I

15-,'/.in" c{
fi -r.

STEVAN SIMIC o mr PAVLg SOlte o mr DRAGOLJUB JEVTIC

TEHNOLOGIJA
ZANIMANJA
ZA IIT RAZRED USMERENOG OBRAZOVANJA MASINSKE
STRUKE ZA ZANIMANJE MEHANICNN ZA ODRZRVENIE,
MASINN ALATKI (MASINBRAVAR)
rneCp IZDANJE

zlvoD za uoZBeNrKE I NASTAvNA sREDsrvA

- BEocRAD
1985.
 Recenzenti
Dr DRAGISA MANDIC, dipl. ini., asistent
Ma5inskog fakulteta u Beogradu, i
ZenfO OSTOJIC, nastavnik tehnologije zani-
manja i praktiene nastave u Obrazovnom centru
>Veljko Vlahovii< u Mladenovcu

Komisija za malinsku i ma5insko-energetsku

struku Zajednice usmerenog obrazovanja za
teritoriju Republike odobrila je ovaj udtbenik
za izdavanle i upotrebu u tredem i detvrtom
razredu usmerenog obrazovanja ma5inske struke
svojim relenjem 05 broj 610-120/85 od 14. aprila
I980. godine.

re
E
!totny '086I Drn,tuo!''co,r.ouapo1147

tZ
-o o o rb t1 tu ! D t D
t 4p ; ":
t:{" # #,, i, ^: i :;
:# li; r;i;
1
^t
oud.ouso :ouqDut nruouar a$tr ! utplbd atuatdo t o[opattt
^o

afuoaVryg :D&pp atua2;1p 1 a{uot4 :DZoluout r oVoluowaq)

pa$Dt !?att oz ntaotSold od atnpotqo as {o4 od,rpot?
oag 'o8o1zot tlpl?tullat z! qap Dtp pu oua{iapod a[ a{unpz1
acat7 'utl1npaytJ 'oupatoz paaDt lt.tttil I III Dz a{ uodtaolp
'n{uopz1 tuo?ntp 1 wol,td n (nmtqul;out) 14to1o oullDut
afno,oVtpo Dz tD?ntzqaw o[uotuluoz o[r8o1ouqa1 quaq?pn
'ntuo;ttoqod uroto?a[u apmtdop rq'
a[ot1 outofrlsa8ns t otarzolpatd 'owoqpauntd ou Dltuaqzpn
Dlulcrusltul ! Dwtclu^DlsDu ta!^s lulDttlDz !4q a? uolnv
'DlDtqtsopau ! o$ndotd Dut! oulouttltau '(ntyzaf wa;ou ou)
ofuotoV.tpo ltsDlqo zl )tluaqVpn u,td oto a!' op wottzqog
'tVoutod ou ''iu1 '1dry Lnlaptaoy _
{aryuV ! ''?u! 'ldlp 'nctpuDry nuD^opof, as owa[n{1ott1o7
'?!w!s
uD^ats olpDqo o{1ao13od oupa[od o 'p11o1qn[1o8otg oostdou
paeu ,11 oz ofuouttuoz nt13o1ouqa1 a{ lop'o{1tto18od t1rutpatod
tpoqo n oo^o^tsa)n a{ q1ua7 qn{1o&otg o '?!{oS aryod t ?lwls
uo^ats ns UpDrqo patzo.t III Dz ofuowtupz n[t8o1ouqa1
'ofiaozyo7to qlupz.t ! Dtztun owDctuotpzt n a[nz4oat o[oTtpos
ql4staotSotd oap t?a^ as op r1o{o|sou od,tpot? tpotqo lq
'ofopam ! DutrDLu qlwzlo o[uottoTtpo ltsDqo
zr o{uouzos Du?ruts aVn t t?lpDs ttll;do pand '4tuaqVpn
'Du!;Dw ttsou Dl a[uot1l1ds1
! pu!;Dut tlluoAoulEaol t tlpaVoF 'o{1co1o1su1 qltlsownaud
-oJptq 'awatdo 'otoqud afuotoVtpo 'afuodol1sot t atuodoltls
'o1o[ua4out ppDtqo ! 'olo.ttuol r a[uatatu :llsDlqo #ryDS
' illu$ illsu!{t)ut o{uorozotqo Soua.tautsn Dpazot
3aca4 outrctuapn a{ ua[uawou '(torotquryotu) trtlol, DutrDut
a[uotoztpo Dz tDotwqary pfuoutruoz t{13o1out1a1 ryuaq?pn

roAoEpord
 I Uvod u tehnologrju zanrmanja

gotovih
Tehnologija proudava preradu i oblikovanje materijala od sirovina do
proizvoda.
Tehnologijom zanimanja i praktidnom nastavom (veZbama).koje se odvijaju
u uZim rt.rfnl* okvirirna nastavnih predmeta osposoblja'raju se kadrovi za odre-
;.;-;;,-aria. fennologija zanimanja proudava na tehniku rada pojedinih. vrsta
f,f,rl";; ;kvirui odredeno!ianimanja, toji takode, osnovu tehnolosko-tehnidke
iotrrn.ntu"rje upotiebljlnog alata,'p.ibotu, instrumenata, uredaja i sredstava
,uJiit", p.orturu tihnoloike postupke oblikovanja materrjala'
Na osnovu tehnidke dokumentacije, tehnidkog crtela i tehnoloske karte vrsi
i" irulf-ui.tf"rr, "i"i", ptito.a i uredaja, zatim. priprema. radnog mesta' ra5dla-
;j";*;" p*trfj"d nu ofeiacije i zahvalei, na kraju, kontrola uz pomo6 odgovara-
ju6ih instrumenata.
zadataktehnologije zanimanja je da odredi najbolji tehnoloski postupak obli-
f.o"u+ p."O*.iu f.oji'r. izratluje, gz minimum utro5ka materijala, sredstava rada
i vremena.
Zanimanja za ma5insku struku, prema oblastima, podeljena su: na ma5insku
i rudnu obradu, sklapanje i odrZavanji ma5ina i manjih celina i zanimanja za pri-
premu i obradu informacija.
U oblasti sklapanja i odrZavanja masina nalazi se zanimanjezamehanidara
,a oarzaiaiie ma5inL aiatti lmasinbrlvara) koji se osposobljavaju obavljanje
poslova i zidataka III i IV stepena struEnosti.

I.1. CILJ I ZADATAK TEHNOLOGIJE ZANIMANJA

Zadatak mehanidara za odrZavanje masina alatki je da omogudi da.masina, jto

bez nepotrebnog zastoja, na odgovarajuii nadin kvalitetno obraduje povr5ine,
zahtevi da se ila5inu-."dorno-odriaia. Mehanidar za odrlavanie ma5ina mora
6iii da, u siudaju potrebe, interveni5e, utvrdi i otklori kvar na masini,
"rp"rruljen
zatim'da vr5i povremene planike preglede, rasklapanje i opravke'
cilj i zadaci nastave tehnologije zanimanja daj.u 9e u_ programskim sadrZajima
svakog konkretnog zanimanja, mEdu kojima iu zajednidke. karakteristike tih
pro-
g.urnu"to.;. nalaZu?a se tehn"ologijom zanimanja stidu i razvijaju opste radne navike,
irrit" t.t ridkog karakt "ru, ,rin1u, vestine i navike u rukovanjuzarrimanja,llYikg..?l
alatima, uredajima
i rnuJinu*u zaJbavljanje poslova i radnih zadataka u okviru
.toiiSeenle sredstava 2aSiitd pri radu, higijenske navike i dijalektidko-materijalistidki
pogled na svet i socijalistidke samoupravne odnose.
Pri rudnoj obradi materijala radnik silom ruke deluje na odgovaraju6i alat
i tako vrsi obridu. Pri toj oUraAi, bez obzira da li se ona-vr5i rudno ili maSinski,
5
 potrebna su odgovaraju6a sredstva rada u koja ubrajamo opremu, masine,
instru-
mente, alat, pribor i energiju.
opremu sadinjavaju radni sto, ormari, vitrine, sredstva zastite i prva pomoi.
Moiine alatke p.redstavljaju skup medusobno povezanih mehanizama koji
zajednidki .deluju sa ciljem da se vr5i obrada materilata. u maiine alatke ubrajaju
se strugovi, busilice, glodalice, rendiseljke, brusilici, oitrilice, testere, masine za
o.u.rloq provladenjem, obradu zupdanilia i druge, a sve one'ou.uarjr. *ui.ii;ui
skidanjem strugotine.
Instrumentima se mere i
kontroli5u odredene velidine duZinskih i uglovnih
dimenzija. Pri rudnoj obradi materijalanajde5de se koriste rt"a.ei instrrimenti:
univerzalna pomidna merila, mikrometri, kornparatori, lenjiri, uglomeri,
etalona i granidnih instrumenata. ;;;;,t,""
Alatima
materijala. - turpijama, testerama, burgijama, sekadima i dr. vrli se obrada

Pribori se koriste za pripremu materijala za obradu, tj. za ocrtavanje, obele-

iavanje, stezanje i druqo. u pribore koji se najdes6e upotreLljavaju pri rudnoj obradi
ubrajaju se: deki6i, igle, obeleZivadi, iestari,-odvijadi, ,trg., kll5tu i dr.
Poslovi i radni zadaci odredenog zanimanja, ru6ne ilimasinske obrade, obav-
ljaju se u okviru osnovne. rad.ne jedinici koja j9 utvrdena unutrasnjom organizacijom
-rada,
I podelom- rada u organizaciji udruzenog sto sve nazivamo radniin mes6;.
.Svako radno mesto snabdeveno je priborom, alatom i instrumentima potrebnim
za obavljanje poslova i zadataka.
Alati, pribori i instrumenti imaju svoje stalno mesto u ormaru ili kutiji za
drLanje. Na radnom mestu treba ih poretliti onim redosledom kako to zaiteva
redosled operacija.prilikom obavljanji posla. po zavrSenoj operaciji atat, piiuoi
ili instrumente treba vratiti na svo;e misto. posle zavrsentg radnog vremena ili
posla potrebno ih je odistiti, dime im se produZava vek trajaija.
Pre podetka rada potrebno je oda6rati potreban ala"t,
i. razmestiti ih na radnom stolu. Instrumenti zi merenje i kontrolu iribor i instrumente
postavljaju se
levo,_a.alat i pribor d3s3o stege. Materijal itehnidkicrtezdela stavljaju * l.ro,
9d
pored instrumenata. Pri radu se vodi raduna da se na radnom stolu iaiaze samo
ona..sredstva koja su potrebna za obavljanje operacije. u donjem delu ormara ili
kutije za drzanje opreme nalaze se arat i piiuoi, a u gornjem initrumenti.

I.2. OSNOVI ZASTITE NA RADU

Svako radno mesto i svaki posao koji se obavlja ima svoje specifidnosti . Zbog
toga je potrebno da se radnik upozna sa uslovima ,Lstit" .ru odo pojedinih radnifr
mesta i. poslova koje obavlja. NepridrZavanje odredenih mera zastiie na radu moZe
izazvati teike povrede i trajne posledice.
Sredstva zaitite obe-zbeduju sigurnost na radu li5enu straha od povreda, bolji
efekat_i smanjenje psihofizidkog niprezanja radnika.
Prema vremenu \ori56enja, sredstva zastite mogu biti trenutna i trajna, a
prema karakteru primene i funkcionalnosti stabilna i p6kretna, Zavisno od namene
sredstva
.za5tite mogu biti op5ta, lidna i posebna.
opsta sluze za za(titl ljudstva i sreditava za rad. To su gromobrani, protiv-
poiarna sredstva, ventilatori, alarmni uredaji, dozimetri, venilatori, otprasivadi,
termometri i dr.

6
 Li6na sredstva Stite radnika od povreda u toku samog procesa proizvodnje,
a obidno zaStiiuju glavu, telo i noge (zastitno odelo, kapa, cipele, zastitni s[em,
naodare, maska, Stitnik lica i slidno).
Neka sredstva: paravani, mreZe, zemljovodi, signalni uredaji i drugo ugratluju
se na ma5ine, ali istovremeno Stite i radnike.
Znaci upozorenja i obave$tenja, plakati, panoi i drugi p-ropagandni materijali,
takode, upozoravaju na mogu6noti i obarere kori56enja sredstava za5tite na radu,
St" :. *gifir"ro Zutonorn 5 za5titi na radu koji nalaZe da sredstva za5tite moraju
biti"obeibetlena i obavezno kori56ena tamo gde su potrebna'
Prva pomoi se pruZa unesre6enom na radnom mestu. Sastoji se od ukazivanja
po.oei prihvatanja unesre6enog, stavljanja u najpovoljniji. poloZaj i obezbedenja
[it* iri"ir.ncije likara. U svakoj radionici mora da se nalazi ormarid sa sanitetskim
materijalom i nosila za tkazivanje prve pomo6i'

PITANJA
t. Sta je tehnotogija i kako se deli?
2. Koii !e zadatak tehnologiie zanimanja?
3. Nabroite sredstva rada i njihove karakte'
ristike.
4. Kakva sve mogu biti sredstva zaltite?
 2. Merenje i kontrola

.. Pri ob.radi predmeta potrebno je, u toku procesa rada, vrsiti merenje i kon-
trolisanje dimenzija. Merenjem se utvrduju dimenzije koje se oditavaju"na skali
mernog instrumenta. Kontrolom se uporeduje odredLna vilidina sa unapred utvr-
denom velidinom, odnosno jedinicom mere.
.. Prilikom merenja utvrdujemo stvarnu meru, a kontrolom se uporeduje da
li stvarna mera odgovara kriteriju kontrole.

2.I. SISTEM JEDINICA FIZIEKIH VELIEINA

Svaka velidina ima svoju jedinicu mere.
U SFRJ koristi se Medunaroclni
sistem jedinica (s1),
a on se sastoji od osnovnih i izvedenih jedinica.
osnovne jedinice su medusobno nezavisne i dogovorom utvrdene. Nazivi
i. oznake osnovnih velidina i osnovnih jedinica prikazaie su u tabeli 2.1.

Tabela 2.1

Fizidka velidina Osnovna jedinica SI

na ztv simbol taziv oznaka
I

duiina I metar m
masa m kilogram kg
vreme sekunda s
jadina elektridne struje I amper A
termodinamidka temperatura T kelvin K
svetlosna jadina L kandela cd
kolidina materije mol mol

Izvedene jedinice
_obrazuju se pomo6u matematidkih operacija. mnoZenjem,
{e_ljenjem i stepenovanjem osnovnih jedinica. sve druge, seir osnovnih iz tibele
2.l.su izvedene jedinice. Primer: za povrsinu (A), zapreminu (z), ugao ravni (a),
brzinu (v), silu (f) i dr.
-Zakon
ojedinicama i merilima, Jugoslovenski standardi (JUS) i Medunarodni
standardi (ISO) dozvoljavaju upotrebu i jedinica koje nisu obuhva6ene medunarod-
nim sistemom. Njihova upotreba je dozvoljena zbog toga sto su pogodne za prak-
tidnu primenu, a sistemski se uklapaju u Medunaroani sistem jedi;ic;, kao stole za
duzinu (/) morska milja, povrSina (A) ar ili hektar, zapremin-u (v) ritar, rrur, 1.;
kilogram, vrerne (l) minuta, ugao (a) stepen i druge.

L
h.
 2.2. DUZINSKE VELIEINE MERA

DuZinska mera je svaka velidina koja se izrailavajedinicom duZine. Osnovna

jedinica za duZinu je metar. Manje jedinice od metra su: decimetar (drn), centimetar
t"rri i milimetar (rirm). Maia leainica od milimetra je mikronmetar (pr,m), hiljaditi
deo milimetra.
Gotovo je nemogu'6e izraditi dva dela koji ie imati potpuno iste dimenzije.
Identidnost se-ne moZi posti6i zbog nepreciznosti ma$ina i mernih instrumenata,
nedovoljne strudne orporobli.nosti r:adni-ka i dr. Jednu istu dimenziju, istim.mernim
instrumentom dva radnika,'zbog razlidite moci oditavanja, mogu razlidito izmeriti'
Zahtevativeliku tadnost, tamo gde to nije potrebno, bilo bi ekonomski neopravdano,
jer bi poskupelo izradu proizvoda'
Imajuci sve to u vidu, ako to
priroda posla zahteva, na crteZu se
propisuje koliko se moze odstupiti od Unutrasnia mera
zadate mere. Odstupanja rnogu biti
pozitivni i negativna. Koliko 6e iznositi
vrednost odstupanja zavisi od dimenzija
i namene iztatka. Dozvoljeno odstupa- Neoiredena mera
nje naziva se tolerancijont.
Prema jugoslovenskim propisirna
o tolerancijama (JUS M.Al.110 i JUS
M.Al.lll) sve duZinske mere nose oz-
naku prednika D (s tim Sto se Pod
prednikom podrazumeva bilo koja du; mera
Zinska mera). DuZinske mere mogu biti
unutra5nje, spoljaSnje i neodredene sl. 2.1

(sl.2.1.).
Unutrasnje mere (1) mere se spoljnim povrsinama mernog instrumenta, a nose
zajednidki naziv >rupa< i oznadavaju se sa D'
Spoljasnje mere (2) mere se unutrasnjim povrsinama mernog instrumenta.
Zajeanteki naLiu ,a sve spolja5nje mere je >osovina< i nose oznakrt d.
Postoje jos i mere koje se ne mogu svrstati ni u spoljasnje ni u unutrasnje.
To su neodied.n" -"r. (3) foje se, zboglvoje funkcionalne zavisnosti mogu tretirati
kao spolja5nje ili kao unutra5nje.

2.2:.1. TOLERANCIJE DUZINSKIH MERA

Tolerancija je dozyoljeno odstupanje od zadate mere, tj. taz\ka izmedu najve(e

inajmanje dozvoilene meie. Tolerisana mera na crteZu moZe biti predstavljena na
dva"nadina: odstupanjem ili simbolom
,. Tolerisane mere predstavljaju se odstupanjem na slede6i nadin: A 120+O,O2,
_0,05,
gde je:
a - oznaka Prednika,
l2O nazivna mera,
-
+O,02 - gornje granidno odstuPanje,
donje granidno odstuPanje,
-0,05 -
9
 Tolerisana mera predstavlja se simbolom na sledeci nadin: a 120 H8, gde je:
o oznaka prednika,
120 nazivna mera
H - - poloiaj tolerancijskog polja,
8 - velidina tolerancijskog polja.
Da bi se tolerancije bolje shvatile, neoihodno je objasniti pojam nazivne
(zadane) mere, granidne mere, granidnog odstupanja i stvarne mere.
Nazivna (zadana) mera se nalazi na skici ili crteZu. To je ona mera koja
sluZi kao osnova za odredivanje granidnih mera. Ogranidena je nultom linijom, diji
poloZaj na crteZima odgovara nazivnoj meri. Od nulte linije se odreduje odstupanje.
Graniinamera je najveda ili najmanja mera pri kojoj se predmet rada moZe
smatrati dobrim. Gornja giranidna mera (Ds, d) je najveia dozvoljena mera pri
izradi, Aot ie donja graniEna mera (Da, da\ najmanja dozvoljena mera pri izridi.
Graniino odstupanje je razlika izmedu graniEne i nazivne mere. MoZe biti
pozitivno i negativno, Sto zavisi da li je granidna mera veia ili manja od nazivne
mere. GraniEno odstupanje moZe biti gornje i donje. Gornje granidno odstupanje
je razlika izmedu gornje granidne mere i nazivne mere, tj. As:Ds-D, a donje
granidno odstupanje je razlika izmedu donje granidne mere i nazivne mere, tj. A4:
:Da-D, lli do:4o-4, tj. a6:/o-4.
Stvarno odstupanje je razlika izmedu nazivne i stvarne mere: As:Ds-D
ili u':fl'-4.
Stvarna mera se oditava na skali instrumenta pri merenju.
Tolerancija se moZe i algebarski izraziti kao razlika gornje i donje granidne
mere, tj. T:Dr-Da ili t:ds-dd
Velidina tolerancijskog polja zavisi od nazivd mere i kvaliteta tolerancije.
PoloZaj tolerancijskih polja prema nultoj liniji predstavlja se slovom abecede i to
velikim slovom od A-ZC, a za osovine
za rupe
- malim slovom od a-zc.
Na- slici 2.2 a predstavljen je poloZaj tolerancijskih polja za rupe, a na slici
2.2. b poloiaj tolerancijskih polja za osovine.

A
utl

o
E

Nulta I

Jsx
R 57
e Uy x
o Y
E z r.1
G
c
,z
"[:lZA
N
C,
z m

Sl. 2.2a
l0

L-
 Na slici 2,2a to}ava se da su tolerancijska polja za rupe od A do H iznad nulte
linije i da su im odstupanja pozitivna. Tolerancijsko polje H leii na nultoj liniji,
donje granidno odstupanje je nula, a gornje granidno odstupanje je pozitivno i
jednako velidini tolerancije. Tolerancijska polja J, Ki M sede nulta linija, pa su-im
gornja granidna odstupanja pozitivna, a donja negativna. Tolerancijska polja od
N do ZC nalaze se ispod nulte linije pa su im odstupanja negativna.

,c
llxl

*
Nulta liniia

d
c
.F
C, fiIII
z a

sl. 2.2 b

-r-0'(X
-4,02
Primer: odredivanja granihnih mera za b 100
Gornje granidno odstupanje ar:f 0,04 mm l: as-ad
Doqie granidno.odstupaqie aa:--0,02 mm t:0,04*0,02
Gornja granidna mera dtldlar r:0,05 mm, ili
r/s:100 +0'0+ t : ds-dd.
ds:1@'04 mm ,:100,04-99,98
da:d"*aa ,:0,06 mm
da--100-0,02 ,:60 pm
da:99,98 mm
I
ZADATAK.
Izradunajte velidinu tolerancijskog polja za zadane mere:
*0,03; 10,05; -0,03
*0,02;
a),;80 -0,02; b).50 c);100 -0'08.

Za date primere predstavite grafidki poloZaj tolerancijskih polja u odnosu na nultu liniju

1l
 2.2.2. SLOBODNE MERE

. Vei je obja5njeno da se tolerancija na crteZu moie oznaliti slovnim ili brojnim

simbolima. Na crtezima se mogu dati dimenzije kao nazivne mere bez propisanih
odstupanja. ovakve dimerzije, tj. nazivne mere, kod kojih nisu oznadena dozvoljena
odstupanja nazivaju se slobodne netolerisane mere za koje JUS propisuje iole-
rancije JUs M.A1.140. odstupanja - za slobodne mere mogu propisaii i iadne orga-
nizacije svojim internim standardima kojim, u okviru ivoje delatnosti, definisu
op5ti kvalitet izradenih delova.

2.2.3. NALEGANJA

odnos dva sastavljena dela naziva se naleganje . Zazor (z) je razhka izmedu
prednika rupe i prednika osovine. Da bi postojao-zazor, prednik rupe mora biti
ve6i od prednika osovine, tj. z:D-d (sl. 2.3 a).

o 'o

a) b)
s1.2.3

_ Preklop (negativni zazor) je razlika prednika rupe i prednika osovine, tako

da prednik rupe mora biti manji od prednika osovine,'tj. p':Ds-fu (s1.2.3 b).

Nulta liniia Nulta. linija

(n
u- &
ry
o ;r_
E
E ;+ -o]
Tf ol -
I
a) b)
sl. 2.4

. Postoje tri
vrste naleganja: naleganje sa zazoron), naleganje sa prekloporn i
neizvesno naleganje. Naleganje sa zazorom obezbeduje u svim sludajevima medu-
sobnu pomidnost delova u sklopu. Naleganje sa preklopom moZe se sastaviti i
rastaviti samo upotrebom sile gde ne postoji medusobna pomidnost delova. Kod
neizvesnog (prelaznog) naleganja moZe postojati zazor ili preklop. Na slici 2.4 a
prikazano je naleganje sa zazorom i osnovnim velidinama, a na slici 2.4 b, naleganje
sa preklopom i osnovnim velidinama.

12

DE
 2.3. METODE, ZA MERENJE I KONTROLU

Prema nadinu dobijanja rezultata postoje slede6e metode merenja

i kontrole:
_apsolutno-...n3.-ikontrola.jetakvametodakojomsezavrememerenja
vr5i oditavanje merene ,.ii6in" na skali mernog ili kontr_olnog
instrumenta;
_uporednomerenieikontrolaprimenjujesekadaSe,zadanavelidinaupo-
reduie sa sranidnim rn.t'ito*, gde je'apsolutna velidina algebarski zbir
velidina
lo:"e t"Leitiuu na skali (kontrola komparatorom):
;;tril,i.i"'i "Jt,"pan:u se postiZe kada se zadana velidina odreduje na osnoYu
- indirektno -"i.nj" remenice na osnovu
rezultata -er.n;u neke druge ,.iidin" (kontrola mera elemenata
ugla);
li.i". i dubine Zleba gde se moZe izvr5iti kontrola da se sa skale instrumenta
_ direktno meienle i kontrola omogudavaju
--'- merena velidina ili odstupanje od nazivne mere;
odita - portupak kompi"il& merenja i kontrole sastoji se u analizi tadnosti
svih eleninata: duZinste m"te, paralelnosti, uglovnosti i drugo;
- diferencijufno'*.i.nj.' u-tiu"onfjuva taEnost osnovnih, a zatim sloZenih
---
elemenata ._ postupno po elementima'
Postoji nitotlto kontrola u procesu proizvodnje:
ulazna kort;oi;i;;ior.ti kvaliteta naterijila i.elemenata
iz kooperacije;
- samokontrofa-ie'f<ontrola koju primenjuje-radnik _u procesu obrade;
-_ ;;;i;;" 1i fp..""i:rt, t ontrota obavlja se u toku proizvodnje ili posle
izrade;

cesu nlontaZe; --,. .

tadno5iu, ne samo
OUraaa predmeta rada'ne moZe se izvr5iti sa apsolutno-m koji ne
zbog masine kojom ," *iiotrua ave( i zbogmernih i kbntrolnih instrumenata
pri rierenju instrumenata'
pokazuju apsolutnu tuintit. Ct.Ske Pogu.,lastat'
ii-r" iii rirlr" gresk". creike instrumenata na-staju frilikom njihove iztade' zbog
-"ii"r:",
pffr"U"""rii lffspofjnitr ,iUtacrje, tempeiutrr., vlage i. slidno, dok lidne
'?ot
i ,.itrod.rog rukovanja mernim ili kon-
il;ik;rt"J; "g'1";*; ,Uog ""p.uriln-og
trolnim instrumentima. pod-
Da bi se ,*unjit" grebke vodi se raduna o tehnici rukovanja, odrZavanja,
mazivanja i pravilnoj upotrebi instrumenata'

L
2.4. INSTRUMENTI ZA MERENJE I KONTROLU

Merenjeikontrolapredstavljajufazuproizvodnogproceslkojiseobavlja za
po,noer-rn"inihi kontioirr'in lott.o*6nata. Ovde 6e biti .govora,o instrumentima
;;;;;F i-tootiofu a"iirrhtr ,.li8ina, uglova i kontrolihorizontalnosti i vertikal-
nosti povriina.

2.4.I. MERILA DUZINSKIH VELIEINE

merninr
DuZinske mere mogu se meriti mernim lLnjirima, mernim letvama,
trakama, merilima sa nonijusom i mikrometrom'
Merni leniiri (sl. 2.5) koriste se u metalopreradivadkoj indudtriii, gd".nlJ."
uitna vefita preciznosi
'300, ,, oditavan;o izmerene duZine. Izraduju se u nazivnim duzi-
nama (/) od 400,i 500 mmt a debljine (6) I mm'

l3
 -T
--{+-
crl
."l 12
I

st. 2.5

.(s1.2.91 r:: .takode, upotrebljavaju u metalopreradivadkoj indu-

letve
^._,,, Y:l!:
strur' a sluZe kao i merni lenjiri, za manju preciznost oditavanja izmerene duZine i
p,tj 9"r11"3-rul. Izraduju se u nazivnim auxirama (/) od I ooo, r ioo, z 000 mm, sirine
(D) 6, 30 i 40 mm, a debljine (D) 6 i g mm.

,8,
------
T
12
I
-al

r5r
%
--Fr t

sl. 2.6

Merne trqke se upotrebljavaju za merenje u skladistima, bravarstu,

limarstvu,
i slidno. Izraduju se u oblikulenj.ira GI. 2.5) nazivne auzn"
trj iso, 300, 500 mm,
a debljine 0,5 mm ili u-obriku s-avijgne trake ututij i (sr. 2.i n;;rvne-duzine
Sirine trake (r) 10 i 16 mm i debijine 0,10 i 0,l5hm.
r i ; ;',

e:
st. 2.7

Merila..sa nonijusom primenjuju se za merenje duZine sa tadno5iu oditavania

delova manjih od milimetra Ngltuljg rgkretni de6 na lenjiru .u io,zt li jd;ilt:
ljaka. Ako nonijusna skala sa l0 pooetjita ima duZinu od b mm, znaEi-daje razmak
izmedu.podeljaka 0,9 mm. Tadnost oditavanja ovim merilom'iznosi 0,i mm.
. .Lko nonijlsna skala sa 20 podeljaka ima duzinu 19 mm, razmak izmedu
podelj-a.ka.iznosi0,95mmatadno.todiiavanjaje0,05mm.
Nonijusna skala sa 50 podeljaka ima duZinri 49 mm, rizmakizmedu podeljaka
^ ^ mm,
0,98 a tadnost oditavanja 0,02 mm.

l4
-
U tabeli 2.2 prikazane su podele nonijusne skale za sva tri sludaja tadnosti
oditavanja.
Tabela 2.2.

PODELA RAZMAK I BROJEVA

NONIUSA CRTA (mm) SLIKE CRTA

9Em,---J
L/LO o,90
o r-- I

L/20 o'9, ,ffi

lTrtTt
lo21 68
,I
10

t/oo o'98
ot o ,8 L

Na slici 2.8 prikazani su primeri oditavanja izmerene duZine na nonijusnoj

skali merila tadnosti 0,1 mm i 0,02 mm Gl. 2'9)'

/ os0
{2.6 rm
'qfr\\flr+fl'r-
0510

160.7 mm

5 o
I
sl. 2.8

0 3 I 5 5

i rlll ll tl
I

0 I 23

ll t5 16
l
1

rl I

I 3 1 56 I I n

fl1,i4
sl. 2.9

t5
 Merila sa nonijusom mogu biti bez Siljaka, sa Siljcima, kao dubinometar i
univerzalna.
univerzalno merilo (sl. 2.13) koristi se za merenje spolja5njih, unutra5njih i
neodredenih (dubinskih) mera. Sastoji se od lenjira sa milimetarskom (l) i colov-
nom podelom (2), nonijusa sa milimetarskom (3) i colovnom podelom (4), kljunova
za merenje spolja5njih mera (5), kljunova za merenje unutra5njih mera (6), klizada
za merenje dubinskih mera (7), oslonca za povladenje pokretnog dela (8) i vijka za
udvr56enje poloiaja pokretnog dela (9).
Merilo bez iiljaka (sl. 2.10) sfuLi za merenje spoljaSnjih i unutrasnjih mera.
Po konstrukciji delova isto je kao i pomidno merilo sa Siljcima, ali ima kljunove
za merenje spoljaSnjih mera.
Debljina kljunova u zatvorenom poloZaju pomidnog merila iznosi 100 mm,
pa je merenje unutra5njih mera ogranideno na velidine ve6e od l0 mm. Izmerena
velidina je jednaka oditanoj velidini uve6anoj za l0 mm.

n
rl

*lu+
st.2_r0

Merilo sa iiljcima (sl. 2.ll) sluLi za merenje spoljasnjih i unutrasnjih mera.

Sastoji se od lenjira sa milimetarskom podelom (l), nonijusa sa mifimLtarskom
podelom (2), kljunova za merenje spoljaSnjih i unutrasnjih mera (3), kljunova za-
merenje spoljasnjih mera (4), mehanizma za fino podesavanje (5), vijka ia udvrs6i-
vanje mehanizma za fino podesavanje (6) i vijka za udvrliivanje polozaja pokretnog
dela (7). F

7 6

sl. 2.1I

l6
 \

sl. 2.12

Dubinometar (sl. 2.12) sluZi za merenje neodredenih (dubinskih) mera. Sastoji

s: od lenjira sa milimetarskom podelom (l), nonijusa sa milimetarskom podelom
(2), kljunova za merenje dubinskih mera (3) i vijka za udvr56ivanje nonijusa (5).

r,l,l,l,l,l'
@
\ 0l 23 5
Irrttlrtttlt
s
\

sl. 2.1 3

Na slici 2.14 prlkazano je pravilno merenje spolja5njih mera univerzalnim

merilom.

\ sl. 2.14

2 Tehnologija zanimanja, maSinbravar t7

 .- Na slici 2.15 pikazano je pravilno merenje unutra5njih mera univerzalnim
merilom.

n {1

sl. 2.15

Na slici 2.16 prikazano je pravilno merenje dubinskih mera univerzalnim

merilom.
Na slici 2.17 prikazano je merenje dubinske mere dubinomertom.

oo
o

I
I

sr. 2.16 sl.2.r7

Mikrometri sluLe za merenje duZinskih mera. Tadnost oEitavanja mere iznosi

0,01 ili 0,001mm. Mogu bitimikrometri za spolja5nje, unutra5nje, i dubinske mere
i za specijalnu namenu.
Na slici 2.18 prikazan je mikrometar za merenje spolja5njih mera. Sastoji
se od oslonca (l), vretena (2) sa metridkim navojem,,kodnice (3), kudi5ta (4) na kojem
se nalazi skala (9) sa milimetarskom podelom, dobosa (5) sa skalom (10) za odita-
vanje stotih delova milimetra, navrtke (6) za regulisanje, konusnog vretena (7).
prstena (8) za centriranje, sigurnosne spojnice (ll), tela (12) i zaltitne obloge
(13) na koju se upisuju najmanja i najveda merna duZina mernog podrudja mikro-
metra. Merenje se vrsi tako Sto se okretanjem doboia (5) oslonac (l) i vreteno (2)
postave na merenu povrSinu dela, zatim se duZina odita sa skale u milimetrima i
toj duZini doda mera oditana u stotim delovima milimetra sa skale (10) na dobo5u (5).

l8
 Na slici 2.19 pikazan je primer oditavanja izmerene duiine od 6,45 mm.
Na,slici 2.20 prikazano je pravilno drianje mikrometra jednom rukom i pra-
vilno drfunje pri oditavanju izmerene velidine.

sl.2.l8

Oditavanje stotih delova mm

O6itavanje mm-

O6itavanie Polovine mm
sl. 2.19

sl. 2.20

Ako se mikrometar koristi za merenje delova radenih u serijskoj proizvodnji,

postavlja se u stalak (sl. 2.21) a zatim se izvr5i merenje. Mikrometri za merenje unu-
tra5njili mera imaju na oba kraja pipke kojima se oslanjaju na povr5ine merene
duZine. Princip oditavanja izmerene duZine je kao i kod mikrometta za merenje
spolja5njih mera. Na slici 2.22 prikazani su nadini merenja mikrometrom za unu-
tra5nje mere.

t9
 sl. 2.21

I
I
I
I
900
I
I L
I I I
t' I I I
I I I I I
I I I t
st. 2.22

sl. 2.23

20

I
 Na slici 2.23 piikazana je garnitura mikrometra sa vi5e produZetaka za me'
renje razliditih prednika otvora.
Mikrometarski dubinometar (sl. 2.24) sluZi za lalnije merenje dubinskih mera.
Princip oditavanja izmerene dubine isti je kao i kod prethodnih mikrometara.

\
st. 2.24

2.4.2. KONTROLNICI DUZINSKIH VELIEINA

Kontrolnicima duZinskih velidina uporeduju se odredene duZinske mere sa

unapred utvrdenom merom na skali kontrolnog instrumenta. Izraduju se za spoljaS-
nju meru u obliku jednostranih (s1.2.25 a) i dvostranih radvi (sl. 2.25 b). Kontrolnici

a) sl. 2.25 b)

za unutra5nju meru mogu biti jednostrani (s1.2.26 a) i dvostrani depovi (sl. 2.26 b).
Svaka strana ovih kon-trolnik-a uradena je prema odgovaraju6oj granidnoj meri.
Na primer, kod kontrolnika sa s|.2.26 b strana >rne ide<< uradena je na 19,021 mm

st. 2.26 a

2L
 sl. 2.26 b

tj. prema gornjoj granidnoj meri, a strana >ide<< uradena je na 19,000 m, tj. prema
donjoj granidnoj meri. Za kontrolu unutra5njih mera (otvora) koriste se konusne
daure (sl. 2.27), a za kontrolu spoljnih konusnih mera kruZnog poprednog preseka
konusni depovi (sl. 2.27 b).

a) b)

sl. 2.27

Posebnu vrstu kontrolnika'za spolja5nju meru predstavljaju kontrolnici"na-

voja vijka (sl. 2.28 a) i kontrolnici navoja navrtke (sl. 2.28 b).

Sl. 2.28 a sl. 2.28 b

7-a merenje i kontrolu unutraSnjih mera koriste se i graniEna merila u obliku

paralelopipeda plodica iazliditih velidina. Ove plodice nazivaju se etaloni. Na
slici 2.29 a
-
prikaianaje garnitura etalona, a na sl. 2.29 b prikazani su sloZeni etalon
za dnLinu od ll2,5l mm. Za merenje i'kontrolu malih duZina zazora koriste se
korttrolnici zazora, odnosno kontrolni listi6i (sl. 2.30).

'))

I
 t3 trtr-l 0,5

25
11
t-7;-l lTl
l--7r-l l-P-:-l
t.-;a
-"-l
15 1.94

r-T;-] r-;;1
50
l-g!!-l r-,_l
l7 ,.97 f=;-l
l,9d r-'-l
t8 lT.rTl r7-l
t9
t--lilI
75 J ITpe-I
r--l
I
20
r:=-l tTt
r-rt t.2

,
2'
rzl rr-l
l-.7rl
a
22
I r-J
.100
23 l--7'-l ,.6

l-r.r-]
It ,.8
21
12 rTa
Sl. 2.29 a

'I

rt:5

st. 2.29 b

sl. 2.30

23
 2.4.3, MERTLA ZA UGLOVE
Jedinica za merenje uglova je radijan (rad). Radijan je ugao u ravni, izmedu
dva poluprednika, koji na krugu obrazu.ye luk duzine-preSni{a. za merenje ugla
u ravni dozvoljena je upotreba jedinica siepen ("), minu?a (') i sekunda (,')."odios
izmedu jedinica radijan i stepen dat je iziazom:

l rad:
l80'- 57"r7,44,,.

Uglovi se mere uglomerima to;i .ogo biti mehanidki optidki. Mehanidki

. i
i
uglom_eri mogu biti obidni univerzilni. ouienim se mere ugtovi od 0-1g0" sa
tadnoS6u od jednog stepena (l').

t,
6

o
LO
-t

300

sr. 2.31

1" (stepen):OO' (minuta)

1' (minut)=60" (sekundi)

sl. 2.32

24
 Na slici 2.31 predstavljen je univerzalni uglomer koji se.sastoji od nepokretnog
trata-(i) toji fredsiavlja jednulelinu sa kruZnom plodom (2),-duj je obim podeljen
n, :OO ioai5ita. Svata"detvrtina kruga, odnosnb kruZne ploEe podeljena je
jed.nog -od
O-qO;. i"auri podeljak na ovoj skali piedstavlja vrednost.od steperta' Na
trri"oj plodi nalazi se pokretni disk (3) n? ko.m9 je skala.non_ijusa (4). Pomo6u
uijtu (i ,frr56uje se poloZaj pokretnog diska. Pokretni lenjir (6), pomo6u nosada
(7), pode5ava poloZaj, tj. duZinu lenjira.
Nonijus ugtomera ima levu i iesnu skalu diji su podeoci dobijeni tako-Sto
je 23" ia truZn6l plodi podeljeno na 12 podeljaka, 5t_9.znagi da je svaki podeljak
".tuf. mi"ji od i7l2',-od 2' na skili kuZunog diska. Tadnost merenja ovoga
"ori.iur"
uglomera iznosi 5 minuta (sl. 2.32).

2.4.4. KONTROLNICI UGLOVA

Kontrola uglova vr5i se ugaonicima ili kontrolnicima konusa za delove kruZnog

\ popredn.og pr"t"fu. Ugaonici si lzra{yj1 u_ razliditim velidinama, sa naslonom i bez
nlega. Veiieine uglova su od 30', 45', 90" i 120'.
" " p.lred koltr-ole, ugaonicima se vr5i i ocrtavanje uglova kod pripreme materijala
za obradu povr5ina pod uglom.

