TELEKOMUNIKACION

I SISTEMI (3.2)

Školska 2007/2008. god.

Pregled kursa
 Uvod: istorija telekomunikacija, uvodni pojmovi o TK
mrežama, model komunikacionog sistema, izobličenja u
prenosu signala, šumovi
 Kablovski sistemi veza (žične linije veza)
 Analogni sistemi prenosa (drugi deo)
 Digitalni sistemi prenosa (PDH, SDH)
 Telefonska mreža, IDN, ISDN, signalizacija no. 7
 Frame Relay tehnologija
 ATM tehnologija i B-ISDN
 xDSL (HDSL, ADSL, VDSL)
 Lokalne računarske mreže (LAN)
 Internet i IP tehnologija
 Multiservisne IP mreže; VoiP, IP televizija
2
Račvalica (1)
 Po vodovima je moguće signale prenositi u oba smera
po jednoj parici. Paricu čine dva provodnika (žice), a tako
realizovana veza se naziva dvožična veza. Tipičan
primer je linija veze telefonskog pretplatnika do čijeg
telefonskog priključka dolaze dve žice.
 Ali u samom telefonu, otpremni signal izlazi iz mikrofona,
a prijemni ulazi u slušalicu. Za dovod signala u slušalicu
se koristi jedna parica, a za odvod signala iz mikrofona
druga parica. To znači da u telefonskom aparatu treba
odvojiti predaju od prijema. Element koji obavlja ovu
funkciju razdvajanja naziva se račvalica.
račvalica U upotrebi su i
nazivi: diferencijalna sprega i hibrid.
hibrid
 Račvalica služi da se sa dvožične veza pređe na
četvorožičnu vezu i obrnuto, da se sa četvorožične
veze pređe na dvožičnu.

3
 Račvalica (2)

Odlazni signal A→B treba preko

račvalice da pređe u gornji vod
bez slabljenja.

Slabljenje u smeru 3–4 treba da

Isto važi i za dolazni signal B
→A, koji račvalica treba da
prenese na dvožični vod bez
slabljenja.
bude beskonačno, taj smer treba
da bude "zabranjen" za prenos
signala što je povezano sa
pojavom koje se zove eho

Idealne karakteristike slabljenja a(dB) su:

a14  0dB, a31  0dB, a34   4
Diferencijalni transformator –
najjednostavnija realizacija
račvalice (1)
4

1 2 ⇔
3
Diferencijalni 4 Z4
transformator
Z1

impedansa
Balansna
U1 1 2
Disipacija
Z2=Z1

Z3

3 U3
Disipacija

Račvalica
5
Diferencijalni transformator –
najjednostavnija realizacija
račvalice (2) 4

 Uslov Z2=Z1 znači da je račvalica balansirana 1 2

 Svojstva balansirane račvalice:

račvalice 3

 Kompozitno slabljenje ac14 najmanje je kada je Z4=2Z1 i iznosi

ac14 =3dB
 Kompozitno slabljenje ac31 najmanje je kada je Z3=Z1/2 i iznosi
ac31 =3dB
 Slabljenje refleksije aρ 34 između ulaza i izlaza četvorožične strane
je beskonačno, aρ 34 = ∞
 U oba smera polovina snage signala usmerava se u željenom
pravcu, a druga polovina se disipira:
 na balansnoj impedansi Z2 u smeru u 3-1 (četvorožično – dvožično)
6

 Diferencijalni transformator –
najjednostavnija realizacija
račvalice (3) 4
 Pošto transformator nije idealan, jer ima gubitke, 1 2
stvarno kompozitno slabljenje je nešto veće:
3

ac  ac14  ac 31  3,5dB

 Isto tako, uslov balansirane račvalice Z2=Z1 praktično je

nemoguće idealno realizovati, jer se kompleksna ulazna
impedansa Z1 menja u zavisnosti od frekvencije
 Koeficijent refleksije ρ – mera nebalansiranosti
Z1  Z2
ρ=
Z1  Z2
7
 Diferencijalni transformator –
najjednostavnija realizacija
račvalice (4) 4
 Slabljenje refleksije je: 1 2

