1

redingerova jednaina

U ovom delu emo uopteno razmatrati redingerovu jednainu. Ova jednaina treba da bude
linearna i homogena da bi bio zadovoljen princip superpozicije. Dakle, ako su
1
i
2
reenja talasne
jednaine datog sistema bili koja linearna kombinacija
2 2 1 1
C C + (
1
C i
2
C su konstante) mora takoe
biti reenje iste jednaine. Rezultati dobijeni korienjem redingerove jednaine treba da se slau sa
rezultatima klasine mehanike na makroskopskom nivou, tj. mora postojati saglasnost sa principom
korespodencije. Da bi bila zadovoljena hipoteza da je evolucija sistema potpuno odreena jedino ako je
talasna funkcija poznata u pojedinom trenutku, jednaina mora da bude prvog reda po vremenskim
izvodima
t

. Ako je jednaina drugog reda po vremenskom izvodu

2
2
t

tada bi bilo neophodno
poznavati i i
t

za dobijanje jedinstvanog reenja a to je u kontradikciji sa hipotezom da se zahteva
samo poznavanje talasne funkcije . Talasna jednaina treba da bude prvog reda po
t

i zbog gustine
verovatnoe, to e kasnije biti blie objanjeno.

Vremenski zavisna redingerova jednaina.

Razmatranje poinjemo sa jednodimenzionalnim nerelativistikim kretanjem slobodne estice
mase m koja ima dobro definisan impuls x p
x

( x

je jedinini vektor x ose) a energija estice je E. Ve

smo nauili da ovakva kretanja du x-ose u pozitivnom smeru opisuje monohromatski ravni talas


/ ) ( ) (
) , (
Et x p i t kx i
x
Ae Ae t x

= =

(67)

gde je /
x
p k = , / E = , a A je konstanta. Ugaona frekvencija je sa talasnim brojem povezana
relacijom
m
k
2
2

= to je ekvivalentno klasinoj relaciji

m
p
E
x
2
2
= . (68)

Ako (67) diferenciramo po vremenu dobijamo


2

=

iE
t
. (69)

Ako pak (67) diferenciramo po x dobijamo

=

2
2
2
2

x
p
x
. (70)

Korienjem (68) vidimo da ravan talas (67) zadovoljavan parcijalnu diferencijalnu jednainu

) , (
2
) , (
2
2 2
t x
x m
t x
t
i

. (71)

Posmatrajui uopteno, poto je jednaina (71) linearna i homogena ona e biti zadovoljena i linearnom
superpozicijom ravnih talasa, na primer ako posmatramo talasni paket

+


=
x x
t p E x p i
dp p e t x
x x
) ( ) 2 ( ) , (
/ ] ) ( [ 2 / 1
(72)

koji opisuje lokalizovanost slobodne estice koja se kree u jednoj dimenziji, pa je


). , (
2
) (
2
) 2 (
) ( ) ( ) 2 ( ) , (
2
2 2
/ ] ) ( [
2
2 / 1
/ ] ) ( [ 2 / 1
t x
x m
dp p e
m
p
dp p e p E t x
t
i
x x
t p E x p i x
x x
t p E x p i
x
x x
x x

= =
= =

+


+

(73)

Jednaina (71) poznata je kao vremenski zavisna redingerova jednaina za slobodno kretanje slobodne
estuce u jednoj dimenziji. Ova jednaina zadovoljava sve potrebne uslove koje smo diskutovali napred.
Ve smo ranije uveli operatore energije i impulsa


t
i E
op

= ,
x
i p
op x

= ) (

3


pa njihovom primenom jednainu (71) moemo da napiemo u obliku

[ ] ) , ( ) (
2
1
) , (
2
t x p
m
t x E
op x op
= (74)

a ova jednaina je kvantnomehaniki prevod klasine relacije
m
p
E
x
2
2
= . Ova analogija sa klasinom
mehanikom je u saglasnosti sa principom korespodencije. Ova jednaina je prvog reda po vremenskom
izvodu
t

pa ako je talasna funkcija ) , ( t x data u nekom trenutku

0
t ona je ovom jednainom
odreena u svakom drugom trenutku.
U trodimenzionalnom sluaju imamo

/ ) ( ) (
) , (
t r p i t r k i
Ae Ae t r

= = (75)

pa je prema

p
k = ,

E
= i
m
k
2
2

= klasina jednaina energije

m
p
E
2
2

= . (76)

Odgovarajua redingerova jednaina je

) , (
2
) , (
2
2
t r
m
t r
t
i

=

(77)

gde je
2
2
2
2
2
2
2
z y x

Laplasov operator. Ova jednaina je direktna generalizacija

jednaine za slobodno kretanje slobodne estice u jednoj dimenziji. Ako se opet vratimo na operatore tada
je iz


4


t
i E
op

= , =

i p
op
(78)
) , ( ) (
2
1
) , (
2
t r p
m
t r E
op op

= . (79)

Klasino
m
p
2
2

je kinetika energija klasine estice pa prema tome kinetika energija moe da predstavlja
operator na sledei nain


2
2
2
2
) (
2
1

= =
m
p
m
T
op

. (80)

Sada emo redingerovu jednainu za slobodnu esticu da uoptimo na kretanje estice u polju sile.
Pretpostaviemo da je sila koja deluje na esticu izvod potencijala

) , ( ) , ( t r V t r F

= (81)

a to je uslov da je ukupna energija klasine estice data kao suma ukupne kinetike i potencijalne energije

) , (
2
2
t r V
m
p
E

+ = , (82)

Za slobodnu esticu pod dejstvom polja sile mogue je pisati

) , ( ) , ( ) (
2
1
) , (
2
t r t r V p
m
t r E
op op

+ = . (83)

Prema tome, redingerova jednaina za kretanje estice mase m u polju ) , ( t r V

je

) , ( ) , (
2
) , (
2
2
t r t r V
m
t r
t
i

+ =

. (84)

5


Ova jednaina igra glavnu ulogu u kvantnoj mehanici. Nain na koji smo doli do nje nije izvoenje i
jedini nain da je proverimo to je primena na odreivanje problema i provera rezultata. Za sve
nerelativistike sluajeve gde je mogua njena primena rezultati pokazuju opravdanost te primene.
Operator u srednjim zagradama jednaine (84) jedan je od najvanijih operatora u kvantnoj mehanici i
poznat je pod imenom Hamiltonov operator i oznaava se sa H

) , ( ) (
2
1
) , (
2

2 2
2
t r V p
m
t r V
m
V T H
op

+ = + = + = . (85)

Prema tome, redingerovu jednainu moemo kratko da napiemo kao

) , (

) , ( t r H t r
t
i

=

. (86)

Prema tome, moe se rei da je reavanje redingerove jednaine ustvari reavanje svojstvenog problema
Hamiltonovog operatora.
I u trodimenzionalnom sluaju, mora da ako su ) , (
1
t r

i ) , (
2
t r

reenja, to je onda i linearna

kombinacija reenje iste jednaine

) , ( ) , ( ) , (
2 2 1 1
t r C t r C t r

+ = . (87)

Kada je potencijal ) , ( t r V

neprekidna funkcija svih koordinata tada su i ) , ( t r

,
t

i takoe
neprekidne funkcije koordinata. Kada ) , ( t r V

ima konaan diskontinuitet po nekoj koordinati, tada ima
takvo skokovito ponaanje i
2
po istoj koordinati.

Odranje verovatnoe.

