prenik spoljnjeg navoja oznaava se sa d2, a unutranjeg navoja sa
D2. Mali prenik spoljnjeg navoja d3 je istovremeno i prenik jezgra navoja. Jezgro je deo
spoljnjeg navoja ogranieno podnonim cilindrom. Mali prenik unutranjeg navoja je D1.

Slika 3.-Geometrijske mere navoja: spoljanjeg i unutranjeg

3
Navojni par je spoj unutranjeg i spoljnjeg navoja istog profila, istog smera zavojnice,
istih srednjih prenika d2=D2 odnosno istog nazivnog prenika d. Aksijalno rastojanje
izmeu krajnjih taaka dodira spoljnjeg i unutranjeg navoja u navojnom paru je duina
noenja navojnog para ln. Radijalno rastojanje izmeu krajnjih taaka dodira navojaka
navojnog para je dubina noenja HI.

Izrada navoja moe biti izvedena narezivanjem primenom runih alata nareznica i
ureznica prikazane na slici (4a). Osim toga navoj moe biti izraen rezanjem na strugu
(4b), glodanjem. Navoj poveane preciznosti se jo i brusi. Najproduktivniji je postupak
hladnog valjanja navoja (4c) koji se uglavnom koristi za izradu standardnih navojnih
delova. Ovaj postupak, osim produktivnosti doprinosi znaajnom poveanju vrstoe i
izdrljivosti navojnih delova jer se pri utiskivanju navoja ostvaruje hladno deformisanje.

Slika 4.-Izrada navoja: a) nareznice i ureznice za runu izradu navoja, b) rezanje navoja na
strugu, c) valjanje navoja

2.2. STANDARDNI PROFIL NAVOJA

Varijacijom ugla profila i varijacijom radijusa zaobljenja u korenu navoja, mogu nastati
razliiti profili. U primeni su se zadrali oni koji svojim svojstvima u najviem stepenu
zadovoljavaju odgovarajue potrebe. Oblici i dimenzije tih navoja su standardizovane.
Najvie je u primeni navoj sa trouglastim profilom metriki navoj. Ovo je prvi navoj
ije su dimenzije standardizovane u metrikom sistemu jedinica i u to vreme je nazvan
metriki navoj. Ugao profila ovog navoja je =60 i on odreuje njegove glavne osobine i
podruje primene. Na slici 5 prikazan je navojni par sa navojem trouglastog profila sa
osnovnim merama. Temeno skraenje unutranjeg navoja je relativno veliko (H/4),
profili navojka su zbog velikog ugla , na malom meusobnom rastojanju. Time su
stvoreni uslovi za veliki radijus zaobljenja u korenu spoljnjeg navoja (R=H/6). Ovaj
radijus doprinosi znaajnom smanjenju koncentracije napona u odnosu na druge navoje,
4
na primer u odnosu na trapezni navoj. Smanjivanjem praznih meuprostora izmeu
navojaka poveana je aktivna nosea povrina na jedinici duine noenja ln. Poveani
ugao profila odrazio se na poveanje otpora trenja pri kretanju pod optereenjem.

F
F Fn F n ; n ,
cos( / 2) cos( / 2)

tj. koficijent otpora n je vei od koeficijenta trenja pri dodiru ravnih povrina.

Slika 5.-Metriki navoj: oblik profila u navojnom paru i dimenzije

U odnosu na metriki navoj, trapezni navoj je sa smanjenim uglom profila 30 te je

visina teorijskog profila H jako uveana. Pri prelasku na stvarni profil, izvreno je veliko
skraivanje, a izmeu navojaka su stvoreni veliki prazni meuprostori odnosno
smanjena je aktivna nosea povrina na duini noenja ln . Radijus zaobljenja u korenu
navoja je mali jer je smeten u prostoru temenog zazora. Veliina ovog radijusa kree se
u granicama R 0, 2 0,5mm te ovaj navoj nije pogodan za visoka i dinamika
optereenja. Usled smanjenog ugla profila , u odnosu na metriki navoj, koeficijent
otpora n je smanjen to ovaj navoj ini pogodnijim za pokretne navojne spojeve. Kod
ovih spojeva funkcija se ostvaruje stalnim kretanjem, a optereenja su manja i manje su
dinamina. Ipak i u ovim uslovima dosta se primenjuje i metriki navoj. Na slici 6 prikazan
je profil trapeznog navoja sa odgovarajuim dimenzijama.

