UNIVERZITET U BEOGRADU

ELEKTROTEHNIKI FAKULTET

Vladimir M. iljkut

UPRAVLJANJE POTRONJOM
U INTELIGENTNIM ENERGETSKIM
MREAMA SA VARIJABILNOM
PROIZVODNJOM

doktorska disertacija

Beograd, 2014/15.
 UNIVERSITY OF BELGRADE
SCHOOL FOR ELECTRICAL ENGINEERING

Vladimir M. iljkut (Shiljkut)

DEMAND SIDE MANAGEMENT

IN SMART POWER GRIDS
WITH VARIABLE GENERATION

Doctoral dissertation

Belgrade, 2014/15
Mentor:
Prof. dr Nikola Rajakovi, dipl.in.el.,
redovni profesor,
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehniki fakultet

lan komisije:
Prof. dr Ivan kokljev, dipl.in.el.,
redovni profesor,
Univerzitet u Beogradu, Elektrotehniki fakultet

lan komisije:
Prof. dr Dragan Tasi, dipl.in.el.,
redovni profesor,
Univerzitet u Niu, Elektronski fakultet

Datum odbrane:

______________________________

i
Ovaj rad posveujem uspomeni na moju majku i koleginicu Smiljku (Vukevi) iljkut,
autora brojnih jugoslovenskih standarda za elektroenergetsku opremu, bez ije
roditeljske i kolegijalne podrke ni ovaj, ni moji drugi, raznovrsni poduhvati u ivotu i
karijeri ne bi bili ostvareni.

Zahvalnost dugujem i svome ocu, takoe (umirovljenom) kolegi, Momiru, na istoj

takvoj podrci i preuzimanju dodatnog bremena svakodnevnog ivota, u vreme mog
rada na ovoj disertaciji i Smiljkinog odlaska iz njenog i naih ivota.

Najsrdanije se zahvaljujem mom profesoru i mentoru, Nikoli Rajakoviu, na poverenju

koga mi je ukazivao tokom nae viegodinje saradnje, na tome to me je ubedio da
upiem doktorske studije i na njegovom strunom voenju kroz njih i kroz nekoliko
projekata na kojima sam imao ast da mu budem saradnik.

Posebno se zahvaljujem svim onim mojim dragim koleginicama i kolegama iz

Elektrodistribucije Beograd, Elektroprivrede Srbije, CIRED Srbije, sa Elektrotehnikog
fakulteta i Vie elektrotehnike kole u Beogradu, koji su mi poveravali razliite,
znaajne poslove i zadatke, odreujui tako vijugav i nadasve zanimljiv tok moje
profesionalne karijere. Njihovo iskustvo i znanje iz struke, koje su mi preneli, takoe je
ugraeno u ovaj rad.

Veliku zahvalnost dugujem i svim koleginicama i kolegama iz Elektrodistribucije

Beograd koji su mi nesebino pomogli ne samo u prikupljanju, pripremi i obradi
podataka neophodnih za analize i proraune prikazane u ovom radu nego i svojim
dobrim idejama i predlozima.

Na ustupljenim meteorolokim podacima i dozvoli za njihovo korienje u proraunima,

najtoplije se zahvaljujem naem renomiranom meteorologu, gospodinu Branku
Sparavalu.

Naroitu zahvalnost izraavam autorima pojedinih referenci, na ustupljenome materijalu

i dozvoli da ga koristim u ovom radu, pre svega dr Aleksu Papaleksopulosu (Alex
Papalexopoulos) iz Kalifornije i osobito mom dragom kolegi, mr Slobodanu
Maksimoviu, budui da su i rezultati naeg zajednikog, viegodinjeg i plodonosnog
rada u Elektrodistribuciji Beograd, ugraeni u ovu disertaciju.

ii
Podaci o doktorskoj disertaciji

UPRAVLJANJE POTRONJOM U INTELIGENTNIM ENERGETSKIM

MREAMA SA VARIJABILNOM PROIZVODNJOM

Rezime

Prdmt i snvu z izrdu v disrtci prdstvllo je istrivnj ptncil i

mguih fkt uprvlnj ptrnjm (DSM) i dziv ptrnj (DR) u kncptu
intligntnih (Smart) lktrdistributivnih mr s vribilnm prizvdnjm.

Knvncinln mtd uprvlnj ptrnjm mnju svu sutinu u mrm s

znnim udlm vribiln prizvdnj r, prd smnjnj vrng ptrnj,
mgu da digrju i ulgu sklditnj nrgi, dprinsi tk blnsirnju sng u
sistmu. Stg bil uputn izvriti nlizu thnikih mgunsti dlinskg
uprvlnj dlm ptrnj. Istrivnja, prruni i nliz sprvdni su n
primrim dbrnih dlv, k i clin, knzumng pdru lktrdistribuci
Bgrd (DB).

Pstvlni zdci i cilvi v disrtci bili su sldi:

- istriti i sgldti ukupn kpcitt u trmikim ptrim (trm-
kumulcinim pim, kumulcinim blrim i dr.), i stlim urim
pgdnim z sklditnj nrgi, n knzumu DB;
- rzv mtd z prcnu ptncil (kpcitt) DSM/DR z ptrb blnsirnj
sng ptrnj s snn fluktuirum (tj. intrmitntnm, vribilnm)
prizvdnjm iz bnvlivih izvr (skr. V-RES), priklunih n
lktrdistributivnu mru;
- cniti primnlivst i fktivnst prgrm DSM/DR, kk z smnjnj vrng
ptrnj t. rstrnj lktrdistributivn mr (izrvnvnj dnvng
digrm ptrnj), tk i z sklditnj nrgi kim bi s pstigl
blnsirnj sng s prtpstvlnim vim bimm V-RES;
- rzv kncpt uprvlnj ptrnjm k ru z sklditnj u Smart + V-
RES krunju i prdlg dgvrug thnikg rnj;
- prdliti knkrtn nin uprvlnj ptrnjm i ilustrvti mgunst njgv
primn n dnm dbrnm dlu knzumng pdru DB;
- prikzti rzultt simulci priklunj dn vrst RES u vm bimu i primn
dbrng DSM/DR mdl, n istm, dbrnm dlu knzumng pdru DB;

iii
- rzv mtd z dugrn prgnzirnj vrn sng u uslvim njng
znnig i dugtrnig sninj, pstignutg primnm Smart + V-RES +
DSM/DR kncpt;
- prcniti nrgtsk i finnsisk fkt vntuln rlizci prdlng DSM/DR
mdl i prtpstvln dinmik njgvg irnj, i sprvsti dgvruu thn-
knmsku i nlizu stlivsti u vzi s ispltivu njgv primn.

snvni cil bil prcn mgug dprins dbrng pristup i DSM/DR mtd
ptimizcii rd i dugrng plnirnj rzv lktrdistributivn mr, krz
utd k ni mgu da dnsu.

td krin pri rdu i izrdi sm disrtci buhvtil su:

- istrivnj n bzi dstupn strn i dm litrtur iz nvdn blsti. Prikzi
dprins vg br istriv i utr u blstim kih s dti tm v
disrtci psbn su izdvni i prikzni u Uvdu (Pglvl I), pglvlim II
(strn litrtur) i III (dm), k i ptpglvlim IX.1.1 d IX.1.3 (kd r
dugrnm prgnstikm i plnrskm spktu rzmtrn prblmtik);
- istrivnj dmih/lklnih iskustv, n snvu rsplivih pdtk i
dkumntci (prikzn u Pglvlu III);
- krinj i vluci rsplivih mrnj n srdnjm i niskm npnu rdi
smilvnj, tstirnj i dbir npgdni mtd z prcnu kpcitt
knkrtng, rzmtrng knzum z DSM/DR. Prdlzi nklik mtd triski
su brzlni u Pglvlu IV, rzultti (ili cn mgunsti) njihv primn dti
su u Pglvlu V;
- izbr t. frmulisnj mtd/prgrm DSM/DR npdsniih pstm stnju,
thnik-thnlkim i knmskim mgunstim u Bgrdu i Srbii. Prdlzi
knkrtnih mdl DSM/DR prkt izlni su u Pglvlu VI z cl
knzumn pdru lktrdistribuci Bgrd u ptpglvlu VI.2, kncpt
intgrci funkci, n nivu dng SN/NN trf-rn, prdln i brzln u
Ptpglvlu VI.3;
- simulci utic primn dbrn mtd/prgrm DSM/DR n prblikvnj
hrnlkg digrm ptrnj i n smnjnj vrn sng, s i bz
kmbinvnj s RES. v simulci izvrn n snvu rlnih mrnj
ptrnj i inslci, n primru dng knkrtng SN/NN trf-rn u
Bgrdu. Rzultti su dtln prikzni u Pglvlu VII;
- simulci prtpstvln dinmik irnj prdlng DSM/DR prgrm p
clm knzumnm pdruu Bgrd, i istrivnj njgvg utic n stni i
dugtrni smnjnj vrdnsti gdinj vrn sng vg knzum (dtln
prikzn i nlizirn u Pglvlu VIII);

iv
- smilvnje, tstirnje i prdlgnj ltrntivnih mtd z prgnzirnj vrn
gdinj sng u uslvim njng stnig i dugtrnig smnjnj usld
vntuln primn i irnj prdlng DSM/DR prgrm (ptpglvl IX.2 i
IX.3);
- predlog metodologije za utvrivanje dozvoljene visine trokova (Ptpglvl X.1) i
sprvnj tehno-ekonomske analize ispltivsti primn prdlng DSM/DR
prgrm (rzultti su dti i kmntrisni u Ptpglvlu X.2).

Glavni rezultati, zakljuci i doprinosi obavljenih istraivanja, simulacija i analiza,

predstavljenih u disertaciji, su sledei:
- Kao najefektivnija, predloena je metodologija za procenu DSM/DR kapaciteta
zasnovana na poreenju profila optereenja za isti (ili priblian) datum tokom vie
godina. Koristei raspoloive podatke sa SCADA, ona omoguava preciznu
identifikaciju DSM/DR kapaciteta, bolje i prikladnije modelovanje konkretnih
DSM/DR programa, realistinije planove njihovog irenja i sveobuhvatnije
sagledavanje moguih efekata. Sve ovo doprinosi kako optimizaciji rada mree, tako
i njenom optimalnom dugoronom planiranju, donosei utede i koristi za
kompaniju. Pri primeni ove metode, meutim, potrebno je voditi rauna o tipu dana
(radni/neradni), tako da on ostane nepromenjen. Ovo je naroito vano kod primene
ove metode na manjim konzumnim podrujima, sa izraenim uticajem odreene
kategorije potronje, usled kog se dijagrami optereenja tokom radnih i dana vikenda
mogu znatno da razlikuju.
- Na lokalnom nivou, koristei primer jednog srednjenaponskog izvoda i jedne TS na
njemu, izloena je i metodologija za utvrivanje specifinog kapaciteta DSM/DR.
Ova veliina predstavlja promenu vrne dnevne elektrine snage nekog konzumnog
podruja po jedinici promene srednje dnevne temperature. U analiziranom primeru,
utvren je specifini kapacitet klima-ureaja na podruju navedenog konzuma, na
bazi podataka o temperaturama ambijenta i ostvarenim optereenjima tokom dva
vrna letnja meseca 2012. Prednost ove metode je ta, to specifini i ukupni kapacitet
ovakvih ureaja lako mogu da se odrede, bez poznavanja njihovog broja i naznaenih
snaga, takoe samo na osnovu raspoloivih, registrovanih podataka.
- to se tie simulacije veeg obima primene V-RES jedinica, ukoliko bi njihova
ukupna instalisana snaga iznosila do 30% od srednje vrednosti godinjeg optereenja
napojenog podruja, profili u realnom vremenu balansiranog optereenja imali bi
osetno manje fluktuacije od prvobitnih profila, bez V-RES. Ukoliko ovaj odnos
prevazilazi oko 70%, fluktuacije i strmine rezultujueg, balansiranog profila
optereenja, sve intenzivnije rastu. Izmeu tih vrednosti, rezultujue fluktuacije
optereenja e ponekad biti manje, a ponekad vee od prvobitnih.
- Sa pogonom V-RES, gubici snage u elektrodistributivnom sistemu se generalno
smanjuju, ali relativna vrednost ovog smanjenja dostie neki vrhunac i sa sve irom

v
 primenom V-RES, ta vrednost poinje da opada. Stoga je, za svaki pojedinani
sluaj, potrebno odrediti optimalan broj V-RES jedinica, i to sa maksimalnim
smanjenjem gubitaka snage u mrei, kao ciljnom funkcijom.
- Instaliranje V-RES jedinica na niskonaponskom (NN) nivou moe uzrokovati
inverzne tokove snage, obrnutu transformaciju u TS SN/NN i injektiranje energije
natrag u srednjenaponsku (SN) mreu. Primena nekog DSM/DR programa moe da
ublai ovu pojavu i posledine probleme u vezi sa tokovima snaga, neselektivnim
reagovanjem relejne zatite u izvorinim TS, ili makar da optereenje transformatora
SN/NN uini bliim optimalnom. Naime, na konkretnom, analiziranom sluaju,
potvreno je da DSM/DR mere i programi mogu da odigraju znaajnu ulogu
skladitenja energije, posebno u sluaju ako bi u mrei bio prisutan snaan upliv
intermitentne distribuirane proizvodnje. Na taj nain, DSM/DR moe da smanji
fluktuacije snage i strmine u profilima optereenja i da doprinese optimizaciji rada
mree, ukljuujui i smanjenje gubitaka u njoj.
- Pri radu V-RES kombinovano sa fiksnim DSM modelom (kada se aktivira fiksni
iznos dodatnog optereenja), smanjenje gubitaka bilo bi slabije. Za manji broj V-
RES jedinica ak bi dolazilo i do poveanja gubitaka, u poreenju sa prvobitnim
sluajem, bez V-RES i bez DSM. Pri kombinovanom radu V-RES sa sofisticiranijim,
fleksibilnim DSM modelom, smanjenje gubitaka snage bilo bi na priblino istom
nivou kao u sluaju iskljuivog angaovanja V-RES.
- Najbolji kandidati za DSM/DR programe su potroai podvedeni pod projekte
daljinskog oitavanja brojil (AMR) u elektrodistribucijama, pre svega zbog
postojee infrastrukture koja omoguava komunikaciju izmeu potronje i Centra
upravljanja isporuioca elektrine energije.
- Jedan od vanih zakljuaka ove disertacije je, meutim, i sledei: ukoliko AMR
sistem nije dovoljno razvijen ili nije u zadovoljavajuoj meri pouzdan, za procene
kapaciteta DSM/DR i za simulacije njegove i primene V-RES, bolje je koristiti
dostupne i pouzdane podatke sa SCADA na SN nivou. Time e se dobiti precizniji
rezultati, nego li korienjem podataka sa NN strane ili uzorkovanjem nedovoljnog
broja potroaa, za koje ne moemo biti sigurni da li su tipini reprezenti
analiziranog konzuma.
- Pokazano je da primena i irenje DSM/DR programa moe da ima povoljan
dugoroni uticaj na smanjenje vrne snage sistema, gubitaka u njemu i trokova
kako eksploatacionih, tako i investicionih.
- Analiziran je i planerski problem korienja ekstrapolacionih metoda za prognozu
vrne snage u uslovima trenda njenog smanjenja, nastalog usled primene DSM/DR
programa. Predloene su alternativne metode, kojima se savlauje ne samo ovaj, ve
i neki opti, sveprisutni prognostiarski problemi, a sama prognoza ini preciznijom.
Takoe je dat i predlog jedne nove, originalne prognostike funkcije.

vi
Kljune rei

Balansiranje snage, distribuirani izvori, inteligentna mrea, odziv potronje,

optereenje, potronja, prognoza, upravljanje, vrna snaga, varijabilna proizvodnja

Nauna oblast

Elektroenergetika

Ua nauna oblast

Upravljanje optereenjem / potronjom

UDK broj

______________________

vii
Data about doctoral dissertation

DEMAND SIDE MANAGEMENT IN SMART POWER GRIDS

WITH VARIABLE GENERATION

Abstract

The subject of this dissertation and its basis represents the investigation of potential and
possible effects of demand side management (DSM) and demant response (DR) in the
Smart power distribution grid concept with variable generation.

Conventional load control methods change their essence in the grids with significant
impact of variable generation. Namely, beside peak load reduction, these methods can
play the role of energy storage, improving the energy balance in the system. Therefore,
it was reasonable to anaylize technical possibilities of remote control of a part of the
consumption. Researches, calculations and analyses have been conducted using
examples of chosen parts, as well as the whole, integral consumption area of Electricity
Distribution Company Belgrade, lktrdistribucia Bgrd (DB).

The tasks and goals of this dissertation were the following:

- to examine and perceive total capacity in heat consumers (heat storage furnaces,
storage water heater, etc.) within EDB's consumption area, as well as the capacity of
other devices suitable for energy storage;
- to develop estimation method(s) of some area's DSM/DR potential (capacity) for
balancing consumption load with strongly fluctuating (i.e., intermittent, variable)
generation from renewable energy sources (V-RES), connected to distribution grid;
- to assess the applicability of DSM/DR programs and their effectivity for peak load
reduction, load shedding (daily load profile freezing) and energy storage, by which
the power balancing with assumed a greater expansion of V-RES could be achieved;
- to develop the concept of load control as the instrument for energy storage in the
Smart + V-RES environment and to propose correspondent technical solution;
- to propose specific manner of load control and to illustrate its apply possibilities at
one chosen part of EDB's consumption area;
- to present the simulation results of possible connection and operation of one kind of
RES, in greater extent, combined with the application of the chosen DSM/DR model,
at the same, selected part of EDB's consumption area;
- to develop the methodology for long-term forecasting of the peak load, in terms of its
significant and durable reduction, achieved by the application of Smart + V-RES +
DSM/DR concept;

viii
- to assess the energy and financial effects of possible realization of proposed
DSM/DR mdl and supposed dynamic of its expand, and to conduct relevant
techno-economical analysis and sensitivity analysis related to this model's
application profitability.

The main goal was the estimation of possible contribution of chosen approach and
DSM/DR mthod to optimize the power distribution grid's operation, as well as the
long-term network planning and development, through the savings which could be
brought by them.

thds used by work and creation of the dissertation itself, comprehended:

- researches based on available foreign and national literature in the field(s) of the
interest. Reviews of contributions of several researchers and authors in the fields
related to this dissertation's theme, have been specifically allocated and presented in
the Introduction (Chapter I), chapters II (foreign litrture) and III (national), as well
as in subchapters IX.1.1 t IX.1.3 (when it comes to long-term prognostic and
planning aspect of discussed issues);
- investigation of national/local expiriences, based on available data and
documentation (presented in Chapter III);
- the use and evaluation of available measurements at medium and low voltage level,
in order to create, test and select the most suitable methodology for estimation of
DSM/DR capacity of some particular, observed consumption area. The proposals of
several methods have been explained theoretically in Chapter IV, nd the results of
their application (or assessment of its possibility) have been presented in Chapter V;
- the selection i.e., formulation of DSM/DR method/programs, the most appropriate to
the present state and conditions, like technical, technological and economical
possibilities in Belgrade and Serbia. Proposals of particular models of DSM/DR
projects have been elaborated in Chapter VI. The proposal for the whole
consumption area of lktrdistribucia Bgrd has been shown in the Subchapter
VI.2. The concept of functions' integration, at the level of a single MV/LV power
transformer supply area, has been proposed and elaborated in Subchapter VI.3;
- the simulation of the influence of the chosen DSM/DR method/program on the load
profile's reformatting and the peak load reduction, with and without combined
generation from RES. This simulation has been done based on the real measurements
of electric load and insolation, taking one particular substation MV/LV as example.
The results have been shown in Chapter VII, in details;
- the simultion of the assumed dynamics of proposed DSM/DR prgrm's expansion
throughout the whole consumption area of Belgrade, and investigation of its impact
to appreciable and durable reduction of annual peak load value in that region
(presented and analyzed in details, in Chapter VIII);

ix
- designing, testing and proposing alternative methods for forecasting the annual peak
load in terms of its appreciable and lasting reduction, caused by possible application
and extension of proposed DSM/DR prgrm (Subchapters IX.2 and IX.3);
- the proposal of the methodology for determination of allowed amount of expenses
(Subchapter X.1) and conducting the techno-economical and sensitivity analyses of
the apply of proposed DSM/DR prgrm (complete rsults have been presented and
commented in Subchapter X.2).

The main results, conclusions and contributions of conducted researches, simulations

and analyses, presented in this dissertation, are the following:
- As the most effective, the methodology for DSM/DR capacity estimation, based on
the comparison of load profiles recorded in the same (od similar) date during several
years, has been proposed. Using available data from SCADA, this methodology
allows accurate identification of DSM/DR capacity, better and more convenient
modeling of particular DSM/DR programs, more realistic plans for their expansion
and comprehensive consideration of possible effects. All these contribute to grid's
operation optimization, as well as to its optimal long-term planning, bringing savings
and benefits to the Utility. By this method application, however, it is necessary to
take into account the day type (working/weekend), so that it remains unchanged. It is
especially important by this method's application to smaller supply areas, with
pronounced influence of some particular consumption category. It can cause
significant differences between load profiles recorded during working days and those
recorded during weekends.
- At the local level, using the example of a single, MV feeder and one substation
MV/LV, connected to it, the methodology for DSM/DR specific capacity estimation,
has been elaborated. This dimension represents the change of daily peak load of
some supply area by the change unit of average daily temperature. The specific
capacity of air conditioning devices, installed in considered area, has been
determined. Calculations were based on data about ambiental temperature and
recorded loads during two months of peak summer 2012. The advantage of this
method represents the fact that specific and total capacity of such devices can be
determined easily, without knowing their number and rated powers, based just on the
available data, recorded by Utility's SCADA at MV level.
- The simulation of greater extent of V-RES application shows the following: if their
total installed rated power is up to 30% of average value of supplied area's annual
load, real-time profiles of balanced load would have fluctuations smaller than
original load profiles, without V-RES. If this rate exeeds ca. 70%, fluctuations and
slopes of resulting, balanced load profile, would grow more intensive. Between those
two values, resulting fluctuations would be sometimes smaller and sometimes greater
than original ones.

x
- With V-RES operation, power losses in electricity distribution system generally
become reduced, but the relative value of this reduction reaches a climax, and with
further expansion of V-RES installation, that value starts to decline. Therefore, it is
necessary to determine, for each particular case, the optimal number of V-RES units,
with maximal power losses reduction as objective function.
- Extensive installation of V-RES units at LV level can cause the opposite power
flows, reverse transformation in substations MV/LV and injection of power back to
MV grid. Some DSM/DR program can mitigate this phenomenon and consequent
problems with power flows, indiscriminate action of relay protection in supplying
substations HV/MV, or to make, at least, the load of MV/LV power transformer
closer to the optimal one. Namely, particular, analyzed case confirmed that DSM/DR
measures and programs can play the significant role in energy storage, especially in
the case with significant impact of intermittent distributed generation. In such a way,
DSM/DR can reduce the power fluctuations and slopes in load profiles and
contribute to grid's operation optimization, including the power losses reduction.
- By V-RES operation combined with fixed DSM model (with fixed amount of
additional load activated), power losses reduction would be weakened. For smaller
number of V-RES units the power losses would be even greater than those in original
case, without V-RES and DSM. By combined operation of V-RES with more
sophisticated, flexibile DSM model, power losses reduction would be approximately
at the same level as the losses by sole engagement of V-RES.
- The best candidates for DSM/DR programs are the customers subjected to the
projects of automated meters' reading (AMR), primarily due to existing infrastructure
which allows communication between consumption and DSO's Control Center.
- One of the most important conclusion of this dissertation is, however, the following
one: if AMR system is not enough developed or its reliability is not at suffucient
level, for estimating DSM/DR capacity and simulations of its and V-RES apply, it
would be better to use available and reliable data from Utility's SCADA at MV level.
That way, achieved results would be more accurate than by using data collected from
LV level or by sampling of insufficient number of customers. We cannot be sure,
namely, that sampled customers were typical ones in the analyzed supply area.
- It has been shown that apply and further extension of DSM/DR programs could have
favorable long-term impact to the system's annual peak load value, power losses and
costs operational ones, as well as investment costs.
The following planning issue has been also analyzed: the use of extrapolation methods
for peak load forecasting, in the circumstances of its reducing trend, caused by
DSM/DR program's apply. Alternative forecasting methods have been proposed, able to
overcome not only this particular problem, but also some others, general and ubiquitous
forecasting issues. The forecast itself become more accurate by using these methods.
The model of one new, original forecasting function has been proposed, too.

xi
Key words

Consumption, control, demand response, distributed energy resources, forecast, load,

load balance, peak load, smart grid, variable generation

Academic Expertise

Power industry

Narrow Academic Expertise

Demand side management / Load management

UDK No.

______________________

xii
SADRAJ

Podaci o mentoru i lanovima Komisije i

Posveta i izjave zahvalnosti ii
Podaci o doktorskoj disertaciji, Rezime iii
Kljune rei, Nauna oblast, Ua nauna oblast, UDK broj vii
Data about doctoral dissertation, Abstract viii
Key words, Academic Expertise, Narrow Academic Expertise,
xii
UDK No.
Sadraj xiii
I UVOD 1
I.1 Trina primena DSM i DR programa 11
I.2 Nain odabira konkretnog programa (metode) 16
I.3 Procena kapaciteta i moguih efekata DSM/DR 18
II PREGLED STRANIH ISKUSTAVA, PROJEKATA I PLANOVA 22
II.1 Obim izvrenog istraivanja literature 22
II.2 Kljune zajednike karakteristike analiziranih projekata 23
Arhitektura pametne mree kao podloga za primenu DSM/DR
II.3 25
programa
Potencijalni problemi pri korienju AMM/AMR sistema za
II.3.1 26
DSM/DR
Mogunosti i prednosti korienja AMM/AMR sistema za
II.3.2 27
DSM/DR
Zahtevi na strani kupca elektrine energije radi primene DSM/DR
II.4 29
programa
II.4.1 Arhitektura automatizovanog potroaa 30
II.4.2 Pametni ureaji krajnjeg korisnika 31
II.5 Modaliteti realizacije DSM/DR programa 33
II.5.1 Nedostaci postojeih programa i mera DSM/DR 35
II.5.2 Unapreeni pristup koncept stohastikog DSM 35
Toplotni kapacitet i inercija zgrada kao resurs za skladitenje
II.5.3 36
energije
DOMAA ISKUSTVA I MOGUNOSTI POSTOJEIH
III 37
TEHNOLOGIJA
Iskustvo Elektrodistribucije Beograd u direktnom upravljanju
III.1 37
potronjom
III.1.1 Struktura sistema MTK 39

xiii
III.1.2 Princip funkcionisanja sistema MTK 40
III.1.3 Funkcionalnost, mogunosti i pouzdanost MTK sistema 42
III.1.4 Pitanje ekonomske isplativosti MTK sistema 43
Ostvareni rezultati i dalje mogunosti korienja sistema MTK
III.1.5 44
za upravljanje optereenjem
III.1.5.1 Primenjeni programi i njihovi rezultati 44
Dalje mogunosti i perspektive primene sistema MTK
III.1.5.2 46
za upravljanje optereenjem
Iskustvo ostalih elektrodistribucija u Srbiji u upravljanju
III.2 50
optereenjem pomou MTK sistema
Primer grupisanja potroa i izbora adresnih podruja u
III.2.1 50
Smederevskoj Palanci
III.2.2 Mogunosti korienja MTK sistema 53
Mogunosti upravljanja potronjom pomou sistema daljinskog
III.3 54
oitavanja brojila primer Elektrodistribucije Beograd
Regulativa i normativni osnov za upravljanje
III.4 55
potronjom/optereenjem
III.5 Zakljuak Poglavlja III 57
PREDLOG METOD ZA PROCENJIVANJE KAPACITETA
IV UPRAVLJIVOG OPTEREENJA NA KONZUMNOM 58
PODRUJU EDB

Obuhvat primene metod (po kategorijama potroaa, prostorno i

IV.1 58
po elementima DEES) i raspoloivi ulazni podaci

IV.2 Predlozi metoda za procenu potencijala DR 60

IV.2.1 Metoda korienja odnosa potronje po nioj i vioj tarifi 60
Metoda poreenja dnevnih dijagrama za isti datum u dve sezone,
IV.2.2 60
sa oprenim meteorolokim prilikama
IV.2.2.1 Toplotna inercija zgrada i uticaj meteorolokih parametara 61
IV.2.2.2 Odreivanje opsega raspoloivog kapaciteta za DSM/DR 63
Metoda oduzimanja snage toplifikovanih i gasifikovanih
IV.2.3 65
potroaa
IV.2.4 Metoda zasnovana na anketiranju potroaa 66
IV.3 Odabir ulaznih podataka za predloene metode 67
Ulazni podaci za metodu korienja odnosa potronje po nioj i
IV.3.1 67
vioj tarifi
Ulazni podaci za metodu poreenja dnevnih dijagrama za isti
IV.3.2 67
datum u dve sezone, sa oprenim meteorolokim prilikama

xiv
 Ulazni podaci za metodu oduzimanja snage toplifikovanih i
IV.3.3 69
gasifikovanih potroaa
REZULTATI PRIMENE PREDLOENIH METODA
V 73
ZA PROCENU KAPACITETA DSM/DR
Rezultati primene metode korienja odnosa potronje po nioj i
V.1 73
vioj tarifi, zimi i leti
Istraivanje ukupnog kapaciteta za DSM/DR tokom zimskog
V.1.1 74
perioda
V.1.2 Istraivanje kapaciteta za DSM/DR u TA peima 77
V.1.3 Istraivanje kapaciteta za DSM/DR tokom vrnog letnjeg perioda 80
V.1.4 Poreenje zimskog i vrnog letnjeg kapaciteta za DSM/DR 82
Rezultati primene metode poreenja grafika dnevnih optereenja
V.2 83
za isti ili priblian datum u razliitim godinama
Rezultati primene metode poreenja na podatke iz zimskog
V.2.1 perioda odreivanje kapaciteta elektrinih grejnih ureaja za 83
DSM/DR
Procena kapaciteta za upravljanje termo-akumulacionim
V.2.1.1 87
ureajima metodom poreenja dijagrama
Zavisnost vrne none snage i brzine punjenja termo-
V.2.1.2 89
akumulacionih ureaja od spoljne temperature
Rezultati primene metode poreenja na podatke iz letnjeg perioda
V.2.2 90
odreivanje kapaciteta rashladnih ureaja za DSM/DR
Procena kapaciteta za upravljanje klima-ureajima metodom
V.2.2.1 94
poreenja dijagrama
Uticaj tipa dana i preovlaujue kategorije potronje na procenu
V.2.3 96
kapaciteta DSM/DR
Ocena upotrebljivosti metode oduzimanja snage toplifikovanih
V.3 100
i gasifikovanih potroaa
Uporedna analiza oblika dijagrama optereenja izvoda 10 kV
V.3.1 100
DNV26 i celoga konzuma EDB
Odreivanje uticaja naina zagrevanja prostorija na oblik
V.3.2 101
dijagrama optereenja na NN
VI KONCIPIRANJE DSM/DR PROGRAMA 104
VI.1 Polazne osnove za izbor ili formulisanje DSM/DR programa 104
Predlog DSM/DR projekta za podruje Elektrodistibucije
VI.2 105
Beograd
VI.2.1 Program A iskorienje AMR sistema za DSM/DR 105
VI.2.2 Program B poboljanje efikasnosti korienja sistema MTK 106

xv
 Program C uvoenje stohastikog upravljanja optereenjem,
VI.2.3 proraunavanja njegove raspodele i korienja dinamiki 107
modelovanih termostata
VI.3 Predlog koncepta integracije funkcija 107
Potrebna hardverska i softverska podrka integrisanom konceptu
VI.3.1 108
upravljanja
VI.3.2 Restrukturiranje postojee SCADA 109
SIMULACIJA UTICAJA HIPOTETIKE PV ELEKTRANE I
VII MERA DSM/DR NA BALANSIRANJE SNAGE U 113
ODABRANOM MANJEM KONZUMNOM PODRUJU
VII.1 drivnj uzrk knzum i ulznih pdtk z prrun 113
Prblmtik drivnj ptr s tipskim profilom
VII.1.1 113
optereenja z drnu vrstu nin zgrvnj prstri
VII.1.2 Podaci o realnim optereenjima odabranog konzuma 114
Podaci o moguoj snazi proizvodnje iz PV panela na podruju
VII.1.3 115
Beograda
VII.1.4 Dimenzionisanje hipotetike PV elektrane 116
VII.1.5 Svoenje ulaznih podataka na istu vremensku rezoluciju 117
VII.2 Balansiranje snaga 118
VII.2.1 Balansiranje postojeeg optereenja i V-RES, bez DSM/DR 118
VII.2.2 Balansiranje postojeeg optereenja i V-RES, sa DSM/DR 121
Utvrivanje kapaciteta upravljivog optereenja u odabranom
VII.2.2.1 121
podruju
Rezultati utvrivanja specifinog rashladnog kapaciteta
VII.2.2.2 124
prostorija
VII.2.2.3 Modelovanje DSM programa u odabranom podruju 128
VII.2.2.4 Simulacija primene DSM programa u kombinaciji sa V-RES 130
VII.3 Smanjenje gubitaka 133
VII.3.1 Smanjenje gubitaka usled instaliranja i rada PV panela 133
Smanjenje gubitaka u sluaju kombinovanog rada PV panela i
VII.3.2 135
programa DSM/DR
VII.4 Zakljuci Poglavlja VII 136
PREDLOG DINAMIKE REALIZACIJE DSM/DR PROJEKTA
ZA CELOKUPNO KONZUMNO PODRUJE EDB I 138
VIII
SIMULACIJA NJEGOVOG UTICAJA NA RAST VRNOG
OPTEREENJA
VIII.1 Predlog dinamike realizacije DSM/DR projekta 138
VIII.1.1 Prva faza realizacije DSM/DR projekta 138

xvi
VIII.1.2 Druga faza realizacije DSM/DR projekta 139
VIII.1.3 Matematika predstava modelovane dinamike realizacije projekta 139
Rezultati simulacije uticaja primene DSM/DR projekta
VIII.2 140
na godinju vrnu snagu konzuma EDB
VIII.2.1 Energetski rezultati simulacije primene DSM/DR projekta 140
VIII.2.2 Tehno-ekonomski rezultati simulacije primene DSM/DR projekta 142
PREDLOZI METODA ZA PROGNOZIRANJE VRNE SNAGE
IX 143
NAKON NJENOG ZNAAJNIJEG I TRAJNIJEG SMANJENJA
IX.1 Problematika prognoziranja vrne snage 143
IX.1.1 Problem transfera optereenja 143
IX.1.2 Problem naglog, znaajnog i trajnijeg smanjenja vrne snage 145
Planerska iskustva u Srbiji na izradi relevantnih dugoronih
IX.1.3 146
prognoza optereenja
Predlozi metoda za prognoziranje vrnog optereenja integralnog
IX.2 149
konzuma
Metoda modelovanja superpozicije rasta optereenja i uticaja
IX.2.1 149
poremeaja
Metoda modelovanja usporenog zasienja rasta vrne snage
IX.2.2 152
pomou lananog indeksa
Predlog metode za prognoziranje vrnog optereenja ueg
IX.3 154
konzumnog podruja simulacijom novih uslova u prolosti
IX.3.1 Prikaz metodologije 155
IX.3.2 Principi izrade prognoze i varijante 158
IX.3.3 Predlog nove prognostike funkcije 159
IX.4 Zakljuak Poglavlja IX 161
ODREIVANJE VISINE ISPLATIVIH TROKOVA DSM/DR
X 162
MODULA
X.1 Predlog metodologije za utvrivanje dozvoljene visine trokova 162
X.1.1 Oprema i trokovi DSM faze projekta 162
X.1.2 Trokovi DR faze projekta 165
X.1.3 Ukupni trokovi uvoenja programa DSM/DR 165
X.2 Rezultati tehno-ekonomske analize 167
X.2.1 Rezultati za usvojene referentne vrednosti ulaznih parametara 167
X.2.2 Rezultati analize osetljivosti 169
X.2.3 Rezultati za maksimalne vrednosti ulaznih parametara 179
XI Z A K LJ U C I 180
L LITERATURA 182

xvii
L.I LITERATURA za Poglavlje I (Uvod) 182
L.II LITERATURA za Poglavlje II 183
L.III LITERATURA za Poglavlje III 185
L.IV LITERATURA za Poglavlje IV 185
L.V IZVORI podataka za proraune iz Poglavlja V 186
L.VI LITERATURA za Poglavlje VI 186
L.VII LITERATURA I IZVORI PODATAKA za Poglavlje VII 187
L.VIII LITERATURA za Poglavlje VIII 187
L.IX LITERATURA za Poglavlje IX 188
L.X LITERATURA za Poglavlje X 189
D PRILOZI -DODACI 190
NOMENKLATURA - Skraenice koriene u tekstu, na slikama i u
D.I 190
tabelama
D.II ALGORITMI SPROVEDENIH ISTRAIVANJA 193
BIOGRAFIJA 195

xviii
I UVOD

Sa rastom potreba i izmenama u nameni i nainu korienja elektrine energije, uz

stalan razvoj novih energetskih, informacionih i telekomunikacionih tehnologija,
postavilo se pitanje adekvatnosti klasinih elektroenergetskih sistema (EES) i njihovih
prateih, podravajuih podsistema, kada je re o njihovom upravljanju, zatiti,
kvalitetu elektrine energije i merenju relevantnih veliina. Naime, pojavili su se sasvim
novi koncepti, koji koriste pomenute nove tehnologije, kao to je Smart grid
(pametna mrea tj. inteligentni EES). Stoga su neophodne znaajne promene u radu
EES, vezane za trendove razvoja pametnih mrea, a to su:
- pametno upravljanje distribuiranom proizvodnjom;
- pametno merenje;
- pametna automatizacija (SN/NN/terminala) distribucije.
Sva tri aspekta zahtevaju razmenu informacija na nivou elektrodistributivne mree,
kvantitativno i kvalitativno u onoj meri u kojoj je to danas mogue. Koncept pametne
elektroenergetske mree ima za cilj da povea pouzdanost i efikasnost sistema,
povezujui elektrinu energiju i informacione tehnologije.
Dodatni problem i izazov kod upravljanja distributivnim elektroenergetskim sistemom
(DEES) predstavlja pojava ostvarena ili u perspektivi velikog broja distribuiranih
(disperziranih) izvora energije (DER)1, kao i obnovljivih izvora (RES) kao to su
fotonaponski (PV) izvori, kogenerativnih postrojenja (CHP), ali i postrojenja za
skladitenje energije, elektrinih automobila, toplotnih pumpi. Izazov predstavlja i
mogunost trinog uea potroaa (kupaca, korisnika), odzivom njihove potronje na
dinamiko tarifiranje ili aktivno uee u upravljanju tritem energije. Instaliranjem
mikro- i mini-izvor, najee obnovljive energije, nekada konvencionalni potroai
sada postaju protroai (proizvoai i potroai) elektrine energije, u svojim
domovima tj. objektima [I.1]. Time se i tokovi snaga kroz mreu uslonjavaju; nekada,
u pasivnom DEES, oni su bili iskljuivo od izvorinih transformatorskih stanica ka
krajnjim korisnicima, dok je u savremenim, aktivnim distributivnim mreama, tok
energije kroz nju esto i obrnut (predstavljen crvenom strelicom na slici I.1, desno).
Promenljivi tokovi snaga u mrei, esto obrnuti u odnosu na one u pasivnoj mrei, te
znaajne neodreenosti i intermitentna injektiranja energije iz obnovljivih izvora,
povevaju potrebu za jednim DEES koji bi liio na Internet, sa razmenom informacija
na svim nivoima. Da bi se osigurao pouzdan rad DEES u takvim uslovima, mora se
obezbediti sigurnost podataka i njihovog toka od i prema onima kojih se oni tiu. Stoga
je zadatak novih uesnika trine utakmice da obezbede prave informacije, unutar
odgovarajueg vremenskog perioda, onim korisnicima kojima su one potrebne.

1
Abecedni spisak korienih skraenica, engleski originali i prevodi njihovih objanjenja dati su u
Nomenklaturi (Dodatak D.I, u Prilogu ove disertacije).

1
Slika I.1 Prelaz sa konvencionalne, pasivne mree, na pametnu sa RES, tj. DER
i novi izazovi pri radu mree /izvor: slajd br. 11 iz [I.2]/

Slika I.2 Evolucija mrene infrastrukture /izvor: slajd br. 13 iz [I.2]/

2
Zbog svega toga se i struktura DEES pomera od jedne statine ka inteligentnoj, sa
sposobnou povratnih upravljakih akcija u realnom vremenu (v. eme na slici I.2).
Kao to se sa prethodnih slika vidi, koncept Smart grid povezuje komunikacione i
informacione tehnologije sa infrastrukturom elektroenergetskog sistema, radi
ostvarivanja sledeih ciljeva:
- obezbeivanje dodatnih kapaciteta u postojeoj infrastrukturi, pomou upravljanja
vrnim optereenjem;
- smanjenje trokova upravljanja i odravanja, korienjem napredne merne
infrastrukture;
- maksimiziranje prenosnog kapaciteta pomou merenja u irokoj oblasti i upravljanja
zasnovanog na fazorima napona;
- poveanje pouzdanosti kroz on-line monitoring zdravlja kljunih komponenti
DEES;
Svaka kompanija koja je operater distributivnog sistema (DSO) mora da definie svoju
mapu puta za uvoenje pametnih mrea. Mapom se definiu: aplikacije, tehnologije,
politike, prakse i prioriteti, koje treba primeniti, [I.2]. Osim toga, treba sagledati i
razumeti moguu ulogu postojeih tehnologija i infrastrukture.
Upravljanje potronjom (Demand Side Management, DSM) takoe postaje vaan
segment u savremenim EES. Ono obuhvata planiranje, primenu i nadzor (monitoring)
nad aktivnostima isporuioca elektrine energije, koje su osmiljene tako da izazovu
eljene promene u obliku dijagrama optereenja isporuioca (izmene u vremenskoj emi
i amplitudi elektrine snage), [I.3].
DSM obuhvata sledee, kritine aspekte energetskog planiranja:
- uticaj DSM na potroaev nain i obim korienja elektrine energije;
- DSM mora da postigne odabrane ciljeve;
- DSM se procenjuje poreenjem sa ne-DSM alternativama (onim sa strane
snabdevaa/isporuioca: sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta,
uvozom/kupovinom elektrine energije ili njenim skladitenjem);
- DSM odreuje na koji e nain potroai reagovati (a NE na koji BI mogli da
reaguju);
- ostvareni oblik dijagrama optereenja odreuje vrednost primenjenih DSM
mera/programa.
Uprkos svojoj irokoj definiciji, DSM se uglavnom ogleda u primeni etiri glavna tipa
komponenti svoje konvencionalne primene. To su:
1) energetski efikasni ureaji;
2) dodatna oprema, sistemi i kontrole za oblikovanje optereenja;

3
 3) standardni upravljaki sistemi za ukljuivanje/iskljuivanje i pojaanje/smanjenje
snage krajnjih ureaja;
4) potencijal za komunikaciju izmeu krajnjih korisnika i spoljne strane.
Ako postoji dinamian odnos krajnjih korisnika, upravljanja i isporuioca elektrine
energije, onda imamo sistem dinamikog upravljanja kako elektrinom energijom,
tako i sistemom za njenu isporuku, [I.3].

Odziv potronje (Demand Response, DR) predstavlja mehanizam upravljanja

potronjom zavisno od uslova snabdevanja (isporuke), npr. u kritino vreme po
isporuioca i sm EES ili u zavisnosti od trinih/dinamikih cena/tarifa. Zato DR, kao
upravljaki koncept, takoe postaje vano pitanje na energetskom tritu dananjice.
Naime, kad potroa dobije mogunost da kontrolie svoje optereenje, operater mree i
prodavac elektrine energije na malo mogu imati koristi od toga, ali mogu i da izgube
deo svog profita. U deregulisanom sistemu, postoji mogunost nastanka sukoba interesa
izmeu operatera mree i prodavca energije, [I.4]. Naime, snabdeva ima interes da
proda to veu koliinu energije, a isporuilac tj. operater sistema (prenosnog, TSO, ili
distributivnog, DSO, kao neko ko je odgovoran za kvalitet elektrine energije i njene
isporuke i za siguran rad i ispravno stanje EES), tei da u njemu ne dolazi do
preoptereenja. Stoga e DR doneti i mogunosti i izazove za trite elektrine energije
i mreu.
Danas je trite elektrine energije ulo u novu eru koju karakteriu fokus na zatitu
ivotne sredine, utede energije i orijentisanost ka kupcu. Unutar tog okvira, aktivno
uee i odnos potroa prema njihovoj potronji, predstavlja jedan vredan instrument
za postizanje efikasnijeg korienja energije, jer e pomoi da se izmeni potronja tako,
da omogui sledea unapreenja:
- smanjenje vrnog optereenja,
- pomeranje potronje od vrnih sati u dnevnom dijagramu optereenja ili u sate
kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora velika.
Ove mogunosti e obezbediti znaajne prednosti za ceo energetski sistem i ekonomske
dobiti za potroae, kojima e biti ponuene povoljnosti za njihovo aktivno uee. U
ovoj oblasti, energetske usluge i njihov dalji razvoj takoe predstavljaju jedan od bitnih
izazova i jednu veliku priliku za operatere distributivnog sistema (DSO-e).
Postoje razliite vrste DS alternativa (DSM/DR programa, mer i ureaja), koje se
mogu primenjivati pojedinano, ili u razliitim kombinacijama. Njihove osnovne
karakteristike ilustrovane su na slici I.3.
Osnovna etiri tipa DSM programa prikazana su na slici I.4.
Osnovna etiri vida uticaja na odziv potronje (DR) prikazana su na slici I.5.

4
Slika I.3 Osnovne karakteristike alternativnog programa za upravljanje potronjom

Slika I.4 Osnovne vrste programa za upravljanje potronjom

Slika I.5 Osnovni naini uticaja na odziv potronje

5
Osnovnih est vidova izmena hronolokog, dnevnog dijagrama optereenja, koji se
mogu postii primenom DSM/DR programa, prikazano je na slici I.6.

Slika I.6 Osnovni vidovi promene dijagrama optereenja

Prva (gornja) tri vida izmene hronolokog dnevnog dijagrama optereenja ilustruju
tradicionalne ciljeve promene oblika dijagrama, pri upravljanju optereenjem. Druga
(donja) tri vida omoguena su u novije vreme, primenom program sa slika I.4 i I.5 i
predstavljaju: strateku konzervaciju energije, rast optereenja usled novog, ali
efikasnog, korienja elektrine energije i fleksibilan oblik optereivanja, respektivno.
Odziv potronje (DR), generalno, moe biti zasnovan na podsticajima koji se daju
potroaima, ili na cenama (tarifama) koje su vremenski zasnovane. U tabeli I.1
prikazani su tipovi DR programa, razvrstani u te dve osnovne kategorije. Takoe je u toj
tabeli naznaeno kada, zato i kako isporuilac utie na potronju, u te dve vrste
sluajeva.

U SAD je Savezna energetska regulatorna komisija (FERC) procenila ukupni potencijal

DR, na osnovu tamo postojeih programa, na ak 37.500 MW ili 5% ukupno planiranog
letnjeg (kritinog) vrnog optereenja EES SAD u 2006.

Za efektivnu i efikasnu primenu DR kljuna je uloga tehnologije. Budui rast trinih

mogunosti DR zavisi od:
(a) trokova,
(b) funkcionalnosti i
(c) stepena automatizacije proces i tehnologij koje omoguavaju DR.

6
Tabela I.1 Vrste DR programa prema njihovoj osnovi
i prilike u kojima se oni primenjuju

Neophodni su:
1) brojila elektrine energije sa dvosmernom komunikacijom:
- raun potroaa mora da odslikava stvarnu emu korienja elektrine
energije,
- potroa mora da ima stalan pristup podacima o svojoj potronji;
2) viestruki komunikacioni putevi, bliski korisniku, koji obavetavaju potroae o:
- uslovima/tarifiranju u realnom vremenu,
- moguim manjkovima u proizvodnji elektrine energije,
- havarijskim iskljuenjima;
3) informacioni (energetski) alati, koji omoguavaju:
- pristup intervalnim podacima o snazi, u realnom vremenu ili blisko njemu,
- analizu rada pri ogranienju snage, u poreenju sa osnovnim nainom
korienja,
- dijagnostiku upravljanja objekta po pitanju mogueg optereenja kojim bi se
zadovoljilo ogranienje u isporuci elektrine energije;
4) strategije redukcije potronje,
optimizovane da odgovore na razne visoke cene ili scenarije havarijskih reima
u EES;
5) kontroleri optereenja i sistemi upravljanja energijom u zgradama (EMCS):
- optimizovani za DR,
- realizuju automatizaciju strategij upravljanja optereenjem na nivou
krajnjih korisnika;

7
 6) generatorska oprema na licu mesta:
- koristi se kao rezervno napajanje u sluaju nude ili
- da zadovolji osnovne potrebe nekog objekta za elektrinom energijom.
Napredak u tehnologijama koje se tiu sistema upravljanja, telekomunikacija i
metrologije, poveava mogunosti krajnjih korisnika da nadgledaju i podeavaju svoju
potronju elektrine energije, shodno uslovima na energetskom tritu.
Dodatno, i distribuirana proizvodnja (Distributed Generation, DG) postaje vaan
izvor napajanja, kada se oni tradicionalni ispostave kao nedovoljni.
Distribuirani izvori energije (Distributed Energy Resources, DER), u irem smislu,
obuhvataju:
- DG (iz obnovljivih i neobnovljivih izvora);
- kogeneraciju toplotne i elektrine energije (Co-generated Heat & Power, CHP);
- skladitenje energije (elektrine i drugih vidova energije);
- kvalitet elektrine energije (Power Quality, PQ);
- ak i DSM i DR tehnologije.
Distribuirani izvori elektrine energije (DER) mogu biti prikljueni na nivou:
- DEES ili
- pojedinanih objekata (zgrada, industrijskih ili individualnih potroaa).
Ovaj drugi sluaj je vaniji za primenu DR programa i mera.
Osnovne svrhe i ciljevi primene DER su:
1) obezbediti autonomnost napajanja (za udaljene lokacije),
2) smanjiti potronju i snagu preuzetu iz DEES/mree,
3) prostorno pribliiti proizvodnju i potronju i, posledino, smanjiti gubitke u
prenosu i distribuciji elektrine energije,
4) smanjiti vrno optereenje (ispeglati dijagram optereenja),
5) garantovati kvalitet elektrine energije, pouzdanost i sigurnost napajanja,
6) smanjiti investicione trokove za prenosne/distributivne kapacitete.

Podruje uslug, koje takoe ubrzano raste, vezano je za automatsko oitavanje brojila
(AMR) i napredne tehnologije i infrastrukure merenja (AMI). Potroai u svetu sve
ee investiraju u sofisticirane energetske informacione sisteme (EIS) i EMCS,
posebno u Internet-bazirano upravljanje svojim objektima. Na tritu ve postoje
odgovarajui hardveri i softveri za EMCS zgrad. Ukoliko bi isporuioci i korisnici
elektrine energije imali zajedniku arhitekturu za DR aktivnosti, to bi snizilo trokove
primene ovakvih programa. Integrisana arhitektura zahteva primenu zajednikih
protokola, koji se koriste u dananjoj Internet tehnologiji.

8
Trenutna ogranienja u primeni DR tehnologija odnose se na:
(1) pitanja veliine sistema,
(2) pitanja interoperabilnosti sa drugim, slinim sistemima,
(3) parcijalnu primenu pojedinanih komponenti DR, bez integracije,
(4) primenu individualnih DR program, umesto nuenja razliitih opcija za
upravljanje,
(5) estu nepovezanost DR program sa programima energetske efikasnosti.
Prepreke za primenu DR tehnologija mogu biti:
(a) tehnoloke,
(b) regulatorne i
(c) ekonomske.
Kako bi se prevladala navedena ogranienja i prepreke, primenjuju se razliiti pristupi i
koncepti. Jedan od njih je koncept tzv. dinamikog energetskog sistema, opisan u
[I.3]. On se primenjuje radi efektivnog i efikasnog korienja kapaciteta kojima
raspolau potroai. Obezbeuje infrastrukturu za korienje pametne mree, kako bi
omoguio odziv potronje pomou dinamikih sistema upravljanja energijom.
Dinamiko upravljanje energijom (DEM) je jedan novi pristup upravljanja
optereenjem na strani potroaa, i sastoji se od komponenti prikazanih na slici I.7.

Slika I.7 Koncept dinamikog upravljanja energijom

9
Dobija se upravljaka infrastruktura koja je: dinamika, potpuno integrisana, visoko
energetski efikasna (v. efekte prikazane na slici I.7), automatizovana i sposobna za
uenje! Elementi strukture su sposobni da funkcioniu unisono, kako bi optimizovali rad
integrisanog sistema, na osnovu: zahteva potroaa, ogranienja isporuioca, dostupnih
podsticajnih mera, vremenskih prilika, zauzea zgrada i dr, [I.3]. Struktura sistema
DEM prikazana je na slici I.8.

Slika I.8 Komponente sistema dinamikog upravljanja energijom i njihova povezanost

U Tabeli I.2 je dato poreenje niza pokazatelja postojee prakse u savremenim

elektroenergetskim mreama, sa potencijalima mree u kojoj se primenjuje dinamiko
upravljanje energijom, [I.3].

Tabela I.2 Karakteristike i mogunosti savremenih elektroenergetskih mrea

10
etiri komponente navedene u desnoj koloni Tabele I.2 predstavljaju gradivne blokove
koncepta dinamikog upravljanja energijom iz [I.3]. Tako, npr, integrisana
komunikaciona arhitektura omoguava automatsko upravljanje pametnim energetski
efikasnim ureajima krajnjeg korisnika, kao i pametnim DER, to predstavlja odgovor
na razliite upravljake signale (kao to su dinamiko tarifiranje ili zahtevi isporuioca
za hitnim smanjenjem optereenja, zatim vremenske prognoze za dan unapred), ali i na
signale iz sistema upravljanja samom zgradom u kojoj su krajnji korisnici. Tako neto,
pak, etiri komponente iz leve kolone Tabele I.2, nisu u stanju da obezbede.
U Tabeli I.3 dat je pregled programa, akcija i strategija u koncepciji sistema dinamikog
upravljanja korienja energije, kao i rezultati koji se postiu njihovim sprovoenjem.

Tabela I.3 Elementi postojee prakse u fazi primene

sistema upravljanja korienja energije /izvor: [I.3]/

I.1 Trina primena DSM i DR programa

Delovanje razliitih vrsta faktora, u trinim uslovima, na formiranje tipinog,

hronolokog dnevnog dijagrama optereenja jednog, karakteristinog potroaa u
odreenoj kategoriji potronje, ilustrovano je na slici I.9. Iz nje je jasno da, iz ugla
isporuioca/snabdevaa, najvei uticaj na potroaa u cilju izmene njegovog naina i
vremena korienja elektrine energije moe da se izvri upravo delovanjem na
grupaciju faktora vezanih za trinu primenu programa DSM i DR.

11
 Slika I.9 Mehanizam delovanja razliitih uticaja na formiranje
dijagrama optereenja potroaa

Mehanizam izmene oblika dijagrama optereenja potroaa, sa naznaenim faktorima

od najveeg uticaja, ilustrovan je na slici I.10. Na toj slici je, kao rezultat, prikazan opti
sluaj promene dijagrama optereenja, kao kombinacija vie osnovnih vidova promene,
ilustrovanih na slici I.6.

Slika I.10 Delovanje DS-programa i drugih faktora na promenu

dijagrama optereenja potroaa

Od sutinske vanosti za njihovu efikasnost je povezivanje DSM/DR programa sa

programima energetske efikasnosti (EE). Isporuioci/snabdevai primenjuju razliite
metode i sredstva pri trinoj primeni ovih programa. Veina njih navedena je u tabeli
I.4.

12
Tabela I.4 Primeri metoda trine implementacije DSM, DR i EE programa
/izvor: [I.3]/

Okvir trinog planiranja ovih programa i metoda ilustrovan je na slici I.11.

Na ovome mestu emo navesti nekoliko najvanijih injenica o poslednje dve metode iz
tabele I.4.
Alternativno tarifiranje je faktor trinog uticaja, sa tri funkcije:
1) proizvoaima i kupcima elektrine energije se prosleuju informacije o
trokovima tj. vrednosti proizvod i uslug koje se obezbeuju;
2) obezbeuju se podsticajne mere za najefikasnije proizvodne metode ili naine
potronje;
3) odreuje se ko moe koliku koliinu proizvod da priuti sebi.
Ove tri funkcije alternativnog tarifiranja su meusobno veoma povezane.