Talasna funkcija pridruena estici u kvantnoj mehanici ima statistiku interpretaciju, kako je ve
poznato. Ve smo ranije uveli i definisali relaciju

r d t r r d t r P
2
) , ( ) , ( = ,

=
V V
r d t r P r d t r

) , ( ) , (
2
(88)

6


gde je

) , ( ) , ( ) , (
*
2
t r t r t r

= (89)

gustina verovatnoe poloaja.
Interpretacija veliine
2
) , ( t r

kao gustine verovatnoe poloaja zahteva da verovatnoa

nalaenja estice bilo gde mora ostati jedinica i ona se veoma koristi, pa se prema tome verovatnoa
odrava. Drugim reima, kad je ) , ( t r

normirana u datom vremenskom trenutku ona e ostati

normirana u svakom narednom I prolom trenutku. Diferencirajui po vremenu poslednju jednainu
dobijamo

V
r d t r P
t
0 ) , (

. (90)

Da bi proverili ovu relaciju i videli da je ona zadololjena u redingerovoj teoriji, razmotriemo odranje
verovatnoe estice u vremenu t u konanoj zapremini V. Naime,

r d t r r d t r P
V V


=
2
) , ( ) , ( (91)

diferencirajui po vremenu daje

r d
t t
r d t r P
t
V V

|
|

\
|

+ |

\
|

*
*
) , ( . (92)

Koristei jednainu

) , ( ) , (
2
) , (
2
2
t r t r V
m
t r
t
i

+ =

(93)


7

i njoj kompleksno konjugovani jednainu

) , ( ) , (
2
) , (
* 2
2
*
t r t r V
m
t r
t
i

+ =

(94)

sa pretpostavkom da je ) , ( t r V

realna funkcija poloaja i vremena, dobijamo


( ) ( ) [ ]
( ) ( ) [ ]


= + =
= + =

V V
V V
r d j r d
m
i
r d
m
i
r d t r P
t

* *
* 2 2 *
2
2
) , (
(95)

pri emu smo u poslednjem izrazu uveli vektor

( ) ( ) [ ] + =
* *
2
) , (
m
i
t r j

. (96)

Izraz (95) moemo prema Gausovoj teoremi da napiemo u obliku

S d j r d t r P
t
S V



=

) , ( . (97)

Uslov (90) izraava odranje u vremenu normirane talasne funkcije i ovaj uslov moe da se izrazi i
Hamiltonovim operatorom H. Ako iskoristimo jednainu (86)

) , (

) , ( t r H t r
t
i

=

(98)

i njoj konjugovanu jednainu


* *
)] , (

[ ) , ( t r H t r
t
i

=

(99)

8


levu stranu relacije

V
r d t r P
t
0 ) , (

moemo napisati na sledei nain


[ ] . ) ( ) ( ) (
) , ( ) , (
* * 1
*
*
2

=
=

|
|

\
|

+ |

\
|

r d H H i
r d
t t
r d t r
t
r d t r P
t
V

(100)

Jasno je da sada uslov

V
r d t r P
t
0 ) , (

moemo napisati na sledei nain



= r d H r d H

* *
) ( ) ( . (101)

Ovaj uslov vai za kvadratno integrabilnu funkciju a on je i ogranienje operatora H. Operatori koji
zadovoljavaju ovaj uslov zovu se Hermitski operatori. O ovim operatorima smo ve govorili u
matematikoj fizici. Pri izvoenju ovog uslova smo pretpostavili da je ) , ( t r V

realna funkcija koordinata i
vremena.
Vratimo se ponovo jednaini

S d j r d t r P
t
S V



=

) , ( . (102)

Poto je promena verovatnoe nalaenja estice jednaka fluksu verovatnoe kroz povrinu S koja obuhvata
zapreminu V vektor j

moe da se tretira kao gustina struje verovatnoe. Jednaina

0 ) , ( ) , ( = +

t r j t r P
t

(103)

koja sledi iz


9

r d j r d t r P
t
V V

) , ( (104)

ekvivalentna je jednaini kontinuiteta koja izraava zakon odranja naelektrisanja u elektrodinamici ili
materije u hidrodinamici. Gustina struje verovatnoe moe da se izrazi i na sledei nain (to sledi iz (96))


)
`

=
im
t r j

*
Re ) , ( . (105)

Poto operator
im

predstavlja
m
p

, a samim tim brzinu estice, vidimo da j

odgovara proizvodu
brzine i gustine verovatnoe, te je mogue j

interpretirati kao gustinu struje verovatnoe. Lako se vidi da

kad je ) , ( t r

realna funkcija tada je 0 = j

. Poto su ) , ( t r

i ) , ( t r

neprekidne funkcije
koordinata, to je i ) , ( t r j

neprekidna funkcija koordinata.

Oekivane vrednosti operatora

Neka je ) , ( t r

talasna funkcija estice normirana na jedinicu. Poto je

r d t r t r r d t r P

) , ( ) , ( ) , (
*
= verovatnoa nalaenja estice u elementu zapremine r d

oko take r

u
vremenu t, oekivana vrednost (ili srednja vrednost) je data sa



= = r d t r r t r r d t r P r r

) , ( ) , ( ) , (
*
. (106)

Poo je rezultat integracije izraza r d t r P

) , ( gustina verovatnoe poloaja, tumaenje veliine
r

je sledee: to je srednja vrednost rezultata velikog broja merenja na ekvivalentnim identino

prepariranim nezavisnim sistemima predstavljenim talasnom funkcijom ) , ( t r

. Jednaina (106) moe da

se izrazi po komponentama na sledei nain


. ) , ( ) , (
) , ( ) , (
) , ( ) , (
*
*
*

=
=
=
r d t r z t r z
r d t r y t r y
r d t r x t r x



(107)

10


Oekivane vrednosti su samo funkcije vremena, to se vidi iz izraza (106) i (107).
Posmatrajui uopteno oekivane vrednosti proizvoljne funkcije ) , , , ( ) , ( t z y x f t r f =

, koja je
funkcija koordinata i vremena, je



= = r d t r t r f t r r d t r P t r f t r f

) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
*
(108)

i ona postoji ako postoji integral na desnoj strani.
) , ( t r f

razmotrimo kao operator koji deluje na talasnu funkciju ) , ( t r

i da je ermitski poto je
) , ( t r f

realna funkcija. Kao primer moemo da napiemo oekivanu vrednost potencijalne energije

= r d t r t r V t r t r V

) , ( ) , ( ) , ( ) , (
*
. (109)

Da bi izraunali oekivanu vrednost impulsa p

posmatrajmo talasnu funkciju ) , ( t p

, a to je talasna
funkcija u impulsnom prostoru normirana na jedinicu, i u ovom sluaju je
p d t p t p p d t p

) , ( ) , ( ) , (
*
= verovatnoa u vremenu t nalaenja estice sa impulsom p

u elementu
z y x
dp dp dp p d =

oko take ) , , (
z y x
p p p p =

u impulsnom prostoru. Oekivana vrednost impulasa p

je, dakle



= = p d t p p t p p d t p p p

) , ( ) , ( ) , (
*
. (110)

Tako moe da se napiu i tri ekvivalentne jednaine po koordinatama


. ) , ( ) , (
) , ( ) , (
) , ( ) , (
*
*
*

=
=
=
p d t p p t p p
p d t p p t p p
p d t p p t p p
z z
y y
x x



(111)

I u impulsnom prostoru, uopteno, moe da se napie oekivana vrednost proizvoljne funkcije
) , , , ( ) , ( t p p p g t p g
z y x
=

11



= = p d t p t p g t p p d t p t p g t p g

) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
*
. (112)

Kao primer oekivana vrednost kinetike energije je

= = p d t p
m
p
t p
m
p
T

) , (
2
) , (
2
2
*
2
. (113)

Ovde smo nali oekivanu vrednost impulsa preko talasnih funkcija u impulsnom prostotu. Poto najee
radimo sa koordinatnom reprezentacijom bili bi interesantno nai oekivane vrednosti impulsa preko
talasnih funkcija koordinatne reprezentacije. Da bi uradili tako neto treba talasnu funkciju ) , ( t p

da
izrazimo preko talasne funkcije ) , ( t r

. Tu vezu dajemo Furierovom transformacijom

=

r d t r e t p
r p i

) , ( ) 2 ( ) , (
/ 2 / 3
(114)

odnosno

' ) , ' ( ) 2 ( ) , (
* / ' 2 / 3 *

=

r d t r e t p
r p i

. (115)