2.4.5. KONTROLNICI HORIZONTALNOSTI I VERTIKALNOSTT

Horizontalnost merene povr5ine razlikuje se od ravnosti. Horizontalnost i

vertikalnost poloZaja povr$ina izraiavaju se medusobnim uglom zahvata, a kontro-
liSu se libelama.
Lribela je instrument koji sluZi za odredivanje horizontalnog i vertikalnog polo-
Zaja. Sastoji se od staklene savijene cevdice ugradene u ku.tiju (drveni ili metalni
paratetogram sl. 2.33). Pokretljiva tednost ne ispuniava cevdicu potpuno, ve6 ostaje

st. 2.33

vazduh u vidu mehuri6a, koji, Setaju6i po cevdici, pokazuje nagib merene povr5ine'
Metrurie se nalazi uvek na viSoi strani horizontalne ravni. Ako je mehuri6 u sredini
izmeclu crtica na cevdici, onda je merena povrSina horizontalna. Pri kontroli i merenju
horizontalnosti libela se mora postaviti u ukr5tene poloZaje, a ako se, u oba poloZaja,
mehuri6 nalazi izmedu crtica lakljuduje se da je povr$ina horizontalna. Nagib se.
najde56e izraaavavelidinom odstupanja od horizontale, ir milimetrima'na I m duZine.
U ovom sludaju osetljivost libele je jednaka skretanju mehura u_ milimetrima pri
jromeni nagib-a od 1-mm/100 mm. Svaki podeljak na libeli predstavlja nagib od
i 1n-nu t ri. Velidinanagiba.le naznalenanalibeli. Oznaka na libeli >>0,35< znadi
nagib od 0,35 mm na I m duZine, pod uslovom da.se-izvr5i pomeranje mehura.za
lejan poAetlak. Pri radu se mora paZljivo rukovati libelom. Kontrolne povriine
iit.t" -orulu biti besprekorno diste, a isto tako i kontrolne povr5ine dela, dime se
ustanovljava pravo stanje horizontalnbsti povrSine'

25
 Prema konstrukciji, libele mogu biti: ravne, okvirne i podesive. Na slici 2.34
a
glikygna je bravarska libela kojale izraduje u duzinama oa ilo, 200, 250, 300,..
400 i 500 mm. vrednost podeljaka se kre6e od o,oz do 0,4 mmim. itadna povrsina
(l) je prizmat*rog oblika, tako da se moZe postaviti ,u ."rn" i titindriene
Koristi se za kontrolu horizontalnosti povr5ina (skalom 2 i 3) pri montaZi i;";.sil;.
kontroli
delova alatnih ma5ina.

! ilrllt(ilililiilililill
a)
b)
sl. 2.34

Na slici 2.34 b prikazana je okvirna libela u proveri horizontalnosti i verti-

povriina. Izraduje se u dimenzljama 200x300 mm ili 300x300 mm.
k_alnosti
Vrednost podeljaka na skali (2) kre6e se od 0,02 do 0,3 mm/m.

...- Ntvo vaat -.-,_---.

sl. 2.35

Crvena libela (sl. 2.35) stuZi za kontrolu i nivelisanje povr5ina na ve6em rasto- .,
janju, a njen princip rada zasniva se na zakonu spoienihiudova. To su, u'stvari,
dve. iste. libele spojene gumenim.crevom gde se konirola horizontalnosti vr5i upo-
redivanjem nivoa tednosti jedne i druge libele.
Podesive libele mogu biti sa mirkometarskim vijkom ili optidke libele. Libela
sa mikrometarskim vijkom (sl. 2,36), pored uzduZne i popredne skale, ima vijak
ugraden u telo pomolu_kojlg r" uisi^podesavanje ,ugiuu pouisio", douoa.rffi
Te|.uf u nyl_ti p"l?i"i. Postolje libele (l).poitavi se na kontiolisinu'povrsinu i ra
skali (2)-se vidi da li je povrlina horizontalni. Na postolju libele nalazi ie telo mikro-
metra (3) po kome se, nosadem (4), moZe pomeiati cevdica libele preko rudice (z)
i mikrometarskog vijka na dauri (6). eitanjem velidine sa mikrometarske skale i5)

26

I
moze se utvrditi koliko je odstupanje horizontalnosti kontrolisane povrsine' -Pri
tome se l'odi raduna o pod.ti n" *ikio*"tre koja iztaiava odnos 0,1 mm, na I m
duZine.

d lt
I

2
I

, .:,:: l: l

sl. 2.36

biti obidna (sl. 2.37a) ili optidka (sl. 2.37b)' Optidka

Po<lesiva libela moze
do
libela se sastoji od postolja (1), dobo5a (3) sa skalom (7)tla mernim podrudjem
120". Na skali se nalazi t'iUda (Z) su urdr7rom skalom (8) sa podelom *2' i 30'

=r
4.,**

a) b)
st. 2.37

27
 i poprednom gkalgm (3) sa podelom +4' . u gornjem delu libele nalazi se
mikroskop
(5) sa skalom i todkiiem za podesavanje odstulpanja u 1,,. Merenje se vrli tako
+ ito
se pokretanjem todka (9) mikrometaiskim ,ijtoi" skala okre6e ru libelo* do
hori-
zontalnog- poloiaja. Posle merenja vr5i se oditavanle odstupanja od horizonialne
ravni na skali (7) u stepenima, na skali libele u l' aia optidkbm instrumentu u 1,,.

2.4.6. KOMPARATORI

Komparatorima se utvrduje odstupanje od zadane mere. pogodni su za pri-

menu u serijskoj i masovnoj proizvodnji, a, takode, i za pojedinadnu kontrotu bd-
stupanja od zadane mere. Ima ih mehanidkih, optidkih, ejektridnih, hidraulidnih
i pneumatskih.

sl. 2.38

Na slici 2.38a predstavljen je mehanidli komparator, kod koga se prenos sa

melnog Siljka (pipka) na kazaliku vrsi mehanidkim putem. Nosad pipka (l) sa
puznim prenosnikom (2) i zupdanikom (3), preko zupdanika (4), pokreei taza'gtu
(5). Dugmetom (6) se pipak (8) dovodi u odgovarajudi polozaj.-Derovanjem iile
opruge reguliSe se pomeranje nosada pipka, koji preko mehanizma kalaljkom
-(9)
pokazuje odstupanja velidina na osnovnoj skali u 0,0f mm. oprugom (7) se rneha-
nizam vrata u prvobitni poloZaj.
Na slici 2.38 b predstavljen je komparator za merenje odstupanja na spoljasnjim
povrSinama, postavljen na uredaj za nosenje. Na slici 2.39 predstavljen je ftompa-
rator za merenje odstupanja kod unutra5njih povriina.
Rld optidkog komparatora (sl. 2.40) zasniva se na principu prelorna i odbijanja
svetlosti, pomo6u sodiva i ogledala, i projiciranju snopa svetlosti na skali instrumlnti.,
Komparator radi na taj nadin Sto po povrSini dela (l) pomeramo pipak komparatora
(2). vibracije pipka komparatora, zbog neravnina,'pienose se pieko polugi (3) na
ogledalo (5), a sa ogledala se odbijaju zraci i padaju u snopu na tuenu stalu'1ey:

28

I
Snop zraka se oditava,u vidu luka kruznog oblika (10)..PoloZajem ogledala se reguj
lise velidina luka, a granidnicima (ll) se relutse, pre ispitivanjapovrsine, dozvoljeno
odstupanje, usmera:vanjem luka'svitlostina nultu tiniju-9kgle-komparatora. Pri
irpiii*rjii'odstupanje ie izradunava tako Sto svaki podeljak skale komparatora
predstavlja odstupanja velidine 0,001 mm.

sl. 2.39

T
t ,I

sl. 2.40

7. Objasnite metode merenja.

PITANJA
1. Sta je merenie; a Sta kontrola?
2. Obiasnite sistem mernih jedinica.
3. Objasnite frste duiinskih mera.
4. Na koji se naCin tolerisanje duZinske mere
predstavlja na crteZu?
5. Za a 150+0,05 odredite graniCne niere
+o'02
ivrednost toleranciie.
6. Obiasnite poiam i vrste nalegania.
8.'Objasnite zadatak kontrole proizvoda.
9. Koje greSke pri mereniu i kontroli postoie?
10. Objasnite tadnost olitavanja velidina izme-
'renih pomilnih merilom.
11. Objasnite delove mikrometra.
12. Obiasnite princip olitavania veliiine izme-
rene mikrometrom.
13. Opi3ite kontrolnike duiinskih velilina.
14. Obiasrtite princip merenia univerzalnim
uglomerom.
75. ZzSto sluie komparatori?

29
 3. Rudna obrada materijala

' Poslovi i zadaci mehanidara za odriavanje masina alatki u dobroj meri su

oslonjeni na sposobnost radnika da ruEno vrsi obradu materijala. pod ovim
podrazumeva se, dakle, takva obrada materijala kod koje s"e alat za obradu dj-;
iudno
vodi. Pokretanje alata, tj. obrada materijalamoie se visiti, pored upotrebe snage
mi5iia, i elektridno.
Rudna obrada materijala vrsi se turpijanjem, sedenjem, grebanjem, poliranjem,
Iepovanjem,bu5enjem,upu5tanjem,r4ziitaiiem.iizriaoinavoja.',-

3.1. OBRADA MATERIJALA TURPIJOM

Turpijanje je postupak obrade materijala skidanjem strugotine alatom koji

se naziva turpija.

3.I.I. TURPIJE
Turpijama se obraduje maleriial .1dn9 i masinski. rzraduje se od ugljenidkog
... .
ili legiranog alarnog delika i to e .1141, e .D46, e.l94g, e.+t+1", od sipr<aJtiJmatel
rijala. koji_se prvo odsede na odredenu duZinu, a zatim kovanjem aor.h" ,u o?gouu-
raju6i oblik. Posle oblikovanja se vrsr odgrevanje, zatim brusenje i izrada ru'*.tu,
rudno ili maSinski. Poslednja faza izrade turpija je termidka ouraaa (kal.;en;e
i-nai
puStanje).
Prema konstrukciji, turpije su namenjene za obradu metalnih i nemetalnih
materijala (1asqe), a prema dejstvu sile koja vrsi obradu, mogu biti rudne i masinske.
Svaka turpija ima svoje elemente.

, -. Trlg-turyiie
duZinu. -je
deo na kome su izradeni zupci, Sto predstavlja njenu nazivnu
Usadni deo je bez.naseka (zubaca), u rtrzr zaigradivanle irrn. turpije
u dr5ku ili za stezanje ma5inske turpije u nosad.
.Nase_ly
tuyliie je nazubljena povr5ina,_nasedena paralelnim, ludnim ili pravim
,_z1p1ima. Y,r"k moze biti jednostruki i unakrsni. Jednbstruki je izraden
zuoaca u .lednom smeru ar unakrsni ima dva jednostruka naseka, koji"ir"iur:.-
se naiare
jedan isp_od drugog, a izradeni su u dva smera jod uglom. ugao zavisi ta porozu:u
naseka. Pri unakrsnom_naseku, gornji je nasedin pot ugloni od 70., a aonji pdJ
uglom.od 50' (sl. 3.1). uglovi ztbaca tuipije prikazani su-na slici 3.2.Finoia,iur"tu
se rzraZava..brojem zubaca gornjeg naseka na I cm duZine tela turpije.
Turpije sa jed.nostrukim.nasekom upotrebljavaju se za ouradu legura alumi-
_ :,
nuuma, olova, cinka i ostalih mekih materijala. pri turpijanju ovih materijala,
jednostruki nasek omoguiava lako odstranjivanje strugotine. "

30
 Turpija sa unakrsnim nasekom koristi se za obradu delika i livenog cv9i91
i uop5te i"iain metala i njihovih legura. Uglovi naseka zubaca-turpije su.razliditi
da bi ostrugana povriina bila ravnijii da bi ie strugotina odvodila sa povrline dela.

t_

d-A9 350
/3 -ao 700
S-ao 150

sl. 3.1 sl. 3.2

Turpije su podeljene prema'nameni, obliku poprednog preseka i fino6i naseka.

prema obliku poprednog preseka (tabela 3.1) razlikujemo pravougaone, kvad-
ratne, trouglaste, okrugle, poluokrugle, segmentne, sabljaste, polusabljaste i no-
zaste turPije
Tabela 3.1

NAZIV SLIKA JUS

pravougaone
K.01. 020
turpije, lake W

kvadratne turpije, K.04.03t

teSke %

lrouglaste turpije,
lake z K.D4 040

okrugle turpije, K. D( 051

teSke

poluokrugle x. ol.0oo
turpije, lake b

Prema finodi naseka turpije su podeljene u Sest klasa. U tabeli 3.2 prrkazan
je pregled klasa i fino6a naseka izraZeni prema broju zubaca na I cm i duZini tela
turpije, u zavisnosti od vrste i duZine turpije.

3l
 Tabela 3.2

Klase fino6e haseka

Nazivna Vrlo Polu- Polu- Vrlo
duZina gruba Grulia gruba . fina Fina fina
turpija Oznaka 0
Oznaka I Ozaaka2 Oznaka 3 Oznaka 4 Oznaka 5
mm
B_roj zuba na I cm duZine tela turpija
100 t4 22,4 31,5 I
45 64
110 13,4 21,4 30 43 60
125 12,5 20 28 40 56
150 11,2 t8 25 35,5 50
175 10,6 .17 23,7 33,5 47,5
200 l0 l6 22,4 3l ,5 45
225 9,5 15 21.,5 29,7 42,5
250 9 14 20 28 40
300 6,3 8 12,5 l8 25 35,5
350 5,6 7,1 11.2 16 22,4
400 5 6,3 10 74
450 4,5 5,6 9 12,5
500 4 5 8 11,2

bi turpija bila spremna za rad mora se prethodno

_ seDaizbu5i, izvrSiti usadivanje dr5ke
koja a zatim se
levom rukom uhvati za ielo turpije, a onda se Siljalipostavi
u otvor drSke. Pri tome je potrebno malim zaokretanjem Siljak uvrnuii u^drsku.
Zatim se desnom rukom uhvati turpija pri vrhu, a levom postavi dr5ka u vertikalan
poloZaj. Onda se oslobodi leva ruka i sa nekoliko vertikalnih udara izvr5i usadivanje
(sl. 3.3).

st. 3.3 sl. 3.4

32
 Naj6e56e ozlede pri radu turpijom nastaju kao posledica nepravilnog usadi-
vanja dr5ke (sl. 3.4). Isto tako, opasan je i rad turpijom dija dr5ka ima pro5iren otvor.
Rastavljanje turpije od drike najde5ie se vr5i tako 5to se turpija postavi u
deljusti stege, a onda, sa nekoliko udaraca, izvrSi vadenje.

3.I.2. POSTUPAK RADA TURPIJOM

Za pravilno turpijanje najvaZnije je pravilno drZanje tela i turpije

Pre rada je potrebno proveriti visinu stege. Treba stati kraj radnog stola i
stopala postaviti u poloZaj kao Sto pokazuje slika 3.5. Stopalo leve noge treba
maio odmaii od radnog stola, pribliZno za onoliko kolika je njegova duZina. Telo
se malo nagne napred, levo koleno je ne5to savijeno, a desno ispruZeno. Pri turpijanju
pokreti se lrie rukama, a ne telom. Desnu treba povudi 5to vi5e unazad i Sakom
uhvatiti za drSku tako da palac leLi paralelno sa osom turpije. Levom rukom se
uhvati vrh turpije, tako da je dlan sa njene gornje, a prsti sa donje strane.

90"

sr. 3.5

sl.3.s s1.3.7

Pri prvoj tre6ini putanje turpije telo trebajo5 malo nagnuti unapred. Pri da-
ljem kretanju turpija se desnom rukom pomide napred, a i telo se, takode naginje
jo5 vi5e napred. Kada se pokret zavrli, ruke su potisnute unapred, gornji deo tela se
pokrene tnazad, zatim se vrati u podetni poloZaj. Turpiju zalim treba povladiti
natrag bez pritiskivanja. Faze pokreta pri turpijanju prikazane su na slici 3.6.
Pri turpijanju leva ruka odrZava turpiju u ravnoteZi, a desna je pomera napred.
Na slici 3.7 prikazano je pravilno drZanje turpije.
Prilikom turpijanja limove treba stegnuti u specijalne ulo5ke ili izmedu dva
ugaona gvoida (sl. 3.8). Lim se ne postavlja direktno u stegu i ne turpija na mestu
koje nije stegnuto.
Pri turpijanju delova kruZnog poprednog preseka upotrebljava se uloZak sa
Zlebom.

3 Tchnologije zanimanja, malinbravar

33
 Prilikom obrade ravnih povr5ina turpiju treba pomerati u uzduZnom sineru,
koso, a ne pravo Gl. 3.9). Duge delove treba turpijati popreko, a ne uzduZ. Smer
turpija treba povremeno menjati da bi se, prema tragu, moglo uoditi gde turpija
skida materijal.
smer smer
kretanja kretanja
\ turpije \ turpije

sl.3.8 sl. 3.9

Turprjanje ve6ih delova vrSi se tako sto.- se povrsina podeli na manje delove
i obraduje pomeranjem turpije pod uglom. eitava povrsina se nikada ne turpija
odjedanput.
Pri turpijanju otvora turpiju u podetku treba driatijednom ili obema rukama
do dr5ke, a.kasnije se drZi normalno (sl. 3.10).

st.3.l0

Za pravilno turpijanje potrebno je izvr5iti pravilno stezanje materijala. Delovi

se dvrsto steZu u stegu rukom kao Sto prikazuje slika 3.11, a ne upotrebom dekiia
kao na slici 3.12. Zbogprejakog stezanja rudica se moZe iskriviti, a navojno vreteno
brZe pohabati. Delovi se steZu u sredini deljusti stege koja je ravnomerno opteredena,
a delovi nepomidnii Delove ne treba stezati na kraju deljusti, jer se stega jednostrano
optere6uje, Sto dovodi do njenog brZeg kvara.

sl. 3.11 st. 3.r 2

34
 Dugi delovi se prilikom turpijanja steZu na jednom kraju-i tu se obraduju, a
zatim se deo pomera uzdui inastavlja turprjanje. Delovi se ne turpijaju na -slobodnom
kraju, jer se tako, zbog vibriranja dobija neravna povrSina (sl. 3.13). Ako se radi
o deonorn turpijanju delove treba stegnuti nakratko jer je pri stezanju nadugadko
takode dolazi do treienja, odnosno vibracije (sl. 3.14).

sl.3.l3 sl.3.l4

Pri turpijanju ivica upotrebljava se kosa stega, a nikako se ne smeju stezati

delovi preko ivice (sl. 3.15).

st.3.l5

Na podetku se turpijanje oblih povr5ina vr5i popredno, a ne uzduZno. Zavr5no

turpijanje se vr5i uzduZno, tako Sto se vrh turpije pomera odozdo nagore (s1. 3.16),
a pomicanje vrha turpije u suprotnom smeru je pogre5no.

smer kretanla smer kretanla

vrha turpije vrha turplje
(pravilno) (nepravilno)

sl.3.l6

Za turpijanje delova kruZnog poprednog preseka upotrebljava se rudna stega

i drvena ilidelidna prizma. Smer okretanja dela je suprotan smeru turpijanja. Tur-
pijanje delova bez prizmeje nepravilno jer se o5teduju deljusti stege, a deo se ne-
raynomerno okreie (sl. 3.17).

3i
35
 F
smer
turpijanja

sl. 3.1 7

Fino turpijanje povr5ina vrSi se u pravcu duZine dela. Posle ovakvog turpijanja
povr5ine se mogu gladati na taj nadin Sto se turpija postavlja popredno na duZinu
predmeta, a turpijanje vr5i prema slici 3.1 8. Da bi povr5ina bila Sto distija od tragova
turpijanja, turpija se moZe prevu6i kredom.

ca.E* I I
t i

sI.3.18

Ispravnost obrade se kontroli5e kontrolnim lenjirom, ugaonikom kod obrade

pod uglom, odnosno kontrolnikom za radijuse kod oblih povrSina (s1.3.19).

st. 3.19
UPAMTITE
Pri turpijanju treba obratiti painju na sledede:
telo treba driati prirodno, a ne usiljeno;
- turpiju treba pomicati samo rukama, a ne gorniim delom tela, (pokret gornjeg dela tela
- samo podupire rad ruke);
kretanje turpije uvek se vr5i celom duiinom;
- pritisak ruku se mora ravnomerno podesiti na oba kraja turpije, Cime se postiie ravna po-
- vr5ina;
turpiju je neophodno pritiskivati samo pri kretanju unapred;
- radna brzina turpijanja treba da iznosi 40-55 pokreta u minuti;
- turpiju moramo povladiti unatrag bez pritiskivania;
-
36
 3.I.3. MASINE ZA TURPIJANJE

Ma5ine za turpijanje sltLe za obradu profilnih otvora kod alata za probijanje

i prosecanie i spotiaSniih profila koji se ne mbgu. obraditi drugim ma5inama alatkama'
i
O'ue se *uSini iira<luju'sa glavnim pravolinijskim glavnim kruZnim kretanjem'
Na slici 3.20 prikazan ie priniip rada maiine za turpijanje sa glavnim pravolinijskim
i..tunj"rn. Piosti mehan'izam irivaje (5) pokreie vertikalni klizad (3) za koji je

t
l

sl. 3.20

pridvr56ena ma5inska turPija Predmet rada se Posta vlja na sto (l) i kroz otvor
provude turpija. Proveri se njen normalni poloZaj na povr5ini predmeta rada i
udvrsti stezanjem. Pri vertikalnom pomeranju ma5inske turpije, predmet rada se
pr 'idriava stezadima (3) i rudno ili automatski pomera Prema turpiji koja struga-
nJem skida sloj po sloj. Rudicom (4) se reguliSe broj pokreta, odnosno hodova
turpije. Ma5ina se ukljuEuje iskljuduje noZ-
nom polugom (6). Umesto turpije, u ma5inu
za turpijanje se moZe postaviti list testere ko-
jom se iseca ili vr5e druga sedenja.
Na slici 3.21 prikazana je ma5inska turpija
sa kruZnom plodom koja se koristi za di56enje i 'r
ravnanje povr5ina konstruktivnih elemenata.
Turpija (l) irra ludno narezane zupce i pok-
re6e je elektromotor (2). Obrada se vr5i postav-
ljanjem predmeta-rada na radni sto (3) i aksi-
.litnim ili radijalnim pritiskom ruku. Da ne bi
do5lo do povrede, mora postojati zazor od
2 mm izmedu alata i radnog stola. sl. 3.21

\
 PIi obradi uqutrainjih povriina alata, metalnih konstrukcija i nepristupadnih
rnesta,.koriste se turpije sa elastidnim vretenom (sl. 3.22). Elastidno vreteno (5)
prenosi kruino kretanje e-lektromotora (6), preko'stezah, (2), na alat (3) kojim'(6
vr5i obrada.materijala. Zbog velikog broja bbrtaia (600_b-000 o/min) ma5ina s'e
moZe koristiti i kao brusilica sa posebnim brusevima'za obradu zavarenih spojeva.

sl. 3.22

Pri ma5inskom turpijanju, kao sredstvo za5tite, koriste se rukavice i naodari.

v.ek trajanja.turpije_u mnogome zavisi od pravilnog rukovanja i odrZavanja.
(U ranijim primerima, uglavnom, je bilo govora o praviliom rukovanju). pravilno

s1.3.23

odrZ3vanje turpije sastoji se u tome Sto se utisnuta strugotina uklanja detkom (sl.
3.23), tako da se smer kretanja detke pokrapa sa smerdm gornjeg naseka. velike
strugotine otklanjaju se zaoStrenim limom iti igtom od lelure Jbo;enih metala.

38
PITANJA
l. Sta su turpije i koii su nilhovi elementi?
2. Kako ie izvrSena podela turpiia?
3. Kakve mogu biti turpije prema obliku
poprelnog preseka?
4. Obiasnite poloZaj tela pri turpiianiu.
5. Kako se rukuje turpiiom u zavisnosti od
oblika dela?
6. Objasnite nalin turpiiania.
7. Da li znate ko Proizvodi turPije?
8. Kako se postavlia, a kako skida rulica
turpije?
nalin ulvr5divania predmett
9. Objasnite
rada pri turpiianju.
10. Kako se vrSi odrlavanie turpija?
11. Objasnite primenu ma5inskih turpija. -
12. Koia se sredstva za5tite koriste pri tur-
piianju?

3.2. SEEENJE MATERIJALA

Da bi materijal pripremio za dalju rudnu ili masinsku obrad_u, potrebno je

se
da se doved" n, gtu6u gabaritnu meru koja se ostvaruje sedenjem. Materijal se sede
rudno i malinski.

3.2.I. SEdENJE SEKAEEM

Sekad se upotrebljava za skidanje tanjih slojeva, odsecanje, usecanje ili izradu

raznih Zlebova.
Kod svakog sekada se razlikuje (sl. 3.24) telo (l), 6elo (2) _i vrh( (3). sekadi
mogu biti pljosniti, krstasti i oni koji se upotrebljavajt za kanale'
Pljosnati selcaii (sl. 3.24) koriste se
za odsecanje materijala. Kod ovih sekada
se razlikuje ugao klina i ugao sediva. Ugao
klina izraZen je nagibom I :10, a ugao
sediva iznosi od 35"-70'. Za obradu de- .L

lika ugao sediva iznosi 60", za bakar 45o,

za aluminijum 35o a za delidni lim 70".
st. 3.24
Ukoliko su ugao klina i ugao sediva veliki,
sekad ne radi dobro, strugotina se gnjedi'
Suvi5e mali ugao dovodi do loma sediva.
Debljina sediva s iznosi od 2 do
4 mm, a zavisi od velidine sediva. T-I NNT !

Krstasti sekai (sl. 3.25) najde5ie

sluZi za probijanje materijala. Ugao kli-
na izraden je u vidu dvostrukog nagiba.
Ugao sediva je isti kao i kod pljosnatih sl. 3.25
sekada.

Sekaii za Zlebove mogu biti Pravi i

poluokrugli (sl. 3.26). Sam naziv govori da 50

se koriste za izradu pravih ili poluokrug- !99

lih Zlebova. sl. 3.26

e ekiti. Da bi se obavio rad sekadem potreban je deki6. Postoji vi5e vrsta deki6a,
Sto zavisi od namene. Ovo je jedan od stalno upotrebljavanih alata za rudnu obradu
metala kojom se prenosi alstro sile ruku na materijal, Sto zavisi o& teZine deki6a
i duZine dr5ke.
39
 Najdeiie se dekidi izraduju od delika, dija je najmanja zatezna dvrsto6a 60 do
70.1cN/cmz. Rade se i^od obojenih metala (bakia, aiuminilrma, orouu, gr-", piu-
stiEnih masa, drveta, fibera i slidno).
. Na slici 3.27 prikazan je bravarski deki6 (JUS K.B1.050). Kod ovih alata
y{qt-n. povrsine su okaljene i ugladane, a ostale otojene
dekiiu utisnuta je oznaka: teiiia, oznaka JUS-a i znak".ro*
rj";"-. N" ,;"k;;
proaoduru. Na primer,
oznaka bravarskog deki6a, tezine 400 gr bila bi: dekii bravarski 400 JUS
r.bt.oso.
f

L* _J
N
---L
lr lr oO
lz

sBn C
\
I
m
sl. 3.27

Bravarski deki6 izraduje se u standardnim tezinama od 50 tlo 2 000 gr i duzi-

nama od 75 do 155 mm. DrZi se na kraju drZalje, jer tako ima veie dejstvo. iali fetie
ne treba drZati dvrsto u ruci, vei mu treba omogu6iti pokretljivost. dok teske treba
dvr56e uhvatiti u Saku. Pri radu lakim deki6em, iuka se pokre6e samo u zglobu, pri
demu alatka treba da opisuje luk i pogatla uvek isto mesto pod praviirugio..
Udarac tedkim deki6em, vrsi se celom iukom, tj. previjanjem u tattu i rarirenu.
Pri kraju udarca, drzalju treba malo popustiti, kito se ,aur n" bi preneo na 5aku
i zglob.
Rcul iekitem i sekaiem..Na slici 3.28 prikazan je pravilan pogled u radu pljos-
snatim sekadem. Pogled, dakle treba usmeriti u -se8iuo, a ," -u glavu sekida.

sl. 3.28 sl. 3.29

40
Pri radu pljosnati sekad se postavlja i drZi ne5to ukoso prema predmetu koji obra-
dujemo. Ukoliko je sekad postavljen pravo i previ5e strmo, moZe do6i do izbijanja
predmeta rada iz stege, a sekad se brzo tupi i postaje okrzan. Ako je ova alatka
- Vrto jipravo
postavljena i ako se ne drZi dvrsto, povr5ina postaje talasasta.
opasno raditi sekadem rascvetane glave i nepravilno zao5ttenim.
U toku rada sekadem, potrebno je postaviti za5titnu mreZu za hvatanje strugotine.
Ovi alati se koriste za sedenje lima, prema ocrtanim linijama. Sekad se prvo
postavi
-biti malo ukoso, a zatim ispravi i jako udari deki6em (s1..3.29). Sedivo mora
malo zaobljeno i postavljeno na ve6 zasedenoj crti. Na ovaj nadin vrSi se i pra-
vilno vodenje slkada. Ukoliko je sedivo ravno ne moZe pravilno da se vodi, zbog
dega se odstupa od ocrtane linije.

PITANJA
1. Objasnite vrste sekala.
2, U Cemu se sastoji rad sekadem?
3. O Iemu se vodi raCuna pri radu sekaEem?
4. Navedite nekoliko primera primene sekaia
u praksi.
5. Kakav se sekai i iekid ne smeju upotreb-
ljavati pri radu?

3.2.2. SE.ENJE MAKAZAMA

Makaze za rudno sedenje lima mogu biti namenjene za isecanje (JUS K.03.025)
iza sedenje lima (stone makaze).
Princip rada makaza za .rudno sedenje lima zasniva se na radu sile ruku koja
se.prenosi preko rudica, kao kod dvokrake poluge Gl. 3.30).

st.3.30

Makazama radnik silom ruku sede materijal. Poveianjem kraka, tj. duZine
rudica i sile mogu se se6i materijali debljine 8 mm. Sedenje je, znadi, olak5ano ako
su dr5ke duie,-a materijal im, u deljustima makaza, bliZe. Ugao sedenja mora biti
rnanji od 10" da se materijal ne bi izbacivao iz deljusti.
Makaze za isecanje lima debljine do 2 mm prikazane su na slici 3.31, gde
su prikazani nadini isecanja trake, profila, kruga i prosecanja lima.
Pri sedenju lima makaze se drZe u desnoj, a lim u levoj ruci, tako Sto se palcem
i srednjim prstima obuhvate rudice. Ostala dva prsta nameste se sa unutra5nje strane
rudica i njima se otvore makaze.
Stone rnakaze sa polugom se koriste za sedenje limova debljinc od 2 do 6 mm
(sl. 3.32). Na donji noZ (l) se postavi ocrtani materijal (5) i drzijednorn rukom,
dok se drugom rukom, dejstvom sile preko ruEice (2) i noZa (3), seie materijal. Pri
sedenju se koriste rukavice i vodi se raduna da de lim ne zaglavi izmedu noZeva.
Otpadni materijal (4), koji je zbog krivljenja slobodan, pada na stranu.

4t
 7,i

zt't 'rs

Ir'g'tS

T_
{,
,h1-[[-
 Sedenje cevi legura obojenih rnetala i delika sa zidovima debljine do 2- a1
i prednika do 40 mm iroZe se vr5iti specijalnim alatom sa kruZnim noZevima (sl. 2.33).
Materijal, odnosno cev stegr\e se ti stegu (3) koja se nalazi na radnom stolu (5).
Na meit-u sedenja cev se steie makazama sa kruZnim noZevima (l ,2 i 4). Okretanjem
poluge (6) okotevi, uz povremeno stezanje. vrSi se sedenje.

3
5

,3
st.3.33 st. 3.34

- Vibracione makaze se koriste

za sedenje lima u serijskoj proizvod-
nji (sl. 3.34).Nanose se na lim i
ukljuduju prekidadem (3). Elektro-
motor (l) pokrede vibrator (a) koji
pokrene gornji noZ i vr5i sedenje.
Jednim udarom noZ moZe Preseci
duZinu do 4 mm lima, debljine do
2 mm brzinom rezanja do 6ln7min.
Univerzalne makaze za rudno
sedenje (sl. 3.35) koriste se na gradi-
li5tima za sedenje linra debljine do 6
mm, .traka 70 x 8 rurn, profila kruZ-
nog preseka (d) 20 mm, kvadratnog
preseka (a) l8 mrn i ugaonika 45 x
6 mm. Princip rada je slede6i : dugad-
kom polugom preko zupdaste letve i
deluje na se noZ i vr5i sedenje lima
postavljenog na donji noZ, ili se
sede profil postavljen u odgovara-
ju6i otvor. sI.3.35

43
 PITANJA 2. Obiasnite princip rada makaza za seienje
lima.
1. Objasnite princip seienja limova makazama 3. Kako se seCe Zica?
za isecanje, 4. Objasnite postupak seCenja cevi.

3.2.3. SE.ENJE TESTEROM

Testera za rudno sedenje materijala sastoji se od rama, odnosno okvira i lista

testere. Ramovi rudnih- testera (sl. 3.36) sastoje se od luka (l), drzala lista (2) sa
drvenom rudicom (3), klizala (4) sa navojem na jednom t<rajJ, a na drugi tia.l se
udvr56uje list testere, navrtke (5) zazatezanje i divije(6) za udvrSiivanje lista tistereiZy.
Prema JUS K.D1.027 lukovi se izraduju sa drvenom, zatvorenorn metalnom
i dr5kom savijenom od cevi (sl. 3.37).

st. 3.36

drSka
M8 JUS M.8r.680
o
@
4F- JUS K D4 9@

M8 JUS T4.B].680 -;;5,

,,- 460
I

8r
'il
cl

t F",
*tr-
215

sl. 3.37

4A
 Listovi testere mogu biti jednostrano ili dvostrano nazubljeni. lzradeni su od
\i legiranog delika sa 0,5"1 do 2,0\ volframa ili od brzoreznog delika. Ukoliko je
lis-t izraCten od brzoreznog delika, na jednom njegovom kraju postavlja se crveni
premaz Sirine 35 mm.
Kod lista se razlikuju elementi lista i elementi zupca.
q

t+
.Er

I
---r-
minA, I

leda lista peta zupca *fl.-

,,6

T
$
,l
.sr;'- _=iP -ol
&-r !--- t
t

Celo lista
sl. 3.38

Uelemente lista (sl. 3.38) ubrajaju se:

duZina lista (/) koju pr:edstavlja rastojanje izmedu centara okruglih rupa,
-
odnosno spoljnih ivica ovalnih rupa koje sluLe za zatezanje lista:
Sirina lista (D), tj. rastojanje izmedu deone i ledne ivice lista, odnosno iz-
-
medu dve deone ivice za dvostrano ozubljene listove:
debljina lista (D) - razmak bodnih povrSina lista;
- debljina razvoda ztbaca (81), odnosno spoljni razmak vrhova razmaknutih
-
zubaca;
lista, tj. ozubljeni deo lista i
- delo
leda lista
-Elemente - neozubljeni deo lista'
zupca (sl. 3.39) predstavljaju:
korak zupca (t), odnosno rastojanje sediva dva susedna zupca, a iztaina
-
se brojem zubaca (Z) na 25 mm duZine lista;
grudna povrsina z\pca, tj. prednja popredna povrSina po kojoj klizi stru-
-
gotina;
povrSinu koja sa grudima
- ledna povrsina zupca predstavlja popreEnu
stvara klin, odnosno vrh zupca;
ztJpca, odnosno njegov klinasti deo;
- vrh
sedivo ztpca, tj. popredna ivica koja nastaje u preseku grudne i ledne
-
povr5ine zupca i sluii za skidanje strugotine;
prostor izmedu leda i grudi dva susedna zupca u kome se
- meduzublje -
skuplja strugotina i
visina zupca (h), odnosno normalno rastojanje linije vrhova i linije peta
-
zubaca.

45
 Zupci testere moraju da imaju slede6e uglove:
ledni ugao (a), tj. ugao izmedu leda zupca ilinije vrhova zubacal
- ugao zupca (p), odnosno ugao klina zupca i
- grudni ugao (y) ugao izmedu grudi i normale na liniji zubaca.
- -
linija peta zubaca
p€ta zupca grudi zupca

vrh zupca meduzublje leda zupca

linija vrhova zubaca sedivo zupca
st. 3.39

Razvodenje zubaca. moZe biti pojedinadno i talasasto. Kod pojedinadnog

razvodenja jedan zubac je razveden na jednu, a drugi na suprotnu- stranu listal
Kod talasastog razvodenja jedna grupa zubaca razvedena je na jednu stranu, a
druga, postupno u vidu talasa, na suprotnu stranu lista.
Listovi za rudne-testere izraduju se sa srednje grubim i finim korakom. Srednje
grubi korak ima od 18 do 22 zupca na duZini od 25 mm i takvi listovi korist. r" ia
- sedenje srednje tvrdih materijala i cevi. Listovi sa finim korakom imaju od 24 do 32
a)pca na duZini od 25 mm i koriste se za sedenje predmeta manje velidine, a ve6e
tvrdode.
Racl testerom. pri radu testerom, sirina proreza koji prave zupci mora biti
veia od debljine lista. To se ostvaruje samo ako su zupci praviino razvedeni. Ukoliko
je Sirina proreza jednaka Sirini lista, dolazi do stvaranji velikog trenja po bodnim
povr5inama, zbog tega se list zaglavljuje i vrlo brzo tioSi. Na ilici 5.40 prikazani
su pravilan i nepravilan prorez lista testere. Lisf, dakle, treba postaviti tako da zupci
budu upravljeni napred ka leptirastoj navrtki. Zupce treba uvek usmeriti u sme.u
krglanja testere. Na slici-3.40 prikazano je pravilno i nepravilno vodenje lista testere
koji treba zategnuti tako da se ne izvija, ali prekomerno zatezanje mo}e da dovede
do kidanja.

*
st. 3.40

46
 Pre podetka sedenja potrebno je zaseci rnaterijal na jednom kraju i testeru
postaviti pod uglom od oko 20". Tako testera dobija pravilno vodenje, rubovi
proreza ostaju o5tri, a zupci se ne lome. Nepravilno je zarezati celu povrSinu, jer
testera teZe zapodinje sedenje i ivice proreza ostaju zaobljene (sl. 3.al). Ako se sedenje
zapodinje na prednjoj strani, testeru treba postaviti kao na slici 3.42ai pritiskivati
pri kretanju u smeru strelice.

\
--.1>

sl.3.4l
\A

sl. 3.42

a) b) c)

d)
sI,3.43

47
 i
Ukoliko se zaseca pritiskuje u smeru strelice, kao na slici 3.42 b, testera ne
moZe da seEe, zapinje i zupci se lome- Pljosnati i tanki materijali se reZu po Sirini
(sl. 3.43 a), a ukoliko je testera dobro vodena, prorez ostaje prav. Nepravilno je
rezanje tankih predmeta po debljini, jer je tada testera slabo vodena, a prorez ostaje
kriv (s1. 3.43 b). Tanke limove pri rezanju treba postaviti izmerlu uloZaka, jer tako
testera ne poskakuje pa se dobija prav prorez (sl. 3.43 c). Limovi se nikada ne seku
paralelno sa deljustima. jer prorez postaje netadan, a zupci se. u dodiru sa deljustima
o5te6uju Gl. 3.43 d).
Pri sedenju dubokih proreza, ukoliko visina okvira nije dovoljna, list testere
treba okrenuti za 90' (sl. 3.44). Prilikom sedenja cevi, listom treba rezati samo
njihovu debljinu izadriavii se u istom prorezu sedenje treba nastaviti na zaokrenutoj
cevi, a ovaj postupak ponavljati do kraja rezanja Gl. 3.45). Sedenje cevi bez zaokre-
tanja dovodi do zakadinjanja zubaca na unutra5njoj strani, zbogEega prorez postaje
neravan, a zupci se lome.

-.+>"

Sl. 3.,t4 sl. 3.45

UPAMTITE:
list se postavi pravilno ine zatete se previ5e da ne doile do loma;
- pre seEenja testerom, potrebno je da materijal bude pravilno uCvr5den;
- treba zauzeti slobodan poloZaj, opustiti se i ravnomerno seci po materijalu celom dulinom
- lista;
testera se pritiskuje pri pokretanju unapreil, dok pri pokretu unazad treba pustiti da zupci
- slobodno klize po pol'r5ini materijala; broi pokreta testerom, kod sedenja tvrdih materijala
ne treba da bude vedi od 50 u minuti, dok se mek5i materijali mogu i brie rezati.