5
 Slika 6.-Trapezni navoj: oblik profila u navojnom paru i dimenzije

Oznaavanje navoja je predvieno tako da se iz oznake moe videti vrsta i dimenzije

navoja. Metriki navoj se oznaava sa Md odnosno MdxP. U prvom sluaju metriki navoj
je krupnog koraka, a u drugom sluaju je metriki navoj sitnog koraka tj. metriki fini
navoj. Sitan korak smanjuje aksijalno pomeranje pri jednom obrtu navojnih delova i
smanjuje dubinu navoja. U tablici 1 dat je skraeni pregled kombinacija prenika i koraka
navoja. Prenici su razvrstani u tri stepena prioriteta, a primenjuju se uglavnom oni
prvog stepena prioriteta. U tablici 1 dati su i obrazci za izraunavanje dimenzija navoja,
a u tablici 2 za prioritetne navoje date su izraunate dimenzije. Trapezni navoj se
oznaava sa TrdxP, prenici su razvrstani u dva stepena prioriteta, a korak moe biti
normalan, sitan i krupan. U tablicama 3 i 4 date su kombinacije prenika i koraka i
dimenzija navoja.

Drugi profili navoja razvijani su sa cijem da se poprave neke od osobina navoja. Tako je
nastalo mnogo navoja od kojih danas neki nisu u primeni, a neki se primenjuju samo za
posebne svrhe. U ovu grupu moe se svrstati cevni navoj koji je sitnog koraka kako ne bi
zadirao duboko i smanjivao debljinu zida cevi. U ovu svrhu se primenjuje metriki navoj
sitnog koraka koji je u odreenoj meri konusan radi boljeg stezanja pri spajanju cevi.
Temeni zazor kod metrikog navoja ini to da ovaj navoj nije hermetian. Iz tog razloga
je standardizovan i Vitvortov cevni navoj koji je sa uglom profila 55 ali je bez temenog
zazora. Nazivni prenici ovog navoja se izraavaju u inima ali su sve druge mere
standardizovane u milimetrima. Zbog male razlike u dimenzijama mogue je sprezati
metriki cevni navoj i Vitvortov cevni navoj.

Da bi se zadrale dobre osobine metrikog i trapeznog navoja nastao je kosi navoj koji je
nesimetrinog profila. Jedan bok je sa vrlo malim uglom od 3 i on prenosi optereenje
usled ega su i otpori kretanja smanjeni. Drugi bok je pod uglom od 30 to je omoguilo
da se stvori prostor za smetaj velikog radijusa zaobljenja u korenu navoja i smanji
koncentracija napona. Smanjeni su i prazni meuprostori izmeu navojaka. Poto ovaj
drugi bok ne prenosi optereenje to je kosi navoj namenjen za prenos sila koje dejstvuju
6
samo u jednom smeru. Prenici i koraci su isti kao i kod trapeznog navoja, a oznaava se
sa SdxP. Ovaj navoj ipak nije naao ozbiljniju primenu.

Standardizovan je jo i obli navoj (RddxP) koji je ovaj naziv dobio po veoma velikom
zaobljenju tak da je polazni profil oblika trougla preao u polukrug. Odlikuje se velikim
temenim zazorima i malom dodirnom povrinom izmeu navojaka. Kroz ove zazore
moe da prolazi prljavtina pa se sporadino moe primeniti u zaprljanoj sredini, na
primer na eleznici. Zbog velikog zaobljenja pogodan je za presovanje u limu i kao takav
naao je primenu kod sijalinih grla kao Edisonov navoj. Osim ovih treba spomenuti
navoje za lim i za drvo koji se koriste bez navrtke jer sebi sami prosecaju prolaz kroz
otvor u limu i kroz drvo.

