Sreten PETROVI

TIBETANSKA MEDICINA
Eho iezle civilizacije
II izdanje Beograd 2002.

Copyright: Sreten Petrovi srp@eunet.yu

Zato sam napisao ovu knjigu?

Odveli su me u naselje Sarvi Prija Marg, na periferiju Nju Delhija, tibetanskoj lekarki Dolkar Kangkar koja je trebalo da me oslobodi neobinih zdravstvenih tekoa nepoznatih lekarima savremene medicine. Nije me pitala ta me boli, samo me je desnom rukom uhvatila za levu ruku iznad korena ake, a tri prsta postavila je na krvni sud, tamo gde i zapadni lekari proveravaju pacijentov puls. Poela je da mie usnama, bezglasno i ritmino, a celu proceduru ponovila je i na drugoj ruci. - Vi se plaite kupatila, - progovorila je! ene koje su me dovele, glasno su se nasmejale, na Tibetankinom licu pojavio se blagi, a na mom kiseli osmeh, ali tvrdnja koju je ona glasno izgovorila, u deliu sekunde odagnala je sve moje sumnje da su me doveli vraari. Tvrdnja je bila tana, a nastala je ovako. Posle jednogodinjeg boravka u Indiji zaboleli su me zglobovi na rukama, zatim je poelo koenje miia. Kad god bih na dotrajalom teleksu pripremao izvetaje za redakciju, suze su mi tekle niz lice. Lekari iju sam pomo zatraio nisu mogli da mi pomognu i morao sam da se vratim u Beograd. Posle tri sedmice, koliko su me ispitivali u najboljoj beogradskojj bolnici, oprezno, da me ne uvrede, lekari su me pitali: Jsam li ja doista od neega bolestan? U meuvremenu, bolovi u zglobovima i miiima su se smanjivali, a kad su potpuno prestali, odluio sam da pokuam ponovo i krenuo sam nazad. Na domaku Delhija, dok su piloti pripremali avion za sletanje, iznenada me je zabolela leva ruka. U pvi mah

sam pomislio da je bol odraz podsvesnog protivljenja povratku u Indiju, ali kad sam u kabini ugledao pramenove magle, bilo mi je jasno da je avion uao u niske monsunske oblake i da mene ruka boli od vlage. U Delhiju - istorija se ponovila. Bolovi su se pojaavali iz dana u dan, miii su bivali sve ukoeniji i evo sada sedim pred tibetanskom lekarkom, kau vrlo poznatom i cenjenom, koja mi, umesto dijagnoze, saoptava da se plaim kupatila. - Tano je, - priznao sam. - Ali zato? - Kad se okupate, imate utisak da vam vetar duva kroz zglobove. Ni ta reenica nije sadrala ni jedan element koji bi se mogao nazvati dijagnozom u onom smislu u kojem sam navikao, ali je, takoe, bila neverovatno precizan opis stanja u koje sam dolazio kad god bih se okupao. - I to je tano, - opet sam priznao. - Ali zato? - Kakvu vodu pijete? - pitala je. Zbog opasnosti od ameba pio sam prokuvanu vodu, proceenu kroz naroiti kamen. Ispostavilo je da je takva voda bez mineralnih soli neophodnih kostima. Regeneracija zglobova nije poptuna... - Na povrini zgloba levog ramena imate rupu. Hrskavica upada u tu rupu1 zatee tetive, tetive zateu miie2.
Rentgenski snimak napravljen kasnije u bolnici savremene medicine pokazao je da je tibetanska lekarka bila u pravu. (Prim. autora) etiri puta dnevno tokom sledea tri meseca tucao sam tibetanske lekove-kuglice, pretvarao ih u prah, pio ih sa "to toplijom vodom" i "na to prazniji stomak", najmanje pola sata pre doruka, ruka i veere i kasno uvee. To je zakon za uzimanje tibetanskih lekova. (Prim. autora).
2 1

Lekarka je zatim proitala i puls moje supruge. Rekla je: - Vama nedostaje deo eluca. teta je to su vam to isekli3. Mogli smo da vas izleimo! Naviknut da razmiljam u okvirima sopstvenog vremena i prostora, sedeo sam zbunjen pred pripadnicom druge civilizacije i traio oiglednu greku u svom poimanju sveta. Gruba i brza analiza istorije nauke neumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze itanjem pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene, zapadne medicine. Otkuda onda to znanje tibetanskoj lekarki? Poeo sam da joj postavljam pitanja, ali me je ona prekinula i predloila da razgovaram sa njenom majkom, dr Lobsang Dolmom, najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine. Potraio sam odgovore u intervjuima sa dr Dolmom, ali se broj pitanja samo poveavao. Razgovarali smo vie puta, kad bi ona sa severa Indije, iz Daramsale gde ivi veina tibetanskih izbeglica, dola u Nju Delhi. Njeni odgovori bili su toliko van sveta u kojem sam iveo da se vie od jedne decenije nisam usudio da objavim te intervjue, jer nije mogla, niti je umela da mi pomogne da naem vanu kariku - odgovor na neizbeno pitanje: Otkud pripadnicima jednog od najzaostalijih naroda na svetu nauka koja se granii sa naunom fantastikom i prevazilazi najvia znanja savremene civilizacije, otkud im za zapadnu medicinu potpuno nepoznato znanje o
I to je bilo tano. Tri godine pre pregleda kod Tibetanke ona je bila podvrgnuta hirurkom zahvatu poznatom u mediciini kao Bilrot II. Hirurzi su joj isekli vei deo eluca, jer su samo na taj nain mogli da zaustave krvarenje iz perforiranog ira. ivot joj je visio o koncu i lekari su je spasli u poslednjem trenutku. (Prim. autora)
3

uspostavljanju dijagnoze itanjem 20 osnovnih vrsta pulseva, otkud im formula kojom visoko otrovni teni element ivu, poput alhemiara, pretvaraju u lekoviti sastojak? Svojevremeno sam, kao urednik za nauku, putovao po svetu i intervjuisao najvee naune autoritete. Poznavao sam njihove metode rada i naine miljenja, pa sam, zbog toga, pokuavao da racionalno, uverljivo i zapadnoj logici prihvatljivo objanjenje naem u svetskoj literaturi. Tragajui za karikom koja nadostaje, proitao sam mnogo knjiga i naiao na dela etvorice autora koji kau da je katastrofa kosmikih razmera pogodila nau planetu, a dvojica od njih smatraju da je u kataklizmama nestala i neka visoko razvijena civilizacija, razvijenija od nae, savremene civilizacije. Takvim hipotezama autori Imanuel Velikovski, Endrju Tomas, Aleksandar Gorbovski i Dilip Kindilal4 otvorili su mogunost da je i Tibetanska medicina naslee civilizacije iezle u planetarnoj nesrei. Daleko sam od kategorike tvrdnje da Tibetanska medicina jeste naslee neke hipotetike, nestale civilizacije. Meutim samo postojanje takve mogunosti ohrabrilo me je da u ovoj knjizi prvi put objavim ne samo zaista nesvakidanje, okantne intervjue sa dr Lobsang Dolmom, nego i veinu podataka koje sam tokom boravka u Indiji prikupio o Tibetanskoj medicini. No, pre nego to sam rukopis ponudio izdavaima i itaocima, izloio sam ga sudu novinara Milana Miia, danas odgovornom uredniku "Politike", koji je dva puta bio dopisnik iz June Azije, i jedan je od boljih svetskih
Podaci o delima ovih autora sadrani su u glavi Eho ieze civilizacije. (Prim. autora)
4

poznavalaca tog dela sveta. On i njegova supruga imali su i lino iskustvo sa tada mladom lekarkom tibetanske medicine dr Dolkar Kangkar. Mii je u Jugoslaviji bio najpogodnija linost za pisanje uvodne rei i on ju je napisao. Rukopis je izloen i nepristrasnom sudu troje lekara savremene, zapadne medicine koji nisu imali nikakvo prethodno znanje o Tibetanskoj medicini. Zamolio sam ih da, dok itaju tekst, zabelee svoje spontane reakcije, bile one pozitivne ili negativne. Troje lekara savremene medicine pripadaju trima generacijama - dr Nemanja Vlatkovi, penzionisani dijabetolog, najstarijoj, dr Lidija Burg, gastroenterolog, srednoj i dr Irena Kulji najmlaoj generaciji tek diplomiranih lekara. Dr Nemanja Vlatkovi je komentarisao pojedine informacije i konstatacije i njegovi komentari razbacani su kao fusnote po celoj knjizi. Zapaanja i miljenja Dr Lidije Burg i dr Irene Kulji su kompaktna i data su na kraju knjige kao pogovor. Sr. Petrovi

Znanje s krova sveta

Kako reagovati u suoavanju sa nepoznatim, teko verovatnim i fascinantnim? Pogotovo ako to dolazi iz druge kulture, sa drugaijim poimanjem sveta, razliitom "mentalnom matricom", sa drugih meridijana geografije i istorije. Dve su najee reakcije u ovakvim situacijama. Jedna je beskompromisno nerazumevanje i odbacivanje: poto ve na poetku nema pristanka da se trai, nita u tom novom ne moe ni da se nae. Druga je bezuslovno, pa u mnogim sluajevima i nekritiko prihvatanje, koje ne podrazumeva uvek i razumevanje. Nema sumnje da ima mnogo primera ovakvog ponaanja u susretanjima sa proizvodima duhovne kulture Istoka; Istoka u njegovom civilizacijskom, a ne geografskom smislu. Istoka shvaenog u smislu duhovne forme, "naklonosti due" ili orijentacije psihe, kao puta koji se davno, negde u magli istorije, razdvojio od puta naeg civilizacijskog kruga i u traganju za istinama o sutini sveta, smislu i svrsi ivota, davao sopstvene odgovore. Jedno suoavanje sa Istokom predstavlja i ova knjiga koja nam otvara vrata za ulazak u odaje za koje oekujemo da su najslinije nama ve poznatim, jer, ako se sa istonjacima ve razlikujemo po stanju duha, budui da pripadamo istoj vrsti homo sapiensa, ne bi trebalo da se sporimo oko pitanja tela. Re je o medicinskim znanjima i praksi jednog nesvakidanjeg naroda, koji je u ovom veku postao rtva jedne od oluja istorije, naroda ija je sudbina poznata, ali o kome se ustvari malo zna. To je narod sa "krova sveta", sa Tibeta, narod ija je dua, zajedno sa spiritualnim voom, preseljena i opstaje na Indijskom potkontinentu, narod koji bezmalo ve pola veka

odrava svoju samosvojnost, u nadi, koja ga valjda i odrava, da e se jednog dana vratiti svojoj postojbini. Autorov prvi susret sa Tibetanskom medicinom bio je, kao to se vidi sa stranica koje je ispisao, sluajan, ali on je za taj susret bio dobro pripremljen. Kao profesionalni novinar, u tom momentu dopisnik iz June Azije, sa bazom u Nju Delhiju, autor je ve imao izotrena ula za nepoznato, putujui ranije po svetu kao urednik za nauku i intervjuiui mnoge autoritete u toj oblasti, ne libei se da poesto zaroni i u oblast ezoterinog, na ivici racionalnog (pa ponekad i iza nje), uverljivog i zapadnom rezonu prihvatljivog. Prvi susret sa tibetanskom doktorkom Dolkar Kangkar, koja je nesumnjivo glavna inspiracija za ovu knjigu, bio je dakle samo poetak jednog poznanstva koje e autoru pruiti poetna znanja za istraivanje koje e, koliko znam, potrajati vie od jedne decenije, i za rezultat imati tivo koje je ogledalo ne samo tibetanskih medicinskih znanja, ve i duhovnosti tog neobinog naroda. Tibetanska medicina je drevna, fascinantno kompleksna nauka postavljanja dijagnoze i izleenja. Nevericu zapadnog oveka izaziva ve njena poetna tehnika, vetina, umee ili sposobnost njenih lekara: da stanje ovekovog fizikog organizma, pa i njegovog duha, dijagnosticiraju itanjem pulsa, odnosno ak 20 osnovnih vrsta pulseva; da bolesnika potom lee biljem, ali i bajanjem, "mokama" pa ak i astrologijom. I to sa rezultatima koji koliko zapanjuju i fasciniraju, toliko i zbunjuju. Njeno osnovno polazite jeste da je ovekov organizam zapravo mikro odraz Kosmosa, pa da zbog toga mora da funkcionie u skladu sa kosmikim prilikama.
9

Knjiga o Tibetanskoj medicini je po mnogo emu i knjiga o jednoj civilizaciji, i to ne toliko onoj koju oliavaju savremeni Tibetanci, koliko moda o onoj koja je u njihovoj genetskoj ifri, moda kao trag neke druge, mogue i strane, davno prohujale civilizacije. Jer izloivi sve aspekte tibetanske medicine, od toga kako se ona ui, kako ona poima i deli ovekov organizam, kako otkriva i kako i ime lei bolesti, kako obavlja raanje i kako prati i objanjava umiranje, autor se ne libi da postavi pitanje otkud pripadnicima jednog danas, na prvi pogled najzaostalijeg naroda na svetu, "nauka koja prevazilazi znanja savremene civilizacije" i otkud mu formule kojom, primerice, jedan veoma "toksini teni element kao to je iva, gotovo alhemiarski, pretvara u lekoviti sastojak"? Autor nee ponuditi neporecivi sopstveni zakljuak o tome - on je zadrao izvesnu distancu prema uverenju koje se neizbeno namee iz onoga to je istraio i izloio: da je Tibetanska medicina naslee neke nepoznate, nestale civilizacije - ve e, na kraju knjige, navoenjem nekoliko provokativnih teorija i hipoteza u opticaju, prepustiti itaocu da napravi sopstveni izbor: da ostane skeptik ili postane vernik. Pisati dalje o sadraju knjige ne bi bilo uputno, jer bi itaocu uskratilo dra otkrivanja. Dovoljno je rei da je ona metodoloki jasna i u izlaganju materije koja je van naeg uobiajenog pojmovnika jeziki maksimalno razumljiva. "Tibetanska medicina" je ustvari knjiga za duhovno radoznale: ona predstavlja jedan nepoznati svet i time obogauje naa znanja i izotrava percepcije o poznatom. Milan Mii

UVOD

10

1.1 sporadine informacije

Prvi kratki prikaz Tibetanske medicine van Tibeta, pojavio se 1835. godine, a na engleskom ga je napisao maarski naunik oma de Kerei (Csoma de Korosi), tvorac izraza Tibetologija. Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po nareenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijentalistmongolist, Golstunski poeo je sa tibetanskog da prevodi na ruski etiri (glavna) dela Tibetanske medicine. Za prevod su odvojena specijalna sredstva iz vojnog budeta, ali prevod ipak nikada nije zavren. Sledea knjiga o Tibetanskoj medicini izala je posle pauze od etiri decenije. U Berlinu je 1900. godine B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnis der tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibetanaca u Indiju 1959. godine, meu kojima su bili i lekari, poveala je koliinu infomacija o Tibetanskoj medicini koja ulazi u savremeni, globalni sistem informisanja, ali je dotok nestalan i nesistematian.

1.2 NAUKA KOJA STAGNIRA

Kad govore o sistemu leenja koji primenjuju, tibetanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj medicini ili kao o Tibetanskoj biljnoj medicini. Tibetanska medicina se teko moe svrstati u grupu tradicionalnih medicina. Znanje ugraeno u leenje Tibetanskom medicinom najee nije u skladu sa opteprihvaenom istorijom mukotrpnog razvoja nama poznate ovekove civilizacije. Dosad otkriveni koreni medicine ije bi naslee mogla da bude Tibetanske medicine zadiru u IV milenijum pre nae ere, u vreme kad ovek, prema opteprihvaenoj istoriji,

11

nikako nije mogao da ima takva i toliko precizna medicinska znanja. Na osnovu danas poznatih istorijskih i naunih injenica, nikako se, recimo, ne moe objasniti kako Tibetanska medicina odavno, ve vekovima zna da se posle zaea u materici prvo formiraju srce i aorta, kad je to savremena medicina spoznala takorei tek nedavno, uz pomo mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije poznato, a sauvano je kroz istoriju, uprkos injenici da se Tibetanska medicina do VII veka prenosila iskljuivo usmeno. Njena tajna uenja koja se i danas prenose samo usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanistima, njen nauni koncept koji porodicu tretira kao jedan organizam, njena podela ovekovih organa na grupe koje se lee istim lekovima i na isti nain, ine Tibetansku prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom u savremenom svetu5. Dometi Tibetanske medicine u dijagnostici neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina, ukljuiv i savremenu, zapadnu medicinu6 nazvanu tako da bi se podvukla njena vezanost za zapadnu civilizaciju. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina nauka u svetu koja dramatino stagnira, krajem X veka nae ere izgubila je hirurgiju. Tibetanska medicina se mora nauiti napamet, to je svojevrsni apsurd kojeg se, ipak, pridravaju svi tibetanski lekari. Oni moraju sami da nau
U savremenoj medicini postoje grupisanje kao to su alergije: bronhijalna astma, kona urtikarija ili koprivnjaa ili Kvinkelovi edemi koji mogu da se jave na bilo kom mestu ili na bilo kom organu. Ovo su pojavnni oblici jedne te iste bolesti koja ima isti uzrok i uglavnom se lei na isti nain. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia) Dijagnostika zapadne medicine se oslanja na sigurne simptome, na tehnika sredstva i na laboratorijske nalaze. Prema shvatanjima zapadnih lekara, dijagnostika tibetanske medicine je nepouzdana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)
6 5

12

sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve lekove. Jedan od zakona Tibetanske medicine kae da lekar mora da zna ime lei obolelog7. ovek obrazovan na temeljima zapadne kulture, pri prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostaje zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi. Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetanska medicina se ne moe vrednovati, a jedva da se moe opisati, zato to ne postoje adekvatni termini i pojmovi. Zbog toga je na neuspeh ili najmanje na nerazumevanje i sleganje ramenima osuen svaki pokuaj da se itaocu obrazovanom u zapadnim sistemima kolstva, Tibetanska medicina objasni na njegov nain, da mu se pria ispria shvatljivim reima i spoznajama. Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova jo nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni jo nisu objanjeni zapadnom medicinskom terminologijom. Tibetanski lekari i sami kau da su pretrpeli neuspeh brojni pokuaji da se Tibetanska medicina priblii zapadnoj civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncepti jo nisu jasni, a neki ak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari usmeno prenose uenicima. Jedna teorija posebno zbunjuje, jer kae da ivimo u vreme dekadencije. Zatim, nisu otklonjene mogunosti od greaka u prevodu ili u
I lekar zapadne medicine mora da zna sastav, odnosnno mora da zna ime lei pacijenta. Framaceut koji izdaje lek je samo jo jedna kontrola, a lekovi se proizvode industrijski. U ovoj oblasti zapadna medicina je u prednosti zato to je posao koji u tibetanskoj medicini obavlja jedan ovek, podeljen na tri izvrioca lekara, industriju I farmaceuta. Meutim, I danas u zapadnoj medicini postoje lekovi koji se ne proizvode industrijski, pa joj se doista ozbilno moe zameriti to vie nema takozvanih magistralnih lekova, odnosno onih koje apotekar spravlja na osnovu lekarevog recepta. Magistralni lekovi, recimo, mogu ispustiti neku od supstanci koju sadri industrijski lek, koji pacijent ne sme da uzima zbogt neke druge bolesti. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)
7

13

interpretaciji. Istovremeno, Tibetanskoj medicini preti opasnost da "umre prirodnom smru", da jednostavno nestane. S take gledita zapadno obrazovanog intelektualca, pogotovu intelektualca vrste materijalistike orijentacije, teorija Tibetanske medicine je mitoloka, religiozna i pseudo-nauna, ali u praksi je jednostavna i po uspelim izleenjima spada u najkorisnije nauke koje oveanstvo danas poseduje. Jedini nain da se informacija o Tibetanskoj medicini, iako nepotpuna, to tanije prenese irokom krugu ljudi jeste kroz priu o sopstvenom iskustvu. Zbog toga, ovde, kao pokuaj da zainteresovanima pruim izvorne informacije o Tibetanskoj medicini, prenosim delove razgovora u vie navrata voenih sa najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lobsang Dolmom.

2.0 INTERVJU
2.1 POVEZANOST RELIGIJE I MEDICINE
- Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoriara, preporoditelja, najstariji spomenici u kojima se pominje tibetanski sistem medicine datiraju iz IV milenijuma pre nae ere. Koliko je zaista stara Tibetanska medicina i koji su njeni koreni? + Taj bi datum mogao da bude taan, ali potpunija istraivanja tek treba obaviti. Bojim se da e taj posao biti teko obavljen, jer su mnogi izvori izgubljeni. - Odakle potie Tibetanska medicina? Koji su njeni koreni? + Sudei prema sauvanim i retkim pisanim izvorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanska

14

medicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta8 kako to pokuavaju da dokau neki strani istoriari! - Koji istoriari? Zato ne pokuate da opovrgnete te njihove tvrdnje? + Strani istoriari. Nemam razloga da ih opovrgavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna od najefikasinijih, ako ne i najefikasnija medicina na svetu. U to ste se i lino uverili. Ja sam lekar. Moja je misija da pomaem bolesnima9 a na drugima je da eprkaju po istoriji. Ono to ja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njeni koreni u Tibetu. Meutim, izvesno je i da su tibetanski lekari u davnoj istoriji ili u druge zemlje da prouavaju druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugih medicina oni su ukljuili u Tibetansku medicinu. - Indijski naunik i lekar Dr Bagvan Da (Bagwan Dash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajurveda, u svojim delima pie da je Tibetanska medicina kopija prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj Indiji, prvo zbog najezde Mogula, a potom i zbog dolaska Evropljana. + U celini, to nije tano, u detaljima moda. Ako se pojedini naini leenja podudaraju, to moe da znai da su nai lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurvede. Meutim, to isto tako moe da znai i da su indijski lekari preuzeli nae metode. Uostalom, uporedite dijagnostiku
Nedavna istraivanja su otkrila da je sasvim napredan sistem Tibetanske medicine i astrologije nazvan ang-ung postojao u Tibetu jo u vreme kada je u njemu bon bio dominantna socijalna filozofija i religija, a ne budizam. Meutim, zato to je budizam postao dravna religija, izgleda da su, naslee bona i njegova bogata medicina i astrologija pali u zasenak. (Prim. autora) U tekstovima o Tibetanskoj medicini naao sam podatak da tibetanski lekari dnevno pregledaju od 100 do 200 pacijenata. (Prim. autora)
9 8

15

Tibetanske medicine, indijske medicine i kineske medicine, pa ete videti koliko je naa dijagnostika efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspena tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepoverljivi kad ste doli prvi put.