1 Z1  Z2 3
aρ =20log  20log
ρ Z1  Z2
 Posmatrano sa četvorožične strane, reflektovani signal
je dvostruko oslabljen jer dva puta prolazi kroz račvalicu
 Slabljenje račvalice u smeru 3-4 je

ar  a34ρ a  2ac , gde je ac  3,5dB

8
 Diferencijalni transformator –
najjednostavnija realizacija
račvalice (5)
2-žični ulaz 1
ac ≅ 3,5dB
4 4-žični izlaz

4 a)
1 2
4
ac ≅ 3,5dB
3
Reflektovani
aρ ≅ 20 log |1/ρ| a34 ≅ aρ + 2ac signal

2-žični izlaz 1
ac ≅ 3,5dB
3 4-žični ulaz

b)

9
Eho (1) Reflektovani
signal

 Reflektovani signal – signal ili deo dolaznog signala B→A

koji prolazi kroz račvalicu u smeru 3–4 i prosleđuje se nazad
ka tački B, zajedno sa odlaznim signalom koji regularno
prolazi kroz račvalicu u smeru 1–4.
 Ovaj signal može biti primljen, na primer, u slušalici na
drugom kraju veze, a učesnik u razgovoru, pored govora
drugog učesnika, čuje i sopstveni govor.
 Pošto signal eha prelazi duplo duži put, on duplo kasni, pa u
zavisnosti od dužine veze, signal eha može biti potpuno
razumljiv.
10
 Eho (2) A
4-žična
B
veza
2-žična 2-žična

Eho govornika veza veza

ae1  ar  2ac  2G4

Osnovni
ac signal

Eho slušaoca Osnovni G4

ae2  2ar  2G4  ae1ρ a signal
ac
ar aρ
ae1
G4  ekvivalentno ac
ae2

pojačanje 4-žične veze Eho

govornika G4
ae  slabljenje eha
ac
ac  3,5dB aρ ar ab

aρ  slabljenje refleksije ac
Eho

ar  slabljenje račvalice G4 slušaoca

ab  slabljenje petlje
ac
11
Potiskivanje eha
 Potiskivanje eha – echo suppression
 Prekid ili jako slabljenje jednog od smerova prenosa
kada detektor nivoa ustanovi prisustvo telefonskog
signala u drugom smeru
 Time se simulira poludupleksni način rada što je
moguće u telefoniji ali nedopustivo u prenosu
podataka

Detektor
D nivoa
2-žična 4-žična D 2-žična
veza veza veza

12
 Poništavanje eha
 Poništavanje eha – echo cancellation
 Anticipacija reflektovanog signala i oduzimanje tog
signala od prijemnog signala, pre ekstrakcije
informacija iz njega
 Tipično u prenosu podataka (npr. u modemima), vrši
se adaptivnim filtriranjem prijemnog signala
e d
–
y
Komunikacioni link Mikrofon d – željeni signal
Adaptivni e – signal greške
filtar
Zvučnik x – prijemni signal
y – izlaz filtra
x

13
Pojačavači

 Pojačavači služe da kompenzuju slabljenje

signala koje nastaje prilikom njegove obrade i
prenosa.
 Pojačavači se dela na:
 digitalne i
 analogne.

14
Digitalni pojačavači

 Na ulaz digitalnog pojačavača dolazi izobličen i oslabljen

digitalni signal.
 Dig. pojačavač pojačava signal, ali i rekonstruiše njegov oblik
 Digitalni pojačavač regeneriše signal, odnosno na svom izlazu
daje oblik signala kakav bi trabalo da bude bez slabljenja,
izobličenja i šumova i zato je drugi nazivi za digitalne
pojačavače: regenerator ili ripiter (repeater).
 Ovu funkciju regenerator će vršiti sve dok je ulazni signal
"prepoznatljiv", odnosno sve dok se može bez greške zaključiti
da li je na ulazu nula ili jedinica. Do te granice regenerator
izlazni signal oslobađa od izobličenja i šumova.
15
Princip rada regeneratora