13
 Slika I.11 Okvir trinog planiranja /izvor: slika 10-2. iz [I.3]/

Nedostaci eme alternativnog tarifiranja su sledei:

(1) veliki trokovi merenja (tj. uvoenja AMI, AMR, AMM), da bi se mogle
primenjivati cene prema vremenu (dobu) korienja elektrine energije ili cene
prema realno angaovanoj snazi (koja stoga treba da bude merena periodino, sa
visokom vremenskom rezolucijom);
(2) ovakve tarife potroau esto ne umanjuju trokove nabavke elektrine energije
(kako to mogu da uine rabati);
(3) da bi se osmislile i primenile tarife koje promoviu DSM/DR opcije, potrebne su
detaljnije informacije u vezi trokova usluga i oblika optereenja;
(4) moe biti neophodna obuka potroaa o strukturama cena i odgovarajuoj
terminologiji koja se koristi.

Direktni podsticaji se koriste da bi se poveao kratkoroni trini upliv trokovno

upravljanih opcij potroaa, smanjivanjem trokova za nabavku opreme ili
skraivanjem perioda povraaja uloenih sredstava (tj. poveanjem stope povraaja
kapitalnih trokova), kako bi se investicija uinila atraktivnijom.
Podsticaji takoe smanjuju otpor potroaa prema opcijama bez prethodnog, istorijskog
iskustva/primene, ili prema opcijama koje podrazumevaju velike promene u zgradama
ili ivotnom stilu potroaa.

14
Vrste direktnih podsticaja su:
1) novane povoljnosti,
2) rabati,
3) programi otkupa (naknadne kupovine),
4) kreditiranje obrauna,
5) beskamatni zajmovi i krediti sa niskom kamatom,
6) besplatno ili povlaeno instaliranje i odravanje opreme za DSM/DR.
Novane povoljnosti predstavljaju jednokratne sume za potroae koji prihvate jednu ili
vie opcija upravljanja svojom potronjom. Iznosi mogu da zavise od nivoa smanjenja
potronje ili angaovane snage, ili od poveanja energetske efikasnosti, ili od nivoa
odreenog DR.
Rabati, slino novanim povoljnostima, predstavljaju naknadu potroau za instaliranje
neke DSM/DR opcije nove opreme ili zamene postojeeg ureaja. Nivo rabata zavisi
od relativnih koristi od odabrane opcije, za isporuioca elektrine energije, odnosno za
onoga ko opciju primenjuje (DSO). Rabati se najee primenjuju za termiko
izolovanje zgrad, korienje opreme i ureaja za poveanje energetske efikasnosti.
Programi otkupa (naknadne kupovine) podrazumevaju da isporuilac ili onaj ko
primenjuje DSM/DR otkupljuje naknadno jedan deo potroaeve investicije, na sledei
nain: on, uopteno, procenjuje oekivanu, prosenu promenu korienja elektrine
energije (ili vrne snage), u prvoj godini primene neke DSM/DR opcije, kroz testiranje
ili analizu. Potom odreuje njenu vrednost, na osnovu razlik srednjih i marginalnih
trokova ili na osnovu drugih trokovnih kriterijuma. Taj iznos se onda plaa (uglavnom
podizvoau potroaevih instalacija), kao dodatna cena nabavke opreme. Ovakav nain
podsticaja najee se primenjuje za izvoenje izolacionih omotaa zgrad.
Kreditiranje obrauna predstavljaju krediti primenjeni na potroaev raun za utroenu
elektrinu energiju, u zamenu za instaliranje neke DSM/DR opcije. Najee je re o
upravljanju potronjom ili optereenjem, a iznos im je srazmeran veliini optereenja
koje se stavlja pod upravljanje.
Beskamatni zajmovi i krediti sa niskom kamatom, ispod kamatnih stop sa bankarskog
trita, koriste se za nabavku i instaliranje specifinih, visokoefikasnih DSM/DR opcij.
Najee je re o reenjima sa visokim inicijalnim, investicionim trokovima
(izolovanje zgrada, efikasna oprema i ureaji i kategorija toplotnog skladitenja:
toplotne pumpe, centralni keramiki grejai i sl.)
Besplatno ili povlaeno instaliranje i odravanje opreme za DSM/DR predstavlja
aranman koji snabdevaa/isporuioca moe da kota ak i vie od iznosa direktne
koristi od uted energije ili smanjenja vrne snage. Ipak, takav podsticaj potroau
moe da proiri krug potencijalnih uesnika u programu i da omogui prikupljanje
vanih, empirijskih podataka o radu sistema, relevantnih za DSM/DR.

15
Navedene vrste direktnih podsticaja esto se koriste kombinovano, radi ostvarivanja
veih efekata i ohrabrivanja uea potroaa u DSM/DR projektima.

I.2 Nain odabira konkretnog programa (metode)

Najpre je vano naglasiti da primena bilo kog DSM/DR programa ili metode mora biti
procenjena, poreena i vrednovana prema alternativnim, klasinim opcijama i reenjima
na strani isporuioca elektrine energije (DSO). Dakle, osnovna dilema koja se
postavlja pred planera mree je na kojoj strani treba reagovati. Mogunosti i ono to se
njima postie pregledno su dati u Tabeli I.5.
Tabela I.5 Alternativna reenja problema nedovoljnih kapaciteta,
na strani snabdevanja i potronje

Odgovor na pitanje na kojoj strani traiti reenje i pomou koje metode (programa),
nalazi se u vrednostima BCR faktor raspoloivog opsega i jednih i drugih alternativa.
BCR faktor predstavlja odnos (Rate) kvanitifikovanih koristi (Benefits) i trokova
(Costs) vezanih za konkretno planersko reenje. Da bi se proraunali trokovi i dobit,
potrebni su kvantitativni podaci o uticaju neke alternative na vrno optereenje, oblik
dijagrama optereenja, ukupnu prodaju energije, oekivano uee u programu,
trokove primene, sveukupno trite i podatke o proizvodnom sistemu (npr. trokove
postojeih proizvodnih jedinic).
Najvei potencijal uticaja na oblikovanje (dijagrama) optereenja imaju zagrevanje i
hlaenje prostorij i grejanje vode. Manji uticaj imaju: osvetljenje, friideri i
zamrzivai, kuvanje, pranje vea i sudova, bazeni i razni drugi vidovi korienja
elektrine energije.
U sluaju opredeljivanja za neki DSM/DR program, metodu ili meru, odabir, planiranje,
implementacija i monitoring odvijaju se na nain ugrubo skiciran na slici I.12. Taj
proces poseduje izvesne odlike Demingovog PDCA (Plan-Do-Check-Act) ciklusa, jer
rezultat praenja realizacije programa mogu da budu odreene korekcije, iji je cilj da
poboljaju efekte primene programa. Iz istog razloga a naroito ukoliko ne postoje
neka prethodna iskustva u primeni programa poeljno je najpre osmisliti i primeniti
pilot-projekte, na ogranienom, tipinom konzumnom podruju. U tom sluaju je lake

16
sprovesti korekcije u DSM/DR programu, pa tek onda planirati njegovu primenu na
irem ili celokupnom podruju DSO, [I.3].

Slika I.12 ema procesa planiranja, implementacije i monitoringa DSM/DR programa

Kritian korak u procesu sa slike I.12 svakako predstavlja procenjivanje vrednosti

programa. Mora se voditi rauna o svim faktorima koji mogu uticati na njegovu
efektivnost i efikasnost. Od ove potonje direktno zavise dobiti od primene programa, a
time i vrednost BCR faktora. Faktori uticaja na kupca i na vrednovanje alternativnih
reenja i izbor programa, prikazani su na slici I.13.

Slika I.13 Mehanizam delovanja uticajnih faktora

na potroaev stav i delotvornost programa

Algoritam samog odabira najpovoljnijeg DSM/DR programa ilustrovan je na slici I.14.

Izbor i primenu DSM/DR, meutim, prati itav niz problema i otvorenih pitanja.
Najvaniji meu njima su sledei:
(1) rezultati postignuti na jednom konzumnom podruju ne mogu se jednostavno
preslikati na neko drugo konzumno podruje i prema tome vriti izbor i irenje
konkretnog programa;

17
 (2) promena dijagrama optereenja isporuioca predstavlja superpoziciju rezultata
DSM/DR program i drugih faktor koji utiu na optereenje. Stoga je problem
u analizama razluiti stvarni uticaj DSM/DR;
(3) promena ponaanja i dijagrama optereenja potroaa moe biti privremenog
karaktera, naroito ukoliko on nije imao nikakve trokove pri uvoenju
DSM/DR tehnologije;
(4) uticaj DSM/DR alternativa na oblik dijagrama optereenja moe se menjati
tokom vremena, do planskog horizonta, razmatranog pri analizama efikasnosti
programa.

Slika I.14 Postupak izbora optimalnog DSM/DR programa

Ovi problemi, ukoliko se ne uzmu u obzir, mogu dovesti do pogrenih zakljuaka i

odluka. Tada e stvarni efekti primene DSM/DR programa biti drastino manji u
odnosu na eljene i procenjene.

I.3 Procena kapaciteta i moguih efekata DSM/DR

Iskustva sa procenjivanjem i modelovanjem programa vezanih za upravljanje

optereenjem (DSM) i odziv potronje (DR), kao i efekti njihove primene, znaajno se
razlikuju od sluaja do sluaja. Neki uopteni zakljuci su ak i suprotni jedni drugima.
Odgovarajua istraivanja su sprovedena kako za rezidencijalni [I.5][I.10] tako i za
komercijalni sektor, npr. [I.11], [I.12]. Kritiki analizirajui metode i tehnike odozdole
nagore i odozgo nadole, u [I.5] su identifikovana tri glavna problema u vezi sa
nedostatkom podataka: jedan koji se odnosi na ulazne podatke i uinjene pretpostavke,
drugi na relativnu vanost varijacija ulaznih parametara za predvianje izlaza potronje, i
konano nesigurnosti u vezi sa korienjem energije i reakcijama potroaa na mere
skladitenja energije. Hibridni energetsko-ekonomski modeli razvijeni su sa ciljem
kombinovanja dobrih strana tradicionalnih pristupa odozdole nagore i odozgo nadole,
simulirajui ponaanje potroaa i firmi na tehnolokom nivou. Primena istraivanja i
modelovanja diskretnog izbora na empirijske procene kljunih parametara ponaanja,

18
ispitana je u [I.13], predstavljajui tehnoloki izbor u hibridnim modelima energetske
ekonomije. Empirijski izvedene procene parametara nesigurnosti mogu da budu proirene
kroz ceo model, kako bi obezbedile procenu nesigurnosti njegovih glavnih izlaza, [I.13].
Tokom naeg istraivanja, pak, takoe su ispitane mogunosti kako pristupa odozdole
nagore, tako i odozgo nadole, i zakljueno je da ovaj potonji poseduje stanovite
prednosti.

iroki ekonomski uticaji DSM programa zavise od tri kljuna faktora, [I.6]:
- od odnosa jedininih uteda na trokovima elektrine energije i njene cene (CPR);
- strategije primene konkretne DSM opcije i
- njenog irenja ili obuhvata.
Korisni uticaj e rasti sve do optimalne veliine ili irenja programa, ali e potom poeti da
opada, u sluaju daljeg proirenja. Korienje savremenih tehnikih ureaja, kao to je
kontinualni displej, [I.7], radi praenja korienja elektrine energije, moe da doprinese
utedi energije i, uopte, korisnom uticaju. Jedan ekonometrijski model, [I.8], indicira da
su domainstva pomerila korienje elektrine energije iz vrnih u periode manjih
optereenja, zavisno od platenih podsticaja, ali da su njihovi efekti na pomeranje
optereenja bili skromni.

Razvrstavanje ukupne potronje elektrine energije na komponenete koje se mogu

pridruiti odreenom nainu njenoga krajnjega korienja, analizirano je u [I.9]. Ono
obezbeuje korisne informacije i podrava simulaciju uticaja politik namenjenih za
ohrabrivanje domainstava da koriste manje energije ili da pomere vreme njenog
korienja. U [I.10] je procenjen model jednog gotovo idealnog sistema potronje, za vrnu
i van-vrnu potronju elektrine energije, korienjem panel-podataka, pokrivajui
nekoliko godina i gradova. Rezidencijalno trite elektrine energije je procenjeno kao
veoma osetljivo na promene cena. Tako razvojem deregulacije elektroenergetskog sistema
i tehnologij pametnog merenja, DR zasnovan na cenama postaje takoe jedno
alternativno reenje za unapreenje pouzdanosti i efikasnosti rada elektroenergetskog
sistema, prilagoavanjem profila optereenja, [I.11]. Postoji oevidan uticaj komercijalnih
objekata sa potronjom osetljivom na cene na tritu elektrine energije, i taj uticaj se
razlikuje u zavisnosti od razliitog obima uea DR na razliitim nivoima trine
utakmice.

Kritino pitanje energetske efikasnosti je sledee: koliko kota tednja energije putem
program koji koriste monetarne pogodnosti i ciljane informacije, kako bi uticali na odluke
pojedinanog potroaa? Lit. [I.12] predstavlja detaljno istraivanje ukupnih trokova i
izmerene utede energije, kroz najvee DSM programe komercijalnog sektora, koje su
sprovele elektroenergetske kompanije u SAD. Uticaj nedostajuih i nekompletnih
podataka takoe je kvantifikovan. Ovi programi, u celini, ocenjeni su kao trokovno
efektivni. Nasuprot tome, ocene predstavljene u [I.14] impliciraju da je DSM imao osetno
manji efekat na prodaju elektrine energije na malo, nego to su to govorile procene koje

19
su predstavile same elektroenergetske kompanije, za isti taj period razmatranja.
Analizirajui projektovanje, podsticanje i efektivnost DSM programa u SAD, u [I.15] je
zakljueno da je ova ambiciozna, gotovo jednoglasno prihvaena inicijativa, doivela
neuspeh. Regulativni podsticaji navode kompanije da izabiru neefikasne programe, a bilo
je i prevara od strane potroaa. Stoga izvetena uteda energije uglavnom postoji samo na
papiru, ali ne i u stvarnosti, pa [I.15] preporuuje i naknadna vrednovanja, kao takoe
veoma bitna.

Smatramo, meutim, da kljuna vanost lei u valjanoj poetnoj proceni kapaciteta nekog
konzumnog podruja za DSM/DR. Stoga smo, tokom sprovedenih istraivanja, posebnu
panju posvetili iznalaenju najpogodnije i najkorisnije metodologije, koja bi dovela do
tog cilja. Neke od ispitanih metoda su ukljuivale agregaciju i procenjivanje slino "Btu
aggregates" iz [I.16], koje je razvijeno zajednikim sabiranjem razliitih energetskih
izvora, zasnovanom na vrednostima njihovih grejnih potencijala.

Lit. [I.17] predstavlja jednu metodu za procenu koliko jedna elektroenergetska kompanija
moe da priuti da plati za alternative investicijama u velike prenosne i distributivne
(T&D) kapacitete sistema, kada je promena u kapacitetu sistema, koja potie od
distribuiranih izvora, konstantna iz godine u godinu i kada nema nesigurnosti. Kroz jednu
seriju simulacija, u [I.18] je istraeno kako instrumenti alternativne politike i ekonomski
podsticaji i konvencionalnija, direktna regulacija mogu da ubrzaju difuziju tehnologija za
skladitenje energije, ije bi ire prihvatanje moglo da znaajno smanji potronju energije.
Ova tema je postala sve vanija u mreama sa snanim uplivom distribuirane, visoko
fluktuirajue (tj. intermitentne, varijabilne, skr. V-) proizvodnje iz obnovljivih izvora
energije (RES). U takvim mreama uveava se problem balansiranja izmeu snabdevanja i
potronje elektrine energije. Stoga se u [I.19] diskutuje o neophodnosti integracije
skladitenja energije u proces snabdevanja sa poveanim udelom obnovljive energije. Kao
jedno mono sredstvo za to, DSM je detaljno razmotren i njegov potencijal procenjen u
[I.19], na primeru studije sluaja Nemake. Takoe su razmotrena tehnika reenja za
integraciju potronje i njenih mogunosti.

Na sreu, kao to je na poetku ve napomenuto, u savremenim elektroenergetskim

sistemima sve vanija tema su i automatizacija srednjenaponske, pa ak i niskonaponske
mree, njihova integracija sa telekomunikacionim sistemima i naprednim IT
tehnologijama. Tokom poslednjih godina, pojavili su se novi koncepti automatizacije i
upravljanja elektroenergetskom mreom, kao i brojni koncepti automatizovanog,
daljinskog oitavanja brojila (AMR) i upravljanja potronjom. Neki od njih su prikazani
detaljnije u narednom poglavlju. Oni su zasnovani na primeni modernih ureaja,
informacionih tehologija i arhitekture, kao i savremenih telekomunikacionih reenja. Oni
omoguavaju lake i aktivnije integrisanje potronje, kako bi ona doprinela optimizaciji
rada mree.

20
Da bi se DSM/DR programi uspeno primenili, prvi, neophodan zadatak je iznai
praktine metode za procenu kapaciteta upravljivog optereenja. Tokom istraivanja koje
smo sproveli, razvili smo i primenili nekoliko metoda za procenu kapaciteta DSM/DR i
njegove mogunosti da odigra ulogu skladitenja elektrine energije u jednom
elektrodistributivnom sistemu. Sve te metode koriste raspoloive podatke, ali pouzdanost,
konzistentnost i meusobna kompatibilnost nekih podataka ispostavile su se kao
problematine. Na primer, upravo to je bio razlog zbog koga se pristup zasnovan na
transpoziciji merenih podataka sa kompanijine SCADA, sa srednjenaponskog (MV) nivoa
na niskonaponski (LV), nametnuo kao superioran u odnosu na pristup odozdole navie,
uzorkovanje i agregaciju tako prikupljenih podataka.

Izmeu ostalog, ova disertacija predlae i najdetaljnije obrazlae upravo onaj metod za
procenu kapaciteta za DSM/DR, koji je u naim uslovima dao najbolje rezultate. Oni
su ilustrovani ovde pomou primera celokupnog konzumnog podruja Elektrodistribucije
Beograd (EDB). Najpre je procenjen iri opseg njenog DSM/DR kapaciteta, a potom,
zasebno, i kapacitet grejnih ureaja tokom zime, kao i kapacitet rashladnih, klima-ureaja
tokom vrnog letnjeg perioda. Ilustrovan je i uticaj irenja pretpostavljenog DSM
programa na strateko, dugorono planiranje mree. Ovaj metod je takoe primenjiv i na
manja konzumna podruja. U tom sluaju, on postaje orijentisan prema opremi, koristei
profile optereenja transformatorskih stanica ili vodova.

U disertaciji su prikazani rezultati sveobuhvatnih istraivanja i simulacije primene

modelovanog, kombinovanog DSM/DR programa, na studiji sluaja celokupnog
konzumnog podruja Elektrodistribucije Beograd. Pritom je istraen njegov maksimalni
ukupni kapacitet za DSM/DR u zimskom, kao i u vrnom letnjem periodu. Druga studija
sluaja sprovedena je na konzumnom podruju jedne konkretne TS 10/0,4 kV u Beogradu.
Predloena je metodologija za utvrivanje lokalnog kapaciteta za DSM/DR tokom vrnog
letnjeg perioda i simuliran rad razliitog broja fotonaponskih (PV) panela na tom podruju,
samostalno ili kombinovano sa jednim konkretnim programom DSM. Algoritmi oba ova
istraivanja, sa prikazanim najvanijim koracima, dati su u Dodatku II, u Prilogu ove
disertacije.

21
II PREGLED STRANIH ISKUSTAVA, PROJEKATA I PLANOVA

II.1 Obim izvrenog istraivanja literature

Analizirano je petnaestak primera DSM i DR projekata iz vie evropskih zemalja, SAD

i Koreje. Njihova sutina i osnovne karakteristike su ukratko prikazane u ovom
poglavlju, na osnovu detaljno prouene odgovarajue literature, [II.1] [II.23], i
tehnikih reenja opisanih u njoj.
Razmotreni su sistemi naprednih mernih infrastruktur (Advanced Metering
Infrastructure, AMI) koji podravaju DSM i DR projekte i programe, njihove
funkcionalnosti, IT arhitektura i koriene IT tehnologije i telekomunikaciona (TK)
reenja. Sagledani su dosad dostignuti, i navedeni su planirani obimi razvoja ovih
sistema. Za one za koje je to bilo navedeno u dostupnoj literaturi, ukazano je i na
iskustva iz uvoenja i primene, kao i na otvorena pitanja i probleme.
U prvom sluaju, opisanom u [II.1], analiziran je kvalitativan uticaj alternativnog,
dinamikog tarifiranja na DSM i DR i na interese i meusobne odnose izmeu
potroaa, operatera distributivnog sistema (Distribution System Operator, skr. DSO) i
prodavca elektrine energije na malo, u Finskoj. Potom su navedena i iskustva u
primeni dinamikih tarifa u vedskoj, Francuskoj, Italiji, Velikoj Britaniji i Nemakoj,
[II.2]. Pritom se, u sluajevima Finske i Velike Britanije nije ulazilo u pojedinosti oko
obima i strukture primenjenih AMI, IT tehnologija i TK reenja. U tom pogledu, pak, u
detaljnije su proueni:
- upotreba pametnih brojila i pratee web aplikacije za kupce u vedskoj, [II.2] i
[II.20];
- AMR sistem u Norvekoj, [II.3];
- koncept pametnog merenja u Belgiji, [II.4], /koriena je i [II.18], za ilustraciju/;
- AMM sistem u Francuskoj, [II.5];
- alati za DR u Italiji, [II.7], /[II.21] za objanjenje ZigBee koncepta/;
- projekti pametnog merenja u romanskim zemljama EU, [II.6];
- unapreeno upravljanje sistemima za distribuciju i prenos elektrine energije u ovim
zemljama, koje omoguava realizaciju koncepta aktivne potronje (AD), [II.10] i
[II.17];
- pilot-projekat inovativne mree sa naprednim brojilima u Portugaliji, [II.2] i [II.8];
- AMM Wide pilot-projekat i pametni region Vrhlabi u ekoj, [II.2] i [II.9];
- planovi realizacije projekata pametne mree i pametnog merenja u Rumuniji,
[II.12];
- koncept pametne distribucije u Nemakoj, [II.11];

22
- koncept pametne mree i AMI u Koreji, [II.13];
- unapreeni sistemi upravljanja distributivnom mreom u SAD, [II.14], [II.15] i
[II.16].
Na kraju je analiziran i novi koncept stohastikog upravljanja potronjom u SAD,
[II.22] i [II.23].
Cilj je bio da se d pregled stranih iskustava u ovoj oblasti, istrae mogunosti primene
koncepata DSM i DR, sagleda potrebna IT arhitektura i tehnologije i uoe mogui
problemi i otvorena pitanja u njihovoj primeni. Naime, koristi od DR i DSM jo uvek
nisu u veoj meri realizovane u praksi. Postoji vie razloga za to, ali je jedan od
najvanijih nedostatak upravljanja vanim optereenjima pomou odziva na promenu
cene elektrine energije. Ipak, nove tehnologije brzo dostiu nivo sa kojim e moi da
podre DR na jednom znatno irem opsegu optereenja.

II.2 Kljune zajednike karakteristike analiziranih projekata

Savremeni sistemi upravljanja u prenosu i distribuciji moraju da poseduju odgovarajuu

arhitekturu i funkcionalne specifikacije, da bi se efektivno upravljalo aktivnom mreom,
koristei distribuirane izvore, skladita energije, fleksibilnosti optereenja i skladitenja,
kao i aktivnu potronju (Active Demand, AD) na nivou SN i NN distributivnih mrea.
Centralno mesto u takvim sistemima zauzima pametno, tj. savremeno,
multifunkcionalno brojilo elektrine energije. Ono mora da bude osposobljeno za
prenos podataka ka Centru upravljanja DSO, ali i za prijem upravljakih signala iz
njega, dakle za dvosmernu komunikaciju. Stoga savremeni sistemi upravljanja DEES
podrazumevaju primenu razvijenih, unapreenih mernih infrastruktura (AMI).
Neophodan je i dalji korak, koji omoguava aktivno uee potroaa i upravljanje
njihovim optereenjem. Naime, u uslovima koji vladaju na slobodnom energetskom
tritu, programi odziva potronje (DR) tj. upravljanja optereenjem (DSM)
omoguavaju potroaima da dinamiki reaguju, npr. na promene cena elektrine
energije. Primena ovakvih programa moe sniziti trokove vezane za energiju i poveati
pouzdanost sistema. Kako bi se u potpunosti iskoristile ove prednosti, postojei ureaji
za upravljanje optereenjem i aparati moraju se snabdevati podacima o cenama, sve
vreme. Nova dostignua u razvoju AMI, sistema automatizacije zgrad (Building
Automation Systems, BAS), pametnih utinica za beine komunikacije i raznih,
odgovarajuih i ve ugraenih sistem upravljanja, omoguavaju da se na ove zahteve
odgovori. Podrazumeva se i razvoj i primena savremenih softvera i pametnih ureaja,
integrisanih u mree kunih podruja (Home Area Network, HAN) i podranih
naprednim konceptima, poput ZigBee i MGA (Meter Gateway Architecture). U okviru
HAN, vano je korienje odgovarajuih kunih aparata, koji treba da budu ne samo
energetski efikasni, ve i pametni tj. kompatibilni savremenim konceptima i
sistemima upravljanja optereenjem. Neki od tih aparata, ve danas, imaju ugraene
neke oblike i funkcije upravljanja.

23
Uee potroaa kroz DSM/DR programe, na energetskom tritu zasnovanom na
trgovini na veliko, kojim upravljaju regionalni operateri prenosnog sistema (Regional
Transmision Operator, RTO) tj. nezavisni operateri sistema (Independent System
Operator, ISO), pomae konkurentnosti i unapreuje efikasnost ovih trita, [II.23].
Koristi koje se pritom imaju su sledee:
- RTO/ISO mogu bolje da balansiraju isporuku i potronju energije, koristei DR kao
jednu alternativu dispeingu skupih (vrnih) generatorskih jedinica radi podmirenja
porasle potronje; sniavajui tako trine cene i kolebanja na tritu;
- trini uslovi snabdevanja elektrinom energijom mogu biti ublaeni poveanjem
konkurentnosti i osmiljavanjem dodatnih podsticaja kupcima, nasuprot licitiranju
proizvodnje iz generatora pri visokim cenama;
- pouzdanost sistema i adekvatnost elektrana mogu biti poveane, jer kapaciteti DR
mogu da obezbede brzo balansiranje u prenosnoj mrei, u sluaju ispada
generatorskih jedinica ili drugih neoekivanih dogaaja.
Da bi se omoguili i koristili fleksibilnost i usluge obezbeene pomou obimnog uea
potronje, naroito je vano da upravljanje distributivnom mreom bude neprestano
unapreivano, uvoenjem novih funkcija u Centar upravljanja DSO, automatizacijom
ka NN i decentralizacijom inteligencije.
Na osnovu ovde analizirane literature, moe se zakljuiti da se elektroprivrede mnogih
zemalja, naroito onih razvijenih, ubrzano kreu ka modernizaciji DEES, ukljuujui
ire korienje AMI i unapreene automatizacije DEES (Advanced Distribution
Automation, ADA), kao preduslova za implementaciju koncepata AD, DR, DSM, i za
iru primenu RES, DG i sistem za skladitenje energije. DEES budunosti bie
nesumnjivo zasnovan na AMI i ADA, to ukljuuje dva kljuna aspekta:
- stvaranje novih mogunosti za konfigurisanje DEES i rekonfiguraciju mree, to e
poveati fleksibilnost i pouzdanost DEES, ali i doprineti spreavanju ispad ili brem
obnavljanju napajanja;
- omoguavanje integracije i stratekog korienja novih, inteligentnih elektrinih
ureaja (Intelligent Electrical Devices, IEDs), uz ugradnju komponenata energetske
elektronike, naprednih sistema upravljanja reaktivnom snagom, opreme za
unapreenje kvaliteta elektrine energije, DG i anticipatora kvarova. Ovi IED-ovi ne
omoguavaju samo fleksibilniju arhitekturu DEES, nego obezbeuju i sredstva za
proirenje uslunih opcija potroa. Oni takoe deluju i kao komponenete jednog
monog, ireg sistema za nadzor rada DEES.
Integracija unapreenih mernih struktura (AMI) takoe e biti kljuna komponenta
infrastrukture sistema nadzora kod ADA. Analizirane tehnologije omoguavaju
komuniciranje i upravljanje koji mogu biti iskorieni da podre odziv potronje (DR)
pomou prenosa podataka o cenama, od AMI isporuioca tj. DSO-a do ureaj za
upravljanje optereenjem u samim objektima potroaa.

24
II.3 Arhitektura pametne mree kao podloga za primenu DSM/DR programa

Osnovni elementi arhitekture jedne napredne mree, u kojoj bi bilo omogueno

upravljanje opereenjem, prikazana je na slici II.1. Njenu osnovu ini automatsko
upravljanje merenjem (Automated Metering Management, AMM), uz korienje
raspoloivih prenosnih puteva i informacionih sistema preduzea za distribuciju
elektrine energije (tj. DSO).

Slika II.1 Arhitektura Smart grid na bazi AMM infrastrukture

i informacionog sistema

Kao to je ve naglaeno, potrebno je da kod krajnjih korisnika postoje savremena

brojila sa mogunou dvosmerne komunikacije. Potrebno je, dakle, na NN nivou
agregirati podatke o merenjima, s odreenom rezolucijom, i telekomunikacionim
vezama ih dostavljati u Centar upravljanja DSO. Naravno da bi se i ubudue koristili
podaci sa SN nivoa, sa SCADA DSO, uz dalje irenje i osavremenjavanje sistema
daljinskog upravljanja (SDU), automatizaciju SN mree i TS SN/NN, prema NN mrei,
uz decentralizaciju inteligencije. U Centru upravljanja DSO bio bi instaliran estimator
stanja distributivne mree (Distribution State Estimator, DSE), koji bi na osnovu svih
raspoloivih signala o merenjima, sa svih naponskih nivoa, vrio procenu stanja mree
kojom se upravlja.
Opciono, postojei sistemi automatskog (daljinskog) oitavanja brojila (AMR) ve
danas mogu imati i funkciju daljinskog upravljanja elektrinim optereenjem potroaa,
sa registrovanjem odstupanja napona i drugih parametara. Osim toga, AMR najee
ima visoku vremensku rezoluciju oitavanja merenih veliina (najmanje satnu, esto 15-
minutnu), to izuzetno pogoduje za slanje signala i primenu dinamikih tarifa.

25
AMR predstavlja jedan iroki tehniki koncept, koji obuhvata sloenu infrastrukturu,
potrebnu za registrovanje, prenos i upravljanje izmerenim podacima. Njegova
arhitektura i princip prenosa i korienja podataka ugrubo su prikazani na slici II.2.

Slika II.2 Primer lanca prenosa podataka u AMR /izvor: slika 1 iz [II.3]/
Ovde se, naravno, postavljaju pitanja raspoloivosti, tanosti i konzistentnosti
prikupljenih podataka, zamene nedostajuih podataka relevantnim, i druga. Po tim
pitanjima uspostavljaju se odreeni standardi. S obzirom da se pokazuje da visoka
pouzdanost i kvalitet mernih podataka mogu da predstavljaju isuvie veliki zahtev i
izdatak za DSO, tei se utvrivanju razumnog, kompromisnog nivoa pouzdanosti
podataka, kojim bi bile zadovoljne obe strane. To se pre svega odnosi na one podatke
koji se koriste za obraun utroene elektrine energije i angaovane snage.
Osim toga, potrebno je praviti razliku izmeu pametnih brojila i sistema daljinskog
oitavanja. Sistem sa pametnim brojilom omoguava daljinsko iskljuivanje i
ukljuivanje potroaa, budetska brojila i druge, sofisticirane funkcije za energetski
menadment, ukljuujui i upravljanje tarifama. Mnogi isporuioci, meutim, koriste
ovaj sistem samo za daljinsko oitavanje brojila, bez korienja drugih funkcija. Tzv.
Roll out driver-i, pritom, razlikuju se mnogo od jednog do drugog regiona.
Detaljnija arhitektura jednog sistema daljinskog oitavanja brojila, sa naznaenim
prenosnim putevima tj. telekomunikacionim reenjima, prikazana je na slici II.3.

II.3.1 Potencijalni problemi pri korienju AMM/AMR sistema za DSM/DR

U svakom ovakvom sistemu se, meutim, javlja dodatni niz tehnikih problema i
otvorenih pitanja: slabljenje i gubljenje signala, provere (ispravnosti) konekcije, greke
u komunikacionim putevima, kvalitet signala i opta funkcionalnost i upotrebljivost
sistema i prikupljenih podataka. Ovoj temi e u istraivanju koje je predmet ove
disertacije biti posveena posebna panja. Shodno tome e adekvatno biti vrednovani
podaci prikupljeni AMR pilot-projektom EDB. Bie data ocena njihove upotrebljivosti
za dalje korienje u analizama vezanim za procene kapaciteta i simulacije efekata
pretpostavljene primene DSM/DR programa i mera. U sluaju potrebe, alternativno, kao
pouzdaniji set podataka, mogu se koristiti oni sa SCADA, sa SN nivoa (v. sl. II.1),
preslikani (transponovani) na NN stranu.
Naime, svi navedeni problemi dodatno dobijaju na vanosti u sluaju korienja
infrastrukture pametnog merenja i za dvosmernu komunikaciju, slanje signala o

26
cenama, daljinsko iskljuivanje dela instalacije/ureaj potroaa (tamo gde za to
postoje tehniki preduslovi) i, uopte, u sluaju primene razliitih DSM/DR metoda i
program. U sluaju da ovi problemi ostanu nereeni, uveliko e umanjiti efektivnost i
efikasnost DSM/DR opcij.

Slika II.3 Struktura i komponente sistema daljinskog oitavanja u EDB,

sa moguim prenosnim putevima (TK vezama) /izvor: sl. 1 iz [II.18]/

II.3.2 Mogunosti i prednosti korienja AMM/AMR sistema za DSM/DR

Pomou AMM tj. AMR sistema mogue je snimanje dijagrama optereenja na satnoj
(ili kraoj) osnovi, na teritoriji na kojoj je takav sistem uveden. To otvara nove
mogunosti za utvrivanje preciznije korelacije snage potroaa i temperature okoline,
kao i za poboljanje i razvoj novih aplikacija za optimizaciju planiranja razvoja mree.
Operativno, AMM sistem omoguava i slanje alarma u sluaju odstupanja napona izvan
dozvoljenih granica. Koristei snimljene dijagrame svih kupaca na toj NN mrei, jedan

27
proraun tokova snaga u njoj daje krive napona i struja za posmatrani dan. Na osnovu
njih se potom istrauju mogunosti za poboljanje naponskih prilika u mrei. Simulacije
iz [II.5] su pokazale da bi korienje novih informacija i primena boljih reenja,
kreiranih na osnovu njih, optimizovalo kapitalne trokove, smanjivi ih i do 100 miliona
evra. Eliminisanjem potrebe runih merenja na terenu, trokovi bi se dodatno snizili.
Primenom AMM umnogome bi se poveala i opservabilnost mree, mogunosti
regulacije napona i automatske rekonfiguracije.
Osim toga, AMM tehnologije nude nove mogunosti optimizacije potronje energije,
dajui priliku za upravljanje optereenjem potroaa. Sposobnost komunikacije s
opremom na strani kupaca omoguie primenu tehnik upravljanja potronjom (DSM i
DR program), koje e obezbediti smanjenje vrnog optereenja i pruiti priliku za
uveanje mogunosti rada mree, zakljuno sa odlaganjem investicija u nove, kapitalne
objekte.
Za sve to su potrebni novi senzori na terenu, koji bi koristili komunikacionu
infrastrukturu AMM sistema. Osim njih, koristila bi se merenja sa AMM brojil i vrila
agregacija na sekundarnoj strani TS SN/NN (v. sl. II.1).
Za obradu prikupljenih podataka i sraunjavanje stanja mree, u centrima upravljanja je
potrebna jedna nova softverska (s/w) alatka: distributivni estimator stanja (DSE). DSE
je jedan nelinearni optimizator koji koristi ogranien broj merenja, u kombinaciji sa
modelom mree, u cilju procenjivanja elektrinog stanja mree u realnom vremenu.
Pritom, DSE koristi realne podatke, prikupljene pomou SCADA.
Koristio bi se jo jedan novi tip alata koji treba da omogui svesnost o situaciji
(Situation Awareness). On bi dispeerima olakao rad, pruajui im:
- globalni uvid u mreu, u realnom vremenu;
- pomono orue tokom kritinih situacija;
- anticipaciju i pripremu naredne operacije u mrei;
- oslobaanje neiskorienih mrenih kapaciteta;
- mogunost upravljanja zaguenjima;
- upravljanje tokovima snaga i naponskim prilikama u prisustvu dispergovane
proizvodnje (DG);
- obezbeenje mrenih usluga, kao to su brzo upravljanje tokovima i naponska
podrka;
- validacija rekonfiguracije mree.
U pogledu informacionog sistema (IS), najvaniji deo bie zajedniko korienje
podataka. Podaci koje prikupe AMM brojila i koncentratori, sauvani u bazi podataka
(DB, v. sl. II.1) AMM, koristie ne samo mreni IS (za gore navedene svrhe), nego i
potroaki IS (CIS, v. sl. II.2), npr. za potrebe izrade obrauna. Stoga e biti potrebno
uspostaviti nekoliko vez izmeu tih sistema, kao i unutar samog mrenog IS. U svetu
se ve grade i promoviu zajedniki modeli za razliite, postojee aplikacije, ukljuujui

28
i one zasnovane na IEC-ovom CIM standardu (Common Information Model). Oni treba
da pokrivaju opise SN i NN mree i da se koriste za razmenu podataka izmeu GIS i
SCADA, a u perspektivi i sa AMM/AMR sistemima.

II.4 Zahtevi na strani kupca elektrine energije radi primene DSM/DR programa

Uz razvoj sofisticiranih energetskih i komunikacionih interfejsa i naprednih

upravljakih strategija, koncept Smart Distribution Grid (SDG) podrazumeva efikasniji
i efektivniji metod upravljanja DEES-om, pomou Advanced Distribution Automaton
(ADA) aplikacija napredne automatizacije distribucije. One se, grubo, mogu
klasifikovati kao:
- automatizacija transformatorskih stanica, TS (SA Substation automation);
- automatizacija napojnih vodova (FA Feeder automation);
- automatizacija potroaa (CA Customer automation).
Na slici II.4 su prikazani osnovni blokovi SDG koncepta, koji su voeni
funkcionalnou distribuiranih izvora (DER Distributed Energy Resource), tj.
distribuirane proizvodnje (DG Distributed Generation), prikljuenih na stranu
korisnika (kupca) od vetrogeneratora do elektrinih vozila, to je deo teme ove
disertacije.

Slika II.4 Osnovni elementi koncepta pametne distributivne mree, objedinjeni

sistemom upravljanja mernim podacima (Metering Data Management System, MDMS)
/izvor: slika 1 iz [II.14]/

Fuinkcionalno povezivanje i stupnjevi razvoja ADA aplikacija detaljno su prikazani u

[II.14]. Baza podataka MDMS takoe moe da bude povezana sa softverskim alatom
ADNA (Advanced Distribution Network Analysis), u cilju izvoenja off-line unapreene
analize mree, za potrebe kratkoronog planiranja rada.

29
II.4.1 Arhitektura automatizovanog potroaa
to se tie objekata krajnjih potroaa i njihove automatizacije, u [II.16] se istie da sr
arhitekture koja omoguava odziv potronje (DR) predstavljaju kuno brojilo elektrine
energije i pametne utinice/vorovi. Ukazuje se na potrebu agregacije pametnih
vorova kod potroaa. Cilj je poveati efekte upravljanja optereenjem potroaa, ali i
njihove utede. Takvi, udrueni automatizovani potroai sa pametnim ureajima,
nazivaju se u [II.16] agregatorima u realnom vremenu (real-time aggregators).
U [II.12], [II.13], [II.16] i drugoj literaturi se tako koristi pojam ulazne arhitekture
brojila (Meter Gateway Architecture, MGA). Ona je ilustrovana na slici II.5 i slui kao
osnova za integrisano upravljanje optereenjem agregatorima energije, utinicama u
objektima i inteligentnim aparatima. Predlau se i preduzimaju poetni koraci ka
vrednovanju jedne arhitekture koja integrie DR zasnovan na AMI, sistemima za
upravljanje zgradama (Building Automation Systems, BAS) i sistemima ugraenog
upravljanja. Ona je zasnovana na primeni kunog brojila elektrine energije kao
osnovnog komunikacionog sistema kojim je BAS objekta potroaa povezan sa AMI
isporuioca/DSO-a.

Slika II.5 Strukturalna arhitektura i tipovi upravljanja optereenjem kupca,

u konceptu MGA /izvor: slika 1 iz [II.16]/
Glavni dodatni element MGA je objedinjena utinica (vor), koja obezbeuje centralnu
komunikaciju i upravljanje unutar samog objekta i koja je, posebno, sposobna da
prikuplja podatke iz brojila elektrine energije i ini ih dostupnim gdegod je to potrebno
u objektu. Koncept ZigBee predstavlja jednu novu tehnologiju, namenjenu za beinu
komunikaciju u objektima, a koja je idealna za primenu MGA kod ovakvih utinica
(vorova). Detalji funkcionisanja jednog ovakvog sistema, objanjenje slike II.5 i
arhitekture samog objedinjenog vora, izloeni su u [II.16].

30
Dakle, osim nunosti da sama elektroenergetska mrea postane Smart, pokazuje se da
je potrebno da i objekti krajnjih korisnika postanu pametni. S obzirom na sve vei
upliv distribuirane (dispergovane) proizvodnje elektrine energije, pre svega iz
obnovljivih izvora, pojavio se i termin obnovljivih objekata, v. sl. II.6.

Slika II.6 Dijagram obnovljivog modela pametnog objekta

/izvor: slika 5 u [II.13]/

II.4.2 Pametni ureaji krajnjeg korisnika

Projekat [II.7] razvija jednu novu generaciju ureaja namenjenu za uspostavljanje
direktne veze izmeu isporuioca elektrine energije i potroa, kojom e biti
obezbeen i prenos podataka o njihovoj potronji elektine energije. Takva informacija
bi trebalo da omogui da potroai budu svesni svoje potronje i da na osnovu toga
preduzmu akcije u cilju boljeg iskorienja energije. Predloeni sistem e imati kljunu
ulogu kao element razvoja jedne kune mree (Home Network, HN) i njenog podruja
(Home Area Network, HAN). U njoj e aparati u domainstvu biti sposobni da
komuniciraju izmeu sebe i da se vri automatska kontrola potronje. Cilj je da kuni
aparati automatski menjaju svoju potronju, shodno trenutnim uslovima na
elektroenergetskoj mrei.
Saradnja raspoloivih ureaja u digitalnoj kui obezbedie unapreene usluge, u cilju
postizanja boljeg i efikasnijeg korienja energije, to e omoguiti automatsko
upravljanje potronjom, u realnom vremenu. Projekat [II.7] koristi AMM reenje i
bazira se na istoj infrastrukturi, koja garantuje solidnu osnovu za jedno uspeno i
pouzdano reenje. Ono takoe zahteva integraciju sa ve postojeim proizvodima i
reenjima, ali i dalji razvoj opreme na tritu kunih aparata. Stoga projekat predvia
jedan protokol koji e biti korien za izgradnju jedne integrisane platforme (arhitektura
takvog sistema prikazana je na sl. II.7). Cilj je da ona omogui saradnju izmeu glavnih
ureaja ukljuenih u upravljanje energijom u domainstvima.

31
 Slika II.7 Referentna Energy@Home arhitektura /izvor: slika 6 iz [II.7]/

Na ovaj nain sredite sistema pametne arhitekture objekta, Smart Info sa slike II.7,
moe da bude jedan veoma jednostavan i standardan ureaj, prebacujui kompleksnost i
specijalizovanost na spoljanji hardver i softver. Ovakva reenja omoguavaju dalju
integraciju HN tj. HAN sa ostalim pametnim elementima distributivnog sistema sa
slike II.4, na nain koji je principijelno predstavljen emom sa slike II.8.

Slika II.8 AMI integrisan pomou upravljanja mernim podacima (Meter Data
Management, MDM) sa SCADA-DMS i SAP-ERP /izvor: slajd br. 30 iz [II.12]/

32
II.5 Modaliteti realizacije DSM/DR programa

Osim opte svrhe i koristi od DSM/DR programa i mera, opisanih u Uvodu, konkretni
njihovi modaliteti i zadaci razvijaju se kroz pojedinane projekte. Tako se projekti [II.8]
i [II.9] usredsreuju na komunikaciju s kupcima i napredno upravljanje optereenjem,
korienjem:
podeavanja specijalnih (naprednih) tarifa za odreene kupce,
direktne komunikacije sa naprednim brojilima, u cilju upravljanja potronjom;
direktnog upravljanja optereenjem kunih ureaja,
slanja obavetenja potroaima o promeni cene i
podsticanja angaovanja potroaa, komunikacijom s domainstvima putem kunih
displeja i interneta, u cilju pruanja tanih i trenutnih podataka o potronji energije.
U tzv. projektu Inovativnih mrea iz [II.8], DSO procenjuje nove metode angaovanja
potroaa u okviru upravljanja optereenjem. Kupcima obuhvaenim programom su
ponueni novi proizvodi i usluge. Oni omoguavaju da DSO upravlja optereenjem u
mrei, a kupcima nekoliko ekonomskih prednosti i mogunost da optimizuju svoju
potronju elektrine energije. Usluge su zasnovane na:
preciznom izvetavanju i obraunu,
trenutnom pristupu podacima o korienju energije,
ponudi novih proizvoda i usluga krajnjim kupcima.
Kupci su podeljeni u est grupa, prema potronji i ugovorenoj snazi. Svakoj grupi je
omoguena kombinacija sledeih usluga:
tarifna simulacija kupci sa tarifama vremenskog korienja su u mogunosti da
svoju potronju prate trenutno, putem Web aplikacije. Sistem omoguava trenutnu
simulaciju obrauna;
indirektna povratna informacija (posle potronje) sistem alje upozorenja i
obavetenja kupcu putem SMS ili e-maila, sa informacijama koje se tiu nivoa
potronje, korienja snage prema prethodnim podacima, sate sa najviom
potronjom;
direktna povratna informacija kupci su opremljeni kunim displejem i smart
prikljucima. To im onda omoguava direktno slanje obavetenja o periodima vie
cene ili direktnom upravljanju za odabrane kune aparate.
Pilot-projekat [II.9] objedinjuje tehnike upravljanja optereenjem na temelju sledeih
naela:
direktno upravljanje optereenjem komunikacija s kupcima putem naprednih
brojila omoguuje ukljuivanje i iskljuivanje zasebnih strujnih kola, na koja su
izabrani kuni aparati povezani (TA pei, direktno grejanje, grejai za vodu). Sistem,
ustvari, zamenjuje komunikaciju i daljinsko upravljanje pomou MTK signala za

33
 promenu tarife, koja se inae koristi u ekim komunalnim preduzeima, jednom
efektivnijom tehnikom upravljanja optereenjem, zajedno sa primenom sloenog
tarifnog sistema;
podeavanje;
indirektne tehnike upravljanja optereenjem pruanje pravovremenih informacija
putem Web portala i kunih displeja;
u budunosti se planira i ukljuenje daljinskog digitalnog upravljanja drugim kunim
aparatima, putem kune mree (HN).
Osim drugih mogunosti DSM/DR, vana je i njegova uloga vezana za RES; pogonska
realnost kod EES sa visokim uplivom RES, recimo, ve sada je takva da, npr. panski
obnovljivi izvori i proizvodnja iz tamonjih baznih elektrana zajedno, prevazilaze
optereenje potroaa, tokom mnogih sati. A na nivou elektrodistributivne mree, npr. u
prigradskim zonama Milana, broj instaliranih PV panela na krovovima je toliki, da u
periodima sunanog vremena (zbog velike jednovremenosti proizvodnje iz PV panela),
ukupna snaga proizvodnje prevazilazi ne samo potronju, nego i kapacitet TS SN/NN
preko koje se lokalna mrea NN napaja. Jasno je, stoga, da e veliki upliv varijabilnih,
intermitentnih obnovljivih ozvora (V-RES) uticati i na planiranje mree. Adekvatan DR
tj. DSM program mogao bi da ublai ove probleme, igrajui ulogu skladita energije.
Istraiti ovu mogunost u pretpostavljenim slinim okolnostima, i u uslovima realno
dostignutih optereenja u Beogradu, jedan je od glavnih zadataka ove disertacije.
Projekat iz [II.10] i [II.17] je orijentisan na utvrivanje fleksibilnosti potronje
elektrine energije u domainstvima i maloj privredi, ukljuujui i fleksibilnosti mikro-
generacije (mikro-elektrana) i skladitenja energije, koje mogu biti prisutne u njihovim
objektima. Unutar tog projekta, aktivna potronja (AD) ukljuuje sve tipove opreme
koja moe da bude instalirana kod potroaa ili protroaa (istovremeno i potroaa i
proizvoaa); to su elektrini aparati (isto optereenje), distribuirana proizvodnja
(kao to su nizovi PV panela ili mikro-turbine) i termalni ili elektrini sistemi za
skladitenje energije.

Kako bi se iskoristile odgovarajue AD usluge, Centar upravljanja DSO-a i TS VN/SN

izvode odgovarajue funkcionalnosti, kako bi one bile primenjene pomou ureaja na
NN mrei. Pritom e biti potrebna razmena podataka izmeu TS SN/NN i AD ureaja
na NN mrei, kako bi se izvele operacije zahtevane od strane TS VN/SN (ili direktno,
od Centra upravljanja na srednjem naponu). Nadasve, neke akcije upravljanja treba da
budu decentralizovane (sada: nivo Centra upravljanja) i prenete na nivo TS SN/NN.

U predloenoj arhitekturi (v. sliku 1 u [II.10]), agregator predstavlja medijatora izmeu

potroaa i trita, [II.10]. On ima jednu centralnu ulogu, u odnosu na obe te strane:
- prikuplja zahteve i signale (podatke) koji stiu sa trita i od razliitih uesnika u
radu EES;

34
- sabira fleksibilnosti i doprinose koje omoguavaju potroai, kako bi odgovorio na
zahteve i signale DSO, i ponudio ogovarajue usluge razliitim uesnicima u radu
EES, putem trita.
Trenutni DR programi se, dakle, zasnivaju na komandnim i upravljakim pristupima.
Ovi programi su svrstani u etiri grupe:
(1) potroai podreuju svoje aparate/ureaje direktnom upravljanju od strane mrene
kompanije (DSO), koja ukljuuje/iskljuuje to optereenje;
(2) potroai su izloeni promenama cen to je jedan koncept nazvan cene-za-
ureaje. Taj koncept predstavlja dananji Sveti gral za aktivaciju DR na
tritima organizovanim na veliko;
(3) agregatori DR direktno plaaju potroaima za opcije daljinskog iskljuivanja.
Trend rasta primene ovakvih programa je sada ve zaustavljen, jer korisnici ne vide
nijednu drugu vrednost ovoga, osim trgovanja svojim neugodnostima, za novac;
(4) neki DR programi poivaju na unapreenim analitikama predvianja ponaanja
potroaa, i sprovode slanje poruka i signal o cenama. Oni pokuavaju da
odgonetnu ta e potroa da uradi, umesto da ga pitaju za njegove namere, navike i
sklonosti.

II.5.1 Nedostaci postojeih programa i mera DSM/DR

Vidi se da je veina program dobrim delom zasnovana na prisilnom iskljuivanju dela
potronje ili njenom prilagoavanju nametnutim tarifnim stavovima. Osim doze
prinude, sada postojei i preovlaujui programi DR uprkos injenici da njihova
primena donosi stanovite dobrobiti tritu kao celini pate od niza trinih,
regulatornih, infrastrukturnih i tehnolokih problema. Neki od njih su: nedostatak
skalabilnosti (mogunosti irenja programa), naruavanje privatnosti kupaca,
nepreciznost i neprihvatljivost za korisnike. Sve ovo je dovelo do toga da uee
potroaa u DSM/DR programima bude obeshrabrujue slabo, posebno u kategorijama
domainstava i male privrede, koje najee ine i najvei deo konzuma.

II.5.2 Unapreeni pristup koncept stohastikog DSM

Koncept stohastikog upravljanja optereenjem, prikazan u [II.22] i [II.23], osmiljen je
radi otklanjanja ovih, ozbiljnih nedostataka dosad primenjivanih, program DSM/DR.
Ovaj, temeljno razliit DSM/DR pristup, zasnovan je na nivoima prioriteta napajanja
ureaja i na proraunavanju distribuiranog, stohastiki iskljuenog optereenja. Pritom,
sam krajnji korisnik odreuje nivo prioriteta za iskljuenje, njegovim podeavanjem na
jednoj vrsti pametne utiice. Preko nje on prikljuuje elektrino troilo po svom
sopstvenom izboru, ime je obezbeena potpuna privatnost kupca.
Ovakav sistem moe da prevazie napred navedene probleme i da bude integrisan u
energetsko trite. Ovaj pristup, koji je detaljno obrazloen u [II.23], idealan je za
samoorganizovanje labavo koordinisanih ureaja u domainstvima i objektima male

35
privrede, mikro-mreama i autonomnim sistemima. Time se omoguava brzo, precizno i
robustno oblikovanje optereenja, za skup od nekoliko hiljada do nekoliko miliona
ureaja.
Ovaj pristup, inae, koristi prednosti jeftinih komunikacionih tehnologija, kako bi
procenio stanje kunih aparata i vanijih elektrinih ureaja u maloj privredi. On dri te
aparate spremnima da u roku od nekoliko sekundi odgovore na signale stanja
elektroenergetskog sistema. Rasporeivanje aparata u nivoe prioriteta napajanja,
omoguava da zahtev za snagu potroaa na malo bude dekomoditizovan, inei tako
ove DR resurse jednim monim sredstvom za poboljavanje efikasnosti energetskog
trita. U [II.23] je opisana predloena metodologija, istraeno je na koji nain ona
moe biti integrisana u energetsko trite i izloeni su rezultati matematikih analiza i
simulacija korienja preko 100.000 ureaja. Oekuje se komercijalizacija ovog sistema
tokom narednih nekoliko godina, i ve postoje odreeni pilot-projekti, u SAD, ali i u
pojedinim zemljama Evrope.
Ovaj predloeni koncept, nazvan ColorPower (jer razliita boja na dodatnom ureaju,
pametnoj utinici, oznaava razliit nivo prioriteta za iskljuenje), ispoljava stanovite
prednosti u odnosu na dosad primenjivane modele DSM/DR. One su posebno izraene
kod kombinovanja ovog koncepta sa proizvodnjom iz snano fluktuirajuih, varijabilnih
obnovljivih izvora (V-RES), kao to su to vetrogeneratori ili fotonaponski (PV) solarni
paneli.
Procedura stohastikog iskljuivanja i proraunavanja moe biti precizno predviena
pomou analize stohastikog modela. Procedura je robustna i otporna na fluktuacije,
greke i varijacije izmeu ureaja. U [II.23] je pokazano da predloeni pristup moe biti
integrisan u trite elektrine energije, postiui iste ekonomske i ciljeve pouzdanosti i
balansiranja snage, kao i dinamiko tarifiranje i tradicionalni DR, ali sa superiornim
potencijalnim mogunostima, i bez njihovih nedostataka. ColorPower pristup brzo i
elastino oblikuje optereenje, bez izlaganja potroa bilo dinamikom tarifiranju, bilo
prinudnoj kontroli (iskljuivanju) optereenja.

II.5.3 Toplotni kapacitet i inercija zgrada kao resurs za skladitenje energije

Potpuno poseban vid skladita energije predstavljaju same zgrade, zahvaljujui samoj
njihovoj toplotnoj inerciji i kapacitetu. Mnogi veliki gradovi, poput Berlina, u studijama
svog dugoronog energetskog razvoja, ozbiljno planiraju iskorienje ovog kapaciteta u
svrhu skladitenja energije, smanjenja vrhova i strmina snage proizvodnje iz snano
fluktuirajuih obnovljivih izvora (V-RES), optimizacije rada EES i smanjenja gubitaka.
Sutina je da se unapred odredi jedan opseg tolerancije u kome je dozvoljeno odstupanje
temperature prostorij, i da se potom primene dinamiki modelovani termostati, [II.24].
Oni bi reagujui na osnovu signala o stanju optereenosti DEES tj. vikovima snage iz
V-RES dodatno angaovali ureaje za grejanje odnosno rashlaivanje prostorija.
Pritom se akcenat mahom stavlja na javne i komercijalne zgrade. Ovakvi DSM/DR
programi su uglavnom kombinovani sa programima energetske efikasnosti (retrofita).