2.2 NAJBITNIJE NASLEE U ISTORIJI SVETA

- Uverio sam se da Tibetanska medicina ima fantastinu dijagnostiku, itao sam da je vrlo uspena u leenju hroninih bolesti, ali na drugoj strani - vi ne znate da operiete. Vaa medicina je krajem prvog milenijuma nae ere "izgubila" hirurgiju. Drugim reima, Tibetanska medicina je jedina medicina na svetu koja stagnira. Zato? + Tano je da smo izgubili hirurgiju. Teko je danas utvrditi kako se to tano dogodilo. Tano je da je pri leenju traumatskih sluajeva hirurgija neizbena10. Meutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgije moe da bude i prednost. Jedan od osnovnih principa Tibetanske medicine jeste da sauva sve organe ovekovog tela. Kad jednom neto odreete oveku, onda taj deo njegovog tela vie ne moete da leite, jednostavno zato to ga vie nema. Iz sopstvene prakse mogu da kaem da je ak dobro to smo izgubili hirurgiju. Zato to smo izgubili hirurgiju generacije naih lekara bile su prinuene da usavravaju klasini nain leenja, a ne radikalni. Moda je upravo taj gubitak hirurgije doprineo da Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogih drugih. - Ima naunika, istina vrlo ih je malo, koji kau da je Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije naslee u
Ovde uopte nije raieno pitanje kako Tibetanska medicina reava pitanje hernija ili uroenih sranih i drugih uroenih mana. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).
10

16

istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina stara medicina na svetu koja se uila u visokokolskoj instituciji. Kaem, uila, jer sam u meseniku "Tibetan rivju" (Tibetan review) proitao da je fakultet za Tibetansku prirodnu medicinu u Lasi zatvoren. Tek dolaskom vas i jo nekoliko tibetanskih lekara u Indiju, vaa medicina postaje poznata van okvira vae nekadanje domovine. Meutim, injenica je da ste svi vi ovde u izbeglitvu i da su mogunosti za irenje Tibetanske medicine gotovo nikakve. ta mislite kakva je budunost Tibetanske medicine? + Izgleda da je tuna. Moj prvenstveni zadatak jeste da leim bolesne i ja to inim. Imam samo nekoliko studenata i uim ih svemu to znam. Oni ne samo da ne plaaju za predavanja, nego ni za smetaj. Znam da to nije dovoljno, ali to je jedino to mogu da uinim i da spreim da Tibetanska medicina naglo nestane. Nadam se da e je moji studenti dalje iriti. - Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vas samo oko stotinu hiljada, naspram stotine miliona Indijaca. Tibetancima u Indiji preti asimilacija u nekoliko generacija. ta e tada biti sa Tibetanskom medicinom? + Ne verujem da emo biti asimilirani. Osim toga, interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu naglo raste. Pored indijskih naunika, prouavaju je i ruski i zapadnoevropski naunici. Mislim da, ipak, dolazi era Tibetanske medicine...

2.3 MEDICINSKO ZNANJE KAO POEZIJA

- Hoete li da kaete da bi Tibetanska medicina mogla da potisne ili ak da zameni savremenu zapadnu medicinu?

17

+ Ne. To nikako. Naa i zapadna medicina razvijale su se na razliitim polaznim osnovama. Mislim, zapravo, duboko sam ubeena da Tibetanska i zapadna medicina mogu da se dopunjuju. U nekim oblastima Tibetanska medicina je efikasnija... u svakom sluaju nanosi manje bolova pacijentu. - Kad sam od vae erke, takoe lekara, traio lek za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da li vaa medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da "mora da pogleda u knjige". Zamolio sam je da mi ih pokae. Video sam tanke, pravougaone table ispisane znacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u svetu. Koje je to pismo? + To je vrlo staro tibetansko pismo. - Postoje li jo negde takve ploe? + Dok sam bila u Tibetu videla sam neke ... Sada vie ne znam. ula sam da su mnoge unitene u vreme kineske kulturne revolucije. Tada su sistematski razarani manastiri u kojima su uvane... Ubijane su lame koje su ih uvale... Ne znam ta je sa knjigama.11 - Kako su zapisivana ta medicinska znanja? Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ga naunim jezikom? + Preteno u vidu poezije i ... - Zato u vidu poezije?

Austrijski pisac Hajnrih Harer u knjizi "Sedam godina na Tibetu" pie da su "u procesiji, monasi u pratnji metana nosili oko sela sto osam tomova tibetanske svete knjige". Dogaaj koji Harer opisuje zbio se oko 1945. godine. etiri decenije kasnije, 1985. godine, dr Jee Donden, lini lekar dalaj lame kae sledee: "Stari tekstovi postoje. Veina se uva u Daramsali (Indija), a nekoliko ih postoji u Mongoliji". (Prim. autora)

11

18

+ Tako se lake pamti. Vidite, tibetanski lekar mora da naui napamet to vie naina za leenje raznih bolesti... - Zato napamet? Zar ne moe da naui sutinu? + Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da pogleda u knjigu. Veina tibetanskih medicinskih tekstova napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke i sina. Govor majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni.

2.4 NEMA LEKARA BEZ TAJNIH ZNANJA

- Postoje li i tajna uenja u Tibetanskoj medicini. + Naravno. To su usmene tantre. - Zato usmene? Zato se ne smeju zapisivati? + Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U rukama loih ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Usmene tantre uitelj prenosi ueniku tek kad se potpuno uveri da e ih on pravilno upotrebaljvati u svom buduem radu - Da li je znanje usmenih tantri neophodndo da bi tiibetanski lekar bio dobar lekar? + Bez njih niko ne moe biti lekar Tibetanske medicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskog lekara. - Kome ih prenosite? + Uenicima. - Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac? + Svakako. Kad se uverim da e ih koristiti kako treba. - Zapadnjaci su naueni da ue sutinu. Retko ue napamet. Da li bi i stranac, va uenik, morao da ui sve lekcije napamet?

19

+ Morao bi da naui napamet svaki red i da shvati znaenje svakog reda. to vai za tibetanske lekare, vai i za strane. Pored toga, strani lekar bi morao da naui i na nain spravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekar mora da zna ta sadri lek koji on daje pacijentu i odogovran je za ono to mu daje da uzima kao lek. Lekar, naglaavam, mora da zna sastav leka.

2.5 RIGOROZNI SISTEM STUDIJA

- Koliko dugo jedan student mora da ui da bi se kvalifikovao da bude tibetanski lekar? + Zavisi ta je studnet do tada uio. Uenje traje od pet do sedam godina. Posle toga je neophodna dvogodinja praksa u odreivanju dijagnoze, uz strogu kontrolu uitelja. - Zar u toku studija studenti nemaju praksu sa pacijentima? + Pacijentu je potrebno leenje, a ne da se neko na njemu veba. U toku uenja postoji praksa u razlikovanju i branju biljaka potrebnih za lekove. - Molim vas da razjasnite uenje i praksu. ta obuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanske medicine? + Uenje, odnosno memorisanje medicinskih tekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u prirodu, na planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim, uenje kako se spravljaju lekovi. - Kako je vaa erka postala lekar? + Ona je prvo uila u tibetanskom medicinskom institutu. - Koliko dugo?
20

+ Sedam godina. - Da li je pre toga zavrila neku drugu kolu? + Kakvo pitanje. Pa naravno. Zavrila je klasino desetogodinje kolovanje... - Zatim sedam godina u medicinskom institutu i dve godine prakse? + Tako je u proseku u tibetanskom sistemu kolvanja, ali moe da traje i due i krae, zavisi od brzine kojom uenik ui. - Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetanske medicine, ukljuiv i praktino uenje itanja pulsa, odnosno dijagnostike itanjem pulsa, traju devet godina. + Devet godina u proseku. Zavisi od umea uenika.

2.6 ETIKA LEKARA TIBETANSKE MEDICINE

- Znai potrebno je devet godina da bi neko postao lekar Tibetanske medicine? + Ne. Potrebno je deset godidna. - Maloas ste rekli devet. + Jesam. Potrebno je devet godina uenja i prakse, a desetu godinu uenik ostaje sam. - ta to znai. ta tada radi? + Ostavljen je da radi sam, ali jo nije lekar. Postae lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da lei ljude. - Znai da tibetanski lekar od Tibetanske medicine moe da ivi tek posle sedam godina uenja, dvogodinje prakse uz nadzor lekara i jednogodinje, samostalne prakse? + Zato na tome insistirate?
21

- elim da uporedim duinu uenja i zarade tibetanaskih i zapadnih lekara... Student Tibetanske medicine moi e da naplauje svoje znanje tek posle devet godina uenja i jednogodinje prakse? + Nee moi! - Kad e moi? + Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje dijagnoze. - Od ega onda ivite? + Od naknade za lekove i od poklona. - Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali biti veoma skupi. + Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za druge uvek besplatni. - Za koga su besplatni? + Za one koji nemaju da plate. - Kako utvrujete ko moe da plati i kako odreujete cenu? + Kad lekar vidi pacijenta i kad mu proita puls, on zna kakav mu je ivot. Zna da li ugodno ivi. Na osnovu toga e orediti cenu ili e lek dati besplatno. - Da li se strani lekari i strani studenti interesuju za Tibetansku medicinu? + Dou, gledaju mesec, dva i odu.

2.7 SREAN NAROD U IZBEGLITVU

- Generalno govorei, injenica je da zapadna nauka potcenjuje Tibetansku medicinu. ta vi na to kaete?

22

+ To je bio va zapadni problem, ali je, naalost, postao i na problem. Zapadni uticaj je veoma jak i meu Tibetancima, pa su i mnogi od njh poverovali da je zapadna medicina bolja. Otkako sam ovde u Indiji, odnos se radikalno menja. Naa medicina je vrlo bogata i va je problem kada ete to shvatiti i iskoristiti na pravi nain. - Koji bi to nain trebalo da bude pravi? + Trebalo bi da poenete da koristite Tibetansku medicinu tamo gde je uspenija od vae i da je koristite za pomo ljudima, a ne za bogaenje pojedinaca ili grupa. Smisao medicine jeste da pomae ljudima da srenije ive. Vidite, nas u izbeglitvu mnogi saaljevaju, jer smatraju da smo nesrean narod. Mi to i jesmo, jer su Kinezi uli u nau zemlju tvrdei da Tibet pripajaju matici, a mi nismo Kinezi... No, i pored toga, mi smo i srean narod. Evo zato. Mi smo bili narod potpuno izolovan od sveta. Na sistem medicine bio je potpuno nepoznat svetu. Tek posle dve decenije provedene u izbeglitvu shvatili smo da mi zaista imamo ta da ponudimo svetu - to je naa Tibetanska medicina. Da nismo izbegli iz zemlje, verovatno da to nikada ne bismo shvatili. Pogledajte samo koliko Indijaca i koliko stranaca trai pomo od nas. Mi nismo svemogui, ali smo otkrili da moemo mnogo da pomognemo i zbog toga smo ipak srean narod.

23

2.8 APSOLUTNO SIGURNA DIJAGNOZA

- Nisam lekar, ali u zbog sopstvenog iskustva sa Tibetanskom medicinom dozvoliti sebi jednu konstataciju: mislim da Tibetanska medicina ima najbolji sistem dijagnostike na svetu. Najbri je, ne nanosi nikakav bol, ne vrea dostojanstvo pacijenta, moe da otkrije bolest i pre nego to je pacijent oseti, a u bolesniku, poput oka, stvara poverenje prema lekaru, to za izleenje ima i psiholoki znaaj. Koliko je ova moja konstatacija tana? + Sve to ste nabrojali je tano, ali ste zaboravili da kaete i da je tibetanska dijagnostika sigurna. - To nisam znao. Koliko je sigurna? + Apsolutno je sigurna ili je uopte nema. - Znai, postoji mogunost da tibetanski lekar ne utvrdi od ega boluje neki pacijent? + Postoji, teoretski. Sistem je takav da iskusan lekar ima sasvim dovoljno elemenata da utvrdi vrstu bolesti. Ako nije siguran u dijagnozu, mladi lekar mora da trai pomo starijeg. - To je uobiajeni postupak i u zapadnoj medicini i ne vidim neku razliku. + A zato bi moralo i da je bude?

2.9 "FINA SVEST" POSTOJI I PRE ZAEA

- U jednom objanjenju tibetanskog termina rLunga, za koje autor tvrdi da je vae, stoji da "rLung ivi due od oveka". Jesu li to vae rei i ako jesu ta one znae? + Onome ko je to napisao nije bilo jasno ono to sam rekla ili, jednostavno, nije mogao da veruje onome

24

to je uo. Kad mi umremo, kad telo umre, neto to bi se moglo opisati kao "fina svest" nikad ne umire. - Kakvo je poreklo te "fine svesti"? Kad ona nastaje? Pri zaeu? + "Fina svest" je samo jedna vrsta rLunga. Ona postoji i pre zaea. Posle zaea ona postaje deo srca i srce samo. S tim rLungom, sjedinjuju se se i etiri ostala i ine "potpunu finu svest"... "Fina svest" postoji, bili mi ivi ili mrtvi. - Ima li u Tibetanskoj medicini ta potpuna "fina svest" neko posebno ime? Tibetanski izraz kojim se oznaava "fina svest" moe se bukvalno prevesti kao "veno ivo" ili "veni ivot-svest". ini mi se da u hrianskoj terminologiji postoji izraz "dua nikad ne umire". On ne odgovara sasvim tibetanskom terminu, suvie je jednoznaan i pojednostavljen, ali on je najblii onome to pripadnik zapadne hrianske civilizacije moe da shvati. Jo jednom ponavljam, treba pravilno da razumete kad vam kaem da "fina svest" ivi ak i kad mi umremo. Veno. Ne znam kako vi to zovete u zapadnoj medicini i da li uopte imate ime za to, ali mi to nazivamo rLung i kad lekar Tibetanske medicine kae rLung, drugi lekar Tibetanske medicine e odmah razumeti o emu se radi. Ako nema rLunga, to je, uslovno reeno, kao da ste oveku oduzeli jedan organ. - Koji rLung kontrolie zaee? + Pitanje je, moda, logino prema vaoj zapadnoj logici i medicini, ali u Tibetanskoj medicini ono je neodrivo. "Fina svest" postoji pre zaea, pre kontakta embriona sa majkom. Posle kontakta, koji se odvija u

25

materici, osnovni rLung, da tako kaem, razvija se postepeno. rLung se razvija u nervima i krvnim sudovima. Svake sedmice razvijaju se novi rLungovi u krvnim sudovima. Jedino tako moe da se formira embrion, da nastane beba. Ako poroaj nastupi pre roka, onda je proces razvoja rLunga u bebi prekinut i energija u njenom telu nije kompletirana. Ima sluajeva da je proces razvoja rLunga zavren i kod prerano roenih beba. Ali, ako taj proces nije zavren, onda e to dete imati govorne probleme, bie nervozno, a u pojedinim sluajevima moe imati i drhtavicu.

2.10

"FINA SVEST" JE ENERGIJA

- Ako je u majinom telu poremeen odnos raznih vrsta rLunga, ako je poremeena prirodna ravnotea, da li e to uticati na dete? + Neravnotea majinog rLunga nema uticaja na bebin rLung. Beba ima svoj sistem rLunga. Meutim, ako majka ima ranu ili ir na zidu materice, to moe negativno uticati na razvoj detetovog rLunga. - Ako jedan rLung funkcionie pogreno, da li to utie na ostale? + Ne. - Znai li to da sve vrste rLunga deluju nezavisno, da nisu povezane? + Nikako. Postoje meusobne veze. - Odakle rLung crpi energiju? + Niotkuda. rLung ima sopstvenu energiju ili, preciznije reeno vaom zapadnom terminologijom, njegova priroda je energija, on je sam energija. On ne zavisi od drugih energija.
26

- Da li se rLung moe pojaati? Moete li Vi da poveate svoj rLung? + Da i da. - Kako? + Postoje tri naina: 1. ishrana 2. lekovi 3. ponaanje Hranu treba jesti kuvanu. Uslov za jaanje rLunga je ne jesti sirovu i hladnu hranu. To je veoma vano. Plivanje je dobro za poveanje rLunga. Vebe disanja u planini pojaavaju rLung. U prostoriji u kojoj nema dovoljno kiseonika, pre svega slabi rLung, oi se zamaraju, a ovek se osea tromim.

2.11

REINKARNACIJA saenje "FINE SVESTI"

- Da li "fina svest" ima neku individualnu osobinu i pre zaea? + Ne. Usaivanje "fine svesti" u matericu moe se uporediti sa saenjem semena itarica na njivi. Seme proklija i razvija se u biljku, zavisno od tla u koje je posaeno i od gajenja, obrade. "Fina svest" se razvija na isti nain i pretvara se u svest. - Moe li se, radi lakeg razumevanja, prevod "fina svest" preinaiti u "seme svesti"? + Moglo bi, ako vam je tako lake da shvatite smisao. "Fina svest" i jeste neka vrsta semena, ali u Tibetanskoj medicini taj naziv ima dublji smisao.

27

Mi svi nastajemo iz "fine svesti", svi se pretvaramo u humane forme, ali nemamo iste oblike ili ista lica. To je zbog karme, zbog naih postupaka u prolosti. Ako u ovom ivotu inimo dobra dela, onda e nae seme, kad bude zasaeno u drugom ivotu, kad se bude reinkarniralo, dobro rasti i dobro se razvijati. - Tibetanski lekari tvrde da mogu razlikovati najmanje 20 vrsta pulseva. Ako je to tako, moete li razlikovati i rLung? + Svakako. - Ako prema Tibetanskoj medicini ovek nastaje iz ili od "fine svesti", kakvu ulogu onda imaju roditelji ili preciznije, spermatozoid i ensko jajace? + Koliko ja znam, zapadna medicina spajanje dve stvari - spermatozoida i jajaceta - naziva zaeem. Meutim, prema Tibetanskoj medicini zaee je spajanje tri stvari - spermatozoida, jajaceta i "fine svesti". Ovaj trei element od oevog semena formira mozak i sve kosti. Od majinog jajaceta stvara krv, mesnate delove i kou. Drugim reima, u trenutku kontakta mukarca, ene i deteta zainju se i potom se razvijaju svi unutranji organi budueg humanoida - fizikog bia.

2.12

KRALJ, KRALJICA, MINISTRI I OSTALI

- Sve elije svih organa se tokom ivota obnavljaju. Krv u tom procesu igra vanu ulogu. Rekli ste da "fina svest" od majinog jajaceta stvara krv. Dobro, ali ona se mora obnavljati. Kako to tumai Tibetanska medicina?

28

+ Naravno da se krv mora obnavljati. Jetra i slezena imaju tu ulogu, ali jetra je, prema Tibetanskoj medicini, vaniji organ. U pojedinim, starim tibetanskim tekstovima moe se nai simbolian opis ljudskog tela u kome stoji da je srce kralj, da je jetra kraljica, da su plua ministri i da su ostali organi, bubrezi, tanko i debelo crevo i drugi organi samo zaposleno osoblje.

2.13

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA LEKOVA

- Ako su tibetanski lekari toliko uvereni u vrednosti i prednosti dijagnostike Tibetanske medicine, zato onda ne izvre pritisak na zapadnu medicinu da je prihvati? + Opet vi o Tibetanskoj medicini razmiljate na va nain. Ne ide to tako... Mi se razlikujem od vas zapadnjaka. Mi razmiljamo na drugi nain. Mi od vas uzimamo ono to ocenimo da je vredno. Vi treba da ocenite ta od nas moete uzeti. Zapad je poeo da se interesuje za budizam kao filozofiju. Kau da je ve pedesetak miliona zapadnjaka prihvatilo budizam kao svoju filozofiju. Medicina ima mnogo praktiniji znaaj. Mi ne elimo nita da vam nameemo, pa ni medicinu. Ako vas interesuje, moete je prouavati, ali je, bar u poetku, ne moete i ne smete menjati. Bojim se da biste svojim tumaenjima mogli da upropastite njenu sutinu. - Svaki tibetanski lekar mora sam da priprema lekove. Zar se taj posao ne bi mogao odvojiti od dijagnostike?

29

+ Svaki tibetanski lekar mora da zna da spravlja lekove od biljaka, ali ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju sve tibetanske lekove. Ne znaju svi tibetanski lekari da spravljaju one lekove u iji sastav ulaze minerali i metali koji prethodno moraju da budu preieni. Za spravljanje tih vrsta lekova potrebno je dodatno uenje i posebna praksa. - Da li bi bilo mogue tibetanske lekove spravljati na industrijski nain? + Teoretski je mogue ve sada. Bilo bi nuno napraviti neke nove ureaje, usvojiti za Zapad novu tehnologiju. Onda bi bilo mogue.

2.14

ZATO TRUDNA ENA NE MOE DA ZATRUDNI?

- U Indiji se mogu uti kontradiktorne prie o tibetanskim metodama kontracepcije. Prema jednoj, ena nedeljama treba da uzima lekove spravljene od trava i da pritom misli na mukarce ili na sam seks i onda je godinu dana zatiena od zaea. Prema drugoj, ena takoe uzima lekove, ali ne sme da misli na seks. Prema, treoj, Tibetanci uopte ne koriste kontraceptivne pilule i zato imaju mnogo dece. ta je istina? + Tano je da ima Tibetanki koje smatraju da spreavanje zaea nije prirodno. One kau, a i mukarci tako misle, da se uzimanjem pilula spreava pojava novog ljudskog bia. Po njima, to je greh i zbog toga ne uzimaju nikakva kontraceptivna sredstva. Meutim, tano je da vei broj Tibetanki koristi sredstva za spreavanje zaea.