Korienjem poslednjih izraza dobijamo



=

) , ( ) , ' ( ' ) 2 (
/ * / ' 3
t r e p t r e r d r d p d p
r p i
x
r p i
x

. (116)

Ve ranije smo imali da je

/
/ ) (
/ r p i
z p y p x p i
x
r p i
x
e
x
i e p e p
z y x
+ +

= = (117)

tako da (116) moemo da napiemo u obliku


12



|

\
|

=

) , ( ) , ' ( ' ) 2 (
/ * / ' 3
t r e
x
i t r e r d r d p d p
r p i r p i
x

. (118)

Sada parcijalno integralimo po x. Deo podintegralne funkcije koji je proporcionalan vrednosti talasne
funkcije ) , ( t r

u = x iezava poto je ) , ( t r

normalizobilna funkcija i ona je jednaka nuli na

granicama intervala = x . Prema tome imamo



|

\
|

=

) , ( ) , ' ( ' ) 2 (
/ ) ' ( * 3
t r
x
i e t r r d r d p d p
r r p i
x

. (119)

Na osnovu

= p d e r r
r r p i

/ ) ' ( 3
) 2 ( ) ' ( (120)

(osobina Dirakove -funkcije) imamo



|

\
|

= ) , ( ) ' ( ) , ' ( '

*
t r
x
i r r t r r d r d p
x

, (121)

a takoe na osnovu osobine -funkcije ) ( ' ) ' ( ) ' ( r f r d r r r f

=

moemo odmah da napiemo rezultat

integracije po ' r

, pa dobijamo

\
|

= r d t r
x
i t r p
x

) , ( ) , (
*
. (122)

Na isti nain moemo da napiemo
y
p i
z
p , pa umesto tri jednaina moemo da napiemo jednu koja
im je ekvivalentna

( )

= r d t r i t r p

) , ( ) , (
*
. (123)


13

Poslednji rezultat (123) moe da se uopti na komplikovanije funkcije. Na primer, ako je n pozitivan ceo
broj, moemo da (123) napiemo

\
|

= r d t r
x
i t r p
n
n
x

) , ( ) , (
*
(124)

smatrajui da integral na desnoj strani konvergira.
Vrlo uopteno, ako je ) , , , ( ) , ( t p p p g t p g
z y x
=

polinom , ili apsolutno konvergentan red po

z y x
p p p , , , tada je

|
|

\
|

= r d t r t
z
i
y
i
x
i g t r t p p p g
z y x

) , ( , , , ) , ( ) , , , (
*
(125)

ili ako iskoristimo kompaktniju notaciju

( )

= r d t r t i g t r p g

) , ( , ) , ( ) (
*
. (126)

Napominjemo da je ( ) t i g , Hermitski operator ako je funkcija g realna.
Na osnovu dosadanjih razmatranja moemo da zakljuimo da oekivanu vrednost
opeartora A u konfiguracionom prostoru sa koordinatnom talasnom funkcijom ) , ( t r

moemo
izraziti na sledei nain

= r d t r A t r A

) , ( ) , (
*
. (127)


U kvantnoj mehanici emo najee raditi sa linearnim operatorima

) ( ) ( ) (
2 2 1 1 2 2 1 1
+ = + A C A C C C A

gde su
1
C i
2
C proizvoljni kompleksni brojevi. Sve druge operatore emo specijalno oznaavati.
Do sada smo razmatrali funkcije f i g koje zavise samo od r

ili samo od p

. Neke
dinamike varijable mogu biti istovremeno funkcije od r

, p

i t; dakle mogu istovremeno

14

zavisiti i od r

i p

. Takva je, na primer, ukupna energija sistema ) , (

2
2
t r V
m
p
E

+ = i Hamiltonov
operator ) , (
2
2
2
t r V
m
H

+ = . Prema principu korespodencije moemo da napiemo

) , (
2
2
t r V
m
p
E

+ = . (128)

Ako klasine veliine zamenimo operatorima, tada moemo da napiemo

) , (
2
2
2
t r V
m t
i

+ =

. (129)


Prema relaciji (127) imamo


.
) , ( ) , (
2
) , ( ) , ( ) , (
) , ( ) , (
2
2
* *
*
H
r d t r t r V
m
t r r d t r H t r
r d t r
t
i t r E
=
=

+ = =
= |

\
|

(130)

Uoptavajui prethodni rezultat mi smo postulirali da ako je dinamiko stanje sistema opisano u
konfiguracionom prostoru talasnom funkcijom ) , ( t r

normiranom na jedinicu, oekivane

vrednosti dinamike varijable moraju biti raunate, kao to sledi:

1. Dinamikoj varijabli A ( , , ) A r p t koja predstavlja fiziku veliinu, pridruujemo
linearni operator

) , , ( t i r A

(131)

2. Oekivana vrednost operatora je sada

= r d t r t i r A t r A

) , ( ) , , ( ) , (
*
. (132)

Ukoliko talasna funkcija ) , ( t r

nije normirana na jedinicu, tada prethodni izraz treba zameniti

izrazom

=
r d t r t r
r d t r t i r A t r
A

) , ( ) , (
) , ( ) , , ( ) , (
*
*
. (133)

Merenjem fizike veliine kojoj je pridruen operator A dobijamo naravno realne
rezultate. Prema tome, i oekivana vrednost mora da bude realna. Kao posledica ovoga, sledi da
za bilo koju funkciju uslov



= r d A r d A

* *
) ( (134)

je zadovoljen, a ovaj uslov znai da dinamike varijable opisujemo Hermitskim operatorima.


15

Fizika veliina operator
koordinata poloaja x
vektor poloaja r

x komponenta impulsa
x
p
x
i

impuls p

i
kinetika energija
m
p
T
2
2
=
2
2
2

m

potencijalna energija ) , ( t r V

) , ( t r V


ukupna energija
) , (
2
2
2
t r V
m
H

+ =


Prelaz od kvantne na klasinu mehaniku. Ehrenfestova teorema.

Prema principu korespodencije oekujemo da kretanje talasnog paketa bude u saglasnosti
sa kretanjem odgovarajue estice i da su rastojanja i impulsi tako veliki da neodreenost moe
da se zanemari. Da bi to prouili prvo emo dokazati teoremu koju je dao P. Ehrenfest 1927.
godine.
Njutnova osnovna jednaina dinamike moe da se napie u obliku

m
p
dt
r d

= V
dt
dp
= (144)

a oekivane (srednje) vrednosti odgovarajuih operatora u kvantnoj mehanici takoe
zadovoljavaju ove jednaine. Ovde treba rei da dobro definisana trajektorija ne postoji u
kvantnoj mehanici, pa nema smisla odreivati
dt
r d

i
dt
dp
. Naravno, mogue je prouavati
promenu oekivanih vrednosti r

i p

sa vremenom. Posmatrajmo najpre kako se menja sa

vremenom x

=
= =
. ) , (
) , ( ) , (
) , (
) , ( ) , (
*
*
*
r d t r x
t
t r
r d
t
t r
x t r
r d t r x t r
dt
d
x
dt
d

(145)

Poslednja jednaina moe da se transformie kad se iskoristi redingerova jednaina i njena
kompleksno konjugovana jednaina, i dobija se


[ ]
.
2 2
) (
) ( ) (
* * 2
2
2
2
* 1
* * 1

|
|

\
|
+
|
|

\
|
+ =
= =

r d x V
m
r d V
m
x i
r d x H r d xH i x
dt
d

(146)

lanovi jednaine (146) koji sadre potencijal otpadaju zbog suprotnog znaka tako da se dobija


16

( ) ( ) [ ] .
2
* 2 2 *
r d x x
m
i
x
dt
d

= (147)

