Vodic Kroz EU Politike - Energetika

Energetika
Energetika
Projekat se realizuje u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo SlovakAid
Energetika
Vodi kroz politike EU Energetika predstavlja pregled politike i zakonodavstva (acquis) EU u oblasti energetike i obaveza Republike Srbije u ispunjavanju uslova za lanstvo u EU. Pored definicija osnovnih pojmova, kratkog istorijskog pregleda razvoja ove, sve znaajnije, politike EU, Vodi daje pregled srodnih oblasti, uputstvo za detaljnije upoznavanje sa propisima EU, iskustvo Republike Slovake, kao i pogled na znaaj neophodnih reformi.
VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
Predgovor
Studija Vodi kroz EU politike - Energetika je prva u seriji od pet publikacija koje priprema Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo. Osnovna namera je da se javnosti u Srbiji, pogotovo onoj koja je ukljuena u brojne i sve ire procese vezane za evropsku integraciju, na to jednostavniji i prihvatljiviji nain predstavi veoma kompleksna materija politika Evropske unije u pet oblasti: energetika, poljoprivreda, zatita okoline, trgovina i unutranji poslovi. U okviru ovog dvogodinjeg projekta Evropski pokret u Srbiji e preostale oblasti sukcesivno obraivati i objaviti u vidu publikacije do kraja 2011. godine. Zato upravo ovih pet politika? Naa procena je da se upravo na njima prelamaju neke od osnovnih, kljunih tema, ali i izazova evropskih integracija, bilo da su najsloenije, najobimnije ili pod pretpostavkom da e njihova realizacija zahtevati posebno velike promene u Srbiji kako u
PREDGOVOR
7
no kada se radi o izvrnoj ili zakonodavnoj grani vlasti u Srbiji, tako i iroj zainteresovanoj javnosti. Vodi sadri i jasan prikaz uloge i znaaja koji za Srbiju ima Energetska zajednica kao forma sektorskog integrisanja Srbije u EU. To naravno ne moe biti nikakav supstitut aspiracijama za lanstvo niti se radi o klasinoj formi integracije u EU. Meutim, Energetska zajednica predstavlja svojevrsnu vebu i dobru praksu. Takoe, svedoi o znaaju koji Brisel pridaje ovoj oblasti i pripremi drava kandidata i potencijalnih kandidata za lanstvo. Primena odredbi ovog Ugovora e u svakom sluaju olakati i ubrazati put Srbije do Brisela. Naravno, urednici su svesni kompleksnosti ove, ali i tema koje slede, kao i mogunosti da je u obilju materijala neto ili promaklo ili da je na momente previe suvoparno. Ipak, izazov pionirskog napora autora i tima koji je angaovan na projektu je prilika i zadatak koji e se, po naem uverenju, viestruko valorizovati. Uostalom, Evropska unija je konstrukcija koja poiva na normama-obim propisa je odavno premaio 150 hiljada stranica raznih direktiva, uredbi i normi. Upravo zbog toga je neophodno da se to pre pone savladavanje osnova politike u pojedinim oblastima rada EU. Pogotovo kada se radi o buduem okviru naeg rada, angaovanja i ivota, odnosno o naoj budunosti. U Beogradu, 2010. Tanja Mievi, Milan Simurdi
smislu prilagoavanja zakonodavstva, tako i kada je re o implementaciji i integrisanju u evropsko okruenje u zahtevnom i sloenom procesu pristupanja Srbije EU. Nekoliko dodatnih argumenata objanjava zato smo krenuli upravo sa Vodiem u oblasti energetike. Ukoliko ostavimo po strani injenicu da je energija u samim korenima evropskih integracija (preko Zajednice za ugalj i elik kao zametka savremene EU), na prvom mestu je rastui znaaj ove teme za sve nacionalne politike u svetu, pa i u EU. Bilo da je re o energetskoj bezbednosti, energetskoj efikasnosti ili obnovljivim izvorima energije jasno je da se radi o temi koja e u predstojeim vremenima biti u samom vrhu agende EU, njenih drava lanica, ali i aspiranata na lanstvo meu kojima je i Srbija. Kao i u drugim oblastima energetska politika EU je pokretna meta. Karakteriu je stalne promene, teko i sporo usaglaavanje i znaajni otpori nacionalnih politika koje se teko odriu mita o energetskom suverenitetu. Ovaj Vodi daje pregled evropske politike u ovoj oblasti do maja 2010. godine. Poslednji regulatorni talas je upravo zapljusnuo briselsku administraciju i drave lanice kroz otpoinjanje veoma zahtevnog posla na uobliavanju energetske strategije EU za period 2012-2020. Kada se govori o Srbiji, momenat je zaista vredan panje. Ne radi se samo o presudnoj fazi naih evropskih integracija i prieljkivanju statusa kandidata, ve i o oblasti kojom se bavi ovaj Vodi. Srbija bi do kraja godine trebalo da usvoji promene postojee Energetske strategije Republike Srbije do 2015. godine, ali i da dopuni Zakon o energetici, kao osnovni pravni akt koji regulie ovu oblast. Za oekivati je da Srbija osnovne postavke iz Strategije i odredbe Zakona prilagodi usvojenim naelima i propisima energetske politike EU. Paralelno, u naoj javnosti sve su prisutnije teme vezane za energetiku. Bilo da se radi o energetskoj efikasnosti, poveanoj panji koja se posveuje obnovljivim izvorima energije ili najavljenim, velikim investicijama u ukupni energetski sektor i prateu infrastrukturu, energetika je tema koja se nakon nekoliko decenija zapostavljenosti vraa u sam fokus privrednog i politikog ivota u Srbiji. U takvom kontekstu ira saznanja o evropskim propisima i praksi, ali i primeri i iskustva iz ove oblasti koji su predoeni kroz iskustva Slovake mogu biti samo od koristi. Ovo je podjednako va-
Sadraj
1. 2. 2.1 2.2 2.3 3. 3.1 3.2 4. 4.1 4.2 4.3 4.4 4.5 4.6 5. 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5
Uvod Pojam pristupanja Evropskoj uniji Nastale, predstojee i oekivane obaveze iz procesa pristupanja Predvianje promena u obuhvatu i karakteru obaveza Problem razvoja energetske politike Nastale obaveze iz procesa pristupanja Ugovor o osnivanju Energetske zajednice Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju Pregled pravnog okvira u oblasti energetike Elektrina energija Prirodni gas Nafta Energetska efikasnost Obnovljivi izvori Sigurnost snabdevanja Oblasti koje su povezane sa oblastima energetike Zatita ivotne sredine Konkurencija Standardizacija Socijalna dimenzija Investicije
11 13 19 20 23 31 31 35 37 47 61 77 83 90 96 99 99 109 114 117 121
SADRAj
11
123 123 125 127 131 165 165 172 178 181 183 Proces evropskih integracije Srbije u oblasti energetike je kompleksan, dugoroan i neophodno planiran poduhvat za svaku dravu koja ima energetski sektor utemeljen na korienju prirodnih resursa. Veza izmeu kvaliteta upravljanja korienjem prirodnih resursa i kvaliteta dravne uprave ini osnovu ovog procesa. Razvoj energetskih trita i na tome zasnovano upravljanje korienjem prirodnih resursa u energetici znaajno doprinosi kvalitetu dravne uprave. Ukoliko drava nema drugih konkuretnih prirodnih resursa, ovo moe da predstavlja i okosnicu celog procesa pristupanja Evropskoj uniji (EU). To je bio sluaj sa mnogim dravama Centralne, Istone i Jugoistone Evrope koje su postale lanice EU. Momenat kada e energetska infrastruktura i kvalitet uprave ostvariti neophodan nivo pouzdanosti i kvaliteta da bi se drava kvalifikovala za lanstvo u EU je pokretna meta. Drave lanice stalno unapreuju energetska
6. 6.1 6.2 6.3 7. 8. 8.1 8.2 8.3 9. 10.
Zakljuak Znaaj integracija u oblasti energetike za proces pristupanja u ostalim sektorima Integracija Srbije u oblasti energetike i mogui uticaj tog procesa na zaposlenost i konkuretnost privrede Prilike za razvoj dobre uprave Iskustvo Slovake Prilozi Propisi koje je neophodno implementirati na osnovu ugovora o osnivanju energetske zajednice i odluke ministarskog saveta energetske zajednice (lan 100. UEnZ) Propisi Evropske unije koji e biti obavezni predstojee obaveze Propisi Evropske unije koji e biti obavezni potencijalne obaveze Skraenice Pojmovnik
1. Uvod
10
1.UVOD
13
trita, uveavaju stepen integracije i pouzdanosti, primenjujui pri tome sve modernije tehnologije. Naelo najbolje raspoloive tehnologije nije samo tehnoloki zahtev pri izboru opreme ili karaktera objekata ve i opte naelo energetske politike i kvaliteta dravne vlasti. Moderne energetske tehnologije su znatno pogodnije za ivotnu sredinu i otvorenije za uee javnosti, kako u komercijalnom tako i u socijalnom smislu. Uee javnosti u donoenju odluka u oblasti energetske politike i korienja javnih dobara u oblasti energetike se smatra neophodnim preduslovom za odriv razvoj. Drugim reima, drutveni sistem koji omoguava uee civilnog drutva u demokratskim procesima donoenja kritinih razvojnih odluka i formulaciji prioriteta, uz uvaavanje interesa meunarodnih partnera i regionalnu saradnju, nije postignue koje se samo po sebi podrazumeva. To je rezultat aktivnog rada mnogobrojnih zainteresovanih uesnika. U tome iskustvo drava lanica EU saeto u regulativi koja je kratko predstavljena u ovom Vodiu i mnoge druge, predstavlja pomo od neprocenjive vrednosti. Samo pristupanje EU je, dakle, alat kojim se smanjuju rizici i poboljava odrivost sistema u kome ivimo.
2. Pojam pristupanja Evropskoj uniji
Pristupanje Evropskoj uniji moe se posmatrati kao proces usklaivanja domaih propisa i njihove primene sa pravnim tekovinama EU, odnosno kao prilagoavanje unutranjih odnosa domae infrastrukture standardima koji su usvojeni u EU. Ovo podrazumeva promene u domaem pravnom okviru, u odreenim modelima ponaanja komercijalnih i drutvenih odnosa kao i promene u fizikoj infrastrukturi. Proces pristupanja EU sadri kako promene modela ponaanja, takozvane meke promene, tako i promene u infrastrukturi, objektima i nainu funkcionisanja tehnikih sistema, to znai - praktine promene. Oba ova procesa su jednako vana i meusobno uslovljena. Smatra se da proces promena zakonodavstva ima za cilj da utie na postojei tehniki sistem u odreenom vremenu. Drugim reima, promena propozicija za korienje objekata ili investiranja u nove objekte tokom godina treba da dovede do toga da se postojei objekti koriste na bolji nain, odnosno da se novi objekti grade prema izvesnim proverenim tehnikim
12
2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI
15
civilnog drutva i njihovo stvarno uee u procesima stvarnog ostvarenja obaveza iz procesa pristupanja EU ini celinu koja kvalifikuje jednu dravu za punopravno lanstvo. EU propisuje odgovarajue promene u pravnom okviru u oblasti energetike. Prilagoavanje domaeg prava tom pravnom okviru smatra se harmonizacijom domaeg prava u odnosu na pravo energetike Evropske unije. Meutim, pored neposrednih propisa koje je donela EU postoje i propisi koji su ireg meunarodnog karaktera, koji se takoe smatraju sastavnim delom evropskog pravnog okvira. Drugim reima, oekuje se da drava kandidat za lanstvo u EU sagleda i primeni i ove meunarodne standarde, da ih uvede u svoj unutranji pravni sistem i obezbedi njihovu primenu. Ovo se naroito odnosi na odgovarajue propise i konvencije Ujedinjenih nacija ili evropskih organizacija koje imaju ire lanstvo od neposrednog lanstva EU. Ovde spadaju Ugovor o Energetskoj Povelji (The Energy Charter Treaty), zatim Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development OECD), Meunarodna agencija za energiju (International Energy Agency IEA) i druge sline organizacije. Naroitu panju treba posvetiti standardima i kovencijama koje su proizile tokom godina delovanja Komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (United Nation Economic Commission for Europe - UNECE). Ovi standardi i konvencije su mahom prihvaeni od svih drava lanica EU i transponirani u njene propise. Unapreenje domaeg pravnog okvira i njegova harmonizacija sa odgovarajuim propisima EU podrazumeva sagledavanje tih propisa u ovom, irem kontekstu. Sam kontekst ne mora uvek biti potpuno konzistentan i drave pronalaze razliite naine kako e primeniti odgovarajue propise EU, odnosno ovih meunarodnih konvencija koje su izvan njenog neposrednog okvira. Ono to je zajedniko, jeste da se propisi prenose u domae pravo, u dobroj veri i sa namerom da zaista budu primenjeni. Ta okolnost demonstracija dobre vere i namere da se propisi zaista primenjuju posebno je vana dimenzija razvoja domaeg pravnog okvira. Ona daje ostalim partnerima, sadanjim lanovima EU, uverenje da drava kandidat zaista ima nameru da primenjuje i razvija evropsko pravo zajedno sa njima, na nain koji je kompatibilan sa onim to oni rade u svojim pravnim sistemima.
standardima i da se nadalje koriste na poboljani nain. Da bi promene imale efekta potrebno je da dolazi do komercijalnih dogaaja u kojima te promene mogu da budu primenjene. To dalje ukazuje da pojam pristupanja EU zahteva i takav set drutvenih odnosa, politikih institucija, dravnih institucija, pravnog sistema, vladavine prava, vlasnikih odnosa i raznih drugih okolnosti koje omoguavaju uredno odvijanje komercijalnih odnosa: investicionih odluka, investicija, kupovine i prodaje i povlaenja investicija1. U ze1 1993. godine, usvojeni su mlji u kojoj su investicije neobino male, broj koKopenhagenki kriterijumi, o ijoj mercijalnih transakcija je sveden na minimum, ispunjenosti EU vodi rauna. To su : 1) politiki kriterijumi: pa shodno tome odreene pravne promene nee stabilnost demokratskih ia se izdri biti odmah primenjene u redovnom ekonomskom konkurencija i snage trita unutar ivotu. To znai da je potrebno da proe izvesno EU; 3) usvajanje pravne tekovine EU acquis communautaire; kao vreme da bi se obavile komercijalne transakcije u i 4) postojanje administrativnog kojima bi eventualno moglo doi do primene ovih kapaciteta za usvajanje i sprovoenje pravnih tekovina. novih pravila. Meutim, propisane praktine promene na postojeim objektima se moraju desiti u onim rokovima koji su propisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju koji je posle pregovora i potpisan sa EU, drugim pravni aktima potpisanim izmeu drave koje je u procesu pristupanja EU i same EU i drugim aktima koji iz toga proizilaze. Privremeni sporazum je stupio na snagu 1. februara, 2010. godine. Ovo podrazumeva da je potrebno da se na terenu primeni odreena procedura, tehnologija ili da doe do promene naina korienja odreenog objekta. Usklaivanje sa propisima EU, u smislu ureenja domaih odnosa i zakonodavstva, ima smisla samo ukoliko se propisi primenjuju, odnosno, ukoliko domai komercijalni i drutveni ivot ima odgovarajuu dinamiku. S druge strane, jasno definisane obaveze, ine donoenje i izvravanje investicionih odluka praktino neizbenim. To je razlog da zemlje koje nemaju potpuno razvijene strukture odluivanja i uea javnosti u odluivanju mogu imati probleme da usvoje i primene napredni pravni okvir EU. Tek kombinovani razvoj pravnog okvira i njegova praktina primena uz razvoj demokratskih institucija, profesionalnih udrenja, udruenja potroaa, organizacija za zatitu ivotne sredine i drugih organizacija
14
17
Izvoenje promena na fizikom objektu ili infrastrukturi obuhvata i ukljuuje niz komercijalnih transakcija. Onog trenutka kada se zapone donoenje odluka i izvoenje ovih transakcija, celokupna struktura evropskog prava nalazi svoju primenu. Da bi se donele investicione odluke, izvrile nabavke opreme, ostvarili procesi instalacije i putanje u pogon te opreme i kasnije organizovali korienje objekta mora se primeniti odgovarajui pravni okvir koji naravno ukljuuje, kao to je ranije reeno, sve propozicije prava EU i odgovarajue propozicije meunarodnih konvencija ugovora i drugih akata. Shodno tome ostvarenje praktinih preduslova ima znaaj ne samo u smislu postizanja konkretnih tehnikih parametara nego i u smislu primene odgovarajueg pravnog okvira u praksi. Drugim reima, na ovaj nain se postie da zemlja kandidat ne samo usvoji nominalno odreena pravila, odreeni pravni okvir i odreene procedure nego i da te procedure zaista neposredno primeni. Pored toga, izgradnja novih objekata ili pak intervencije na postojeoj infrastrukturi podrazumevaju i primenu odreenih tehnikih standarda. Ovi standardi ne moraju biti bezuslovno neposredno propisani u pravnom okviru EU, ve se mogu nai u nizu sporazuma o standardizaciji i standardima koji su na snazi u dravama lanicama EU. Ovde moe doi do niza tehnikih problema unutar interakcije izmeu opreme pribavljene ranijih decenija pod raznim drugim tehnikim standardima i nove opreme koja se sada dobavlja i izrauje po standardima EU. EU kao celina i veina njenih lanica imaju i razvijenu meunarodnu saradnju u oblasti tehnikih standarda u energetici. Ovo se posebno odnosi na procese saradnje iz okvira Meunarodne agencije za energiju (IEA) i na sporazume koje EU ima sa Sjedinjenim Amerikim Dravama. Ovim sporazumima i procesima saradnje usaglaavaju se tehniki standardi za opremu u oblasti energetike i obezbeuje zamenljivost opreme unutar velikog ekonomskog prostora Evropske unije i SAD i naravno mnogih drugih zemalja koje su tim sporazumima pristupili. To je dopunjeno odgovarajuim propisima iz okvira evropskog pravnog okvira kojima se garantuje jednako pravo pristupa procesima javne nabavke za sve privredne subjekte iz EU i eventualno treih zemalja. Ostvarenje praktinih preduslova isto tako podrazumeva i odgovarajue komercijalne i finansijske tokove. I ti tokovi e biti izvedeni shodno propisiVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
Ovo ima poseban znaaj za one oblasti pravnog okvira, koje nisu neposredno regulisane evropskim propisima i odgovarajuim meunarodnim konvencijama. Prema tome, oekuje se da pored neposrednih propisa kojima se prenose ili primenjuju propisi Evropske unije i drugi propisi koji nisu neposredno vezani, odnosno koji se ne odnose neposredno za njene propise, takoe budu usaglaeni sa optim principima pravnog okvira koji razvija Evropska unija. Pored toga, u ovom procesu mogu biti od koristi opta naela EU od vladavine prava, potovanja ljudskih prava, zatite ivotne sredine do odgovarajuih odredbi zatite potroaa, prava na stanovanje, prava na privatnu imovinu i tako dalje. Pored neposredno propisanih okolnosti treba imati u vidu da se te okolnosti primenjuju uz potovanje osnovnih naela evropskog prava, odgovarajuih povelja i politikih dokumenata. Karakteristino je da se ova opta naela uzimaju vrlo ozbiljno i da ih sama EU i sve zemlje lanice primenjuju cenei ponaanje, kako meu sobom tako i u odnosu na zemlje u procesu pridruivanja, shodno tim osnovnim naelima. Proces pristupanja EU podrazumeva i jedan broj praktinih preduslova. Ne radi se samo o tome da se odreeni propis donese nego i o tome da se taj propis primeni na postojee objekte i na postojeu infrastrukturu na nain kojim bi se ti objekti ili ta infrastruktura promenili i ostvarili odreene tehnike karakteristike, u okviru odgovarajueg pravnog sistema. Ovo se posebno odnosi na tehnike parametre uticaja objekata na ivotnu sredinu odnosno parametre mogunosti upravljanja raspoloivim objektima i infrastrukture. Treba imati u vidu da sve promene na objektima i tehnikoj infrastrukturi u energetskom sektoru zahtevaju vreme koje se najee meri godinama. Od momenta donoenja odgovarajuih investicionih odluka do momenta naruivanja opreme, instalacija opreme, izgradnje objekta i konano putanja objekta u pogon moe da proe i vie od pet godina. Pored toga, odgovarajue odluke treba da budu donesene opet u skladu sa osnovnim propozicijama prava EU, u pravcu postizanja cilja koji je utvren njenim propisima. Shodno tome samo donoenje odluka takoe zahteva protek vremena.
16
19
One ukljuuju proceduru javnih nabavki, uea javnosti, jednakog prava pristupa kako ponuaa tako i korisnika odgovarajue infrastrukture, ali i procedure zatite ivotne sredine, odnosno kontrole uticaja objekata na ivotnu sredinu. 2.1 Nastale, predstojee i oekivane obaveze iz procesa pristupanja Shodno vremenu primene, obaveze koje proistiu iz procesa pristupanja Evropskoj uniji mogu se podeliti na nastale, predstojee i oekivane2. Nastale obaveze su one obaveze koje su ve ugovorene sa ili bez odlonog roka. Meu nastalim obavezama naroito se istiu one koje su predviene u okviru Ugovora o osnivanju Energetske zajednice (UEnZ). Sa stanovita EU, njenih lanica i ostalih drava potpisnica ovog ugovora, a koje nisu lanice EU, one se smatraju nastalim meunarodnim obavezama. Neke obaveze iz ovog okvira imaju odloni rok tako da je njihova primena oroena do nekog budueg datuma. Ovde se, takoe, pojavljuju obaveze koje su ve nastale i primenjuju se praktino odmah. Primer za to je obaveza primene evropskih standarda kod izgradnje novih energetskih objekata ili obaveza koje su nastale, ali treba da budu primenjene do nekog datuma u budunosti, to se naroito odnosi na primenu standarda zatite ivotne sredine na ve postojee 2 Pregled nastalih, predstojeih energetske objekte. U oba sluaja smatra se da su i oekivanih obaveza iz procesa pristupanja Evropskoj uniji u obaveze nastale, ali se primenjuju u razliitom vre- oblasti energetike Prilozi: Tabela menskom horizontu. broj 9.1. Predstojee obaveze su one obaveze ija obaveznost tek predstoji. To se odnosi na obaveze koje su predviene Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju (SSP). Sporazum predvia niz obaveza koje je potrebno primeniti sa stupanjem na snagu SSP i obaveza proisteklih iz njega. I ovde se radio o primeni sa ili bez odlonog roka. Pored toga, postoje i predstojee obaveze koje se mogu sagledati na temelju ve uspostavljenih obaveza. Naime, ukoliko jedna sada vaea direktiva EU predvia odreene tehnike standarde i izvestan razvoj tih tehnikih standarda po unapred propisanoj proceduri, za pretpostaviti je da e u narednom periodu doi do razvoja odnosno
ma EU. Dakle, oekuje se da finansijski tokovi budu izvedeni, uz potovanje osnovnih naela solidnog finansijskog upravljanja. Na kraju, treba skrenuti panju na odgovarajuu praksu o ueu javnosti u donoenju investicionih odluka u oblasti energetike. Uee javnosti u donoenju investicionih odluka definisano je Arhuskom konvencijom i odgovarajuim propisima EU kojima se operacionalizuje primena ove konvencije. Naroito je vano uoiti da uee javnosti u donoenju odluka poinje sa stavljanjem odgovarajuih podataka na uvid javnosti pre nego to su definisane alternative, mogua reenja ili donete bilo kakve odluke u tom pokretu. Javnost ima pravo da bude obavetena o svim relevantnim parametrima funkcionisanja energetske infrastrukture, njenih uticaja na ivotnu sredinu i njenih tehnikih i ekonomskih parametara. Ovo se naroito odnosi na infrastrukturu koja se smatra javnom i za koju vai pravo pristupa tree strane u skladu sa propisima EU. Sagledavajui problem dostupnosti podataka uoava se da taj problem ima dve strane: sa jedne strane potrebno je da raspoloivi podaci budu dostupni javnosti, sa druge strane potrebno je da se u setu raspoloivih podataka nau svi relevantni podaci. Drugim reima, potrebno je da sistem funkcionisanja infrastrukture i objekata od javnog znaaja bude tako ureen da se neophodni parametri mere, registruju i tako dobijeni podaci uredno objavljuju. Nije dovoljno obezbediti javnost raspoloivih podataka, ve je potrebno da raspoloivi podaci imaju relevantnu strukturu, istoriju, ali i odgovarajuu obuhvatnost. Praktini preduslovi o kojima se ovde govori mogu se izvesti na vie razliitih naina. Raspoloiva tehnologija i postojei ekonomski odnosi stavljaju na raspolaganje itav niz razliitih alternativa kojima se propisani tehniki preduslovi mogu ostvariti. Ove Alternative treba da budu predoene, odnosno da budu dostupne javnosti. Isto tako, podrazumeva se da u javnoj sferi postoje procedure za donoenje odgovarajuih odluka uz uee javnosti. Mehanizam odluivanja zasnovan na valjanoj informisanosti, ueu javnosti i razmatranju alternativa treba da bude tako ureen da na kraju dovede do donoenja odluke, koja je prihvatljiva za sve zainteresovane strane. Od trenutka kada je odluka doneta, nadalje, takoe se primenjuju odgovarajue procedure propisane unutar pravnog okvira EU.
18
21
pozicije. Veina ovih procesa je planirana i Evropska komisija preduzima mere da se rad na razvoju i dopunjavanju pravnog okvira obavlja na ureen i planiran nain. Kao posledica toga planovi rada na pojedinim segmentima pravnog okvira su unapred poznati. Propisi se nalaze na razliitim nivoima administrativnih i pregovarakih procedura i njihov razvoj se moe pratiti kroz odgovarajue publikacije EU. Po slinom principu unutar strukture EU inicira se rad na novim pravnim aktima. Iza neposredne inicijacije sledi odgovarajue planiranje procesa rada na konkretnom pravnom aktu. Shodno tome, mogue je vrlo detaljno pratiti razvoj pojedine pravne regulative u EU. Isto tako mogue je predvideti kada e pojedini pravni akti biti usvojeni, stupiti na snagu i ui u redovnu primenu. Kao posledica toga mogu se sagledati promene u obuhvatu i karakteru postojeih obaveza kao i eventualni nastanak novih obaveza. Gledajui iz sadanje pozicije Srbije kao drave koja je podnela kandidaturu za lanstvo u EU, ovo ima znaaj sa vie razliitih aspekata. Sa stanovita obaveza koje su ve nastale i koje su na primer u okviru UEnZ, svaka njihova eventualna promena skoro automatski postaje nastala obaveza za Srbiju. U tom sluaju Srbija se nalazi u situaciji da tako izmenjenu ili unapreenu obavezu treba da primeni shodno dinamici koja je predviena sa UEnZ. U ovom trenutku ovo se naroito odnosi na obaveze iz oblasti zatite ivotne sredine u vezi velikih energetskih objekata. Takoe, promene u tehnologiji (koje mogu, ali ne moraju biti posledica tehnoloke i naune saradnje unutar EU) vre uticaj na nain, ekonomiju i dinamiku ispunjavanja obaveza. Sa druge strane, promene u pravnom sistemu EU koje ne spadaju u nastale i predstojee obaveze automatski menjaju korpus oekivanih obaveza, to onda dalje sledstveno vri uticaj i na nain ostvarivanja sada nastalih i neposredno predstojeih obaveza. Ovaj proces ukazuje na kompleksnost procesa pristupanja EU. U ovom procesu meaju se ne samo nastale, predstojee i oekivane obaveze ve i eventualne promene tih obaveza i njihovog karaktera u kontekstu raspoloivih
promene standarda koji se imaju primeniti. Usled toga se takve, novonastale, obaveze mogu smatrati predstojeim obavezama. Oekivane obaveze su one ija se obaveznost moe oekivati kao posledica daljeg procesa integracije u ovoj oblasti. Ovde se naroito istiu obaveze koje e nastati sticanjem odgovarajue pozicije tokom procesa pridruivanja: kandidata ili, konano, lana EU. Samo lanstvo u EU podrazumeva ostvarenje itavog niza obaveza koje ovog trenutka nisu predmet UEnZ ili pak SSP. Neke od ovih obaveza su takve prirode da njihovo ostvarenje moe biti pod znaajnim uticajem naina kako se ostvaruju nastale ili neposredno predstojee obaveze. Dakle, uoava se meuzavisnost nastalih, predstojeih i oekivanih obaveza. Sagledavajui te obaveze moe se uoiti optimalan nain ostvarenja ve nastalih obaveza. Isto tako predstojee obaveze mogu vriti uticaj na karakter oekivanih obaveza. Vano je uoiti da proces izmeu nastalih, predstojeih i oekivanih obaveza nije reverzibilan. Naime, nastale obaveze nee i logino ne mogu biti predmet ponovnih pregovora u okviru eventualnog sagledavanja ili eventualnog ugovaranja predstojeih i oekivanih obaveza. Tek kao punopravna lanica, drava je u prilici da eventualno menja karakter odreenih obaveza i da se u kontekstu pregovora sa ostalim dravama lanicama zalae za formiranje drugaijih reenja u odgovarajuim pravnim aktima. Karakter oekivanih obaveza se ne moe menjati tokom pregovora, ve se samo moe definisati vreme nastanka, odnosno vreme primene odgovarajuih obaveza. Iskustvo kazuje da vreme primene i vreme nastanka ne moraju biti jednoobrazni. Okolnost da je obaveza nastala, ne znai da ona mora jednovremeno biti i primenjena, to znai da nastala obaveza moe imati izvesnu konfiguraciju dinamike njene primene.
2.2 Predvianje promena u obuhvatu i karakteru obaveza Proces utvrivanja odgovarajuih propisa i pravila EU je formalan proces usaglaavanja meu dravama lanicama i odgovarajuim telima EU. Taj proces ima svoju vremensku dinamiku i odgovarajue administrativne pro-
20
23
prirodnih katastrofa i drugih dogaaja koji mogu biti rezultat klimatskih promena. Ovog trenutka zabrinutost zbog klimatskih promena motivie krupne i znaajne promene u propisima EU i stimulie znaajno uee EU u formiranju meunarodne regulative u toj oblasti. Za oekivati je da dalje zaotravanje problema povezanih sa klimatskim promenama moe dovesti do znaajnog ubrzanja u promenama regulative u toj oblasti. S obzirom da se radi o obavezi koja je nastala kao rezultat pregovora, ovo e dalje imati krupan uticaj na nastale, predstojee i oekivane obaveze Srbije u procesu evropskih integracija. Moe se rei da stav drave kandidata prema klimatskim promenama igra vrlo znaajnu ulogu u samom procesu pristupanja. Zabrinutost zbog klimatskih promena i saradnja sa ostalim dravama moe se iskazati ne samo doslednom primenom ve nastalih obaveza ve i inovativnim i odlunim aktivnostima na umanjenju efekata koji mogu uticati na klimatske promene. Drugim reima od drave kandidata bi se oekivalo da preduzima mere i korake koje imaju vei zahvat od onih koje su neposredno propisane sada vaeim propisima EU i sada nastalim obavezama.
tehnikih i ekonomskih mogunosti. Oigledno prisutan je meusobni uticaj izmeu ovih obaveza. Odgovarajua tela EU sagledavaju unakrsno dejstvo vaeih, predstojeih, oekivanih obaveza i njihovih promena, tako da se u stvari najznaajnije promene u praksi oekuju iz njihove interakcije. Pored toga, potrebno je ukazati da promene u energetici imaju svoju sopstvenu dinamiku. One se ne mogu ostvariti bez znaajnih i dugotrajnih priprema. Sagledavanje obaveza u njihovoj dinamici sa oekivanim i buduim promenama, a ako je mogue i predvianje tih promena, od izuzetnog su znaaja za planiranje u oblasti energetike na nacionalnom nivou. EU stupa u razliite odnose sa drugim meunarodnim organizacijama kao to su Ujedinjene nacije (UN) ili pojedinim dravama partnerima kao to su Ruska Federacija (Rusija) ili Sjedinjene Amerike Drave (SAD). U ovim odnosima EU ugovara odgovarajue meunarodne obaveze koje se onda dalje odnose i na drave lanice. Isto tako, drave lanice preuzimaju ugovorne obaveze nezavisno od EU. Ovi procesi vre uticaj ne samo na regulativu u oblasti energetike unutar Evropske unije ve mogu vriti uticaj i na planiranje u oblasti energetike zemalja koje jo uvek nisu lanice EU. Karakteristino je da ovi ugovori imaju dugorono dejstvo i da mogu uticati na karakter ve planiranih, oekivanih ili predstojeih obaveza ili promena obaveza u kontekstu pridruivanja EU. Energetsko trite EU se stalno razvija. Istovremeno, ono je izloeno kretanjima na svetskom energetskom tritu. Razliiti dogaaji koji se odigraju na svetskom tritu vre uticaj na unutranje trite EU, a onda posredno i na regulativu koja se donosi u EU. Karakteristian primer za ovo je kriza u snabdevanju prirodnim gasom iz januara, 2009. godine. Ova kriza nastala je izmeu Ruske Federacije i Ukrajine, ali je izvrila snaan uticaj na trite prirodnog gasa u EU. Takoe je rezultirala znaajnim promena u primeni postojee regulative i nastajanju nove, ali i promenama u ponaanju samog energetskog trita EU. Iz toga je proizila nova realnost za drave lanice EU, ali i za sve druge drave i eneregetske aktere na evropskom kontinentu. Ovakvi krupni dogaaji nisu iskljueni ni u budunosti. Moemo ih podeliti na dogaaje koji su trinog ili politikog karaktera i dogaaje koji su rezultat privrednih procesa. Naroito treba imati u vidu mogunost
2.3 Problem razvoja energetske politike EU je jedan od najveih potroaa energije na svetu. Sa svojih 27 zemalja lanica ukupna potronju energije prelazi 1.800 miliona tona ekvivalentne nafte dok ukupna finalna potronja energije iznosi neto manje od 1.200 miliona tona. Pored toga domaa proizvodnja energije u EU opada posebno od 2004. godine pa na dalje. Ukupna domaa proizvodnja energije iznosila je 2007. godine oko 850 miliona tona ekvivalentne nafte to ukljuuje nuklearnu energiju sa 28%, vrsta goriva, gas, naftu i obnovljive izvore energije. Dvadeset sedam drava lanica EU bile su znaajan neto uvoznik energije tako da je ukupan uvoz energije dostigao 2006/2007. godine oko 1.000 miliona tona ekvivalentne nafte. Prema tome, uvozna zavisnost EU je prela 50% i iznosi negde oko 53% ukupnih energetskih potreba. Nafta dominira uvozom energije sa preko 60% a iza toga slede gas i vrsta goriva, naroito
22
25
Dijagram3 1.: Aspekti energetske politike
ugalj. Uvoz elektrine energije i obnovljivih izvora energije je vrlo mali i svodi se na ispod 1%. Najvei snabdevai EU energijom u delu nafte su zemlje OPEK, Rusija, Kazahstan i Norveka, u delu uglja ponovo Rusija, SAD, Junoafrika republika i Australija, dok u delu snabdevanja gasom dominiraju Rusija, Norveka i Alir. U zbiru, Rusija je najznaajniji energetski partner EU. Ona obezbeuje oko 33% uvozne nafte, 42% uvoza gasa i 26% uvoza uglja. Potronja primarne energije stagnira poslednjih godina i raste neto sporije od ranijih oekivanja. Pored toga ipak se oekuje rast ukupne potronje primarne energije do blizu 2.000 miliona tona ekvivalentne nafte u 2020. godini. Ovde treba napomenuti da su ove projekcije raenje pre finansijske krize iz 2009. godine tako da po svemu sudei treba korigovati na nie ovu projekciju. Jer, moe se desiti da u 2020. godini Evropske unije ne dosegne nivo potronje primarne energije koji je imala 2008. godine. Na taj nain obezbeena energija, njeno korienje i prerada doprinosili su sa preko 80% formiranju gasova staklene bate u Evropskoj uniji i isto tako najveeg dela zagaenja vazduha zemlje i zemljita. Suoavajui se sa ovakvom situacijom veoma velike uvozne zavisnosti i potrebe da se povea efikasnost korienja energije, te isto tako da se zadri odgovarajua konkurentna pozicija privrede EU u odnosu na ostale privrede u svetu, EU razmatra i odgovarajuu zajedniku energetsku politiku. Pored osnovnih pravnih dokumenata koji e ovde biti prikazani u poglavljima 3, 4 i 5 treba ukazati na sam proces razvoja zajednike energetske politike u EU. Mnogi dokumenti i mnoga reenja u pravnom okviru imaju svoj izvor ili na razne naine potiu iz stratekih opredeljenja u oblasti energetske politike. Tri osnovna aspekta energetske politike Evropske unije su:
n
Konkurentnost Prekogranine razmene, raznovrsni izvori i rute snabdevanja, investicioni signali (kapacitet/skladitenje/ infrasatruktura) Evropska energetska politika Efektivna primena ekonomskih instrumenata (STE); povezivanje na mreu putem OIE, KTEE, mikro generacije; investicioni signali
Sigurnost isporuke
Odrivost Smanjenje potronje, difuzija domaih energetskih resursa, smanjenje uvoza energije
Sigurnost snabdevanja ukljuuje prekograninu trgovinu i tranzit energije, diversifikaciju izvora snabdevanja i transportnih ruta, odgovarajue investicione signale u oblasti izgradnje infrastrukture i energetskih kapaciteta kao i skladitenje energije. Sve ovo zajedno utie na formiranje stavova i politika u oblasti energetske sigurnosti. Konkurentnost ukljuuje uveanje energetske efikasnosti i efikasnu primenu ekonomskih instrumenata, mogunost prikljuenja na mreu kako potroaa tako i novih proizvoaa energije, korienje obnovljivih izvora energije, kombinovanje proizvodnje toplotne i elektrine 3 Flavia Gangale, European energije, distribuiranu proizvodnju i korienje Commission, Moint Research Center, Energy Security Unit, energije i odgovarajue investicione signale. Odrivost ukljuuje redukciju potronje energije, bolju primenu raspoloivih tehnologija, veu efikasnost korienja energije, diversifikaciju pristupa do lokalnih ili domaih izvora energije i smanjenje uvoza energije kao i odrivost sa stanovita uticaja na ivotnu sredinu.
konkurentnost; sigurnost snabdevanja i odrivost.
Petten, The Netherlands: European Energy Policy, Overview; Projekat: Studija o Podizanju kapaciteta Republike Srbije u oblasti Stratekog planiranja u Energetskom sektoru; Seminar u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike, Palata Srbije, Beograd, 20/21. maj 2010. godine.
24
27
sursa. Zeleni dokument iz 2000. godine EU pod naslovom Ka evropskoj strategiji za poveanje sigurnosti snabdevanja energijom podrazumeva da: Dugorona strategija EU za sigurnost snabdevanja energijom treba da bude tako podeena da obezbedi neprekidnu fiziku raspoloivost energetskih proizvoda na tritima uz cenu koja je prihvatljiva za sve potroae i uzimajui u obzir brigu o zatiti ivotne sredine i potrebu odrivog razvoja.
Ova tri osnovna principa formulisana su 2006. godine u takozvanoj Zelenoj knjizi pod naslovom Evropska strategiju za odrivu, konkurentnu i sigurnu energiju. Ta osnovna opredeljenja su dalje razvijena u formalnoj komunikaciji Energetska politika za Evropu iz 2007. godine, koji je pripremila Evropska komisija. Konano, ovi osnovni principi su prihvaeni od strane Evropskog saveta marta, 2007. godine i pretoeni u energetski akcioni plan za period 2007/2009. koji je tom prilikom usvojen. itav niz pravnih akata je proiziao iz ovih osnovnih dokumenata i ovih osnovnih opredeljenja. Neki od tih pravnih akata prikazani su na sledeem vremenskom dijagramu.
Flavia Gangale, European Commission, Moint Research Center, Energy Security Unit, Petten, The Netherlands: European Energy Policy, Overview; Projekat: Studija o Podizanju kapaciteta Republike Srbije u oblasti Stratekog planiranja u Energetskom sektoru; Seminar u organizaciji Ministarstva rudarstva i energetike, Palata Srbije, Beograd, 20/21. maj, 2010. godine.
Dijagram4 2.: Primer dinamike razvoja dela pravnog sitema EU u oblasti energetike
Preureena Direktiva o oznaavanju i zgradama
Direktiva 2004/8/EC o kogeneraciji
Direktiva 2006/32/ EC o efikasnosti u krajnjem korienju
Direktiva 2005/32/ EC o EE zahtevima
Direktiva 2003/30/ EC o biogorivima
Direktiva 2002/91/ EC o EE u zgradama
U razvijenoj formi koja je danas na snazi osiguranje snabdevanja energijom podrazumeva viedimenzionalni pristup koji naroito ukljuuje sledee: preventivne mehanizme i mehanizme reagovanja u kriznim situacijama, uspostavljanje spoljnih odnosa u oblasti energije, razvoj infrastrukture i poboljanje energetske efikasnosti i korienja lokalnih energetskih resursa. U delu prevencije i poveanja sposobnosti delovanja u kriznim situacijama usvojene su brojne mere na nivou EU u oblasti nafte, gasa i elektrine energije. Ove mere su fokusirane na raspoloivost ovih oblika energije i usmerene su da preduprede eventualne prekide u snabdevanju kao i da obezbede upravljanje u kriznim situacijama. U oblasti nafte ove mere su definisane Direktivom 2009/119/EC koja uspostavlja odreene obaveze zemalja lanica da odravaju minimalne zalihe sirove nafte i naftnih proizvoda. U oblasti prirodnog gasa na snazi je Direktiva 2004/67/EC koja se odnosi na mere obezbeenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. U oblasti elektrine energije Direktiva 2005/89/EC odnosi se na mere sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i odgovarajue investicije u infrastrukturu. U oblasti spoljnih odnosa u oblasti energije EU nastoji da povea svoju unutranju koheziju i razvije mehanizme usaglaavanja interesa izmeu zemalja lanica sa ciljem da se na meunarodnoj sceni Evropska unija pojavljuje efektivnije i da efikasnije uestvuje u multilateralnim pregovorima i procesima u oblasti energetike. Isto tako, treba ukazati da EUuestvuje u nizu meunarodnih procesa u oblasti energetike.
2. Direktiva 2001/77/EC o OIE
Prvi strateki energetski pregled
Energetski i klimatski paket
Odrivost
Konkurentnost
2. Direktiva za struju i gas
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
3. Paket za interno trite
2010.
Sigurnost snabdevanja
Postoji mnogo definicija energetske sigurnosti. Te definicije se najee odnose na fiziku dostupnost i ekonomsku dostupnost energetskih re-
26
Uredba o sigurnosti snabdevalja gasom
Direktiva 2006/67 o minimumu zaliha
Drugi strateki energetski pregled
Direktiva 2005/89/ EC o SS za struju
Direktiva 2004/67/ EC o SS za gas
Sigurnost
Zeleni papir o SS
29
U januaru, 2008. godine, Evropska komisija je objavila paket propisa koji se odnosi na energiju, klimatske promene i energetske efikasnosti, koji je poznat kao paket 20-20-20, ili tri puta 20 do 2020. Namera ovog stratekog dokumenta je da se obezbedi smanjenje misije gasova staklene bate za 20%, da se uvea uee obnovljivih izvora energije ukupnoj potronji na 20% i da se utedi 20% primarne energije do 2020. godine. Smatra se da je ovim paketom EU nainila velik i praktian korak u smislu smanjenja problema klimatskih promena. Ova strateka incijativa dolazi kao dodatak na one inicijative koje su ve ugraene u evropske dokumente koji se odnose na emisije iz velikih loita, strateke procene uticaja na ivotnu sredinu i druge, kako je ve kasnije opisano. Posle krize u snabdevanju gasom koja je bila posledica nesuglasice izmeu Rusije i Ukrajine iz januara, 2009. godine, Evropska komisija je preduzela aktivnosti na izradi nove direktive u vezi sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom. Nacrt ove Direktive je sada u razmatranju u Evropskom parlamentu. Ova Direktiva predvia razvoj gasne infrastrukture u smislu poveanja broja kapaciteta i fleksibilnosti prekogranine infrastrukture za transport prirodnog gasa. Uvodi se uslov N-1 koji podrazumeva da svaka zemlja mora imati osigurano snabdevanje gasom ak i u uslovima da najvei prekogranini tok gasa bude prekinut. Drave lanice se obavezuju da izrade akcione planove i za prevenciju eventualnih prekida u snabdevanju gasom i isto tako da obezbede rezerve gasa za snabdevanje potroaa u trajanju od 60 dana visoke zimske potronje, odnosno 7 dana maksimalne zimske potronje. Isto tako predvia se izrada formalne procene rizika snabdevanja svake dve godine. Pored toga u delu upravljanja krizom predvia se izrada nacionalnih planova za sluaj krize u snabdevanju koji onda definiu ulogu odgovornosti i nain delovanja raznih uesnika u lancu sigurnosti snabdevanja. Odluka Evropskog Parlamenta i Saveta broj 663-2009 od 13. jula, 2009. godine kojom se postavlja program podrke ekonomskom oporavku putem odobravanja finansijske podrke projektima u oblasti energetike je primer, kako EU pravovremenim delovanjem utie jednovremeno na ublaavanje finansijske krize i poboljanje sigurnosti snabdevanja energijom. Ovom odlukom odobrava se finansiranje projekata u oblasti infrastrukture gasa i elektrine energije, projektima korienja energije vetra na moru i uklaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
Niz drava lanice i dalje sagledava energiju kao ekskluzivno, strateko pitanje i vrlo esto nastoje da deluju nezavisno i samostalno u odnosu na evropske institucije. Vei broj zemalja lanica su istovremeno prisutne u Meunarodnoj agenciji za energiju (IEA) i Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) to im prua drugi, dodatni okvir za zajedniko delovanje u oblasti energije. Postoje kompleksni odnosi izmeu evropskih institucija i meunarodne agencije za energiju. Isto tako, zemlje lanice i institucije EU deluju u mnogim sluajevima paralelno u raznim telima Ujedinjenih nacija koja se odnosi na energiju. Uporedo sa tim EU razvija i svoje zajednike aktivnosti u oblasti spoljne energetske politike. Ovo se pre svega tie razvijenog energetskog dijaloga sa Ruskom federacijom i odgovarajuim procesima sa zemljama Jugoistone Evrope, koje da nisu lanice EU odnosno dravama Mediterana. Evropska unija razvija i energetski dijalog i sloene tehnoloke, trgovake i investicione odnose sa SAD, koji su takoe veliki partner u oblasti sigurnosti snabdevanja energijom. Evropska komisija sagledava strateke potrebe EU u oblasti razvoja energetske infrastrukture. Ovo se posebno odnosi na baltiku interkonekciju, juni energetski koridor, akcioni plan u oblasti utroenog prirodnog gasa, mediteranski energetski prsten, sever-jug interkonekciju u oblasti gasa i elektrine energije u delu centralne i jugoistone Evrope i energetskih mrea u Severnom moru. Mnogi od ovih projekata prepoznati su kao projekti koji zahtevaju podrku na nivou EU i zajedniko delovanje kroz sistem transevropskih energetskih mrea. U delu konkurentnosti EU razvija unutranje energetsko trite. Ovo trite ima uticaja kako na konkurentnost evropske privrede tako i na sigurnost snabdevanja i odrivi razvoj u oblasti energetike. Na snazi je tzv. Trei energetski paket koji je usvojen u avgustu, 2009. godine, a koji je opisan kasnije u tekstu. Ovaj paket podrazumeva novi reim razdvajanja energetskih delatnosti, odnosno novi, sveobuhvatni dizajn energetskog trita. To ukljuuje: klauzule reipronosti u odnosima sa zemljama koje nisu lanice EU, vru harmonizaciju regulatornih tela u EU, pravo pristupa tree strane energetskoj infrastrukturi i posebnu zatitu prava potroaa.
28
31
njanja ugljen dioksida. Odluka alocira oko etiri milijarde evra na vei broj jasno definisanih projekata i na temelju odgovarajuih kriterijuma. Ovo pokazuje meusobnu povezanost problema sigurnosti snabdevanja, ivotne sredine, razvoja Evropskog energetskog trita i uvoenja obnovljivih izvora energije.
3. Nastale obaveze iz procesa pristupanja
3.1 Ugovor o osnivanju Energetske zajednice Srbija je ratifikovala UEnZ, donoenjem Zakona o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija5. Proces osnivanja Energetske zajednice zapoeo je jo 2002. godine, potpisivanjem prvog Atinskog memoranduma o razumevanju. Ovaj proces je nastavljen 2003. godine, potpisivanjem drugog Atinskog memoranduma o razumevanju. Memorandumi u sebi sadre namere o saradnji drava Jugoistone Evrope i EU u oblasti energetike. Ovaj proces je podstaknut i aktivnostima drava Jugoistone Evrope, u procesu pristupanja EU, od kojih su Bugarska i Rumunija postale drave lanice Evropske unije, nakon stupanja na snagu ovog
5
Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (Sl. glasnik RS br. 62/06 ).
30
3. NASTALE ObAVEZE IZ PROcESA PRISTUPANjA
33
UEnZ je ureena i institucionalna strukturu EZ. Institucionalnu strukturu Energetske zajednice ine: 1) Ministarski savet; 2) Stalna grupa na visokom nivou;
ugovora. Evropska perspektiva drava Jugoistone Evrope, potvrena od strane Evropskog saveta Kriterijumima iz Kopenhagena 2002. godine i donoenjem Solunske Agende za Zapadni Balkan 2003. godine, kao i kroz proces Evropskog partnerstva i potrebe podsticanja uslova za mir, stabilnost i ekonomski razvoj regiona. Osnovna ideja Energetske zajednice je stvaranje zajednikog trita energije drava Jugoistone Evrope, koje bi se integrisalo sa tritem energije Evropske unije. Trite energije Energetske zajednice obuhvata trite elektrine energije i prirodnog gasa. Ipak, u UEnZ je ostavljena mogunost da se trite energije proiri i na druge oblike energije, kao to su utenjeni prirodni gas, nafta i naftni derivati, vodonik i drugi oblici energije koja se prenosi mreama. Ideja o osnivanju Energetske zajednice proizala je iz potrebe ostvarivanja sigurnosti snabdevanja energijom regiona i povezivanja trita energije regiona Jugoistone Evrope sa tritem EU. S obzirom da su centri proizvodnje energije i centri potronje energije veoma esto prostorno udaljeni, te da je neophodno izgraditi infrastrukturu kako bi se ovi centri povezali na efikasan i ekonomian nain, potrebno je stvoriti preduslove za investicije u energetsku infrastrukturu, a prvi preduslov su politika i ekonomska stabilnost i poznat pravni i regulatorni okvir za ulaganja. UEnZ i drugim aktima donetim od strane institucija Energetske zajednice i potpisnica ugovora, stvara se ujednaen pravni okvir za investicije u energetsku infrastrukturu. EZ, s obzirom na svoj geografski poloaj treba da bude spona sigurnosti snabdevanja energijom izmeu trita energije EU - kao potroaa i kaspijskih, severnoafrikih i bliskoistonih rezervi gasa. Na taj nain bi se istovremeno ostvarivala sigurnost snabdevanja energijom Energetske zajednice iz navedenih izvora, ali i korienjem domaih rezervi prirodnog gasa, uglja i hidroenergetskog potencijala. Energetska bezbednost u navedenom smislu podrazumeva aktivnosti javnog sektora potpisnica u cilju ostvarivanja ekonomskog i socijalnog napretka i visok nivo zaposlenosti, uravnoteen i odrivi razvoj, kao i stvaranje podruja bez unutranjih granica za tokove energije. UEnZ su propisana naela i ciljevi EZ, mehanizam za funkcionisanje trita energije i aktivnosti potpisnica na stvaranju jedinstvenog trita energije EZ.
3) Regulatorni odbor; 4) Forumi i 5) Sekretarijat sa seditem u Beu. Ministarski savet, kao najvii organ Energetske zajednice ima obavezu da obezbedi ostvarivanje njenih ciljeva. On prua opte politike smernice, predlae mere i donosi odluke i proceduralne akte, a ine ga predstavnici ugovornih strana (na ministarskom nivou). Stalna grupa na visokom nivou je telo koje priprema rad ministarskog saveta, daje saglasnost na rad donatorskih tela i finansijsku podrku, priprema analize implementacije propisa EU, donosi proceduralne akte i izvrava mere po nalogu Ministarskog saveta. Regulatorni odbor je telo koje ine predstavnici regulatora potpisnica. Ovo telo savetuje Ministarski savet i Stalnu grupu na visokom nivou o detaljima statutarnih, regulatornih i tehnikih pravila, donosi odluke u pogledu prekograninih sporova u koje su ukljueni dva ili vie Regulatora, izvrava mere Ministarskog saveta i donosi proceduralna akta. Forum je najire telo EZ, koje ine predstavnici zainteresovanih strana: industrije, regulatora, reprezentativnih grupa iz industrije, potroai. UEnZ je utvrdio postojanje Foruma za elektrinu energiju (sa seditem u Atini) i Foruma za prirodni gas (sa seditem u Mariboru), a kasnije je odlukom Ministarskog saveta formiran i Forum za naftu (sa seditem u Beogradu). Ova tela imaju savetodavnu ulogu. Sekretarijat je administrativno telo Energetske zajednice koje prua administrativnu podrku ostalim institucijama EZ, nadgleda pravilno izvravanje obaveza strana ugovora, nadgleda i pomae aktivnosti donatora ovog procesa i drugo. Ciljevi EZ su stvaranje stabilnog regulatornog i trinog okvira, koji treba da bude jedinstven, izgraen na nain da privue investicije u energetsku
32
35
ivota i uslova rada. Zbog znaaja navedenih pitanja u okviru Energetske zajednice je osnovana institucija - Socijalni forum. UEnZ je propisana mogunost proirenja oblasti primene EZ na druge oblasti energetike, na primenu drugih propisa Evropske unije u navedenim oblastima i na primenu eventualnih izmena navedenih propisa. Ovakva mogunost proirenja oblasti delovanja ukazuje na injenicu da je stvaranje Energetske unije dinamiki proces, kojim se Evropska integracija Srbije stalno proiruje i produbljuje, na nove propise u oblasti energetike, propise o sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i prirodnim gasom, propise o pristupu mreama za transport prirodnog gasa. Poetkom decembra, 2008. godine, Ministarski savet Energetske zajednice doneo je odluku da se oblast delovanja ove Zajednice proiri i na oblast nafte i derivata nafte i osnuje Naftni forum sa seditem u Beogradu. U tom cilju je neophodno implementirati propise o stvaranju obaveznih rezervi sirove nafte i derivata nafte, kao mehanizma sigurnosti snabdevanja i u ovoj podoblasti energetike. UEnZ je prvi ulaz Srbije u stvarne integracije i EU. Znaaj ovog Ugovora za Evropske integracije Srbije, je kasnije potvrena ratifikacijom SSP iz septembra, 2008. godine u Narodnoj skuptini Republike Srbije. U SSP je podvuena nunost saradnje Srbije i EU na razvijanju tekovina Energetske zajednice i integracije Srbije u energetsko trite Evropske unije. 3.2 Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju SSP je ratifikovan Zakonom o potvrivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu Evropskih zajednica i njihovih drava lanica, sa jedne i Republike Srbije, sa druge strane6. SSP je izraena volja ugovornih strana da Srbija poe putem pridruivanja EU. Iskazano 6 Zakon o potvrivanju je da ugovorne strane dele zajednike vrednosti i Sporazuma o stabilizaciji i ciljeve koji se ogledaju u politikoj, privrednoj i in- pridruivanju izmeu Evropskih stitucionalnoj stabilizaciji u Srbiji, kao i u regionu, zajednica i njihovih drava lanica, s jedne strane i Republike u razvoju graanskog drutva i demokratizaciji, Srbije, sa druge strane (Sl. izgradnji institucija i reformi dravne uprave, tr- glasnik RS br. 83/2008).
infrastrukturu (proizvodne objekte i energetske mree), a sve u cilju da sve potpisnice imaju pristup energetskim kapacitetima ovog trita. Posebno je istaknut znaaj stvaranja regulatornog okvira za investicije u energetske mree i za trgovinu energijom koja se prenosi ovim mreama, kako bi se stvorila mogunosti ujednaenog snabdevanja ovom energijom svih podruja EZ u geografskom smislu. Istaknuta je potreba povezivanja energetskih mrea unutar trita EZ sa drugim tritima u cilju ostvarivanja energetske bezbednosti, konkurencije na tritu energije, korienja obnovljivih izvora energije, unapreenja stanja ivotne sredine i efikasnog korienja energije. Prvi cilj EZ je implementacija relevantnih propisa EU, koji se odnose na oblast elektrine energije i prirodnog gasa, unapreenja i zatite ivotne sredine, korienja obnovljivih izvora energije i zatite konkurencije. Drugi cilj je uspostavljanje posebnog regulatornog okvira, koji e omoguiti efikasno funkcionisanje trita energije unutar EZ i povezivanje sa tritem EU, sa mehanizmom prekograninog prenosa energije mreama. Trei cilj je stvaranje trita energije koja se prenosi mreama bez unutranjih granica, unutar koga e biti razvijena koordinacija uzajamne pomoi u sluaju poremeaja u energetskim mreama ili spoljnih poremeaja, i mogunost stvaranja zajednike politike trgovine energijom sa uesnicima na tritima van EUi EZ. Oblasti delovanja EZ, kroz koje se ostvaruje evropska integracija Srbije, obuhvata implementaciju propisa EU u etiri osnovne meusobno povezane oblasti: energetika, unapreenje i zatita ivotne sredine, konkurencija i obnovljivi izvori energije. Pored ovih oblasti zahteva se implementacija standarda EU u oblasti elektrine energije i prirodnog gasa, kao i implementacija propisa o energetskoj efikasnosti. EZ ima socijalnu dimenziju, koja je razvijana od samog poetka ovog procesa. Ova dimenzija je formulisana Memorandumom o razumevanju o socijalnim pitanjima u kontekstu EZ iz 2007. godine. Memorandum predstavlja osnovu za socijalni dijalog unutar EZ o zatiti osnovnih prava zaposlenih, ljudskim pravima i osnovnim slobodama, o zdravlju i zatiti na radu, o jednakim pravima mukaraca i ena i jednakom plaanju za isti rad, kao i o obavezi snabdevanja energijom koja je potreba popravljanja standarda
34
37
govinskoj integraciji u regionu i u Evropi, poboljanoj privrednoj saradnji i saradnji u drugim oblastima kao to su pravosue i unutranji poslovi i jaanje nacionalne i regionalne bezbednosti. Takoe su strane iskazale da dele zajednike vrednosti u poveanju politikih i ekonomskih sloboda i potovanju ljudskih prava i vladavine prava, ukljuujui prava pripadnika nacionalnih manjina i drugih ljudskih prava. Ciljevi pristupanja Srbije EU utvreni SSP su: 1) podravanje napora Srbije u jaanju demokratije i vladavine prava; 2) doprinos politikoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona; 3) obezbeivanje odgovarajueg okvira za politiki dijalog, omoguavajui razvoj bliskih politikih veza izmeu ugovornih strana; 4) podravanje napora Srbije da razvija privrednu i meunarodnu saradnju, izmeu ostalog, i kroz usklaivanje svog zakonodavstva za zakonodavstvom EU; 5) podravanje napora Srbije da zavri tranziciju u funkciolnalnu trinu privredu; 6) unapreivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine izmeu EU i Srbije; 7) podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaenim ovim Sporazumom.7 SSP utvruje opta naela procesa pridruivanja, osnove za politiki dijalog i regionalnu saradnju, principe za slobodan protok robe, kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pruanje usluga i kretanje kapitala, nain usklaivanja propisa, primene prava i pravila konkurencije, usklaivanje pravila i procedura u oblasti pravosua, sloboda i bezbednosti, kao i usklaivanje politika saradnje i finansijske saradnje. Strane su se obavezale da period pridruivanja Srbije EU traje est godina8. Iako je Srbija ratifikovala ovaj sporazum u drugoj polovini 2008. godine, drave lanice EU u vreme pisanja ovog teksta, poetkom 2010. godine, jo ga nisu ratifikovale, tako da on u to vreme jo nije stupio na snagu za obe ugovorne strane9.
4. Pregled pravnog okvira u oblasti energetike