30

to se principa tie, onu supstancu koju proizvodi organizam trudne ene da bi spreio novo zaee, ja pripremam - u vidu pilula - kombinijui 11 vrsta trava. Moje pilule su se pokazale kao vrlo efikasne. ene o tome priaju jedna drugoj i svakodnevno se poveava broj onih koje ih koriste. Uzimaju ih Tibetanke, Indijke, a u poslednje vreme i dosta ena sa Zapada kojima ih aljem potom. Ima ena koje koriste moje pilule ve jednu deceniju. Pilule ne izazivaju nikakve nuz pojave jer su sainjene od istih prirodnih sastojaka i deluju na prirodan nain. ena te moje pilule mora da uzima sedam dana bez prekida. U sledeih godinu dana zatiena je od trudnoe. - Postoje li neki dodatni uslovi koje ena mora da potuje da bi pilule bile efikasne? + Da. Ako ena striktno potuje uputstva, onda su pilule vrlo efikasne. Ako ena ne moe striktno da potuje uputstva, onda moe da zane posle 4 do 5 meseci. Uputstva su jednostavna, ali neke ene nisu u stanju da ih se pridravaju. ena poinje da uzima pilule etvrtog dana od poetka menstrualnog ciklusa i uzima ih, redovno, svakog jutra tokom sedam dana. Tokom tih sedam dana i jo tokom sledeih dana ena ne sme da ima seksualne odnose. - Postoji li jo koji uslov? + ena za tih 19 dana ne sme da razmilja o seksu. Mi, tibetanski lekari smatramo da razmiljanje o seksu odnosi energiju potrebnu za aktiviranje sastojaka pilula. Osim toga, razmiljanje o seksu izaziva luenje pojedinih leda u oveku, a njihovo delovanje moe poremetiti efikasnost kontraceptivnih pilula.
31

- Da li je potrebna neka posebna ishrana za vreme uzimanja pilula? + Ishrana je normalna. Meutim, dok uzima ove biljne kontraceptivne pilule, ena ne sme da uzima nikakve, apsolutno nikakve druge pilule.

2.15

NEOSNOVANE PRIE O GENIJALNOSTI

- Vaa pria o pilulama za kontracepciju deluje uverljivo. Zbog toga bih ponovio jedno pitanje. Zato ne pokuate da proirite Tibetansku medicinu po svetu? + I ja mislim da bi je trebalo iriti, ali to se mene tie, to nije moj zadatak. Moja zadatak je da leim bolesene. - U jednom indijskom listu proitao sam miljenje da ste vi najgenijalnija ena ovog veka. ta vi na to kaete?12 + Prie o genijalnosti su preterane. Leim i postupam prema pacijentima i ljudima na nain kojem su me uili moji uitelji. Oni su mi prenosili znanje koje su dobili od svojih uitelja. Ta uenja potiu iz duboke
Indijski list "Patriot" je 31. oktobra 1986. predstavio dr Dolmu kao genija i napisao da je ona u Indiji "postala slavna leei ljude onda kad im savremena medicina vie nije mogla da pomogne". Pozivajui se na izjave njenih pacijenata list je napisao da je dr Dolma "izleila razne vrste raka, naroito raka krvi, raka dojki i raka materice u prvoj i drugoj frazi bolesti i oko 60 odsto u treoj fazi bolesti". "Patriot" je napisao i da je dr Dolma usavrila udesnu pilulu nazvanu na tibetanskom "imdom" da bi zatitila decu od velikih boginja, ospica i drugih zaraznih bolesti i da ju je ispitala na lanovima svoje porodice. List je dalje tvrdio da dr Dolma takoe uspeno lei neplodnost, eernu bolest, epilepsiju, astmu, artritis, reumatizam i srane bolesti, uz napomenu da leenje od dijabetesa traje do est meseci i da se epilepsija moe izleiti pod uslovom da pacijent uzima njene lekove pre isteka 12 godina od prve pojave bolesti. (Prim. autora).
12

32

istorije. Mislim da su ta uenja genijalna. Takvo miljenje o meni proirili su siromani indijski pacijenti. To sigurno znam. Imala sam izvrsne uitelje. Bili su izvrsni poznavaoci usmenih tantri. Te tantre nisu poznate mnogim tibetanskim lekarima. Ljudi misle da sam ja genijalna. Ako je neko genijalan, onda su genijalana ta usmena uenja, te usmene tantre. - Zar vi niste niim doprineli takvom miljenju? + Ima i jedna obina, ljudska sitnica koja je doprinela toj prii o mojoj genijalnosti. Uili su me da sasluam bolesnika, da ujem i njegov najsitniji problem, da mu budem majka, sestra ili prijatelj... da niim ne pokaem da sam drukija od njega. Sad zamislite bolesnog oveka kome je, njemu ravan, pomogao. To je tajna mog doprinosa mojoj navodnoj genijalnosti.

2.16

ZLATOM PROTIV RAKA

- Jednoj pacijentkinji iz Jugoslavije niste mogli da pomognete. Bila je bolesna od raka, a indijski novinari tvrde da vi leite rak. U ovom sluaju re je bila o raku koe, o melanomu. Postoji i vae pismo u kome kaete da tom pacijentu ne moete da pomognete. Zato? - Tano je. Rekla sam mojim asistentima da napiu takvo pismo... Pre svega, mnogi tekstovi o meni sadre nepotpune, neprecizne ili neobjanjene tvrdnje. Verovato ste naili na jedan takav tekst iji autor nije sasvim razumeo ono o emu pie. to se bolesti raka tie, Tibetanska medicina razlikuje etiri stadijuma, etiri faze te bolesti. Neke vrste kancera mogu se leiti u prvoj i drugoj fazi, druge vrste ne mogu. U treoj i etvrtoj fazi bolest se

33

ne moe eliminisati... moe se samo produiti ivot bolesniku, ali se on ne moe spasti. - Za koliko se ivot moe produiti? + Ne previe. Svaki je bolesnik sluaj za sebe. Taj period je obino vrlo kratak, a u izuzetnim sluajevima moe da traje i do deset, dvanaest godina. U treu i etvrtu fazu spadaju uglavnom sluajevi leeni vrlo drastinim metodama drugih medicinskih sistema. Re je o obolelima koji su bili podvrgnuti operaciji i/ili hemijskoj terapiji. Njihovo izleenje je mogue od 60 do 70 odsto sluajeva. Tibetanski lekari, oni koji znaju, za takve sluajeve koriste meavinu preienih (preraenih) plemenitih metala, dragog kamenja i lia, cvetova i korenja biljaka. U sluajevima u kojima postoji upala ili otok, primenjujemo moku.

2.17

IMA LI SPASA ZA OBOLELOG?

- Na osnovu ega moete utvrditi postoji li mogunost da bolesniku produite ivot? + Na osnovu dijagnoze po tibetanskoim sistemu. Tano se moe utvrditi ima li pacijentu spasa ili ne... - itanjem raznih vrste pulseva? + Tano tako. Tibetanski lekar je u stanju da razlikuje pulseve najvanijih organa u telu i pulseve najvanijih krvnih sudova. Postoje i pulsevi koji su kombinacija nekoliko ovih pulseva. Jedan od njih tano govori moe li se pacijentu uopte pomoi ili ne. - Proitao sam da ste tokom boravka u Australiji tamonje lekare potpuno zbunili svojom priom o "tajanstvenom pulsu smrti". Da li je re o tom pulsu?

34

+ To nije puls smrti. Tako ste ga nazvali vi zapadnjaci. To je puls ivota.

2.18

NELOGINO PO ZAPADNOM SISTEMU

- Ako pacijent ne moe da doe kod lekara na pregled, onda vai lekari, tako bar pie u jednom tekstu o Tibetanskoj medicini, mogu da uspostave dijagnozu na osnovu pulsa njegovog najblieg srodnika - sina, erke, majke, brata ili oca. Da li je to tano? + Jeste. To je tano. - Verujem vam. Meutim, meni je osim verovanja potrebno i logiko objanjenje koje u moi da shvatim i da prihvatim kao razlono na osnovu kriterijuma civilizacije u kojoj sam odrastao i uio. Molim vas, probajte da mi objasnite kako je to mogue! + Svete knjige objanjavaju taj princip. On se u praksi pokazao i kao mogu i kao vrlo koristan. Proveren je bezbroj puta. - U redu, ali kako? + Oni su bliski ne samo po roenju, oni su bliski po prirodi, oni su prijatelji, oni su jedan organizam13. - Jedan organizam? + Da. To je objanjenje. - Ne sporim da lanovi ue porodice utiu jedni na druge. Ne sporim da tako kau i svete knjige, ali mi
U savremenoj medicini dugo je postojala institucija porodinog lekara, upravo zato to lanovi jedne porodice nasleuju iste osobine. Porodini lekar je poznavao i sredinu u kojoj porodica ivi. Na taj nain lekar je znao mogue slabe take svakog lana porodice i u sluaju bolesti koga od njih, odmah bi svoja dijagnostika ispitivanja usmerio ka pravom ciju. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).
13

35

objanjenje ne deluje uverljivo. Nije li, moda, re o usmenim tantrama, o nekoj vrsti tajnog uenja? + Izgleda da se ne razumemo. Taj nain odreivnja dijagnoze funkcionie vekovima. Ne znam zato je potrebno objanjavati neto to funkcionie - samo zato da bi se objasnilo. To je va zapadni nain miljenja. Tano je da bolesnik utie na sebi najblie i da oni nesvesno oseajui njegovu bolest. - Ako mi dozvolite, postavio bih pitanje na drugi nain. Ako je jedan lan porodice bolestan, znai li to da su bolesni i svi ostali lanovi porodice? + Da, ali ne sasvim. - Kako sad "ne sasvim"? + Ako je majka bolesna, onda erka ili sin mogu da dou kod lekara i da lekar ispita njen ili njegov puls da bi utvrdio od ega je majka bolesna. Ako je otac bolestan, onda sinovljev puls treba da bude ispitan. Umesto bolesnog sina, lekaru moe da doe otac, a umesto erke, majka. Ako nema takvih srodnika, onda na pregled odlazi najbolji prijatelj14. - I lekar uvek moe da utvrdi dijagnozu? + Ne uvek. To je najtei nain odreivanja dijagnoze u Tibetanskoj medicini. - Ako lekar nije siguran u tako postavljenu dijagnozu, ta onda ini? + Ako lekar nije apsolutno siguran u dijagnozu, onda je obavezan da ode do nepokretnog pacijenta i da ga pregleda.
Prihvatljiva je pretpostavka da se zbog genetskih veza pregledom jednog lana porodice moe ne odrediti, nego naslutiti bolest drugog, ali da se to isto moe uiniti pregledom prijatelja nema logike medicinske osnove. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).
14

36

- Po tibetanskim planinama takav put moe da traje i danima, jer se do pacijenta moe stii samo peice! + Mora da ide!

2.19

MOKA U PONEDELJAK I SREDU

- Moete li da objasnite ta je to moka i zato tibetanski lekari izbegavaju da je primenjuju? + Ko izbegava? Ja sam je primenila u proli ponedeljak i sredu. - Zato ba u ponedeljak i u sredu? Zato samo u ta dva dana? + Zato to ju je bilo mogue primenitu ba u ta dva dana? - Zbunjujete me. Na osnovu ega ste utvrdili da se moe primeniti ba u ta dva dana? + Na osnovu astrologije. - Vi ste, znai, prema astrolokim znacima odredili da ju je bilo mogue upotrebiti u ta dva dana. U redu, ali zato? + Pa rekla sam vam, prema astrologiji. Poznavanje astrologije je sastavni deo Tibetanske medicine. - I astroloke tantre se takoe ue napamet? + Svakako, kao i sve drugo u Tibetanskioj medicini. - Dobro. Molim vas opiite i pokuajte da objasnite tu vrstu leenja. + Moka je paljenje leka na odreenoj taki. Sagorevanje leka regulie kretanje energije. Moka je efikasnija od uboda iglom (akupunktura) i od masae. Primenjuje se u teim oblicima bolesti.

37

2.20

SKLONI BOGAENJU NE MOGU BITI LEKARI!

- Da li biste pokuali da uporedite savremenu zapadnu medicinu i Tibetansku medicinu? Koje su njihove glavne razlike? + Ima previe razlika. Potrebno je mnogo vremena da se sve navedu i mnogo znanja da bi se razumele, a vi, kako vidim, niste lekar. - Nisam. Moete li, iz svog ugla, da ocenite koja je medicina bolja? + Nije potrebno govoriti da je jedan sistem leenja bolji od drugog. Nije uputno rei da je Tibetanska medicina najbolja, samo zato to se vekovima primenjuje bez ikakvih primesa sa strane, dok su drugi sistemi meavine kao to je to danas i sistem Ajurveda. - Na kraju krajeva, moda biste neto hteli da kaete, a ja vas o tome nisam pitao! + Dosad me niko nije toliko pitao o mom miljenju. Svi su eleli da uju samo ta Tibetanska medicina moe, a ta ne moe da lei... Hou da kaem da moje shvatanje Tibetanske medicine podrazumeva i dva posebna elementa od kojih zavisi uspeh leenja. Prvo, lekar mora da bude potpuno motivisan, bez obzira kojem sloju pripada pacijent. Drugo, lekar mora da voli medicinu. Samo uz te dve osobine bie uspean lekar... Vama to moe izgledati udno, ali ja sam uverena da e lek slabije delovati ako je lekarev osnovni cilj da zaradi novac.

38

- Jesu li to postavke Tibetanske medicine ili vae line? + To su postavke Tibetanske medicine, pa time i moje. Kad biramo uenike za budue lekare, pre svega ispitujemo njegovu linost. Ako primetimo bilo kakvu sklonost ka bogaenju, neemo ga primiti. - Da li bi i neki stranac mogao da studira Tibetansku medicinu? + Naravno. I stranac je dobrodoao, ali i on mora da ispuni uslove kao i svaki Tibetanac. Zatim, mi razgovaramo uz pomo prevodioca, razgovaramo uz pomo engleskog, treeg jezika koji je stran i meni i vama. To je vrlo teko. Svaki ozbiljnije zainteresovani stranac bi prvo morao da naui tibetanski jezik...

2.21

DR DOLM ZAPADNIM LEKARIMA...

... o leenju primarne pulmonarne hipertenzije: Zapadni lekari su dr Lobsang Dolmu pitali moe li da izlei plunu bolest poznatu pod nazivom primarna pulmonarna hipertenzija za koju zapadna medicina nema reenje. Odgovor glasi ovako: "Primarna pulmonarna hipertenzija moe da bude izleena lekom spravljenim od 11 sastojaka. Znam da vam je teko da u to poverujete, ali kad smo takve sluajeve poeli da leimo u Indiji, ni indijski lekari nisu verovali dok lino nisu pregledali svoje nekadanje pacijente koje smo mi izleili. Vest se brzo proirila. Mi sada, svakodnevno, imamo po nekoliko takvih pacijenata..." ... o leenju dijabetesa: "Postoje dve vrste dijabetesa. Jedan je pankreasni dijabetes, a drugi je bubreni dijabetes. Izleenje je mogue, ako lekar pri pregledu pacijenta otkrije jedan od

39

ova dva uzroka dijabetesa. Za potpuno izleenje pacijent treba etiri do pet meseci neprekidno i svakodnevno da uzima lekove." ... o leenju leukemije: "Leukemija poinje kao neravnotea u kotanoj sri i u krvi. Ako se bolest ne lei na vreme, ona postaje leukemija, rak. Postoje brojni razlozi zbog kojih se to dogaa. Ukratko, to se dogaa zbog neodgovarajue ishrane, zbog izvesnih vrsta ponaanja i zbog kontakta sa previe hladnom vodom... ...A kupunktura i masaa same ne mogu da izlee leukemiju. Potrebni su lekovi. Akupunktura samo olakava stanje, pomae energiji da cirkulie, ali ne moe da lei leukemiju. Obolelom treba dati lek. Formula po kojoj se taj lek pravi navodi 25 sastojaka. Lek je meavina preienog dragog kamenja i bijnih sastojaka."

3.0 STUDIJE
3.1 UENJE JEZIKA
Pre nego to pone da ui Tibetansku medicinu svaki stranac bi, poput svakog Tibetanca, morao da naui tibetanski jezik, a posebno bi morao da naui veoma teku i komplikovanu tibetansku kaligrafiju, bitnu za pravilno prenoenje medicinskog znanja. Eventualna kaligrafska greka mogla bi da napravi veliku pometnju i da nanese zlo pacijentu. Drugo najvanije jeziko pitanje za prouavanje Tibetanske medicine jeste poznavanje tibetanskih jezikih sinonima i posebno onih sinonima koji se upotrebljavaju u samoj medicinskoj nauci. Svaki tibetanski lek i njegovi sastojci imaju po pet, est, sedam pa ak i vie naziva, a

40

re je samo o jednom jedinom leku ili o jednom jedinom njegovom sastojku. Posle sinonima, student mora dobro da proui i gramatiku tibetanskog jezika to je takoe vrlo bitno. Posle gramatike na red dolazi poetika tibetanskog jezika, jer se Tibetanska medicina ui napamet i bukvalno kroz stihove. Student mora da savlada umetnost pisanja stihova. Posle (nekoliko godina) studiranja jezika i poetike student mora biti u stanju da pie pesme ili kako to dr Lobsang Dolma kae, da sastavlja poeziju i u stihovima mora da napie esej koji daje svom mentoru da ga on pregleda, proui i oceni. Pisanje stihova na tibetanskom jeziku nije nimalo jednostavan poduhvat. Mnogi znaci savremenog tibetsnakog jezika preuzeti su u sedmom veku i kasnije iz jednog starog indijskog pisma i komplikovani su za prepoznavanje i ispisivanje. Meutim, najtei deo tibetanske pismenosti je meusobno povezivanje tih znakova i njihovo rasporeivanje u slogove. Kad mentor proceni da je student savladao ove discipline 80 do 90 posto, bie mu omogueno dalje uenje, odnosno dalje studije Tibetanske medicine.

3.2 TANTRE SE UE NAPAMET

Kad poe u medicinsku kolu student mora tano da zna svoj cilj. On mora da ui napamet medicinske stihove koji kondenzuju znanje etiri tantre. Uitelj e proveravati uenikovo znanje tako to e ga uporeivati sa sadrajem zapisanih medicinskih knjiga. Istovremeno, predava e dati uputstva studentima o raznim medicinskim sastojcima biljaka i lino e ih odvesti u polje ili na planinu, u one oblasti u kojima rastu lekovite biljke. Pri tom, naravno, mora da vodi rauna i o pravoj sezoni.
41

Lekar ili predava e studentima pokazati kako da prepoznaju pravu biljku i kako da upaju ili kidaju i skupljaju prave/potrebne delove biljke. Predava e im objasniti koji deo sadri lekovite sastojke koji e, potom, biti upotrebljeni za spravljanje lekova. To mogu da budu cvetovi, listovi ili korenje. Da bi proverio ta su studenti nauili lekar ili predava e sakupiti vie biljaka koje lie jedna na drugu, koje miriu slino i koje imaju slian ili isti ukus. Studenti meu tim biljkama moraju da otkriju pravu biljku.

3.3 KONTROLNI ISPIT POSLE PRVE GODINE

U toku studija Tibetanske medicine studenti moraju da poloe niz ispita. Prvi tei i sveobuhvatniji ispit polae se - usmeno i pismeno - posle prve godine studija. Jedno od obaveznih pitanja jeste i detaljan opis sedam osnovnih sastojaka tela, opis njihovih funkcija i meusobnpg odnosa. To je najee pismeni ispit. Na usmenom ispitu profesor e zatraiti od studenta da odrecituje najmanje jedno poglavlje iz jedne od etiri tantre. Razume se da student ne zna koje e od brojnih poglavlja morati da izgovori naizust. Pri tom, student ne sme da napravi ni jednu greku, ak ni ono to se obino zove lapsus lingve. Ako poloi te ispite, student moe da pone da studira drugu godinu Tibetanske medicine. Svake godine studije obuhvataju drugu oblast.

42

3.4 SEDMOGODINJE STUDIJE

Tokom prve tri godine studija jedna manja grupa studenata striktno je vezana za jednog predavaa15.U takvoj organizaciji profesor ima vremena da radi sa svakim studentom. U te tri godine studenti se trude da preuzmu to vie profesorovog znanja. Student tokom sedmogodinjih studija - pre svega i vie od svega - ui napamet sve to postoji napisano ili upameno o Tibetanskoj medicini. Student ui da ita puls, da analizira urin, da razlikuje lekovite biljke, njihove delove i ui da spravlja lekove, jer taj posao u Tibetanskoj medicini obavljaju lekari. Farmaceutika kao posebna grana ne postoji.

3.5 TROGODINJE PROUAVANJE PULSEVA

Posle sedmogodinjih, takozvanih bazinih studija i svih poloenih ispita student jo nije postao lekar Tibetanske medicine. U sledee tri godine treba da usavri itanje pulsa, a to je najvanija i najtea disciplina u Tibetanskoj medicini. Ukoliko student pokae izvanredne rezultate, ovaj deo studija moe da bude skraen, ali ne moe da bude krai od dve godine. Pri itanju pulsa student prvo mora da ustanovi prirodni ili stalni pacijentov puls. Onda treba da naui da razlikuje i ostale. Od trenutka kad je student u stanju da razlikuje muki, enski i neutralni puls16 profesor poinje
Profesori Tibetanske medicine vode svoje grupe studenata kao to kod nas profesori vode svoje klase glume ili reije. (Prim. autora). Savremena medicina smatra da svako ljudsko bie poseduje i muke i enske hormone u odreenim razmerama i koliinama, to bi moglo da odgovara ovoj podeli na muki i enski puls. Neutralni puls bi mogao biti hormonalna ravnotea, to u krajnjem sluaju, kao i u Tibetanskoj medicini,
16 15

43

postepeno da ga uvodi u nauku razlikovanja pulseva koji odraavaju tri tipa energije (ili fluida ili procesa), odnosno tri osnovna tipa poremeaja. U Tibetanskoj medicini oni nose sledea imena: 1. rLung 2. mKrispa 3. Badkan Tokom tri poslednje godine uenja studentov prvenstveni zadatak jeste da usavri dijagnosticiranje itanjem pulsa i naroito da savlada takozvane komplikovane sluajeve u kojima se "odjeci" pulseva meaju. Trogodinji, odnosno dvogodinji praktian rad uz starijeg lekara Tibetanske medicine treba da dovede studenta do nivoa u kojem e savreno precizno razlikovati sve osnovne vrste pulseva. Bez podrobnog i preciznog znanja najmanje 20 vrsta pulseva Tibetanska medicina je nezamisliva. Profesor e od studenta traiti da pregleda pacijenta i da zapie dijagnozu njegove bolesti. Profesor e onda pregledati pacijenta, govorie studentu ta radi i ta otkirva, a istovremeno e itati studentov zapis i ocenie njegova dostignua.

3.6 SPECIJALIZACIJA
Specijalizacija lekara za odreene vrste bolesti ne postoji u Tibetanskoj medicini. Meutim, u poslednje tri godine student e izvesno vreme posvetiti u uenju specijalnih metoda leenja i terapija kao to su moka, putanje krvi, akupunktura, akuerstvo i masaa. Student jo mora da proe i kroz praktinu obuku u leenju ludila i paranoje. Profesor je duan da svakog svog studenta naui umeu razgovora sa ljudima koji nisu
znai neku vrstu hermafroditizma. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

44

zdrave pameti, imajui, pri tom, na umu da se sa pacijentima obolelim od razliitih vrsta ludila razgovara na razliite naine.