 Kada napon na ulazu u regenerator U1 dostigne neki

unapred definisan nivo (prag okidanja), zatvori se
prekidač P pa se napon izvoda za napajanje U priključi na
izlaz regeneratora.
regeneratora
 Taj napon postoji u elementarnom vremenskom intervalu T i
prekida se kada se prekidač otvori. Vreme između zatvaranja
i otvaranja prekidača je kontrolisano, na primer, takt
impulsima.
 Napon na izlazu U2 ima pravilan pravougaoni oblik. oblik
16
Analogni pojačavači

 Povećavaju amplitudu signala, ali zbog same

prirode analognog prenosa ne mogu da utiču na
oblik signala u smislu oslobađanja od izobličenja i
šumova

17
 Osnovne karakteristike analognih
 pojačavača
Analogni pojačavači su integrisana poluprovodnička kola velike
složenosti.
 Najveći deo karakteristika analognih pojačavača se može
analizirati ne ulazeći u način realizacije pojačavača ( princip "crne
kutije" ) koji je inače jedno kompleksno integrisano kolo.

 Na ulazu deluje pobudni generator napona Ug i impedanse Zg.

 Ulazni napon u pojačavač je U1, a struja I1 .
 Na izlaz pojačavača je priključen potrošač impedanse Zp na
kome je napon U2, a struja I2.
18
Model pojačavača (1)
 Veličine napona, struje i pojačanja se mogu
izračunati ako se pojačavač zameni svojim
modelom
 Model pojačavača je dat pod idealnim uslovima:
 Pojačavač je linearan i
 Ulaz ne zavisi od izlaza (to znači da pojačavač prenosi
signal samo u jednom smeru – od ulaza ka izlazu)
 Elementi modela se mogu teorijski odrediti iz
poznate elektronske šeme pojačavača, a mogu se
lako i izmeriti

19
Model pojačavača (2)
 Elementi modela se definišu na sledeći način:
U1
Zu =
I1
U2
Zi = za U g =0 kada je U1 =0 odnosno A U1 =0 (ulaz u kratkom spoju)
I2
U2
A= za Zp = (otvoren izlaz)
U1

20
Karakteristike pojačavača
(1)
 Pojačanje napona se može definisati i u odnosu na
napon generatora kao:

U2
A'= = A'(jω) =|A'(jω)| e j (ω)
Ug
 Amplitudska karakteristika u određenom opsegu
frekvencija treba da ima željeni oblik. Najčešće je to
"ravna" amplitudska karakteristika, odnosno u
opsegu primene pojačanje ne zavisi od frekvencije.
 Fazna karakteristrika treba da bude linearna funkcija
frekvencije kako ne bi bilo faznih izobličenja.

21
Karakteristike pojačavača
(2)
 Pojačavači na liniji veze treba da imaju amplitudsku
karakteristiku kod koje pojačanje raste sa
frekvencijom čime se kompenzuje povećanje
slabljenja kod vodova sa frekvencijom.
 Takav model je linearan što nije slučaj kod realnog
pojačavača koji u sebi sadrži izrazito nelinearne
elemente, kao što su diode i tranzistori.
 Zato pojačavač unosi nelinearna izobličenja.
izobličenja
 Takođe, pojačavač unosi dodatni šum,šum te
pogoršava odnos signal/šum u odnosu na taj odnos
na ulazu. Šumovi su pre svega termički,
termički jer
pojačavač sadrži u sebi brojne otpornike.

22
Karakteristike pojačavača
(3)
 Poseban problem predstavlja nestabilnost pojačavača,
odnosno pojava da menjaju svoje karakteristike tokom
vremena zbog čega pojačanje pojačavača nije stabilno.
 Nestabilnosti pojačanja doprinose:
 Zavisnost karakteristika dioda i tranzistora od temperature
 Nestabilnost jednosmernih napona napajanja pojačavača
koji se dobijaju usmeravanjem naizmeničnog napona
energetske mreže, a koji je nestabilan,
 “Starenje komponenti", tj. promene karakteristika tokom
vremena.
Broj otkaza