Strukturu prava energetike Srbije ine osnovni pojmovi prava energetike i principi prava energetike. Postojanje ovih pojmova i principa izdvaja pravo energetike od drugih oblasti prava. Osnovni pojmovi prava energetike su: 1) subjekti prava energetike; 2) objekti prava energetike; 3) energetske delatnosti; 4) instrumenti prava energetike. Principi prava energetike su kriterijumi zakljuivanja i vrednovanja prema kojima treba da se ponaaju subjekti prava energetike. Za pravo energetike su znaajni sledei principi: sigurnost snabdevanja energijom, odrivi razvoj, energetska efikasnost, zatita ivotne sredine, korienje obnovljivih izvora energije, ravnopravnost energetskih subjekata, ravnopravnost kupaca energije, javnost, nediskriminacija, konkurentnost. Sistem prava energetike ini skup svih pojmova prava energetike, koji funkcionalno zatvara institucionalni okvir prava energetike kao posebne oblasti prava: energetski subjekti obavljajui energetske delatnosti povodom objekata prava energetike stupaju u odnose odreene instrumentima prava energetike u skladu sa principima prava energetike. Energetske delatnosti su privredne delatnosti u oblasti energetike koje obavljaju privredni subjekti.
lan 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. lan 8. stav 1. SSP-a.
U Junu 2010. godine Ministarski Savet EU doneo je odluku o poetku procesa ratifikacije SSP sa Srbijom i taj proces je sada u toku shodno procedurama drava lanica EU.
36
4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE
39
zervama sirove nafte i derivata nafte jo nije osnovano. U Srbiji nema nuklearnih elektrana, te nije osnovano posebno telo za regulaciju u ovoj oblasti. Pored AERS ije su nadlenosti iskljuivo u oblasti energetike, u Srbiji postoji Komisija za zatitu konkurencije (KzK) ija je nadlenost kontrola zloupotrebe monopolskog poloaja pojedinih subjekata na tritu. Iako postoji mogunost preklapanja nadlenosti izmeu AERS i KzK, njihov meusobni odnos nije uspostavljen propisom niti bilo kakvim sporazumom izmeu njih. Ipak, kako AERS nema druge mogunosti sankcionisanja zloupotrebe monopolskog poloaja energetskog subjekta (mree, vertikalno integrisani subjekti, i dr.), osim privremenog ili trajnog oduzimanja licence, ovaj sluaj bi bilo svrsishodnije da reava KzK. Agencija za energetsku efikasnost (AzEE) nije regulatorno telo, ali utie na subjekte prava energetike na nain koji omoguava efikasno korienje energije. AzEE je osnovana od strane drave kao savetodavno i konsultativno telo. Subjekti prava energetike u uem smislu rei su nosioci prava i obaveza u vezi sa obavljanjem energetskih delatnosti. To su: energetski subjekti i kupci energije. Energetski subjekti su fizika i pravna lica koja obavljaju energetske delatnosti. Zakonom o energetici su utvrene energetske delatnosti. U Srbiji je registrovano preko 400 energetskih subjekata koji obavljaju razliite energetske delatnosti. Drava i dravni organi mogu u pojedinim situacijama biti subjekti prava energetike u uem smislu rei, kada se nau u ugovornom odnosu sa energetskim subjektima (npr. ugovor o koncesiji, ugovor o poveravanju obavljanja delatnosti od opteg interesa). Kupci energije su: tarifni i kvalifikovani kupci. Tarifni kupci su oni kupci koji nemaju pravo izbora od koga e kupiti energiju i snabdevaju se na regulisanom tritu energije, po propisanom tarifnom sistemu. Tarifni kupac kupuje energiju za sopstvene potrebe po propisanom tarifnom sistemu od snabdevaa energijom za tarifne kupce. Kupci imaju pravo izbora snabdevaa. Oekuje se prevoenje svih kupaca u ovaj status. Potroai energije su krajnji kupci energije. U Zakonu o energetici za potroaa se koristi pojam kupac energije. Potroa energije je uvek kupac energije, ali i pojedini energetski subjekti se prilikom obavljanja svoje energetVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
Objekti prava energetike su: energenti, energija i energetski objekti. Instrumenti prava energetike su: strategija i politika razvoja energetike, regulativa, regulacija, licence, energetske dozvole, ugovori i prava subjekata prava energetike. Pojmovi prava energetike Subjekti prava energetike su fizika i pravna lica, nosioci prava i obaveza u oblasti energetike. Subjekte prava energetike ine energetski subjekti, potroai energije, drava i dravni organi, regulatorna tela u oblasti energetike i udruenja subjekata prava energetike. Subjekte prava energetike moemo podeliti na institucije, subjekte u uem smislu rei i interesne grupe. Institucije su nosioci obaveze regulacije - donoenja propisa i drugih regulatornih pravnih akata. To su: drava i dravni organi i regulatorna tela. Drava i dravni organi imaju dvojaku ulogu u pravu energetike. Oni su nosioci dravne vlasti. Pored toga, oni su nosioci prava - kao nosioci prava raspolaganja dobrima od opteg interesa i kao nosioci prava raspolaganja obavljanja delatnosti od opteg interesa, ali i obaveza kontrole naina korienja dobara od opteg interesa i kontrole obavljanja delatnosti od opteg interesa. Dravu i dravne organe su graani ovlastili da zastupaju njihove interese i da se pojavljuju u ulozi nosioca prava i obaveza raspolaganja dobrima i pravima od opteg interesa. Istovremeno drava preko svojih organa ostvaruje nadzor nad korienjem svoje imovine (npr. kontrola ostvarivanja opteg interesa u javnim preduzeima). U Srbiji nije jasno razgranien odnos ovih uloga drave i dravnih organa u pravnim odnosima u oblasti energetike. Propisima EU je utvreno osnivanje regulatornih tela u oblasti regulacije trita elektrine energije i prirodnog gasa, u oblasti upravljanja rezervama nafte i naftnih derivata i nadzora nad radom nuklearnih elektrana i otklanjanjem nuklearnog otpada. U Srbiji je osnovano regulatorno telo za oblast energetike - Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS). Regulatorno telo za upravljanje re-
38
41
sanju ovog pojma izmeu pravnih sistema EU i Srbije. U EU, pod delatnostima od opteg interesa se podrazumevaju delatnosti kod kojih regularni trini mehanizam ne obezbdjuje socijalno poeljni rezultat i koje se pribavljaju plaanjem iz javnih sredstava. Pod pojmom delatnosti od opteg interesa, u Srbiji se podrazumevaju zakonom propisane delatnosti od interesa za drutvenu zajednicu i/ili dravu. Zakonom se obavezno utvruje koje su to delatnosti od opteg interesa. Ove delatnosti koje se obavljaju po posebno propisanom reimu i nain sticanja ovog prava je propisan Zakonom. Zakonom o energetici je utvreno da koje su to energetske delatnosti od opteg interesa. Kada se govori o delatnosti od opteg interesa u oblasti energetike, moe se rei da je to ekskluzivno pravo i obaveza, kojim raspolae drava (u ime i za raun javnosti), dajui odreenim licima da koriste, upravljaju i raspolau prirodnim bogatstvima (sirovom naftom, prirodnim gasom, ugljem za proizvodnju elektrine i/ili toplotne energije, vodnim tokovima) i da upravljaju i koriste dobra u optoj upotrebi (energetske mree elektroenergetske vodove i cevovode). U Srbiji za obavljanje delatnosti od opteg interesa drava osniva javna preduzea. Kapital i sredstva javnih preduzea su u dravnoj svojini11. Drava moe ugovorom poveriti obavljanje delatnosti od opteg interesa i drugom preduzeu, preduzetniku ili delu preduzea. Za obavljanje delatnosti od opteg interesa drava moe dati koncesiju u skla11 Zakonom javnim preduzeima du sa uslovima utvrenim Zakonom o koncesija- i obavljanjuodelatnosti od opteg ma. U sluaju da pravo na obavljanje delatnosti od interesa je utvreno da kapital opteg interesa nije korieno u skladu sa unapred javnih preduzea moe biti i u meovitoj svojini (verovatno se utvrenim nainom, ono se u moe oduzeti, to bi misli na meovitu: dravnu i kod javnih preduzea bio tei sluaj.12 privatnu svojinu). Prilikom razmatranja pojma delatnosti od opteg interesa vano je napomenuti da postoji velika zainteresovanost meunarodne zajednice za korienje vazduha, vode i zemljita, kao globalnih dobara od opteg interesa, tj. kao dobara od opteg interesa globalne drutvene zajednice. Nedomainsko korienje13 ovih dobara na jednom podruju, moe da prouzrokuje tetne posledice, ne samo na tom podruju, ve da se prenese na globalnu drutvenu zajednicu. Zbog toga meunarodna javnost
ske delatnosti mogu nai u ulozi kupca energije (npr. trgovci energijom, proizvoai elektrine i toplotne energije...). Kada se energetski subjekt nae u ulozi kupca energije za sopstvene potrebe, on se u tom pravnom odnosu ima poloaj potroaa energije. Interesne grupe su formalno organizovane kao i neformalne grupe pravnih i fizikih lica subjekata prava energetike, koja zastupaju zajednike interese u vezi sa odnosima u oblasti energetike. To su: privredne komore, profesionalna udruenja, udruenja potroaa energije, udruenja regulatora i druge formalne i neformalne interesne grupe. Ove formalne i neformalne grupe nisu direktni subjekti prava energetike, jer nisu nosioci prava i obaveza u oblasti energetike. One imaju znaajnu ulogu u procesu uticaja na donoenje regulative i regulacije u oblasti energetike. Privredne delatnosti u oblasti energetike nazivaju se energetskim delatnostima. Energetske delatnosti se bolje mogu sagledati kada se podele prema podoblastima prava energetike na delatnosti u oblasti: elektroenergetike, gasne privrede, naftne privrede, toplotne energije, uglja/lignita. U Srbiji je prihvaena i izvrena podela delatnosti na energetske delatnosti i na rudarske delatnosti. Energetske delatnosti su downstream delatnosti ukljuujui i rafinerijsku preradu sirove nafte (proizvodnja derivata nafte). Up stream delatnosti su delatnosti proizvodnje i eksploatacije uglja/lignita, sirove nafte i prirodnog gasa. Delatnost prevoza sirove nafte, derivata nafte i uglja, odnosno lignita u redovnom saobraaju se ne reguliu Zakonom o energetici, ve spada u oblast prevoza robe. 10 Prodaja energije i energenata na slobodnom triU nekim pravima se razlikuje pravno ureenje delatnosti od tu nije regulisana propisima, ve tritem. Jedino interesa za drutvenu zajednicu, u oblasti trgovine derivatima nafte postoji Uredod delatnosti od interesa za dravu. Tako da se razlikuju ba o cenama derivata nafte i Uredba o uslovima delatnosti koje predstavljaju i nainu uvoza i prerade nafte, odnosno derivata korienje nekog prirodnog nafte. bogatstva i dobra u optoj
upotrebi, od delatnosti koje su iskljuivo potreba drave (npr. izdavanje slubenog glasila Republike Srbije).
Definisanje pojma delatnosti od opteg interesa nije svuda isto10, pa tako postoje razlike u defini-
40
43
ravnopravnost uesnika u obligaciono pravnim odnosima, javnosti, nediskriminacije, konkurencije... Nisu svi od ovih principa vezani iskljuivo za pravo energetike, veina od njih su opti principi koji se primenjuju uopteno na obligaciono pravne odnose ili ak ire (npr. naelo javnosti). Potrebno je ukazati na injenicu da su principi prava energetike proklamovani, ali istovremeno i ogranieni regulativom, regulacijom ili ve ranije zakljuenim ugovorima.
12
Ima vie dokumenata, propisa i presuda vie institucija Evropske unije (ukljuiv Lisabonski ugovor, direktive, presude Evropskog suda pravde) kojima se izgrauju takozvane zajednike vrednosti Evorpske unije u odnosu na usluge opteg (ekonomskog) interesa. Protokol br. 26. Lisabonskog ugovora (Consolidated version of the Treaty on the European Union and the Treaty on the Functioning on the European union Official Journal of the European Union C 83 Volume 53 30 March 2010) prepoznaje kljunu ulogu nacionalnih, regionalnih i lokalnih vlasti u pribavljanju i organizovanju usluga od opteg (ekonomskog) interesa, budui da su te vlasti blie neposrednim potrebama korisnika. Meutim, ove usluge treba da budu pribavljene u transparentnom postupku shodno naelima javnih nabavki i ne treba da ometaju funkcionisanje zajednikog trita. Isto tako nije dozvoljeno vanbilansno poravnanje kojim bi se usluge od opteg (ekonomskog) interesa pribavljale u zamenu za pravo korienja javnih dobara ili prirodnih bogatstava ili pak, pravo na monopolski poloaj ili druge trine beneficije. U ovoj oblasti predstoji znaajno usaglaavanje pravnog sistema Srbije sa optim pravnim postavkama koje su u primeni u Evropskoj uniji. Ova oblast je u propisima Evropske unije znaajnije obraena u oblasti presuda/sluajeva Evropskog suda pravde.
insistira na donoenju meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine i odrivog razvoja i primeni ovih ugovora u to veem broju drava, kako bi se smanjilo prouzrokovanje tetnih posledica. Ovim ugovorima se reguliu i postupanja u sluaju prouzrokovanja tetnih posledica, kako bi se ostvarilo to vee smanjenje ovih posledica i to bre i lake otklanjanje njihovog dejstva. Energetski objekti su postrojenja i oprema (ureaji i instalacije) koji slue za obavljanje energetske delatnosti. Energetski objekti su razliiti za svaku energets ku delatnost. Energetski objekti se grade u skladu sa zakonom, tehnikim i drugim propisima. Instrumenti prava energetike su sredstva kojima se ureuju pravni odnosi u koje stupaju energetski subjekti prilikom obavljanja energetskih delatnost. Instrumenti prava energetike su: strategija i politika razvoja, regulativa, regulacija trita energije, licence i dozvole, ugovori i prava subjekata prava energetike. Prava subjekata prava energetike su npr. pravo obavljanja delatnosti od opteg interesa, pravo pristupa tree strane energetskim mream, pravo prikljuenja tree strane na energetske mree.
Principi koji se odnose iskljuivo na pravo energetike su: princip sigurnosti snabdevanja energijom, princip energetske efikasnosti. Princip zatite ivotne sredine je princip koji se primenjuje na sve opasne delatnosti, u koje svakako spada veina energetski delatnosti (proizvodnja energenata i energije, prevoz energenata i energije...).
npr. eksploatacija uglja na jednom podruju, bez rekultivacije zemljita i spaljivanje uglja u termoelektrani bez zatitnih filtera, izaziva veoma tetne posledice za okolinu vazduno zagaenje, kisele kie koje padaju na zemljite. irenje ovih tetnih posledica ne poznaje dravne granice. Slino je i sa eksploatacijom ruda tekih metala, koje se koriste u nuklearnim elektranama. tetne posledice nedomainskog meunarodnog transporta ovih ruda su velike, a kamoli nedomainsko upravljanje nuklearnom elektranom, ili opasnim otpadom iz ovih elektrana. prim. aut.
13
Sigurnost snabdevanja energijom je sloen princip. Sigurnost snabdevanja znai pouzdanost snabdevanja energijom koja treba da bude dostupna svim uesnicima na tritu. Sigurnost snabdevanja se ostvaruje: 1) dovoljnom koliinom energije na tritu; 2) diverzifikacijom izvora snabdevanja energijom; 3) rezervama energenata i energije; 4) razvojem trita energije; 5) sigurnim funkcionisanjem energetskih mrea; 6) razvojem energetskih mrea tako da svaki korisnik energije fiziki moe da ima priliku da je kupi; 7) poveanje efikasnosti korienja energije; 8) bezbednou energetskih mrea i drugih prevoznih sredstava. Princip energetske efikasnosti ili efikasnog korienja energije - znai smanjenje potronje energije za isti efekat. Energetska efikasnost treba da bude predmet energetske politike i strategije svake drave. Drave podstiu projekte za ostvarivanje efikasnog korienja energije, kako bi smanjile i potronju i trokove snabdevanja energijom potroaa, jer time postiu tri osnovna cilja: 1) smanjenje potrebe za energijom po jedininom potroau; 2) smanjenje zagaivanja ivotne sredine usled proizvodnje i potronje prljave energije i 3) tednju neobnovljivih prirodnih resursa. Subjekti primene ovih projekata su industrijski objekti i domainstva.
Principi prava energetike Principi prava energetike su kriterijumi zakljuivanja i vrednovanja u skladu sa kojima treba da se ponaaju subjekti prava energetike. Za pravo energetike su znaajni sledei principi: sigurnost snabdevanja energijom, energetske efikasnosti, zatite ivotne sredine, autonomije volje,
42
45
Tabela broj 1.: Izvori prava Evropske unije
Izvori prava energetike Evropske unije

14 Ova zajednica je osnovana 1952. godine na rok od 50 godina i 2002. godine je prestala da postoji. prim.aut.
Oblast energetike je veoma znaajna za proces nastanka i razvoja EU. Evropska zajednica za ugalj i elik14 je prvoosnovana EZ, a nakon toga su osnovane Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska ekonomska zajednica. Ove tri EZ predstavljaju osnovu nastanka Evropske unije. Energetika je u nadlenosti Generalnog direktorata za energetiku, koji je deo administrativne strukture Evropske Komisije, kao organa sa ekskluzivnim pravom predlaganja pravne regulative EU.
Izvori prava Evropske unije Ugovori o osnivanju EZ i ugovori kojima je izvrena izmena ovih ugovora Opta pravna naela 2. Meunarodno zakonodavstvo EZ Uredbe 3. Sekundarno zakonodavstvo Direktive Odluke 4. Opta naela upravnog prava 5. Ugovori zakljueni izmeu drava lanica
1. Primarno zakonodavstvo
Propisi prava energetike predstavljaju acquis communautaire. Svaka drava koja eli da postane lanica EU treba da harmonizuje svoje propise sa acquis communautaire EU. Izvore prava energetike EU ine primarno i sekundarno zakonodavstvo, meunarodni ugovori koje je zakljuila EU, opta naela upravnog prava i Konvencije zakljuene izmeu zemalja lanica. Primarno zakonodavstvo ine: Ugovori o osnivanju EZ i EU, ugovori kojima je izvrena reforma ovih ugovora o osnivanju naroito Lisabonski Ugovor 15 Nazivi propisa Evropske u ovom - i opta pravna naela. Sekundarno zakonodavradu su usklaeni sa Prirunikom stvo ine brojni propisi razliiti prema svojoj priroza prevoenje pravnih akata di i sadrini: uredbe, direktive, odluke15. Evropske unije. www.seio.gov.rs
Kada se radi o propisima koji imaju neposredno dejstvo (uredbe, odluke), obaveze adresata (drava lanica ili pojedinaca) su veoma konkretno utvrene. Direktive, pa tako i direktive o unutranjem tritu energije, utvruju ciljeve koje treba da postigne drava lanica. Drava lanica sama utvruje najbolji nain kako da se realizuje direktiva EU, kroz donoenje nacionalnih propisa. Sve obaveze utvrene direktivama, drave lanice nisu obavezne da odmah implementiraju, ve je utvrena odreena dinamika primene. Zbog toga je uloga Evropske Komisije i Evropskog Suda Pravde veoma vana prilikom ostvarivanja kontrole i obezbeivanja primene ovih propisa EU. U tekstu samih direktiva je utvrena obaveza drava lanica da izvetavaju periodino Evropsku Komisiju o rezultatima njihove primene, kao i u sluaju da nastupe neki problemi u primeni.
44
47
4.1 Elektrina energija Poetna ideja UEnZ je podsticanje (sigurnosti) snabdevanja elektrinom energijom i prirodnim gasom u Evropskoj uniji i Jugoistonoj Evropi i u tom cilju otvaranje i regulacija trita elektrine energije i prirodnog gasa Jugiostone Evrope sa ciljem integracije ovog trita u trite elektrine energije i prirodnog gasa Evropske unije. Instrument kojim bi se obezbedili navedeni ciljevi je implementacija acquis communautaire Evropske unije koja regulie navedenu oblast. Propisi Evropske unije, koji treba da se implementiraju u Srbiji i ostalim potpisnicama UEnZ, a koji se odnose na regulaciju trita elektrine energije i prirodnog gasa utvruju potrebu za osnivanjem nezavisnog regulatornog tela, koje treba da stvara uslove za otvaranje trita elektrine energije i prirodnog gasa, nadzire slobodan pristup energetskim mreama, na principu nediskriminacije i javnosti korisnika mrea. Ovim propisima su ureeni osnovni principi sigurnosti snabdevanja energijom, stvaranje uslova za izgradnju novih kapaciteta i razvijanje mehanizama za prekograninu razmenu elektrine energije. UEnZ je propisano da u Srbiji i u ostalim potpisnicima treba da se u oblasti elektrine energije implementiraju sledei propisi:
n
Tabela broj 2.: Pravni akti Evropske unije kojom ona iskazuje svoje nadlenosti16
Uredbe Sve drave lanice, opta primena
Direktive
Odluke Odreene drave lanice ili odreena fizika i/ili pravnalica Obaveznost proizilazi iz same pravne prirode, ali samo za subjekta obaveze
Preporuke/ Miljenja Odreene drave lanice ili odreena fizika i/ili pravna lica
Subjekt obaveze
Sve ili samo neke drave lanice Obaveznost je usmerena na postizanje cilja, ali je ostavljeno nacionalnim vlastima da izaberu oblik i metod
Priroda obaveze
Obaveznost proizilazi iz same pravne prirode, direktno se primenjuje
Nemaju obavezujuu pravnu prirodu
Pravo energetike Evropske unije se stalno razvija. Usaglaavanje nacionalnog prava energetike sa pravom Evropske unije je takoe proces uslovljen nizom faktora. Sutina je u injenici da se pravne norme utvrene za jedan 16 lan 288. Lisabonskog ugovora privredni i pravni sistem teko mogu direktno pri(Konsolidovana verzija Ugovora o meniti i ostvariti jedinstvenu funkcionalnu celinu. funkcionisanju Evropske unije) Zbog toga se Pravo energetike Evropske unije ureConsolidated version of the Treaty uje direktivama (Directive), gde svaka zemlja bira on the European Union and the Treaty on the Functioning on the najefikasniji nain za postizanje propisanog cilja. European union Official Journal O nekim temama oblast prava energetike Evropof the European Union C 83 ske unije ureuje se uredbama (Regulation). Volume 53 30 March 2010. Ovaj proces je jo tei za drave koje nisu uestvovale u donoenju ovih propisa. U tom procesu se nikako ne sme zanemariti injenica da su zemlje Evropske unije ratifikovale i niz konvencija, koje su postale deo domaeg prava i koje svakako predstavljaju normativno okruenje za primenu propisa Evropske unije. Zbog toga je, i u zemljama koje tee pridruivanju Evropskoj uniji i ostvarivanju uea u jedinstvenom tritu energije Evropske unije potrebna veoma precizna analiza postojeih privrednih i normativnih uslova, kako bi usaglaavanje njihovih pravnih akata sa propisima Evropske unije u potpunosti ispunilo eljeni cilj.
Direktiva br. 2003/54/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, koja se odosi na zajednika pravila za unutranje trite elektrine energije i menja Direktiva br. 96/92/EC17; Uredba (EC) br. 1228/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, o uslovima za pristup mrei radi prekogranine razmene elektrine energije18.
17 European Community Directive 2003/54/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market of electricity repealing Directive 96/92/EC. 18
lanice EZ su bile dune da implementiraju ove propise u svoj pravni sistem u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu UEnZ, tj. od 1. jula, 2007. godine. Takoe je utvreno je da je svaka strana duna da obezbedi da su kvalifikovani
European Community Regulation 1228/2003/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 on conditions for access to the network for cross-border exchanges in electricity.
46
49
Za delatnosti koje se nazivaju delatnostima od op- 22 Za pojam Public service teg interesa22 propisano je da moraju da budu obligation je u ovom vodiu regulisane, to znai da se obavljaju u skladu sa korien izraz delatnost od opteg interesa. propisanim uslovima, primenjujui naelo ne23 Public service obligations, Note diskriminacije korisnika usluga, transparentnosti of the DG energy & transport uslova za izvrenje usluge i vrenja same usluge, i on Directives 2003/54/EC and uz sve to potovanje injenice da se radi o delatno- 2003/55/EC on the internal market sti od opteg ekonomskog interesa.23 Ovo podra- in electricity and natural gas, 16. 1. 2004. zumeva da delatnost od opteg interesa mora biti regulisana propisima, jer ona predstavlja i pravo i obavezu. To znai da privredni subjekt koji je stekao pravo na obavljanje ove delatnosti ima i odreene obaveze koje prevazilaze njegov liini ekonomski interes da obavlja ovu delatnost. Njegove obaveze se, pre svega odnose, na bezbednost sistema obavljanja ove usluge i ostvarivanja sigurnosti snabdevanja korisnika usluge, potujui propisan kvalitet usluge i cenu, kao i uslove zatite ivotne sredine. Regulisanje delatnosti od opteg interesa odnosi se, pre svega, na injenicu da obavljanje delatnosti od opteg interesa mora biti definisano prostorom, vremenom i nainom u pravnom aktu, koji je donet u transparentnoj proceduri, te da su uslovi obavljanja ove delatnosti poznate javnosti. Pitanje dobiti i trokova obavljanja delatnosti od opteg interesa takoe treba da bude definisano u odnosu izmeu privrednog subjekta i tela koje raspolae pravom obavljanja delatnosti od opteg interesa, koje ne mora uvek da bude dravni organ. Delatnosti od opteg interesa se obavljaju na odreenoj teritoriji sa ciljem sigurnog snabdeva- 24 Public service obligations, Note nja korisnika delatnosti na toj teritoriji, uz obave- of the DG energy & transport zu kontinuiteta snabdevanja uslugom, jednakog on Directives 2003/54/EC and 2003/55/EC on the internal market tretmana korisnika i poslovanja uz najmanje ope- in electricity and natural gas, 16. rativne trokove.24 1. 2004. Primena naela nediskriminacije se u ovom sluaju ostvaruje u dva pravca: 1) privredni subjekt koji obavlja delatnost od opteg interesa ne moe biti diskriminisan time to ima obavezu da obavlja konkretnu delatnost od opteg interesa. Ova obaveza podrazumeva i trokove, koji nisu uvek zasnovani na ekonomskom interesu ovog privrednog subjekta25 i 2) korisnik delatnosti (potroa) ne moe biti diskriminisan u pogledu korienja
potroai, u smislu direktive Evropske unije 2003/54/EC: od 1. januara, 2008. godine svi potroai, izuzev domainstava. Od 1. januara, 2015. godine, svi potroai treba da budu kvalifikovani potroai. Odlukom Ministarskog saveta EZ iz decembra, 2007. godine lanice Energetske zajednice su se obavezale da zakljuno sa 31. decembrom 2009. godine, implementiraju i sledei acquis Evropske unije: 19 Directive 2005/89/EC of the Direktiva br. 2005/89/EC Evropskog parlamenta i SaEuropean Parliament and of the Council of 18 January 2006 veta od 18. januara, 2006. godine o merama za obezconcerning measures to safeguard security of electricity supply and beenje sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i investicijama u infrastrukturu19. infrastructure investment.
1. Direktiva br. 2003/54/EC
Predmet ove Direktive su zajednika pravila za proizvodnju, prenos, distribuciju i snabdevanje elektrinom energijom, kao i pravila koja se odnose na organizaciju i funkcionisanje elektroenergetskog sektora, pristup tritu, kriterijumi i postupci koji e se primenjivati kod ten20 lan 1. Direktive 2003/55/EC. dera i izdavanje ovlaenja upravljanje sistemom.20 U pogledu organizacije i funkcionisanja elektroenergetskog sektora naglasak Direktive je na definisanju obaveze obavljanja delatnosti od opteg interesa i zatiti potroaa. Direktiva utvruje da drave lanice koje su obavezne da primene ovu Direktivu prilikom njegove implementacije treba da primenjuju naelo subsidijarnosti EU sa ciljem da se stvori konkurentno, sigurno i sa aspekta ivotne sredine, odrivo trite elektrine energije, na kome nee biti diskriminacije izmeu privrednih subjekata u pogledu njihovih prava i obaveza. Privredni subjekti koji obavljaju energetske delatnosti na tritu elektrine energije treba da se ponaaju u skladu sa optim ekonomskim interesom, u skladu sa propisanom obavezom obavljanja delatnosti od opteg interesa koja se odnosi u najirem smislu na bezbednost, ukljuujui sigurnost snabdevanja, potovanje propisa, kvalitet i cenu snabdevanja i zatitu ivotne 21 sredine, ukljuujui energetsku efikasnost i klimatlan 3. taka 2. Direktive br. ske promene.21 2003/54/EC.
48
51
osigurati nadzor nad sigurnou snabdevanja ovog trita. Nadzor treba da obuhvati balans ponude i tranje na nacionalnom tritu, stepen oekivane tranje u budunosti i oekivane dodatne kapacitete koji su u izgradnji, kao i kvalitet i stepen izgradnje mree i mere za obuhvatanje tranje u pikovima.30 U uslovima otvaranja trita elektrine energije, u cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja, potrebno je obezbediti ostvarivanje tehnike sigurnosti i funkcionisanje elektroenergetskih objekata. Direktivom je predvieno da je potrebno da postoje tehnika pravila koja bi utvrdila minimum tehnikih uslova i operativnih aktivnosti za prikljuenje na elektroenergetski sistem proizvodnih instalacija, distributivnih sistema, direktna prikljuenja potroake opreme, interkonekcije i slino. Ova pravila treba da obazbede unutranje funkcionisanje sistema i treba 30 da budu objektivna, nediskriminatorska i javna. lan 4. Direktive 2003/54/EC. Direktiva sadri odredbe kojima se ureuju pojedini aspekti obavljanja energetskih delatnosti proizvodnje elektrine energije, upravljanja prenosnim sistemom i upravljanja distributivnim sistemom. Proizvodnja elektrine energije, shodno Direktivi, nije regulisana kao delatnost, ve je propisana obaveza drava da utvrde objektivne, transparentne i nediskriminatorske kriterijume za izdavanje dozvole za izgradnju novih kapaciteta. Ovi kriterijumi ureuju uslove koji treba da budu ispunjeni prilikom izgradnje novih kapaciteta. Oekuje se da ovi kriterijumi budu takvi da omoguavaju nesmetani ulaz u granu i ne predstavljaju dodatni troak za novog uesnika na tritu u odnosu na ve postojee uesnike. Drave lanice mogu, ali ne moraju, uvesti i neki vid dugoronog planiranja izgradnje novih energetskih kapaciteta. Ukoliko je takvo planiranje uvedeno (zakonom, nacionalnom energetskom strategijom, aktima za primenu nacionalne energetske strategije, nacionalnim planovima razvoja, prostornim planovima ili drugim slinim aktima), oekuje se da takvi planovi uzmu u obzir mogunost investitora da nesmetano gradi novi objekat i ulazi na trite. Ne oekuje se da bi gradnja novog objekta mogla biti onemoguena, jer nameravani objekat nije predvien nekim od planskih akata. U sluaju da ove mere otvorenosti i pristupa tritu ne obezbeuju dovoljan tempo izgradnje novih objekata i da zbog toga bude ugroena
25
U pogledu obaveze obavljanja delatnosti od opteg interesa i mogunosti kompenzacija trokova obavljanja konkretne delatnosti koji idu na tetu samog vrioca delatnosti od opteg interesa postoji Sluaj pred Evropskim sudom pravde (Altmark, 24. jul, 2003. godine). Ovaj sluaj predstavlja precedent o pravu na dravnu pomo u pogledu kompenzacije za obavljanje delatnosti od opteg interesa, shodno lanu 87, Ugovora o Evropskoj uniji. Kompanzacija za sluaj obavljanja delatnosti od opteg interesa nije, u principu, dravna pomo. etiri kumulativna uslova moraju biti ispunjena za ostvarenje tog cilja: 1) kompanija mora biti aktivno odgovorna za izvrenje obavaza koje moraju biti jasno definisane; 2) parametri za kalkulaciju trokova moraju biti utvreni unapred na objektivan i transparentan nain; 3) kompenzacija ne moe ni pod kojim uslovima biti vea od onog to je neophodno; 4) ako odabir privrednog subjekta koji obavlja delatnost nije izvren putem javnog tendera, nivo kompenzacije mora biti uporediv sa trokova kompanije koja ima dobru upravu i adekvatne resurse. - Public service obligations, Note of the DG energy & transport on Directives 2003/54/EC and 2003/55/EC on the internal market in electricity and natural gas, 16. 1. 2004.
ovih usluga (delatnosti), u smislu da vrilac delatnosti moe da ga stavlja u drugaiji poloaj u odnosu na druge potroae u pogledu cene, bez obzira na bilo koje okolnosti koje bi mogle uticati na odnos vrilac delatnosti-korisnik delatnosti. Posebnu zanimljivost u vezi sa obavljanjem delatnosti od opteg interesa predstavlja obaveza drava da obezbede da se obaveza obavljanja delatnosti od opteg interesa vri na univerzalan nain, te da mogu imenovati snabdevaa krajnje rezerve.26 Snabdeva elektrinom energijom koji je snabdeva krajnje rezerve mora biti imenovan na nediskriminativan i transparentan nain. Uslovi snabdevanja treba da budu definisani, nediskriminatorni i transparentni. Ovakva obaveza je predviena u cilju da se obezbedi adekvatna sigurnost i zatita osetljivih potroaa, ukljuujui i mere da im se pomogne da ne budu iskljueni sa mree. Drave lanice mogu preduzeti mere da zatite krajnje potroae u udaljenim oblastima.27 Ako se drave opredele za ovo reenje, regulatorna tela e biti odgovorna za utvrivanje i odobravanje metodologija za obraun ili utvrivanje uslova i rokova za prikljuenje i pristup nacionalnim mreama, ukljuujui i prenosne i distributivne tarife, pre njihovog stupanja na snagu.28, 29 Otvaranje trita elektrine energije znai ostvarivanje konkurentnog i nediskriminatorskog pristupa tree strane tritu i mrei za sve uesnike na tritu, tj. za sve subjekte prava energetike, to zahteva nuno dugorono planiranje kapaciteta. U tim uslovima potrebno je
lan 3. stav 3. Direktive br. 2003/54/EC.