3.7 ISPIT PRETERANOG OPTEREENJA

Posle zavretka desetogodinjih ili, eventualno, devetogodinjih studija i poloenih svih ispita, student mora da poloi zavrni ispit, koji se u Tibetanskoj medicini naziva ispit preteranog optereenja. Tokom vie uzastopnih dana, student svakog dana ita puls oko stotinu pacijenata i zapisuje dijagnoze koje zatim provereavaju ispitivai, lekari Tibetanske medicine. Cilj ovako koncipiranog ispita jeste da utvrdi i ojaa osetljivost i izdrljivost budueg lekara. Ako student u ovom ispitu preteranog optereenja pokae izdrljivost i ako korektno proita puls u 80 odsto sluajeva, smatra se da je spreman da samostalno obavlja "svetu lekarsku dunost". Ako je procenat tanih dijagnoza manji od 80 odsto, ispitivai e od studenta zatraiti da pod nadzorom iskusnog lekara praktikuje itanje pulsa jo jednu godinu, pa se tako studije Tibetanska medicina produavaju na 11 godina. Kad (i ako) uspeno zavri i eventualnu dopunsku, jedanaestu godinu, student je zvanino postao lekar Tibetanska medicina.

3.8 MEDICINSKE KOLE

Prva medicinska kola na Tibetu podignuta je 1850. godine na jednoj steni iznad Lase, tibetanskog glavnog grada, a druga je otvorena kasnije u samom gradu. Uenici su birani meu mladim i inteligentnim monasima, a predavai meu najiskusnijim lekarima i najuenijim lamama. Predavai su morali strogo da se

45

pridravaju kolskih programa koji su bili izjednaeni sa religijskim kanonima, a u medicinska znanja vievekovne starosti niko nije smeo da unosi bilo kakve promene. Uenje u ovim kolama trajalo je od 10 d0 15 godina, to je zavisilo od sposobnosti uenika da brzo pamte medicine tekstove. U skladu sa kosmikom koncepcijom Tibetanske medicine, u kolama je uena i nauka o kretanju i uticaju nebeskim tela na organizme ivih bia na Zemlji, pre svega na oveka. Sadraj ove nauke, izraen razumljivom zapadnom terminologijom, ravnopravno su inili astronomski i astroloki elementi. Uenici su povremeno odlazili u prirodu da bi, pod nadozorom predavaa, sakupljali lekovito bilje, koje se potom suilo, mlelo u prah. Samleveno i razvrstano lekovito bilje uvano je u konim vreicama u hramu Tra Jerpe, da bi, prema potrebi, bilo upotrebljeno za spravljanje lekova. Dve medicinske kole nisu stvarale dovoljan broj lekara za oko dva i po miliona stanovnika ogromne drave Tibet koja je zauzimala povrinu jednaku teritoriji panije, Francuske i Nemake zajedno. Da bi se poveao njihov broj, 1916. godine u manastiru Menci kang osnovan je i prvi tibetanski Astro-medicinski centar u kojem su studije medicine trajale samo pet godina. Posle kineske aneksije Tibeta 1950. godine, a naroito posle uguivanja tibetanske separatistike pobune 1959. godine, vei broj predavaa prebegao je u Indiju sa oko stotinu hiljada izbeglica. Smanjivao se i broj uenika, pa je poslednja kola Tibetanske medicine zatvorena u Lasi 1985. godine. Istovremeno, lekari okupljeni u Daramsali, u severoistonoj indijskoj dravi

46

Himaal Prade, otvorili su novu kolu Tibetanske medicine, ali i ona ima sve manje predavaa.

4.0 OSNOVNA PODELA

4.1 TRI IVOTNE ENERGIJE ILI FLUIDA ILI PROCESA
Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji ljudsko bie ine bioloke i psiholoke jedinice17. Bioloke jedinice Psiholoke jedinice: - tri energije/fluida/procesa - oseaji/ula i - sedam sistema, - mentalni sistem. Za funkcionisanje ovekovog organizma od navedenih jedinica, najbitnija je aktivnost tri osnovne ivotne energije koje se zovu: 1. rLung 2. mKrispa 3. Badkan U pojedinim tekstovima o Tibetanskoj medicini napisanim na zapadnoevropskim jezicima, rLung je preveden kao vetar, mKrispa kao u, a Badkan kao limfa, to tibetanski lekari energino odbacuju i opisuju kao pogrean i nekorektan pokuaj da se - prilagodjavanjem tibetanske terminologije terminima poznatim u zapadnoj lingvistici - Tibetanska medicina prikae kao rudimentarni, zastareli oblik starogrke medicine ugraene u temelje savremene zapadne medicine18.
Postoji vie teorija o podeli Tibetanske medicine, ovde je data ona koja se najee susree u literaturi. (Prim. autora). Prema Hipokratovoj medicinskoj koli, elementarna telesna tenost sastojala se od krvi, ute ui, crne ui i flegme ili mukusa.(Webster's
18 17

47

U nastojanju da Tibetansku medicinu priblie zapadnom itaocu, pojedini autori i prevodioci sa tibetanskog tumae ova tri pojma kao tri razliite vrste enregije, drugi o njima govore kao o fluidima, a trei kao o procesima. Svaki od ova tri prevoda odraava samo deo istine i zbog toga, ipak, nije sasvim taan. Adekvatan prevod za nazive tri energije/fluida/procesa nije mogu, jer ni u jednom drugom jeziku ne postoje odgovarajui izrazi. Indijski naunik dr Bagvan Da je u sanksritu naao izraze u izvesnoj meri sline, ali ni oni se ne mogu precizno prevesti na savremene jezike, jer takoe oznaavaju pojmove koji danas nisu poznati u drugim jezicima. Ruski naunici ne prevode ova tri termina, ali ih piu neto drukije, kao rlung, mkhris i bad-kan, a definiu ih kao "tri fizioloka procesa"19. Sve bolesti u Tibetanskoj medicini razvrstavaju se u tri istoimene grupe, zavisno od poremeaja funkcionisanja jedne od ove tri energije. Drugim reima, rLung, mKrispa i Badkan su glavni procesi u organizmu. Oni su u stalnom stanju dinamike ravnotee. Svaki poremeaj tog stanja delikatne ravnotee - izazvan neodgovarajuom ishranom, nainom ivota ili potpunim neskladom sa klimatskim uslovima - donosi bolest.
New World, Stedman's concise MEDICAL DICTIONARY, New York, 1987.) . U tekstu objavljenom u asopisu "Tibetane medicine", broj 4. iz 1981.godine, ruski istraivai piu: "Na osnovu strukturalnog prouavanja prevedenih podataka o ovim fiziolokim funkcijama i metodama analize od pojedinanog prema optem, moemo ih identifikovati kao nervni sistem, sistem za izluivanje i proces metabolizma u organizmu". Meutim, u nastavku istog teksta, stoji da prava priroda ova tri procesa ne moe da bude shvaena "sve dok ne bude objanjen i hvaen pato-fizioloki koncept Indotibetanske medicine". (Prim. autora).
19

48

Prema energiji zbog ijeg poremeaja nastaju, bolestiu u Tibetanskoj medicini dele se i na hladne - ima ih 42 osnovne, na tople20 - ima ih 110 osnovnih i na 32 osnovne mentalne bolesti.

4.2 Stubovi organizma i vitalni organi

- Tibetanska medicina poznaje "sedam stubova" organizma. To su: 1. razmena materije, 2. krv, 3. miino tkivo, 4. masti, 5. kosti, 6. kotana sr i 7. regenerativni fluidi i elije - Tibetanska medicina poznaje 84.000 parazita i mikroorganizama. "Hladni" paraziti ili mikroorganizmi ne izazivaju nikakve upale i groznice. - Prema tibetanskoj medicini pet vitalnih organa ovekog tela su: 1. srce, 2. jetra, 3. plua, 4. slezena i 5. bubrezi - a est negativnih, mekih ili upljih organa su: 1. eludac,
Termini hladne i tople bolesti odgovaraju kineskim terminima jing i jang. (Prim. autora).
20

49

2. debelo crevo, 3. tanko crevo, 4. uni mehur, 5. mokrani mehur i 6. semenovodi ili ovarijum kod ena

4.3 SVETO TROJSTVO TIBETANSKE MEDICINE

Od "stanja trojstva rLunga, mKrispa i Badkan zavisi zdravstveno stanje ovekovog organizma". Ovde nije re samo o njihovim kvalitetima, ve i o tetnim posledicama koje mogu da izazovu. Prastara "Tajna usmena uenja o osam grana nauke o Tibetanskoj prirodnoj medicini" govore da je ravnotea trojstva uslov za razvoj tela i da neravnotea tog trojstva izaziva propadanje tela. Kad lekar Tibetanske medicine pregleda pacijenta i kae da je oboleo od bolesti tipa rLung, on prvenstveno ima na umu jedan ili vie sledeih funkcionalnih ili organskih poremeaja... ... nervnog sistema ... srca ... debelog creva ... cirkulatornih sistema ... ili psiholoke poremeaje. Kada lekar kae da je pacijent oboleo od bolesti tipa mKrispa, on prvenstveno ima na umu funkcionalne ili organske poremeaje: - ui - jetre

50

- tankog creva - creva uopte - plua. Kada lekar Tibetanske medicine dijagnosticira obolenje kao bolest tipa Badkan on prvenstveno ima na umu o funkcionalne ili organske poremeaje: - eluca - slezene - bubrega Dunost lekara Tibetanske medicine jeste da pacijentu objasni razlike izmeu tri principa, ako on to ne uini, onda je dunost pacijenta da zatrai objanjenje.

4.4 RLUNG
Osnovna, najvanija energija je rLung. On postaje sastavni deo ovekovog organizma jo u majinoj materici. U zaeu, formiranju i rastu ovekovog embriona sudeluje pet vrsta rLunga i ukoliko se tada ili kasnije, u ivotu, "poremeti njihov odnos ili oni deluju na negativan nain, nastaju poremeaji ravnotee i druge dve energije, to dalje izaziva bolest, odnosno to jeste sutina bolesti..." Gruba, fizika uloga rLunga je da kontrolie, ali i da slui kao osnova za aktivnost miia neposredno povezanih sa kostima i za aktivnost nerava i krvnih sudova. Finija uloga rLunga jeste takoe da kontrolie, ali i da slui kao osnov za mentalno, svesno i neraskidivo povezivanje mozga sa telom. Kao takav rLung je i "misao, ali ne i sam mozak". Ljudski mozak, prema tibetanskoj medicinskoj teoriji, poseduje rLung lake, promenljive prirode, a hoe li ovekova svest potpuno jasno biti
51

svesna subjekata i objekata zavisi od energije rLunga. Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji rLung je jo i "nosa fine svesti, seme podsvesti, a slui i kao medijum svesti, omoguavajui joj da prelazi sa jednog objekta na drugi, kao to konj slui jahau da otputuje iz jednog u drugo mesto"21.
4.4.1 rLung Srogcin - lociran u kruni glave i srcu

Od pet osnovnih rLungova po znaaju se izdvaja rLung Srogcin koji se, opet uslovno, moe prevesti kao vitalni tok energije koja (p)odrava ivot. Centri rLunga Srogcina locirani su u kruni glave i u srcu. U glavi postoje tri staze kojima se ovaj rLung kree. rLung Srogcin zatim prolazi kroz vrat, do udubljenja u grudima, preciznije, iz unutranjosti grla ova energija silazi u grudi. Prema Tibetanskoj medicini rLung Srogcin proiava ovekov mozak i organe pet ula, a srcu daje onu vrstu vitalne energije koja omoguava oveku da "izvri bilo koji posao sa ponosom i bez ikakvog straha". rLung Srogcin omoguava i gutanje, pljuvanje, kijanje i pokrete jezika kad ovek pije. Dok ovek jede on istovrmeno mora i da die. Ova energija sinhronizuje te dve radnje. Ona takoe regulie i proiavanje nosa. rLung Srogcin se dalje deli u pet podvrsta Srogcina. Svaka podvrsta "slui kao osnova" za jedno od pet ula: - vid, - sluh, - miris, - ukus i - dodir.
Ova definicija je takoe i opis reinkarnacije u Tibetanskoj medicini. (Prim. autora).
21

52

Ako se poremeti funkcionisanje jednog od ovih pet podvrsta Srogcina, onda nastaje menatlni poremeaj, nervoza, zabrinutost i tuga bez ikakvog vidljivog i pravog razloga.
4.4.2 rLung Gengdu - lociran u grudima

rLung Gengdu moe da bude preveden kao vitalni tok energije koja se penje ili kao energija u (preteranom) porastu, a njen centar je lociran u grudima. Staze ili kanali kojima ova energija cirkulie su u grudima, nosu, jeziku i u unutranjosti desnog dela donje vilice. Dok krui navedenim delovima tela on kontrolie aktivnost ostale etiri rLung energije. rLung Gengdu regulie mo govora, vakanje, pljuvani sok, pljuvanje i gutanje. U delovima tela u kojima krui rLung Gengdu obavlja mnoge funkcije. Jedna od njih je sposobnost emitovanja dugih ili kratkih tonova, visokih ili niskih po intenzitetu. rLung Gengdu je "odgovoran" i za razliite boje ovekovog tela, a posebno za povremene promene boje oiju. On inicira i kontrolie napore ovekovog tela. Jaanje ovekovog tela zavisi od funkcionisanja ove energije. rLung Gengdu kontrolie i isti pamenje. Ako ova vitalna energija funkcionie pravilno, ovek je sposoban da pamti stvari i dogaaje vrlo detaljno i precizno. ovek u ijem telu ova energija funkcionie korektno u stanju je da se seti stvari koje je inio i u detinjstvu. Ako ova vrsta rLunga ne funkcionie na pravi nain, onda izaziva probleme u grlu, izaziva zaguenja i blokade u krvnim sudovima gornjeg dela tela, to se laiki esto pogreno tumai kao bolest grla. Ako se bolest ne otkrije i

53

ne lei pravovremeno i pravilno, onda se pacijent, u kasnijoj fazi, mora hraniti kroz ugraenu cev, to stvara niz tekoa. Takve vrste bolesti moraju biti na vreme otkrivene i pravilno svrsatne u rLung bolesti izazvane poveanjem Gengdu rLunga ije je ishodite u grudima.
4.4.3 rLung Kjabe - lociran u srcu

rLung Kjabe znai i energija koja se iri, a moe jo da se prevede i kao "Sva energija koja se iri" ili krae, kao "Difuzna vitalna energija". rLung Kjabe je u sutini vitalna energija koja, pored ostalog, kontrolie i rad srca. Centar rLunga Kjabea najee je i lociran u srcu, ali se premeta i izmeu grudi i krune glave. rLung Kjabe se iri iz mozga, preceznije od temena glave, do vrhova prstiju na nogama, a naroito odlazi u zglobove, pomae akcije miia u udovima i njihov rast, a takoe i funkcije opaanja i identifikovanja predmeta. Drugim reima, ova energija proima celo ovekovo telo, odnosno "ima osobinu da potpuno ovlada celim ovekovim telom", kontrolie dizanje nogu, kretanje, saginjanje, kretanje oiju i otvaranje usta, a naroito brze pokrete ova dva organa. Poremeaj rLunga Kjabea moe izazvati slabljenje vida, gubljenje pamenja itd... U vezi sa rLung Kjabe energijom treba prouiti pet najvanijih krvnih sudova srca, od brojnih u srcu i oko njega. To je, pre svih, centralni sud kojeg okruuju etiri manja: jedan je levo, drugi desno, trei je ispred i etvrti je iza. Centralni krvni sud je stanite (fine) svesti i koja je god mentalna aktivnost u pitanju, uvek je re o tom glavnom, centralnom krvnom sudu. Postoji staza/put koji se moe videti kad se srce otvori. To je taj centralni krvni sud.

54

U vreme zaea i u vreme kad embrion pone da raste, ovo je prvi krvni sud, prvi deo ovekovog tela koji se formira. Ovaj centralni krvni sud, odnosno centralni kanal energije takoe se zove i ulaz (fine) svesti. Kad je ovaj ulaz blokiran, onda ovek ima rune snove ili je nesrean. Usmerenost ovog krvnog suda ulevo ili udesno, u odnosu na telo, zavisi od pola osobe. Upravo zbog usmerenja ovog krvnog suda lekar Tibetanske medicine e puls ene ispitivati na desnoj, a puls mukarca na levoj ruci. Smer ovog krvnog suda odreuje da je mukarac hrabriji od ene i da se ena bre uplai.
4.4.4 rLung Meniam - lociran u elucu

rLung Meniam se moe prevesti kao pratea vatra, ili kao vatra koja prati vitalnu energiju. Re je o vrsti rLunga koji deluje na metabolizam i njeno stanite/ishodite nalazi se u elucu i u sistemu za varenje. On cirkulie u svim negativnim (upljim) delovima tela kao to su krvni sudovi, creva i eludac, ali ukljuiv i nerve. rLung Meniam pomae celokupnom sistemu za varenje izvlaei iz hrane sve korisne hranljive supstance, bilo vrste, bilo tene, dajui tako snagu i energiju celom telu. Drugim reima, sposobnost eluca da vari vrstu ili tenu hranu zavisi od ove energije. Kad je hrana omekana i pretvorena u kau, ova energija omoguava odvajanje hranljivih sastojaka od nekorisnih i njihovo transportovanje krvlju u sve organe tela. Ako hrana nije dobro svarena, onda hranljivi sastojci ne mogu biti izdvojeni, onda krv nee doneti hranljive materije u jetru, onda e jetra oslabiti...

55

Upravo zbog toga je ova energija vana i mora da funkcionie da bi, kako stoji u tibetanskom tekstu, "sazrela krv neophodna telu". Meniam rLung jo i isti sistem za varenje. Ako ova vrsta rLunga ne funkcionie kako treba, onda nastaju bolesti jetre, gastro tekoe, munina, gaenje, zatvor...
4.4.5 rLung Tursel - lociran u karlici

Tursel rLung se moe jedino prevesti kao silazna ili kao opadajua energija, lociran je u regionu karlice, a cirkulie kroz creva, kroz debelo crevo, kroz anus i kroz genitalne organe... rLung Tursel kontrolie tok i izbacivanje urina, spermu, ovulaciju, izbacivanje fekalija, menstruaciju i poroaj, a kod ena jo i isti uterus od menstrualne krvi i izbacuje menstrualnu krv van tela. Ako ova energija ne fukncionie kako treba ena e imati neregularne menstrualne cikluse, odnosno menstruacija nee poinjati u odreeno vreme, krv moe biti zgusnitija i vra nego to je normalno. Ako ova energija ne funkcionie kako treba onda porodilja za vreme poroaja nee imati potrebnu snagu da "izbaci" plod iz materice.

4.5 MKRISPA
mKhrispa ili vitalna energija kontrolie emocije ljutnje ili agresije. Kada postoji agresija, kada je neko ljut, onda je to emotivno stanje deluje na ovekovo srce i na njegovu jetru. Zbog promena izazvanih ljutnjom, pored hormonalnih promena, poveava se i koliina krvi koja iz jetre dolazi u srce. Tada se poveava i mKhrispa. Sve

56

bolesti vezane za u, prema Tibetanskoj medicini, nedvosmileno su nastale kao posledica ljutnje. Postoji pet vrsta mKrispa lociranih na pet razliitih lokacija u telu.
4.5.1 mKrispa Dubjed - lociran izmeu eluca i creva

Prvi tip mKrispa. Prvenstveno oznaava energiju koja se po zapadnoj terminologiji moe nazvati energijom ui. Dubjed mKrispa kontrolie varenje, odnosno izdvajanje osnovnih hranljivih sastojaka iz hrane. Ishodite Dubjed mKrispa se nalazi u predelu izmeu eluca i creva. Pored toga, Dubjed sudeluje u odravanju temperature tela i obezbeuje pravilno i uravnoteno delovanje ostale etiri mKrispa energije.
4.5.2 mKrispa sGrubjed - lociran u grudima u regionu srca

Drugi tip mKrispa. Opisno se moe prevesti kao izvrna energija. Sredite ove energije nalazi se u grudima, u regionu srca. Ona delimino sudeluje u usmeravanju ovekovih dobrih i loih nastupa i, kao takva, odgovorna je za inicijalne misli o ponosu, ambicijama, eljama itd... Simptomi koji pokazuju da se radi o poremeajima ove vrste energije jesu mutna seanja, nejasna svest i elja za dugim spavanjem.
4.5.3 mKrispa mTongbjed - lociran u oima

Trei tip mKrispa. Moe se prevesti kao "vizuelna una" energija. Nalazi se u oima i regulie ne samo vid nego i jasno razaznavanje vienog. Simptomi poremeaja ove vrste energije jesu da ovek belu boju vidi kao utu.
57

4.5.4 mKrispa mDangsgjar - lociran u jetri

etvrti tip ove vrste energije. U prevodu - energija koja menja boje. Stanite joj je u jetri. Regulie hemoglobin u krvi i tkivo miia. Simptomi poremeaja ove energije svrab i poutela koa.
4.5.5 mKrispa mDogsal - lociran u koi

Peti tip ove vrste energije. Nalazi se u koi i regulie funkciju koe. Znaci poremeaja ove energije su: - koa postaje gruba i tamno plava. - dlake u kosi ili u obrvama bele ili otpadaju. - nokti tamne i postaju mrki. - telo postaje slabo.