Testiranje Operativni život Istrošenost

vreme
23
 Karakteristike pojačavača
(4)
 Integrisani
pojačavači se
proizvode
serijski.
 Integrisani
pojačavači
kompanije
Texas
instruments →

24
Karakteristike pojačavača
(5)
 Zbog jeftine proizvodnje, znači i cene integrisanih
pojačavača, tolerancije karakteristika su velike što
dovodi do odstupanja pojačanja u odnosu na
proračunato.
 Za razliku od analognih pojačavača, kod regenatora
ovi štetni uticaji ne menjaju njihove karakteristike,
jer regeneratori rade samo u dva stanja: ili je
kontakt uključen, ili isključen (on - off ).

25
Primer pojačavača opšte
namene (µSimbol
A 741)
Šema
Čip

Raspored pinova

26
 Pojačavači sa negativnom
reakcijom
 (1)
Nabrojani nedostaci analognih pojačavača se mogu u znatnoj
meri otkloniti primenom negativne reakcije (negative
feedback).
feedback
 Pod reakcijom se podrazumeva u opštem smislu vraćanje
signala sa izlaza pojačavača na njegov ulaz.
 Ako je vraćeni signal Ur u protivfazi sa ulaznim signalom
Uu reakcija je negativna.
U 2 = A(U1 -βU2 )
U u  UβU
1 2
A
U2 = U1
1+βA
r 
UβU 2 Pojačanje sa reakcijom je
A
Ar =
1+βA
27
Pojačavači sa negativnom
reakcijom (2) A
Ar =
1+βA
 Pojačanje pojačavača sa reakcijom, Ar, je smanjeno u
odnosu na pojačanje bez reakcije, A, za veličinu 1+βA
koja se naziva funkcija reakcije.
 Za βA>>1 svodi se na:
A r  1β
 Ovaj izraz pokazuje da, pod navedenim uslovom,
pojačanje pojačavača sa reakcijom zavisi samo od
karakteristika kola reakcije (a ne zavisi od pojačanja
pojačavača bez reakcije).

28
Pojačavači sa negativnom
reakcijom (3)
A R1
U1 Ar = β=
A U2 1+βA R1 +R 2
1 R2
R1 R2 A r   1+ , za βA >> 1
β R1
 Karakteristike otpornika u kolu reakcije ne zavise od
frekvencije, linearne su i mogu se učiniti skoro
nezavisnim od temperature.
 To znači da, dok je ispunjen uslov A>>1,
A>>1 promene u
osnovnom pojačavaču izazvane promenama frekvencije,
temperature, starenje i tolerancija ne utiču na ukupno
pojačanje pojačavača sa reakcijom
29
Pojačavači sa negativnom
reakcijom (4)
 Važne osobine pojačavača sa negativnom reakcijom
zbog kojih se analogni pojačavači se uvek realizuju sa
negativnom reakcijom
 Pojačanje je smanjeno za funkciju reakcije
 Relativne promene pojačanja sa reakcijom smanjene u
odnosu na relativne promene pojačanja bez reakcije za
funkciju reakcije
 Stabilnost pojačanja je povećana za funkciju reakcije
 Nelinearna izobličenja su smanjena za funkciju reakcije
 Propusni opseg povećan za funkciju reakcije
 Odnos signal/šum je poboljšan za šumove koje generiše
sam pojačavač, utoliko više, ukoliko je izvor šuma bliži
izlazu pojačavača. Reakcija ne poboljšava odnos
signal/šum za šumove koji dođu na ulaz pojačavača, jer se
i signal i šum pojačavaju za isti iznos.