Tablica 1.-Prenici i korak metrikog navoja prema ISO 261

7
Tablica 2.-Osnovne dimenzije navoja za zavrtanje

8
Tablica 3.-Pregled standardnih prenika i koraka trapeznog navoja u mm

9
 Tablica 4.-Dimenzije izabranih trapeznih navoja

3. TOLERANCIJA NAVOJA
Tolerancije navoja se propisuju da bi se obezbedilo sklapanje spoljnjeg i unutranjeg navoja,
omoguila zamenljivost, ostvario dodir oko srednjeg prenika i obezbedila potrebna dubina
noenja. Izvedene su iz optih tolerancija duinskih mera, s tim da je broj doputenih
poloaja tolerancijskih polja i stepena tolerancije jako smanjen. Koriste se tolerancijska polja
G i H za unutranje navoje i e, f, g i h, za spoljanje navoje i stepen tolerancije 39. Oznake
tolerancija navoja razlikuju se od oznaka optih toleranciija duinskih mera. Primeri ovih
oznaka za unutranji navoj su M16-6H, odnosno M20x2-6H, gde se navedeni stepen
tolerancije odnosi na srednji i na mali prenik. Kod spoljanjih navoja primenjuju se dve
varijante oznaavanja. Primer za prvu je M16-6f. Navedeni stepen tolerancije 6f odnosi se na
veliki i srednji prenik. U drugoj varijanti, M16-5g6g, prvi stepen tolerancije 5g odnosi se na
srednji prenik, a drugi 6g na veliki prenik spoljnjeg navoja. Oblik tolerancijskog polja je
prilagoen obliku profila navoja. Na slici 7 prikazani su oblici i poloaji tolerancijskih polja
za metriki navoj kao i odnos tolerancijskih polja za naleganje spoljanjeg i unutranjeg
navoja.

10
 Slika 7.-Oblik i poloaj tolerancijskih polja metrikog navoja

Naleganja navojnih parova se oznaavaju, na primer M20x2-6H/6g. Naleganja su po pravilu

labava. Odstupanja oblika dovode do smanjenja ili do potpunog gubljenja zazora, naroito
kod navojnih parova vee duine. To je od znaaja za precizne navojne parove. U zavisnosti
od veliine zazora naleganja mogu biti fina, srednja i gruba. Fina naleganja su sa vrlo malim
zazorom, a gruba sa velikim zazorom. Naleganja navojnih delova se jo dele i prema duini
tako da naleganja odnosno navojni parovi mogu biti kratki (S), normalni (N) i dugacki (L)
(tablica 5). Ova podela je ostvarena prema broju koraka po duini noenja navojnog spoja.
Standardom ISO 965 su propisane tolerancije i naleganja navojnih delova sa metrikim
navojem.

Tablica 5.-Prioritentna tolerancijska polja metrikog navoja prema ISO 965/1

Tolerancije trapeznog navoja definisane su korienjem tolerancijskog polja H za unutranji

navoj i tolerancijskih polja c i e za spoljanji navoj. Odstupanja srednjih prenika i prenika
jezgra navoja, definisana su za tri stepena tolerancije i to 7, 8 i 9. Odstupanje malog prenika
unutranjeg navoja i velikog prenika spoljnjeg navoja, definiu se samo pomou stepena 4.
Povrine definisane omou ovih prenika ne obradjuju se pomou alata za izradu navoja.
One su prethodno ve obradjene ili se mogu naknadno obraditi. To je razlog to u oznaci
11
tolerancija, ova odstupanja nisu ukljuena. Oznaka naleganja Tr 40x7-7H/7e obuhvata samo
odstupanja srednjih prenika i prenika jezgra. U tablici 6 navedene su preporuene
tolerancije spoljanjeg i unutranjeg navoja koje se mogu koristiti za formiranje normalnih i
dugakih navojnih spojeva srednje i grube klase izrade. Podela na normalne N i dugake
navojne spojeve L, propisana je po ISO 2903.