27
26
lan 3. stav 5. Direktive br. 2003/54/ EC.
lan 23. stav 2 taka a) Direktive 2003/54/EC. Practical measures for distribution resulting from the opening up to competition, Note of the DG energy & transport on Directives 2003/54/EC and 2003/55/EC on the internal market in electricity and natural gas, 16. 1. 2004.
29
28
50
53
energije, u internim obraunima ovih privrednih subjekata moraju voditi odvojeno meusobno, ali i odvojeno od drugih delatnosti tog lica. Ako se ove delatnosti obavljaju u posebnim pravnim licima koja obavljaju i druge delatnosti od ovih delatnosti, trokovi drugih delatnosti se moraju voditi odvojeno od trokova obavljanja delatnosti prenosa, odnosno distribucije elektrine energije. Razdvajanje delatnosti i voenje rauna propisano za prirodne monopole je preduslov za javnu regulaciju elektroenergetskih mrea. Pristup tree strane prenosnoj, odnosno distributivnoj mrei elektrine energije, je jedan od elementata ove regulacije. Pravo pristupa tree strane energetskim mreama znai pravo korienja energetskih mrea od strane treih lica, u cilju prenosa, odnosno distribucije elektrine energije sa jednog mesta na drugo. Pravo pristupa tree strane moe biti ugovorno i regulisano. Direktivom je propisano reglisano pravo pristupa tree strane prenosnoj, odnosno distributivnoj mrei, koje znai obavezu operatora sistema da izvri prenos, odnosno distribuciju elektrine energije po unapred utvrenoj i objavljenoj ceni uz primenu prava nediskriminacije i javnosti. Pristup sistemu (mrei) moe se odbiti takoe pod unapred propisanim uslovima, koji se odnose na nedostatak tehnikih mogunosti, uz obavezno obrazloenje o razlozima odbijanja pristupa. Direktivom je utvreno da drave treba da osnuju telo nezavisno od interesa privrednih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti u sektoru elektroenergetike, koje treba da bude odgovorno za ostvarivanje nediskriminacije, stvarne konkurencije i efikasnog funkcionisanja trita elektrine energije. U cilju funkcionisanja otvorenog trita elektrine energije na navedenim principima regulatorno telo treba da vri nadzor nad aktivnostima energetskih subjekata koji obavljaju elektroenergetske delatnosti, posebno nad aktivnostima operatora prenosnog i distributivnog sistema, kao i da ima ovlaenje da donosi odluke u pogledu donoenja metodologija za utvrivanje cena za prenos, odnosno distribuciju elektrine energije. Regulatorno telo takoe treba da ima ovlaenje da donosi odluke u pogledu reavanja sporova u sluaju odbijanja pristupa tree strane elektroenergetskim mreama, a posebno kada se radi o prikljuenju novih kapaciteta. Ovo telo treba da vri nadzor na ostvarivanju prenosa elektrine energije interkonekcijama i funkcionisanju interne mree bez zaguenja, kao i da
oekivana sigurnost snabdevanja, drave mogu pristupiti privlaenju novih investitora putem javnog tendera. Javni tender treba da bude organizovan uz potovanje principa prava energetike kao to su: ostvarivanje sigurnosti snabdevanja, javnost, nediskriminacija, konkurentnost, energetska efikasnost, zatita ivotne sredine. Ovi kriterijumi treba da budu ispunjeni i kada na postojee objekte za proizvodnju elektrine energije primenjuju razne mere rekonstrukcije, poveanja energetske efikasnosti i sl. Podrazumeva se da novi elektroenergetski objekti mogu koristiti razliite izvore goriva za proizvodnju elektrine energije. Ne oekuje se da drave lanice favorizuju jedne izvore naspram drugih, osim ako se radi o obnovljivim izvorima energije. Meutim korienje nekih izvora za prozvodnju elektrine energije (velike hidroelektrane, domai resursi uglja, geotermalni resursi, vetar i slini) zadire u korienje javnih dobara i najee se na nacionalnom nivou regulie odgovarajuim propisima o dodeli koncesija, takoe u transparentnom javnom postupku. Nasuprot tome, korienje izvora za prozvodnju elektrine energije, kojim se slobodno trguje na meunarodnom energetskom tritu ili jedinstvenom Evropskom tritu (prirodni gas, nafta, ugalj, biomasa i slino) treba da bude potpuno slobodno, jer se ovi izvori ve pribavljaju shodno odgovarajuim tritnim procesima. Elektroenergetske mree, tj. upravljanje ovim mreama, koje su prirodni monopoli, to znai da s obzirom na svoj poloaj i aktivnost koju obavljaju imaju mogunost da se monopolski ponaaju na tritu jer nemaju konkurenciju, su veoma detaljno regulisane ovom Direktivom. Propisano je da prenosne, odnosno distributivne mree treba da imaju svoje operatore, koji upravljaju ovim mreama na principu javnosti i nediskriminacije. Ovi operatori treba da budu prilikom upravljanja sistema funkcionalno odvojeni, to znai da na njihove odluke o pristupu i prikljuenju na sistem i o funkcionisanju sistema ne mogu da utiu druge upravljake strukture preduzea. U cilju spreavanja diskriminacije, subsidiranja i naruavanja konkurencije i praenja trokova privrednih subjekata koji obavljaju prenos, odnosno distribuciju elektrine energije, propisan je nain za voenje rauna. Utvrena je obaveza da rauni ovih privrednih subjekata moraju biti objavljivani i da se u sluaju da se ove delatnosti obavljaju u jednom pravnom licu, trokovi obavljanja mrenih delatnosti prenosa i distribucije elektrine
52
55
trpe mere otvaranja trita energije, te da treba da dobijaju raune za usluge u elektroenergetskom sektoru koji e na transparentan nain izkazivati cene pojedinanih stavki robe i usluga, da imaju pravo albe, te da trokovi albe nee biti ekstremni, kao i da kupci nee plaati promenu snabdevaa elektrinom energijom i da e svaka razlika u nainu obrauna trokova ii na raun snabdevaa energije, kao i da imaju pravo da budu informisani o uslugama u elektroenergetskom sektoru, o nainu zatite svojih prava.
2. Uredba (EC) br. 1228/2003
obezbede transparentno i nediskriminatorsko ponaanje operatora prenosne i distributivne mree u pogledu odnosa prema 31 U Srbiji je osnovana Agencija za korisnicima mree i razdvajanja rauna i trokova, energetiku Republike Srbije (AERS), a posebno u pogledu metodologija za obraun koja ima nadlenosti u energetskom trokova prenosa, odnosno distribucije elektrine sektoru u oblasti elektrine energije, prirodnog gasa i nafte i derivata energije.31
nafte, ukljuujui i izdavanje licence za proizvodnju elektrine i toplotne energije u kombinovanom ciklusu (kombinovani ciklus ovde podrazumeva simultanu proizvodnju elektrine energije i toplote, odnosno pare).
lan 28. stav 3. Direktive 2003/54/EC - Komisija ce najkasnije do 1. januara, 2006. godine dostaviti Evropskom parlamentu i Savetu detaljan izvetaj o optem napretku u formiranju unutranjeg trita elektrine energije. Taj izvetaj e naroito uzeti u obzir: postojanje nediskriminativnog pristupa mrei; efikasnost regulative; razvoj interkonektivne infrastrukture i sigurnost isporuke u Zajednici; do koje mere mala preduzea i domainstva uivaju pogodnosti otvorenog trita, naroito u smislu standarda opte i javne usluge; do koje mere su trita u praksi otvorena za efikasnu konkurenciju, ukljuujui aspekte dominacije i koncentracije na tritu i pohlepno i nekonkurentno ponaanje; do koje mere potroai stvarno menjaju snabdevae i pregovaraju o cenama; razvoj cena, ukljuujui cene isporuke, u vezi sa stepenom otvorenosti trita; iskustva steena u primeni Direktive u smislu efikasne nezavisnosti operatora sistema u vertikalno integrisanim preduzeima i da li su osim funkcionalne nezavisnosti i razdvajanja rauna bile razvijane i druge mere koje imaju efekat jednak zakonskom razdvajanju.
32
U cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja na tritu elektrine energije, Direktiva daje pravo dravama lanicama da mogu da preduzmu neophodne sigurnosne mere i da interveniu na tritu elektrine energije u sluaju da sigurnost i bezbednost ljudi, postrojenja ili celine sistema budu ugroeni iznenadnom krizom. Drave imaju pravo i da daju derogacije na pojedine odredbe ove Direktive u sluaju da se radi o izolovanim sistemima ili sistemima koji su u procesu restauracije, dogradnje ili irenja kapaciteta, kao i u sluaju da je potrebno zatititi potroae. Uslovi za derogacije treba da budu odobreni od strane Evropske komisije (Komisija). Poseban znaaj u vezi sa sprovoenjem odredbi i ciljeva ovog Uputstava imaju odredbe o obavezi izvetavanja Komisije i funkcionisanju trita elektrine energije u novostvorenim uslovima i sprovoenja dvogodinje analize o razliitim merama koje se odnose na funkcionisanje obavljanja delatnosti od opteg interesa. Komisija takoe ima obavezu da o procesu kreiranja unutranjeg trita elektrine energije izvetava Evropski parlament.32 Direktiva sadri dva aneksa. Aneks 1. ureuje mere za zatitu potroaa, a Aneks 2. utvruje razlike izmeu prethodne Direktiva 96/92/EC i ove Direktive. U pogledu mera za zatitu potroaa, osnovno je ukazati da je propisano da potroai ne treba da
Uredba (EC) br. 1228/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine o uslovima za pristup mrei radi prekogranine razmene elektrine energije izmenjena je Odlukom Komisije br. 2006/770/EC od 9. novembra, 2006. godine, kojim se menja Aneks Uredbe (EC) broj 1228/2003 o uslovima za pristup mrei radi prekogranine razmene elektrine energije. Predmet ove uredbe je uspostavljanje pravila za prekograninu razmenu elektrine energije koja treba da povea konkuranciju u okviru unutranjeg trita elektrine energije uzimajui u obzir specifinosti nacionalnih i regionalnih trita. To ukljuuje utvrivanje kompenzacionog mehanizma za prekogranian tok elektrine energije i uspostavljanje ujednaenih principa prekograninoh prenosnih trokova i alokacije slobodnih kapaciteta interkonekcije izmeu nacionalnih preno- 33 lan 1. Uredbe (EC) br. snih sistema.33 1228/2003. Uredbom se utvruju principi za kompenzacioni mehanizam izmeu opeartora prenosnih sistema, uzimajui u obzir gubitke i investicije u infrastrukturu i adekvatnu propoziciju trokova postojee infrastrukture koja se koristi za prekograninu razmenu elektrine energije, kako bi se garantovala sigurnost snabdevanja. Cena koja e se primeniti na mrenog operatora za pristup sistemu treba da bude transparentna i da bude obraunata na nain da budu obuhvaeni trokovi odravanja i sigurnosti mree. Uredbom je utvrena obaveza razmene informacija izmeu operatora sistema koje se odnose na sigurnost mree i upravljanje zaguenjima, utvruju se opti principi upravljanja zaguenjima, ureuju se propozicije koje
54
57
kojim e se obezbediti funkcionisanje unutranjeg trita elektrine energije, gde bi se ostvarivale investicije u proizvodne kapaciteta i nove prenosne interkonektore. Pored navedenih kapaciteta potrebno je i utvrditi maksimalni raspoloivi kapacitet prenosnog i distributivnog sistema, kako bi se vrilo upravljanje ovim sistemima na nain da se obezbedi sigurnost snabdevanja potroaa, odravanje ovih sistema i potrebne nove investicije. Direktivom br. 2005/89/EC su utvrene mere u cilju obezbeenja sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom, osiguranja adekvatnog funkcionisanja unutranjeg trita elektrine energije, kao i obezbeenja: a) adekvatnog nivoa proizvodnih kapaciteta; b) adekvatnog balansa izmeu snabdevanja i potranje i c) adekvatnog nivoa interkonekcija izmeu drava lanica za razvoj unutranjeg trita. Ova Direktiva uspostavlja okvir unutar koga drave lanice treba da urede transparentnu, stabilnu i nediskriminatorsku politiku sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom, kompatibilnu sa uslovima konkurentnog unutra- 34 lan 1. Uredbe (EC) njeg trita elektrine energije.34 br. 1228/2003. Sigurnost snabdevanja elektrinom energijom internog trita elektrine energije se ostvaruje preduzimanjem neophodnih mera za stvaranje stabilne investicione klime, tj. pravnog okvira koji prua pravnu sigurnost za investitore i povoljne uslove za investicije i njihov povrat. Znaajnu ulogu u tome imaju regulatorna tela, kao i svi ostali uesnici na tritu subjekti prava energetike. Mere, koje treba da preduzmu drave, odnose se na stvaranje uslova za kontinuitet snabdevanja elektrinom energijom, transparentan regulatorni okvir trita elektrine energije, mogunost za prekograninu saradnju u pogledu sigurnosti snabdevanja, poveanje korienja obnovljivih izvora energije, obezbeenje sigurnog funkcionisanja elektroenergetskih mrea (odravanje, rekonstrukcija i sl.), stepen diversifikacije korienja proizvodnih kapaciteta, nain upravljanja potranjom za elektrinom energijom, otklanjanje administrativnih barijera za investicije u elektroenergetski sektor, uz sve uzimajui u obzir specifinosti drava, ostvaranje balansa izmeu trokova izgradnje novih interkonektora i koristi za potroae i poveanje efikasnosti postojeih interko- 35 lan 3. Direktive br. nektora.35 2005/89/EC.
se odnose na nove interkonektore i obaveza postojanja (javno objavljenog) Vodia koji se odnose na mehanizam kompenzacije izmeu operatora prenosa. Usaglaenost izmeu ovog Vodia i ove uredbe treba da nadziru regulatorna tela. Takoe je ureen odnos razmene informacija izmeu drava i Komisije, koje se odnose na plaanje kompenzacije izmeu operatora prenosnog sistema i na sadraj Vodia. Uredbom je propisana obaveza drava da utvrde kazne za nepridravanje odredbi ove uredbe, kao i obaveza informisanja Komisije o primeni ove Uredbe. Predviena je mogunost i da privredni subjekti koji ne dostave ili dostave nekorektne, nekompletne ili netane podatke koji su propisani Uredbom, budu kanjeni direktno od strane Komisije u visini do 1% svog ukupnog prihoda u prethodnoj godini. Komisija takoe ima obavezu da o primeni ove Uredbe informie Evropski parlament i Savet. Odlukom Komisije br. 2006/770/EC od 9. novembra, 2006. godine kojim se menja Aneks Uredbe (EC) broj 1228/2003 propisana su pravila za Vodi za upravljanje i alokaciju transfera slobodnog kapaciteta kod interkonektora izmeu nacionalnih sistema.
U preambuli Direktive br. 2005/89/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 18. januara, 2006. godine, o merama za obezbeenje sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i investicijama u infrastrukturu, ukazano je da je garantovanje visokog stepena sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom kljuni pokazatelj uspenog funkcionisanja unutranjeg trita elektrine energije. Ova Direktiva daje mogunost dravama da nametnu privrednim subjektima, koji obavljaju elektroenergetske delatnosti obavezu obavljanja javne usluge (delatnosti od opteg interesa), koja treba da bude utvrena precizno. Kako se radi o veoma osetljivoj oblasti obavljanja delatnosti od opteg interesa, a imajui u vidu odredbe Ugovora o Evropskoj uniji koje se odnose na javna preduzea (i privrednih subjekata koji obavljaju delatnosti od opteg interesa) i dravnu pomo, drave lanice treba da izgrade okvir
56
59
godine o osnivanju Agencije za saradnju Regulatora u oblasti energetike; 2) Uredba (EC) br. 714/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine o uslovima za pristup mrei za prekograninu razmenu elektrine energije i ukidanju Uredbe (EC) Br. 1228/2003; 3) Direktiva br. 2009/72/ EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine koja se odnosi na zajednika pravila za unutranje trite elektrine energije i ukidanje Direktive 2003/54/EC. Uredba (EC) br. 713/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o osnivanju Agencije za saradnju Regulatora u oblasti energetike36 ureuje osnivanje Agencije za saradnju Regulatora, njene nadlenosti, organe i nain postupanja. Agencija za saradnju regulatora je pravno lice unutar EU i uivae najiri pravni kapacitet po nacionalnim propisima drava lanica. Ona predstavlja korak u razvoju saradnje nacionalnih regulatornih tela. Njena pretea je regulatorna grupa za elektrinu energiju i gas (ERGEG) osnovana kao telo za konsultacije i kooperaciju izmeu nacionalnih regulatornih tela oblasti energetike, drava lanica i Komisije.37 Strukturu Agencije za saradnju Regulatora ine: Administrativni odbor, Odbor regulatora, Direktor i Odbor za albe. Agencija donosi miljenja i preporuke koja su upuena operatorima sistema, miljenja i preporuke upuena nacionalnim regulatornim telima u oblasti energetike, miljenja i preporuke upuena Evropskom parlamentu, Savetu i Komisiji, kao i odluke i okvirna miljenja za Komisiju. Cilj ove Agencije je da usaglasi praksu ope- 36 (EC) No 713/2009 of ratora sistema, nacionalnih regulatornih tela u theRegulationParliament and of the European oblasti energetike i donosioca propisa na nivou Council of 13 July 2009 establishing EU, kao i da u propisanim sluajevima postupa an Agency for the Cooperation of Energy Regulators. po albama.
37
U cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom unutranjeg trita elektrine energije, potrebno je obezbediti dovoljne koliine energije i sigurnost samog mrenog sistema. Zbog toga je neophodno imati kvalitetnu regulaciju mrenih sistema elektrine energije, balans izmeu ponude i tranje, investicije u mree. Regulaciju mrenih sistema za elektrinu energiju vre regulatorna tela, tako to donesu minimum normi za upravljanje prenosnim i distributivnim sistemima. Ova pravila treba da sadre pravila o pristupu mrei, tehnika pravila o upravljanju mreama sa stanovita bolje iskorienosti postojeih kapaciteta i bezbednog funkcionisanja. U tom cilju drave treba da obezbede koordinaciju prekograninih i nacionalnih ugovora, kao i mere za urgentne situacije i sporazume o razmeni neophodnih informacija. Uspostavljanje balansa izmeu ponude i tranje ostvaruje se na nain da se i u okviru malih izolovanih sistema podstie uspostavljanje okvira za veletrgovinu elektrinom energijom koji daje povoljne cenovne odnose za proizvodnju i potranju, kao i u zahtevima operatorima prenosnih sistema da obezbede adekvatan stepen rezerve proizvodnih kapaciteta dostupan za balansiranje ponude i tranje. Drave treba da podstiu i mere za konzervaciju energije. Drave lanice imaju obavezu da obezbede da relevantna tela sastavljaju izvetaje: o merama koje se odnose na bezbednost upravljanja elektroenergetskom mreom, saradnji izmeu operatora prenosnog i distributivnog sistema, planovima za investicije u elektroenergetsku interkonektivnu infrastrukturu. Ovi izvetaji treba da se dostavljaju Komisiji.
4. Propisi koji e biti obavezni u budunosti - Trei paket propisa Evropske unije o tritu elektrine energije
Dana 13. jula, 2009. godine, Evropski parlament i Savet su usvojili set propisa o tritu elektrine energije, koji je nazvan Trei paket. Na elektroenergetski sektor se odnose sledei propisi treeg paketa: 1) Uredba (EC) br. 713/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009.
Uredba (EC) br. 714/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o uslovima za pristup mrei za prekograninu razmenu elektrine energije i ukidanju Uredbe (EC) br. 1228/200338, ureuje uslove za pristup mrei za prekograninu razmenu elektrine energije. Ova Uredba na mnogo detaljniji nain regulie elemente koje regulie Uredba (EC) br. 1228/2003,
Ovo telo je osnovano na osnovu Direktive Evropske zajednice br. 2003/ 54/ EC i Direktive Evropske zajednice br. 2003/55/EC.
Regulation (EC) No 714/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 on conditions for access to the network for cross-border exchanges in electricity and repealing Regulation (EC) No 1228/2003.
38
58
61
lanice su dune da svoje nacionalno zakonodavstvo usaglase sa novom Direktivom do 3. marta, 2011. godine, kada prestaje da se primenjuje Direktiva br. 2003/54/EC, sa izuzetkom lana 11, koji e se primeniti od 3. marta, 2013. godine. 4.2 Prirodni gas Kao to je ranije reeno, podsticanje (sigurnosti) snabdevanja elektrinom energijom i prirodnim gasom u EU i Jugoistonoj Evropi i u tom cilju otvaranje i regulacija trita elektrine energije i prirodnog gasa Jugoistone Evrope sa ciljem integracije ovog trita u trite elektrine energije i prirodnog gasa EU je bilo poetna ideja UEnZ. Otvaranje i regulacija trita prirodnog gasa Jugoistone Evrope i njegova integracija u trite EU se ostvaruje implementacijom acquis communautaire EU koja regulie navedenu oblast u dravama Jugoistone Evrope i primenom implementiranih propisa na adekvatan nain. Propisi EU, koji treba da se implementiraju u Srbiji i ostalim potpisnicama UEnZ, a koji se odnose na regulaciju trita prirodnog gasa utvruju potrebu za osnivanjem nezavisnog regulatornog tela, koje treba da stvara uslove za otvaranje trita prirodnog gasa, nadzire slobodan pristup energetskim mreama, na principu nediskriminacije i javnosti korisnika mrea na istim principima kao i u oblasti elektrine energije, ali uz potovanje razliitosti funkcionisanja ova dva trita. Ovim propisima su ureeni osnovni principi sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, stvaranje uslova za izgradnju novih mrenih i skladinih kapaciteta i razvijanje mehanizama za prekograninu razmenu prirodnog gasa. UEnZ je propisano da u Srbiji i u ostalim potpisnicima u oblasti prirodnog gasa treba da se implementira Direktivu br. 42 Directive 2003/55/EC of the 2003/55/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. European Parliament and of the juna, 2003. godine koje se odosi na zajednika pra- Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal vila za unutranje trite prirodnog gasa i menja market in natural gas and repealing Direktivu br. 98/30/EC42. Directive 98/30/EC. lanice Energetske zajednice su dune da implementiraju ovaj propis u svoj
kao to su: mehanizam kompenzacije izmeu operatora prenosnog sistema, trokovi za pristup mrei, obaveza informisanja, opti principi upravljanja zaguenjima, novi interkonektori, vodii za mehanizan upravljanjanja zaguenjima, odredba o regulatornim vlastima, odredba o informacijama i uvanju tajne, pravu drava lanica da utvrde detaljnije mere, kazne, izvetaji Komisije. U novoj Uredbi se uspostavlja nova institucija Evropska mrea operatora elektroenergetskih prenosnih mrea39. Jedna od njegovih najvanijih aktivnosti je uspostavljanje mrenih pravila za prekograninu razmenu energije uz saradnju sa Agencijom za kooperaciju regulatora u oblasti energetike i nacionalnih operatora prenosnih sistema. Novi institut je i sertifikacija operatora prenosnih sistema. Ova nova Uredba e se primeniti od 3. marta, 2011. godine, kada e prestati da se primenjuje Uredba (EC) br. 1228/2003. Nova Uredba ima Aneks I Vodi za upravljanje i alokaciju tran39 Engl. - European network of sfera slobodnog kapaciteta kod interkonektora transmission system operators for izmeu nacionalnih sistema. electricity. Direktivom br. 2009/72/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine koja se odnosi na zajednika pravila za unutranje trite elektrine energije i ukidanje Direktive 2003/54/EC40, uspostavljaju se zajednika pravila za proizvodnju, prenos, distribuciju i snabdevanje elektrinom energijom. Ova Direktiva sadri odredbe o zatiti potroaa, ukljuujui i mogunosti poboljanja i unutranjeg konkurentnog trita elektrine energije EU. Ova Direktiva postavlja pravila koja se odnose na organizaciju i funkcionisanje elektroenergetskog sektora, otvoren pristup tritu, kriterijume i procedure primenljive na tendere i davanje ovlaenja i upravljanje sistemom. Takoe regulie univerzalne obaveze vrenja usluge i prava potroaa elektrine energije i objanjava zahteve konkurencije.41 Ova Direktiva pored naela subsidijarnosti EU, pominje u preambuli i naelo solidarnosti u pogledu ostvarivanja sigurnosti 40 snabdevanja. Detaljnije ureuje poloaj operatora Directive 2009/72/EC of the European Parliament and of the prenosnog sistema, uz insistiranje na njegovoj neCouncil of 13 July 2009 concerning zavisnosti u pogledu donoenja odluka upravljanja common rules for the internal sistemom, zaposlenih u ovom operatoru, kao i u market in electricity and repealing Directive 2003/54/EC. pogledu samostalnosti u odnosu na vlasnika imo41 vine. Takoe se podvlai znaaj regionalne saradlan 1. Direktive br. nje izmeu operatora prenosnog sistema. Drave 2009/72/EC.
60
63
sa ciljem da se stvori konkurentno, sigurno i sa aspekta ivotne sredine odrivo trite prirodnog gasa, na kome nee biti diskriminacije izmeu privrednih subjekata u pogledu njihovih prava i obaveza. Privredni subjekti koji obavljaju energetske delatnosti na tritu prirodnog gasa treba da se ponaaju u skladu sa optim ekonomskim interesom, u skladu sa propisanom obavezom obavljanja delatnosti od opteg interesa (public service) koja se odnosi u najirem smislu na bezbednost, ukljuujui sigurnost snabdevanja, potovanje propisa, kvalitet i cenu snabdevanja i zatitu ivotne sredine, ukljuujui energetsku efi- 46 lan 3. taka 2. Direktive br. kasnost i klimatske promene.46 2003/54/EC. U pogledu definisanja obavljanja delatnosti od opteg interesa, osnovna naela koja se odnose na sektor elektrine energije, odnose se i na sektor prirodnog gasa. Za delatnosti koje se nazivaju delatnostima od opteg interesa47 propisano je da moraju da budu regulisane, to znai da se obavljaju u skladu sa propisanim uslovima, primenjujui naelo nediskriminacije korisnika usluga, transparentnosti uslova za izvrenje usluge i vrenja same usluge, i uz sve to potovanje injenice da se radi o delatnosti od opteg ekonomskog interesa.48 Ovo podrazumeva da delatnost od opteg interesa mora biti regulisana propisima, jer ona predstavlja i pravo i obavezu. To znai da privredni subjekt 47 Za pojam Public service koji je stekao pravo na obavljanje ove delatnosti obligation je u ovom vodiu ima i odreene obaveze koje prevazilaze njegov korien izraz delatnost od opteg liini ekonomski interes da obavlja ovu delatnost. interesa. Njegove obaveze se pre svega odnose na bezbed- 48 Public service obligations, Note nost sistema obavljanja ove usluge i ostvarivanja of the DG energy & transport on Directives 2003/54/EC and sigurnosti snabdevanja korisnika usluge, potu- 2003/55/EC on the internal market jui propisan kvalitet usluge i cenu, kao i uslove in electricity and natural gas, 16. 1. 2004. zatite ivotne sredine. Kao to je navedeno u odeljku koji se odnosi na elektrinu energiju i u sektoru prirodnog gasa, regulisanje delatnosti od opteg interesa odnosi se pre svega na injenicu da obavljanje delatnosti od opteg interesa mora biti definisano prostorom, vremenom i nainom u pravnom aktu, koji je donet u transparentnoj proceduri, te da su uslovi obavljanja ove delatnosti poznate javnosti. Pitanje dobiti i trokova obavljanja delatnosti od opteg interesa
pravni sistem u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu UEnZ, tj. od 1. jula, 2007. godine. Takoe je utvreno je da je svaka strana duna da obezbedi da su kvalifikovani potroai, u smislu direktive Evropske unije 2003/54/EC: od 1. januara, 2008. godine svi potroai, izuzev domainstava. Od 1. januara, 2015. godine svi potroai treba da budu kvalifikovani potroai. Odlukom Ministarskog saveta EZ iz decembra, 2007. godine lanice Energetske zajednice su se obavezale da zakljuno sa 31. decembrom, 2009. godine implementiraju i sledee acquis EU:
Council Directive 2004/67/EC of 26 April 2004 concerning measures to safeguard security of natural gas supply.
44 43
Direktiva Saveta br. 2004/67/EC od 26. aprila, 2004. godine, koje se odnosi na mere za obezbeenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom43; Uredba (EC) br. 1775/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. septembra, 2005. godine, o uslovima za pristup mrei za transport prirodnog gasa44.
Regulation (EC) No 1775/2005 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2005 on conditions for access to the natural gas transmission networks.
Predmet ove Direktive su zajednika pravila za transport, distribuciju snabdevanje i skladitenje prirodnog gasa, kao i pravila koja se odnose na organizaciju i funkcionisanje sektora prirodnog gasa, pristup tritu, kriterijumi i postupci koji e se primenjivati prilikom izdavanja ovlaenja za obavljanje navedenih delatnosti, i za upravljanje sistemom. Pravila, koja utvruje ova Direktiva za prirodni gas, ukljuujui utenjeni prirodni gas (LNG), primenie se i na biogas i gas iz biomase ili drugih vrsta gasa, u meri u kojoj su 45 gasovi koji mogu tehniki i sigurno biti utisnuti - i lan 1. Direktive br. 2003/55/ transportovani kroz sistem za prirodni gas.45 EC. U pogledu organizacije i funkcionisanja sektora prirodnog gasa naglasak Direktive je na definisanju obaveze obavljanja delatnosti od opteg interesa i zatiti potroaa. Direktiva utvruje da drave lanice, prilikom implementacije ove Direktive, treba da primenjuju naelo subsidijarnosti EU
62
65
vorna za utvrivanje i odobravanje metodologija za obraun ili utvrivanje uslova i rokova za prikljuenje i pristup nacionalnim mreama, ukljuujui i transportne i distributivne tarife, pre njihovog stupanja na snagu.53, 54 Direktivom je utvreno da drave lanice ili druga kompetentna tela mogu izdavati ovlaenja (licence, dozvole, koncesije, saglasnosti ili odobrenja) za izgradnju ili upravljanje objektima, gasovodima i pripadajuom opremom na podruju gasovoda, gde je potrebno izdavanje ovakvih ovlaenja. Ovlaenja se mogu izdati i za snabdevanje prirodnim gasom i za potroae na veliko. U svakom sluaju proces izdavanja ovlaenja treba da bude objektivan i nediskriminatorski. Otvaranje trita prirodnog gasa, na isti nain kao i trita elektrine energije znai ostvarivanje konkurentnog i nediskriminatorskog pristupa tree strane tritu i mrei za sve uesnike na tritu, tj. za sve subjekte prava energetike, to zahteva nuno dugorono planiranje kapaciteta. U tim uslovima potrebno je osigurati nadzor nad sigurnou snabdevanja ovog trita. Nadzor treba da obuhvati balans ponude i tranje na nacionalnom tritu, stepen oekivane tranje u budunosti i oekivane dodatne kapacitete koji su u izgradnji, kao i kvalitet i stepen izgradnje mree i mere za obuhvatanje tranje u pikovima.55 U uslovima otvaranja trita prirodnog gasa, u cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja, drave treba da preduzmu odgovarajue aktivnosti, ali ovaj zadatak mogu da povere i regulatornim vlastima. Direktivom je predvieno da je potrebno da postoje tehnika pravila, koja bi utvrdila minimum tehnikih uslova i operativnih aktivnosti za prikljuenje na sistem LNG postrojenja, skladina postrojenja drugih transportnih ili distributivnih sistema, distributivnih sistema, direktnih cevovoda. Ova pravila treba da obezbede unutranje 53 lan 25. stav 2 taka a) funkcionisanje sistema i treba da budu objektivna, Direktive 2003/55/EC. nediskriminatorska i javna. 54 Direktiva sadri odredbe kojima se ureuju pojedini aspekti obavljanja energetskih delatnosti upravljanja transportnim sistemom za prirodni gas, upravljanje skladitem prirodnog gasa, upravljanje LNG objektima, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas i snabdevanje prirodnim gasom.
takoe treba da bude definisano u odnosu izmeu privrednog subjekta i tela koje mu daje pravo na obavljanje delatnosti od opteg interesa. Ovo telo ne mora uvek da bude dravni organ. Delatnosti od opteg interesa se obavljaju na odreenoj teritoriji sa ciljem sigurnog snabdevanja korisnika delatnosti na toj teritoriji, uz obavezu kontinuiteta snabdevanja uslugom, jednakog tretmana korisnika i poslovanja uz najmanje operativne trokove.49 Primena naela nediskriminacije se u ovom 49 sluaju ostvaruje u dva pravca: 1) privredni subjekt Public service obligations, Note of the DG energy & transport koji obavlja delatnost od opteg interesa (vrilac deon Directives 2003/54/EC and latnosti) ne moe biti diskriminisan time to ima 2003/55/EC on the internal market obavezu da obavlja konkretnu delatnost od opteg in electricity and natural gas, 16. 1. 2004. interesa, jer ova obaveza podrazumeva i trokove, 50 koji nisu uvek zasnovani na ekonomskom interesu U pogledu obaveze obavljanja delatnosti od opteg interesa i ovog privrednog subjekta50 i 2) korisnik delatnosti mogunosti kompenzacija trokova (potroa) ne moe biti diskriminisan u pogledu obavljanja konkretne delatnosti korienja ovih usluga (delatnosti), u smislu da vrkoji idu na tetu samog vrioca delatnosti od opteg interesa postoji ilac delatnosti moe da ga stavlja u drugaiji poloSluaj pred Evropskim sudom aj u odnosu na druge potroae u pogledu cene, pravde (Altmark, 24. jul, 2003. godine). Vie o ovome u fusnoti br. bez obzira na bilo koje okolnosti koje bi mogle uti25. cati na odnos vrilac delatnosti-korisnik delatnosti. Drave lanice treba da preduzmu adekvatne mere da zatite krajnje potroae i da osiguraju visok stepen zatite potroaa i u tom cilju da posebno obezbede odgovarajuu zatitu osetljivim potroaima, ukljuujui i mere da se pomogne izbegavanje prekida u pristupu mrei. Drave lanice mogu preduzeti mere da zatite krajnje potroae u udaljenim oblastima koji su prikljueni na gasni sistem.51 Posebnu zanimljivost u vezi sa obavljanjem delatnosti od opteg interesa predstavlja obaveza drava da obezbede da se obaveza obavljanja delatnosti od opteg interesa vri na univerzalan nain, te da mogu imenovati snabdevaa krajnje rezerve.52 Snabdeva prirodnim gasom koji je snabdeva krajnje rezerve mora biti imenovan na nediskriminativan i transparentan nain. Posebno uslovi snabdevanja treba da budu definisani, nediskriminatorni i transparentni. Tran51 sparentnost treba da se posebno odnosi na opte lan 3. stav 3. Direktive br. 2003/55/EC. uslove poslovanja i ugovaranja, opte informacije i 52 mehanizam reavanja sporova. Ako se drave oprelan 3. stav 3. Direktive br. dele za ovo reenje, regulatorna tela e biti odgo2003/55/EC.
Practical measures for distribution resulting from the opening up to competition, Note of the DG energy & transport on Directives 2003/54/EC and 2003/55/EC on the internal market in electricity and natural gas, 16. 1. 2004. lan 5. Direktive 2003/55/EC.
55
64
67
vo pristupa tree strane gasovodima i LNG postrojenjima znai pravo korienja energetskih mrea od strane treih lica, u cilju ostvarivanja svrhe navedenih delatnosti. Direktivom je propisano regulisano pravo pristupa tree strane transportnom, odnosno distributivnom gasovodu, odnosno LNG postrojenju, koje znai obavezu operatora sistema da izvri navedene energetske delatnosti po unapred utvrenoj i objavljenoj ceni uz primenu prava nediskriminacije i javnosti. Pristup sistemu se moe odbiti takoe pod unapred propisanim uslovima, koji se odnose na nedostatak tehnikih mogunosti, uz obavezno obrazloenje o razlozima odbijanja pristupa. Pored opisanog regulisanog pristupa tree strane, postoji i ugovorni pristup tree strane, kada korisnik i operator skladita pregovaraju o uslovima pristupa. U cilju ostvarivanja efikasnijeg 56 Third party access to storage pristupa sistemu, Direktiva dozvoljava i regulisani capacities, Note of the DG energy & i/ili ugovorni pristup skladitu za prirodni gas, uz transport on Directives 2003/54/ EC and 2003/55/EC on the internal primenu principa objektivnosti, transparentnosti i market in electricity and natural nediskriminacije.56 gas, 16. 1. 2004. Direktiva takoe utvruje da drave lanice treba da obezbede uslove da privredni subjekti koji obavljaju delatnosti u sektoru prirodnog gasa i kvalifikovani kupci imaju slobodan i pravian pristup up stream gasovodima (buotinskim vodovima), uz potovanje konkurentnosti trita i izbegavanje zloupotrebe dominantnog poloaja, a da pri tome budu uzeti u obzir bezbednost i regularnost isporuka, kapacitet koji jeste ili moe da bude stavljen na raspolaganje, kao i zatita oveko- 57 lan 20. Direktive br. 2003/55/ ve okoline.57 EC. Direktivom je utvreno da drave lanice treba da osnuju telo nezavisno od interesa privrednih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti u sektoru prirodnog gasa, koje treba da bude odgovorno za ostvarivanje nediskriminacije, stvarne konkurencije i efikasnog funkcionisanja trita prirodnog gasa. U cilju funkcionisanja otvorenog trita prirodnog gasa na navedenim principima regulatorno telo treba da vri nadzor nad aktivnostima energetskih subjekata koji obavljaju delatnosti upravljanja sistemom za transport prirodnog gasa, sistemom za distribuciju prirodnog gasa, LNG postrojenjem, skladitem za prirodni gas, kao i da ima ovlaenje da donosi odluke u pogledu metodologija za utvrivanje cena za transport, odnosno distribuciju prirodnog gasa. Regulatorno telo takoe treba da ima ovlaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
Gasovodi, skladita prirodnog gasa, i LNG postrojenja tj. upravljanje gasovodima, skladitem ili LNG postrojenjem, koji su prirodni monopoli, to znai da s obzirom na svoj poloaj i aktivnost koju obavljaju imaju mogunost da se monopolski ponaaju na tritu jer nemaju konkurenciju, su veoma detaljno regulisane ovom Direktivom. Propisano je da transportni, odnosno distributivni gasovodi, skladita prirodnog gasa i LNG postrojenja treba da imaju svoje operatore, koji upravljaju ovim objektima na principu javnosti i nediskriminacije. Ovi operatori treba da budu prilikom upravljanja sistema funkcionalno odvojeni, to znai da na njihove odluke o pristupu i prikljuenju na sistem i o funkcionisanju sistema ne mogu da utiu druge upravljake strukture preduzea. U cilju spreavanja diskriminacije, subsidiranja i naruavanja konkurancije i praenja trokova privrednih subjekata, koji upravljaju transportnim, odnosno distributivnim sistemom za prirodni gas, skladitem prirodnog gasa, odnosno LNG postrojenjem, propisan je nain za voenje rauna. Utvrena je obaveza da rauni ovih privrednih subjekata moraju biti objavljivani i da se u sluaju da se ove delatnosti obavljaju u jednom pravnom licu, trokovi obavljanja ovih delatnosti, u internim obraunima ovih privrednih subjekata moraju se voditi odvojeno meusobno, ali i odvojeno od drugih delatnosti tog lica. Ako se ove delatnosti obavljaju u posebnim pravnim licima koja obavljaju i druge delatnosti, trokovi drugih delatnosti se moraju voditi odvojeno od trokova obavljanja delatnosti transporta, odnosno distribucije prirodnog gasa, skladitenja prirodnog gasa i upravljanja LNG postrojenjem. Ovi privredni subjekti imaju obavezu da se pridravaju tajnosti komercijalno osetljivih informacija do kojih su doli prilikom obavljanja svoje delatnosti i istovremeno su duni da spree da informacije o njihovom poslovanju, koje mogu da prue komercijalne pogodnosti, budu saoptavane na diskriminatorski nain. Obaveza uvanja tajnosti podataka obavezuje navedene privredne subjekte koji obavljaju delatnosti u sektoru prirodnog gasa, i u sluaju kada su deo integrisanih privrednih subjekata u odnosu na druge delove integrisanog privednog subjekta, koji ne obavljaju konkretnu delatnost. Regulacija transportnih i distributivnih gasovoda, kao i LNG postrojenja je nuna u cilju kontrole enjenice da se radi o prirodnim monopolima. Pristup tree strane ovim objektima je jedan od elementata regulacije. Pra-
66
69
trita koja nisu prikljuena na interkonektivni sistem druge drave (lanice EU) i imaju samo jednog glavnog (vie od 75%) spoljanjeg snabdevaa prirodnim gasom. I u ovom sluaju postoji nadzor Komisije. Poseban znaaj u vezi sa sprovoenjem odredbi i ciljeva ove Direktive imaju odredbe o obavezi izvetavanja Komisije o funkcionisanju trita prirodnog gasa u novostvorenim uslovima i sprovoenja dvogodinje analize o razliitim merama koje se 59 lan 31. stav 3. Direktive Komisija odnose na funkcionisanje obavljanja delatnosti od 2003/55/EC - 1. januara,ce najkasnije do 2006. opteg interesa. Komisija takoe ima obavezu da godine dostaviti Evropskom o procesu kreiranja unutranjeg trita prirodnog parlamentu i Savetu detaljan izvetaj o optem napretku u gasa izvetava Evropski parlament.59 formiranju unutranjeg trita Direktiva sadri dva aneksa. Aneks 1. ureuje mere za zatitu potroaa, a Aneks 2. utvruje razlike izmeu prethodne Direktive 98/30/EC i ove Direktive. U pogledu Mera za zatitu potroaa osnovno je ukazati da je, na nain kao i u Direktivi br. 2003/54/EC, koje regulie ove odnose u gasnom sektoru, u ovoj Direktivi propisano da potroai ne treba da trpe mere otvaranja trita prirodnog gasa, te da treba da dobijaju raune za usluge u sektoru prirodnog gasa koji e na transparentan nain iskazivati cene pojedinanih stavki robe i uluga, da imaju pravo albe, te da trokovi albe nee biti ekstremni, kao i da kupci nee plaati promenu snabdevaa prirodnim gasom i da e svaka razlika u nainu obrauna trokova ii na raun snabdevaa prirodnim gasom, kao i da imaju pravo da budu informisani o uslugama u sektoru prirodnog gasa, o nainu zatite svojih prava.
prirodnog gasa. Taj izvetaj e naroito uzeti u obzir: postojanje nediskriminativnog pristupa gasovodima; efikasnost regulative; razvoj interkonektivne infrastrukture, uslova tranzita i sigurnost isporuke u Zajednici; do koje mere mala preduzea i domainstva uivaju pogodnosti otvorenog trita, naroito u smislu standarda opte i javne usluge; do koje mere su trita u praksi otvorena za efikasnu konkurenciju, ukljuujui aspekte dominacije i koncentracije na tritu i pohlepno i nekonkurentno ponaanje; do koje mere potroai stvarno menjaju snabdevae i pregovaraju o cenama; razvoj cena, ukljuujui cene snabdevanja, u vezi sa stepenom otvorenosti trita; da li postoji odgovarajui i nediskriminatoran pristup treih strana skladitu gasa kada je tehniki i/ili ekonomski potrebno da se obezbedi efikasan pristup sistemu; iskustva steena u primeni Direktive u smislu efikasne nezavisnosti operatora sistema u vertikalno integrisanim preduzeima i da li su osim funkcionalne nezavisnosti i razdvajanja rauna bile razvijane i druge mere koje imaju efekat jednak zakonskom razdvajanju.
enje da donosi odluke u pogledu reavanja sporova u sluaju odbijanja pristupa tree strane gasovodima, ili LNG postrojenju, a posebno kada se radi o prikljuenju novih kapaciteta. Ovo telo treba da vri nadzor na ostvarivanjem transporta i distribucije prirodnog gasa bez zaguenja u gasovodu, kao i da obezbede transparentno i nediskriminatorsko ponaanje operatora transportnih i distributivnih gasovoda, skladita, LNG postrojenja i snabdevaa u pogledu odnosa prema korisnicima mree i razdvajanja rauna i trokova, a posebno u pogledu metodologija za obraun trokova transporta, odnosno distribucije prirodnog gasa, koji e omoguiti investicije u gasovodnu infrastrukturu, u cilju obezbeenja adekvatnosti gasovoda i balansiranje sistema. U cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja na tritu prirodnog gasa, Direktiva daje pravo dravama lanicama da mogu da preduzmu neophodne sigurnosne mere i da interveniu na tritu prirodnog gasa u sluaju da sigurnost i bezbednost ljudi, postrojenja ili celine sistema budu ugroeni iznenadnom krizom. Drave imaju pravo i da daju derogacije na pojedine odredbe ove Direktive u sluaju da se radi o izolovanim sistemima ili sistemima koji su u procesu restauracije, dogradnje ili irenja kapaciteta, kao i u sluaju da je potrebno zatititi potroae. Uslovi za derogacije treba da budu odobreni od strane Evropske komisije. Uredbom je predvieno jo jedno izuzee od regulacije, a pre svega od obaveze omoguavanja regulisanog pristupa tree strane, u sluaju kada zbog dugoronih ugovornih obaveza na prinipu take-or pay privredni subjekt koji obavlja delatnosti u gasnom sektoru zapadne u znaajne finansijske tekoe u pogledu izvravanja svojih obaveza. Drava ili drugi relevantan organ moe doneti odluku o izuzeu, ali o svemu se obavetava Komisija, koja analizira i nadzire sluaj. Ukoliko zakljui drugaije, Komisija moe doneti odluku da se odluka o izuzeu stavi van snage. Izuzea od regulacije su mogua i u pogledu izgradnje znaajne nove infrastrukture, kao to su interkonekcije izmeu drava, LNG i skladina postrojenja. Drave lanice mogu primeniti izuzea od regulacije, u sluajevima i uslovima strogo propisanim Direktivom, i pod nadzorom i Komisije, koja moe traiti da se izuzee ne primeni.58 Izuzea se 58 lan 23. Direktive br. 2003/55/ EC. mogu primeniti i na sluajeve novih i izolovanih
U preambuli Direktive Saveta br. 2004/67/EC od 26. aprila, 2004. godine o merama za obezbeenje
68
71
zatitu drave lanice mogu da proire i na mala i srednja preduzea i na druge potroae koji ne mogu da zamene prirodni gas kao izvor energije za drugi izvor energije u sluaju nestaice gasa, a moe i da obuhvati mere za sigurnost njihovih nacionalnih gasovodnih sistema, ako oni zavise od snabdevanja gasom. Mere koje se odnose na obezbeenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom su i izgradnja skladita za prirodni gas na njihovoj teritoriji, kao i adekvatne mere saradnje sa drugim dravama kao to su bilateralni ugovori i korienje skladinih kapaciteta u drugim dravama u uslovima postojanja odgovarajuih interkonekcija.61 U Aneksu ove Direktive utvrena je lista primera instrumenata koji mogu biti korieni u cilju obezbeenja sigurnosti snabdevanja i ostvarivanja standarda sigurnosti snabdevanja.62 Kao posebno telo, ovom direktivom osniva se Grupa za gasnu koordinaciju (Gas Coordination Group), sa ciljem da bi ostvarili 61 lan 4. Direktive br. 2004/67/ koordinaciju primene mera za sigurnost sanbdeva- EC. nja. Ovu Grupu ine predstavnici drava lanica, 62 Lista instrumenata, predstavnici industrije i drugih relevantnih potro- moe dopunuti, da bi sekoja se pojaala aa. Grupom predsedava Komisija. Odgovarajui sigurnost snabdevanja gasom, kako predstvanici iz Srbije uestvuju u radu ove Grupe je navedeno u lanu 3. stav 2. I lanu 4. stav 3. : 1) radni gas u na temelju lanstva Srbije u UEnZ. skladitu, 2) kapacitet povlaenja iz Direktivom je razvijen sistem nadzora nad ostvarivanjem sigurnosti snabdevanja u dravama lanicama, kao i nadzor nad aktivnou drava lanica od strane Komisije, a sve u cilju implementacije ciljeva ove Direktive i ostvarivanja sigurnosti snabdevanja. U tom mehanizmu drave lanice treba da obavetavaju Komisiju o uticaju konkurentnosti na mere koje e primeniti u cilju obezbeenja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom specifinih potroaa, veliini skladinih kapaciteta, dugoronim ugovorima o snabdevanju prirodnim gasom i ragulatornom okviru koji obezbeuje adekvatne investicije na nacionalnom tritu prirodnog gasa. Direktivom su takoe propisani parametri koje e Komisija kontrolisati na osnovu navedenih izvetaja, kao i mogunost Komisije da
skladita, 3) odredbe za kapacitete gasovoda kojim se omoguava provoenje snabdevanja gasa na pogoene oblasti, 4) likvidnost trgovanja na gasnom tritu, 5) fleksibilnost sistema, 6) razvoj potronje na prekidnoj osnovi, 7) upotreba alternativnih rezervnih goriva u industrijskim postrojenjima i elektranama, 8) prekogranini kapaciteti, 9) saradnja izmeu sistem operatera transportnog sistema susednih zemalja lanica radi koordiniranja dispeinga, 10) domaa proizvodnja gasa, 11) felksibilnost proizvodnje, 12) fleksibilnost uvoza, 13) difersifikacija izvora snabdevanja, 14) dugoroni ugovori, 15) investicije u infrastrukturu za uvoz gasa preko regasifikacionih terminala i gasovoda. - Aneks Direktive br. 2004/67/EC.
sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, ukazano je na rastuu potrebu za osiguranjem sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom, jer u uslovima liberalizovanog trita prirodnog gasa svaka potekoa koja ima za posledicu smanjenje snabdevanja gasom, moe prouzrokovati poremeaje u ekonomskim aktivnostima EU. U cilju ostvarivanja sigurnosti snabdevanja potrebno je izgraditi takvu politiku sigurnosti snabdevanja i instrumente za njeno izvrenje, u kojima e biti definisana jasna uloga i odgovornosti svih uesnika na tritu, a obaveze vezane za sigurnost snabdevanja koje se nameu privrednim subjektima, ne smeju da poremete dobro funkcionisanje internog trita i ne smeju da nameu nerazumne i nesrazmerne obaveze uesnicima trita gasa, ukljuujui i nove uesnike, kao i male uesnike. Jedan od tih instrumenata su i bilateralni sporazumi izmeu zemalja lanica, kao i primena istinske solidarnosti drava, jer e u budunosti u uslovima sve vie rastue potrebe za prirodnim gasom biti potrebno mobilisati sve vee koliine, a drve e sve vie biti meuzavisne u obezbeenju ovih koliina i ostvarivanju transporta ovih koliina do taki potronje. Direktivom br. 2004/67/EC su utvrene mere za obezbeenje odgovarajueg nivoa sigurnosti snabdevanja gasom. Ove mere takoe doprinose redovnom funkcionisanju internog trita gasa. One utvruju zajedniki okvir u kojem zemlje lanice definiu optu, transparentnu i nediskriminatornu politiku sigurnosti snabdevanja gasom, koja je u skladu sa zahtevima konkurentnog internog trita gasa; razjanjavajui opte uloge i odgovornosti razliitih uesnika na tritu i primenjujui posebne nediskriminator60 ne postupke za obezebeenje sigurnosti snabdevalan 1. Direktive br. 2004/67/ nja gasom.60 EC. Direktivom su utvrene i mere koje se odnose na obezbeenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom specifinih potroaa. Kada se radi o domainstvima, drave treba da unutar svoje teritorije zatite ove potroae u sledeim sluajevima koji se nazivaju standardima sigurnosti snabdevanja, i to: a) deliminog poremeaja nacionalnog snabdevanja gasom tokom perioda koji utvruju drave uzimajui u obzir okolnosti u samoj dravi; b) izuzetno niskih temperatura tokom najhladnijeg perioda u toj dravi; c) perioda kada postoji izuzetno velika potranja za gasom pri najhladnijim vremenskim uslovima, to se statistiki javlja svakih 20 godina. Navedenu
70
73
3. Uredba (EC) br. 1775/2005
izda preporuke ili predloge dravi za dalje mere koje e pojaati sigurnost snabdevanja. Drave lanice su dune da utvrde Nacionalne mere za vanredne situacije i da ih objave i dostave Komisiji. U Nacionalnim merama treba da bude predviena mogunost za preduzimanje posebnih mera u vanrednim situacijama. U cilju prevazilaenja eventualnih problema koji ne mogu biti reeni na nacionalnom nivou, drave mogu predloiti da se ovi problemi razmatraju na Grupi za gasnu koordinaciju. Direktivom je predvien i mehanizam postupanja izmeu drava, Grupe za gasnu koordinaciju i Komisije, u sluaju doe do situacije koja moe da se pretvori u veliki poremeaj u snabdevanju, tokom znaajnog vremenskog perioda ili u sluaju da drava sama ne moe da rei nastali problem. EU kontinuirano preduzima aktivnosti na unapreenju propisa. Sigurnost snabdevanja energijom u ovom sluaju prirodnim gasom je jedna od kljunih elemenata politike o sigurnosti snabdevanja energijom. Razvijajui propise o sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom Evrop63 Proposal for a Regulation of ska komisija je izradila Predlog Uredbe Evropskog the European Parliament and of parlamenta i Saveta o merama za sigurnost snabdethe Council concerning measures vanja gasom kojim se ukida Direktiva br. 2004/67/ to safeguard security of gas supply and repealing Directive 2004/67/ EC.63 Razlozi za predlaganje donoenja ove Uredbe EC, 16 July 2009 - http://www. su sve vea rastua uvozna zavisnost i poveani rizici energy-community.org/pls/portal/ docs/496177.PDF snabdevanja i tranzita iz treih drava, kao i poveani tokovi gasa i razvoj gasnog trita. Rusko-ukrajinska kriza iz januara, 2009.godine, prouzrokovala je prekide u snabdevanju prirodnim gasom u EU i treim zemljama. To je podstaklo Evropski savet i Evropski parlament da preduzmu aktivnosti na hitnoj reviziji postojee Direktive, posebno uz injenicu da se prekidi u snabdevanju prirodnim gasom na ovaj ili slian nain mogu dogoditi u budunosti. U cilju reavanje pitanja prekida u snabdevanju, koja su se sa Rusko-ukrajinskom krizom pokazala kao mogua i sa zabrinjavajuim posledicama, predloeno je da postojea Direktiva bude zamenjena novom Uredbom (kao dokumentom direktne primene u dravama lanicama), uz oekivanje da e se na taj nain obezbediti ostvarivanje funkcionisanja unutranjeg trita prirodnog gasa i sigurnost snabdevanja energijom.
Uredba Evropske unije br. 1775/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. septembra, 2005. godine, o uslovima za pristup mrei za transport prirodnog gasa ima za predmet uspostavljanje nediskriminatornih pravila o uslovima za pristup gasovodima za transport prirodnog gasa uzimajui u obzir specifinosti nacionalnog i regionalnog trita sa odredbama o obezbeenju adekvatnog funkcionisanja unutranjeg trita gasa. To ukljuuje utvrivanje usaglaenih principa za tarife ili metodologije, a posebno nain njihovog obrauna za pristup gasovodima, utvrivanje pristupa tree strane uslugama i harmonizovanim principima za alokaciju kapaciteta i upravljanje zaguenjima, utvrivanje zahteva transparentnosti, pravila o balansiranju i nebalansiranim trokovima i unapreenje kapaciteta za trgovinu. Drave mogu osnovati telo koje e obavljati jednu ili vie funkcija operatora transportnog sistema, shodno zahtevima ove Uredbe, a saglasno Direktivi br. 64 lan 1. Uredbe (EC) br. 2003/55/EC.64 1775/2005. Ova Uredba ureuje parametre i principe (transparentnosti i nediskriminacije) za donoenje metodologija, odnosno tarifa koje e primenjivati operatori transportnog sistema, a koje treba da odobri regulatorno telo. Ove tarife treba da budu izraene na nain da se izbegne unakrsno subsidiranje izmeu korisnika gasovoda i da sadre podsticaje u investicije i izgradnju ili stvaranje unutranje operativnosti transportnog sistema.65 Takoe ureuje obaveze operatora transportnog sistema u pogledu pristupa tree strane i principe mehanizma za alokaciju kapaciteta i procedure za upravljanje zaguenjima i princip transparentnosti rada operatora transportnog 65 lan 3. Uredbe (EC) be. sistema. 1775/2005. Kao jedan od uslova za pristup mrei za transport prirodnog gasa su i pravila o tehnikom balansiranju i trokovima balansiranja mree za transport gasa. Pravila balansiranja treba da budu pravedna, nediskriminatorna i javna i da budu bazirana na objektivnim kriterijumuma. Trokovi balansiranja treba da budu izraeni na trokovnom principu, da izbegavaju unakrsno subsidiranje izmeu korisnika mree i da ne zatvaraju ulaz novim uesnicima na tritu.
72
75
ba (EC) br. 715/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o uslovima za pristup mrei za transport prirodnog gasa i ukidanju Uredbe (EC) br. 1775/2005; 3) Direktiva br. 2009/73/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine, koja se odnosi na zajednika pravila za unutranje trite prirodnog gasa i ukidanje Direktive 2003/55/EC. Uredba (EC) br. 713/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine, o osnivanju Agencije za saradnju Regulatora u oblasti energetike67 ureuje osnivanje Agen- 67 Regulation (EC) No 713/2009 of and of the cije za saradnju Regulatora, njene nadlenosti the European Parliamentestablishing Council of 13 July 2009 organe i nain postupanja. Agencija za saradnju an Agency for the Cooperation of regulatora je pravno lice unutar EU i uivae naj- Energy Regulators. iri pravni kapacitet po nacionalnim propisima dr- 68 O ovome vie u poglavlju o ava lanica68. elektrinoj energiji. Uredba (EC) br. 715/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine, o uslovima za pristup mrei za transport prirodnog gasa i ukidanju Uredbe (EC) br. 1775/200569, ureuje nediskriminatorska pravila za pristup transportnom sistemu za prirodni gas, nediskriminatorska pravila za pristup LNG postrojenjima i skladinim postrojenjima, uzimajui u obzir spicifinosti nacionalnih i regionalnog trita, sa ciljem da se obezbedi ispravno funkcionisanje unutranjeg trita prirodnog gasa EU, kao i obezbeenje sigurnosti dobrog funkcionosanja i transparentnosti veleprodajnog trita sa visokim stepenom sigurnosti snabdevanja gasom ureujui mehanizme za usaglaavanje pristupa mrei i pravila za prekograninu razmenu gasa. Ova Uredba na mnogo detaljniji nain regulie elemente koje regulie Uredba (EC) br. 1775/2005, kao to su: ureenje usaglaenih principa za tarife ili meto69 Regulation (EC) No 715/2009 dologije koje ureuju njihov obraun za pristup of the European Parliament and mrei, ali ne i pristup skladitu; utvrivanje pri- of the Council of 13 July 2009 on stupa tree strane; primenu naela transparen- conditions for access to the natural tnosti; trgovinu kapacitetima gasovoda; odredbe gas transmission networks and repealing Regulation (EC) No o informacijama i uvanju tajne. U novoj Ured- 1775/2005. bi se uspostavlja nova institucija Evropska mre- 70 Engl. - European network of a operatora transportnih sistema za prirodni transmission system operators for gas70. Jedna od njegovih najvanijih aktivnosti je natural gas.
Ovom Uredbom je utvrena obaveza za operatore transportnog sistema za prirodni gas da preduzmu razumne korake kako bi omoguili da se pravima korienja kapaciteta slobodno trguje. Svaki operator e napraviti model ugovora o transportu i procedure o primarnom tritu prava na transportni kapacitet, da omogui sekundarnu trgovinu kapacitetima i nesmetani prenos primarnih prava na kapacitet, tako da to bude prihvaeno od strane korisnika mree. Usaglaeni ugovori o transportu i procedure treba da budu prepoznati od strane regulatornih vlasti.66 Takoe je utvrena obaveza postojanja Vodia o minimalnom stepenu usaglaenosti zahtevanom da dostigne cilj ove Uredbe, koji se odnosi na pravila o pristupu tree strane i sl. Usaglaenost izmeu ovog Vodia i ove Uredbe treba da nadziru regulatorna tela. Takoe je ureen odnos razmene informacija izmeu drava lanica i regulatornih tela, sa jedne strane i Komisije, sa druge strane, koje se odnose na sadraj i primenu Vodia iz Aneksa ove Uredbe. Uredbom je propisana obaveza drava da utvrde kazne za nepridravanje odredbi 66 ove Uredbe, kao i obaveza informisanja Komisije o lan 8. Uredbe (EC) br. primeni ove Uredbe. 1775/2005. Aneks ove Uredbe je Vodi za: 1) pristup tree strane uslugama operatora transportnog sistema; 2) principe koji se odnose na mehanizam alokacije kapaciteta, procedure za upravljanje kapacitetima i njihovo prilagoavanje u sluaju ugovornog zaguenja: 3) utvrivanje tehnikih informacija neophodnih za korisnike mree da ostvare efektivan pristup sistemu, utvrivanje svih relevantnih taaka za zahtev transparentnosti i informacije koje e biti objavljene o svim relevantnim takama i vremenskom rasporedu shodno kome e ove informacije biti objavljene.
4. Propisi koji e biti obavezni u budunosti - Trei paket propisa Evropske unije o tritu prirodnog gasa
Dana 13. jula, 2009. godine, Evropski parlament i Savet su usvojili set propisa o tritu elektrine energije, koji je nazvan Trei paket. Na gasni sektor se odnose sledei propisi treeg paketa: 1) Uredba (EC) br. 713/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o osnivanju Agencije za saradnju Regulatora u oblasti energetike; 2) Ured-
74
77
4.3 Nafta Naftno pravo, kao posebna oblast prava energetike, svoj izraz u pravu energetike EUnalazi kroz propise o uvanju minimalnih rezervi sigurnosti snabdevanja. Rastua potranja, nesigurnost i oskudnost snabdevanja, rastue cene i globalno zagrevanje vraaju naftu u centar politike debate. Sa povratkom nafte kao znaajnog energetskog izvora, aktivnosti EU u vezi sa naftom imaju jedan glavni cilj: pouzdan pristup energiji i razumna cena za sve Evropljane. Fokus ovih akcija lei u sigurnosti snabdevanja naftom za EU i u stvaranju mnogo transparentnijeg, praved- 73 http://ec.europa.eu/energy/oil/ nog i konkurentnog naftnog trita.73 index_en.htm U cilju obezbeenja sigurnosti snabdevanja energijom i diversifikaciju izvora snabdevanja i razliitih oblike energije, EU je prihvatila model drava OECD-a74 o utvrivanju obaveze drava lanica da odravaju minimalne rezerve sirove nafte i/ili naftnih derivata - Direktiva Saveta br. 2006/67/EC o utvrivanju obaveze drava lanica o odravanju minimalnih rezervi sirove nafte i/ili naftnih deriva74 Nakon Rata u zalivu 1973. ta75. Ova Direktiva ima svoj istorijat kroz propise godine, drave lanice koji su mu prethodili. Jo davne 1968. godine Organizacije za ekonomsku doneta je Direktiva Saveta br. 68/414/EEC od saradnju i razvoj (OECD su decembra, 1968. godine, o obavezi drava la- u cilju obezbeenja sigurnosti snabdevanja sirovom nica Evropske ekonomske zajednice da odrava naftom 1974. godine osnovale minimalne rezerve sirove nafte i/ili naftnih de- Meunarodnu agenciju za IEA je inicijalno rivata, kojim je utvrena obaveza drava lanica energiju (IEA).obezbeenju bila posveena da izgrade i odravaju strateke (obavezne) re- sigurnosti snabdevanja zerve nafte u trajanju od 65 dana godinje po- sirovom naftom kao i obezbeenju usluge tronje konkretne drave lanice. Cilj uvanja informativnog izvora i ovih rezervi je preventiva za sluaj eventualnih statistikih podataka o poremeaja u snabdevanju energijom u sluaju meunarodnom tritu nafte i drugim oblicima energije potekoa, makar i privremenih koje se odraa- http://en.wikipedia.org/wiki/ vaju na smanjenje snabdevanja sirovom naftom International_Energy_Agency. i derivatima nafte uveenim iz treih drava ili 75 Council Directive 2006/67/ u sluaju znaajnog poveanja cene na meuna- EC of 24 July 2006 imposing an rodnom tritu, to sve moe izazvati ozbiljne po- obligation on Member States to maintain minimum stocks remeaje u ekonomskim aktivnostima EU. Ova of crude oil and/or petroleum Direktiva je izmenjena Direktivom Saveta br. products.
uspostavljanje mrenih pravila uz saradnju sa Agencijom za kooperaciju regulatora u oblasti energetike i nacionalnih operatora prenosnih sistema. Novi institut je i sertifikacija operatora prenosnih sistema. Ova nova Uredba e se primenjivati od 3. marta, 2011. godine, kada e prestati da se primenjuje Uredba (EC) br. 1775/2005. Nova Uredba ima Aneks I Vodi koji ureuje ista pitanja kao i Vodi iz stare Uredbe (EC) br. 1775/2005. Direktivom br. 2009/73/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine, koja se odnosi na zajednika pravila za unutranje trite prirodnog gasa i ukidanje Direktive 2003/55/EC 71, uspostavljaju se zajednika pravila za transport, distribuciju, snabdevanje i skladitenje prirodnog gasa, zajedno sa odredbama koje se odnose na organizaciju i funkcionisanje sektora prirodnog gasa, pristup tritu, kriterijume i procedure primenljive na izdavanje ovlaenja za transport, distribuciju, snabdevanje i skladitenje prirodnog gasa i upravljanje sistemima, kao i mere za zatitu potroaa. Pravila koja su uspostavljena ovom Direktivom odnose se na prirodni gas ukljuujui LNG, takoe e se primeniti na nediskriminatorski nain na biogas, gas iz biomase ili druge vrste gasa kao to su gasovi koji tehniki sigurno mogu biti utisnuti i transportovani kroz sistem prirodnog gasa.72 Ova Direktiva pored naela subsidijarnosti EU, insistira vie na naelu solidarnosti (nego to je to u Direktivi br. 2003/55/EC) i u lanu 6. ureuje regionalnu solidarnost u pogledu ostvarivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom u sluaju nestaice. Detaljnije ureuje poloaj operatora transportnog sistema, uz insistiranje na njegovoj nezavisnosti u pogledu donoenja odluka upravljanja sistemom, zaposlenih u ovom operatoru, kao i u pogledu samostalnosti u odnosu na vlasnika imovine. Takoe se podvlai znaaj regionalne saradnje izmeu drava, regulatornih vlasti i operatora prenosnog sistema. U pogledu pristupa skladitu prirodnog 71 gasa, ostaje mogunost ugovornog pristupa, koja Directive 2009/73/EC of the European Parliament and of the je sada preciznijie definisana. Drave lanice su Council of 13 July 2009 concerning dune da svoje nacionalno zakonodavstvo usacommon rules for the internal glase sa novom Direktivom do 3. marta, 2011. market in natural gas and repealing Directive 2003/55/EC. godine, kada prestaje da se primenjuje Direktivu 72 br. 2003/55/EC, sa izuzetkom lana 11, koji e se lan 1. Direktive br. 2009/73/ primeniti od 3. marta, 2013. godine. EC.
76
79
72/425/EEC, kojim je koliina sirove nafte/derivata nafte poveana sa dotadanjih 65 dana, na 90 dana godinje potronje. EU je razvijala ovu Direktivu, menjajui je Direktivom Saveta br. 98/93/EC i Direktivom Saveta br. 2006/67/EC. Polazei od znaaja sigurnosti snabdevanja sirovom naftom i derivatima nafte Energetske unije, Ministarski savet Ener76 getske zajednice je u decembru 2008. godine, Decision No. 2008/03/MC-EnC of 1l December 2008 concerning the doneo Odluku br. 2008/03/MC-EnC o impleimplementation to the oil mentaciji naftnog sektora u odreene odredbe sector of certain provisions UEnZ i stvaranju Naftnog foruma Energetske of the Treaty and the creation of an Energy Community Oil zajednice76. Ovom odlukom Ministarskog saveta Forum - http://www.energyje trite energije EZ proireno i na trite nafte community.org/pls/portal/ docs/296196.PDF i derivata nafte. Odluka Ministarskog saveta br. 2008/03/MC-EnC proiruje pojam mrene energije iz UEnZ na naftni sektor, tj. na snabdevanje, trgovinu, proizvodnju i transport sirove nafte i derivata nafte u okviru Direktive Evropske unije br. 2006/67/EC i odgovarajuih cevovoda, skladita, rafinerija i uvozno-izvoznih kapaciteta. Takoe, utvruje i organizaciju da se pored Foruma za elektrinu energiju i Foruma za prirodni gas osnuje Naftni forum, sa seditem u Beogradu. Na ovaj nain je stvorena obaveza da se Direktiva br. 2006/67/EC implementira u pravni okvir EZ, kroz implementaciju u nacionalna zakonodavstva drava lanica. Ipak, u Odluci Ministarskog saveta br. 2008/03/MC-EnC nisu utvreni rokovi za implementaciju navedene Direktive, ve je utvreno da e dinamika implementacije acquis u ovoj oblasti biti utvrena do 30. juna, 2010. godine. U meuvremenu je doneta nova Direktiva Saveta br. 2009/119/EC77 o utvrivanju obaveze drava lanica o odravanju minimalnih rezervi sirove nafte i/ili naftnih derivata koja stavlja van snage Direktivu br. 2006/67/EC. Rok za implementaciju nove Direktive u dravama 77 Council Directive No. 2009/119/ lanicama je 31. decembar, 2012. godine. U EC of 14 September 2009 i mposing an obligation on Member okviru tela EZ se razmatra utvrivanje obaveze States to maintain minimum implementacije nove Direktive 2009/119/EC u stocks of crude oil and/or petroleum pravni okvir EZ. products.
Predmet ove Direktive je sigurnost snabdevanja sirovom naftom i derivatima nafte u dravama lanicama EU. Ova sigurnost se ostvaruje uspostavljanjem i odravanjem minimalnih rezervi nafte i derivata nafte u visini od devedesetodnevne prosene potronje derivata nafte u prethodnoj godini. Direktivom je propisano da se ove rezerve obraunavaju shodno potronji motornih benzina, avionskih goriva, gasnih ulja, dizel goriva, kerozina i mlaznih goriva kerozinskog tipa i lo ulja78. Takoe je propisano da se koliine obaveznih rezervi mogu umanjiti za najvie 25% na raun domae proizvodnje sirove nafte. Obavezne rezerve se 78 lan 2. stav 1. Direktive br. mogu uvati u sirovoj nafti i u derivatima nafte. 2006/67/EC. U cilju preciznog utvrenja obrauna obaveznih rezervi sirove nafte/derivata nafte Direktivom je propisano da se u unutranju potronju drave lanice ne ureunava snabdevanje brodskim gorivom morskih plovnih objekata. Takoe je utvreno da e iz statistikog pregleda obaveznih rezervi nafte/derivata nafte biti izuzeta sopstvena sirova nafta koja jo nije eksploatisana, derivati nafte namenjeni za brodske rezerve pomorskih plovnih objekata, derivati nafte u direktnom tranzitu do skladita, nafta/derivati nafte u cevovodima, cisternama i vagon cisternama, skladinim rezervoarima i maloprodajnim objektima, nafta/derivati nafte koje dre mali potroai, vojska i derivati nafte koje za vojsku uvaju naftne kompanije. Drave lanice treba da obezbede takve mehanizme uvanja rezervi nafte/ derivata nafte, koji e im u svakom trenutku omoguiti kontrolu nad ovim rezervama, a u sluaju potekoa u snabdevanju i njihovo korienje. U svakom trenutku drave lanice treba da obezbede raspoloivost i dostupnost ovih rezervi. Direktivom je utvren i nain statistikog obrauna potrebnih koliina obaveznih rezervi. Rezerve se obraunavaju na kraju svakog meseca. Koliine obaveznih rezervi za jednu godinu obraunavaju se na nain da se uzme potronja derivata nafte iz prethodne godine. Da bi se obraunala potrebna koliina derivata nafte u jednoj godini podaci iz prethodne godine se skupljaju do 31. marta, iste godine, a izuzetno do kraja jula, iste godine.
78
81
Kaznene odredbe treba da budu odreene na nain da preventivno utiu na eventualne prekrioce da se uzdre o prekraja. Statistiki izvetaji koji se odnose na obavezne rezerve drava lanica treba da se dostavljaju Komisiji i da obuhvate i jasno naznae sluaj kada se radi o uvanju obaveznih rezervi za raun druge drave lanice. Ovi izvetaji treba da sadre tane lokacije pojedinih skladita, za iji raun se uvaju i vrstu rezervi koja se uva u konkretnom skladitu. Takoe Komisija treba da bude obavetena o zakljuenju i o raskidu konkretnog sporazuma o uvanju obaveznih rezervi za drugu dravu. Direktiva propisuje i uticaj Komisije na aktiviranje mehanizma obaveznih rezervi u sluaju eventualnih potekoa u pogledu snabdevanja EU, odnosno pojedine drave sirovom naftom/derivatima nafte. U sluaju da se radi o poremeaju irih razmera koji utie na snabdevanje EU, Komisija e organizovati konsultacije sa dravama lanicama o nainu prevazilaenja nastalog poremeaja i angaovanja obaveznih rezervi u tu svrhu. U sluaju da pojedina drava ima potekoa u snabdevanju, ona ne moe da koristi obavezne rezerve pre obavetenja Komisije i konsultacija sa drugim dravam lanicama o nainu prevazilaenja nastalog problema. Zbog vrenja sveobuhvatnog nadzora nad rezervama Evropske zajednice, svaka drava lanica mora obavestiti Komisiju o bilo kakvim povlaenjima iz svojih rezervi i o komunikaciji sa drugim dravama lanicama. Ovo obavetenje treba da sadri pre svega vreme povlaenja, razloge povlaenja, mere za dopunu rezervi i procenu uspostavljanja normalnog funkcionisanja mehanizma uvanja obaveznih rezervi.82 Komisija ima obavezu da o situ- 82 lan 10. Direktive br. 2006/67/ aciji u pogledu obaveznih rezervi drava lanica EU EC. obavetava Savet, a sve to u cilju ostvarivanja efika- 83 lan 11. Direktive br. 2006/67/ sne kontrole i nadzora nad obaveznim rezervama.83 EC.
2. Propisi koji e biti obavezni u budunosti - Direkiva br. 2009/119/EC
U obraun rezervi mogu ui i sledee koliine rezervi nafte ili naftnih derivata: zalihe ukrcane na naftne tankere u luci u cilju iskrcavanja, kad se obave luke formalnosti; rezerve koje se dre u iskrcajnoj luci; rezerve koje se dre u rezervoarima na ulazu ka naftovodima; rezerve koje se dre u rafinerijskim rezervoarima, izuzimajui rezerve u cevima i postrojenju za rafinerijsku preradu; rezerve koje se dre uskladitene od strane rafinerija i uvoznikih, skladinih ili veleprodajnih kompanija; rezerve koje se dre u skladitu po osnovu irokog spektra potroaa u skladu sa odredbama nacionalnog zakona o obavezi odravanja stalnih rezervi; kao i rezerve koje se dre na barama i angaovanim priobalnim brodovima u transportu unutar nacionalnih granica, pod uslovom da je za nadlena tela mogu da 79 proveravaju takve zalihe i da iste zalihe mogu odlan 6. taka 2. Direktive br. mah biti raspoloive79. 2006/67/EC. Mehanizmi uvanja obaveznih rezervi se odnose i na mogunost da drave lanice uvaju rezerve i na teritoriji drugih drava lanica80 na nain da zakupe rezervoare ili da zakupe rezerve u rezervoarima. Ova mogunost e se obezbediti sporazumuma izmeu drava o u80 http://europa.eu/legislation_ vanju obaveznih rezervi, koji e obezbediti skladisummaries/energy/external_ tenje na principima pravinosti, nediskriminacije dimension_enlargement/l27071_ i dostupnosti informacija. en.htm U cilju ostvarivanja kvalitetnog i sigurnog mehanizna uvanja obaveznih rezervi, vrenja objektivnog nadzora nad ovim rezervama i njihovom statistikom obraunu, drave lanice mogu organizovati posebno telo koje e biti odgovorno za uvanje ovih rezervi. Takoe postoji mogunost da drave organizuju i zajedniko telo za uvanje ovih rezervi. Kada se organizuje uvanje obaveznih rezervi na teritoriji druge drave, potrebno je da postoji garancija drave na ijoj se teritoriji uvaju rezerve da nee ometati transfer ovih rezervi prema dravi ije su rezerve. Direkti81 vom je propisan sadraj sporazuma koji se odnose lan 7. stav 2. i 3. Direktive br. na uvanje rezervi u drugim dravama.81 2006/67/EC. Direktivom je takoe propisano da su drave lanice dune da obezbede kontrolu i nadzor nad rezervama, kao i kaznene odredbe koje se odnose na krenje odredbi nacionalnih propisa donetih na osnovu ove Direktive.
Savet je 14. septembra, 2009. godine doneo Direktivu br. 2009/119/EC o obavezi drava lanica da uvaju minimalne rezerve sirove nafte i/ili derivata nafte.
80
83
nju obaveznih rezervi nafte/derivata nafte, nova Direktiva br. 2009/119/ EC zadrava osnovnu ideju ovog mehanizma, ali je znaajno razrauje i uvodi kohezione institucionalne mere (Koordinaciona grupa) za upravljanje ovim mehanizmom sigurnosti snabdevanja. Takoe naglaava i princip solidarnosti u obezbeenju sigurnosti snabdevanja. Ovakav pristup ukazuje na pribliavanje konceptualnom pristupu regulacije sektora nafte sektoru elektrine energije i sektoru prirodnog gasa. Novom Direktivom br. 2009/119/EC su takoe, kao i prethodnim predviene odredbe o kaznama koje treba da se primene na lica koja kre nacionalne propise kojima se implementiraju ciljevi ove Direktive. Kazne moraju da budu efikasne, srazmerne i odgovarajue, a drave lanice e obavestiti Komisiju o utvrenim kaznama do 31. decembra, 2012. godine.
Ovom Direktivom e se zakljuno sa 31. decembrom, 2012. godine, staviti van snage Direktivu br. 73/238/EEC, Direktivu 2006/67/EC i Odluka 68/416/EEC. Direktivu br. 2009/119/EC na znatno precizniji i detaljniji nain ureuje uvanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte. Klasifikuje obavezne rezerve nafte i derivata nafte na interventne i specijalne rezerve i definie komercijalne rezerve, o kojima takoe drave lanice moraju da vode statistiku i da informiu Komisiju. Mehanizam uvanja obaveznih rezervi razvija se tako to se utvruje lista uesnika u ovom mehanizmu. Daje se definicija i zajedniki naziv Centralno skladino telo (CST), koje drave lanice mogu osnovati da bude odgovorno za stvaranje, odravanje i prodaju rezervi shodno ovoj Direktivi. Pored CST utvren je pojam ekonomskog operatora, privrednog subjekta, a to su subjekti koji uvaju interventne rezerve. Utvren je takoe i pojam Koordinacione grupe, kao savetodavnog tela kojim predsedava Komisija, koje ima zadatak da analizira situaciju u okviru EU u pogledu sigurnosti snabdevanja sirovom naftom i derivatima nafte i ostvaruje koordinaciju i implementaciju mera utvrenih ovom Direktivom. Koordinacionu grupu ine predstavnici 84 lan 17. Direktive br. 2009/119/ drava lanica, a mogu ga initi i predstavnici reprezentativnih grupa u ovom sektoru84. EC. Direktivom je utvren nain prorauna interventnih rezervi i obaveze njihovog skladitenja, proraun nivoa zaliha i utvrena je obaveza uspostavljanja Registra novodefinisanih interventnih rezervi i nain izvetavanja o raspoloivosti rezervi. Posebna panja je posveena statistici obaveznih rezervi i nainu obrade podataka, vodei rauna i o zatiti pojedinaca prilikom obrade podataka. Direktivom je predviena i saradnja sa Meunarodnom agencijom za energiju (IEA). Ova Direktiva predvia postojanje procedura u hitnim sluajevima i obavezu drava lanica da u svakom trenutku imaju plan za nepredviene situacije, koji bi se realizoivao u sluaju poremeaja glavnog snabdevanja, kao i mere za sprovoenje ovih planova. Iako se ini da se u konkretnom sluaju radi o drugaijem pristupu uva-
4.4 Energetska efikasnost Osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti je korienje manje energije za istu jedinicu drutvenog bruto proizvoda, uz odrivost kvaliteta proizvoda. Smanjenje korienja energije i eliminisanje zagaenja ivotne sredine koje je posledica energetskih transformacija spadaju u glavni ciljeve energetske politike i veine drugih politika EU. EUpomae implementaciju energetske efikasnosti na nain da se obezbedi konkurentnost, sigurnost snabdevanja i preuzima obaveze predviene Kjoto protokolom. Odreeni potencijal za smanjenje potronje je nesumnjivo prisutan, posebno u energetski intenzivnim sektorima kao to su zgrade, proi- 85 Communication from the zvodnja, konverzija energije i transport. Krajem Commission of 13 November 2008 - Energy efficiency: delivering the 2006. godine, Evropska unije je kao strateki cilj 20% target [COM (2008) 772 - Not energetske politike predvidela smanjenje uku- published in the Official Journal]. pne potronje primarne energije do 20% do 86 Communication from the 2020. godine. Evropska unija je donela nekoliko Commission of 19 October 2006 politikih dokumenata: Energerska efikasnost entitled: Action Plan for Energy Efficiency: Realising the Potential ostvarenje cilja od 20%85, Akcioni plan za ener- [COM (2006) 545 Not published getsku efikasnost 86, Zelena knjiga o energetskoj in the Official Journal].
82
85
Direktiva br. 2002/91/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 16. decembra, 2002. godine, o energetskim performansama zgrada,92 Direktiva Saveta br. 92/75/EEC od 22. septembra, 2002. godine, o pokazateljima na koje se ukazuje obeleavanjem (labelling) i standardnim informacijama o proizvodu koji se odnosu na potronju energije i drugih resursa primenom aparata u domainstvu93.
87
Commission Green Paper, 22 June 2005, Energy Efficiency - or Doing More With Less [COM (2005) 265 final - not published in the Official Journal].
88
efikasnosti87. U tom cilju su sprovedene aktivnosti ka stvaranju standarda minimuma energetske efikasnosti i pravila o obeleavanju efikasnosti proizvoda, usluga i infrastrukture.88 Osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti je korienje manje energije za istu jedinicu drutvenog bruto proizvoda uz odrivost kvaliteta proizvoda. UEnZ je postavio osnove za usvajanje mera koje se odnose na razvoj energetske efikasnosti89. U tom cilju je Ministarski savet na sednici od 18. decembra, 2007. godine, doneo odluku o imenovanju lanova Grupe za energetsku efikasnost.
http://europa.eu/legislation_ summaries/energy/energy_efficiency/ index_en.htm Potrebe i mogunosti poboljanja energetske efikasnosti u Srbiji prevazilaze mere koje mogu proizii iz propisa obuhvaenim UEnZ. Imajui u vidu veliku razliku u energetskoj efikasnosti izmeu Srbije I veine drava lanica EU, uoava se potrebe primene vrlo jednostavnih mera koje su u dravama Zapadne Evrope primenjivane pre nastanka Evropske zajednice.
89
Ministarski savet je utvrdio da rokovi za implementaciju ovih propisa poinju 31. decembra, 2011. godine, a zavravaju se 1. januara, 2017. godine. Ministarski savet je Odlukom br. D/2009/05/ MC-EnC od 18. decembra, 2009. godine, utvrdio da za svrhu implementacije ovih Direktiva unutar EZ, pojedini pojmovi iz navedenih Direktiva imaju sledea znaenja: Komisije bi se itala kao Sekretarijat, Evropski parlament i Savet bi se itali kao Ministarski savet, a drave lanice EU bi se itale kao Ugovorne strane EZ.
Directive No. 2002/91/EC Of the European Parliament and of the Council of 16 December 2002 on the energy performance of buildings. Council Directive No. 92/75/ EEC of 22 September 1992 on the indication by labelling and standard product information of the consumption of energy and other resources by household appliances.
93 92
Drave Zapadnog Balkana imaju relativno visoku energetsku intenzivnost: stepen intenzivnosti je oko 2,5 puta vei nego to je to prosek za evropske drave koje su lanice OECD. Uzroci ovakve energetske intenzivnosti su zasterela energetska infrastruktura, veliki gubitci energije prilikom transformacije energije, prenosa, transporta i distribucije, kao i neefikasan sektor krajnje potronje. Najnii stepen energetske efikasnosti imaju podruje bive Srbije i Crne Gore, a najvii stepen belei Hrvatska.
U cilju unapreenja energetske efikasnosti svojih lanica, Ministarski savet je 18. decembra, 2009. godine doneo Odluku br. D/2009/05/MC-EnC 90, o paketu acquis Evropske unije koji traba da bude implementiran. Ovaj paket obuhvata tri Direktive Evropske unije u oblasti 90 Decision of the Ministerial efikasnosti energetskih usluga, energetskih perforCouncil of the Energy Community D/2009/05/MCmansi zgrada i obeleavanju efikasnosti. Ove DiEnC of 18 December 2009 on the implementation of certain Directives rektive su:
on Energy Efficiency.
91
Namena Direktive Evropskog parlamenta i Saveta br. 2006/32/EC od 5. aprila, 2006. godine, o energetskoj efikasnosti kod krajnje potronje i energetskim uslugama, koje menja Direktiva Saveta br. 93/76/EEC je da podri efektivna poboljanja energetske efikasnosti kod finalne potronje u dravama. Direktivom se definiu neophodni ciljni indikatori energetske efikasnosti, kao i mehanizmi inicijative i institucijalni finansijski (fiskalni) i pravni okvir da se uklone postojea ogranienja i nesavrenosti za poboljanje energetske efikasnosti. Takoe se definie formiranje preduslova za razvoj trita energetskih usluga i drugih poboljanja energetske efikasnosti.
Directive No. 2006/32/EC of the European Parliament and of the Council of 5 April 2006 on energy end-use efficiency and energy services and repealing Council Directive 93/76/EEC.
Direktive br. 2006/32/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 5. aprila, 2006. godine, o energetskoj efikasnosti kod krajnje potronje i energetskim uslugama, koja menja Direktiva Saveta br. 93/76/EEC,91
84
87
movie poboljanje energetskih performansi zgrada na teritoriji Evropske unije, uzimajui u obzir klimatske i lokalne uslove, kao i potrebe unutanje klime i trokovnu efikasnost. U cilju promocije poboljanja energetskih performansi zgrada ovu Direktivu utvruje: opti okvir za metod proraunavanja integrisane energetske performanse objekata; primenu minimalnih zahteva za energetsku performansu novih objekata; primenu minimalnih zahteva za energetsku performansu velikih postojeih objekata koji su predmet znaajne rekonstrukcije; izdavanje energetskih sertifikata za zgrade; redovnu kontrolu kotlova i sistema klimatizacije u zgradama kao i kontrolu toplotnih instalacija sa kotlovima starijim od 15 godina. Ova Direktiva ima jedan Aneks: Opti okvir za kalkulaciju energetskih performansi zgrada. Ministarski savet je Odlukom br. D/2009/05/MC-EnC od 18. septembra, 2009. godine u cilju primene ove Direktive u okviru Energetske zajednice definisao pravac tumaenja ove Direktive u cilju njegove bolje implementacije. Rok za punu implementaciju ove Direktive je 31. decembar, 2011. godine.
3. Direktiva Saveta br. 92/75/EEC
Ovu Direktivu treba da primenjuju krajnji potroai i isporuioci energetskih usluga, distributeri energije, operatori distributivnog sistema, prodavci energije i isporuioci usluga u vezi sa poboljanjem energetske efikasnosti, a u odreenoj meri i vojne organizacije. Opti cilj Direktive je uteda energije od 9% u toku devet godina od njegovog donoenja. Ovaj cilj treba da bude ostvaren primenom mera energetske efikasnosti i razvojem energetskih usluga. Drave lanice su obavezane da naprave akcione planove za energetsku efikasnost u koje treba da ukljue praktine programe i mere. Isto tako drave treba da povere koordinaciju ovih programa odgovarajuoj upravi ili agenciji. Direktivom je propisano da drave lanice treba da obezbede da javni sektor slui kao primer primene mera energetske efikasnosti shodno ovoj Direktivi. Takoe je propisana obaveza obavetavanja Komisije o metodama za kalkulaciju merenja tednje energije shodno ovoj Direktivi i o donetim Akcionim planovima energetske efikasnosti za propisane periode. Direktiva ima etiri aneksa. Aneks I propisuje metodologiju za kalkulaciju nacionalno prepoznatljivog cilja za utedu energije. Aneks II propisuje Energetski sadraj izabranih goriva za krajnju potronju tabela konverzije94. Aneks III propisuje Indikativnu listu primera 94 U Aneksu II je su propisane za mere poboljanja energetske efikasnosti. Aneks vrednosti razliitih goriva u zavisnosti od vrste energije koja e se IV propisuje Opti okvir za merenje i verifikaciju od njih proizvesti. uteda energije. Kao to je ranije navedeno, Ministarski savet je Odlukom br. D/2009/05/MCEnC od 18. decembra, 2009. godine, u cilju primene ove Direktive u okviru Energetske zajednice, definisao nain tumaenja ove Direktive u cilju njene bolje implementacije. Rokovi za postupanje prema odredbama ove Direktive, poinju 31. decembra, 2009. godine, a poslednji je do 1. januara, 2017. godine.
Direktiva Saveta br. 92/75/EEC od 22. septembra, 2002. godine o pokazateljima na koje se ukazuje obeleavanjem i standardnim informacijama o proizvodu koji se odnosu na potronju energije i drugih resursa primenom aparata u domainstvu, ima namenu da omogui usaglaavanje nacionalnih mera za objavljivanje informacija o potronji energije i drugih znaajnih resursa, kao i drugih informacija koje se tiu odreenih vrsta kunih aparata unutar EU. Cilj ove Direktive je da se omogui potroaima da izaberu aparate vie energetske efikasnosti. Ovaj cilj ostvaruje se posebno primenom odgovarajueg obeleavanja i dostupnou informacija o proizvodu. Direktiva se primenjuje na odreene tipove aparata u domainstvu, ak i kada su ti aparati namenjeni korienju van domainstva. Ovi aparati
Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta br. 2002/91/EC od 16. decembra, 2002. godine, o energetskim performansama zgrada ima za cilj da pro-
86
89
Direktiva Komisije br. 97/17/EC od 16. aprila, 1997. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja maina za pranje sudova u domainstvu, koja je izmenjena Direktivom Komisije br. 1999/9/EC;99 Direktiva Komisije br. 98/11/EC od 27. januara, 1998. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja izvora osvetljenja za domainstvu;100 Direktiva Komisije br. 2002/31/EC od 22. marta, 2002. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja aparata za klimatizaciju domainstva;101 Komisije br. 2002/40/EC od 8. maja, 2002. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja elektrinih rerni za domainstva102.
u domainstvu su: friideri, zamrzivai i njihove kombinacije; maine za pranje i suenje odnosno njihove kombinacije; maine za pranje sudova; rerne; grejai vode i ureaji za skladitenje tople vode; izvori osvetljenja; ureaji za klimatizaciju. Ostali tipovi aparata u domainstvu mogu biti ukljueni u predmet ove Direktive, ukoliko se kod njih moe ostvariti znaajna uteda energije. Ova Direktiva je izmenjena Uredbom (EC) br. 1882/2003 Evropskog parlamenta i Saveta Uredbom (EC) br. 1137/2008 Evropskog Parlamenta i Saveta. U cilju preciziranja odredbi ove Direktive, EU je donela posebne Direktive koja se odnose na obeleavanje (labelling) stepena energetske efikasnosti aparata u domainstvu, kao to su:
Commission Directive No. 94/2/EC of 21 January 1994 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household electric refrigerators, freezers and their combinations, as amended by Commission Directive No. 2003/66/ EC. Commission Directive No. 95/12/ EC of 23 May 1995 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household washing machines, as amended by Commission Directive No. 96/89/EC. Directive No. 95/13/EC of 23 May 1995 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household electric tumble driers. Directive No. 96/60/EC of 19 September 1996 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household dishwasher.
98 97 96 95
99
Directive No. 97/17/EC of 16 April 1997 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household dishwashers, as amended by Commission Directive No. 1999/9/EC.
Commission Directive No. 98/11/EC of 27 January 1998 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household lamps. Commission Directive No. 2002/31/EC of 22 March 2002 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household airconditioners. COMMISSION DIRECTIVE No. 2002/40/EC of 8 May 2002 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household electric ovens.
102 101
100
Direktiva Komisije br. 94/2/EC od 21. januara, 1994. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/ EEC u pogledu energetskog obeleavanja friidera, zamrzivaa i njihovih kombinacija, koja je izmenjena Direktivom Komisije br. 2003/66/EC95; Direktiva Komisije br. 95/12/EC od 23. maja, 1995. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja maina za pranje u domainstvu, koja je izmenjena Direktivom Komisije br. 96/89/EC;96 Direktiva Komisije br. 95/13/EC od 23. maja, 1995. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja elektrinih suaa za domainstvu;97 Direktiva Komisije br. 96/60/EC od 19. septembra, 1996. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EC u pogledu energetskog obeleavanja kombinovanih aparata za pranje i suenje u domainstvu;98
Ministarski savet je Odlukom br. D/2009/05/MC-EnC od 18. septembra, 2009. godine, utvrdio da je osnovni rok za implementaciju ove Direktive i Direktiva kojima se ureuje energetsko obeleavanje aparata za domainstvo za koje je propisano 31. decembar, 2011. godine. Takoe je utvreno da e maine za pranje, elektrini suai, kombinovane maine za pranje i suenje, maine za pranje sudova, aparati za osvetljenje, aparati za klimatizaciju i elektrine rerne za domainstva, ako nisu propisno obeleeni, moi plasirati na tritu najkasnije do 31. juna, 2012. godine.
4. Propisi koji e biti obavezni u budunosti - Direktiva Evropskog Prlamenta i Saveta br. 2004/8/EC
Spregnuta proizvodnja (kogeneracija) elektrine i toplotne energije je poseban sluaj energetske konverzije goriva energenta u korisne vidove energije kod koga se ostvaruje visoka ukupna efikasnost.
88
91
1997. godine Komisija izdala Belu knjigu o obnovljivim izvorima energije104. Ovaj politiki dokument je propisao da je cilj 104 Communication from the EU da do 2010. godine, u proizvodnji elektrine Commission Energy for the future: energije uestvuju obnovljivi izvori sa 12%. U defi- RENEWABLE SOURCES OF niciju obnovljivih izvora energije ula su sva goriva ENERGY, for a Community White Paper koja nisu fosilnog porekla i to: vetar, sunce, geoter- Strategy and Action Plan, malni izvori, talasi, plima i oseka, hidroenergija, COM(97)599 final (26/11/1997) http://europa.eu/documents/comm/ biomasa, deponijski gas, gas iz tretmana otpadnih white_papers/pdf/com97_599_ en.pdf voda i bio gas. Povezanost korienja obnovljivih izvora energije sa zatitom ivotne sredine, ogleda se pre svega kroz borbu protiv klimatskih promena i efekta staklene bate. Poveanje obnovljive energije, smanjuje korienje fosilnih goriva i time utie na ouvanje ivotne sredine. U glavi V UEnZ koja nosi naziv Acquis o obnovljim izvorima energije navedeni su propisi EU koji su obavezni za primenu u Ugovornim stranama. Svaka Ugovorna strana je duna da u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu UEnZ105 dostave Komisiji plan za implementaciju ovih propisa, koje konano usvaja Ministarski savet. UEnZ se pozvao na sledee Direktive:
n
Direktiva 2004/8/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 11. februara, 2004. godine, o promociji kogeneracije bazirane na potranji korisne toplote je razvoj Direktive 92/42/EEC iz 1992. godine. Ovom Direktivom postavlja se donja granica efikasnosti energetskog objekta koji se moe smatrati objektom u kome se obavlja spregnuta proizvodnja toplotne i elektrine energije. Isto tako, uspostavljaju se mehanizmi kontrole porekla proizvedene elektrine energije i upravljanja nacionalnim potencijalnom za spregnutu proizvodnju elektrine i toplotne energije. Direktivom se preporuuje reim prikljuenja takvog objekta na elektrinu mreu, reim prioriteta za tako proizvedenu elektrinu energiju i odgovarajui sistem izvetavanja.
4.5 Obnovljivi izvori Oblast obnovljivih izvora energije sa porastom potronje energije, u uslovima energetske zavisnosti EU od uvozne energije, kao i u uslovima rasta korienja neobnovljivih izvora energije kao to su fosilna goriva (ugalj i ugljovodonici: sirova nafte i njeni derivata, prirodni gas) dobija sve via na znaaju zbog svojih osobina obnovljivosti i znatno manjeg tetnog uticaja na ivotnu sredinu. Obnovljivi izvori energije energija vetra, solarna energija (toplotna i fotonaponska), energija iz hidro-elektrana, energija plime i oseke, geotermalna energija i biomasa su sutinske alternative za fosilna goriva. Upotreba ovih izvora pomae ne samo da se smanje emisije tetnih gasova iz proizvodnje i korienja elektrine energije ve i da smanji zavisnost EU od uvoza fosilnih goriva (posebno nafte i gasa). Radi realizacije ambicioznog cilja od 20% uea obnovljivih izvora energije u energetskom miksu u celini, EU planira da pojaa napore u sektor elektroenergetike, grejanja i hlaenja i biogoriva. U transportu, gde je uglavnom velika zavisnost u nafti, Komisija tei da povea sadanjh 5,75% 103 uea biogoriva u ukupnoj potronji govira do 2010. http://ec.europa.eu/energy/ godina na 10% uea do 2020. godine.103 renewables/index_en.htm Znaaj obnovljivih izvora energije za EU se ogleda u injenici da je jo
Direktiva br. 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 27. septembra, 2002 godine, o promociji elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutranjem tritu elektrine energije106 i Direktiva br. 2003/30/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 8. maja, 2003. godine, za promociju upotrebe biogoriva ili drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport107.
Ovaj rok je istekao 1. jula 2007. godine, to su one i uinile. Directive No. 2001/77/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market.
107 Directive No. 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council of 8 May 2003 on the promotion of the use of biofuels or other renewable fuels for transport. 106
105
Pratei aktivnosti Evropske komisije na razvoju propisa u oblasti obnovljive energije, a na osnovu sugestije Evropske komisije Ministarski savet je na svojoj sednici od 11. decembra, doneo odluku da sledi ovaj predlog Evropske komisije da pokrene studiju o moguoj integraciji budue Direktive
90
93
nju ovih ciljeva drave lanice treba da uzmu u obzir referentne vrednosti utvrene u aneksu ove Direktive. Kontrola ostvarivanja ciljeva poveanja korienja obnovljive energije treba da bude ostvarena u okviru same drave, kroz objavljivanje obaveze poveanja korienja obnovljive energije u ukupnoj potronji energije, pokazatelja korienja ove energije i referentnih vrednosti to sve treba da obuhvate nacionalni Akcioni planovi, praenje ostvarivanja ovih ciljeva na nacionalnom nivou, i obavetavanje Komisije o ciljevima i o ostvarivanju istih. Kako bi se vrila promocija korienja obnovljivih izvora energije, drave lanice treba da obaveste Komisiju o mehanizmima za direktne ili indirektne podsticaje i njihovim efektima. Drave lanice takoe treba da utvrde nain kako da obezbede kontrolu porekla elektrine energije u smislu da je utvreno da je poreklo odreene elektrine energije iz obnovljivih izvora. Kontrola porekla elektrine energije ostvaruje se izdavanjem garancije o poreklu, koje bi izdavala ovlaena tela. Ovom Direktivom je takoe predviena obaveza operatora mrea (za prenos i distribuciju) elektrine energije da garantuju pristup ovim mreama licu koje vri prevoz energije iz obnovljivih izvora. Operatori treba da daju prvenstvo prevozu obnovljive energije, a takoe da daju prvenstvo prilikom upravljanja mreom proizvodnim kapacitetima koji proizvode obnovljivu energiju.
Evropske unije o obnovljivim izvorima energije u UEnZ. Ministarski savet se takoe saglasio da uspostavi radnu grupu za obnovljivu energiju u 2009. godini.108, 109 U toku 2009. godine, EU je donela novi propis koji menja i delimino stavlja van snage ova dva propisa. To je Direktiva br. 2009/28/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine, o promociji upotrebe energije iz obnovljivih izvora i izmeni i deliminom stavljanju van snage Direktive br. 2001/77/EC i Direktive br. 2003/30/EC110. U cilju implementacije ove Direktive Komisija je 30. juna, 2009.godine, donela Odluku kojom je propisan model za nacionalne Akcione planove za obnovljivu energiju.111
http://www.energy-community. org/portal/page/portal/ENC_ HOME/AREAS_OF_WORK /RENEWABLES
109 108
Taka 5. Zakljuaka sa sastanka Ministarskog saveta odranog u Tirani 11. decembra, 2008. godine (ENERGY COMMUNITY MINISTERIAL COUNCI, MEETING CONCLUSIONS, Tirana, 11 December 2008).
110
Directive No. 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives No. 2001/77/EC and No. 2003/30/EC. Commission Decision of 30 June 2009 establishing a template for National Renewable Energy Action Plans under Directive No. 2009/28/ EC of the European Parliament and of the Council (zaveden pod brojem za dokumenta C(2009) 5174).
Direktiva br. 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 27. septembra, 2002. godine, o promociji elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutranjem tritu elektrine energije promovie se poveanje doprinosa obnovljivih izvora energije u proizvodnji elektrine energije na unutranjem tritu elektrine energije u cilju stvaranja osnove za budui okvir EU.112 Ova Direktiva polazi o politike objavljene u Beloj knjizi o obnovljivim izvorima energije u cilju da obezbedi diversifikaciju energetskih izvora, zatitu ivotne sredine i socijalno-ekonomsku koheziju. Ostvarivanje poveanja korienja obnovljivih izvora energije u proizvodnji elektrine energije drave lanice treba da obezbede na nain da definiu nacionalne pokazatelje korienja obnovljive energije, kao i da postave procente prelaska na ovu energiju u buduih deset godina. U utvriva-
111
112
lan 1. Direktive br. 2001/77/ EC.
Direktiva br. 2003/30/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 8. maja, 2003. godine, za promociju upotrebe biogoriva ili drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport ima za cilj promociju upotrebe biogoriva ili drugih obnovljivih goriva u cilju zamene dizela ili benzina kao goriva u transportu u svakoj dravi lanici, u svetlu ciljeva 113 enfironmentaly friendly engl. kao to je ostvarivanje obaveza iz politike klimat- prijateljski naklonjeno ivotnoj skih promena, i sigurnosti snabdevanja energijom sredini, ne teti ivotnoj sredini. koje je evnironmentaly friendly113, i promociji ob- 114 lan 1. Dirketive br. 2003/30/ novljivih izvora energije.114 EC.
92
95
energije i ueu energije iz obnovljivih izvora u transportu. Ono postavlja pravila koja se odnose na statistike transfere izmeu drava lanica, zajednike projekte izmeu drava lanica i sa treim dravama, garancije o poreklu, administrativne procedure, informacije o prevozu i pristupu elektroenergetskim mreama za energiju iz obnov- 118 lan 1. Direktive br. 2009/28/ ljivih izvora. Takoe postavlja odrive kriterijume EC. za biogoriva i biotena-goriva.118 Ova Direktiva je mnogo detaljnije i obuhvatnije od Direktive br. 2001/77EC i Direktive br. 2003/30/EC, koje menja i delimino stavlja van snage, to ukazuje na poveanje znaaja korienja obnovljivih izvora energije i poveanje ozbiljnosti kojom se prilazi ovog temi u Evropskoj uniji. U decembru 2008. godine, Evropski parlament je usvojio Paket o klimatskim promenama, iji cilj jeste da se do 2020. godine, ostvari 20% smanjenje emisije gasova staklene bate, 20% poboljanje energetske efikasnosti i 20% uee obnovljive energije u energetskom miksu EU. Direktiva br. 2009/28/EC preuzima ciljeve ovog programa u pogledu korienja obnovljivih izvora. Takoe predvia da se potronja biogoriva, elektrine energije i vodonika iz obnovljivih izvora povea na 10% unutar sektora transporta EU do 2020. godine. Ova Direktiva utvruje zajednike ciljeve nacionalnih planova drava lanica u cilju ostvarivanja poveanja korienje bioenergije, ali ono svojom regulacijom prevazilazi granice EU i regulie odnose sa treim zemljama, posebno sa Energetskom zajednicom, pozivajui se na mogunost da se mere za saradnju izmeu drava lanica utvrene ovom Direktivom budu primenjene i na EZ. U lanu 9. ove Direktive je ukazano na kooperaciju izmeu drava EU i EZ. Na ovaj nain bi se ostvarile zajednike koristi za drave lanice Evropske unije i za Ugovorne strane Energetske zajednice.119 Ovom Direktivom je utvreno da e drave lanice podrati relevantna tela EZ da preduzmu, u saglasnosti sa odredbama UEnZ, mere koje su neophodne da Ugovorne strane UEnZ primene odredbe o saradnji utvrene ovom Direktivom.120
http://www.energy-community. org/portal/page/portal/ENC_ HOME/AREAS_OF_WORK /RENEWABLES/Acquis
120 lan 9. taka 8. Direktive br. 2009/98/EC. 119
Ova Direktiva u svojim ciljevima polazi od Bele knjige Evropska transportna politika za 2010 godinu: vreme za odluku od septembra, 2001. godine115, u kojoj je navedeno da se oekuje da e emisije CO2 od transporta porasti za 50% izmeu 1990 i 2010. Glavni zagaiva je drumski tranport koji uestvuje sa 84% u emisijama CO2 proizalim iz transporta. Sa ekoloke take gledita, Bela knjiga zbog toga poziva da se zavisnost od nafte (oko 98%) u sektoru transporta 115 White Paper European smanji upotrebom alternativnih goriva, kao to transport policy for 2010: time su biogoriva.116 Takoe je ukazano da korienje to decide - http://ec.europa.eu/ transport tenog naftnog gasa (LPG) i komprimovanog /strategies/doc/2001_white_paper/ prirodnog gasa (CNG) u transportnom sektoru lb_texte_complet_en.pdf predstavlja mogunost, kojom bi EU mogla da 116 Taka 6. Preambule Direktive br. smanji zavisnost od uveene energije i uticaj tri2003/30/EC. ta goriva za transport, kao i sigurnost snabdeva117 Taka 7. Preambule Direktive br. nja energijom na srednjoronom i dugoronom 2003/30/EC. planu.117 Slino kao i u Direktivi br. 2001/77/EC, i prilikom primene Direktive br. 2003/30/EC drave lanice treba da utvrde mere za poveanje uea biogoriva u ukupnoj potronji goriva, posebno u sektoru transporta, kao i da kontroliu izvravanje ovih mera. One su dune da o merama i njihovoj primeni obavetavaju Komisiju. Drave su upuene da u svojim izvetajima Komisiji, obrade i meru o korienju nacionalnih izvora za proizvodnju biogoriva, o trokovnim efektima mera koje se preduzimaju za promociju biogoriva, kao i o efektima smanjenja korienja fosilnih goriva na ivotnu sredinu.
Direktiva br. 2009/28/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine, o promociji upotrebe energije iz obnovljivih izvora i izmeni i deliminom stavljanju van snage Direktive br. 2001/77/EC i Direktiva br. 2003/30/EC uspostavlja zajedniki okvir za promociju energije poizvedene iz obnovljivih izvora. Ova Direktiva postavlja obavezne nacionalne ciljeve za opte uee energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj finalnoj potronji
94
97
e strane, kako je ranije navedenim pravnim aktima definisano. Ukoliko postoji ili se oekuje ogranienje (bilo ugovorno ili implicitno posredstvom dugoronog ugovora o isporuci energije) prava pristupa tree strane ono se, uz saglasnost Evropske komisije, minimizira po vremenu i obimu, tako da se smanji uticaj takvog ogranienja na funkcionisanje jedinstvenog energetskog trita EU. Ovaj aspekt ima znaaj za drave koje nameravaju da pristupe EU, a imaju ili planiraju na svojoj teritoriji infrastrukturu kod koje je ogranieno pravo pristupa tree strane. Znai, energetska politika EU dovodi u vezu razvoj energetskog trita i sigurnost snabdevanja.
Drave lanice EU e usvojiti objaviti i uputiti Komisiji njihove Nacionalne akcione planove. U skladu sa predmetom oveg Direktive, planovi moraju osigurati da procedure odobravanja, sertifikacije i licenciranja budu pojednostavljeni i da uklone barijere u razvoju trita obnovljivih izvora energije. Direktiva br. 2009/98/EC e zameniti Direktivu br. 2001/77/EC i br. 2003/30/EC u primeni od 1. januara, 2012. godine. Ona ima sedam Aneksa.
4. Odluka Komisije
Odluka Komisije od 30. juna, 2009. godine, o utvrivanju modela za Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju iz Direktive br. 2009/98/EC Evropskog parlamenta i Saveta, utvruje, kako i sam naslov kae, model za Nacionalni akcioni lan za obnovljivu energiju, shodno lanu 4. taka 1) Direktive br. 2009/98/EC. Ova Odluka stvara pravni okvir za Nacionalne akcione planove za obnovljivu energiju drava lanica, koji je veoma detaljan i koji je dat u Aneksu ove Odluke. 4.6 Sigurnost snabdevanja Pored okolnosti koje su ve navedene u vezi sigurnosti snabdevanja, ovde treba ukazati na postojanje kompleksnog seta pokazatelja koje Evropska komisija koristi za analizu sigurnosti snabdevanja u pojedinoj zemlji. Ovi pokazatelji uzimaju u obzir kako raspoloivu infrastrukturu tako i postojee ugovorne obaveze. U ovom kontekstu mogu se analizirati i dugoroni ugovori sa dravama ne-lanicama EU koji imaju ili mogu imati uticaj na sigurnost snabdevanja i jedinstveno energetsko trite koje je sa tim u vezi. Opte je nastojanje da se znaaj dugoronih ugovora o snabdevanju energentima (gas, nafta, ugalj) svede u okvire koji su prihvatljivi sa stanovita razvoja konkurentnog energetskog traita EU. Prilikom izgradnje nove energetske infrastrukture podrazumeva se da javna infrastruktura (energetske mree, prirodni monopoli) omoguava slobodan pristup treVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