Razmotrimo najpre drugi lan pod integralom u (147). Da bi ga transformisali koristimo prvi
Gausov identitet



= +
S V
S d v u r d u v v u

) ( )] )( ( ) ( [
2


gde su u i v skalari, pa ako stavimo = x u i
*
= v dobijamo



= r d S d x r d x
S

) ( ) ( ) ( ) (
* * * 2
. (148)

Prvi integral na desnoj strani jednaine je nula jer je S ograniena povr a talasna funkcija je na
beskonanosti nula, tako da imamo



=
V
r d r d x

) ( ) ( ) (
* * 2
. (149)

Ako ponovo iskoristimo prvi Gausov identitet na isti nain dobijamo,
*
= u i = x v



+ =
V S V
r d x S d x r d

) ( ) ( ) ( ) (
2 * * *
. (150)

Povrinski integral je opet nula, pa je tako



= r d x r d x

) ( ) (
2 * * 2
. (151)

Ako ovaj rezultat zamenimo u (147) dobijamo

( ) [ ]



= = r d
x m
i
r d x x
m
i
x
dt
d
* 2 2 *
2
. (152)

sa druge strane, oekivana vrednost x komponente impulsa data je relacijom

\
|

= r d t r
x
i t r p
x

) , ( ) , (
*
(*)

tako da je


17


m
p
x
dt
d
x
= (153)

i ovo je kvantni analog x-komponente klasine jednaine
m
p
dt
r d

= .
Izraunajmo sada vremensku promenu
x
p . Na osnovu (*) imamo


.
*
*
*

=
=

=


r d
x t
r d
t x
i
r d
x dt
d
i
dt
p d
x

(154)

Zamenom
t

i
t

*
na osnovu redingerove jednaine i njene konjugovane jednaine dobijamo


( ) . ) (
2
2 2
* * 2 2 *
2
* * 2
2
2
2
*

\
|

=
=

|
|

\
|
+ +
|
|

\
|
+

=
r d
x
V V
x
r d
x x m
r d
x
V
m
r d V
m x dt
p d
x


(155)

Uzimajui u obzir da
x

kao i su nule u beskonanosti, prvi integral na desnoj strani je nula na
osnovu drugog Gausovog identiteta u kome stavimo
*
= u i
x
v

=



= +
S V
S d u v v u r d u v v u

] ) ( [ )] ( ) ( [
2 2
.

Drugi integral na desnoj strani (155) je


x
V
r d
x
V
r d
x
V V
x

* *
) ( . (156)

18


Prema tome je


x
V
dt
p d
x

= . (157)

Ovo je kvantni analog x komponente klasine jednaine V
dt
dp
= .
Moemo da zakljuimo: Matematika teorija Ehrenfestove teoreme je


.
z
V
dt
p d
y
V
dt
p d
x
V
dt
p d
m
p
z
dt
d
m
p
y
dt
d
m
p
x
dt
d
z
y
x
z
y
x

=
= = =
, ,
, ,
(158)


Vremenski nezavisna redingerova jednaina. Stacionarna stanja

Posmatrajmo kretanje estice u potencijalu V koji ne zavisi od vremena. U tom sluaju je
hamiltonijan ) (
2
2
2
r V
m
H

+ = , i on takoe ne zavisi od vremena, pa je redingerova jednaina
jednostavnija za reavanje. Potraiemo partikularno reenje vremenski zavisne redingerove jednaine u
obliku

) ( ) ( ) , ( t f r t r

= . (159)

Ako sada (159) zamenimo u jednainu

) , ( ) , (
2
) , (
2
2
t r t r V
m
t r
t
i

+ =

dobijamo

19


) ( ) ( ) ( ) (
2
) (
) (
2
2
t f r r V r
m dt
t df
r i

+ =

. (160)

Ako podelimo obe strane ove jednaine sa ) ( ) ( ) , ( t f r t r

= dobijamo

+ = ) ( ) ( ) (
2 ) (
1 ) (
) (
1
2
2
r r V r
m r dt
t df
t f
i

. (161)

Iz poslednje jednaine je jasno da su promenljive razdvojene; leva strana zavisi od t, a desna samo od r

.
Ovde moemo da obe strane izjednaimo sa nekom konstantom razdvajanja, koja mora da ima dimenzije
energije (to je jasno iz poslednje jednaine), pa imamo


). ( ) ( ) ( ) (
2
) (
) (
2
2
r E r r V r
m
t Ef
dt
t df
i

+
=
(162)

Jednainu (162) moemo odmah da integralimo i reenje je

|

\
|
= Et
i
C t f

exp ) ( (162)

Poto je ) ( ) ( ) , ( t f r t r

= , nita se od optosti ne gubi ako stavimo da je C=1, pa posmatrano reenje
vremenski zavisne jednaine moemo da napiemo u obliku

|

\
|
= Et
i
r t r

exp ) ( ) , ( . (163)

Jednainu (163) ije reenje je ) (r

jeste vremenski nezavisna redingerova jednaina. Ova jednaina

moe da se napie u operatorskom obliku


20

) ( ) ( r E r H

= (164)

gde je ) (
2
2
2
r V
m
H

+ = Hamiltonov operator, ) (r

svojstvena funkcija, a E svojstvena vrednost

(koja moe da bude i degenerisana). I vremenski zavisnu redingerovu jednainu moemo da napiemo u
operatorskom obliku

) , ( ) , ( t r E t r
t
i

=

. (165)

Ovde je
t
i

operator energije , E je svojstvena vrednost tog operatora, a ) , ( t r

je svojstvena funkcija
operatora energije.
Prethodna diskusija zahteva da talasna funkcija ( )

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r = odgovara stanju u
kome ukupna energija ima preciznu (numeriku) vrednost E. Da bi ovo pokazali pokaimo prvo da je E
realno. Stvarno, za bilo koju talasnu funkciju (165) gustina verovatnoe poloaja data je izrazom

|

\
|
= = t E E
i
r r t r t r t r P ) ( exp ) ( ) ( ) , ( ) , ( ) , (
* * *

. (166)

Uz uslov da je kvadratno integrabilna funkcija, tada iz izraza za odranje verovatnoe
0 ) , ( =

r d t r P
t

i (166) dobijamo

0 ) , ( ) , ( ) (
* *
=

r d t r t r E E
i

. (167)

Integracija se vri po celom prostoru pa kako vrednost integrala ne moe da bude nula zbog normiranosti,
to je 0 ) (
*
= E E
*
E E = , odnosno, E je realan broj. Naravno, mi moemo tvrditi da je E realan
broj jer je hamiltonijan H Hermitski operator.
Ako potraimo oekivanu vrednost energije po stanjima (165) uz pretpostavku da su ova
normirana, dobijamo


21

E r d t r H t r r d t r
t
i t r E = = |

\
|

) , ( ) , ( ) , ( ) , (
* *
(168)

i ovde smo iskoristili relacije (165) i = E H . Moemo da napiemo takoe da je

V T H E + = = (169)

na osnovu (129) i (130).
Dakle, broj E je oekivana vrednost ukupne energije u stanju (165). Uoptenije, za stanje (165)
normirano na jedinicu imamo


n n n
E r d t r H t r E = =

) , ( ) , (
*
. (170)

Ako je f(E) funkcija energije koja moe da se razvije u apsolutno konvergentan red

=
n
n
n
E a E f ) ( (171)

tada je njena oekivana vrednost u normiranom stanju ( )

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r = data izrazom

) ( ) ( E f E a E a E f
n
n
n
n
n
n
= = =

(172)

tako da moemo rei da posmatrana funkcija opisuje stanje u kome totalna energija ima i definisanu
numeriku vrednost E. Drugim reima, merenje energije na bilo kom od lanova ansambla identino
prepariranih sistema opisanih talasnom funkcijom (165) daje istu numeriku vrednost E.
Po ovom rezonu svojstvena vrednost E koja se javlja u jednaini ) ( ) ( r E r H

= je svojstvena
vrednost energije. Odgovarajua svojstvena funkcija ) ( ) ( r r
E

Hamiltonovog operatora H je
svojstvena funkcija energije. Poto se ) (r

i ( )

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r = razlikuju samo za vremenski
zavisni fazni faktor ( ) / exp iEt funkcija ) (r

se naziva vremenski nezavisna talasna funkcija.