30
Regulacija pojačanja (1)
 Varijacije nivoa signala na mestu prijema su ograničene
(primer: kod koaksijalnih vodova, zbog promene
temperature ambijenta varijacije slabljenja dostižu ±20dB
na 100km dužine voda)
 Da bi se ove varijacije svele u propisane granice
potrebno je da pojačavači imaju mogućnost promene
pojačanja
 Ako nivo signala opadne ispod nekog nivoa, pojačanje
pojačavača treba da se poveća. Obrnuto, ako nivo
signala pređe neki nivo, pojačanje pojačavača treba da
se smanji
 Pojačavač treba da je adaptivan na slabljenje linije veze

31
Regulacija pojačanja (2)
 Ocena veličine slabljenja ne može da se vrši preko
nivoa signala koji nosi informaciju.
informaciju
 Ako signal ima veliku dinamiku, na primer kod govora 62
dB, kolo koje odlučuje "ne zna" da li je nivo signala opao
zbog opadanja nivoa zvučnog signala govornika, ili se
slabljenje povećalo.
 Nestanak signala ne znači da je linija u prekidu, ona to
može biti, ali može biti da se ne šalje nikakva
informacija.
 Za detekciju slabljenja na liniji veze i detekciju prekida
veze (alarm) služi poseban referentni pilotski signal.
signal
To je signal tačno određene frekvencije i tačno
određene amplitude koji se šalje na liniju veze zajedno
sa signalima koji nose informaciju.

32
Regulacija pojačanja (3)
 Na mestu gde sa nalazi pojačavač referentni pilot izdvaja
se uskopojasnim filtrom.
 U zavisnosti od njegove primljene amplitude (normalna,
veća, manja) reguliše se pojačanje pojačavača.
 Regulacija se vrši menjanjem stepena negativne reakcije
promenom vrednosti otpornika u kolu reakcije,
automatski ili ručno.
 Moguće je ne menjati pojačanje pojačavača, a ispred
pojačavača staviti promenljivi amplitudski korektor i
promenom otpornika u njemu menjati slabljenje.
Izostanak pilotske frekvencije signalizira alarm.

33
Oscilatori
 Oscilatori služe da na svom izlazu generišu
naizmenični prostoperiodični signal ili povorku
pravougaonih impulsa.
 Najvažnija namena generisanih sinusoidalnih
signala je da služe kao nosioci kod analognih
modulacija.
 Važna im je i primena kao referentnih pilotskih
frekvencija, sinhronizacionih frekvencija i
referentnog, tačnog vremena ( T=1/f ).
 Isto važi i za povorku pravougaonih impulsa, koji se
koriste kao nosioci kod analognih i digitalnih
modulacija, izvori podatka o referentnom vremenuili
ili služe kao generatori takt impulsa, itd.
34
Realizacija
oscilatora
 (1)
Oscilatori su pojačavači sa pozitivnom povratnom spregom

U u  U1 +βU 2

r 
UβU 2

U2 A
U 2 = A(U1 +βU 2 ); A r  =

U1 1βA

35
 Realizacija oscilatora
(2) A
Ar 

1βA

 Ako je βA=1,
βA=1 tada Ar →∞;
→∞ pošto U2 fizički ne može da bude
beskonačan napon, to znači da U1 →0.
 Ovo znači da se na izlazu pojačavača sa pozitivnom reakcijom
generiše neki napon, a da je pri tome nema neke spoljne pobude
pošto je ulazni napon U1 =0
 Uslov oscilovanja βA=1 znači da koliko kolo reakcije oslabi
signal, toliko ga pojačavač pojača. Stvoreni signal kruži unutar te
petlje, odnosno pojačavač osciluje.
 Frekvencija oscilovanja biće tačno određena, a napon oscilacija
biće prostoperiodičan, ako se kolo reakcije izvede kao redno
oscilatorno kolo.

36
Niskofrekventni (NF)
prenos
 Kod niskofrekventnog prenosa signal se prenosi
bez obrade, u svom osnovnom opsegu
frekvencija.
 S obzirom na osobine vodova NF prenos govora
je moguć samo kod vazdušnih i simetričnih
vodova.
vodova
 Ako je slabljenje duž linije veze veće od
dozvoljenog, na liniji veze, kod žičnih veza, se
ugrađuju pojačavači.
 NF prenos se može vršiti dvožično i četvorožično.