96
99
5. Oblasti koje su povezane sa oblastima energetike
5.1 Zatita ivotne sredine Razvoj istog, efikasnog i sigurnog snabdevanja energijom, promocija naina korienja energije koja manje zagauje ivotnu sredinu, upravljanje prirodnim resursima i stvaranje industrije, usluga i drutva koje manje utie na ivotnu sredinu - sve su to vane investicije u Evropsku budunost.121 Poto zagaenje ivotne sredine ne poznaje granice, borba za zatitu i ouvanje i odranje ivotne sredine jeste borba za ceo kontinent, ali i za celu planetu. Evropska budunost nije samo budunost Evropske unije, ve je to budunost cele Evrope, iji deo ini i Energetska zajednica. Potvrujui navedeno, UEnZ je utvreno naelo koje se odnosi na ivotnu sredinu: Zadatak Energetske zajednice je da uredi odnose izmeu Strana i da stvori pravni i ekonomski okvir u pogledu mrene energije, da bi se unapredilo stanje ivotne sredine u pogledu mrene 121 http://ec.europa.eu/research/ Energije i sa njom povezanom energetskom efikaeesd/leaflets/en/intro02.html snou, podsticalo korienje obnovljivih izhvora 122 energije.122 UEnC, lan 2. stav 1. taka d).
5. ObLASTI KOjE SU POVEZANE SA ObLASTImA ENERGETIKE
101
Studijama, koje su imale za predmet oblast energetike u Ugovornim stranama EZ utvreno je da u ovim dravama postoji znaajan uticaj na korienje energije na ivotnu sredinu. Utvreno je da su razlozi za navedenu injenicu sledei: ceo region ima veoma veliku emisiju gasova staklene bate zbog velike potronje lignita; zagaenje od spaljivanja goriva (tj. zagaenje ivotnog prostora u zgradama i lokalno zagaenja iz neefikasnog i neadekvatnog korienja 125 http://www.energygrejnih tela), gubitak uma i degradiranje zecommunity.org/portal/page/ mljita (zbog poveanog korienja drveta kao portal/ENC_HOME/AREAS_ goriva). Statistika istraivanja iz 2005. godine, OF_WORK/Environment pokazuju veoma visok stepen zagaenja ivot- /Indicators - Energy in the Western Balkans study, ne sredine koji je u regionu Zapadnog Balkana current patterns of energy use zabrinjavajue najvei u Srbiji, odnosno preko in the Western Balkans lead to significant impacts on the dva puta je vei od sledeeg, koji belei Hrvat- environment, IEA, UNDP, ska.125 2008 UEnZ jeutvreno da ugovorne strane treba da nastoje da primene Direktivu Saveta br. 96/61/EC od 24. septembra, 1996. godine koja se odnosi na sveobuhvatno spreavanje i kontrolu zagaenja126, uzimajui u obzir znaaj ove Direktive. S obzirom da u vreme pregovaranja, ali i stupanja na snagu nisu sve Ugovorne strane pristupile Kjoto protokolu, u UEnZ je podvuen znaaj ovog dokumementa i Ugovorne strane su se obavezale da e nastojati da mu pristupe. Ugovorne strane koje u 126 Council Directive 96/61/EC vreme stupanja na snagu nisu pristupile Kjoto proof 24 September 1996 concerning tokolu bile su Bosna i Hercegovina i Srbija, i to su integrated pollution prevention and naknadno uinile. control. UEnZ propisano da Ugovorne strane treba da primene sledee acquis Evropske unije iz oblasti zatite ivotne sredine:
n
U cilju ouvanja i zatite i unapreenja ivotne sredine, neophodno je da se ivotna sredina bolje razume, pogotovo nain na koji ona utie na drutvo. Istovremeno, nuno je razmotriti kako ova nova saznanja mogu biti primenjena, ali i ta je potrebno za razvoj novih alata i tehnologija. Zbog toga je unutar Evropske unije razvijena politika zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, koja proima sve politike EU. Kljuni elementi te politike su prevencija, da zagaiva plaa, potom uticaj na smanjenje izvora ekoloke tete i konano podela odgovornosti.123 U okviru politikih dokumenata EU koji se odnose na ivotnu sredinu potrebno je ukazati na Program energija, ivotnu 123 http://www.energy-community. sredinu i odrivi razvoj (EESD)124. Ovaj program org/portal/page/portal/ENC_ prikazuje nain na koji se stvara jedinstvena inHOME/AREAS_OF_WORK/ Environment tegrisana platforma za stimulisanje energetskih 124 istraivanja koja stimulie panevropski pristup u http://ec.europa.eu/research/ oblastima koje su susedne za ivotnu sredinu. eesd/leaflets/en/intro02.html EU je donela je veliki broj propisa o zatiti ivotne sredine i prevenciji uticaja zagaenja na ivotnu sredinu i informisanje javnosti o stanju ivotne sredine. Ovi propisi se stalno razvijaju, a obim tema se stalno iri. Energetika (proizvodnja energije, prerada i potronja energije) je najvei zagaiva ivotne sredine. Kako potronja energije raste tako se razvijaju propisi koji povezuju uticaj razvoja energetike i zatitu ivotne sredine i razvoj sa time povezanih oblasti energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije. UEnZ je obuhvatio sve ove oblasti. Ugovorne strane UEnZ su se obavezale da e preduzeti izvrenje odredbi ovog Ugovora koji se odnosi na primenu dela propisa Evropske unije, koji se odnose na ivotnu sredinu. Ovo ukljuuje studije uticaja na ivotnu sredinu, smanjenje sadraja sumpora koji sadre tena goriva, ogranienje emisija iz velikih termoelektrana, zatitu divljih ptica, integrisanu prevenciju i kontrolu zagaenja i primenu Kjoto Protokola. Pored navedenog, UEnZ je predvieno da Ministarski savet moe doneti odluke o proirenju broja propisa koji e biti obavezni za Energetsku zajednicu. Takoe je propisano da e Ugovorne strane primeniti i izmene acquis koji je ve obavezni shodno tekstu samog UEnZ, ali nakon to Ministarski savet donese odluku o ovoj obavezi.
Direktiva Saveta br. 85/337/EEC od 27. juna, 1985. godine, o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu, izmenjeno i dopunjeno Direktivom Saveta br. 97/11/ EC od 3. marta, 1997. godine i Direktivom br. 2003/35/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. maja, 2003. godine;127
127
Council Directive 85/337/EEC of 27 June 1985 on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment, as amended by Council Directive 97/11/EC of 3 March 1997 and Directive 2003/35/EC of the European Parliament and of the Council of 26 May 2003
100
103
neophodne da reguliu da kompetentne ustanove obezbede da instalacije koje su u funkciji, u svakom sluaju primenjuju sve adekvatne preventivme mere protiv zagaenja. Ovo posebno kroz primenu najbolje raspoloive tehnologije, da nema uzroka odreenih zagaenja, da se energija koristi efikasno i da neophodne mere koje se koriste u prevenciji akcidenata ograniavaju njihove posledice. Takoe je utvreno da drave lanice treba da preduzmu neophodne mere u navedenom smislu da proizvodnja otpada bude izbegnuta u skladu sa Direktivom Saveta br. 75/442/EEC, kao i da ove neophodne mere budu preduzete pod krajnjom pretnjom prestanka aktivnosti da izbegnu bilo koji rizik zagaenja ili nastavak funkcionisanja instalacija na zadovoljavajui nain. Kako bi se ostvario navedeni cilj, Direktivom je propisana procedura izdavanja dozvola za nove instalacije, kao i za instalacije koje su u funkciji. Propisana je obaveza prisustva informacijama i dostupnost javnosti proceduri izdavanja ovih dozvola, kao i obaveza drava lanica da obezbede pristup pravosuu u sluaju da tree lice ima interes ili smatra da je povreeno neko pravo u vezi sa predmetom ove Direktive. Drave lanice imaju obavezu da obavetavaju Komisiju u pogledu implementacije ove Direktive, na koji nain se ostvaruje razmena informacija. Znaajno je navesti da ova Direktiva ima Anekse kojima je utvrena lista instalacija koje su potencijalni zagaivai (Aneks I), lista Direktiva koje se odnose na predmet ove Direktive (Aneks II), lista kojom se utvruju glavne zagaujue supstance, koje treba uzeti u obzir za utvrenje limita emisije zagaenja (Aneks III), pretpostavke koje treba uzeti u obzir uopte ili u specifinim sluajevima kada se utvruje najbolja raspoloiva tehnologija (Aneks IV) i procedura uea javnosti u donoenju odluka (Aneks IV).
2. Direktiva br. 85/337/EEC izmenjena i dopunjena Direktivom br. 97/11/EC i Direktivom br. 2003/35/EC
Direktiva br. 1999/32/EC od 26. aprila, 1999. godine, koja se odnosi na smanjenje sadraja sumpora u pojedinim tenim gorivima i koja menja i dopunjuje Direktiva br. 93/12/EEC;128 Direktiva br. 2001/80/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. oktobra, 2001. godine, o ogranienju emisija odreenih zagaivaa u vazduh iz velikih loita;129 lan 4(2) Direktiva Saveta br. 79/409/EEC od 2. aprila, 1979. godine, o ouvanju divljih ptica.130 Rokovi za implementaciju ovih acquis su propisani u Aneksu II UEnZ, tako da se najznaajnije obaveze primenjuju na nove objekte odmah a primena kod postojeih objekata treba da se ostvari zakljuno sa krajem 2017. godine. Ovo podrazumeva znaajne investicije i ini glavninu postojeih fizikih obaveza pristupanja EU. Pored toga, raspoloiva tehnologija omoguava da se ove obaveze ostvare na vie naina od kojih samo neki omoguavaju ekonomski razvoj i stvarno pribliavanje Evropskoj uniji.
Council Directive 1999/32/EC of 26 April 1999 relating to a reduction in the sulphur content of certain liquid fuels and amending Directive 93/12/EEC.
129
128
Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants.
Article 4(2) of Directive 79/409/EEC of the Council of 2 April 1979 on the conservation of wild birds.
130
Direktiva Saveta br. 96/61/EC od 24. septembra, 1996. godine, koje se odnosi na sveobuhvatno spreavanje i kontrolu zagaenja ima za cilj postizanje integrisane prevencije i kontrole zagaenja, nastalih zbog aktivnosti definisanih u Aneksu I ove Direktive. Ova Direktiva utvruje mere kreirane da preduprede ili tamo gde to nije ostvarivo, da smanje emisije u vazduh, vodu ili zemlju iz aktivnosti navedenih u Aneksu I ove Direktive, ukljuujui mere koje se odnose na otpad u cilju da ostvare visok stepen zatite ivotne sredi131 ne u celini, bez pozivanja na Direktivu br. 85/337/ lan 1. Direktive br. 96/61/ EEC i druge relevantne odredbe propisa EU.131 EC. Ovom Direktivom je utvrena obaveza drava lanica da preduzmu mere
Direktivom Saveta br. 85/337/EEC od 27. juna, 1985. godine, o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu, uz izmene i dopune iz Direktive Saveta br. 97/11/EC od 3. marta, 1997. godine ureuju se
102
105
Direktiva br. 85/337/EEC izmenjena i dopunjena Direktivom br. 97/11/ EC i Direktivom br. 2003/35/EC treba da se unutar Energetske zajednice primeni zajedno sa stupanjem na snagu UEnZ.
3. Direktiva br. 1999/32/EC, koja menja i dopunjuje Direktivu br. 93/12/EEC
neophodni elementi koje drave lanice treba da implementiraju u svoje zakonodavstvo u cilju procene odreenih uticaja na ivotnu sredinu, koje mogu imati pojedini javni i privatni projekti. Ova Direktiva ima etiri Aneksa. Direktivom br. 2003/35/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. maja, 2003. godine, se menjaju dosadanje Direktive Saveta br. 85/337/EEC i br. 96/61/EC i daje se nova dodatna dimenzija ovim Direktivama. Direktivom br. 2003/35/EC regulisano je uee javnosti u vezi sa izradom odreenih planova i programa koji imaju veze sa ivotnom sredinom uz potovanje uea javnosti i pristupa pravosuu. Predmet ove Direktive je doprinos implementaciji obaveza proizalih iz Arhuske Konvencije u pogledu u dve oblasti: 1) u oblasti uea javnosti u vezi sa izradom odreenih planova i programa koji imaju veze sa ivotnom sredinom i 2) u oblasti poboljanja uea javnosti i utvrivanja odredbe o pristupu pravosuu za Direktive 132 Saveta br. 85/337/EEC i br. 96/61/EC.132 Direktiva lan 1. Direktive br. 2003/35/ EC. ima dva Aneksa. Ovom Direktivom propisuje se da drave lanice moraju osigurati sledee: 1) da je javnost upoznata sa odgovarajuom javnom publikacijom o svim planovima ili izmenama planova, kao i relevantnim informacijama u vezi planova koji su od znaaja za javnost i imaju uticaja na ivotnu sredinu; 2) da javnosti mora biti omogueno da iznese komentare i miljenja blagovremeno, tj. kada su sve opcije otvorene i pre nego to su odluke u vezi sa pomenutim planovima i programima donete; 3) da kod donoenja odluka miljenje javnosti mora biti uzeto u obzir i 4) da uzimanje u obzir miljenja javnosti treba da bude na nain, da nakon sagledavanja komentara i miljenja javnosti, odgovorna javna ustanova preduzima razumne napore da obavesti javnost o finalnoj odluci, okolnostima na osnovu kojih je ta odluka doneta, ukljuujui 133 informacije i okolnosti proizale iz procesa konslutolan 2. Direktive br. 2003/35/ vanja javnosti.133 EC. Ova Direktiva razrauje naelo zainteresovane javnosti i utvruje da zainteresovana javnost pored onih koji su neposredno pogoeni pojedinim odlukama, ukljuuje i sve one organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine. Naroito je vano imati u vidu blagovremenost informisanja i ukljuivanja javnosti u proces donoenja odluka, tj. pre nego to je uraen predlog pojedine odluke ili plana.
Predmet Direktive br. 1999/32/EC od 26. aprila, 1999. godine, koja se odnosi na smanjenje sadraja sumpora u pojedinim tenim gorivima i koja menja i dopunjuje Direktivu br. 93/12/EEC je smanjenje emisije sumpor dioksida nastalog spaljivanjem odreenih vrsta tenih goriva i na taj nain ostvarivanja smanjenja tetnih efekata ovih emisija na ljude i na ivotnu sredinu. Smanjenje emisije sumpor dioksida nastalog spaljivanjem tenih goriva naftnog porekla e se ostvariti utvrivanjem granice sadraja sumpora tih goriva, kao 134 lan 1. Direktive br. 1999/32/ uslova da se ista koriste na teritoriji drava lanica. EC. Ovi izuzeci se u sluaju Srbije odnose samo na goriva koja Ovom Direktivom su propisani izuzeci od njegove su namenjena daljoj preradi u primene.134 rafinerijama. Direktiva br. 1999/32/EC kojom se menja i dopunjuje Direktiva br. 93/12/ EEC, treba da se unutar Energetske zajednice primeni do 31. decembra, 2011. godine.
Direktiva br. 2001/80/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. oktobra, 2001. godine, o ogranienju emisija odreenih zagaivaa u vazduh iz velikih loita se odnosi na velika loita ija nominalna instalisana snaga jeste vea ili jednaka 50MW toplotnih, nezavisno od vrste goriva koje se koristi (vrsto, teno ili gasovito).135 Ova Direktiva propisuje maksimalne emisije tetnih materija iz velikih loita nezavisno od vrste goriva koje se koristi. Meutim kod istih limita za zagaujue materije (sumpor-dioksid, azotni oksidi, estice, teki metali), postrojenja koja koriste manje kvalitetna goriva koja po prirodi sadre vie rezidualnih materija, 135 lan 1. Direktive 2001/80/EC. su vie pogoena ovom Direktivom.
104
107
na teritoriji drava lanica izuzev Grenlanda. Direktiva obuhvata zatitu, upravljanje i kontrolu ovih prostora i utvruje pravila za njihovu eksploataciju. Ono e se primeniti na ptice, njihova jaja, gnezda i stanita. lanom 4(2) ove Direktive propisana je obaveza drava lanica da primene sline mere za regulrno nastajanje migratornih vrsta koje nisu imenovane u Aneksu I ove Direktive, imajui u vidu njihovu potrebu za zatitom u geografskom vodenom i kopnenom prostoru gde je ova Direktiva primenjena, uz potovanje njihovog prostora za prehranu, zamenu perja i zimovanje i taaka zaustavljanja na njihovim migracijskim rutama. Drave lanice takoe treba da obrate posebnu panju na zatitu movara i posebno movara od meunarodnog 136 lan 4(2) Direktive br. 79/409/ znaaja.136 EC. lan 4(2) Direktive br. 79/409/EEC unutar Energetske zajednice treba da se primeni zajedno sa stupanjem na snagu UEnZ.
6. Propisi koji e biti obavezni u budunosti - Propisi u vezi sa klimatskim promenama -
Ova Direktiva ima efekte na unakrsnu konkurentnost pojedinih energetskih izvora i mora se posmatrati u kontekstu odgovarajuih propisa o jednakom pristupu tritu i konkurentnosti. Direktivom su detaljno nabrojane tehnologije sagorevanja i propisani su limiti zagaenja za svaku tehnologiju ponaosob. Ova Direktiva ima deset Aneksa. Direktiva br. 2001/80/EEC, unutar Energetske zajednice treba da se primeni do 31. decembra, 2017. godine. Ova Direktiva sadri i odgovarajui proces stalnih i znaajnih promena tehnikih propozicija. Imajui u vidu da Direktiva postavlja standard najbolje raspoloive tehnologije Evropska komisija je organizovala proces evaluacija, izbora i propisivanja najbolje raspoloive tehnologije. Ovo je stalan proces. Iz toga proizilazi da se tehniki parametri propisani Direktivom pootravaju sa protekom vremena i poboljanjem raspoloivih energetskih tehnologija. Primena ove Direktive ima sutinski znaaj za drave potpisnice UEnZ. Njenom primenom se praktino opredeljuje kvalitet upravljanja upotrebom prirodnih resursa kako je ranije ukazano. Pored toga, ciljevi Direktiva se mogu postii na razne naine to ukljuuje izbor izmeu smanjenja energetske efikasnosti i znaajnog poveanja energetske efikasnosti uz razliite potencijale upotrebe obnovljivih izvora energije kao to su biomasa i geotermalna energija. Primena ove Direktive moe da dovede do znaajnog poveanja trokova energije ili do znaajnog smanjenja ukupnih trokova energije zavisno od kvaliteta investicionih odluka koje e se u ovom kontekstu doneti. Te odluke odredie, ne samo brzinu pristupanja Evropskoj uniji ve i konkurentnost privreda ovih zemalja kako u neposrednoj budunosti tako i u perspektivi od najmanje 20 godina. Za sada nema naznaka o primeni energetski efikasnih reenja koje nudi izbor najboljih tehnologija analiziranih u kontekstu izbora najbolje raspoloive tehnologije.
5. lan 4(2) Direktive br. 79/409/EEC
Meu mnogobrojnim propisima iz oblasti zatite ivotne sredine koji nisu sada neposredno obavezni za primenu u Srbiji izdvajamo propise koji su povezani sa fenomenom klimatskih promena. Klimatske promene se razmatraju u kontekstu zatite ivotne sredine ali propisi koji su s tim u vezi doneti, imaju uticaj na probleme sigurnosti snabdevanja, funkcionisanja unutranjeg energetskog trita, konkurencije i slobode izbora. Ovi problemi imaju temeljan znaaj za sam karakter privreivanja kakvo se razvija u Evropi. Kao to je pomenuto Direktiva br. 2001/80/EC ima uticaj na odnose konkurencije i funkcionisanja jedinstvenog trita tako i 137 Decisions adopted jointly by ostali propisi iz ove oblasti imaju sloene efekte koji the European Parliament and the se ne mogu svesti samo na zatitu ivotne sredine. Council Decision No 406/2009/ Uredba broj 406/2009/EC137 Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine, o naporima drava lanica da smanje emisije gasova staklene bate radi dostizanja obaveza Evropske unije u vezi
Predmet Direktive Saveta br. 79/409/EEC od 2. aprila, 1979. godine, o ouvanju divljih ptica je ouvanje svih vrsta prirodnih stanita ptica u divljini
EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the effort of Member States to reduce their greenhouse gas emissions to meet the Communitys greenhouse gas emission reduction commitments up to 2020.
106
109
blikaciju140 Trendovi ivotne sredine i perspektive u Zapadnom Balkanu: budui trendovi proizvodnje i potronje. Imajui u vidu nepotpunost podataka, ova publikacija ipak daje odreeno sagledavanje veliine problema povezanih sa klimatskim promenama i ukazuje na nedostatke domaih sistema prikupljanja podataka, donoenja i ostva- 140 EEA Report No 1/2010, renja odluka u oblasti energetske infrastrukture. Luxemburg, May 2010.
smanjenja emisije gasova staklene bate do 2020. operacionalizuje obaveze koje EU preduzima u kontekstu ireg meunarodnog sporazuma o klimatskim promenama ako takav bude postignut odnosno unilaterlano u sluaju izistanka takvog sporazuma. Uopte govorei, emisije gasova staklene bate ograniavaju se na nivo iz perioda 2008-2010. godina, i propisuju mehanizmi kojima e se to ostvariti kao i mehnizmi izvetavanja i kontrole. Direktiva 2009/31/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine, o geolokom skladitenju ugljen dioksida uspostavlja pravni okvir za geoloko skladitenje ugljen dioksida koje bi bilo sigurno sa stanovita zatite ivotne sredine. Direktiva 2009/29/EC138 Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine menja Direktiva 2003/87/EC radi poboljanja i proirenja sistema trgovanja pravima emisije gasova staklene bate. Ova Direktiva suava prostor za besplatnu alokaciju prava emisije i propisuje stroije obaveze za nove energetske objekte. Isto tako, propisuju se sistemi merenja izvetavanja, trgovine i korienja prihoda od alokacije prava emisije. Pootravanje uslova poslovanja i izgradnje energetskih objekata u vezi emisije gasova staklene bate ima znaajan uticaj na ostvare138 Directive 2009/29/ec of the nje obaveza koje proizilaze iz Direktive br. 2001/80/ European Parliament and of the Council of 23 April 2009 amending EC. Naime, ove obaveze se mogu ostvariti na nain Directive 2003/87/EC so as to da se uvea jedinina emisija gasova staklene bate improve and extend the greenhouse ili na nain da se ta emisija umanji. Bez obzira na gas emission allowance trading okolnost to ova Direktiva ne pominje problem emischeme of the Community. sije gasova staklene bate postoji strukturna veza 139 Directive 2009/31/EC of the ova dva procesa. Na taj nain budue obaveze koje European Parliament nd of the Council of 23 April 2009 on the sada nisu neposredno propisane za drave potpisice geological storage of carbon dioxide UEnZ, vre znaajan uticaj na nain i karakter sada and amending Council Directive postojeih obaveza. Ovde se moe pomenuti i Di85/337/EEC, European Parliament and Council Directives 2000/60/ rektivaEvropskog parlamenta i Saveta br. 2009/31/ EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, EC139 od 23. aprila, 2009. godine, koja ima za pred2006/12/EC, 2008/1/EC and Regulation (EC) No 1013/2006. met geolopka skladita ugljen-dioksida. Karakter i znaaj svih ovih obaveza moe se jedino sagledati u dugoronoj perspektivi. Evropska Agencija za ivotnu sredinu je nedavno objavila pu-
5.2 Konkurencija Oblast konkurencije u EU je kljuni osnov trine politike EU. Konkurencija je osnovno naelo stvaranja jedinstvenog trita EU u svim oblastima privrede. Principi jedinstvenog trita EU su primenjeni u oblasti energetike. Specifinost oblasti energetike je da su ga inili nacionalni monopoli posebno u oblasti razliitih oblika energije i energenata.141 Nacionalni monopoli su bili posebno razvijeni u energetskim mreama (elektroenergetski vodovi i cevovodi: gasovodi, naftovodi, toplovodi), koji slue za prenos i distribuciju elektrine energije, transport i distribuci141 http://www.energy-community. ju prirodnog gasa za transport nafte, distribuciju org/portal/page/portal/ENC_ tople vode i sl. HOME/AREAS_OF_WORK/
Competition.
U cilju stvaranja jedinstvenog trita energije, EU je preduzela aktivnosti na reorganizaciji nacionalnih trita energije u pravcu razbijanja nacionalnih monopola, prekograninog povezivanja, liberalizacije trita, otvaranja trita u smislu ulaska na trite i pristupa energetskim mreama, razdvajanja energetskih usluga od trgovine energijom kao robom i regulacija liberalizovanih trita, kao i regulacija preostalih elemenata prirodnih monopola. Da bi se ovo sprovelo EU je usvojila propise koji su pre svega, regulisali oblast elektrine energije i prirodnog gasa, na slinim principima, ali prilagoenim specifinostima ovih podsektora energetike, gde je naelo konkurencije, pored naela transparentnosti, nediskriminacije i pristupa tree strane, jedno od osnovnih naela i ini funkcionalnu celinu. Smatra se da se ovakvim razvojem konkurentnog trita na teritoriji cele EU uveava ukupna ili zajednika sigurnost snabdevanja. Na ovaj nain
108
111
zloupotreba dominantne pozicije jednog ili vie privrednih subjekata na tritu izmeu Ugovornih strana, u celini ili na njegovom znatnom delu; bilo kakva javna pomo koja naruava ili preti da narui konkurenciju favorizujui odreeni privredni subjekte ili odre143 lan 18. UEnZ. ene energetske resurse.143
pospeuje se pristup razliitih isporuilaca energije velikom, likvidnom, konkurentnom tritu. Pored toga energija se svrsishodno alocira unutar jedinstvenog trita EU, tako da se upotrebom energije ostvaruje maksimalni nacionalni proizvod. Dakle, enegetska efikasnost i razvoj konkurentnog trita sutinski ine jedinstven kompleks sa sigurnou snabdevanja, to sve zajedno motivie celokupni energetski sistem. Naelo konkurencije u Evropskoj uniji se ostvaruje sa dva razliita aspekta: 1) konkurencija izmeu ve postojeih uesnika na tritu obezbeuje se pravilima koja se tiu meusobnog odnosa tih uesnika i pravilima kojima se uveava trite, odnosno garantuje mogunost uea na tritima svih drava lanica (korienjem prekograninih kapaciteta elektroenergetske i gasne mree i na druge naine) i 2) mogunou ulaska u granu, koja se ostvaruje obavezom drava da naprave takav sistem davanja dozvola za izgradnju novih objekata da on omogui ravnopravan i jednostavan ulazak u granu novim uesnicima. Ukoliko drave primene neki oblik dugoronog planiranja novih kapaciteta u oblasti prava elektroenergetike i gasa, to planiranje treba da bude tako ureeno da uzme u obzir mogunost ulaza novih uesnika na trite u smislu obavljanja delatnosti i korienja efekata tih delatnosti. Tek ukoliko ove mere ne obezbede u odreenom periodu oekivanu sigurnost snabdevanja, drave mogu pristupiti odgovarajuoj tenderskioj proceduri, kojom e pozvati investitore da grade nove objekte i na taj nain poveaju konkurenciju u grani.
2. Odredbe o konkurenciji u UEnZ
UEnZ utvreno je da e navedena ponaanja biti procenjivana na osnovu kriterijuma koji proizilaze iz primene pravila utvrenih u lanovima 81, 82. i 87. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice kako je dalje objanjeno. Takoe je dodato da e u pogledu javnih preduzea i privrednih subjekata kojima su dodeljena posebna ili iskljuiva prava, svaka Ugovorna strana obezbediti da se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu UEnZ ispotuju naela Ugovora 144 lan 19. UEnZ. o osnivanju Evropske zajednice, a naroito lana 86. stav 1) i 2).144 Na ovaj nain je UEnZ uvedena direktna primena pojedinih lanova Ugovora o osnivanju EZ u pravni sistem Ugovornih strama UEnZ. lanovi 81, 82, 86 stav 1) i 2) i lan 87. Ugovora o osnivanju EZ koji treba da implementiraju Ugovorne strane UEnZ su navedeni u Aneksu III UEnZ. Rok za implementaciju ovih odredbi je momenat stupanja 145 U lanu 34 -37. Lisabonskog UEnZ na snagu 1. juli 2006. godine.145 ugovora (Konsolidovana verzija U lanu 81. Ugovora o osnivanju Evropske zajednice utvrena je zabrana tano definisanih vrsta sporazuma izmeu privrednih subjekata, odluke udruenja privrednih subjekata i dogovorna praksa udruivanja, koja moe da nanosi tetu trgovini izmeu drava lanica i iji su cilj ili posledica spreavanje, ograniavanje ili naruavanje konkurencije unutar zajednikog trita. U sluaju da uesnici na tritu ipak zakljue ovakve sporazume, Ugovorom o osnivanje Evropske zajednice propisano je da su oni nitavi. Takoe su propisaUgovora o funkcionisanju Evropske unije) pojaavaju se odredbe o konkurenciji i uvodi se vea sloboda prekogranine trgovine izmeu drava lanica, kao i obaveza drava lanica da dravne monopole komercijalnog karaktera urede na nain da njihovo delovanje ne vri uticaj na razvoj zajednikog trita Evropske unije. Consolidated version of the Treaty on the European Union and the Treaty on the Functioning on the European union Official Journal of the European Union C 83 Volume 53 30 March 2010.
142 Ovo proirenje pojma Mrene energije na naftni sector je utvreno Odlukom Ministarskog saveta br. 2008/03/MG-EnC od 11. decembra, 2008. godine o implementaciji odreenih odredbi Ugovora (UEnZ) na naftni sektor i stvaranje Naftnog foruma Energetske zajednice.
UEnZ je u naslovu IV Acquis o konkurenciji propisao da je sa ispravnom primenom UEnZ nespojivo da se trgovina mrenom energijom (elektrinom energijom, prirodnim gasom, naftom i derivatima nafte142) izmeu Ugovornih strana smatraju:
n
svi sporazumi izmeu preduzea, odluke udruenje privrednih subjekata i dogovorne prakse, koje kao svoj cilj ili posledicu imaju spreavanje, ograniavanje ili naruavanje konkurencije;
110
113
3. Acquis o energiji shodno UEnZ
ni izuzeci od zabrane, odnosno nitavnosti ovakvih sporazuma, odluka ili dogovorne prakse, u sluaju da oni doprinose unapreenju proizvodnje ili distribucije robe ili podstiu tehniki ili ekonomski razvoj, a koji istovremeno potroaima omoguavaju pravino uee u tako ostvarenim pogodnostima, ne nameu privrednim subjektima ogranienja koja su nespojiva s ostvarenjem tih ciljeva i ne daju mogunosti tim privrednim subjektima da iskljue konkurenciju u pogledu bitnog dela proizvodnje koja je u pitanju. U lanu 82 Ugovora o osnivanju EZ utvreno je da se zabranjuje zloupotreba u korienju dominantnog poloaja na zajednikom tritu ili na njegovom bitnom delu od strane jednog ili vie privrednih subjekata, ukoliko bi to moglo tetno da utie na trgovinu izmeu drava lanica. lanom 86. stav 1. i 2. Ugovora o osnivanju EZ regulie se pravni poloaj javnih preduzea, odnosno drugih privrednih subjekata koji imaju posebna ili iskljuiva prava ili prava u pogledu obavljanja delatnosti (kao na primer prirodni monopol). Propisano je da ovi privredni subjekti mogu obavljati delatnosti u skladi sa svojim pravima ili ovlaenjima, ali da moraju potovati pravila o konkurenciji. Ipak, u odnosu na pravila o konkurenciji, zadatak koji je poveren ovim privrednim subjektima ima prvenstvo. To znai da mogu u odreenoj meri naruiti pravila o konkurenciji ukoliko izvravaju povereno ovlaenje. Pravilo prvenstva poverenog zadatka ima ogranienje, jer je Ugovorom o osnivanju EZ propisano da i pored znaaja ovlaenja razvoj trgovinskog prometa EZ zbog ostvarivanja ovlaenja ili zadatka pojedinog privrednog subjekta ne sme biti ugroen i meri koja je protivna interesima Evropske zajednice. lanom 87. Ugovora o osnivanju EZ je predvieno da su odreeni oblici dravne, ali i nedravne pomoi, ukoliko ugroavaju trgovinu izmeu drava lanica, nespojivi sa zajednikim tritem ili na drugi nain stavljanjem odreenih privrednih subjekata ili privrednih grana u povlaen poloaj i na taj nain prete da dovedu ili dovode do nedozvoljene nelojalne konkurencije. Ovim lanom Ugovora o osnivanju Evropske zajednice su predvieni oblici pomoi koji su u skladu, ali i oni koji mogu biti u skladu sa zajednikim tritem EZ.146
Propisima EZ, koji su obavezni da se primene shodno odredbama UEnZ, ukljuujui i odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice, a koji se odnose na jedinstveno trite energije Energetske zajednice, utvreno je da se ova trita organizuju uz potovanje principa konkurencije. Ovo se pre svega odnosi na Direktivu br. 54/2003/EC i Direktivu br. 55/2003/EC, ali i na druge propise EU ili njihove izmene, koji su obavezni da se primene na odnosu na tritu enrgije Energetske zajednice gasa kada se radi o pristupu tritu, odnosno energetskim mreama.
4. Drugi propisi EU koji imaju uticaj na konkurenciju u EU, a koji za sada ne obavezuju
Uredba Saveta Evropske Zajednice broj 1407/2002 od 23. jula, 2002. godine, o dravnoj pomoi za industriju uglja147 definie i ograniava prilike za dravnu pomo industriji uglja. Ova uredba propisuje sluajeve, ogranienja i uslove kada se ta pomo moe smatrati prihvatljivom sa stanovita funkcionisanja jedinstvenog trita. Isto tako, Uredba propisuje relativni obim pomoi i postavlja uslove javnosti i transparentnosti koje moraju zadovoljiti preduzea primaoci pomoi kao i procedure za dodelu i kontrolu upotrebe dodeljene pomoi te ulogu Evropske komisije u tim procesima. Ova Uredba uvodi elemente dobre uprave u korienje prirodnih resursa uglja. Direktiva br. 2000/60/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra, 2000. godine, kojom se
146 U lanu 87 stav 2. i 3. utvreni su sledei oblici pomoi koji su u skladu ili mogu biti u skladu sa zajednikim tritem Evropske zajednice: 2. U skladu sa zajednikim tritem su: a) pomo socijalnog karaktera data individualnim potroaima, ako se pri tome ne pravi diskriminacija zasnovana na poreklu robe; b) pomo koja se daje za naknadu teta nastalih usled prirodnih nepogoda ili drugih izuzetnih dogaaja; c) pomo data privredi odreenih podruja SR Nemake pogoenoj podelom Nemake, u meri u kojoj su potrebne da bi se nadoknadile ekonomske posledice prouzrokovane podelom. 3. U skladu sa zajednikim tritem mogu biti: a) pomo za unapreenje ekonomskog razvoja podruja na kojima je ivotni standard izuzetno nizak ili u kojima postoji znatna nezaposlenost; b) pomo za unapreenje vanih projekata od zajednikog evropskog interesa ili za otklanjanje znatnog poremeaja u privrednom ivotu jedne Drave lanice; c) pomo za unapreenje razvoja odreenih privrednih delatnosti ili odreenih privrednih grana, ako se time ne menjaju uslovi poslovanja u meri u kojoj je to suprotno zajednikim interesima; d) pomo namenjena unapreenju kulture i ouvanju batine, kada ona ne utie na uslove razmene i konkurencije u Zajednici u meri koja bi bila suprotna zajednikom interesu; e) ostale vrste subvencija koje odreuje Savet odlukom koju donosi kvalifikovanom veinom na predlog Komisije. 147
Regulation (EC) No 1407/2002 of 23 July 2002 on State aid to the coal industry.
112
115
Za nastanak EU posebno je znaajan rad na izradi i usaglaavnju standarda150 u oblasti energetike i mineralnih sirovina koji je ostvaren i dalje se ostvaruje u okviru Ekonomske komisije za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE)151. Danas razliite insitutcije EU prihvataju i usaglaavaju standarde sa UNECE. Ovo se 150 U Evropi su se neke vrste posebno odnosi na standarde u oblasti vrednova- standarda razvile veoma rano. Oblici tih standarda su bili uzorci nja mineralnih sirovina i statistikog izvetavanja prema kojim asu se merili drugi u oblasti energetike. Metod izrade energetskih proizvodi (iste vrste). Prvi standard 1660. Francuskoj. bilansa usaglaen je izmeu EUROSTAT-a (koji je je izdatpoznatoupravilo je vezano Drugo organ Evropske unije), UNECE i IEA. 152 za format papira i izdala ju je IEA je organizacija koja se bavi usaglaavanjem energetskih politika i energetske sigurnosti izmeu drava lanica OECD-a. Veina drava lanica EU su lanovi IEA. U okviru IEA drave lanice sarauju i u oblasti istraivanja i razvoja novih energetskih tehnologija. Radi sprovoenja te saradnje formirani su odgovarajui specijalizovani razvojni centri gde se obavlja koordinacija razvojnih aktivnosti iz razliitih drava. Jedan od aspekata ovog procesa je i formiranje odgovarajuih standarda. Zanimljiv je primer standarda energeske efikasnosti za proizvode iroke potronje (npr. obeleavanje aparata u domainstvu, vidi odeljak 4.4. taka 4.). U okviru IEA obavlja se i deo aktivnosti na usaglaavanju standarda izmeu EU i neevropskih drava lanica IEA, kao to su Sjedinjenje Amerike drave i Japan. Na ovaj nain tehniki standardi koji su sada u primeni u EU predstavljaju prilagoeni oblik standarda za koje se moe rei da su prihvaeni na svetskom nivou od drava u kojima se stvara najvei deo ukupnog svetskog obima proizvodnje. Sa nastankom Evropske zajednice i nastankom zajedikog jedinstvenog trita EZ, koje se iri proirenjem EU, dolo je do ujednaavanja standarda
Vlada Francuske revolucije naroda 1789. godine. Standardizacija je tada razvijana u pravcu integracije nauke, spaljivanja hemijske formule, crtgenje sklade za temperaturu (stepeni Celzijusa isl). Sa razvojem trita sve se vie razvija standardizacija. Na nju utiu ponuda i panja, stepen zainteresovanosti potroaa i drugi elementi vezani za trite kao to su postojanje izbora i postojanje ukusa. Sa razvojem trita razvija se i potreba za stvaranjem novih standarda na osnovu logike, racionalnosti i nauke. U Francuskoj, Nemakoj i Italiji se u poetku koristi pojam norma, a u Engleskoj se koristi pojam standard. Zbog brzog industrijskog razvoja, Sjedinjene Amerike Drave su preko razmene proizvoda i usluga pojam standardizacije proirile na ceo svet. U Rusiji su usvojeni u prvoj polovini prolog veka standardi GOST. Usaglaavanje standarda na nivou Evropskog kontinenta zapoinje u raznim oblicima u XVIII veku i nastavlja se veoma intenzivno u toku XIX i XX veka.
151 152
uspostavlja okvir za akciju Zajednice u oblasti politike voda148 ima za svrhu da uspostavi okvir za zatitu unutranjih povrinskih voda, tranzitnih voda, priobalnih voda i podzemnih voda. Ovaj okvir se uspostavlja tako da se predupredi dalja degradacija i zatite i potpomognu vodni ekosistemi, promovie odrivo korienje voda, osigura progresivno smanjenje zagaenje podzemnih voda i predupredi novo zagaenje i doprinese smanjenju efekata poplava. lan 3. ove Direktive propisuje koordinaciju administrativnih aranmana unutar renog basena. Drave lanice moraju osigurati odgovarajue administrativne aranmane, ukljuujui identifikaciju odgovarajue uprave radi primene pravila iz ove direktive unutar svakog renog basena koji se nalazi na njihovoj teritoriji. Drave lanice e osigurati da reni basen koji obuhvata teritorije vie od jedne lanice bude u nadlenosti meunarodnog tela. Svaka drava lanica e osigurati odgovarajue administrativne aranmane, ukljuujui i identifikaciju jedne odgovorne uprave, a sve u cilju primene pravila ove Direktive u okviru dela meunarodnog renog basena, koji se nalazi na njenoj teritoriji. Drave lanice e uzeti u obraun trokove vodnih usluga, ukljuujui trokove odravanja resursa i zatite ivotne sredine. One e osigurati izradu plana upravljanja renim basenom za svaki reni basen na njihovoj teritoriji 148 Directive 2000/60/Ec of the i koordinaciju sa susednim dravama za rene European Parliament and of the Council of 23 October 2000 basene koji obuhvataju vie drava. Drave laniestablishing a framework for ce su bile dune da ovu Direktivu primenjuju od Community action in the field of 22. decembra, 2003. godine. water policy.
5.3 Standardizacija Standardizacija je metoda usaglaavanja, i smanjenja prevelike raznolikosti proizvoda i usluga po pitanju kvaliteta, oblika, mere, materijala, sigurnosti i perioda trajanja. Oblik standardizacije je i prihvatanje jedinstvenog metrikog sistema za proizvode.149 Pored toga, standardizuju se procedure izrade proizvoda i pruanja usluga, metodi merenja i izvetavanja, ukljuujui i statistiko izvetavanje, kao i merenje i izvetavanje u oblasti zatite ivotne sre149 dine. Postoje usaglaeni standardi za merenje i bihttp://sl.wikipedia.org/wiki/ lansiranje prirodnih resursa i mineralnih sirovina. Standardizacija
www.unece.org
Energy Statistics Manual, OECD, IEA, EUROSTAT, OECD/ IEA, 2004, strana 14
114
117
niko-sigurnosnih standarda, gde je to primenljivo, od strane CEN, CENELEC, UCTE ili Eaceegas, u cilju odreivanja zajednikih pravila i poslovne prakse. Sekretarijat Energetske zajednice, shodno UEnZ, je imao obavezu da u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu UEnZ (1. jul, 2006. godine) sastavi listu Opte primenljivih standarda Evropske zajednice i podnese je Ministarskom savetu na usvajanja. Sekretarijat je ovu listu podneo na usvajanje Ministarskom savetu na njegovoj drugoj sednici odranoj 29. juna, 2007. godine. Ugovorne strane UEnZ imale su obavezu da u roku od godinu dana od dana usvajanja liste Opte primenljivih standarda Evropske zajednice od strane Ministarskog saveta, usvoje razvojne planove za usklaivanje sektora elektrine energije, prirodnog gasa, i nafte sa takvim Opte primenljivim standardima Evropske zajednice. Primena ovih i ostalih standarda koji se primenjuju u EU ugovorena je i u okviru SSP. Potrebno je ukazati da je primena ovih standarda preduslov za primenu itavog niza ostalih odredbi SSP, kao to su odredbe o uzajamnom pravu uea u procesima javnih nabavki, otvaranja trita, razmene roba i usluga i ostalo.
za robe i usluge i uspostavljeni su Evropski standardi u pojedinim oblastima i od strane razliitih organizacija. Posebna organizacija u okviru EU koja se bavi standardima uopte je EUROSTAT153. U EU postoji vie tela koja preduzimaju aktivnosti u oblasti standardizacije energetike, kao to su: Evropski komitet za standardizaciju (CEN), Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici (CENELEC), Unija za koordinaciju prenosa elektrine energije (UCTE) i Evropska asocijacija za unapreenje razmene energije (Eaceegas). Standardima koji se odnose na ivotnu sredinu, i na vezu ivotne sredine i enegetike bavi se Evropska agencija za ivotnu sredinu (EEA).154 Pored ovih tela, na formiranje i prihvatanje standarda u EU u oblasti energetike utiu i poslovna udruenja formirana na nivou EU, kao to su: Gas Infrastructure Europe (GIE) za gasnu infrastrukturu, Euroelectric za oblast elektroenergetike, Euroheat za oblast toplotne energije, Euro153 EUROSTAT Eurostat je coal za oblast uglja, COGEN za oblast kogenestatistika organizacija Evropske racije155 i druga. unije. Zadatak ove organizacije je
da izrauje statistiku za Evropsku uniju, na Evropskom nivou, koja omoguava da se naprave poreenja izmeu drava i regiona. Eurostat ureuje i usaglaava sakupljene podatke od strane drava lanica. U cilju da osigura da velika koliina dostupnih podataka bude iroko dostupna i da pomogle svakom korisniku da adekvatno koristi informacije, Eurostat je izdaje poblikacije i uslune programe.
154
Standardizacija roba i usluga u oblasti energetike u EU je mehanizam koji omoguava razvoj konkurencije izmeu razliitih proizvoaa opreme i drugih roba, kao i izmeu preivrednih subjekata koji vre energetske usluge (prenos, transport, distribuciju, skladitenje) i vre usluge u oblasti energetike. Osnivanjem trita Energetske zajednice koje treba da se ukljui u trite energije EU, potrebno je da se izvri usaglaavanje - standardizacija procesa, roba i usluga. Zbog toga je u UEnZ propisano usaglaavanje standarda Ugovornih strana UEnZ sa standardima EU. U lanu 23. UEnZ je propisano da e se unutar Energetske zajednice primeniti bilo koji standard tehnkog sitema primenjen u EZ koji je neophodan za siguran i efikasan rad mrenih sistema ukljuujui aspekte prenosa, prekograninih prikljuaka, modulacije i optih teh-
5.4 Socijalna dimenzija EU ima dugu istoriju bavljenja socijalnim aspektima u raznim oblastima ukljuujui i oblast energetike. U delu razvoja UEnZ socijalni aspekti su vrlo rano uzeti u obzir tako da je Evropska komisija poela se bavi socijalnim aspektima razvoja u oblasti energetike jo u vreme pripreme UEnZ. Tako na primer saoptenje Evropske komisije kod potpisivanja UEnZ 25. oktobra, 2005. godine, kae: Ugovor e adresirati veoma lokalne i specifine probleme energije i ivotne sredine Jugoistone Evrope kao to su uveana smrtnost usled hladnoe i degradacija ivotne sredine usled emisije iz starih elektrana, korienja ogrevnog drveta koje dovodi do obeumljenja i neodrivi razvoj movara i vodnih tokova kod hidroelektrana.156
Evropska agencija za ivotnu sredinu (European Environmental Agency - EEA) je agencija Evropske unije koja se bavi regulacijom i izvetavanjem u oblasti ivotne sredine. Jedna od oblasti njenog rada je i kreiranje odgovarajuih standarda, merenja i izvetavanja iz oblasti ivotne sredine.
Kogeneracija je spregnuta proizvodnja toplotne i elektrine energije ili spregnuta proizvodnja pregrejane pare i toplote.
155
116
119
ukazuje se i na znaajne socijalne posledice primene ugovora i preuzimaju odreene obaveze da se podstie socijalni dijalog u energetskom sektoru. Memorandum poziva na ostvarenje obaveze i javne usluge u skladu sa lanom 3 Direktive 2003/54/EC i 2003/55/EC i istie potrebu zatite ugroenih potroaa. Potpisnice se obavezuju da uine napor da obezbede ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju, univerzalni pristup i visok nivo ostvarenja prava potroaa uporediv sa nivoom ostvarenim u dravama lanicama EU. Obaveze javne usluge u skladu sa ovim direktivama ukljuuju sigurnost snabdevanja, regularnost, kvalitet i cenu isporuke, zatitu ivotne sredine, energetsku efikasnost i klimatske promene. Ova obaveza javne usluge mora biti jasno definisana, nediskriminatorna i mora garantovati jednakost pristupa. Drave lanice mogu uvesti dugorono planiranje uzimajui u obzir mogunost da trea strana zatrai pristup sistemu. Drugim reima zemlje lanice mogu da uvedu dugorono planiranje u oblasti energije158 ali tako da se tim dugoronim planiranjem ne uskrauje mogunost investitora da se ukljue na trite, grade objekte, preduzimaju komerijalne transakcije i tome slino. Univerzalna usluga koja se ovde pominje podrazumeva pravo potroaa da budu snabdeveni energijom odreenog kvaliteta sa razumnim, i jednostavno i oigledno uporedivim transparentnim cenama. Drave mogu uvesti takozvanog isporuioca u krajnjoj nudi. Isto tako, drave mogu uvesti i mere kojima se poboljava pozicija malih potroaa, ukljuuju agregaciju potroaa, agregaciju i udruivanje potroaa. Uvodi se posebna zatita osetljivih potroaa ukljuujui mere da im se pomogne da izbegnu iskljuenje sa mree nafte ili gasa, mada iskljuenje ostaje mogua mera. Obaveze i javne usluge podrazumevaju i mogunost izmene isporuioca, raspoloivost informaci158 U lanu 170 - 172. Lisabonskog ugovora (Konsolidovana verzija Ugovora o funkcionisanju Evropske unije) uvode se obaveza da se planiranje i izgradnja transevropskih mrea (saobraaj, telekomunikacije i energija) ostvaruju na nain, kako bi se uz pomo Evorpske unije pojaavala konkurencija na celom prostoru Evropske unije i proiruje pravo potroaa da biraju isporuioca pojedine usluge. Ovo se dalje precizira za oblast energije u lanu 194. istog dokumenta. Consolidated version of the Treaty on the European Union and the Treaty on the Functioning on the European union Official Journal of the European Union C 83 Volume 53 30 March 2010.
Ubrzo posle potpisivanja UEnZ potpisan je i Memorandum o razumevanju o socijalnim aspektima u kontekstu UEnZ. Ovaj 156 Saoptenje Evropske komisije br. Memorandum je sada kljuni sporazum kojim se IP/05/1340 od 25. oktobra, 2005. definiu odnosi u oblasti socijalnih aspekata ovog godine. ugovora. Naime, njime se prepoznaju i predvia157 U lanu 169. Lisabonskog ju socijalne posledice primene UEnZ. Isto tako, ugovora (Ugovor o naglaava se potreba za kvalitetnim, dostupnim i funkcionisanju Evropske unije) blie se definie uloga Evropske raspoloivim energetskim uslugama koje zadovounije u zatiti potroaa i podrci ljavaju potrebe graana i preduzea kao i interese i nadzoru nad merama koje potroaa.157 Takoe, ukazuje se na neophodnost preduzimaju drave lanice u vezi sa zatitom potroaa. Promovie da se uvedu cene i tarife koje zaista oslikavaju trose potreba da drave lanice uvedu kove, da se obezbedi rodna ravnopravnost i tako mere zatite potroaa stroe od strandarda koji uvodi Evropska dalje.
unija.- Consolidated version of the Treaty on the European Union and the Treaty on the Functioning on the European union Official Journal of the European Union C 83 Volume 53 30 March 2010.
n
Memorandum o socijalnom razumevanju, o socijalnim aspektima poziva se na osnovna socijalna prava koja su definisana raznim dokumentima EU ili na koje se oslanja EU i to:
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama;
Evropska socijalna povelja, Povelja Evropske zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika;
n Socijalna prava proklamovana poveljom Evropske zajednice o osnovnim pravima ;
Deklaracija Meunarodne organizacije rada o osnovnim principima i pravima na radu iz 1998. godine ; n Principi procesa stabilizacije i pridruivanja i
n n
Socijalna dimenzije unutranjeg trita EU.
Ovaj memorandum ukazuje na politiku volju potpisnika da u potpunosti uzmu u obzir socijalne dimenzije ugovora. Smatra se da razvoj energetskog trita sam po sebi, kroz poveanje konkurencije i kvaliteta usluga doprinosi poboljanju ivotnog standarda i uslova rada. Meutim,
118
121
zajednice159. Ovim vodiem definiu se: zateena situacija, dostupnost energije i ukazuje na mehanizme koji su bazirani na tarifama, mehanizme koji nisu bazirani na tarifama, a naroito se uvodi definicija ugroenog potroaa, a takoe se definiu propozicije za eventualno iskljuenje potroaa. Zemlje potpisnice dune su da dostavljaju izvetaj o primeni Vodia.
ja ukljuujui i informacije o izvoru energije, prisustvo konkurencije u energetskom sektoru, praenje i planiranje sigurnosti snabdevanja, nesmetano pravo pristupa tree strane i mogunost izgradnje novih postrojenja. Imajui u vidu mogue socijalne uticaje razvoja energetskog trita, Evropska komisija je pozvana da razvije strategije radi bavljenja irom socijalnom dimenzijom koja obuhvata pitanje dostupnosti, energetskog siromatva, reforme sistema daljinskog grejanja, distribuciju energije u ruralnim podrujima izolovanim sistemima i uopte socijalnim posledicama reforme. Memorandum prepoznaje potrebu da se i socijalni partneri uvedu na nacionalnom nivou u sve procese koji proistiu iz UEnZ. Takoe, promovie socijalni dijalog u kontekstu monitoringa sprovoenja ugovora i zemlje potpisnice se pozivaju da naprave efektivne mehanizme za informisanje i konsultaciju sa socijalnim partnerima. Posebna panja posveena je predvianju i upravljanju socijalnim posledicama koje proizilaze iz primene UEnZ. Prepoznaje se da primena Ugovora vodi ili moe voditi restruktuiranju ili promeni preduzea i zaposlenosti u oblasti energetskih sektora koji mogu posebno pogoditi radnike niih kvalifikcija, osetljive grupe i odreena geografski koncentrisana podruja. Potpisnice preuzimaju da primene mere poboljanja pokretljivosti, dodatne obuke, uenja, novog zapoljavanja i prekvalifikacije da bi se smanjili negativni socijalni efekti ovih procesa. Ua socijalna dimenzija odnosi se na prava radnika u energetskom sektoru. U tom kontekstu Memorandum prepoznaje osnovna prava radnika koja se definiu odgovarajuim zakonima o radu, na zdravlje i sigurnost na radu i jednake mogunosti na koje ti radnici imaju pravo. Strune aktivnosti koje su definisane ukljuuju izradu socijalnih akcionih planova u saradnji sa socijalnim partnerima, uzimajui u obzir obaveze preuzete UEnZ. U ovom kontekstu Memorandum uvodi Socijalni forum kao jedan od organa u okviru Energetske zajednice. Iz okvira aktivnosti ovog Socijalnog foruma na raspolaganju je takozvani Vodi najbolje prakse za zatitu ugroenih domainstava koji je izradio Regulatorni bord Energetske
159
ECRB: Best Practice Guidelines on the Protection of Vulnerable Household Customers; Ref: R07-WGC-01-05, 28 June 2007;dostupan:http://www.ecrb. eu/portal/page/portal/ECRB_ HOME/ECRB_DOCUMENTS/ ECRB%20REPORTS%20%20 DOCUMENTS/R07-WGC-01-05_ BP_Guidelines_final.pdf
Potrebno je imati u vidu da Memorandum predstavlja samo jednu od aktivnosti koje su preduzete u socijalnoj oblasti, a povezane su sa Energetskom zajednicom. Razne aktivnosti, ukljuujui i donacije, preduzimali su i drugi: Evropska banka za obnovu i razvoj, Svetska banka, razni organi Ujedinjenih nacija i Meunarodna agencija za energiju.
5.5 Investicije
Znaajan deo ostvarenje obaveza iz procesa integracije u oblasti energetike obavlja se investicijama. Proces donoenja investicionih odluka je sloen i propisan mnogobrojnim propisima Evropske Unije: od procesa uea javnosti u donoenju javnih planova, preko prostornih planova, strategija i politika do formiranja trinog okruenja za komercijalne investicije. Proizvodnja energije se vie ne smatra optim dobrom ve normalnom komercijalnom delatnou. Shodno tome, uobiajeni instrumenti korieni kod izgradnje energetskih objekata kao to su odluke o eksproprijaciji se mogu primenjivati samo na elemente energetske infrastrukture kod kojih je propisano pravo pristupa tree strane i koji imaju javni karakter odnosno znaajan efekat na poveanje konkurencije (cevovodi, dalekovodi, terminali). ak i kada je investitor preduzee u dravnom vlasnitvu, smatra se da se to preduzee bavi komercijalnom delatnou i pravila se svode na normalne komercijalne odnose. Ovakvo poimanje je prisutno u propisima koji su ovde pomenuti i u redovnoj sudskoj praksi relevantnih evropskih sudova. Ova praksa shodno tome, predstavlja jednako vanu komponentu pravnog okvira Evropske unije kao i ostali instrumenti.
120
123
Council Regulation (EC) No 736/96 of 22 April 1996 on notifying the Commission of investment projects of interest to the Community in the petroleum, natural gas and electricity sectors.
160
Inae, drave lanice su dune da obavetavaju Evropsku komisiju o investicionim projektima od znaaja za Evropsku uniju u skladu sa Odlukom Saveta (EC) broj 736/96 od 22. aprila, 1996. godine.160
6. Zakljuak
6.1 Znaaj integracija u oblasti energetike za proces pristupanja u ostalim sektorima Energetika je tradicionalno najznaajnija oblast delovanja Evropske unije. Jo od samog formiranja Evropske zajednice za ugalj i elik, pitanje snabdevanja energijom predstavljalo je jedan od najznaajnijih problema kojim se Evropska zajednica bavila. Stoga ne udi da regulacija energetskog sektora i danas predstavlja jednu od najznaajnijih oblasti delovanja institucija EU. Postoje brojni razlozi zbog kojih se smatra da energetika ima znaajne uticaje na sve druge sektore privrede i drutva u Evropi. EU u celini je zavisna od uvoza energije i ta zavisnost skoro kontinuirano raste. Pored toga, izvori energije u okviru teritorije Evropske unije su ogranieni, a njihova izdanost i konkurentnost kontinuirano opadaju. Da bi se obezbedila konkurentna snabdevenost energijom svih ostalih privrednih grana potrebno je zajedniko delovanje drava lanica EU i institucija EU. Posledica ovih okolnosti je da regulacija u oblasti energetike utie na regulaciju u svim ostalim sektorima. Paralelno taj proces utie na ponaanje i razvoj konkurentnosti zaposlenosti i mogunosti razvoja svih drugih
122
6. ZAKLjUAK
125
Teko se moe govoriti o naprednom ureenju u ovim kljunim oblastima ivota, ukoliko se u sektoru energetike ne primenjuju jednako napredna pravila. Tokom prethodnih 30 godina ceo svet, a naroito Evropska unija, uspeli su da znaajno umanje potronju energije po jedinici nacionalnog proizvoda i da smanje potrebnu koliinu energije za ostvarenje visokog nivoa indeksa ljudskog razvoja. Shodno tome za postizanje visokog nivoa indeksa ljudskog razvoja (preko 0.9) danas je potrebno skoro upola manje energije nego pre 30 godina. Ovo je posledica naprednog dravnog upravljanja sa jedne strane i primene najmodernijih energetskih tehnologija sa druge strane. Imajui u vidu da se energetske tehnologije u prethodnih 30 godina ipak nisu menjale tom brzinom kojom je poboljavana efikasnost upotrebe energije, jasno se vidi da dominantan uticaj ima poboljano upravljanje u ovoj oblasti. Razvoj liberalizacije energetskih trita, napredna regulacija, napredna zatita ivotne sredine, i poboljano korienje raspoloivih kapaciteta doveli su zajedno do znatno efikasnije upotrebe energije. Ove okolnosti nisu ostavile traga u privrednom razvoju Srbije. Upotreba energije po jedinici nacionalnog proizvoda u Srbiji je vrlo velika u odnosu na prosek EU najmanje etiri puta vea. Isto tako, doprinos globalnom zagrevanju tj. emisija gasova staklene bate nekoliko puta je vea po jedinici nacionalnog proizvoda u Srbiji nego u dravama lanicama EU.
privrednih sektora. Isto tako, regulacija u oblasti energetike je od velikog znaaja za pitanja smanjenja siromatva, zatite potroaa, razvoja drutvenih odnosa i uopte sposobnosti drava lanica da razvijaju svoje drutvene sisteme. Razni drugi mehanizmi Evropske unije nalaze svoj odraz u oblasti energetike. Regulativa u oblasti zatite konkurencije, zatita ivotne sredine, zatite potroaa, ljudskih prava, vladavine prava, imovinskih odnosa ima svoje refleksije u oblasti energetike. Isto tako, nain kako energetski sektor prihvata i izvrava ove obaveze koje potiu iz drugih regulativnih oblasti je od znaaja za razvoj tih oblasti. EU upravo prolazi kroz proces restrukturiranja industrije i poljoprivrede u pravcu smanjenja energetske intenzivnosti. Uveava se uvoz energetski intenzivnih roba i usluga iz zemalja koje su bogate energijom. Sa druge strane poveava se kvalitet i sadraj novostvorene ekonomske vrednosti u privrednim granama ija je energetska intenzivnost znaajno manja. To se odnosi na sektor usluga, privredne grane sa visokim ueem novih tehnologija i znanja, poljoprivredu, kao i sve one grane gde je uee visokokvalifikovanog rada veliko. Kao posledice toga, raste znaaj efikasnosti korienja energije u potronji stanovnitva, saobraaju, zadrugarstvu i znanjem intenzivnim industrijama. Ovakva promena strukture zahteva visoku sposobnost dravne uprave, korienje razvijenih tehnikih standarda, ali i poveano uee znanja u energetskim procesima. Takvi zahtevi za novim znanjem u oblasti energetike daleko prevazilaze naune, tehnike i organizacione kapacitete svake pojedinane zemlje. Otuda postoji potreba za meunarodnom saradnjom na potpuno novim osnovama. Da bi drave meu sobom saraivale u tako znaajnim stratekim oblastima kao to su energetske tehnologije, neophodno je da imaju poveani stepen meusobnih kontakata i da ostvare odgovarajuu recipronost u toj saradnji. Ukratko, energetika je oblast u kojoj se preslikavaju sposobnosti dravnog upravljanja u mnogim drugim oblastima ukljuujui i ljudska prava, zatite potroaa, vladavinu prava, zatitu ivotne sredine, smanjenje siromatva i drugo. Smatra se da nije mogue razviti naprednu energetsku politiku ukoliko ove druge oblasti nisu ureene na vrlo napredan nain i obrnuto.
6.2 Integracija Srbije u oblasti energetike i mogui uticaj tog procesa na zaposlenost i konkurentnost privrede Imajui u vidu znaaj energetike kao privredne grane u privredi Srbije moe se zakljuiti da je proces pristupanja u oblasti energetike sutinski najznaajniji proces u okviru njenih evropskih integracija. Energetika je trenutno najvea pojedinana privredna grana u Srbiji. Ona uestvuje sa vie do 20% u formiranju nacionalnog proizvoda i sa blizu polovine u forVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
124
6. ZAKLjUAK
127
Konano sektor energetike je jo uvek znaajan poslodavac, a zaposlenost u samoj energetici ini velik deo ukupne zaposlenosti u Srbiji. Imajui u vidu primenu modernih tehnologija i potrebu da se uveava produktivnost u energetskom sektoru, za oekivati je relativno smanjenje zaposlenosti u ovom sektoru. Meutim, razvoj ovog sektora naroito u pravcu veeg korienja obnovljivih izvora energije moe da obezbedi da se zaposlenost zadri na zateenom nivou ili ak u izvesnoj meri povea. Pored toga otvaranje energetskog sektora za meunarodnu razmenu omoguava poveanu zaposlenost u sektorima, koji su interakcija izmeu energetike i transporta kao to su izgradnja i odravanje vodnih puteva i drugo. Energetski sektor je sektor sa visokim ueem znanja. Potreba za znanjem u energetici se uveava sa intenziviranjem razvoja energetskih tehnologija i sve veim korienjem obnovljivih izvora energije i potrebom da se povea energetska efikasnost. Nema nikakve sumnje da se i Srbija mora ukljuiti u meunarodnu razmenu znanja u ovoj oblasti. Ovo je mogue samo uz napredak u procesu pristupanja EU. Ovakav proces moe da da znaajan razvojni impuls celokupnoj industriji obrazovanja u Srbiji. Polazei od injenice da je proizvodnja i korienje biomase jedna od komparativnih prednosti Srbije u odnosu na prosek drava EU, uoava se potreba za veom primenom znanja i u ovoj oblasti.
miranju nacionalnih budeta to se moe utvrditi analizom dostupnih podataka iz budetskih rauna i Republikog zavoda za statistiku. Sa druge strane, zateena efikasnost energetskog sektora i uopte korienja energije praktino odreuje nivo zaposlenosti i konkurentnosti u privredi Srbije. Razvijajui decenijama energetski intenzivnu industriju i isto tako energetski intenzivnu poljoprivredu, Srbija se nalazi u situaciji da kod izvoza svojih proizvoda treba da konkurie drugim zemljama koje su mnogo bogatije u energetskim izvorima. Imajui u vidu da ovako strukturirana konkurentnost vie nee biti mogua, ipak se uoava potreba da se privredne grane koje bi eventualno mogle biti konkurentne snabdeju energijom najmanje na nivou evropskog proseka konkurentnosti. Dananje ponaanje meunarodnog trita energijom koje je jako struktuirano i gde postoje specifini meusobni odnosi potroaa energije, ukazuje na potrebu organizovanja meu dravama koje su dominantno potroai energije. Tek organizovane, ove drave imaju priliku da urede efikasnost korienja energije i efikasnost i sigurnost pribavljanja energije na nain koji obezbeuje relativnu konkurentnost snabdevanja energijom. Oigledno je da primena naprednih pravila gazdovanja u oblasti energetike moe znaajno doprineti poboljanju efikasnosti korienja energije u Srbiji, a time i znaajnom poboljanju svih ostalih okolnosti na koje to ima uticaja: ljudskog razvoja, zatite ivotne sredine, smanjenju siromatva itd. Nedovoljno efikasno korienje energije predstavlja ograniavajui faktor za zaposlenost i smanjenje siromatva. Jedna od kljunih okolnosti koje doprinose brem pribliavanju, i brem ukljuivanju zemlje u evropske integracije, upravo je smanjenje siromatva, zaposlenost i odgovarajui nivo privredne razvijenosti. Ovo se ne moe ni zamisliti u Srbiji bez sutinskog znaajnog i viestrukog poveanja energetske efikasnosti. Pored toga, ostvarenje praktinih preduslova za prikljuenje EU na odgovarajui nain moe dovesti do poveanja efikasnosti upotrebe energije u Srbiji. Podseajui ovde na meuzavisnost primene pravnog okvira i ostvarenja praktinih preduslova pridruivanja, zakljuujemo da oba meusobno zavisna procesa sutinski doprinose evropskim integracijama Srbije.
6.3 Prilike za razvoj dobre uprave Energetske tehnologije nisu drutveno neutralne. Od izabrane strukture energetskog sektora i primenjenih tehnologija u dobroj meri zavisi i karakter drutva u kome e se takav energetski sistem primenjivati. Inovativno moderno drutvo sa znaajnim usmerenjem na razvoj opredeljuje se, po prirodi stvari, za moderne energetske tehnologije, objekte visoke energetske efikasnosti, decentralizovane oblike proizvodnje i korienja energije, obnovljive izvore energije i drugo. Sa druge strane, relativno rigidno visoko centralizovano drutvo opredeljuje se za centralizovane oblike proizvodnje i korienja energije. U literaturi je poznata zavisnost izmeu kvaliteta uprave i eventualno korienje renti na prirodne resurse. Ova veza je izuzetno znaajna i za Srbiju. Veina prirodnih resursa koje privreda Srbije
126
6. ZAKLjUAK
129
ekonomiju obima u svim robno transportnim centrima, lukama i pretovarnim stanicama: Beograd, Panevo, Smederevo, Prahovo, Novi Sad. Tek ovako formirana ekonomija obima omoguava investicije u najznaajnije transportne pravce, a te investicije su preduslov za fiziku otvorenost privrede Srbije.
danas koristi su, u stvari energetski resursi. Kako se upravlja ekonomskim vrednostima, koji od istih resursa potiu, praktino e opredeliti i kvalitet dravne uprave u Srbiji. Primenom naprednog pravnog okvira u energetskom sektoru koji gradi i preporuuje, EU sutinski doprinosi da se ovim ekonomskim vrednostima bolje upravlja. Prvi i verovatno najznaajniji uticaj koji energetski sektor moe izvriti na zaposlenost i konkurentnost privrede Srbije je uticaj koji se vri kroz kvalitet uprave. Moderna ekonomska nauka ukazuje na izuzetno znaajnu vezu izmeu dobre uprave i privrednog razvoja, odnosno dobre uprave i kvaliteta ljudskog razvoja u jednoj zemlji. Sledei aspekt uticaja energetskog sektora na privredni razvoj je i fizika otvorenost privrede. Poznato je da fizika otvorenost praktino opredeljuje nivo konkurentnosti u jednoj privredi. Nominalna otvorenost je potreban, ali ne i dovoljan uslov za razvoj konkurentnosti. Fizika otvorenost omoguava da se nominalna pravna otvorenost zaista primeni u realnom ivotu. Tek kada su na raspolaganju fizika sredstva za uvoz-izvoz robe i usluga, privreda je zaista izloena meunarodnoj konkurenciji i prilikama za uee u meunarodnoj podeli rada. Imajui u vidu relativnu veliinu energetskog sektora u Srbiji u odnosu na ostatak privrede moe se zakljuiti da bez znaajnog uea energetskog sektora u meunarodnoj trgovini ne moe biti ni izgradnje odgovarajue infrastrukture koja bi onda omoguila fiziku otvorenost privrede Srbije. Transport energenata (uglja, nafte, prirodnog gasa), transport energetski intenzivnih roba (ubrivo, hemijski proizvodi, biomasa, metali i rude metala, otpadno gvoe) praktino opredeljuju ekonomiju obima na svim transportnim pravcima koji su od znaaja za razvoj i otvorenost privrede Srbije. Pored toga, mogunost izvoza poljoprivrednih proizvoda u veem obimu uslovljena je korienjem biomase u energetske svrhe. Tek takvo korienje biomase omoguava odgovarajuu ekonomiju obima i konkurentnost celokupne poljoprivrede Srbije, u odnosu na poljoprivredu u susednim zemljama. Otvaranje energetskog sektora za meunarodnu razmenu je sutinski preduslov za ostvarenje minimalne ekonomije obima praktino na svim transportnim pravcima: Dunav, eleznika linija Beograd-Solun, eleznika linija Beograd-Bar, plovni sistem Rajna-Majna-Dunav. Isto tako transport energenata ili energetski intenzivne robe uslovljava minimalnu
128
131
7. Iskustvo Slovake
Gledano sa stanovita istorijskog razvoja drave, proces ulaska u Evopsku uniju predstavlja izuzetan dogaaj. Iskustva zemalja, koje su okonale proces pristupanja, od velike su koristi dravama koje prolaze kroz njega. Slovaka spada u grupu od deset drava koje su 2004. godine postale punopravne lanice EU. Iako je mogue okarakterisati Slovaku kao mladu dravu-lanicu, ona je, ipak, tokom nekoliko godina rada ve stekla iskustvo i punopravno se ukljuila u razvoj stratekog i zakonodavnog okruenja. U okviru struktura i institucija, u potpunosti se ukljuuje u politike i tehnike rasprave o razliitim pitanjima. Budui da je do pristupanja EU dolo relativno skoro, mogue je pruiti svee iskustvo, skrenuti panju na odreene prioritete i naglasiti potrebu za eliminacijom rizika. Ovaj dokument opisuje iskustvo u oblasti energetike, koji se inae smatra kljunim sektorom nacionalne ekonomije, a njegovo dobro stanje je preduslov odrivog razvoja zemlje. Prvi deo se odnosi na steeno iskustvo u korienju strukturnih fondova, budui da je ovaj finansijski instrument jedan od najznaajnijih sredstava drave u ujednaavanju regionalnih razlika, i to u kontekstu cele EU. Nova drava-lanica je, nakon pristupa EU, suoena sa velikim pitanjima koje treba obraditi u evropskom kontekstu, pri tom uzimajui u obzir i svoje nacionalne interese. Drugi deo prikaza nudi deo aktuelnih stratekih i zakonskih dokumenata
7. ISKUSTVO SLOVAKE
133
Prioritet 1 - Inovacije i rast konkurentnosti; Prioritet 2 Energetika; Prioritet 3 Turizam; Prioritet 4 - Tehnika pomo.
unutar EU, a koji je definiu kao zajednicu visokih ambicija u pogledu transparentnosti, razvoja zdravog trinog okruenja, ublaavanja klimatskih promena, obezbeenja stabilnog snabdevanja energijom i slino. Poznavanje vaee zakonske regulative i strategije pre pristupanja drave EU, poboljae orijentaciju i spremnost odreene drave za ulazak u lanstvo. Doslednost u sprovoenju i transpoziciji zakonodavnog okvira dokumenata EU paljivo prate i proveravaju pravne slube organa EU. S obzirom da mera uspeha u procesu pristupanja zavisi od uspenosti voenja pregovora u vezi sa pitanjima koja su u interesu nacionalnih prioriteta drave, na kraju prikaza se nalazi nekoliko vanih preporuka koje se ne odnose samo na proces pridruivanja, ve i na lanstvo u EU.
1. Strukturni fondovi Slovake i njihovo korienje u oblasti energetike
U okviru strukturnih fondova u Slovakoj Republici (Slovaka), Ministarstvo privrede, u smislu svojih opredeljenih nadlenosti, je nadlean vladin resor za Operativni program konkurentnosti i ekonomskog rasta (OP KaHR, nadalje Operativni program). Do ostvarenja strategije Operativnog programa dolazi se, kako kroz globalni cilj, tako i kroz njegove specifine ciljeve koji definiu glavni makroekonomski pravac podrke iz fondova EU u sektoru privrede u Slovakoj. Globalni cilj Operativnog programa jeste da se obezbedi odrivi ekonomski rast i zapoljavanje. Postizanje globalnog cilja obezbeeno je kroz uspostavljanje i dostizanje niza konkretnih ciljeva kao to su: poveanje konkurentnosti preduzea i usluga, poveanje energetske efikasnosti i vee korienje obnovljivih izvora energije, poveanje konkurentnosti i efikasnosti turizma, osiguranje kvaliteta svih procesa koji utiu na sprovoenje strukturnih fondova i obezbeivanje neophodne podrke glavnim akterima koji uestvuju u njihovoj realizaciji. Specifini ciljevi Operativnog programa se ispunjavaju kroz implementaciju aktivnosti pojedinih prioritetnih osa:
Ilustracije radi, treba prikazati sumirani implementacijski potencijal finansijskih sredstava opredeljenih planom realizacije Operativnog programa. Zakljuno sa 31. 12. 2009. godine, u okviru spovoenja ovog Operativnog programa bilo je realizovano ukupno 17 javnih poziva za konkurisanje za nepovratna finansijska sredstva (NFS) u iznosu od 693,36 miliona evra. Ukupno za sve pozive bilo je primljeno 2.363 zahteva za NFS, u ukupnom potraivanom iznosu NFS od 1.700,31 miliona evra. Na osnovu analize moe se zakljuiti da ukupna tranja za NFS u Slovakoj u velikoj meri prevazilazi obim izdvojenih finansijskih sredstava. Meutim, postoje znaajne razlike izmeu ponude i potranje za NFS u okviru pojedinanih mera, to vai i za javne pozive za predloge projekata. U okviru implementacije Operativnog programa postoje mere, za iju implementaciju vlada veliki interes meu podnosiocima zahteva, koje stvaraju dobre uslove za odrivost korienja finansijskih sredstava u svakoj od prioritetnih osa u sluaju potekoa pri ugovaranju i korienju sredstava u odreenim merama. U pogledu fleksibilnosti Programa u svakoj prioritetnoj osi, nadleni vladin resor, odnosno upravni organ ima na raspolaganju mere kojima se moe pouzdano obezbediti dovoljno interes podnosioca zahteva, kako u sluaju problema sa ugovornim stranama, tako i u vezi sa potronjom novca, Upravni organ ima relativno efikasna reenja u cilju obezbeenja potronje novca kroz prenoenje finansijskih sredstava izmeu mera. Sa opte take gledita, moe se istai da su, ukoliko je ugovaranje i korienje finansijskih sredstava za Operativne programe na zadovoljavajuem nivou, stvorene pretpostavka za uspenu implementaciju Programa. U okviru analize apsorpcionog kapaciteta slovakog Operativnog programa navodi se da potranja u javnim pozivima na osnovu oblika dravne pomoi, a gde je maksimalni iznos NFS za podnosioce zahteva do 6 miliona evra,
132
7. ISKUSTVO SLOVAKE
135
neatraktivnost mera namenjenih potencijalnim podnosiocima zahteva (na primer, mera koja se odnosi na podrku inovativnim aktivnostima u preduzeima u skladu sa uslovima iz Operativnog programa).
prevazilazi ponueni obim predvienih sredstava. Sa druge strane, interesovanje za javne pozive u skladu sa de minimis oblikom dravne pomoi, gde je maksimalni iznos 200 hiljada evra, bilo je veoma nisko. Zbog toga je, na osnovu programa za privremeno obezbeivanje male pomoi u Slovakoj, u vreme ekonomske krize, u maju 2009. godine, dolo do poveanja maksimalnog iznosa NFS u programu de minimis pomoi sa 200 na 500 hiljada evra. U odnosu na potranju pre i posle ove izmene, u programu dravne pomoi de minimis, moe se zakljuiti da je poveanje limita bila efikasna mera. Rezultati poziva za podnoenje predloga projekata u okviru programa de minimis pokazuju da je neophodno objaviti poziv, s obzirom na injenicu da mnogi potencijalni podnosioci zahteva ve rade na realizaciji projekta, odnosno da doseu kumulativnu granicu obezbeene pomoi de minimis. Pri sumiranju faktora koji idu u prilog postignutim rezultatima Operativnog programa, kao i prepreka i potekoa u njegovoj implementaciji istie se sledee:
n
Prioritet 2 - Energija
Cilj Prioriteta u oblasti energije je poveanje energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i potronji energije, smanjenje potronje energije u industrijskoj proizvodnji, potronje primarnih izvora energije i poveanje korienja obnovljivih izvora energije. U okviru ose prioriteta zakljuno sa 31. 12. 2009. godine bila su zavrena etiri javna poziva za podnoenje zahteva za nepovratna finansijska sredstva za projekte orijentisane na potranju, u ukupnom iznosu od 144, 456, 283.61 evra. Inae, u okviru ovog prioriteta, stiglo je ak 568 zahteva, iji je ukupni iznos potraivanih NFS sredstava 219.763 741,67 evra. Iz navedenih podataka vidi se da je ukupna potranja premaila iznos izdvojenih sredstava za NFS za 52.13%. U okviru ovog prioriteta su definisane dve mere:
n
obezbeenje redovne evaluacije Operativnog programa u cilju identifikacije oblasti problema implementacije; kvalitetno upravljanje implementacijom Operativnog programa na osnovu jasnih pravila u pogledu organa upravljanja; ugovoriti adekvatna finansijska sredstva posredstvom javnog poziva za projekte (od poetka implementacije Operativnog programa u Slovakoj bilo je 17 javnih poziva za predloge projekata u ukupnom iznosu od gotovo 700 miliona evra, pri emu je ukupna alokacija sredstava za programe (bez Prioriteta 4 - Tehnika pomo) bila skoro 880 miliona dolara. To predstavlja skoro 80% sredstava izdvojenih za podnosioce zahteva.
mera 2.1 - Poveanje energetske efikasnosti u proizvodnji i potronji i uvoenje naprednih tehnologija u energetici i mera 2.2 - Izgradnja i unapreenje javne rasvete u gradovima i selima i pruanje saveta u oblasti energetike.
Sa druge strane, pri sumiranju faktora koji oteavaju napredak u implementaciji Operativnog programa istie se sledee:
n
relativno visoka administrativna optereenja pri podnoenju predloga projekata (u nekim javnim pozivima za podnoenje predloga uoena je ekstremno visoka stopa diskvalifikacije predloga u okviru formalne kontrole);
Cilj mere 2.1 je pribliavanje energetskim zahtevima na nivou uporedivim sa EU 15, dostizanje utede energije, poveanje efikasnosti primarnih izvora energije sa smanjenjem trokova za energiju i poveanje udela potronje obnovljivih izvora energije u ukupnoj potronji energije. Generalno, moe se konstatovati da u okviru ove mere postoje znaajne razlike u pogledu interesovanja za NFS, u zavisnosti od pojedinanih javnih poziva u programu dravne pomoi de minimis. Cilj mere 2.2 je podrka javnom sektoru pri izgradnji i modernizaciji kapaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
134
7. ISKUSTVO SLOVAKE
137
Evropska energetska politika
citeta javne rasvete u gradovima i selima, kao i podizanje svesti o energetskoj efikasnosti i korienju obnovljivih izvora energije. Ukupno interesovanje za finansiranjem premailo je opredeljena sredstva. Ukupnog gledajui, u okviru ose Prioriteta 2, tj. u oblasti energetike, moe se konstatovati da je, u ovom trenutku, ukupan nivo implementacije Operativnog programa, pod uslovima koji vladaju u Slovakoj, zadovoljavajui. Meutim, neophodno je istai sledee negativne injenice:
n
U januaru, 2007. godine Evropska komisija objavila je paket dokumenata koji se na sveobuhvatan nain bavi energetskom situacijom. Paket ukljuuje sledea dokumenta: 1. Evropska energetska politika sa statistikim podacima o energetskoj politici; 2. Plan obnovljivih izvora energije, ukljuujui Studiju o proceni uticaja ; 3. Izvetaj o napretku u oblasti biogoriva, sa Pregledom ekonomskih i ekolokih podataka iz izvetaja; 4. Izvjetaj o napretku u oblasti obnovljivih izvora elektrine energije; 5. Perspektiva unutranjeg trita gasa i elektrine energije sa Izvetajima o realizaciji od strane pojedinanih drava; 6. Pregled evropskog sektora gasa i sektora elektrine energije sa detaljnim tehnikim izvetajem; 7. Plan prioritetnog povezivanja koji sadri Anekse i mape; 8. Odrivost proizvodnje elektrine energije iz fosilnih goriva sa Studijom o proceni uticaja; 9. Pravac evropskog Stratekog plana za energetske tehnologije; 10. Pojanjenje nuklearnog programa; 11. Ograniavanje globalnih klimatskih promena na 2 stepena Celzijusa, sa prateim dokumentima. Ovaj izvetaj predstavlja pregled osnovnog paketa dokumenta kojim se formulie poziv za smanjenje emisije gasova staklene bate u oblasti snabdeVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
broj projekata koji su otpisani nakon zavretka formalne kontrole je bio nesrazmerno veliki (u okviru dva javna poziva za meru 2. 1 skoro 65%), to ukazuje na relativno komplikovane uslove za ispunjenje formalnih kriterijuma; nisko interesovanje za javne pozive iz programa pomoi de minimis ukazuje na faktore koji koe napredak u implementaciji OP KaHR kao to je to ve gore pomenuto.
2. Trenutna strategija i zakonodavstvo EU u oblasti energetike, procesi i njihove posledice
U uvodu je takoe potrebno naglasiti da je jedan od vanih preduslova uspenosti savladavanja, ne samo procesa pridruivanja EU ve i samog statusa lana, to bolje poznavanje strunog okruenja i karaktera tema, koje su u datom trenutku aktuelne, a koje treba razmotriti u okviru EU. Istovremeno, drava koja tek treba da ue u EU, ima mogunost da kao posmatra uestvuje u pregovorima koji se vode pred organima EU institucija. To otvara mogunost da se upoznaju teme, priroda diskusije, kao i administrativne procedure. U sutini, prisustvo u svojstvu posmatraa omoguava dravama da se u ovim pregovorima upoznaju sa argumentacijom prakse, ukljuujui i same pregovore i taktiku. Pogledajmo u narednom delu ovog prikaza stvarni presek strategije i zakonodavstva:
136
7. ISKUSTVO SLOVAKE
139
nici Ministarstva privrede i Ministarstva obrazovanja. Predmet pregovora su sva pitanja vezana za SET plan. Evropski savez za istraivanje energije (EERA) - osnovan je u oktobru, 2008. godine, kao savez organizacija u oblasti nauke i istraivanja. Njegov cilj je da koordinira aktivnosti istraivakih institucija kroz zajednike programe. Evropska Industrijske Inicijative - privatno-javna partnerstva u oblasti energije vetra, solarne i nuklearne energije, prenosne mree i sistema, bio-energije, skladitenja CO2 (carbon capture and storage-CCS), energetske efikasnosti. Partnerstva deluju na osnovu implementacionih planova u kojima pojedinani sektori kroz skup tehnolokih platformi odreuju sopstvene sektorske ciljeve. Prve inicijative bi trebalo da budu pokrenute u junu 2010. godine u Madridu.
Trei paket liberalizacije
vanja energijom zemalja lanica Evropske unije, pri emu je neophodno obezbediti odrivi razvoj, sigurnost snabdevanja energijom i konkurentnost. Istovremeno, to predstavlja tri osnovna stuba energetske politike EU. Evropska Komisija u Izvetaju navodi da aktuelna politika EU u oblasti energetike nije odriva (oekuje se poveanje emisije CO2 od 5% do 2030. godine u zemljama lanicama EU, dok globalna emisija bi trebalo da bude poveana do 55%). Sigurnost snabdevanja energijom, uglavnom zavisi od uvoza primarne energije na bazi ugljovodoninih goriva. Trenutno, uvoz ugljovodoninog goriva u EU iznosi 50% ukupne potronje energije. Meutim, ova koliina e se verovatno do 2030. godine poveati na 65%. Iz perspektive konkurentnosti Evropska komisija napominje da itelji zemalja lanica jo uvek ne mogu da uivaju u prednostima potpuno liberalizovanog energetskog trita. Izvetaj se takoe fokusira na formulisanje stratekog cilja energetske politike. Komisija utvruje sledee strateke ciljeve:
n
odmah usvojiti kao vaeu obavezu EU, a u svakom sluaju smanjiti emisiju gasova staklene bate do 2020. za najmanje 20% u poreenju sa 1990. godinom; obezbediti 20% uea obnovljivih izvora energije u potronji u EU; obezbediti 10% udela biogoriva u saobraaju.
Cilj ovog paketa je dopuna postojeih pravila kako bi se obezbedilo funkcionisanje unutranjeg trita za sve potroae, a pri tom bi Evropska Unija obezbedila snabdevanje energijom koja se odlikuje veom sigurnou, konkurentnou i odrivou. Trei paket energetske liberalizacije, ne samo da promovie dalje otvaranje trita elektrine energije i prirodnog gasa, ve i unapreuje prava potroaa, jaa ovlaenja nacionalnih regulatornih tela i promovie regionalnu solidarnost u sluaju ozbiljnog prekida snabdevanja gasom. Trei paket liberalizacije se sastoji od sledeih dokumenata: Izmene i dopune Direktive 2003/54/EC i 2003/55/EC o zajednikim pravilima unutranjeg trita elektrine energije i gasa Osnovne karakteristike ovih dokumenata su:
n
Ove obaveze su podrane od strane Evropskog Saveta u martu, 2007. godine. Na osnovu energetske politike EU, Komisija EU je takoe objavila Informacija o Stratekom planu za energetske tehnologije (SET plan) koju je usvojio Savet ministara energetike u decembru 2007. godine. SET plan je tehnoloki stub energetske politike. On je prvenstveno usmeren na koordinaciju politike drava lanica u oblasti nauke i istraivanja u oblasti energetike. U osnovna sredstva SET plana spadaju: Grupa za upravljanje SET planom - koordinaciono telo u okviru Saveta, osnovana je u leto 2008. godine, na njenim sednicama uestvuju predstav-
razdvajanje proizvodnje i isporuke od prenosne mree koja daje dravama-lanicama EU mogunost da biraju izmeu tri opcije za razdvajanje
138
7. ISKUSTVO SLOVAKE
141
investicijama na razliitim nivoima. Rezutat moe da bude znaajno komplikovanje procedure neophodne za investicione projekte i da stvori vetaku strukturu trita. U oktobru 2007. godine, i januaru, 2008. godine, odrano je nekoliko sastanaka sa strunjacima iz ovih zemalja, to je rezultiralo razvojem alternative (tzv. ITO) za dalji razvoj trita. Nakon konstruktivnih pregovora u okviru institucija EU, konano je postignut dogovor. ITO model je usvojen kao ravnopravna alternativa ISO modelu i vlasnikom razdvajanju. Ovaj model zadrava integrisanu proizvodnju, snabdevanje i distribuciju energije, ali e se preduzea pridravati odreenih pravila kako bi se obezbedila nezavisnost obavljanja ovih delatnosti. Takozvani Nadzorni organ sastoji se od predstavnika energetskih kompanija, akcionara tree strane i predstavnika nezavisnih operatera prenosnog sistema koji je odgovoran za donoenje odluka koje mogu znaajno uticati na vrednost imovine lanova prenosnog sistema. Naloeno je da se razvije program saglasnosti, koji propisuje koje e se mere preduzeti protiv diskriminatorskog ponaanja, kao i da se utvrdi organ odgovoran za obezbeivanje potovanja sporazuma, a koji ujedno nadgleda i njegovu implementaciju. lanovi Upravnog odbora prenosnog sistema ne mogu da rade u kompanijama koje obavljaju delatnosti u proizvodnji i snabdevanju, tri godine pre i etiri godine nakon to su radili za operatera prenosnog ili transportnog sistema. Ovaj model karakterie bolja regulativa, pogotovo kada sve komercijalne i finansijske sporazume izmeu integrisanih kompanija i operatera, budu odobravane od strane nacionalnih regulatornih tela. Klauzula o treim zemljama reava pitanje kontrole mree kompanija iz treih zemalja na nain koji ne dovodi do protekcionizma i koji osigurava da te kompanije potuju ista pravila kao i firme iz EU. Odredba propisuje kriterijume za ocenu investicionih firmi iz treih zemalja, posebno bezbednost snabdevanja drave lanice ili Evropske unije u postupku sertifikacije za investitore iz treih zemalja koji nameravaju da preuzmu distributivnu mreu ili operatera. Nacionalni regulatorni organi imaju pravo da odbiju sertifikaciju, u kojoj treba da se konsultuje Komisija. Drave lanice e imati tri i po godine da u praksu uvedu odredbe koje se odnose na kompanije van EU.
delatnosti proizvodnje i isporuke od rada distributivne mree za trite elektrine energije i prirodnog gasa:
n
potpuno vlasniko razdvajanje (ownership unbundling-OU); uspostavljanje nezavisnog operatora mree (independent system operator-ISO); uspostavljanje nezavisnog operatora prenosne mree (independent transit operator-ITO).
Jedna od najvanijih mera koje je predloila Evropska komisija, jeste vlasniko razdvajanje vertikalno integrisanih energetskih kompanija. To znai da, ukoliko drava-lanica odlui da uspostavi puno razdvajanje vlasnitva, sve vertikalno integrisane firme e morati da prodaju svoje vlasnitvo u oblasti transporta i distribuciju. Time bi se podstaklo stvaranje nezavisnih operatera koji e biti odgovorni za sve mrene operacije. Kompanije koje obavljaju delatnost proizvodnje i isporuke, u ovom sluaju ne bi imale veinski deo u kompaniji koja je operater u prenosnoj mrei. U sluaju ISO, koji omoguava postojeim vertikalno integrisanim kompanijama da zadre vlasnitvo nad mreom, energetske kompanije e morati da svoju prenosnu mreu prenesu na odreeni za te svrhe formirani samostalni organ ili telo, nezavisno od sopstvene isporuke ili proizvodnje. Predstavnici Slovake i drugih zemalja lanica (Francuska, Nemaka, Austrija, Grka, Letonija, Kipar, Bugarska, Luksemburg) izrazili su ozbiljne rezerve i zabrinutost zbog tog postupka. Ta mera bi znaila ozbiljno meanje u imovinska prava i slobode osnivanja i funkcionisanja kompanija. Takoe, zahtevala bi itav niz ponovnih pregovora oko ugovornih dokumenata, to bi, najverovatnije, dovelo do poveanja cene energenata. Alternativni model predloen od strane Komisije, podrazumeva model nezavisnog operatora sistema, kojim se uspostavlja razdvajanje vlasnitva nad organom odgovornim za upravljanje infrastrukturom. To podrazumeva razdvajanje vlasnitva, a funkcionisanje trita ini jo sloenijim i ne moe biti predstavljeno kao prava alternativa potpunom razdvajanju vlasnitva. Dakle, kreiranje ISO sa sobom nosi, osim dodatne administracije, i odluivanje o
140
7. ISKUSTVO SLOVAKE
143
a gasa i elektrine energije u roku od tri nedelje bez naknade, a potroai e dobijati zavrni raun u roku od est nedelja nakon izvrene promene. Korisnici e imati pravo na sve relevantne podatke o potronji elektrine energije i gasa, pravo na informisanost o udelu pojedinanih izvora snabdevanja elektrinom energijom u okviru ukupnog snabdevakog energetskog miksa, pravo na zahtev za naknadu tete u sluaju niskog kvaliteta usluga (npr. nepravilno ili odloeno fakturisanje) i pravo na informacije o pravima potroaa na fakturama i sajtu kompanije. Od sutinskog znaaja je postojanje nezavisnih mehanizama za efikasno delovanje po pritubama, kao i mirnog reavanja sporova (npr. uvoenje ombudsmana za energetiku). Evropska komisija predstavila je jasan i koncizan spisak namenjen potroaima energenata, koji sadri praktine informacije o njihovim pravima. Do 2020. godine, 80% domainstava bi moralo da ima uvedeno inteligentno merenje, ako se pre toga, kroz testirane instalacije, potvrdi ekonomska isplativost. Ova tehnologija treba da omogui dobavljaima da nude razliite tarife za razliita doba dana, kao i na osnovu godinjeg doba. Drave lanice EU e u skladu sa novom legislativom obezbediti da sva domainstva kao i mala preduzea (sa manje od 50 zaposlenih i godinjim prometom ili bilansom stanja ispod 10 miliona evra), dobiju univerzalnu uslugu, odnosno pravo na snabdevanje elektrinom energijom na svojoj teritoriji, koja je odreenog kvaliteta po razumnim, transparentnim, lako uporedivim i nediskriminatornim cenama. Na osnovu inicijative Evropskog parlamenta, nova legislativa e sadrati posebne odredbe o zatiti odreenih kategorija korisnika energije, npr. onih koji su socijalno ugroeni. Drave lanice e preduzeti odgovarajue mere u cilju postizanja reenja za tzv. energetsko siromatvo, na primer kroz pripremu nacionalnih energetskih planova ili drugih pogodnosti u sistemima socijalnog osiguranja. Sve ovo sa ciljem da se obezbedi neophodna energija za snabdevanje ugroenih potroaa i da se unapredi energetska efikasnost. Mere za unapreenje regionalne saradnje meu dravama lanicama i nacionalnim regulatornim organima, naroito u sluaju ozbiljnih poremeaja u isporuci gasa trebalo bi da obezbede koordinaciju nacionalnih planova za vanredne situacije kao i razvoj i unapreenje veza sa ciljem promovisaVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
Odredbe o jednakim uslovima konkurentnosti privrede potuju koegzistenciju tri razliita modela. U tekstu se predvia da kompanije, koje se bave proizvodnjom ili isporukom gasa, odnosno elektrine energije, ni na koji nain ne mogu da kontroliu operatera prenosnog sistema zemlje lanice koji se odluio za potpuno razdvajanje. Nova pravila zahtevaju da svaki operater prenosnog sistema svake godine podnese nacionalnom regulatornom telu svoj aktuelni desetogodinji plan razvoja mree, koji se zasniva na postojeoj ponudi i tranji. Ovaj plan ima za cilj da identifikuje glavni infrastrukturni prenos koji treba izgraditi ili ojaati. Regulatorno telo se brine o tome da njegov plan bude u skladu sa ukupnim evropskim planom. tavie, ima pravo da osigura da ulaganja predviena planom budu i realizovana. Paket takoe donosi odreene promene u sektoru prirodnog gasa, koje e u cilju podsticanja investicija konkurencije i sigurnosti isporuke, doprineti da nova infrastruktura (kao to su gasovodi koji povezuju nekoliko dravalanica, postrojenja LNG i skladita prirodnog gasa) dobije izuzee u odnosu na uslove za razdvajanje. Takoe, uvode se pravila u cilju unapreenja pristupa skladitenju gasa. Efikasniji nacionalni regulatorni organi: u pogledu razliitog obima nadlenosti regulatornih organa obe Direktive predviaju mere kako bi se osnaila i garantovala nezavisnost nacionalnih regulatornih organa u dravama-lanicama. Budet prua garanciju nezavisnosti, kao i samostalnosti imenovanih lanova regulatornih organa ili vieg menadmenta iji je mandat ogranien na period od 5-7 godina, a po ijem isteku je mogue jo jednom obnoviti mandat. Jaanje harmonizacije prava i obaveza omoguava nacionalnim regulatornim organima da utvrde i odobre regulisane tarife prenosa i distribucije, kako bi se izbegle unakrsne subvencije prenosa, distribucije i snabdevanja. Nacionalna regulatorna tela su ovlaena da donose obavezujue odluke u vezi sa energetskim kompanijama, kao i da izriu efikasne, proporcionalne i destimulativne kazne zbog neuspeha kompanije da obezbedi sprovoenje plana u skladu sa zahtevima iz paketa, a u iznosu do 10% godinjeg prometa. Jaanje prava korisnika prua mogunost da potroai promene snabdeva-
142
7. ISKUSTVO SLOVAKE
145
investicijama. Poto je svaki operater sistema za prenos u obavezi da godinje podnese nacionalnom regulatornom organu svoj 10-godinji plan razvoja mree, regulatorni telo moe u smislu smernica o elektinoj energiji i gasu da zatrai usaglaavanje plana sa panevropskim planom. Slovaka je tokom pregovora podravala veinu mera, posebno onih mera koje su usmerene na veu transparentnost, kao i na jaanje i garantovanje nezavisnosti nacionalnih regulatornih tela. Takoe, postignut je, za Slovaku, prihvatljiv kompromis, u stvaranju institucija EU za saradnju mrenih operatera, kao i stvaranje mehanizama koji olakavaju prekograninu trgovinu posredstvom Agencije za saradnju energetskih regulatornih tela. Oekivanja i iskustva Po usvajanju paketa u dravama lanicama zapoinje proces harmonizacije domaeg zakonodavstva sa direktivom. Na ispunjavanju mera iz uredbi, koje su po stupanju na snagu direktno primenjive u celoj EU, poinju da rade ve uspostavljene Evropske mree operatera sistema prenosa, koje stvaraju svoje strukture i veze. Osnivanje Agencije bi trebalo da pone do 2011. godine. Za sedite ove institucije izabran je grad Ljubljana u novoj dravi-lanici Sloveniji. Tadanji evropski komesar za energetiku Andris Piebalgs je izrazio uverenje da e trei paket liberalizacije: omoguiti EU jasan zakonodavni okvir koji je potreban kako bi se osiguralo pravilno funkcionisanje unutranjeg trita, ali i podrati potrebne investicije. Konana verzija paketa, pored produbljene liberalizacije trita elektrine energije i prirodnog gasa, predstavlja primer kako Slovaka moe da nametne zahteve u saradnji sa drugim zemljama lanicama EU.
Klimatsko-energetski paket
nja regionalne solidarnosti. Saradnja na regionalnom nivou prema ovoj Direktivi je prvi korak ka potpunoj liberalizaciji unutranjeg trita. Uredba o osnivanju Agencije za saradnju regulatornih tela u oblasti energetike Evropska Agencije za saradnju regulatornih tela u oblasti energetike e donositi neobavezujue smernice i na evropskom nivou dopunjavati regulatorne poslove koje na nacionalnom nivou obavljaju regulatorna tela. Ipak, njeno osnivanje je neophodno sa stanovita jaanja panevropske saradnje. Njene osnovne nadlenosti su da obezbedi okvir za saradnju nacionalnih regulatornih tela i kompatibilnost regulatornog okvira regionalne saradnje, kao i vrenje nadzora nad prenosnim sistemom operatera, te praenje novih projekta povezivanja i sprovoenje smernica za rad Komisije. Pored agencijskih ovlaenja, imae i odreene nadlenosti u donoenju odluka za posebno definisane sluajeve, kao to su uslovi pristupa prekograninoj infrastrukturi. Ovo samo u sluaju ako u roku od est meseci nacionalna regulatorna tela ne postignu dogovor o tim uslovima. Izmene i dopune Uredbe 1775/2005 i 1228/2003 o uslovima za pristup mreama za prenos gasa i uslovima pristupa mrei za prekograninu razmenu elektrine energije. Oba propisa odnose se na Evropske mree operatere prenosnog sistema za elektrinu energiju (ENTSO-E) i gasa (ENTSO-G), posredstvom kojih e svi evropski operateri prenosnog sistema obavljati svoju delatnost, kako bi se u zakonodavnom smislu obezbedio odgovarajui tehniki razvoj evropskog sistema elektrine energije i gasa. Zajedno sa Agencijom, nacionalna regulatorna tela pripremaju pravila za interoperabilnost mree, mere koje se preduzimaju u hitnim sluajevima ili mere za energetsku efikasnost mree i svoje predloge podnose Komisiji. Uloga Evropske komisije je da odobrava u komitolokom procesu obavezujua pravila. Pored primene ovih pravila u praksi, evropska mrea operatera sistema prenosa e imati obavezu da svake dve godine objavi neobavezujui desetogodinji plan razvoja mree kako bi se identifikovale potrebe za
Klimatske promene su jedna od najozbiljnijih globalnih pretnji, koje mogu imati za posledicu nepopravljivu tetu po ivotnu sredinu, sa velikim ekonomskim i socijalnim posledicama. Klimatsko-energetski paket
144
7. ISKUSTVO SLOVAKE
147
nja obaveza Unije koje se tiu smanjenje emisije gasova staklene bate do 2020. godine. Prvi dokument je Direktiva o podrci proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, kojim se utvruje nacionalni cilj za obnovljive izvore energije (OIE) u bruto finalnoj potronji energije u Slovakoj u 2020. godini od 14%. U sluaju da drave lanice ne mogu da postignu svoj cilj iz domaih resursa, mogu da koriste tzv. fleksibilne mehanizame. Ovo se odnosi na prenos statistikih podataka i zajednike projekte. Statistiki prenos dozvoljava dravi lanici trgovinu procentima OIE, pri emu sporazum izmeu drava lanica moe da potraje nekoliko godina. Zajedniki projekti dozvoljavaju rad dve ili vie drava na projektu, pri emu se opredeljeni udeo u projektu obraunava kao nacionalni cilj. Direktiva takoe obezbeuje kriterijume odrivosti za biogoriva i druge biotenosti koje odreuju uslove obraunavanja udela biogoriva u saobraaju. Svako biogorivo mora da ispunjava kriterijum utede gasova staklene bate u odnosu na svoj fosilni ekvivalent. Kriterijumi odreuju na kojim povrinama se ne mogu proizvoditi biogoriva, kao i kaznu za promenu namene zemljita (npr. pretvaranje panjaka u poljoprivredno zemljite). Jedan deo kriterijuma se odnosi na socijalne faktore. etvrti deo direktive odnosi se na set predloenih mera za smanjenje administrativnih prepreka za razvoj obnovljivih izvora energije i poveanja mogunosti pristupa prenosnim sistemima proizvoaima elektrine energije iz obnovljivih izvora energije. Sledei dokument, koji revidira Direktivu o trgovini emisijama treba da u periodu od 2013. do 2020. godine zameni postojee oblike trgovanja emisijama (ETS - Emission Trading System). Predlae se proirenje broja sektora i gasova koji e biti ukljueni u sistem. Najvanija izmena je jaanje sistema aukcije u trgovini emisionim kvotama. U sektoru energetike kompanije e kupiti 100% emisija u sistemu aukcije od 2013. godine. U ostalim sektorima, visina obima emisionih kvota utvruje se na osnovu standarda tehnologije i goriva (benchmarking) pri emu e deo dozvola biti dodeljen putem aukcije. Udeo aukcija u ovim sektorima trebalo bi da bude postepeno poveavan, do nivoa od 70% u 2020. godine. (poetni nivo od 20% u 2013).
predstavljen je od strane Evropske komisije u januaru, 2008. godine, kao odgovor na ovaj globalni izazov i sada se smatra za jedan od najvanijih zakonskih dokumenata. Predlozi u ovom dokumentu postavljaju ciljeve za pojedinane drave lanice. Ciljevi za Slovaku, koji su bili predmet pregovora u bilateralnim konsultacijama sa Evropskom Komisijom, su sledei: postizanje cilja od 14% uea obnovljivih izvora energije u finalnoj potronji energije u 2020. godini; 13% rast emisije izvan sektora trgovanja emisijama i smanjenja emisije od 21%. u sektorima koje pokriva trgovina. Specifinosti klimatsko-energetskog paketa su visoka sloenost kao i uvoenje fundamentalnih promena u trgovanju emisijama i stvaranje trita sa garancijama o poreklu u oblasti obnovljivih izvora energije. Svrha klimatsko-energetskog paketa (KEB) je stvaranje zakonodavnog okvira za jedan od stubova energetske politike i garancija ispunjenja ciljeva Evropskog saveta iz marta, 2007. koji su identifikovali potrebu za: smanjenjem emisije gasova staklene bate u 2020. za 20%, dostizanjem 20% udela obnovljivih izvora u finalnoj potronji i 10% udela biogoriva u saobraaju do 2020. Razvijeni okvir se sastoji od etiri glavne zakonske mere:
n
Direktiva EP i Saveta 2009/28/EC o promociji obnovljivih izvora energije i o izmenama i dopunama Direktive 2001/77/EC i 2003/30/EC; Direktiva EP i Saveta 2009/29/EC o izmenama i dopunama Direktive 2003/87/EC u cilju unapreenja i proirenja eme Unije u trgovini kvotama emisije gasova staklene bate; Direktiva EP i Saveta 2009/31/EC o geolokom skladitenju ugljen-dioksida i izmene i dopune Direktive Saveta 85/337/EEC, Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 2000/60/EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/ EC, 2008/1/EC i Uredba Saveta (Ec). 1013/2006; Odluka Evropskog Parlamenta i Saveta br. 406/2009/EC o naporima drava lanica da se smanji emisija gasova staklene bate sa ciljem ispunje-
146
7. ISKUSTVO SLOVAKE
149
ukupne potronje energije u EU na 65% do 2030. godine. Evropska komisija oekuje da e se zavisnost od uvoza prirodnog gasa poveati sa 57% na 84% do 2030. godine, a zavisnost od uvoza nafte e porasti sa 82% na 93%. Sigurnost snabdevanja energijom je, dakle, zajedno sa konkurentnou i odrivou jedan od stubova energetske politike EU. Energetsku bezbednosti treba posmatrati kao veliki bezbednosni problem drave, odnosno kao sastavni deo nacionalne bezbednosti. Ako drava eli da postigne potreban nivo energetske bezbednosti za odrivi razvoj privrede i drutva, mora da obezbedi diverzifikaciju izvora i trasa u najveoj moguoj meri. Energetska bezbednost kao i poveanje stepena bezbednosti je dakle neizbeno. Istovremeno mora da bude realizovano u kontekstu uzajamne saradnje u okviru manjih ili veih regionalnih grupacija i u uslovima odreenim finansijskim stanjem energetskog sektora. Takoe, potrebno je napomenuti da jaanje energetske bezbednosti ne moe biti odvojeno od politikog i ekonomskog okruenja u zemljama i regionima. Sve to zavisi i od njihove elje za meusobnim dogovorom. Evropska komisija je zato u novembru, 2008. godine predstavila Drugi strateko pregled energetike: akcioni plan za energetsku bezbednost i solidarnost. To je okvirni dokument za jaanje energetske sigurnosti u Evropi. Evropska komisija se u Akcionom planu za energetsku bezbednosti i solidarnost fokusira na pet prioriteta:
n
Sektori koji podleu visokom riziku transfera u inostranstvo treba da budu iskljueni iz aukcije, ako su u skladu sa standardima za goriva. Odluka o utvrivanju individualnih ciljeva drava lanica po kojoj moraju da smanje svoje emisije u sektorima koji nisu obuhvaeni ETS (saobraaj, poljoprivreda, graevinarstvo, upravljanje otpadom) navodi da bi ukupni pad u okviru EU u ovim sektorima morao da dostigne 10%. S obzirom na razliite dinamike privrednog rasta, ciljevi za pojedinane drave lanice navedeni su u rasponu -20% do +20%. Slovaka ima opciju da povea emisiju gasova staklene bate za 13% u odnosu na 2005. Sprovoenje ciljeva e biti kontinuirano nadgledano i redovno procenjivano na godinjem nivou na osnovu podnetih izvetaja. U okviru fleksibilnost pri ispunjavanju obaveza smanjenja, dozvoljeno je korienje vie mehanizama fleksibilnost (bankarstvo, sertifikovanje za smanjenje emisije). Cilj Direktive za hvatanje i skladitenje ugljen-dioksida (CCS - Carbon Capture and Storage) je da promovie hvatanje i skladitenje CO2 u geolokim formacijama, jer se u bliskoj budunosti EU ne moe odrei uglja, kao jednog od glavnih izvora energije. Cilj je stvaranje zakonodavnog okvira za podsticanje ulaganja u CCS, kako bi se emiterima gasova vie isplatilo da podravaju ove tehnologije nego da kupuju emisione dozvole. Izabrani CCS projekti e biti delimino finansirani sredstvima prikupljenim od prodaje emisionih kvota. Klimatsko energetski paket je postao predmet politikih sporazuma u decembru, 2008. godine, a usvojen je u aprilu, 2009. godine. Trenutno je u toku njegova implementacija. Pitanje klimatskih promena je nesumnjivo kompleksna tema, a implementacija evropske legislative zahteva blisku saradnju nekoliko resora. Zato je u Slovakoj je za njegovo sprovoenje, u junu, 2008. godine, osnovana meuresorna Komisija dravnih sekretara za klimatsko-energetski paket.
Paket energetske bezbednosti i efikasnosti
infrastruktura i diverzifikaciju snabdevanja energijom; spoljni odnosi; krizni mehanizmi za naftu i gas; energetska efikasnost; bolje korienje sopstvenih izvora energije.
Jedan od osnovnih pretpostavki energetske politike EU je injenica da Evropa postaje sve vie zavisna od uvoznih ugljovodonika. Prema referentnom scenariju, zavisnost EU od uvoza energije e se poveati sa 50% od
Poveane mere podrke EU odnose se na razvoj infrastrukture u okviru nekoliko prioritetnih geografskih oblasti. One obuhvataju Baltik, Mediteran i Severno more, oblast centralne i jugoistone Evrope i trans-evropski
148
7. ISKUSTVO SLOVAKE
151
cijskih postrojenja visoke efikasnosti. U oblasti energetske bezbednosti, Evropska komisija je usmerena na jaanje zakona o zatiti minimalnih zaliha sirove nafte i naftnih derivata i gasa. Paket energetske efikasnosti sadri sledea zakonska dokumenta:
n
pravac Sever-Jug. Veliku panju EU posebno obraa na razvoj gasne mree u Evropi, te e se pratiti i podrati projekat Junog gasnog koridora i izgradnja terminala za utenjeni prirodni gas (LNG). Evropska komisija smatra da energetika igra vanu ulogu u trgovinskim sporazumima sa treim dravama. Naglasak treba, pre svega, staviti na irenje Energetske zajednice na Ukrajinu, Moldaviju, Tursku, kao i na usvajanje sporazuma o energetskoj saradnji izmeu EU i Rusije, te razvijanje odnosa sa zemljama Kaspijskog regiona, dijalog izmeu EU i OPEK, kao i na saradnju sa Australijom, Kanadom, Japanom, Kinom, Indijom, SAD, Junom Amerikom i Afrikom. U okviru mera koje se odnose na krizni mehanizam za naftu i gas, Komisija je pripremila izmene i dopune Direktive za naftu i prirodni gas. Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 119/2009 o obavezi da se odri minimum zaliha sirove nafte i / ili naftnih derivata usvojena je u septembru, 2009. Pregovori su trenutno u toku u vezi sa propisima o sigurnosti snabdevanja gasom koji e zameniti postojei zakonodavni okvir. Slino tome, i u sluaju energetske efikasnosti, usvojena je u novembru, 2009. godine, Odluka Evropskog parlamenta i Saveta br. 1222/2009 o oznaavanju pneumatika u odnosu na utedu goriva i druge bitne parametre. Trenutno, formalno se zavrava postupak odobravanja revizije energetske efikasnosti zgrada i oznaavanja ureaja. Evropska komisija je u Akcionom planu takoe naglasila da je za dalji razvoj EU pri uspostavljanju energetskog miksa neophodno bolje korienje lokalnih resursa i nuklearne energije. Zato je deo paketa i informacija o energiji vetra na moru, ako i ona u vezi sa nuklearnom energijom.
Predlog izmena i dopuna Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada; Predlog izmena i dopuna Direktive o pokazateljima potronje energije i drugih izvora energije u vezi obeleavanja proizvoda i standardnih informacija o proizvodu; Predlog Direktive o oznaavanju pneumatika u odnosu na efikasnost goriva i drugih osnovnih parametara (Propis od 25. novembra, 2009. usvojena pod nazivom Odluka Evropskog parlamenta i Saveta (EC) br. 1222/2009 o obeleavanju pneumatika u odnosu na efikasnost goriva i drugih osnovnih parametara.); Odluka Komisije kojom se utvruju detaljne smernice za sprovoenje i primenu Aneksa II Direktive Evropskog parlamenta i Saveta 2004/8/EC.
U oblasti energetske bezbednosti paket obuhvata sledee zakonske dokumente:

n
Predlog Direktive obavezuje drave lanice da odre minimum zaliha sirove nafte i / ili derivata (odobren je 14. septembra 2009. godine, a 9. oktobra, 2009. godine, zvanino objavljen u Slubenom glasniku EU kao Direktiva Saveta 2009/119/EC) i Predlog odluke u vezi sa merama za ouvanje sigurnosti snabdevanja gasom. Sastavni deo paketa su kompleti dokumenata nezakonodavnog karaktera, koji se odnose na energiju vetra i nuklearnu energiju.
Deo Drugog stratekog pregleda je paket energetske bezbednosti i energetske efikasnosti. Cilj paketa je da ojaa postojeu zakonsku regulativu o energetskoj efikasnosti u zgradama i energetskom oznaavanju. U isto vreme uvodi se novi sistem oznaavanja za pneumatike, u cilju poveanja efikasanosti pneumatika. U cilju daljeg poveanja efikasnosti snabdevanja energijom, Evropska komisija je predloila detaljne smernice kako bi se olakalo uvoenje na trite proizvodnja elektrine energije iz kogenera-
Predlog izmena i dopuna Direktive o energetskoj efikasnosti zgrada Graevinski sektor ima znaajan potencijal za smanjenje potronje enerVODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA
150
7. ISKUSTVO SLOVAKE
153
tako poeo da razmilja o kupovini aparata kao o investiciji usmerenoj na postizanje finansijske utede kroz smanjenje potronje energije. Komisija je predstavila predlog izmene i dopune Direktive, koji proiruje obim prvobitne Direktive na sve energetske proizvode. Znai, ne samo za kune aparate, ve i na energetske proizvode u komercijalnom i industrijskom sektoru, kao i na neke proizvode koji ne koriste energiju, npr. prozore koji mogu znaajno da doprinesu tednji energije kada se koriste ili instaliraju (sa izuzetkom prevoznih sredstava). Novi predlog se takoe odnosi na jaanje transparentnosti informacija o proizvodima i podrava primenu najboljih proizvoda putem javne nabavke. Postupak formalnog usvajanja predloga trebalo bi da bude zavren krajem prve polovine 2010. godine. Tranzicioni period tokom kojeg drave lanice treba da usklade nacionalno zakonodavstvo sa Direktivom je dve godine. Uredba Evropskog parlamenta i Propis Saveta (EC) 1222/2009 o obeleavanju pneumatika u odnosu na efikasnost goriva i drugih osnovnih parametara Pneumatici igraju vanu ulogu u smanjenju energetske intenzivnosti saobraaja i emisija, jer oni ine 20-30% ukupne potronje goriva vozila. Pogodan parametar za pneumatike za automobile ini vidnim razliku od 10% u potronji goriva izmeu setova guma sa najgorim i najboljim uinkom. Dakle, cilj je da se smanji potronja goriva za motorna vozila i time povea energetska efikasnost u transportu. Direktiva Parlamenta i Saveta 119/2009 o obavezi da odravanja minimalnih zaliha sirove nafte i / ili naftnih derivata. Direktiva se odnosi na potrebu razvoja efikasnijih mehanizama za reagovanje u kriznim situacijama u nabavci nafte, koje prethodna Direktiva nije reila na dovoljno dobar nain. Ovaj deo zakonodavstva uveden je u novembru, 2008. godine. Predloena Direktiva e ukinuti postojee dokumente:
n
gije i emisije CO2. U vreme usvajanja Direktive 2002/91/EC o energetskoj efikasnosti zgrada, graevinski sektor je uestvovao sa vie od 40% u finalnoj potronji energije u Uniji. Trend daljeg poveanja se nastavlja, a time i poveanje emisije ugljen-dioksida. Cilj direktive je da se uspostave procedure i mere za poboljanje energetske efikasnosti u zgradama, kako bi se optimizovao enterijer u zgradama, kao i sniavanje emisije ugljen-dioksida od upotrebe zgrada. Evropska komisija je predstavila predlog izmena i dopuna energetske efikasnosti zgrada kako bi se realizovao trajno postojei potencijal za znaajne utede energije i smanjenje emisije CO2. Ciljevi i principi postavljeni u Direktivi 2002/91/EC su ostali, a konkretne mere su ponovo preputene dravama lanicama. Meutim, predlog prua veliki broj vanih promena: proirenje kruga zgrada na koje e se primenjivati Direktiva, unapreenje postojeih tehnologija trendova (zgrade sa gotovo nultim stepenom upotrebe energije, izgradnja inenjerskim sistemima, ukljuujui i alternativne sisteme), jaanje sistemskog pristupa finansiranju energetske efikasnosti u zgradama (optimalna cena, planirano sprovoenje finansijskih podsticaja), jaanje mehanizama kontrole (nezavisnih kontrolnih sistema za energetske sertifikate i izvetaje inspekcije za grejanje i klimatizaciju) i jaanje institucije informisanja javnosti o razliitim metodama i praksi za poboljanje energetske efikasnosti drava lanica EU i Komisije. Formalna procedura odobrenja predloga trebalo bi da bude zavrena krajem prve polovine 2010. godine. Tranzicioni period tokom kojeg drave lanice treba da usklade nacionalno zakonodavstvo sa Direktivom je dve godine. Nacrt izmena i dopuna Direktive o pokazateljima potronje energije i drugih izvora energije u vezi sa etiketiranjem proizvoda i standardnih informacija o proizvodu Cilj energetskog obeleavanja je da na transparentan nain obezbedi potroaima informacije o potronji energije i ostalim povezanim parametrima. Prvobitna Direktiva 92/75/EEC o evidenciji potronje energije i drugih oblika energije na etiketama proizvoda i standardnim uputstvima o proizvodu je pruila korisnicima korisne i uporedive informacije o korienju energije (i drugih resursa kao to je voda) u kunim aparatima. Potroa je
Direktiva Saveta 2006/67/EC, koja obavezuje drave lanice da odre minimum zaliha nafte i naftnih derivata;
152
7. ISKUSTVO SLOVAKE
155
uvoenje novog koncepta kroz novi termin specifinih zaliha, kao mogunost da drave lanice EU imaju zalihe koje odgovaraju njenim potrebama; pojednostavljenje zakonskih okvira u ovoj oblasti, tako to su tri seta zakona koji se odnose na sigurnost snabdevanja naftom i naftnim derivatima zamenjeni jednim.
Odluka Saveta 68/416/EEC o zakljuenju i realizaciji pojedinih ugovora izmeu Vlada koje se odnose na obavezu drava lanica da odravaju minimalne zalihe sirove nafte i naftnih derivata; Direktiva Saveta 73/238/EEZ o merama za ublaavanje efekata tekoa u snabdevanju sirovom naftom i naftnim derivatima.
n n
Veliki znaaj u nacrtu direktive imala je injenica da EU nije imala usklaene interventne postupke. To je u praksi oteavalo brzo donoenje odluka i efikasne mera, a u kriznim situacijama moe biti od presudnog znaaja. Predlog Direktive Saveta usklauje metodologije u EU i Meunarodnoj agenciji za energiju (IEA). To je pogotovo znaajno sa aspekta bolje koordinacije sa meunarodno prihvaenim pravilima IEA i ukljuenja rezervi nafte u Uniji u mere IEA. Specifini elementi navedenog dokumenta su:
n
Slovaka je uspela da tokom pregovora o nacrtu Direktive unese nekoliko reenja po za nju osetljiva pitanja kao to su:
n
ukidanje nepromenljivosti utvrivanja iznosa specifinih zaliha; mogunost smanjenja obaveznih zaliha za etvrtinu u sluaju oslobaanja zaliha tokom regionalne krize; odravanje i uestalost izvetavanja o komercijalnim zalihama.
obaveza odravanja zaliha, tanije, drava lanica je duna da dri zalihe sirove nafte i naftnih derivata na nivou 90-dnevnog prosenog dnevnog neto uvoza ili na nivou od est dana prosene dnevne unutranje potronje. Slovaka trenutno ima obezbeeno vanredno snabdevanje sirovom naftom i naftnim derivatima za 92 dana prosene dnevne potronje u Slovakoj. Finansiranje, formiranja i odravanja ovih zaliha obezbeeno je putem dravnog budeta; poveanje raspoloivosti zaliha, koje bi trebalo ojaati verifikovanim revizijama i inspekcijama; obavezno dostavljanje na uvid pregleda o komercijalnim rezervama na mesenom nivou; zadravanje u rukama drava lanica veine ovlaenja u odluivanju o osloboanju zaliha u cilju pomoi u vreme krize; osnivanje Koordinacione grupe za naftu i naftne derivate, koje kao i Koordinaciona grupa za gas treba da igra vanu ulogu u koordinaciji procedura u kriznim situacijama na nivou EU;
Nosilac realizacije direktive su Dravne robne rezerve Slovake. Rok za konanu implementaciju Direktive je 31. decembar, 2012. godine. Direktiva e biti uvedena u Zakon br. 170/2001 Zakon o obaveznim zalihama nafte i naftnih derivata i Reenja o stanju naftnih potreba, kao i izmenama i dopunama Zakona br. 240/2006 Z. U junu, 2009. godine, objavljeno je, kao dopuna ovom paketu, niz drugih zakonskih predloga: Predlog Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta u vezi sa merama za zatitu bezbednosti isporuke gasa, kojom se ukida Direktiva 2004/67/EC. Ove pravne norme su stupanjem na snagu, postale kamen temeljac trenutnog predloga Direktive Saveta 2004/67/EC u vezi sa merama za zatitu bezbednosti isporuke prirodnog gasa. Kriza u snabdevanju gasom iz januara, 2009. godine, ubrzala je proces revizije vaee Direktive. Evropska komisija je odluila da izmeni ovu Direktivu posebnom Uredbom, zbog toga to je ovaj propis jo uvek odgovarajue sredstvo, posebno iz sledeih razloga:
154
7. ISKUSTVO SLOVAKE
157
neposredno se primenjuje na nadlene organe drava lanica, preduzea za prirodni gas i korisnike prirodnog gasa; ne zahteva dugaak period tranzicije; obezbeuje transparentnost i konzistentnost u standardima i obavezama irom EU i direktno odreuje uee institucija EU.
Osnovni cilj je unapreenje sigurnosti isporuke gasa u EU, podrka potrebnim investicijama za meusobno povezivanje kako bi se zadovoljili pokazatelji N-1, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje unutranjeg trita gasa, kao i garancije toka gasa u cevovodima. Propis naglaava ulogu unutranjeg trita gasa u sigurnosti snabdevanja gasom. Cilj je da se dozvoli privrednim subjektima koja obavljaju delatnost u oblasti prirodnog gasa, da snabdevaju potroae irom EU kad je to mogue i bez ogranienja. Za najvanije reenje poremeaja u snabdevanju smatra se trini mehanizam. Uredba omoguava korienje netrinih mera, o kojima odluuje nadleni dravni organ. Ove mere treba da se koriste samo u vreme kada trite vie nije u stanju da se adekvatno nosi sa prekidom u snabdevanju gasom, dakle, kao poslednje utoite u kriznim situacijama kada se iscrpe sve trine mere i kada gasne kompanije nisu vie u stanju da se izbore sa prekidima. Predlog je, inae, bio tema sastanka Saveta ministara energetike u Briselu 12. 7. 2009. godine. Promene u postojeim zakonima, u uslovima koji vladaju u Slovakoj, odnose se na one oblasti koje su van sadanjih ovlaenja i obaveza i obuhvataju iroku lepezu mera:
n
zajednika odgovornost za bezbednost u snabdevanju, to znai da su i privredni subjekti odgovorni za svoju oblast delovanja (u saradnji sa nadlenim organom); izrada, svake dve godine, preventivnog akcionog plana sa merama za spreavanje kritinih situacija, ukljuujui i vanredno stanje; obavezne konsultacije sa susednim zemljama, najmanje u vezi prekograninog snabdevanja, prekograninog pristupa skladitenju i kapacitetima transporta prirodnog gasa u oba smera, ukljuujui procenu da li je prikladna izrada regionalnog plana za prevenciju obavetavanje EP o nacrtu plana i plana; obaveza da se unesu preporuke Koordinacione grupe za gas; definisanje i primena standarda infrastrukture - N-1 regionalno sprovoenje standarda, informisanje Evropske komisije o neispunjenju N-1 standarda do tri godine od stupanja na snagu Uredbe, realizovati sve povratne tokove do svih prekograninih spajanja, osim - npr. isporuka u treu zemlju ili ako povratni tok nema uticaja na sigurnost snabdevanja do tri godine obezbediti reverzibilnosti sistema, zajedniko odluivanje regulatornih tela o interkonekcijskoj tarifi; definisanje i primena standarda isporuke o odreenom broju dana (najmanje 30) za zatiene kupce; izrada procene rizika sigurnosti snabdevanja u toku godine, a zatim svake dve godine; izrada kriznih planova; uspostavljanje detaljnih procedura i mera za svaki nivo krize, ukljuujui dijagrame protoka informacija; identifikacija doprinosa trinih i netrinih mera za svaki nivo, posebno onih iz Uredbe; ukljuivanje svih mere bezbednosti za odravanje mree; opis mehanizma saradnje tokom krize sa susednim zemljama;
izmena definicije zatienih potroaa u odnosu na obavezu snabdevanja gasom (u Slovakoj su trenutno zatieni svi potroai);
n
promene u pravima i obavezama nadlenog organa uvode obavezu da preduzme mere izrade preventivnih akcionih planova, nacionalnog kriznog plana i neprekidno praenje sigurnosti u snabdevanju na nacionalnom nivou, saradnju sa nadlenim organima susednih zemalja u pripremi dokumenata, kao i u pripremi regionalnih planova;
156
7. ISKUSTVO SLOVAKE
159
godine. Ovo i na zahtev Slovake, a iz razloga da bi se obezbedila pravna sigurnost za drave lanice, do izrade konanog oblika obrazaca, koje je u obavezi da izradi Evropska komisija.
Ekodizajn
lista redefinisanih akcija tokom krize, ukljuujui kompenzaciju i mehanizam komercijalnih ugovora; etiri nivoa krize i njihovo definisanje: upozorenje, uzbuna, vanredno stanje na nacionalnom nivou, vanredno stanje na evropskom nivou; obezbeenje prekograninih tokova tokom vanrednog stanja; informisanje o civilnoj zatiti stanovnitva tokom krize; obaveza ukidanje stanja krize i odreenih mera na inicijativu KOM.
Direktiva Parlamenta i Saveta 2009/125 o uspostavljanju okvira za postavljanje zahteva za Ekodizajn za energetske proizvode Ekodizajn, kao sredstvo energetske i ekoloke politike, prati usvajanje mera, ne samo za utedu energije, ve i za zatitu ivotne sredine, i to tokom ivotnog ciklusa proizvoda. Prvobitna direktiva 2005/32/EC o uspostavljanju okvira za postavljanje uslova za ekodizajn proizvoda koji koriste energiju, omoguila je proizvodima koji ispunjavaju uslove za ekodizajn slobodno kretanje unutar trita EU. Implementacija Direktive o ekodizajnu postepeno poboljava kvalitet proizvoda na tritu zajedno sa sistematskom zatitom ivotne sredine. Komisija je u julu, 2008. godine predstavila predlog izmene i dopune Direktive, koja proiruje opseg na energetske proizvode. Istovremeno predlog nije usmeren samo na korienje energije proizvoda, ve i na direktnu potronju energije. Revidirani tekst Direktive ima za cilj jaanje energetskog i ekolokog karaktera. Predlog je usvojen i objavljen pod nazivom izmene i dopune Direktive 125/2009/ES, a uspostavlja okvir za postavljanje zahteva Ekodizajna za poznate energetske proizvode. Trenutno je u Slovakoj postupak izmene i dopune zakona br. 665/2007 Zakona o ivotnoj sredini i upotrebi energije korienjem proizvoda (Zakon o Ekodizajnu), koji je inkorporisao Direktivu 2009/125/ES u nacionalno zakonodavstvo. Evropski privredni plan obnove i energija Evropski savet je tokom zasedanja u decembru, 2008. godine, kao odgovor na finansijsku krizu, odobrio Evropski plan oporavka. Jedna od
Konano, mere predviaju i :