22

Stacionarna stanja.

Stanje ( )

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r = odgovara preciznoj vrednosti ukupne energije E i ima
interesantne osobine. Prva je, poto je E realna veliina vidimo iz (165) da je gustina verovatnoe poloaja
koja odgovara ovom stanju data sa


2
*
) ( ) ( ) ( ) ( r r r r P

= = (173)

i nezavisna je od vremena.
Prema ovom rezonu stanja (165) ( )

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r = su stacionarna stanja. Struja
gustine verovatnoe koja odgovara ovim stanjima

{ } ) ( )] ( [ )] ( )[ (
2
) (
* *
r r r r
mi
r j

= (174)

takoe je konstantna u vremenu. Jednaina kontinuiteta se svodi na

0 ) ( = r j

. (175)

Iz uslova normiranja

1 ) , ( ) , (
*
=

r d t r t r



i oblika separabilne funkcije stacionarnog stanja

|

\
|
= Et
i
r t r

exp ) ( ) , (

sledi da su vremenski nezavisne talasne funkcije takoe normirane na jedinicu


23

1 ) ( ) (
*
=

r d r r

. (177)

To znai da su energijske svojstvene funkcije normirane na jedinicu.

Kvantovanje energije

Ve smo videli da je vremenski nezavisna redingerova jednaina ) ( ) ( r E r H

= jednaina
svojstvenih vrednosti. U ovom delu emo pokazati da fiziki prihvatljiva reenja ove jednaine postoje
samo za odreene vrednosti ukupne energije. Jednostavnosti radi, posmatrajmo kretanje estice u
jednodimenzionalnom potencijalu V(x). Za ovaj sluaj stacionarna stanja su

|

\
|
= Et
i
x t x

exp ) ( ) , ( (178)

a energetska svojstvena funkcija je reenje vremenski nezavisne redingerove jednaine

) ( ) ( ) (
) (
2
) (
2
2 2
x E x x V
dx
x d
m
x H

= + =

(179)

koju moemo da napiemo u obliku

[ ] ) ( ) (
2 ) (
2 2
2
x E x V
m
dx
x d

. (180)

Poto je jednaina (180) linearna diferencijalna jednaina drugog reda ona uvek ima dva linearno
nezavisna reenja za svako E. Ako je V(x) svuda konano iz jednaine (180) vidi se da su drugi izvodi
2
2
) (
dx
x d
takoe konani, a zbog toga su ) (x i
dx
x d ) (
neprekidni za svako x prema optim zahtevima
koje smo ranije definisali za talasnu funkciju i redingerovu jednainu. Zbog fizikih zahteva i statistike
interpretacije reenje jednaine (180) ) (x mora da bude konano jedinsveno u celom intervalu. Prema
tome, traimo reenje ) (x takvo da u intervalu ) , ( + i ) (x i
dx
x d ) (
bude neprekidna.
Napomenimo da kada su E i V(x) realne tada, ako je ) (x reenje jednaine (180) tada je reenje iste

24

jednaine i ) (
*
x . Na osnovu ovog i realni deo
2
) ( ) (
*
x x +
i imaginarni deo
i
x x
2
) ( ) (
*


funkcije ) (x takoe su reenja vremenski nezavisne redingerove jednaine i realne su funkcije. Prema
tome, dovoljno je da imamo realnu talasnu funkciju kao reenje jednaine (180) i da moemo da napiemo
sve svojstvene funkcije koje odgovaraju datoj svojstvenoj vrednosti. Dovoljno je u razmatranjima
prikazivati samo realni deo bez umanjenja optosti.
Kao primer razmotrimo potencijal V(x) koji ima oblik prikazan na slici. Ovaj potencijal je jednak
vrednosti

V za x , kad x raste V(x) opada, dostie minimum ) (

0 min
x V V = za
0
x x = . Za
vrednosti
0
x x > sa porastom x raste i potencijal i asimptotski se pribliava vrednosti
+
V kad + x .
Razmotriemo posebne sluajeve odnosa energije E i potencijala V(x).

1. Sluaj
min
V E < U ovom sluaju veliina 0 ) ( > E x V je uvek pozitivna pa je prema
jednaini (180) drugi izvod talasne funkcije
2
2
) (
dx
x d
uvek istog znaka kao i funkcija ) (x . Ponaanje
funkcije ) (x u blizini take x x = gde su ) (x i
2
2
) (
dx
x d
istog znaka lako je predvideti. Ako je
0 ) ( > x tada e ) (x biti konkavna nagore u blizini x x = (slika *.a). Ako je 0 ) ( < x tada je ) (x

25

konkavna nadole u blizini take x x = (slika *.b). Ako je 0 ) ( = x tada ) (x odlazi sa ose na obe
strane od take x x = (slika *.c). Poto je 0 ) ( > E x V za svako x jasno je da reenje ) (x koje mora
da bude konano ne moe da se nae. Zaista, ) (x raste neogranieno kad + x i x ili kad
+ x ili x . Opti zahtev (fiziki) je da kad + x i x talasna funkcija ) (x mora
da bude konana ili da tei nuli (vidi donje slike).

Prema tome, za sluaj E<V(x) za svako x nije mogue nai reenje jednaine koje zadovoljava
sve zahteve. Napomenimo da poto je kinetika energija za ovaj sluaj negativna ni klasino
kretanje za ovaj sluaj nije mogu}e.

2. Sluaj

< < V E V
min

Posmatrajui sliku vidimo da razlika E-V(x) postaje nula u dve take
1
x x = i
2
x x = . Take u
kojima je E=V(x) su klasine take povratka, jer klasina estica moe da se kree samo dok joj je
kinetika energija pozitivna, a to je u intervalu
2 1
x x x < < .
Kvantnomehaniki (kao to emo sada pokazati) fiziki prihvatljiva reenja postoje samo za neke
diskretne vrednosti energije E. Da bi to pokazali ispitajmo ponaanje reenja jednaine ) (x u oblasti
2 1
x x x < < i u spoljanjim oblastima
2
x x > i
1
x x < . U unutranjoj oblasti
2 1
x x x < < gde je E-V(x)>0,
2
2
) (
dx
x d
je suprotnog znaka od ) (x , pa ako je x unutar ovog regiona i ako je 0 ) ( > x tada je ) (x

26

konkavno nadole u blizini x x = (slika 7.a). Ako je 0 ) ( < x tada je funkcija ) (x konkavna nagore u
blizini x x = (slika 7.b). I ako je 0 ) ( = x tada funkcija ) (x u blizini x x = menja znak (slika 7.c).