3.2.4. SEEENJE TOCILOM

Sedenje tocilom se zasniva na trenju alata i materijala,.pri 6emu brusna zrna
tocila reZu sitne destice materijala koje se zbog velikog broja obrtaja brusne plode
(tocila) usijaju i u vidu varnica izbacuju iz proreza. Tocilo ima.oblik kruZne plode
prednika do 500 mm, a debljine do 5 mm. lzratluje se presovanjem i pedenjem od
brusnog materiiala sa dodatkom veziva na delidnoj ili jutinoj mr-eZi. nrlinalezanja
je do 80 m/s, a moZe se okretati sa 6 000 ob/min. Koristi se za sedenje profila,
Sipki, cevi, traka i za obradu Sava posle zavarivanja. Tocilo moZe biti stabilno
i pokretno Gl. 3.46).
Prilikom sedenja materijala tocilom obavezna je upotreba kece{e, rukavica
i naodara.

48
 sr. 3.46

PITANJA
1, Objasnite elemente lista testere.
2. Opi5ite uglove oltrica lista testere.
3. Objasnite postupak postavliania lista u ram
testere.
4. Kako se razvode zupci lista testere?
5. Objasnlte postupak rezania u zavlsnosti od
oblika dela.
6. OpiSite princip selenia materiiala tocilom.

3.3. OBRADA GREBANJEM

Grebanje je oblikovanje ravnih iovr5ina skidanjem mafih destica materijala

alatom-grebalem. Na ovaj nadin se uklanjaju n_eravnine dati s.e smanjila hrapavost
i pobolj-Sao kvalitet obrade kliznih povr5ina. Grebanje se koristi pri.izradi, tj.p9-
piavci vode6ih kliznih povr5ina leZi5ia i pri odrZavanju ma5ina alatki, 6ime se ToZe
posti6i i estetski efekafobradene povrsine. Ovako se oblikuju ravne i kruZne klizne
povr5ine dubine do 0,5 mm.

3.3.1. ALAT I PRIBOR

Grebanje se izvodi na radnom stolu (s1. 3.a7) koji je izraden od livenog gvoZda,
a zatim obru5en i pomodu podupirada postavljen u horizontalni poloZaj. Na- sto se
postavlja kontrolnipribor (sl. 3.48): koirffolna ploda (l), kontrolni most (?), kon-
irolna poluga (3) i liontrolna prizma (a). Tu je i kontrolni lenjir (s1. 3.a9) koji moZe
biti je<inostian,'trostran ili detvorostran.
' Na slici 3.50 a vidi se postupak kontrole ravnosti malih povr5ina. Kontrola,se
vr$i tako Sto se lenjir postavlja na povr5inu plode u taznim pi4vcima, a pogledom
ili kontrolnim listidima ustanove se neravnine i hrapavost povr5ina.
4 Tehnologija zanioanja, maliubravar 49

Li-
 //

st. 3.47

I 3

2 4
sl. 3.48

x st. 3.49

Na sl. 3.50 b prikazani su kontrola kontrolnim listidima i merenje Tazora ta

neravninama kliznih povr5ina maSina alatki. Pri kontroli, kao pribor, mogu se
koristiti libele, ugaonici, uglomeri i drugi kontrolni i merni instrumenti.
Radne povr5ine pribora za kontrolu moraju biti potpuno rayne bez ogrebo-
tina, udubljenja, tragova korozije i stranog tela. Moraju se briZljivo duvati, a posle
upotrebe odistiti i podmazati. Tvrdo6a radnih povr5ina kre6e se po Brinelu do 250
kN/cmz. Plode i letve moraju biti snabdevene rudicama za preno5enje. Letve se

50
 izraduju u nazivnim duZinama od 250, 500, 750, I 000, I 5W, 2000 i 3 000 mm.
Za kontrolu leZi5ta koriste se letve u vidu osovina, za odma56ivanje pamudnjak i krpa,
a za odstranjivanje korozrje i stranih tela detke i turpije.

.t

-
b)

a)
sl. 3.50

Od pribora za grebanje koristi se i jastude za bojenje. Ono ima oblik lopte,

a prednik do 50 mm. Jastude se natapa specijalnom plavom bojom pome5anom sa
uljem i kredom*. Nanosi se vrlo tanak sloj na povr5inu plode ili letve za tu3iranje.
Za kontrolu i tu5iranje manjih povr5ina mogu se koristiti i minijum farbe, pome5ane
s uljem.
Za grebanje se upotrebljavaju razlidite vrste grebada (sl. 3.51) koji se izraduju
od alatnog delika ili tvrdih plodica. Zaizradu grebada mogu se koristiti i pljosnate
I

H
@
4
%
,
,
sl.3.51
* Na 20 g plave boje uzima se 50 cm3 ulja i 10 g krede u prahu. Dobro se potne5a i nanosi
na pribor.

4.
5l
turpije sa skinutim nasekom i naodtrenim vrhom. Grebadi, dakle, mogu biti razliditih
oblika, a sastoje se od tela, rezr,og dela i usadnog dela sa dr5kom.
Pljosnati ili ravni grebad (I) upotrebljava se za obradu ravnih povrsina. os-
novne njegove dimenzije date su u tabeli 3.3. sedivo mu je ludno, sa poluprednikom
zaobljenja (R) 140 do 600 mm. Zaobljenje je potrebno da rub ne bi zasecao obradenu
povr5inu. Pljosnati grebadi mogu biti izradeni i sa bru5enom plodicom, radijusa
(R) 80 do I00 mm.
Trouglasti grebadi (II) oblika a, b, c koriste se za obradu oblih povriina
otvora i zako5enih ivica. Dimenzije ovih grebada date su u tabeli 3.3.

Jus K. c2. soo i iol Tabela 3.3

Pljosnati grebad - Tr AlB
bza pa
na4ivna duiina I b h nazivna duiina I ll
A B
160 t6 4 80 5
200 20 5 100 6,' E l4
250 25 6.1 125 l0
c 16
315 31,5 8 I60 l0 12,5 l8
200 74 I6 20
250 17 t8 25
3r5 I 20 lj 30
grebad c
nazivna duilna.f d d, lr l2 .R &
ito t8 I 80 30 60 50
250 20 10 I00 35 80 65

* f31ilasti grebadi (III) sluZe za obradu profila leZi5ta i udubljenih povrsina.

Po velidini su slidni trouglastim grebadima, ali se razlikuju po obtiku sediva. Na
povijenom vrhu imaju samo dva sediva.

i(,,ilugooE-l/so..

l)goo klito ,O - 'fa.

O.c.
Ncgotivni /os;
t
F

a)

b)
sl, 3.52
52
 Za grebanjeje potrebna sila rezanja (r) (sl. 3.52a) koju stvara radnik silom
ruku. Oni se moZ-e rastaviti u dve komponente i to horizontalnu silu, koja je po-
trebna za pomeranje grebada po obradenoj povr5ini, i vertikalnu koja je potrebna
za oblikovinje skidanjem strugotine.
-
VeliEina ovih sila zavisi od ugla rezanja, tj.
od poloZaja grebada pri radu. Uglovi zahvata alata zavise od vrste mat'erijala i
oblika gre-bada, a prikazani su na slici 3.52b. U tabeli 3.4 datje ugao poloiaja grg;
bada (a), ugao klina (B) i ugao rezania (8) koji zavise od vrste grebada pri obradi
\ sivogiiva. Na slici 3.52b vidi se da je giudni tigao (y) negativan kod pljosnatog i
a trouglastog grebaCa, dok je kod ka5ikastog xavan nuli. Ugao drianja (a) greba6a
odgovara lednom uglu. Promenom ovog ugla menja se i ugao tezanja.

Tabela 3.4
rezanja i grebala
ugao drianja (4") ugao klina (p") ugao rezanja
Materijal'koji sc
ohrattujc P. G. T. K. G, P.G T. K. G, P. G. T. K. G,

\ Celik t5-25 t5-25 75-90 60.-75 90- I t5 7t- t00

Liveno gvol<le i l5-25 ls-25 90-100 ?5- 85 105- l 25 90- I 10

Za razliktod sekada i testera, grebad ne sme imati veliku dubinu, prodiranja'

nego skida vrlo mali sloj strugotine. Rezni ugao (D) mu mora biti ve6i od 90", o
deiru se vodi raduna pri pololaju $ebada prema ravnom delu koji se- obraduje.
Negativni grudni ugao ne dozvoljava da grebad prodre i reZe materijal, ve6_.da
ski-da vrlo tanak sloj-. Alat mora biti dobro naostren, Sto se za vreme rada kontroli5e,
a ivice se popravljajubrusnomploEom,.odnosno belegijom za rudno oitrenje (sl 3'53)-

\
\!
sl. 3.53

Rudna brusna ploda posle oitrenja na brusilici sluZi za zavr5no oblikovanje

sediva grebada. Najde56e su joj dimenzije20x50xl50 mm. Udvr56uje se na dasku
ili se postavlja u specijalnukutiju, da ne bi dollo do loma pri oblikovanju o5trice
grebada.
U toku rada pljosnati grebad se drZi za drjku desnom a za telo levom rukom
(sl. 3.54). Desnom iukom grebad se gura napred, a levom vodi i pritiska na povr5inu
ioja se obraduje. Trouglasti i ka5ikasti grebad se samo desnom rukom pridriava
za drsku, a levom potiskuje i povladi u stranu, u zavisnosti od poloZaja ose grebane
povr5ine. Da bi se mogao posti6i odredeni kvalitet grebane povr5ine potrebno je

53
imati na raspolaganju odgovarajudi dodatak za obradu grebanjem U tabeli 3.5
date su vrednosti dodatka za grebanle ravnih povr5ina i-otvora.

sl.3.54

Tabcla 3.5

Dodatak za grebanje ravnih poyrtsina

Sirina dulina povrSine (mm)

povriinc 100-500 I soo-t ooo I 000-2 000 2Ooo-4 OOo | ,r ooo-e .ooo..i
(mor)
dodatak (mm)
do 100 0,1 0,t5 0,20 0,30
100-500 0, t5 0,20. 0,25 o,30 0,40
Dodatak'za grcbanje otvora
Prednik duiina otvora (mm)
otvor&. do I00 100-200 200-300
(mnr)
dodatak mnr
do 80 0,0-s 0,08 0,t 2
80-180 i 0,10 0,r 5 0,25
,80-360 0,r 5 0,25 0,35

3.3.2. POSTUPAK GREBANJA

se poravnavaju obradene povrsine, obraduju klizne i popravrjaju

- .Grebanjem
pohabane klizne povrsine, ono se vrsi po slede6em tehnoloskom postupku: - -
priprema radnog mesta, sredstava rada i za5tite.
,
- priprema dela (tu5iranje),
- grebanje i
- kontrola ravnosti. polrSina.
-
Priprema dela se sastoji u demontaZi, pranju i otklanjanju nedistoie, uklanjarlu
neravnina, defekata, boja, korozije i dr. Pripremljeni deo se postavi na radni stb,
a zatim se prekontroliSe ravnost povr5ine.
Grebanjem se poravnaya obradena povr5ina i uklanjaju tragovi oSteienja,
a sve se to vrSi posle mehanidke obrade ili kao priprema za zayrinu obradu. Poravna-
vanje radnih povrSina izvodi se Sirokim pljosnatim grebadima, kako bi se zahvatila
Sto ve6a povr5ina. Grebad se vodi na duZini od l0 mm, pod uglom od 45' u odnosu
na povr5inu koja se obraduje. Pri vra6anju grebad treba malo odi6i od povrsine
i osloboditi pritiska leve ruke. Grebanje se vrSi unakrsno da se ne bi pojavila me-
stimidna udubljenja.

54
 Posle poravnanja, pristupa se grubom grebanju kojim se povr5ina dovodi na
tadan geometrijski oblik. Da bi se obeleZila mesta koja treba skidati grebadem
povr5ina se odisti, a povladenjem rudne brusne plode, tj. belegije oztade se neravnine
na povr5ini.
Posle ovakve obrade kojom se cela povrSina dovede na odgovaraju6i geomet-
se priprema za tuSiranje u koju, pre svega, spada kontrola ravnosti
rijski oblik, vr5i
povrSine koja se vr5i tako Sto se ravna povr5ina plode za kontrolu ravnosti za tu5iranie
(sl. 3.55) dobro odisti, zatim se na nju ravnomerno nanese tanak sloj boje, a onda
paZljivo poloZi na obradenu povr5inu i vude, tz lanag pritisak, levo-desno. Ako
je povr5ina koja se tu5ira manja, taj deo se moZe poloZiti na obojenu povriinu tu5ir
plode i po njoj povladiti.

sl. 3.55

Pri premi za tuSiranje leZi5ta, umesto plode, upotrebljava se osovina. Tom

prilikom se deo ili tusir ploda povladi u raznim pravcima, dime se postiZe bolje
prenoSenje boje na dodirnim povr5inama. Posle povladenja plode za tu5iranje, na
odiedenoj povr5ini ostaju otisci boje. Posmatranjem povr5ine Gl. 3.56) uoEi6emo
slede6e:

Tomno mesta
(sredttvo zo tulit Metolno sivo mesto
Svetlo mesto (nosede poytsiniee)
(nojdubljc toake)

t
r\
sl. 3.56

tj. udubljenja nastala pri prethodnom poravnavanju

neobojene povrSine,
- grebanju
i grubom nisu do5la u dodir sa bojom;
- tamno obojena mesta oznadavaju ispupdene delove povr5ine na koje se
boja najvi5e skupljala:
- blje5tave, tj. ugladane tamne tadke okruZene bojom oznadavaju najispup-
denija mesta kontrolisane povr5ine, a ugla6ana su zbog klizanja tu5ir plode po
povrSi ni.
Grebanjem, odnosno skidanjem najispupdenijih mesta podinje oblikovanje
povrSine kako bi se dobio Sto ve6i broj novih, manjih uzviSenja i udubljenja koja
6e se uoditi nakon uzimanja novog otiska, tj. tuSiranja koje 6e uslediti posle grebanja.

55
 .4.

Posle skidanja ovih u2vi5enja povr5ina ie biti ravnija sa ve6im brojem dodirnih
tadaka pri ponovljenoj kontroli. Kontrola ravnosti i grebanja se ponavlja sve dok
se,. zavrlnim grebanjem, ne dobiju obojena mesta i fina tadkasta povrsina, pri za-
vrBnom grebanju koriste se manji grebadi koji se vode u luku i skidaju manje slojeve.

i
x

I
&

sl. 3.57

Grebanje se, pored rudnog nadina, moZe vrSiti i ma5inski (sl. 3.57). MaSinsko
grebanje olak5ava rad, skra6uje vreme obrade i daje finiju povr5inu zbog ve6ih
titranja grebada, koji mogu biti na elektridni ili vazdusni pogon, sa oko 1 000 radnih
hodova u minuti. Ovakvim nadinom obrade postiZe se veia tadnost i bolji kvalitet
obradivane povr5ine.

3.3.3. KONTROLA GREBANIH POVRSINA

Ravnost grebane povr5ine moZe se odrediti merenjem zazora izmedu kontrolne

povrSine i tuiir plode ili kontrolne letve i grebane povr5ine. Velidina zazora odreduje
se kontrolnim listi6ima. Paralelnost grebanih povriina kontroliSe se komparatorom.
Kvalitet grebane povr5ine moZe se odrediti na vi5e nadina, a najdeS6e brojanjem
dodirnih tadaka na jednom kvadratnom colu ili kvadratnom cm (sl. 3.5&), posle
kontrolnog tuSiranja grebane povr5ine. U tabeli 3.6 dat je potreban broj dodirnih
tadaka koje zavise od kvaliteta grebane povr5ine.
Tabela 3.6

Broj dodirnih
Kvalitet grebanja
na kvad- da cma
rat. colu
Poravhavanje I...3 0 I
Grubo 3...4 0 I
Obidno ili IeZeCe 6...8 1
Fino zaptivno grebanjc. 10. .. t2 1
.,
Vrlo fino ili kliz. grbbanje 20 ,..v+ 3 ,4
sl. 3.58

56
 UPAMTITE:
radite uvek nao5trenim grebaCem,
- za svaki materijal upotrebite odgovarajudi grebai,
- nikad ne tulirajte rendisane lli hrapave povrline, ier 6e se o5tetiti plota za tuSiranje,
- oslonite grebai celom Sirinom seliva, da se ivice ne bi ukopavale u radnu pow5inu,
- u povratnom hodu odignite grebai,
- taCkasto grebanje polnite tek kada zavr5ite prethodno,
- pravac grebaqia mora da bude kos, prema brazdama prethodne obrade, a pri svakoi novoi
- obradi povr5ine menjajte pravac,
pre tuiiranja i kontrole potputro odstranite strugotinu sa grebane povr5ine,
- na ploCu za tuiiranje nanosite sasvim tanak sloi paste za tuliranie,
- za vreme tu5irania ravnomerno pritiskajte na predmet rada, odnosno alat za tu5iranje,
- posle svakog grebanja pretrljajte vrh grebala brusnim kamenom ili hartijom za poliranie,
-.- kada obrailujete tvrdi sivi liv, umadite grebal u petroleum, a grebite snaino i brzo,
posle upotrebe, plolu za tu5iranje olistite i poklopite za5titnim poklopcem.
-
3.4. LEPOVANJE I POLIRANJE
Lepovanjeje zavrSna obrada ravnih ili okruglih povrsina sredstvima za bru-
Senje poliranje, dime se postiZe visoka tadnost i glatka povr5ina, a primenjuje se
i
za obrtdu osovinica, otvora, klipova, kontrolnih instrumenata, ventila, klipnih
pumpi, hidraulidnih i pneumatskih uredaja i sl. Lepovanjem se skida vrlo mali,
gotovo neznatan sloj povr5ine, za(ta se koristi smesa za bru5enje i poliranje: fino-
irni karborundum, kaolin i dijamant pomesani sa petroleumom ili terpentinskim
uljem koji se nanose na alat. Ovakva obrada se moZe vr5iti rudno ili ma5inski. Izbor
alata za rudno lepovanje zavisi od oblika povr5ine koja se obratluje. Za ravne po-
vr$ine najde!(e se koriste pljosnati bakarni Stapovi ili Stapovi od sivog livenog.gvoZda,
prstenovi. .
za okrugle unutra5nje povr5ine
- trnovi, a za okrugle spoljne -
Rudno lepovanje se izvodi na taj nadin Sto se alat za lepovanje povladi po
povrSini u raznim piavcima i smerovima. Brzina rada zavisi od zahteva tadnosti.
Sto se traZi ve6atadnost, to je brzina obrade manja. Na slici 3.59 ptikazano je lepo-
vanje ravne povr5ine pomo6u bakarnog valjka i lepovanje otvora pomodu okretada
i rudne bu5ilice, uz upotrebu odgovaraju6eg alata.

ll

$\ O
o
o.
sl. 3.59

57
 Poliranje je oblikovarrje ravnih povrsina, piofila ili otvora koje dolazi posle
bruSenja, dime se postiTe glatka i sjajna povrlina. primenjuje se kod izrade kilupa
za kovanje, livenie i presovanje, kod obrade sedista ventila glave motora i sl. Kio
sredstva za poliranje upotrebljavaju se brusni prah, kvarc, kred, gvozdeni oksid
koji sanrleveni u vrlo fini prah i porneSani sa parafinorn ili mineralnim uljem dine
pastu za poliranje. Fina obrada se postiZe pornoiu sitno zrnastog praha (smeie) za
poliranje, pomesanog sa sredstvom za mazanje. ovakvim postupkom obrade skida
se vrlo mali sloj strugotine. Poliranje se vr5i rudno tako Sto se na livenu, fino obra-
denu polir plodu (sl. 3.60 a) nanese prah i sredstvo za mazanje preko koga se, u viclu
spirale, laganirn pritiskorn povladi deo koji se obraduje.

--?r-lr-ar-\

a)
b)

atr?)

C)
S1..r.60

Pri poliranju delova sa manjim dodirnim povrsinama (sl. 3.60 b) vodi se raduna
o upravnosti povr5ine, dok se obrada veiih povr5ina vrSi tako Sto se sredstvo za
poliranje nanese na plodu, a zatin se drugon glatkom plodom od mekog drveta
povladenjem vr5i poliranje (sl. 3.60 c), sve dok se ne dobije glatka i sjajna povriina.
Ovaj posao se nloZe obaviti brusnirrr papirom i uljem na delovima kruZnog preseka
koji se ol<re6u stegnuti u glavi struga
(sl. 3.61) ili polir plodi u steznoj glavi bu-
Silice. Poliranje se moZe vr5iti ako se na
maSinu za poliranje, kao tocilo kod rudne
buSilice, postavi polir ploda. VrSi se iz-
medu alata koji je u vidu diska i od raz-
liditog materijala (filc, koZa, guma, svila
i slidno) obloZcnog slojem sredstava za
poliranje. Ma5ine za poliranje upotreb-
ljavaju se kada se na radnom predmetu
Zeli posti6i visok sjaj obradenih povrSina, a da se pri tome ne vodi raduna o tad-
nosti i glatkosti.
PITANJA 3. Kako se kontroliSu grebane povrSine?
5. Koji je zadatak poliranja?
l. Objasnite pojam grebanja. 6. Sta ie lepovanje?
2. OpiSite vrste grebaia. 7. Navedite primenu grebanja, lepovanja i po-
3. Objasnitc pojam tuSiranja. liranja.

58
 4. Oblikovanje materijala savijanjem

Materijali u obliku linia, Zice i cevi, koji se upotrebljavaju u ma5instvu. pred-

stavljaju poluproizvode koji se na odgovaraju6i na6in oblikuju u gotove proizvode.
Oblikovanje lima, Zice i cevi predstavlja trajnu promenu oblika koja se ostvaruje
rudno ili ma5inski ispravljanjem, savijanjem, presavijanjem, obrubljivanjem, razvla-
denjem i drugim postupcima.

4.I. POJAM NEUTRALNE OSE I RAZVIJENE DUZINE

Pri savrjanju materijal se deformiSe po5to se spoljna vlakna isteZu, a utrutra5-

nja sabijaju. Izmedu ova dva deformisana sloja nalazi se neutralna osa. To je gra-
nidna linija na kojoj su naponi od pritiska sa jedne i savijanja sa druge strane jed-
naki nuli. PoloZaj neutralnih vlakana ose predstavljaju liniju po kojoj naponi me-
njaju predznak, a neutralna osa, pri blagom savijanju, nalazi se pribliZno u sre-
dini preseka materijala koji se savija. Kod savijanja materijala, pri o5trom uglu,
neutralna osa se nalazi bliZe unutraSnjo.i strani savijanja, tj. bliZe vlaknima koja se
sabijaju.
Pri savijanju delidne cevi, lirna Zica i slidno, potrebno je odrediti duZinu koja
ie biti dovoljna da se dobije Zeljeni oblik i velidina savijenog materijala. Potrebna,
odnosno razvijena duZina odreduje se na osrlovu duZine neutralne ose (razvijena)
duZina materijala jednaka je duZini neutralne ose). Za odredivanje razvijene duZine
najde56e se koriste tablice za razne vrste i velidine oblika.
Oblikovanje savijanjem je davanje oblika materijalu, gde se, plastidnorn defor-
macijom, iznad granidne elastidnosti, dobija trajna promena oblika' Pri tome je
neophodno da momenat savijanja dovoljno traje kako bi se mogao savladati otpor
koji se javlja pri dobijanju trajne deformacije. Otpor savijanja, koji u tom sludaju
nastaje, zavisi od vrste i dimenzija materijala.
Neutralni sloj se, u zavisnosti od vrste materijala i velrdine poluprednika
krivine savijenog dela, nalazi na razliditim rastojanjima od centra krivine pri demu
se kod manjih poluprednika pribliZava centru zaobljenja. Dozvoljene granice na-
prezanja uslovljavaju velidinu minimalnog poluprednika krivine, dija velidina zavisi
od toga da li se materijal savija u hladnom ili zagrejanom stanju.
Hladno savijanje primenjuje se samo kod mek5ih materijala i materijala manje
debljine, dok se deblji materijali savijaju u zagrejanom stanju.
Zagrevanjem materijala na mestu savijanja smanjuje se unutra5nje naprezanje
i savijanje se moZe izvr5iti pri znatno manjim rnotnentima sa'vijanja.
Savijanje materijala se moZe vrSiti rudno ili ma5inski -ugaono, prol'ilno
ili kruZno.

59

L
 4.2. OBLTKOVANJE LIMA

Ug,,qono .sgviianigvr5i se kada je potrebno lim saviti pod izvesnim uglom da

bi dobio neki deo. Izvodi se slobodno ili pomoiu odgovarajuiih alata
se iaprava.
_ Slobodno ugaono savijanje vr5i se tako Sto se na limu ocrta -
povr5ina koja se
obraduje azatim postavi u stegu i udarcima dekida vr5i savijanje. Pri tome potrebno
je lim staviti u odgovaraju6e ulo5ke (sl. 4. l) da bi se spredilo o5teienje deljuiti stege.

st. 4.1 sl. 4.2

+
_ Ugaono savijanje moZe se vrsiti i pomo6u iablona kao na slici 4.2. gde su
brojevima od I do 4 obeleZene njegove faze.
Ugaono savijanje lima pomo6u alata, tj. naprava (sl. 4.3) vr5i se tako ito se
u osnovnoj plodi (l) izraduje odgovaraju6i ugaoni Zleb u koji se postavi materijal
(2) i izvr5i pritisak preko oblikada (3). U zavisnosti od oblika Zleba i oblikada dobi-
jaju se razni oblici savijenog lima.

\ ./

sl. 4.3

U serijskoj proizvodnji za savijanje lima koriste se ma5ine na hidraulidni

pogon. Mogu se savijati table i trake Sirine do 60 000 mm. Lim stavljen na prizmu,
koja ima odgovaraju6i profil, oblikuje se pritiskom oblikada po ce[oj duZini. Me-
njanjem oblika prizme i oblikada, dobijaju se profili razli6itog oblika.

60
 Na slici 4.4. prikazana je hidraulidna presa proizvod >Jel$ingrada< iz Banjaluke

)
.r&t

sl. 4.4

\ KruZno;avi.ianje lima se prinienjuje pri izradi cilindridnih posuda, Sarki, obuj-

mica@ijanje moZe biti rudno i ma5insko.
Kod kruZnog savijanja lima razlikuju se dva vida: savijanje sa malim i savi-
janje sa velikim poluprednikom krivine'

sl. 4.5

61
 E

KruZno savrjanje lima sa velikim poluprednicima krivine vrSi se na rna5inama

sa valjcima, dijije princip rada prikazan na slici 4.5. Gornji pokretni valjak se okr'e6e
u suprotnom smeru u odnosu na donje valjke, pri demu se vrsi pomeranje lima.
PoloZajem valjka se reguli5e poluprednik krivine lima. Ma5ina moZe imati tri ili
detiri valjka razliditih prednika da bi se razliditim brojem obrtaja regulisalo pome-
ranje. odnosno oblikovanje lima u luku.
Ma5ine za oblikovanje lima valjanjern mogu biti r.ra rudni ielektridni pogon.
Koriste se za oblikovanje kruZnih profila za posude. rezervoare i gradevinske kon-
strukcije. Mogu se oblikovati trake i table.
Profilnim oblikownjent limq, pon.roiu alata i naprava, vrli se izrada raznilr
delova presovanjem, savijanjem, izvladenjem, Zigosanjem i dr. Odgovarajuia na-
prava, tj. alat se postavi na postoljb ekscentarske ili hidraulidne prese i vr5i obliko-
vanje lima.
Na slici 4.6 prikazana je sherna
rada ekscentarske prese. Alat se pos-
tavi na postolje prese (l) i udvrsti u
nosad (2). Preko ekscentra (3) se regu-
li5e velidina hoda. Uredajem sa viljkom
(4) podesi se poloZaj hoda alata da bi
se izvrSilo oblikovanje materijala. Ru!-
no vreteno (5) okre6e se elektromo-
rom (6) i zamajcem (7). Presa se uk-
ljuduje rudicom (8). Oblikovanje moZe
biti pojedinadno ili serijsko.
Da ne bi do5lo do povrede treba
voditi raduna da ruke budu van zone
opasnosti koja se nalazi na mestu
sl. 4.6 oblikovanja lima.

4.3. OBLIKOVANJE ZICE

Zica se oblikuje savijanjem u profile i obavijanjem za izradu opruga.

Savijanje iice kod okruglih i drugih_sipkastih profila, diji je prednik preseka
do 3 rnm, vr5i se rudno, okruglim klestima. Sipkasti profili veiih dimenzija poprednog

lLl

sl. 4.7

preseka mogu se savijati u hladnom ili zagrejanom stanju, rudno ili ma5inski. Na
slici 4.7 prikazan je postupak izrade u5ice igle za ocrtavanje oblikovanjem Zice
debl.jine od 3-10mm.

62
 U serijskoj proizvodnji zica se savija rudno alatima-napravama. Na slici 4.8
prikazane su naprave za jednostruko i viSestruko rudno savijanje Zice'

sl. 4.8

Izrada oprltga vr5i se_namotavanjem iice na trn diji je prednik jednak unu-
tra5njem predniku opruge. Zica uvudena Ll otvor na trnu, zajedno sa trnom za namo-
tavanje, postavi se izmedu drvenih obloga, a zatim stegne u deljusti paralelne stege.
Okretanjern rudice trna, Zica se namotava na trn u vidu opl'uge.
Kod opruga predvidenih za istezalnle navoji su tesno sabijeni jedan uz drugi.
Opruga predvidena za sabijanje mora imati korak, odnosno razmak odredene ve-
lidine izmedu namotaja. Krajevi opruge, ako je predvidena za istezanje, savijaju
se kako bi se olak5alo vezivanje opruge. Sa druge strane krajevi opruga za sabijanje
bruse se i na taj nadin im se obezbeduje normalan poloZaj u odnosu na ravan osla-
njanja.

4.4. OBLIKOVANJE PROFILA

Profili se mogu oblikovati ma5inski-valjanjem (sl. 4.9). Materijal, odnosno

profil (3) od aluminijuma postavi se izmedu valjaka (1, 6 i 5) i stegne pomodu rudice
(a). Ukljudivanjem elektromotora, valjci (2), koji sluZe kao usmerivad da se ne bi
iskrivio profil, se okreiu i oblikuju materijal u kruZni oblik. Valjci mogu biti oZleb-
ljeni po obodu pa se, u vidu sistema sa 4 valjka, mogu koristiti za oblikovanje pro-
fila kruZnog preseka u hladnom stanju.

63
 3 45

sl. 4.9

4.5. OBLIKOVANJE CEVI

Pri savijanju cevi vodi se raduna o poloZaju Sava, jer se cev preko njega ne
sme savijati da se ne bi deformisala i otvorila. PoloZaj Sava savijene cevi je.priliazan
na slici 4.10.
Suplji profili i cevi, bilo da se savijaju u hladnom ili zagrejanom stanju, pune
se peskom ili drugim rastresitim materijalom koji obezbetluje da se unutra5nji presek
pri savijanju ne deformi5e i ne promeni.
Posle punjenja cev se savija rudno tako Sto se jedan kraj postavi u stegu, a na
drugi se deluje silama rtiku, dok drugi radnik plamenom za,greya mesto savijanja
(sl. 4.ll).

sI.4.10 st.4.l1

Olovne i aluminijumske cevi, ispunjene peskom, mogu se savijati rudno i bez

zagrevanja.
U serijskoj i masovnoj proizvodnji pojedine operacije savijanja izvode se
pomo6u alata. Alati, odnosno naprave za ruEno savijanje prikazane su na slici 4.12.

64
 sl.4.12

PITANJA 6. Navedite glavne karakteristike maSina za

oblikovanie lima.
1. Sta je razvijena duZina? 7. Objasnite sastame elemente naprave zt
2, Navedite vrste oblikovanja materijala. oblikovanja lima.
3. OpiSite tehnolo5ki postupak izrade limene 8. Opi3ite postupak izrade opruge.
posude.
4. Objasnite princip profilnog oblikovanja 9. Obiasnite nalin saviiania cevi.
lima. 10. Koia se sredstva za5tite koriste prl obll-
5. Objasnite naiin oblikovanja profila. kovanju lima, Zice I cevi?

5 Tchnologija zanimaaja, mdinbravar

 5. Spajanje materijala

Spajanjem se dva ili viSe materijala oblikuju u funkcionalnu celinu. Taj spoj
moZe biti razdvojiv ili nerazdvojiv. Kod razdvojivog spoja, koji se ostvaruje vijcima,
klinovima i oprugama, elementi se, pri rastavljanju, ne6e o5tetiti. Nerazdvojiv spoj
se postiZe zakivanjem, lemljenjem, lepljenjem i zavarivanjem, zbog dega se kod
njega elementi o5te6uju pri rastavljanju. Na slici 5.1. prikazano je spajanje materijala
vijkom, zakovicom, lepljenjem i zavarivanjem.

?Z,Z,AN

s I

[-El
sl. 5.1

5.I. SPAJANJE ZAKOVICAMA

Spajanje zakovicaffia je postupak pri kome se ostvaruje dvrsto, nerazdvojivo
spajanje koje se najvi5e primenjuje kod limova, delidnih i mostovskih konstrukcija,
zatim pri izradi kotlova, rezeryoara i dr. Zakovica pri tome moZe biti hladna ili
zagrejana. Kod zakovica diji je prednik do 10 mm primenjuje se hladno, dok se za
prednike preko l0 mm primenjuje zakivanje u zagrejanom stanju. Zakovice mogu
biti pune i Suplje. Pune se izraduju sa (sl. 5.2) poluokruglom (l), opu5tenom (2),

I
-a 1

Wfl,flffi fl 6

sodivastom (3), pljosnatom (4) , ,."r"::J ghvom (6) i zakovice za remenje (5).
Osim navedenih .zakovica koje su stand-?rdizoyane izraduju se i zakovice drugih
oblika glave koje nisu standardizovane. Suplje zakovice se koriste za spdjanje me-
talnih i nemetalnih materijala, a mogu biti (sl. 5.3) jednodelne (l), dvodelne (2)
i sa eksplozivnom glavom (3).
66

_ __---
 Bez obzira na vrstu, svaka zakovica ima stablo prednika (d), duZinu (/), gotovu
glavu (3) i zavr5nu glavu (4) koja se oblikuje od stabla zakovice (2) (s1..5.a). Pr_ednik
Stabla zakovice prema vrhu je malo konusan. Nominalni prednik meri se na 5 mm
ispod glave zakovice.
tz3
@'@
I
ZN ffiM 5 6

<,bM e@ sI.5.3
a@
I
\ I

a F
F
I

sl. 5.4

U zavisnosti od vrste konstrukcije, materijala, namene i opteredenja kojem

je izlolen, spoj moie biti sa jednim ili vi5e redova zakovica. Spojevi mogu biti jedno-
sedni i dvosedni koji mogu podneti dvostruko optere6enje.
Prema poloZaju limova spojevi mogu biti preklopni i sudeoni. (O ovome se
vi5e udi u Ma5inskim elementima.)
Spajanje zakovicama izvodi se rudno i ma5inski. Rudnirn zakivanjem se vria
spajanje malim brojem zakovica, tamo gde je to nemogu6e uraditi maSinski. Z-
spajanje su potrebni pribor i alat, tj. deki6, privlakad, oblikad zavr5ne glave i pod

tl

sl. 5.5

metad. Pre spajanja limove treba pripremiti, odnosno poravnati i odistiti ivice, a
zatim izraditi otvore. Limovi se sastave, a u otvor se postave zakovice. Zatim se
limovi privlade, oblikuju zavr5ne glave i kontroli5e spoj (sl. 5.5).
5*
67
 Pri spajanju zakovicama vodi se raduna o predniku i obliku otvora. Ako
prednik otyora nije odgovarajudi dolazi do gresaka pri zakivanju Gl. 5.6). Zazakovice
prednika do 10 m, dimenzije otyora su iste, a za zakoyice veiih prednika, prednik
otvora je ve6i za I mm. Da bi se postigla odgovarajuia centridnost otvora oni se
izraduju istovremeno kroz oba elementa. Posle toga ivice otvora se odiste. Kod
otvora diji su prednici ve6i od l0 mm vr5i se upu5tanje. Na taj nadin se postiZe pra-
vilno naleganje zakovica. Ako je zakovica sa upu5tenom glavom, onda se otvor
upu5ta. Gre5ke mogu nastati i zbog nepravilnog oblikovanja zavrSne glave.

ffireffi rcre@rc ffiffi

koso
buseno glasenerupa ili suvi$e
zakovica lo$e
.!eusa\- suvise siroka zakovica 'suvise suvi6e
uvudena sabijena
lo5e
izvedeno
koso
kucano
rupe suviSe tanka.dugaCka kratka zakovica zakovica preoblikova-
zakovica nle glave
sr. 5.5

DuZina stabla zakovice odreduje se prema debljini limova koji se spajaju

i nadinu zakivanja, po slede6em obrascu:
t:28+7l4d za rudno zakivanje,
l:28+413d za ma5insko zakivanje gde su:
/ [mm] - duZina stabla zakovice,
8 [mm] debljina'lirna,
- prednik stabla zakovice.
d [mm]
-
i
Spajanje zakovicama zahteva mala ulaganja za nabavku odrZavanje sred-
stava rada. Zakovicama mogu se spajati elementi od razliditih materijala. SluZe, ne
samo kao dvrst spoj ve6 i kao kontakti kod osovinice Sarki, makaza i dr. Medutim,
spajanje zakovicama ima i nedostataka kao, Sto su, na primer, o5te6enja zakovica
i
pri rastavljanju, propustljiv spoj, konstrukcija slabija teLa od zavarene. Glave
zakovica mogu o5tetiti delove uredaja ili povrediti radnika pri rukovanju, a spojevi
ne deluju estetski. Da se ne bi povredile ruke pri radu sa limom se koriste rukavice.

5.2, SPAJANJE LEMLJENJEM

Lemljenje je postupak spajanja dva dela od istog ili razliditog materijala u

funkcionalnu celinu. Pre lemljenja potrebno je zagtejati materijal, a spajanje se vr5i
dodatnim rastopljenim materijalom koji se zove lem.
U zavisnosti od vrste legure za lemljenje, lema i naEina njegovog topljenja
razlikujemo meko i tvrdo lemljenje.

5.2.I. MEKO LEMLJENJE

Meko lemljenje se primenjuje u sludajevima kada se od lema, tj. njime ostva-
renog spoja, ne zahteva narodita dvrsto6a, ve6 samo nepropustljivost. Za meko
lemljbnje upotrebljava se lem koji se lako topi, a to je obidno olovno-kalajna le-

68
 65\"i kalaja i -;i;
35/. olova..koja ima.tadku topljeljS oa l1-9 K' Dodavanjem
sura sa
["a-i:rni bizmuta ; ta8u ioptlenja moZe iniziti na 373 K' Zbog ovako
;irk;U3k; topljenja leguie, pri mekom-lemljenjrl, kao sredstvo za zagre.va.nje.ko-
a to je i dobro'
riste se lemnici i lampe. Ove naprave t e ru"'1aju 'isoku temperaturu'
j;;il;;;"za lemtjenje pri vieim temperaiuiama mogla da pregori, Sto bi dovelo
do propustljivosti sPoja.
' t-igure za lemijenje moraju imati slede6e osobine:
-da
-niZutadkutop"ljenjaodtadketopljenjamaterijala.kojisespaja;
legirania zalepile za matertlale.na mestu
bi se lako spoJa;
-_ osobinu
odgovarajuTe mehanidke osobine s obzirom na funkciju dela
i otpornost na koroziju'
- tabeli
U 5.1. prikazane'su vrste lemova sa karakteristikama i smernicama za
upotr;;;;;;a ru^s c.p.o4l. osnovna oznaka svake legure (S) znadi da je to legura
za spajanje, zatim oznaka osnovnog elementa i njen sastav'
Tabela 5.1

Hemijski sastav (u 26)

NajniZa
Smernice za
Oznska Dozvoljeno radna
legruo Dozvqljerie upotrebu
Sn Pb odstupanje tempera-
neeistoce
tura (u K)
.

sadriaja Sn

550
Za prevlake i spajanje
S. Sn 20 20, 80 metala; za ispune

S. Sn 25 25 75 530 Za maSinsko i plamcno

S. Sn 30 30 70
+ Q50 522 lemljenje

S. Sn 33 33 67 51s Za temljenje
510 razmazivanjem
S. Sn 35 35 65 Bi najv.0,25
Fe ,; 0,02 Za lemljenje olova;
S. Sn.40 40 60 As ,r 0105 496 za lemljenje olovnib
Al ,, 01005 obloga na kablovima
Zn ,, 01005
S. Sn 50 50 50 Za opite svrhe
"1 Za fino lemtjenje;
S. Sn 60 60 40
* I,@ 458 za kalajisanje Zica
za elektrotehnieke svrhe
S. Sn 75 '15 25 458 Za metala

Na slici 5.7 je prikazano radno mesto sa priborom za lemljenje

st.5.7
69
 bi lem pri spajanju prodro u mikrostrukturu eremenata koji se spajaju,
'Da spajanja se mora odistiti od oksida,
povr5ina. nedisto6aI matti eise.nl. ,. ,iuiriiJ
mehanidki (detkama, turpijama i brusenjdm) i hemijski
1tzv. proristadima). sreh_
stya za hemijsko diS6enje uklanjaju okside i spredavaju otsiaacilu ia vreme
spajanja.
Kao sredstvo za diSdenje koriste se rastvori cinkhlorida i razne"paste. Rastvor cink-
hlorida se_dobija tako Sto se hlorovodonidna kiselina sipa u uoJu u razmeri I : l,
demu se doda cink u razmeri I : 5. ovi rastvorom se premazuje povrsina delova
na mestu spajanja. 7a spajanje Zica koristi se lem u obliku cevdice ispunjene pastom.
Najpoznatija pasta je.>cinol< koju proizvodi >Tuba< iz Ljubljane, -a saitavljen
je.-od cinkhlorida i glicerina. Za dezoksidaciju vrha zagrejaiogiemnika
koristi se
niSador.
Lemnik je osnovni pribor za spajanje lemljenjem (sl. 5.g). Koristi se zagre-
v1n:9 rygterljala na mestu-spajanja. slstoji se odia"karnoj ,.rri
1r; koji ima o6lik
sekada ili detvorostrane pir.amide , tela (2), odnosno ielidne Yipke i drvene drZalje (3).
Mor,e"biti obidni (sl. 5-8) ili elektridni GI. 5.9). U telu elektridnog lemnika sme5ien
je elektridni grejad (4).

sl. 5.8 st.5.9

Priprema materijala i
_za spajanje sastoji se od uklanjanja nedistoie
i.
oksida
premazivanja ivica sredstvom za di5ienj'e.