4.6 BADKAN
Badkan je najee posledica stanja tuposti ili gluposti. Pojedina stanja mozga podravaju i podstiu Badkan. Centar Badkana nalazi se u gornjem delu tela. Postojanje Badkana se oituje gubljenjem toplote u telu, posebno u elucu to onemoguava varenje hrane. Ova ivotna energija takoe se deli na pet podtipova.
4.6.1 Badkan rTenbjed - lociran u prsnom kou

Uslovno se moe prevesti kao energija koja podrava. Lociran je u grudnom kou i u trbuhu. Njegova osnovna funkcija jeste da regulie tenosti u telu i da podrava ostale etiri BadKan energije. Poremeaji ove energije prepoznatljivi su po simptomima:
58

- gubitak apetita ili slab apetit - esto povraanje kisele sluzi. - iganje u gornjem delu trupa. - oseanje toplote u grudnoj kosti.
4.6.2 Badkan Mjadbjed - lociran iza rebara, a iznad eluca

Naziv drugog tipa ove vrste energije moe se prevesti kao "pomeana energija". Locirana je iza rebara, a iznad eluca. Glavna joj je uloga da pretvara vrstu hranu u poluteno stanje i da je pravilno mea kako bi pravilno bila varena. Simptomi poremeaja ove energije jesu: - loe varenje, - napetost trbuha praena estim podrigivanjem i/ili - povraanjem bilo koje hrane ubrzo po uzimanju.
4.6.3 Badkan Mjonbjed - lociran u jeziku

Uslovni prevod - energija iskustva. Nalazi se u jeziku. Regulie est ukusa: - slatko, - kiselo, - slano, - gorko, - oporo i - ljuto. Poremeaji ove energije manifestuju se kao: - nesposobnost razlikovanja ukusa, - nedostatak ei, - oseaj hladnoe u jeziku, - hrapavost glasa, - podizanje gornje usne uvis i
59

- oputanje donje usne.

4.6.4 Badkan Cimbjed - lociran u glavi

ivotna energija zadovoljstva. Nalazi se u glavi. Regulie zadovoljavanje pet ula. Simptomi poremeaja ove energije: - iskrivljenje vida, - uestala kijavica, - uestali grip i - oseanje teine u jednom delu glave.
4.6.5 Badkan Bjorbjed - lociran u zglobovima

Vezivni ivotni fluid ili vezivna energija, locirana je u zglobovima i regulie usklaenost pokreta. Simptomi poremeaja: - oteano ispravljanje i savijanje udova, - zadebljanje zglobova, - gubljenje oseaja kontrole i bolovi u ramenima i - otoci zglobova.

4.7 UZRAST I TRI ENERGIJE

Sve tri energije menjaju se sa uzrastom oveka. Menja se njihov intenzitet i njihova dominacija. U detinjstvu dominantan je Badkan, u mladosti dominira Mkrispa, a u preostalom delu ivota dominira rLung.

4.8 PUTEVI ENERGIJA

Prema starim tibetanskim anatomskim tekstovima u ovekovom telu postoje tri glavna/velika puta energija. Crni put je onaj kroz koji tee krv. rLung puteve ine centralni i periferni nervni sistem. Beli put je limfni sistem.

60

Meutim, u uvodnoj tantri, koja ima deo o anatomiji i fiziologiji, o ta tri puta energija govori se i kao o tri tantrika puta. To pominjanje esto izaziva konfuziju i ne dozvoljava svakom (tibetanskom) lekaru da objasni razliku izmeu medicinskih i tantrikih puteva. U starim tibetanskim medicinskim tekstovima te podele nema, a pojavljuje se u medicinskim radovima tibetanskih lekara tek poev od XVII. veka. Meutim, tibetanski lekar rDze Kapa prirodu tantrikih puteva objanjava kao razliitu od prirode medicinskih puteva. On kae da su "u svakom oveku tantriki putevi latentni, a aktivni su samo medicinski, kao njihova spoljna manifestacija". On dalje objanjava da tantriki kanali nisu fizioloki u materijalistikom smislu rei, zato to ne funkcioniu u organizmima obinih ljudi. Te tantrike puteve "mogu da otvore samo oni koji znaju kako ti tokovi funkcioniu". Ova poslednja primedba verovatno odnosi se kako na lekare Tibetanske medicine, tako i na jogine.

4.9 PODELA ORGANA OVEKOVOG TELA

Prema uvodnoj tantri, anatomija i fiziologija Tibetanske medicine poznaju 11 velikih organa ili sistema i znanje o cirkulatornom i limfnom sistemu. Tibetanska medicina 11 glavnih organa i sistema deli na: 1. pozitivne (kompaktne i/ili vrste) 2. negativne (meke i/ili uplje) Svaki pozitivni organ u funkcionalnom je odnosu sa negativnim organom. Na primer, jetra je pozitivan organ, a odgovorna je za proizvodnju krvi.

61

Organi, sa svoje strane, formiraju i podravaju funkcionisanje "sedam sastojaka ili sistema".

4.10

TRI NIVOA TELA

Tibetanska medicina posmatra ovekov organizam kroz tri nivoa koji su definisani kao: 1. grubo telo 2. fino telo 3. vrlo fino telo Svaki od tri nivoa tela sastoje se od fizikog i mentalnog tela. 1. GRUBO FIZIKO TELO sastoji se od: - tri (ve pomenute) energije: rLung, mKhrispa i Badkan, - sedam sastojaka ili sistema: limfa22 krv, miino tkivo, masno tkivo, kotano tkivo, kotana sr i regenerativno tkivo (sperma mukaraca ili ovum ena) - tri procesa izluivanja:
22

U pojedinim tekstovima ovde stoji izraz "hranljiva sr". (Prim.

autora).

62

fekalije, urin i znoj GRUBO MENTALNO TELO sastoji se od: - pet ula: vid, sluh, miris, ukus i dodir -i mentalne svesti 2. FINO FIZIKO TELO sastoji se od: - tri tantrika puta: desni put, centralni put i levi put - endokrinih luenja: ekstrakt limfe u telu krvnog ekstrakta FINO MENTALNO TELO sastoji se od: - tri instinkta vezana za: mrnju, elju i neznanje - podinstinkta i - emocija 3.
63

VRLO FINO FIZIKO TELO ine: - neunitive kapi energije koja dri isto svetlo i - um koji se iz jednog ivota nastavlja u drugom. VRLO FINO MENTALNO TELO ini: - um od istog svetla

4.11

ETIRI MEDICINSKE TANTRE

Prema budistiki nastrojenim tibetanskim istoriarima, Jutok Jonten Gonpo Sarma je u XVIII veku kalsifikovao uenja Tibetanske medicine u "etiri medicinske tantre". Prema mlaim istraivaima koji sebe nazivaju preporoditelji, takva podela postoji od iskona, a Sarma ju je samo ponovo afirmisao. Svaka od etiri tantre podeljena je na poglavlja.
4.11.1 Prva ili osnovna medicinska tantra

1. Prva tantra je grafiki prikazana kao drvo sa korenom, stablom i granama. U ovu emu ukljuene su sve bolesti i njihove karakteristike. Iz stabla rastu tri grane. Svaka grana ima lie. Listovi oznaavaju uzroke bolesti. Postoje dve vrste listova, odnosno dve vrste uzroka bolesti: a. daleki uzroci. b. neposredni uzroci. a. Daleki uzroci su oni uzoroci koji se stiu roenjem i najvea su prepreka razumevanju prirode svakog pojedinog oveka. Prema Tibetanskoj medicini daleki uzroci su razlozi "zbog kojih ovek ne razlikuje ta je ta" i zbog kojih nastaju tri tipa stanja ovekovog duha: - patnja
64

- agresivnost - glupost b. Neposredni uzroci bolesti su oni koji dolaze iz okoline koja okruuje oveka. Prema prvoj tantri koju simboolino predstavlja koren drveta, leenje se deli na est ila.
4.11.2 Druga medicinska tantra ili tantra koja objanjava

Druga medicinska tantra sastoji se iz 32 dela. Ona, pored ostalog, sadri opis i objanjenje zaea u materici majke, objanjava kako se neka bolest manifestuje, kako se odraava na bolesnika i kako se pojaava. Druga medicinaka tantra opisuje i uslove i razloge zbog kojih nastaju pojedine bolesti. Ova tantra sadri podatak da po spajanju muke i enske polne elije u materici prvo "nastaju aorta i srce u koje se, pri zaeu, usauje duh ovekov". Pojedina poglavlja Druge tantre govore o leenjima mokom, akupunkturom, putanjem krvi itd.
4.11.3 Trea ili usmena medicinska tantra

Trea medicinska tantra je sainjena od niza tajnih delova koje stariji lekar prenosi mlaem lekaru iskljuivo usmeno. U tekstovima o Tibetanskoj medicini objavljenoj u istonjakoj tampi, indijskoj na primer, ponekad se moe naii na napomenu da je re o podacima iz trea, tajne tantre. Takve tvrdnje su vrlo nepouzdane, a tibetanski lekari ih, bez ikakve rezerve, odbacuju kao neistinite.
4.11.4 etvrta ili preostala medicinska tantra

etvrta tantra sadri sva preostala medicinska uenja koja nisu ula u prethodne tri tantre. I ova tantra delom je sainjena od tajnih, a delom od poznatih uenja.
65

Preteno je posveena pojedinim vrstama pulsa i moki polaganju ili paljenju lekovitog bilja na aicu takama. Tajna uenja tree i tree tantre se ne prenose svim lekarima. Prema oceni znalaca ovih tajnih uenja "veina studenata i poklonika Tibetanske medicine nema prave kvalifikacije da primi tajne usmene tantra". Oni koji su samo radoznali, nee uti nita od ovih tantri, a mladi lekar kome stariji lekar treba i moe da prenese usmena i tajna uenja, mora da bude "perfektna vaza za tajna medicinska znanja".

5.0 RAANJE NA TIBETANSKI NAIN

5.1 TRI, A NE DVA ELEMENTA ZA ZAEE
Da bi se ljudsko bie zaelo u majinoj materici potrebno je da se steknu tri elementa - enino jajace, mukareva sperma i (fina) svest bia. 1. enino jajace, ovulum, treba da bude sposobno za oplodnju, a to se proverava se na sledei nain. Ako se menstrualn krv ene ne lepi na tkaninu, a tkanina natopljena ovom krvlju moe lako da se opere, onda je ovulum ist. Boja menstrualne krvi treba da bude svetlocrvena. Ako menstrualna krv nije zdrava, ona dobija ukastu ili braonkastu boju. Trei pokazatelj je intenzitet boje krvi. Menstrualna krv ne sme imati nikakve mrlje i sva mora biti iste, jasno crvene boje. 2. Mukareva sperma treba da bude bele boje, teka i da se rastee izmeu prstiju. Takva sperma je zdrava, jaka i spremna za oploenje. Tibetanska medicina spermu sa takvim osobinama tretira kao ivo bie.
66

3. Sjedinjavanje sperme i ovuluma u eninoj materici nije dovoljno da bi se zaelo novo ljudsko bie. Prema Tibetanskoj medicini potreban je i trei elemenat - "svest u meustanju Bardo". Termin Bardo u tibetanskom jeziku oznaava period "izmeu smrti i sledeeg ivota", preciznije "izmeu smrti i sledeeg zasaivanja (fine) svesti". Ni samo postojanje ova tri elementa na istom mestu, u materici, nije dovoljno da bi se zaelo novo ljudsko bie. Potrebno je i da osobine - pozitivne ili negativne - sperme, jajaceta i (fine) svesti u meustanju budu podudarne, odnosno da odgovaraju jedna drugoj i da se dopunjuju. Ukoliko su tri neophodna elementa okupljena na istom mestu, a njihove osobine nisu podudarne, novo ljudsko bie se nee zaeti, osim u nekim sluajevima. Ukoliko (fina) svest u meustanju, iako nema osobine podudarne sa osobinama sperme i jajaceta, ipak ue u spoj sa njima i zane novo bie, zaee e se, moda, odrati izvesno vreme ali e se, u svakom sluaju, zavriti spontanim pobaajem.

5.2 BLAENSTVO PARA POSLE ZAEA

Zadovoljstvo posle okonanog seksualnog odnosa ako se zaee zbilo - mnogo je vee od uobiajenog. Oba partnera e se oseati vrlo sreno, a zatim i vrlo zadovoljno, naroito ena. Ona e leati umorna, malaksala, i oputena, ali e biti gotovo u stanju blaenstva. Oboje e oseati da su sudelovali u neem vanom, ali nee znati da se zaelo novo ljudsko bie. U telu budueg ljudskog bia kosti, ceo kostur, kima i polni organi imae oeve, a miii, krv i koa
67

majine osobine23. Od fine svesti u meustanju Bardo, kako belei Tibetanska medicina, novo bie dobija samu svest i pet ula: vida, mirisa, zvuka, ukusa i dodira. U trenutku zaea svest iz meustanja aktivira "suptilne energije" koje e ostati uz ili sa buduim ovekom tokom itavog njegovog ivota.

5.3 Trideset osam nedelja trudnoe

1. Prva vitalna energija koja deluje na spoj jajaceta, sperme i svesti jeste osnovni rLung koji iz svakog od tri elementa izvlai, aktivira i mea po pet njihovih sutinskih karakteristika i pretapa ih u jednu celinu24.P osle zavrenog meanja i pretapanja stvara se prvi oblik embriona. To je telace okruglog oblika koje podsea na jogurt, a stomak majke je neto vei nego obino. 2. U drugoj nedelji na ovalno telace poinje da deluje podvrsta rLunga, nazvana Kundu Dudpa, to bi se moglo prevesti kao Sva kreativna ivotna energija. Pod delovanjem ove energije ovalno i dosad teno telace poprima vri oblik i lini na komadi mladog sira. 3. U treoj nedelji rLung Dzodka (Spremite vitalne energije) poinje da deluje na embrion i on postaje jo
I savremena medicina zna da je spermatozoid nosilac hromozoma koji odreuju pol budueg deteta. Drugim reima, i tibetanska i savremena medicina pokazuju da nisu u pravu oni muevi koji optuuju svoje supruge to raaju samo ensku decu, jer su, u stvari, oni "krivci". (Prim. dr Nemanje Vlatkovia). U opisima zaea tibetanski tekstovi ovde naglaavaju da je rLung nematerijalan, da ne moe da se vidi, ali da ima funkciju i da deluje. (Prim. autora).
24 23

68

vri i podsea na komadi starog sira koji jeste vri od mladog sira, ali je krhak i mekan. 4. U etvrtoj nedelji pojaava se delovanje istog rLunga i embrion postaje jo kompaktniji i od okruglog prelazi u izdueno telo koje zauzima uspravan poloaj. Blago se menja oblik materice koja postaje neto ispupenija u centru, a spljotena sa strane. 5. I dalje deluje isti rLung Dzodka. Fetus postaje vri, gotovo kao meko drvo i nije napet kao ranije. U petoj nedelji seksualni organi jo nisu formirani, ali embrion ve ima snagu ili energiju da ih formira. U ovoj nedelji poinju da se formiraju prvi kanali, prve vene i prvi disajni putevi.

5.4 OSNOVA ZA FORMIRANJE SVESTI

6. Poev od ove nedelje, delovae razliite vrste rLunga i svake sledee nedelje formirae se novi organi, ali pre svih formirae se - pupak. Istovremeno se obrazuju i tri glavna kanala koji e povezivati pupak sa ostalim delom embriona. Kanali u Tibetanskoj medicini nose imena: kanal ivota, kanal vazduha i kanal snage. ta protie kroz kanal ivota? Tibetanska medicina ui da kroz kanal ivota prolazi "osnova za formiranje svesti". 7. Tokom sedme nedelje centralni kanal embriona raste uvis. Iznad pupka formira se ono to e biti srce, a

69

na nivou srca, u visini osmog prljena (po tibetanskoj podeli), formira se centar kanala koji se u Tibetanskoj medicini zove toak Darme. Centrani kanal nastavlja da raste uvis i formira grlo, odnosno ono to e biti grlo. U njemu se takoe formira centar kanala koji se u Tibetanskoj medicini zove toak zadovoljstva. Centralni kanal nastavlja da raste dok ne doe do nivoa na kojem e biti vrh glave, gde formira novi centar kanala koji se naziva toak velikog blaenstva. Po formiranju toka pojavljuju se i prve, primetne naznake buduih organa pet ula. U toku sedme nedelje nema velike razlike u izgledu tela i glave. 8. Na prelazu iz sedme u osmu nedelju, i u osmoj nedelji, svi organi na licu i sama glava bolje se ocrtavaju. Glava se jasnije razlikuje od tela. 9-10. Tokom devete i desete nedelje ve se mogu razlikovati gornji i donji deo tela, poinju da se ocrtavaju ramena, da se formiraju bedra i kosti u njima, ali udovi se jo nisu pojavili. Na kraju ovog perioda embrion lii na ribu. 11. Tokom ove nedelje otvaraju se i poinju jasno da se ocrtavaju otvori na telu. 12. Poinje formiranje pet organa. Prvo se uobliava srce, zatim plua, jetra, slezena, pa oba bubrega. 13. Poinje formiranje est takozvanih upljih organa po sledeem redosledu:

70

eludac, tanko crevo, debelo crevo, una kesa, materica kod buduih devojica i semonovodi kod buduih deaka i na kraju mokrani mehur. 14. Prvo izrastaju noge, pa zatim ruke. Prsti se jo ne razaznaju. Embrion ima formu ljudskog tela, ali jo nije definitivno uoblien. 15. Udovi dobijaju definitivnu formu. Pojavljuju se prsti na rukama i na nogama.

5.5 EMBRION POINJE DA OSEA TELO

17. Formiraju se svi krvni sudovi i nervi koji povezuju organe u telu, a takoe i oni koji se mogu videti na povrini. Svi krvni sudovi i nervi rastu i granaju se po itavom fetusu. Sve do ovog trenutka fetus nema svest o sopstvenom telu. Kad u ovoj nedelju na fetus poinje da deluje nova vrsta rLunga nazvana Tegong, on e poeti da osea sopstveno telo. Pod uticajem Tegonga stvara se veza izmeu eluca i jetre. Kroz tu vezu jetra e uzimati osnovne hranljive sastojke iz eluca. Zatim se formiraju slezena i svi sudovi za preiavanje krvi. U ovoj fazi lice fetusa lii na kornjaino.

5.6 UTICAJ MAJINE ISHRANE NA LEPOTU BEBE

18. Moe se rei da je u ovoj nedelji ivot ve formiran. Na fetus poinje da deluje novi rLung koji se zove Drima medpa, to se moe prevesti kao elina vitalna energija

71

ivotne snage. To je vrsta rLunga koju Tibetanska medicina opisuje i kao, "apsolutno istu energiju u kojoj nema nikakvih primesa i zagaenja." Ako majka u ovoj nedelji vodi rauna o svojoj ishrani, moe da utie na lepotu svog budueg deteta. Ona treba da izbegava ili bar da smanji, uzimanje ljute hrane i hrane od koje joj se temepratura blago podie za vreme varenja. Takoe treba da izbegava jako hladnu hranu, sladoled, na primer. Takoe ne treba da uzima vetaki obojenu hranu. Hrana koju budua majka uzima ulazi u sastav miia i masti koji se formiraju ba u ovoj nedelji trudnoe. Mnoge bebe kad se rode imaju kou koja se peruta ili pomalo lii na krljut. Takav izgled bebine koe je posledica nepravilne ishrane budue majke u 18. nedelji trudnoe. 19. U ovoj nedelji na fetus poinje da deluje novi rLung, nematerijalni intu frabaj (Krajnje suptilna vitalna energija). Stvaraju se tetive i kompleksne nervne veze. Glavna uloga ovog rLunga je u tome da osposobi pojedine organe za samostalno funkcionisanje, kao to je recimo pokretanje jezika, stvaranje pljuvake i slino. 20. Na fetus poinje da deluje rLung intu tenpaj ili Krajnje stabilna energija. Kao posledica delovanja ovog rLunga, celo telo postaje vre, a naroito kosti koje su do tada bile savitljive. Jasnije poinju da se uobliavaju duge kosti kao to su one u rukama, zatim pljosnate kosti kao to su rebra, pa okrugle kosti kao to su zglobovi i na kraju kosti lobanje, aica u kolenima i sline kosti. 21.
72

Poinje delovanje Jangdag par skjed rLunga ili Perfektno generisne vitalne energije. Veina elemenata tela je ve formirana, ali koa jo nije kompletna. Postoji donji sloj, a u ovoj nedelji stvara se i gornji, povrinski sloj koe. 22. Nesavladiva vitalna energija ili na tibetanskom Kundu al baj rLung, deluje na fetus u ovoj nedelji. Pod uticajem ove energije otvaraju se i definitivno se formiraju razne vrste kanala u telu. Krv poinje da cirkulie, voda poinje da cirkulie, a ako je fetus enskog pola pojavljuje se menstrualna krv. Definitivno se formiraju organi ula, kao to su, recimo, oi. U oima se ve vide one jabuice, zenica i boja oiju. 23. Poinje da funkcionie Potpuno sveobuhvatna vitalna energija (Yongsu dagpar zinpaj rLung). Rastu dlaice po telu i kosa na glavi. Nokti koji su dotad bili meki i savitljivi, sada postaju vri. U to vreme majka moe da oseti kiselinu u stomaku i toplotu oko srca, ali to nisu bolesti, ve posledice rasta fetusa u ovoj fazi. Ako lekar pogrei i dijagnostikuje bolest i ako trudnici da neki lek, to e, zavisno od snage leka, usporiti ili zaustaviti rast bebine kose.

5.7 PRVI STRAH U MATERICI

24. U ovoj nedelji poinje da deluje Stalno pokretna vitalna energija (rLung Kundu fiba). U ovom periodu beba poinje da osea sve svoje organe, ukljuiv i unutranje. Ako, recimo, majka jako skoi beba e u svom srcu osetiti strah. Ako majka legne na stomak i jako ga pritisne, onda e beba osetiti bol u nekom od svojih unutranjih organa.
73

Poev od ove nedelje majka treba da potuje odreena pravila da ne bi nanela bol bebi i otetila njen organizam. U ovoj nedelji majka ne treba da pije vino, pivo i estoka pia, a ukoliko to ipak ini otetie bebinu jetru i oslabie bebin vid. Ona takoe ne treba da jede jela pripremljena na ivotinjskoj masti, svinjetinu i hranu napravljenu od iznutrica kao to su patete i salame. 25. Poinje da deluje rLung udnog imena Grong-kjer zinpaj, to na tibetanskom znai Vitalna energija u okviru gradskih granica. Zahvaljujui ovom rLungu beba e (posle poroaja) moi da die kroz nos. Majka treba da vodi rauna kako lee i kako lei. Nikako ne sme da legne na stomak jer moe da spljoti bebin nos i da zatvori njena usta. Leanje na stomaku i pritisci druge vrste na stomak mogu otetiti bebine ruke i noge ili zatvoriti bebina usta i nos.

5.8 VIENJE SVIH BIVIH IVOTA

26. U analizi ove nedelje trudnoe, Tibetanska medicina se bitno razlikuje od saznanja savremene, zapadne medicine. Tibetanska medicina kae da u 26. nedelji na bebu deluje rLung Kjeba Ngonmar Grubpaj, to u prevodu znai Seanje na prethodne ivotne energije. Dete, tvrdi Tibetanska medicina, u ovoj nedelji sasvim jasno vidi sve svoje bive ivote. Dete moe jasno da vidi i

74

da li je prosvetljeno ili obino bie i u kojim se okolnostima i uslovima ranije raalo25.