Tablica 6-Preporuene tolerancije trapeznog navoja

4. OPTEREENJA NAVOJA

a) Sila i moment: Navojni par je spoj spoljnjeg i unutranjeg navoja koji je izloen dejstvu
uzdune sile F. Da bi se ostvarilo kretanje pod dejstvom ove sile, na navojni par mora delovati
obrtni moment T. Zavisno od funkcije navojnog para, mogue su sledee varijante:

- Navojni par je izloen uzdunoj sili u stanju mirovanja (moment je jednak nuli), na primer
vrsti navojni spojevi.
- Navojni par je izloen uzdunoj sili i ostvaruje se aksijalno kretanje u suprotnom smeru od
smera ove sile (pritezanje zavrtnja ili podizanje tereta pomou dizalice sa navojnim
vretenom).
- Navojni par je izloen aksijalnoj sili i ostvaruje se aksijalno kretanje u smeru dejstva sile
(odvrtanje zavrtnja ili sputanju tereta kod dizalice sa navojnim vretenom).
- Navojni par je izloen aksijalnoj sili i ostvaruje se aksijalno kretanje u smeru sile. Ovo stanje
odgovara nesamokoivom navoju kod kojeg je potreban obrtni moment suprotan smeru
rotacije da odri stanje ravnotee.

12
 Slika 8.-Odnos sila u navojnom paru: a) pri kretanju navrtke suprotno smeru sile, b) pri kretanju
navrtke u smeru sile, c) ravnotea sila nesamokoivog navoja

Analiza odnosa sila u navojnom paru za navedene sluajeve, koristi se model strme ravni.
Navojni par je modifikovani vid strme ravni. Jedan navojak odvijen sa cilindra i ispravljen,
stoji pod uglom i predstavlja strum ravan. Deo unutranjeg navoja (navrtke) kree se po
spoljnjem navoju i predstavlja telo koje se kree po strmoj ravni. Na ovo telo deluje spoljnja
aksijalna sila F. Normalna reakcija strme ravni na silu Fn , a tangentna reakcija je sila trenja
F koja je suprotna smeru kretanja tela. U smeru kretanja deluje sila Ft iji se pravac poklapa
sa pravcem tangente na srednji cilindar navoja prenika d 2 (horizontalni pravac). Na slici 8
prikazani su poligoni sila za kretanje tela uz strum ravan (a-pritezanje) i za kretanje niz
strum ravan (b-odvrtanje). Aksijalna sila F deluje u pravcu ose navoja, a normalna reakcija
Fn upravno na strum ravan. Druga reakcija strme ravni je sila trenja F koja deluje u pravcu
strme ravni suprotno smeru kretanja tela po ovoj ravni. Sile se nanose redosledom kako su
navedene (sila F, zatim Fn i F ), poligon se zatvara silom Ft kojom se uspostavlja ravnotea.
Izmeu sila F i Fn je ugao strme ravni , a ugao naspram sile trenja je ugao trenja u navoju

n arctg n arctg
cos( / 2)

Tako je obuhvaen uticaj ugla profila navoja na poveanje otpora u navojnom paru. Za
ravne povrine navoja (bez nagiba ) koficijent trenja 0,14...0,16. Formirani troglovi
sila omoguavaju da se uspostavi veza izmeu sila tj. da se izrauna potrebna sila za kretanje
tela po strmoj ravni. Iz trougla koji obrazuje sila Ft sa silom F, za kretanje uz strum ravan
odnosno niz strum ravan ova sila je

13
 Ft Ftg ( n ); Ft Ftg ( n )

Mnoenjem tangentne sile Ft , srednjim poluprenikom d 2 / 2 , dobija se moment Tn koji je

potreban za savladavanje otpora u navojnom paru tj. za pokretanje navrtke koja je izloena
spoljnjem optereenju F. Smer momenta Tn pri odvrtanju je suprotan u odnosu na pritezanje
i ima negativan predznak.
d d d d
Tn Ft 2 F 2 tg ( n ) : Tn Ft 2 F 2 tg ( n )
2 2 2 2

b) Raspodela optereenja na navojke u navojnom paru je neravnomerna. Sila F koju

prenosi navojni par ravnomerno bi se raspodelila na navojke u navojnom paru ako bi koraci
bili jednaki, ako bi navrtka i zavrtanj bili iste krutosti i ako bi smerovi deformacija bili isti.
Tada bi svaki navojak prenosio deo ove sile F F / z , gde je z ln / P -broj navojaka u
zahvatu navojnog para, ln -duina noenja, P -korak navoja. Poto ni jedan od navedenih
uslova nije ispunjen, raspodela sile na navojke je neravnomeran. Najvei deo sile prenosi
prvi navojak u dodiru sa navrtkom, posmatrano sa strane gde deluje sila, te je