\
.'{..1$tl!irrt1:'].iffi t, :i

sl. 5.-l 0

$2
8i
Na slici .5.11 prikazan je
lemljenja gde
postupak
je (l) lemnik, (2) rastopljeni
s le.m,(3) Sipka lema, (4) materijal za spaja-
nje. Meko lemljenje se primenjuje u itet-
tronskoj, radio i TV industriji, u gradevi-
sl. 5.11 narstvu, industriji konzervi i dr.

70

J
 posle zavr5enog lemljenja lemnik se ohladi u vodi da bi bakarni Siljak ostao
jedinjenja
opere to[tom ,odo*. Na taj nadin se otklanjaju sva hemijska
-.t. Su, r" iz|zvati i jadina spoja.
to:u ,og" i<oroziju. Posle su5enja ispituje se hermeti6nost
i.'- *oiu biti ujednad"o i n. sme se prekidati na celoj duZini spoja' N9 sme se

pop.uulti obradom. Sav mora delovati i estetski lepo' Lem se ne sme hladiti vodom
jer bi bio krt.
' Pri radu se koriste sredstva za$tite, gumena kecelja i rukavice, kako bi se

izbegle opekotine kiselinom. Zbog pojave olovne pare iz -lema, koja Stetno utide na
org""r. za disanie, pri duZem lemljenju se koristi maska, odnosno respirtor i naodare'

5.2.2. TVRDO LEMLJENJE

Izvodi se u sludajevima kada se od lema, tj. od ostvarenog spoja traZi pored
hermetidnosti i dvrsto6a pri naprezanju, istezanju ili savijanju'
. Kao lem za tvrdo lemljenje sluZi iegura bakra i cinka, ili bakra, cinka i srebra
(tabela 5.2.). Legura za twdo lemljenje ima tadke topljen_ja od 993.-l 123 K a doda-
,uoj.* olova i f,alaja ona se moZe sniziti. Medutim, onda se menjajq osobine legy.rg
odrotro njena Zilavost i tvrdo6a. Tvrdim lemljgnjem se mogu spajati svi -metali i
njihove leglre uz upotrebu odgovarajuieg lema koji je u obliku 5ipke, trake ili praha'
" Kao-sredstvo za di56enjE pri tvrdom lemljenju koristi se boraks u prahu koji
nastaje dejstvovanjem sode na rastvor borne kiseline u vodi' Topljenjem na tempe-
raturi odl tt:-i 153 K sva voda ispari, zatim se masa naglo hladi pri demu se
zgusne i pretvori u prah. Boraks sluZi kao dezoksidaciono sredstvo, na taj nadin Sto
sJ na povr$ini spoja obrazuje Sljaka koja skuplja sve okside i ne dozvoljava pri-
sustvo kiseonlka-iivazduha i tako spoj ostaje Zilav. Umesto boraksa moZe se upot-
rebiti prah stakla koji, takode, u istopljenom stanju, Stiti 5av od oksidacije. Nakon
laganog hladenja Sljaka se uklanja sa povr5ine Sava.
Materijali se pre lemljenja odiste od ok-
sida, postave u poloZaj spajanja sa dodatkom
lema na mestu dodira i zapra5e boraksom.
21 Zatim se spoj zagreva u peiima elektrootpor-
nim putem ili plamenom sme5e gasova, tj.
gorionikom. Posle topljenja laganim hladenjem
lem odvrsne, ukloni se Sljaka i kontroli5e spoj.
Na slici 5.12a prikazana je priprema de-
sl.5.l2 lova i primena tvrdog lemljenja pri spajanju
lema i cevi; postolje (l), ploda (2), cev (3), lem (4), boraks (5)'
Tvrdo limljenle iepiimenjuje pri spajanju plodica od tvrdog metala na nosadu
alata strugarstog noZa (it. S.t:). Na nosad noZa (l) postavi se_mesingana plodica,
odnosno iem lZil plodica (3), iatim se pospe boraksom (5) i dok se spoj zagreva
plamenom (6)'.metalnom Sipkom (4) plodica se utiskuje u lem'

g-150

st. s.r3
7l
{N
Tabela 5.2
Oznaka isastav uf Temperature
JUS. C. D. 3b7 Cu Zn (nrin) Si lemljenja K Uputstva za upotrebu
Cu 84-86 I3 o,2-o,4 1 300 Za bakar,
S. Cu 63 Zn 62-64 35 0,2-0,4 I 180
S. Cu 60 Zn 59-61
Za cevne vodove, delove vozila i druge
38 0,2-0,+ I 170 predmete od bakra, Celika i livenog Evolda
53-55 44 o,2 . O,4 I 160
.Cu48Zn 47*49 50 I 140
Za predntcte od bakra i livcnog gvoida
Zr\ 4l-43 56 1il0 Za od ra nikla
JUS. C. D2.307 Ag Cu Cd Zn

S. Cu 55 Zt Ag8 '7*9 vc o' Icrn e na debclim delovima

do 55 l l40 od
ost.
ma nj e
delika, bakra i legura sa naj-
Cu
Za o na debelim delovima od
S. Cu 52 Zn Ag i2 Cd 1l-r3 do 52 5-9 ost. r 070 bakra i bakarnih legura ; za lemljenje bakra
i delika
S. Cd 43 Zn Ag 20 Cd. 79 *21 do 43 !3-17 ost.
Za malo lemljenje na tankim platinirinim
1020 Iimovin'ra medu sobom ili sa tclikonr

S. Cu 42 Za Ae 25 Cd, Za na srednje debelim i

2+-26 do 42 12-16 ost. 1000 tankim od 'bakra i bakarnih
ra
S. Cu 32 Zn Ag 50 Cd do Za lemljenje delova od bakra i bakarnih
49-51 32 3-7 ost. 970 legu ra,
a narodito ako se zahteva otpornost

Oznaka (po DIN) AI 7,n Sn razno

>99,5 Ti 0,1-0,2 930 Za disti alumini
5 >93 si 4-5 880 Za alumin umske
>87 si> l2 840 Za alumini
5 >14 '>-94 700 Za iist Al i re
Sn >60 540 Za (ist a
Mg>87; Al 9-li; Zn .12,5; Mn 0,2-0,5 860 Za mtgnez legure
t

It \ \ t
\
 Na slici 5.14 prikazan jeureClaj za spajanje tvrdim lemljenjem spiralnih
burgija i
strugarskih noZeva sa vidija plodicom u serijskoj proizvodnji. Vrh alata
(buigije, odnosno noZ) i vidija plodica zagrevaju se indukcijom struje visoke udes-
talosti.
indikator opruga noz.
visoke
lrekvencije visokofrekventni
kalem

\\\
magnetska
stega ___l
I I

I
I

sl.5.14
UPAMTITE:
ne radite bez sredstava zaltite,
- pripremite mesto za spajanje,
- taCka topljenja lema mora biti niZa od taCke topljenia elemenata koie spaiamo,
- uklonite ostatke lema i za5titnog sredstva za spajanje,
- kiseline su otrovne zbog Cega bocu sa kiselinom treba zatvoriti i ostaviti na odgovaraiude
- mesto,
ne hladite lem vodom,
- operite ruke posle lemlienia.
-
PITANJA
t. Objasnite tehnoloSki postupak zakivanja. 6. Koja se sredstva za dezoksidaciju koriste
2. Sta je Iemljenje? pri lemlienju?
3. Po iemu se razlikuju meko od tvrdog 7. Kako se topi lem?
lemljenja? 8. Objasnite postupak mekog lemljenja.
4. Sta znaEi oznaka S.Cu60Pb? 9. Objasnite primenu tirdbg lemljenja.
5. Sta je lem i koji se lem koristi kod mekog, 10. Koja se sredstva lidne za5tite koriste pri
a koji kod tvrdog lemljenja? lemlieniu?

5.3. SPAJANJE ZAVARIVANJEM

Zavarivanle je postupak nerazdvojivog spajanja metala, koji su onrekiani

iliistopljeni na mestu spajanja, uz primenu pritiska ili bez pritiska.
Prema izvoru toplote, razlikujemo slede6e vrste zavarivanja: zavarivanje
gasom, elektridno zavaivanje, kombinovano zavarivanje i specijalne postupke za-
varivanja (pod treskom, trenjem, ultrazvukom, elektronskim snopom u vakuumu
i dr.).

5.3.1. ZAY ARIVANJE GASOM

Zavaivanje gasom je postupak spajanja topljenjem, sa ili bez dodatnog rnate-

rijala. Spoj se ostvaruje topljenjem osnovnog, ili osnovnog i dodatnog materijala.
Zagrevanje se vrii plamenom koji nastaje sagorevanjem sme5e gasa i kiseonika.
Za zavarivanje gasom koristi se sme5a kiseonika i acetilena u razmeri I : l, Sto se
vidi iz tabele 5.3.

IJ
 'fabela 5.3
Rb
_ Naziv i Oznaka Dobijanje -Pritisak i Kotiaina. Svojstva
Frakcionom
I Kiseonik O-plavo dqstilacijom' U boci do Imt=1,4kg sagor
vazduha na 150 bara odnos I :2 spec. tef;
T: -450K .11"]Nlq{--
Elektrolizom I
2 Yodonik H+.rveno
vode nP U boci od I ml 0,09 Gori
lvnom I 50 bara 2zl T-2670K
Prienjem
koksa i krel- Krupnoca zrna I-85mm Higrosko-
3 Katcijum- Ca C, njaka na 300+500N pan 0,5: I
&arbid T=2270K u I kg CaC, : 350 , CrHr lHrO: CaCr)
el.
Dejstvom vode
4 Acetilen C.H, iuto na lalcijum U razvijadu gasa Gori
karbid 0,5 : I t,Si-3 bara r- 3670 K
u aCima
U em I litar
u acetona
t Disugas beto acetonu u
U boci
15 bara
upija Goii
r-3500K
{elidniri 20 litara
bocama
-"MaiinjE acetilena
u U gorion.
6 SmeSa O+CrH, me5adu u .. 0 ,s 48% plamen
gorioniku I : I Tac350OK

Kiseonik se dobija iz vazduha (gde ga ima oko 2l/" a azota do 791), sabi-
janjem pod pritiskom na 40 bara*. Hladenjem do 73 K vazduh prelazi u tedno
stanje a zatim se zagreva pri demu tedan azot ispari a u aparatu ostaje kiseonik
koji se zatim oslobada i puni u delidne boce. Boce imaju zapreminu od oko 40 litara,
a u njih se moZe sabiti do 600 litara kiseonika pod pritiskom od 150 bara*. Na
vrhu boce, koja je plave boje sa oznakama (sl. 5. l5a), senalazi ventil koji pri tran-
sportu mora biti za5ti6en kapom.

kapa rad ni datum serijski

P ritisak ispitivinja broj boce
__ve 2ig
grlo
proizvodaCa
z3ql9aIl datum
tara 40,5 izrade
80 kp 2is- vrsta gasa
dno inspekcije /
sl. 5a
BIfl[Itl
radni datum
ritisak ispitivania II
iig
tara inspekcije
vrsta
.I
2is o vrsta gasa
porozne /ost inspekc preduze6e
mase 88 kP VI radni koie ie
daiiin punilo
punjenla
,M. poroznu masu
porozne
mase sl. s.ls b

* I bar:1at:l03Pa

74
 Acetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid iz apatata'tazvijada gasa.
Kada se postigne pritlsak od 1,5 bara moZe se pomodu provodnika, odnosno creva
voditi u gorionit i koristiti za zavarivanje. Industrijski dobijen acetilen moZe se
uneti u boce odakle se koristi za zavarivanje pod nazivom disu-gas. Boce se pune
poroznom masom (25/,) acetonom koji sluZi kao rastvarad acetilena (381) i ace-
iil"no. (oko 6mz) koji je pod pritiskom od 150 bara. Tom prilikom aceton upija
acetilen i Siri se za oko 30\ tako da je 1/, sigurnosnog prostora u boci. Boce se
oznalavaju kao na slici 5.15b i belom trakom na 213 visine boce'
Pribor za zavarivanje. Redukcioni ventil (s1.5.16) koristi se za regulisanje pro-
toka gasa radnog pritiska od 1,5 bara i odrZavanje tog pritiska za vteme zavari-
vanja. Gas se otvaranjem ventila boce preko cevi (l) provodi komorom (2), a ma-
nometar (3) pokazuje pritisak gasa u boci. Kolidina gasa i radni pritisak rerguli5u
se vijkom (12) koji potiskuju6i zaptiva( (6) preko opruge (ll) pomera plodicu (10),
membranu (13) i oprugu (5). Gas puni komoru (8), a manometar (7) pokazuje radni
pritisak koji se prikljudkom (9) odvodi preko osigurada i gumenih cevi u gorionik.

7
t-

sr.5.r6

Na slici 5.17 prikazani su uredaji, tj. oprema radnog mbsta zavarivada gasom,
sa sledeiim delovima: bocom sa kiseonikom (l), bocom za disu-gas (2), sa oznakom
(5), provodnikom creva (3), drZadem boce (4), redukcionim ventilom (6), gorio-
nikom (7), radnim stolom (8), materijalom (9) i dodatnim materijalom (10).
Osiguraii koji mogu biti suvi i mokri postavljaju se izmedu boca i gorionika,
a imaju zadatak da sprede dolazak povratnog plamena u dodir sa gasom.
Na slici 5.18 prikazan je osigurad od poroznog materijala sa vatrenom branom.
Gas prolazi kroz dovodnu cev (l) i pri pritisku od 0,03 bara otvora povratni ventil (2).
U spoljnom ku6i5tu (4) nalazi se porozni filter (3) kroz koji gas prolazi kanalima
a do cevi prikljudka za gorionik (5). Osigurad se navrtkom (6) spaja za gorionik.
Povratna yatra iz gorionika dopire u komoru, koja se nalazi izmedu poroznog
filtera, odnosno cilindra i spoljnjeg ku6i5ta, rashladi se u poroznom filteru dime se
spreEava dodir sa gasom u dovodnom crevu.

Gumena creva imaju dvostruki zid i tekstilnu mreZu kako bi mogla da izdrie
odgovarajude pritiske. Obojena su plavom bojom za kiseonik i crvenol.n za gas
koji gori, o demu se mora voditi raduna prilikom prikljudivanja na goriorrik.
75
 3

t3m -t
sl. 5.17

'povratni udar 5 dovod

gasa iz gorionika gasa

sI.5.1 8

Gorionik (s1. 5.19) se sastoji od prikljudaka za kiseonik (4) i gas koji gori (5),
teladrLata (3), komore za me5anje (9), ventila za kiseonik (l)iza gas koji gori (2)
i navrtke (8) za spajanje sa plamenikom. Plamenik za zavarivanje sastoji se od tela
plpmenika (7) i usnika (6).
Velidina driata mora da omogu6ava lako rukovanje. Plamenia za zavari-
vanje izraduju se u devet velidina koje su pode5ene za razne debljine osnovnog
materijala i biraju se prema tabeli 5.4.
U telu driala nalazi se komora za meSanje gasova u koju gasovi dolaze pod
istim pritiskom i meSaju se, ili gas koji sagoreva usisava struja kiseonika.
Pri podeiavanju plamena prvo se pr-rsti kiseonik, a zatim ve6a kolidina acetilena
da bi se plamen upalio. Pode5avanjem odnosa acetilena i kiseonika (ClH2: 02:
:1,3 : I,l) dobija se tzv. neutralni plan-ren (sl. 5.20).

76

t
 vazduh (04

3473
K
I 23 73

I t, 13
I

87J
573

sl.5.l9 sl. 5.20

Tabela 5.4

Oznaka
veliCine 012345678
plamenika
Debljina o12 0.5 I 2 4 6 9 14 2A
zavarivanog do do do do do ilo
do do do
materijala ,
(mm) 0,5 1 4 6 9 14 20 30

Temperatura plamena je oko 3 474 K, a postiZe se u telu p.lamena, oko 5 mm

ispred jezgra. Vrh plamena ie pun ugljenmonoksida i vodonika pa je potrebna
,.tit u lotifina kiseonika iz iazdtha za potpuno sagorevanje. Zato u zatvorenim
sudovima nije dozvoljeno zavarivanje, gasom.
Za zayarivanje gasom potrebni su: upaljad, mesingane igle.za di56enje vrh.a
gorionika, turpije,-gribadi, 8etke; sekadi, deki6i, klesta, stege, tj. mengele, 6eki6
ia uklanjanje troske i posuda sa vodom'
Dodatni materi.ial su Sipke 6ija je duZina I 000 mm ili Zice u koturima koje
moraju biti diste, gtatte I za5ti6ene slojem bakra da ne bi oksidirale. Izbor Zice se
vr5i prema vrsti materijala koji se zavaruje - za nelegirane i legirane delike prema
tabefi 5.5, za aluminijum i njegove legure prema tabeli 5.6 i za bakat i njegove legure
prema tabeli 5.7.
Tabela 5.5

koj ise
Oznaka pro'
Oznaka lice
po JUS
izvodada r- \o
a{
r \o
$
t, $\o o
cl al
r+
N
a.l
t
a.I
o I
Lelezata a.t
o o c) o
c. H3.051 ,,Jesenice" ,o ,o ,() ro lc) xi x)
: '".,.
,(, t) x)
' xr' ,C'

vA.37' vP 37 + + + ir

vA 42 vP 42 + + 7 t t ; +
vL s2. vP 52 + + +. t T +
vA 60 vP 60 + I + 1- +

77
 Tabela 5.6

koji se
Dodatni a
materijal U o .Hal
(tice i 60 o o0 00

Sipke) po 00 F
a.l .o V) V1 > <E >'>
rr
JUS C. H 3, o\. oi oi
o\ o\ o\ 6\
o\ z
50 b0
> z z
b0
h0
'c
't
ORI
(/r
';a Car

N Eq 6.o =a
OU
061 E
n 3 TaL. ;5 3b'
s. Ar 99,8 + +
s. Al 99,5 Ti .+ +l
s. Al 99,5 a + +
S.'Al Mn I T
S.AIMe3 + I

S.AIMg3Si t+ l- +
S. AlMg 5 + + +
s.Alsi5 +' + I +
s. Al.si 12 + +

'fabela 5.7

Oznaka Zice ,,
Osnovni materijal
S.CuSnl Bakar, gde se ne zahteva elektridna provodljivost
S.CuAgl Cu, gde se zahteva najveia elektridnr provodljivost
S.CuSn4 Kalajne bronze
S.CuSn6
--S.CuSn8 Za zavarivanje odlivaka od kalajne bronze
S. Cu Sn l0
zn4 Za .zavarivanje odlivaka .Cu. Sn lO Zn 4
S,Cu Sn 5
Zn7 Za zavarivanje odlivaka Cu Sn 5 Zn

Topitelji u obliku praha i pasta primenjuju se pri zavarivanju livenog gyoi.da,

mesinga, bronze i aluminijuma..Kod delika topitelji se ne koriste, izuzev-pii zava-
rivanju nerdajudih delika. oni se dodaju zbog prevo<Ienja oksida u lako topljivu
trosku koja, kao lakSa, isplivava na povr5inu Sava. Najde56e se kao topitelji tbilste
kvarcni p"Lak, usitnjeno staklo, natrijum karbonat, boriks i borna kiselina.kada se,
kao topitelj, koristi prah onda se zagrejana Zica umade u njega ili se prah kasikom
nanosi, tj,. nasipa na mesto zavaivanja. Ako se pri radu koristi topitelj u obliku
paste onda se premazuje mesto prg zavarivanja.
'se
.-Tehnoloiki pgstupak zavarivanja. Zavarivanje gasom koristi
_ pri spajanju
tankih limova, cevi i profila manjih preseka, livenog gvoZda, aluminijuma i 6akia
i njihove legure. Tehnolo5ki postupik zavaiivanja i"sastoji'od izboi" spoja, pri-
preme mesta spajanja, izbora vrste i polozaja Sava i nadina vodenja gorionit<a. -

- .. Zavalgni spoj je celina ostvarena zavarivanjem na mestu gde se spojeni delovi

dodiruju. Vrste za.varenih spojeva prikazane su na tabeli 5.8.

78
7
Il-
 Tabela 5.8

Rb. Naziv Preserc Napomena

ZN
Zavarivarye
tankih ]imova
't. Prirubni povrnutih krajeva
sudeoni sPoj >2mm

2. Sudeoni spoj ryN iffiitlj:prorira

3 Preklopni spoj
ru spajanje limova

spajarije
4, T- spoj
profila cevi

5. Ugaoni spoj Spajanje Profila

\ 6 Vi5ekraki spoj Spajanje metalnih

konstrukcija

Mesto na delovima pripremljeno za zavarivanje naziYa se Zleb koji se puni

topljenjem dodatnog materijala. Rastopljeni dodatni materijal koji posle odvrsne
nariuu-t" zayar, a Zleb ispunjen zavarom zove se Sav. Na slici 5'21 prikazani su
materijal (l), Zleb (2), zavar (3) i 5av (a)'
l- 3

sl. 5.21

Na tabeli 5.9 prikazani su nazivi i preseci Sava i nadini zayarivznja, a na tabeli

5.10 predstavljen je poloZaj iava. Zavarivanje gasom moie se vr5iti vodenjem Sipke
i gorionika ulevo (sl. 5.22a) ili udesno (s1.5.22 b), gde plamenik (l), i dodatni mate-
rijal (2), odretluju pravac kretanja (3).

79
 Tabela 5.9

RB. NAZIV PRESEK NAPOMENA

debllina
'1.
I Sav materijala
21j,},>al.:.R
,//7///////7,//zitrli\\\i\\\i do4mm

debljina
V materijala
2.
zffii
Sav
4-8 mm

3 X $av debljina lima

preko 8 mm

E
c)
co zavarene
t. !9aonl Sav konstrukcije
o. bez lleba
o
o
c6
I .: zavarene
tr 6
1/2 V Sav (E
konstrukcije
N sa 2lebom

nastavlianje
6. sudeon Sav cevi, profila
i traka

K
E
7. tadkasti $av -+-+€r !oo spajanje
E limova
o.
o
cG

K
.=
g. linijski Sav o spaianje cevi
(l, sa Savom i lima
N

":

sl. 5.22

80
 Tabela 5.10

horizontalan

vertikalan

horizontalno
vertikalan

iznad glave

nagnuti

Zavarivanjem ulevo omoguduje se topljenje dodatnog materijala na mestu

spajanja. Ovako se zavaruju ielidni limovi debljine do 5 mm. Sipka (2) se vodi
pravolinijski (3) ispred gorionika (1) koji se kreie cik-cak (4), zagrevajuii Sipku
i materijal.
- Pri zavarivanju udesno koje se koristi kod debljih limova, plamen obuhvata
koren vara, brzina zavarivanja je ve6a, a za zagtevanje.vara koji postepenim hlade-
njem postaje Lilav treba vi5e vremena
Greike pri zavarivarTu. Naleplj ivanje zavara nastaje ako osnovni i dodatni
materijal nisu dovoljno zagtejani, a gorionik se prebrzo vodi.
Gredke u korenu neprovarenosti javljaju se kod zavarivanja ulevo zbog upo-
\ trebe gorionika sa malim prednikom vrha otvora zbog dega se smanjuje dvrsto6a
spoja. Veliki gorionik ili razmak izmedu materijala izaziva pojavu prokapljivanja.
Na licu Sava, takode, se mogu pojaviti gre5ke: ulegnu6a, izbodine i smaknutost
vara koje nastaju zbog nestrudnog rukovanja prilikom zayafivanja.
Deformacije, uvijanje, preklapanje i dr. nastaju zbog nepravilnog redosleda
zayarivalja. Prlkaz piavilnog redoileda zavarivanja dat je na slici 5.2j.

6 Tehnologija zanimanja, ma5inbravar

8l
 Promene_ nastaju zbog pogre5nog izbora dodatnog rnaterijala, prebrzog ili
presporog vodenja gorionika, naglog hladenja zayara i pregorevanja materijala.
TACKA PodFTKA
ZavaRrvaNu.
t ,. t a t €

sl. s.23

5. 3.2., ELEKTROZAVARIVANJ E

Pri elektrozavarivanju kao izvot toplote sluZi elektridna struja u vidu elektrid-
nog otpora ili luka, pa, prema tome, postoje i dva nadina elektrozavarivanja: za-
varivanje elektridnim otporom i elektridnim lukom.
Zavarivanje elektriinim otporom. Zbog otpora na dodirnim povrSinama,
delovi koji se spajaju zagrevaju se pri prolazu elektridne struje a zavarivanje koje
moZe biti sudeono i preklo.pno vr5i se pritiskom.

sr. 5.24

82
 Suieono zavarivanje elektrid.nim otporom vrSi Se tako Sto se delovi stegnu u
deljusti ma5ine za zavarivatje i stalnim pritiskom sabijaju medusobno dok se ne
ostvari zavareni, ravnomerno zadebljani spoj. Ovaj nadin spajanja se koristi u
ma5inogradnji, gradevinarstvu, pogonima za odrZavanje ma5ina, za zavarivanje
osovina,. nosada, profila, cevi, trakd, gradevinskih konstrukcija i dr.
Maiina za pridrlavanje i pritiskivanje materijala pri zavarivanju (sl. 5.24)
moZe biti na rudni ili hidraulidni pogon. Sastoji se od jednofaznog transformatora
'sa
ureclajima za regulisanje jadine struje i vremena zavarivanja. Oni su sme5teni
u ku6i5tu maline. Materijal se steZe rudno ili ma5inski. eeljusti su od bakra, hlade
se vodom i mogu se pode5avati za spajanje pod uglom materijala ruzliditih profila
debljine od 5 do 50 mm.
TehnoloSki postupak zavarivanja sastoji se od: :
kontrole uredaja i regulisanja jadine struje i vremena zavarivanja;
- pripreme i ukle5tenja komada u deljusti i sudeljavanja;
- ukljudivanja ma5ine i pritiskivanja pri zagrevanju materijala;
\ - sabijanja krajeva pritiskom, spajanja i automatskog iskljudivanja struje
kad se- materijal usija:
oslobadanja zavarenog dela posle dega se odstrani rub, izvr5i kontrola
i -
zavrSno oblikovanje spoja.
Preklopno zavarivanje elektriinim otporom koje moZe biti tadkasto i Savno vrSi
se tako Sto se delovi koje treba zavariti preklapaju, a elektridna struja dovodi na
mesto zavarivanja,.pomo6u bakarnih elektroda.
Taikasto zavarivanje vr5i se u pojedinim tadkama preklopljenih, povr5ina,
elektrodama koje su u obliku 5tapi6a.

sl. 5.25
6.
83
 Uretlaji za tadkasto zavarivanje Gl. 5.25) mogu biti sa noinim ili pneurnatskinr
spu5tanjem ggrnjq pokretne elektrode. Prvo treba podesiti jatinu struje, silu pritiska
i vreme zavarivanja, a zatim limove postaviti izmedu elektroda. NoZnim prekidadem,
uredajem sa vazduhom pod pritiskom, spusti se elektroda (l) na materijal (2) i
izvr5i zavarivanje. Da se ne bi deformisale, zbog zagrevanja i pritiska na materijal,
elektrode od bakra hlade Se vodom koja dolazi kanalom (3 i 4). Tadkasto zavarivanje
primenjuje se kod spajanja delidnih limova i limova obojenih metala i'legura.
Savno zavarivanje se vr5i elektrodama u obliku todka (sl. 5.26) izmetlu kojih
se kreie materijal. Sav je dvrst i nepropustljiv. Ovaj nadin zavarivanja primenjuje se
u industriji za izradu ambalaLe ,radijatora, uredaja za doma6instvo, automobilskoj
i metalopreradivadkoj industrrji i dr.
Limovi (l) se.preklope i postave na bakarni todki6 (2). Zatim se', pritiskom
bakarnog pokretnog todka (3) i pneumatskim uredajem (4) uspostavi kolo struje (5).
Limovi se povlade, todki6i se okredu i dobija se Sav (6) u vidu neprekidne linije.

t,

-J

sl. 5.26

Zavarivanje elektriinim lukom. Pri eiektroludnom zavarivanju kao izvor

toplote koristi se elektridna struja u vidu elektridnog luka. Luk se obrazuje u slo-
bodnoj atmosferi izmedu materijala koji se zavaruje i elektrode. Rastopljena elek-
troda sluZi kao dodatni materijal za ispunjavanje Sava. Ovaj nadin zavarivatja je
primenio Slavjanov 1891. godine, a uvodenjem obloZene elektrode usavr5io Kjelberg
1908. godine
Elektrodese koriste za stvaranje i odrZavanje luka za vreme zavarivanja. SluZe
istovremeno za provodenje struje i kao dodatni materijal. Mogu biti ugljene ili
metalne. Metalne elektrode mogu biti gole i obloZene (s1. 5.27).
Gole elektrode mogu biti obidne i sa jezgrom. Gole obidne (I) elektrode su
metalne Sipke izradene livenjem, ili Zice izradene izvladenjem. Moraju biti diste

84
 a od korozije se za5ti6uju bakarnim oksidom. Koriste se za zavativanje i navarivanje.
Gole elektrode sa jezgrom (III) su cevdice ispunjene masom koja pomaZe pri lepljenju
zavara u vertikalnom poloZaju i pri zavarivanju iznad glave'
ObloZene elektrode su delidne Sipke na koje je
umakanjem
(II)
ili presovanjem nanet plait, tj. obloga
koja se sastoji od metalnih oksitla, kvarca, kred-
njaka, eeluloznog bra5na, dekstrina i veziva. Jedan
@ W
kraj elektrode je bez obloge zbog udvr5divanja u
drZad.
Zadatak obloge je da usmeri luk, s obzirom da
se topi posle Zice, da topljenjem stvara gasni omotad
oko Sava i ne dozvoli Stetni uticaj kiseonika iz vaz-
duha, da pri odvrS6avanju obrazuje_ trosku na povr-
Sini zavara koja omogu6uje lagano hladenje zbog
dega Sav ostaje Zilav. -standardom JUS C.H3.011
izvr5eno je oznadavanje i date su osnovne karakte-
ristike elektroda.

t
sl. 5.27

N,TI
Oznaka za sve obloZene elektrode !: X .\"Y ,1 x x
-
* MehaniEke osobine: zalezna dvrstoc(a --*--j:
izduZerrjc

7i Iavost

Vrsta obloge (A,B,C,O, R)

-
- Poioia.i zavarivanja

- Vrsta struje i napona

a
lV nestu slovima
Na se oznadavaju sledede vrste obloga:

l-kisela, O -oksidna,
B_ bazidns R -rutilnaobloga'
C - celulozna,
Prc zavarivanja potrebno je regulisati struju- niskog napona, a velike jadine
pomodu uredaja (transformatora).
Uredaj, odnosno aparat za zavafivanje (sl. 5.28) sastoji se od primarnog (l)
i sekundarnog kalema (2) koji pu namotani na jezgro (3). Iz mreae (4), preko pre-
kidada (5) i isiguraA (e1, piimarna i sekundarna struja za zavariu-anje.se dovodi
putem tu'btouu (Z) et"ttioae i metalnog radnog stola na materij_al (8). Jadina struje
ieguli5e se pribliZavanjem i udaljavanjem primarnog od sekundarnog kalema koje
se vr5i rudicom (10).

85
 Kada se pripremi materijal, odredi poloZaj materijala i oblik ileba, izaberu
elektrodei odredi jadina struje pristupa re zavarivanju uz ,pot.ib, odgovaraju6ih
sredstava zaStite.

10 1 g 2

.t f
sl. 5.28

Luk se stvara kratkotrajnirn

dodirom vrha elektrode i materija-
Ia i laganim udaljavanjem od ma- rastopljena obloga,
terijala. DuZina luka treba stalno \ krater

da je ista da bi se materijal ravno- metalna

troska -. kaptiica
merno zagteyao. Pri zagrevanju ma-
terijala zagreya se i elektroda koja rastop
setopi i u vidu kapljica polaLe za-
var sjedinjuju6i se sa materijalom u
Zlebu Sava Gh 5.29). Pri zavarivanju
duZih Savova, u serijskoj proizvod-
nji, i pri popravci oStedenih povrii-
na moZe se koristiti uredaj sa auto- sl. 5.29
ntatskinr odmotavanjem i dodava-
njem elektrode (sl. 5.30).

sl. 5.30

86
 Za zavarivanje su potrebna sredstva rada (sl. 5.31): drZad elektrode (l),. qeta]ni
raani rto (Z), dekit za ikidanle Sljake (3), detke (4), turpij-e, stege., metar i dr' Pri
,"""iir"r:ir'su potrebna i sredstv-a za5tite: maska (5), rukavice (6), gamaSne (7),
S[em, respirator, kecelja, i dr. :

, .,,1#," r, ai, ]d{i.l*

' $,_j
\ :
ard-:
4
-,.&
'a]s
5',_-
& .e+-
M'q * "*l
-':
L
B-r ,.--.

!a\

w
',
t

9i.

I /:\
'\j/'
i'l
I

sl.5.3l

Zaititnu telu. Izolaclja zavarivata se pove6ava ako se koriste rukavice od Stav-

ljene koZe sa posebnim Stitnicima koji Stite od opekotina. Dobra obu6a, pod uslovom
da je sasvim suva, znatno pove6ava.izolaciju. Ne treba zaboraviti da obuia provodi
elektridnu struju dim se navlaZi, a isto tal6 i ostali delovi ode6e, jer do sludajnog
strujnog kontakta ne mora da dode samo preko ruku i stopala.
Zaitita oiiju. Rastopljeni metal i luk emituju ultraljubidaste, vidljive i infra-
crvene zrake zbog dega odi treba za5titi naodarima koje imaju specijalna stakla.
Medutim i ova stakla moramo zaStiti od destica koje prskaju pa se ispred njih stav-
ljaju obidna stakla koja se mogu lako zameniti ako se o5tete.

87
 5.3.3. KOMBINOVANO ZAVARIVANJE

Postupci kombinovanog zavaiv4nja izvode-se na viSe nadina kombipacijom

elektrozavarivanja i gasnog. iavarivanja. Ovde ie biti obratleni postupci eleklro-
zavafivanja pod pra5kom i zavarivanje u atmosferi za5titnog gasa.

..Elektrozavarivanie pod praikom vrSi se prilikom popravke oSte6enih kliznih

povr5ina masina i pohabanih prenosnika i pri zavariianiu ."r".roura, kotlova i
drugih konstrukcija gde je Sav neprekidan i dug nekoliko metara. pri tom se koristi
uredaj za zavativanje sa mehanidkim pomakori., a zavarivanje se vr5i golom elektro-
dom koja se nalazi u.zastitnom prahu (sl. 5.32). lznad, pripremfeiih delova (l)
postavi ge uredaj sa kolicima koji se automatski kre6e l0-j0 m/h.-Sa kotura (6)'se
odmota gola elektroda (5) i dovede na mesto zavara (7). Ispbd praska (3),' loji
stalno pada iz posude (4), obrazuje se luk koji topi maieii;al'i zicom formiia sav.
Pra5ak se topi i u vidu Sljake Stiti var od uticaja kiseonika iaiotaizvazduhaiobezbe-
<1uj9 la.qano hladenje Sto je neophodno da bi Sav bio Zilav. Uredaj za elektrozavari-
v_qnje (8) ima usisnu cev koja prikuplja nesagoreli prabak i gretad za uklanjanje
Sljake i ravnjanje Sava zbog dega je spoj ravin sa povrsinorn- materijala.

st.5.32

_ Zavarivanje u atntosferi zaititnog gasa. ovo je savremeni na6in zavarivanja

gde elektridni luk sluZi kao toplotni izvor q dodatni gas (vodonik, ugljen dioksid),
argon i dr.) spredava pristup kiseonika i azota iz yazduha u rastopljeni var. Povla-
denje elektrode je automatsko. Elektroda se hlddi gasom koji se dovodi vazduhom
ili vodom. Ova vrsta zavarivanja izvodi se u atmosferi CO2 ili ,argona.
Uredaj za zavaivanje u atmosferi CO2 (sl. 5.33) sastoji se od ispravljada (l),
ormari6a za dodavanjezice(2), boce sa gasom (3) i gorionika (4). Na boci se nalazi
regulacioni ventil (5), creyo za gas (6) i grejad gasa (7). ovaj uredaj proizvodi >Iskra<<
izKranja (poluautomat >ekonomik 400<), a predviden je za navarivanje i zavarivanje

88
 sa kontinuiranim povladenjem elektrode, tj. Zice. Njime se omOgucava zavarivanje
limova malih, srednjih i velikih debljina i konstrukcionih delika koje Stiti CO2
ili sme5a sa plamenicima koji se hlade gasom.
t!.

,f

2
-{t
1:

sl. 5.33
\
5.4. ISPITIVANJE SPOJEYA

Zavareni spojevi se ispituju prema propisima JUS C.T3.051. Na probnirn

epruvetama vr5e se ispitivanja razaranjem koja zahtevaju da jadina spoja odgovara
jadini osnovnog materijala pri istezanju, savijanju i ispitivanju tvrdo6e i Zilavosti.
Ispitivanje bez ruzaranja vrSi se vizuelno, ultrazvudnim talbsima, magnetnim fluksom,
kvarcnim i rendgenskim zradenjem i dr.
Vizueln:a kontrola je samokontrola zavarivada koji, pregledom pompdu lupe,
moZe ustanoviti sledeie:

- ravnomel'nost lica Sava, odnosno hrapavost, nadviSenja, udubljenja

ravhomernost poiaganja vara:
i

89
 kvalitet prelaza sa osnovhog materijala na iav.
- kvalitet korena vara i
- povr5insku poroznost naprsline.
-
vizuelnom kontrolom, prozradavanjem kvarcnom lampom mogu se uoditi :
prekidi,-naprsline i pore u varu. Kvarcna lampa (sl. 5.3a) imi telo (11, sijalicu (2),
za5titnifilter (]), f upu sa neonskom sijalicom (4), kontrolrru sijalicu (i, pretiaae ioi,
rudicu (7), utikad (8), zavar (9) i gresku pora (10).