Poto u intervalu
2 1
x x x < < talasna funkcija moe da bude konkavna nagore, nadole i da menja znak
onda zakljuujemo da u tom intervalu talasna funkcija (reenje jednaine (180)) ima oscilatorni karakter
(moe da ima). Treba napomenuti da ) (x unutar
2 1
x x x < < moe da ima nekoliko nula. Uopte,
reenje jednaine (180) je linearna kombinacija dva nezavisna reenja i oba imaju oscilatorni karakter.
U spoljanjoj oblasti
1
x x < drugi izvod
2
2
) (
dx
x d
ima isti znak kao ) (x (predhodni sluaj) i
opet postoje dva nezavisna reenja jednaine (180). Jedno od njih tei nuli kad x a za drugo
) (x neogranieno raste kad x . U oblasti
2
x x > takoe imamo dva nezavisna reenja od kojih
jedno tei nuli za + x a za drugo neogranieno raste ) (x za + x .
Fiziki uslovi zahtevaju da za
2
x x > i
1
x x < uzmemo samo ona reenja koja tee nuli. Ve smo
napomenuli da reenje jednaine (180) more da bude neprekidna i menotona funkcija. Prema tome, u
takama
1
x x = i
2
x x = mora da budu neprekidni ) (x i
dx
x d ) (
. Prema tome, takva reenja
ispunjavaju sve ove uslove za izbor reenja i za neprekidnost I odreuju jedinstveno reenja jednaine
(180). Dakle, reenje koje je konano i neprekidno i iji su prvi izvodi neprekidni u celoj oblasti je
svojstvena funkcija jednaine (180). Poto gustina verovatnoe
2
) ( ) ( x x P = koja odgovara fiziki

27

dozvoljenim stanjima pada na nulu kad x ove svojstvene funkcije predstavljaju vezana stanja, a
odgovaraju}e diskretne energije su nazvane energije vezanih stanja. Ovim smo dobili fundamentalni
rezultat: kvantovanje vezanih stanja energije i videli smo da se to dobija reavanjem svojstvenog
problema hamiltonijana, odnosno reavanjem redingerove jednaine. Broj diskretnih energetskih nivoa
zavisi od prirode potencijala V(x) i moe biti konaan ili beskonaan.

3. Sluaj
+
< < V E V .
Ako pogledamo zavisnost V(x) od x vidimo da za ovaj sluaj postoji samo jedna klasina taka
povratka
3
x x = . Desno do take
3
x x = klasina kinetika energija je negativna pa u klasinom smislu
nema kretanja. Levo od ove take kretanje je mogue sa proizvoljnom energijom i u taki
3
x x = dolazi
do refleksije. Kvantnomehaniki posmatrano, levo od take
3
x x = postoje dva linearno nezavisna reenja
jednaine (180) i oba imaju oscilatorni karakter. Desno od
3
x x = postoje takoe dva linearno nezavisna
reenja od kojih jedno tei nuli kad + x a drugo je neogranieno kad + x . Iz fizikih razloga
desno od
3
x x = prihvatljivo je samo reenje koje tei nuli za + x , tako da je za ovu oblast to
jedinstveno reenje (do na multiplikativnu konstantu). Neprekidnost ) (x i
dx
x d ) (
u taki
3
x x = daje
uslove za odreivanje jedinstvene linearne kombinacije dva linearno nezavisna oscilatorna reenja
jednaine (180). Ovo reenje je ilustrovano na slici 8.


Levo od take
3
x x = i kvantnomehaniki energija moe imati bilo koju vrednost, dok je energijski
spektar kontunualan i nedegenerisan. Ovakva situacija, gde imamo ogranienja samo sa jedne strane

28

energija je neprekidna pa stanja nisu vezana i to u neku ruku odgovara stanju rasejanja (kasnije e to biti
detaljno razraeno).

4. Sluaj
+
>V E .
U ovom sluaju kinetika energija je svuda pozitivna E-V(x)>0. Klasino dozvoljeno je slobodno
kretanje estice na obe strane. Poto su
2
2
) (
dx
x d
i ) (x suprotnog znaka u celom regionu po x mogua
su dva linearno nezavisna reenja i oba imaju oscilatorni karakter i

odgovaraju za sve vrednosti energije.


Osobine energetskih svojstvenih funkcija

Koristiemo oznaku ) (r
E

da bi oznaili svojstvenu funkciju koja odgovara svojstvenoj

vrednosti E. Razmotrimo najpre pitanje normiranja funkcije ) (r
E

. Poto smo u procesu dobijanja

svojstvene funkcije obezbedili da zadovoljava sve potrebne uslove potrebno je da bude normirana na
jedinicu

1 ) ( ) (
*
=

V
E E
r d r r

(185.a)

29


gde V oznaava oblast definisanosti potencijala. Energetske talasne funkcije
E
i
*
E
koje odgovaraju
nejednakim vrednostima energije E i E meusobno su ortogonalne

' 0 ) ( ) (
*
'
E E r d r r
E E
=

. (185.b)

U matematikoj fizici smo dokazali ovakav stav za Hermitske operatore i dokaz je jednostavan. Poto je
E E
E H = , ako obe strane pomnoimo sa
*
' E
, dobijamo

( )
E E E E
E H
*
'
*
'
= . (186)

Sa druge strane, poto je
' '
'
E E
E H = moemo pisati

( )
*
'
*
'
'
E E
E H = . (187)

Mnoenjem obe strane poslednje jednaine sa
E
dobijamo

( )
E E E E
E H
*
'
*
'
' = . (188)

Oduzimanjem (186) i (188) i integracijom po V dobijamo

( ) ( ) ( ) 0 ] [ '
*
'
*
'
*
'
= =

r d H H r d E E
E E E E E E

. (189)

U poslednjoj jednaini smo iskoristili injenicu da je H Hermitski operator.
Kombinujui poslednji izraz sa uslovom normiranja vidimo da je set energetskih funkcija ) (r
E

ortonormiran


'
*
'
) ( ) (
EE E E
r d r r =

. (190)


30

Razmotrimo sada sluaj kada je energijska svojstvena vrednost degenerisana odnosno kad jednoj
vrednosti energije odgovaraju vie od jedne svojstvene funkcije koje su linearno nezavisne. Pretpostavimo
da je E degenerisano reda i oznaimo sa
1
E
,
2
E
,...,

E
skup linearno nezavisnih svojstvenih
funkcija koje odgovaraju vrednosti E. Navedene funkcije su normirane uslovom (185.a). Uslov
ortogonalnosti (189) ovde je oigledno neprimenljiv jer vai za ' E E . I stvarno, funkcije (
1
E
,
2
E
,...,

E
) koje pripadaju degenerisanoj vrednosti E nisu ortogonalne. Poto su ( ) ,..., 2 , 1 = r
r
E
linearno
nezavisne funkcije primenom mitovog postupka ortogonalizacije moemo da formiramo set ortogonalnih
funkcija





.
2 1
3 2 1 3
2 1 2
1 1
2 1
32 31
21





E E E E
E E E E
E E E
E E
a a
a a
a
+ + + =
+ + =
+ =
=

(191)

ij
a su koeficijenti koje treba odrediti da bi
i
E
bile ortogonalne funkcije. Prvi uslov je

0
2 1
*
=

r d
E E

. (192)

Primenom (191) dobijamo

0
2 1 1 1
* *
21
= +

r d r d a
E E E E

. (193)

Poto je ) (
1 1
E E
= normirana na jedinicu dobijamo da je

= r d a
E E

2 1
*
21
. (194)


31

Na osnovu prve relacije iz (191) moemo da napiemo

= r d a
E E

2 1
*
21
. (194.a)

Iz druge relacije (191) sada moemo da piemo


2 1 2 1 2
] [
*
E E E E E
r d + =

. (195)

I ova funkcija je ortogonalna na
1
E
jer smo iz tog uslova odredili
21
a . Poto su funkcije
1
E
i
2
E

linearno nezavisne iz varcove nejednakosti sledi da je 1
21
< a . Na osnovu relacija (191.b) i (194.a) i
injenice da su funkcije
1
E
i
2
E
ortogonalne, pa normilizacioni integral za
2
E
nikad nije nula, tako da
je funkcija
2
E
normalizabilna.
U sledeem koraku traimo da budu ispunjeni uslovi

0
3 1
*
=

r d
E E

i 0
3 2
*
=

r d
E E

(196)

iz kojih dobijamo

0
3 1
*
31
= +

r d a
E E

(197)
0
3 2 2 2
* *
32
= +

r d r d a
E E E E

. (198)

Iz ovih uslova odreujemo konstante
31
a i
32
a , pa na osnovu (191.c) dobijamo funkciju

[ ] 0
3 2
2 2
3 2
1 3 1 3 *
*
*
= +

+ =

E E
E E
E E
E E E E
r d
r d
r d

(199)

koja je ortogonalna na
1
E
i
2
E
i normalizobilna poto su
1
E
,
2
E
i
3
E
linearno nezavisne.