z
F
F1 r ; F Fi
z i 1

Faktor neravnomernosti raspodele r zavisi od vie uticaja, a najvie od smera elastinih

deformacija navojnih delova. Ako su ove deformacije suprotnih smerova (na primer kod
zavrtnja na zatezanje, a kod navrtke na pritisak), neravnomernost raspodele je velika. Ako
su navojni delovi istosmerno napregnuti (na primer oba na zatezanje), raspdela sile je
ravnomernija, a faktor neravnomernosti r je manji. Na slici 9 prikazane su promene koraka
kod navojnih delova usled elastinih deformacija. Navojni deo sa spoljnim navojem je
zategnut, a korak usled deformacija na zatezanje je uvean. Poveanje koraka Pi je
proporcionalan sili u zavrtnju. Ova se sila predaje preko navojka na navrtku i postepeno se
smanjuje polazei od prvog navojka i=1, prema viim. U tom odnosu se smanjuje i izduenje
koraka. Navrta je oslonjena sa donje strane i izloena jepritisku, a koraci navojka se usled
elastinih deformacija skrauju. Korak je najmanji tam gde je sila najvea, a to je prvi navojak
pored oslonca navrtke. Prvi navojak kod zavrtnja je sa najveim poveanjem koraka, a kod
navrtke je sa najveim smanjenjem koraka. Poto je razlika u koracima u dodiru prvih
navojaka najvea to e ovi navojci apsorbovati najvei deo sile. Ostali navojci prenose ostatak
sile proporcionalno navedenim elastinim deformacijama.

14
 Slika 9-Razlike usled elastinih deformacija navojnih delova

Na slici 10a prikazana je raspodela sile u navojnom paru za suprotno napregnute navojne
delove (zavrtanj je zategnut, a navrtka je izloena pritisku). Ako je i navrtka zategnuta kao i
zavrtanj (istosmerno napregnuti sl.10b), razlike u koracima su manje, a raspodela
optereenja je povoljnija. Ipak neravnomernost nije potpuno otklonjena jer krutosti na
zatezanje zavrtnja i navrtke nisu jednake.

Slika 10.-Raspodela optereenja na navojke u navojnom paru: a) suprotno napregnuti, b) istosmerno

napregnut zavrtanj i navrtka

Poto optereenje prenosi samo manji broj navojaka iza prvog, to visina navrtke ne treba da
je velika jer nee biti iskoriena (sl. 11a). Optimalan broj navojaka u zahvatu je z=7, a u
primeni je 5...9. Ravnomernost raspodele se jo moe popraviti ako se povea elastinost tela
navrtke u zoni prvih navojaka (sl.11b). Isto tako se moe poveati i elastinost samih
navojaka (sl.11c). Elastiniji prvi navojci apsorbuju manji deo sile, a ostatak se rasporeuje
na navojke koji su udaljeniji od prvog navojka.

Slika 11.-Konstrukcijska reenja za poboljanje raspodele optereenja na navojke

5. NAPONI U NAVOJU

a) Naponi u navojcima. Navojak je izloen dejstvu sile Fi koja je rasporeena po obimu

d2 i po dubini noenja H1. Na prvom navojku ova sila je uveana faktorom r u odnosu na
prosenu vrednost. Povrinski pritisak na najoptereenijem navojku je:
15
 F
p r
zd 2 H1

Ako su navojci spoljnjeg i unutranjeg navoja tanih dimenzija, pritisak se raspodeljuje

srazmerno krutosti navojaka po irini dodira. Krutost je najvea oko srednjeg prenika pa je
i pritisak p u toj zoni vei u odnosu na krajeve dodira (sl. 12).

Slika 12.-Naponi u navojcima

Navojak je jo izloen savijanju i smicanju. Navojak je konzola male duine u odnosu na

popreni presek. Kod spoljnjeg navoja ona je obavijena oko cilindra prenika D1 (sl.12), a
naponi u kritinom preseku najoptereenijeg navojka su:

M F1l Fl D ( P)2 d D1
r ; W 1 k ;l
W W zW 6 4
F F
1 r
A z ( k P)( D1 )

Smanjenje nosee povrine navoje usled prisustva praznih medjuprostora navojaka

obuhvaeno je faktorom k . Poto su navojci kratke konzole, stvarni naponi ne odgovaraju
izraunatim vrednostima. Na slici 12a prikazana je raspodela napona bliska realnoj.