5.9 ZabranjenA visokokalorina hrana

27-30. Svi organi ula, koja inae ve funkconiu, u ove etiri nedelje razvijaju se i dalje i sazrevaju, a boja koe sve vie lii na onu koju e dete imati kad se rodi. Tokom ove etiri nedelje poinju da deluju - i deluju istovremeno i usklaeno - tri vrste rLunga: Manion rLung (Manion <neprevodivo> vitalna energija, rLung metok frengba (Vitalna energija cvetnog venca) i rLung iag gigo (Vitalna energija gvozdenih vrata). Ova tri rLunga naroito podstiu dalji razvoj pet glavnih krvnih sudova u srcu, jednog centralnog i etiri koji okruuju centralni. Kao rezultat delovanja jednog od ova tri rLunga, dete stie sposobnost da malo pokrene svoje telo i da isprui ruku ili nogu. Dete je i dalje preko svog pupka uzima hranljive sastojke iz placente, ali ve pokree i otvara usta i guta neiste sastojke iz sredine koja ga okruuje. U periodu ove etiri nedelje naroito je bitno da majka nipoto ne napree svoje telo i da redovno, uvek u isto vreme, ide na spavanje. Takoe mora da izbegava da uzima visokokalorinu hranu. Ukoliko trudnica ne vodi rauna o ovim elementima, dete se moe roditi prerano.

I u savremenoj medicini postoje teorije koje kau da posle roenja izumire odreeni deo modanog tkiva. Pojedini histolozi su ak dokazivali da su kod beba otkrili izumrle neurone, modane elije. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

25

75

5.1 0

PRVO OSEANJE SOPSTVENE LINOSTI

31-35. U toku ovih pet nedelja dete dorasta do svoje veliine koju e imati pri roenju. Do ovog perioda stanja tela majke i deteta su se podudarala, ali na dalje e se razlikovati. Dete, figurativno reeno, preuzima stvar u svoje ruke. Moe se desiti da majka bude bolesna, a da dete nema nikakvih problema i obrnuto. Majka e postepeno postajati svesna da su poele da nastaju razlike izmeu nje i deteta. Dete e imati slino oseanje. U 35. nedelji menja se izgled detetovog lica. Ono je ranije bilo nalik na kornjau, a sada pomalo podsea na prasence.

5.11

DETE ELI DA SE RODI

36-37. Tokom ove sedmice dete poinje da osea neistu okolinu u majinoj materici. U detetovom mozgu poinje uobliavanje pet percepcija koje mu stvaraju elju da napusti sredinu u kojoj je. Dete eli da pree u drugu sredinu zbog toga to shvata da je sredina u kojoj je neista, da nije prijatnog mirisa, da je u njoj tamno i da je zatvoreno. Zbog svega nabrojanog dete je, iz dana u dan, sve nesretnije i eli da izie, da se rodi. Svoja oseanja i elju da napusti matericu, dete izraava sve eim pokretima ruku, nogu i celog tela. U tom periodu majka redovno treba da odlazi lekaru. Dete u materici moe da stoji na tri naina - sa glavom dole, gore i sa telom u horizontalnom poloaju. Ako je detetova glava dole, to je pravilan poloaj, a ako

76

nije, doktor i babica treba svakodnevnim, blagim pritiscima i pokretima da okrenu dete u pravilan poloaj za raanje. Horizontalni poloaj je opasan po majku, ali je opasniji po dete. Okretanje deteta u pravilan poloaj za raanje moe da traje u toku ove dve nedelje. 38. U 38, poslednjoj nedelji trudnoe deluje rLung togsme rKjen ili Praiskonska povremena energija i njena je uloga da zadri dete u poziciji za raanje, odnosno sa glavom dole.

5.12

PORAANJE U KLEEEM STAVU

Kad doe vreme za poroaj majka e ostetiti tri vrste bolova. U poetku, ona e oseati bol samo u prednjem delu stomaka. Onda e poeti da je bole i lea. Trea vrsta bolova javlja se kad istekne plodova voda uoi samog poroaja. Bolovi se pojaavaju u ritmu kojim se ire vrata materice. Prvi bolovi se javljaju kad se vrata materice tek otvore i kad kosti oko njih ponu da se ire. Drugi tip bolova javlja se kad se nastavi irenje kostiju. Trei i najtei tip bolova javlja se kad se vrata i kosti toliko raire da dete moe da izie iz materice, da se rodi. Raanje na tibetanski nain razlikuje se od zapadnog naina raanja. Tibetanka se poraa kleei na kolenima. Zemljina tea pomae izlasku bebe, a majka se neto manje napinje. Nekoliko minuta posle pojavljivanja detetove glave, matericu e napustiti i celo detinje telo. im dete izie iz materice zajedno sa krvlju, sukrvicom i sa raznim vrstama neistih tenosti, lekar treba da mu oisti nos u kojem ima menstrualne krvi. Ako

77

nos ne bude oien odmah po roenju, dete e kasnije u ivotu zbog toga imati probleme.

5.13

NE OKREITE NOVOROENE NAOPAKE

Kad se dete rodi, pupana vrpca je u razliitim poloajima. Ona je najee oputena, ali ponekad je umotana oko detetovog vrata. Tibetanska medicina ovaj poslednji sluaj vrlo ozbiljno tumai kao znak da je tek roeno dete "donelo dobre karakteristike" iz prethodnih ivota ili da, ak, pripada prosvetljenim biima. Ako je pupana vrpca dugaka to je, opet, znak da e novoroene biti miran i po prirodi dobar ovek. Prekratka pupana vrpca najavljuje da je na svet doao ponosan ovek, ali koji je istovremeno, i velika prznica. Kad se seenjem pupane vrpce dete i majka razdvoje, lekar treba da izvue onaj deo pupane vrpce koji je ostao u telu majke i da zajedno sa njom izvue i placentu, a deo koji je ostao uz dete treba da zavee. Prvi vor lekar e zavezati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu i to blie pupku. Drugi vor, blizu prvog, lekar e zavezati u smeru kretanja kazaljki na satu. Na dva do tri centimetra dalje lekar e zavezati i trei vor i odmah do njega e ponovo presei pupanu vrpcu. Posle zavezivanja pupka, Tibetanke okrenu dete na stomak, dre ga na rukama i nose ga po prostoriji dok ne

78

prestane da plae ili dok se malo ne smiri26. Pri tom, noge su na malo viem nivou, a glava na niem. Posle toga lekar isti nos i usta novoroeneta od svih zaostalih tvari koje je ono ponelo iz materice.

5.14

Briga za porodilju

Kad zbrine novoroene, lekar e pregledati majku i ako nema nikakvih problema naloie da je pokriju tankim pokrivaem i da joj daju da pojede unapred pripremljenu supu od kostiju i malo toplog butera. Ona treba da ostane tako pokrivena jedan minut. Posle toga lekar daje porodilji lek koji e joj pomoi da lake izbaci placentu. Zahvaljujui dejstvu leka placenta e izii napolje tri minuta posle davanja leka. Neke porodilje imaju veliku placentu koja ne izlazi i pored davanja odgovarajueg leka. U tom sluaju lekar e deo pupane vrpce koji viri iz enine rodnice dvaputa obavitii oko dva prsta svoje desne ruke i, pomaui se levom rukom, polako e izvui placentu. Majku treba paljivo i detaljno oprati, a zatim njeno telo, naroito u visini pasa i kukova, treba namazati buterom i masirati. Porodilji ovom masaom treba pomoi da se oporavi, jer su sve njene kosti u tom pojasu prole kroz maksimalno naprezanje. Lekari zapadne medicine posle poroaja, naroito posle napornog poroaja, imaju obiaj da uivaju vaginu porodilje. Tibetanska medicina puta da se vagina prirodno skupi, ali taj proces se pomae masaom i pravilnom ishranom27.
Tibetanska medicina ne preporuuje da lekar ili babica uhvate novoroene za noge i da ga, drei ga glave okrenute na dole, blago lupe po stranjici da bi "uhvatilo dah". Tibetanska medicina ui da je novoroene jo slabo i da poloaj naopake moe da povredi njegove jako osetljive unutranje organe. (Prim. autora).
26

79

Najmanje mesec dana posle poroaja porodilja ne treba da ima seksualne odnose. Ako to pravilo ne bude potovano, ena kasnije moe imati spontane pobaaje, a sigurno e je boleti lea i imae probleme sa menstrualnim ciklusom. Pri pojedinim poroajaima dogaa se da zajedno sa bebom ili zajedno sa placentom napolje izie i materica. U takvim sluajevima Tibetanska medicina upuuje lekara da opere ruke sredstvom koje spreava infekciju, zatim da vodom zagrejanom do temperature ovekovog tela, opere i matericu i da je blagim potezima vrati na mesto. Izlazak materice moe da izazove komplikacije i da bi se to izbeglo, porodilji se zabranjuje da ustaje ili da sedi celu nedelju dana. Ona mora da lei sa nogama malo podignutim iznad nivoa glave. Kad bude mogla da hoda, porodilja mora da hoda malim koracima, ali ne sme da se penje uz stepenice,

5.15

PRVI LEK ZA NOVOROENE

Pre bilo kakvog davanja hrane novoroenetu, Tibetanska medicina predvia proces i primenu leka koji buduem oveku treba da pojaa inteligenciju i da obezbedi da ona bude stabilna. Lekar pripremi meavinu tri leka i pretvori je u prah. Malo tog praha lekar stavi na novoroenetov jezik, a deo praha, pomea sa buterom. Novodobijenu smeu lekar uzme na vrh prsta i dotakne detetov pupak, njegovo grlo i vrh njegove glave, a zatim blago masira te delove. Posle toga, jedna od prisutnih ena daje detetu tri kapi rastopljenog butera. Ta ena, po tibetanskoj tradiciji,
Ovde je izgleda re o zabuni. Ne uiva se vagina, nego meica koju zapadni lekari seku da bi olakali poroaj i da bi spreili nepravilno cepanje meice. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)
27

80

ne po Tibetanskoj medicini, treba da ispunjava tri uslova: mora da ima decu, njena majka mora da bude iva i njen otac mora da bude iv. Onda dete okupaju vodom koja nije pretopla, ali ni suvie hladna i u koju je ranije stavljen afran. Potom se dete uvije i ostavi da spava na leima, a ne na stomaku, niti na stranu.

5.16

SNAGA MAJINOG MLEKA

Pre poetka hranjenja deteta mlekom iz dojki treba preduzeti nekoliko koraka kojima e biti iskljuen svaki eventualni problem. Kad se porodilja dovoljno odmori, onda paljivo treba masirati obe dojke. Blagim prtiscima iz dojki treba izbaciti prve mlazeve mleka koji su ukaste boje i koji nikako nisu dobra hrana za novoroene. ukasto mleko, preciznije je rei ukasta tenost, negativno deluje na detetove organe za varenje, pre svega na eludac. Zadravanje ukaste tenosti u dojkama nije dobro za majku. Ona moe otetiti mlene elije koje stvaraju mleko. Tibetanska medicina ovde podvlai da su mnogi sluajevi raka dojki nastali upravo zato to ukasta tenost nije pravilno i na vreme odstranjena. Blagim masiranjem od korena prema vrhu dojke mleko treba izbacivati sve dok se, umesto ukaste, ne pojavi bela tenost. Kad uta tenost bude potpuno eliminisana, majka prvim mlazom dobrog, belog mleka treba da pokvasi i opere oba detetova oka. Majino mleko je najzdravija hrana za sve bebine organe, a u ovom sluaju, neposrednim kontaktom sa oima ono pomae jaanju i stabilizaciji detinjeg vida.

81

Tibetanska medicina preporuuje da majka svojim mlekom pere bebine oi svaki put pre nego to ga njime nahrani.

5.17

TIBETANSKO OBJANJENJE SMRTI BEBA

Tibetanska medicina smatra da postoji vie razloga zbog kojih bebe umiru u materici, na poroaju i nekoliko nedelja ili meseci posle roenja. Dete umire u materici iz dva razloga. Prvi razlog je njegova lina karma koja ga ograniava da ivi, jer je ve odivelo sve ivote koji su mu bili namenjeni, odnosno zato to je ve prolo kroz sve ivote kroz koje je trebalo da proe. Nekoliko preostalih nedelja ili meseci to dete je, prema Tibetanskoj medicini, odivelo u majinoj materici. Ono to se u zapadnoj medicini naziva spontanim pobaajem, Tibetanska medicina naziva "odivljeni ostatak ivota". Drugi razlog smrti beba u materici nije prirodnog porekla ve je neto to se dogodilo trudnici, na primer, ako ona padne ili doivi nesreu ili pojede neto to nije trebalo. Ti neprirodni uzroci izazovu izbacivanje ploda iz materice to automatski znai i smrt bebe. Bebe umiru na poroaju ili nekoliko minuta kasnije zbog loe karme, zbog loih dela novoroenog bia u prethodnim ivotima. Poloaj takvog deteta u materici je horizontalan, a kad se okrene i pone da izlazi, umesto glave prvo se pojavljuju ruke, to je veliki problem kad lekar nije prisutan kao to je to sluaj u veini tibetanskih domainstava u kojima poroaje obavljaju babice. Ako je tibetanski lekar prisutan, on zna kako da izvue dete, ali ono e umreti samo nekoliko trenutaka kasnije.

82

Tibetanska medicina insistira na objanjenju da bebe koje su u prolim ivotima inile zla dela u materici zauzimaju horizontalan poloaj. Bebe koje posle nekoliko nedelja ili meseci iznenada ponu da plau bez vidljivih razloga i ubrzo umru, umiru zato to im je "istekao zbirni ivotni vek", odosno to nije ni bilo predvieno da ive due. Tibetanska medicina ne objanjava ko nije predvideo da beba ivi due, ali insistira na tvrdnji da ne postoji lek ili lekar koji bi mogao da produi ivot takvom detetu.

5.18

PRVI MESECI IVOTA

Tri dana posle roenja roditelji daju detetu privremeno ime koje e nositi sledeih godinu dana, sve dok ne bude odvedeno lami koji e mu dati novo ime koje e nositi celog ivota. Tokom prve nedelje ivota dete se obavezno kupa jednom dnevno. Dok kupa novoroene majka treba da ga dri rukom podmetnutom ispod grudi. Prvo se sapunom peru bebine noge i telo i onda se sve to spere. Glava se pere na kraju da bi se izbeglo ulaenje sapunice u detetove oi i prejaki detetov pla koji jo moe da povredi detetov pupak. Tibetanska, kao i zapadna medicina smatra da je za novoroene majino mleko najbolja hrana. Mesec dana po roenju Tibetanci ispre malo pirina i jema, mrve ih u prah, meaju sa kaiicom butera i tom smeom hrane bebu. Blago zagrejanim buterom majka svakodnevno treba da namae detetov pupak i kou oko njega, detetove ruke i noge i da ih ih onda masira. Masaa, pored ostalog, pomae da dete ima prave udove.
83

Tokom prva tri meseca ivota dete treba ostaviti da lei najvie vremena. Dete nikako ne treba drati uspravno jer zbog toga nastaju problemi prvo sa novoroenetovom jetrom, a zatim i sa u drugim unutranjim organima. Detetova jetra se jo nije potpuno uvrstila na svom mestu i kad se dete uspravi, jetra malo padne. Posle tri meseca detetu se moe dati neto tvra hrana od kaice, kao to je, recimo, dobro skuvana hrana od itarica, ali ona ne moe da zameni dojenje koje nikako ne treba prekidati. Za razliku od obroka koji se daju uvek u isto vreme, majka treba da doji dete kad god ono zaeli. Tibetanke uvek same doje svoju decu i ponosne su na njihovo zdravlje. Meu Tibetankama je normalna pojava da dete doji do tri, pa i etiri godine.

6.0 DIJAGNOSTIKA
6.1 SAVRENI INSTRUMENT
Na primedbu da je dijagnostika Tibetanska medicina nepouzdana zbog toga to ne koristi pomona sredstva - nikakva dostignua savremene nauke tibetanski lekar e, uz blagi osmeh kojim sagovorniku stavlja do znanja da razume njegovu nedoumicu, tvrditi da on za uspostavljanje dijagnoze koristi najsavreniji instrument koji je ikada stvoren - oveka. ta to u praksi znai? Tibetanski lekar e pregledati pacijentov urin ako treba, pregledae i njegovu kou ako treba, ali u svakom sluaju primenie metodu itanja pacijentovih pulseva. Dogodilo se da sam, doavi nenajavljen, zatekao praznu ekaonicu pred ordinacijom dr Dolkar Khangkar, to se nikad pre toga nije dogodilo.
84

- Danas ne leim pacijente, - rekla je. - Leim sebe. Objasnila je da je blago prehlaena i da zbog toga nije sposobna da pravilno ita pulseve pacijenata. Za dijagnozu itanjem pulseva, za poduhvat koji izaziva nevericu i zapadnih lekara i zapadnih laika, potreban je savreno zdrav lekarev organizam. Tek ako je organizam lekara Tibetanske medicine zdrav, on moe da bude najsavreniji dijagnostiki instrument. Lekar moe, ali ne mora da primeni sva etiri sledea metoda da bi utvrdio dijagnozu: 1. itanje pulsa 2. pregled urina i stolice 3. pregled fizikog izgleda, koe pacijenta 4. ispitivanje pacijenta Svi pregledi kojima sam prisustvovao poinjali su i zavrili su se itanjom pacijentovog pulsa. I u literaturi se moe nai podatak da su itanje pulsa i eventualno ispitivanje pacijenta dovoljni za uspostavljanje dijagnoze.

6.2 DIJAGNOSTIKA DECE

Ispitivanje deteta da bi se utvrdila dijagnoza izvodi se na tri naina. Detetu se prvo ispituje zadnja strana uiju. Drugi nain, ispitivanje pulsa, naroito se primenjuje kad dete plae zbog bolova. Kako deca, kad su jo mala, nisu u stanju da govore, onda se umesto ispitivanja deteta, ispituje mleko majke koja ga doji. Mleko se stavi u obinu vodu i posmatra.

85

6.2.1 Krvni sudovi na uima - izvori informacija

Ispitivanje uiju izvodi se tako to se dete, okrenuto licem prema svetlu, postavi izmeu lekara i izvor svetlosti. U tom poloaju lekar e videti razliite krvne sudove ne detetovim uima, ali mnogi od njih su isuvie tanki da bi se mogli posmatrati. Lekar usredsreuje svoju panju na tri najvea krvna suda od kojih se ravaju kolaterali i kapilari. Posmatrajui boje est krvnih sudova na detetovim uima, iskusan lekar Tibetanske medicine moe da oceni kakvo je zdravstveno stanje pet glavnih unutranjih organa i est, takozvanih upljih organa. Krvni sudovi na desnom uvetu odraavaju stanje organa u desnom delu tela, a na levom u levom delu tela. Lekar prvo pregleda desno uvo deteta. Gornji krvni sud je indikator stanja plua i debelog creva. Srednji krvni sud pokazuje stanje jetre i une kese. Poslednjai donji krvni sud odraava stanje desnog bubrega i mokranog mehura. Onda lekar pregleda levo uvo deteta. Gornji krvni sud je odraz stanja srca i tankog creva. Srednji krvni sud je slika stanja slezene i eluca. Poslednji, donji krvni sud je slika stanja levog bubrega i materice ako je dete ensko, odnosno levog bubrega i smenovoda, ako je dete muko.
6.2.2 Pregled est krvnih sudova na uima

Lekar poregleda krv u krvnim sudovima i ako je ona mrka ili tamna, to je indicija da dete ima groznicu. Na osnovu krvnog suda u kojoj je video takvu krv lekar e znati "gde je vrue u detetovom telu". Najee je re o srcu i jetri.

86

Ako u krvnom sudu u kojem se odraava una kesa krv nije crvena, ve je ute boje, bilo koje nijanse, onda je problem, normalno, u unoj kesi. Kad dete ima temperaturu zbog problema sa unom kesom, onda e se temperatura prvo pojaviti na elu, a zatim e obuhvatiti celo telo. Pregledom krvnih sudova na uima takoe se moe utvrditi da li bolest pripada toploj ili hladnoj vrsti bolesti. Problemi u krvi i u ui spadaju u takozvane tople bolesti. Ako je krv u bilo kojoj od posmatranih krvnih sudova bledo uta onda je izvesno da se radi o hladnom tipu bolesti. Kada ta boja ima dosta belina ili kad uta boja nije pravilno rasporeena, Tibetanski lekar e zakljuiti da je re o hladnoj vrsti bolesti. Kada u krvi u nekom od krvnih sudova, osim crvenkaste boje krvi, preovlauje bledo uta boja, to je siguran pokazatalj da je bolest hladnog tipa. Kada je boja krvi u krvnom sudu vrlo svetla, gotovo bela, bez utih elemenata, onda je to indicija da postoji problem tree vrste bolesti Badkana. Posledica ove bolesti jeste da e dete povratiti sve ili gotovo sve to pojede, a eludac e mu biti nadut. Kad dete ima male boginje, krvni sudovi e biti crveni i samo uvo e biti crvenkasto, a i bela ona jabuica e, u veoj ili manjoj meri, biti proarana crvenim krvnim sudovima. Ako se bolest otkrije u ovoj fazi, onda se dete moe oporaviti za vrlo kratko vreme, moda ak i bez lekova, ali uz pravilnu ishranu. Ako se bolest otkrije u kasnijoj fazi onda je leenje lekovima obavezno. Kada je krv u svih est krvnih sudova tamne boje, to je znak da je dete pod negativnim spoljnjim uticajima. Ovde nije re o klasinoj vrsti bolesti, ve doista samo o

87

vrsti spoljnjeg tetnog uticaja koji jako utie na dete i zbog kojeg ono ima probleme. Kad su ui deteta providne i kad se ne moe identifikovati ni jedan krvni sud, to je znak da je dete u ivotnoj opasnosti. Prema Tibetanskoj medicini u takvim sluajevima leka nema, jer ta pojava i nije bolest, ve su "oslabili detetovi krvni sudovi dugovenosti". Kao jedino sredstvo za eventualno produavanje detetovog ivota, Tibetanska medicina preporuuje produavanje ivota nekih drugih bia, kojima je sudbina bila namenila smrt, kao to su, recimo, ive, vee ili manje, ribe koje se mogu kupti na pijaci i vratiti u reku ili u more.
6.2.3 Prevod bebinog plaa

Drugi nain da se utvrdi od ega je dete bolesno, jeste sluanje i analiza naina na koji ono plae. Za ovaj nain otkrivanja bolesti nije potrebno medicinsko znanje i sami roditelji mogu da "pregledaju" bebu. Oni prvo, kroz praksu, treba da naue kad beba plae normalno, odnosno kad plae samo zbog toga to je gladna, edna ili mokra. Kad dete ima problema sa jetrom onda ono ne plae na uobiajeni nain ve pravi vee razmake izmeu dva jecaja, nego obino. Kratko vreme dete uopte nee plakati. U takvim sluajevima roditelji treba da pregledaju i boju detetovih oiju, jer su oi povezane sa jetrom. Boja oiju u sluaju bolesti jetre neznatno e se izmeniti. Kad beba ima probleme zbog neke od takozvanih hladnih bolesti, onda e njen pla, ili njeno jecanje, biti primetno razliito od normalnog plaa zdrave bebe. Dete e plakati u kraim periodima vremena nego u sluaju kad ima probleme sa jetrom, a njegov pla e biti puniji, dublji.