36
III DOMAA ISKUSTVA I MOGUNOSTI POSTOJEIH TEHNOLOGIJA

III.1 Iskustvo Elektrodistribucije Beograd u direktnom upravljanju potronjom

Poetkom ezdesetih godina XX veka, odlukom tadanjeg Radnikog saveta

Elektrodistribucije Beograd (EDB), osnovan je Odsek za automatizaciju i veze,
[III.1], kao nosilac poslova modernizacije i automatizacije tadanje elektrodistributivne
mree na podruju glavnoga grada Srbije i ondanje Jugoslavije. Upravo u okviru
Dispeerskog centra (DC), ERC i novog Odseka, obavljali su se najznaajniji poslovi
dalje modernizacije upravljanja elektroenergetskim mreama i ukupno poslovanje u
vezi s tim. Tehnika reenja opisana u monografiji [III.1] predstavljala su u to vreme
novine ne samo za Jugoslaviju, nego su bila i meu prvima u svetu. Veliki skok u
razvoju elektronike uinjen je ba tih godina, zahvaljujui primeni tranzistorske
tehnologije, umesto dotadanje, zasnovane na upotrebi elektronskih cevi. Zahvaljujui
nabavci, najpre 17, a u roku od nekoliko godina oko 200 tranzistorskih radio-stanica,
efikasnost dispeerske i drugih slubi, znaajno se uveala [III.1].
U Perspektivnom programu razvoja EDB, tih godina se po prvi put pominje i mrena
ton-frekventna komanda (MTK). Predlagano je da se MTK odmah uvede radi korienja
nekoliko njenih funkcij: upravljanje paljenjem i gaenjem javnog osvetljenja, svetleih
reklama i drugih potroaa. Usvojena je koncepcija da postrojenja MTK budu
prikljuena na 10 kV sabirnice u transformatorskim stanicama (TS) 35/10 kV. Prve su,
za ugradnju emisionih postrojenja MTK, bile planirane TS Tehniki fakultet, Zeleni
venac, Novi Beograd 1 i Zemun centar. Planirano tehniko reenje, sa motor-
generatorskom grupom, prikazano emom br. 13 na str. 166 u [III.1], otkriva i jedan
zanimljiv detalj; sa sabirnica 10 kV ovih TS, vodovima 10 kV napajali su se rejoni
petljaste mree. Naime, tih godina je u Beogradu bila aktuelna i eksperimentalna
primena koncepcije petljastih mre srednjeg i niskog napona. Od nje se, zbog izvesnih
eksploatacionih problema, kasnije odustalo. Takoe, ni napred navedeno, planirano
reenje MTK ureaja u TS 35/10 kV nije realizovano. Realizacija drugih tehnikih
reenja otpoela je 1972. Sa vajcarskim proizvoaem Landys&Gyr, EDB je tada
ugovorila isporuku deset emisionih postrojenja za ugradnju na 35 kV i est postrojenja
za 10 kV. Ugovorena je i centralna, elektronska emisiona automatika, sa kontrolno-
upravljakim ureajima, koji su ugraeni u DC EDB. Potom je bilo nabavljeno i prvih
35.000 prijemnika MTK za potroae (u kategoriji domainstva i druge) i prvih 1000
prijemnika MTK za merne grupe, [III.1].
Na poetku primene MTK sistema, radi ugradnje opreme za njega, bile su potrebne vee
rekonstrukcije i adaptacije postojeih TS, a kod potroaa je trebalo izvriti zamenu
uklopnih asovnika prijemnicima MTK. Bilo je potrebno iznai dovoljan graevinski
prostor u TS, elije 35 kV za energetsku opremu MTK, prekidae 35 kV za potrebe
MTK i dr. Takoe, u to doba, ni proizvoai MTK opreme nisu imali razvijenu tehniku
za utiskivanje signala MTK na naponskom nivou 110 kV. Tek docnije se i u EDB
poelo razmiljati o opravdanosti uvoenja postrojenja MTK za ovaj naponski nivo, to

37
ima velike prednosti, ukljuujui i ekonomske. Do danas, sistem MTK se proirio na
celo konzumno poduje EDB (koje obuhvata sve gradske optine osim Lazarevca).
Jedino su na podruju Mladenovca bili zadrani uklopni asovnici za promenu tarifnog
stava, jer ono ima ostrvski napojenu 35 kV mreu i zaseban Centar upravljanja njome.
Bilo je planova uvoenja MTK i na ovom delu konzuma EDB, ali oni nisu realizovani.
Na koncu su, pre nekoliko godina, uklopni asovnici na tom podruju uglavnom
zamenjeni savremenim brojilima, s ugraenom funkcijom asovnika.
Tehniki sistem MTK, po svojim funkcijama, spada u upravljake sisteme, a u okviru
ireg sistema upravljanja elektrodistributivnom mreom. MTK, ustvari, predstavlja
jedan od podsistema za upravljanje, [III.1]. Najvei efekti i korist od sistema MTK
postiu se kada se on osim za promenu tarifnog stava koristi i za upravljanje
elektrinom snagom i potronjom elektrine energije kod potroaa. Ova njegova
funkcija, naalost, u EDB ni do danas nije iskoriena, ak ni na priblino
zadovoljavajuem nivou. Izuzetak su eksperimentalno uvoenje tzv. tree ili DUT
tarife, kod svega nekoliko stotina potroaa, tokom devedesetih godina XX veka, i
izvesna pomeranja vremena nastupanja i korienja nie tarife, tokom sezone 1994/95.
Stanje na dan 31.12.2013. je bilo takvo da je svega 290 kupaca u Beogradu koristilo
DUT. U odnosu na ukupan broj dominstava (740.239), to iznosi svega 0,392, a u
odnosu na ukupan broj kupaca prikljuenih na niski napon (852.790) svega 0,34.
Zbog nepostojanja odgovarajuih prethodnih iskustava u EDB, onih prvih 35.000
prijemnika MTK bilo je bez tzv. predselekcije, pa oni nisu ni mogli da se koriste za
funkciju upravljanja elektrinom snagom (bojlerima, TA peima i dr.), [III.1].
Osim toga, jedan od razloga za izostanak ire primene sistema MTK u upravljanju
optereenjem moda lei i u injenici da je i sa strane potroaa potrebno stvoriti
odreene tehnike preduslove. Naime, potrebno je da elektrine instalacije u njegovom
objektu budu razdvojene, kako bi mu pojedina troila mogla biti stalno raspoloiva, a
druga sa mogunou daljinskog iskljuenja/ukljuenja (v. sliku III.1), [III.2].
Postoje dve varijante izvedbe takvih instalacija:
a) sa posebnim brojilom (u sredini na sl. III.1) za daljinski upravljana termika
troila (DUT), u kom sluaju razdvajanje instalacija kree od merno-razvodnog
ormana (MRO), i
b) bez zasebnog brojila, sa odgovarajuom, daljinski komandovanom bistabilnom
sklopkom, u kom sluaju razdvajanje instalacija kree od razvodne table u
stanu/objektu potroaa.

Princip korienja DUT tarife moe se sagledati sa slike III.1; izlazni kontakti
prijemnika MTK (P1, P2 i P3) koriste se za ukljuivanje i iskljuivanje termikih
ureaja (TU) kod potroaa, ime se ostvaruje upravljanje potronjom u distributivnoj
mrei, [III.3].

38
 Slika III.1 ema veza prijemnika MTK u MRO, za sluaj upravljane potronje
/izvor: [III.1]/

III.1.1 Struktura sistema MTK

Sistem MTK, posmatran zasebno, sastoji se od pet komponenata (podsistema):

- spojni (spreni) filter,
- statiki pretvara,
- centralna ili lokalna (za sluaj nedostatka prenosnih puteva) emisiona
automatika, sa kontrolno-upravljakim ureajima,
- sistem vez centralne automatike u DC sa MTK postrojenjima u TS i
- prijemnici MTK kod potroaa.
Dakle, ceo sistem je dosta sloen i skup. Iz tih razloga je intencija poslednjih godina u
svetu da se ovaj sistem lagano naputa, a da njegove funkcije (promena tarifnog stava,
upravljanje optereenjem i dr.) preuzimaju savremena, mikroprocesorska,
multifunkcionalna brojila elektrine energije i moderni sistemi upravljanja. MTK
sistem, inae, sadri:

39
 - elektroenergetski deo,
- elektronske ureaje sistema inih veza i
- izvrne ureaje prijemnike MTK.

Struktura i osnovne komponente sistema MTK prikazane su ematski, na slici III.2.

Slika III.2 Struktura i princip funkcionisanja sistema MTK /izvor: [III.3]/

III.1.2 Princip funkcionisanja sistema MTK

Sutina sistema MTK se sastoji u emisiji putem same energetske mree kodiranih
telegrama, tonske uestanosti (za razliku od industrijske uestanosti od 50 Hz, u samoj
mrei). Struktura telegrama na podruju Beograda data je na slici III.3. Signal se
oblikuje u kodirane poruke telegrame, koji se generiu i alju iz jednog emisionog
postrojenja centralne automatike (za utiskivanje signala MTK u energetsku mreu). Kao
to je ve napomenuto, odgovarajua emisiona postrojenja za sistem MTK postoje i u
TS X/10 kV, i to na strani 10 kV. Intencija je da se ona ubudue instaliraju na strani
napona 110 kV. Ona su ili povezana sa centralnom jedinicom TK vezama, ili poseduju
sopstvenu, lokalnu emisionu automatiku. Telegram se dalje prenosi putem
srednjenaponske mree, distributivnih TS 10/0,4 kV i mree NN. Kod potroaa,
telegrame primaju mreno-tonfrekventni prijemnici (MTP = prijemnici MTK),
postavljeni u merno-razvodne ormane (MRO). Izgled MTP ugrubo je prikazan takoe
na slici III.3, a detaljna blok-ema na slici III.4. Prijemnici MTK dekodiraju potom ovaj
telegram i izvrna komanda iz telegrama pokree odgovarajui rele (prekida) za
promenu tarife. MTP je, shodno tome, modularan i sastoji se od: ulaznog kola, dekodera
i releja (prekidaa). MTP moe imati i vie releja (npr. MTP za javno osvetljenje ili
MTP za upravljanje potronjom v. sl. III.1 dole desno: MTK prijemnik sa 3 releja).

Princip rada prijemnika MTK (MTP) mogue je sagledati na osnovu slike III.4.

40
 Slika III.3 Izgled prijemnika MTK i delovi kodiranog telegrama
na podruju Beograda /izvor: [III.3]/

Slika III.4 Blok ema prijemnika MTK (MTP) za upravljanje optereenjem

/izvor: [III.3]/

41
Ukoliko se kd dolaznog telegrama poklapa sa kdom upisanim u memoriji MTP, MTP
e promeniti poloaj kontakata jednog od bistabilnih releja A, B ili C. Rele A se obino
koristi za upuivanje brojilu signala za promenu sa manje na veu tarifu i obrnuto. Rele
B se uglavnom koristi za ukljuivanje i iskljuivanje termikih uredjaja (TU) kod
potroaa, a rele C za mogue dodatne usluge potroaima (na primer buenje), [III.3].
Za potroae u viestambenim zgradama, reenje sa slike III.4 se modifikuje tako, da se
koristi samo jedan MTP i jedan kontaktor Q1, dimenzionisan za grupu potroaa. Time
se ostvaruje uteda u investiciji za merno-razvodni orman (MRO) i pojednostavljuje
odravanje. Takoe, na taj nain, ukupan broj potroaa ukljuenih u sistem MTK biva
vei od broja MTP.

Kao to se poreenjem podataka sa slika III.2 i III.4 moe primetiti, uestanosti na

kojima se emituju signali MTK razlikuju se od konzumnog podruja jednog
elektrodistributivnog preduzea (ED) do drugog. To je tako, zbog potroaa u rubnim
podrujima izmeu susednih ED, iji MTK prijemnici treba da raspoznaju na
telegram koje ED treba da reaguju.

III.1.3 Funkcionalnost, mogunosti i pouzdanost MTK sistema

Osim osnovne funkcije promene tarifnog stava, sistem MTK daje iroke mogunosti
upravljanja optereenjem u elektrodistributivnoj mrei: komandovanje optereenjem,
upravljanje veim brojem tarifnih stavova, grupisanje potroaa u podgrupe sa
pomerenim vremenom nastupanja doba nie tarife (NT) itd. Sistem MTK se moe
koristiti sa sledeim funkcijama, [III.1]:
- upravljanje tarifama kod prodaje elektrine energije,
- upravljanje elektrinom snagom i elektrinom energijom radi smanjenja
jednovremenih vrnih optereenja, u podruju primene, kao najznaajnija
funkcija,
- upravljanje javnim osvetljenjem, svetleim reklamama i semaforima,
- alarmiranje mobilnih slubi,
- upravljanje pumpama u toplotnim podstanicama daljinskog (centralnog)
grejanja,
- iskljuenje potroaa u sluaju potrebe i
- ostali specifini zadaci upravljanja.
Kao to se vidi sa slike III.2, prenos MTK signala, tj. napona od nekoliko volti, sa
uestanou od 283,33 Hz (u Beogradu) vri se iz emisionog postrojenja u DC, zatim
preko elektrinih vodova i energetskih transformatora, sve do prijemnik MTK koji vre
ukljuenje ili iskljuenje raznih tarifa, napona i sl. Jedan MTK prijemnik dovoljan je za
sva brojila (do 20-tak) u jednom MRO kolektivnog stanovanja, radi obavljanja promene
tarifnog stava i drugih funkcija. Mogue je fiksno i promenljivo programiranje
godinjih, mesenih, sedminih i dnevnih programa upravljanja optereenjem, kao i

42
onih posebnih, individualnih, prema potrebi. Promene program se izvravaju vrlo brzo
i vri se samo na jednom centralnome mestu, preko centralne upravljako-nadzorne
jedinice u DC.
Iskustvo EDB pokazuje da je najvie ispada sistema MTK bilo zbog prenosnih puteva,
tj. zbog prekida vez izmeu centralno-upravljakih ureaja i emisionih postrojenja u
TS. Po uestalosti potom slede reklamacije potroaa na rad MTK prijemnik, a zatim
ispadi pojedinanih elemenata MTK opreme. I pored toga, i uz svega dve havarije
jedne vee i jedne manje komponenti sistema MTK instaliranih u TS 110/35 kV
Beograd VI i 110/35/10 kV Sremica, ipak se moe zakljuiti da je, u tehnikom
pogledu, ovaj sistem upravljanja u celini, radio u zadovoljavajuoj meri sigurno i
pouzdano, [III.1].

III.1.4 Pitanje ekonomske isplativosti MTK sistema

Iz navedenih mogunosti vidi se da je tehniki podsistem upravljanja MTK vrlo

upotrebljiv i ekonomski isplativ, ukoliko se koriste bar one njegove najvanije funkcije.
Meutim, na podruju EDB, sticajem raznih okolnosti u [III.1] se kao primaran razlog
navodi neposlovnost! najvanija funkcija upravljakog podsistema MTK upravljanje
optereenjem potroaa, nije realizovana, osim kod minornog broja potroaa na
eksperimentalnim podrujima (Neimar, Vinjika banja i dr.). ak ni tim potroaima,
zaseban signal za promenu tarife i korienje one najpovoljnije, DUT, nije slat u vreme
kada je to za EDB najpotrebnije (u situacijama velikog vrnog optereenja). To je,
naime, i normativno bilo predvieno kao mogunost, Optim uslovima za isporuku
elektrine energije i Tarifnim sistemom za prodaju elektrine energije. Signal za DUT je
slat i jo uvek se u EDB alje samo u isto vreme kada i onaj za uobiajenu, niu tarifu.
Posledino, ni ti potroai, obuhvaeni eksperimetalnim programom DUT, nisu, niti
uivaju povlastice koje im Tarifni sistem [III.5] nudi, u sluajevima eventualnih
vanrednih iskljuenja pojedinih njihovih troila tj. dela instalacije. Korienje skupog i
komplikovanog MTK sistema u EDB se, dakle, svelo na promene tarifa kod potroaa
elektrine energije i ukljuivanje/iskljuivanje veine objekata javnog osvetljenja.
Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina XX veka, bilo je, dodue,
nastojanja i prvih rezultata razvoja MTK sistema u tri pravca, [III.1]:
1) da se pone sa upravljanjem elektrinom snagom kod potroaa, i to prvenstveno
termo-akumulacionim (TA) peima za grejanje i bojlerima,
2) da se podsistem MTK ukljui funkcionalno u sistem dispeerskog upravljanja i
3) da se nova postrojenja MTK grade za napon 110 kV.
Ovi poslovi, meutim, odvijali su se vrlo i ak neshvatljivo sporo, da bi potpuno stali u
periodu raspada Jugoslavije i uvoenja sankcija Srbiji. Jedina funkcija koja se donekle
moe smatrati uspeno primenjenom, a da ima kakav-takav uticaj na oblikovanje
optereenja, jeste injenica da se MTK sistem, posle nekog vremena, poeo da koristi i
za upravljanje pumpama u podstanicama daljinskoga grejanja, [III.1].

43
Sa druge strane, MTK sistem EDB je postao jedan od najveih u Evropi, [III.1]. Do
sredine devedestih godina XX veka on je ve bio obuhvatio:
- 11 emisionih postrojenja MTK ugraenih u TS 110/35 kV,
- 14 emisionih postrojenja MTK ugraenih u TS 110/10 kV,
- centralni upravljako-nadzorni ureaj na koji je povezano 19 MTK postrojenja,
dok ostalih est, zbog nepostojanja prenosnih vez, rade sa lokalnim
automatikama,
- Oko 140.000 MTK prijemnika, pre svega za upravljanje tarifama, koji su
ugraeni u merno-razvodne ormane (MRO) sa dvotarifnim brojilima za
napajanje oko 400.000 potroaa prikljuenih na niskonaponsku (NN) mreu i sa
mernim grupama velikih i industrijskih potroaa.
Detaljnije post festum tehno-ekonomske analize isplativosti uvoenja i razvijanja jednog
ovako skupog sistema, u EDB nisu raene. Zbog nekorienja najvanije i najisplativije
funkcije MTK sistema, jedino se d naslutiti da po svoj prilici njegovo uvoenje
ekonomski nije bilo opravdano, [III.1]. Da stvar bude gora, nije se prelo na planirano,
ekonominije, utiskivanje signala na strani 110 kV, a za sve nove TS VN/SN u EDB se i
dalje planira, projektuje i nabavlja oprema za ovaj sistem. Nasuprot tome, pak, stoji
injenica da su neke zemlje u okruenju ve prihvatile evropske direktive o postepenom
gaenju sistema MTK i njegovoj zameni sistemima oslonjenim na savremene ureaje za
obraunsko merenje, opisanim u prethodnom Poglavlju, II.
S obzirom da je izvesno da e u Srbiji i Beogradu MTK sistem funkcionisati jo barem
nekoliko decenija, treba to pre pristupiti njegovom veem korienju za upravljanje
optereenjem, kako bi se njegova primena koliko-toliko i ekonomski opravdala, makar i
sa (viedecenijskom) zadrkom.

III.1.5 Ostvareni rezultati i dalje mogunosti korienja sistema MTK

za upravljanje optereenjem

III.1.5.1 Primenjeni programi i njihovi rezultati

Upravljanje optereenjem pomou sistema MTK u EDB je, kako je ve pomenuto,
realizovano samo kroz nekoliko pilot-projekata, na eksperimentalnim podrujima.
Njima je obuhvaeno svega nekoliko desetina potroaa koji se greju na elektrinu
energiju. Sistem MTK nije u dovoljnoj meri bio tehniki i funkcionalno sinhronizovan
sa sistemom dispeerskog upravljanja, [III.1], pa je i to moda razlog za nedovoljno
iskorienje ove njegove funkcije i mogunosti.
Poetkom devedesetih godina XX veka, u EDB je, na osnovu Elaborata Upravljanje
potronjom elektrine energije pomou podsistema MTK na eksperimentalnim rejonima
EDB, ostvareno upravljanje optereenjem kod jednog broja domainstava koja se greju
na elektrinu energiju. Ukupno instalisana snaga kojom se upravlja iznosi oko 3 MW.
To je, u poreenju sa zimskim vrnim optereenjem konzuma od preko 1600-1700 MW,

44
zanemarljiv iznos. Meutim, steeno je pozitivno iskustvo, kako sa tehnike strane, tako
i sa komercijalne i organizacione, [III.1]. Ta iskustva su posluila za izradu Projektnog
zadatka za Studiju Upravljanje optereenjem i potronjom elektrine energije u ED
preduzeima Elektroprivrede Srbije. Obraivai ove Studije bili su strunjaci
Elektrotehnikog instituta Nikola Tesla iz Beograda i Fakultet tehnikih nauka iz
Novog Sada. Praktina realizacija konkretnih programa je, meutim, izostala.
Bilo je samo retkih, zasebnih i uspenih, ali naalost jednokratnih, program
korienja sistema MTK za upravljanje optereenjem i za peglanje dnevnog
dijagrama optereenja konzuma ED. Jedan takav je realizovan u zimskoj sezoni
1994/95. Po prvi put je sistem MTK u EDB iskorien za upravljanje, posredno preko
tarifa, elektrinom snagom kod oko 20.000 potroaa (u oko 100 rejona TS 10/0,4 kV),
diljem konzumnog podruja EDB, [III.1]. Naime, poznato je da se jo uvek veliki broj
potroaa greje elektrinom energijom, i da se najvie troil, pre svega za grejanje,
ukljuuje u vreme nastupanja nieg tarifnog stava. Stoga su za ovaj program odabrane
one TS 10/0,4 kV koje napajaju preteno rejone sa potroaima koji se greju
elektrinom energijom, jer se s pravom oekivalo da e upravo te TS biti kritino
optereene. Svi potroai u odabranim trafo-rejonima su podeljeni u tri grupe (A, B i C),
i pisanim putem su obaveteni o razliitim vremenima nastupanja viih i niih dnevnih
tarifnih stavova. Podela potroaa po navedenim grupama izvrena je i po NN
vodovima. Od Elektroprivrede Srbije (EPS) je zatraena i dobijena saglasnost na
pomeranje period korienja viih i niih dnevnih tarifnih stavova, u odnosu na
regulativom predviene. Svaka od grup je, dakle, imala razliito vreme nastupanja i
okonanja nieg dnevnog tarifnog stava, dok je duina trajanja perioda ostala
nepromenjena. S obzirom da je mogu veoma veliki broj razliitih komandi MTK, lako
ostvarivo je bilo upravljati potrebnim brojem MTK prijemnika, po tako formiranim
grupama. Naravno, i oni su bili preprogramirani, da mogu da reaguju na komandu
(telegram) koji odgovara njihovoj grupi.
Postignuti rezultati sprovedenog, opisanog programa bili su vie nego uoljivi. Za
izabrane TS, dnevni dijagram optereenja postao je dosta izravnat (bez otrih vrhova), u
poreenju sa prethodnom grejnom sezonom, to je i bio cilj, [III.1]. Izabrane TS i iz njih
napojeni NN vodovi radili su te zimske sezone uglavnom bez preoptereenj i ispad.
Meutim, umesto da ovakva praksa zaivi i program se proiri na nove trafo-rejone, ve
naredne sezone se od njega odustalo. Razlozi za to su potpuno nedokuivi, tim pre to je
ceo poduhvat iz 1994/95. bio dobro pripremljen, organizovan i uspeno sproveden,
dajui eljene rezultate, [III.1].
Pripreme za jo jedan ovakav program bile su otpoele tokom 2001, u okviru priprem
za narednu zimsku sezonu, ali se od te namere odustalo, takoe iz potpuno
neobjanjivih razloga. Mogue da je razlog tome bilo konano stupanje na snagu novog,
restriktivnog Tarifnog sistema (aprila 2001.) i da se smatralo da e ionako doi do
znaajnog smanjenja vrnog optereenja u zimu 2001/02, to se i obistinilo. Bez obzira
na to, ovakav, nemaran odnos prema tehnikim mogunostima jednog sistema je jo

45
manje shvatljiv, kada se zna (i kada se potvrdilo) da upravljanje optereenjem moe
znatno da relaksira elektroenergetski sistem, sniavajui vrna optereenja. Time bi se
na dui rok odloile investicije u kapitalne objekte, a svakom ko se imalo bavio
planiranjem i tehno-ekonomskim analizama, jasno je kolike utede to donosi i poveava
ukupnu efikasnost poslovanja.

III.1.5.2 Dalje mogunosti i perspektive primene sistema MTK

za upravljanje optereenjem
Mogunosti dalje primene sistema MTK za upravljanje optereenjem, oblikovanje
dijagrama optereenja i smanjenje vrne snage, istraene su u [III.4]. U tom radu su
simulirane i analizirane tri varijante prva je podela potroaa sa elektrinim grejanjem
u tri grupe (kao to je to bio iskustveno potvreni sluaj, opisan u prethodnom
potpoglavlju), u svega dve, i u ak etiri grupe. Podvarijante su sa razliitom duinom
vremena pomeraja. Najzanimljiviji rezultati iz [III.4] su dati u nastavku.
Radi sagledavanja energetskih efekata koje je u prvoj zimskoj sezoni nakon donoenja,
aprila 2001, ostvario novi, restriktivni Tarifni sistem za prodaju elektrine energije u
Srbiji, u [III.4] su najpre uporeene dnevno utroene koliine elektrine energije i iznosi
vrne snage za 11, 12, 1. i 2. mesec 2000/2001. i 2001/2002. godine. Utvrene su i
linearne zavisnosti dnevno utroene elektrine energije i vrne snage od srednje dnevne
temperature, za razmatrane periode, i meusobno su uporeene. Na kraju [III.4] je
posebno analiziran pomenuti uticaj nejednovremenosti period nie tarife i dati su
odgovarajui zakljuci.
U apsolutnim iznosima, i utroena elektrina energija i vrna snaga konzuma EDB bile
su neto vee 2000/01. nego 2001/02. To poveanje je, meutim, ostvareno pod
nepovoljnijim meteorolokim uslovima (pri oko 3 oC nioj srednjoj dnevnoj
temperaturi) i sa novim potroaima prikljuenim na mreu. Da bi rezultati bili
uporedivi, ulazni podaci su morali biti svedeni na iste uslove, [III.4].
Pokazano je da su utroena elektrina energija i snaga linearno opadajue funkcije
temperature, s tim da pri visokim i niskim temperaturama dolazi do zasienja. Naime,
pri visokim temperaturama, kada prestaje potreba za grejanjem stanova, linearno
opadajua zavisnost prestaje i prelazi u horizontalnu, zbog iskljuenja svih ureaja za
grejanje. Takoe, sa opadanjem temperature ispod odreene vrednosti, linearno rastua
funkcija prelazi u horizontalnu, koja se objanjava ukljuenjem svih ureaja za grejanje
stanova, tako da dalje snienje temperature ne dovodi do daljeg poveanja energije i
snage, [III.4]. Osim toga, postoji i efekat toplotne inercije zgrad, zbog koga rast vrne
snage PM zaostaje za padom spoljanje temperature, amb, i obrnuto pad vrednosti
vrne snage zaostaje za rastom spoljanje temperature. Stoga zavisnost odstupa od
linearne. Svi ovi efekti su ugrubo ilustrovani graficima na slici III.5. Za potrebe analize
prikazane u [III.4] uvaen je samo efekat linearne zavisnosti utroene energije i vrne
snage od srednje dnevne temperature, bez efekata zasienja i toplotne inercije zgrad.

46
 Slika III.5 Ureeni dijagram promene dnevne vrne snage
u zavisnosti od trenda spoljne temperature, amb

Radi korektnosti, u razmatranje su uzeti dani bez redukcij potronje. Grafiki su

prikazani odgovarajui rezultati. Za obe razmatrane veliine (energiju W i snagu PM)
odreeni su empirijski obrasci zavisnosti od amb, za obe zimske sezone. U [III.4] je
potom uraena korekcija ovih empirijskih obrazaca, oduzimanjem procenjenog uticaja
novoprikljuenih potroaa na iznos utroene energije i vrednost vrne snage. Na
osnovu tih korigovanih obrazaca sraunate su utede energije i snage usled radikalnih
izmen Tarifnog sistema, uz svoenje na iste ambijentalne uslove.
Grafici na slikama III.6 i III.7 ilustruju uticaj izmenjenog tarifiranja na ponaanje
potroaa i, posledino, na preoblikovanje hronolokog, dnevnog dijagrama optereenja.
Imajui u vidu kako je izmenjena struktura tarifa (zone prema potronji, stepenovana
angaovana snaga), efekti su slini onima kod scenarij A, B i C dinamikog tarifiranja,
detaljno opisanih u [II.1].

Slika III.6 Dnevni dijagrami optereenja pri godinjem vrnom optereenju

/izvor: sl. 9 iz [III.4]/

47
 Slika III.7 Dnevni dijagrami optereenja, pri slinoj temperaturi
/izvor: slika 10 iz [III.4]/
Na slikama III.6 i III.7 je evidentno odsecanje vrnog optereenja zbog ukidanja
popodnevnog nieg tarifnog stava. Pritom je i ceo dijagram sa slike III.7 transliran
nanie, zbog poskupljenja elektrine energije i uvoenja zonalnog tarifiranja,
restriktivno prema koliini utroene elektrine energije. To je, kod znaajnog broja
potroaa, oigledno izazvalo preorijentisanje na druge energente za grejanje i generalni
pad optereenja. Taj efekat nije uoljiv na grafiku III.6, jer je re o danima vrnoga
godinjeg optereenja. Ono to na grafiku III.6 jeste veoma uoljivo i karakteristino,
jeste veliki porast i snage i utroene energije u jedinom preostalom, nonom periodu
nie tarife. Na grafiku III.6 je, dakle, jasan efekat pomeranja (shift) vrnog optereenja
sa ranog popodneva u 2000/01. na ponone sate 2001/02. Ujedno, ovo optereenje
oigledno potie od termo-akumulacionih (TA) pei i akumulacionih bojlera. Stoga taj
deo grafika na slici III.6, tj. razlika u snazi za grafike iz 2001/02. i 2000/01, u vremenu
od 23 h do 5 h ujutro, moe da poslui za procenu tada raspoloivih kapaciteta za
upravljanje optereenjem. Naravno da je prethodno potrebno uraditi korekciju vrednosti
sa ovih grafika, svoenjem na iste ambijentalne uslove, jer je u ta dva razmatrana dana
razlika srednje dnevne temperature bila gotovo 6 oC.
U [III.4] je ukazano i na problem zbog odluke EPS da period nie tarife za sve
potroae u okviru istog elektrodistributivnog preduzea bude jednovremen. Na nivou
Srbije, Elektrovojvodina, EDB i ostale ED formiraju tri grupe sa pomerenim
nastupanjem vremena nie tarife, za po sat vremena, u periodu od 22 do 24 h. Stoga je
dijagram optereenja celoga konzuma EPS sa ublaenim vrhovima, to ne vai za
pojedinane ED. Naime, zbog velikog udela domainstava u ukupnom broju potroaa i
jednovremenog perioda nie tarife, u EDB se, npr, u zimskom periodu, ima veoma strm
vrh dnevnog dijagrama optereenja, usled velike jednovremenosti ukljuenja TA pei i
drugih veih potroaa u vreme poetka nie tarife. U [III.4] je stoga simulirano, pod
pretpostavkom identinog ponaanja potroaa, kakvi bi se efekti imali i unutar svake

48
ED kada bi bilo omogueno pomeranje vremena korienja nie tarife, po grupama,
slino onom koje se ve imalo u EDB u zimu 1994/95. (v. prethodno potpoglavlje).
Simulacija je u [III.4] uraena na sledei nain: veernji vrh je izdvojen iz dnevnog
dijagrama optereenja, podeljen na eljeni broj delova (grup), svaki od delova
vremenski pomeren za odreeni broj sati i dodat dnevnom dijagramu bez veernjeg
vrha. U [III.4] je to uraeno uz podelu veernjeg vrha na dva, tri i etiri dela, uz njihov
vremenski pomeraj od jednog, dva i tri sata. U [III.4] su grafiki prikazana
preoblikovanja dnevnih dijagrama optereenja pri podeli konzuma na dve grupe i pri
vremenskom pomeraju od 1, 2 i 3 sata, respektivno, i pri podeli konzuma na tri grupe i
pri vremenskom pomeraju od 1, 2 i 3 sata. Ovde su, na slici III.8 prikazani rezultati
smanjenja vrne snage, za sve razmatrane kombinacije broja grup i razliite duine
vremenskog pomeraja nastupanja nie tarife.

Slika III.8 Mogue smanjenje vrne snage podelom konzuma EDB na vie grupa,
uz upravljanje promenama tarife pomou sistema MTK /izvor: sl. 17 iz [III.4]/
Sa slike III.8 se vidi da bi pomeranje perioda nie tarife u tri grupe za po jedan sat, to
doputa Tarifni sistem iz 2001, kao i trenutno aktuelni [III.5], odnosno Metodologija
[III.6], dovelo u EDB, do smanjenja vrne snage za 5,6%. Pomeranje perioda nie tarife
u 2 grupe za 2 sata, to takoe doputa vaea regulativa, dovelo bi u EDB, do
smanjenja vrne snage za 6,6%. Vei efekti (10,6 12,7%) bi se mogli dobiti uz
fleksibilniju izmenu regulative po pitanju mogueg vremena nastupanja nie tarife (sada
je to striktno 23 1 h, i to po ED, ali ne i unutar njih).
U [III.4] je pokazano da se maksimalan pozitivan efekat vremenskog pomeranja nie
tarife ima u sluajevima u kojima to pomeranje iznosi 2 sata. Vremenski pomeraj vei
od 2 sata nema dalji pozitivan efekat. Takav efekat se, pak, moe ostvariti podelom
potroaa na vie grupa. Stoga su ovde iz [III.4] preuzeti samo grafici (v. sl. III.9 i
III.10), koji prikazuju dva karakteristina sluaja, sa efektima koji se imaju usled podele
u dve i tri grupe, sa meusobnim pomeranjem nastupanja nie tarife od po dva sata.

49
 Slika III.9 Uticaj pomeranja perioda nie tarife za dva sata
pri podeli konzuma u dve grupe /izvor: [III.4]/

Slika III.10 Uticaj pomeranja perioda nie tarife za dva sata

pri podeli konzuma u tri grupe /izvor: [III.4]/

III.2 Iskustvo ostalih elektrodistribucija u Srbiji

u upravljanju optereenjem pomou MTK

Ni ostala preduzea za elektrodistribuciju u Srbiji nisu u dovoljnoj meri iskoristila

mogunosti sistema MTK za upravljanje optereenjem. Dodue, neka su pre nego li
EDB makar poela da primenjuju postrojenja MTK na naponskom nivou 110 kV.
Prvo emisiono postrojenje ovoga tipa je u Kruevcu izgradila ED Elektrosrbija
Kraljevo, a drugo u aku, [III.1].

III.2.1 Primer grupisanja potroa i izbora adresnih podruja u Smederevskoj Palanci

Jedan od realizovanih primera upravljanja potronjom pomou MTK sistema je onaj iz
Smederevske Palanke, [III.3]. Tamo je izvreno grupisanje potroaa i izbor adresnih
podruja. Slino optimalnom predlogu iz [III.4], grupisanje potroaa u Smederevskoj

50
Palanci je izvreno po tzv. adresnim podrujima, i to u dve grupe (parni i neparni kuni
brojevi). Ono je prikazano na slici III.11. U Smederevskoj Palanci je snaga signala na
izlazu iz odailjaa tonskih frekvencija 80 kVA, sa naponom od 3x990 V i frekvencijom
316 2/3 Hz. Kodirana poruka telegram koji se alje ka MTP formira se prema
standardu francuske elektrodistribucije, tip CDC/EDF. Razliiti primeri telegrama tipa
CDC/EDF dati su na slici III.12. Primenjeni telegram CDC/EDF ima ukupno trajanje od
102.250 ms. Startni impuls traje 1000 ms sa pauzom do sledeeg impulsa od 2700 ms.
Ostatak telegrama se sastoji od 40 impulsa trajanja 1000 ms sa pauzama izmeu
impulsa od 1500 ms. Kombinacija nivoa (0 ili 1) ovih 40 impulsa (kd signala) poredi
se sa zapisom u memoriji MTP (kod prijemnika). Ukoliko su kd signala i kd
prijemnika identini, doi e do promene poloaja kontakata izlaznih releja MTP.
Odabrano je da prvih 16 impulsa predstavljaju impulse predselekcije. Impulsi 7 do 16,
ukupno 10 impulsa, pridruuju se redom konkretnim TS 35/10 kV u Smederevskoj
Palanci (slika III.11). Ako je nivo nekog od ovih signala 1, MTP svih (NN) potroaa
koji se napajaju iz pridruene TS 35/10 kV nee reagovati na ostatak telegrama. Zbog
navedene osobine impulsi od 7 do 16 nazivaju se i impulsima zabrane. (v. sliku III.12).

Slika III.11 Blok-ema sistema mrene ton-frekventne komande (MTK) u

Smederevskoj Palanci, sa nainom razvrstavanja potroa u dve grupe
(prema parnim i neparnim kunim brojevima)

51
 Slika III.12 Primeri kodiranih poruka telegrama signala MTK, tipa CDC/EDF
/izvor: [III.3]/
Niz impulsa od 1 do 6 formira se tako da samo dva impulsa mogu imati nivo 1, to
ukupno ini 15 moguih kombinacija. Svakom 10 kV izvodu iz TS 35/10 kV pridruuje
se jedna od ovih kombinacija. MTP potroa koji se napajaju sa nekog izvoda
reagovae na ostatak telegrama samo ako su primili kombinaciju impulsa pridruenu
tom izvodu. Na primer, ako prvi i drugi impuls imaju nivo 1, MTP svih potroaa
prikljuenih na 10 kV izvode oznaene brojem 1 u bilo kojoj TS 35/10 kV - reagovae
na ostatak telegrama. Impulse 1 do 6 stoga nazivamo impulsima izvod.
Impulsi od 17 do 40 predstavljaju impulse izvrnih komandi, tj. one impulse koji mogu
izazvati promenu poloaja kontakata izlaznih releja MTP. Impulsi od 17 do 20 slue za
promenu tarife i to, impulsi 19 i 20 slue za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje manje
tarife kod kategorije "domainstva" a impulsi 17 i 18 za ostale potroae.
Na napred opisani nain, u Smederevskoj Palanci je izbor adresnih podruja (kodiranje
MTP) usklaen sa emom distributivne mree, a potroai su ravnomerno podeljeni na
parne i neparne.
Na slici III.12 prikazano je nekoliko primera telegrama razliite namene. Telegram broj
1 je jedan od onih koji slui za komandovanje upravljanom potronjom, DUT, i
iskljuuje termike uredjaje svih neparnih potroaa koji se napajaju iz prvog 10 kV
izvoda TS 35/10 kV broj 2 (slika III.11). Telegram broj 2 ukljuuje manju tarifu i DUT
za parne potroae na celom konzumu. Telegramom broj 3 vri se zamena parnih i
neparnih potroaa pola sata kasnije.
Impulsi 27 do 32 slue za upravljanje javnim osvetljenjem. Impulsi 27 i 28 se koriste za
ukljuenje, odnosno iskljuenje svetleih reklama, a impulsi 29, 30 i 31, 32 za
ukljuivanje po 50% ulinog svetla. Impulsi od 33 do 40 su u parovima rezervisani za
ukljuivanje i iskljuivanje prekidaa u distributivnoj mrei, i za druge namene.
U samom telegramu (v. sl. III.12) u Smederevskoj palanci, impulsi od 21 do 26 koriste
se za upravljanje termikih ureaja (TU) potroaa sa daljinskim upravljanjem i
posebnim merenjem (DUT), odnosno za ukljuenje kontaktora Q1 sa slike III.1. Svi
potroai su svrstani u dve kategorije, saglasno svom kunom broju - u parne i neparne.

52
Impuls 21 (ako ima nivo 1) ukljuuje TU parnih potroaa, a impuls 23 neparnih
potroaa. Impulsi 22 i 24 iskljuuju TU parnih i neparnih potroaa, respektivno.
Impulsi 25 i 26 slue za ukljuenje, odnosno iskljuenje TU potroaa koji koriste DUT,
a imaju snane TU (reenje uslovljeno pojedinim firmama radi upravljanja TU velikih
snaga).
Ovde treba napomenuti da u elektrinim instalacijama kod kupaca nije neophodno
uslovljavanje koji aparati se mogu smatrati termikim uredjajima (TU); kupci na deo
instalacije rezervisan za TU mogu da prikljue bilo koji aparat ukoliko im uslovi
isporuke energije za njegovo koriene odgovaraju (pegle, ve maine, razne grejalice i
bojlere itd.). Sem utede u ceni elektrine energije, potroai dosta vrednuju i komoditet
koji dobijaju ako se greju na TA pei korienjem DUT.
Meutim, slino Beogradu, i u ostalom delu Srbije (bez KiM) mogunosti upravljanja
TU, izuzetno slabo su iskoriene. Tako je stanje korienja DUT tarife na dan
31.12.2013. bilo sledee:
- u Elektrovojvodini je svega 151 kupac imao DUT (0,181 u odnosu na ukupan
broj domainstava tj. 0,162 u odnosu na broj kupaca prikljuenih na niski napon);

- u Elektrosrbiji: 384 kupaca sa DUT (0,447 tj. 0,403);

- u terotorijalno najmanjem Centru, najvei broj kupaca, njih 4006, koristi DUT, pa
je njihov udeo u ukupnom broju, iako nedovoljan, osetno vei: 1,531% tj. 1,396%;

- Jugoistok uopte nema kupce sa DUT.

- Na nivou cele Srbije (bez KiM) kupaca sa DUT je 4.831, to predstavlja 1,49
domainstava tj. 1,33 svih kupaca prikljuenih na niski napon.

III.2.2 Mogunosti korienja MTK sistema

Upravljanje promenom tarife. Vidimo da se promena sa nie na viu tarifu i obrnuto
obavlja slanjem MTK signala istovremeno na celom podruju neke ED. Jednostavno se,
i po potrebi, mogu menjati vremena promene tarife i nema nekontrolisanih rasipanja
ovih vremen kod potroaa, kao to je to sluaj kod uklopnih satova. U periodu razvoja
MTK sistema, uklopni satovi su se sve redje ugraivali. Pojavom savremenih
mikroprocesorskih brojila, pak, sa ugraenim astronomskim asovnikom i integrisanom
funkcijom uklopnog ureaja, trend se obrnuo; skup i glomazan koncept MTK se polako
naputa, a sve vie primenjuju sofisticiraniji koncepti, opisani u Poglavlju II tj. u [II.1]
[II.23].
Upravljanje javnom rasvetom. Kodiranje MTP omoguava da se ukljui celokupno
ulino osvetljenje ili priblino svaka druga svetiljka, tako da postoji mogunost
redukovanja na polovinu u kasnim nonim satima (i ovo se moe, u irem smislu,
smatrati programom direktnog upravljanja optereenjem). Takoe je mogue
upravljanje osvetljenjem u pojedinim delovima konzuma, na primer, u delovima grada

53
ili sela. Koristi se samo jedna foto elija za celokupni konzum. Svetlee reklame se
najee ukljuuju sinhronizovano sa ulinim osvetljenjem.
Popravka dnevnog dijagrama optereenja. Jedan od osnovnih ciljeva uvoenja
sistema MTK u svetu bila je mogunost popravke (peglanja) dnevnog dijagrama
optereenja. Popravka dnevnog dijagrama optereenja postie se ukljuivanjem TU u
vremenskim intervalima pogodnim za isporuioca elektrine energije (DSO). Podela
potroaa, npr. na parne i neparne, omoguava da se naizmenino ukljuuje samo po
jedna polovina TU sa (dela) konzuma. Kodiranje MTP omoguava da se peglanje
dijagrama vri po potrebi i za pojedine delove konzuma, npr. napojne rejone TS
35/10 kV ili izvod 10 kV.
Upravljanje poveanim termikim optereenjem i redukcija potronje. Veliki broj
potroaa ukljuenih u sistem MTK omoguava kontrolu i praktino trenutno
iskljuivanje dela vrnog optereenja u zimskom periodu, iskljuivanjem svih
upravljivih TU kod potroaa. Kodiranje MTP omoguava preventivno rastereivanje
TS X/10 kV ili izvod 10 kV, kako bi se izbegli ispadi zbog preoptereenja. Podelom
potroaa na parne i neparne omoguava se upravljanje tokovima energije kroz
mreu 0,4 kV. Ova energija se moe smanjiti na pola ili potpuno iskljuiti, ime se
izbegavaju havarije u TS i mrei 0,4 kV pri velikom poveanju optereenja.

Merenje optereenja koje potie od TU. Iskljuivanjem jedne po jedne polovine TU

na nekom od 10 kV izvod iz TS 35/10 kV, mogu se meriti optereenja koja potiu od
TU. Preko postojeeg SCADA sistema izmeri se optereenje pre i posle iskljuenja, a
razlika predstavlja optereenje koje potie od TU.

Ostale mogunosti upotrebe sistema i prijemnika MTK. Noviji tipovi MTP mogu se
upotrebiti za najrazliitije svrhe, kao to je upravljanje vodovodnom mreom ili drugim
vrstama postrojenja. Na primer, moe se organizovati i sluba buenja, u koju bi mogli
da se ukljue svi potroai.

III.3 Mogunosti upravljanja potronjom pomou sistema daljinskog oitavanja

brojila primer Elektrodistribucije Beograd

Na konzumnom podruju EDB je do sredine 2013. eksperimentalnim sistemom AMR

pokriveno oko 7000 potroaa u rejonima 38 TS 10/0,4 kV. TS su opremljene:
- kontrolnim mernim grupama na NN razvodnoj tabli,
- koncentratorom podataka, koji se prikupljaju pomou PLC sa NN izvod, kao i
- GPRS opremom za TK vezu sa Centrom daljinskog oitavanja EDB. Ta veza je
ostvarena tunelovanjem od javnog operatera mobilne telefonije, do EDB.
Od ovih 38 TS, pod ovaj sistem su podvedeni svi potroai napojeni iz svih takvih TS
na uem gradskom podruju, dok je u prigradskoj zoni 2013. bilo u toku zaokruivanje

54
rejona, tj. veina ili gotovo svi potroai napojeni sa ovakvih TS podvedeni su pod
AMR. Trenutno su omoguene sledee funkcije:
- daljinsko oitavanje brojila kod potroaa,
- automatizovana izrada obrauna,
- daljinsko ukljuivanje i iskljuivanje potroaa (neplatia),
- bilansiranje snage i odreivanje gubitaka na nivou TS 10/0,4 kV.
Osim toga, mogue je i postavljanje video-nadzora na mestima na kojima se sumnja ili
potvrdi neovlaeno korienje elektrine energije.
Dalji planovi predviaju pokrivanje kompletnog podruja Mladenovca sistemom AMR,
kao i to da sva brojila nabavljena preko JP EPS budu stavljena pod ovaj sistem. On,
naime, omoguava interoperabilnost, pa se pod njega mogu podvesti savremena,
multifunkcionalna brojila razliitih proizvoaa, i domaih i svetskih.
Pratei softver je otvoren za dorade, pa i one koje bi omoguavale izradu algoritama za
daljinsko upravljanje optereenjem, tj. iskljuivanje odreenih troila kod potroaa kod
kojih se obezbede odgovarajui, tehniki preduslovi. Ono to je vano, ovim sistemom
mogue je iskljuivanje i pojedinanih faza kod potroaa, pa bi onda, npr. TA pei
(izuzev onih vee snage, sa trofaznim prikljukom) mogle da budu prikljuene na po
jednu fazu kod svakog pojedinanog potroaa (a oni sami rasporeeni u tri grupe, po
fazama), i na taj nain omogueno daljinsko upravljanje ovim troilima.

III.4 Regulativa i normativni osnov za upravljanje potronjom/optereenjem

Kao to je ve napomenuto, upravljanje potronjom/optereenjem predvieno je i

normativno regulisano Tarifnim sistemom za obraun utroene elektrine energije
tarifnim kupcima, [III.5], odnosno Metodologijom za odreivanje cene pristupa sistemu
za distribuciju elektrine energije, [III.6], kojom je Tarifni sistem zamenjen 2012.
godine. Ovim dokumentima su predviene i odreene finansijske pogodnosti za one
korisnike koji u DSM/DR programima pristanu da uestvuju. Upravljanje potronjom
predvieno je u kategoriji iroka potronja, u kojoj se u zavisnosti od naina merenja
i uslova preuzimanja aktivne energije, Wa utvruju (po l. 7 [III.5] tj. ta. V.2.1.1
[III.6]) etiri grupe kupaca, prikazane na slici III.13. Dve od njih podrazumevaju
upravljanje (delom) potronje, i to sa ili bez zasebnog mernog ureaja. Osim ove
podele, korisnici elektrine energije se u zavisnosti od namene potronje elektrine
energije mogu razvrstati (po l. 8 [III.5]) u tri grupe, takoe prikazane na ovoj slici.
To su domainstva, javna i zajednika potronja i ostala potronja.

Na slici III.13 ilustrovani su i uslovi pod kojima se u dvema grupama korisnika moe
upravljati (delom) njihove potronje. Kod grupe Upravljana potronja (bez zasebnog
mernog ureaja), definie se maksimalna duina i broj (dva) prekida, kao i minimalno
trajanje napajanja izmedju njih (v. krajnje levo dole na sl. III.13). Kod Upravljane
potronje sa posebnim merenjem (v. sredinu dole na sl. III.13) definiu se periodi

55
napajanja, ukljuujui i jedan dodatni, ije postojanje zavisi od meteorolokih prilika
(shodno ta. 4 l. 7 [III.5] tj. ta. V.2.1.1 stav 4) u [III.6]).

Slika III.13 Prikaz kategorija potronje i uslova za upravljanje potronjom, po Tarifnom

sistemu [III.5], odnosno Metodologiji za odreivanje cene pristupa sistemu za
distribuciju elektrine energije, [III.6]

Ranije pominjana mogunost pomeranja vremena nastupanja (23:00) i kraja perioda

(7:00) nieg tarifnog stava za aktivnu energiju (tzv. nie tarife, skr. NT), definisana je
stavom 3 lana 18 [III.5]. Po njemu, u cilju obezbeivanja uravnoteenog rada sistema i
spreavanja preoptereenja ureaja i opreme, doba primene nieg dnevnog tarifnog
stava za aktivnu energiju moe poeti izmeu 22 i 24 h, s tim da traje neprekidno osam
asova. U tom sluaju, energetski subjekt za distribuciju elektrine energije (DSO) o
svim promenama blagovremeno mora da obavetava kupce putem sredstava javnog
informisanja ili na drugi pogodan nain, a najkasnije 24 asa pre pomeranja vremena
primene tarifnih stavova za aktivnu energiju (st. 4 l. 18 [III.5]).

Nadalje se, l. 22 [III.5], za kupce iz kategorije iroka potronja grupu kupaca

Potronja sa dvotarifnim merenjem i grupu kupaca Upravljana potronja, utvruje est
tarifnih stavova za aktivnu energiju, zonalno prema meseno ukupno utroenoj
elektrinoj energiji (zelena, plava i crvena zona), i to u po dva osnovna tarifna stava
po vioj i nioj dnevnoj tarifi.

Za kupce iz kategorije iroka potronja grupa kupaca Upravljana potronja sa

posebnim merenjem (tzv. DUT), na iznos aktivne energije koju kupci preuzimaju iz

56
sistema tokom obraunskog perioda primenjuju se samo tri zone nieg tarifnog stava
(l. 22, st. 3 [III.5]).

Osim ove finansijske pogodnosti za kupce koji koriste zasebno brojilo za troila koja su
potinili upravljakoj funkciji DSO, za kupce bez ovog zasebnog ureaja (grupa kupaca
Upravljana potronja), cene za elektrinu energiju utroenu po VT i NT u plavoj i
crvenoj zoni, odreuju se (shodno l. 31 [III.5] tj. l. VIII.2.6. u [III.6]) u visini od 85%
od odgovarajuih cen po ovim tarifnim stavovima za kupce u kategoriji iroka
potronja koji se nisu podvrgli upravljanju (dela) svoje potronje.

III.5 Zakljuak Poglavlja III

U Srbiji postoji izvesno, ali nedovoljno raireno i iskorieno iskustvo upravljanja

optereenjem potroaa. Sistem MTK, koji postoji u znatnom delu elektrodistributivnog
sistema Srbije, i pored viedecenijske primene, nije ni izbliza iskorien za svoju
osnovnu funkciju upravljanje optereenjem. Ovo je naroito uoljivo na podruju
Beograda, iji je MTK sistem jedan od najrasprostranjenih i najrazvijenijih, u irem
okruenju. Delimino iskorienje ovog sistema je mogue i izvodljivo u relativno
kratkom periodu i samo uz trokove preprogramiranja prijemnika MTK, kojim bi se
jedan broj korisnika (npr. sa TA peima), razvrstali u dve ili tri grupe, sa vremenom
nastupanja nieg dnevnog tarifnog stava meusobno pomerenog za jedan ili dva sata.
Osim tehnikih mogunosti, za ovakav jedan program postoji i normativno uporite, u
postojeoj pravnoj regulativi iz oblasti obrauna isporuene elektrine energije kupcima
na malo.

Osim klasinih tehnikih mogunosti, jo elegantnije reenje, bez ikakavih dodatnih

trokova, jeste daljinsko komandovanje tarifama preko sistema AMR, korienjem
odgovarajue aplikacije, ve implementiranih u pojedinim elektrodistributivnim
preduzeima. Buduim irenjem AMR sistema, poveavae se i broj upravljivih
potroaa i mogunosti upravljanja njihovim optereenjem.

57
IV PREDLOG METOD ZA PROCENJIVANJE KAPACITETA
UPRAVLJIVOG OPTEREENJA NA KONZUMNOM PODRUJU EDB

Da bi se programi DSM/DR uspeno primenili, najpre je potrebno iznai praktine

metode za odreivanje kapaciteta (potencijala) upravljivog optereenja. U skladu sa
stavovima iznetim u Poglavlju II i slikom II.1, te metode bi, kao ulazne, koristile
raspoloive podatke iz sledeih baz Elektrodistribucije Beograd (EDB):
- o optereenjima konzumnih podruj napojenih sa elemenata DEES koji su pod
SCADA tj. sistemom daljinskog upravljanja (SDU) EDB ili
- o potronji karakteristinih kupaca elektrine energije u kategorijama
domainstava i male privrede.
Osmiljene metode treba da daju rezultate koji bi bili relevantni i upotrebljivi u daljim
analizama vezanim za upravljanje optereenjem (DSM) i odziv potronje (DR). To se
pre svega odnosi na izbor najprimerenijeg metoda DSM/DR koji bi eventualno mogao
da bude primenjen na konzumnom podruju EDB najpre u vidu pilot-projek(a)ta na
odabranom, uem, eksperimentalnom rejonu (ili rejonima), a potom i na preostalim
delovima konzuma EDB, na kojima primena DSM/DR ima smisla.