b) Napon u jezgru navoja. Jezgro spoljanjeg navoja (zavrtnja), izloeno je dejstvu uzdune
sile F kojoj odgovara nominalni napon F / As , gde je As -nosea povrina. Ova povrina
odgovara preseku jezgra navoja, uveana za uticaj navojaka As (d3 d 2 ) / 2 / 4 . Kod
2

trapeznog navoja, gde je razmak izmeu navojaka vei, ovaj se uticaj moe zanemariti i
usvojiti da je As d32 / 4 . Usled koncentracije napona, veliina napona u korenu navoja se
poveava, a u sredini jezgra, smanjuje (sl.13). Koncentracija napona je posledica uticaja
navojaka koji stvaraju diskontinuitet preseka, kao i usled naprezanja navojaka odnosno
napona prikazanih na slici 12. Ovi su naponi najvei na prvom navojku koji je u dodiru sa
navrtkom. Sabiranjem napona u jezgru i u navojcima, na mestu prvog navojka nastaju
ekstremno visoki naponi.Usled toga razaranja po pravilu nastupaju u preseku neposredno
16
ispod navrtke. Na slici 13, osim raspodele napona u jezgru navoja, dati su i dijagrami koji
pokazuju karakter promene koncentracije napona. Geometrijski faktor koncentracije
napona k zavisi od odnosa radijusa u korenu navoja R i kraka kao i od veliine prenika.
Krupan korak i mali radijus uveavaju veliinu faktora k . Osim toga ona zavisi i od toga da
li je naprezanje zavrtnja i navrtke istosmerno ili suprotno (jedan zategnut, a drugi pritisnut).
Na veliinu efektivnog faktora koncentracije napona k , utie jo i materijal navojnog dela.

Slika 13.-Koncentracija napona u jezgru navoja

6. MATERIJAL I IZDRLJIVOST NAVOJNIH DELOVA

Navojni delovi su izloeni visokim naponima sa izrazitom koncentracijom napona. Izrauju

se od konstrukcionih elika, ugljeninih i legiranih elika za poboljanje. Za posebne namene
odnosno za posebne uslove rada koriste se i
posebni materijali. To su nerajui elici za prehrambenu industriju, vatrootporni elici za
visoke temperature, obojeni metali i legure kao to je mesing za hemijski agresivne sredine
ili bronza kada su potrebna dobra klizna
svojstva. Za lake konstrukcije koriste se legure aluminijuma, magnezijuma ili titana (za
visoke temperature). Navojni delovi se izrauju i od plastinih masa i drugih materijala kada
se za to ukae potreba. Sve su ovo izuzeci u odnosu na konstrukcione elike i elike za
poboljanje.

17
Standardi propisuju obavezu proizvoaima da na zavrtanj unesu oznaku jaine materijala-
klasu vrstoe. Ona se sastoji od dva broja razdvojena takom, na primer 5.6 ili 12.9. Prvi
broj oznaava zateznu vrstou, a proizvod prvog i drugog broja napon teenja materijala.
Radi dobijanja odgovarajuih jedinica za napone, ove brojke se mnoe sa 10 ili 100. Na
primer klasa vrstoe 5.6 predstavlja zateznu vrstou od 500 N/mm2 i napon teenja
TM 5 x6 x10 300 N / mm 2 . Standard ne propisuje materijala zavrtanja ve samo najmanju
vrstou koja se dobija ispitivanjem zavrtnja sa navrtkom. Klasa vrstoce navrtke se
oznaava jednim brojem koji se odnosi na zateznu vrstou. vrstoa materijala navrtke je
za jednu klasu nia od vrstoe zavrtnja. Razlog za to su nii naponi u navoju navrtke jer je
kritini presek ovog navoja na veem preniku.

Slika 14.-Ispitivanje dinamike izdrljivosti i Smitov dijagram navojnih delova ISO 3800

7. ZAVRTANJSKE VEZE

Zavrtanjska veza je navojni spoj ostvaren posredstvom zavrtnja i navrtke. Izuzetno, navrtka
moe da izostane ako se unutranji navoj izradi u jednom od delova koji se spajaju.
Zavrtanjsku vezu, ine spojeni delovi, zavrtanj, navrtka i
delovi za osiguranje ili zaptivanje.