88

Kad dete ima probleme koji potiu iz okoline u kojoj je, nee plakati kao kad je gladno, edno ili mokro. Beba e plakati na "nepravilan" nain. U tom sluaju ton nee biti uvek isti, jecaj ili pla e jednom biti kratki, a drugi put dugi.
6.2.4 Ispitivanje majinog mleka

Trei nain ispitivanja zdravlja bebe jeste ispitivanje majinog mleka kojim hrani dete. Za pregled su potrebne dve potpuno iste posude - iri sud i jedna aa. aa se napuni vodom, ali ne do vrha i stavi na sto. Lekar, zatim, iz desne majine dojke "izmuze" manju koliinu mleka u posudu, a, onda, lagano uspe malo mleka u centar ae sa vodom. Ako se mleko ne mea sa vodom i ostaje iznad nje, onda je ono zdravo i ako problemi postoje, onda nisu u majinom mleku, ve ih treba traiti u bebi. Treba proveriti da li detetov stomak pravilno vari hranu i nije li problem u varenju razlog zbog kojeg dete plae. Ni u tom sluaju nema razloga za brigu i bebu ne treba nositi lekaru. U au treba usuti sveu vodu, zatim tri puta treba trcnuti mleko iz leve dojke u centar ae. Ako se mleko zadri iznad polovine ae, onda nema mnogo razloga za zabrinutost, ali ako, u tom sluaju, dete ima probleme, onda treba zatraiti pomo lekara koji e posle pregleda deteta rei tano u emu je problem. I trei put voda u ai treba da bude promenjena i mleko iz obe dojke treba da bude usuto u au. Ako mleko ostane iznad vode, sve je u redu, ali ako se mleko spusti do polovine vode, onda bebu treba odneti doktoru. Ako mleko pada na dno, to je indicija da beba ne moe da preivi na majinom mleku. Ako mleko pada na dno kroz sredinu vode i nalik je na vrst stub, to je znak da

89

je beba, najverovatnije, ve ozbiljno bolesna, ali da ipak moe da bude izleena. Ako mleko pada kroz vodu "u gomilicama" i ne razliva se odmah, onda e dete imati problema sa okolinom. Ako se voda i takvo mleko ostave da miruju pola sata, boja meavine e se promeniti i treba je ispitati gledajui je prema sunevom svetlu. Ako meavina dobije braon boju to je indicija da dete ima probleme u krvi. Ako meavina postane ukasta onda dete ima neki od problema koji pripadaju drugoj kategoriji bolesti, nazvanoj mKrispa. Ako se posle pola sata u meavini pojave mehuri, beba e imati probleme sa nekom iz tree grupe bolesti, nazvanoj Badkan. Ako meavina postane plavkasta to je znak da e beba imati probleme sa nekom iz prve grupe bolesti, odnosno sa bolestima rLung.

6.3 PREGLED URINA U DIJAGNOSTIKE SVRHE

Osoba iji se urin ispituje ne sme da ima seksualne odnose tokom noi, niti sme da pije alkohol, niti da jede meso. Pacijent prvu polovinu urina baci, a drugu ulije u potpuno istu i suvu posudu i donosi je lekaru. Ukoliko je urin "pripremljen" prema uputstvima, posmatrajui ga i analizirajui ga, iskusni tibetanski lekar je u stanju da samo na osnovu njega odredi dijagnozu. Lekar pregleda urin na devet naina. 1. miris Ako urin bolesnog oveka nema mirisa, onda je re o hladnoj bolesti, a ako je miris odvratan, onda je re o toploj bolesti. 2. boja

90

Ako je urin bolesnog oveka ut ili crvenkast bolest je topla. Ako je boja urina bela ili plavkasta - bolest je hladan. 3. mehurovi Ako su mehurovi u urinu veliki i pojavljuju se preteno na povrini, onda je bolest topla. Ako mehurovi nestaju kad se urin promea, onda je to hladna bolest. 4. talog Ako taloga ima ne povrini onda je bolest hladna, a ako je ne dnu, onda je topla. 5. isparavanje Lekar stavi nekoliko kapi pacijentove mokrae na svoje prste i saeka da ispare. Ako su ostaci pod prstima mekani, onda je bolest hladna, a ako su grubi, rapavi onda je re o toploj bolesti 6. masnoa Ako je urin na povrini mastan, onda je to topla bolest, u suprotnom bolest je hladna. 7. zvuk Ako se uje "zvuk vode koja pada" kad se urin blago mea, onda pacijent boluje od tople bolesti, a ako je zvuk slian zvuku koji se dobija kad se mea jogurt, onda je bolest hladna. 8. promena boje Urin se ostavi da stoji jedan sat. Ako urin postane beo, onda je bolest hladna. Ako se boja promeni u braon ili braonkastu, onda pacijent boluje od tople bolesti. 9. raznobojnost Ako u urinu postoji vie boja koje se meaju, lekar na osnovu njih moe da otkrije razne bolesti.

91

Urin tibetanskim lekarima naroito slui za dopunu u sluajevima kad itanje pulsa najavljuje smrt pacijenta. Pravila za "itanje" urina su sledea: - Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smrti koja e nastupiti zbog rLung tipa bolesti. - Ako je urin slian ustajaloj vodi u prolee, onda je to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti. - Ako je urin slian pokvarenom mleku, onda je urin simptom predstojee smrti od bolesti tipa Badkan. - Ako u urinu ima mrlja slinih mastilu, onda je to predznak umiranja zbog trovanja. Urin slian mastilu obino se javlja kod melanoma. - Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, ve se urin menja u unutranjosti mokranog mehura, to se naziva "unutranje gomilanje olova", onda je to takoe predznak smrti. - Ako je para koja se die sa urina ljubiaste boje, oboleli e umreti u roku od 15 dana. - Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt e nastupiti za 9 dana28.

6.4 Stolica
Bolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni creva. - Ako se para ne die sa stolice oboleli e umreti u roku od 9 dana.

Crvene mrlje mogu se pojaviti u urinu i zbog peska, kamenca, usled zapalenja beike i mokranih puteva, ali je pacijent daleko od umiranja. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

28

92

6.5 BOJA LICA

- Ako se boja lica menja, bolesnik e umreti i ne moe se spasiti meditacijama. Na kraju dugog spiska znakova smrti stoji zapisano: "Razmatranje znakova smrti za dobrobit ljudi zapisao je sTagring."

6.6 ASTROLOKI ELEMENTI

Prema Tibetanskoj medicini kretanje planeta utie na tokove energija u ovekovom organizmu. Te tokove energije Tibetanska medicina naziva Lana (Lanna). U telu mukaraca energije teku sa leva na desno, a obratno u telu ena. Tibetanski lekari smatraju da su astroloka proraunavanja na osnovu tibetanskog medicinskog kalendara neophodna, naroito u teim sluajevima bolesti.

7.0 ITANJE PULSA

7.1 SINTEZA ZNANJA, UMETNOSTI I VETINE
Prema definiciji Tibetanske medicine, itanje pulsa je sinteza znanja, umetnosti i vetine i zahteva iscrpno uenje, veliko strpljenje i iskustvo koje se stie dugotrajnom pripremnom praksom29. U praksi, itanje pulsa je sposobnost i uvebanost lekara da oseti impulse transportovane do arterija, naroito do radijalnih arterija na rukama i da protumai
Hajnrih Harer u svom delu "Sedam godina na Tibetu" napisanom 1953. godine, potvruje efikasnost tibetanske dijagnostike uz pomo pulsa. On pie da se Tibetanci "posebno ponose to na osnovu opipavanja pulsa mogu da ustanove svaku bolest". (Prim. autora).
29

93

njihovo poreklo i patologiju, odnosno od kog organa potiu i koja je vrsta bolesti uticala da se promene. U Tibetanskoj medicini radijalne arterije slue kao neka vrsta prenosilaca poruka - od pacijentovih organa do lekara. vrsti i meki organi emituju impulse koje krv i tok energije rLung prenose do svih arterija, ali su udari pulseva najjasnije na radijalnim arterijama.. Evo kako izgleda opis itanja pulsa u jednom od tibetanskih medicinskih tekstova: "Kao to talasi okeana utiu na njegove struje, tako i rLung energija, koja plovi zajedno sa krvlju, utie na tok krvi zavisno od ravnotee ili neravnotee tri energije koje ine telo... ...Puls koji je osnova ivota, odnosno puls koji oznaava ivotni vek nekog oveka, moe se itati na njegovoj ulnarnoj, podlaktinoj arteriji. Puls smrti treba itati na potkoleninoj arteriji. Kada se aktivira ciklus smrti, naglaava tibetanska medicinska teorija, onda razlaganje ili dezintegracija energija organizma poinje od najniih delova tela"

7.2 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA PRVI DEO

Lekar, pre svega, mora da zna da tokom prolea dominira Badkan, tokom leta rLung, a tokom jeseni mKrispa, dok se u zimu tri energije mogu manifestovati istovremeno. 1. Pripremajui se za pregled pulseva, pacijent najmanje dan uoi pregleda treba da izbegava meso, pivo, estoka pia i sukobe. Sve navedene stvari poveavaju toplotu tela i menjaju osnovni, prirodni pacijentov puls.

94

Pacijent, takoe, ne treba da jede sirovu hranu, zatim hranu za koju zna da mu ne prija i onu poznatu u Tibetanskoj medicini pod nazivom hladna hrana, kao to su na primer kozje meso, piletina, buter i vee koliine vode i/ili sokova. Pre pregleda pacijent ne treba da spava na suncu, ne treba da se prejede, niti da bude gladan vie sati, zatim, ne treba da bude zabrinut, da vodi preduge razgovore ili da ima seksualni odnos. Pre nego to doe lekaru pacijent treba i da se ispava. Pacijentima je, ponekad, teko da ispune sve ove zahteve, ali to je vei broj uslova koje su potovali, to e ispitivanje pulsa biti lake i tanije. 2. Pulseve treba ispitivati kad je Sunce ve izgrejalo, ali dok vazduh i zemlja nisu previe zagrejani. Ako je dan vetrovit ne treba ispitivati pulseve pacijenata koji imaju tekoe u disanju, jer e vetar poremetiti njegov osnovni, prirodni puls. Ako pacijentova bolest ne zahteva hitnu intervenciju, treba izbegavati ispitivanje pulseva na suncu, u podne, zatim kad je previe hladno, u pono ili kad se na nebu pojavio mesec. Svi navedeni elementi mogu, na jedan ili drugi nain, znatno da utiu na ovekove pulseve. Na primer, jaka zima uticae na pacijentov puls i ta promena moe se, pogreno, protumaiti i kao bolest tree grupe, kao bolest tipa Badkan. U vreme toplih dana ispitani pulsevi mogu da lie na pulseve oveka iji je krvni pritisak povien.

95

Uslovi ili pravila navedena pod 1. i pod 2. apsolutno su obavezni za teko bolesne ljude, a za manje bolesne su poeljni, ali ne i apsolutno obavezni. 3. Za pravilan pregled vano je da pacijentova ruka bude u pravilnom poloaju pri pregledu - savijena u laktu sa malo podignutom akom i dlanom okrenutim na gore. Pacijent ne treba da lei, a ni lekar, niti pacijent ne treba da stoje. 4. Lekar e prvo ispitati pulseve na pacijentovoj levoj ruci i to tako to e na santimetar do dva od korena palca postaviti tri prsta svoje desne ruke. Prsti su blago razmaknuti, a vrhovi prstiju treba da budu u jednoj liniji i da lee na arteriji. Pritisak prstiju na pacijentovu ruku je razliit. Kaiprst treba blago da dodiruje kou, srednji prst treba jae pritisnuti, ali ne prejako, tek toliko da lekar njime oseti miino tkivo, a trei prst, domali treba pritisnuti skroz do kosti. Ista pravila i ista procedura vai i za desnu pacijentovu ruku koju lekar pregleda svojom levom rukom. 5. Da bi pravilno ispitao pacijentove pulseve lekar treba da ima iste i normalno tople ruke, bez bradavica. Lekarsku profesiju ne moe da obavlja lekar oboleo od astme ili lekar kome drhte ruke. Lekar oboleo od bilo koje bolesti tipa rLung, mora da se izlei, pre nego to ponovo pone da pregleda pacijente. Tibetanski lekar treba i moe da ustanovi dijagnozu posle ispitivanja oko sto udaraca pacijentovih pulseva.

96

U raznim tekstovima poetak i nain ispitivanja pulsa razliito su opisani. "Ako pacijent", stoji u jednom tekstu, "na poziv lekara da prui ruku, isprui levu ruku, onda je to dobar znak". Drugi tekst kae da prvo treba ispitati mukarevu levu ruku, a desnu ako je pacijent ena. Veina tibetanskih lekara ne pridrava se ovog pravila. Svaki od lekareva tri prsta (postavljena na pacijentovu ruku) ima sposobnost da "registruje dva razliita tipa pulsa". Zamiljena linija koja polazi od vrha prsta i ide preko jagodice, deli prst na dva jednaka uzduna dela koji su lekarevi glavni i jedini senzori. Evo kako to u praksi izgleda30. Tri prsta leve lekareve ruke: - Prvi deo kaiprsta, onaj blii palcu, leve lekareve ruke ita puls plua, a drugi deo debelog creva. - Prvi deo srednjeg prsta ita puls jetre, a drugi deo puls une kese. - Prvi deo domalog prsta ita puls desnog bubrega, a drugi deo puls mokranog mehura Tri prsta desne lekareve ruke: - Prvi deo kaiprsta, onaj blii palcu, desne lekareve ruke ita puls srca, a drugi deo puls tankog creva.
U prevedenoj tibetanskoj literaturi ne postoji objanjenje zato je podela ovakva kakva je opisana, niti postoji podatak od kada se ovaj metod upotrebljava. itaoca, moda, treba podsetiti na stav dr Lobsang Dolme izreen u intervju da ne shvata "zato je potrebno neto objanjavati samo zato da bi se objasnilo, ako to neto ve vekovima funkcionie". (Prim. autora).
30

97

Prvi deo srednjeg prsta ita puls slezene, a donji deo pokazuje lekaru da li je eludac bolestan ili nije. Prvi deo domalog prsta ita puls levog bubrega, a donji deo puls materice ako je pacijent ena, odnosno puls semenovoda ako je pacijent mukarac.

7.3 PULS U TIBETANSKOJ I KINESKOJ MEDICINI

leva aka: tibetanska domalimokrani mehur domalidesni bubreg srednji una kesa srednji jetra kaiprst debelo crevo kaiprst plua crevo desna aka: tibetanska kineska kaiprst srce srce kaiprst tanko crevo takno crevo srednji slezena jetra srednji eludac una kesa domalilevi bubreg bubrezi domalimaterica/semenovod mokrani mehur kineska upravlja srca trostruki zagreva slezena eludac plua debelo

98

7.4 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA DRUGI DEO

6. Ljudsko bie sa raa sa ve uroenim osnovnim emocijama. To su strast, agresivnost i elja. Te tri emocije kreiraju jedan puls koji se ne menja tokom celog ivota i zbog toga se naziva: - prirodni ili konstitucioni puls. Postoje jo tri vrste osnovnih pulseva. To su: - muki, - enski i - neutralni puls. Prirodni puls je standardni puls koji poznaje i zapadna medicina. Prilikom svakog pregleda lekar prvo mora da izvri preliminarni pregled - da obradi "medicinsku istoriju" pacijenta i da ispita puls njegove konstitucije, odnosno grae organizma. Ispitivanjem osnovnog, konstitucionog pulsa lekar utvruje kojim je bolestima pacijent sklon. Drugim reima, lekar otkriva slabe i najslabije take u ovekovom organizmu - one delove tela koji najpre mogu da obole, ako ve nisu bolesni. a. Ako je konstitucioni puls defektan, onda je pregledana osoba bolesna. Karakteristike poremeenog konstitucionog pulsa su: - fin, tanak, razreen, redak, slab - masivan, teak ili mutan, mukao, pun, debeo, gust, vrst

99

- brz ili spor - dubok ili povrinski - valjajui, talasajui, promenljiv plivajui Svi navedeni termini su atributi za sve pulseve i ue se za vreme studija tibetanske medicine. b. Ako je neka osoba zdrava, onda kvalitet njenog konstitucionog pulsa nije: - masivan - lagan - promenljiv - plivajui - potonuo - dubok - otar - tvrd - zategnut Ostala tri osnovna pulsa imaju sledee karakteristike; - otkucaji mukog pulsa su grubi i duboki, na njega utie energija tipa rLung i zato je on slian rLung pulsu; - priroda enskog pulsa je mKhrispa i on udara brzo, nean je, gotovo suptilan; - priroda neutralnog pulsa je Badkan i on udara polako i meko. Ako oba roditelja imaju muki puls njihova deca bie preteno sinovi, ako imaju enski puls imae preteno keri, a ako jedan roditelj ima muki, a drugi enski puls, imae dece oba pola.

100

Nije pravilo da mukarac ima muki, a ena enski puls. Muki puls podjednako je rasporeen i na mukarce i ene, a takoe i enski puls. Ako mukarac ima enski puls to moe da znai da e on dugo iveti. Ako mukarac ima muki puls to moe da znai da njegova ena moe da rodi mnogo dece. Ko god ima neutralni puls ivee dugo, imae zdravo telo i nee bolovati. Ljudi koji su na viem poloaju od njega cenie ga, a oni na niim e biti ljubomorni. Strievi i tetke obino ne vole osobe sa neutralnim pulsom. Ako oba roditelja imaju neutralni puls, onda e oni imati jednog sina i vie nee imati dece. Sin roen u braku takvih roditelja nee moi da ima dece i on e biti poslednji u lozi. 7. Tibetanski lekar strogo mora da vodi rauna o godinjem dobu kad tumai pulseve pacijenta. Onako kako se menja vreme, tako se menja i organizam oveka, a onda se menjaju i njegovi pulsevi. Pri itanju pulsa tibetanski lekari primenjuju sveti tibetanski kalendar31 koji ne postoji vie nigde u svetu, osim to ima izvesnu slinosti sa starim svetim kalendarom srednjeamerikog naroda Maja u kojem godina ima samo 290 dana. Tibetanski (medicinski) kalendar se sastoji od etiri godinja doba od kojih svako traje po 72 dana to ini ukupno 288 dana, odnosno dva dana manje od godine u svetom kalendaru naroda Maja. Svako godinje doba tibetanskog medicinskog kalendara prolee, leto, jesen i zima - sastoji se od tri meseca, ali meseci traju samo 24 dana. Izmeu etiri godinja doba u
U svakodnevnom ivotu Tibetanci koriste jednu vrstu lunarnog kalendara. (Prim. autora)
31

101

tibetanski medicinski kalendar ubacuju se etiri prelazna perioda od po 18 dana svaki. Ovako formulisana godina Tibetanske medicine ima samo 360 dana, iako solarna godina traje 365, odnosno 366 dana. Nema objanjenja kako se tibetanski medicinski kalendar podeava da bi bio u skladu sa prirodnim tokom vremena u Sunevom sistemu. Prolee: Prolene vremenske prilike najvie utiu na jetru i njen puls se u prolee menja. Udari pulsa jetre su meki, traju due, sa duim intervalima. Prolee u ovom kalendaru ima jednu astronomsku odrednicu koja se mora strogo potovati. Sredina prolea mora uvek da pada tano na dan ravnodnevice, a po Gregorijanskom kalendaru to je, obino, 21. mart i prolee tek poinje. Period od 18 dana koji sledi, utie na funkcionisanje slezene. Puls slezene u ovo vreme inie kratki i otri udari. Leto: Leto najvie utie na rad srca, iji je puls pojaan i laki za detektovanje. I sredina leta u uvek mora da pada tano na dan solsiticija (najkraa no, najdui dan), a po Gregorijanskom kalendaru to je, obino, 21. juni i leto tek poinje. I drugi period od 18 dana utie na rad slezene iji puls ine kratki i otri udari. Jesen: Jesen najvie utie na funkcionisanje plua. Puls plua postaje jai tokom ovog godinjeg doba. I jesen u ovom kalendaru odreena je prema astronomskim

102

kriterijumima. Sredina jeseni mora da pada tano na dan ravnodnevice, a po Gregorijanskom kalendaru to je, obino, 21. septembar kada jesen tek poinje. I trei period od 18 dana utie na funkcionisanje slezene, iji e puls udaratu kratko i otro. Zima: Zima najvie utie na funkcionisanje bubrega. Puls oba bubrega se skrauje i meki je. I zima u ovom kalendaru odreena je prema astronomskim kriterijumima. Sredina zime uvek mora da pada tano na dan solsiticija (najkrai dan, najdua no), a po Gregorijanskom kalendaru to je, obino, 21. decembar i zima tek poinje. Prema Tibetanskoj medicini, i etvrti period od 18 dana koji sledi, utie na funkcionisanje slezene. Puls slezene u ovo vreme inie kratki i otri udari. 8. Komplikovani proces itanja pulsa u Tibetanskoj medicini poinje ispitivanjem opteg stanja organizma, odnosno ispitivanjem da li je ovek koji sedi pred doktorom zdrav ili boluje od neega, a to se ini itanjem prirodnog, konstitucionog pulsa - odnosno njegove uestalosti, kvaliteta i jaine. Ako prirodni puls udari pet puta (kod dece sedam puta) u toku jednog normalnog lekarevog disajnog ciklusa32 - udisaj, kraa pauza, izdisaj onda bi taj ovek trebalo da bude zdrav, uz napomenu da se radi samo o optoj slici stanja njegovog organizma, bez detalja o pojedinim organima. Ovo prvo ispitivanje pulsa dovodi lekara do neke vrste raskrsnice na kojoj treda da odlui kojim e od brojnih puteva krenuti.
Puls zdrave osobe u stanju mirovanja udari oko 75 puta u jednom minutu, a deteta oko 110 puta. (Prim. autora).
32