n
dostupnost informacija u vanrednim situacijama na dnevnoj bazi; evaluacija mera posle krize; prikaz Faktora za procenu sigurnosti snabdevanja u EU.
Predlog Uredbe Saveta o izvetavanju o investicionim projekatima u energetsku infrastrukturu Evropske Unije i ukidanje Uredbe (EZ) .736/96 Ova Uredba ima za cilj da uini efikasnijim zajedniki okvir za prenos podataka i informacija o investicionim projektima u energetici Evropske komisije. Nakon korekcije, naroito u pogledu relevantnosti podataka u praenju Evropske komisije, izbegla bi se dupliranja i administrativna optereenja u odnosu na postojee obaveze izvetavanja prema ve postojeem zakonodavstvu EU (posebno u vezi Treeg paketa propisa za unutranje energetsko trite), a istovremeno i njihovo efikasno korienje i zatita poslovnih informacija TTE Saveta. Politiki dogovor o nacrtu ovog dokumenta je postignut 14. 3. 2010. godine. Meutim, trenutno je odloeno stupanje na snagu ove Uredbe, do naredne
158
7. ISKUSTVO SLOVAKE
161
Umesto zakljuka - Iskustvo Slovake u vezi sa aktivnostima koje se odnose na proces pristupanja i lanstvo u EU u oblasti energije Promovisanje i odbrana dravnih interesa mora uvek da ostane nacionalni prioritet, ak i po cenu odlaganja planiranog rasporeda. Ubrzanje procesa moe da rezultira pritiskom na dravu da donese neke odluke koje nisu nuno u njenom interesu. Stoga je ouvanje racionalnog pristupa najbolji nain da se sprei sklonost ka donoenju odluka izvan nacionalnog interesa. Strateka pitanja, o kojima se pregovara u oblasti energije mogu biti, na primer uee pojedinih vidova energije u energetskom miksu, kvantitativni ciljevi energetske politike, plan njihovog ostvarivanja, proces transformacije, restruktuiranja, itd. U poslednjoj fazi procesa pridruivanja, drava-kandidat ima mogunost da direktno uestvuje u pregovorima u radnim grupama i na taj nain ima priliku da se upozna sa nainom komunikacije, razmiljanja, pregovaranja u praksi, profesionalnim diskusijama i reakcijama. Pohaanje ovih sastanaka na nivou posmatraa poveava spremnost za predstojee lanstvo drave. Sposobnost zemlje da fleksibilno odgovori na izazove koji se odnose na energetska pitanja trenutno utiu na sve sektore nacionalne ekonomije, to je od posebne vanosti. Dodatno, injenica koja zahteva punu panju u procesu pridruivanja je rasporeivanje adekvatanog broja strunjaka sa profesionalnim i jezikim sposobnostima u procesu pregovora, koji mogu u okviru pojedinih poglavlja da vode teke pregovarake procese. Svaki problem (strateki ili zakonodavni) iziskuje osnivanje ad-hoc radne grupe koja radi na izradi komentara predmetnog dokumenta jo od trenutka njegovog predstavljanja radnim grupama, pa sve do najviih nivoa odluivanja u EU telima. Neophodno je da eksperti drave u okviru priprema pozicija, miljenja, uputstva, ili mandata, od najnieg do najvieg nivoa pregovora (pregovori eksperata, direktora, ambasadora, predstavnika, zastupnika ambasadora, ministara i premijera ili sastanaka na ministarskom nivou), pre stvaranja radnih grupa, sprovedu detaljnu analizu dokumenta i procene ko su zainteresovane strane i sektori.
mera u etiri prioritetne oblasti politike Lisabonske agende, je ubrzanje investicija u infrastrukturu i energetske projekte. Na osnovu plana ekonomskog oporavka, Evropska komisija je 28. 1. 2009. godine, usvojila predlog Evropskog parlamenta i Saveta o uspostavljanju programa finansijske pomoi za projekte u energetskom sektoru u okviru evropskog oporavaka. 13. jula, 2009. godine usvojena je Uredba 663/2009. Ovaj akt obezbeuje ukupnu finansijsku pomo u iznosu od 3.980 milijardi evra, koja bi trebalo da bude dodeljena izmeu 2009. i 2010. godine za sledee oblasti:
n
gasne i elektrine interkonekcije; projekti energije vetra na moru; projekti hvatanja i skladitenja ugljenika.
U okviru Uredbe dana 4. 3. 2010. godine Evropska komisija je podrala projekte sa pozitivnim efekatom po Slovaku:
n
povezivanje gasovodom Velikog Krtia i Veea (Slovaka-Maarska) to omoguava povratni protok gasa, pretpostavljenog kapaciteta od 5 milijardi m3 gasa godinje. To je jedan od kljunih projekata u cilju diversifikacije snabdevanje gasa u Slovakoj. Iznos finansijske pomoi je 30 miliona evra. projekat spajanja stanica za prikupljanje gasa i transportne mree Slovake putem centralne stanice Gajari-Bade sa mreom u ekoj. Cilj projekta je poveanje kapaciteta u sluaju povratnog protoka gasa iz eke Republike u sluaju poremeaja u snabdevanju. Iznos finansijske pomoi je 2,9 miliona evra. projekat jaanje kapaciteta rezervnog protoka gasa u smeru zapad - istok (infrastrukture i opreme), sa ciljem poveanja kapaciteta u sluaju povratnog protoka gasa iz eke Republike u sluaju poremeaja u snabdevanju. Iznos finansijske pomoi je 0,66 miliona evra.
160
7. ISKUSTVO SLOVAKE
163
ru razvoja svakog dokumenta. Pozicije drave treba da budu predstavljene odmereno i odgovorno u okviru stabilnih stavova. Promena stavova trebalo bi da bude izuzetak koje prati detaljno obrazloenje.
Pri definisanju pozicije Slovakoj je ponekad veoma teko da uskladi interese komercijalnog sektora u energetskom sektoru sa nacionalnim interesima. Strunost i diplomatija su zato od kljunog znaaja za uspenost ovih meunarodnih aktivnosti. Specifinost stavova drave-lanice ne moe biti prepreka - u toku procesa pristupanja, ali i tokom lanstva u EU. Ipak, mogue je da drava ostane usamljena u miljenjima i stavovima po nekim pitanjima. Ovakav stav je opravdan, ako je drava u mogunosti da racionalno formulie argumente. Posebno je vano da portfelj argumenta bude struno i profesionalno pripremljen i predstavljen. Mogue je da nakon predstavljanja ovih argumenata, drava dobije podrku od drugih drava lanica. U tome je od velikog znaaja korienje nezvaninih pregovora i drugih formalnih i neformalnih kontakata za dobijanje informacija o stavovima drava-lanica (npr., predstavnici komunikacijskih misija, predstavnici bilateralnih poslovnih saveta, neformalne dogaaji, itd). Jer, ukoliko drava ima pregled stavova drugih drava, poveava se samopuzdanje pri iznoenju svojih stavova. Savladavanje raznolikosti i dinaminosti pitanja koja su redovno u postupku reavanja je ponekad veoma teko. Dobre menaderske sposobnosti, spremnost na pregovore, pregovaranje i jezike predispozicije predstavnika nadlenih vlasti, pomau u prevazilaenju ovog. Kod zahtevnih dokumenata moe se koristiti institut rezerve za dalje ispitivanje. Time se dobija na vremenu za dalje razmatranje dokumenta i stvara se prostor da se uju i analiziraju miljenja drugih drava, kao i praenje njihovih komentara. Ove izjave se mogu koristiti kao inspiracija za odgovarajuu nacionalnu debatu u ad-hoc radnim grupama. Ovo je izuzetno korisno u pogledu novih tema. Pri kraju, za period priprema lanstva u EU vanu ulogu u predstavljanju drave ima delegirano osoblje drave koje je ukljueno u misije u EU. Tako se otvaraju mogunosti na dnevnom nivou za ostvarivanje saradnje sa nadlenim organima u dravi, kao i za bolje povezivanje, promovisanje i lobiranje za sopstvene pozicije i nacionalne interese. Konano, stanovita zemlje treba da budu hronoloki predstavljena u okvi-
162
165
8. Prilozi
8.1 Propisi koje je neophodno implementirati na osnovu ugovora o osnivanju energetske zajednice i odluke ministarskog saveta energetske zajednice (lan 100 UEnZ)
Vie detalja na stranici broj:
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
1.
European Community Directive 2003/54/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market of electricity repealing Directive 96/92/EC www.energy-community.org www.energy-community.org European Community Regulation 1228/2003/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 on conditions for access to the network for cross-border exchanges in electricity www.energy-community.org Directive 2005/89/EC of the European Parliament and of the Council of 18 January 2006 concerning measures to safeguard security of electricity supply and infrastructure investment www.energy-community.org
Direktiva br. 2003/54/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, koja se odosi na zajednika pravila za unutranje trite elektrine energije i menja Direktiva br. 96/92/EC Uredba (EC) br. 1228/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, o uslovima za pristup mrei radi prekogranine razmene elektrine energije. Direktiva br. 2005/89/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 18. januara, 2006. godine, o merama za obezbeenje sigurnosti snabdevanja elektrinom energijom i investicijama u infrastrukturu
lan 11. EZnZ i Aneks I UEnZ
48
2.
lan 11. EZnZ i Aneks I UEnZ
3.
Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 200606 od 18. 12. 2007. godine
56
8. PRILOZI
167
Vie detalja na stranici broj: Vie detalja na stranici broj:
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
4.
Commission Decision of 9 November 2006 Amending the Annex to Regulation (EC) No. 1228/2003 on conditions for access to the network for cross-border exchanges in electricity www.energy-community.org Directive 2003/55/EC of the European Parliament and of the Council of 26 June 2003 concerning common rules for the internal market in natural gas and repealing Directive 98/30/EC www.energy-community.org Regulation (EC) No 1775/2005 of the European Parliament and of the Council of 28 September 2005 on conditions for access to the natural gas transmission networks www.energy-community.org
Odluka Komisije od 9. novembra, 2006. godine, Kojom se menja Aneks Uredbe (EC) br. 1228/2003 o uslovima za pristup mrei radi prekogranine razmene elektrine energije. Direktiva br. 2003/55/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna, 2003. godine, koja se odosi na zajednika pravila za unutranje trite prirodnog gasa i menja Direktivu br. 98/30/EC Uredba (EC) br. 1775/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. septembra, 2005. godine, o uslovima za pristup mrei za transport prirodnog gasa Direktiva Saveta br. 2004/67/EC od 26. aprila, 2004. godine, koja se odnosi na mere za obezbeenje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom Direktiva Saveta br. 85/337/ EEC od 27. juna, 1985. godine, o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu
Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 20082 od 27. juna, 2008. godine
9.
.Directive 2001/80/EC on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants www.energy-community.org
Direktiva br. 2001/80/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. oktobra, 2001. godine, o ogranienju emisija odreenih zagaivaa u vazduh iz velikih loita Direktiva br. 1999/32/EC od 26. aprila, 1999. godine, koja se odnosi na smanjenje sadraja sumpora u pojedinim tenim gorivima i koja menja i dopunjuje Direktivu br. 93/12/EEC Direktiva Saveta br. 79/409/ EEC od 2. aprila, 1979. godine, o ouvanju divljih ptica, lan 4(2) Direktiva Saveta br. 97/11/ EC od 3. marta, 1997. godine, koja menja Direktivu br. 85/337/EEC o uticaju efekata odreenih javnih i privatnih projekata na ivotnu sredinu Direktiva br. 2003/35/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 26. maja, 2003. godine, koja ureuje javno uee u stvaranju odreenih planova i programa koji se odnose na ivotnu sredinu i menja u pogledu javnog uea i pristupa pravosuu Direktive Saveta br. 85/337/ EEC i 96/61/EC
lan 16. UEnZ i Aneks II UEnZ
105
10. lan 11. EZnZ i Aneks I UEnZ 62
5.
Directive 1999/32/EC relating to a reduction in the sulphur content of certain liquid fuels and amending Directive 93/12/EEC www.energy-community.org Council Directive No. 79/409/ EEC on the conservation of wild birds, art 4 (2) www.energy-community.org Council Directive No. 97/11/EC of 3 March 1997 amending Directive 85/337/EEC on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment www.energy-community.org Directive No. 2003/35/EC of the European Parliament and of the Council of 26 May 2003 providing for public participation in respect of the drawing up of certain plans and programmes relating to the environment and amending with regard to public participation and access to justice Council Directives 85/337/EEC and 96/61/EC www.energy-community.org
105
11. Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 200606 od 18. 12. 2007. godine
106
6.
73, 144
12.
103
7.
Council Directive 2004/67/EC of 26 April 2004 concerning measures to safeguard security of natural gas supply www.energy-community.org
Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 200606 od 18. 12. 2007. godine
69
8.
Council Directive 85/337/EEC of 27 June 1985 on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment www.energy-community.org
13. lan 16. UEnZ i Aneks II UEnZ 103
103
166
8. PRILOZI
169
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
14.
Directive No. 2001/77/EC on the promotion of electricity produced from renewable energy sources in the internal electricity market www.energy-community.org
Direktiva br. 2001/77/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 27. septembra, 2002 godine, o promociji elektrine energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutranjem tritu elektrine energije Direktiva br. 2003/30/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 8. maja, 2003. godine, za promociju upotrebe biogoriva ili drugog goriva proizvedenog iz obnovljivih izvora za transport
lan 20. UEnZ
92 19.
Directive No. 2006/32/EC of the European Parliament and of the Council of 5 April 2006 on energy end-use efficiency and energy services and repealing Council Directive 93/76/EEC www.energy-community.org
15.
Directive No. 2003/30/EC on the promotion of the use of bio-fuels or other renewable fuels for transport www.energy-community.org
Direktive br. 2006/32/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 5. aprila, 2006. godine, o energetskoj efikasnosti kod krajnje potronje i energetskim uslugama, koja menja Direktiva Saveta br. 93/76/ EEC
Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 2009/05/MC-EnC od 18. 12. 2009. godine
85
lan 20. UEnZ
93 Directive No. 2002/91/EC Of the European Parliament and of the Council of 16 December 2002 on the energy performance of buildings www.energy-community.org Direktiva br. 2002/91/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 16. decembra, 2002. godine, o energetskim performansama zgrada Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 2009/05/MC-EnC od 18. 12. 2009. godine
16.
Generally aplicable Standards of the European Community
Opte primenljivi standardi Evropske zajednice
lan 21-23. EUnZ i Proceduralni akt Stalne grupe na visokom nivou Energetske zajednice br. 2007/04 od 17. 10 .2007. godine, o Listi Opte primenljivih standarda za elektrinu energiju i gas lan 18. i 19. UEnZ i Aneks III UEnZ
20.
86
/ Council Directive No. 92/75/ EEC of 22 September 1992 on the indication by labelling and standard product information of the consumption of energy and other resources by household appliances, as amended by Regulation (EC) No. 1882/2003 of the European Parliament and of the Council and Regulation (EC) No. 1137/2008 of the European Parliament and of the Council (Directive 92/75/EEC) www.energy-community.org
17.
The Treaty establishing European Community Art. 81, 82, 87, 86 (1) i (2) www.energy-community.org Council Directive No. 2006/67/ EC of 24 July 2006 imposing an obligation on Member States to maintain minimum stocks of crude oil and/or petroleum products www.energy-community.org
Ugovor o osnivanju Evropske zajednice lan 81, 82, 87, 86 (1) i (2) Direktiva Saveta br. 2006/67/EC od 24. jula, 2006. godine, o utvrivanju obaveze drava lanica o odravanju minimalnih rezervi sirove nafte i/ili naftnih derivata
/ 21.
18.
79
Direktiva Saveta br. 92/75/EEC od 22. septembra, 2002. godine, o pokazateljima na koje se ukazuje obeleavanjem i standardnim informacijama o proizvodu koji se odnose na potronju energije i drugih resursa primenom aparata u domainstvu, izmenjena Uredbom (EC) br. 1882/2003 Evropskog parlamenta i Saveta i Uredbom br. 1137/2008 Evropskog parlamenta i Saveta (Direktiva 92/75/ EEC)
Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 2009/05/MC-EnC od 18.12.2009. godine
87
168
8. PRILOZI
171
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
22.
Commission Directive No. 94/2/EC of 21 January 1994 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household electric refrigerators, freezers and their combinations, as amended by Commission Directive No. 2003/66/EC www.energy-community.org Commission Directive No. 95/12/EC of 23 May 1995 implementing Council Directive No. 92/75/EEC with regard to energy labeling of household washing machines, as amended by Commission Directive No. 96/89/EC www.energy-community.org Commission Directive No. 95/13/EC of 23 May 1995 implementing Council Directive 92/75/EEC with regard to energy labelling of household electric tumble driers www.energy-community.org
Direktiva Komisije br. 94/2/EC od 21. januara, 1994. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja friidera, zamrzivaa i njihovih kombinacija, koja je izmenjena Direktivom Komisije br. 2003/66/EC Direktiva Komisije br. 95/12/ EC od 23. maja, 1995. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja maina za pranje u domainstvu, koja je izmenjena Direktivom Komisije br. 96/89/EC
26. 88
Commission Directive No. 97/17/EC of 16 April 1997 implementing Council Directive 92/75/EEC with regard to energy labeling of household dishwashers www.energy-community.org Commission Directive No. 98/11/EC of 27 January 1998 implementing Council Directive 92/75/EEC with regard to energy labeling of household lamps www.energy-community.org Commission Directive No. 2002/40/EC of 8 May 2002 implementing Council Directive 92/75/EEC with regard to energy labeling of household electric ovens www.energy-community.org
Direktiva Komisije br. 97/17/EC od 16. aprila, 1997. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja maina za pranje sudova u domainstvu Direktiva Komisije br. 98/11/ EC od 27. januara, 1998. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja izvora osvetljenja za domainstvu Direktiva Komisije br. 2002/40/EC od 8. maja, 2002. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/ EEC u pogledu energetskog obeleavanja elektrinih rerni za domainstva
89
27. Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 2009/05/MC-EnC od 18.12.2009. godine
Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 2009/05/MC-EnC od 18. 12. 2009. godine Odluka Ministarskog saveta Energetske zajednice br. 2009/05/MC-EnC od 18. 12. 2009. godine
89
23.
88
28.
89
24.
Direktiva Komisije br. 95/13/ EC od 23. maja, 1995. godine, o primeni Direktive Saveta br. 92/75/EEC u pogledu energetskog obeleavanja elektrinih suaa za domainstvu
88
25.
Commission Directive No. 96/60/EC of 19 September 1996 implementing Council Directive 92/75/EEC with regard to energy labeling of household combined washerdriers www.energy-community.org
Direktiva Komisije br. 96/60/ EC od 19. septembra, 1996. godine o primeni Direktive Saveta br. 92/75/ EC u pogledu energetskog obeleavanja kombinovanih aparata za pranje i suenje u domainstvu
88
170
8. PRILOZI
173
8.2 Propisi Evropske unije koji e biti obavezni predstojee obaveze
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
4.
1.
Directive No. 2009/28/EC of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending amending and subsequently repealing Directives 2001/77/ EC and 2003/30/EC www.energy-community.org Commission Decision of 30 June 2009 establishing a template for National Renewable Energy Action Plans under Directive 2009/28/EC www.energy-community.org
Direktiva br. 2009/28/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine, o promociji upotrebe energije iz obnovljivih izvora i izmeni i deliminom stavljanju van snage Direktive br. 2001/77/ EC i Direktive br. 2003/30/ EC Odluka Komisije od 30. juna 2009. godine, o stvaranju osnova za Nacionalni akcioni plan za obnovljivu energiju shodno Direktivi 2009/28/EC
Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Preporuka oko implementacije Direktive 2009/28/ EC
Regulation (EC) No. 713/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 establishing an Agency for the Cooperation of Energy Regulators http://ec.europa.eu/energy/ gas_electricity/ third_legislative_package_ en.htm
Uredba (EC) br. 713/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o osnivanju Agencije za saradnju Regulatora u oblasti energetike
58 59, 74 75
94 Regulation (EC) No. 714/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 on conditions for access to the network for cross-border exchanges in electricity and repealing Regulation (EC) No 1228/2003 http://ec.europa.eu/energy/ gas_electricity/ third_legislative_package_ en.htm Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Preporuka oko implementacije Uredbe 714/2009 od strane ugovornih strana
5.
2.
96
Uredba (EC) br. 714/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o uslovima za pristup mrei za prekograninu razmenu elektrine energije i ukidanju Uredbe (EC) Br. 1228/2003
59
3.
Directive No. 2010/31/EU of the European Parliament and of the Council of 19 May 2010 on the energy performance of buildings (recast) http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri =OJ:L:2010:153:0013:0035:E N:PDF
Direktiva br. 2010/31/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 19. maja, 2010. godine, o energetskim karakteristikama zgrada (izmenjeno)
Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Odluka o implementaciji Direktive 2010/31/ EU o energetskim karakteristikama zgrada, izmeni i ukidanju Direktive 2002/91/EC
6.
Regulation (EC) No. 715/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 on conditions for access to the natural gas transmission networks and repealing Regulation (EC) No. 1775/2005 http://ec.europa.eu/energy/ gas_electricity/ third_legislative_package_ en.htm
Uredba (EC) br. 715/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula, 2009. godine, o uslovima za pristup mrei za transport prirodnog gasa i ukidanju Uredbe (EC) br. 1775/2005
Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Preporuka oko implementacije Uredbe 715/2009 od strane ugovornih strana
75
172
8. PRILOZI
175
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
7.
Directive No. 2009/72/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 concerning common rules for the internal market in electricity and repealing Directive 2003/54/EC http://ec.europa.eu/energy/ gas_electricity/ third_legislative_package_ en.htm
Direktiva br. 2009/72/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine, koja se odnosi na zajednika pravila za unutranje trite elektrine energije i ukidanje Direktive 2003/54/EC
Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Preporuka oko implementacije Direktive 2009/72/ EC od strane ugovornih strana Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Preporuka oko implementacije Direktive 2009/73/ EC od strane ugovornih strana Predlog Agende za Osmu sednicu Ministarskog saveta Energetske zajednice koja treba da se odri 24. 9. 2010. godine Izvetaj o sledeim koracima koji se odnose na implementaciju Direktive 2009/119/ EC
10. 59 60
Regulation (EC) No 1222/2009 of the European Parliament and of the Councilof 25 November 2009 on the labeling of tires with respect to fuel efficiency and other essential parameters http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri=O J:L:2009:342:0046:0058:EN:PDF Directive No. 2004/8/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 on the promotion of cogeneration based on a useful heat demand in the internal energy market and amending Directive 92/42/EEC http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do? uri=OJ:L:2004:052:0050:0060 :EN:PDF Regulation (EC) No 1407/2002 of 23 July 2002 on State aid to the coal industry http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri =OJ:L:2002:205:0001:0008:E N:PDF Regulation (EC) No 663/2009 of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 establishing a programme to aid economic recovery by granting Community financial assistance to projects in the field of energy http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do? uri=OJ:L:2009:200:0031:0045 :EN:PDF
Uredba (EC) br. 713/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra, 2009. godine, o obeleavanju guma za motorna vozila u odnosu na efikasnost potronje goriva i druge bitne karakteristike
153
8.
Directive No. 2009/73/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 concerning common rules for the internal market in natural gas and repealing Directive 2003/55/EC http://ec.europa.eu/energy/ gas_electricity/ third_legislative_package_ en.htm
Direktiva br. 2009/73/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine koja se odnosi na zajednika pravila za unutranje trite prirodnog gasa i ukidanje Direktive 2003/55/EC
11.
75 76
Direktiva 2004/8/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 11. februara, 2004. godine, o promociji kogeneracije bazirane na potranji korisne toplote je razvoj Direktive 92/42/EEC iz 1992. godine
89
12.
Uredba Saveta Evropske Zajednice broj 1407/2002 od 23. jula, 2002. godine, o dravnoj pomoi za industriju uglja
113
9.
Council Directive No. 2009/119/ EC of 14 September 2009 imposing an obligation on Member States to maintain minimum stocks of crude oil and/or petroleum products http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do? uri=OJ:L:2009:265:0009:0023 :EN:PDF
Direktiva Saveta br. 2009/119/EC o utvrivanju obaveze drava lanica o odravanju minimalnih rezervi sirove nafte i/ili naftnih derivata koje stavlja van snage Direktiva br. 2006/67/EC
81 13.
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta br. 663/2009 od 13. jula 2009. godine, o stvaranju programa sa ciljem ekonomskog povraaja doniranih sredstava finansijske pomoi Zajednice u projektima u oblasti energije
160
174
8. PRILOZI
177
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
14.
Decisions adopted jointly by the European Parliament and the Council Decision No 406/2009/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009on the effort of Member States to reduce their greenhouse gas emissions to meet the Communitys greenhouse gas emission reduction commitments up to 2020 http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do?uri=O J:L:2009:140:0136:0148:EN:PDF
Zajednike odluke Evropskog Parlamenta i Saveta broj 406/2009/ EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. o naporima zemalja lanica na ispunjenju ciljeva Evropske zajednice vezanih za smanjenje emisije gasova se efektom staklene bate do 2020. godine.
16. 107
Directive 2009/29/ec of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 amending Directive 2003/87/ EC so as to improve and extend the greenhouse gas emission allowance trading scheme of the Community http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do ?uri=OJ:L:2009:140:0063:0087 :en:PDF
Direktiva 2009/29/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila, kao dopuna Direktive 2003/87/ EC u cilju unapreenja i proirenja eme trgovanja dozvolama za emisiju gasova sa efektom staklene bate Evropske zajednice
108
17. Directive 2009/31/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the geological storage of carbon dioxide and amending Council Directive 85/337/ EEC, European Parliament and Council Directives 2000/60/ EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/EC, 2008/1/EC and Regulation (EC) No 1013/2006 http://eur-lex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do? uri=OJ:L:2009:140:0114:0135: EN:PDF
15.
Direktiva 2009/31/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 23. aprila, 2009. godine o skladitenju ugljen dioksida u geolokim slojevima I dopuna directive Saveta 85/337/EEC, kao I Direktiva Evropskog parlamenta i Saveta brojevi 2000/60/EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/EC, 2008/1/EC i Uredba(EC) No 1013/2006
Council Regulation (EC) No 736/96 of 22 April 1996 on notifying the Commission of investment projects of interest to the Community in the petroleum, natural gas and electricity sectors http://www.mee.government.bg/ integration /doc_energy/4_736_96.pdf
Uredba Saveta (EC) No 736/96 od 22. aprila, 1996. o obavetavanju Komisije o investicionim projektima u interesu Zajednice u oblastima naftne privrede, gasne privrede i elektroenergetike.
122, 158
108
18.
Directive 2000/60/EC of the European Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a framework for Community action in the field of water policy http://eurlex.europa.eu/ LexUriServ/LexUriServ.do ?uri=OJ:L:2000:327:0001:0001 :EN:PDF/
Direktiva 2000/60/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra, 2000 kojom se uspostavlja okvir za delovanje Zajednice u oblasti politike upravljanja vodama
113
176
8. PRILOZI
8.3 Propisi Evropske unije koji e biti obavezni potencijalne obaveze
R.B.
Naziv propisa
Prevod naziva
Napomene
1.
Commission of the European Communities, Document 2009/0108 of 16 July 2009 Proposal for a Regulation of the European Parliament and of the Council concerning measures to safeguard security of gas supply and repealing Directive 2004/67/EC http://www.europarl.europa. eu/oeil/ file.jsp?id=5788232 Council of the European Union, Document 2007/0286 of 26 June 2009 Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on Industrial emissions (integrated pollution prevention and control) (Recast) http:// register.consilium.europa.eu/ pdf/en/09/st11/st11320.en09. pdf
Dokument Komisije Evropskih zajednica broj 2009/0108 od 16. jula, 2009: Predlog Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta koja se tie mera obezbeivanja sigurnosti u snabdevanju gasom i ukidanje Direktive 2004/67/ EC
2.
Dokument Saveta Evropske unije broj 2007/0286 od 26. juna, 2009: Predlog Direktive Evropskog parlamenta i Saveta o industrijskom zagaenju (integrisana kontrola i spreavanje zagaenja) (Preoblikovanje)
178
181
9. Skraenice
AERS Agencija za energetiku Republike Srbije CE (Council of Europe) Savet Evrope CEN Evropski komitet za standardizaciju CENELEC Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici COGEN Udruenje za oblast kogeneracije KzK Komisija za zatitu konkurencije Republike Srbije Eaceegas Evropska asocijacija za unapreenje razmene
energije
EEA European Environmental Agency (Evropska agencija