Oblici zavrtnja i navrtke, ukljuujui dimenzije, tolerancije, materijal i dr. su

standardizovani. Za svaki oblik zavrtnja, navrtke ili osiguraa predvidjen je odgovarajui
poseban standard koji osim oblika propisuje dimenzije, klasu vrstoe i klasu kvaliteta (A-
finu, B-srednju ili C-grubu). U okviru ovih klasa propisane su tolerancije navoja, klasa
hrapavosti povrina, tolerancije oblika i dr. Izrauju se u visokim serijama, plastinim
deformisanjem, najee u hladnom stanju. To se naroito odnosi na izradu navoja. Navoj
skoro svih standardnih i drugih zavrtnjeva izrauje se, po pravilu, valjanjem u hladnom
stanju. To doprinosi veoj produktivnosti proizvodnje i znaajnom poveanju vrstoe i
izdrljivosti zavrtnja.

18
 Slika 15.-Karakteristini detalji oblika zavrtnja: a)oblik zavrtnja, b)prelaz glave u stablo, prelaz
navojnog na nenavojni deo i zavretak zavrtnja, c)oblici glave zavrtnja

8. POKRETNI NAVOJNI SPOJEVI NAVOJNI PRENOSNICI

Pokretni navojni spojevi obezbeuju spregnuto relativno kretanje spojenih delova,

pretvaranje obrtnog kretanja u pravolinijsko kao i pretvaranje obrtnog momenta u aksijalnu
silu. Osnovni delovi pokretnog navojnog spoja su deo sa spoljnim navojem (navojno vreteno)
i deo sa unutranjim navojem (navrtka) sa kojima su spojeni delovi izmedju kojih se
ostvaruje relativno kretanje. Pokretanje se moe ostvarivati runo (runi pogon) i pomou
izvora mehanike
energije (motorni pogon). Primenjuju se za definisanje tanog relativnog odnosa pokretnih
delova kod mernih instrumenata i mernih maina, za podeavanje poloaja radnih organa
kod alatnih i drugih maina, za transformaciju obrtnog momenta u uzdunu silu kod dizalice
sa navojnim vretenom, prese sa navojnim vretenom, kod runih alata za ostvarivanje trajnih
i povremenih sila (stege, svlakai itd). Na slici 16 prikazana su dva primera pokretnog
navojnog spoja, jedan sa runim pogonom, a drugi je sa motornim pogonom kod kojeg se
navrtka okree posredstvom punog prenosnog para.

19
 Slika 16.-Pokretni navojni spojevi: a)sa runim pogonom, b)sa motornim pogonom

9. ZATITA OD KOROZIJE

Kod zavrtanjskih veza izraenih od materijala podlonih koroziji neophodna je

odgovarajua zatita povrina. Zatita od uticaja atmosfere po pravilu se izvodi posle
montae nanoenjem odgovarajueg laka preko glave zavrtnja i navrtke. Povremeno ova
zatita mora da se obnovi. Najei uzrok korozije je okolni atmosferski vazduh koji sadri
vlagu i razliite gasove koji izazivaju koroziju, pre svega sumpordioksid SO2. Voda je takoe
vrlo est uzrok pojave korozije kod zavrtnjeva, naroito ako sadri razne soli, kao na primer
morska voda.
Za zatitu povrina zavrtanjskih veza koriste se sledee zatitne presvlake.

1. Nemetalne zatitne presvlake

Dobru zatitu sve do ugradnje elinih zavrtnjeva prua ocrnjena i nauljena povrina, gde se
na povrine nanosi tanki uljno ugljeni oksidni sloj. Fosfatirana i nauljena povrina prua za
odreeni vremenski period atmosfersku zatitu. Zavrtnjevi i navrtke stavljaju se u kadu i
presvlae kristalima fosfata, a zatim naulje. Ovakav sloj otporan je na visoke pritiske, to
omoguuje esto spajanje i razdvajanje veza bez oteenja zatitne presvlake. Zatita je
otporna na temperature do 70 stepeni.