37
Ograničenja NF prenosa
 Pošto račvalica ima konačno slabljenje u
zabranjenom pravcu pojačanje pojačavača je
ograničeno.
 Ono mora da bude manje od slabljenja račvalice. U
protivnom, došlo bi do pojave samooscilovanja.
 Koliko račvalica oslabi signal u zabranjenom pravcu,
pojačavač ga toliko pojača, pa signal kruži unutar
pojačavačke stanice.
 Zbog mogućnosti samooscilovanja, broj
pojačavačkih stanica je maksimalno pet, pa je
domet NF dvožične veze ograničen na nekoliko
desetina kilometara.
38
Visokofrekventni (VF)
prenos
 Kod visokofrekventnih analognih sistema, signal
se moduliše pre prenosa i njegov osnovni
spektar se transponuje u drugo, više,
frekvencijsko područje.
 Na mestu prijema se vrši obrnuti proces –
demodulacija.
 VF prenos je moguć u svim vrstama linija
veza.
veza

39
Princip SSB
 SSB (Single Side Band) – amplitudska
modulacija sa jednim bočnim opsegom

Spektar ulaznog f0 ÷ f 0 + fp ili

signala Modulator f0 ÷ f0 – fp
0 ÷ fp ~
~
M
~
U0 cos 2πf 0t

Demodulator Spektar ulaznog signala

f0 ÷ f0 + fp ili
~
~ D f0 ÷ f0 – fp
0 ÷ fp
U0 cos (2πf0t + ϕ)

40
Dvožična veza (1)
pojačavač račvalica

 Za dvožični prenos signala u oba smera, kod dvožične

veze se koristi jedna bakarna parica.

41
Dvožična veza (2)
 Pošto se u terminalu, na primer telefonu, moraju
razdvojiti predaja od prijema, spoj terminal - vod se vrši
sa račvalicom.
 Na mestu gde se pojačava signal (pojačavačka stanica)
se takođe pomoću račvalice moraju odvojiti predajni i
prijemni smer, jer pojačavač može da pojačava samo u
jednom pravcu, od ulaza ka izlazu, dok u obrnutom
smeru signal ne prolazi.

42
Dvožični prenos –
isti frekvencijski opseg
 Dvožični prenos sa istim opsegom frekvencija u oba
smera zahteva upotrebu račvalice.
 Problem – račvalica se teško može uravnotežiti za
visoke frekvencije
 Ova vrsta prenosa se, uprkos tome što je
najekonomičnija sa gledišta korišćenja raspoloživog
frekvencijskog opsega, ne koristi.

43
Dvožični prenos –
različiti frekvencijski
opsezi (1)
 Dvožični prenos sa različitim opsegom frekvencija u

oba smera u predaji koristi opseg od f1 do f2, a u

prijemu od f3 do f4, uz uslov f3>f2.
 Signal se posle prelaska sa dvožične na
četvorožičnu vezu i obrnuto, na terminalima i
pojačavačkim stanicama, uspešno razdvaja pomoću
filtarske skretnice
 Prednost ove vrste prenosa je u korišćenju jedne
parice za oba smera
 Nedostatak ove vrste prenosa je u tome što je za
prenos potreban više nego duplo veći frekvencijski
opseg.
44
Dvožični prenos –
različiti frekvencijski
opsezi (2)
Princip filtarske skretnice:


Dvožičnom vezom prostire se u jednom smeru signal čiji je



spektar u opsegu {f1, f2}.

 Po istoj parici, u suprotnom smeru, prenosi se signal čiji spektar
leži u opsegu od {f3, f4}.
 Razdvajanje ova dva signala vrši filtarska skretnica, koju čine dva
filtra propusnika opsega.

45
Četvorožična veza
 Kod četvorožične veze jedna parica se koristi za prenos
signala u jednom smeru, a druga parica za prenos u
suprotnom smeru.
 Račvalice su samo ostale na krajevima veze. Razlog za to je
što je privod od terminala pretplatnika, preko instalacije, do
razvodne kutije najčešće dvožičan, a iz razvodne kutije se
preko račvalice prelazi na četvorožičnu vezu.
 Opasnost od samooscilovanja je neznatna, pa je domet
četvorožične veze veoma veliki. Plaćena cena za to je da je
broj žica dupliran u odnosu na dvožičnu vezu. Problem eha
sa krajeva veze i dalje ostaje prisutan.