za ivotnu sredinu)
EESD Program energija, ivotna sredina i odrivi razvoj ERGEG Regulatorna grupa za elektrinu energiju i gas EU (European Union) Evropska unija Eurocoal Udruenje za oblast uglja Euroelectric Udruenje za oblast elektroenergetike Euroheat Udruenje za oblast toplotne energije EUROSTAT Posebna organizacija u okviru Evropske unije koja
se bavi statistikom i iji je cilj da omogui poreenja izmeu zemalja i regiona na nivou Evrope.
GIE (Gas Infrastructure Europe) Udruenje za gasnu

infrastrukturu Evrope
IEA (International Energy Meunarodna agencija za energiju Agency) LNG Utenjeni prirodni gas
9. SKRAENIcE
183
OECD (Organization for Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj Economic Co-operation and Development) OPEC (Organization of Organizacija drava izvoznica nafte Petroleum Exporting Countries)/OPEK OSCE (Organization for Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju Security and Co-operation in Europe) AzEE
Agencija za energetsku efikasnost
10. Pojmovnik
Down stream Energetske delatnosti prerade, distribucije i delatnosti korienja energije ukljuujui i rafinerijsku preradu
sirove nafte (proizvodnja derivata nafte) prirodnog gasa do prerade
Up stream delatnosti Proizvodnja i eksploatacija uglja/lignita, sirove nafte i Take or pay Klauzula uzmi ili plati se pojavljuje kod ugovora o
prodaji i podrazumeva unapred utvrene koliine energije ili usluge koje kupac treba da plati bez obzira da li ih je preuzeo
SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju UCTE Unija za koordinaciju prenosa elektrine energije UEnZ Ugovor o osnivanju Energetske zajednice UN (United Nations) Ujedinjene nacije UNECE (United Nations Ekonomska Komisija za Evropu Ujedinjenih nacija Economic Commission for Europe) UNFCCC Okvirna Konvencija UN o klimatskim promenama
Acquis communautaire Pravne tekovine Evropske unije Arhuka konvencija Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti (Aarhus Convention) i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu
ivotne sredine
Centralno skladino Drave lanice EU mogu osnovati da bude odgovorno telo (CST) za stvaranje, odravanje i prodaju rezervi nafte i/ili
derivata nafte, regulisano Direktivom br. 2009/119/EC
Delatnosti od opteg U Srbiji: Zakonom propisane delatnosti od interesa interesa za drutvenu zajednicu i/ili dravu; U EU: delatnosti
Priredili: Olivera Vitorovi i Aleksandar Macura kod kojih regularni trini mehanizam ne obezbeuje socijalno poeljni rezultat i koje se pribavljaju plaanjem iz javnih sredstava
Directive Direktiva, vrsta propisa Evropske unije Dravna pomo Svaki oblik plaanja industriji iz dravnog budeta koji
nije povezan sa uslugama ili dobrima isporuenim od strane industrije; Ukljuuje i ustupanje prava i imovine industriji bez naknade i u postupku koji nije trino zasnovan; Dravna pomo bi trebalo da bude ograniena na pomo u vanrednim situacijama, transparentna i bez uticaja na trinu poziciju preduzea koja je primaju niti (eksplicitno ili implicitno) povezana sa obavljenjem delatnosti od opteg interesa.
182
10. POjmOVNIK
185
Energetika Oblast privrede u okviru koje se ostvaruju proizvodnja,