IV.1 Obuhvat primene metod (po kategorijama potroaa, prostorno i po

elementima DEES) i raspoloivi ulazni podaci
DSM/DR programi su svrsishodni pre svega kod potroa sa termo-akumulacionim
(TA) peima i akumulacionim brojlerima. Pritom, TA-pei su podesnije za primenu
odreenih vrst program (npr. onih koji su zasnovani na korienju pametnih
utinica, tajmera i sl.), nego akumulacioni bojleri koji se, po pravilu, povezuju direktno
na razvodne table elektrinih instalacija.
Kotlovi sa elektrinim grejaima, za etano grejanje, kao i protoni bojleri, nisu u veoj
meri pogodni za primenu DSM/DR program, pogotovu onih baziranih na direktnom
upravljanju optereenjem. Naime, vlasnici ovih troil sigurno ne bi bili voljni da se u
tolikoj meri odreknu svoga komfora da bi rizikovali da usred aktivnog dela dana ostanu
bez grejanja ili tople vode.
Iz tog razloga su protoni bojleri potpuno nepodesni za DSM/DR. Kotlovi za etano
grejanje su, pak, neto povoljniji ukoliko su opremljeni termostatima. Tada se moe
koristiti termalna inercija zgrad. U tom sluaju se elektrina snaga i potronja mogu
smanjiti pomou odgovarajue automatizacije, i da pritom varijacije temperature budu
manje od 2 oC. Naime, neka istraivanja su pokazala da dodatno rashlaivanje
prostorija od najvie 2 oC ne utie bitno na komfor onih koji ih koriste, [IV.1]. Ipak, u
[IV.2] se zapaa da korisnici obino imaju averziju od rizika da temperatura prostorija
odstupa od one koja je poeljna/podeena; tako i pored toga to je odstupanje od - 2 oF
(- 1,11 oC) uglavnom jedva uoljivo, ono moe izazvati jedno osetno smanjenje
komfora ukoliko je spoljanja temperatura ve 8 oF (-13,33 oC). Stoga je u [IV.2]

58
nainjen pokuaj da se jedna funkcija komfora iskoristi za obuhvatanje ove
karakteristike.
Takoe se procenjuje da ni klima-ureaji, iz slinih razloga, nisu u potpunosti pogodni
za DSM/DR. Onda kada se koriste najvie, a to je leti, vai isto opaanje kao za etano
grejanje zimi, po pitanju komfora korisnika. Dodatni razlog kod klima-ureaja je i
injenica da se oni koriste u prelaznom periodu za dogrevanje, u veoj meri nego u, po
EES Srbije kritinom, zimskom periodu. Na kraju, letnje vrno optereenje osim
ponegde, lokalno u naem podneblju jo uvek je osetno nie od kritinog, zimskog
optereenja. Stoga DSM/DR programi nemaju toliki znaaj niti efekte u sezoni koja je
manje kritina s aspekta optereenja EES. Inercija klima-ureaja, meutim, moe biti
vana za balansiranje sa V-RES, pogotovu tokom vrnog perioda letnje sezone.
Na konzumu EDB su, zbog svega navedenog, za eventualnu primenu DSM/DR
program, interesantna sledea podruja, tj. oni njihovi delovi u kojima nije uraena
toplifikacija niti gasifikacija:
- ire podruje centra grada izmeu Dunava, Save i auto-puta (sa TS 10/0,4 kV koje
nose oznaku B-),
- ire gradsko podruje juno od Save i auto-puta, (V-),
- podruje Zemuna i starija naselja u Novom Beogradu, (Z-),
- podruja Krnjae, Bore, Ove i Kotea, (K-).
Prigradska i vangradska podruja uglavnom nisu od veeg interesa kada se razmatra
DSM/DR, iz vie razloga:
- Obrenovac ima daljinsko grejanje zahvaljujui otpadnoj toploti iz TENT A,
- Mladenovac ima zasebno upravljanje mreom, od nivoa 35 kV nanie,
- Sopot, Grocka i Barajevo su mahom ruralna podruja, sa izuzetkom urbanijih centara
ovih varoica,
- veina TS x/10 kV i izvoda 10 kV u ovim podrujima i dalje nije na SDU, pa se ne
mogu precizno i bez tekoa procenjivati kapaciteti niti pratiti efekti eventualne
primene DSM/DR.
U navedenim podrujima od interesa, uglavnom sve TS x/10 kV i svi izvodi 10 kV su
na SDU. Mogue je, iz programa WinMer, dobiti i koristiti hronoloke dijagrame
optereenja ovih elemenata DEES, kao i (gotovo) celokupnog konzuma EDB, za vie
godina unazad. Takoe je mogue pribavljanje meteorolokih podataka iz baze HMZS,
METEOS i sl, i njihovo uparivanje sa podacima sa SCADA EDB tj. iz WinMer.
Nii naponski nivoi DEES EDB nisu automatizovani niti podvedeni pod SDU (ovaj
proces je tek u poetnoj fazi). Stoga nisu raspoloivi ni hronoloki podaci o
optereenjima TS 10/0,4 kV, niskonaponskih (NN) izvod niti pojedinanih potroaa u
najbrojnijim i za DSM/DR najinteresantnijim kategorijama potroaa, osim u sledeim
sluajevima:

59
U navedenim podrujima od interesa za DSM/DR, na nekoliko desetina trafo-rejona,
uveden je pilot-projekat daljinskog oitavanja brojil (AMR). Stoga su iz njih dostupni
podaci o optereenjima i potronji celih konzum ovih TS 10/0,4 kV i pojedinanih,
krajnjih potroaa. Ovi potroai su najpodesniji za primenu program DSM/DR, zbog
postojanja IT i TK infrastruktur, najee neophodnih za njihovu realizaciju.

IV.2 Predlozi metoda za procenu potencijala DSM/DR

Za procenu kapaciteta upravljivog optereenja mogue je primeniti nekoliko razliitih
pristup i metod;
IV.2.1 Metoda korienja odnosa potronje po nioj i vioj tarifi
Bazu podataka EDB u kojoj se prati potronja kupaca i koja se koristi za izradu
obrauna, mogue je pretraiti i iz nje ekstrakovati podatke o potroaima (u
podrujima od interesa ili na celom podruju EDB) kod kojih je, u zimskoj sezoni,
potronja po nioj tarifi mnogo vea od potronje po vioj. Ovo govori da je re o
potroaima sa TA peima ili akumulacionim bojlerima, koji koriste sadanje
finansijske povoljnosti nieg dnevnog tarifnog stava.
Potrebno je agregirati potronju ovih kupaca, detektovati izvore njihovih napajanja na
srednjem naponu (SN) i u aplikaciji WinMer pronai karakteristine dijagrame
optereenja odgovarajuih napojnih vodova 10 kV. Za odreene vremenske periode,
agregiranu potronju potom treba uporediti sa odgovarajuim dijagramima, iz kojih je
onda mogue proceniti udeo potronje elektrine energije u TA peima i bojlerima.
Prema obliku dijagrama i agregiranim podacima, mogue je odrediti kakva bi promena
dijagrama bila potrebna i shodno tome koji bi DSM/DR pristup i metoda bili
najsvrsishodniji za postizanje tog cilja.
Takoe je mogue ekstrakovati podatke vezane za sve potroae kod kojih je ukupna
potronja tokom zime znaajno vea nego tokom leta. Re bi bila, dakle, o ukupnoj
potronji kupaca sa elektrinim grejanjem. Kada bi se od te vrednosti oduzeo prethodno
agregiran iznos potronje kupaca sa TA peima, dobila bi se potronja kupaca koji
koriste ureaje za direktno grejanje ili dogrevanje prostorija (elektrine kotlove za
etano grejanje, uljne radijatore, elektrine grejalice, ploe i sl.). Za njih bi trebalo
osmisliti posebne metode i programe DSM/DR, pogotovu to njihovo uee u vrnom
optereenju moe biti evidentno i znaajno (v. zimski dnevni dijagram optereenja sa sl.
V.6 iz poglavlja V, u popodnevnim satima).

IV.2.2 Metoda poreenja dnevnih dijagrama za isti datum u dve sezone,

sa oprenim meteorolokim prilikama
U vie mahova se dogodilo da isti datum u dve susedne ili bliske zimske sezone
karakteriu drastino razliite ili oprene meteoroloke prilike. To se pre svega odnosi
na srednju dnevnu spoljanju temperaturu. Nae podneblje je karakteristino po tome
to jedne godine temperatura moe biti daleko iznad nule u nekom zimskom mesecu, a

60
neke druge godine, u istome mesecu, daleko ispod nule. (Ovo se moe dogoditi ak i
tokom istog meseca u istoj godini!) Jasno je da e tada i potronja elektrine energije i
optereenje EES biti drastino razliito, kao to je to ilustrovano grafikom sa slike IV.1.
Podruje izmeu dve krive na grafiku sa slike IV.1 predstavlja elektrinu energiju
iskorienu za dogrevanje prostorij, koje svakako moe biti upravljivo, u veoj ili
manjoj meri.

Slika IV.1 Dnevni dijagram jednog konzumnog podruja u dve zimske sezone
sa oprenim meteorolokim prilikama

IV.2.2.1 Toplotna inercija zgrada i uticaj meteorolokih parametara

Ono to ovde treba napomenuti jeste sledee: treba voditi rauna o toplotnoj inerciji
zgrad. Naime, njihovo hlaenje, a time i dogrevanje (npr. na elektrinu energiju tj. uz
poveanje elektrine snage), prati sa zakanjenjem registrovani pad spoljanje
temperature. To kanjenje ponekad moe biti dan ili ak dva, u zavisnosti i od nivoa
termike izolovanosti zgrade, kvaliteta njene gradnje i starosti. Obrnuto, i pri porastu
temperature, dolazie do izvesnoga kanjenja u padu elektrinog optereenja. Ovi efekti
su ilustrovani na slici IV.2. Na njoj je pretpostavljeno vie dana u nizu sa opadajuom
(a) odnosno rastuom (b) temperaturom.
Ono to je takoe vano istai jeste fenomen vetra, koji u naem podneblju moe biti jak
i hladan, pa i dugotrajan, naroito ukoliko je re o koavi. Ne samo subjektivan oseaj
ljudi, ve i nemogunost da zgrade (naroito one stare i loe izolovane) zadre toplotu,
stvaraju utisak da je temperatura i nia nego to zaista jeste. Pritom je za ovaj fenomen
kritinija srednja dnevna brzina vetra od njegove udarne vrednosti. (Lako dostupni su,
uglavnom i naalost, samo ovi potonji podaci. Zato su za potrebe ovog istraivanja
koriene vrednosti brzine vetra zabeleene na Troarini u Beograda, u realnom
vremenu, sa petominutnom rezolucijom, [IV.3].) Naime, dejstvo vetra je spor proces
zbog termike vremenske konstante zidova objekata, pa je pri razmatranju uticaja vetra

61
merodavna srednja dnevna brzina vetra, [IV.4]. Uticaj udarne brzine vetra na dnevnu
vrnu snagu nekog konzuma mnogo je manji i sa veim rasipanjem podataka u odnosu
na estimiranu zavisnost. Osim toga, u [IV.4] je pokazano da se uticaj meteorolokih
parametara na dnevnu vrnu snagu menja iz godine u godinu, upravo zbog promene
udela potroa koji se greju pomou elektrine energije. On se, pak, menja usled
drastinih promena tarifnog sistema (kakve su u Srbiji izvrene 2001.) i promen cena
elektrine energije. Iz istog razloga se iz godine u godinu menja i uticaj srednje dnevne
temperature na vrnu snagu konzuma, koji se, inae, moe aproksimirati linearnom
zavisnou, [IV.4].

Slika IV.2 Ureeni dijagram promene dnevne vrne snage

u zavisnosti od trenda maksimalne spoljne temperature

Zbog svega navedenog je neophodno, osim podataka o srednjoj dnevnoj temperaturi

okoline, pribaviti i podatke o brzini vetra (makar o njenoj maksimalnoj vrednosti) i
jednom od raspoloivih formula iz literature, npr. [IV.5], izraunati ekvivalentnu
temperaturu i nju uvesti kao relevantnu u dalja razmatranja i proraune. Upravo takva
praksa izraunavanja ekvivalentne temperature, uz korienje dodue, manje
korektnih, ali raspoloivih podataka o udarnoj brzini vetra, ve godinama se
primenjuje u EDB pri izradi periodinih internih dokumenata tipa [IV.6], koji je

62
korien kao jedan od izvora podataka za proraune prikazane u ovom radu. U [IV.4] je,
meutim, pokazano da je uticaj udarne brzine vetra realno manji i predloeni su
drugaiji naini uraunavanja uticaja vetra.
Bilo kako bilo, u sluaju vetrovitih dana, temperatura amb sa slike IV.2, predstavljae
zapravo tu, ekvivalentnu temperaturu (dobijenu na neki od naina opisanih u [IV.4] ili
[IV.5]), u kojoj je sadran i uticaj vetra. Konkretni grafici tipa slike IV.2 mogu posluiti
za odreivanje PM uz uvaavanje inercije, dakle prema amb odgovarajueg tj. nekog
od prethodnih dana u odnosu na dan u kojoj je registrovana vrednost PM.

IV.2.2.2 Odreivanje opsega raspoloivog kapaciteta za DSM/DR

Sa slike IV.1 se vidi da sa svakog para dnevnih dijagrama za isti datum u bilo koje dve
posmatrane godine, moemo odrediti najvei i najmanji kapacitet DR, ovde oznaene sa
PM i Pm , respektivno.
Najvei iznos aktivne snage angaovane za dogrevanje prostorija, koji je barem
teoretski raspoloiv za upravljanje, jednak je maksimalnoj razlici izmeu vrednosti
optereenja P1(t) u nekom trenutku t=ti posmatranog dana jedne, referentne zimske
sezone i snage optereenja P2(ti) u istom tom trenutku, istoga datuma neke druge zimske
sezone, u kojoj su meteoroloke prilike bile blae:
PM PM 1 PM 2 maxP1 t P2 (t ) t ti . (4.1)

Najmanji iznos aktivne snage angaovane za dogrevanje prostorija, raspoloiv za

upravljanje, jednak je minimalnoj razlici izmeu vrednosti optereenja P1(t) u nekom
trenutku t=tj posmatranog dana jedne, referentne zimske sezone i snage optereenja
P2(tj) u istom tom trenutku, istoga datuma neke druge zimske sezone, u kojoj su
meteoroloke prilike bile blae:
Pm Pm1 Pm 2 min P1 t P2 (t ) t t j . (4.2)

Alternativno, moe se posmatrati uglavnom ui opseg optereenja raspoloivog za

upravljanje, koga definiu gornja i donja granica odreene na sledei nain, takoe
ilustrovan na slici IV.1:
razlika izmeu vrednosti vrnog optereenja P M1 zabeleenog u dnevnom dijagramu za
neki datum tokom referentne zimske sezone i vrednosti vrnog optereenja P M2 iz
dnevnog dijagrama za isti datum tokom neke druge zimske sezone, u kojoj su
meteoroloke prilike bile blae:
PM PM 1 PM 2 maxP1 t maxP2 (t ) , (4.3)

i razlika izmeu najmanje vrednosti optereenja P m1 iz dnevnog dijagrama za neki

datum tokom referentne zimske sezone i najmanje vrednosti optereenja P m2 iz
dnevnog dijagrama za isti datum tokom neke druge zimske sezone, u kojoj su
meteoroloke prilike bile blae:

63
Pm Pm1 Pm 2 minP1 t minP2 (t ) . (4.4)

Pri ovome se moe dogoditi i sluaj da bude:

Pm PM , (4.5)

tj. da razlika dnevnih minimuma bude vea od razlike dnevnih vrnih optereenja, ali
najee vai:
Pm Pm PM PM . (4.6)

Sada se, meutim, postavlja sledee pitanje: koji od navedenih opseg je relevantnije
koristiti za procenu kapaciteta upravljivog optereenja ui ili iri? Svakako da je
korienje ueg na strani sigurnosti tj. restriktivnije, pogotovu kad je re o tehno-
ekonomskim razmatranjima isplativnosti primene DSM/DR programa i projekata.
Procene zasnovane na tom uem, restriktivnijem opsegu e, prirodno, dati pesimistinije
rezultate. Ovu dilemu moe da rei pristup preko energije, tj. potronje, a ne preko
opsega upravljive snage. Naime, bez obzira to se elektroenergetska mrea
dimenzionie prema vrednosti vrne snage, i bez obzira to DSM/DR programi utiu
upravo na smanjenje njenog iznosa, ono to popunjava i ravna dijagram optereenja
(zahvaljujui primeni ovih program) jeste energija ije se korienje izmeta iz period
vrnih u periode niih optereenja. Dakle, treba posmatrati energiju, tj. povrinu izmeu
krivih P1(t) i P2(t) sa slike IV.1, kojom se primenom DSM ili DR projekata moe
manipulisati. Njena vrednost je odreena izrazom:
24h 24h
W P (t )dt P (t )dt
0
1
0
2 . (4.7)

U sluaju 15-minutnih merenj, kakva su ona na SCADA EDB, (4.7) se svodi na:

96 96

W P1 (ti ) P2 (ti ) 0,25 h , [MWh] ili [kWh]. (4.8)
i0 i 0
Nadalje, u ovom radu predlaemo da se jedan dan (najbolje dan maksimalnog
optereenja celokupnog konzuma neke ED tokom jedne godine) usvoji kao referentni
dan u toj, referentnoj godini x, i da se njegov dnevni dijagram optereenja redom
uparuje sa dijagramima optereenja zabeleenima istog tog datuma tokom k ostalih
godin, podvrgnutih analizi i oznaenih sa y = x-1, x-2, ... , x-k.
Na takve parove dijagram treba primeniti prethodno opisanu metodologiju. Zatim je
mogue normalizovati vrednosti PM , Pm , P M i P m , dobijene u MW prema
(4.1) (4.4) za svaki razmatrani par dijagram, njihovim deljenjem sa vrednou
odgovarajue razlike potronje W, u MWh, za taj par (x, y), na sledei nain:
PM x, y
PM n x, y t [r.j.] , (4.9)
W x, y
gde su: t jedinica vremena [h], period (24 h) ili kalkulativna vremenska konstanta,

64
x referentna godina sa referentnim danom/datumom, a
y neka druga godina, sa povoljnijim meteorolokim uslovima za taj, referentni, datum.
Upravo onu od ove etiri ovako normalizovane veliine elektrine snage (PM n , Pm n ,
P M n i P m n) koja ima najmanje varijacije u nizu od k parova razmatranih godin,
treba koristiti kao osnovu za procenu kapaciteta upravljivog optereenja. Naime,
veliina sa najmanjim varijacijama svoje normalizovane vrednosti ima najbolju
korelaciju sa sraunatim opsegom energije W raspoloivim za upravljanje.
Dodatno, analizom veeg broja parova dijagrama tipa onih sa slike IV.1, i njihovim
uparivanjem sa razlikama temperature:
amb amb2 amb1 , (4.10)

mogue je uspostaviti i korelaciju tipa:

P f ( amb ) , (4.11)

gde je:
24 24

Pi P (t ) P (t )
1 i 2 i
P Psr i 0
i 0
, (4.12)
24 24
ukoliko su merenja satna, odnosno:
96 96

Pi P (t ) P (t )
1 i 2 i
P Psr i 0
i 0
, (4.13)
96 96
ukoliko su merenja 15-minutna, kakav je sluaj sa SDU EDB i bazom podataka
programa WinMer.
Razmatranja slina prethodnim mogu biti sprovedena i za manje kritinu, letnju sezonu,
kako bi se istraio kapacitet DSM/DR koji postoji u klima-ureajima. U tom sluaju,
profil optereenja P1(t) sa slike IV.1 bio bi registrovan pri najvioj srednjoj dnevnoj
temperaturi ambijenta, amb, a profil P2(t) pri najmanjoj amb. Povrina izmeu ovih
dveju krivih tada bi predstavljala elektrinu energiju koja se koristi za rashlaivanje
prostorij.

Detaljan opis ove metode, kao i svi najvaniji rezultati njene primene, prikazani u
Poglavlju V.2 ove disertacije, publikovani su u [IV.8].

IV.2.3 Metoda oduzimanja snage toplifikovanih i gasifikovanih potroaa

Trea praktina metoda za odreivanje potencijala upravljanja optereenjem termikih
elektrinih troil jeste procena njihove snage na celom konzumu EDB putem
oduzimanja ukupne snage potroaa koji su prikljueni na sistem daljinskog grejanja
(Toplana Beograd) ili imaju uveden gas. Odgovarajue baze podataka o potroaima u
ove dve kategorije postoje u EDB.

65
Problem koji se javlja kod primene ove metode jeste injenica da se u raspoloivim
bazama podataka uglavnom nalaze samo podaci o maksimalno odobrenoj vrnoj snazi
potroaa (ili obraunskoj snazi), a da stvarno zabeleena njihova maksimalna snaga
kod ogromne veine potroaa nikada nije merena niti registrovana. Prevazilaenje
ovog problema, iako krajnje ogranieno, mogue je primenom odreenih metoda za
procenu vrne snage, npr. na osnovu godinjeg protoka, mada su one u EDB razvijane i
primenjivane uglavnom na srednjenaponskom, a ne na niskonaponskom nivou, [IV.7].

Ova metoda je stoga, barem teorijski, primenjiva kod onih potroaa na niskom naponu
koji su podvedeni pod sistem daljinskog oitavanja brojila (AMR). Kod svakog od njih
je mogue i snimanje aktivne snage u vremenu, pa je izvodljiva i njihova agregacija, u
svakom trenutku. Osnovno ogranienje za iru primenu metode lei u injenici da je
veoma mali broj potroaa u ovom trenutku podveden pod AMR (svega 38 trafo-rejona
obuhvaeno je ovim pilot-projektom). Dodatno, metoda je interesantna samo za ona
podruja u kojima postoji kako daljinski sistem grejanja ili gasifikacija, tako i grejanje
na elektrinu energiju. To dodatno smanjuje uzorak na kome je ova metoda primenjiva.

IV.2.4 Metoda zasnovana na anketiranju potroaa

Metoda koja je ranijih decenija bila popularna i ee primenjivana, zasnovana je na

prethodnom sprovoenju odgovarajue ankete meu potroaima. U ovom sluaju, ona
bi obuhvatila potroae u podrujima od potencijalnog interesa za DSM/DR. Tokom
anketiranja bi odozdo, direktno od krajnjih korisnika, mogli da budu prikupljeni
podaci o njihovoj ukupnoj i o snazi koju bi bili voljni da stave pod upravljanje
isporuioca. Takoe bi tokom ankete mogle da budu istraene i okolnosti (tj.
pogodnosti) pod kojim bi potroai bili voljni za uee u jednom ovakvom DSM/DR
projektu. Bez obzira na ove prednosti, anketiranje karakteriu i odreeni nedostaci:
potrebno je dodatno angaovanje velikog broja anketara (u istraivanje bi najverovatnije
morala da bude ukljuena neka visokokolska ustanova, sa svojim studentima), javili bi
se dodatni trokovi za izradu i umnoavanje anketnog materijala, potrebno je dodatno
vreme da se prikupljeni materijali i podaci sistematizuju i obrade i sl. Pri svemu tome,
za dobijeni rezultat ne postoji garancija da e dati realnu sliku ni o potencijalu stvarno
upravljivog optereenja, niti o stvarnoj spremnosti potroaa na DSM/DR projekat.
Zbog toga ova metoda nije izgledna za primenu i nadalje nee biti razmatrana.

Poreenjem rezultat koji se mogu dobiti prvim trima metodama moe se izvriti i
procena njihove validnosti i upotrebljivosti. Primena i upotrebna vrednost prve dve
metode mogu se najpre testirati na manjim, eksperimentalnim konzumnim podrujima
(npr. na karakteristinim rejonima TS 10/0,4 kV u kojima se veina potroaa greje
pomou TA pei). Druga metoda moe biti odmah primenjena i na ceo konzum neke
ED, ukoliko se poseduju njegovi dijagrami optereenja za vie godina unazad. Trea
metoda, pak, primenjiva je u manjim podrujima tj. na trafo-rejonima sa meovitim
nainom zagrevanja prostorij (npr. sa daljinskim i grejanjem na TA pei).

66
IV.3 Odabir ulaznih podataka za predloene metode

IV.3.1 Ulazni podaci za metodu korienja odnosa potronje po nioj i vioj tarifi

Kao ulazni, za prvu metodu su korieni podaci iz baze EDB sa potronjama kupaca,
koji se inae koriste za izradu obrauna za utroenu elektrinu energiju. Analizom su
obuhvaeni gotovo svi kupci prikljueni na niskonaponsku (NN) mreu EDB, inae
razvrstani u dve kategorije; prva je kategorija iroke potronje domainstva, u kojoj
je ukupan broj analiziranih potroaa bio 746.038, a druga kategorija potronja na
niskom naponu, i to onaj njen deo koga ine fizika lica (preteno domainstva sa
ugraenim tzv. direktnim mernim grupama, skr. DMG). Ovih kupaca je u trenutku
analize bilo 6382. Potronje svih ovih kupaca posmatrane su tokom tri karakteristina
perioda tokom godine i razvrstavane su prema odreenim kriterijumima, detaljno
obrazloenim u prvom potpodglavlju narednog poglavlja ovog rada.

IV.3.2 Ulazni podaci za metodu poreenja dnevnih dijagrama za isti datum u dve
sezone, sa oprenim meteorolokim prilikama

Dodatna pogodnost za primenu ove predloene metode ukazala se upravo u vreme

izrade ovog rada, zbog injenice da je zimska sezona 2012/13. bila izuzetno blaga, sa
veoma malim brojem dana sa snenim padavinama i temperaturama ispod nule, [IV.6].
Zapravo, jedini hladni period tokom nje zabeleen je krajem prve polovine decembra
2012, u vreme kada to nije tipino, v. sliku IV.3.

Slika IV.3 Dijagram srednjih dnevnih temperatura u zimskom periodu 2012/13.

/izvor: sl. 8 iz [IV.6]/

67
Tako je i trenutak vrnog optereenja konzuma EDB u navedenoj sezoni bio
12.12.2012. u 18:45, za razliku od niza prethodnih, kada je dan vrnog optereenja
padao u dublju zimu i pred praznike kao to su sveti Nikola, vee pred Novu godinu ili
pravoslavno Badnje vee. Zbog toga je kao referentna usvojena poslednja zimska
sezona (2012/13.) tj. 2012. kao referentna godina. Za referentni datum u njoj usvojen je
navedeni 12. decembar. Kao i u odgovarajuim prethodnim takvim dokumentima, ceo
period koji se razmatra u [IV.6] je od 1. novembra jedne, do 28. ili 29. februara naredne
kalendarske godine.

Sa slike IV.3 i iz injenice da je maksimum konzuma EDB postignut 12.12.2012, vidi se

da je srednja dnevna vrednost amb toga dana bila neto via nego tokom prethodna tri.
To upravo govori o pomenutom efektu toplotne inercije zgrada i njegovom uticaju na
vrednost vrne snage konzuma. Udarne brzine vetra date su na slici IV.4.

Slika IV.4 Dijagram udarnih brzina vetra u zimskom periodu 2012/13.

/izvor: sl. 9 iz [IV.6]/

Na osnovu podataka sa slika IV.3 i IV.4, primenjujui pristup iz [IV.5], koji u obzir
uzima i smer vetra, u [IV.6] su izraunate ekvivalentne vrednosti temperatur ambijenta,
prikazane ovde na slici IV.5.

Tri meseca zimskog perioda 2012/13: novembar, januar i februar, bila su iznad
stogodinjeg mesecnog proseka za grad Beograd, dok je mesec decembar zbog pojave
neto dueg ledenog talasa, uoljivog na slikama IV.3 i IV.5, bio neto ispod
stogodinjeg mesenog proseka za grad Beograd, [IV.6]. Ove injenice su osobito
pogodovale primeni opisane metode za procenu kapaciteta DSM/DR.

68
 Slika IV.5 Dijagram ekvivalentnih temperatura u zimskom periodu 2012/13.
/izvor: sl. 10 iz [IV.6]/

IV.3.3 Ulazni podaci za metodu oduzimanja snage

toplifikovanih i gasifikovanih potroaa

Podaci o toplifikovanim i gasifikovanim potroaima, naalost, nisu dostupni za sve

delove konzumnog podruja EDB. Tako, na primer, za podruje Pogona Mladenovac, u
vreme izrade ovoga rada, jo uvek nisu postojali podaci o toplifikovanim potroaima
(prikljuenim na sistem daljinskog, tzv. centralnog grejanja). Drugo, za ogromnu
veinu potroaa nije poznata stvarna vrednost njihove jednovremene ili barem
registrovane maksimalne snage. Samo se za kategoriju niski napon (kao i za sve
potroae na srednjem i visokom) vri registrovanje, na mesenom nivou, maksimalne
vrednosti srednje 15-minutne snage. Jedini podatak koji se pouzdano ima za sve
potroae jeste potronja elektrine energije. Drugi dostupni podaci su odobrena vrna
snaga ili obraunska snaga svakog potroaa. Za primenu ove metode, dakle, bilo bi
potrebno vriti procenu stvarne snage potroaa (bilo na osnovu protoka energije ili
podatka o odobrenoj snazi). Jasno je da bi time bila unoena odreena greka, koja bi
zbog brojnosti potroaa mogla da se drastino umnoi i tako smanji preciznost i
upotrebnu vrednost ove metode. Zbog navedena dva, osnovna problema, teorijski
opisana metoda iz potpoglavlja IV.2.3 ima velika ogranienja u primeni.

to se tie prvog problema, tokom istraivanja vezanih za ovaj rad, utvreno je da ni za

one potroae za koje se imaju podaci o toplifikaciji/gasifikaciji i o utroenoj elektrinoj
energiji, podaci nemaju uvek ouvanu konzistentnost. To je posledica postojanja vie
razliitih, nepovezanih baz podataka, lociranih na razliitim serverima. Pritom su za

69
njihovo auriranje zaduena razliita lica, iz vie, funkcionalno nezavisnih,
organizacionih delova EDB. Naime, za ue gradsko podruje (tri gradska
Sektora/Pogona), podaci o toplifikovanim i gasifikovanim potroaima unosili su se u
Informacioni podsistem Sistema daljinskog upravljanja (skr. IPS SDU), i oni su
uglavnom oslonjeni na bazu podataka Infostana. Ni auriranje ovih podataka, meutim,
nije sasvim pouzdano. Za prigradsko podruje, podaci o toplifikaciji i gasifikaciji nisu
unoeni u IPS SDU, ve u zasebne baze podataka.

Osim toga, u nekoliko prethodnih godina, u EDB se radilo na tzv. ifriranju potroaa,
tj. na utvrivanju izvor njihovog napajanja na niskom i srednjem naponu. Takoe, u
vreme rada na ovom istraivanju, a u sklopu poslova vezanih za pilot-projekat
daljinskog oitavanja brojil (AMR), vreno je, po posebnim i pojedinanim zahtevima,
namensko prostorno pozicioniranje potroaa (putem GPS) i snimanje njihove napojne
niskonaponske mree, sa ciljem preciznog utvrivanja pripadnosti svakog pojedinanog
potroaa odreenom trafo-rejonu SN/NN. I tu se, meutim, javlja problem stalnog
auriranja podataka, s obzirom na dodue neto ree primenjivanu mogunost
promena granic napajanja na NN mrei.

Dakle, problem koji se javio jeste sledei: ak i kod primene ove metode na manjem
uzorku potroaa, kakav je skup onih koji su podvedeni pod AMR (i kod kojih, stoga,
moemo imati podatke o stvarnim snagama), dolazi do pojave razliitih podataka o
broju potroaa, zavisno od toga koja se od baz podataka pretrauje. Ovi podaci su
esto, ne samo nekonzistentni, nego i meusobno kontradiktorni i nelogini. (Npr. za
nekoliko posmatranih trafo-rejona, IPS SDU je dao podatke o manjem ukupnom broju
potroaa od broja onih koji su u tom istom rejonu podvedeni pod sistem AMR, i to je
utvreno snimanjem stanja na terenu!) U vreme rada na ovom istraivanju, u EDB je
zapoet proces povezivanja tj. objedinjavanja razliitih baz podataka, pa se jedino
moemo nadati da e u budunosti ovi problemi biti reeni i time omoguene
pouzdanije analize i ira primena ove i slinih metoda.

Dotad, zbog opisanih problema, odlueno je da metoda opisana u IV.2.3 bude testirana
samo na malom uzorku potroaa, sa meovitim nainom grejanja, napojenih iz
nekoliko TS 10/0,4 kV, prikljuenih na isti napojni vod 10 kV, u ijim rejonima je
uveden sistem AMR. Re je o pet TS 10/0,4 kV napojenih sa izvodne elije 10 kV
br. 26 u TS 35/10 kV Duanovac (skr. DNV26). Pod registarskim brojem jedne od
njih (V-1091) fiziki postoji jo jedna TS 10/0,4 kV, a na ovom izvodu se nalazi i jo
jedna zasebna TS 10/0,4 kV, reg.br. V-1852. Potroai napojeni sa ove dve poslednje
TS ne nalaze se na sistemu AMR. Podaci o onim TS sa DNV26 koje su podvedene pod
sistem AMR, prikazani su u Tabeli IV.1. Zbirni podaci za sve TS sa DNV26 prikazani
su u Tabeli IV.2 i na slici IV.6.

70
Tabela IV.1 Podaci o broju i grejanju potroaa na sistemu AMR,
napojenih sa elije 10 kV DNV26

Tabela IV.2 Redosled napajanja i struktura potroaa

na TS 10/0,4 kV napojenim sa DNV26

Slika IV.6 Struktura potroaa na DNV26 prema nainu grejanja

Iz baze podataka sistema pilot-projekta AMR u EDB mogue je uzeti podatke o

optereenjima i potronjama ovih potroaa, a iz baze Domainstva i Virmani (koje
se koriste za izradu obrauna za utroenu elektrinu energiju), raspoznati koji od njih
imaju, a koji nemaju daljinsko grejanje. Zatim je mogue agregirati snage i potronje (u
odreenom periodu) jedne i druge vrste potroaa, kako bi se utvrdilo na koji nain koja
od grupa utie na formiranje zbirnog dijagrama optereenja napojnog izvoda 10 kV,
DNV26. Njegov dijagram optereenja je, pak, dostupan u ranije pomenutoj aplikaciji

71
WinMer, za bilo koji dan, poev od 2005. Poreenjem agregiranih i stvarno zabeleenog
dijagrama optereenja, mogue je proceniti kapacitet potroaa na posmatranom uzorku,
za DSM/DR programe.

Pri svemu ovome, broj gasifikovanih potroaa je u daljim analizama zanemaren, ne

toliko zbog relativno malog udela u ukupnom broju (oko 10%, v. sl. IV.6), koliko zbog
sledee injenice: kada je do pre nekoliko godina cena prirodnoga gasa bila viestruko
nia, gasifikacija i orijentisanje grejanja domainstava, pripreme hrane i tople vode u
njima na gas, uzeli su maha. I planiranje elektrodistributivnih mre ozbiljno je raunalo
na gasifikaciju pojedinih delova konzuma, oekujui pad vrnog optereenja i utroene
elektrine energije u njima. Sa snanim trendom porasta cene gasa, meutim, mnoga
domainstva ve prikljuena na gasnu mreu, odustala su od korienja ovog energenta
i preorijentisala su se na druge, ukljuujui i elektrinu energiju, naroito imajui u vidu
njenu, jo uvek jako depresiranu, cenu u Srbiji. Stoga nalazimo da je, barem u ovom
trenutku, sm podatak o broju gasifikovanih potroaa nedovoljno relevantan za ovde
uraene analize, jer ne znai da domainstvo koje je gasifikovano, ovaj energent zaista i
koristi.

72
V REZULTATI PRIMENE PREDLOENIH METODA
ZA PROCENU KAPACITETA DSM/DR

V.1 Rezultati primene metode korienja odnosa potronje po nioj i vioj tarifi,
zimi i leti

U nastavku e najpre biti izloeni rezultati analize prosene potronje tokom letnjeg
perioda 2012. i zimske sezone 2012/13, svih kupaca prikljuenih na niskom naponu
(NN) na konzumnom podruju EDB. S obzirom da je ceo novembar 2012. karakterisala
neuobiajeno visoka srednja dnevna temperatura, za vrnu zimsku sezonu 2012/13.
usvojen je tromeseni period od poetka decembra 2012. do kraja februara 2013. U
formulama, tabelama i na graficima u ovom poglavlju navedeni period nosi oznaku (Z).
Da bi se u analizama izbegao uticaj efekta poveanja potronje usled intenzivnog
rashlaivanja prostorija klima-ureajima tokom najtoplijih letnjih meseci, kao leto (L)
su usvojena tri rubna meseca april, maj i septembar. Da bi se, pak, istraio i kapacitet
za DSM/DR koji postoji u klima-ureajima, posmatran je i analiziran i tromeseni vrni
letnji period (jun-avgust 2012.), u poglavlju oznaen sa (K). Prema prvoj metodologiji
predloenoj i obrazloenoj u prethodnom poglavlju, posmatrane su i meusobno
poreene potronje tokom ova tri perioda, i to na sledei nain; postavljeni su odreeni
kriterijumi prema kojima je, u bazi podataka koja se koristi za izradu obrauna kupcima,
izvreno pretraivanje i razvrstavanje kupaca (potroaa), u odgovarajue grupe.
Osnovni kriterijumi, koji su takoe meusobno kombinovani u cilju filtriranja potroaa
u manje podgrupe, od razliitog interesa za DSM/DR, bili su sledei:

WZ WZ
1,5 , (5.1) 2,0 , (5.2)
WL WL

WZ WZ
1,5 , (5.3) 2,0 , (5.4)
WK WK

WK WK
1,25 , (5.5) 1,5 , (5.6)
WL WL

WMTZ WMTZ
1,25 , (5.7) 1,5 , (5.8)
WMTL WMTL

WMTZ WMTZ
1,25 (5.9) i 1,5 , (5.10)
WMTK WMTK

gde su:
WZ prosena mesena potronja elektrine energije tokom vrne zimske sezone;
WL prosena mesena potronja elektrine energije tokom leta, bez uticaja klima-
ureaja;

73
WK prosena mesena potronja elektrine energije tokom vrne letnje sezone, sa
uticajem klima-ureaja;
WMTZ prosena mesena potronja elektrine energije po manjoj tarifi (MT) tokom
vrne zimske sezone;
WMTL prosena mesena potronja elektrine energije po MT tokom leta, bez uticaja
klima-ureaja;
WMTK prosena mesena potronja po MT tokom vrne letnje sezone, sa uticajem
klima-ureaja.

Pretrage baze podataka [V.1] i [V.2] EDB sa potronjama kupaca, prema gore
navedenim kriterijumima i njihovim kombinacijama, izvrene su za dve kategorije, za
sve kupce prikljuene na NN mreu EDB. Prva je kategorija iroke potronje
domainstva, u kojoj je ukupan broj analiziranih potroaa bio 746.038. Ukupna
prosena mesena potronja ovih kupaca iznosila je 411.437.501 kWh zimi,
255.762.197 kWh u rubnom i 239.611.178 kWh u vrnom letnjem periodu. Druga
kategorija je Potronja na niskom naponu, i to onaj njen deo koga ine fizika lica
(preteno domainstva sa ugraenim tzv. direktnim mernim grupama, skr. DMG). Ovih
kupaca je u trenutku analize bilo 6382. Ukupna prosena mesena potronja ovih
kupaca iznosila je 14.979.170 kWh zimi, 5.475.740 kWh u rubnom i 4.797.777 kWh u
vrnom letnjem periodu.

V.1.1 Istraivanje ukupnog kapaciteta za DSM/DR tokom zimskog perioda

Dobijeni rezultati pretraivanja baze podataka i grupisanja kupaca prikazani su u Tabeli

V.1 (za 11 najuticajnijih grupa u kategoriji iroka potronja, definisanih na osnovu
navedenih kriterijuma) i u Tabeli V.2 (za 11 najuticajnijih grupa kupaca sa DMG).
Rezultati u ovim tabelama su sloeni po opadajuem redosledu vrednosti ukupne
potronje tokom najizrazitijeg, zimskog perioda (kolona UK.ZIMA).

Tabela V.1.a Deo rezultata pretraivanja baze podataka o potronji kupaca

u kategoriji iroka potronja

74
Tabela V.1.b Udeo potronje najuticajnijih grup kupaca u kategoriji iroka potronja

U tabelama s ekstenzijom (a) date su apsolutne vrednosti, a u onima sa (b) procentualno

uee pojedinih grupa u ukupnom broju potroaa posmatrane kategorije tj. u njenoj
ukupnoj potronji elektrine energije. U Tabeli V.2 prosena snaga (u kW) predstavlja
srednju vrednost za posmatranu grupu maksimalnog petnaestominutnog optereenja
registrovanog pomou DMG.

Tabela V.2.a Deo rezultata pretraivanja baze podataka o potronji kupaca

u kategoriji Niski napon (DMG)

Tabela V.2.b Udeo potronje najuticajnijih grup kupaca

u kategoriji Niski napon (DMG) fizika lica

Takoe su, na slikama V.1 i V.2, grafiki prikazane i ukupno utroena elektrina
energija (grafik levo na slici V.1.a) i ukupan broj potroaa po grupama (grafik desno), i
to za 11 najbrojnijih grupa tj. za grupe koje su najuticajnije na ukupnu potronju. Radi
bolje ilustracije uticaja pojedinih grupa potroaa na ukupno utroenu elektrinu
energiju, u Tabeli V.1.b i na slici V.1.b prikazano je njihovo procentualno uee.

75
 Slika V.1.a Prosena potronja prosenih potroaa u najbrojnijim i najuticajnijim
grupama iz kategorije iroka potronja (domainstva) i njihov broj

Slika V.1.b Udeo broja i potronje prosenih potroaa u najbrojnijim i najuticajnijim

grupama iz kategorije iroka potronja (domainstva)

Ono to je zanimljivo kod obe kategorije potronje, jeste da se u odnosu na ostale,

brojnou u ukupno utroenom elektrinom energijom, jasno izdvojila ista grupa
potroaa, koja zadovoljava kriterijume (5.2), (5.4), (5.8) i (5.10). U kategoriji iroke
potronje, ova grupa je, dodue, malobrojnija od najvee one koja ne zadovoljava
nijedan od postavljenih kriterijuma. Uprkos tome, ta prva grupa je najuticajnija, jer u
zimskom periodu troi ubedljivo najvei deo energije. Ona obuhvata svega 18,21%
potroaa iz ove kategorije, a tada troi ak 37,07% ukupne elektrine energije za
kategoriju iroka potronja. To ovu grupu ini najozbiljnijim kandidatom za primenu
DSM/DR programa. Udeo bilo koje druge grupe, pa i onih prvih narednih po broju i
uticaju, za red veliine je manji. Kod kupaca sa DMG, grupa koja zadovoljava navedene
kriterijume je i najbrojnija (52,1%) i najuticajnija (70,77% energije u ovoj kategoriji
potronje). Ipak, re je o relativno malom broju kupaca u odnosu na ceo konzum (oko

76
6,5% svih potroaa prikljuenih na NN), pa bi primena DSM/DR programa na nju
imala manje efekte od eventualne masovne primene u kategoriji iroka potronja. Sa
druge strane, s obzirom na tehniku mogunost registrovanja maksimalne vrednosti
srednje 15-minutne snage, efekti eventualnog DSM/DR programa ovde bi bili laki za
praenje. Takoe, imajui u vidu da je prosena potronja po kupcu u kategoriji Niski
napon mnogo vea, ona je pogodnija za pilot-programe DSM/DR i bre postizanje
njihovih poetnih efekata.

Slika V.2.a Prosena potronja prosenih potroaa u najbrojnijim i najuticajnijim

grupama iz kategorije Niski napon fizika lica (sa DMG) i njihov broj

Slika V.2.b Udeo broja i prosene potronje potroaa u najbrojnijim i najuticajnijim

grupama iz kategorije Niski napon fizika lica (sa DMG)

V.1.2 Istraivanje kapaciteta za DSM/DR u TA peima

Dalji korak je predstavljalo dodatno filtriranje baze podataka u cilju raspoznavanja

potroaa sa TA peima, tj. njihovog odvajanja od ostalih potroaa koji koriste
elektrinu energiju za zagrevanje svojih prostorija. Ovaj postupak je opisan u
prethodnom poglavlju, a njegova sutina lei u tome da se iz grupe potroaa koja

77
tokom zime ima znaajno veu ukupnu potronju elektrine energije nego tokom leta,
odvoje potroai koji imaju osetno veu potronju po nioj (manjoj) tarifi, kako zimi,
tako i manju potronju po toj tarifi leti nego zimi. Rezultati ovakvog razvrstavanja
potroaa prema ovim kriterijumima dati su u Tabeli V.3 i na sl. V.3.
Tabela V.3.a Broj potroaa i mesena potronja po potroau i grupi sa TA peima,
ostalim grejnim ureajima na elektrinu energiju i neelektrino grejanje;
kategorija: iroka potronja

Tabela V.3.b Procentualni udeli potroaa i njihove potronje po podgrupama sa TA

peima, ostalim grejnim ureajima na elektrinu energiju i neelektrino grejanje;
kategorija: iroka potronja

Kao to vidimo, potroa koji sigurno koriste TA pei ima trostruko manje nego onih
koji sigurno imaju neelektrino grejanje. Ipak, uticaj potroaa sa TA peima na ukupnu
potronju tokom zime je vie nego znaajan, jer se gotovo izjednaava sa udelom te
druge, tri puta brojnije grupe potroaa. Zanimljivo je da je tokom leta (sa i bez uticaja
klima-ureaja), potronja elektrine energije po ovako razvrstanim grupama potroaa,
praktino srazmerna njihovoj brojnosti. To znai da je u svim, ovde razmatranim,
grupama potroaa iz kategorije iroka potronja domainstva, priblino jednak
udeo potroaa koji koriste klima-ureaje, i da je njihovo ponaanje leti (nain
korienja rashladnih ureaja), priblino isto.

Analogno pretraivanje baze EDB uraeno je i za kategoriju Potronja na niskom

naponu, za fizika lica sa DMG (dakle, preteno je re o domainstvima). Ovi rezultati
su dati u Tabeli V.4 i na slici V.4.

Za razliku od prethodne kategorije potronje, u ovoj, malobrojnijoj, udeo potroaa (u

%) sa elektrinim grejanjem i akumuliranjem energije je gotovo trostruko vei. Pritom
je njihov udeo u ukupno utroenoj energiji jo osetniji (77,5%). Kao i u prethodnom
razmatranju ukupnog zimskog kapaciteta za DSM/DR (potpogl. V.1.1), i ovde vae
zapaanja po pitanju primene ovih program na potroae sa DMG.

78
Slika V.3 Udeli neelektrinog i razliitih vrsta elektrinog grejanja u ukupnoj potronji
kategorije iroka potronja u apsolutnim iznosima (gore levo), u procentima (dole) i
broj potroaa (gore desno)

Tabela V.4.a Broj potroaa i mesena potronja po potroau i grupi sa TA peima,

ostalim grejnim ureajima na elektrinu energiju i neelektrino grejanje;
kategorija: Potronja na niskom naponu, (DMG) fizika lica

Tabela V.4.b Procentualni udeli potroaa i njihove potronje po podgrupama sa TA

peima, ostalim grejnim ureajima na elektrinu energiju i neelektrino grejanje;
kategorija: DMG fizika lica

79
Slika V.4 Udeli neelektrinog i razliitih vrsta elektrinog grejanja u ukupnoj potronji
kategorije DMG fizika lica u apsolutnim iznosima (gore levo), u procentima (dole)
i broj potroaa (gore desno)

V.1.3 Istraivanje kapaciteta za DSM/DR tokom vrnog letnjeg perioda

Na slian nain kao u prethodnom potpoglavlju, samo uz postavljanje drugaijih

kriterijuma, ovde navedenih u tabeli V.5, izvreno je odgovarajue pretraivanje baza
[V.1] i [V.2] EDB sa podacima o potronji kupaca elektrine energije, u cilju
odreivanja kapaciteta klima-ureaja za programe DSM/DR. Kao to se moe videti,
posmatrani su odnosi potronje u vrnom i rubnom letnjem periodu. Rezultati su takoe
dati u tabeli V.5, kao i grafiki, na slici V.5.

Vidimo da svega po oko 7% potroaa u kategoriji iroka potronja ima za preko

25% tj. za preko 50% veu potronju elektrine energije u vrnom letnjem u odnosu na
rubni letnji period. Tokom zime i rubnog letnjeg perioda, udeo (u %) prve podgrupe u
ukupoj potronji priblino odgovara njenom udelu u ukupnom broju potroaa (i iznosi
oko 6%), dok je udeo u potronji druge podgrupe upola manji. U vrnom letnjem
periodu, pak, udeo u potronji obe grupe raste, s tim to je porast udela podgrupe preko
25% neto vei. Kao i kod prethodnih rezultata, uoljivo je da je prosena mesena
potronja u vrnom letnjem periodu manja nego u rubnom letnjem. To je posledica
sezone godinjih odmora i odsustva velikog broja ljudi iz njihovih domova.

80
 Tabela V.5.a Broj potroaa i mesena potronja po potroau i grupi sa klima-
ureajima; kategorija: iroka potronja

Tabela V.5.b Procentualni udeli potroaa i njihove potronje po podgrupama sa

klima ureajima; kategorija: iroka potronja

Slika V.5 Udeli potroaa sa klima-ureajima u ukupnoj potronji kategorije

iroka potronja u apsolutnim iznosima (gore levo),
u procentima (dole) i broj potroaa (gore desno)

Ve je reeno da se samo poveanje temperature prostorija od 2 oC moe smatrati

prihvatljivim sa aspekta komfora korisnika. To znai da se moe utedeti samo jedan
manji deo ovog porasta, tj. razlike energije iz perioda (K) i (L), sa slike V.5 (tj. razlike
vrhova poslednja dva stupca desno). Dakle, smanjenje vrednosti angaovane snage,
tokom aktivnog dela letnjeg dana, moe biti veoma ogranieno. Sa druge strane, za

81
DSM/DR je daleko povoljnije ukoliko se vei deo zimske potronje energije sa slik
V.1 do V.4 moe izmestiti iz period vee potronje/optereenja u periode manje
potronje/snage tokom zimskog dana.

V.1.4 Poreenje zimskog i vrnog letnjeg kapaciteta za DSM/DR

Dodatno, poreenje zimskih i letnjih kapaciteta za DSM/DR moe se ilustrovati

vizuelno, uvidom u dva odgovarajua, karakteristina dnevna dijagrama najveeg dela
konzumnog podruja EDB, iz [V.5], razmatranog i u narednom potpoglavlju. Tipini
zimski i letnji dnevni dijagrami optereenja, za radne dane, prikazani su na slici V.6. Na
ovoj slici su naznaena i troila preovlaujua u odreenim periodima dana, koja utiu
na oblikovanje dijagrama optereenja.

Slika V.6 Poreenje karakteristinih zimskog i letnjeg dnevnog dijagrama optereenja

konzuma Beograda

Sa ove slike je uoljivo sledee:

- razlika zimskog i letnjeg vrnog optereenja je oko 400 MW, s tim da je zimska
sezona i dalje ona koja je kritina;
- leti su dnevne oscilacije optereenja vee (oko 500 MW) nego zimi (300 MW), ali
su zimi ee;
- vrno optereenje leti nastupa nakon zenita, oko pet asova ranije nego zimi. Leti
se, naime, u najtoplijem delu dana intenzivnije koriste klime i drugi rashladni
ureaji;
- leti izostaje jutarnji, a zimi veernji lokalni maksimum optereenja. Jutarnji i
popodnevni vrh zimi posledica su dogrevanja stambenih prostorija elektrinim

82
 ureajima. Veoma esto, ono se javlja zbog loeg sistema daljinskog grejanja u
pojedinim delovima Beograda;
- leti je noni vrh blai od zimskog, kao to i kriva punjenja i iskljuivanja
akumulacionih ureaja leti (samo AKU-bojleri) ima neto blai nagib nego zimi
(kada se ukljuuju i TA-pei).
Za adekvatan izbor DSM/DR program nuno je najpre obaviti paljivu analizu ovih
dijagrama optereenja.

V.2 Rezultati primene metode poreenja grafika dnevnih optereenja

za isti ili priblian datum u razliitim godinama

Ovaj metod je najpre primenjen na celokupno konzumno podruje EDB, sa izuzetkom

podruja Mladenovca i direktnih kupaca na 110 kV naponskom nivou, sa podacima iz
[V.5]. Gradi Mladenovac i okolno podruje napajaju se elektrinom energijom
izolovano (kao ostrvo), preko jedne transformatorske stanice (TS) 110/35 kV i nekoliko
TS 35/10 kV, bez poveznih vodova 35 kV sa bilo kojim drugim delom konzumnog
podruja EDB. (U vreme izrade ove disertacije u toku je bila realizacija jednog
poveznog voda sa 35 kV mreom u oblinjem Sopotu.) Istorijski posmatrano, ovo je
posledica injenice da je podruje Mladenovca poslednje pripojeno EDB. Iz tih razloga,
sadanji Pogon EDB u Mladenovcu poseduje svoj sopstveni Dispeerski centar, koji
nezavisno upravlja elektrodistributivnom mreom, svih naponskih nivoa (osim 110 kV),
na ovom podruju. Preduzea za distribuciju elektrine energije su 2008. godine
preuzela od kompanije za prenosnu mreu, Elektromree Srbije (EMS), tzv. direktne
kupce (tj. potroae elektrine energije). Ovi kupci imaju obezbeeno obraunsko
merenje u posebnim mernim elijama, sa strujnim i naponskim mernim
transformatorima prikljuenim na strani napona 110 kV. U ovoj analizi emo, meutim,
razmatrati sumarne podatke sa svih ostalih obraunskih mernih mesta na kojima EMS
prodaje elektrinu energiju EDB-u. Stoga su i podaci i profili optereenja, registrovani
tokom nekoliko poslednjih godina, dostupni na SCADA EDB tj. u aplikaciji WinMer,
[V.5]. Ti podaci i profili obuhvataju i sumarna optereenja i potronju u preostalom ali
i najveem delu konzumnog podruja EDB.

V.2.1 Rezultati primene metode poreenja na podatke iz zimskog perioda

odreivanje kapaciteta elektrinih grejnih ureaja za DSM/DR

Za referentni datum izabran je 12. decembar 2012. Naime, toga dana, tokom
popodneva, zabeleeno je godinje vrno optereenje celokupnog konzumnog podruja
EDB. Dnevni dijagram (profil) optereenja za taj dan, za napred opisani najvei deo
konzumnog podruja EDB (dakle, bez Mladenovca i bez direktnih kupaca), prikazan je
ovde, na slici V.7. Ovaj dnevni dijagram optereenja je potom uparivan sa dnevnim
dijagramima optereenja za isti datum tokom osam prethodnih godina, redom i
pojedinano. Izuzetak je bila zimska sezona 2008/09, kada na taj dan dijagram
optereenja nije snimljen, zbog problema sa radom SCADA EDB. Stoga su u analizama

83
podaci za 12. decembar 2008. zamenjeni dijagramom optereenja zabeleenim 17.
decembra 2008, jer su toga dana vladali slini meteoroloki uslovi. Srednja dnevna
temperatura okoline i brzina vetra bile su gotovo iste kao 12. decembra 2008,
ukljuujui i trendove ovih veliina, pre i posle oba ova datuma. Rezultati metodologije,
prethodno opisane u potpoglavlju IV.2.2, primenjene na parove podataka iz ovih osam
godina (od kojih je jedan par prikazan na slici V.8), dati su sumarno u Tabeli V.6. Ovi
rezultati, za svih osam parova profila optereenja, ilustrovani su na slici V.9, u
monotono opadajuem nizu vrednosti veine PM , sraunate prema (4.1).

Slika V.7 Profil dnevnog optereenja konzuma EDB na dan 12.12.2012.

(bez Mladenovca i direktnih kupaca)

Slika V.8 Par dnevnih dijagrama optereenja za isti datum u zimu 2011/12. i 2012/13,
sa razliitim meteorolokim prilikama

84
Tabela V.6 Rezultati primene metodologije poreenja parova dijagrama,
ilustrovane na slici IV.1 (zima)

Slika V.9 prikazuje da ostale veliine, Pm , P M i P m , ne prate trend PM , ali da

meusobno imaju slian. To je bio razlog da se analizira i razlika u potronji, W, koja
je prikazana na slici V.10, sa istim redosledom posmatranih parova godin, kakav je i
onaj prikazan na slici V.9.
Ranije opisanom normalizacijom vrednosti veliin PM, Pm , P M i P m , prema
odgovarajuim vrednostima razlik potronje, W (datih u Tabeli V.6 i na slici V.10),
uz usvojeno t = 1 h, dobijene su krive prikazane na slici V.11. Ova slika pokazuje
najjau korelaciju W sa P M i P m (srednje krive na toj slici). Stoga bi zakljuak
mogao da bude da jedna od ovih dveju veliina moe da se koristi kao osnova za
procenu kapaciteta kontrolabilnog optereenja unutar konzumnog podruja EDB.

Slika V.9 Najvee i najmanje razlike optereenja na dan 12. decembra tokom osam
godina, u odnosu na referentnu, 2012. godinu

85
 Slika V.10 Razlike potronje elektrine energije, W, tokom 12. decembra 2012. i
potronji na taj dan u prethodnih osam godina, rangirane prema opadajuoj maksimalnoj
razlici optereenja, PM

Slika V.11 Korelacija maksimalnih i minimalnih vrednosti razlik optereenja sa

odgovarajuim razlikama u potronji elektrine energije
/poreenje referentne godine, 2012, sa prethodnih osam, na dan 12. decembra/

Na osnovu podataka iz Tabele V.6 takoe su nainjene slike V.12 i V.13. Slika V.12
prikazuje zavisnost dnevnog vrnog i minimalnog optereenja tokom referentnog
datuma (12. decembra) od vrednosti srednje dnevne temperature okoline, a slika V.13 -
od udarne brzine vetra.

86
 Slika V.12 Zavisnost dnevnog vrnog i minimalnog optereenja od vrednosti srednje
dnevne temperature okoline na referentni dan (12. decembra),
tokom perioda 2004-2012.