46
Četvorožični prenos –
isti frekvencijski opseg
 Četvorožični prenos sa istim opsegom frekvencija u
oba smera koristi za prenos dve parice, jednu u
jednom smeru, drugu u drugom smeru, te sa gledišta
potrebe za duplo većim brojem provodnika nije
ekonomičan.
 To se kompenzuje većom stabilnošću veze i
potrebom za minimalnim korišćenjem frekventnog
opsega, jer se u oba smera prenosi signal od
f1 do f2, pa se ovaj prenos najčešće koristi.

47
Četvorožični prenos –
različiti frekvencijski opsezi
 Četvorožični prenos sa različitim opsegom
frekvencija u oba smera je sigurno
najkvalitetniji, posebno sa gledišta
preslušavanja.
 Neekonomičan je – duplo veći frekvencijski
opseg i duplo veći broj parica, pa se praktično
ne koristi.

48
Višestruka modulacija
 Transponovanje govora u visoka frekvencijska područja je
izuzetno teško, usled ekstremnog povećanja cene filtra koji
treba da obezbedi zahtevanu selektivnost.
 Takav filtar bi zahtevao, već pri premeštanju govora u
područje iznad 60kHz, ekstremni broj LC elemenata, ili
primenu skupih kristala kvarca

49
Frekvencijski multipleks
(1)
 FDM – Frequency Division Multiplexing
 SSB – Single Side Band modulacija (AM sa jednim
bočnim opsegom)
 Svaki od više kanala moduliše nosioce na različitim
frekvencijama koje su međusobno pomerene za širinu
kanala, tako da nema preklapanja njihovih spektara.
Na prijemu se svaki kanal izdvaja odgovarajućim
filtrom i vodi na demodulator.

Kanal br . 1 2 3 4 5 n
...

B1
B≅nB1

50
Frekvencijski multipleks
(2)
Vremenski domen

Frekvencijski
domen

51
Frekvencijski multipleks
(3
 )
Primena: u telefoniji
 Svaki govorni kanal moduliše različit nosilac.
 Frekvencije nosioca su pomerene za po 4kHz.
 Filtrom se odvaja jedan bočni opseg.
opseg Svaki od
govornih kanala leži u "svojih" 4kHz, pa nema
međusobnog preklapanja spektara kanala - zbog
nesavršenosti filtara jedan deo signala iz jednog
kanala pređe u drugi kanal, ali je njegov nivo dovoljno
mali da ne utiče na kvalitet prenosa.
 Tako se kanali "pakuju" u sukcesivne frekvencijske
sekvence od 4kHz, sve dok se propusni opseg voda
ne popuni.
 Na prijemu, svaki kanal se odvaja iz grupe kanala
filtrom koji propušta samo opseg u kome se dotični
kanal nalazi, a ostale kanale ne propušta.
 Odvojen kanal ide na demodulator.
52
Frekvencijski multipleks
(4
 ) pravila, koja se odnose na opseg frekvencija u
Postoje
kome se svaki kanal nalazi, gde počinje taj opseg i gde
se završava.
 Pravila postoje i za veće grupe kanala. Ona određuju
broj kanala, na kojoj frekvenciji oni počinju i na kojoj
frekvenciji se grupa kanala završava.
 Skup pravila se naziva hijerarhija – FDM hijerarhiju
čine pravila za višekanalni analogni prenos telefonskih
signala po kojima se premeštanje kanala u više
frekvencijsko područje se ne vrši direktno, već korak po
korak formiranjem grupa različitih nivoa.

53
Frekvencijski multipleks
( 5 )
Hijerarhijski princip formiranja grupa:
 Od određenog broja govornih kanala formira se
grupa u najnižem hijerarhijskom nivou
 Sledeći hijerarhijski nivo se formira modulacijom
više grupa iz predhodnog nivoa
 Zatim se grupe iz tog, drugog nivoa grupišu u
sledeći nivo, i tako dalje, sve do najvišeg
hijerarhijskog nivoa.