prevoz, prodaja i korienje energenata i energije proizvedene robe ili energije i uloene energije
Energetski objekti Postrojenja i oprema (ureaji i instalacije) koji slue za

obavljanje energetske delatnosti pripadajuom infrastrukturom
Energetska efikasnost Odnos izmeu ostvarenog uinka, usluge,
Energetsko trite Skup kupovina i prodaja energije/energenata sa Energy Charter Treaty Ugovor o energetskoj povelji (ECT) European network of Evropska mrea transmission system prenosnih mrea operators for electricity
br. 2004/67/EC operatora elektroenergetskih
Energetska efikasnost/ Globalni ili integrisani pristup iji je cilj da utie upravljanje potronjom na koliinu i vreme potronje energije da bi se
smanjila ukupna potronja primarne energije i vrna optereenja dajui prednost merama energetske efikasnosti i drugim merama kao to su ugovori o snabdevanju sa klauzulama o moguim prekidima isporuke, u odnosu na mere uveanja proizvodnih kapaciteta - ovaj pristup podrazumeva da su mere efikasnosti ekonominije u odnosu na mere uveanja proizvodnih kapaciteta uzevi u obzir i pozitivne posledice po ivotnu sredinu nastale usled smanjenja potronje kao i smanjenje trokova vezanih za obezbeivanje sigurnosti snabdevanja energetike
Gas Coordination Group Grupa za gasnu koordinaciju, regulisana Direktivom Horizontalno integrisano Oznaava preduzee koje obavlja najmanje jednu preduzee od funkcija proizvodnje za prodaju, ili prenosa ili
Energetska politika Opti akt koji predstavlja pravce i ciljeve razvoja Energetska regulativa Skup propisa koji ureuju energetsku oblast delovanja Energetska zajednica Nastala
Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ugovor je potpisan 25. oktobra, 2005. godine i stupio je na snagu jula 2006. godine sa ciljem stvaranja zajednikog trita energije drava Jugoistone Evrope, koje bi se integrisalo sa tritem energije Evropske unije naftovodi, toplovodi koji slue za prenos i distribuciju elektrine energije, transport i distribuciju prirodnog gasa za transport nafte, distribuciju tople vode i sl. privredni subjekti
distribucije ili snabdevanja elektrinom energijom, i drugih aktivnosti koje nisu vezane za elektrinu energiju
Instrumenti prava Sredstva kojima se ureuju pravni odnosi u koje energetike stupaju energetski subjekti Izvori energije Pojave ili materijali koji se mogu koristiti za dobijanje
energije
Javna usluga Usluga dostupna u svako vreme svim kupcima i
Energetske mree Elektroenergetski vodovi i cevovodi: gasovodi,
energetskim subjektima po regulisanoj ceni i prema regulisanim uslovima pristupa i korienja, koja se obavlja prema naelima javnosti rada i nadzora tela odreenih zakonom; Javna usluga obezbeuje se i plaanjem iz javnih fondova u delu koji se ne moe ostvariti normalnim trinim delovanjem; U tom delu javna usluga se pribavlja i ugovara uz uobiajna naela javnih nabavki; Plaanje ovog dela javnih usluga obavlja se iz javnih fondova /budeta i ne moe se obavljati vanbilansnim poravnanjem sa pravima i koncesijama koje je vrilac javne usluge eventualno ostvario u drugom postupku konkurencije i gde bi trokovi iskljuenja bili vii od socijalno prihvatljivih trokova; Smatra se da drava ili druga javna uprava upravlja javnim dobrima u ime i za raun javnosti; U Srbiji su javna dobra definisana kao vlasnitvo Republike Srbije
Javno dobro Dobra koja su na raspolaganju svima bez
Energetske delatnosti Privredne delatnosti u oblasti energetike koje obavljaju
184
10. POjmOVNIK
187
Javno preduzee U Srbiji: posebna forma privrednog subjekta koje
drava osniva radi obavljanja delatnosti od opteg interesa upotrebom sredstava i prava u svojini Republike Srbije; U EU: preduzee iji su izvetaji javno dostupni i izvori kapitala pribavljeni na otvorenom tritu spregnuta proizvodnja pregrejane pare i toplote se prevoenje svih kupaca u ovaj status
Okvirna Konvencija UN o Konvencija UN o klimatskim promenama je doneta klimatskim promenama 1992. godine, ratifikovana u Srbiji Zakonom o (UNFCCC) potvrivanju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o
promeni klime sa aneksima 1997. godine
Kogeneracija Spregnuta proizvodnja toplotne i elektrine energije ili Kvalifikovani kupci Kupci koji imaju pravo izbora snabdevaa - oekuje Kyoto Protocol Kjoto protokol na Konvenciju UNFCCC Labelling Oznaka ili etiketa, u ovom sluaju, energetske
efikasnosti proizvoda koja prua informaciju potroau o klasi energetske efikasnosti se utvruju uslovi i nain obavljanja delatnosti ili se potvruje ispunjenje uslova za obavljanje delatnosti
Operator prenosnog Fiziko ili pravno lice nadleno za rukovoenje, sistema odravanje i, ako je potrebno, razvijanje prenosnog
sistema u odreenoj oblasti i gde to vai, njegovo povezivanje sa drugim sistemima i za obezbeenje dugorone sposobnosti sistema da ispuni razumne zahteve za prenos elektrine energije slobodnog izbora snabdevaa ne ugroavajui kvalitet i sigurnost snabdevanja
Otvaranje trita Proces kroz koji potroai energije stiu mogunost Prikljuenje na Ostvarivanje fizikog prikljuka izmeu energetske energetsku mreu mree i objekata proizvoaa, korisnika energije,
Licence Dozvole za obavljanje energetskih delatnosti, kojima Mrena energija Energent koji se moe preneti samo mreom Obavezne rezerve nafte Mera ostvarivanja sigurnosti snabdevanja energijom
na tritu sirove nafte, odnosno derivata nafte koja podrazumeva dranje rezerve od 90 dana prosene potronje u dravi
odnosno druge mree za prevoz energije kao preduslov ostvarivanja prava pristupa energetskim mreama kojima treba da se ponaaju subjekti prava energetike
Principi prava energetike Kriterijumi zakljuivanja i vrednovanja u skladu sa Pristup tree strane Korienje energetskih mrea od strane treih lica energetskim mreama radi prenosa, odnosno transporta, distribucije,
Obavljanje delatnosti od Ekskluzivno pravo istraivanja, korienja, opteg interesa upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg
interesa; Delatnost od opteg interesa u domaem zakonodavstvu utvruje se meritornom odlukom Vlade ili drugog nadlenog organa; pojam se razlikuje od pojma delatnosti od opteg interesa (services of general interest) koji poznaje pravo EU utoliko to su ovde delatnosti od opteg interesa jasno definisane i svedene na delatnosti prirodnih monopola gde se utvruje pravo pristupa tree strane.
preuzimanja i predaje ugovorene koliine energije u ugovoreno vreme; Moe biti ugovorno i regulisano; Pravo pristupa utvruje se na temelju prihvaenog shvatanja da su ove delatnosti prirodni monopoli koji se ne mogu efektivnije obavljati primenom trinog mehanizma ali pravo pristupa trea strane i drugi regulativni mehanizmi obezbeuju da ovi monopoli ne vre uticaj na kvalitet energetskog trita
Regulacija energetskog Skup normi i aktivnosti dravnih organa ili ovlaenih trita tela kojima se utie na ponaanja na tritu energije Regulation Uredba, vrsta propisa Evropske unije Regulatorno telo Telo kome je drava prenela autoritet da donese
odluke kojima utiu na odreene subjekte na tritu i trina ponaanja i na taj nain reguliu odnose na tritu
Objekti prava energetike Energenti, energija i energetski objekti Oblici energije Razliite forme u kojima se pojavljuje energija Obnovljivi izvori energije Sunce, vetar, biomasa, voda, geotermalna energija,
energija plime i oseke, energija talasa...
186
10. POjmOVNIK
189
Sigurnost snabdevanja Pouzdanost snabdevanja energijom koja treba da

bude dostupna svim uesnicima na tritu
Vertikalno integrisano Preduzee ili grupa preduzea pod direktnom ili preduzee indirektnom kontrolom jednog ili vie lica koja vre
Sistemske usluge Usluge neophodne za rad prenosne i distributivne
mree u cilju omoguavanja nesmetanog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja potroaa elektrinom energijom; Mogu obuhvatati sve ili neke od sledeih usluga: isporuku reaktivne elektrine energije, regulaciju frekvencije i napona, obrtne rezerve, hladne rezerve, balansiranje odstupanja, restartovanje sistema nakon raspada; Pribavljaju se normalnim trinim mehanizmom ukljuuje proizvodnju energije.
barem jednu od funkcija prenosa ili distribucije energije i barem jednu od funkcija proizvodnje ili snabdevanja energijom
Zelena energija Energija dobijena iz obnovljivih izvora energije (Green energy)
Snabdevanje Isporuka i prodaja ukljuujui i preprodaju energije, ne Standardizacija Metod usaglaavanja po pitanju kvaliteta, oblika,
mere, materijala, sigurnosti i perioda trajanja.
Priredili: Olivera Vitorovi i Aleksandar Macura
Strategija razvoja Instrument prava energetike koji predstavlja izraz energetike volje kojim se odreuje nain ostvarivanja energetske
politike
Subjekti prava energetike Fizika i pravna lica, nosioci prava i obaveza u oblasti
energetike
Tarifni kupci Kupci koji nemaju pravo izbora od koga e kupiti

energiju i snabdevaju se na regulisanom tritu energije, po propisanom tarifnom sistemu
Tranzit Prenos ili transport energije koja se niti proizvodi niti
koristi na teritoriji pod jurisdikcijom sistema preko koga se taj prenos ili transport vri dalje prodaje drugim uesnicima na tritu.
Trgovac Uesnik na tritu energije koji kupuje energiju radi Uredbe, direktive... Propisi koji se donose u organima EU po propisanom
postupku
Vanbilansno poravnanje Proces kojim se deo javne usluge moe platiti

davanjem koncesija i drugih pogodnosti mimo trinog mehanizma preduzeu koje obavlja tu delatnost a naknada za pogodnosti i trokovi obavljanja javnih usluga meusobno ponitavaju.
188
Impresum
Izdava Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31 Beograd www.emins.org Za izdavaa Maja Bobi Urednici edicije Vodi kroz EU politike Tanja Mievi, potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Milan Simurdi, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Autori edicije Vodi kroz EU politike Energetika Branislava Lepoti Kovaevi Aleksandar Kovaevi
Autorka priloga Iskustvo Slovake Alena Zakova Lektura i korektura Marija Todorovi Dizajn Igor Sergej Sandi www.issstudiodesign.com ISBN: 978-86-82391-51-7 Tira 1.000 tampa Mladost grup, Loznica 2010.
190
CIP - , 351.824.11:620.9(4-672EU) 339.976:620.9(4-672EU) , , 1969Energetika / [Branislava Lepoti Kovaevi, Aleksandar Kovaevi ; autorka priloga Alena Zakova]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2010 (Loznica : Mladost grup). - 189 str. : tabele, graf. prikazi ; 21 cm. (Vodi kroz Evropsku uniju) Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira 1.000. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-82391-51-7 1. , , 1963 () ) ) COBISS.SR-ID 177409804
Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odraavaju neophodno i zvanine stavove Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), Istraivakog centra Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA, niti Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo SlovakAid.

Vodic Kroz EU Politike - Energetika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Kroz EU Politike - Energetika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Energetika

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

11 13 19 20 23 31 31 35 37 47 61 77 83 90 96 99 99 109 114 117 121

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

6. 6.1 6.2 6.3 7. 8. 8.1 8.2 8.3 9. 10.

2. Pojam pristupanja Evropskoj uniji

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

konkurentnost; sigurnost snabdevanja i odrivost.

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

Preureena Direktiva o oznaavanju i zgradama

Direktiva 2004/8/EC o kogeneraciji

Direktiva 2006/32/ EC o efikasnosti u krajnjem korienju

Direktiva 2005/32/ EC o EE zahtevima

Direktiva 2003/30/ EC o biogorivima

Direktiva 2002/91/ EC o EE u zgradama

2. Direktiva 2001/77/EC o OIE

Prvi strateki energetski pregled

Energetski i klimatski paket

2. Direktiva za struju i gas

3. Paket za interno trite

Uredba o sigurnosti snabdevalja gasom

Direktiva 2006/67 o minimumu zaliha

Drugi strateki energetski pregled

Direktiva 2005/89/ EC o SS za struju

Direktiva 2004/67/ EC o SS za gas

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

2. POjAm PRISTUPANjA EVROPSKOj UNIjI

3. Nastale obaveze iz procesa pristupanja

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

3. NASTALE ObAVEZE IZ PROcESA PRISTUPANjA

3. NASTALE ObAVEZE IZ PROcESA PRISTUPANjA

3. NASTALE ObAVEZE IZ PROcESA PRISTUPANjA

4. Pregled pravnog okvira u oblasti energetike

lan 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. lan 8. stav 1. SSP-a.

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

Izvori prava energetike Evropske unije

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

Uredbe Sve drave lanice, opta primena

Obaveznost proizilazi iz same pravne prirode, direktno se primenjuje

Nemaju obavezujuu pravnu prirodu

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

lan 3. stav 3. Direktive br. 2003/54/EC.

lan 3. stav 5. Direktive br. 2003/54/ EC.

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

VODII KROZ EU POLITIKE / ENERGETIKA

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE

1. Direktiva br. 2003/55/EC

4. PREGLED PRAVNOG OKVIRA U ObLASTI ENERGETIKE