3 2

......,.....'.........

a..t"t""""*t""'

'sl. 5.34

' Kontrola se obavlja na taj nadin 5to se zavareni spoj premaZe specijalnom
tednoS6u koja prodire u pore Sava gde, posle su5enja pri prosvetljavanju, dolazi do
reflr:ksije infracrvenogp zratenja na mestu pore u spoju;
Ispitivanje rendgenskim zracimq. Spoj se kontroliSe i rendgenskim zracima u
posebno 2atvorenoj mradnoj komori. Princip ispitivanja prikazan je na slici 5.35,
a zasniva se na razliditoj apsorpciji rendgen zrakapri prolasku kroz materijal ispoj
sa gre5kom. Na pbroznom mestu apsorpcija Ro zraka je manja, 5to svojim jadim
dejstvom na film izaziva crne tadke na mestu pore, a crne vidljive linije na inestu,
napslina, Sto se vidi na snimku. Rendgenski zraci su opasni po dovedji organizam,
pa se pri radu moraju po5tovati propisi o lidnoj za5titi.
Ispilivanje ultrazvuinim talasima. Za ova ispitivanja iskoriS6ena je osobina
ultrazvudnih talasa da prolaze kroz dvrstu i tednu sredinu, a da se odbijaju od gra-
nidrre povriine ovih i gasovitih.sredina. Ultrazvudni talasi imaju frekvenciju od
20 KHz-20 MLIz, a proizvode se pomodu kristala kvarca, na principu piezoelek-
tridnog efekta.
- Izvor ultrazvudnih oscilacija, tzv. odaSiljad, dovodi se u kontakt sa povriinom
ispitivanog spoja, tako da se talasi kroz metal usmeravaju u odredenom pravcu
(s1.5.36).

90
 Zbog ostvarivanja dobrog kontakta izmedu odaSiljada i povtiine materijala,
povriinu je potrcbno premazati uljem. Na uredaje za ispitivanje ugraden je ekran
tako da se vizuelno prate odaslati iprimljeni impulsi. Ako je rnaterijal, odnosno Sav
bez gre5aka ultrazvudni talasi se odbijaju tek kada dodu do suprotne povr5ine
zayarer,og spoja. ',U tom sludaju na ekranu uredaja ulazni impuls i izlazni eho javljaju
se kao konstantne velidine. Ukoliko zayareni spoj ima neku gre5ku, talas se odbija
ranije i vraca nazad. Sto se na ekranu registruje kao eho gre5ke izmedu ulaznog
i izlaznog impulsa. Na taj nadin se otkriva poloZaj i velidina greSke.

visoki naPon
(100--300000 v)

struja za
zagrevanje
cevl katoda anoda
rendgenska cev
blenda

I olovo

fotografska
ploda
- olovna i?stita

sI".5..15

.=9 .= .-o I 'E

H4
f.: T* Ee ;E,t;
rn1
-7-r','rfi-
,,ht I

hd
:l
sl. s.36

PITANJA
l. Koji su osnovni postupci zavarivanja? 7. Objasnite postupak zavarivanja elektriinim
2. Koja su sredstva rada neophodna za zava- lukom.
rivanje gasom? 8. Kako se oznaiavaju elektrode?
3. Objasnite postupak zavarivanja gasom. 9. Vrste zavarivanja u atmosferi zaStitnog
4, Koje se greSke mogu pojaviti pri zavarivanju gasa.
gasom?
5.. Kako se stvara toplota kod elektrozava 10. OpiSite vizuelnu kontrolu zavarivanja spoja.
rivanja? - I l. Kako se ispituje zavareni spoj ultrazvuinim
6. Objasnite postupak zavarivanja elektritnim talasima?
otporom.

9t
 5.5. METALTZACIJA

Popravka pohabanih delova metaliziranjem vrSi se na taj nadin Sto se materijal

u obliku Zice (bakar, aluminijum, cink, delik i dr.) topi i pomo6u komprimiranog
vazduha rasprskava na o5te6eno mesto dela. Metalizacijom se mogu popunjavati
Supljine, zaptivati ?orozna mesta i pokriti pukotine i o5te6enja raznih dimenzija
i oblika. Dimenzije Supljina, koje se sa uspehom mogu popuniti metaliziranjem,
kre6u se od 8-12 mm. Od pripreme mesta na delu zavisi kako ie se nabadeni sloj
spojiti sa pohabanom povr5inom. Svaki deo pohabane povr5ine mora da bude
dostupan kapljicama metala. Pre metaliziranja, Supljinu obavezno treba dobro
odistiti. Ako se obratluju veie Supljine, prvo se postave vijci ili se Supljina obradi
u vidu lastinog repa zbog. sigurnijeg vezivanja mater.ijala kojim se vr5i metalizacija.
Materijal za metaliziranje moZe biti isti ali i razlidit od materijala dela koji se pop-
ravlja. eelidni i sivi liv mogu se metalizirati delikom, cinkom i bakrom.

rirtom utnike
ntvtranl
tloi ,ia
a prlk$ra

mdni
predmct

vrnUl

sl. 5.37

Za tgpljenje Zice i nabacivanje jstopljenog metala postoje dve vrste raspriivada

(pi5tolja)
- gasni i elektridni. Kod gasnog raspr5ivaia Zica se topi plamenom aceti-
lena i kiseonika, a kod elektridnog pomo6u elektridnog luka,
Na slici 5.37 prikazan je princip metalizacije gasnim raspr5ivadem. Odgova-
raju6i materijal u obliku Zice uvodi se u pi5tolj, a topljenje se izvodi pomo6u plamena
acetilen-kiseonika. Struja komprimovanog vazduha razvija rastopljen materijal u
kapljice koje baca na deo. Tom prilikom ne nastaje medusobno stapanje sa osnov-
nim materijalom, ve6 samo prianjanje. Zbog toga, deo mora da ima distiju i Sto hra-
paviju povr5inu. Prednost metaliziranja dela je u tome Sto se ne mora prethodno
zagrevati i Sto ne dolazi do promene u strukturi dela i vitoperenja i deformisanja.
 6. Termidka obrada

Termidkom obradom, tj. zagrevanjem pa hladenjem postize se promena struk-

ture metala i legura. tvtetaii iu sa-stavljeni od kristala. Dve ili vi5e vrsta kristala, tj.
i"rtieitin mater[ala nazivqt se dvrsti rastvori. Kristali gvoZda koji su meki iplas-
tidni zovu se'feriti.
Kristali delika (jedinjenja gvozda i ugljenika) kao, na primer karbid gvozda
Fe3C, zovu se cementit drji su kristali tvrdi i veoma krti. Kristali ferita i cementita
imaiu karakteristidni sedefasti sjaj i zovu se .perlit, sitniji su i tvrdi od ferita.
" eelik sa 0,86/., C ima rarn-oteZno stanje strukture kristala ferita i cementita
(eutektoidni eetit;.'ti k.i.tuli su sitni ujednadeni i veoma sjajni; zovu se perlit.,
ierlit je smesa cementita i ferita; tvrtti je od ferita, a meksi od cementita.
tlelik sa manjim sadrZajem ugljenika od 0,86| zove se podeutektoidni, neza-
si6en je ugljenikom, zbog (ega nema perlitnu strukturu. Sa vi5kom kristala ferita
struktura le neravnoteina i zove se feritno-perlitna struktura.
eelil sa ve6im sadrZajem ugljenika od 0,86orl zove se nadeutektoidni delik,
prezasi(en je ugljenikom ,Log dega, takode, nema ravnoteZnu strukturu. Osim
perlita lmai t<arUiOa gvoida, odnoino cementita zbog ie-ua se zove perlitno-cemen-
titna struktura.
Navedene stiukture, prikazane na slici 6.1, mogu se termidkom obradom, tj.
zagrevanjem i hladenjem menjati.

uvedano 150 puta uveliCano 400 puta uvelldano 400 puta

struktura struktura struktura
ferita perlita perlita-cementita

sl. 6. I

Strukture gvoZda i ugljenika su prikazane na dijagramu (sl' 6.2), a, takode,-i

temperatura oa ggO K, kao prava linija, koja predstavlja temperaturu preobra6aja
(pretvaranja) u strukturi Eelika. U eutektoidnom deliku (0,86% C) na toj temperaturi
ugljenik se potpuno rastvara u gvoZde. Na taj nadin se stvara austenit, dvrst rastvor
feiiia i ugljenika, tj. rastvor cementita u.feritu. Nepostojan je, nastaje pri zagrevanju,

93
 a pos.tepcnirn hladcnjcnr sc preobraiava u podctnu strukturu. Zrlav jc, plastidal,
y.I i lgtqgnetidan. Ako u sebi ima kristare hroma, nikra i *ungunu, i.i. ,t" ;.i
legirani delik, struktura mu se hladenjem ne menja.

K
t 800

I 673

, t73
(
I 273. ,1
Y ,ru A
G
5
t I 073 \ il- w Y
5 AU rEN II CEI{E1 nI
996 K
e
tI AUSII Vlf+1 rR/r
r I'73
o.

KJ
R

W@ ) W
673
F6n' PEI Lt' PERLIT+ CEP,ENIII

173

'0 0.2 0,4 0,6 0,8 t,0 ,,2 t4 t,6 .h

ofuyita, saon2az uaueutxa u Yo
C-
,'h +tf!
k v?Ltl\.
& Llq 01'
-) .i.fE^
e-Q sl.

bi se izvrSilo potpuno stvaranj e austenitske strukture delici se zagrevaju

do 60" temperature kristalizacije..Ako se austenitski delik naglo ohladi, stvo-
ri6e se fin koji predstavlja dvrst rastvor yezanog
i delimidno Veoma je tvrd. Tvrdoda perlita je veia
od eata 40-260 a cementita do 270 ptta.
Cilj termidke obrade je da se, zagrevanjem i hladenjem, ma5inskim elementima
obezbede odgovaraju6e rnehanidke osobine: tvrdo6a, dvrsto6a i Zilavost. Pri tome
se
_koriste razni postupci termidke obrade kao sto su zarenje, kaljenje, otpustanje
i dr. Ako zelimo promenu strukture u povrsinskim slojevima dela,- onda se vrii
termohemijska obrada, tj. cementiranje, nitriranje i dr.

6.I. ZAGREVANJE
Pri zagrevanju se vodi raduna o materijalu dela, vrsti termidke obrade, visini
temperature i vremenu zagrevanja.
Na dijagramu (sl. 6.3 deo Fe-c) prikazane su temperature zagrevanja delika,
u zavisnosti od svrhe zagrevanja:

94
 t. T: 573K- otpuStanje posle kaljenja da bi se smanjila naprezanja:
2. T: 673K- otpu5tanje zbog omek5avanja, smanjenja tvrdoie i pove6anja
Zilavosti;
3. T: 873 K otpuStanje posle kaljenja dime se povedava tvrdo6a, Zilavost i
{" otpornost oa habanje;
4. T:1 173 K
- temperatura kaljenja niskolegiranih alatnih delika;
5. T:1373 K temperatura kaljenja ugljenidnog delika;
6.7:l 373K-- temperatura ispod koje se ne sme kaliti brzorezni delik.

K
t 573
E
I 373

a
! ,73
q
'e73 K
;
Lj
a.
t
-
kJ

773
2

l, 73

373
qs 0.7 qs 1,7 '/,
saoaZat uettettfua
sr. 6.3

Prilikom zagrevanja gre5ke nastaju uglavnom zbog toga Sto je temperatura

zagrevanja niska, a dglovi nedovoljno tvrdi zbog dega se Zare i ponovo kale na
odreilenoj temperaturi. Ako je temperatura zagrevar.ja visoka, delovi su tvrdi
i krti, pa je potrebno prethodno iarenje 'i ponovno kaljenje.
Brzo -i neujednadeno zagrevaflje daje i neujednadenu tvrdo6u, pa su delovi
na nekim mestima tvrdi a na drugim mekani. Zbog toga moZe do6i do pukotina
na predmetu pa je, iu ovom slu6aju, potrebno Larenje i ponovljeno kaljenje. Najbolje
je da se deo zagreva u sonom kupatilu kako bi se izbeglo neujednadeno zagrevanje.
Razugljidenje povr5ine nastaje ako ge deo predugo greje na vi5oj temperaturi.
Takve povr5ine se ne mogu kaliti jer imaju premalo ugljenika, a da bi se to popravilo
potrebno je brusiti, ako je moguie, odugljidene povriine. Kod gotovih, obradenih
predmeta treba vr5iti naugljenidenje ili lagano Larenje kako bi ugl.ienik unutarnjih
slojeva prodro na povriinu.

95
 Pri obradi materijal se lroZe zagrevati na viie nadiua, ali ce ovde biti redi samo
o elektridnim peiima i sonim kupatilirna.
Elektriine peti nogu biti razliditih konstrukcija i oblika. Medutim, u praksi
se najvi5e koriste elektridne komorne peii koje mogu biti elektrootporne ili induk-
cione.
Elektrootporna ped (sl. 6.a) izradena je od delidnog lima sa komorama koje
se nalaze sa unutra5nje strane, a ozidana je od vatrostalnih i termoizolacionih opeka.
Ovakve peii proizvodi Fabrika termootehnidkih uredaja >Cer< eadak. Grejni ele-
menti, kod ovakvih peii, su sme5teni u zidovima i podu komore. Na podu pe6i
se nalazi delidna ploda na koju se postavljaju delovi koje treba zagrejati. Temperatura
pe6i se reguli5e automatski, a kontroliSe termortetrom. Ove pe6i se najde56e koriste
u serijskoj proizvodnji za zagrevanje delova pri termidkoj obradi.

sl. 6.4

Peii sa sonim kupatilom su nlnogo bolje od dosad navedenih, jer u njima ne

moZe dodi do cementiranja, razugljenisanja i oksidacije. Pored toga, temperatura
je u njima ujednadena, rad sa njima je prost, jer se predmeti zagrevajtjednostavnim
potapanjem u kupatilo. Ove peci su narodito pogodne ako je potrebno da se na
odredenoj temperaturi zagrele samo jedan deo alata (burgije, grebadi i drugo), i u
tom sludaju u kupatilo se potapa samo taj deo. Za za-urevarlje od 1000 do 1200 K
najde5ie se koristi smeSa barijumhlorida i kalijumhlorida u odnosu 3 : 2, a za tem-
perature od I 200 do I 400 K dist barijumhlorid. Pored ovih soli, upotrebljava se
kuhinjska so, soda, boraks i druge. Postoje tabele za razne vrste soli koje mogu da
se upotrebe i za koje temperbture. U sonim kupatilima delovi koji se zagrevaju
pokriju se korom od soli koja na vazduhu odvrsne i Stiti ih od oksidacijc. Pri pota-
panju u sredstvo za hlailenje ova kora otpada.
Pri potapanju u sono kupatilo, delovi treba da budu disti i suvi.
Sona kupatila se mogu iagrevati dvrstim, tednim ili gasovitim gorivom, a u
novije vreme i elektridnom strujom.
Na slici 6.5 pilkazana je pe6 sa sonim kupatilom koja se greje gasovitim ili
tednim gorivom i pe6 dije se zagrevanie vrii elektridnom strujom.

96
 -iL
=l
-.t-
-l

sl. 6.5

6.2. ZARENJE
I

zarenje je zagrevanje delika na temperaturi niZoj od temperature kaljenja i

lagano hladlnje t<akb bi se otklonila naprezanjau strukturi materijala kgja s.u nastala
pri obradi livenjem, kovanjem, presovanjem, kaljeqjem i pri spajanju, tj. zavati-
vanju ili navarivanju. Pre obrade grebanjem, pri popravci kliznih povr5ina delovi
se Zare da bi omek5ali.
Meko Zarenje je zagrevanje delidnih delova na temperaturi ispod I 000 .K,
a vr5i se posle o6rade kovanjem, presovanjem ili zavarivanjem da bi se smanjila
tvrdoda a pove6ale Zilavost i plastidrrost koje su potrebne za dalje oblikovanje.
\ Delovi se hlade na vazduhu.
Zarenje zbog smanienja naprezania u materijalu vr5i se zagrevanjem na tempe-
raturi do 870 K, a laganim hladenjem vr5i se transformacija kristala, tj. povedava
se Zilavost a smanjuje krtost.
Normalizovanje je iarenje delidnih delova posle oblikovanja koje se izvodi na
temperaturi iznad IOOO f pri dernu se potpuno ot4anjaju naponi, izvrSi prekri-
stalizacija i dobije austenitno sitnozrna struktura. Zatim se delovi lagano hlade
i to prvb u pedima do 770 K, a zatim slobodno na vazduhu. Pri laganom hiadc'nj q
se O6Ui.1a fina, sitnozrna struktura ferita i perlita. delidni delovi su meki i plastidni
,o pou."unom dvrsto6om.
- Pri zagrevanju se vodi raduna da ne dode do pove(anja temperature u povriin-
skonr sloju i to delom iz sredstava za zagrevanje, ali, u isto vrerre. vodi se raduna
da se ternperatura ne smanji oksidacijom sredstava za zagrevanje. Zbog toga delove
treba zagrevati u komorama, u neutralnoj atmosferi.

7 Tehnologija zanimanja, malinbravar 97

 6.3. KALJENJE

Kaljerle je zagrevanje delika na ternperaturi iznad I 000 K da bi se dobila

austenitna struktura, posle dega se naglo hladi i na ta.i nadin se dobija martenzitna
struktura.
Nelegirani delici se hlade u vodi drja je ternperatura293 K, a potapanje treba
izvcsti brzo. Zna(ajnt ulogu pri hladenju imaju oblik, vrsta i poloZaj dela pri po-
tapanju i pokretanju u vodi (sl. 6.6). Pri hladenju delova sa rupama, pryo sc rxora

ffim ffi l3Punj.ao

zoLiahm
pdrrom N
Ncptovilno PotoPonjc -,.
,g
tl4ETIU -_--------- Z@
@
-
st. 6.6

potopiti delo. Na taj nadin se omogudava slobodan izlazak vazduha i pare koja se
iz rupe pojavlju.ie u meirurima. Mehuri pare imaju izolaciono dejstvo, jer spredavaju
odvodenje toplote, pa mesta na kojima su se oni, iz ma kojih razloga, zadriali
ostaju meka. Pokretanjem se deo stalto dovodi u kontakt sa svezom vodom, dime
se obezbeduje ravnomerno hladenje. Suplji delovi se hvataju odgovaraju6im kle5-
tirna i kukama tako da sredstvo za kaljenje moie kroz deo nesmetano da struji
O5tre uglove treba pokriti Zicom obavilanjem ili premazati za5titnom pastom, da se
ne bi na mcstima, zbog neravnomerno rasporedene mase, javljali veliki naponi.
Pri potapanju delova vodi se raduna da se najpre uroni sttana sa irajveiom
masom. iokorn hladenja deb se mora stalno pokretati. Nelegirani alatni delici
velikih preseka ne otvrdnjavaju pb celom preseku, ier se u praksi ne moZe ostvariti
dovoljna brzina odvodenja toplote iz unutra5nje mase dela. Oni su podloZni deforma-
cijama. Da bi se izbegla pojava deformacija i prskotina, delove treba najpre hla-
diti u vodi na temperaturi od oko 500 K, a zatim hladenje zavrSiti u ulju.
Sredstva za hladenje treba da ispune sledci-e uslove:
brzirui hladenja, tj. odvo<lenja toplote treba da je dovoljno velika kako bi
-
se stvorio martenzit, ali ne suvi5e da predmet ne bi ispucao;
-- sredstvo za hladenje treba da je dovoljno Zitko i da lako otiEe s dela;
ulja za hladenje treba da imaju visoku tadku zapaljivosti, da se ne bi zapalila
-
pri hladenju, a za ovu svrhu najbolje je ulje od repice.
Kod hladenja se treba drZati, uglavnom, slede6ih uputstava:
delovi dija je duZina velika a prednik preseka mali potapaju se u sredstva
-
za hladenje vertikalno;
Siroki delovi potapaju se uzanom stranom;
- deloveanejednake
tanki
debljine treba zaroniti debljom stranom;
- pri hladenju je dobro da se tedpost kre6e i menja ili da se deo kre6e' kako
bi se -smanjio Stetan uticaj pare.
98
 Na slici 6.7 a prikazan je uredaj za hladenje vodom koja stalno protide i otide.
Pored toga me5anje vode je pove6ano njenim stalnim struganjem kroz otvore na
donjem delu i mlazorn na vrhu dovodne cevi.
Na slici 6.7 b prikazan je uredaj za hladenje na kome je omogu6eno priticanje
vode sa svih strana, kroz otvore na unutra5njem sudu.

t
fltll $\
1\tl ll\$
!tt i rr\

al l
bt c)
st. 6.7 i
Na slici 6.7 cprikazan je uredaj za hladenje u ulju. Ulje se stalno hladi vodom
koja te(e oko unutrainjeg suda, a samo ulje se me5a sa vazduhom koji pod pritiskom
izlazi iz cevi sa dna unutra5njeg suda.

6.4. CEMENTIRANJE
Pod cementiranjem se podrazumeva naugljenidenje povr5inskog sloja delika
sa oko 0,30% ugljenika uz naknadno kaljenje. Ve6 je poznato da od kolidine uglje,
nika, u krajnjoj liniji cementita, zavise mehanidke i tehnolo5ke osobine delika. eelici
sa manje od 0,3\ C su Zilaviji i lakSe se obraduju, ali se ne mogu kaliti.
Cementiranje je proces hemijsko-termidke obrade koji obezbeduje zasiienje
povr5inskog sloja delidnih delova ugljenikom iz gasne faze koja nastaje od dvrstih,
tednih ili gasovitih sredstava. Cementiranje se izvodi na temperaturi od t 000-
I
-l 200 K, a za cilj ima naugljenidenje povrSinskog sloja niskougljenidnih delika,
gde je sadrZaj ugljenika 0,1-0,22%. Zahvaljuju6i cementiranju, delovi postaju,
dvoslojni, povr5ina naugljenidena sa 0,7-1,2/o ugljentka, a jezgro nenaugljenideno. I
Naugljenidenje se vr5i pakovanjem delova u limene sanduke sa drvenim ugljem
i zagrevanjem u komornim pe6ima. Delovi se mogu zagrevati i u pedima sa loncima
u kojima se nalaze i gasovita sredstva ili upotrebom sonog kupatila sa cijanom.
Dubina sloja od 0,1 mm postize se za 60 sati. Zatim se delovi zagrevaju do tempera-
ture kaljenja, Sto zavisi od sadrZaja ugljenika u cementiranom uvoju i kaljenja
hladenjem u odgovaraju6em sredstvu.

6.5. NITRIRANJE
Pod nrtriranjem se podrazumeva prodiranje (difuzija) azota u povriinu dela
koje ima za cilj, pove6anje tvrdoie i otpornosti na visoke temperature i habanje.
Nitridi, koji se stvaraju u toj zoni, vezani su za prisustvo aluminijuma, hroma, ti-
7r
99
tana, molibdena i vanadijuma. Nitriraju se niskolegirani delici pri demu je prodiranje
ispod I mm, a obavlja se u povrSinskom sloju na temperaturi ispod 770 K. Za raz.liku
od cementiranja, nitriranje se obavlja na obradenim alatima i ma5inskim elementima.
Obradeni delovi se smeste u vakuum elektridne pec, za nitriranje..Pe6 se zagreje na
temperaturi od 770-870 K a za to vreme se ubacuje amonijak. Pri tom se amonijak
raspada i difundira u povr5inski sloj dela spajaju6i se sa gvoZdem i legiraju6im
elementima, pri demu se stvaraju tvrda hemijska jedinjenja, nitrid AlN, MoN, Fe2N
i'slidno. Posle nitriranja deo se lagano hladi u pe6i. Nije potrebno kaljenje.
Na slici 6.8 prikazan je princip termohemijske obrade cernentiranjem i ni-
triranjem.

@ @ 773.

sl. 6.8
::@saE+? :
PITANJA
I. Objasnite pojarn i karakteristike termitke 4. Objasnite naline hlallenja pri termidkoj
obrade. obradi.
2. OpiSite postupak kaljenia. 5. Navedite uporedo karakteristike cementi-
3. Koja je uloga iarenja? ranja i nikiranja.
\
 7. Obrada fia alatnim ma5inama

Ma5ine za obradu i oblikovanje rnaterijala mogu biti bez rezanja i sa rezanjetn.

Oblikovanje materijala rezanjem vr5i se dejstvom sile ruku ili sile mehanizama
ma5ine na alat, pri demu-se stvaraltrugotina a materijalu daje Zeljeni oblik. Ma5ine
koje koriste alaie za oblikovanje materijala rezanjem-zovu se maSine alatke a dele
se na:
za sedenje materijala,
- testere
buiilice za izradlu i oblikonanje otYora,
- strugove za oblikovanje delova kruZnog poprednog preseka,
- rendisaljke za oblikovanje ravnih povr5ina,
-- glodalicL za oblikovanje ravnih povr5ina, profila i zupdanika i
brusilice za zavrSnu obradu ravnih i kruZnih povrjina i izradu navoja,
-
zupdanika i delova termidki obradenih ili neobradenih.

7.I. OSNOVNI ELEMENTI MASINA

Bez obzira na namenu i vrstu obrade, svaka ma5ina ima konstruktivne Elemente
koji omogu6uju normalno oblikovanje materijala.
Postolje naiine dini livena ili zavarena konstrukcija na koju se ugraduju i
koja nosi sve ostale konstruktivne elemente maline. Preko postolia, koje mora biti
masivno zbog stabilnosti pri radu, ma5ina se postavi na pod radionice. Ku6i5te je
sastavni deo postolja, a u njemu su ugradeni ostali delovi i sistemi za prenos snage.
Radni sto i vodice su izradeni od livene delidne konstrukcije, a nalaze sc na
gornjoj ili
bodnoj strani postolja. Radni sto se konstruiSe prema nameni rnalitre,
i<ako bi se mogao postaviti u razlidite poloZaje. U njegovim se kanalima, pomodu
steznih Sapa, moZe udvrstiti materijal ili se oni koriste za postavljanje maiinske
stege. Vodicama se nazivaju fino obradene.klizne povrSine radnog stola. Mogu biti
razliditih profila, a sluZe za noSenje i usmeravanje radnih organa nosada alata,
materijala i pornodnih utedaja.
Broj pogonskih motora zavisi od konstrukcije i namene ma5ine. Svaka maSina
irna pogonski elektromotor odgovaraju6e snage sa potrebnim brojem obrtaja.
Ma$ine imaju i motore za pumpe koje su namenjene sredstvima za hladenje, a mogu
imati i motore za pomodno kretanje.
Radni organi su uredaji na koje se udvr56uju materijal i alati potrebni za obradu.
To su elementi koji svojirn kretanjem neposredno omogu6uju obradu rezanjem a
njihovi poloZaji se odabiraju ipode5avaju prema reZimu-obrade. U'radne organe se
utrajaju: radria vretenu, it"rr" glave, noiadi alata, pfnske plode, daure, deljusti,
elektromagneti, a njihovo pomeranje moZe biti rudno i mehanidko.

t0l
 Prenosnici predstavljaju grupu maiinskih elemenata diji je zadatak da izvr5e
prenos snage od pogonske ma5ine, odnosno motora do radne ma$ine. Pri tome vr5e
potrebnu transformaciju obrtnih momenata. Poznato je da pogonski motori rade,
uglavnom, sa konstantnim brojem obrtaja. Ma5ine alatke rade sa promenljivim
brojem obrtaja. Prenosnici prilagodavaju broj obrtaja pogonske ma5ine potrebama
radne ma5ine.
Prenosnici su namenjeni za glavno i pomo6no kretanje, u zavisnosti od vrste
kretanja, razlikujemo prenosnike za kruZno i prenosnike za pravolinijsko kretanje.
Prema nadinu rada prenosnici mogu biti: mehanidki, hidraulidni, elektridni
i kombinovani.
Mehaniiki prenosnici mogu biti remeni, zupdasti, landani i frikcioni. Remeni
prenosnici trenjem, pomodu remenja, vr5e prenos snage i promenu broja obrtaja.
Preme5tanjem remena na razlidite prednike remenice vrli se promena broja obrtaja
radnog vretena.
Zupdasti prenosnici se upotrebljavaju za prenos veie snage sa lak5om pro-
menom broja obrtaja za glavno kruZno kretanje.
Svi ovi prenosnici imaju stepenastu promenu broja obrtaja.
Prenosnici sa kontinualnom promenom broja obrtaja su bolji, jer se pomocu
njih, za svaki prednik obratka, moZe iskoristiti najekonomidnija brzina rezanja.
U ovu grupu spadaju: prenosnici sa konusnom remenicom, sa tarnim todkom
i hidraulidni prenosnici.
Uredaji za transformaciju imajt zadatak da kruZno kretanje elektromotora
pretvore u pravolinijsko, a pored toga, i da izvr5e promenu smera kretanja, bilo
kruZnog ili pravolinijskog.
Za preLvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje sluZe prenosnici sa krivajnim
mehanizmom, zupdanicima i puZni i hidraulidni prenosnici.
Principijelna shema krivajnog mehanizma data je na slici 7.1. Obrtno kretanje
elektromotora oko tadke O prenosi se preko krivaje (l) i poluge (2) na klizad (3).
koji, usmeren voclicama A i B, dobija samo pravolinijsko kretanje.
Prenosnici sa zupdanicima koriste sis-
tem zupdanik zupdasta letva. Kod puZ- 6 6
nog prenosnika- za pretvaranje obrtnog kre-
tanja u pravolinijsko zupdanik je zamenjen
puZem, koji stoji koso prema zupdastoj letvi
dije ozubljenje odgovara puZu.
1
2
7

2
J
t-' o I

sl. 7.1 st. 7.2

Principijelna shema hidraulidnog prenosnika za pravolinijsko kretanje data

je na slici 7.2.Pumpa (l) konstantnog kapaciteta potiskuje ulje u cilindar (3) koje
dejstvuje na klip i potiskuje klipnjadu (4), a ona radni sto (5). Razvodnikom (2) se
usmerava ulje u levu, odnosno desnu komoru cilindra, a granidnicima (6) i polugom
(7) obezbe<Iuje se automatski rad razvodnika.

102
 Radno vreteno ma5ine je postavljeno na kotrljajuda ili klizajuia leZi5ta. Postoje
veoma raznovrsna konstrukcijska retenja uleZi5tenja radnog- vretena, dija leZi5ta
i
moraju primati radijalne alisijalne sile. Nave56emo nekoliko primera:
'a)
bba tra;a ridnog vretena imaju radijalno-aksijalna va.ljdasta leZi5ta, koja,
kada se posle izvesnog rida pojavi zazot, moraju biti zamenjena'
b) bUa kraja radnog vretena uratlena su u klizna leZiSta'
ci Za prijei radijalnih sila koristi se dvoredno iglidasto.leZi5te koje se moZe,
posle pojave ,Lroru, jade navu6i na konusni deo vretena, pri demu se unutraSnja
iloSutlica teZi5ta Siri i .ru tul nadin eliminile zazor. Za prijem aksijalne sile ugradena
su aksijalna kuglidna leZi5ta.
Plred ove-tri varijante postoje i mnoge druge koje koriste aksijalno ili spiralno
rbsedena klizna leZi5ta, sa cilindridnom unutra5njom i konusnom spolja5njo{n po-
vrSinom, zbog podeSavanja zazora uleZiStenja radnog vretena. Postoje takode, razne
kombinacije sa kotrljaju6im leZi5tima'
--K;J"postojedih"konstrukcija malina preovladuju kotllja-iuda leZista, jer je
remont i oirZavanje takvih ma5ina lak5i. Prednosti kliznih leZi5ta su u tome 5to
obezbeduju mirniji rad, primaju ve6e radijalne sile i proizvode manji Sum. Nedo-
statak im je 5to ne mogu da primaju veie aksijalne sile..
yoilice raclnog stola"i nosaia alqia kod maSina sa glavnim pravolinijskim kre-
- Zashtie
tanjem za vodenje kliznog stola a kod drugih maSina_za. vodenje nosada alata'
vodenje radnog stola koriste se zatvorene vodice koje imaju oblik lastinog
repa i pravougaonika. Vodice u obliku lastinog repa (sl. 7.3) koriste se za manje
mi5ine-i elemente pomo6no-e kretanja. Zazor izrnedu pokretnog (1) i nepokretnog
dela (2) reguli$e se nmetkom (3). Vo<tica u obliku lastinog repa je pogodna zbog
rnale visinel ali nije dovoljno sigurna u spredavanju odizanja. Zbog toga je bolja
konstrukcija sa vodicama pravougaonog oblika (sl. 7.4), dije uzduZne plode (4)
spredavaju-odizanje pokretnog dela (l). Za eliminisanje bodnog zazota sluZi umetak
(3) koji moZe biti konusan, sa vrlo malim nagibom'
3

,
I
F-:
6 1

2
3
sl sl. 7.4

Za vodenje elernenata pomo(nog kretanja koriste se, uglavnom, otvorene

vodice, ravne i klinaste. Ravne vodice (s1.' 7.5) koriste se joS i kod dugohodnih
rendisaljki kao elementi za glavno kretanje. Klinaste vodice Gl. 7.6) imaju prei-
rnudstvo zbog toga Sto se same podejavaju, medutim, teZe se izraduju i podmazivanje
im je manje efikasno nego kod ravnih vodica.

' sl' 7'5: '

sl' 7'6
Elementi sigurnosti imaju.zadatak da ma$inu za5tite od preoptereienja. Pos-
tavljaju se kod elemenata za glavrio i pomo6no kretanje, ili kod oba istovremeno.
103
Ilem-enat sigurnosti, izveden kao spojnica, prikazan je na slici 7.7. Delovi spojnicc
(1 i 2) sastavljeni su osiguradima (3) koji leze u umecima (4). Pri preopteieienju
osiguradi se smidu.
Postolja se izraduju od sivog liva livenjem u 4 J
pesku, a zatim se vr5i staranje. Ne samo zbog dobre
livkosti i zadovoljavajuie tvrdo6e ve6 i zbog toga Sto
prigu5uje vibracije koje se javljaju tokom rada, liv se
upotrebljava za postolja.
Debljina zidova postolja za male ma5ine iznosi
12-25 mm. Krutost postolja se ne povedava pove-
ianjem debljine zidova, ve6 rebrima ili reletkastim
konstrukcijama.
Signalni uredaj 6ini skup instrumenata i meha-
nizama koji imaju zadatak da obezbede normalan
rad maSine, odnosno da svetlom signaliziraju neispra-
van rad nekog organa, da ogranide njegovo kretanje
i da zaustave maSinu, ukoliko je neki uredaj neispra-
van. U signalne ure<laje spadaju kontrol nt instru-
menti sa svetlosnim signalima, granidnici, spojnice, ,2
meradi broja o,brtaja, nivoa i pritiska ulja, fotodelije sl. 7.7
i dr. Ovde u brajamo i opremu, odnosno standardni pribor uz svaku ma5inu; puntpe
za hladenje, instalacije za osvetljavanje i signalizaciju, promenlj ive zupdanike, po-
moine stezade, obrtne ili nagibne stolove, , posebne nosade alata i obratka i slilno.

7.2. KARAKTERISTIKE MASINA ALATKI

Ma5ine za obradu rezanjem, l<ao i sve druge alatne ma5ine, treba da ispune
triosnovna uslova: tadnost rada, proizvodnost i ekonomidnost. Ispunjenje ovih
zadataka zavisi od iskoriS6enja radnih karakteristika ma5ina.
Tqinost rada tnalilne je jedan od najznadajnijih elemenata ukupne tadnosti
obrade. Na tadnost rada maSine utidu:
koncepcijska re5enja (predvideni zazori, uddljenost nosada alata od pred-
meta obrade i sl.);
- statidka i dinamidka krutost maSine;
upravljadki sistemi (rudno ili automatizovano vodenje radnih organa
-
ma5ine i korigovanje gre5aka);
tadnost izrade delova maSine;
- tadnost odrZavanja brzine kretanja izvrSnih organa;
- odstupanje od optimalnog reZima obrade;
- habanje pokretnih elemenata ma5ine i
- temperature elemenata ma5ine.
-
Proizvodnost ma5ine se moze izrazili na razlidite nadine, u zavisnosti od ka-
raktera obrade. Merilo proizvodnosti (za grubu obradu) je teLina odrezane strugotine
u jedinici vremena, tj. teZinska proizvodnost (kp/min). Za zavrinu obradu pro-
izvodnost se obidno izraiaya koliEinom obradenih delova u jedinici vremena
(kom/min) ili velidinom obradene povr5ine u jedinici vremena, tj. povr5inskom
proizvodno56u (mmz/min).
Pri gruboj obradi proizvodnost raste pove6anjem preseka strugotine, odnosno
dubine rezanja i pomaka; a ogranidena je snagom ma5ine i kruto5iu obradnog
sistema, dok u zavrSnoj obradi proizvodnost raste sa pove6anjem brzine rezanja,
a ogranidena je postojanoS6u alata.

lo4
 Za proizvodnju se kaZe da je ekonomidna ako je ostvaren_ minimum tro5kova
obrade. tisoka proizvodnost ni znadi istovremeno i dobru ekonomi6nost, mada
u veiili sludajevi ova korelacija postoji, jer smanjenjem vremena iztade sniZavaju
se izvesni elementi troikova obrade.
Pri eksploataciji od bitne je vaZnosti da se postigne pravilna uskladenost
izmedu proizvodnog zadatka i glavnih proizvodnih karakteristika ma5ina. Znadl
ma5ina freba da odgovara predmetu obrade, odnosno uslovima obrade. Da bi se
ova uskladenost mogla oceniti defini5e se eksploatacioni stepen iskoriS6enja koji
uzima u obzir dimenzijsko, reZimsko i energetsko iskori56enje ma5ine'
Tendencije ruzvoja modernih alatnih ma5ina iskazuju se u:
u
- rnogudnosti ostvarenja velikih brzina rezanja cilju
primene alata velike
postojanosti (tvrdi metali, keramidki materijali, dijamanstki alati), odnosno po-
vecanja povr5inske proizvodnosti;
teZinske proizvodnosti dubine
putem pove6anja tezanja i pomaka
- pove6anju
ili primenom vi5esednih alata;
porastu pogonske snage ma5ine za optimalni reZim obrade;
- povedanju statidke i dinamidke krutosti ma5ina u cilju porasta proizvodnosti
-
i tatnosti i
proizvodnju
- intenzivnorn razvoju numeridki upravljanih maiina za serijsku
sloZenih proizvoda.

UPAMTITE:
pri napu5taniu radnog mesta, ma5inu zaustavite,
-.- ne naslanjajte se na radni sto, dok ma5ina radi,
-- i da Ii je obradak koji se
prckontroliSite da li su osigurali, odnosno graniinici ispravni
obraduie dobro stegnut,
podelavanje radnog stola, alata i uredaja, remena, zupianika, podmazivanje, kontrola,
ii5ienje i odrZavanje izvodite dok ma5ina miruje;
__ alat, ureilaje i pamuinjak drZite na odgovarajudem mestu;
strugotinu iistite ietkom, a ne rukom ili vazduhom poil pritiskom;
- pri radu obavezno koristite naoiare i rukavice.
-

7.3. OBRADA BUSENJEM

Buiilice se upotrebljavaju za izradu i oblikovanje rupa i otvora. Mogu biti
rua rudni, rnehanidki ili pneumatski pogon.
Proces buSenja ostvaruje se obrtanjem i pomeranjem alata. U zavisnosti od
uloge razlikujemo glavno (a) pomo6no (6) i pripremno-pozicionirano kretanje (c)
(sI.7.8).
Glavno. kretanje koje direktno omogu6ava stva-
ranje strugotine izvodi alat ili obradak. Kod bu5ilica
glavno kretanjeje kruZno, a vr5i ga alat, odnosno burgija.
Pomoino kretanje omogu6ava obradu. Kod bu5e-
nja pomo6no kretanje vrii alat, tj. burgija. Glavno kre-
tanje kod ma5ina sa glavnim obrtnim kretanjem se ostva-
ruje prenosnicima koji omoguiavaju i promenu broja
obrtaja, a pomo6no kretanje je kombir,ovano, tj. obavlja
se za sve vreme glavnog kretanja. Pripremno, odnosno
poziciono kretanje omogu6uje donoSenje, tj. pribliZa-
vanje alata materijalu i obruuto, a pre podetka ili po za-
vrSetku obrade. Ovo kretanje se moZe nazvati ipripremno
- zavrSnim kretanjem. sl. 7.8

t05
 7.3.1. REztr\4 OBRADE

je
Pri bu.5enju potrebno znati broj obrtaja u minuti (z), pomak 1s; u mm i
vreme obrade (t) u minutima. ove velidine daju brzinu rezanja (a) i brzinu pomaka
(v5) a u zavisnosti su od prednika alata (d) kojim se vr5i obrada. Na slici 7.9 prikazani
su osnovni elementi reLima obrade pri bu5enju.
Brzina rczanja se izraLaya obimnom brzinom koja predstavlja odnos predenog
puta i vremena. Predeni put je proizvod obima broja obrtaja. Ako se prednik
i
bulgije (d) izraiava u milimetrima a broj obrtaja, (n) u minutima, obimna brzina
se izra1ava u mm/min, tj. zt:r,.d.n (mm/min).
Najde5ie se brzina rczanja (oy) izraiava u m/s, pa je potrebno izraz deliti
sa 60000, tj. pretvoriti mm u m a min u s. U tom sludaju brzinarczanja bi bila:

a,: td.n
t--: _'(m/s ili rn.s i).
60 000

->0si I okretai
okretaja

--P n okretaja

sl. 7.9 sl. 7.10

Brzina prodiranja burgijc u materijal kod bu5enja pri jednom obrtaju naziva
koji pri tom pretle burgija naziva se pomak (s). Brzina
se brzinom pomaka (zrs). Put
pomaka v' je srazmerna broju obrtaja i velidini pomaka:
n. s
(mm/s)
60

Vreme obrade je srazmerno putu, odnosno dubini rupe ili dubini otvora,
a obrnuto srazmerno brzini pomaka, tj. broju obrtaja i pomaka:

60 t,
t: ( s).
n' ,t

Put koji prelazi burgija (Z) (sl. 7.10) sastoji se od dubine otvora (/) i dodatka
za vrh burgije koji je, ako je burgija naoitrena pod uglom od I i 6', 0,3 . d, pa prema
tome
L:l + 0,3. d
106
 ZADATAK
U metalnoj ploii debljine 50 mm treba izbuSiti l0 otvora preinika 30 mm' Brzina rezanja
u oAnoiu-nu-i6djal je y:i0 mm/min, a pomak 0,4 mm/0. Koliko je potrebno vreme bu5enja?
RESENJE:
a) postavlja se obrazac za izra(rtnavanje vremena:
l+0.3.d
,___ [minl,

b) nedostajc podatak o broju obrtaja (n) koji se izradunava iz (V,):

d.3,t4 llol
":'0.!;',': ,'z9-zzo (o/min)'
30.3,14
c) izradunava se vreme bu5enja jedne rupe:
t9*o:1:'o :o,67o(min)
,,-
" 0,4.220
iri

0,670' 60:42 sekunde,

d) buienje l0 otvora trajalo bi:
lO' 42:420 s:6 min i 60 s.