54
 Pet osnovnih grupa se u MUX-2
FDM hijerarhija moduliše na pet različitih frekvencija
nosioca i tako se formira super grupa
sa 60 kanala.
Na prijemnoj strani se vrši demultipleksiranje
obrnutim redom od multipleksiranja.
Grupa od 900 kanala se može formirati
Hijerarhija demultipleksiranja je identična
od 15 super
Na kraju u MUX-4, od tri master
grupa, odslikama
kojih svaka
a) i b)formira
grupe, na ovom slajdu,moduliše
supermaster samo
grupa jenosilac
smer na posebnoj
signala obrnut,
frekvenciji. Ovako dobijena grupa se
od
a 900 kanala
umesto koja predstavlja
oznake MUXnaziva
trebaglavna
upotrebiti
grupaoznaku
grupa.
najviši hijerarhijski nivo.
DMUX.

Pet super grupa u MUX-3 formira

master grupu sa 300 kanala.
Dvanaest telefonskih kanala širine po 4kHz u
prvom multiplekseru (MUX -1) grupišu se
modulišu nosioce na različitim frekvencijama u
osnovnu grupu,
grupu koja zauzima opseg širine 12 x
4kHz=48 kHz i nalazi se u opsegu učestanosti od
4-52 kHz (grupa A) i 60 do 108 kHz (grupa B). 55
FDM hijerarhija – šema i
simboli

f0 prema slajdu 57

56
Kod postupka predgrupne modulacije 12 kanala Postupak direktne
Formiranje
se grupiše u četiri podgrupe, svaka sa po tri modulacije se vrši na taj
kanala.
osnovne
U svakoj podgrupi se tri kanala modulišu identično
način što se 12 kanala
moduliše na 12 različitih
na grupe
3 frekvencije nosioca, od 12, 16 i 20kHz. frekvencija, pa se sa 12
Posle filtriranja dobijaju se četiri podgrupe, svaka različitih filtara odvajaju
sa po tri kanala, koje leže u istom frekventnom donji bočni opsezi.
području od 12 do 24kHz.
a) direktno Ovaj postupak zahteva da
Svaka podgrupa se moduliše na nove 4 filtri budu realizovani
frekvencije: 84, 96, 108 i 120 kHz. Filtrima se
b) predgrupna pomoću kristala kvarca.
odvajaju donji bočni opsezi, tako da su na kraju
(podgrupna)
svih dvanaest kanala u opsegu od 60 do 108kHz. Primenjuje se kod malog
modulacija
Kod postupka predgrupne modulacije potrebno je broja kanala i kod
16 filtara, ali su samo 7 različitog tipa i mogu se specijalnih službi, na
realizovati u LC tehnologiji. Broj modulatora je 16, primer kod vojnih
ali su 7 različitog tipa. Potrebno je ukupno 7 dvanaestokanalnih
različitih frekvencija nosioca. uređaja.
Postupak predgrupnog formiranja osnovne grupe,
iako komplikovaniji, jeftiniji je od direktnog
postupka te se primenjuje u analognoj javnoj
telefonskoj mreži.
57
 Prednosti hijerarhijskog
formiranja multipleksnog
signala
Smanjuje se broj modulatora i demodulatora
 Frekvencijski položaj svakog kanala i grupe kanala
je tačno određen
 Jednostavno je manipulisati grupama kanala
 izdvajanje iz sistema i prosleđivanje u drugom pravcu
 izdvajanje iz jednog i ubacivanje u drugi sistem
 Demultipleksiranje i dr.
 Terminalna oprema je standardizovana i modularna.

58
Linijski sistemi
 Priključivanje standardizovane terminalne opreme
na konkretnu liniju veze (simetrična parica,
koaksijalni vod) najčešče zahteva još jedan
postupak modulacije.
 Njime se grupa iz svog standardnog opsega
frekvencija premešta u neki drugi opseg koji
odgovara izabranom vodu.
 Vrsta i broj grupa kanala koji se smeštaju u dati vod
i njihov frekvencijski raspored je takođe
standardizovan u takozvane linijske sisteme (ITU-T
preporuke serije G).

59