32

Ovaj proces moe da se nastavi dok se ne doe do funkcije

0
1
1
*
*
= + =

E E
i
E E
E E
E
i
i i
i
r d
r d

(200)

koja je ortogonalna na funkcije
1
E
,
2
E
,...,
1

E
i normalizobilna. Nain na koji smo doli do seta
ortogonalnih funkcija (200) nije jedinstven i to je mogue uraditi na mnogo naina. Od seta ortogonalnih
funkcija
r
E
moemo da konstruiemo set ortonormiranih funkcija


[ ]
) ,..., 2 , 1 (
2 / 1
*

= =

r
r d
r r
r
r
E E
E
E

(201)

koje zadovoljavaju uslov ortonormiranosti

) ,..., 2 , 1 , ( ) ( ) (
*
= =

s r r d r r
rs E E
r s


. (202)

Moemo da zakljuimo, poto su funkcije za ' E E ortogonalne a mogu se ortogonalizovati I one koje
odgovaraju degenerisanoj vrednosti E (202) sve svojstvene funkcije energije mogu da se obuhvate
relacijom ortonormiranosti


rs EE E E
r d r r
r s

'
*
'
) ( ) ( =

. (203)

Ako postuliramo da energetski spektar koji se dobija reavanjem vremenski zavisne redingerove
jednaine predstavlja sva fiziki dozvoljena energetska stanja sistema onda je set funkcija kompletan.
Na osnovu navedenog iskaza sledi da bilo koja funkcija, koja predstavlja fiziki dozvoljeno stanje
sistema, moe da se predstavi kao superpozicija svojstvenih funkcija. Generalno, reenje vremenski
zavisne redingerove jednaine moe da se razvije po svojstvenim stanjima
E

=
E
E E
r t C t r ) ( ) ( ) , (

(204)


33

gde koeficijenti u razvoju zavise od vremena. Ovo je analogno razvoju bilo kog vektora stanja po
bazisnim vektorima. Koeficijente razvoja (204) u malom broju jednostavnih sluajeva moemo da
prepoznamo u redu koji se dobija. U optem sluaju, koeficijente odreujemo tako to (204) pomnoimo s
leva sa ) (
*
'
r
E

i integralimo po celoj zapremini

) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) , ( ) (
' '
*
'
*
'
t C t C r d r r t C r d t r r
E
E
EE E
E
E E E E
= = =




. (205)

Na kraju emo dati jednu interesantnu osobinu energetskih svojstvenih funkcija koje odgovaraju vezanim
stanjima u jednodimenzionalnim sistemima. Poto se ovde bavimo vezanim stanjima nije neophodno
zatvarati sistem u konane boksove. Pretpostavimo da je potencijalna energija V(x) svuda konana. Tada
svojstvena funkcija postaje nula na beskonanosti (za x ). Ako postoje vezana stanja i ako njihove
energije moemo da poreamo po rastuim veliinama ) (
2 1
< < E E tada e odgovarajue svojstvene
funkcije moi da se poreaju po rastuem broju njihovih nula tako da ) (x
n
svojstvenih funkcija ima n-1
nula za konanu vrednost x. ta vie, izmeu dve susedne nule funkcije ) (x
n
sledea svojstvena
funkcija e imati barem jednu nulu. Ovo je poznato kao oscilatorna teorema. Ako je estica zatvorena u
jednodimenzionalnoj kutiji sa neprobojnim zidovima, tako da je + = = ) ( ) (
2 1
x V x V , tada je njeno
kretanje ogranieno u intervalu
2 1
x x x < < i (n-1) nula ima talasna funkcija ) (x
n
. Ali poto ona mora
da bude nula i na granicama oblasti ) (
2 1
x x x x = = i ukupan broj nula je n+1. Ukoliko energetski
spektar, koji se dobije reavanjem vremenski zavisne redingerove jednaine, ini sva fiziki dozvoljena
stanja sistema, set funkcija je kompletan.

Opte reenje vremenski zavisne redingerove jednaine za vremenski
nezavistan potencijal

Primenom razvoja (204) odrediemo koeficijente razvoja ) (t C
E
za sluaj kada se estica kree u
vremenski nezavisnom potencijalu ) (r V

. Zamenimo

=
E
E E
r t C t r ) ( ) ( ) , (

u redingerovu
jednainu vodei rauna da je Hamiltonijan nezavistan od vremena i da je
E E
E H = . Ovim
postupkom dobijamo


= = =

E
E E
E
E E
E
E E
E
E E
r E t C r H t C r t C H r t C
t
i ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (

. (206)


34

Ako obe strane jednaine (206) pomnoimo sa ) (
*
'
r
E

i integralimo po celoj zapremini V (u kojoj se

estica kree) dobijamo

E
E E E
E
E E E
r d r r E t C r d r r t C
t
i

) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) (
*
'
*
'
. (207)

Poto su energetske svojstvene funkcije ortogonalne poslednja jednaina se svodi na

) ( ) ( t EC t C
dt
d
i
E E
= . (208)

Jednaina (208) moe jednostavno da se integrali i dobija se

[ ] / ) ( exp ) ( ) (
0 0
t t iE t C t C
E E
= . (209)

Ako se vratimo razvoju

=
E
E E
r t C t r ) ( ) ( ) , (

i zamenimo ) (t C
E
na osnovu (209), dobijamo

[ ]

=
E
E E
r t t iE t C t r ) ( / ) ( exp ) ( ) , (
0 0

. (210)

Ovde je opte reenje redingerove jednaine za kretanje u vremenski nezavisnom potencijalu ) (r V

.
Izraz (210) moemo da napiemo i na sledei nain

[ ]

=
E
E E
iEt r c t r

/ exp ) ( ) , ( (211)

gde je konstanta
E
c data izrazom

[ ] / exp ) (
0 0
iEt t C c
E E
= . (212)


35

Od ranije znamo da je [ ]

/ exp ) ( iEt r
E
stacionarno stanje, odnosno reenje vremenski zavisne
redingerove jednaine pa je prema tome (211) razvoj proizvoljnog stanja po stacionarnim stanjima.
Konstante
E
c mogu da se odrede ako se zna talasna funkcija u bilo kom vremenskom trenutku
0
t . Zaista, koristei (212) i ) ( ) , ( ) (
'
*
'
t C r d t r r
E E
=

imamo

[ ]

= r d t r r iEt c
E E

) , ( ) ( / exp
0
*
0
(213)

tako da opte reenje moe da se napie kao

[ ] ) ( / ) ( exp ] ' ) , ' ( ) ' ( [ ) , (
0 0
*
r t t iE r d t r r t r
E
E
E

= . (214)

Poslednji izraz daje ) , ( t r

u bilo kom vremenskom trenutku ako ga znamo u

0
t t = . Ako definiemo
funkciju

[ ]

=
E
E E
t t iE r r t r t r K

/ ) ( exp ) ( ) ' ( ) , ' ; , (
0
*
0
(215)

tada (214) moemo da napiemo u prostom obliku

' ) , ' ( ) , ' ; , ( ) , (
0
r d t r t r t r K t r

=

. (216)

Poslednji izraz nam pokazuje propagaciju talasne funkcije od vremena
0
t do vremena t pod kontrolom
) , ' ; , (
0
t r t r K

, pa je prema tome ova funkcija propagator.
Kompleksno konjugovano opte reenje [redingerove jednaine je

[ ]