Slika V.13 Zavisnost dnevnog vrnog i minimalnog optereenja od vrednosti udarne

brzine vetra na referentni dan (12. decembra), tokom perioda 2004-2012.
Slike V.12 i V.13 pokazuju da ne postoji jasna korelacija izmeu posmatranih veliina.
Oigledno je da je potrebno sprovesti i jednu dublju, kvalitativnu analizu, prvenstveno
po pitanju smera i karaktera vetra (utvrditi da li je re o toplom ili hladnom vetru). Te
karakteristike vetra u podruju Beograda imaju snaan uticaj na subjektivan utisak
hladnoe tj. na ekvivalentnu temperaturu okoline (onu u kojoj je uraunat i uticaj vetra),
i posledino na porast vrnog optereenja, nastalog usled dodatnog zagrevanja
ivotnog i radnog prostora.

V.2.1.1 Procena kapaciteta za upravljanje termo-akumulacionim ureajima

metodom poreenja dijagrama
S obzirom na ekonomski osetno povoljniji noni, nii tarifni stav u odnosu na vii,
dnevni tarifni stav, dnevni dijagrami optereenja (v. slike V.7 i V.8) imaju jasno izraen
noni vrh, koji se javlja u periodu od 00:45 i 01:15 h. Vreme nastupanja nieg tarifnog

87
stava na podruju EDB je tano u pono. Za sve analizirane dijagrame vrnih zimskih
period karakteristian je i postepeni pad optereenja tokom nonih sati (v. slike V.6,
V.7 i V.8). On nastaje usled akumuliranja energije, dostizanja eljene temperature
jednog broja TA-pei i akumulacionih brojlera i iskljuivanja njihovih termostata. Stoga
je jasno da se izborom odgovarajueg DSM/DR programa ovaj noni vrh moe odsei, a
dolja nonog dela dijagrama popuniti. S obzirom da je takoe oigledno da je postojei,
tipian oblik nonog dela dijagrama optereenja iskljuivo posledica rada i automatskog
iskljuivanja termo-akumulacionih ureaja, uporedna analiza upravo ovoga dela
prethodno ve uporeenih devet dijagrama za 12. decembar, relativno lako nam moe
pruiti uvid u opseg (u MW) u kojima se kree kapacitet za upravljanje ovim ureajima.
Usvojena su tri karakteristina trenutka:
- vreme nastupanja nie tarife (pono),
- trenutak nonog maksimuma referentnog datuma, 12.12.2012. (u 00:45, iznosio
1325,8 MW) i
- trenuci nonih maksimuma za isti datum u prethodnih osam godina.
Za svaku od osam poredbenih kombinacija posmatrana je razlika u trenutno zabeleenoj
snazi, u ova tri trenutka. Rezultati poreenja dati su u Tabeli V.7. U krajnjoj desnoj
koloni ove tabele dato je, za svaku godinu ponaosob, poreenje nonog vrnog i nonog
minimalnog optereenja 12.12.

Tabela V.7 Trenutne razlike nonih optereenja za karakteristine trenutke referentnog

datuma od 2004. do 2011. u poreenju sa 12.12.2012.
Razlika optereenja u karakteristinom trenutku (MW) Razlika (u MW)
Poreene u 00:45 za noni max. nonog max. i min.
u pono vreme nastupanja
godine (prema 12.12.'12.) 200411. 12.12. i-te godine
2004-2012. 237,88 172,17 135,37 01:15 206,24
2005-2012. 217,51 176,05 176,05 00:45 262,67
2006-2012. 291,81 263,10 251,10 01:00 270,49
2007-2012. 182,77 143,16 143,16 00:45 279,22
2008-2012. 349,67 321,23 308,02 01:00 (17.12.'08.) 215,51
2009-2012. 327,30 285,29 248,12 01:15 196,35
2010-2012. 186,05 142,82 142,82 00:45 228,60
2011-2012. 264,42 226,36 211,45 01:00 256,31
2012. 0 0 0 00:45 225,69
Maksimalna: 349,67 321,23 308,02 349,67 279,22
Minimalna: 182,77 142,82 135,37 135,37 196,35

Vidimo, dakle, da se potencijal za DSM/DR termo-akumulacionih ureaja na

razmatranom konzumnom podruju EDB, izraen u elektrinoj snazi, kree u opsegu od
135 do 350 MW. Srednja vrednost ovog opsega (u pretposlednjoj koloni desno) iznosi
242,5 MW. Ako, pak, posmatramo samo razliku nonog maksimuma i nonog
minimuma 12.12. svake godine ponaosob (krajnja desna kolona tabele V.7), dobija se
neto ui opseg, od 196 do 280 MW. Sredina tog, ueg, opsega iznosi 237,8 MW.

88
Takoe, i na samim graficima V.7 i V.8, datim ranije kao primer, jasno je uoljivo da
razlika izmeu vrednosti nonog vrnog i minimalnog optereenja, iznosi 225 i
256 MW, to predstavlja odstupanja od svega oko 15 MW od srednjih vrednosti
opseg iz tabele V.7. Dakle, sa velikom sigurnou se moe tvrditi da je kapacitet
termo-akumulacionih ureaja na razmatranom konzumnom podruju EDB, u trenutku
izrade ove analize, iznosio oko 240 MW (oko 15% istorijskog maksimuma).

V.2.1.2 Zavisnost vrne none snage i brzine punjenja termo-akumulacionih ureaja

od spoljne temperature
Ovde je interesantno istraiti i zavisnost vrednosti vrne none snage (za karakteristian
datum), od registrovane srednje dnevne temperature. Ovo je mogue uraditi sa i bez
uticaja toplotne inercije zgrad. Ovom prilikom, ona nee biti uzeta u obzir. Takoe je
zanimljivo istraiti i zavisnost od ove temperature nagiba nonog dela krive dnevnog
dijagrama optereenja, koji karakterie punjenje i iskljuivanje dela TA-ureaja. On se
dobija linearizacijom dela dnevnog dijagrama optereenja, od trenutka nonog
maksimuma do trenutka jutarnjeg minimuma optereenja. Ovi delovi krive optereenja
prikazani su na slici V.14, za karakteristian, referentni datum (12. decembar), tokom
devet uzastopnih zimskih sezona.

Slika V.14 Krive automatskog iskljuivanja dela TA-ureaja na konzumu EDB tokom
nonih sati (za karakteristian datum zimskog perioda tokom devet godina)
i njihova linearizacija

89
 Slika V.15 Zavisnost vrne none snage i nagiba krive iskljuivanja TA-ureaja
od srednje dnevne temperature okoline (grafici levo)
i od udarne brzine vetra (grafici desno)

Na slici V.15 prikazani su rezultati analize zavisnosti vrne none snage i koeficijenta
linearizacije (brzine punjenja TA-ureaja) od srednje dnevne temperature i udarne
brzine vetra. Uoljivo je da postoji anomalija umesto da vrna nona snaga u zimskom
periodu raste sa porastom udarne brzine vetra, ona opada. Uvidom u srednje vrednosti
spoljanje temperature, zapaa se da je ona u dva sluaja ona iznosila ak 7,7 i 11,2 oC,
u etiri iznad 0 oC, a samo u tri ispod nule, i to samo do 3 oC. Zbog oito
preovlaujueg broja sluajeva sa toplim ili relativno toplim vetrom, dolo je do
konverzije zavisnosti vrne snage od njegove brzine. Takoe, grafik dole desno na slici
V.15 pokazuje da brzina punjenja i iskljuivanja TA pei praktino ne zavisi od udarne
brzine vetra. Time su potvreni rezultati istraivanja prikazani u [IV.1], koji ukazuju na
to da bi trebalo raunati sa uticajem srednjih dnevnih, a ne udarnih brzin vetra na vrnu
snagu.

V.2.2 Rezultati primene metode poreenja na podatke iz letnjeg perioda

odreivanje kapaciteta rashladnih ureaja za DSM/DR

Za referentni datum tokom letnjeg perioda odabran je 6. avgust 2012. Tada je

zabeleena najvea srednja dnevna temperatura u Beogradu tokom te godine, koja je
usvojena kao referentna. Naime, bio je to jedan od najtoplijih dana otkako se vre
merenja. Srednja dnevna temperatura je toga dana iznosila ak 32,4 oC. Dnevni
dijagram optereenja za taj dan prikazan je u vidu gornje krive na slici V.16. Na njoj je

90
prikazan i dnevni dijagram za jedan od najhladnijih letnjih dana, 5. avgust 2007. (donja
kriva). Tada je srednja dnevna temperatura iznosila svega 16,1 oC.

Slika V.16 Par dnevnih dijagrama optereenja za priblino isti datum

u leto 2012. i 2007, sa oprenim meteorolokim prilikama

Ovde je interesantno napomenuti da razlika u utroenoj elektrinoj energiji nije najvea

kod ovog para datuma, i da je bila ak 2000 MWh vea, kada se uporede 6.8.2012. i,
npr, 7.8.2005, kada je srednja dnevna temperatura bila 18,1 oC. Ovo moe biti posledica
termike inercije zgrada, prirode i smera vetra ili injenice da se zavisnost vrne snage
od temperature i brzine vetra menja u vremenu, sa promenama cena elektrine energije,
[IV.1]. Nadasve, vrlo je mogue da su se zbog neuobiajenog zahlaenja, 5. avgusta
2007. klima-ureaji (oni koji imaju tu opciju) koristili za dogrevanje prostorija, pa je
ukupno utroena elektrina energija tada bila vea nego kod slinih datuma sa 2 do 4 oC
viom srednjom dnevnom temperaturom (v. prvih nekoliko kolona u Tabeli V.8).

Iz tabele V.8 se vidi da nema rezultata za leto 2004. To je posledica injenice da su u

vreme izrade ovog rada u aplikaciji WinMer bili dostupni podaci poev od zimske
sezone 2004/05. Takoe se vidi da ne postoje podaci za leto 2008. Razlog za to su vei
radovi na SDU EDB tj. SCADA, vreni u periodu od maja do oktobra te godine. Tada
nije bilo merenja ni akvizicije podataka na svim delovima konzuma, pa tako ni zbirni
dijagram konzuma EDB nije generisan. Umesto tih, nedostajuih letnjih sezona,
odabrani su pomenuti datumi jedan sa najniom temperaturom (5.8.2007.) i drugi sa
najmanjom potronjom (7.8.2005.), tj. najveom razlikom potronje u odnosu na
referentni datum (6.8.2012.). Podaci vezani za ova dva datuma bie oznaeni asteriksom
(*) na narednim slikama.

91
Tabela V.8 Rezultati primene metodologije poreenja parova dijagrama,
ilustrovane na slici IV.1 (leto)

Slika V.17 Najvee i najmanje razlike optereenja na sm dan ili oko 6. avgusta tokom
est godina, u odnosu na referentnu, 2012. godinu

Slika V.18 Razlike potronje elektrine energije, W, tokom 6. avgusta 2012. i

potronji na taj ili neki njemu bliski datum u est drugih godina, rangirane prema
opadajuoj maksimalnoj razlici optereenja, PM

92
 Slika V.19 Korelacija maksimalnih i minimalnih vrednosti razlik optereenja
sa odgovarajuim razlikama u potronji elektrine energije
/poreenje referentne letnje sezone 2012, sa nekoliko prethodnih/

Slika V.20 Zavisnost dnevnog vrnog i minimalnog optereenja od vrednosti srednje

dnevne temperature okoline na referentni dan (6. avgusta) i oko njega,
tokom perioda 2005-2012.

Slika V.21 Zavisnost dnevnog vrnog i minimalnog optereenja od vrednosti udarne

brzine vetra na referentni dan (6. avgusta) i oko njega, tokom perioda 2005-2012.

93
Slike V.20 i V.21 prikazuju da ni tokom leta ne postoji jasna i nedvosmislena korelacija
dnevnog vrnog i minimalnog optereenja od vrednosti srednje dnevne temperature
okoline, niti od udarne brzine vetra. Oigledno je i ovde potrebna dodatna, kvalitativna
analiza, po pitanju termike inercije, kao i smera i prirode vetra (topao ili hladan).

V.2.2.1 Procena kapaciteta za upravljanje klima-ureajima

metodom poreenja dijagrama

Na dnevnim dijagramima optereenja (v. slike V.7 i V.8) jasno su izraeni i popodnevni
i veernji vrh. Prvi se javlja u periodu od 13:15 do 14:15 h, a drugi od 21:00 do 21:30.
U zimskom periodu, popodnevni vrh je, po svoj prilici, dominantno posledica
dogrevanja prostorij elektrinom energijom. Naime, u pojedinim toplifikovanim
delovima konzumnog podruja EDB, daljinsko grejanje iz toplana i zajednikih
kotlarnica nije zadovljavajue, pa se naroito tokom ledenih i vetrovitih dana
masovno koriste elektrini ureaji za dogrevanje. Tokom letnjeg perioda, popodnevni
vrh je mahom posledica korienja rashladnih ureaja, i javlja se nekoliko sati ranije.
Tada i tokom veernjeg vrha, jedan deo optereenja zasigurno potie od klima-ureaj,
jer dolazi do pojave da zbog termike provodnosti i hlaenja zidova zgrad
temperatura prostorij u veernjim i nonim satima bude via od spoljanje. Ipak,
pretpostavlja se da u veernjim satima (i leti i zimi) na oblik dijagrama optereenja
dominanto utiu ostali elektrini aparati u domainstvu (npr. tednjaci zbog pripreme
hrane za naredni dan, maine za pranje sua i vea, pegle i drugi kuni aparati).

Za analizu kapaciteta klima-ureaj takoe su usvojena tri karakteristina trenutka:

- trenutak popodnevnog maksimuma referentnog datuma, 6.8.2012. (u 13:45,
iznosio 985,23 MW),
- trenuci popodnevnih maksimuma i
- trenuci apsolutnog, popodnevnog ili veernjeg, maksimuma, svi za isti datum u
prethodnih osam godina (tj. za priblian datum 2005. i 2007, umesto 2004. i
2008, kada su letnja merenja sa SDU izostala).
Za svaku od osam poredbenih kombinacija posmatrana je razlika u trenutno zabeleenoj
snazi, u ova tri trenutka. Rezultati poreenja dati su u Tabeli V.9. U krajnjoj desnoj
koloni ove tabele dato je, za svaku godinu ponaosob, poreenje dnevnog vrnog i
minimalnog optereenja 6. avgusta (ili priblinog datuma).

Vidimo, dakle, da se potencijal klima-ureaja na razmatranom konzumnom podruju

EDB, izraen u elektrinoj snazi, kree u opsegu od 194 do 413 MW. Srednja vrednost
ovog opsega (u pretposlednjoj koloni desno) iznosi 303,8 MW. Ove vrednosti su ak i
vee nego kapacitet u termo-akumulacionim ureajima (v. potpoglavlje V.2.1.2).

Realan kapacitet klima-ureaja za DSM/DR je, ipak, osetno manji. Za razliku od TA-
pei, na primer, koje su de facto ureaji za skladitenje energije, klima-ureaji to nisu.
Njihovo ogranienje lei u ranije navedenoj injenici da poveanje/smanjenje

94
temperature prostorij od svega 2 oC moe biti prihvatljivo s aspekta komfora korisnika.
Dakle, samo manji deo ovoga kapaciteta moe biti upravljiv, jer bi iskljuivanje
kompletne navedene snage dovelo do neprihvatljivog porasta temperature prostorij.

Tabela V.9 Trenutne razlike popodnevnih i veernjih optereenja za karakteristine

trenutke referentnog datuma od 2005. do 2011. u poreenju sa 6.8.2012.
Razlika optereenja u karakteristinom trenutku (MW) Razlika (u MW)
apsol. popodn.
u 13:45 za popo- apsolutnih dnevnih
Poreene ili veernji vreme vreme
(prema dnevni max. max. i min.
godine max. nastupanja nastupanja
6.8.'12.) 200511. 6.8. i-te godine
200511.
2005-2012. 367,19 21:00 377,62 376,47 13:30 57,04
21:00 14:15
2005*-2012. 381,62 413,26 410,72 46,01
(7.8.'05.) (7.8.'05.)
2006-2012. 340,94 21:30 386,59 386,53 13:30 57,17
2007-2012. 197,63 21:15 242,73 238,79 13:15 40,44
21:00 12:45
2007*-2012. 256,98 293,96 284,14 108,82
(5.8.'07.) (5.8.'07.)
2009-2012. 194,96 14:15 196,06 194,96 14:15 193,81
2010-2012. 214,67 13:45 214,67 214,67 13:45 142,94
2011-2012. 259,34 21:00 284,26 284,26 13:45 94,69
2012. 0 0 0 13:45 223,76
Maksimalna: 381,62 21:00 413,26 410,72 413,26 223,76
Minimalna: 194,34 14:15 196,06 194,96 194,34 40,44

Ako, pak, posmatramo samo razliku apsolutnog dnevnog (popodnevnog ili veernjeg)
maksimuma i minimuma 6. avgusta svake godine ponaosob (krajnja desna kolona tabele
V.9), dobija se neto nii i ui opseg, od 40 do 224 MW. Sredina tog, ueg, opsega
iznosi 132,1 MW. Srednja vrednost, pak, podataka iz krajnje desne kolone tabele V.9
iznosi 107,19 MW. Stoga moemo dati procenu da realan kapacitet klima-ureaja na
konzumnom podruju EDB, za programe DSM/DR, iznosi oko 110 MW.

Ovi rezultati se u velikoj meri poklapaju sa rezultatima prikazanim u tabeli V.8 i na

grafiku sa slike V.17. Naime, opseg iz pretposlednje kolone tabele V.9 odgovara
opsezima PM i PM' iz tabele V.8 (tj. gornjim krivama sa slike V.17). Najmanja i
srednja vrednost iz krajnje desne kolone tabele V.9 odgovaraju opsezima Pm i Pm' iz
tabele V.8 (tj. donjim krivama sa slike V.17). Kako ove potonje vrednosti imaju neto
bolju korelaciju prema utroenoj elektrinoj energiji, u odnosu na prethodne,
maksimalne vrednosti razlike snage (v. sliku V.19), moemo zakljuiti da se kapacitet
klima-ureaj za DSM/DR na konzumnom podruju EDB, u vreme izrade ove analize,
kretao u granicama od 30 do 120 MW.

95
V.2.3 Uticaj tipa dana i preovlaujue kategorije potronje
na procenu kapaciteta DSM/DR

Tokom primene ove metode utvreno je da se mogu javiti osetne razlike u obliku
dnevnih dijagrama radnim danima u odnosu na dane vikenda. Ovo je pogotovu izraeno
na manjim konzumnim podrujima, u kojima te razlike uzrokuje preovlaujua
kategorija potronje (npr. javna, industrijska ili komercijalna potronja). S obzirom da
isti datum razliitih godin pada u razliite dane, ukoliko se poredi radni dan sa danom
vikenda, maksimalna razlika optereenja (4.1) ili (4.3) moe da bude znaajno vea.
Stoga se ova injenica mora uvaavati pri primeni predloene metode.

Radi ilustracije navedenog problema, ovde je prikazan i analiziran jedan test-primer, sa

delom podzemne (kablovske) mree 10 kV u centru Beograda, koja napaja 23 TS
10/0,4 kV. Tri TS napajaju javne zgrade i institucije u gradskoj tvravi na
Kalemegdanu, ukljuujui Vojni muzej; etvrta TS napaja drugi muzej Konak
kneginje Ljubice, izvan tvrave; dok ostale TS napajaju: dve ambasade, jedna TS
gradsku luku na Savi, a preostalih 14 TS napajaju javnu, optu potronju (uglavnom
domainstva). Pet TS su u privatnom vlasnitvu, dok druge poseduje
Elektrodistribucija Beograd (EDB). Ukupna instalisana snaga energetskih
transformatora iznosi 19,02 MVA. Ukupan broj napojenih kupaca je 2292, od kojih je
722 (31,5%) prikljueno na sistem daljinskoga grejanja. Opisani deo mree napajaju
etiri izvoda 10 kV, meusobno povezana na nain prikazan na slici V.22.

Slika V.22 Test-uzorak srednjenaponske mree sa 27 vorova

Ovi napojni vodovi su prikljueni u 10 kV izvodne elije br. 18 i 30 (napojni vorovi A''
i A' na sl. V.22) u TS 110/10 kV Kalemegdan, i u izvodne elije br. 21 (B'') i 29 (B') u
TS 35/10 kV Zeleni Venac. Svaki od A,B-vorova napaja se, u normalnom pogonu,
sa zasebnog transformatora x/10 kV. Tokom razmatranih godina (20052013.), granice
napajanja du ovih poveznih vodova su se pomerale u odnosu na stanje stalnih granica,
koje je prikazano na slici V.22. Meutim, za predloenu metodologiju, ova injenica
nema nikakav znaaj niti uticaj, jer se posmatra suma optereenja sva etiri izvoda, tj.
ukupno optereenje analiziranog podruja.

96
Kao referentni datum, u ovom sluaju je izabran 10. februar. Naime, toga dana 2012.
godine je zabeleeno maksimalno godinje optereenje celokupnog konzumnog
podruja EDB (u zimskoj sezoni 2011/12.). Analizirajui istoriju optereivanja
uzorkovanog dela mree za taj datum, uoeno je da je 2005. dostignuto osetno vee
optereenje. Stoga je ta godina (2005.) usvojena kao referentna, a profili optereenja
zabeleeni tog datuma svih narednih godina, uporeeni su, jedan za drugim, sa profilom
optereenja od 10. februara 2005. Svih devet profila optereenja prikazano je na slici
V.23, na kojoj su naznaeni i ostali karakteristini podaci (prosena dnevna
temperatura, tip dana: RD radni dan, SU subota, NE nedelja/praznik).

Slika V.23 Profili optereenja izabranog uzorka mree, na dan 10. februara,
tokom devet godina (20052013)

Kao to moemo da vidimo na slici V.23, uticaj tipa dana je znaajan. Tokom subota i
nedelja, dostignuto vrno dnevno optereenje je osetno nie nego tokom radnih dana, a
profili optereenja dobrano su ispeglani. Naime, test-primer je namerno odabran sa
preovlaujuim javnim sadrajima, pri emu je i uticaj komercijalnih aktivnosti u ovom
podruju takoe znaajan. Stoga bi poreenje profila optereenja tokom radnih dana sa
onima zabeleenim u dane vikenda, pri korienju predloene metodologije, vodilo ka
pogrenim zakljucima. Naime, u tom sluaju bi razlika u optereenju, P, i
posledino procenjeni kapacitet za DSM/DR, bili osetno vei nego stvarni DSM/DR
kapacitet. Stoga, umesto istog datuma, treba koristiti priblian (kako je to navedeno i u
naslovu ovog potpoglavlja, V.2), uzimajui u obzir tip dana, koji treba da ostane isti kao
i odabrani, referentni.

97
Radi ilustracije veliine mogue greke, u nastavku su dati rezultati primene predloene
metodologije na svih osam parova predloenih profila optereenja sa sl. V.23, ne
uzimajui u obzir tip dana. Ovi rezultati su prikazani u tabelama V.10 i V.11 i na
slikama V.24 i V.25. Analizirani parovi godin su poreani prema opadajuem nizu
vrednosti razlik u energiji, W.

Tabela V.10 Apsolutne vrednosti razlik u optereenju i energiji

za osam parova poreenih profil optereenja

Tabela V.11 Normalizovane vrednosti razlik u optereenju i energiji

za osam parova poreenih profil optereenja

Slika V.24 Apsolutne vrednosti razlik optereenja za osam uporeenih parova

profila optereenja na dan 10. februara

98
 Slika V.25 Normalizovane vrednosti razlik optereenja za osam uporeenih parova
profila optereenja na dan 10. februara

Normalizovane vrednosti Pmax imaju najmanje maksimalne varijacije (Tabela V.11,

gore desno), tj, Pmax ima najjau korelaciju sa odgovarajuom vrednou razlike u
elektrinoj energiji, W. Za tu veliinu (Pmax), iz Tabele V.10 se moe videti da bi
razlika u optereenju (kao i greka u procenjenom kapacitetu za DSM/DR) izmeu
radnog dana i vikenda bila oko 2 MW, to je neprihvatljivo. Naime, procenjeni
maksimalni kapacitet za DSM/DR iznosio bi ak oko 5 MW, to je nerealno mnogo u
odnosu na maksimalnu vrednost vrne snage analiziranog podruja za referentni datum,
od oko 8,5 MW. Stoga, godine 2007, 2008. i 2013. treba da budu izuzete iz razmatranja,
ili da se umesto 10. februara tih godina, izaberu 9. (ili 12.) februar 2007. godine,
odnosno 11. (ili 8.) februar 2008. i 2013.

Uzimajui tako u obzir i tip dana, procenjeni maksimalni kapacitet razmatranog

podruja za DSM/DR, tokom relevantnih, radnih dana, iznosi oko 3 MW. To
predstavlja, i dalje znaajnih, oko 35% maksimalne vrednosti maksimalnog vrnog
optereenja analiziranog podruja za odabrani, referentni datum, od oko 8,5 MW,
koliko je dostignuto 10. februara 2005.

99
V.3 Ocena upotrebljivosti metode oduzimanja snage
toplifikovanih i gasifikovanih potroaa

Za potrebe ilustrovanja primene ove metode, usvojen je i analiziran manji uzorak

srednjenaponskog (SN) konzuma EDB, napojen preko 10 kV voda prikljuenog u eliji
br. 26 u TS 35/10 kV Duanovac (skr. DNV26). Naime, deo potroaa na ovom
izvodu je sa daljinskim grejanjem, manji broj ima uveden gas, a preostali deo se greje
na elektrinu energiju ili drugim energentima. Za razliku od prethodnog, u ovom
podruju preovlauju domainstva (viestambene zgrade i porodine kue).

V.3.1 Uporedna analiza oblika dijagrama optereenja

izvoda 10 kV DNV26 i celoga konzuma EDB

Najpre su za dva karakteristina datuma, 12.12.2012. i 6.8.2012, iz aplikacije WinMer

uzeti ranije ve analizirani dijagrami optereenja najveeg dela konzuma EDB, kao i
dijagrami optereenja odabranog izvoda 10 kV broj 26 u TS 35/10 kV Duanovac
(skr. DNV26), sa procentualno najveim udelom daljinski oitavanih potroaa, [V.7],
koji se greju na razliite naine, [V.3]. Svaki od ova etiri dijagrama, preuzeta iz [V.5],
je normalizovan, tako to su trenutne vrednosti optereenja podeljene maksimalnom
vrednou iz tog dijagrama. Rezultat normalizacije je prikazan na slici V.26.

Slika V.26 Normalizovani dijagrami optereenja konzuma EDB

i izvoda DNV26 zimi i leti

Zapaamo nekoliko karakteristinih pojava:

100
 - nagibi nonog punjenja i iskljuivanja TA ureaja napojenih sa DNV26 i na celom
konzumu, tokom zimskog vrnog dana, potpuno se podudaraju veim delom. U
preostalom delu, ovi dijagrami se znaajno razlikuju;
- takoe se podudaraju popodnevni trendovi letnjih dijagrama optereenja konzuma
EDB i DNV26;
- letnji noni trend punjenja i iskljuivanja TA ureaja (tada: akumulacionih bojlera)
strmiji je nego zimski (kada se koriste i TA-pei i kada se bojleri bre hlade i ee
ukljuuju). Ovo je i logino i oekivano, jer se leti koriste samo bojleri, koji se tada
bre zagrevaju i ree ukljuuju;
- zimski dijagram DNV26 kazuje da su na ovom izvodu preovlaujui potroai sa
TA peima, jer je noni deo dijagrama jasno izraen. Tek u popodnevnim i
veernjim satima dolazi do izvesnog poveenja optereenja, ali neznatno;
- sa druge strane, veina potroaa na DNV26 oigledno ima i ugraene klima-
ureaje, pa je leti vrni deo dana onaj popodnevni, i ovaj deo dijagrama se u velikoj
meri poklapa sa vrnim delom dijagrama optereenja celoga konzuma;
- vidimo da bi u kritinijem, zimskom periodu, primena DSM/DR mer u cilju
smanjenja vrnog optereenja u popodnevnim satima, na izvodu DNV26 dodatno
pogorala odnos vrnog (nonog) optereenja i onog koje se ima tokom popodneva;
- za razliku od prethodnog, oblici letnjih dijagrama konzuma EDB i DNV26 se u
velikoj meri poklapaju, tako da bi primena istog DSM/DR programa tada delovala
u istom smeru, na oba uzorka;
- dijagrami letnjeg i zimskog optereenja DNV26 su dijametralno suprotni onda
kada se tokom zimskog dana ima vrno optereenje, leti je ono najmanje, i obrnuto.
Sve ovo ukazuje da se mora postupati krajnje obazrivo pri izboru DSM/DR programa,
sezone i doba dana kada e se i na koju grupu potroaa on primenjivati.

V.3.2 Odreivanje uticaja naina zagrevanja prostorija

na oblik dijagrama optereenja na NN

Za izabrani uzorak konzuma (DNV26) u ranije navedenim bazama podataka

[V.1][V.3] pretraeni su raspoloivi podaci o broju potroaa/stanova, njihovim
adresama, nainu zagrevanja prostorij i napojnom NN izvodu u TS 10/0,4 kV.

Potom su za sve potroae sa DNV26 koji su podvedeni pod sistem AMR, zatraeni
podaci [V.7] o ukupnom protoku, kao i o registrovanim vrnim optereenjima u dva,
ranijim metodama tretirana, karakteristina dana 12.12.2012. i 6.8.2012. Naalost,
ispostavilo se da 12.12.2012. postoji samo po jedno oitavanje snage za svakog
potroaa, jer se tih dana prelazilo sa jednog operatera mobilne telefonije na drugog
(ija se mrea koristi za prenos podataka od koncentrator do centralnog servera). Stoga
je za zimski karakteristian dan usvojen prvi naredni sa uestalijim oitavanjem,

101
22.12.2012. Odabrani su potroai na sistemu AMR koji su na pojedinim NN izvodima
grupisani tako, da ti izvodi napajaju samo potroae sa daljinskim (centralnim)
grejanjem ili samo one bez njega. Odabrani potroai i napojni izvodi 1 kV prikazani su
pregledno u Tabeli V.12. Ideja je bila da se agregacijom podataka za jedne i druge
potroae respektivno, i njihovim skaliranjem do ukupnog broja potroaa napojenih sa
DNV26 i poreenjem sa registrovanim [V.5] i normalizovanim dijagramom optereenja
DNV26 u odgovarajuoj sezoni, izvri procenjivanje kapaciteta za programe DSM/DR.

Ispostavilo se, meutim, da ovo nije nimalo lako uraditi, iz vie razloga. Najpre, broj
oitavanja u [V.7] nije jednak za razliite potroae i on zavisi i od kapaciteta i
raspoloivosti prenosnih puteva. Merenja iz [V.7] su, u principu, vrena na po 15
minuta, ali u svakom drugom satu (a kod nekih potroaa i ree). Zatim, merenja nisu
mogla biti izvrena za sve potroae u istom trenutku, zbog ogranienog kapaciteta
prenosnih puteva, nego su meusobno vremenski pomerena. Sve ovo znatno oteava
agregaciju podataka, a neophodne aproksimacije unele bi dodatnu greku. Pritom, ni
format beleenja podataka nije pogodan u svakom redu tabele nalaze se po etiri
podatka za snagu (za etiri 15-minutna intervala), pa se hronoloki dijagram optereenja
ne moe generisati, ni dalja obrada podataka uiniti lakom, bez njihovog prethodnog
prepakivanja. Kako se broj oitavanja razlikuje od potroaa do potroaa, nije mogue
automatizovati ovaj proces, nego su potrebni runo preslaganje i doraivanje podataka,
za svakog potroaa pojedinano, to je ovu metodu de facto uinilo neprimenjivom, u
ovom trenutku.

Ono to bi prethodno moralo da bude uraeno, jeste da se u saradnji sa organizacionim

delom EDB nadlenim za poslove daljinskog oitavanja, odaberu konkretni, tipini
potroai na ovom rejonu, kod kojih bi se pomou softvera za daljinsko oitavanje
zadao striktan i krai period oitavanja trenutne vrednosti snage. Na taj nain, pomou
sigurnijeg i uestalijeg prenosa podataka od brojil do centralnog servera, dobili bi se
kvalitetniji i uniformnije sistematizovani podaci, ija bi obrada bila i laka i bra. Zato
je potrebno za jednu zimsku i jednu letnju sezonu definisati taan uzorak potroaa na
kome bi sistem AMR davao uestale podatke o trenutnim snagama (npr. sa 15-
minutnom rezolucijom), pogodne za dalju obradu i primenu ovde opisane metode.

Iz svih navedenih razloga, u ovom trenutku, za potrebe daljih analiza i prorauna

izvrenih i prikazanih u ovoj disertaciji, bilo je nuno osloniti se na daleko pouzdanije
podatke SCADA EDB sa SN nivoa. Pokazuje se, naime, da se svoenjem ovih ve
agregiranih podataka na manji uzorak ili nivo NN, ini manja greka nego li
korienjem manje pouzdanih, nepotpunih ili nekonzistentnih podataka sa AMR,
vezanih za nedovoljno veliki ili uzorak NN konzuma za koji ne moemo pouzdano biti
sigurni da je tipian.

Iz istih razloga su, u ovom trenutku, izostali konkretni rezultati metode oduzimanja
snage toplifikovanih i gasifikovanih potroaa u cilju procene kapaciteta DSM/DR.

102
Tabela V.12 Pregled adresa i broja kupaca, po nainu grejanja i izvodima NN u TS
Nain TS Izvod Ukupno
Adresa potroaa Napomene:
zagrevanja 10/0,4 kV NN br. potroaa
3 Jove Ilia 87 17
Centralno
V-296 3 Jove Ilia 89 44 +4 ostala (TA)
grejanje
3 Jove Ilia 93 16
4 Koste Jovanovia 51 2
4 Jove Ilia 76 3
4 Jove Ilia 78 2
4 Jove Ilia 82 2
4 Jove Ilia 84 1 +1 gasifikovan
6 Jove Ilia 85 18
6 Vojvode Stepe 104 19 +1 ostali (TA)
7 Jove Ilia 89/1 1
7 Jove Ilia 91 15
8 Vojvode Stepe 106 30
9 Vojvode Stepe 108 13
V-13 11 Vojvode Stepe 101 33
7 Gostivarska 24 4 +3 ostala (TA)
2 na T1 Vojvode Stepe 64 36 +1 ostali (TA)
V-1091 2 na T2 Vojvode Stepe 62 34
2 na T2 Vojvode Stepe 38 38
2 na T2 Vojvode Stepe 66 34
Ukupno: 362 +10 ostalih/gas
2 Vojvode Stepe 83 3
Ostalo V-296
2 Vojvode Stepe 85 PP 1
(TA, fosilno) 2 Vojvode Stepe 85 9
V-13 10 Vojvode Stepe 107 7
4 na T1 Vojvode Stepe 68/2 22
V-1091 5 na T1 Vojvode Stepe 62 14
1 na T2 Vojvode Stepe 71/73 22
1 na T2 Vojvode Stepe 77 33
3 na T2 Kralja Vladimira 8 10
3 na T2 Kralja Vladimira 11 10
8 na T2 Vojvode Stepe 68/1 11
10 na T2 Vojvode Stepe 58 15
5 Vojvode Stepe 35 25
V-1114 6 Vojvode Stepe 37 21
6 Vojvode Stepe 37 PP 1
7 Vojvode Stepe 26/2 23
7 Vojvode Stepe 26/3 17
9 Vojvode Stepe 39 23
9 Vojvode Stepe 41 PP 1
9 Vojvode Stepe41 F/8 1
9 Vojvode Stepe 41 1
10 Vojvode Stepe 37 A 22
4 Piroaneva 3 2
V-1115 4 Piroaneva 4 3
4 Piroaneva 2 2
4 Piroaneva 2 2
7 Vojvode Stepe 51 1
8 Boe Jankovia 2 23
Ukupno: 325

103
VI KONCIPIRANJE DSM/DR PROGRAMA

VI.1 Polazne osnove za izbor ili formulisanje DSM/DR programa

Na osnovu razmatranja i proraun, izloenih u prethodnim poglavljima, dosadanjih

iskustava u upravljanju potronjom i uvida u raspoloiva tehniko-tehnoloka sredstva,
moemo definisati sledei sumarum injenica relevantnih za izbor ili formulisanje
DSM/DR programa na podruju Beograda:
- sistem MTK je dostupan na celom konzumnom podruju, osim u Mladenovcu;
- postoje pozitivna iskustva sa korienjem sistema MTK za iftovanje dela vrnog
optereenja, rasporeivanjem potroaa u dve ili tri grupe, prema pomerenom
vremenu nastupanja nieg dnevnog tarifnog stava. Od dalje i ire primene ovakvog
grupisanja potroaa se, meutim, svojevremeno odustalo;
- postojea regulativa u Srbiji propisuje da nastupanje nieg dnevnog tarifnog stava,
u delu konzumnog podruja, moe biti pomereno za najvie dva sata, ali da mora
biti izmeu 22 i 24 h. Odgovarajua istraivanja i simulacije su pokazale da se, pod
tim okolnostima, neto vee smanjenje vrne snage moe postii za dve grupe
potroaa sa dva sata razlike u vremenu nastupanja nie tarife, nego za tri grupe sa
po sat vremena razlike;
- sistem MTK ni izbliza nije iskorien za direktno upravljanje (ukljuivanje i
iskljuivanje) dela troila kod potroaa, verovatno jer to iziskuje preradu
(razdvajanje) unutranjih instalacija potroaa i posledino dodatne trokove;
- kod kupaca napojenih preko nekoliko desetina TS 10/0,4 kV i na samim
niskonaponskim (NN) tablama ovih TS, ugraena je savremena metroloka i
telekomunikaciona (TK) oprema sistema za daljinsko oitavanje brojila (AMR).
Kako je TK infrastruktura, potrebna za uspenu realizaciju DSM/DR programa,
gotovo identina ili slina onoj za AMR sistem, rejoni ovih TS su najozbiljniji
kandidati za implementaciju (najpre eksperimentalnu, u vidu pilot-projekata)
program i mera DSM/DR;
- i sm sistem AMR omoguava daljinsko upravljanje optereenjem iz upravljakog
centra, kako direktno, tako i indirektno. Naime, preko tastature raunarskog
terminala u Centru, operater moe ne samo da iskljuuje potroae, nego i da zadaje
razliita vremena nastupanja nieg i vieg dnevnog tarifnog stava, za svako
pojedinano brojilo podvedeno pod sistem AMR ili za proizvoljno odabrane grupe
brojil. Ovo, naravno, podrazumeva prethodno, blagovremeno obavetavanje
kupaca o vremenima nastupanja nie i vie tarife;
- sistem AMR je primenjen i u pojedinim trafo-rejonima u Mladenovcu;
- osim infrastrukture AMR, u EDB je uveden i eksperimentalni program monitoringa
TS 10/0,4 kV pomou ureaja i sistema jeftine termo-slike, opisan u [VI.1] i [VI.2].

104
 Njima se on-line moe pratiti optereenje transformatora, sraunato modelovanjem
temperature vrue take njegovih namotaja, na osnovu merenja temperature gornjeg
ulja transformatora i temperature ambijenta, shodno [VI.3] do [VI.5]. I ovaj sistem
je opremljen odgovarajuom TK infrastrukturom, i moe se takoe iskoristiti i
spregnuti sa nekim DSM/DR programom;
- relativno veliki kapacitet za DSM/DR postoji u TA-peima i akumulacionim
bojlerima (zimi on iznosi oko 17,5% godinje vrne snage, raunate bez podruja
Mladenovca i direktnih kupaca na 110 kV), dok jedan osetan kapacitet postoji i u
klima-ureajima (procena je da on iznosi oko 11% letnjeg vrnog optereenja);
- za razliku od TA-pei i akumulacionih bojlera, koji predstavljaju ureaje za
skladitenje toplotne energije, klima-ureaji to nisu. Ipak, zahvaljujui termikoj
inerciji zgrada i injenici da se prostorije, pomou klima-ureaja, mogu dodatno
rashladiti (ili zagrejati) za oko 2 oC, a da to ne narui u veoj meri komfor njihovih
korisnika, deo utvrenog kapaciteta klima-ureaja za DSM/DR u budunosti moe
biti iskorien za skladitenje vikova elektrine energije, dobijenih iz potencijalno
veih proizvodnih kapaciteta V-RES, prikljuenih na elektrodistributivnu mreu;
- osim uvoenja automatizacije i koncepta pametnih distributivnih mrea, kako
srednjeg, tako i niskog napona, od velikog znaaja za DSM/DR su i programi
automatizacije domainstava i uopte potroaa, kao i i koncepti pametnih
kua i pametnih ureaja;
- kako bi se izbegli veliki radovi na fizikom odvajanju instalacija sa, npr. termikim
troilima potroaa (koji osim dodatnih trokova podrazumevaju i naruavanje
komoditeta korisnika u periodu odvijanja takvih radova), stanovitu prednost danas
dobijaju dinamiki modelovani termostati grejnih i rashladnih aparata, kao i novi
koncepti pametnih utinic i dodatnih ureaja, koji koristei savremene,
najee beine TK veze omoguavaju daljinski kontrolisano ukljuivanje i
iskljuivanje pojedinanih troila, njihov stohastiki odabir i agregaciju.

VI.2 Predlog DSM/DR projekta za podruje Elektrodistibucije Beograd

Polazei od prethodnih injenica, koncipiran je predlog DSM/DR projekta za podruje

Elektrodistribucije Beograd, opisan u nastavku. On bi bio sainjen od tri programa.

VI.2.1 Program A iskorienje AMR sistema za DSM/DR

1) Sve potroae koji ve jesu ili koji e biti podvedeni pod AMR sistem treba
razvrstati u dve grupe, npr. parnu i neparnu po kunim brojevima.
2) Vreme nastupanja nieg dnevnog tarifnog stava kod jedne grupe e biti u 22 h, a
kod druge u pono. Vreme nastupanja vie tarife bie u 6 i u 8 asova izjutra,
respektivno za ove dve grupe.

105
3) Grupe e svake sedmice meusobno menjati ova vremena, i to nedeljom uvee za
nastupanje nieg, i ponedeljkom ujutro za nastupanje vieg dnevnog tarifnog stava.
4) Ukoliko sistemom AMR budu obuhvaena i brojila sa iskljuivo termikim
troilima kupaca, treba predvideti mogunost njihovog iskljuivanja putem AMR
sistema, onda kada je to potrebno isporuiocu elektrine energije, a u skladu sa
propisanim uslovima primene DUT tarife tj. daljinski upravljane potronje.

VI.2.2 Program B poboljanje efikasnosti korienja sistema MTK

5) Za potroae koji nisu na AMR sistemu treba planirati sukcesivnu zamenu

prijemnika MTK preprogramiranim prijemnicima, tako da se oforme takoe dve
grupe prijemnika, koje e reagovati svaka na svoj telegram za promenu tarifnog
stava.
6) Prva grupa preprogramiranih prijemnika MTK bi se instalirala kod potroaa na
parnim kunim brojevima, a druga kod neparnih.
7) Shodno prethodnom, treba formirati dva kodirana telegrama, sa razliitom
predselekcijom. Iz centralnog emisionog postrojenja (i iz postrojenj lokalne
automatike paricama nepovezanih TS x/10 kV) jedan telegram za ukljuenje nie
tarife bio bi emitovan u 22 h, a drugi u pono. Svake nedelje uvee, vreme
emitovanja ova dva telegrama bi meusobno bilo zamenjivano. Telegrami za
ukljuenje vie tarife emitovali bi se u 6 i 8 h ujutro, respektivno, uz meusobnu
zamenu ponedeljkom.
8) U periodu od dve do tri godine od poetka primene ovog programa DSM/DR treba
planirati zamenu svih prijemnika MTK na konzumnom podruju EDB,
prijemnicima programiranim na opisani nain.
9) Kod novih potroaa na podrujima bez AMR, treba odmah ugraivati prijemnik
MTK programiran na odgovarajui nain. Na podruju Mladenovca treba
ugraivati savremena mikroprocesorska brojila sa ugraenim funkcijama
astronomskog asovnika i uklopnog ureaja. Vremena promen tarifnih stavova
treba da budu podeena ili na 22 h i 6 h ili na pono i 8 h.
10) Za one potroae koji odranije imaju razdvojene elektrine instalacije sa termikim
troilima, i mogunost primene DUT tarife, u potpunosti treba koristiti mogunosti
daljinskog upravljanja ovim optereenjem u periodima kada je to potrebno radi
snienja ukupnog optereenja DEES.

106
VI.2.3 Program C uvoenje stohastikog upravljanja optereenjem, proraunavanja
njegove raspodele i korienja dinamiki modelovanih termostata

11) Kod krajnjih potroaa, a najpre kod onih podvedenih pod AMR sistem, planirati:
- instaliranje ureaja za stohastiko upravljanje optereenjem i proraune njegove
raspodele ili
- primenu dinamiki modelovanih termostata termikih troila i klima-ureaja.
Potrebno je obezbediti odgovarajui, centralni, upravljaki softver, uz to vee
iskorienje postojee TK infrastrukture. Za ostvarenje lokalne automatizacije i
komunikacije koristiti neki od savremenih koncepata (npr. objedinjenih vorova za
integrisano upravljanje optereenjem i ZigBee Wireless komunikacije unutar
automatizovanog objekta). Utvrditi realnu dinamiku irenja ovog sistema.
12) Obezbediti, u skladu sa zakonskom i drugom regulativom, podsticaje za uee
potroaa u delu DSM/DR programa, navedenom u prethodoj taki. Cilj je podrediti
ovom sistemu to vei broj TA-pei, akumulacionih bojlera i klima-ureaja.
13) U saradnji sa lokalnom samoupravom, iznai naina da se potroaima prue
podsticaji i za uee u programima energetske efikasnosti i korienja obnovljivih
izvora (pre svega termalnih i fotonaponskih solarnih kolektora, na krovovima
zgrada). Cilj je dodatno smanjenje optereenja sistema i odlaganje ulaganja u nove
kapitalne objekte isporuioca. Ovakav pristup je definisan i zahtevom iz [VI.6], po
kome operater distributivnog sistema, pri planiranju mree, kao alternativu gradnji
novih ili rekonstrukciji postojeih kapaciteta, mora da razmatra i mere energetske
efikasnosti i DSM/DR, kao i distribuiranu proizvodnju.
14) Eventualno dograditi i unaprediti postojee naine praenja, merenja, komunikacije
i komandovanja u okviru postojeih sistema AMR i monitoringa transformatora
10/0,4 kV, za potrebe efikasnijeg upravljanja optereenjem, iskljuivo ili u
kombinaciji sa potencijalno veom proizvodnjom iz intermitentnih obnovljivih
izvora. Obezbediti odgovarajuu hardversku i softversku podrku.
15) Posle isteka godine dana od poetka primene (na jednom ili vie trafo-rejona) pilot-
projekata stohastikog upravljanja i korienja dinamikih termostata, proceniti
efekte koji su ostvareni. Na osnovu njih doneti odluku o opravdanosti realizacije
planiranog daljeg irenja ovog sistema.

VI.3 Predlog koncepta integracije funkcija

Na osnovu prethodno izloenih programa DSM/DR i injenice da ve postoje odreene

TK veze i podsistemi koji mogu biti unapreeni i iskorieni za upravljanje
optereenjem, u nastavku e biti ilustrovan koncept integracije sledeih funkcija:
- monitoring energetskih transformatora SN/NN;
- daljinsko oitavanje brojila (AMR);

107
 - upravljanje potronjom / optereenjem (DSM) i
- eventualni, vei obim proizvodnje iz intermitentnih, obnovljivih izvora.
Jedan ovakav, integrisani sistem upravljanja optereenjem i distribuiranom
proizvodnjom na niskom naponu opisan je u [VI.7] i ilustrovan ovde na slici VI.1.

Slika VI.1 Elementi i struktura integrisanog koncepta monitoringa energetskih

transformatora SN/NN, AMR sistema, upravljanja potronjom (DSM) i
proizvodnje iz intermitentnih obnovljivih izvora (V-RES)

VI.3.1 Potrebna hardverska i softverska podrka integrisanom konceptu upravljanja

Ureaj TS-3 za termo-sliku energetskog transformatora u realnom vremenu prati
optereenje celokupnog trafo-rejona. U sluaju da se transformator priblii reimu
preoptereenja (npr. tokom zime), ovako spregnut sistem omoguio bi slanje komande
za iskljuenje pojedinih troila na ovom podruju. Nasuprot tome, u sluaju malog
optereenja, a velike proizvodnje iz V-RES (npr. tokom najtoplijih letnjih dana), dakle
u sluaju da se energetski transformator priblii reimu obrnute transformacije i
injektiranja energije iz NN mree u mreu SN, ili da se makar znaajno udalji od svog
(tehno-ekonomski) optimalnog optereenja, sistem bi dodatno aktivirao pojedina troila,
npr. pojaao rad klima-ureaja. Za ovo bi, naravno, i kod krajnjih potroaa takoe
trebalo stvoriti odreene tehniko-tehnoloke uslove, o kojima je ranije bilo rei.
Komunikacija izmeu ureaja TS-3 i koncentratora KB PLC (oba instalirana u TS
SN/NN) obavljala bi se putem serijskog linka. Oba ureaja bi mogla da budu povezana

108
na zajedniki GPRS modem (ukoliko koriste isti protokol) i da svaki svoje podatke
dostavlja u Centar upravljanja, kao i dosad, putem Interneta ili mobilne telefonije.
Odgovarajui softver bi, na osnovu podataka o trenutnom optereenju ovoga konzuma
generisao pomenute, odgovarajue komande za upravljanje optereenjem. Adrese
brojila kojima barata koncentrator i sistem AMR, kao i adrese pametnih utinica,
ureaja za stohastiko upravljanje optereenjem i/ili dinamikih termostata klima-
ureaja, bile bi koriene za odabir optereenja koje e, po potrebi i u ciklusima, biti
iskljuivano i ukljuivano, sve dok se ne postigne eljeni efekat. Komunikacija izmeu
koncentratora u TS i brojila i kunih gateway-a odnosno objedinjenih vorova za
integrisano upravljanje optereenjem, kod krajnjih korisnika, bila bi uobiajena, PLC.
Komunikacija unutar automatizovanih domainstava i pametnih zgrada (izmeu
Gateway / vorova i troila) mogla bi da bude beina, i da se bazira na ZigBee
konceptu.

VI.3.2 Restrukturiranje postojee SCADA

Na strani operatera distributivnog sistema, bila bi nuna i izvesna dogradnja postojee

SCADA, u cilju podrke jednom ovakvom konceptu, primenjenom na veem broju TS.
Tako je na slikama VI.2VI.4 ilustrovan celokupan sistem koji integrie daljinsko
oitavanje potroaa (AMR deo), nadgledanje termike slike transformatora SN/NN
(TS-3 deo) i daljinsku kontrolu potronje na strani potroaa (DSM deo). Predvieno je
da sistem ima mogunost nadgledanja/upravljanja vie transformatorskih stanica (TS) i
njima odgovarajuih konzuma. Komunikacija Centra upravljanja sa TS se obavlja preko
GSM mree korienjem GPRS servisa. Korienjem TCP/IP protokola bilo bi
omogueno potpuno nezavisno procesiranje svake TS ponaosob i njoj pripadajuega
konzuma (v. sliku VI.3). Deo n centralne SCADA aplikacije procesira n-tu TS.

Control Center
(Central SCADA
application)

GPRS

MV/LV MV/LV MV/LV

Substation Substation Substation
(1) (n) (N)

Slika VI.2 Prikaz sistema sa ukupno N TS SN/NN /izvor: sl. 2 iz [VI.7]/

109
 Slika VI.3 Struktura centralne SCADA aplikacije i hardverski ureaji
instalirani u TS SN/NN /izvor: sl. 3 iz [VI.7]/

Memory Process 2 Process 1

AMR
Storage of read data from LV

functionality
Consumption area (n)

Process 3
TS-3 Communication
functionality functionality

Process 4
DSM
functionality

Part n of central SCADA application

Channel n

Slika VI.4 Detaljni prikaz strukture dela centralne SCADA aplikacije (sa slike VI.3)
koji se odnosi na konzum TS n /izvor: sl. 4 iz [VI.7]/

Svaki deo centralne SCADA aplikacije, koji odgovara jednoj TS i njenom konzumu,
ima u sebi implementirano vie funkcionalnosti i delova, prikazanih na slici VI.4.
Celine koje bi sadrao svaki od N delova ovako nadograene centralne SCADA
aplikacije su: komunikacioni deo, AMR deo, TS-3 deo, DSM deo i deo za sladitenje
oitanih podataka.

110
Komunikaciona funkcionalnost. Komunikacioni deo softverske funkcionalnosti slui
da ostvari komunikaciju sa udaljenim ureajima u TS (koncentratorom KB PLC i
ureajem TS-3 za monitoring energetskog transformatora SN/NN) i sa DSM ureajima
na konzumnom podruju, sa kojima se komunicira preko PLC modema i kunih
vorova (gateway). Komunikacija sa udaljenim ureajima se obavlja periodino, u
trenucima t k k Tcycle , k = 1, 2, , m. Komunikacija sa udaljenim ureajima se
ostvaruje u okviru strogo definisanih vremenskih slotova (Time Division Multiple
Access, slika VI.5), u toku jednog ciklusa oitavanja, trajanja Tcycle . Koncentrator KB
PLC komunicira sa brojilima (kojih ima K) i ova komunikacija se obavlja kroz NN
mreu (period (tk , tA), v. sl. VI.5). U periodu (tA , tB) centralna SCADA oitava podatke
koje je koncentrator sakupio sa konzuma. U periodu (tB , tC) centralna SCADA oitava
podatke sa ureaja TS-3, gde ova komunikacija ide preko koncentratora. U periodu
(tC , tD) centralna SCADA oitava podatke/alje komande sa Gateway/Node ureaja
(koji vre DSM funkcionalnost i ima ih L komada), pri emu koncentrator vri funkciju
premoavanja (communication bridge) izmeu GPRS i PLC komunikacionog puta.
Tokom perioda (tD , tk+1) nema komunikacije i duina ovog perioda odreuje kapacitet
za dodavanje novih brojila i/ili Gateway/Node ureaja.

Slika VI.5 Komunikacioni ciklus, tokom Perioda k (tk , tk+1) /izvor: sl. 5 iz [VI.7]/

AMR funkcionalnost. Ovaj deo obrauje oitane podatke koje prikupi koncentrator i
smeta ih u privremenu memoriju (RAM) i trajnu memoriju (baza podataka).

111
TS-3 funkcionalnost. Prati rad ureaja TS-3 koji snima termiku sliku napojnog
distributivnog transformatora, po modelu koji je detaljno opisan tj. definisan u
[VI.1][VI.5]. Vrednost trenutno dostignutog optereenja transformatora postaje
krucijalni ulazni podatak za sledei korak, DSM proceduru.
DSM funkcionalnost. Na osnovu oitanih podataka ovaj deo sistema vri procenu
ponaanja celokupnog sistema u narednom periodu. U sluaju potrebe, on koncipira
strategiju prevazilaenja problema neoptimalnog rada transformatora ili spreavanja
obrnute transformacije, i formira komande koje e se slati ka ureajima Gateway/Node
u sledeem ciklusu (Period k+1).

Integracija svih navedenih funkcionalnosti mogla bi da se izvede ilustrovanim

proirenjem postojee SCADA operatera distributivnog sistema. Ukupna funkcionalnost
i tehno-ekonomska isplativost jednog ovakvog sistema najpre bi mogla da bude
istraena na eksperimentalnom nivou, na nekoliko trafo-rejona. Ono to bi trebalo
oekivati kao rezultat primene jednog ovakvog, integrisanog koncepta, jeste
optimizacija rada distributivne mree, u ovom sluaju prvenstveno energetskih
transformatora SN/NN. Naime, veliki broj vodova SN i transformatora SN/NN u
Beogradu, veim delom godine radi u znaajno podoptereenom stanju (nije dovoljno
iskorien), dok u pojedinim kraim periodima, kod nekih od njih dolazi do
preoptereivanja. Ovo govori o tome da je njihov rad daleko od optimalnog.
U narednom poglavlju jedan ovakav sistem je modelovan, sa konkretnim zahtevima po
pitanju optereenja, na primeru jedne realne TS 10/0,4 kV. Kao ulazni za proraune,
korieni su realni, mereni podaci o optereenjima ostvarenim u 2012. Pretpostavljen je
znaajan upliv V-RES, u budunosti, i utvreni su problematini periodi i reimi rada
koji bi se tada imali. Istraene su mogunosti predloenog DSM/DR modela i
integrisanog koncepta, za ublaenje tih problema. Rezultati su ilustrovani pomou serije
grafika.