7.3.2. ALATI

Zaizradu i oblikovanje otvora koriste se rezni alati: zavojne burgije, pro5iri-

vadi, razvrtadi i upu5tadi.
Zavojnim burgijama koje imaju standardni prednik i oblik izraduju se cilind-
ridni otvorii rupe razliditih prednika i dubina. Svaka burgija (sl.7.ll) ima sledede
clemente:

\ )

s|. 7. u

- telo (l) na kome se nalaze zavojni Zlebovi koji omogu6avaju odvodenje

strugotine;
dr5ku (2) koja sluZi za stezanje buigije,-a izraduje se cilindridnog i konusnog
oblika;
-

t07

!
 - uSicu (3) koja sluii za izbijanje burgije iz driada;
- vrat (4), tj. prelaz od dr5ke prema zavojnim Zlebovima i

. Na_vrhu burgije razlikuju se grudna, tj. povrlina na Zlebu po kojoj klizi stru-
gotina (sl. 7.12) i ledna, odnosno spoljasnjakonusna povrsina vitra ur.gij" koja je
okrenuta obradenoj povrSini materijala (sl. 7.13).
Posmatraju6i burgiju duZ ose od vrha ka drlci razrikujemo rub i jezgro.
je
..Rub.(sl. 7.1.4 a) istaknuti uzduZni deo spoljasnje povrsine oZljebljenog dela
.burgije, a jezgro (sl. 7 .l4b) predstavlja srediSnji deo-oZleUljinog dela elii
ie zamISgeni
presek krug. I

a b
sl.7.l2 sl. 7. t3 sl.7.l4

Kod zavojnih burgija (s1.7.15) razlikujemo: ugao vrha, Iedni ugao, grudni
ugao, ugao nagiba, ugao zavojnice i korak zavojnog ileba.
Ugao vrha (g) predstavlja ugao koji zaklapaju oba glavna sediva.
Ledni ugao (a) dine tangenta povudena kroz sedivo rra lednu povrSinu i normala
povudena kroz sedivo na ravan simetrije. Normala je paralelna sa glavnim sedivima,
mereno u ravni upravnoj na sedivo.

-
a'/ \
n
drr

sl. 7.15

Grudni ugao (u) dine tangenta povudena kroz sedivo na grudnu povr5inu i
normala povudena kroz sedivo. Normala leZi u ravni paralelnoj sa ravni simetrije
cele burgije koja prolazi izmedu oba sediva, mereno u ravni upravnoj na sedivo.
Ugao nagiba poprednog sediva (rf.,) je o5tar ugao izmedu poprednog sediva i
projekcije glavnog sediva na ravni upravnoj na osu burgije.
Ugao zavojnice (<o) se nalazi izmedu ose burgije i razvijene zavojne ivice ruba.
Korak zavojnog ileba (H) predstavlja korak ivice ruba izradunat prema uglu
zavojnice i spoljalnjem predniku burgije.

108
 Za bulenjc tvrdih rnetala koristc se zavojne burgijc na dijertt se vrhu nalazc
plodice od tvrdog nretala (l) (sl. 7.16).
Sedivo burgije se, pri busenju materijala, tupi, zbog dega je potrebno povre-
meno o5trenje koje kod zavojnih burgija mora biti precizno. Medutim, bez precizno
nao5trene burgije nema kvalitetnog buSenja otvora.
U tabeli 7.1 prikazani su uglovi vrha burgije zp buSenje raznih vrsta materijala.
Burgije mogu biti normalne (,Vf lvrde (f) i meke (M).
,' ( '.

Tabela 7.1
Materijal koji se odretluje Burgijc
Zatet',,a Tvrdoca Ugao
Nudv lvrstoda Tipt) vrha g
6m
HB
kN,1cm2
kN/cm? *1.
Gtit i liveno gvoZtle 40 do 70 115 do 205 N 180"
Ugljenidni i legirani Celik 70 do 120 205 do 350 N I 30'
Nertlajuii Celici'?) N 140"
Austenitski T .140"
140 do 200 _N 1 lgo
Sivi livr) 2OO do 240 N I l8'
izriad 240 N (T) 1 I8'
liv N 1 180
sa sadrZajem Cu do 50% T'(N) 119.
Mesing
sa sadrZajem Cu iznad 58% N ll8"
Bakar{) MN) 1 400

Aluminijumske legure
; duZi iver *qL 140"

Legurc cinka
kra(i iver
_li--- J 40"

_y_Eu- 1l g"
Beli metal M (Nl I 18"
L{agnezijumske legure T (N) 140
Nikal ll8
VeStadke materije
,presovane bez
debljine s<d
sloja debljine s>d
T--_ 80

]{__ 80
Vestaef" *uterij" p..s*u* , rl"j, -
Celuloid
rN_- 80

_l4gL 140

Tvrda guma i
tanke presovane
veitadke materije

Skriljci, ugalj
t:l_
T
80

80

l) Za tipove burgija vidi i standard JUS K.A.2.013. tipovi burgija u zagradi treba po mo-
guinosti izbegavati.
Za bu5enje tadnih rupa, radi lakieg podetnog ulaza i radi smanjenja gnjedenja na iz-
laznoj strani, preporuduje se vrh sa srediSnim Siljkom (vidi JUS K.D3.003).
2) Preporuduje se upotreba kratke i ojadane burgije.
3) Preporuduje se upotreba vrha naostrenog prema JUS K.D3.003.
4) Za bu5enje rupa do s30mm uzima se tip M(N); za bu5enje rupa iznad s3Onrm
uzima se tip N.

109
 Za odtrenje burgija postoje specijalne ma5ine oitrilice. U nedostatku ovih
-
masina bqrg,jq se mogu o5triti rudno ili pomo6u posebnog uredaja nosada burgije
-
na ob_idnoj stubnoj brusilici (sl. 7.17). Burgija (t) se postavi u nosld (2) koji se uevijti
na o5trilicu, a iatim, pomeranjem nosaCa, vr5i se o5trenje na tocilu (j).
Ispravnost ugla vrha burgije kontroli5e se kontrolnikom.

sl.7.l6 sl,7.l7

Razvrtaii su rezni alati za obradu otvora sa poveianom tadno56u u pogledu

dimenzija i kvaliteta obradenih povr5ina. Razvrtadima se postiZe zavr5na obrada
pri demu kvalitet obrade odgovara stepenu hrapavosti 4. do 8. klase kvaliteta.
Razvrtanje se obavlja kod otvora sa malim dodatkom za obradu.
Ova vrsta rezflog alata (sl.7.18) se izraduje za rudno i ma5insko razvrtanje.
Izraduju se sa konstantnim i podesivim prednikom. Podesivi razvfiad se sastoji od
konusnog tela na koje je postavljen ve6i broj noZeva, tj. sediva, koja se navrtkom
rnogu regulisati za zavrtanje razliditih prednika otvora.
Razvrtadi mogu biti i nasadni (s1.7.19) koji se pomo6u Zlebova udvr56uju na
nosad.
Upuitaii Gl. 7.20) se, kao rezni alat, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji
za:

- upu5tanje ovih cilindridnih i konusnih otvora koji su dobijeni buSenjem,

livenjem, iskivanjem, probijanjem i isecanjem lima specijalnim alatima za isecanje;
centrirajuiih gnezda za osno postavljanje osovina, vratila i slidno i
upuStanje stepenastih i profilnih povr5ina otyora.
-
I l0
 Upultadima sa cilirrdridnom vodicom se obraduju otvori za cilindridnu glavu
vijka ili se otvori obraduju povc6anjem prednika na odredenu duZinu. Vodica moZe
biti izradena zajedno sa upu5tadem ili, Sto je de5ii sludaj, moZe se menjati.

st. 7.18

sl.7.l9 sr. 7.20

Konusni upudtadi izraduju se sa uglom od 75o,90'i 120", a, prema potrebi,

taj ugao moZe biti manji ili ve6i.
Zabuiivaii su rezni alati koji sltZe za izradu gnezda za centriranje ili za po-
detak bu5enja otvora vecih prednika. Standardizovani su za uglove zabu5ivanja od
60'i 90".
Na slici 7.21 prikazan je izgled zabu5ivada i zabu5enog mesta za centriranje.

st. 7.21
-@
lll
 7.3.3. BUSILICE

Bu5ilice se upotrebljavaju za izradu i obradu otvora, a mogu biti na rudni,

mehanidki ili pneumatski pogon.
Ruine buiilice.Za izradu otvora prednika do l3 mm sluZe rudne bu5ilice, dije
je telo izradeno od livenog gvoZda, a zupdanici, za prenos kretanja i deljusti stezne
glave, od delika. Bu5ilice mogu biti na rudni i elektridni pogon. Na slici 7.22 prika-
zana je bulilica na rudni pogon. Obrtanjem rudice (5), preko zupdastog prenosnog
mehanizma (6,7,8), vrSi se obrtanje stezne glave (l). Pri buSenju otvora malog pred-
oika mora se voditi raduna o sili pritiska na buiilicu koja, ukoliko je prevelika, pro-
uzrokuje lom burgije. Levorn rukom bu5ilica se drZi za driat (9) koji se, preko
oslonca (4), oslanja na povrSinu tela izmedu ramena i grudi.

C
It

sl. 7.22 sl. 7.23

Na slici 7.23 prikazana je rudna buiilica na elektridni pogon. Pritiskom na

rudicu za ukljudivanje bu5ilice u pogon (1), preko elektromotora (2) i prenosnika
(3), vrsi se obrtanje stezne glave (a). Na bu5ilicama se nalazi i ventilator (5) za hla-
denje motora. Pri bu5enju se pritisak ostvaruje rudno preko oslonaca (6).
Mqiinske buiilice. Stone buiilice se upotrebljavaju za izradu otvora prednika
do 13 mm. Radno vreteno sa alatom pomera se rudno. Na slici T.24aprikazana je
stona buSilica koju proizvodi >>Prvomajska<< iz Zagreba. Obrtanjem prekida6a- (l)
ukljuduje se motor koji, preko stepenastog remenog prenosa 9), yrSi obrtanje,.glav-
nog ,."ienu (:). nuenim okretanjem poluge (4) vrsi se aksijalno pomeranje, -tj. no-
-olro kretanje glavnog vretena. Maksimalna duZina aksijalnog pomeranja glavn-og
vretena reguli-Se ie pomo6u granidnika (5). PoloZaj glavnog Yretena prema postolju
(6) regulise se, pre podetka rada, pomodu rudice (7), preko stuba busilice (8).
Na slici 7 .24b prikazan je mehanizam za aksijalno pomeranje glavnog vretena.
Obrtanje glavnog ,.it"nu (l) vr5i se remenim prenosom (2). Aksijalno pomeranje
glavnog vietena-omogu6eno-je okretanjem rudice (3) preko zupdanika (4) i qlqt:
ia zupEastorn letvoml5). Ceiokupno aksijalno opteredenje prenosi se na aksijalni
leZaj (6).

tt2
 Stubne buiilice se koriste za izradu otvora veiih prednika, Na slici
7.25 prika-
zana je stubna buSilica koja ima sledeie karakteristiki:
prednik otvora.o_d 4 do 25 mm, dubinu buSenja 140 mm,
-
180 do 2000 u minuti, velidinu pomaka od 0,0g do 0,3 ,r,iii
broj obrtaja od
,rugr.ttora od 1,g kw.

t,
7
3
5

't

s1.7.24

Bu5ilice se sastoje iz vise delova. osnovna-ploda (l) sluZi kao postolje

a ujedno je i nepokrani radni rto. N"-rtrl. maiinc
Pritezanje
adr;.;idd-p"trJiri rddni sto (3),
.stola u odgovarajudi porozaj vrsi rudica @:tre;i;l- pomeranje stora
se vrsi.zupdastim prenosnikom., rudicom.(s).!l
erekti;oto;; (6i1ietanle ,i pi"t"
vreteni5ta..(7), prenosi na vreteno bu5ilii6
tS)r_n1"J_ ,lal."Ari. ;; ;;figr;
(9),.a veliEina pomaka- se podesava rudicom'(il). "p;m;f--;;e
"i.trju biti rudni ako se
1uftcaJtz) postavi prema vieteni5tu ili masinskiulo." fort*i u-suprotnom smeru.
f.1i bqsenju i izradi navoja granidnikom (r3) se moze ogianititl aruinu hoda. u ku-
6i5te (14) je smesteno vretenidte i erektriSna *'p;"kd;J; (ro) za utr:ud_
qttgrtl -"tli+;;;;ru.
vanj.e masine i prekidadem (15)
_7a odabiranje uir;" Sastavni deo
busilice jq urerlaj za hra<lenje 1iz; oaatte ,e pr.po-, p."ko prouodnika i sravine
(18), rashladno sredstvo dovodi na materijal. -Busiiica
inoz" i*iii uredaj za ,"rur.i
na.19ja koj-i p postavlja u ku6iste, a velidina hoda i ,-.i
guli5u uredajem (20)..U otvor (19) se postavlja
o[i.iur;u urit"r, ,i-ri-
Gii"r.--

8 Tchnologija zanimanja, masiabravar

1r3
 sl. 7.25

2
6
t,
3
1
t,

7
6

sl. 1.27
sl. 7.26

l14

----
 Kod ove busilice, pri izradi i obradi otvora, pomqk radlog vretena moie se
ostvariii i mehanidki f'ao na s\.7.26 gde su prikazani slede6i delovi: elektromotor
al),;;;;ipr";os (2), radno vretenol+;.-p1ura sa-zuptastg4lttloT (s), ruEicag
pomak (7), menjaE brzine pomaka (8)
).iif"nif.o- za rudni pomak (6), mehanid\i
i puZni prenos (9).
Radijalne bulilice se koriste za izradt otvora preEnika od 12-36 mm u ve6im
i teZim deiovima koji se ne moraju udvr56ivaii na radni sto'
Na slici 7.27 prikaztna je radijalna bu5ilica. Njelo pg.stolje (l).moZe imati
i funkciju radnog stola, ako se ikine radni sto (2). Na stubu (3) se nalazi konzola (4)
sa pogo-nskim --oto.o- (5). Konzola se moie pomerati aksijalno i radijalno s obzi-
ro- ,iu osu stuba, a okrece se ru6no u krug zajedno sa stubom i pomera pomo(nim
elektromotorOm naniZe,i navi5e po stubu. Na konzoli se nalazi nosad radnog vre-
tena (6) u koji se udvr56uje burgija (7) koja, preko menjada (8), dobija glavno kruZno
kretairjl sa oigovarajudim brojem obrtaja, dok se pomodno kretanje obavlja rudno,
toEkoi ili rud'icom (q) ill automatskim ukljudivanjery. Ia stuba se nalazi pumpa
za dovodenje sredstava za hla<lenje. Zahladenie se najde56e koristi sapunica.
Na slici 7.28 prikazana je horizontalna buiilica za izradu otvora prednika.ve6ih
od 12 mm. Na radno vreteno (l), u nosad alata postavi se burgija ili noZ za obradu
cilindra. Za obradu otvora ve6eg prednika alat se moZe postaviti direktno u nosad
(2). Elektrornotor (3) se postavlja na nosad radnog vretena (4)'

-+X

I
6)(o

sl. 7.28 sl. 7.29

Materijal se udvrsti na sto (5) koji se mehanizmom pomera aksijalno (7) i ra-
dijalno (6). Alat se pode5ava prema poloZaju otvora pomeranjem, preko vretena
(8 i9) po klizadima (10 i ll), navi5e inaniZe.
Koordinatne buiilice se koriste za precizno bu5enje bez prethodnog obeleZa-
vanja Sto se postiZe koordinatnim pomeranjem stola i nosada radnog vretena. Akp
je potrebno izbuSiti nekoliko otvora na predmetu, treba ga postaviti i udvrstiti za
radni sto, a koordinatnim pomeranjem, tj. pomeranjem radnog stola u pravcu X1
i Ir (sl. 7.29) dovesti radno vreteno u poloZaj ose otvora (l) i izvrSiti zabuSivanje.
Zatim se, pomeranjem radnog stola u pravcu X2 i Y2, dovodi radno vreteno u po-
loZaj ose otvora (2).
PoloZaj tredeg otvora moZe se odrediti pomeranjem radnog stola u pravctl
Xt i Y3. Koordinatne bu5ilice rade kao i stubne, s tim Sto im se dodaje koordinatni
sto koji se moZe, pored dizanja i spu5tanja, pomerati u koordinatnom sistemu u
E.
ll5
pravcu x i y ose. odmerav-anjg,{uiine pomeranjem stola, odnosno nosaEa glavnog
vretena, vrsi se rudno uz kori5denje
9l5ale na rudici, a poloiaj otvora se o"clrettujl
koordinatnim sistemom pomodu optidkih instrumenata- na radnom stolu bu5ilicl.
Viievretene buiilice se koriste u serijskoj proizvodnji za istovremenu izradu
vi5e.otvora.razliditih prednika. Izraduju se ia Seanim ili sa vi5e nosada alata, postav-
ljenih u horizontalnom ili vertikalnom poloZaji. Na.lvise se koriste u industrijimotora.

T?- -fir
s.
:t'

sl. 7.30

Na slici 7.30 prikazana je glava busilice sa dva vretena (l), diji se poloZaji mo-
gu pode5avati stezadima (2), pomeranjem po postolju nosada glave (3). podesivanje
omogu6avaju zglobovi sa teleskopskim vratilima (4). Pogon dobijajri sistemom zup-
lanika (z) sa pogonskog zupdanika (zr) koji se nalazi na vratilu-(5). vratilo je spb-
jeno sa pogonskim elektromotorom. Promena broja obrtaja vretena vrsi se prome-
nom broja zabaca na zupdaniku, tako Sto se na vreteno, sa najve6im brojem obrtaja,
postavi burgija najmanjeg prednika i obratno.

7.3.4. POSTUPAK PRI BUSENJU

Od vrste materijala, velidine otvora i ispravnosti sredstava rada (ma5ina i bur-

grja) zavisi postupak busenja. Burgija mora 6iti pravilno naostrena. Kada se to pre-
kontroliSe burgija se udvrsti u steznu glavu tako da duZina dr5ke zauzme gornji
polo;aj (sl. 7.31). Zatim se burgija dovede u polozaj ose dela koji se busi. Dlo Je
post_avlja na podmetade kako bi se obezbedio izlaz burgije i odvodenje strugotine.
Predmet koji se obratluje udvrsti se u paralelnu stegu ili se postavi na iadni sto
Sine i diii rudnom stegom (sl. 7.32). Ako su deloli otruglog oblika udvrs6uju se
-a-
na prizmi.

il6
 Kada se sve pripreme izvrje sa bu$enjem treba podeti lagano i paZljivo, sve
dok utvrdi daburgija ulazi pravilno u centar obeleZenog kruga. Zatim se, drZe6i
se ne
dvrsto predmet da se ne pomeri, vr5i jadi pritisak u smeru bu5enja. Ako je otvor koji
se buSive6e dubine, povremeno treba vaditi burgiju, odistiti je od strugotine i pro-
veriti da li se istupila.

sl. 7.31

Da bi se produZio vek trajanja i smanjilo njeno zatupljenje potrebno je bur-

giju, pored pravilno odabrane brzine rezanja, dobro nao5triti i hladiti u toku rada.

sl. 7.32

Kao i kod ostalih alata za obradu skidanjem strugotine, tako i kod burgije
treba sprediti prekomerno zagrevanje sediva, zbog toga Sto pri povi5enim tempera-
turama gubi svoje mehanidke osobine. Zbog togaje upotreba sredstava za hladenje
neophodna, ne samo zbog povedanja veka burgije ve6 i zbog pobolj5anja kvaliteta
obradenog otvora.
Kao sredstva za hladenje upotrebljavaju se ulja i uljne emulzije. Ulje za hla-
denje potpomaZe proces rezanja i delimidno hladi sedivo burgije. Upotrebljava se
pri bu5enju materijala ve6e dvrstoie, pri velikim brzinama rezanja i velikom preseku
strugotine.
Uljne emulzije za hladenje nastaju me5anjem ulja i vode, u odnosu I : 10, pri
demu se dobija takozvana bela emulzija.
Buienje dubokih otvora zavojnim burgijarna veoma je te5ko zbog oteZanog
odvodenja strugotine i nedovoljnog prodiranja sredstava za hladenje do sediva za-
vojne burgije. U toku bu5enja zavojna burgija se izvija usled dega dolazi do pro5i-
renja otvora i pove6anog trenja izmedu ruba zavojne burgije i povr5ine izbu5enog
otvora. Zbog povetanog trenja i slabog dovodenja sredstava za hladenje, zavojne
burgije se zagrevaju pa im se smanjuje radni vek. Stoga je potrebno zavojnu bur-

tt7
S!ju, u kraiim vremenskim razmacima, vaditi iz otvora, 6ime se odstranjuje strugo-
tiira i
povecava hladenje.
Pri buSenju dubokih otvora preporuduje se smanjenje brzine i pomaka. Za
bu5enje dubokih otvora postoji veliki izbor zavojnih burgija sa smanjenom Sirinom
ruba, pove6anim uglom uspona zavojnice, specijalnim profilom Zlebova i dr.
Pri bu5enju spoljnih povriina pod nagibom zavojna burgija lako klizi u smeru
nagiba i lomi se. Zbog togaje potrebno deonim vretenastim glodalom dobiti ravnu
povrSinu, a sredi5te otvora obeleZiti Gl. 7.33).
Pri bu5enju dolazi do nagomilavanja strugotine koju je potrebno povremeno
odstraniti sa materijala i stege Gl. 7.34). Strugotina se odstranjuje detkom.

sl. 7.33 sl. 7.34

Ako se otvor buSi zavojnim burgijama mogu nastati greike koje dovode do
njihovog lomljenja, skra6enja veka i nekvalitetno izbuSenog otvora. U ovakvim
sludajevima treba uoditi uzroke greSaka. Najde5ie gre5ke, koje se mogu pojaviti pri.
bu5enju, date su u tabeli 7.3.
U tabeli 7.2 dati su reZimi rada pri buSenju raznih vrsta materijala i potrebna
sredstva za hladenje.

PITANJA

1. Na koji se sve nalin mogu lzraitivati otvori? 6. Opi5ite postupak razvrtanja.

2. Kada se koriste probojci? 7. Kada se korlste upu5tali?
3. Koji se uglovi razlikuju kod zavojnih burgija? E. Koia krOtania postoje pri buSenju?
4. Obiasnite postupke o3trenja zavoinih burgija. 9. Objasnlte brzinu rezanja i pomaka i vreme
5. Kada se koriste razvrtali? obrade pri bulenlu.

ll8
 a
'll , tl ! a

Tabela 7.2

Pomak alata (mm/obr.)

A.LAT za preCnik
MAIERUAL RADNOO IE.EDMETA I Kva: Srcdstvo za
I , litct ugao Irdd loo,* a
hlatlcnje
Tip i,rha 5 8 12 t5 25

do 50
I
mate-
rijala I
ruBo
: i'*
A
I
I

cmulzija za bulcqic
Konstrukcioni do 70 N HSS 80..: A 25...32 o,04 cmulzija za bulcnjc
Konstrukcioni do 90 N HSS 180 80...100 A 18...26 o;03 cmulzije za bulcojc
Lcgirani konstrukcioni 90 Llil/cmt N HSS I80 9",.10" A t2.:..t8 0,02 o,! 8 cmulzija za bulcqlo'
I*girani k0nstrukcioni do. llo kl.I/cmt N HSS I 300 50..Jo A 8...14 ,Opz 0;l cfiulzija za bulcnj6
o
o I*8rrani konstrukciooi do 130 k!.I/cm' N 130' 60...9". -B .6...r2 0,02 0,t cmulzija za bulcnio
:o crnt'lzija za buicnjc
Austenitini Ielik iznad 130 kN/661r T HSSE 130" '4".,,6" D 4.:.5 rudni o.l o,l
, ili suio
Nerttaju6i'hemijski otporan &lik
i ritan N HSSE I 4j...6o D. 6:.t2 .rdni cmulzilp za.bu5cnjo
8".. cmulzijt za buleDje
CHidni legiran N HSSE I 30" 60...9o A-B 8...14 q02 .0, 8 cmulzija za buScojo
a Sivi<200I{B N HSS I 180 60...80. E. 20..:30 0,05 0,3 0,45 suYo
.= Sivi>200H8 N HSS I 180 .60...9o B. l5-..22 0,o4 suvo
Ff N IISS I r8: 9"....100. A-E 14...r8 p,06 o,3 suvo'
N HSSE Ilg' 40...6" . E 5...12 ru0ni suvo
si I A A
zt
ao M HSS 1400 9o...100 A 40...r
==
r'l E teguro T HSS I 180 25"...200 A 50...1 0,07 suvo
I 70...r 0,05 SPJO
Io Mesing N HSS I 18" 10" A 40..:60 0,04 0,t o; cmulzij. zl bu!.cnjc
E Bronza crveni N HSS r 18" loo B /O...50 0,03 o,t 0, cmulzija za buscnjc
E Cink (pririsak, pnesova[, Iprlcal) N HSS lgo 60,...8" A 30...50 0,03 0, 0,15 cmulzija za buaanic
E
t Bakar meki M HSS I400 9o...100 A lt()...70 ruCni 0'l 0 0,37 cmulzija ze buScn.ic
o Elektrolitni bakar N HSS 1400 9",,.10" A 30....t0 0,04 0,t 0,25 cmulzija za bulenjs
suYo
Tvrda guma (ebooit) T HSS 6".r.Eo A. 15..35 0,06 0,45
I T
G'
TVrde veltaCke malo (bakcli$ Hss .800 6"...80 A ..35 0,03 0,05 0rl 0, 5
o Pleksigas T HSS 9o"...100 A I2...18 0,01 0, I
E
o Mekc ve5telke raasc. (oajlon) M HFS I 60....80 A lo...n0 0,03
\o z gza

GreSka
Lom spiralne burgije
Lom tanjih spiralnih
burgija
Spiralna burgijrt sc blzo
tupi i lomi
Spiratna burgija zapinjc
i lomi se u otvoru
Rub spiralrte burgije
brzo se haba
U5ica spiralne burgije
polomljena
Izbu5en[ ciwor je. dosta
veii od prelnika burgije
Zidovi izbuienog otvora
su grubi
Koso izbuleni otvor
Izbu5eni otvor nalazi se
van centra i nije okrugao
t20
Tabela 7.3
Uzrok
-- Nedovoljno stegnui radni prAdmet
Spiralna burgiji lo5e nao5trena ili zatupljena
- Nedovoljno
..- odvotlenje ivela iz izbu5enog provrta
- - Spreden odvod ivera jer jc ceo Tleb u rupi
*- Burgij nepravilno stegnuta u glavi za bulenje
Spiralna burgijh kratko stegnuta tr glavi za bu5enje
--- Spiralna burgija koso stegnuta u glavi za bu5enje
--- Preveliki pomtrk.
*- Busilica je preopterecclyr
povrSina
radnog predmeta pod
nagibom
-*- Ulazna
Porozna mesta u radnorn predmetu koji se bu5i
povrSina radnog predmeta. pod nagibom
- Izlazna
Preveliki broj obrtaja spiralne burgije ili radnog predmeta.
- ili
LoSe nedovoljno hladenje
-
.- Obrtni moment nrje prenoSen kon.rsuoln povrliuom vef je
, u5ica prenosila ceo obrtni.motnent usled dega je doSlo do lonra
ulice
* Drika spiralne burgije bila je masua
Prihvatni elementi dr5ke nedisti
-
'- GlaVna sctiva spiralne burgije nejednaka
Spiralna burgija nekvalitetno naoitrena
-
._ Pomak pri bu5enju suvi5e veliki
Spiralna burgrja suviSe zatupljena
- Suvi5e oStra ivica na preseku ruba sa glav.nim sedivotrl
-
Radni predmet koso stegnut
- Rrrdni predmet nepravilno IeZi na podmetairr
--
Prevelika aksijalna sila pomaka, Sto dovodi do izvijanja,spi-
- ralne burgije
Nekoaksijalnost vrha spiralne burgije i. izbu5enog provrta
-._ Spiralna burgija ekscentridno stegnuta
.* Nejednaka duZina glavnih scdiva
 7.3.5. POSTUPAK PRI RAZVRTANJU

Razvrtanje je postupak pro5irivanja i dovodenja otvora na tadnu meru. Izvodi

se u sludajevima kada se otvor ne moZe brusiti ili je bru5enje ekonomski neopravdano.
Razvr6u se otvori izradeni zavojnim burgijama koji se ne smatraju dovoljno tadnim.
Ovom postupku se pribegava onda ako je predviden a izrada u granicama tolerancije
(polje f4 i ako su predvidene tadne dimenzije i kvalitet obrade.
Otvor koji je predviden da se razvrtanjem dovede na tadnu meru, prethodno
se izradi zavojnom burgijom tako da njegova dimenzija za0,l-0,2 mm bude manja
od konadne. Zatim se pro5irivanjem i razvrtanjem otvor dovodi na nazivnu meru
(sl. 7.35).

/5,

sl. 7.35

Otvori se proiiruju pro5irivadima, tj. vi5esednim alatima kod kojih je, u zavi-
snosti od nazivne mere, prednik izraden preo5travanjem na onu meru koja garantuje
dodatak za grubu i finu obradu razvrtanjem. Pro5irivadi reZu strugotinu deonom
stranom zubaca, diji je presek veci i kra6i od burgije i otklanja gre5ke (necilindrid-
nost, neupravnost i sl.) nastale pri bu5enju otvora.
Razvrtanje se vr5i razvrtadima koji materijal reZu bodnim sedivima, a skidaju
relativno mali sloj materijala: 0,05-0,15 mm pri grubom, i 0,02-0,05 mm pri
finom razvrtanju. Sedivo se dodiruje sa materijalom po velikoj duZini. Razvrtadi
imaju mnogo zubaca dija je dvrstoia relativno mala pa pri skidanju ve6eg sloja,
zbog duZeg dodira sediva sa materijalom, moZe do6i do loma o5trica zubaca. Zbog
toga se, da bi se pripremio za razvrtanje, otvor mora prethodno proiiriti.
Ako se razvrtatje vr5i rudno, razvrtad se udvrS6uje u okretad zanavoje burgije.
Zatinr se postavi u otvor za razvrtanje i proveri njegov poloZaj prema ravnoj po-
vr5ini u kojojje otvor izbuSen (sl. 7.36). Razvrtad se, prethodno ili u toku rada, pod-
maZe mastima i uljima pogodnim za obradu rezanjem, odnosno razvrtanjem. Me-
dutim, najpovoljnije je da se razyrtat, podmaZe lojem. Blagim aksijalnim pritiskom
na okretad, vr5i se okretanje u smeru kazaljke na dasovniku, tj. u smeru rezanja.
Kada se otvor razvrne po celoj dubini, razvrta( se izvadi pri demu se lagano okrede
oko svoje ose, u istom smeru u kome je vrleno razvrtanje.
VaClenje razyrta[a sa druge strane otvora ili okretanje u suprotnom smeru
nije preporudljivo, jer se razvrtad moie zaglaviti, zupci slomiti i time otvor o5tetiti.
Pri razvrtanju otvora ve6eg prednika, kada je potrebna ve6a sila za okretanje
razvrtata, kao i pri skidanju ve6eg sloja materijala, upotrebljavaju se podeSavajudi

t2t
razvrtaCi. Posle svakog prolaska kroz otvor razyrtal se pode5ava na ne5to veiu
meru da bi posle nekoliko ponovljenih operacija razvrtanja u istom otvoru, bio
doveden na tadnu, konadnu meru. Pri bu5enju otvora ve6ih prednika, ukoliko nema
zavojne burgije sa porastom prednika od 0,1 mm, upotrebljavaju se. pode5avajuii
razvrtadi.

+ +
F

Sl. 7.3o

Otvori se razvrcu rudno i ma5inski. U pojedinadnoj proizvodnji i izradi alata,

uglavnom se primenjuje rudno razvrtanje, a maSinsko izuzetno i to samo pri razvr-
tanju otvora vedih prednika. Medutim, ma5insko razvrtanje se primenjuje u serijskoj
proizvodnji za obradu otvora manjih i ve6ih prednika.
Kod razvrtanja konusnih otvora postupak je isti kao i kod cilindridnih, a raz-
lika je jedino u tome Sto se cilindridni otvor izbu5i sa manjim prednikom konusa,
a zaiim se, konusnim razvrtadem ili garniturom konusnih razvttafla, proiiruje do
ve6eg prednika konusa. Ako je razlika prednika konusa u odnosu na duZinu mala,
moie se jednim razvrtadem proSiriti na tadnu meru. Ukoliko su krajnji prednici konu-
sa na ve6oj duZini, tj. ako je duZina konusa ve6a upotrebljavaju se razvrtadi u gar-
nituri.

7.3.6. IZRADA NAVOJA

Navoj nastaje urezivaniem odgovaraju6eg profila na zavojnu liniju.

U zavisnosti od mesta gde se nalazi tazllkujemo spolja5nji tj' novoj vijka
i unutra5nji, odnosno navoj navrtke.
Navoj se izrailuje rudno, rezanjem i maSinski, rezanjem, valjanjem i buSenjem.
Alati i pribor za izradu navoja. Za izradu navoja rezanjem koriste se odgova-
rajuii alati i pribor, a za urezivanje navoja (navoja navrtke) ureznici koji mogu biti
rudni i ma5inski.
Ureznici za rudno urezivanje navoja izraduju se u garnituri od po tri komada
(sl. 7.37). Pravilno urezivanje navoja potrebno je vr5iti sa tri prolaza, redosledom
koji je naznaden na drZadu ureznikd.

122
 Ma5inskim ureznicima izraduju se navoji jednim prolazom, zbog Eega imaju
veiu duZinu radnog dela od rudnih ureznika.

*
s

sl. 7.37

stezne deliusti

mesto za
l
s|.7.38

Da bi se navoji urezali, ureznici se postavljaju u drZade, tj. okretade (sl. 7.38)

koji se sastoje od tela (l), rudice (2) i steznih deljusti (3). Okretanjem rudice pode-
Sava se otvor (a) na nosadu ureznika za odgovarajucu detvrtku. Pri rezanju spo-
lja5njeg navoja (navoja vijka) koriste se nareznice (sl. 7.39) koje se stavljaju u okre-
taE (sl. 7.40).

s1.7.'t9

Ru[na izrqda navoja. Za pravilno urezivanje navoja potrebno je izbuSiti otvor

odgovaraju6eg prednika. U tabeli 7.4 dati su prednici zavojnih burgija namenjeni
odgovarajudim prednicima navbja. Posle bu5enja, a pre urezivanja navoja, potrebno

123
je otvor.zabuiiti pod uglom od 120'kako bi ureznik mogao pravilno da zapodne
urezivanje. Pre podetka okretanja ureznika potrebno je proveriii da li on stoji u osi
otvora; a zatim zapoleti okretanje. Postavljanje ureznika izvan ose otvora-dovelo
bi do nepravilnog urezivanja navoja.

vijak

3A D>25mm

mesto za

sl. 7.40

Za rutno..runj. unutra5njeg navoja koristi se garnitura od tri ureznika. Prvi

ureznik, koji se postavi u otvore, pri vrhu ima duZi konus. Laganim okretanjem,
uz aksijalni pritisak, pravi se podetak navoja. Po5to se obezbedi normalan poloZaj
ureznika vr5i se njegovo okretanje napred-nazad, kako bi se strugotina lomila i kako
ne bi do5lo do zaglavljivanja i loma ureznika. Na slici 7.41 prikazane su faze izrade
u otvoru.

st. 7.41

Princip izrade spoljadnjeg navoja istr je kao i kod unutra5njeg, s tim Sto se
izvodi jednom nareznicom. Ivice dela treba oboriti turpijom pod uglom od 45".
Za izradu navoja na cevima koristi se poseban alat, takozvana glava za re-
zanje u kojoj se nalaze tri ili detiri noiaza navoj. Izratluju se sa jednom ruiicom za
levi i desni i sa dve rudice samo za desni navoj (sl. 7.42).

124
 Tabela 7.4

Metridki navoj JUS M. BO 012

Nazivni Prednik burgije Nazivni Prednik burgije
prednik preCnik
'e.tit navoja Krti eelk
navoJa Krti m. i m.
Ml 0,,7 0,75 M14 I l,5 11,75

M 1,2 0,9 0,95 M16 13,5 13,7 5

M 1,4 1,09 1,1 M18 l5 15,25

M 1,7 1,3' 1,35 M20 t7 17,25

M2 1r5 7,6 I0{22 19 19,25

M 2,3 1r8 119 i0|{24 20,5 20,75

M 2,6 2r7 2,i5 .M 27 23,5 23,75

M3 2,4 M30 25,75 26

.1t
M 3,5 2'8 2,9' M33 28,75 29
M4 -..:-
3,2. - 3,3 M36 3t 31,5
M.5
'M
4,1 42 3e .34 34,5
M6 4,8. 5 I[,[42 36,5 37
M7 5,8 6 M45 - 39,5 40
M8 6,5 - 6'7 M48 42 42,s

M9 715 7,7 l{52 o6_ 46,s

M.l0 8,2 8,4 M56 50,5

Mlr 9,25 9,4 M50 54
-

Mt2 9,9 t0 M64 58

M68
"l

sl.7.42

125
 Maiinska izrada navoja. Navoji se izraduju ma5inski na buSilicama, strugu,
brusilicama i ma5inama za rezanje navoja.
Unutra5nji navoj se reZe-maSinskim ureznikom jednim prolazom. Ureznici
mogu biti pravi, sa radnim i povratnim hodom i zasebnim voilenjem, ili padajudi
koji posle urezanog navoja ispadaju iz stezne glave ma5ine kroz rupu navrtke.
Pre izrade unutra5njeg navoja treba izraditi otvor odgovaraju6eg prednika,
a pri izradi spolja5njeg navoja, odnosno navoja vijka, prednik stabla na kome se
narezuje navoj mora da odgovara nazivnom predniku vijka.
Za izradu navoja na bu5ilicama koriste se pravi ureznici. Gotove navrtke se
niZu na dr5ku ureznika sve dok ne ispune slobodnu duZinu, a zatim se ureznik oslo-
bodi iz stezne glave, skinu navrtke i nastavi dalje rezanje.
Na slici 7.43 prikazan je oblik zubaca ulaznog dela ureznika, diji su uglovi
sediva isti kao kod strugarskog noZ.a. Ztpci imaju grudni (&), letlni (a) i ugao klina (p).
Grudni ugao (z), u zavisnosti od prednika i materijala, menja se na ulaznom
delu, dok se ledni ugao (a) dobija podbruienjem ulaznog dela po spolja5njem pred-
niku. Velidine lednog ugla, u zavisnosti od materijala, iznose za:
liveno gvoZde 3o-5o,
- delik 50'-60',
- obojene metale i njihove legure 6o-8o.
-
s
{rr)
2
r =+

sl. 7.43 sl. 7.44

Pri rezanjq navoja ureznikom se ne moZe menjati pomak, ved samo broj obr-
taja zbog toga Sto je brzina rezanja konstantna. IJ ovom sludaju pomak je odreden
korakom navoja i veii je od pomaka drugih vrsta obrada. Zbog toga se, u zavisnosti
od vrste materijala, zahteva pravilan izbor reZima rada, hladenja i podmazivanja.
Pri rezanju navoja mora se voditi raduna da ose ureznika i radnog dela budu
koaksijalne, kako ne bi doSlo do pucanja alata.
Ako se navoj reZe na automatima (sl. 7.44) koriste se ureznici sa krivom dr5-
kom (l) koja se nalazi u nosadu automata (2) kojim se ostvaruje kruZno kretanje
ureznika. Polazni materijal se ulaZe preko vodice (3) slobodnim padom. Navoj se
reZe kretanjem ureznika levo i desno. Navrtke sa navojem (4) niZu se na ureznik
i padaju u sabirak (3).
Pravilno hladenje i podmazivanje pobolj5avaju kvalitet rezanog navoja, pro-
duZuju vek rada ureznika i olak5avaju odvodenje strugotine. Rashladna sredstva
moraju obilno prelivati otvore za navoj pre podetka, kao i za vreme rezanja. Pri
tom se vrSi ne samo odvodenje toplote nastale trenjem alata i radnog dela ve6 i od-
vodenje sitnih destica strugotine i podmazivanja alata. Rashladna sredstva Stite alat
i radni deo od korozije. lzbor sredstava za hla<lenje i podmazivanje vr5i se prema
tabeli.
126
 Spolja5nji navoj se izraduje ma5inski nareznicama ili specijalnim glavama za
rezanje navoja. Za ma5insku izradu navoja koriste se specijalne nareznice, podeSene
za posebno stezanje na automatima.
Pre izrade navoja vodi se raduna o materijalu, ispravnosti alata, izboru broja
obrtaja i obezbeilenju odgovaraju6eg sredstva za hladenje.
Navoj se moile rezati i na.univerzalnom strugu tako Sto se nareznica stegne
u nosad na konji6u struga, ili strugarskim noZem.