=
'
*
'
*
'
*
/ ' exp ) ( ) , (
E
E E
t iE r c t r

(217)

pa je uslov normiranja opteg reenja


36

[ ] r d r r t E E i c c r d t r t r
E E
E E E E

=
'
*
'
*
'
*
) ( ) ( / ) ' ( exp ) , ( ) , ( . (218)

Poto su energetske svojstvene funkcije ortonormirane imamo


[ ]
[ ] . / ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
'
2
'
*
'
'
*
'
*
'

= =
=
E E E
E EE E E
E E
E E E E
c t E E i c c
r d r r t E E i c c

(219)

Prema tome, uslov normiranja se svodi na

1
2
=

E
E
c . (220)

Treba naglasiti da za razliku od stacionarnih stanja, gustina verovatnoe poloaja za superpoziciju
stacionarnih stanja zavisi od vremena. Zaista, ova verovatnoa je

[ ]
[ ]
.
) ( ) ( / ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
) , ( ) , ( ) , (
'
'
*
'
*
'
2
'
*
'
*
'
*
E E
E E
E E E E
E
E
E E
E E E E
r r t E E i c c
c
r r t E E i c c
t r t r t r P

+ =
= =
= =

(221)

U poslednjoj liniji izdvojili smo doprinose ) , ( t r P

koji potiu od dijagonalnih (E=E) i nedijagonalnih
) ' ( E E lanova u duploj sumi po E i E. Vidi se da nedijagonalni elementi unose zavisnost od vremena
u ) , ( t r P

.
Oekivanu vrednost totalne energije u stanjima koja su superpozicija stacionarnih stanja nalazimo


37


[ ]
[ ]
[ ]
.
/ ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
) ( ) ( / ) ' ( exp
) , ( ) , (
2
'
'
*
'
'
*
'
*
'
'
*
'
*
'
*
E c
E t E E i c c
r d r r E t E E i c c
r d r H r t E E i c c
r d t r H t r H E
E
E
E E
EE E E
E E
E E E E
E E
E E E E

=
= =
= =
= =
= = =

(222)

Pri izvoenju smo iskoristili
E E
E H = i ortonormiranost energetskih svojstvenih funkcija. Iz (222)
vidimo da je oekivana vrednost energije vremenski nezavisna kao to se i oekuje.
Vano je napomenuti da je pri sumiranju po E implicitno ukljueno i sumiranje po indeksima
degenerisanih svojstvenih vrednosti energije. Ako se indeks degenerisanosti ukljui eksplicitno tada se
opte reenje dibija u obliku

[ ]

=
E r
Er Er
iEt r c t r

/ exp ) ( ) , ( . (223)

Uslov normiranja opteg reenja je sada

1
2
=

E r
Er
c (224)

a jednaina za oekivane vrednosti je

=
E r
Er
E c E
2
. (225)

Poto smo pretpostavili da energetski spektar koji se dobija reavanjem redingerove jednaine
predstavlja sve fiziki mogue vrednosti energije sistema sledi da je svojstvena vrednost energije E jedini
mogui rezultat preciznog merenja ukupne energije estice. Na osnovu toga veliinu


2
) (
E
c E P = (226)


38

interpretiramo kao verovatnou da merenjem ukupne energije dobijemo vrednost E ako je energetski
spektar nedegenerisan tada su koeficijenti
E
c odgovarajue amplitude verovatnoe. Ako je energija E
puta degenerisana tada je

=
=

1
2
) (
r
Er
c E P . (227)

Jednaina (225) daje srednju vrednost koja se dobija mnogobrojnim preciznim merenjem ukupne energije
na ekvivalentnim nezavisnim sistemima opisanim istom funkcijom

[ ]

=
E r
Er Er
iEt r c t r

/ exp ) ( ) , ( .

Napomenimo da uopte E nije jednako ni jednoj svojstvenoj vrednosti energije. Meutim, ako je sistem
u posebnom (odreenom) stacionarnom stanju kome odgovara nedegenerisana vrednost energije tada se
njegova energija svodi na

[ ]

/ exp ) ( ) , ( iEt r t r
E
= (228)

pa je 1 =
E
c , a ostali koeficijenti su nula. U tom sluaju je E E = a to znai da se merenjem energije
dobija vrednost E . Ako je svojstvena energija E puta degenerisana a sistem je u stanju koje je
superpozicija talasnih funkcija koje odgovaraju istoj energiji, pa je talasna funkcija data sa

[ ]

=
=

1
/ exp ) ( ) , (
r
r E r E
t E i r c t r

. (229)

Tada e postojati samo lanovi sa E E = .

redingerova jednaina u impulsnom prostoru


39

Ve} smo pokazali da se Furierovom transformacijom prelazi iz koordinatne u impulsnu
reprezentaciju. Ovde emo da vidimo kako izgleda vremenski zavisna redingerova jednaina u
impulsnom prostoru. Polazei od ) , (
2
2
t r V
m
p
H

+ = pisaemo

[ ]

+ =

r d t r t r V
m
p
e r d t r e
t
i
r p i r p i

) , ( ) , (
2
) 2 ( ) , ( ) 2 (
2
/ 2 / 3 / 2 / 3
(230)

odnosno

+ =

r d t r t r V e t p
m
p
t p
t
i
r p i

) , ( ) , ( ) 2 ( ) , (
2
) , (
/ 2 / 3
2
. (231)

Sada moemo da napiemo

+ =

' ) , ' ( ) , ' ( ) 2 ( ) , (
2
) , (
~
2 / 3
2
p d t p t p p V t p
m
p
t p
t
i

. (232)

Ovo je vremenski zavisna redingerova jednaina u impulsnom prostoru, a uveli smo oznaku

= r d t r V e t p p V
r p p i

) , ( ) 2 ( ) , ' (
/ ) ' ( 3
~
. (233)

Oekivane vrednosti.

Prema datoj definiciji oekivane vrednosti, imamo

|
|

\
|

= p d t p
p
i t p x
x

) , ( ) , (
*
(234)

gde je
x
p
i x

= .

40

Za y i z moemo da napiemo odgovarajue oekivane vrednosti, pa moemo da napiemo

( )

= p d t p i t p r
p

) , ( ) , (
*
. (235)

Dinamikoj varijabli ) , , ( t p r A

pridruujemo u impulsnom prostoru linearni operator

) , , ( t p i A
p

(236)

i ovaj operator treba da bude Hermitski. Oekivana vrednost ovog operatora je

=
p d t p t p
p d t p t p i A t p
A
p

) , ( ) , (
) , ( ) , , ( ) , (
*
*
. (237)

Fizike veliine i odgovarajui operatori u impulsnom prostoru

Fizika veliina operator
koordinata polo`aja x
x
p
i

vektor poloaja r

p
i
x komponenta impulsa
x
p
x
p
impuls p

kinetika energija
m
p
T
2
2
=
m
p
2
2

potencijalna energija ) , ( t r V

) , ( t i V
p

ukupna energija
) , (
2
2
t i V
m
p
H
p
+ =

Stacionarna stanja u impulsnom prostoru.
Ako potencijalna energija ne zavisi od vremena tada reenje vremenski zavisne jednaine piemo
u obliku

) / exp( ) ( ) , (

iEt p t p = (238)

41


a ovo odgovara preciznoj vrednosti energije E. To su stacionarna stanja a ako ovo ubacimo u vremenski
zavisnu jednainu, dobijamo jednainu za odgovarajue ) ( p

) ( ' ) ' ( ) ' ( ) (
2
~
2
p E p d p p p V p
m
p
= +

. (239)

Ovo je vremenski nezavisna redingerova jednaina u impulsnom prostoru, gde je

= r d r V e t p p V
r p p i

) ( ) 2 ( ) , ' (
/ ) ' ( 3
~
. (240)

Jednaina (239) je integralna jednaina i u principu mnogo je tee reiti je, nego odgovarajuu
diferencijalnu jednainu u konfiguracionom prostoru. Ali u nekim sluajevima integralna jednaina je
pogodnija za reavanje.