112
VII SIMULACIJA UTICAJA HIPOTETIKE PV ELEKTRANE
I MERA DSM/DR NA BALANSIRANJE SNAGE
U ODABRANOM MANJEM KONZUMNOM PODRUJU

VII.1 drivnj uzrk knzum i ulznih pdtk z prrun

Cilj prorauna prikazanih u ovom poglavlju bilo je utvrivnj utic dn hipttik

V-RES lktrn n profil ptrnj rln mr, kao i t n ki nin prgrmi
DSM/DR mgu d dprinsu blnsirnju sng t. d digru ulgu sklditnj
nrgi. U potonjim poglavljima razmotreni su i neki dugoroni, plnrski spkti ove
prblmtik.
Odabran je jedan uzrk rln mr DB, kk bi s sgldl i uvaile stvrn
mgunsti i grninj z instlirnj V-RES (ovde: PV pnl).

VII.1.1 Prblmtik drivnj ptr s tipskim profilom

optereenja z drnu vrstu nin zgrvnj prstri

Utvrn d su rsplivi uzrci niskonaponskog (NN) konzuma sa relevantnim

merenjima isuvi mli u odnosu na ukupan broj potroaa, d bi mogli da pslue k
snv z tipizciu. Takoe, rsplivi pdci o mrnjim n NN su tkvi, d tk
mgu d dvdu d pgrnih zkluk. Naime, tokom prikupljanja i vrednovanja
raspoloivih podataka, nailo se na prblm ki pst u vzi intgritt i
knzistntnsti pdtk. Re je, npr, o podacima bru i ninu grnj ptr n
niskm npnu (NN) i o mrnim sngama kd dlinski itvnih kupc (AMR).
Ovi problemi su bili takvi da u vreme izrade ove disertacije nisu mogli da budu
prevazieni. Stoga se moralo osloniti na pouzdane podatke sa srednjeg napona (SN), tj.
na 15-minutna merenja sa SCADA EDB, uz odgovarajue aproksimacije i
preslikavanja. Naime, bilo je oigledno da e se takvim pristupom uiniti daleko manja
greka od one koja bi se imala korienjem malog (i stoga verovatno netipinog)
uzorka, pritom sa nepotpunim i nekonzistentnim podacima o merenjima na NN.
Iz navedenih rzlg, puzdni kristiti 15-minutn mrnj n izvodnim elijama
SN, i prslikti ih n niv S 10/0,4 kV i, vntuln, n NN. Ova merenja su
prikupljena iz aplikacije WinMer, brena i nprvljeni su odgovarajui ulzni flvi
z prrun. Na SCADA EDB se rgistruu stru, sng su proraunske i priblin,
r, nrvn, zvis d trnutnih vrdnsti npn i fktr sng. U prrunim smo
za ove veliine prtpstvili vrednosti od 10 kV i 0,95, respektivno, md stvrni
fktr sng vi, brm u zimsk, kritini szni, psmtrn n pdruu
Bgrd, k clini. Zbog toga je u odgovarajuim .xls fajlovima predvieno da se
mogu varirati i napon i faktor snage (moraju se, naime, usvojiti neke srednje godinje
vrednosti), da bi se na osnovu izmerenih struja u 10 kV elijama dobile snage.

113
VII.1.2 Podaci o realnim optereenjima odabranog konzuma

Koriena su 15-minutn mrnj z istu, 2012. gdinu, z dn izvd 10 kV koji

napaja nklik S 10/0,4 kV s ptrim ki imu rzliit nin grnj i
mgunsti uprvlnj ptrnjm. Ove, izmerene snage je potom trbl kuplvti,
fiktivnm, slrnm lktrnm, prizvln instlisn sng, opisanom u narednom
potpoglavlju. Jednopolna ema odabranog uzorka mree data je na slici VII.1.
Podaci sa SCADA EDB uzeti su z dbrnu izvodnu liu 10 kV br. 26 u S
35/10 kV Dunvc (skr. DNV26). Ova elija napaja podzemnim (kablovskim)
vodom 10 kV sledee TS 10/0,4 kV, registarskih brojeva:
V-296 Bulevar Vojvode Stepe 106, tipa u objektu, instalisane snage 1000 kVA, sa
potroaima na AMR i meovitim nainom grejanja prostorija;
V-13 Gostivarska 12a, MBTS, 1000 kVA, postoji AMR, manjina potroaa sa
centralnim grejanjem;
V-1852 Kralja Vladimira 22, limenka, 630 kVA, nije na AMR, manji broj stanova na
centralnom grejanju;
V-1091 Bulevar Vojvode Stepe 68, limenka, 630+400=1030 kVA, jedan
transformator i njegov konzum na sistemu AMR, meovito grejanje;
V-1115 Boe Jankovia 2, u objektu, 1000 kVA, sa AMR, potroai bez centralnog
grejanja;
V-1114 Vojvode Stepe 37-39, u objektu, 1000 kV, sa AMR, potroai bez centralnog
grejanja.

Slika VII.1 Jednopolna ema odabranog uzorka SN mree i TS SN/NN na ijem

konzumnom podruju se pretpostavlja vei obim instaliranja PV-panela
Iz odgovarajuih tehnikih i komercijalnih baza EDB, korienjem relevantnih
aplikacija, prikupljeni su i pdci nim ptrim npnim prk navedene

114
izvdn li, ki su dlinski itvni (AMR). Kd vih ptr bi se moglo,
pv d naredne zimsk szn, da pdsi stln itvnj sng (npr. n stnm ili
k 15-minutnm nivu), rdi sprovodjenja programa DSM/DR i dtlniih nliz, u
budunosti. Naime, dosdnj mrnj, raspoloiva u vreme izrade ove disertacije,
nlst, nisu bila u prvilnim intrvlim, a pst i vlik rup, pnkd i d dn-
dv. Stg takva merenja sa NN, u ovom trenutku, nisu bila uptrbliv.
Za dalje analize je, k ptni uzrk, usvojena S 10/0,4 kV koja nsi rgistrsku
znku V-1091 i pojedini potroai na njoj oni koji su podvedeni pod sistem AMR.
Utvren je br i vrsta (nain) grnj ptr n S V-1091. N n pst
ptri i s cntrlnim grnjm i bz njg (prtn s pim). Svi ki su s
cntrlnim grnjm imu i AMR. N prvm trfu u V-1091, od onih ptr
podvedenih pod AMR sistm, ima k 40% koji su bz cntrlng grnj (vrvtn
s ), n drugm ih je k 71%. Ukupn, na nivou cele TS, pkrivnst trm
AMR-om iznosi ok 60%. Shodno ranije navedenoj opasci o merenim podacima, z sv
ptr (z rn cl S) uzet je prprcinln umnjn grfik ptrnj izvdn
li 10 kV br. 26 u S Dunvc (DNV26). Dakle, prrunta su ptrnj
izvdn li DNV26 n niv S V-1091, srzmrn njn instlisn snzi
trnsfrmtr (400+630 kVA), u dnsu n ukupnu instlisnu sngu svih S n vm
izvdu (5660 kVA).

kvi, prprcinln umnjni pdci 15-minutnih sng DNV26 tokom 2012.

korieni su kao ulzni z prrun u prgrmima Excel i HOMER, ki su dbrni
z prrun. HOMER je, na primer, prikldnii d EnergyPlana z vkav uzrk
mr.

Pri svemu ovome, prtpstvljena je rvnmrna rspdla sng potronje izmu dv

trnsfrmtr u ovoj S, srazmerno njihovim naznaenim snagama, a s bzirm d su
ni krtktrn prptrtlivi (i d 20%) sigurnsti rdi usvena je k
grninj njihva instlisna snga (ukupn, dkl, 1030 kVA 0,95 = 978,5 kW).

VII.1.3 Podaci o moguoj snazi proizvodnje iz PV panela na podruju Beograda

Takoe kao ulazni, za dalje proraune su korieni podaci mrnjim sng

prizvdnj iz postojee slrn lktrn (sa 22 PV-pnl ukupn sng 5060 W) n
kli Rd Knr, z clu 2012. v mrnj su vrena n svkih 10 minut. Za
period od 19. do 31. januara 2012. merenja ne postoje. Ti nedostajui podaci zamenjeni
su podacima iz istog perioda 2013.
Sa zvaninog sajta kole Rade Konar, redom su preuzimani podaci za svaki dan u
navedenoj godini. Kao i za eliju DNV26, i za solarnu elektranu je nainjeno 366
flv u Excel, r su s mgli preuzimati i konvertovati sm pdinni dnvni
digrmi sng njene prizvdnj. Potom je ninjen dgvrui, sumarni .xls fl,
ki s mg konvertovati u .txt fl, pogodan za unos podataka u odgovarajue

115
programe za balansiranje snaga (EnergyPlan, Homer i sl.). Alternativno, za dalje
proraune i analize, korien je i sam Excel fl s objedinjenim pdcim z clu 2012.
Originalna, preuzeta merenja tokom 2012, preraunata su za jedan panel naznaene
snage od 230 W (data su na slici VII.2), a zatim su sraunate normalizovane vrednosti
realne proizvodnje (Pmer /Pinst). Potom je u fajl dodat Sheet za izbor broja i snage panela
za fiktivnu elektranu, i funkcinalno povezan sa prethodnim i narednim Sheetom za
proraun snage proizvodnje iz odabranog broja panel eljene jedinine snage u W,
prema insolaciji iz 2012.
Na ovaj nain, promenom jedinine snage panela ili njihovoga broja, ili i jedne i druge
veliine, automatski se menja ne samo ukupna instalisana snaga hipotetike PV-
elektrane, nego i svi podaci (trenutne snage proizvodnje elektrane), relevantni za dalje
proraune.

Slika VII.2 Snage proizvodnje jedininog PV-panela snage 230 W

na krovu kole Rade Konar tokom 2012.

VII.1.4 Dimenzionisanje hipotetike PV elektrane

Za proraun instalisane snage solarne mikro-elektrane bio je neophodan i pdtk
pvrinm krvv kd dbrnih ptr s V-1091, kd kih bi s instlirli PV
pnli. Sa raspoloivih geodetskih podloga premerena je pvrina pd zgrdm, i t za
n dbrn ku u kojima postoje potroai podvedeni pod sistem AMR. (Ovakav
izbor je izvren radi lake eventualne primene i praenja rezultata programa
DSM/DR + V-RES, u budunosti.) Raspoloive pdlge su bile stre i neaurirane, pa
su nk mnj, prdin ku sd ve zmnjn vistmbnim bktim (vidljivo

116
n Google Maps), ki sd zuzimu dlk vu pvrinu. Krvvi n odabranim
zgradama su uglvnm rvni, md im i ksih, n dn mnj zgrdi krov k n
etiri vd, s krvnim przrim (t umnju mgunst mnt pnl).
Pvrin krvv, prema str situcii, bil k 3500 m2. Sd postojea sigurn
v, md i prk 4500 m2. Usvojena je ipak ona prva, mnja povrina, koju treba
pmniti nkim fktrm (0,400,67), rdi uvvnj utic dvslivnih, 4-slivnih
krvv, dimnjk i krvnih przr, k i uklpivsti pl pnl u blik pdlg
(krv) z mntu, shdn dimnzim pnl. Povrina od k 2000 m2 pd
pnlim izgld rln izvodljiva, u tehnikom pogledu.
t s ti rintci i ngib krvv, neophodno je bilo nprviti nku
prksimciu t. uprsvnj, imajui u vidu razliite oblike i orijentacije krovova. S
bzirm n prvc prstirnj glvn ulic (Vvd Stp) dbrng knzum, d
svrzpd n ugistk, usvena je rintcia pnl k ugzpdu i ngib d 35,
r su z t ngib (i rintciu k ugu) bila raspoloiva navedena mrnj s kl
Knr.
Za proraune su korieni pdci i fizike dimnzie (1640 mm x 992 mm) dng
pnl naznaene snage d 250 W, p s uz ug pstvlnj d 35 prm
hrizntli (k krv rvn), m prrunti klik s priblin pnl m
pstviti n rsplivu pvrinu.
Uklik fktivn rspliv pvrin 2000 m2 (hrizntln prkci dbrnih
krvv, pgld dzg), pvrin dng pnl 1,627 m2, nd s im:
hrizntln prkci pvrin dng pnl: 1,627 m2 cos (35o) = 1,333 m2.
Najvei br pnl koje je mogue montirati tada je:
2000 m2 / 1,333 m2 = 1500 komada,
a ukupn instlisn sng PV "mikr-lktrn": 1500 250 W = 375 kW.
Slino kao za snage potronje, uvedena je pretpostavka da je i broj tj. instalisana snaga
(a samim tim i snaga proizvodnje) PV-panela ravnomerno rasporeena na dva
transformatora u TS V-1091, srazmerno njihovim naznaenim snagama.

VII.1.5 Svoenje ulaznih podataka na istu vremensku rezoluciju

Dakle, kao ulazne koristili smo pdtk prizvdnji iz ml PV lktrn sng
5,06 kW n krvu kl Rd Knr (s 10-minutnm rzlucim) i o
strum/sngm potronje (s 15-minutnm rzlucim) izvdn li 10 kV br 26
u S 35/10 kV Dunvc (skr. DNV26), k np st S 10/0,4 kV, d kih
pt n sistmu AMR.
S obzirom da je za dalje proraune bilo potrebno imati jedinstvenu vremensku
rezoluciju, nuno je bilo pretvoriti 10-minutna (za PV proizvodnju) i 15-minutna

117
merenja (snage potronje) u polusatna, u Excel, pre narednih koraka (konverzije u .txt
fajl i/ili prorauna balansa snage).

VII.2 Balansiranje snaga

VII.2.1 Balansiranje postojeeg optereenja i V-RES, bez DSM/DR

Dobijena maksimalna snaga hipotetike PV-elektrane bila bi v stna z knzum

dn vkv S 10/0,4 kV, s instlisnm sngm trnsfrmtr d 630 + 400 kVA
= 1030 kVA. S tkvm sngm prizvdnj (375 kW), u vdrim dnim prlznih
prid (kd nm ni grnj ni hlnj prstri), mgl bi di i d inktirnj
veih iznosa nrgi iz v lktrn u distributivnu mru 10 kV (t bi svkk
tvril i pitnj tkv sng, podeenja relejne zatite i dr.). ptvruju i prruni
u Excel i HOMER, n bzi ng rlng gdinjg digrm sng prizvdnj iz PV
panela i digrm ptrnj DNV26 svdng n knzum V-1091, prprcinln
njn instlisn snzi. Rezultati tih prorauna prikazani su na slikama u nastavku
ovog poglavlja. Oni ilustruju aktivirnj PV pnl (prm realnom grfiku 10-minutnih
sng prizvdnj tkm 2012. na podruju Beograda) i simulirnj njihvg utic,
kako tkm zim, tako i tkm lt. Ovo potonje je i vni, jer je tada insolacija vea,
a optereenje manje nego zimi, pa njihova razlika treba i moe da bude kuplvna s
nekim DSM/DR programom, npr. sa uticm i podeavanjem klim-ur.

Za sluaj sa slike VII.3, instaliranja 300 PV-panela, uoljivo je da hronoloka kriva

balansiranog optereenja (donji grafik) ima osetno manje oscilacije od prvobitne (na
gornjem). U narednom sluaju (600 panela, slika VII.4), u nekim periodima su
oscilacije balansirane krive neto vee, a u nekim manje od oscilacija prvobitne krive
optereenja. Sa daljim poveanjem broja panela (sl. VII.5 do VII.7), oscilacije i strmine
rezultujue krive optereenja, sve vie se poveavaju.
Sa slika VII.3 i VII.4 je uoljivo da za 300 i 600 PV-panela od po 250 W, instaliranih na
konzumu V-1091, samo u periodima planskih remonata i rastereenja ove TS ili ispad
(kvarova) na njenim transformatorima ili NN izvodima, moe doi do negativnih
bilansa snage tj. do povratnog toka elektrine energije od krajnjih potroaa ka
transformatorima u TS i napojnoj mrei 10 kV.
Na donjem grafiku sa slike VII.5, pak, za sluaj instaliranja 900 PV-panela, vidi se da
e i u pojedinim periodima normalnog pogona, usled manjih optereenja, dolaziti do
povremenih i kratkotrajnih injektiranja energije u mreu 10 kV preko obrnute
transformacije 0,4/10 kV u TS V-1091. Za sluajeve sa slika VII.6 i VII.7, sa 1200
odnosno maksimalnih 1500 PV-panela, uestalost i intenzitet ove pojave se osetno
poveavaju, tako da kompletan period od aprila do novembra biva karakteristian po
njoj.

118
 Slika VII.3 Snage potronje V-1091 i proizvodnje iz 300 PV-panela snage po 250 W
(gornji grafici) i ukupna, balansirana snaga na pragu TS V-1091 (donji grafik)

Da bi se izbegli negativni efekti i komplikacije u radu distributivne mree usled obrnute

transformacije, injektiranja energije u 10 kV mreu i uslonjavanja tokova snaga,
mogue je pribei nekom (ili kombinaciji) od sledeih reenja:
- instaliranje sistem za akumulisanje energije i lokalne automatike za regulaciju
reim rada;
- pribliavanje konceptu mikro-mree, primenjenog na NN rejon TS V-1091;
- uvoenje dodatnog monitoringa trenutne snage na NN tabli u TS i automatike koja
e kada optereenje TS padne ispod neke vrednosti ili uz njegov negativni trend
startovati odgovarajui DSM program, npr:
- optimizacione termostate klima-ureaja, prema [VII.1], koji dinamiki reavaju
nastali problem upravljanja, s obzirom da njihova objektivna funkcija obuhvata

119
 korisnost pridruenu komforu, i trokove, uz maksimalizaciju ukupnih dobitaka za
korisnika;
- ColorPower sistem upravljanja potronjom pomou stohastikog distribuiranog
proraunavanja, prema [VII.2];
- korienje pametnih kunih aparata i koncepata automatizacije domainstava,
opisanih u Poglavlju II i u [II.14] [II.16].
Pritom je za eksperimentalnu primenu jednog ovakvog, DSM/DR + V-RES projekta
pogodno upravo analizirano konzumno podruje TS V-1091, jer je u dobroj meri
pokriveno AMR sistemom tj. potrebnom infrastrukturom, koja omoguava dobru
komunikaciju izmeu krajnjih potroaa i centra upravljanja (tj. centra za AMR) u
elektrodistribuciji.

Slika VII.4 Snage potronje V-1091 i proizvodnje iz 600 PV-panela snage po 250 W
(gornji grafici) i ukupna, balansirana snaga na pragu TS V-1091 (donji grafik)

120
 Slika VII.5 Snage potronje V-1091 i proizvodnje iz 900 PV-panela snage po 250 W
(gornji grafici) i ukupna, balansirana snaga na pragu TS V-1091 (donji grafik)

Ono to se takoe moe zapaziti meusobnim poreenjem donjih grafika sa slika VII.3
do VII.7, jeste injenica da porastom broja PV-panela rapidno raste i irina opsega u
kome varira izbalansirana snaga (za 300 panela ona iznosi 100-nak kW, a za 1200 i
1500 panela, ovaj opseg premauje 300 kW). Dakle, na ovom malom, konkretnom
primeru, potvruje se konstatacija iz [VII.3] da se sa veim udelom distribuiranih,
intermitentnih izvora, poveavaju strmine u dnevnom dijagramu optereenja. I zbog
toga bi bilo veoma svrsishodno uvesti neki DSM/DR program, kako bi se ovi nagli
skokovi i padovi optereenja smanjili.

VII.2.1 Balansiranje postojeeg optereenja i V-RES, sa DSM/DR

VII.2.2.1 Utvrivanje kapaciteta upravljivog optereenja u odabranom podruju
Kao to je ve napomenuto i uoljivo na slici VII.2, insolacija leti je osetno vea, a
optereenje manje nego zimi, pa njihova razlika tada treba i moe da bude kuplvna s

121
nekim DSM/DR programom, npr. sa uticm i podeavanjem klim-ur.
Mogunosti vrirnj tmprtur u prstrim, kk bi s kmpnzv vntulni
vik nrgi iz PV i spri pvrtni tk elektrine nrgi u SN mru, moe se
prcniti iz digrm ptrnj z V-1091. Naime, treba uprditi dijagrame z
visku ltnju sznu i prlzni prid (tj. klik rzlik u vrnim sngm u rn
ppdn, kd sng iz PV nv, li i krinj klim-ur u vrnoj sezoni
nintnzivni), p tu rzliku svsti prprcinln n dbrni br ptr za koji
smo pretpostavili PV pnl, u dnsu n ukupn br ptr n V-1091. nrgi
km mm d blnsirm td biti dnk umnku t svdn rzlik u vrn
snzi vih dnvnih digrm i vrmnskg prida u km psti vik nrgi iz PV-
elektrane.

Slika VII.6 Snage potronje V-1091 i proizvodnje iz 1200 PV-panela snage po 250 W
(gornji grafici) i ukupna, balansirana snaga na pragu TS V-1091 (donji grafik)

Drugi, i ovde primenjeni pristup za procenu kapaciteta upravljivog optereenja je

sledei: polazei od pojedinanih dnevnih dijagrama struj optereenja elije DNV26,
mnoenjem sa 1,732, 10 i 0,95, dobijamo profile optereenja (u kW) tokom svih dana u

122
2012. S obzirom da su merenja 15-minutna, neophodno je, radi unifikacije sa prethodno
pribavljenim vrednostima kljunih veliina, svesti ova merenja na polusatna. Svoenje
na optereenja TS 10/0,4 kV V-1091 vri se na uobiajeni, ranije opisani, nain.

Slika VII.7 Snage potronje V-1091 i proizvodnje iz 1500 PV-panela snage po 250 W
(gornji grafici) i ukupna, balansirana snaga na pragu TS V-1091 (donji grafik)

Sa druge strane, iz pribavljenih petominutnih vrednosti meteorolokih veliina tokom

2012. takoe je mogue nainiti svoenje na polusatne vrednosti, ukljuujui i
temperaturu okoline. Za svaki dan ponaosob, iz svih 48 polusatnih (ili direktno iz
originalnih, petominutnih) vrednosti temperature okoline, izraunavamo srednju dnevnu
temperaturu. Zatim grupiemo dijagrame optereenja prema vrednosti ove veliine, i to
u njenim diskretnim koracima od 1 ili najvie 2 oC. Efekat termike inercije zgrad
ovoga puta zanemarujemo. Od grupisanih profila optereenja sainjavamo po jedan,
uproseeni, za svaku konkretnu vrednost spoljanje temperature (ili njen opseg). Iz

123
takvog dijagrama oitavamo maksimalnu dnevnu vrednost snage optereenja, a moe se
lako sraunati i ukupno utroena elektrina energija tokom tog, posmatranog, dana.
Na opisani nain mogue je uspostaviti sledee korelacije: srednja dnevna temperatura-
vrna dnevna elektrina snaga; i srednja dnevna temperatura-srednja vrednost potronje
elektrine energije. Ova prva zavisnost je unekoliko znaajnija za odreivanje
kapaciteta upravljivog optereenja. Za letnji period, jasno je da razlika u dijagramima
optereenja usled razliitih vrednosti spoljanje temperature, nastaje kao posledica
veeg ili manjeg korienja klima-ureaja. Kada se za ceo posmatrani vremenski period
taj, varijabilni deo optereenja ekstrakuje iz dijagram optereenja, dobie se profili
optereenja kakvi bi se imali da uopte nema klima-ureaja. Od ovakvih profila
optereenja treba oduzeti snage proizvodnje iz PV panela u realnom vremenu. Ostatak
je neophodno nadomestiti nekim relevantnim programom za upravljanje optereenjem
tj. ovde klima ureajima.

VII.2.2.2 Rezultati utvrivanja specifinog rashladnog kapaciteta prostorija

Prethodno opisano modelovanje uticaja spoljanje temperature vazduha na porast snage
potronje u odabranom konzumnom podruju (TS V-1091) kao rezultat daje specifini
rashladni kapacitet prostorija u njemu. On se nadalje moe iskoristiti pri modelovanju i
proraunima vezanim za DSM/DR program.
Iz petominutnih vrednosti temperature vazduha [VII.9] sraunate su njihove polusatne
vrednosti (radi kompatibilnosti sa ostalim podacima koji se koriste), kao i vrednosti
srednje dnevne temperature, sra, s obzirom na dokazani njen prvenstveni uticaj na
vrednost dnevnog vrnog optereenja, Pmd. Iz [VII.6] je na ranije ve opisani nain
sraunato 15-minutno optereenje konzuma V-1091, a sada i ukupna dnevna potronja
elektrine energije, Wd , za svaki dan u julu i avgustu 2012. Potom je detektovano koji
se dani u posmatrana dva vrna letnja meseca grupiu u koji od intervala srednje dnevne
temperature, opsega 2 oC. Ovi opsezi se kreu od (1921) oC do (3133) oC. Takoe,
uvidom u hronoloke dijagrame optereenja elije 10 kV DNV26, utvreno je da tokom
jula i avgusta vrni deo dijagrama pada u period od 11 do 18 h. Stoga je za svaki od tih
perioda utvrena i elektrina energija utroena tokom njega. Zbirni rezultati su prikazani
u Tabeli VII.1.
Kada se sve tane vrednosti srednjih dnevnih temperatura upare sa proraunatim vrnim
optereenjem V-1091, njenim dnevnim potronjama i potronjama tokom dnevnih
vrnih perioda, dobijaju se odgovarajue zavisnosti ilustrovane na slikama VII.8 do
VII.10. Na svakoj od njih, dobijeni oblak podataka moe se aproksimirati jednom S-
krivom, tipinom za termiku inerciju zgrada i nain korienja klima-ureaja. Naime,
za nie letnje temperature, porast elektrine snage usled ukljuivanja klima je najpre
blag. U sredinjem opsegu porasta srednje dnevne temperature, klime se intenzivnije
ukljuuju, S-kriva postaje strma, a zavisnost Pmd = f (sra) postaje linearna. Za najtoplije
dane, sve klime bivaju ukljuene, i dalji rast sra ne dovodi vie do porasta Pmd.

124
Tabela VII.1 Srednje dnevne temperature, vrna optereenja izvodne elije 10 kV
DNV26 i proporcionalna vrna optereenja TS V-1091, vrednosti ukupne
dnevne i vrne dnevne potronje u julu i avgustu 2012.

125
Slika VII.8 Zavisnost proraunate dnevne vrne snage TS V-1091
od srednje dnevne temperature

Slika VII.9 Zavisnost dnevne potronje konzuma TS V-1091

od srednje dnevne temperature

Slika VII.10 Zavisnost vrne potronje konzuma TS V-1091

od srednje dnevne temperature

126
Analogno snazi, slino razmatranje vai i za utroenu elektrinu energiju. S-krive su
ovde predstavljene polinomima treeg reda, ije formule su naznaene na samim
slikama VII.8 do VII.10, kao i stepen (R2) fitovanja (tj. sa kolikom preciznou S-kriva
aproksimira oblak podataka).
U narednom koraku, sve razmatrane vrednosti iz svakog pojedinanog opsega srednje
dnevne temperature (od (1921) oC do (3133) oC, v. sl. VII.8 do VII.10), uproseene
su. Time se dobijaju vrednosti i zavisnosti prikazane na slikama VII.11 do VII.13, levo.
Vidimo da se stepen podudarnosti S-krive sa ovim vrednostima znaajno uveao. U
konanom koraku, posmatramo samo sredinji deo tih S-krivih, i vrimo njegovu
linearizaciju. Ona je prikazana na slikama VII.11 do VII.13, desno. Vidimo da je stepen
podudarnosti aproksimirane prave sa uproseenim vrednostima najvei (preko 99%).
Nagib k LPm prave Pmd = f (sra) = Pm0 + k LPm sr, koji iznosi 13,3 kW/oC, predstavlja
specifini kapacitet klima-ureaja za DSM/DR i bie korien za dalje proraune.

Slika VII.11 Zavisnost dnevne vrne snage TS V-1091

od intervala srednje dnevne temperature

Slika VII.12 Zavisnost dnevne potronje konzuma TS V-1091

od intervala srednje dnevne temperature

127
 Slika VII.13 Zavisnost vrne potronje konzuma TS V-1091
od intervala srednje dnevne temperature

VII.2.2.3 Modelovanje DSM programa u odabranom podruju

Za potrebe simulacije kombinovanog dejstva sa V-RES, modelovan je sledei DSM
program: kontrolna merna grupa AMR sistema na NN tabli u TS iji su potroai
podvedeni pod ovaj sistem naprednog merenja, podeena je da uzorkuje polusatne
vrednosti optereenja transformatora 10/0,4 kV. Ukoliko ono padne ispod cca 10%
njegove naznaene snage (u kVA), putem PLC se ka potroaima alje signal za
dodatno ukljuenje njihovih troila koja su, uz odgovarajue podsticije (npr. 15% nia
cena kWh, prema vaeoj regulativi) podreena nekom DSM programu i tehnikom
podsistemu elektrodistribucije. Pretpostavimo da se ovaj signal ukljuenja alje i u
sluaju da izmeu prethodnog (30 minuta ranije) i trenutnog merenja snage potronje
TS, razlika bude vea od nekog unapred zadatog iznosa. Kod potroaa mogu biti
implementirani npr. Wireless ureaji za stohastiko ukljuivanje/iskljuivanje
akumulacionih bojlera ili dinamiki modelovani termostati, koji e dati komandu za
pojaan rad klima-ureaja. Nadalje emo razmotriti dve varijante DSM programa;
1. varijanta DSM programa: konstantna vrednost dodatno ukljuenog optereenja
Neka u oba sluaja (akumulacionih bojlera i klima-ureaja), dodatno ukljueno
optereenje ima takoe unapred zadatu vrednost. U poslednjem (30.) minutu pred
naredno polusatno merenje, alje se signal za iskljuenje dodatno ukljuenih troila, za
sluaj da ih njihovi termostati ve nisu automatski iskljuili. Potom se, pri narednom
merenju snage, itav ciklus ponavlja (ukoliko su opet zadovoljeni kriterijumi za
ukljuenje).
U sluaju TS V-1091 i njenih potroaa, ovakav model ilustrovan je ovde pomou
sledeih vrednosti:
- minimalno dozvoljena zbirna snaga optereenja oba transformatora: 103 kW;
- kritina vrednost gradijenta smanjenja snage izmeu dva polusatna merenja: 75 kW
(tj. 150 kW/h);
- dodatno optereenje koje se moe ukljuiti DSM programom: 50 kW.

128
2. varijanta DSM programa: promenljiva vrednost dodatno ukljuenog optereenja
Ovu varijantu razmotriemo samo za klima ureaje, i to iskljuivo u periodu njihovog
najintenzivnijeg korienja (juli i avgust).
S obzirom na injenicu da temperatura prostorija moe da se menja za 2 oC, a da
komfor korisnika ne bude osetnije naruen, u prethodnoj analizi specifinoga kapaciteta,
k LPm , odabrani su intervali od po 2 oC. Uz zanemarivanje efekta toplotne inercije
zgrad, prilikom pada optereenja TS V-1091 ispod ranije postavljenog nivoa (103 kW)
ili sa gradijentom veim od 75 kW/30, smatraemo da modelovani DSM program,
putem PLC i Wireless daje komandu za pojaan rad klima-ureaja. U tom sluaju,
njihovi dinamiki modelovani termostati funkcioniu na sledei nain:
- ukoliko se sabiranjem razlike snage potronje V-1091 i snage proizvodnje iz PV
panela sa proizvodom 13,3 kW/oC i 2 oC dobija zbir vei od 103 kW, onda se
termostat iskljuuje nakon snienja temperature od najvie dozvoljenih 2 oC. Pritom
se snaga potronje uveava za 103 kW;
- ukoliko je gore navedeni zbir manji, snaga potronje se uveava upravo za njegov
iznos.
Pritom, ukoliko je nova vrednost snage potronje (sa dodatno ukljuenim klima-
ureajima, AC) i dalje manja od snage proizvodnje iz PV-panela, onda to znai da je
sigurno ostvareno snienje temperature od 2 oC. Ukoliko to, pak, nije sluaj,
temperatura prostorija je sniena za vrednost koja se dobija kada se razlika snage
potronje sa dodatnim angaovanjem klima-ureajima i snage potronje bez njega,
podeli sa vrednou specifinog kapaciteta klima-ureaja, k LPm = 13,3 kW/oC.
Svi napred navedeni uslovi mogu se predstaviti pomou sledeih izraza:

P Pdem PgPV kPm max 0.1 Pinst Pdem 0.1 Pinst ; r 2 C

L PT PT o
(7.1)

P Pdem PgPV kPm max 0.1 Pinst

L PT

(7.2)
AC
P Pdem P gPV
Pdem P ; r dem
L
2 oC
k Pm
gde su:
Popt prvobitna, zabeleena snaga potronje (optereenje) TS V-1091, pri uobiajenom
angaovanju klima-ureaja (AC) za date vremenske uslove,
PoptAC+ proraunato optereenje TS V-1091, pri pojaanom angaovanju klima ureaja (AC+),
PprPV mogua snaga proizvodnje iz fotonaponskih (PV) panela,
k LPm nagib linearizovane funkcije dnevnog vrnog optereenja u zavisnosti od
srednje dnevne temperature: Pmd = f (sra),
|max| dozvoljeni opseg dodatne promene sobne temperature (ovde: 2 oC),
P proraunati zbir razlike izmeu Popt i PprPV i proizvoda nagiba k LPm i opsega |max|,

129
PinstET instalisana (naznaena) snaga energetskih transformatora u TS SN/NN reg.br. V-1091,
Popt proraunati porast optereenja koji se oekuje u realnosti,
r proraunata promena sobne temeperature, koja se oekuje u realnosti.

VII.2.2.4 Simulacija primene DSM programa u kombinaciji sa V-RES

Rezultati prorauna za obe varijante DMS programa, ilustrovani su na sledeim
slikama. Slike VII.14 do VII.18 prikazuju koliko bi se korienjem opisanog fiksnog
DSM modela promenili donji grafici sa slika VII.3 do VII.7, dobijeni pomou V-RES
balansiranih profila optereenja V-1091. (Razlika je naznaena tamnom bojom takve
oscilacije bi se imale bez prisustva DSM programa.) Vidimo da se varijacije potronje i
strmine optereenja smanjuju, kao i broj i duina perioda u kojima postoji injektiranje
energije u 10 kV mreu, obrnutom transformacijom.

Slika VII.14 Smanjenje varijacija optereenja kombinovanom primenom

varijante 1 DSM programa i 300 PV panela

Slika VII.15 Smanjenje varijacija optereenja kombinovanom primenom

varijante 1 DSM programa i 600 PV panela

130
Slika VII.16 Smanjenje varijacija optereenja kombinovanom primenom
varijante 1 DSM programa i 900 PV panela

Slika VII.17 Smanjenje varijacija optereenja kombinovanom primenom

varijante 1 DSM programa i 1200 PV panela

Slika VII.18 Smanjenje varijacija optereenja kombinovanom primenom

varijante 1 DSM programa i 1500 PV panela

131
Rezultati prorauna za varijantu 2 fleksibinog DSM prikazani su na sledeim slikama.
Na slici VII.19 prikazan je sluaj kada imamo 840 panela po 250 W, i kada je tokom
jula i avgusta aktivirana ovde opisana varijanta 2 programa DSM. Vidimo da samo u
nekoliko kratkih vremenskih intervala dolazi do povratnog toka energije iz TS V-1091
ka napojnoj 10 kV mrei.
Intervalima poveanja snage (PoptAC+ Popt + PprPV) sa slike VII.19, koji su na njoj
uoljivi na osnovu tamno plavo prikazanih prethodnih, manjih, vrednosti snag,
odgovaraju dodatna snienja temperatura prostorij prikazana na slici VII.20.
Broj panela od 840 je izabran za prikaz, jer sa daljim poveanjem broja panela ovako
modelovan DSM program nije u stanju da sprei inverzni tok energije od konzuma TS
V-1091 ka distributivnoj 10 kV mrei.

Slika VII.19 Izmena balansirane snage V-1091+840 PV

usled primene varijante 2 modela DSM

Slika VII.20 Snienja temperature prostorij usled dodatnog angaovanja klima

ureaja, po varijanti 2 modela DSM (odgovarajua sluaju sa slike VII.19)

132
VII.3 Smanjenje gubitaka

VII.3.1 Smanjenje gubitaka usled instaliranja i rada PV panela

Sa slika VII.3 do VII.7 uoljivo generalno smanjenje optereenja TS V-1091, koje bi se
javilo instaliranjem veeg broja PV-panela na njenom konzumnom podruju, dovelo bi i
do smanjenja gubitaka na napojnom 10 kV vodu ove TS 10/0,4 kV. Aktivni gubici
energije (Dulovi gubici) na jednom vodu otpornosti R, izazvani naizmeninom strujom
i(t), tokom perioda T, dati su sledeom relacijom:
T
Wgub 3R i 2 (t )dt , (7.3)
0

U (7.3), faktor 3R se moe posmatrati kao karakteristika elementa mree (u ovom

sluaju srednjenaponskog voda), a faktor pod integralom, koji je karakteristika pogona
tog elementa mree, predstavlja takozvani termiki impuls, [VII.4].
Ukoliko imamo na raspolaganju n diskretnih merenja Ik struje optereenja i(t), sa
vremenskom rezolucijom t, tokom perioda:

T n t , (7.4)

onda e (7.3) biti svedena na:

n
Wgub 3R I k2 t . (7.5)
k 1

Smanjenje gubitaka u istom vremenskom periodu T, zbog smanjenja vrednosti struje

optereenja sa vrednosti Ik na Ij , gde su: k, j = 1, 2, ..., n; moe se izraunati kao:
n n n n
Wgub 3R I 2j t 3R I k2 t 3R ( I 2j I k2 ) t . (7.6)
j 1 k 1 j 1 k 1

Relativno, procentualno smanjenje gubitaka iznosi:

n n n n
3R ( I 2j I k2 ) t I 2j I k2
j 1 k 1 j 1 k 1
wgub(%) 100 n
100 n
. (7.7)
3R I t 2
k I 2
k
k 1 k 1

S obzirom da se vrednosti Ij i Ik posmatraju u istim trenucima: j, k = 1, 2, ..., n; razlika

aktivnih gubitaka u nekom vremenskom intervalu ti , gde je takoe: i = 1, 2, ..., n;
moe se definisati kao:

Wgub 3R ( I 2j I k2 ) ti .
i
(7.8)

Relativna, procentualna vrednost razlike gubitaka u tom periodu je:

133
 3R ( I 2j I k2 ) ti I 2j I k2
wgub % 100 = 100
i
. (7.9)
3R I k2 ti I k2

Prosena vrednost procentualne razlike gubitaka tokom celog posmatranog perioda

T = nt , bie:
n I 2j I k2
wgub
sr
% 100 . (7.10)
n j ,k 1 I k2
Kada imamo raspoloive podatke o snagama, struje Ij i Ik raunamo na osnovu
usvojenih prosenih godinjih vrednosti napona (10 kV) i faktora snage (0,95).
Za sluajeve ugradnje od 30 do 1500 PV-panela na konzumnom podruju TS V-1091
rezultati prorauna relativnog, prema (7.7), i prosenog (7.10) smanjenja aktivnih
gubitaka na napojnom vodu 10 kV dati su grafiki, na slici VII.21.

Slika VII.21 Relativno i proseno smanjenje aktivnih gubitaka na napojnom

vodu 10 kV za TS 10/0,4 kV V-1091 u zavisnosti od snage PV-panela
instaliranih na njenom konzumnom podruju

Maksimum krive prosenog smanjenja aktivnih gubitaka ima se za 840 PV-panela tj.
210 kW ukupno instalisane njihove snage. Za tu vrednost, i dalje postoje delovi
balansirane hronoloke krive optereenja koji su sa manjim, kao i oni koji su sa veim
oscilacijama od prvobitne krive optereenja V-1091. Takoe, osim pomenutih perioda
havarijskih reima i planiranih rastereenja, neznatan je broj i trajanje ostalih perioda sa
obrnutom transformacijom u V-1091 i injektiranjem energije u 10 kV mreu. Stoga
moemo da zakljuimo da upravo ova taka definie najvei broj PV panela koje je
mogue prikljuiti na odabranom konzumnom podruju, bez kombinovanja sa
kompatibilnim DSM/DR programima.

134
VII.3.2 Smanjenje gubitaka u sluaju kombinovanog rada
PV panela i programa DSM/DR

Slika VII.22 prikazuje relativno i proseno smanjenje gubitaka aktivne energije u

navedenom sluaju optereenja V-1091 sa pretpostavljenim V-RES + DSM modelom iz
varijante 1 (fiksnim DSM), zavisno od broja tj. snage instalisanih PV panela.
Vidimo da je efekat smanjenja gubitaka ne samo manji nego u sluaju iskljuivog
korienja V-RES (to je i bilo oekivano, s obzirom da se za taj sluaj prosena
vrednost struje optereenja vie smanjila), nego da za manji broj PV panela dolazi i do
poveanja gubitaka u odnosu na sada postojee stanje, tj. na sluaj kada nema ni V-RES
ni DSM.

Slika VII.22 Relativno i proseno smanjenje aktivnih gubitaka na napojnom vodu

10 kV za TS 10/0,4 kV V-1091 u zavisnosti od snage PV-panela,
uz primenu varijante 1 DSM modela

Traeno smanjenje gubitaka u sluaju fleksibilnog DSM (varijanta 2), u zavisnosti od

broja instaliranih PV-panela, prikazano je na slici VII.23. Vidimo da se smanjenje
gubitaka vraa na nivo koji bi bio postignut iskljuivom integracijom V-RES u
postojeu mreu, bez DSM. I za ovaj sluaj se ima optimalan broj PV panela od 840.

Dakle, moemo zakljuiti da se minimizacija gubitaka u nekoj, posmatranoj mrei moe

koristiti kao objektivna funkcija pri odreivanju optimalnog broja PV-panela za
prikljuenje na tu mreu.

135
 Slika VII.23 Smanjenje gubitaka kod varijante 2 (fleksibilnog) DSM,
zavisno od broja instaliranih PV-panela

VII.4 Zakljuci Poglavlja VII

U ovom poglavlju su, na primeru konzumnog podruja jedne konkretne TS 10/0,4 kV u

Beogradu, simulirani rad jedne fotonaponske (PV) mikro-elektrane i balansiranje snage
njene proizvodnje sa realnim optereenjem ove TS, samostalno i u kombinaciji sa
posebno modelovanim DSM, u dve podvarijante. Prva varijanta DSM programa je
podrazumevala ukljuivanje fiksnog iznosa dodatnog optereenja, kadgod se za to
ispune postavljeni uslovi, i to tokom cele godine. Druga varijanta DSM, pak,
podrazumevala je fleksibilnije, dodatno korienje samo klima-ureaja, i to tokom dva
najtoplija letnja meseca. Mikro-elektrana je simulirana agregacijom PV-panela krajnjih
korisnika distributivnog sistema, instaliranih na krovovima njihovih zgrada. Broj PV-
panela je takoe variran, kako bi se analizirao njegov uticaj na balansiranje optereenja i
smanjenje gubitaka snage u distributivnoj mrei. Najvaniji postignuti rezultati ovih
simulacija i analiza su sledei:

- Instaliranjem i pogonom umerenog broja jedinica obnovljivih izvora jako

promenljive karakteristike proizvodnje (V-RES) instalisane snage do 30% godinje
srednje vrednosti optereenja posmatranog konzumnog podruja stvarni profili
balansiranog optereenja imali bi znaajno manje oscilacije od prvobitno, realno
zabeleenog, profila optereenja, bez V-RES. Daljim porastom broja V-RES
jedinica, tokom nekih perioda u godini, oscilacije krive balansiranog optereenja
imae neto vee, a tokom drugih perioda, manje oscilacije od prvobitne krive
optereenja. Vei obim primene V-RES (instalisane snage preko 70% godinje

136
 srednje vrednosti optereenja), meutim, donosi znatno uveane oscilacije i strmine
u rezultujuem dijagramu balansiranog optereenja.

- Instaliranje i pogon RES jedinica snano fluktuirajuih snaga proizvodnje na

niskonaponskoj strani, mogu da dovedu do pojave obrnute transformacije u
stanicama SN/NN i do povratnog injektiranja elektrine energije u srednjenaponsku
mreu. Ova pojava bi bila veoma izraena tokom leta, u sluaju ire primene PV-
panela. Posledino, javili bi se potencijalno znaajni problemi sa veoma uslonjenim
tokovima snaga, sa podeavanjem relejne zatite itd. Da bi se spreilo nastupanje
ovakvih perioda ili makar smanjilo po broju i trajanju, svrsishodno je primeniti neki
DSM/DR program.

- Pri pogonu V-RES, dolazi do smanjenja gubitaka aktivne snage u mrei, ali relativna
vrednost ovog smanjenja dostie jedan maksimum i potom, sa daljim poveanjem
broja V-RES jedinica, opada. Stoga se za svaki pojedinani sluaj mora da odredi
optimalan broj V-RES jedinica. Kao optimizacioni kriterijum moe se koristiti
upravo minimum gubitaka u mrei.

- Pri kombinovanom pogonu V-RES sa DSM modelom sa fiksnom dodatnom snagom

optereenja, smanjenje gubitaka aktivne snage je manjeg obima nego u prethodnom
sluaju, bez DSM. Za manji broj instaliranih PV-panela, dolazi ak do porasta iznosa
gubitaka, u poreenju sa prvobitnim stanjem, bez V-RES i bez DSM.

- Pri kombinovanom pogonu V-RES sa sofisticiranijim, fleksibilnim DSM modelom,

postignuto smanjenje dubitaka aktivne snage bilo bi istog reda veliine kao u sluaju
angaovanja samo V-RES.

137
VIII PREDLOG DINAMIKE REALIZACIJE DSM/DR PROJEKTA
ZA CELOKUPNO KONZUMNO PODRUJE EDB I SIMULACIJA
NJEGOVOG UTICAJA NA RAST VRNOG OPTEREENJA

VIII.1 Predlog dinamike realizacije DSM/DR projekta

Ovde emo izneti predlog dinamike realizacije i irenja DSM/DR projekta opisanog u
potpoglavlju VI.2, predvienog za implementaciju na celokupnom konzumnom
podruju EDB. Radi jednostavnosti modela, zanemariemo dokazanu injenicu da se
nain korienja elektrine energije a time i raspoloivi kapacitet za DSM/DR menja
tokom vremena, prvenstveno usled promena cena elektrine energije i uslov njenog
korienja (tarifnih stavova i vremena njihovog nastupanja i trajanja). Dakle,
pretpostaviemo da se trenutni kapaciteti za DSM/DR, sraunati predloenim
metodologijama u prethodnim poglavljima, nee menjati do planskog horizonta.
Ovakva pretpostavka je opravdana, jer u vreme rada na ovoj disertaciji dalje promene
cena elektrine energije i metodologije za njihovo utvrivanje nisu bile sagledive.
Drugo, u ovom poglavlju, u kome emo razmotriti efekte predloenog modela DSM na
celom konzumnom podruju isporuioca elektrine energije (ovde: EDB), neemo
razmatrati prisusutvo i uticaj njene proizvodnje iz intermitentnih obnovljivih izvora.
Predlae se realizacija projekta DSM/DR u dve faze.

VIII.1.1 Prva faza realizacije DSM/DR projekta

U prvoj fazi, tokom dve do najvie tri godine, realizovali bi se programi A i B iz

poglavlja VI.2 program iskorienja AMR sistema za DSM/DR i program poboljanja
efikasnosti korienja sistema MTK.
Sutina oba programa je raspodela svih dvotarifnih kupaca u dve grupe, sa pomerenim
vremenima nastupanja promen dnevnih tarifnih stavova, za dva sata. Pritom bi se,
tokom svake od tri godine, ovoj podeli podvrgla po treina ovih kupaca.
Ovakav model je usvojen zbog ve due od decenije vaeeg stava iz odgovarajue
regulative da vreme nastupanja promene dnevnih tarifnih stavova, u delu konzuma,
moe da bude pomereno za najvie dva sata, s tim da nia tarifa mora da nastupi izmeu
22 h i ponoi. Drugi razlog je rezultat istraivanja prikazanog u [VIII.1], da se u
ovakvim okolnostima neto vee smanjenje vrne snage (od 6,6%) postie podelom
potroaa u dve grupe, nego li u tri. Stoga emo pretpostaviti da se u prve tri godine
primene ova dva programa iz projekta DSM/DR, postie smanjenje od po 2,2% u
odnosu na prognozirano optereenje, koje bi se imalo bez realizacije projekta.
Priroda prve faze projekta je, dakle, preteno tipa odziva potronje (DR), jer je
zasnovana na oekivanom prilagoavanju kupaca na izmenjeno tj. pomereno vreme
nastupanja nieg dnevnog tarifnog stava.

138
VIII.1.2 Druga faza realizacije DSM/DR projekta

U poslednjoj godini realizacije prve faze, otpoela bi i druga faza projekta, i trajala
tokom narednih pet godina. Tokom ove faze, postepeno bi se uvodio sistem
stohastikog upravljanja optereenjem i proraunavanja njegove raspodele.
Alternativno, ili u kombinaciji sa prethodnim sistemom, koristili bi se dinamiki
modelovani termostati pojedinih troila, kljunih za DSM/DR. U toj, poslednjoj godini
prve faze, gotovo svi ovako upravljani ureaji ve bi bili razvrstani u jednu od dve
grupe za pomereno nastupanje dnevnih tarifnih stavova. Stoga emo pretpostaviti da bi
svega oko 5 MW od ukupnog kapaciteta za DSM/DR tokom zimskog perioda (oko
240 MW, kako je to sraunato u potpoglavlju V.2.1.1), uestvovalo u smanjenju vrne
snage za tu godinu, prognozirane u uslovima bez primene bilo kakvih DSM/DR
programa ili mera.
Tokom narednih pet godina, iznosi novih, dodatnih snaga, Pi , podvrgnutih daljinskom
upravljanju kretali bi se na sledei nain: 15, 20, 20, 30 i 30 MW. Dakle, ukupno bi se
na ovaj nain moglo da iskljui oko 120 MW u trenutku godinjeg vrnog optereenja.
Ova smanjenja bi se superponirala kako na prethodno postignuta ovim nainom, tako i
na smanjenja snage postignuta raspodelom potroaa u dve grupe, prema vremenima
promen dnevnih tarifnih stavova. Pri proraunima se vodilo rauna da ukupno
smanjenje godinje vrne snage ne pree ukupni raspoloivi kapacitet u termikim
troilima, PTA 240 MW.
Vidi se da je priroda druge faze projekta direktno upravljanje optereenjem (DSM),
daljinskim iskljuivanjem i ukljuivanjem pojedinih troila kod krajnjih korisnika
elektrodistributivnog sistema.

VIII.1.3 Matematika predstava modelovane dinamike realizacije projekta

Prethodno opisani model realizacije projekta moe se, matematiki, prikazati izrazima
navedenim u nastavku.
Na poetku primene DSM/DR projekta, u godini Y0, tj. zimskoj sezoni Y0/1 , usvaja se
prosena vrednost prognozirane vrne godinje snage konzuma EDB. Ona je sraunata
kao srednja vrednost maksimalne i minimalne vrne godinje snage, prognozirane za
okolnosti bez primene DSM/DR mera i distribuirane proizvodnje iz V-RES, a prema
metodologiji lananoga koeficijenta, opisanoj u [VIII.2]. Ona se, dakle, rauna kao:
1
P0 ( Pmax 0 Pmin 0 ) ,
progn progn
(8.1)
2
i u konkretnom sluaju, za zimsku sezonu 2013/14. iznosi 1645,65 MW.
Rezultati implementacije programa na kraju prve godine realizacije, Y1, tj. u zimskoj
sezoni Y1/2 (ovde: 2014/15.) dati su sa:

139
 1
Prez1 0,978 ( Pmax 1 Pmin 1 ) ,
progn progn
(8.2)
2
Analogno, a prema napred opisanome modelu, rezultujue vrne godinje snage
konzuma EDB bile bi predstavljene izrazima:
1
Prez 2 0,956 ( Pmax 2 Pmin 2 ) ,
progn progn
(8.3)
2
1
Prez3 0,934 ( Pmax 3 Pmin 3 ) P3 ;
progn progn TA
P3TA 5 MW , (8.4)
2
4 4
1
Prez 4 0,934 ( Pmax 4 Pmin 4 ) PiTA ;
progn progn
P i
TA
20 MW , (8.5)
2 i 3 i 3

5 5
1
Prez5 0,934 ( Pmax
2
progn
5 P progn
min 5 )
i 3
PiTA ; P
i 3
i
TA
40 MW , (8.6)

6 6
1
Prez 6 0,934 ( Pmax 6 Pmin 6 ) PiTA ;
progn progn
P i
TA
60 MW , (8.7)
2 i 3 i 3

7 7
1
Prez 7 0,934 ( Pmax
2
progn
7 P progn
min 7 )
i 3
PiTA ; P
i 3
i
TA
90 MW , (8.8)

8 8
1
Prez8 0,934 ( Pmax 8 Pmin 8 ) Pi ; P 120 MW ,
progn progn TA TA
i (8.9)
2 i 3 i 3

gde su Pi dodatne instalisane snage u TA-peima podvrgnute daljinskom upravljanju

optereenjem, u godinama i = 3, 4, .... , 8.
Provera da li je prekoraen ukupan raspoloivi kapacitet za DSM/DR, data je sa:
1
P8 Prez8 0,066 ( Pmax 8 Pmin 8 ) 120 PTA .
progn progn
(8.10)
2

VIII.2 Rezultati simulacije uticaja primene DSM/DR projekta

na godinju vrnu snagu konzuma EDB

VIII.2.1 Energetski rezultati simulacije primene DSM/DR projekta

Primenom napred izloenog modela dinamike realizacije predloenog projekta

DSM/DR, poev od 2014. godine, tj. sa prvim efektima koji bi bili ostvareni u zimskoj
sezoni 2014/15, na kraju perioda za implementaciju projekta, u zimskoj sezoni 2021/22,
u odnosu na ranije prognoziranu srednju vrednost vrne godinje snage (1843,3 MW, iz
[VIII.2]), ostvarilo bi se smanjenje od 241,66 MW. Ono je praktino jednako punom
kapacitetu termo-akumulacionih ureaja za DSM/DR, PTA.
Na osnovu prognostikih podataka Pmax i i Pmin i iz [VIII.2], ilustrovanih ovde na slici
VIII.1, i primenom (8.1) do (8.9), dobija se dinamika ostvarivanja smanjenja vrne

140
snage tokom implementacije i irenja opisanog projekta DSM/DR. Ona je ilustrovana
takastim nastavkom krive izmerenih vrednosti na grafiku sa slike VIII.1. Na toj slici su
prikazana ta, ostvarena optereenja konzuma EDB (bez direktnih potroaa na 110 kV,
ali sa konzumom Mladenovca), od zimske sezone 1954/55. do 2012/13. Za dalje
poreenje usvojena je sredina opsega izmeu maksimalne i minimalne prognoze, Pmax i i
Pmin i . One su dobijene modelovanjem detaljno opisanim u [VIII.2] i u narednom
Poglavlju. Cilj izrade tih prognoza po posebnome modelu bilo je uvaavanje naglog i
trajnijeg smanjenja vrne snage 2001/02, nastalog usled radikalne izmene Tarifnog
sistema za obraun utroene elektrine energije.

Slika VIII.1 Ostvarene i prognozirane godinje vrne snage konzuma EDB do 2021/22.
godine; po starom Tarifnom sistemu, maksimalne i mininalne po novom Tarifnom
sistemu (bez DSM i RES), i simulacija primene predloenog projekta DSM/DR

Ovde treba napomenuti da su ranije analize odreivanja kapaciteta DSM/DR, zasnovane

na poreenjima dijagrama optereenja, raene za dijagrame konzuma EDB bez
direktnih potroaa na 110 kV (to vai i za sliku VIII.1), ali i bez podruja Mladenovca
(to ovde nije sluaj). Zbog toga ranije utvreni DSM/DR kapacitet od 240 MW ne
obuhvata podruje ovog satelitskog naselja. Stoga su rezultati sa slike VIII.1 dobijeni na
stranu sigurnosti, jer e stvarni kapacitet za DSM/DR i mogui njegovi efekti biti vei
od prikazanih, s obzirom da i u Mladenovcu postoje troila kod krajnjih kupaca koja bi
mogla da budu podvedena pod navedeni program DSM/DR.

141
VIII.2.2 Tehno-ekonomski rezultati simulacije primene DSM/DR projekta

Mogue smanjenje godinje vrne snage u poslednjoj godini uvoenja i irenja

predloenog DSM/DR projekta, od oko 240 MW, praktino znai da do te, 2021.
godine, EDB moe da sagradi etiri transformatorske stanice (TS) 110/10 kV manje,
ukoliko bi svaka od njih bila instalisane snage Sinst=240 MVA, sa vrnim optereenjem
od oko 75%Sinst.
Ukupni trokovi, oznaeni sa Csum , koji se sastoje od investicionih trokova ovih TS,
trokova za njihove napojne vodove 110 kV, pripadajue mree 10 i 1 kV, kao i TS
10/0,4 kV, iznosili bi oko 145,83 miliona evra. Detaljniji prikaz jedininih i ukupnih
cena po elementima potrebne mree, kao i njihov broj, prikazani su u Tabeli VIII.1.