2. Galvanski naneene metalne zatitne presvlake

Kao presvlaka se najee koristi cink i kadmijum, jer omoguuju dugotrajnu zatitu u
odnosu na spoljnu atmosferu. Zatitni sloj se vremenom gubi, tako da vreme trajanja zatite
zavisi od debljine zatitnog sloja. Pored cinka i kadmijuma, kao glavna presvlaka koristi se i
bakar, nikl, hrom i kalaj. Debljina galvanske presvlake iznosi 3...20 m .

3. Toplo pocinkovanje
Nanoenjem rastopljenog cinka na povrinu koja se titi, nastaje zatitni sloj debljine
20
50...100 m koji omoguuje dugotrajnu zatitu u odnosu na spoljnu atmosferu.

4. Antikorozioni materijali
Kod jako odgovornih zavrtanjskih veza koje rade u agresivnim sredinama (voda, soli,
sumporni gasovi, itd.) neophodna je trajna koroziona zatita. Zbog toga se sami zavrtnji i
navrtke izrauju od nerajueg elika kao to je martenzitni hrom elik i austenitni hrom
nikl elik. Otpornost na koroziju imaju i legure aluminijuma i titana kao i plastine mase, pa
se i ovi materijali koriste za izradu zavrtnjeva.

10. SAMOODVRTANJE I OSIGURANJE ZAVRTANJSKIH VEZA

Pri odvrtanju zavrtanjske veze moment odvrtanja T0 je manji od momenta pritezanja. To je

zbog toga to dolazi do smanjenja sile pritezanja na vrednost Fp FPM Fp (zbog trajnih
deformacija na dodirnim povrinama veze) i to odvrtanje odgovara modelu sputanja niz
strmu ravan. Shodno izrazu moment odvrtanja iznosi:
d d
T0 Fp 2 tan( n )
2 d2
Da ne bi dolo do samoodvrtanja zavrtanjskih veza primenjuju se razliita konstrukciono
tehnoloka reenja vezana za ugradnju dodatnih sigurnosnih elemenata. Prema svojoj
funkciji sigurnosni elementi mogu se razvrstati u pet grupa:
elastini sigurnosni elementi
kinematiki sigurnosni elementi
dinamiki sigurnosni elementi
blokirajui ozubljeni zavrtnji
lepljenje navojnog spoja

21
 11. ZAKLJUAK

Navojni spojevi su najee korieni mainski spojevi. U odnosu na druge mainske spojeve
imaju niz prednosti. Pomou navojnog spoja moe se ostvariti meusobno relativno kretanje
mainskih delova, pretvaranje obrtnog momenta u translatorno kretanje, spajanje mainskih
delova, precizno pomeranje i podeavanje kod mernih instrumenata i ureaja i dr. S take
gledita meusobne pokretljivosti spojenih delova, razlikuju se:
Pokretni navojni spojevi, koji omoguuju pretvaranje obrtnog u translatorno kretanje,
odnosno obrtnog momenta u silu. Osnovna primena je dobijanje velikih aksijalnih sila kod
presa, ventila, runih dizalica, stega, svlakaa, itd., precizno pomeranje i podeavanje tanog
poloaja kod mernih instrumenata, alatnih maina i ureaja. Pokretni navojni spojevi
nazivaju se i navojni prenosnici.
Nepokretni navojni spojevi, koji se prvenstveno koriste za spajanje mainskih delova u
vrstu celinu i prenoenje optereenja izmeu spojenih delova. Delovi se po potrebi mogu
bez razaranja i oteenja rasklopiti i ponovo spojiti. Nepokretni navojni spojevi nazivaju se
zavrtanjske veze.

22
 12. LITERATURA

[1] https://www.scribd.com/doc/62272706/NAVOJNI-SPOJEVI
[2] http://marjan.fesb.hr/~djelaska/documents/ES-skripta-760.pdf
[3] Krian B., Zelenika S., Konstrkcijski elementi I, Tehniki fakultet Rijeka, 2011.
[4] Kraut B., Strojarski prirunik, Tehnika knjiga Zagreb, 2009.
[5] Jovii M., Nikoli D., Stani J., Mandi D., arboh M., Tehnologija obrade, zavod za
izdavanje udbenika Novi Sad, 1992.
[6] Miltenovi V., Mainski elementi, Mainski fakultet Ni, 2009.

23