PITANJA
l. Sta su ureznice a Sta nareznice? 4. Obiasnite postupak ru{ne izrade navoja
2. Po temu se razlikuje rulni ureznik od ma- nareznicom.
Sinskog? 5. Nr kojtm se mallnama mogu izradivatl
- 3. Obiasnite postupak izrade navoja ruinim navoii?
ureznikom? 6. Obiasnite izradu navoia na cevima.

7.4. OBRADA STRUGANJEM

Obrada struganjem se izvodi na ma5inama alatkama, odnosno strugovima.

Na njima se obraduju materijali kruZnog popiednog preseka, izraduju osovine,
daure, profilne i konusne povrSine, rupe, otvoii, navoji i dr.

7.4,1. P\EZIM O.BRADE

Proces stvarapja strugotine kod obrade na strugu postiZe se kretanjem mate-

rijala i alata. Glavno kretanje (l) je kruZno i izvodi ga materdal, dok pomo6no pra-
volinijsko kretanje (2 i 3) izvodi alat (sl. 7.45). Pri oblikovanju na strugu vodi se

2
2
J
sl. 7.45

ra6una o predniku (d) i duZini obrade (/), bloju obrtaja (z) i pomaku (s). Na slici
7.46 prikazani su osnovni elementi kretanja i pojam duZine strugotine, u zavi-
snosti od preEnika materijala. Obimna brzina je pdnos predenog puta i vremena.
Predeni put je proizvod obima materijala i broja obrtaja. Po5to se prelnik materijala

127
izraiava u mm a broj obrtaja u min. obimna brzina bi bila z):rc ' d' n (mmlmin).
U ma5instvu se brzina rezanja izraiava u m/s, pa je zakon brzine rezanja izraLen
slededim iztazom:
'n.d.n
p.:---------[m.s r]
' 60000'

O elid

st.7.46
U praksi se zahteva ekonomska brzina rezanja, pri kojoj noL moi,e da izdrLi
jedan sai radaa da se ne pohaba oStrica. Ekonomska brzinarezanja se obeleZava
sa 2.,60, Sto znadi da noZ moZe vr5iti obradu 60 min.
-Vre-"
obrade je srazmerno duZini materijala koji se obraduje, a obrnuto sraz-
merno broju obrtaja i pomaka:
jU1.1
t:11,nrn;.,
N,S
,: N.S

Proces rezanja se sastoji u skidanju sloja materijala koji se naziva strugotinom.

Strugotina se stvara delovanjem alata na materijal, pri demu se pucanjem i odva-
janjem sloja materijala, stvara deformacija, sabijanje.

i
A' .PRsATET

st. 7.47

o) bt c)

st. 7.48

Na slici 7.47 prikazan je proces stvaranja strugotine, a na sl. 7.48 specifidni

oblici kidane a),rciane b) i lrakaste c) strugotine. Oblik strugotine zavisi od vrste
materijala, geometrije i zaiupljenosti alata i rihima obrade (brzine, pomaka, dubine)
i sredstva za hladenje.

128
 7.4.2. STRUGARSKI NOZEVI

Pri oblikovanju materijala na strugu koriste se razne vrste noZeva, burgija,

pro5irivada, razvrtala, zabuSivada, upu5tada i burgija za navoj. Svaki strugarski
noZ ima telo i oblikovanu o5tricu. Na slici 7.49 prikazan je osnovni oblik strugar-
skog noZa koji ima slede6e elemente:
povr5inu prekq koje se odvodi strugotina;
- grudnu
lednu glavnu povr5inu koja je okrenuta prema povrSini rezanja;
- pomo6nu povr5inu, okrenutu prema obradenoj povrlini dela;
- lednu
glavno sedivo koje se nalazi na preseku grudne i ledne glavne povr5ine
i koje-prodire u materijal pri obradi i
pomo6no sedivo koje se nalazi u preseku grudne i pomo6ne ledne povr5ine
i -
ne udestvuje u obradi.

RADNI. DEO (GLAUA) NOzA IELO NOZA

Vrh o
--(
lavno a

edna OSNOVNA RAVAN

PoYr

sl. 7.49

LEONA GLAVNA POVRYNA GRUDNA

RAVAN REZANJA
o( ,
\

+,1,

,v
-l" l=O

sl. 7.50

Na slici 7.50 da bi se dala objaSnjenja osnovnih uglova, prikazanje alat u

zahvatt sa radnim predmetom:

9 Tehnologija zanimanja, malinbravar

129

E
 - grudni ugao (z) dine grudne povrSine i ravni normalne u odnosu na ravan
rezanja koja prolazi kroz glavno sedivo;
ugao (a) se nalazi izmedu ravni rezanja i ledne, glavne povr5ine noZa;
- Ietlni
ugao klina (p) predstavlja ugao izmedu grudne i glavne leilne povr5ine noia;
- ugao vrha (e) se nalazi izmedu glavnog i pomo6nog sediva;
- napadni ugao (x) predstavlja ugao izmedu glavnog sediva i pravca pomo6-
-
nog kretanja;
- pomo6ni
i obradene
napadni ugao
- (x')
povr5ine materijala (x*e
dini ugao izmedu pomo6nog sediva alata
*x':180");
ugao nagiba sediva (),) se nalazi izmedu glavnog sediva i horizontale koja
prolazi- kroz vrh alata, mereno u vertikalnoj ravni ; moie biti negativan, jednak nuli
ili pozitivan.

Tabela 7.5

\ ,t:g a.,

/
FOSTaD s

PA3SCI A4

FE!'EX
t.D

o*,Ti:*.
IL). pres* co
Pis:t c-, PFrSstr i.'
:Jr

6o.
--"I li

.I
ib j
.al

@
130
 Uglovi noZa pri rezanju, utidu na slede6i nadin:
- ledni ugao (a) koji ne sme biti manji od 4", ima zadatak da spredi trenje
izmedu ledne povr5ine noZa i obradene povrSine dela;
- prednji grudni ugao (z') koji utide na oblik strugotine a samim tim i na
kvalitet obradene-povr5ine, ima zadatak da odvodi strugotinu;
* ugao nagiba glavnog sediva (I) treba da olakSa odvodenje strugotine i da
poboljia kvalitet obrade i
ugao (T), pri oblikovanju profila i seEenju materijala, omoguduje
- bodni
prodiranje alata u materijal bez pojave sile trenja bodnih povrSina alata o materijal.
U tabeli 7.5 prikazani su osnovni oblici strugarskih noZeva prema JUS-u.

7.4.3. STRUGOVI
Za oblikovanje delova kruZnog poprednog preseka koriste se ma5ine alatke,
tj. strugovi.
Kod nas strugove proizvode >Potisje< iz Ade, >Prvomajska<< iz Zagreba i
>Metalski zavodi Tito< iz Skoplja. U zavisnosti od namene i konstrukcije strugovi
se dele na: univerzalne, vertikalne, na one sa revolyerskom glavom, automatske,
programirane i numeridki upravljane.
lJniverzalni strug. Za obradu spolja5njih i unutra5njih povr5ina, otvora, pro-
fila, konusa, radijusa i navoja na delovima kruZnog preseka koristi se univerzalni
strug. Na slici 7.51 prikazan je univerzalni strug, proizvod >Potisja< iz Ade, o dijim
ccmo delovima sada govoriti.

st. 7.51

Postolje sa koritom univerzalnog struga izradeno je od sivog liva. Sastoji se

od levog i desnog stuba i tela sa kliznim povrlinama. Bodni zidovi tela su medu-
sobno povezani rebrima i pojadanjima, tako da garantuju odgovaraju6u krutost'
Postolje se postavlja na pod radionice na elastidne podmetade. Na gornjem, levom
delu postolja postavlja se ku6i5te sa sistemom prenosa za glavno i pomo6no kretanje.

et 131
Na desnoj strani su udvr56ene delidne vodice po kojima 6e se kretati nosad alata i
nosad zadnjeg Siljka. Vodice su obradene bru5enjem i grebanjem tako da imaju pa-
ralelno i horizontalno vodenje pri kretanju nosada alata. Korito shtli za skupljanje
sredstava za hladenje.
Pogonski motor se postavlja u levom stubu postolja. Ako otvorimo bodn
poklopac od livenog gvoLda, vide6emo pogonski motor (1) sa remenim prenosom
(2) za pomodno vreteno (3) (sl. 7.52) i glavno vreteno (4) sa sistemom zupdanikai
(5) za pomo6no kretanje.
Vreteniite struga dini sistem zupdanika sa pomodnim i glavnim vretenom (sl.
7.53). Na pomo6nom vretenu se nalazi elektromagnetna spojnica (l), kojom se vr5i
ukljudivanje i iskljudivanje ma5ine, sistem za podmazivanje (2) i rudica (3) za uklju-
divanje prenosnika pomo6nog kretanja u poloZaje I : 1 ili I : 4.

*ffi*
F

*'.*F.

sl. 7.s2 sl. 7.53

Izbor podrudja broja obrtaja vr5i se na dobo5u (4), a pomeranjem rudice (5)
levo ili desno odabira se odgovaraju6i broj obrtaja radnog vretena koji su u pod-
rudju obeleZeni sa 12 razliditih brojeva obrtaja od 22 do I 500 o/min.
-
Vreteno struga izradeno je od delika, a termidki je obradeno i uleZi5teno sa
dva konusna valjdasta leiala na prednjem i cilindridnim valjdastim leZajem na zad-
njem kraju. Podmazuje se zupdastom pumpom diji se rad kontroliSe preko poka-
zivaEa lulja za vreme rada struga.
Prenosnik za pomoino kretanje koristi se za izbor pomaka nosada alata pri-
likom oblikovanja materijala i izbor pomaka pri oblikovanju navoja. Izbor se vr5i
postavljanjem rudice u odgovaraju6i poloZaj prema tabeli 7.6.
yuino vreteno se uzduZno i popredno koristi za mehani6ki pomak nosada alata
u radnom i povratnom hodu. Prenosi kretanje bd prenosnika za pomoelo kretanje
na nosad alata. Vreteno je levim krajem vezano na vratilo prenosnika za pomo6no
kretanje koje prolazi kroz nosad alata, a desnim je uleZi5teno na nosad leiiita veza-
nog za postolje. Na vretenu je urezan uzduZni Zleb u kome stoji klizni klin ztpda-
nika nosada alata preko kojeg se kretanje prenosi na zupdanik.

132
 Tabela 7.6
5

MetriEki
I 2 1 L 5 5 1 I I 2 3 L 5 6 7 8
A 2'8( 2,61 2,t L 2.12 1,93 1,72 1,52 r,52 t2 l, l6 l6 t8 20 22 2)
B lrl,2 1,32 1,22 965 .851 .8r2 762 6 6,5 7 8 9 l0 il ll,5
A .7t 55 6t .53 .182 .112 ro5 38t 3 3,2s 3,5 L 4,5 5 5,5 175
,l,75
B .35 .33 30 26s .241 215 ,203 r90 1,5 2 2,2s 2,5 2.75

I c , r75 .t65 .15 132 r20 r08 r0r 095 0'75 I r,2 5

o .087 .082 075 066 .06 .056 050 017 0r5

tYrtl 0,25
E 013 .0a l ,037 .033 ,03 .027 .025

Navojno yreteno se koristi pri oblikovanju navoja za mehanidki pomak alata.

Vudno i navojno vreteno ne mogu raditi istovremeno. Vreteno se ukljuduje pome-
ranjem ruEice u odgovarajudi poloZaj na prenosniku pomo6nog kretanja.
Nosai alata (sl. 7.54) ima uzduZni klizad koji se kre6e vodicama postolja, radne
ose struga i popredni klizad koji se, na uzduZnom klizadu, kre6e vodicama nosada
alata upravno na radnu osu struga. Na poprednom klizadu se nalazi obrtni klizad
koji se, pri obradi konusnih povr5ina, moLe zaokretati oko vertikalne ose i imati
normalan poloZaj prema radnoj osi struga. Na njemu se nalazi stabilni, okretni ili
izmenljivi drla( alata. Uzdrfini i popredni klizadi imaju mehanizme za rudno i ma-
Sinsko kretanje, dok obrtni klizad ima samo mehanizam za rudno kretanje (vreteno
sa navrtkom).

T,

'I

I 4
st. 7.54

Nosad alata se pomera po kliznim povrSinama struga rudno, okretaEem (l)

pri 6emu se koriste ozubljene letve, vudno vreteno ukljudeno maSinski pomo6u rudi-
ce (2)ili navojno vreteno koje se ukljuduje rudicom (3). Popredni klizad se, ukljudi-
vanjem rudice (4), pomera ma5inski po vodicama tela nosada. Nosad alata moZe
imati i prenosnik za brzi hod (5).
133
 Stezai materijala Gl. 7.55) se postavlja na vreteno struga, za5ta se moZe ko-
ristiti stezna glava (a) ili planska ploda (D).

:1
E
!
€
a

o)

sl. 7.55

Nosai zadnjeg iiljka (sl. 7.56) koristi se pri obradi materijala ve6ih duZina.
Postavlja se na klizne povrline i udvr56uje stezaEem sa ekscentrom. eaura Siljka (l)
moZe se pomerati pomoiu okretada (2), ako se stezad (3) oslobodi. U dauru se po-
stavlja obidan (4) ili univerzalni Siljak.

sl. 7.56

Pri bu5enju ili rezanju navoja u dauru se postavlja odgovaraju6i alat. Telo
nosada, pri izradi konusa, moZe se pomeriti za 12 mm ulevo ili udesno.
Linete se koriste kao podupiradi pri obradi materijala malih prednika i velikih
duZina, dime se ostvaruje linearnost ose materijala i radnog vretena. Linete mogu
biti nepokretne (a) i pokretne (D) (sl. 7.57).
Ure<laj za hladenje se nalazi ispod korita, odnosno skupljada strfgotine i ted-
nosti za hladenje. Re5etkom koja je postavljena na otvoru korita zadriaya se stru-
gotina. Tednost se taloZi i hladi u pretkomori rezervoara, a zatim se, savitljivim
cevima i mehanizmom sa zglobom, preko filtera pumpom donosi na materijal.

t34
 Kinematska shema prenosnika za glavno i pomoino kretanje struga kao i
princip prenosa prikazaniiu na slici 7.58. Glavno.kretanje vr5i pogonska-remenica
pot<reianlem vraiiita (I). preko zupdanika (21 i Z),.yog96u_spoj3ice (S1), prenosi
se kretanle na vratilo (tt; u;ednom, a preko zup(anika (Zt Z+ i Z5), pomo6u spoj-
nice (Sr), u drugom smeru. Promenljivi zupdanici (26 i Z) prenose kretanje na vra-
tito dfii. Preko zupdanika (Zs, Zro, Ze) i pomedjivih zupdanr\3 @e.211 i Zy)
prenosi se kretanje ira vratilo (IV). Pomerljiva gryp1 zupdanika (Zry.i Zy) i zupEa-
ii"i 1Z* i Zp) prenose kretanje na vratilo (V). Preko grupe pomerljivih zupdanika
(Zn-i Zzil i iupeanita (Ze i 22) prenosi se kretanje sa vratila (V) na glavno vra-
tilo (VI).

a) b)

sl. 7.57

Preko zupdanrka (222 i Z4) prenosi se kretanje sa glavnog vratila na vratilo

(VIl) koje sluLi za pomo6no kretanje. Na ovom vratilu se nalaze pomerljivi zupda-
nici(Z2ai 22)koji prenose kretanje na vratilo (VIII) i to preko zupdanika (22) z,a
jedan, a preko zupdanika (227 i Zzs) za drugi smer. Grupa pomerljivih zupdanika
(Z2s do Z32) prenosi kretanje sa vratila (VIII) na vratilo (IX).
Kretanje sa vratila (IX) prenosi se preko spojnice (S2) na vratilo (X), a dalje,
preko snopa zupdanika (235 do Zas) i zup(anika (Za1 i Za2) na vratilo (XII), a za-
tim, preko spojnice (Sa), na vudno vreteno.
Pri izradi milimetarske zavojnice pogon ide od vratila (IX), preko spojnice
(S2), na vratilo (X), a zatim, preko snopa zupdanika (235 do Z+d i zupdanika (Za1
i 242), na vratilo (XII), a dalje preko zupdanika (Za3i Za) i spojnice (S5) na zavoj'
no vreteno.
Princip rada struga. Na univerzalnom strugu se mogu obrailivati delovi kruZ-
nog poprednog preseka, navoji, konusi i dr. Na slici 7.59 prikazan je univerzalni
strug i princip njegovog rada. Snaga elektromotora (l) prenosi se remenom na vra-
tilo (2). Sistemom zupdanika vr5i se prenos snage na glavno vratilo (3), pri demu
se pokre6e stezna glava (4).
IStovremeno se sa glavnog vratila (3), preko sistema zupdanika za pomodno
kretanje (5), vrli mehanidki pomak vudnog vretena (6) ili navojnog Yretena (7), pri
demu se pomera nosad alata (8). Kod rudnog pomaka prenosnik (l I ) se ne ukljuduje.
U nosad alata (8) postavljaju se strugarski noZevi. Materijal se steZe u steznoj glavi
(4). Ako je materijal duZi moZe se podupreti Siljkom (10). Ukljudivanjem motora
(12) sistemom uredaja moie se dovesti sredstvo za hladenje materijala na mesto
rezanja. Strugotina i sredstvo za hladenje skupljaju se u koritu str'uga.

t35
 I

Radovi na strugu mogu biti radovi pripreme i radovi obrade. Radovi pri-
preme se sastoje u izboru tehnoloSkog postupka, materijala, alata, pribora i sied-
stava za5tite, zatin pripremi maSine sa postavljanjem materijala i alata.
Radovi obrade obuhvataju poprednu i uzduZnu obradu, zabusivanje, buscnje,
obradu unutralnjih povr5ina, obradu konusa, navoja, ekscentra i dr.

2t Zj ,

E+
22

-r- T,,

z0 llt

t-
ly
2r,
-::U''"*
lTr"
L,-b,
2U.
-F yt

,*LJ,,,. 2.,
-.1

zzt vilt
ZrC

7gt
2y
z3t
t\ .x
NAVUNO
VREfENO

xil vuiNo
xt ea! VRETENO
?xn

st. 7.58

136
 Konusi se mogu izradivati po Sablonu, ili zakretanjem obrtnog klizaEa i po-
stavljanjem nosada alata u odgovaraju6i poloZaj koji je u zavisnosti od nagiba ko-
nusa. Obrtni klizad se zakrene za polovinu ugla vrha konusa, tj. ugla nagiba koji
se, u zavisnosti od elemenata konusa, uzima iz tabele.

1 9

{*-

f o
a

a ?3. b
a a
I

I
I
i
I
I
I

c= /-r
6 7

st. 7.59

Izrada navoja na strugu sastoji se u tome Sto pri jednom okretanju radnog
dela nosad alata, zajedno sa noZem uz pomo6 navojnog vretena mora pre6i put jed-
nak koraku navoja koji se izraduje. Za izradu navoja koristi se univerzalni strug
koji, pomo6u navojuog vretena, obezbeduje odgovaraju6i prenos i kretanje alata.
Zupdasti prenosnik koji je posrednik izmedu glavnog i navojnog vretena mora re-
gulisati odgovarajudi pomak pri rezanju navoja.
Za rezanje navoja moramo oblikovati vrh o5trice noZa pod odgovarajuiim
uglom. NoZ se mora postaviti u osu materijala, normalno u odnosu na nju, da bi
se postigao odgovaraju6i profil navoja. Pri rezanju trouglastih navoja mogu se obli-
kovati obe ivice istovremeno ili se vr5i pomak noia duL ose materijala. Prilikom
izrade navoja neophodno je voditi raduna da:
koraka navojnog vretena i vijka odredi prenosni odnos i iz-
- se na osnovu
vr5i postavljanje rudica u odgovaraju6i poloZaj;
- ugao profila noZa bude jednak uglu profila navoja;
- ivica noZa kojom se reZe bude u visini ose materijala i normalna u odnosu
na osu i
se navoj reZe mehanidkim pomakom pomo6u navojnog vretena.
-
Ostali strugovi. deoni strug (s1. 7.60) se koristi za oblikovanje kruZnih ploda
malih debljina diji je prednik 810 mm.
Vertikalnim strugom (sl, 7.61) se oblikuju kruZne plode i te5ki delovi diji su
prednici do 16 m.
Strugom sa dobo5astim nosadem alata (revolver strug) oblikuju se u serijskoj
proizvodnji, delovi od Sipkastog materijala. Zbog toga Sto njegov nosad alata ima

137
aF

l
L

8tr
r9'r'ts

09'r 'rs

I
oblik revolverske glave zove se revolver strug. Glave struga mogu biti postavljene
u horizontalnom i vertikalnom poloZaju, Sto zavisi od tehnololkog procesa obliko-
vanja delova. Na slici 7.62 prikazan je revolverski strug sa glavom u vertikalnom
poloZaju.

OE'
8
,

I
st. 7.62

Princip rada ovog struga zasniva se na postavljanju Sipkastog profilnog mate-

rijala kroz radno vratilo i stezanju elastidnom daurom (l). Zatim se obrada vrSi,
prema za,hvatima alata rasporedenih u steznoj glavi (2), uzduZnim ili poprednim
pomeranjem nosada rudicama (3) i (4). Na dobolu (5) se nalaze kanali sa graniEni-
cima za regulisanje hoda za svaki zahvat alata posebno. Posle zavr5enog oblikovanja
materijal se povladi do granidnika (6), a proces obrade se ponavlja.
Poluautomatski i automatski strugovi se koriste u velikoserijskoj proizvodnji
za obradu Sipkastog materijala kruZnog, kvadratnog, Sestougaonog i vi5eugaonog
preseka koji se vodi kroz otvore vretena automatski, ili se, iseden na polaznu meru,
uzimaiz magacina smeStenog na strugu. Prema broju radnih vretena, strugovi mogu
biti jednovreteni ili viSevreteni, a prema poloZaju vretena horizontalni ili vertikalni.
Ovi strugovi mogu imati i vi5e nosada alata.

3 I

-i I

7
sl. 7.63

Na slici 7.63 prikazana je shema jednovretenog automatskog struga i princip

njegovog rada. Sipkasti materijal se postavi u steznu dauru (1) a povladenje se vrli
preko dobo5a (5) povlakadem. (3) i stezadem (4). Radno vratilo (2) se okreie auto-

139
 matski prenosnikom i,menjadem broja-obrtaja, u zavisnosti od prednika materijala.
okretanjem-dobo5a (7), preko spiralnih votlica i mehanizma, u.ti ," pomeranje'no-
sada alata (6), a popredni nosad alata (g) dobija pomak preko dobosi (9).
Sestovretene automatske strugove kod nas proizvodi >pobeda<< iz Novog Sada.
p$ mg8u..b.iti programirani,. po.-zakon, grupne iehnologije, za oblikovanl;ft;;
delova koji imaju oblik osovina ili daura. Mogu biti i salumeridkim upravtla"n;-il
gde se..posebnim sistemom, programatorom -perforiranim trakama, po ..aort"au
operacija, vr5i izrada programa za oblikovanje dela. Kod ovih strugova je auto-
matizovano, ne samo oblikovanje ve6 i kontrol-a deta. Na slici 7.64 pri[azar"j. ;;a;-
matski strug.

a I Lrr f:c:::
S e$3$\$)

sl. 7.64

PITANJA
1. Opi5ite proces stvaranja strugotine.
2. Objasnite uglove o5trice noia.
3. Cemu sluii univerzalni strug?
4. Kako se postavlja materijal i alat?
5. Navedite vrste strugova i njihovu namenu.
6. Objasnite princip rada univerzalnog struga.
7. Obiasnite princip rada automatskog struga.

140

I
 7.5. OBRADA RENDISANJEM

Rendisanje je jedan od postupaka obrade ravnih pov-rsina,_ profila, kanala

i slidno. VrSi se ma$inama alatkama koje se nazivaju rendisaljke. Obrada se izvodi
pravolinijskim kretanjem alata, tj. noZa ili delova koji se obraduju.
Prema pravcu kretanja alata, odnosno stola sa obratkom, rendisalj.ke mogu
biti horizontalne i vertikalne, a prema duZini obrade horizontalne rendisaljke mogu
biti kratkohodne, ako se kre6e alat i dugohodne, ako se kr16e obradak
-

7.5.1. REZIM OBRADE

Glavno kretanje, koje izvodi alat ili deo koji se obraduje, je pravolinijsko.
Pri kretanju razlikujemo ridni i povratni hod. Radnim hodom vr5i se obrada dela,
a povratnim dovodenje dela u poloZaj za radni hod.
Na slici 7.65 prikazan je princip rada horizontalne kratkohodne rendisaljke.
DuZina hoda alata je do I 000 mm. Alat, odnosno noZ (l) pri radnom hodu vr5i
glavno kretanje u smeru (2) a pri povratnom hodu u smeru (3). Mlteljaf (4) obavlja
f,omo6no kreianje posle radnog i povratnog hoda noZa u pravcu (5). Dubina rezanja
ie ostvaruje podizanjem radnog stola ili spu5tanjem noZa u pravcu (6)'
Glavno vreme rendisanja izraLeno'je formulom:

t:-B.i (mtn), gde le

.
t
n.s
t- vreme rendisanja, A
B- Sirina rendisanja, +' I
s- korak, tj. pomak noZa, tr
i- broj prolaza,
n- bioj duplih hodova u min.,
L- duZina hoda. sl. 7.65

Pri zahvatu alata vodi se raduna o duZini (x) ulaza iizlaza noZa. Uzima se da
1e X1+Xr:40 mm, a Sirina obrade B:b+ 10 mm.
Prilikom izbora reLima obrade vodi o materijalu i alatu
se raduna, ne samo
ve6 i i broju hodova (r) u minuti. U tabeli 7.7 ptikazana je
o duZini hoda noZa (Z)
zavisnost brzine rezanja(V) od dubine rezania (8) i pomak (s). ReZim rada pri ren-
disanju zavisi od vrste materijala, vrste alata i vrste obrade. U tablici su date velidine
dubine rezanja (8), pomaka (s) i brzine rezanja (V).
Dubina reza4ia je razlika izmedu povrline koja se obraduje i povrjine obra-
dene jednim prolazom alata.Ozna}ava se sa 8, a izraZava u mm. Meri se uvek nor-
malno na ravan obrade. IzraEunava se u zavisnosti od vrste obrade i oblika glavnog
kretanja:
8:/o-l(mm).
Popredni presek strugotine ima razlidite oblike koji su u zavisnosti od dubine
rezanja i pololaja alata.

t4t
 Tabela 7.7.

REZTMi naoe pni nENoisaNlu - ZA ZAVRSNU'OBRADU

ZA GRUBU OBRADU
NoZ od brzorcz, NoZ od tvrd. NoZ od brzorez.
del. met. delika ,
Materijal Dubina Dubina . Pomak
koji se rczanja
Pomak s lmm/dupli hod] rczanja s [mm/dupl. hod]
obradje I lmml I lrnml qt6
I 0,1 0,25 0,5
btzina rcz
Brzira rczanja Vlmlminl Z lm/minl
1 32 26 23 6z <t 47 42 I 3tl.2e 27 25 23
Celik od 3 29 24 2l 20 18 57 49 44 39 35 l'6 28 26 24 23 2t
50 kN/cm2
6 2! 20 18 t7 16 52 43 40 35 3t 2r5, 2A 23 2L 20 18

I 26 2t 19 18 50 42 38 v I G 24 22 2t t9
eelik od
l9
60 kN/cm'? 3 24 20 18 16 t5 47 40 36 32 28 1,6 23 22 20 11

6 20 t7 I5 t4 13 42 35 32 28 25 215 20 t9 18 16 l5
.1 18 15 13 33 28 25 1 17 16 15 n
Celik od 3 t7 t4 t2 11 10 '31 26 24 2t t9 1,6 l5 t4 1,3 1,2 11
80 kN/cm2 -:-
6 u 11 10 9,5 9 28 23 21 19 17 2,5 13 12 II ll 10

I 13 10 9,1 a.t 19. 17 1 t2 1l 10 9,s

eelik od
105 kN/cm?
J t2 9,4 8r5 7,8 7,3 n 18 t6 t4 12 1,6 10 9,7 9 83 7,E

6 9,6 7r9 7, 1 616 612 l9 t6 l4 .12 11 2,5 9,1 8r5 w 7,4 6,8

I 7r8 615 15 t2 1 719 712 6,7 6,2

Celik od 3 712 519 5r8 4,2 74 t2 10 9,1 1,6 6,9 6,s 6 5,6 5,2
130 kN/cm1
.
6 6,1 5 4,8 4 t2 l0 e3 8r1 2,5 6 5,7 5,3 419 4,4

1 39 3' a 27 80 67 60 54 1 40 38 It 32 30
Sivi liv 3 36 29 26 24 23 74 63 s7 50 45 1,6 36 34 3t 29
I5O HB
6 30 E 22 20 19 66 56 51 45 40 2,5 32 30 27 26 24
.1 28 23 2l t9 54 46 4t i I 28 26 24 22 2t
Sivi liv 3 26 2t l9 18 t4 50 43 38 34 30 - 1,6 25 23
,,,)
20 19
190 HB
6 22 18. t6 I5 16 45 38 35 30 a1 2,5 22 20 t9 r8 17
-- 1 20 t7 15 36 30 )'7 1 20 t9 t7 16
Sivi liv 3 t9 15 14 l3 34 29 26 23 1,6 l8 t7 I6 15 14
240 HB
6 t6 13 12 1I 30 25 23 20 2,5 t7 l5 14 I3 l2

142

T
 Popredni presek strugotine izradunava se prema obrascu:
l:8 . s:a.b (mm2); gde su velidine:
-8-dubinarezanja, neobradena
- ,s - pomak (mm), pbvrSina
strugotina
-a-Sirina(mm), obradena
-b-duZina(mm). povr5ina
Otpori pri rendisanju. Pri rezanju, tj.
stvaranju strugotine, javljaju se otpori koje
noZ pri svom kr6tanju mora da savlada.
Ukupan otpor koji se suprotstavlja prodi-
ranju alata, razlaZe se u komponente otpora
pri rezanju kao na slici 7.66 gde je:
.Fr glavni otpor rezanja, sl. 7.66

F2;- otpor prodiranju alata,

F3
- otpor pomodnom kretanju.
Odnos sila otpora je: F1 : F2: F3:5:2:1, na osnoYu dega smo silu otpora
F1 nazvali glavni otpor rezanja. Glavna sila rezanja'je srazmerna poprednom preseku
strugotine i jadini materijala koji se obraduje.

7.5.2. ALAT I PRIBOR

Oblik noZa i geometrija sediva zavise od vrste obrade. NoZevi se izraduju od
brzoreznog delika ili sa nalemljenom ploEicom od tvrdog metala. Na slici 7.67
prikazani su noZevi za grubu obradu ravnih povr5ina (pravi l, 2 i 3) i savijeni (4).
Popredni presek noZeva je od 16x20 do 40x60 mm, a duZina od 200 do 400 mm'

't8

b.

A.B

r. .i
I

t I 2

sl.7.67
t43
 Na slici 7.68 prikazani su nozevi za obradu profila, kanala i rlebova, noZevi
za zavrinu obradu.
Deo namenjen obradi pri rendisanju se postavlja u odgovaraju(.e stege koje
se udvr5iuju na radnom stolu rendisaljke.

M
-30

sr. 7.68

sl. 7.69

Na slici 7.69 prikazana je ma5inska stega koja

se upotrebljava za stezanje dela
pri obradi na kratkohodnim rendisaljkama. Njeni glavni delovi su: nepokretna i
pokretna deljust, osnovna ploda, navojno vreteno i detvrtasti zavr5etak navojnog
vretena za nasadni kljud (rudicu).
Predmet se moZe udvrstiti i pomo6u odgovaraju6ih Sapa, direktnim postavlja-
njem predmeta na radni sto.
Ma5inska stega ipa okretnu plodu kojom se, u odnosu na pravac kretanja
alata, moie pode5avati obradak pod raznim uglom.

t44
 7.5.3. KRATKOHODNE RENDISALJKE

Na slici 7.70 prikazana je horizontalna kratkohodna rendisaljka sa glavnim

delovima. Alat za rezanje (l) postavlja se i udvr56uje u drZad (3) koji se'nalazi_na
prednjem delu nosada alata 1Zj. Visinsko pode5avanje noZa vr5i se rudicom (18)'

15

- sl. 7.70

Radni deo se steZe na radni sto (4). Yisinsko pode5avanje radnog stola vr5i se navoj-
nim vretenom (17), dok se popredno pode5avanje izvodi rudno, oslobadanjem dvol
krake poluge (14). Rudicom (19) se udvr56uje pode5eni poloZaj hoda. Obrtno kre-
tanje, koje proizvodi pogonski elektromotor (5), se prenosi zupdastim prenosnikom
na glavno, pogonsko vratilo (15) sa koga se, preko krivaje (6) i klizada (7), prenosi
na kulisno klatno (8) koje osciluje oko nepokretne osovine (16).
Drugi kraj klatna je, preko poluZnice (9), u vezi sa navrtkom i navojnim vre-
tenom (10), vezanim zatelo nosada alata(2)- Navojno vreteno (10), zajedno sa odgo-
varaju6om navrtkom i konusnim zupdanicima, slaii za pode5avanje hoda tj. poloZaja
nosada alata. Na taj naEin se obrtno kretanje vratila elektromotora, odnosno glav-
nog pogonskog vratila, pretvara u pravolinijsko (oscilatorno) kretanje nosada alata.
Pri tome je povratni hod ubrzan u odnosu na radni.
Pomo6no kretanje se izvodi sa glavnog pogonskog vratila (15) preko zupdastog
para (ll i 12) i poluge (13) koja je ekscentridno prikljudena na disk zupEanik (12)
i dvokraku polugu (14). Dvokraka poluga, preko posebnog zupdastog mehanizma
(zupdanik i srukavac), prenosi periodiEno obrtno kretanje na navojno vreteno za
popredno pomeranje stola.
Pomo6no kretanje radnog stola sa materijalom se ostvaruje uredajem sa ska-
kavcem (sl. 7.71). Kretanje sa radnog vretena prenosi se zupdanikom (l) na ntpla-
nik (2) koji pomera polugu (3). Ure<laj sa skakavcem (4) zahvata zupdanik (5) i okre-
6e osovinu radnog stola (6). Promena poloZaja skakavca u zupdaniku (5) menja smer
okretanja, a time i smer kretanja radnog stola. Yelidina hoda se reguli5e ekscen-
trom na zupdaniku. Obrtanje zupdanika prenosi se na navojno vreteno (6), koje,
za vrednost Zeljenog koraka, vrii popredno pomeranje radnog stola. Ako se Zeli
promeniti smer koraka, zapinja1a se okre6e za 180'.

10 Tehnologij{ zanimauia, tnasinbravar

145
 Izbor broja hodova. Kod kratkohodne rendisaljke brzina rezanja se kreie od
5 m/min-l do 60 m/min-r. Izborom prenosnog odnosa reguliSe se broj radnih i po-
vratnih hodova u minuti, a samim tim i brzina rezanja koja pri gruboj obradi iznosi
od 5 m/min-r do 40 m/min-I, a pri zavrlnoj do 60 m/min-r. Pri obradi oboje-
nih metala i legura brzina rczanja je ve6a.
Broj hodova se bira pomeranjem rudice menjada u odgovaraju6i poloZaj.

sl. 7.71

Zahvat materijala se ostvaruje spuStanjem nosafu alata, a rede podizanjem

radnog stola. Nosad alata je prikazan na slici 7.72.Noi (l) se postavi u otvor depa
(2) i udvrsti vijkom (3). Iza noZa se nalazi vodica depa sa oprugom koja ga, da ne

6 7g I
,0 l0

t3

sl.7.72

bi zahvatio i ogrebao obradenu povr5inu, pomera u vis (4) oko osovine (5). PoloZaj
noZa se reguli5e todkom (6) preko vijka (7) i daure (8). Na vretenu se nalazi skala

146
 sa milimetarskom podelom (9) kojom se odreduje velidina, tj. dubina zahvata. Pri
obradi povr$ina pod uglom, Zlebova, ili pri deonoj vertikalnoj obradi, oslobada se
vijak (lb i 12) iLaokrete nosad alata, prema podeonoj skali (13), za odgovaraju6i
ugao.
Kratkohodna rendisaljka na hidrauliini pogon. Savremena rendisaljka na hidra-
ulidni pogori prikazana je na slici 7.73.12 rezervoara se pumpom (l) potiskuje ulje
kroz cevovod (2) i ventil (3) do razvodnika (a). PodeSavanjem poloZaja ventila za
radni hod ulje prolazi kroz cevovod (2) i ventil (6) u komoru (7), a zatim potiskujudi
klip (10) i nosad sa alatom (13) vr5i.obradu materijala.

13 10 I
5. 6

12

2
1

sl. 7.73

Ako sd razvodnikom (4) i ventilom (6) ulje usmeri preko cevi (8) u komoru
(9) ostvari6e se povratni hod alata. Ulje se iz veie komore, preko razvodnika i cevi
(72), vrala u rezervoar.
Ako se zaustavi ma5ina, a pumpa i dalje radi, ulje, preko ventila (3) i povratnog
voda (4), ima kruZni tok od rezervoara do ventila i natrag. Vi5ak ulja se prelivnim
\ ventilom (15) vraia u rezdrvoar.
Regulisanje toka ulja i promene smera nosada alata vr5i se granidnicima na
konzoli automatskim pode5avanjem poloiaja razvodnika, pomeranjem ulevo za
radni i udesno za povratni hod. Hidraulidnom rendisaljkom ostvaruje se mirniji
hod bez buke, potresa'i vibracija, a samim tim postiZe se bolji kvalitet obradene
povr5ine.

I 2

W'ffifffiil^
st.7.7t

Obrada na kratkohodnoj rbndisaljci. Na slici 7.74 pikazan je nadin obrade n).

kratkohodnoj rendisaljci. Obrada moZe biti uzduLna, odnosno gruba (l) i fina (2u
Ostali detalji prikazuju obradu u vertikalnom poloZaju, tj. deonu obradu (3), izrada
kanala (4) i profila (5 i 6).

l0*
147
\
 Na slici 7.75 prikazan je poloZaj alata pri obradi konusne povr5ine (3), gde se
vertikalnim pomakom alata (2), u pravcu (4) pomo6u todka (5), vr5i zahvat materijala
rudicom (6). Nosad alata (l) je zaokrenut pod odgovaraju6im uglom kose povr$ine.