Tabela VIII.1 Potrebna elektroenergetska mrea za podmirenje 240 MW

x103 /kom. ili Potrebno (oko) Ukupni trokovi
Element mree
x103 /km kom. ili km x103
TS 110/10 kV 3.500 4 14.000,0
Kablovski vod 110kV 85 5,3 446,9
Kablovski vod 10 kV 50 313,1 15.656,7
Nadzemni vod 10 kV 33 298,1 9.837,6
TS 10/0,4 kV 50 1023,0 51.142,9
Kablovski vod 1 kV 40 649,5 25.980,6
Nadzemni vod 1 kV 25 1150,6 28.766,5
Ukupno, Csum: - - 145.831,1

Pretpostavimo da bi svi ovi elektroenergetski objekti bili izgraivani ravnomerno tokom

narednih osam godina (Ngod = 8), tokom kojih se predlae uvoenje i irenje DSM/DR
programa. Tada bi godinji trokovi iznosili:
C
C sum (8.11)
god N
god

Ovi trokovi se svode na sadanju vrednost, na sledei nain:

N
god

N(1 r ) 1 C
sum
1
god
(1 r ) (8.12)
C C
sad god N N ,
god god
(1 r ) r (1 r ) rN
god

gde je r godinja ukupna eskontna stopa (u Srbiji: r = 9%).

Prema (8.12), sadanja vrednost novca uteenog odlaganjem investicija u navedene
elektroenergetske objekte, zahvaljujui primeni DSM/DR programa, iznosila bi
100,89 miliona evra. Dobit EDB bi tada predstavljala razliku izmeu tog iznosa i
investicionih trokova za uvoenje predloenog DSM/DR projekta. Stvarni finansijski
efekti bili bi i vei od te razlike, jer bi se zahvaljujui generalnom smanjenju
godinjeg vrnog optereenja imali i manji gubici aktivne snage u mrei.

142
IX PREDLOZI METODA ZA PROGNOZIRANJE VRNE SNAGE
NAKON NJENOG ZNAAJNIJEG I TRAJNIJEG SMANJENJA

Simulacija efekata pretpostavljene dinamike irenja DSM/DR programa, predloenog u

Poglavlju VIII, pokazuje da bi dolo, najpre do smanjenja godinjeg vrnog optereenja,
a potom do stagnacije njegovog rasta (v. sl. VIII.1). U tim okolnostima, klasine i
najee koriene, ekstrapolacione metode za izradu prognoz, praktino postaju
neprimenjive. U Srbiji, pak, postoji izvesno iskustvo sa naglim i trajnijim smanjenjem
vrne snage, usled radikalne promene Tarifnog sistema, to je takoe ilustrovano
grafikom sa slike VIII.1. Na njoj su prikazani i rezultati primene jedne alternativne
metode prognoze, predloene u [IX.1]. U meuvremenu ostvarena optereenja potvrdila
su njenu utemeljenost i tanost. Stoga bi se i pad vrnog optereenja usled eventualne
primene DSM/DR programa mogao da modeluje, a dalji trend kretanja vrednosti
godinje vrne snage mogao prognozirati alternativnim metodama iz [IX.1]. No, najpre
emo dati pregled naina izrade prognoz i problema koji se pritom mogu da jave.

IX.1 Problematika prognoziranja vrne snage

Izrada prognoza vrne elektrine snage predstavlja prvi i najvaniji korak u svakom
postupku planiranja elektroenergetske mree. Precenjena dugorona prognoza moe da
izazove neopravdani porast investicionih trokova prilikom gradnje novih, a
nepotrebnih, transformatorskih stanica i vodova. Nasuprot tome, potcenjena vrednost
budueg optereenja, moe da dovede do nesigurnog i nepouzdanog rada
elektroenergetskog sistema, sa poveanim brojem ispad i duim vremenima trajanja
kvarova. Stoga je potrebno koristiti to precizniju metodu prognoziranja vrne
elektrine snage. Kod dugoronog planiranja, prognostike metode se svrstavaju u dve
glavne kategorije: ekonometrijske i ekstrapolacione metode. Ove potonje, zasnovane na
fitovanju (podeavanju) prema godinjem vrnom optereenju u prolosti, jo uvek
predstavljaju najpopularniji i najire korieni vid izrade prognoza [IX.2], [IX.3],
[IX.4], [IX.5]. Za utvrivanje trenda vrne snage koristi se istorijski period od nekoliko
godina; npr. est ili sedam godina preporuuje se u [IX.3], odnosno [IX.4].

IX.1.1 Problem transfera optereenja

Inenjeri u planiranju mree, za izradu prognoza uglavnom koriste pristup orijentisan
prema opremi, [IX.6], kao prvi korak u bilo kojoj planskoj analizi ili studiji. Ukoliko
koriste statistike, ekstrapolacione metode, moe da nastupi sledei problem: vrednosti
godinjeg vrnog optereenja nekog odreenog elementa mree (npr. transformatorske
stanice), mogu imati velike devijacije tokom istorije optereivanja. Ove oscilacije
podataka uglavnom su izazvane uklopniarskim akcijama na mrei, s obzirom da se na
njoj optereenja rutinski pomeraju. Naime, usled operativnih promena topologije mree,
tj. pomeranjem trenutnih granica napajanja du poveznih vodova izmeu
transformatorskih stanica (TS), dolazi do pojave tzv. transfera optereenja sa jedne
napojne TS na drugu (v. sliku IX.1).

143
 TS napojna transformatorska stanica VN (ili SN) / SN, npr. 110/10 kV
DTS distributivna TS SN / NN, npr. 20/0,4 kV ili 10/0,4 kV
PL vrna snaga napojne TS, u (MW) ili (MVA)
pi jednovremeno vrno optereenje napojene DTS i (i=1,2,,k), u (MW) ili (MVA)
LT transfer optereenja izmeu dve TS, u (MW) ili (MVA)

Slika IX.1 Pomeranje granica napajanja na poveznim vodovima SN

i posledini transfer optereenja izmeu dve TS VN/SN,
posmatrano u dve uzastopne zimske sezone; /izvor: slika 1 iz [IX.1]/

Iz tog razloga, prognostike metode zasnovane na ekstrapolaciji istorijskih vrednosti,

dae kao rezultat fitovane krive na koje se nepovoljno odraava uticaj ovih transfera
optereenja, [IX.4], [IX.7]. Izmena topologije mree, dakle, naruava validnost
podataka za prognozu, umanjujui njenu preciznost. Naime, podaci iz istorije
optereivanja neke TS, koji se koriste za utvrivanje trenda rasta njenog godinjeg
vrnog optereenja, meusobno su najee nekorespodentni, jer se konzumno podruje
te TS menja iz godine u godinu (v. sliku IX.1). Ovaj problem moe biti veoma znaajan,
posebno kod elektrodistributivnih organizacija koje nemaju dovren sistem daljinskog
upravljanja (SDU) na celom svom konzumnom podruju.
Kako bi se ovaj problem reio ili barem ublaio, razvijeno je nekoliko pristupa [IX.4],
[IX.7]. Oni se uglavnom zasnivaju na preraunavanju podataka o transferima
optereenja, korienjem veoma komplikovanih procedura i metoda. Alternativno
reenje predstavlja izbor drugaijeg pristupa klasifikacija tipova potronje
(rezidencijalni, komercijalni, industrijski itd.) i istraivanje njihovih razliitih faktora
uticaja na vrednost vrne snage, kao to su:
meteoroloki parametri [IX.5], [IX.6], [IX.8], [IX.9], [IX.10],
bruto drutveni proizvod (BDP),
stanovnitvo,

144
 BDP per capita, [IX.6], [IX.11],
gubici u sistemu, faktor snage i cena elektrine energije [IX.11],
prodaja elektrine energije prema klasifikaciji potroaa, broju lanova
domainstva, rezidencijalna prodaja po jednom domainstvu, prosena godinja
potronja elektrine energije po jednom potroau [IX.12],
indeks rasta vrne snage grupe domainstava, [IX.13], itd.
U svakom sluaju, potrebni su istorijski podaci o svim ovim veliinama i parametrima,
kako bi se oni analizirali i prognozirali. Takoe su razvijene razliite metode zasnovane
na prouavanju krajnjeg korienja energije, ekonometrije i statistikog modelovanja,
[IX.5]. Blaga prednost pri korienju genetikih algoritama (GA) nad tzv. filterom
najmanje apsolutne vrednosti (engl. least absolute value filter, skr. LAV) i tehnikama
najmanjeg kvadrata odstupanja (engl. least error squares techniques, skr. LES)
prikazana je u [IX.14]. Algoritmi LAV i LES imaju slinu tanost, [IX.11], [IX.14].
Koristei takoe vremenski horizont, dakle vremenski zavisan model, LES daje manje
tane prognoze od LAV, [IX.11]. Najbolji rezultati su postignuti primenom tzv. analize
vremenskih serija (engl. time-series analysis, skr. TSA), [IX.11]. Ovaj metod uzima u
obzir efekat koji optereenja u prethodnoj godini imaju na optereenja u godini koja se
posmatra.

IX.1.2 Problem naglog, znaajnog i trajnijeg smanjenja vrne snage

Osim opisanog pomeranja i variranja vrednosti optereenja, dodatni problem za izradu
prognoza primenom ekstrapolacionih metoda nastaje ukoliko vrednosti vrne snage
pretrpe naglo i osetnije smanjenje, koje moe da potraje tokom nekoliko godina u nizu.
Razlozi za ovakvu pojavu mogu biti razliiti:
gasifikacija veih podruja,
uvoenje sistema daljinskog (centralnog) grejanja,
organizovano instaliranje solarnih sistema za zagrevanje vode ili slini projekti
energetske efikasnosti,
prikljuenje malih elektrana, obnovljivih izvora ili instaliranje autonomnih
sistema napajanja;
osetniji porast cene elektrine energije i druge, radikalne promene tarifnog
sistema za obraun utroene elektrine energije.
Uzrok ove pojave, naalost, mogu biti ak i tragine redukcije potronje, usled prirodnih
katastrofa (zemljotresa, cunamija, tornada i sl.) ili ratova.
Naravno, i primena ovde razmatranih programa i projekata DSM i DR moe i treba da
dovede do osetnijeg i trajnijeg smanjenja vrednosti vrnog elektrinog optereenja. To
e, dakle, inenjerima u oblasti planiranja elektrodistributivne mree takoe otvoriti
problem izrade preciznih, relevantnih prognoza, naroito u sluaju primene uobiajenih,
ekstrapolacionih metoda.

145
Ovo trajnije smanjenje vrednosti vrne snage odrazie se kako na lokalni nivo, na manja
konzumna podruja u kojima se planira primena pilot-program DSM/DR, tako i na
integralno konzumno podruje isporuioca elektrine energije (jedne lokalne
elektrodistribucije), naroito u fazi irenja njihove implementacije (pokazano u
Poglavlju VIII). Dakle, i u sluaju realizacije DSM/DR programa, istorijski trend vrne
snage postae negativan. Posledino, klasine ekstrapolacione metode prognoziranja
vrne snage kao rezultat bi dale opadajue krive optereenja, u budunosti. To,
meutim, ne mora, niti e biti sluaj u realnosti. Stoga javni isporuioci elektrine
energije moraju koristiti drugaiji pristup pri dugoronom prognoziranju vrne snage,
koji obuhvata modelovanje i predvianje uticaja ovakvih poremeaja (kao to su
gasifikacija [IX.12], toplifikacija, projekti energetske efikasnosti ili DSM/DR).

IX.1.3 Planerska iskustva u Srbiji na izradi relevantnih

dugoronih prognoza optereenja
Na sreu, u Srbiji ve postoji stanovito iskustvo sa efektom naglog, osetnog i trajnijeg
smanjenja vrednosti godinje vrne snage. Ono je nastalo kao posledica stupanja na
snagu radikalno izmenjenog, restriktivnog Tarifnog sistema za obraun utroene
elektrine energije, iz aprila 2001. Njegov cilj je bila relaksacija elektroenergetskog
sistema Srbije, u koji se tokom dve prethodne decenije nije ulagalo (zbog ekonomskih
sankcija i ratova devedesetih). Na koji nain je izmena Tarifnog sistema uticala na na
kretanje godinje vrne snage u Beogradu, u prvih nekoliko zimskih (kritinih) sezona,
prikazano je na slici IX.2.
Do 2001. godinja vrna snaga konzuma EDB prognozirana je ekstrapolacijom
linearnog trenda rasta zabeleenog u prethodnih deset godina. Slika IX.2, meutim,
pokazuje opadajui trend posle 2002, koji je ovakvu, uobiajenu praksu prognoziranja
uinio disfunkcionalnom.
Reavanje ovog problema za dugorono prognoziranje vrne snage zaokupilo je panju
planera u EDB i rezultovalo predlozima alternativnih prognostikih metoda, opisanih u
[IX.1], [IX.15], [IX.16] i [IX.17]. U [IX.1] su predstavljene tri alternativne metode
prognoziranja vrne snage, osmiljene i razvijene u cilju otklanjanja, izbegavanja ili
umanjivanja napred opisanih problema. Ove metode su u [IX.1] ilustrovane nekolikim,
realnim primerima. Za ulazne podatke su koriene istorijske vrednosti vrnog
optereenja, ukljuujui i prvih nekoliko smanjenih usled primene novog Tarifnog
sistema iz 2001. Ove metode mogu biti primenjene i u sluaju bilo kog drugog naglog
i intenzivnog uticaja koji moe dovesti do smanjenja vrednosti vrne snage, bilo
lokalno, u nekom ogranienom podruju, bilo na konzumnom podruje jedne cele
elektrodistribucije. Stoga su metode predloene u [IX.1] primenjive i u sluaju
implementacije program i projekata DSM/DR.

146
Slika IX.2 Rast godinje vrne snage na konzumnom podruju EDB, od 1950. do 2007.
Godina podrazumeva zimsku sezonu, npr. 2002 = 2002/03; /izvor: slika 2 iz [IX.1]/

U [IX.1] je nainjen pokuaj da se uticaj izmenjenog Tarifnog sistema (evidentan na

slici IX.2) modeluje uz preteno korienje statistikih metoda, slinih onima koje su
ranije pominjane, u navedenoj literaturi. Meutim, intencija je bila da se smanji broj
neophodnih ulaznih podataka, u najveoj moguoj meri. Cilj je bilo kreiranje praktinih,
ali i dovoljno preciznih metoda, pogodnih za reavanje napred izloenih problema. Da
se u tome uspelo, pokazuje injenica da se vrno optereenje konzuma EDB (bez
direktnih potroaa na VN koji su u meuvremenu dodeljeni EDB-u), registrovano od
publikovanja i primene metoda iz [IX.1], kretalo upravo oko opsega maksimalne i
minimalne prognoze, dobijenog po drugoj po redu metodi predloenoj u [IX.1]. Ove
vrednosti su prikazane na slici IX.3 (v. i sl. VIII.1). Vea oscilovanja tj. odstupanja
registrovanih vrednosti vrne snage od prognoziranih, posledica su ili izuzetno otrih
zima (kada ostvarene vrednosti premauju maksimalnu prognozu), ili netipino blagih
(kada ne dostiu minimalnu, kao to je to bio sluaj u zimu 2012/13.). U svakom
sluaju, srednja vrednost ostvarenih optereenja lei u opsegu izmeu maksimalne i
minimalne prognoze, to jasno potvruje validnost predloene alternativne metodologije
izrade prognoze vrne snage.
Najnia, isprekidana kriva na desnoj strani slike IX.3 predstavlja minimalnu prognozu,
dobijenu na osnovu vrednosti normalizovanih na prosenu vrednost (- 6,38 oC) srednje
dnevne temeperature dan u kojima su registrovana vrna godinja optereenja.
Prognoza na bazi izmerenih, nepreraunatih vrednosti vrne snage data je srednjom
krivom i predstavlja gornju granicu prognoze u okolnostima izmenjenog Tarifnog
sistema. Najvia kriva (neprekinuta, levo, i takasta, desno) oznaava prognozu
modelovanu tzv. lananim indeksom i podacima pre nastupanja smanjenja vrne snage,
bez dodatnog modelovanja novonastalih uslova. Ova kriva ilustruje kakav bi rast snage
bio da do poremeaja iz 2001. nije dolo.

147
 Slika IX.3 Prognoza godinjeg vrnog optereenja integralnog konzumnog podruja
EDB do 2021. i ostvarena vrna optereenja,
bez direktnih potroaa, do zimske sezone 2012/13.
/izvori: slika 9 iz [IX.1] i godinji izvetaji o optereenju elemenata DEES EDB/

Prve dve metode predloene u [IX.1] podesne su za primenu u irim zonama, pa i za

integralna konzumna podruja velikih gradova. Prva metoda je zasnovana na pristupu
slinom onima iz [IX.2], [IX.5], [IX.6], [IX.8], [IX.9], [IX.10] i [IX.11], samo to je
proirena modelovanjem efekata koji su nastali kao posledica novih uslova. Pokazano je
da ovi modeli mogu biti unapreeni ukoliko se izvri prethodna normalizacija (svoenje
na srednju dnevnu temperaturu) istorijskih podataka o optereenjima, to takoe
predstavlja uobiajenu proceduru, [IX.5], [IX.6], [IX.10], [IX.12], [IX.18], [IX.19].
Drugom metodom iz [IX.1] vrna snaga se u periodu pre svog znaajnog smanjenja
modeluje pomou lananog indeksa. On uzima u obzir efekte prethodne vrednosti
godinjeg vrnog optereenja, na nain slian onom iz [IX.11].
Rezultati primene ovih metoda prikazani su u Dodatku A [IX.1], a u Dodatku B
utede, postignute zahvaljujui ovom, korektnom prognoziranju optereenja i
posledino odgovarajuem planiranju mree. Pokazano je, naime, da e zbog 2001.
izmenjenog Tarifnog sistema, ranije zabeleena vrednost godinjeg vrnog optereenja
biti dosegnuta tek kroz nekih 13-14 godina. Za toliko su odloene investicije u kapitalne
objekte, to na nivou EDB predstavlja utedu od nekih 137 miliona evra, [IX.1].
Zakljuak je da je vie nego potrebno i korisno, planiranje mree prilagoavati novim
uslovima redukovanih vrednosti godinje vrne snage. Ovo vai bez obzira na uzrok tog
smanjenja, pa se odnosi i na budue programe DSM/DR koje bi valjalo primenjivati.
Trei metod iz [IX.1] je koristan prvenstveno za lokalna razmatranja, jer je uglavnom
orijentisan prema opremi (tj. konzumnim podrujima izvod, TS i sl.). Njegovom

148
primenom se reavaju oba, prethodno opisana, prognostika problema: i transferi
optereenja i trajnije smanjenje vrednosti godinje vrne snage. To ovu metodu ini
savrenim kandidatom za primenu u pojedinanim, eksperimentalnim podrujima u
kojima bi bili implementirani programi i projekti DSM/DR. Zbog toga e ova metoda
biti podrobnije objanjena i u nastavku ovoga rada. Ona se, inae, zasniva na simulaciji
novonastalih uslova u prolosti, pa predstavlja i jedan vid regresione analize. U Dodatku
C [IX.1] je predloena i objanjena i jedna nova prognostika funkcija, vezana za ovaj
metod, koja takoe uvaava i budui efekat zasienja rasta vrne snage.

IX.2 Predlozi metoda za prognoziranje vrnog optereenja integralnog konzuma

IX.2.1 Metoda modelovanja superpozicije rasta optereenja i uticaja poremeaja

Prema principima aditivnih prognostikih modela, [IX.5], prognoza se dobija

superpozicijom dva suprotna efekta: uobiajenog rasta godinjeg vrnog optereenja
tokom vremena, i restriktivnog uticaja poremeaja (u ovom sluaju: smanjenja vrnog
optereenja usled primene i irenja program DSM/DR). Modelovanje se sprovodi u
nekoliko koraka:

1) Multivarijabilno modelovanje rasta optereenja:

Porast vrnog optereenja modelovan je utvrivanjem multivarijabilnog trenda, nalik
onom iz [IX.2]. Uobiajeno je, [IX.6], [IX.11], [IX.14], radi jednostavnosti, da se
pretpostavi linearna zavisnost vrnog optereenja potronje od uticajnih faktora (ovde su
to: Y, sa, pr, av, wm i he), prema relaciji:

P A B Y C sa D pr E av F wm G he , (9.1)

gde su:
Y vreme (godina)
sa prosena zarada ()
pr prosena cena elektrine energije (/kWh)
av prosena dnevna temperatura u danu vrnog optereenja konzuma (oC)
wm maksimalna tj. udarna brzina vetra toga dana (m/s)
he efekat praznika (he=1 za praznik, he=0 za obian dan)
Alternativno, uproeni linearni model, u kome vrno optereenje zavisi iskljuivo od
vremena, Y, definisan je pravom:

P(Y) A1 B1 Y . (9.2)

Koeficijenti A, B, C, D, E, F, G, odnosno A1 i B1 odreuju se regresionom analizom.

149
 2) Modelovanje eksponencijalne krive uticaja poremeaja:
Najjednostavniji pokuaj procene smanjenja vrnog optereenja predstavlja
modelovanje opadajueg trenda, koji se belei u periodu nakon nastupanja poremeaja
koji je do smanjenja doveo. To modelovanje je najuputnije izvriti korienjem jedne
eksponencijalne krive, koja je tipina za opisivanje efekata zasienja. Ovaj efekat je
oigledan u sluaju implementacije programa DSM/DR i uopte Smart Grid
tehnologij. Efekti primene DSM/DR na smanjenje vrne snage e se, vremenom,
smanjivati, prema:

P Pmax 1 exp (Y Y ) T
1
, Y >Y0
0
(9.3)

U (9.3) Y predstavlja nezavisnu promenljivu, godinu, Y0 godinu pre pojave

poremeaja, Pmax maksimalnu vrednost smanjenja vrne snage i T vremensku
konstantu efekta zasienja.

3) Sinteza prognostikog modela:

Do prognoze se potom dolazi putem superponiranja gore opisana dva efekta, definisana
pomou (9.1) ili (9.2) i (9.3). Na primeru zabeleenih optereenja konzuma Beograda
od 2003/04. do 2012/13. (bez direktnih potroaa na VN) i sa pretpostavljenom
primenom DSM/DR programa poev od 2014/15, dobijaju se meurezultati i prognoza
godinje vrne snage do 2041, prikazani na slici IX.4.
Umesto eksponencijalnom funkcijom (9.3), poremeaj (b) je u ovom sluaju modelovan
stepenom, naznaenom na slici IX.4 gore desno, jer je za nju faktor fitovanja bio bolji.
Vidimo da se, po dugoronoj prognozi koja uvaava pojavu DSM/DR programa,
optereenja koja bi se imala po sada postojeem trendu, javila sa ak 11 godina
zakanjenja. Dakle, za Pmax = 241,66 MW i konstantu T = 2,93 godine (za koju se i po
(b) i po konanoj prognozi 2021, u godini okonanja uvoenja DSM/DR dobija ista
vrednost snage v. sliku IX.4, dole), investiranje u elektrodistributivne kapacitete koji
bi podmirili ovu snagu odlae se za ak tri godine vie, nego to je to pokazano u
Poglavlju VIII. Dakle, pod ovakvim okolnostima, stvarne utede bi bile i vee od ranije
utvrenih.

4) Prognoziranje uz prethodnu normalizaciju podataka:

Napred opisani i bilo koji drugi model mogue je dodatno proiriti, preraunavanjem
vrednosti vrnih optereenja na istu srednju dnevnu temperaturu, na nain slian onom
iz [IX.6], [IX.10], [IX.12], [IX.18] i [IX.19]. Najpre, u [IX.15] je odreen odnos izmeu
srednje dnevne temperature av i dnevne vrne snage P i predstavljen pomou:

P( av ) A E1 av . (9.4)

150
Slika IX.4 Prognoza godinje vrne snage nakon uvoenja i irenja DSM/DR programa,
dobijena modelovanjem suprepozicije rasta optereenja (a) i uticaja poremeaja (b)

Ovakva linearna zavisnost (9.4) je tipina za sezonu koja je kritina s aspekta godinje
vrne snage, dakle ili za zimske dane sa grejanjem ili za letnje dane sa hlaenjem
prostorija, [IX.6], [IX.10], [IX.20]. Za ovakve dane je karakteristino da elektrino
optereenje linearno zavisi od meteorolokih parametara, [IX.21]. (Za letnji period je
ova injenica potvrena i ovom disertacijom, u sluaju sredinjeg opsega rasta srednje
dnevne temperature, v. Potpoglavlje VII.2.2.2 i sl. VII.11, desno.)
Vrednosti godinjih vrnih optereenja su, u prolosti, dostizane pri razliitim srednjim
dnevnim temperaturama ambijenta. Stoga je preraunavanje (tj. normalizacija) uraeno
za prosenu vrednost srednje dnevne temperature, u najkritinijem danu u pogledu
godinjeg vrnog optereenja. Ova vrednost (-6,38 oC, u sluaju analiziranom u [IX.1]),
sraunata je u [IX.15], na osnovu podataka iz prethodnih 15 godina. Preraunate
vrednosti vrnih optereenja iz prolosti tada mogu biti upotrebljene za izradu prognoza
ove veliine, po bilo kojoj pojedinanoj metodologiji. Ovakva prognoza bie tanija od
prognoze nainjene bez prethodne normalizacije istorijskih podataka o optereenjima.

151
IX.2.2 Metoda modelovanja usporenog zasienja rasta vrne snage
pomou lananog indeksa
Ovo je jedan originalan metod za fitovanje promena vrne snage integralnog
konzumnog podruja nekoga grada, u toku nekoliko decenija, kao i za modelovanje
promena u skorijoj prolosti, tokom koje je prisutno smanjenje vrednosti vrne snage.
Rast godinje vrne elektrine snage u nekom gradu, u vremenskom rasponu od 50-tak
godina, uglavnom se predstavlja jednom pravom linijom, [IX.3]. Stoga se linearni trend,
pre pojave smanjenja optereenja, smatra prihvatljivom aproksimacijom. Meutim,
kako se to lepo moe uoiti na slici IX.2 na kojoj je ilustrovan dugi niz godina istorije
promene optereenja posle svakog perioda intenzivnog rasta optereenja, u Beogradu
je dolazilo do period izvesnih zasienja, sa sporijim rastom optereenja. Trend
zasienja (saturacije) obino se modeluje S-krivom, koja ima uopteni oblik:
1

P M N 1 exp (Y Y ) T
1

1 1
, (9.5)

gde su M, N, Y1 i T1 numeriki parametri.

U sluaju beogradskog konzuma, problem sa krivom predstavljenom pomou (9.5) bilo
je njeno zasienje pri 2025,9MW. Ta vrednost je ocenjena kao prilino niska, koja e se
pojaviti ve posle 2030. Stoga je u [IX.1] odabran jedan drugaiji pristup modelovanje
lananog indeksa za prvi period, a potom, pomou njega, indirektno modelovanje jedne
S-krive sa sporijom saturacijom. Dakle, koraci pri ovakvoj, alternativnoj izradi
prognoze vrnog optereenja bili su sledei:
1) Prognoza lananog indeksa vrne snage
zasnovana na periodu pre njenog smanjenja:
Lanani indeks predstavlja procentualnu promenu vrednosti vrne snage, posmatrane u
jednoj odreenoj godini u odnosu na njenu vrednost u prethodnoj. Lanani indeks je u
[IX.1] sraunat iz podataka sa slike IX.2, levo (period Starog Tarifnog sistema).
Ukoliko postoji zasienje podataka iz istorije optereivanja, lanani indeks e imati
opti opadajui trend tokom vremena. Ovaj trend se moe modelovati opadajuom
eksponencijalnom krivom, koja treba da ispuni uslov da se asimptotski pribliava nuli.
Ova kriva ima sledei oblik:

i j imax exp (Y Y ) T ,
1
(9.6)
B 2

gde ij (%) predstavlja lanani indeks u godini j, imax (%) njegovu maksimalnu vrednost
na modelovanoj krivoj, T2 (u godinama) vremensku konstantu smanjenja lananog
indeksa, prema modelovanoj krivoj, i YB baznu godinu (na slici IX.2 to je: YB=1954).
Parametri imax i T2 odreeni su kroz proces modelovanja (fitovanja), sproveden kako je

152
to uobiajeno minimizacijom sume kvadrata greaka izmeu modelovanih i sraunatih
podataka. Vrna snaga u godini j tada je:
n
Pj Pj
0
(1 i j /100) .
j j0
(9.7)

Na ovaj nain, promena vrne snage je modelovana S-krivom sa sporijim zasienjem od

onog koje karakterie stepenu funkciju ili standardnu S-funkciju. Na primeru Beograda,
izmerene i vrednosti vrne snage sraunate prema (9.7) prikazane su na slici IX.2 (levo,
za period pre nastupanja novog Tarifnog sistema tj. do 2000.). Kao to se na toj slici
moe uoiti, regresija prognoziranim lananim indeksom relativno dobro aproksimira
vrednosti vrne snage dostignute tokom perioda pre naglog i intenzivnog smanjenja
godinjeg vrnog optereenja. Ova regresija takoe uzima u obzir smanjenje stope
porasta optereenja tokom vremena. Naravno, na slici IX.2, desno, uoljiva je mnogo
vea distorzija koja se javila nakon opadanja vrednosti registrovane vrne snage.
2) Modelovanje efekata smanjenja vrne snage:
Oekivani efekti novog Tarifnog sistema iz 2001. (a slino se moe oekivati i za
DSM/DR programe), u pogledu smanjenja vrne snage, nastupili su sa zadrkom.
Ovakva vrsta promene moe se shvatiti kao jedna impulsna komanda, a njeni efekti
kao odloena reakcija sistema. Eksponencijalna funkcija je opet pogodna za
modelovanje jednog ovakvog fenomena, kao kriva tipina za predstavljanje kanjenja.
Smanjenje vrne snage je takoe modelovano u [IX.1] opadajuom eksponencijalnom
funkcijom. Opta forma ove funkcije glasi:

P P P exp (Y Y ) T
1
, YY0 . (9.8)
1 2 0 P

Kao gornja granica prognoze, parametri u (9.8) su odreeni na osnovu istorijskih

podataka o optereenjima, onakvih kakvi su zabeleeni. Za donju granicu prognoze, u
[IX.1] su prethodno sprovedena preraunavanja registrovanih vrednosti na iste
meteoroloke uslove, koristei metodologiju izloenu u [IX.15].
Opseg prognoze je potom odreen superponiranjem rasta godinjeg vrnog optereenja,
modelovanog sa sporijim zasienjem, prema (9.7), i dve opisane varijante efekata
poremeaja, odreene prema (9.8). Konana funkcija ima sledei oblik:

(1 ii /100) P1 P2 exp (Y Y0 ) TP 1
n
Pn P0 , (9.9)
i 0

gde je: Y Y0, i Y0 godina u kojoj je poremeaj nastupio.

Numeriki parametri P1, P2 i TP odreuju se regresionom analizom za prosenu
vrednost (npr. - 6,38 oC) srednje dnevne temperature i za nepreraunate vrednosti
optereenja, respektivno. Na primeru izmenjenog Tarifnog sistema, rezultat ovakvog
modelovanja prikazan je na slici IX.3. Primena ove metode na sluaj uvoenja i

153
pretpostavljene dinamike irenja DSM/DR programa, rezultuje krivom prikazanom na
slici IX.5. Prvi korak modelovanja bazira se na periodu 2003/04-2012/13, vrednost
vrne snage 2013/14. je prognozirana uobiajenom ekstrapolacijom, a drugi korak
modelovanja zasnovan na predvienoj dinamici smanjenja vrne snage usled primene
DSM/DR programa.

Slika IX.5 Prognoza nakon uvoenja i irenja DSM/DR programa, dobijena

modelovanjem usporenog zasienja rasta vrne snage pomou lananog indeksa
Poreenjem prognoza sa i bez DSM/DR programa, kako maksimalnih, tako i
minimalnih, respektivno, uoljivo je da prognoze sa DSM/DR programima predviaju
dostizanje vrednosti optereenja sa po 15-tak godina kanjenja u odnosu na
odgovarajue prognoze bez primene DSM/DR programa.

IX.3 Predlog metode za prognoziranje vrnog optereenja

ueg konzumnog podruja simulacijom novih uslova u prolosti

Kao mogue reenje za prognostike probleme izazvane efektima naglog, intenzivnog i

trajnog smanjenja vrne snage na lokalnom nivou, jedna priblina metoda za simulaciju
istorije optereivanja TS VN/SN osmiljena je, razvijena i predstavljena u [IX.16]. Ona
simulira stalnu primenu novih okolnosti (npr. izmenjenog Tarifnog sistema ili DSM/DR
programa), ak i pre njihovog postojanja u stvarnosti. Po svojoj koncepciji, ova
metodologija izbegava i neke opteprisutne prognostike probleme, kao to su transferi
optereenja izmeu TS (slika IX.1) tokom perioda od vie godina, na osnovu kog se
utvruje trend kretanja vrednosti vrne snage.
Prognoziranje vrne snage i modelovanje njenog zasienja u budunosti, meutim, ne
mogu biti reeni u potpunosti primenom ovog metoda. Oni ostaju problem za sebe. Ipak,
zahvaljujui injenici da se kao rezultat gore pomenute simulacije, uvek dobija jedna
neopadajua kriva, ovaj metod ini lakim izbor vremenskog perioda koji se koristi za

154
utvrivanje trenda, kao i izbor odgovarajue ekstrapolacione krive kojom se dolazi do
prognoze.

IX.3.1 Prikaz metodologije

Polazei od prirode specifinih problema, opisanih u [IX.16], (npr. nedostataka
podataka o: tanoj vrednosti jednovremenih vrnih optereenja distributivnih TS (DTS)
SN/NN, iznosima transfer optereenja itd.), ova metoda zasniva se na sledeim
principima:
1) Konzumno podruje napojne TS VN/SN fiksira se u poslednjoj godini razmatranja
(ili u nekoj drugoj, referentnoj godini), iz koje se imaju merenja optereenja;
2) Potroai svake TS VN/SN su DTS SN/NN koje su iz nje napojene;
3) Zbog malog konzumnog podruja DTS, vremenski dijagram istorije njenog vrnog
optereenja ima oblik tipine S-krive [IX.4], (slika IX.6);
4) Uticaj naglog impulsa, koji redukuje vrednost vrne snage, modeluje se sa
zasienjem pri njenoj nioj vrednosti. Takva S-kriva se tada aproksimira jednom
stepenastom funkcijom (v. Sliku IX.7, S-kriva br. 2 i step-funkcija br. 3);

Slika IX.6 Tipina dinamika optereivanja konzumnog podruja TS SN/NN

Slika IX.7 Uticaj novih okolnosti (npr. izmenjenog Tarifnog sistema ili lokalna
primena nekog DSM/DR programa) na vrno optereenje TS SN/NN
5) Maksimalna vrednost, p, step-funkcije predstavlja uee te DTS u vrednosti vrne
snage PL (maksimalne godinje ili jednovremene), sa slike IX.1, napojnog voda SN
ili napojne TS (kao to je to ilustrovano na slici IX.1), u poslednjoj godini
razmatranja. Ukoliko nije izmerena u realnom vremenu, vrednost p za svaku DTS se
sraunava iz vrne snage njenog napojnog voda, proporcionalno instalisanoj snazi
transformatora u toj DTS u odnosu na ukupnu instalisanu snagu svih transformatora
SN/NN prikljuenih na taj vod;

155
6) Istorija optereivanja napojne TS se potom modeluje (v. siku IX.8) superponiranjem
step-funkcija svih pk DTS, i to u prvim godinama njihovog putanja u rad. Kao
rezultat se dobija rastua kriva, nalik S-krivoj;
7) Da bi se dobila prognoza vrne snage jedne napojne TS VN/SN, na ovako dobijenu
krivu se primenjuje neka od klasinih ekstrapolacionih metoda.
Shodno prethodnom, neophodni ulazni podaci su:
a) Vrednost vrnog optereenja (maksimalno godinje ili jednovremeno vrno) vodova
SN (ili barem njihovih napojnih TS VN/SN), u poslednjoj, ili nekoj drugoj,
referentnoj godini tj. kritinoj sezoni;
b) Naznaene snage energetskih transformatora SN/NN instaliranih u svim napojenim
DTS;
c) Podatak o godini putanja u pogon za svaku DTS SN/NN, i podatak o prvobitnoj
snazi transformatora instaliranog u njoj;
d) Podaci za svaku DTS SN/NN o godinama njenih rekonstrukcija i eventualnim
poveanjima instalisanih snaga transformatora prilikom njihove zamene.
Neki detalji modelovanja su karakteristini za ovaj metod:
Zahvaljujui smanjenju vrednosti vrne snage, tipina S-kriva ima opadajui deo na
svome kraju (v. sliku IX.7, desno). Da su novi uslovi (npr. novi Tarifni sistem ili
DSM/DR program) vladali tokom celog perioda eksploatacije ove DTS, kriva rasta
vrnog optereenja bi se verovatno menjala prema grafiku 2 na slici IX.7. Bila bi to opet
jedna S-kriva, ali sa zasienjem pri nioj vrednosti vrne snage.
Na osnovu ove logike, dostupni podaci o vrnim snagama za konzumno podruje svake
DTS su take p (poslednja ostvarena vrna snaga DTS) i s (prva godina rada te DTS).
Da su novi uslovi vladali sve vreme, istorija optereivanja jedne napojne TS nastala bi
superpozicijom dijagram vrnog optereenja, tipa 2 sa slike IX.7, svih DTS SN/NN
napojenih u pripadajuem konzumnom podruju te TS VN/SN (v. sliku IX.1). U
zavisnosti od instalisane snage TS VN/SN, broj napojenih DTS moe da dostigne vie
desetina. Iz tog razloga je mogua i opravdana zamena S-krive 2 sa slike IX.7 step-
funkcijom (slika IX.7, kriva 3). Taka s predstavlja prvu godinu pogona DTS (dostupan
podatak). Ordinata take p (i s, takoe, za step-funkciju) predstavlja udeo optereenja
odreene DTS u vrednosti vrnog optereenja, PL (u MW ili MVA), napojne TS,
izmerenog u poslednjoj ili nekoj drugoj, referentnoj godini/sezoni.
Sinteza dijagrama vrnog optereenja napojne TS ilustrovana je na slici IX.8 (donja
kriva za nove uslove). Sinteza se vri unatrag:
a) Poslednji podatak, PLn, izmeren je u poslednjoj godini (na primeru sa slike: 2005=
sezona 2004/05);

156
b) Prethodni podaci su dobijeni oduzimanjem kvota vrnog optereenja, pk, svih onih
DTS (ili novih, dodatnih snaga transformatora instaliranih u njima), stavljenih u
pogon u toj odreenoj godini k;
c) Ova procedura se ponavlja sve dok se ne doe do godine putanja u pogon najstarije
DTS. Tada vrno optereenje podruja napojenog iz analizirane TS postaje jednako
nuli. Slika IX.8 prikazuje jedan karakteristian sluaj TS x/10 kV u centru Beograda.

PLo vrna snaga u referentnoj sezoni/godini (poslednjoj po starom Tarifnom sistemu);

PLn vrna snaga u poslednjoj razmatranoj godini (izmenjen Tarifni sistem);
LTj transfer optereenja u ranijoj godini j;
pk sumarna kvota jednovremenih vrnih optereenja svih DTS 10/0,4 kV
putenih pod napon u godini k.
Slika IX.8 Istorija godinjih vrnih optereenja TS 35/10 kV Zeleni Venac
i simuliranje novih uslova u prolosti

Ista procedura unatrag moe da se sprovede poev od poslednje godine/sezone u kojoj

su vladali stari uslovi (na slici IX.8: poslednja godina vaenja starog Tarifnog sistema).
Ona se zasniva na vrednosti vrnog optereenja koje je tada dostignuto (taka PLo sa
slici IX.8), i odnosi se na odgovarajue konzumno podruje, tada napojeno preko iste
ove TS. U tom sluaju, za period vladavine novih okolnosti, mora da se uradi jedno
dodatno proraunavanje, uzimajui u obzir nove DTS, putene u pogon u tom podruju,
u meuvremenu. U primeru sa slike IX.8, rezultat ove simulacije predstavljen je
gornjom, isprekidanom linijom.
Oigledno je da rezultat ove simulacije lii na S-krivu, koja nikada nije opadajua. Ova
injenica prognoziranje ini jednostavnijim i tanijim, jer:

157
a) transferi optereenja su eliminisani iz istorijskog perioda bitnog za utvrivanje
trenda, fiksiranjem konzumnog podruja u jednu odreenu godinu/sezonu (najee
u poslednju);
b) olakan je izbor odgovarajue ekstrapolacione funkcije.
Mogunosti primene ove metode su izloene detaljno u [IX.1], a ilustrovane na vie
primera u [IX.16].

IX.3.2 Principi izrade prognoze i varijante

Klasine ekstrapolacione metode mogu biti primenjene na grafike nalik S-krivoj,
kreirane pomou napred opisane metodologije. Njeni osnovni doprinosi i prednosti su
sledei:
a) Eliminacija problema transfera optereenja iz vremenskog perioda bitnog za
utvrivanje trenda kretanja vrne snage, relevantnog za prognozu (a takoe i iz cele
istorije optereivanja);
b) Uzimanje u obzir naglog i intenzivnog smanjenja vrednosti vrne snage (korienjem
nie krive sa slike IX.7);
c) Korienjem ovog metoda, izbegnuta je mogua pojava negativnog trenda
ekstrapolacije;
d) Greke u obliku ekstrapolacione funkcije, inae uzrokovane stvarnim postojanjem
transfera optereenja u prolosti, takoe su eliminisane (ili barem redukovane).
Ipak, izbor najpogodnije ekstrapolacione funkcije i u vezi s tim modelovanje
zasienja rasta vrne snage, i dalje ostaju otvoren problem. Tokom istraivanja
sumiranih u [IX.1], provereno je nekoliko principa i funkcija, korienih u praksi i
literaturi, i utvrena je jedna nova funkcija, [IX.16].
Opisana simulaciona procedura moe biti sprovedena i pre uobiajenog postupka
linearizacije i ekstrapolacije istorijskog perioda sa podacima. U tom sluaju,
linearizacija i ekstrapolacija tako modifikovanih vrednosti daju mnogo bolje rezultate
od onih na osnovu realno izmerenih vrednosti (koje obuhvataju i transfere optereenja
ili njihova preraunavanja), tokom istog perioda za utvrivanje trenda.
Estimacija simulacione S-krive je mogua eksponencijalnom funkcijom u prvom delu,
i stepenom funkcijom, u drugom. Ova potonja je ekstrapolirana na slici IX.9, za jednu
konkretnu TS VN/SN, i uporeena sa drugim, ovde predloenim, funkcijama.
Slika IX.9 jasno pokazuje, na primer, veliku razliku izmeu prognoza dobijenih
korienjem iste funkcije (stepene), ukoliko se one zasnivaju na razliitim periodima za
utvrivanje trenda. Za linearni trend, ovde su korieni periodi od est i deset godina, i
takoe je ilustrovana razlika u prognozama. Fitovanje krive multiplom regresijom
jednoga kubnog polinoma, koje preporuuje Vilis u [IX.4], takoe je izvreno na
osnovu 6-godinjeg istorijskog perioda sa podacima, i na osnovu jedne godine na
planskom horizontu, sa pretpostavljenom vrednou optereenja. Koristei metod

158
predloen u [IX.1], meutim, postaje oigledno da komplikovani pristup baziran na
kuplovanju transfera optereenja (Load Transfer Coupling, LTC) iz [IX.7], vie nije
potrebno koristiti.

Slika IX.9 Uticaj izbora ekstrapolacione funkcije i istorijskog perioda optereivanja na

prognozu; varijante prognoze za TS 35/10 kV Bodarevac, iz 2006.
(u ruralnom predelu, sa malom prostornom gustinom optereenja)

IX.3.3 Predlog nove prognostike funkcije

Slika IX.9 pokazuje najbolje meusobno poklapanje prognoziranih vrednosti, dobijenih
prema Vilisovom kubnom logaritamskom polinomu i sledee funkcije, predloene u
[IX.1]: u poslednju dostignutu vrednost vrnog optereenja, yl (na kojoj se zasniva
simulacija), translirana je tangenta sigmoidalne, Bolcmanove (Boltzmann) funkcije.
Sigmoidalna funkcija je predstavljena pomou S-krive sa slike IX.9, fitovane na osnovu
simulirane istorije optereivanja pod novim okolnostima, koja je prikazana kao jedna
kriva nalik S-krivoj.
Translacija tangente je neophodna, jer poslednja vrednost vrnog optereenja, yl u
veini testiranih sluajeva ne predstavlja taku yf koja lei na izvedenoj S-krivoj.
Dakle, najee je yl yf.

159
Sigmoidalna (ili Bolcmanova) funkcija predstavlja se relacijom:

y ( x) y f ( y f y s ) 1 exp ( x x ) x 1 ,
(9.10)
0
gde su: yf, ys, xo i x njeni parametri (tj. konstante).
Prvi izvod ove funkcije je:

yet ( x) dy ( x) / dx

( y f y s ) x
1

exp ( x x ) x 1 1 exp ( x x ) x 1
0 0
2
. (9.11)

Jednaina tangente u taki (x, y) na S-krivoj je:

yt ( x) y' ( x) x yt ( xs ) . (9.12)

Translacija tangente u poslednju taku (xl, yl) istorijskih podataka o optereivanju, i

njena ekstrapolacija u budunost (x > xl = xf), konano daju:

yet ( x) yl y' ( x f ) ( x x f ) . (9.13)

Zamenom (9.11) u (9.13) dobija se izraz za prognostiku funkciju, predloenu u [IX.1],

koja uvaava zasienje rasta vrne snage u budunosti:

2
yet ( x) y ( y f y s ) ( x x f ) x
1
exp ( x

x ) x 1 1 exp ( x x ) x 1
,
l f 0 f 0
x > x f = xl . (9.14)

U (9.14) su: x0 i x parametri S-krive, a (xf,yf), (xs,ys) take na njoj. Vrednosti apscise x
su godine, Y, a na ordinati y su vrednosti vrnog optereenja, aktivne snage P (MW) ili
prividne, S (MVA).
Za ua konzumna podruja koja jo uvek imaju mogunosti fizikog irenja, prognoza i
modelovanje zasienja su neto komplikovanija, zbog mogue pojave novih, manjih S-
krivih rasta optereenja. Takvi sluajevi su analizirani i predstavljeni u [IX.16].

160
IX.4 Zakljuak Poglavlja IX

Metode predstavljene u [IX.1] mogu da ree ili umanje probleme koji se javljaju pri
izradi dugoronih prognoza optereenja, a koji su posledica bilo kakvog uticaja ili
poremeaja koji dovode do naglog, intenzivnog i trajnijeg smanjenja vrne snage. Stoga
su ove metode pogodne i za primenu pri implementaciji DSM/DR programa i projekata.
Za integralno konzumno podruje nekoga grada ili kompanije za distribuciju elektrine
energije, najbolji rezultati prognoze se oekuju od metode korienja lananog indeksa
vrne snage.
Za slobodno odabrano ili konzumno podruje napojeno preko nekog konkretnog
elementa DEES (voda ili TS), preporuuje se simulacija novonastalih uslova, u
prolosti. Osim eventualno opadajueg trenda u istorijskim podacima, ovom metodom
se eliminie i problem transfera optereenja. Sve to ini jednostavnijim i izradu same
prognoze i izbor odgovarajue ekstrapolacione funkcije.
Uzimajui u obzir uticaj koji dovodi do smanjenja vrnog optereenja, korienjem ovih
metoda dolazi se do tanijih dugoronih prognoza optereenja. Posledino, omoguava
se racionalnije planiranje razvoja elektrodistributivne mree, primereno novonastalim
uslovima. Korienjem ovih metoda, inenjeri u planiranju mogu stei ne samo sliku o
tome u kojoj e meri elektrodistributivni sistem biti rastereen, nego i o tome koliko e
njihova kompanija za distribuciju biti finansijski relaksirana u budunosti.

161
X ODREIVANJE VISINE ISPLATIVIH TROKOVA DSM/DR MODULA

U ovom poglavlju e biti izloena metodologija za utvrivanje trokova uvoenja Smart

Grid modula za DSM/DR (ukupnih i po jednom potroau sa DSM). Visina ovih
trokova treba da bude takva, da se uvoenje ovog programa isplati u nekom, unapred
odreenom, vremenskom periodu.

X.1 Predlog metodologije za utvrivanje dozvoljene visine trokova

U Poglavlju VIII je modelovan jedan konkretan projekat uvoenja DSM/DR programa,

koji bi trajao u dve faze, tokom osam godina. U osmoj zimskoj sezoni od poetka
uvoenja, imalo bi se projektovano smanjenje vrne snage jednako sadanjem
kapacitetu konzuma EDB za DSM/DR u TA peima i drugim termikim ureajima. U
poglavlju V.2.1.1 je, metodom poreenja dnevnih dijagrama optereenja za isti zimski
datum iz vie godina, sa razliitim meteorolokim prilikama, utvreno da taj kapacitet
iznosi oko 240 MW (bez podruja Mladenovca).
Takoe u Poglavlju VIII, iznos ovog smanjenja godinje vrne snage konzuma EDB
procenjen je na oko 146 miliona evra. Ovaj iznos je, naime, jednak vrednosti etiri TS
110/10 kV, snage po 2x40 MVA, uz godinje vrno optereenje svake TS od 75% njene
instalisane snage, sa pripadajuim prikljunim vodovima VN i napojenom mreom SN.
Uz pretpostavku da bi se ovi objekti gradili kao alternativa DSM/DR programu, i to
ravnomerno tokom pretpostavljenih osam godina njegovog postepenog uvoenja,
svoenjem na sadanju vrednost, dobija se iznos od oko 101 milion evra. Jasno je da e
DSM/DR program biti isplativ, ako svedeni trokovi njegovog uvoenja budu manji od
tog iznosa finansijskih sredstava.
U potpoglavlju V.1.2, filtriranjem baza podataka EDB o kupcima elektrine energije,
koja se koristi za potrebe obrauna, utvreno je, na osnovu zadatih kriterijuma, da
ukupan broj kupaca koji sigurno ili najverovatnije koriste TA pei, iznosi oko 200.000
na podruju EDB. Kod njih je, naime, odnos koliin elektrine energije utroenih po
niem dnevnom tarifnom stavu zimi i leti vei od 1,50, a ukupno utroene energije zimi
i leti, vei od 2,00 za ogromnu veinu kupaca, a za manji deo se kree izmeu 1,50 i
2,00 (v. dijagrame na slikama V.3 i V.4, za kategorije iroke potronje i niski napon,
respektivno). Ukupna potronja ovih kupaca tokom zime iznosi oko Wi z = 183,25 GWh.

X.1.1 Oprema i trokovi DSM faze projekta

Druga (glavna, DSM) faza predloenog programa DSM/DR bi, dakle, morala da
obuhvati sve ove kupce (kako bi se iskoristio puni kapacitet za DSM/DR). Ako bismo
se opredelili za korienje pametnih utinica sa mogunou stohastiki
distribuiranog upravljanja i proraunavanja, prema [X.1], ili za modelovanje dinamikih
termostata ureaja podvedenih pod ovaj program, shodno [X.2], to znai da bi svaki od

162
ovih kupaca imao jedan ili vie ovakvih, dodatnih ureaja, ija bi izrada i ugradnja bila
neophodna.
Pretpostavimo da svaki od 200.000 potroaa koje treba podvesti pod ovaj sistem, u
proseku ima 1,5 TA-pe i jo jedan ureaj, npr. akumulacioni bojler ili klima-ureaj. (U
sluaju akumulacionih bojlera, zahtevala bi se i manja prerada elektrinih instalacija u
objektu kupca, jer se ovi ureaji najee povezuju direktno na razvodne table u stanu
kupca. Ove trokove, meutim, neemo uzimati u obzir.)
Potrebno je, znai, oko Npu = 200.000 2,5 = 500.000 pametnih prikljunih ureaja,
slinih onima opisanim u [X.1] ili [X.2]. Preko svakog od njih bi se prikljuivalo neko
termiko troilo, prosene vrne snage: 240 MW / 500.000 = 480 W. S obzirom na
ranije naglaenu, opadajuu karakteristiku nonog, termo-akumulacionog optereenja, i
planirano razdvajanje (u prethodnoj fazi projekta) dvotarifnih potroaa u dve grupe sa
razmaknutim vremenom promene tarife od dva sata, moemo pretpostaviti da e
koeficijent jednovremenosti ovih ureaja biti oko 0,3. To znai da bi prosena
naznaena snaga jednog termikog ureaja bila oko: 480 W / 0,3 = 1600 W, to deluje
kao realna vrednost.
Oznaimo jedininu cenu pametnog dodatnog ureaja za prikljuenje i
daljinsko/dinamiko upravljanje termikim troilom, sa C'pu (/kom).
Lokalno, ovim ureajima bi se komandovalo preko Wireless veze (ZigBee ili sl.), od
dodatnog komandnog ureaja koji bi se montirao u MRO kupca. On bi, pak, komande
primao preko PLC veze, sa strane energetske mree NN. Kod kupaca sa samo jednim
brojilom u MRO, odnos broja pametnih utinica, N'pu , i broja komandnih ureaja u
MRO, N'wu , bio bi jednak broju onih prvih, a proseno usvojenih 2,5. Kod MRO sa
vie brojila, jedan Wireless komandni ureaj u MRO, mogao bi da upravlja veim
brojem pametnih utinica u stanovima napojenih kupaca. Njihov broj bi se, dakle,
kretao od umnoka 2,5 sa dva (brojila) do dvadesetak.
Neka prosean odnos ukupnog broja potrebnih Wireless ureaja u MRO i pametnih
utinica bude oznaen sa:
N wu
K wp 1,0 . (10.1)
N pu

Cenu jednog Wireless ureaja (Gateway-a / vora) za lokalni prenos komandi iz MRO
do troila u objektu kup(a)ca, oznaimo sa C'wu (/kom).
Komande i informacije izmeu ureaja u MRO i koncentratora u TS SN/NN bi se,
dakle, prenosile putem PLC. Od koncentratora u TS do Centra upravljanja isporuioca
elektrine energije koristila bi se GPRS veza, Internet ili mobilna telefonija. U Centru bi
postojao server sa aplikacijom i bazama podataka, i odgovarajui terminali. Cena ovog
hardvera bi, pak, bila zanemarljivo mala u odnosu na cenu ostatka sistema.

163
Naime, TS SN/NN na konzumnom podruju EDB ima oko 7000. Ukoliko bi se eleo da
iskoristi ceo proraunati kapacitet za DSM/DR, to znai da bi sve TS koje napajaju
kupce na javnom snabdevanju, trebalo da budu opremljene koncentratorima i prateom
opremom koja bi podravala ovaj program. Njihov broj bi, dakle, bio: Nkt 7000.
Cenu jednog koncentratora sa prateom opremom, oznaimo sa C'kt (/kom).
Jedan koncentrator moe prikupljati podatke i slati komande do svih kupaca u jednom
trafo-rejonu, rasporeenih i grupisanih na vie mernih mesta (MRO). Stoga e prosean
odnos broja koncentratora i Wireless komandnih ureaja u MRO biti:
N kt
K kw 1,0 (10.2)
N wu

ematski prikaz jedne TS 10/0,4 kV i dela njenog NN konzumnog podruja,

opremljenih sistemom za DSM, dat je na slici X.1 (identina slici VI.1). Na slici je data
i kombinacija sa PV-panelima na krovovima zgrada; dakle sluaj simulacije V-RES +
DSM/DR na manjem konzumnom podruju, obraen u Poglavljima VI i VII.

Slika X.1 Elementi i struktura integrisanog koncepta monitoringa transformatora

SN/NN, AMR sistema, DSM/DR programa i promenljive proizvodnje iz RES

Na slici X.1 je prikazan sluaj u kome bi bili spregnuti i iskorieni sistemi daljinskog
oitavanja brojila (AMR), sa svojom, kontrolnom mernom grupom na NN razvodnoj
tabli u TS SN/NN, i sistem jeftine termo-slike, tj. monitoringa energetskog
transformatora u ovoj TS. Ureaj TS-3, pomou sondi meri temperature okoline i
gornjeg ulja, i na osnovu njih i odgovarajueg standarda sraunava temperaturu vrue

164
take transformatora. Na osnovu tih, i merenja struja u sve tri faze, u sluajevima
prevelikog ili preniskog optereenja transformatora (u poreenju sa proizvodnjom iz V-
RES), sistem DSM bi izdavao komande za ukljuenje/iskljuenje dela optereenja kod
krajnjih korisnika.
S obzirom da smo u Poglavlju VIII modelovali smanjenje godinje vrne snage EDB
usled komponente direktnog upravljanja optereenjem (DSM), poev od tree godine
uvoenja tog programa, za: 5, 15, 20, 20, 30 i 30 MW, to znai da od tree do osme
godine, respektivno, treba obuhvatati: 4,17%, 12,5%, 16,66%, 16,66%, 25 i 25% kupaca
sa TA peima i drugim termikim troilima. Takoe, treba voditi rauna da sve veem
broju kupaca, za sve veu koliinu energije, treba davati popust (npr. pst = 15%) na
ukupno utroenu energiju, Wi g , i = 3, 4, ..., 8. Pritom, ukoliko DSM program
primenjujemo samo zimi, onda popust moemo ograniiti samo na tu sezonu, i na ranije
navedenu koliinu elektrine energije, utroenu tokom zimskih meseci, Wi z .
Ukoliko sa ci sr (/kWh) oznaimo prosenu cenu elektrine energije u godini i, ukupan
troak za isporuioca tokom druge faze uvoenja programa DSM/DR, koji se odnosi na
dati popust tj. stimulaciju potroaima za uee u njemu, tada se moe predstaviti kao:
8
Cst pst cisr Wi z (10.3)
i 3

X.1.2 Trokovi DR faze projekta

Prethodna, prva (DR) faza predloenog programa bi, meutim, morala da obuhvati sve
dvotarifne kupce, bez obzira na nain grejanja njihovih prostorija. Ona bi, da podsetimo,
podrazumevala zamenu i preprogramiranje svih prijemnika MTK, po treinu u svakoj
od tri godine trajanja ove faze uvoenja programa.
Dakle, ovom fazom bi bila obuhvaena sva merna mesta (svi MRO) na konzumnom
podruju EDB na kojima su ugraeni prijemnici MTK. Neka je broj ovih ureaja Npm .
Neka su jedinini trokovi skidanja (zamene), preprogramiranja, ispitivanja ispravnosti i
ponovnog vraanja na mreu ovog ureaja, oznaeni sa C'pm . Ukupni godinji trokovi
zamene i preprogramiranja MTK prijemnika bie tada:
N pm C pm
C pmg , (10.4)
N g1 f

gde je: Ng1f broj godina trajanja prve faze uvoenja programa (ovde: Ng1f = 3 godine).

X.1.3 Ukupni trokovi uvoenja programa DSM/DR

Ukupni trokovi uvoenja predloenog DSM/DR programa, razvrstani po godinama,
iznosili bi:
N pm C pm
C1g (10.5)
3

165
 N pm C pm
C2 g (10.6)
3
N pm Cpm
C3 g
3

0,0417 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu pst c3sr W3z Csw (10.7)

(gde je Csw cena izrade i instaliranja softverskog paketa za DSM/DR program)

C4 g 0,125 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,1667 pst c4sr W4z (10.8)

C5 g 0,1666 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,3333 pst c5sr W5z (10.9)

C6 g 0,1666 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,5 pst c6sr W6z (10.10)

C7 g 0,25 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,75 pst c7sr W7z (10.11)

C8 g 0,25 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu pst c8sr W8z (10.12)

Trokovi (10.5) do (10.12) se mogu svesti na sadanju vrednost, mnoenjem sa

faktorom svoenja:
1
K
sv N , (10.13)
god
(1 r )

gde je r ukupna godinja eskontna stopa, ija se vrednost u Srbiji kree oko 9%.
Ngod je broj godina od sadanjeg trenutka do realizacije troka. Sadanje vrednosti
godinjih trokova su, respektivno:
N pm C pm
C1g sv (10.14)
3 (1 r )

N pm C pm 1
C2 g sv (10.15)
3 (1 r ) 2

N C
C3 g sv pm pm 0,0417 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu
3

pst c3sr W3z Csw
1
, (10.16)
(1 r )3

C4 g sv 0,125 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,1667 pst c4sr W4z 1
(10.17)
(1 r ) 4

C5 g sv 0,1666 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,3333 pst c5sr W5z 1
(10.18)
(1 r )5

166

C6 g sv 0,1666 C pu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,5 pst c6sr W6z 1
(10.19)
(1 r )6

C7 g sv 0,25 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu 0,75 pst c7sr W7z 1
(10.20)
(1 r ) 7

C8 g sv 0,25 Cpu K wp (Cwu
K kw Ckt ) N pu pst c8sr W8z
1
(10.21)
(1 r )8

Ukupni trokovi uvoenja predloenog programa DSM/DR, svedeni na sadanju

vrednost, bili bi jednaki sumi svedenih trokova (10.14) do (10.21):
8
Cuk sv Cig sv . (10.22)
i 1

Ukoliko elimo da se program DSM/DR isplati ve nakon poslednje godine njegovog

uvoenja, onda ova vrednost (10.22), ne sme biti vea od na sadanju vrednost
svedenih protivvrednosti energetskih kapaciteta koje bi bilo potrebno izgraditi ukoliko
programa i smanjenja vrne snage usled njegove primene, nema. U Poglavlju VIII smo
izraunali, prema (8.12), da je to iznos od oko 101 milion evra.
Trokovi po jednoj pametnoj utinici, uraunavajui sve zajednike trokove, iz svih
godina, svedeni na sadanju vrednost, bili bi:
8

C ig sv
C pu sv i 1
. (10.23)
N pu

S obzirom da smo pretpostavili da bi kod svakog potroaa obuhvaenog ovim

programom (njih 200.000), bilo postavljeno proseno 2,5 ovih dodatnih ureaja, onda bi
trokovi isporuioca po svakom njegovom korisniku-uesniku programa, svedeni na
sadanju vrednost, bili:
8
2,5 Cig sv
C potr sv i 1
. (10.24)
N pu

X.2 Rezultati tehno-ekonomske analize

X.2.1 Rezultati za usvojene referentne vrednosti ulaznih parametara

Kao referentne vrednosti ulaznih parametara za tehno-ekonomsku analizu koja je

teoretski prikazana u prethodnom potpoglavlju, usvojeni su sledei podaci:
- Eskontna (diskontna) stopa: r = 9% godinje.
- Proseni trokovi zamene, preprogramiranja i ispitivanja ispravnosti prijemnika
MTK: C'pm = 15 /kom. Ovde treba napomenuti da su, prema Cenovniku usluga

167
 EDB u trenutku izrade ove analize, ovi trokovi iznosili 20 /kom. Usvojena je
manja vrednost, jer na mrei postoji znaajan broj ovih ureaja koje je mogue
ispitati i reprogramirati na mestu ugradnje, bez njihovog skidanja i zamene,
pomou opto-kaplera ili lap-topa i odgovarajueg softvera.
- Jedinina cena pametne utinice: 20 /kom (referentna vrednost). S obzirom da
se komercijalizacijom tehnikog reenja iz [X.1] oekuje da na svega 3-4 USD/kom
padne vrednost dodatnog ureaja za prikljuivanje troila i podeavanje nivoa
njihove pristupanosti za DSM program, a da se sada cena pametnih utinica
kree i do 40 /kom, za analizu osetljivosti, ova cena bie varirana od 2 do 38 .
- Jedinina cena Wireless ureaja (Gateway / vora) za lokalno komandovanje
pametnim utinicama, koji bi se postavljao u MRO, za svaki pojedinani objekat:
C'wu = 75 /kom.
- Cena koncentratora sa prateom IT/TK opremom u napojnoj TS 10/0,4 kV, za
akviziciju podataka i komunikaciju putem PLC sa Wireless ureajima na tom
konzumnom podruju, a putem GPRS/Internet/mobilne telefonije sa Centrom
upravljanja EDB: C'kt = 6500 /kom.
- Cena softverskog paketa sa centralnom raunarskom opremom: Csw = 150.000 .
- Ukupan broj prijemnika MTK za preprogramiranje: Npm = 350.000 komada. Ovde
je vano napomenuti da je ovo pretpostavljeni broj. Naime, u EDB ne postoji taan
podatak o broju ovih ureaja, jer baza podataka nije redovno popunjavana. Svakako
ovih ureaja ima vie od 171.661, koliko ima registrovanih razliitih adresa sa
dvotarifnim kupcima. Broj MTK prijemnika je sigurno znaajno vei, zbog velikog
broja viespratnica, sa po vie spratnih ormana, u kojima postoji po jedan prijemnik
MTK. Iz tog razloga, na jednoj te istoj adresi moe biti i vie od jednog prijemnika
MTK.
- Broj pametnih utinica: Npu =500.000 komada.
- Broj Wireless ureaja za komandovanje: Nwu =150.000 komada.
- Broj koncentratora i kompleta opreme u TS: Nkt =7000 komada.
- Prosena ostvarena cena isporuene elektrine energije u 2013, u kategoriji iroka
potronja, koja predstavlja ciljnu grupu za primenu predloenog DSM/DR
programa, iznosila je: csr = 5,2 /kWh.
- Trenutno vaei popust na energiju za kupce sa upravljanjem potronjom
(stimulacija) iznosi: pst = 15%.
- Usvojeno je da je u 2013/14. zimska potronja kupaca sa TA-peima na nivou
prethodne sezone, i iznosi oko: Wi z = 183,25 GWh.

168
 - Osim prethodnih podataka, usvojen je dalji godinji porast potronje elektrine
energije kod ovih kupaca od 0,5% godinje, kao i prosean godinji rast cena
elektrine energije od 5% u odnosu na prethodno dostignute nivoe.
Kada se ove vrednosti uvrste u (10.14) do (10.21) i sraunaju pojedinani godinji
trokovi svedeni na sadanju vrednost, i kada se oni saberu, prema (10.22), dobijaju se
ukupni trokovi implementacije predloenog DSM/DR programa, svedeni na sadanju
vrednost: Cuk sv = 47,182 miliona evra.
Vidimo da je taj iznos vie nego upola manji od ukupnih trokova, svedenih na sadanju
vrednost, koji bi se imali za izgradnju etiri TS 110/10 kV sa pripadajuim napojnim
vodovima i napojenom SN mreom (oko 101 milion evra, v. Poglavlje VIII). Njihova
izgradnja bi bila neophodna tokom predloenog perioda postepenog uvoenja DSM/DR
programa, u sluaju do do njegove realizacije ne doe. Ovakav rezultat govori u prilog
uvoenju DSM/DR programa, kao povoljnije alternative graenju novih kapaciteta.

Prema (10.23) specifina svedena cena celog sistema DSM/DR po jednoj pametnoj
utinici, iznosila bi oko 94,36 , a po jednom kupcu obuhvaenom njime, shodno
(10.24), oko 235,9 .

X.2.2 Rezultati analize osetljivosti

Da bi se utvrdio uticaj promene pojedinanih ulaznih parametara na dobijene rezultate,

jedan po jedan od gore navedenih parametara menjan je u odreenim, razumnim
granicama, dok su ostali parametri zadravali svoje, napred navedene, referentne
vrednosti. Rezultati ovako sprovedene analize dati su na sledeim slikama. Na njima su
naznaeni i opsezi u kojima je svaki od ulaznih parametara menjan.

169
Slika X.2 Zavisnost svedenih godinjih trokova od promene cene pametne utinice

Slika X.3 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od promene cene pametne utinice.
Naznaeni iznos trokova se ima za usvojenu referentu vrednost cene jedne utinice.

170
Slika X.4 Zavisnost svedenih godinjih trokova od promene cene Wireless ureaja

Slika X.5 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od promene cene Wireless ureaja

171
Slika X.6 Zavisnost svedenih godinjih trokova od promene cene koncentratora

Slika X.7 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od promene cene koncentratora

172
Slika X.8 Zavisnost svedenih godinjih trokova od promene trokova zamene i
preprogramiranja prijemnika MTK

Slika X.9 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od promene cene zamene i

preprogramiranja prijemnika MTK

173
Slika X.10 Zavisnost svedenih godinjih trokova od promene diskontne stope

Slika X.11 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od promene diskontne stope

174
Slika X.12 Zavisnost svedenih godinjih trokova od broja pametnih utinica

Slika X.13 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od broja pametnih utinica

175
Slika X.14 Zavisnost svedenih godinjih trokova od broja Wireless ureaja

Slika X.15 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od broja Wireless ureaja

176
Slika X.16 Zavisnost svedenih godinjih trokova od broja prijemnika MTK
za zamenu i preprogramiranje

Slika X.17 Zavisnost svedenih ukupnih trokova od broja prijemnika MTK

za zamenu i preprogramiranje

177
Kada se zavisnosti sa slika X.3, X.5, X.7, X.9, X.11, X.13, X.15 i X.17 objedine na
jednom grafiku, na ijoj apscisi su paralelno prikazane veliine sa apscisa navedenih
grafika, dobija se uporedni prikaz uticaja promen tih ulaznih parametara na iznos
ukupnih trokova DSM/DR modula, svedenih na sadanju vrednost, slika X.18. U
tabelarnom prikazu promen ulaznih parametara, ispod apscise grafika sa ove slike,
referentne vrednosti ulaznih parametara date su u svetlo zeleno obojenim poljima.

Slika X.18 Ukupni trokovi uvoenja DSM/DR programa, svedeni na sadanju

vrednost, u zavisnosti od promene ulaznih parametara, pojedinano

Slika X.18 pokazuje da ukupan broj pametnih utinica, Npu , predstavlja najuticajniji
ulazni parametar. Za pretpostavljeni maksimalan njihov broj (750.000 komada),
sadanja vrednost ukupnih trokova implementacije DSM/DR programa bila bi oko
66,9106 . Oni su za 41,77% vii od trokova ovog programa sraunatih za referentne
vrednosti svih ulaznih parametara, ali su jo uvek za 33,7% nii od investicionih
trokova za izgradnju novih elektroenergetskih objekata. Stoga, pod bilo kojim od
uslova prikazanih na slici X.18, pa i za najvie pretpostavljene vrednosti bilo kog od
ulaznih parametara pojedinano, kao i za najmanju usvojenu vrednost eskontne stope, r,
DSM/DR program jo uvek predstavlja bolju opciju od izgradnje novih kapaciteta.

178
X.2.3 Rezultati za maksimalne vrednosti ulaznih parametara

Za odabrane maksimalne vrednosti svih ulaznih parametara:

C'pu = 38 /kom; C'wu = 100 /kom; C'kt = 9000 /kom; C'pm = 50 /kom;
Npu = 750.000 kom; Nwu = 195.000 kom; Npm = 500.000 kom;
i za minimalnu diskontnu stopu: r = 5% godinje,
dobijaju se najvei mogui svedeni trokovi uvoenja programa DSM/DR.
Uz takoe poveane godinje stope porasta potronje elektrine energije (na 1,5 %) i
njene cene (na 15%), ovi, maksimalni trokovi iznose oko 113,216 miliona evra.
Dakle, samo u sluaju kada bi sve ulazne veliine bile na gornjoj granici svojih
usvojenih opsega, a diskontna stopa minimalna, trokovi uvoenja odabranog DSM/DR
programa bili bi vei od svedenih trokova za gradnju kapaciteta potrebnih u sluaju
neprimenjivanja ovog programa. Proseni pojedinani trokovi sistema tada bi iznosili:
po pametnoj utinici oko 150,95 , a po kupcu oko 377,38 .

179
XI Z A K LJ U C I

U ovoj disertaciji su istraene mogunosti i efekti upravljanja optereenjem i odziva

potronje (DSM/DR) u okruenju pametne elektroenergetske mree, ukljuujui i
okolnosti veeg upliva snano fluktuirajue proizvodnje elektrine energije iz
distribuiranih obnovljivih izvora (V-RES).
Kao prvi preduslov za svrsishodno uvoenje DSM/DR programa i mera, kljuno je
raspoznavanje vrste i obima kapaciteta nekog konzuma za njih. U tom pogledu, ova
disertacija je doprinela istraivanjem vie metoda za utvrivanje kapaciteta DSM/DR.
Disertacija ukazuje na najefektivniju metodu poreenja registrovanih profila
optereenja za iste (ili sline) datume sa oprenim meteorolokim prilikama. Naime, ta
praktina metoda, koristei veoma pouzdane, a lako dostupne i raspoloive podatke sa
SCADA, daje najpreciznije rezultate. Ona je primenjiva kako za manja napojna
podruja (srednjenaponskih vodova i transformatorskih stanica, TS), tako i za integralno
konzumno podruje neke elektrodistribucije. Metoda je u disertaciji izloena detaljno, a
njena primena i rezultati ilustrovani na primerima iz Elektrodistribucije Beograd.
Na lokalnom nivou, koristei primer jednog srednjenaponskog izvoda i jedne TS na
njemu, u disertaciji je izloena i metodologija za utvrivanje specifinog kapaciteta
DSM/DR, takoe na osnovu raspoloivih, registrovanih podataka. Ova veliina
predstavlja vrednost promene vrne dnevne elektrine snage nekog konzumnog
podruja po jedinici promene srednje dnevne temperature. U analiziranom primeru,
utvren je specifini kapacitet klima-ureaja na podruju posmatranog konzuma, na
bazi podataka o temperaturama ambijenta i ostvarenim optereenjima tokom dva vrna
letnja meseca 2012. Prednost ove metode je ta, to specifini i ukupni kapacitet ovakvih
ureaja lako mogu da se odrede, bez poznavanja njihovog broja i naznaenih snaga.
U tom, konkretnom trafo-rejonu, pretpostavljeno je i postojanje jedne distribuirane
fotonaponske (PV) solarne mikro-elektrane, agregirane od PV panela koji bi bili
instalirani na krovovima zgrada napojenih sa ove TS. Simuliran je njihov rad,
samostalan i u kombinaciji sa jednim, unapred definisanim DSM programom. On je
modelovan u dve varijante sa fiksnim i sa fleksibilnim dodatnim optereenjem. Broj
PV panela je takoe variran, kako bi se analizirao njegov uticaj na balansiranje
optereenja i na smanjenje gubitaka snage u mrei. Jo jedan od glavnih doprinosa ove
disertacije je u tome to je pokazano da, kao kriterijum za odreivanje optimalnog broja
V-RES jedinica, treba koristiti minimizaciju ukupnih gubitaka u posmatranoj mrei.
Ostali glavni rezultati obavljenih istraivanja, simulacija i analiza, predstavljenih u
disertaciji, su sledei:
- Predloena metodologija za procenu DSM/DR kapaciteta omoguava njihovu
preciznu identifikaciju, bolje i prikladnije modelovanje konkretnih DSM/DR
programa, realistinije planove njihovog irenja i sveobuhvatnije sagledavanje
moguih efekata. Sve ovo doprinosi kako optimizaciji rada mree, tako i njenom

180
 optimalnom dugoronom planiranju, donosei utede i koristi za kompaniju. Pri
korienju metode poreenja profila optereenja za isti datum tokom vie godina,
potrebno je voditi rauna o tipu dana (radni/neradni), tako da on ostane nepromenjen.
- Ukoliko snaga instalisanih V-RES jedinica iznosi do 30% od srednje vrednosti
godinjeg optereenja napojenog podruja, profili u realnom vremenu balansiranog
optereenja imae osetno manje fluktuacije od prvobitnih profila, bez V-RES.
Ukoliko ovaj odnos prevazilazi oko 70%, fluktuacije i strmine rezultujueg,
balansiranog profila optereenja, sve intenzivnije rastu. Izmeu tih vrednosti,
rezultujue fluktuacije optereenja e ponekad biti manje, a ponekad vee od
prvobitnih.
- Sa pogonom V-RES, gubici snage se generalno smanjuju, ali relativna vrednost ovog
smanjenja dostie neki vrhunac i sa sve irom primenom V-RES, ta vrednost poinje
da opada. Stoga je, za svaki pojedinani sluaj, potrebno odrediti optimalan broj V-
RES jedinica, i to sa maksimalnim smanjenjem gubitaka snage u mrei, kao ciljnom
funkcijom.
- Instaliranje V-RES jedinica na niskonaponskom (NN) nivou moe uzrokovati
inverzne tokove snage, obrnutu transformaciju u TS SN/NN i injektiranje energije
natrag u srednjenaponsku (SN) mreu. Primena nekog DSM/DR programa moe da
ublai ovu pojavu i posledine probleme u vezi sa tokovima snaga, sa reagovanjem
relejne zatite, ili da optereenje transformatora SN/NN uini bliim optimalnom.
Naime, na konkretnom, analiziranom sluaju, potvreno je da DSM/DR mere i
programi mogu da odigraju znaajnu ulogu skladitenja energije, posebno u mreama
sa snanim uplivom intermitentne distribuirane proizvodnje. Na taj nain, DSM/DR
moe da smanji fluktuacije snage i strmine u profilima optereenja i da doprinese
optimizaciji rada mree, ukljuujui i smanjenje gubitaka u njoj.
- Pri radu V-RES kombinovano sa fiksnim DSM modelom (kada se aktivira fiksni
iznos dodatnog optereenja), smanjenje gubitaka je slabije. Za manji broj PV panela
ak dolazi i do poveanja gubitaka, u poreenju sa prvobitnim sluajem, bez V-RES i
bez DSM. Pri kombinovanom radu V-RES sa sofisticiranijim, fleksibilnim DSM
modelom, smanjenje gubitaka snage je na priblino istom nivou kao u sluaju
iskljuivog angaovanja V-RES.
- Najbolji kandidati za DSM/DR programe su potroai podvedeni pod projekte
daljinskog oitavanja brojil (AMR) u elektrodistribucijama, pre svega zbog
postojee infrastrukture koja omoguava komunikaciju izmeu potronje i Centra
upravljanja isporuioca elektrine energije.
Jedan od vanih zakljuaka ove disertacije je, meutim, i sledei: ukoliko AMR sistem
nije dovoljno razvijen ili nije u zadovoljavajuoj meri pouzdan, za procene kapaciteta
DSM/DR i za simulacije njegove i primene V-RES, bolje je koristiti dostupne i
pouzdane podatke sa SCADA na SN nivou. Time e se dobiti precizniji rezultati, nego li
korienjem podataka sa NN strane ili uzorkovanjem nedovoljnog broja potroaa, za
koje ne moemo biti sigurni da li su tipini reprezenti analiziranog konzuma.

181
SPISAK KORIENE LITERATURE I IZVORA PODATAKA, PO POGLAVLJIMA

LITERATURA za Poglavlje I (Uvod)

[I.1] G. Valtorta et al, Architecture and functional specifications of distribution and

transmission control systems to enable and exploit active demand, CIRED 21 st
International Conference on Electricity Distribution, Frankfurt, 2011, Paper No. 1171
[I.2] D. Federenciuc, Actual preoccupations of Electrica regarding implementation of Smart
metering / Smart grid pilot projects, DEMSEE 2012, Bucuresti
[I.3] C. W. Gellings, The Smart Grid: Enabling Energy Efficiency and Demand Response,
The Fairmont Press, Inc., Lilburn, USA, 2009, Chapters: 7, 10, 12, 13
[I.4] N. Belonogova, T. Kaipia, J. Lassila, J. Partanen, Demand response: Conflict between
distribution system operator and retailer, CIRED 21st International Conference on
Electricity Distribution, Frankfurt, 2011, Paper No. 1085
[I.5] M. Kavgic, A. Mavrogianni, D. Mumovic, A. Summerfield, Z. Stevanovic, M.
Djurovic-Petrovic, A review of bottom-up building stock models for energy
consumption in the residential sector, Building and Environment - BLDG ENVIRON ,
vol. 45, no. 7, pp. 1683-1697, 2010
[I.6] Govinda R. Timilsina, Ram M. Shrestha, A general equilibrium analysis of potential
demand side management programs in the household sector in Thailand, International
Journal of Energy Sector Management, vol. 2, no. 4, pp. 570-593, 2008
[I.7] Isamu Matsukawa, The Effects of Information on Residential Demand for Electricity,
Energy Journal - ENERGY J, vol. 25, no. 1, pp. 1-17, 2004
[I.8] Isamu Matsukawa, Hiroshi Asano, Hitoshi Kakimoto, Household Response to
Incentive Payments for Load Shifting: A Japanese Time-of-Day Electricity Pricing
Experiment, Energy Journal - ENERGY J, vol. 21, no. 1, pp. 73-86, 2000
[I.9] Robert Bartels, Denzil G. Fiebig, Residential End-Use Electricity Demand: Results
from a Designed Experiment, Energy Journal - ENERGY J, vol. 21, no. 2, pp. 51-81,
2000
[I.10] Massimo Filippini, Swiss Residential Demand for Electricity by Time-of-Use: An
Application of the Almost Ideal Demand System, Energy Journal - ENERGY J, vol.
16, no. 1, pp. 27-39, 1995
[I.11] Zhi Zhou, Fei Zhao, Jianhui Wang, Agent-Based Electricity Market Simulation With
Demand Response From Commercial Buildings, IEEE Transactions on Smart Grid,
vol. 2, no. 4, pp. 580-588, 2011
[I.12] Joseph Eto, Suzie Kito, Leslie Shown, Richard Sonnenblick, Where Did the Money
Go? The Cost and Performance of the Largest Commercial Sector DSM Programs,
Energy Journal - ENERGY J, vol. 21, no. 2, pp. 23-49, 2000
[I.13] Nic Rivers, Mark Jaccard, Combining Top-Down and Bottom-Up Approaches To
Energy-Economy Modeling Using Discrete Choice Methods, Energy Journal -
ENERGY J, vol. 26, no. 1, pp. 83-106, 2005
[I.14] David S. Loughran, Jonathan Kulick, Demand-Side Management and Energy
Efficiency in the United States, Energy Journal - ENERGY J, vol. 25, no. 1, pp. 19-43,
2004
[I.15] Franz Wirl, Lessons from Utility Conservation Programs, Energy Journal ENERGY
J, vol. 21, no. 1, pp. 87-108, 2000

182
[I.16] Jay Zarnikau, A Note: Will Tomorrow's Energy Efficiency Indices Prove Useful in
Economic Studies?, Energy Journal - ENERGY J, vol. 20, no. 3, pp. 139-145, 1999
[I.17] Thomas E. Hoff, Identifying Distributed Generation and Demand Side Management
Investment Opportunities, Energy Journal - ENERGY J, vol. 17, no. 4, pp. 89-105,
1996
[I.18] Adam B. Jaffe, Robert N. Stavins, Energy-Efficiency Investments and Public Policy,
Energy Journal - ENERGY J, vol. 15, no. 2, pp. 43-65, 1994
[I.19] Ingo Stadler, Aleksandra Sasa, Demand side management as a solution for the
balancing problem of distributed generation with high penetration of renewable energy
sources, International Journal of Sustainable Energy, vol. 23, no. 4, pp. 157-167, 2003
[I.x]... Ostala literatura koriena kao referentna za Poglavlje II

LITERATURA za Poglavlje II

[II.1] N. Belonogova, T. Kaipia, J. Lassila, J. Partanen, Demand response: Conflict between

distribution system operator and retailer, CIRED 21st International Conference on
Electricity Distribution, Frankfurt, 2011, Paper No. 1085
[II.2] ICCE Industrial Computer Control Engineering, Pilot projekat upravljanja optereenjem
zasnovanog na primeni naprednih (smart) brojila u PD EDB I faza, Studija, 2012.
[II.3] A. Z. Morch, I. Graabak, N. Feilberg, Results of monitoring of AMR systems in
Norway: Analysis of metered data and definition of the performance parameters,
CIRED 20th International Conference on Electricity Distribution, Prague, 2009, Paper
No. 0465
[II.4] P-K. Cuvelier, P. Sommereyns, Proof of concept smart metering, CIRED 20th
International Conference on Electricity Distribution, Prague, 2009, Paper No. 0661
[II.5] O. Devaux, P. Bredillet, F. Gorgette, C. Auneau, Optimizing distribution operation,
control and development by using AMM data and infrastructure, CIRED 20th
International Conference on Electricity Distribution, Prague, 2009, Paper No. 0385
[II.6] M. Cotti, R. Millan, Cervantes project and Meters and More: The state of the art of
Smart metering implementation in Europe, CIRED 21st International Conference on
Electricity Distribution, Frankfurt, 2011, Paper No. 0829
[II.7] P. Scuro, Smart Info and Energy@home: The solution tool to address and assess
customer participation to the energy market, CIRED 21st International Conference on
Electricity Distribution, Frankfurt, 2011, Paper No. 0832
[II.8] The InovGrid project Towards smarter future, whitepaper, EDP, 2011
[II.9] Smart metering wide pilot project in EZ Group, 11th HP Executive Energy
Conference, 2011
[II.10] G. Valtorta et al, Architecture and functional specifications of distribution and
transmission control systems to enable and exploit active demand, CIRED 21st
International Conference on Electricity Distribution, Frankfurt, 2011, Paper No. 1171

183
[II.11] B. Buchholz, H. Frey, J, Stein, Information provision for smart distribution, CIRED 20th
International Conference on Electricity Distribution, Prague, 2009, Paper No. 0626
[II.12] D. Federenciuc, Actual preoccupations of Electrica regarding implementation of Smart
metering / Smart grid pilot projects, DEMSEE 2012, Bucuresti
[II.13] D. Kim, W. Kim, S. Yang, Pilot Smart grid project in Jeju Island and KEPCO
deployment, CIRED 21st International Conference on Electricity Distribution, Frankfurt,
2011, Paper No. 0261
[II.14] P. Duvoor, U. Sachs, S. Natti, Migrating towards a smart distribution grid: state of the
art, CIRED 21st International Conference on Electricity Distribution, Frankfurt, 2011,
Paper No. 0578
[II.15] Advanced Distribution Automation, Electric Power Research Institute, 2008 Portfolio,
Available: mydocs.epri.com/docs/Portfolio/PDF/2008_P124.pdf
[II.16] Michael LeMay, Rajesh Nelli, George Gross, and Carl A. Gunter, An Integrated
Architecture for Demand Response Communications and Control, Hawaiian
International Conference on System Sciences, Waikoloa Hawaii, January 2008.
[II.17] R. Belhomme, R. Cerero Real de Asua, G. Valtorta, A. Paice, F. Bouffard, R. Rooth, A.
Losi, June 2008, ADDRESS Active demand for the smart grids of the future,
Proceedings CIRED Seminar 2008: Smart Grids for Distribution, Paper No. 0080,
Frankfurt, Germany
[II.18] N. Rajakovic, V. M. Shiljkut, S. Maksimovich, Load Profiles and Peak Loads Growth in
Typical Consumption Areas Possibilities of Their Recording by Remote Metering
System, MedPower 7th Mediterranean Conference and Exhibition on Power
Generation, Transmission, Distribution and Energy Conversion, Agia Napa, Cyprus,
2010
[II.19] S. M. Maksimovich, V. M. Shiljkut, Peak Load Forecasting Afterwards Its Intensive
Reduction, PES IEEE Transaction on Power Delivery, Vol. 24, No. 3, July 2009, pp.
1552-1559.
[II.20] Logica and Vaxj Energy Energikollen project, 2009, whitepaper
[II.21] ZigBee Applications, DIGI Your M2M Expert, Available:
http://www.digi.com/technology/rf-articles/wireless-zigbee
[II.22] Alex Papalexopoulos, Distributed Computing and Stochastic Control for Demand
Response in Mass Markets, Key-note speach and presentation, Med Power 2012
Conference, Cagliari, Italy, 2012
[II.23] Alex Papalexopoulos, Jacob Beal, Steven Florek, Precise Mass-Market Energy Demand
Management Through Stochastic Distributed Computing, IEEE Transactions on Smart
Grid, Volume: PP, Issue: 99, August 22nd, 2013, pp. 1-11

[II.24] Yong Liang, David I. Levine, and Zuo-Jun (Max) Shen, Thermostats for the Smart
Grid: Models, Benchmarks, and Insights, The Energy Journal, Vol. 33, No. 4., 2012 by
the IAEE, pp. 61-95

184
LITERATURA za Poglavlje III

[III.1] Dragutin Stanojevi, Elektrodistribucija Beograda, Zemuna i Beogradskog kraja, EPS,

JP Elektrodsitribucija Beograd, 2001, ISBN 86-902243-1-9, str. 164-167, str. 249,
250, str. 424-427.
[III.2] Zbrika tehnikih preporuka ED Srbije, Knjiga II, Tehnika preporuka br. 13, Prikljuci
na niskonaponsku mreu i elektrine instalacije u zgradama, Poglavlje 9: Upravljanje
optereenjem, str. 27-30 i slike 9.2.3.a i 9.2.3.b i 9.3 (str. 35-37), EPS Direkcija za
distribuciju elektrine energije, Beograd, 2001.
[III.3] Vladimir iljkut, Sistem MTK primena i mogunosti (Potpoglavlje 3.4 Poglavlja 3:
Merenje i obraun utroene elektrine energije), rukopisni materijal o obraunskom
merenju i prodaji elektrine energije, namenjen za predavanja studentima Vie
elektrotehnike kole u Beogradu, u okviru predmeta Distribucija i prodaja elektrine
energije, 2003.
[III.4] Slobodan Maksimovi, Miladin Tanaskovi, Energetski efekti novog tarifnog sistema za
prodaju elektrine energije, Savetovanje Juko CIRED, Vrnjaka Banja, 2002.
[III.5] Tarifni sistem za obraun elektrine energije za tarifne kupce; odluke o njegovim
izmenama (Slubeni glasnik RS, br. 1/07, 31/07, 50/07, 81/07, 21/08, 109/09,
100/10); preien tekst dostupan na: http://www.aers.rs/Files/TS/Preciscen/2007-08-
24%20TS%20%20tarifni%20kupci%20EE%20SG%201-07%2031-07%2050-
07%20i%2081-07%2021-08%20109-09%20100-10.pdf
[III.6] Metodologija za odreivanje cene pristupa sistemu za distribuciju elektrine energije
(Slubeni glasnik RS, . 105/12, 84/13, 87/13); dostupno na:
http://www.aers.rs/FILES/Metodologije/2012-10-31%20Metodologija%20distribucija%
20EE%20SG%20105-12.pdf

LITERATURA I IZVORI PODATAKA za Poglavlje IV

[IV.1] Guy R. Newsham, Benjamin J.Birt, Ian H. Rowlands: A comparison of four methods
to evaluate the effect of a utility residential air-conditioner load control program on
peak electricity use, Energy Policy; Vol. 39, No. 10; 2011; p.p. 6376-6389; ISSN:
0301-4215

[IV.2] Yong Liang, David I. Levine, and Zuo-Jun (Max) Shen, Thermostats for the Smart
Grid: Models, Benchmarks, and Insights, The Energy Journal, Vol. 33, No. 4., 2012 by
the IAEE.

[IV.3] METEOS, podaci sa merne stanice na Troarini, Vodovac, Beograd, o petominutnim

brzinama vetra i ostalim meteorolokim parametrima tokom 2012; dostupno na
http://www.meteos.rs/ , uz dozvolu Branka Sparavala

[IV.4] Slobodan Maksimovi, Zavisnost vrne snage konzumnog podruja JP

Elektrodistribucija-Beograd od meteorolokih parametara, 27. Savetovanje
JukoCIGRE, Zlatibor, 2005.

185
[IV.5] Dragutin Stanojevi, Efektivna temperatura i njeno korienje za prognoziranje
vrednosti elektrine snage i energije, asopis Elektrodistribucija br. 2, 1986.

[IV.6] Duan Vukoti i ostali, Godinji izvetaj o optereenju elemenata mree u toku zimskog
perioda 2012/2013. godine, Beograd, maj 2013.

[IV.7] Slobodan Maksimovich, Vladimir M. Shiljkut, Methods for electrical power losses
evaluation in electricity distribution networks, CIRED 20th International Conference on
Electricity Distribution Prague, 2009, Paper 0011.

[IV.8] Shiljkut, V. M, Rajakovic, N. Lj, Demand response capacity estimation in various

supply areas, Energy (2015), ISSN: 0360-5442, dostupno on line od 29.5.2015. na:
http://dx.doi.org/10.1016/j.energy.2015.05.007

IZVORI podataka za proraune iz Poglavlja V

[V.1] Podaci o potronjama kupaca iz kategorije iroka potronja, grupa Domainstva,

preuzeti iz EDB baze podataka aplikacije Domainstva

[V.2] Podaci o potronjama virmanskih kupaca, preuzeti iz EDB baze podataka aplikacije
Virmani

[V.3] Podaci o TS 10/0,4 kV iz Tehnikog informacionog sistema (TIS) EDB i o kupcima

napojenim sa njih, preuzeti iz baze podataka aplikacije IPS SDU

[V.4] Grafiki podaci o uklopnom stanju i topologiji mree SN EDB, preuzeti iz aplikacije
Full Screen

[V.5] Podaci sa SCADA EDB o hronolokim 15-minutnim optereenjima izvod SN, TS

x/10 kV i konzuma EDB (bez Mladenovca i direktnih potroaa), preuzeti iz baze
podataka aplikacije WinMer

[V.6] Duan Vukoti i ostali, godinji izvetaji o optereenju elemenata mree u toku zimskog
perioda za sezone 2012/2013, 2011/2012, 2010/2011, 2009/2010, itd.

[V.7] Podaci o kupcima podvedenim pod AMR sistem EDB i o njihovim potronjama i
hronolokim dijagramima optereenja, prikupljeni iz baze podataka prateeg softvera za
AMR.

LITERATURA za Poglavlje VI
[VI.1] D. Misovic, D. Kovacevic, S. Milosavljevic, S. Maksimovic, V. Shiljkut, Remote
Monitoring of Power Transformers Thermal Image, CIRED Workshop on Integration of
Renewables into the Distribution Grid, Lisbon, Portugal, 2012, paper No. 045
[VI.2] D. Misovi, D. Kovaevi, S. Milosavljevi, S. kundri, S. Maksimovi, V. iljkut,
Ureaj termike zatite i monitoringa distributivnih transformatora, 31. Savetovanje
Juko CIGRE, Zlatibor, 2013.
[VI.3] IEC 354 'Loading guide for oil immersed transformers', Second edition, 1991

186
[VI.4] IEC 60076-7 Power transformers Part 7: Loading guide for oil-immersed power
transformers, 2005
[VI.5] Z. Radakovic, Dj. Kalic, 1997: Results of a novel algorithm for the calculation of the
characteristic temperatures in power oil transformers, Electrical Engineering, vol. 80,
pp. 205-214.
[VI.6] Directive 2009/72/EC of the European Parliament and of the Council, Chapter VI,
Article 25, par. 7, pp. 78, 13.7.2009, dostupno na: http://eur-lex.europa.eu/
LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:211:0055:0093:EN:PDF
[VI.7] N. Rajakovic, V. Shiljkut, D. Misovic, S. Milosavljevic, Power Transformer Monitoring
and AMR System Support for Combined Operation of Distributed RES and Demand
Side Management, CIRED Workshop on Challenges of Implementing Active
Distribution System Management, Rome, Italy, 2014, paper No. 103
[VI.x] Odabrana literatura iz prethodnih poglavlja

LITERATURA I IZVORI PODATAKA za Poglavlje VII

[VII.1] Yong Liang, David I. Levine, and Zuo-Jun (Max) Shen, Thermostats for the Smart
Grid: Models, Benchmarks, and Insights, The Energy Journal, Vol. 33, No. 4., 2012 by
the IAEE, pp. 61-95
[VII.2] Alex Papalexopoulos, Jacob Beal, Steven Florek, Precise Mass-Market Energy Demand
Management Through Stochastic Distributed Computing, IEEE Transactions on Smart
Grid, Volume: PP, Issue: 99, August 22nd, 2013, pp. 1-11
[VII.3] Alex Papalexopoulos, Distributed Computing and Stochastic Control for Demand
Response in Mass Markets, Key-note speach and presentation, Med Power 2012
Conference, Cagliari, Italy, 2012
[VII.4] J. Nahman, V. Mijailovi, Razvodna postrojenja, Akademska misao, Beograd, 2005,
str. 32
[VII.5] Podaci o snagama proizvodnje solarne (PV) elektrane na krovu kole Rade Konar u
Beogradu; dostupno na: http://www.piko-solar-portal.de/PlantViewCharts.aspx
[VII.6] Podaci sa SCADA EDB o hronolokim 15-minutnim optereenjima izvoda 10 kV br. 26
u TS 35/10 kV Duanovac, od 1.1.2012. do 31.12.2012, preuzeti iz baze podataka
aplikacije WinMer
[VII.7] Podaci o TS 10/0,4 kV iz Tehnikog informacionog sistema (TIS) EDB i o kupcima
napojenim sa njih, preuzeti iz baze podataka aplikacije IPS SDU
[VII.8] Podaci o kupcima podvedenim pod AMR sistem EDB, prikupljeni iz baze podataka
prateeg softvera za AMR
[VII.9] METEOS, podaci sa merne stanice na Troarini, Vodovac, Beograd, o petominutnim
vrednostima temperature vazduha i ostalim meteorolokim parametrima tokom 2012;
dostupno na http://www.meteos.rs/, uz dozvolu Branka Sparavala

187
LITERATURA za Poglavlje VIII

[VIII.1] Slobodan Maksimovi, Miladin Tanaskovi, Energetski efekti novog tarifnog sistema
za prodaju elektrine energije, Savetovanje Juko CIRED, Vrnjaka Banja, 2002.
[VIII.2] S. Maksimovich, V. M. Shiljkut, The Peak Load Forecasting Afterwards Its Intensive
Reduction, IEEE Transactions on Power Delivery, Vol. 24, No. 3, July 2009, pp.
1552-1559.

LITERATURA za Poglavlje IX

[IX.1] S. Maksimovich, V. M. Shiljkut, The Peak Load Forecasting Afterwards Its Intensive
Reduction, IEEE Transactions on Power Delivery, Vol. 24, No. 3, July 2009, pp. 1552-
1559.
[IX.2] H. L. Willis, Spatial Electric Load Forecasting, Marcel Dekker, Inc., New York-Basel-
Hong Kong, USA-Switzerland-China, 1996, pp. 175-178.
[IX.3] H. L. Willis, Power Distribution Planing Reference Book, Marcel Dekker inc, New
York-Basel-Hong Kong, USA-Switzerland-China, 1997, pp. 614 650.
[IX.4] H. L. Willis, Spatial Electric Load Forecasting, Marcel Dekker, Inc., New York-Basel-
Hong Kong, USA-Switzerland-China, 1996, pp. 141-184.
[IX.5] E. A. Feinberg, D. Genethliou, Load Forecasting, Chapter 12 of Applied Mathematics
for Restructured Electric Power Systems: Optimization, Control, and Computational
Intelligence (J. H. Chow, F.F. Wu, and J.J. Momoh, eds.), Spinger, pp. 269-285, 2005.
[IX.6] Electric Load Forecast 2005/06 to 2025/26, BC Hydro, British Columbia (2005,
Dezember) [Online]. Chapter 4: Forecast Process and Methodologies, pp. 7-10.
Available: http://wwbchydro.com/rx_files/policies/policies18392.pdf
[IX.7] H. L. Willis, R.W. Powell, Load Transfer Coupling Regression Curve Fitting for
Distribution Load Forecasting, IEEE Trans. Power Apper. Syst., Vol/Issue: PAS-
103:5, pp. 1070-1076, May 1984.
[IX.8] E. A. Feinberg, D. Genethliou, J. T. Hajagos, Statistical Load Modeling, Power and
Energy Systems, Proceedings of the Seventh IASTED International Multi-Conference,
Palm Springs, CA, February 24-26, pp. 88-91, 2003.
[IX.9] E. A. Feinberg, D. Genethliou, J. T. Hajagos, Load Pocket Modeling, Power and
Energy Systems, Proceedings of the Second IASTED International Conference, Crete,
Greece, June 25-28, pp. 50-54, 2002.
[IX.10] L. Marshall, T. Gorin, S. ender and B. B. Blevins, Final Staff Forecast of 2008 Peak
Demand, California Energy Commission, (2007, June) [Online]. Available:
http://energy.ca.gov/2007publications/CEC-200-2007-006/CEC-200-2007-006-SF.PDF
[IX.11] S. A. Soliman, R. A. Alammari, M. E. El-Hawary, H. K. Temraz, Long-Term Electric
Peak Load Forecasting for Power System Planning: A Comparative Study, The
Arabian Journal for Science and Engineering, vol. 29, Number 1B, pp. 85-94, Apr.
2004.
[IX.12] Load Forecast 2003-2011, NB Power, New Brunswick (2002, February) [Online], page
7, Fig.4; pp. 11-20, Forecast Methodology. Available:
http://www.nbpower.com/en/nuclear/regulatory/LoadForecast.pdf

188
[IX.13] Slobodan Maksimovi, Vladimir iljkut, Indeks rasta vrne snage grupe domainstava
kao faktor strategije razvoja mree, 28. Savetovanje Juko CIGRE, Vrnjaka Banja,
2007.

[IX.14] K. M. El-Naggar, K. A. Al-Rumaih, Electric Load Forecasting Using Genetic Based

Algorithm, Optimal Filter Estimator and Least Error Squares Technique: Comparative
Study, Proceedings of World Academy of Science, Engineering and Technology, vol. 6,
pp. 138-142, June 2005, ISSN 1307-6884.
[IX.15] S. Maksimovich, V. M. Shiljkut, Consumption Area of Elektrodistri-bucija Beograd
Peak Load Forecast Regarding the Effects of New Tariff System, CIRED 19th
International Conference on Electricity Distribution, Vienna, Austria, 2007.
[IX.16] V. M. Shiljkut, S. Maksimovich, An Alternative Methodology for Peak Load Forecast
in an Assigned Area Regarding the Effects of New Tariff System, CIRED 19th
International Conference on Electricity Distribution, Vienna, Austria, 2007.
[IX.17] Slobodan Maksimovi, Vladimir iljkut, Prognoza vrne snage TS X/10 kV uz
uvaavanje efekata novog Tarifnog sistema, 27. Savetovanje Juko CIGRE, Zlatibor,
2005.
[IX.18] A. Watson, R. A. Weller, Temperature Correction Factor Applied to Substation
Capacity Analysis, CIRED 18th International Conference on Electricity
Distribution, Turin, Italy, 2005.
[IX.19] Load Forecasting and Analysis, PJM Manual 19, Revision 13, Capacity Adequacy
Planning, Pennsylvania-New Jersey-Maryland 2008, [Online]. Section 3: PJM Load
Forecast Model, pp. 9-10; Section 4: Weather Normalization and Coincident Peaks, pp.
19-20. Available: http://www.pjm.com
[IX.20] T. Matsui, T. Iizaka, Y. Fukuyama, Peak Load Forecasting Using Analizable
Structured Neural Network, IEEE PES Winter Meeting, Columbus, Ohio USA, Jan. 28
Feb. 1, 2001.
[IX.21] C-L. Hor, S. J. Watson, S. Majithia, Analyzing the Impact of Weather Variables on
Monthly Electricity Demand, IEEE Transactions on Power Systems, vol. 20, No. 4, pp.
2078-2085, Nov. 2005.

LITERATURA za Poglavlje X

[X.1] Alex Papalexopoulos, Jacob Beal, Steven Florek, Precise Mass-Market Energy Demand
Management Through Stochastic Distributed Computing, IEEE Transactions on Smart
Grid, Volume: PP, Issue: 99, August 22nd, 2013, pp. 1-11

[X.2] Yong Liang, David I. Levine, and Zuo-Jun (Max) Shen, Thermostats for the Smart
Grid: Models, Benchmarks, and Insights, The Energy Journal, Vol. 33, No. 4., 2012 by
the IAEE, pp. 61-95

[X.3] Gilbert M. Masters: Renewable and Efficient Electric Power Systems, John Wiley &
Sons, Inc., 2004

189
PRILOG DODATAK D.I NOMENKLATURA

Skraenice koriene u tekstu, na slikama i u tabelama

Skraenica Znaenje - engleski original Znaenje - srpski prevod

AD Active Demand Aktivna potronja
ADA Advanced Distribution Automation Napredna automatizacija distribucije
Advanced Distribution Management Sistem upravljanja naprednom
ADMS
System distribucijom
Advanced Distribution Network
ADNA Analiza napredne distributivne mree
Analysis
AMI Advanced Metering Infrastructure Napredne merne infrastrukture
AMM Automated Metering Management Automatsko upravljanje merenjem
AMR Automatic Meter Reading Automatsko oitavanje brojila
AVC Analog Voice Channel Analogni tonski kanal
AVR Automatic Voltage Regulator Automatski regulator napona
BAS Building Automation System Sistem automatizacije zgrada
Building Energy Management Sistem upravljanja energijom u
B-EMS
System zgradama
BESS Battery Energy Storage System Sistem punjenja AKU baterija
BMS Batery Management System Sistem upravljanja AKU baterijama
BPSK Binary-phase Shift Keying Signal u satelitskoj navigaciji
CA Customer Automation Automatizacija potroaa
CAN Control Area Network Mrea kontrolnog podruja
CC Control Centre Centar upravljanja
Kogeneracija toplote i elektrine
CHP Co-generated Heat and Power
energije
CIM Common Information Model Zajedniki informacioni model
CIS Customer Information System Informacioni sistem o potroaima
Companion Specification for Energy Pratea specifikacija za merenje
COSEM
Metering energije
CPU Central Processor Unit Centralna procesorska jedinica
CRM Customer Relation Management Upravljanje odnosima sa potroaima
DCU Data Concentrator Unit Koncentrator podataka
DDC Data Distribution Center Centar distribuiranih podataka
DEM Dynamic Energy Management Dinamiko upravljanje energijom
Distributed / Dispersed Energy
DER Distribuirani / rasuti energetski izvori
Resources
Distribuirana proizvodnja elektrine
DG Distributed Generation
energije

190
Skraenica Znaenje - engleski original Znaenje - srpski prevod
Distribution Lines Carrier / Prenos / komunikacije distributivnim
DLC
Communication vodovima
DLMS Data Link Management System Sistem upravljanja vezama podataka
DMS Distribution Managment System Sistem upravljanja distribucijom
DNA Distribution Network Analysis Analiza distributivne mree
DNP Distributed Network Protocol Protokol distribuirane mree
DR Demand Response Odziv potronje
DSE Distribution State Estimator Distributivni estimator stanja
DSM Demand Side Management Upravljanje potronjom/optereenjem
DSO Distribution System Operator Operater distributivnog sistema
EIP Energy Information Portal Energetski informacioni portal
EIS Energy Information System Energetski informacioni sistem
Kontrolni sistem upravljanja energijom
EMCS Energy Management Control System
u zgradama
EMS Energy Management System Sistem upravljanja energijom
EVC Electrical Vehicle Charger Punja elektrinog automobila
FA Feeder Automation Automatizacija voda
Sistem upravljanja energijom u
F-EMS Fabric Energy Management System
fabrikama
Metod prenosa digitalnih signala
FSK Frequency-shift Keying pomerajem frekvencije (frekventnom
modulacijom)
Tehnologija prenosa podataka kroz
GPRS General Packet Radio Service
mobilnu mreu
Globalni sistem mobilnih
Global System for Mobile
GSM komunikacija (tehnologija celularnih
Communications
telefona)
HAN Home Area Network Mrea kunog podruja
Sistem upravljanja energijom u
HEMS Home Energy Management System
domainstvima
HN Home Network Kuna mrea
Information and Communication Informacione i komunikacione
ICT
Technology tehnologije
IED Intelligent Electronic Device(s) Inteligentni elektronski ureaj(i)
IHD In-Home Display Kuni displej
IP Information Portal Informacioni portal
ISO Independent System Operator Nezavisni operater sistema
LVC Low Voltage Concentrator Niskonaponski koncentrator
MDMS Meter Data Management System Sistema upravljanja mernim podacima

191
Skraenica Znaenje - engleski original Znaenje - srpski prevod
MGA Meter Gateway Architecture Ulazna arhitektura brojila
MID Multiple Interface Device Ureaj viestrukog interfejsa
MMS Meter Management System Sistem upravljanja brojilima el. en.
NAN Neighborhood Area Network Mrea podruja susedstva
NIS Network Information System Mreni informacioni sistem
Regulator napona pod optereenjem
OLT On-Load Tap Changer
(na transformatoru)
OMS Outage Management System Sistem upravljanja kvarovima
Power Consumation Consulting Konsultantske usluge u vezi potronje
PCCS
Service elektrine energije
PCS Power Conditioning System Sistem podeavanja snage (energije)
PHEV Plug-In Hybrid Electrical Vehicle Utini hibridni elektrini automobil
Prenos podataka energetskim
PLC Power Lines Carrier/Communication
vodovima
POD Point of Delivery Taka isporuke
PSTN Public Switched Telephone Network Javna automatska telefonska mrea
PV Photovoltaics Fotonaponski izvori (paneli)
RC Recloser Riklouzer (uklopnik, daljinski APU)
RES Renewable Energy Sources Obnovljivi izvori energije
RTP Real-Time Pricing Tarifiranje u realnom vremenu
SA Substation Automation Automatizacija TS
Supervisory Control and Data Upravljanje nadzorom i prikupljanjem
SCADA
Acquisition podataka
SCM System Control and Monitoring Upravljanje i nadzor nad sistemom
SDG Smart Distribution Grid Pametna distributivna mrea
SS Substation Transformatorska stanica, skr. TS
STATCOM Static Synchronous Compensator Statiki sinhroni kompenzator
Protokol upravljanja prenosom
TCP Transmission Control Protocol
(podataka)
TCS Trouble Call System Sistem prijave kvara
TLC Telecommunication Line Controller Kontroler telekomunikacione linije
TRS Trunked Radio System Radio sistem
TSO Transmision System Operator Operater prenosnog sistema
USB Universal Serial Bus Univerzalna serijska magistrala
VPP Virtual Power Plant Virtuelna elektrana
WPAN Wireless Personal Area Network Beina mrea linog podruja
WTG Wind-Turbine Generator Turbinski vetrogenerator
ZDO ZigBee Device Object Objekat ZigBee ureaja

192
PRILOG DODATAK D.II

ALGORITMI SPROVEDENIH ISTRAIVANJA

Slika D.II.1 Algoritam istraivanja sprovedenog na studiji sluaja celog konzumnog

podruja Elektrodistribucije Beograd

193
Slika D.II.2 Algoritam istraivanja sprovedenog na studiji sluaja konzumnog podruja
jedne TS 10/0,4 kV u Beogradu

194
 BIOGRAFIJA

Vldimir . ilkut rn 1966. u Bgrdu. Diplmir n lktrthnikm

fkulttu Univrzitt u Bgrdu 1994, n dsku nrgtik, smr lktrprivrd,
s prsnm cnm 7,88. Diplmski rd iz blsti prktvnj rflktrskg
svtlnj i njgvg npnj, dbrni s cnm 10.

d 1995. d 2013. rdi u lktrdistribucii Bgrd (DB), n pslvim

prktvnj, plnirnj lktrdistributivnih bkt svih npnskih niv, rzv i
istrivnj i rukvdi rdm Lbrtri z mrn i uklpn ur, smislivi
njnu rvitlizciu i mdrnizciu, 2002/03. Rukvdi i Cntrm z intgrisni
sistm mndmnt (2010-2013), kd su u DB uvdn, dkumntvn i
srtifikvn tiri sistm mndmnt i krditvn i vln Kntrln tl
DB z vrvnj bril lktrin nrgi. ktbr 2013. prlzi u Dirkciu z
distribuciu lktrin nrgi P lktrprivrd Srbi (PS), u kojoj je rukovodio
Sektorom za trgovinu i odnose sa tarifnim kupcima. 2015. prelazi u novoformirani
Sektor za kljune korporativne projekte EPS. Trenutno rukovodi Projektom smanjenja
gubitaka u elektrodistributivnoj mrei i unapreenja tokova gotovine u Operateru
distributivnog sistema.

d 1999. d 2002. Vldimir ilkut vlntrski rdi prkt lktrinih instlci i

utnmnih sistm npnj u Kri, n Svt Gri. km 2001. i 2002.
rgnizv i prdvdi kip iz DB k su v prkt rlizvl. Kutr i
Prkt izvdng stnj l. instlci i npn mr mnstir Hilndr (1999).

d 2003. do 2014. je rdio i k hnrrni, splni struni srdnik n Visk kli

lktrthnik i runrstv strukvnih studi u Bgrdu.

utr i kutr pt lnk bvlnih u dmim spisim, tri u strnim

spisim s SCI list, k i vi strunih rdv s knfrnci i rdinic (16 s
munrdnih i 34 rd s dmih). vi rdvi su iz blsti mtd prgnz
ptrnj, ptimlng plnirnj mr, prcn gubitk u nj, bnvlivih izvr
nrgi, utnmnih sistm npnj, nrgtskih trnsfrmtr, mtrlgi i dr.
Kutr Zbirk rnih prblm iz distribuci i prd lktrin nrgi
(kdmski klub, Bgrd, 2006).

ktivn ln strunih kmitt CIRED Srbije, STK 1 lktrdistributivn

pstrnj i vdvi, i STK 6 Plnirnj i rzv distributivnih mr.

195