2
3
v4,
6\

st. 7.75

7.5.4. VERTIKALNE RENDISALJKE DUBILICE

-
Za obradu dubljenjem pljosnatih i profilisanih povr5ina, klinastih Zlebova,
kanala, profilisanih otvora i drugih povrSina raznih delova u pojedinadnoj i serijskoj
proizvodnji koriste se vertikalne rendisaljke. Nosad noZa se moZe zakretati, Sto omo'
gu6ava obradu nagnute povr5ine.
Vertikalne rendisaljke sl. 7.76 imaju krutu konstrukciju i dovoljno snaZan
elektromotor za glavni pogon. Pomeranje gore-dole ostvaruje sc kulisnim meha-
nizmom.

sl. 7.76

148
 DuZina hoda noZa reguliSe se premeltanjem palca kulisnog mehanizma. Sto
irna uzduine, popreEne i kruine pomake koji se ostvaruju zupdastln mehanizmom:
Velidine kora[a ostvaruju se pomeranjem stola sa materijalom. Pokretni okrugli
sto graduisan je na 360" i omogutava da se na njemu vr5e potrebna deljenja.
-
Sto i noZ se pomeraju inehanidki i rudno. Brzo zaustavljanje vertikalne ren-
disaljke obezbeduje koEnica. Mehanizam koraka vertikalne rendisaljke ima uredaj
koji ga osigurava od preoptere6enja.
Vertikalnom rendisaljkom se upravlja pomodu pulta sa dugmadima i podesno
razme5tenim rudicama.
Kratkohodna vertikalna rendisaljka sa glavnim delovima prikazana je na
slici 7.77.
Glavno kretanje je vertikalno i pravolinijsko (oscilatorno).
Pomoino kretanje, zavisno od oblika povr5ine koja se obraduje, moZe biti
uzduZno ili popredno, a izvodi se ru6no ili automatski. NoZ za vertikalno rendisanje
steZe se u drlal (l), koji se nalazi na donjem delu tela nosada alata (8) i kre6e po-
konzoli (6).

5 2

'l

2 't

3
I
l.

\ sl. 1.77 st. 7.78

\ Zatim se velidina koraka podeSava vijkom za pode5avanje (5). Obradak se

onda postavlja i steZe na radnom *olu (2) koji se todkovima (3 i 4) pomera u uzduZ-
nom i poprednom pravcu. Kod nekih ma5ina,'ploda radnog stola se moZe okretati
oko svoje ose. Pretvaranje obrtnog kretanja, koje proizvodi pogonski elektromotor
(7), u vertikalno oscilatorno kretanje vr5i se na isti nadin, pomo6u kulisnog meha-
i
nizma, kao kod horizontalne kratkohodne rendisaljke.
Na slici 7.78 datje kinematski prikaz prenosnika glavnog kretanja vertikalne
rendisaljke. Alat (l) se u radnom i povratnom hodu, pokre6e vertikalno tako Sto
se kruZno kretanje sa elektromotora i remenice (5), preko pomo6nih vretena i sistema
zup6anika (2), prenosi na zamajac (3) koji ekscentrom i letvom pokreie nosad alata
(4). PoloZaj materijala se pode5ava, pomodu rudice i navojnog vretena (7), rudnim
pomakom radnog stola (8).

7.5.5. DUGOHODNE RENDISALJKE

Za obradu ravnih povr5ina delova duZih od I m primenjuju se dugohodne
rendisaljke. PoSto radni sto sa obratkom vr5i glavno kretanje, postolje rendisaljke
je duZe od stola. Sirina obratka moZe biti jednaka Sirini stola. Nosad alata nalazi
se na sredini radnog stola, na konzoli koja je postavljena na jednom ili na dva stuba.

149
 Na slici T.T9apikazanaje dugohodnarendisaljka sa jednim stubom. Na ver-
tikalnom stubu (l) postavljena je konzola (2) koja moZe nositi dva alata (3), a oni
istovremeno vr5e obradu dela postavljenog na radnom stolu. Svaki noZ ima pose-
ban mehanizam i nezavisno kretanje. Na vertikalnom stubu nalazi se nosad alata
(4) za obradu bodnih povr5ina ili za zako5enje i obradu ivica lima.

53
56

Sl. 7.79 a sl. 7.79 b

Princip rada dugohodne rendisaljke prikazan je na slici 7.79b. Pogon se, sa

elektromotora (l), prenosi remenim prenosom na sistem zupdastog prenosnika (2)
koji, preko zupdanika (3) i ozubljene letve (4), vr5i pomeranje radnog stola (5). Gra-
nidnicima (6) se reguli5e duZina radnog hoda. Udarom granidnika (6) i mehanizma
(7) vr5i se ukljudivanje i iskljudivanje elektromagnetne spojnice i promena smera
kretanja radnog stola.
,glZahvat materijala se. ostvaruje rudno spu5tanjem alata, a pomoino kretanje
se vr5i, kao kod kratkohodnih rendisaljki, uredajem sa navojnim vretenom.

PITANJA
1. Kakve se povrline obratluju rendisanjem?
2. Objasnlte kretaqia rendisaliki.
3. Obiasnite otpore pri rendisaniu.
4. Sta je hrapavost obradene powlinei kojim
se parametrima izral,ava?
5. Objasnite uglovei povr5ine noila zz rcndi-
sanje.
6. Kod kojih se obrada koriste kratkohodne
rendisaljke?
7. Od tega zavisi izbor koraka kod rendisaliki?
8. Za kakve se obrade koriste vertikalne
rendisaljke?
9. Objasnite kretanje dugohodne rendisaljke.

7.6. OBRADA GI,ODAN.IEM

Glodalice su ma5ine alatke sa glavnim kruZnim kretanjem alata i pomocnim
pravolinijskim kretanjem materijala. Primenjuju se za oblikovanje profila, kanala,
zupdanika ravnih i drugih povr5ina.

7.6.1. P.EZTM OBRADE

Na slici 7.80 prikazan je pomak (s) koji predstavlja pomeranje obratka (l) u
odnosu na obrtaj glodala (2). Pri obradi glodanjem razlikujemo viSe vrsta pomaka.

150
 Dubina rezanja (n) je debljina sloja metala koji se rein, izmerena normalno
\ u odnosu na povr5i-nu i.6ii se obratluje. Pri rad-u valjdastim i koturastim glodalima,
dubina se meri u ravni upravnoj na osu glodala, a pri radu vretenastim glodalima
u ravni paralelnoj sa osom glodala.

st. 7.80

Pri proradunu vremena obrade moramo uzeti u obzir veliEine ulaza i izlaza
(lti i broj prolaza glodala. Posle postavljanja alata imaterijala, pode$ava se od-
12)
govarijudi Uroj oUrtaja radnog vretena koji zavisi od kvaliteta materijala, alata i
oblikovanja.
Vreme obradeje upravo srazmerno duZini obradene povrSine, a obrnuto sraz-
merno proizvodu broja obrtaja (n), pomaka (S2) i broja zuba glodala (z):

,:l*1,*lr^in.
n.s.z
Brzina glodanja jednaka je obimnoj brzini glodala:

,,: r.d.n
't *. ,'" (,2.s-,)
60 000

7.6.2. ALAT I PRIBOR

Pri obradi materijala koriste se i glodala, diji izbor zavisi od vrste obrade i
namene. Na slici 7.81 prikazane su vrste glodala, sa mestima njihove primene. Glo-
danje moZe biti istosmerno ili suprotnosmerno (sl. 7.82).
Pri istosmernom glodanju (sl. Z.SZ a) zupci glodala otlmah prodiru u materijal,
a strugotina postaje sve tanja. U tom sludaju se javlja medusobno odbojno dejstvo
vratili glodala i ridnog stola. Q toku rezanja sila prodiranja se smanjde, tako da
je pri izlasku zupca iz materijala skoro jednaka nuli. Zbogtoga se ne javljaju vibra-
ilie, a postiZe se glada povrSina obrade nego pri protivsmernom glodanju.
Pii suprotnosmernom glodanju (sl. 7.82 b) smer obrtanja glodala suprotan je
smeru pomika. Na podetku rezanja glodalo najpre klizi po povr5ini materijala, a
zatim postepeno odvaja strugotinu, dija se debljina stalno pove6ava, a najve6a je
u momentu kada zupci izlaze iz materijala. Sila prodiranja zubaca ima takav smer
kojim teZi da radni predmet odvoji, odigne od radnog stola, a samo glodalo ga, ra-
protiv, pritiskuje o radni sto, usled dega nastaju vibracije. Zbog toga na povr5ini
obrade ostaju tragovi u vidu brazdi. Usled pomenutog klizanja, koje prethodi odva-
janju strugotine, rezne ivice zupca se brZe tupe.
' tsl
 .Kod ieonih.glodala oga stoji upravno u odnosu na povrsinu obrade radnog
predmeta. Glodanjem deonim glodalima postiZe se ve6e iskoii5ienje, nego glodanjeri
valjkastim glodalima. Pri radijalnom pomaku zupci na obodu vrle."ian3-e, a zripci
na deonoj strani grebanje.
Pri aksijalnom pomaku zupci na deonoj strani vr5e rezanje. Prilikom obrade
deonim glodalima ne moZe postojati podela na istosmerno i suprotnosmerno gloda-
nje, zbog toga Sto jedan deo glodala vr5i istosmerno a drugi suprotnosmerno glo-clanje.

m ry7zi
ffi
7);,% 7 Z//,2
Voljiosto ?,ll;i'-"h,A Xoturoito Ugodlo simcuitno

@ @
m,
Ujoono aesimctrilno
,ffi
7M. ffi
Polukrulno ispuPtcno
,rffi,
Gloto t notcrimo
7V/WZZ
fcstcrosto

Vrctcnosto so voljtostom ddkom 'y'r7.D

Yraaenosto so koniinom dtlkom

'ffi'fla
m. Glodolo zo lljcbovc
zo sogrncninc klinore %,m Glo<lalo zo nf< iljcbouq

sl. 7.81

.a) b)
sl. 7.82

Uglovi seiiva glodala. Sedivo glodalaje najde56e u obliku klina, a uglovi sediva
zavise od vrste materijala koji se obraduje (sl. 7.83). Grudni ugao na glodalima za
obradu mesinga i sivog liva iznosi od 0 do 50o, na glodalima za obradu delika od
4 do 8o, a na glodalima za. obradu lakih metala oko 30'. Ledni ugao za sve vrste
glodala iznosi od 5 do 8". Yelidina meiluzublja, takode, a time i broj zubaca glodala

152
 zavisi od vrste materijala koji se obraduje. Da bi se obezbedilo dobro i lako odvo-
denje strugotine, glodala zalake metale se izraduju sa narodito velikim i zaobljenim
meduzubljem.
U zavisnosti od oblika glodala se udvr5duju na horizontalnom vratilu ili u
vertikalnoj glavi.

$ S-s-
/l
'6' 6 6 o6 d
st. 7.83 st. 7.84

Horizontalno yrattlo se koristi za udvr56ivanje koturastih, testerastih, valjkastih

i profilnih glodala (sl. 7.84). Konzola (l) se postavi u odgovaraju6i poloZaj, zatim se,
u zavisnosti od prednika glodala, izvrSi izbor vratila (2) (prema JUS-u K.D0.015
prednici su standardizovani). Vr'atilo se vijkom (4) udvrsti u glavno vratilo glodalice
(3). Zatim se na vratilo postave granidni prstenovi (5) i glodalo (6) koje se udvrsti
prstenovima i trakom i preko klina pritegne navrtkom (7). Onda se postavi nosad
vratila (8) i udvrsti na konzoli (l).
Prstenovi su razliditih duZina tako da se poloZaj glodala prema delu i mestu
obrade moZe podesiti. Materijal treba tako postaviti da glodalo bude Sto bliZe stubu
glodalice. Pri postavljanju glodala zubi moraju biti u smeru okretanja radnog vreten a.
t
Na slici 7.85 prlkazani su nadini udvr56ivanja glodala vertikalnoj g/avi. Slika
T.85aprikazujeda se valjkasto deono glodalo (l) pomo6u klina (3) udvrsti vijkom
(4) na nosad, tj. trn (2) koji se usadi u vertikalnu glavu (5) i pritegne vijkom (6). U
vertikalnu glavu se mogu udvrstiti i vretenasta glodala. Glodalo (l) udvr5deno je
vijkom (3), a glodalo (4) preko konusne daure (5) vijkom (6).

a) b)
sl. 7.85

153
 Predmet obrade pri glodanju mora da bude stegnut dvrsto i sigurno, jer od
toga zavisi tadnost mera, kvalitet rada i bezbednost radnika. Materijal se steZe na
stolu Sapama, ugaonim nosadem ili pomo6u univerzalne stege (sl. 7.86).

#rffi[ -B
t $
,tffi*ffi
st. 7.86

Univerzalna stega sluZi prvenstveno za stezatje manjih predmeta koji se obra-

<luju. U tom sludaju se mora voditi raduna da sila rezanja bude usmerena prema
nepokretnoj deljusti stege. Sama univerzalna stega steZe se za sto glodalice pomo6u
vijaka za pritezanje. Stezni vijci i stezne Sape koriste se za predmete koji se direktno
steZl za sto glodalice. Ravnim i stepenastim podmetadima stezne Sape se dovode
na potrebnu visinu. Kruti ili pode5ljivi ugaonici za stezanje kpriste se kada povr5ina
glodanja sa datom povr5inom treba da obrazuje neki odredeni ugao.
Ovakav nadin stezanja zahteva dosta vremena i nije pogodan za serijsku obra-
dlu. Zbog toga se za takvu vrstu obrade koriste stezni uredaji i alati kojima se radni
predmeti brzo dovode u potreban radni poloZaj, a stezanje izvodi brzo i sigurno.
Pneumatski i hidraulidni uredaj za stezanje, u serijskoj proizvodnji, sve viSe
potiskuju klasidne mehanidke stezne elemente. Oni se, pomo6u. ventila opsluZuju
jednostavno, a stezanje vr5e brzo i sigurno. Mogu se lako prilagoditi raznim tipo-
vima delova. Ovim uredajima moZe se istovremeno stezati veii broj predmeta istog
oblika. U deljusti uredaja ugradeni su klipovi sa prizmatidnim zavr5etkom za pri-
hvatanje radnih predmeta, pomo6u kojih se oni dovode u odgovaraju6i radni po-
loZaj. Stezanje vr5e klipovi, diji oblik dela odgovara obli*u predmeta, tako da je
svaki predmet stegnut istom silom.

7.6.3. GLODALICE
U zayisnosti od namene i konstrukcije, glodalice mogu biti: horizontalne,
vertikalne, univerzalne i glodalice za specijalnu namenu.
Horizontalna glodalicaje prikazana na slici 7.87 a njen princip rada je sledeii:
radno vreteno (l) dobija pogon sa elektromotoru (2), preko sistema zupdanika koji
se nalazi u ku6i5tu (3). Glodalo (4) se postavlja na nosad (5) koji je udvr56en u rad-
nom vretenu. Ukoliko je ve6a duZina vretena, utoliko se manje koristi ne samo oslo-
nac (6) ve6i podupiraE (11). Na radni sto (7) se postavlja,materijal koji je uEvr5den
steznim Sapama ili stegom. Postblje (8) se pomera rudicom (9) uzduZno ili (10) po-
preEno.

Yertikalna glodalica, prikazana na slici 7.88 sastoji se od: l. glave sa vretenom

koja se moZeokrenuti za 50' na obe strane; 2. Eaare sa hodom od 100 mm; 3. rad-
nog vretena sa konusnim valjkastim le\ajima; 4. konusnih- zupdanika, spiralno
ozubljenih; 5. stuba ma5ine, pojadanog jakim rebrima; 6. pogona radnog vretena
(18 stupnjeva broja obrtaja);7. glavnog motora sa sigurnosnom spojnicom;8. uljne
pumpe za podmazivanje rasprskivanjem; 9. pumpe za hladenje; 10. osno\ne plode

154
 sa rezervoarom te6nosti za hladenje; I l. pogonskog navojnog vretena za vertikalno
pomeranje; 12. motora za pomak ibrzi hod; 13. konzole; 14. prenosnika pomaka,
a pomaci se mogu menjati za vreme rada,.pomo6u elektridne spojnice; 15. skale
za vertikalno pomeranje (nije crtana u prvom poloZaju); 16. skale za popredno po-
meranje; 17. razvodnog prenosnika za pomak i brzi hod popredni i ver-
tikalni; 18. donjeg klizada stola sa valjkastim zupEanikom- uzduZni,
za tzduLni hod stola;
19. puZnog pogona stola koji je pode5en da radi bez zazora za tzduLni hod stola;
20. kodione spojnice zi sva tri pravca kretanja i 21. podesive vodice konzole sa pri-
nudnim podmazivanjem.
\

sl.7.87

Kopirna glodalica (sl. 7.89) sltLi za izradu veieg broja komada istog oblika.
Sve kopirne glodalice, bez obzira da li su namenjene za obradu kontura u jednoj
ravni ili u prostoru, rade pomo6u kopira (modela) po kome klizi kopirni Siljak, a
pomo6u podesnog mehanizma to se kretanje prenosi na glodalo koje u radnom pred-
metu ureztrje isti oblik kao Sto je i na modelu.
Kopirom se, na osnovu jednog modela, moZe raditi vi5e po dimenzijama razli-
ditih uzoraka, tj. mr:Ze se izraditi ve6i broj komada istog oblika, a razliditih ili istih
dimenzija.

155
 I

o
@

{D

sl. 7.88

sl. 7.89

156
V 7.6.4. POSTUPCI PRT GLODANJU

Obrada se vr5i na taj nadin Sto se obradak dovodi pod glodalo sve dok se ne
dodirnu, a zatim uzduZnim pomeranjem stola odmakne u stranu i podizanjem stola
zanzme potrebna dubina rezanja. Okretanjem rudno todka za uzduini pomak stola
obradak se primakne glodalu. Zatim se ukljudi sredqtvo za hladenje i obrada po-
dinje rudnim ili ma5inskim pomakom. Kada se obrada zavr5i iskljudi se ma5inski
pomak, a zatim se zaustavi glodalo, zatvori dovod sredstva za hladenje i izmakne
! radni sto u polazni poloZaj.
U zavisnosti od oblika i poloZaja povr(ine koja se obraduje, razlikujemo:
glodanje ravnih povriina,
- glodanje Zlebova,
- oblo i profilno glodanje i
- presecanje.
-
Gtodanje ravnih povriina (s1.7.90) je najde5ia glodadka operacija' Zavisno od
poloZaja ravne povrSine na obratku, razlikujemo glodanje horizontalnih, vertikal-
nih i kosih povr5ina. Horizontalno glodanje ravnih povrSina izvodi se pomodu valj-
kastog glodala (l), valjkastog deonog glodala (2) ili glave za glodanje (3).

I 2 J. 4
w 5.
sl. 7.90

Glodanje vertikalnih'ravnih povriina moZe se izvoditi pomoiu vretenastog

glodala (4), valjkastog deonog glodala (5), glave za glodanje ili pomo(u koturastog
glodala.
- Gtodanje ilebovaje jedna od vrlo Eestih operacija koja se izvodi na glodalici.
Na slici 7.9i prikazano je nekoliko primera glodanja Zlebova. Pravougaoni Zlebg_vi
(l) izractuju si vretenastim ili koturastim glodalima, a Lleb za klin na osovini (2)
glodalom ,a Zlebove koje ima samo dva sediva (tzv. leptirasta glodala), dok se Zle-
6ovi (3) za segmentne klinove izraduju po;ebnim glodalima za ove Zlebove. Ve6i
segmenini Zlebovi (4) mogu se izradivati (oturastim ili testerastim glodalima. Na
sliii je, takode, prikazana izrada T Zleba (5), Zleba u obliku lastinog repa (6) i glo-
danji ugaonog Zleba (7). Pre izrade T Llebova i Zleba u obliku lastinog repa' mora
se i2raditi pravougaoni Zleb (l) odgovaraju6e dubine i Sirine, pa tek onda glodati
glodalom za T ilebove, odnosno ugaonim glodalo,m.

&kwbbb sl. 7.91

't 57
 Na slici 7.92 prikazano je glodanje oblog ileba (l) polukruZnim ispupdenim
glodalom i glodanje oblog ispupdenja (2) polukruZnim udubljenim glodalom na
ravnoj povr5ini. Obrada rotacionih povr5ina vr5i se vertikalnom glavom glodalice.
Zbog toga se predmet udvrSiuje na obrtnom stolu sa podeonom ploEom, tako da
se za vreme obrade moZe postepeno okretati. Na istoj slici je p_rikazan princip spo-
ljainjeg kruZnog glodanja (3), konusno unutra5nje kruZno glodanje (4) i fazonsko
unutra5nje glodanje (5).

o
fi
,
II
E

sl. 7.92

Glodanje profila se obidno izvodi sa vi5e glodala koja se postavljaju na trnu

horizontalne glave na odredenom rastojanju ili pomodu posebno izradenog glodala
sa odredenim profilom.
Presecanje na glodalici (s!. 7.93) izvodi se
samo u izuzetnim sludajevima. Ova operacija
sastoji se u tome 5to se testerasto glodalo (l)
udvrsti na trn (2) horizontalne glave (3) na isti
I
nadin kao valjkasto ili koturasto glodalo. Za-
tim se na radni sto postavi stega (4) dije de-
ljusti treba da stoje paralelno sa trnom, ukoli-
ko se Zeli da rez bude pod uglom od 90'. Pred
met se (5) dvrsto stegne u deljusti stege, tako
da se ocrtana linija (6) nalazi izvan deljusti,
Odizinjem stold i pomeranjem vreteniSta, glo-
st. 7.93 dalo se dovodi do obeleZene linije i vrdi sedenje.

Pre nego Sto se pristupi radu na glodalici, potrebno je dobro upoznati nadin
rukovanja. Pre postavljanja glodala i odstojnih prstenova trn treba dobro odistiti,
a isto tako i odstojne prstenove i glodalo, jer se, u suprotnom, trn krivi. Ukru6enje
trna, koji ne sme da bude izlo1en savijanju izvodi se sa obe strane Sto bliZe glodalu.
Stezanje'treba vr5iti kruto, i to Sto je mogu6e niZe i Sto je moguie bliZe postolju.
Predmete malog preseka neophodno je osigurati tako da se tokom obrade ne mogu
savijati. Potrebno je obezbediti dobro naleganje, pre stezanja radnog predmeta,
i dobro odistiti sio glodalice. Za stezanje moramo koristiti samo one st-zne vijke
koji odgovaraju T ilebovima stola.
TaEnost i kvalitet obrade glodanjem, kao i vek trajanja glodala, u znatnoj
meri zavise od besprekornog stanja steznog alata i paZljivog stbzanja glodala i ob-
radaka. Zbog toga treba proveriti da li je glodalo pravilno postavljeno, u odnosu
na smer obrtanja radnog vretena, i da li je dobro stegnuto. Takode, treba proveriti

158
 da li je predmet dvrsto stegnut. Pre nego Sto so podne sa radom treba proveriti da
li suive komandne rudice i poluge u odgovarajudem poloZaju, da li su sva mesta
predvidena za podmazivanje podmazana i da li ima dovoljno tednosti za hladenje'
irromenu broja obrtaja radnog vretena i pomaka treba vr5iti samo kad je elektro-
motor iskljuden. Isto tako, pri svakom prekidu rada zbog merenja predmeta, me-
njanja alata, name5tanja predmeta koji se obraduju, mora se elektromotor iskljuditi.
*o nego Sto se isklju8i pomak, dok se glodalo nalazi u zahvatu, pogonski motor
ne trebl iskljudivati. Kada se radni sto vodi u nazad, okretanje glodala treba
zaustaviti.
Glodalicu, za yreme rada, ne smemo ostaviti bez nadzota. Na stolu glodalice
ne sme se drZati nikakav alat i predmet. Ukoliko se pojavi nenormalan rad gloda'
lice, treba je odmah zaustaviti ijaviti sluZbi odrZavanja. Po zavr5etku rada gloda-
licu i pribor treba dobro odistiti od pra5ine, strugotine, emulzije i ovla5 podmazati
klizne povr5ine.

PITANJA
1. Koje se vrste alata koriste pri glodaniu? 4. Objasnite vrste i primenu glodalica.
2. Koie su karakteristike istosmernog i sup- 5. Objasnite nadine postavliania alata i mate-
rotnosmernog glorlania? rijala pri glodanju.
3. Koji su sastavni elementi horizontalne 6. Sta se sve noZe uraditi gtodanjem?
glodalice?

7.7. OBRADA BRUSENJEM

Brusenje je postupak obrade kojim se delu daje zavr5ni oblik i mera, Eija tole-
rancija moZe iznositi do 0,001 mm. Brusilice su ma5ine koje uz pomo6 brusnb ploEe,
tj. tocila i rashladnog sredstva vr5e obradu. Delovi su im, najde56e, iztadeni od de-
lika, termidki neobradeni ili obra<teni. Mogu se brusiti ravne povr5ine, povrline
I

kruZno-poprednih preseka, otvori, zupdanici, navoji i alati.

7.7.1. REZTM OBRADE

procesu bru5enja strugotina se stvara tako Sto alat, odnosno tocilo prodire
U
u materijal. Svako brusno zrno na tocilu moZemo smatrati sedivom. Broj brusnih
zrna tocila u zahyatu sa radnom povr5inom je veliki. Svako brusno zrno ima svoj
specifidni oblik, zbog dega ga ne moZemo tretirati kao strugarski noZ ili zub glodala'

sl. 7.94

Na slici 7.94 prikazano je uvedano brusno zrno u zahvatu sa bru5enom po-

vr5inom. Uglovi o5trice se ne mogu definisati, jer svako brusno zrno pri radu stvara
zaobljeno sedivo, Sto oteZava prodiranje u materijal obratka. Samim tim se pove-
iava ugao klina (p), Sto dovodi do ve6eg otpora pri prodiranju alata u materijal. Pri

159
tom se stvara visoka temperatura pa
materijal u momentu odvajanja postaje plasti-
dan i
izdvaja se kao usijana strugotina, u vidu varnice. Zbog velikog broja obrtaja
i istovremenog zahvata ve6eg broja brusnih zrnaca, bru5enje se mora vrliti inten-
zivnim dovodenjem rashladnog sredstva na mesto obrade.
Pri bru5enju se javljaju dva osnovna kretanja: tocila i materijala. Obrada na-
staje u momentu njihovog medusobnog dodira, pri demu se styara strugotina. Kre-
tanje koje izvodi tocilo je kruZno i nazivamo ga glavnim, a kretanje materijala, koje
moZe biti kruZno ili pravolinijsko, Sto zavisi od vrste obrade, je pomo6no.
Bru5enjem se mogu obradivati ravni kruZne, spoljalnje i unutra5nje povr5ine.
Tocila imaju kruZni popredni presek. Pri ravnom bru5enju (sl. 7.95 a) tocilo (l) iz-
vodi glavno kruZno kretanje (2), obradak (3) uzduZno pomodno periodidno kretanje
(4), a pomak se kre6e u smeru strelice (5).
Posle svakog uzduZnog kretanja obratka u smeru (4), radni sto vr5i pomak
u smeru (5) da bi se izvrSilo bru5enje cele povr5ine.
. Pri spoljnom kruZnom brulenju (sl. 7.95 b) tocilo (l) izvodi glavno kruZno
kretanje u smeru (2), a obradak (3) takode, izvodi, kruZno kretanje u smeru (4).
Obradak izvodi i pomo6no uzduZno kretanje u smeru (5). Pomodnim kretanjem se
obradak oblikuje po celoj duZini.

a) b)

}-

---\5.
sl. 7.95

Pri unutra5njem kruZnom bru5enju (sl. 7.95 c) tocilo (1) vr5i kruZno kretanje
u smeru (2), a obradak (3) u suprotnom smeru (4). Pomo6no kretanje moZe vr5iti
materijal ili alat, dime se oblikovanje obavlja po celoj duZini.
Bez obzra na vrstu obrade, tocilo ima, pri bru5enju, veliki broj obrtaja, pa
se brzina rezanja izralava u m/sec. Brzira rezanjaje, u stvari, obimna brzina tocila
koja zavisi od prednika i broja obrtaja. Brzina rezarya se moZe izradunati prema
obrascu v:n. 4! 6p
60 000
gde je: d (mm) -- prednik tocila, n ("/min) broj obrtaja.
-
r60
 7,7.2. ALAT ZA BRUSENJE

Brusne plode, odnosno tocila izraduju se od ve5tadkog korunda, tj. alumini-

jum oksida (Al2o3) ili silicijum karbida (Sic). Brusni materijal se samelje' proseje'
pome5a se vezivnim materijalom i presuje u odgovaraju6e oblike. Zatim se pedenjem
na temperaturi od 1573K tocilo odvr56uje. Vezivni materijal ima zadatak da oba-
vije zrna osnovnog materijala i da ih drZi u homogenoj celini pri bru5enju. Vezivo
moZe biti keramidko, od smole ili mineralno. lJ zavisnosti od sposobnosti-veziva -
da zadrZi zrno brusne plode da se ne odvoji pri radu, postoje razlidite tvrdo6e tocila.
Odnosno kolidina osnovnog materijala iveziva daje strukturu.brusne plode. Nave-
dene karakteristike brusnih ploda su prikazane u tablici 7'8.
Tocilo se oznadava, na osnovu navedenih karakteristika, brojdanim i slovnim
simbolima. Primer oznaka je dat u navedenoj tabeli a znadi slede6e:

4B 46 M 6 v
korund (specijalni - ruZid.),
- -- -1'
T
- krupnoia zrna (srednja), --- ---- I

tvrdo6a tocila (srednja),

-
struktura (srednja),
-
vrsta veziva (keramidko)
-
Na slici 7.96 prikazano je nekoliko karakteristidnih oblika tocila: pljosnato,
profilno, londasto, prstenasto i dr.

st. 7.96

Brusna ploda se postavlja direktno na vratilo brusilice. Pri tom se koriste pri-
rubnice diji piednik iinosi 213 prednika brusne plode. Prirubnica je sa unutraSnje
strane udubljena, tako da priteZe plodu samo Yencem. Pritezanje se vr$i preko pod-
metada od papira, azbesta, koZe ili olova dija je debljina do 3 mm. Podmetadi imaju
oblik prstena venca prirubnice.
Fre pridvrS6ivanja brusne plode (sl. 7.97) prekontroli5e se prednik rukavca,
otvor brusne plode i ispravnost rukavca vratila (l). Prvo se postavi prirubnica na
vratilo, zatinbrusna ploda (4) sa podmetadima (2), a preko nje zavr5na prirubnica
(3) i navrtka (5) sa osiguradem.

I I Tehnologlja zanimanja, masinbravar 161

 Tabela 7.8

TVRDOCA I STRUKTURA

praS-

,",'jflo r*oo Tij-

t,'. IilS vrlo zatvorena i," 2, t
fiff
ljeno
rmekario
inetano
E,F,G
H, I,J,K
srednja
otvorena
4,5,6
7r 8,9
40 .80 240 srednje LrMrN,O
10 24 46 90 180 280 tvrdo BR,S visoko
tz 30 54 100 200 320 vrlo tvrdo T,Ir,W,Z poroaa l0 ll, 12
t4 36 60 120 220 400
16 70 500

a
4D'.4;6M6YXI

SIROVINE Vczivo

irlormalni korund Specijalni korund. V: keramidko

A B B - smolno
E - Selakovo
B :beli, sa obojen. vezivom o -magnezitno
A-obojcni 2B :beli, sa neoboj. vezivom R: gumeno
3 A=neobojeni 4B : ruZidasti
5A-me3aoo A i B 6B : CrVeni
I

7A-poluplcmeuiti korund 8B -monokristaloi

I

Inter[a oznaka
'Silicijumkarbid
c >SwatY<< -l
'C=zeleni
(svetli)
9 C-zeleni (tamnD
1C-crni

sl. 7.97

r62
 Brusna ploda se, posle postavljanja, mora zaitititi za5titnim oklopom koji
treba da zahvati najmanje dve tre6ine njene pow5ine. Oklop'Stiti radnika od po-
vrede, dodira ili od delova brusne plode ako bi, eventualno, doilo do loma pri biu-
Senju. Na oklop se postavlja usisna cey za odvodenje brusnih ztr,aca u skupljad
varnica.

sl. 7.98

Pre postavljanja vrSi se uravnoteZenje, tj. balansiranje, posle postavljanja po-

ravnavanje tocila. Ure<laj za poravnavanje (sl. 7.98) ima dijamantski Siljak koji se
Lpotrebljava za fino poravnavanje tocila. Pridvr5ien je na glavi vretena i moZe se,
pomo6u rudice (1) i todka (2), pomerati horizontalno i vertikalno pri ravnanjfu
tocila.

7.7.3. BRUSILICE

Brusilicama se uz pomo6 brusne plode, strugotina skida bru5enjem. Ovde ie

biti govora o brusilicama za bru5enje ravnih i kruZnih povr5ina.
Brusilice zcbruie:nje ravnihpovriina. Brusilice za obradu ravnih povriina rnogu
biti sa horizontalnim ili vertikalnim vratilom. Brusilica sa vertikalnim vratilorn pii-
kazana je na slici 7.99.
Princip rada ove brusilice prikazan je na slici 7. 100. Brusni alat sa segmentima
ima glavno obrtno kruZno kretanje, a radni sto, na kojem se materijal udvrliuje
elektromagnetom, izvodi pomo6no pravolinijsko kretanje. Koristi se za grubo bru-
Senje ravnih povr5ina.
Brusilicom sa horizontalnim radnim vretenom (sl. 7.101), uz kori56enje odgo-
varajuiih brusnih ploda i pribora, obraduju se ravne povr5ine, profili i zupdanici.
Na slici je prikazan princip rada ove brusilice. Brusna ploda (3) se udvrsti na radno
vratilo i poravna ureilajem (2).pomo6u dijamantskog Siljka, a zatim se rudicom (9)
pribliZi materijalu. Materijal je udvr56en na elektromagnetu-(4) koji se nalazi na
radnom stolu brusilice (ll). Prekidad elektromagneta ukljuduje se rudicom (12).
Materijal se, aksijalnim pomeranjem rudice (6), pribliZi togilu po vodicama radnog
stola (5). Na stubu (10) se nalazi tabla sa komandama (8) i sijalica (7) za osvetljenje
radne povr5ine prilikom bru5enja. Bru5enje se vr5i intenzivnim hladenjem specijal-
nom tednoS6u ili sapunicom koja se dovodi na mesto zahvata materijala na brusnoj
plodi. Prema vrsti materijala koji brusims, u zavisnosti od kvaliteta obrade, biramo

1l*
J 163

I
-

vp

I
I
l.- \ o
I

tz
r
i

sl. 7.99 sl. 7.100

sl.7.l0l

164
pomak rudicom (17) i brzinu kretanja_radnog stola. ut]jr;fiya1je,m glavno-g- preki'
ild;Aaffi;t;,ri" tr.rirEiii uirsnu"ploEu piekidaEem (i5) i sredstvo za hladenje
pri6,iir6*i1;1. iosleirvesnog vremlna rada brusilice na prazno, da bi se izvr5ilo
i
i"t.urir"r.i. ieiiita tii^it. rt"la i podiniemo
povrSina.bez podesimo
.opterederu1t gl"lillicimatocila i ma-
dodirom
;#ilil;oenog kretanj-ui"arrll bru5enje
;;ii;i;.'C.*tenif. (13ffid;s"*rio tako da prisvakom radnom i povratnom hodu
maierijal izade iz zahvata tocila'
Brusilice za bruienje kruZnih povriina. U zavisnosti od oblika
i poloZaja-po-
povr5ina mogu se podeliti ry !tY'
vrSina tole se bruse, *JSin. ,u brosenje kruZnih
,ift."i" ,poijulni.li" *".tr"Sr:e i specijalno. bt_t::tj.; Brusilice za spolja5nje
bru5enje, tipa AFC proizvodi >>Livntca<< Iz l(lKlnoe'
okruglo "iroefo

t{{".

sI.7.102

Brusna ploEa (1) (sl. 7.102) ie nalazi na vratilu (2) i obrtanjem oko ose izvodi
gf"rno }i"tlni"iii 8t:'"i" bruini 25,33, 45.ili 60 g1s, Pomo6no.obrtno kretanje (II)
iisi raani obiadaic foji se steZe izmedu Siljaka (4) i zadnjeg Siljka (5). Pozicije (4
pomo6no kre-
i Si se nalaze na uzduZ"nom stolp (6) koji ima aksijalno, naizmenidno,.
;rt;iilD il;goenoit zaokretania u horizontalnoj ravni.za-!n1s,enje konusa. Ra-
dii;h; pomoen5 kretanje (IV) brusne plode vr5i nosad tocila (3). lvla5inom se uprav-
tomandnoj tabli (7). Radnim stolom se rukuje
ld;;;;i.U"dt*nj., "rir11"nutu nu
komandama ig), u nosadem tocila komandom (9)'

PITANJA \
1. Koje su karakteristike brusne plode? 4. Objasnite princip bru5enja favnih powSina.
2. Kako se vrii postavljanie obratka? 5. Objasnite nadin bru5enia kruZnih povrlina.
3. Na koji naCin se ulvr5duje brusna plota? 6. Navedite vrste i primenu brusilica'

165
 Literatura

Benoih F-: osnovi obrade metara, zavod, za udzbenike, sarajevo 1973.

- G ura I j s.: Termiika obrada telika, Gradevinska knjiga, Beograd 1962.
Stanie J" Nikgl!i D., Jovanovii r. i Gajovi6 v.: Maiinska obrada,
Privredni pregled, Beograd 1978.
Musaf ija B.: obrada metara prastitnonr crefornncijorr, sarajevo 1970.
Sdferijan D.: Metalurgija zavarivanja, Gratlevinska knjiga, Beograd, 1969.
Pesi6 M.: obrdrtla metala u plastiinom stanju, Tehnoloski fakultet, Beograd 1965.
stankovii P.: Marinearatke IIdeo (obradabezrezanja), Naudna knjiga, Beoqrad
1971.
R e b e g B.: Rezni alati, Tehni[ka knjiga, Zagreb
Sa v i i P.: Maiinska obrada I deo, (obrada rezanjem), Gradevinska knjiga, Beograd
1965.
Ogloblin A.: priruinik
za metaloglodaCe, Rad, Beograd 1964.
Sreikovii V.: Prirutnik za metalostrugarr, Rad, Beograd 1965,
Horva t o.: Mehaniika tehnorogija I, rL ill, Tehnidka knjiga, zagreb 1964.
Radovanovi6 D.: soji6 p.: i simi ( s.: Tehnologijizanimanja,Nlpr.ibertatea,
Pandevo 1973.
M a n c e A.: Udibenik za ntetalce, Tehnidka knjiga, Beograd 1970.
Prgomelja N.: Tehnologija zanimanja I, II, z-avod za udzbenike, Beograd 1972.
Jovidi6 J. i e egar P.: obrada merala bruienjem, zavod, za udzbenike, Beograd,, 1972.
UImer: Priruinik za hidrauliku, iasopis OMO, Beograd 1975.
J e v t i 6 D.: Tehnologija odriavanja alarnih nniina, Tehnidka knjiga, Beogra
d lg:7g.
Jevti 6 D-'. Kotrljaju|i leiaji u sistemu odriavanja, dasopis oMo 217s.
ti9 D.1 Pogodnosti za remont tehniikih sistema, Zbornik radova naucnog skupa,
Efektivnost tehnidkih sistema, Novi Sad 1975.
Jevti6 D. i Radojkovi6 Z.: Optinizacijazaliharezervnihdeloyanaprinrcrubru-
silica, zbornik radova skupa terotehnologija aiatnih misina; zaaar tgiit.-'-'
Pepevt w. i stol K.: pneumatsko upravljanje, (prevod sa nemadkog) zagreb 1976.
Klepal i Kol A.: Udruiba a opravy ozubarenskl,ch stoju, prag'196g.
B a 5 t a T. M.: Maiinska hidraulika (prevod sa ruskog) Naudna knjiga, Beograd 1972.
flaxenrc f' .{. u lllab6gpl B. T.; Texuoao?ufl pe.rrolrna ,ventarttoperrcyulult
cmevKos, n4auwocmpoeHue, Ilewlarrrpal, 197 6.
xuanHcKtrfi o. B. n Kaualreq g. e.: excnaonwr4onaa radetrcuocmt .+rema-
tnopertcyrqux cmoilKor, ilayna u laexvuKa, Muncr, 1976.
BoIros M. M.: Pe.ttsap1npy2sdnocnn Nqutul,1t1tuuHoonpoettue. Mocxw. 1975.
>>Odrtavanje nniina.i.opreme<< (N. Beograd
-
sredstava za rad Jugoslavije - To5in bunar I6l), Glasilo Saveza odrZavalaca
Uputstya za rukovanje i odriavanje niaiina i fabriikt prospekti
lugoslovbn ski s tandardi