103

Ako se prirodni puls moe osetiti, ali se ne moe potpuno ispitati lekar e zakljuiti da je pacijent bolestan i nastavie ispitivanje drugih pulseva. Ukoliko se osnovni puls moe ispitivati lekar e proveriti da li je on: - masivan - lagan - promenljiv - plivajui - potonuo - dubok - otar - tvrd - zategnut Ukoliko osnovni puls ima jednu od ovih osobina, negde u organizmu postoji "kvar" koji treba pronai i popraviti. Najvea i obino prva indicija lekaru da je neka osoba bolesna, jeste znatno manji ili znatno vei broj otkucaja prirodnog, konstitucionog pulsa od uobiajenih pet u jednom lekarevom disajnom ciklusu. Ako u toku jednog lekarevog disajnog ciklusa pacijentov osnovni puls udari sedam, osam ili devet puta onda je to znak da je ta osoba bolesna od neke vrste toplih bolesti. Ako puls udari sedam puta re je o lakoj prehladi ili je pregledana osoba pojela neku hranu koja joj ne odgovara. Lekar e ovakvom pacijentu pruiti pomo tako to e mu rei da treba da se odmori i ta treba da jede, ali mu nee dati nikakav lek. Ako puls udari osam puta, sigurno je re o poveanoj temperaturi i pacijentu svakako treba dati lek, ali on nije u opasnosti.
104

Ako puls udari devet puta u jednom ciklusu postoji mogunost da pacijent ima izliv krvi u mozak ili je neki njegov ekstremitet paralizovan i treba ga hitno leiti. Ako pacijentov puls udari etiri, tri ili dva puta u toku jednog lekarovog disajnog ciklusa, to je znak da ta osoba ima neku bolest koja se, prema klasifikaciji Tibetanske medicine, svrstava u hladne bolesti. etiri udarca u jednom ciklusu potvruju da pacijent jeste bolestan, ali da bolest nije ozbiljna. Moda je pregledana osoba stajala na hladnom vetru ili je pojela mnogo sirove hrane koja "poizvodi" hladnou u telu i on zbog toga ima tekoa u varenju. Ni tri udarca nisu toliko loa. Oni pokazuju da je pacijent bolestan, ali da lekovima moe da bude izleen. Ako pacijentov puls udari samo dva puta u toku jednog lekarevog disajnog ciklusa, onda je to najava najtee vrste bolesti, svrstane u hladne bolesti prema klasifikaciji Tibetanske medicine. 9. Ispitivanje bolesnika, traganje za boleu itanjem pacijentovog pulsa ovde ulazi u najkomplikovaniju i najteu fazu. Lekar, istovremeno, mora da vodi rauna o osnovnim pulsevima, o svim njihovim varijantama i o svim njihovim moguim "kvarovima", ali i o ostalim brojnim pulsevima. Pored prirodnog, mukog, enskog i neutralnog pulsa, tibetanski lekari poznaju u osnovne pulseve ubrajaju i est toplih, est hladnih pulseva i etiri pulsa bolesti, to ukupno ini 20 glavnih pulseva. Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva pokazalo da je pacijent bolestan, lekar, pregledom,

105

opisanim delimino u poglavlju pet prelazi na lociranje bolesti. 10. Tibetanska medicina poznaje ukupno 424 osnovnih 33 bolesti kategorisanih prema poremeaju ravnotee tri vrste energije - rLunga, mKrispa i Badkana. Otuda je sledea faza utvrivanje koja od ove tri energije "nije u prirodnoj ravnotei" sa ostalim dvema. Pojednostavljeno reeno, lekar sada utvruje tip bolesti, odnosno "kvar" u jednoj od tri energije. Naravno, mogua je istovremena "neravnotea" dve, pa i sve tri energije. I svaka od tri energije ima svoju vrstu pulsa. Ako je rLung poremeen, lekar e, pod prstima, osetiti da puls te energije udara tupo, muklo. Bolest izazvana poremeajima energije mKrispa odraava se "u nenom, ali stegnutom i uvrnutom" pulsu. Bolest, izazvanu poremeajima Badkan energije, lekar e, posle jakog pritiska na areteriju, osetiti kao "potonuo i ravan puls bez snage". Tibetanski lekari razlikuju i kombinacije pulseva koje nastaju onda kad su poremeene dve ili tri pacijentove energije. Tumaenje kombinovanih pulseva moe se primeniti i pri drugim vrstama pregleda, ali obavezno se primenjuje pri pregledu krvi i trudnica. Na taj nain se moe proveriti ima li pacijent visok, nizak ili normalan pritisak, da li je njegova krv loa, da li je ista itd. Kod trudnica istovremeno se posmatraju i analiziraju pulsevi bubrega i krvi. Ispitivaje spoljnjih i naroito unutranjih povreda je vrlo vana grana dijagnostike Tibetanske medicine i ono je
U nekim tibetanskim tekstovima stoji "ukupno 404 osnovnih bolesti". (Prim. autora).
33

106

opisano u ovom desetom poglavlju. Ako je ovek povreen spolja ili ima unutranje povrede, onda e njegovi osnovni pulsevi postati "naduti/otekli, jaki i kucae vrlo brzo". itanjem pulsa lekar moe da utvrdi da li je neko uboden ili udaren tvrdim predmetom i da li u njegovom telu postoji zrno. Ako u telu oveka postoji zrno njegov puls e izgledati kao da "u jednom udarcu postoje dva". Ako lekar otkrije da zrno postoji u telu on e upotrebiti svih est prstiju obe ruke da bi precizno utvrdio u kome se organu zrno nalazi. Uz pomo tri prsta tibetanski lekari su u stanju da odrede stepen povrede glave oveka stradalog u saobraajnoj ili drugoj nesrei. Ako su povreeni samo koa i potkono tkivo, lekar e na svom kaiprstu osetiti pojaani pacijentov puls. Kada su pvreene kosti lobanje srednji prst e registrovati "iskrivljeni" puls. Ako je i mozak povreen onda e lekar na domalom prstu osetiti vrlo brzi puls. 11. Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva pokazalo da je pacijent bolestan, i ako je utvrdio vrstu bolesti, lekar prelazi i na lociranje bolesti pregledom kojim ispituje funkcionisanje raznih delova tela. - Kaiprstom lekar pregleda funkcionisanje srca, grudi, centre za oseaje u glavi, pet organa ula i sve druge delove tela od srca do vrha glave. - Srednjim prstima lekar pregleda funkcionisanje onog dela tela koje poinje od donjeg dela srca do gornjeg dela bubrega, ukljuujui kou i sve organe u tom delu. - Domalim prstima lekar ispituje bubrege, sve organe koji lee u ravni bubrega i sve delove tela ispod te ravni, ukljuiv deo lea, noge i none prste.

107

12. Dvanaesto i veoma dugo poglavlje o pulsevima, pored ostalog, sadri opis sedam zadivljuih pulseva ija primena izaziva duboku nevericu ljudi obrazovanih u zapadnom sistemu kolstva. Po terminologiji razumljivoj oveku sa zapada, ti pulsevi bi se mogli nazvati pulsevima odnosa meu ljudima i to su: a. Puls porodice b. Puls gosta c. Prijateljski puls d. Neprijateljski puls e. Puls tetnog uticaja f. Puls uzajamnog uticaja g. Puls trudnoe Poglavlje sadri detaljna uputstva za postavljanje dijagnoze pacijentu koji je ostao kod kua, a umesto njega na pregled je doao njegov najblii roak ili najbolji prijatelj. S pozicija savremene medicinske nauke potpuno je apsurdna i sama pomisao da se dijagnoza bolesti jedne osobe moe utvrditi pregledom druge, pa makar se radilo o najbliem krvnom srodniku - o majci, ocu, keri, sinu, brai ili sestrama. Meutim, tibetanski lekari to ine, a ukoliko iz bilo kog razloga to nisu u stanju da uine, obavezno moraju da odu do pacijenta da bi ga pregledali. Da bi dijagnoza uopte bile mogua, prvi je uslov da lekaru doe potpuno zdrav srodnik. Evo primera kako lekar utvruje od ega je obolela majka, umesto koje je na pregled dola potpuno zdrava erka. Lekar e, pre svega, ispitati puls erkinih bubrega.

108

- Ako je puls (jednog ili oba bubrega) usporen i ravan, to je znak da je majina jetra bolesna. - Ako je puls pun i jak to je znak da majka ima temperaturu i bolest rLung tipa. - Ako se puls jedva pipa, a istovremeno kao da je zategnut, onda je uzrok majine bolesti u okolini koja je okruuje. - Ako je ovaj puls jak, a doktor osea toplotu erkine ruke, onda majka ima infekciju nekog unutranjeg organa. Ukoliko je erka bolesna, onda lekar moe da ispita puls majinog srca, pod uslovom da je ona zdrava. - Ako erka ima groznicu i puls majinog srca bie jak, ak estok i pun. - Puls majinog srca e biti slab, spor i potonuo, ako je erka obolela od neke hladne bolesti, odnosno od rLung i Badkan tipa bolesti. - Ako erkina bolest pripada samo grupi rLung bolesti, onda e puls majinog srca udarati muklo. Odnos pulseva sina i oca isti je kao i odnos pulseva majke i erke. 13. Trinaesto i poslednje poglavlje sadri opise pulseva smrti. - Kada lekar utvrdi da svaki puls koji je pregledao udara, odnosno lepra kao zastava na vetru, onda moe da bude siguran da e taj pacijent umreti od bolesti rLung tipa. - Kad pulsevi udaraju ubrzano "poput male ptice krilima kad pokuava da se spase od sokola", oboleli e

109

umreti od bolesti tipa mKrispa. Bolest istog tipa nee preiveti osoba iji pulsevi drhte. - Ako pulsevi udaraju neujednaeno i neuredno, poput malo vode prosute na tlo, taj pacijent e umreti od bolesti tipa Badkan.

7.5 PULS TETNOG UTICAJA

Puls koji Tibetanska medicina naziva puls tetnog uticaja obavezno se javlja kod fiziki zdrave osobe ije se ponaanje "iz dana u dan neobino menja". Osnovna karakteristika tog pulsa su njegove iznenadne i este promene, bez obzira na sredinu i okolnosti pod kojima posmatrana osoba ivi. U pulseve tetnog uticaja spada, recimo, puls jetre koji se naglo zaustavlja, stisnut je, a zatim se relaksira, oputa. Takav puls tetnog uticaja "odgovoran" je za neuspeh u nainu ivota i karijeri pacijenta.

7.6 PULS TRUDNOE

Puls trudnoe tibetanski lekari ispituju da bi utvrdili: 1. trudnou 2. pol neroenog deteta 3. kakav e biti poroaj 4. kakav e biti novoroeni ovek 1. Utvrivanje da li je ena trudna obavlja se itanjem bubrenog pulsa. ena je trudna ako je puls oba bubrega "isturen i zavijen, rotirajui". 2.

110

Ako je puls desnog bubrega trudnice jai od pulsa levog bubrega, rodie sina. I suprotno, ako je jai puls levog bubrega, onda e roditi ker. 3. Ako se utvrdi da e beba biti sin, onda se ispituje puls odnosa majka-sin. Ako pulsevi majke i sina udaraju na regularan, prirodan nain - kao na primer u prolee kad su oba ova pulsa jasno izraena i precizna - onda e poroaj biti lak, uz minimalne bolove. Ako je puls bubrega naglaen, poroaj nee biti lak. Ako je puls bubrega naglaen i jo uz to je prolee, onda e poroaj biti maksimalno teak i moe se zavriti deformisanjem delova tela novoroeneta ili ak njegovom smru. 4. Ako, naroito u prolee, prijateljski puls (puls plua trudnice) ima normalne karakteristike, budui ovek e biti napredan, modernih shvatanja i uspean u poslu kojim se bude bavio. Ako puls sina tokom bilo kojeg godinjeg doba, ima sopstvene karakteristike, odnosno, ako odudara, ako se razlikuje od majinog, onda e budui ovek u svemu uglavnom biti prosean.

7.7 PRIJATELJSKI PULS I USPEH

Ovaj puls se ispituje kod glave porodice. Ako je puls njegove jetre jak, porodica e imati mnogo prijatelja, poduhvati njenih lanova bie uspeni i ivee u izobilju. Uloga pulsa srca, slezene ili bubrega u tumaenju ovog pulsa ima znaajno mesto. Ako glava porodice ima slab jedan od ova tri pulsa onda porodica nee imati prijatelja, ivee vrlo skromno i esto e doivljavati neuspehe.

111

Ako je puls plua glave porodice jak, onda e porodica stei umereno bogatstvo i isto takav broj prijatelja. Za preciznije prognoziranje blie budunosti porodice treba izvesti sloene analize i uporeivanja pulseva majka-sin i prijatelj-neprijatelj.

7.8 NEPRIJATELJSKI PULS

Ako je Tibetanska prirodna medicina u pravu onda su mnogi sukobi mogli biti izbegnuti. Meu najvanije pulseve Tibetanska medicina ubraja i takozvani neprijateljski puls. Na osnovu tog pulsa, tvrdi Tibetanska medicina, mogue je predvideti ne samo ishod dvoboja, nego i budui rezultat dvojice sporstkih takmiara, kao to su, recimo, bokseri. Tibetanska medicina ovako definie korienje neprijateljskog pulsa u prognostike svrhe : "Srvha ispitivanja ovog pulsa jeste da se nekoj osobi saopte posledice koje e je snai, ako napadne neprijatelja. Ako osoba koja napada ima jak puls plua, ona e pobediti neprijatelja. Osoba koja napada doivee poraz, ako joj je jak puls slezene. Ako je naglaen puls srca ili bubrega ili jetre, onda se mogu oekivati i pobeda i poraz." Pored navedenih, pri prognozama uzimaju se u obzir i sezonski puls i majin puls. Ako su ta dva pulsa jaka kod onoga ko treba da bude napadnut, onda ga protivnik/neprijatelj ne moe pobediti.

7.9 DALAJ LAMIN LEKAR

U poglavlju "itanje pulsa koji se odnosi na kosmiku energiju i sezonu" u lanku "Puls dijagnostika u Tibetanskoj medicini", objavljenom 1980. godine u prvom

112

broju asopisa "Tibetan Medicine", autor dr Jee Donden (Yeshe Dhonden), lini lekar dalaj lame, pored ostalog, pie da pri ispitivanju pulsa lekar mora da vodi rauna o tri stvari: 1. o godinjem dobu 2. o kosmikoj energiji 4. o vrstim organima i mekim organima

7.10

ULOGA RLUNGA U DIJAGNOSTICI

Poznavanje funkcije i prirode rLunga je temeljno znanje bez koga se ne moe zamisliti nadgradnja, poznavanje bilo kog drugog dela Tibetanske medicine, ali naroito ne dijagnostika. Zbog toga o rLungu i postoji najvie tekstova pevedenih sa tibetanskog, ali oni, zbog nepreciznosti autora ili moda prevodilaca na engleski, esto unose zabunu. U jednom tekstu, na primer, stoji da vitalne puteve kroz koje rLung krui ovekovim telom ine centralni i periferni nervni sistem. Meutim, u drugom tekstu se kae da centralni nervni sistem podrava funkcionisanje puteva koji povezuju rLung sa svim velikim organima i delovima tela. Opis funkcionisanje rLunga i dijagnostike sadri precizne podatke o organima i uputstva lekaru uz upozorenje na ta naroito treba da obrati panju. Evo citata jednog dela uvodnog teksta o znaaju i praktinoj primeni rLunga koji se, kao i sve drugo u Tibetanskoj medicini, ui napamet: "Kada neki unutranji organ kao to su, recimo, creva, ne funkcionie kako treba, nervi koji povezuju taj organ sa kimenom modinom prenose signal podraaja do 17. kimenog prljena.

113

Kimena modina, sa svoje, strane alje signal do povrine tela. Kako je koa po prirodi rLung organ, ona na svojoj povrini, registruje stanje unutranjeg organa, naroito u sluaju ako se radi o organu istog tipa, odnosno o rLung organu. Koa oveka, naroito onaj njen deo koji pokriva deo tela u kome je debelo crevo, a i oko 17. prljena, postaje suva i hrapava i malo gubi od svoje prirodne boje." Prema Tibetanskoj medicini "svaka od 20 taaka kimenog stuba povezana je sa nekim organom". Ispitivanjem koe abdominalnog regiona i na delovima kimenog stuba tibetanski lekari mogu da otkriju koji je organ oboleo i da utvrde kojoj, od tri osnovne vrste poremeaja - rLung, mKrispa i Badkan - pripada neka bolest. Stimulisanjem pojedinih delova na povrini tela mogue je (posredno) stimulisati kimenu modinu i nerve. Tibetanska medicina smatra da takva stimulacija uspostavlja senzorne i motorne aktivnosti u unutranjim organima, utie na krvne sudove i kapilare i menja luenje hormona. Stimulisanjem neke take na povrini koe, povezane sa obolelim organom, loe funkcionisanje tog organa se moe ispraviti ili bar poboljati. Navedeni nain ispitivanje simptoma i meusobne zavisnosti delova koe i unutranjih organa, nisu obavezni deo pregleda. Tu vrstu pregleda lekar Tibetanske medicine moe, ali ne mora primeni da bi utvrdio od ega pacijentg boluje i kako i ime ga treba leiti. Obavezni metod u dijagnostifikovanju bolesti jeste itanje bolesnikovih pulseva.

114

8.0 LEKOVI
8.1 UVODNA NAPOMENA
Za razliku zapadne medicine koja za istu bolest daje iste lekove tokom cele godine, Tibetanska medicina za istu bolest ima razliite lekove - zavisno od godinjeg doba. Otuda je tibetanska farmaceutika vrlo sloena nauka. Pored klasinih farmaceutskih sastojaka, tibetanski lekari za spravljanje lekova koriste i pojedine vrlo otrovne materije kao to su: - Strychnos nuxvomica, - Aconitum balfourii, - Aconitum spicatum, - iva i - olovo. Na kraju ovog poglavlja dato je ukupno deset recepata. Prva dva su jednostavna i mogu posluiti kao uputstvo za spravljanje najjednostavnije vrste tibetanskih lekova. Preostalih osam pripadaju sloenom delu tibetanskog medicinskog sistema i ovde su dati iskljuivo kao ilustracije, a nikako kao definitivno uputstvo prema kome se mogu praviti lekovi. Recepti sadre samo sastav, ali ne i razmeru, odnosno koliinu svakog sastojka, to je neophodno za njihovo sudelovanje u leku.

8.2 VRSTE LEKOVA

Tibetanska medicina poznaje oko hiljadu osnovnih vrsta lekova koje tibetanski lekari spravljaju od: 1. plemenitih metala i metala, 2. dragog kamenja,

115

3. minerala, 4. drveta, 5. kore drveta, 6. korenja, 7. listova, 8. cvetova, 9. plodova, 10. biljnih sokova, 11. delova tela pojedinih ivotinja. Sve ove vrste lekova meusobno su vrlo razliite kako po ukusu, tako po snazi, lekovitosti i po drugim osobinama.
8.2.1 Pretvaranje otrovne ive u lekoviti sastojak

Lekovi u iji sastav ulaze metali, plemeniti metali i dragocenosti jesu visoko specijalizovani lekovi, primenjuju se za leenje tekih oboljenja, a pripremaju ih samo lekari koji znaju uenja usmenih tantri. Pobrojane sirovine dele se u dve grupe, u prvu spadaju one koje se mogu topiti (zlato, srebro i drugi metali), a u drugu one koje se ne mogu topiti (drago i poludrago kamenje, biseri, korali i sline materije). Za spravljanje lekova od materija koje se mogu topiti tibetanski lekari, poznavaoci ovog proseca, upotrebljavaju specijalnu posudu ije su "tri specifine karakteristike" sastavni deo usmeno prenoenog znanja. Evo dostupnih izvoda o nainu na koji tibetanski lekari otrovnu ivu pretvaraju u lekovitu supstancu. 1. U posudu koja ima "tri specifine karakteristike" stave se iste koliine ive, crnog bibera, "neke vrste bele
116

zemlje", a etvrti sastojak "mora da bude neto vrlo toplo". Ovaj deo procesa preiavanja ive traje etiri dana, a sadraj lonca mea se u stalnim vremenskim razmacima. Sastojci dodati ivi imaju osobinu da "izvlae otrov iz ive". U poetku iva ima svoju prirodnu svetlo belu boje, a na kraju etvorodnevnog procesa, na kraju prve faze, pribliava se tamno plavoj, jer su "tri dodata sastojka izvukla iz nje najvei deo otrova". 2. U drugoj fazi tamno plava iva stavi se u vodu kojoj su ve "dodata tri nova sastojka". Kad voda provri, prospe se. 3. U treoj fazi prerade ili preiavanja, iva se mea sa dvostruko veom koliinom susamovog ulja ili ulja od slaice. Tako dobijena smea "dugo se kuva i stalno mea, jer ako se ne mea, iva e se zalepiti za posudu". Kad kuvanje bude zavreno, ulje se prospe. 4. Za etvrtu fazu potrebno je pripremiti onoliku koliinu sumpora koliko ima ive. Sumpor, prethodno, treba preistiti i osloboditi ga sopstvenog otrova. Preieni sumpor treba ravnomerno rasporediti po dnu posude u koju se, zatim, uliva jo vrela iva. Kako iva ostaje iznad sumpora, dva elementa se meaju kamenom da bi se dobila jednolina smea. Smea se ponovo stavlja na vatru i kuva. Kad sumpor izgubi boju i miris, to je znak da je i preostali otrov izvuen iz ive. U posudi je ostala materija koju tibetanski lekari nazivaju Ngulu-co-tal, to u slobodnijem prevodu znai "kuvana iva u prahu".

117

Tako pripremljena "kuvana iva u prahu" koristi se kao sastojak za spravljanje vie vrsta lekova34.
8.2.2 Pretvaranje dragog kamenja u lekoviti sastojak

Pretvaranje materija koje se ne mogu topiti - tirkiz, lapis lazuli, koral itd - u lekoviti sastojak takoe spada u znanja koja se prenose usmeno. Sledei opis, kao i prethodni, sainjen je od dostupnih i ipak prevedenih delova usmenih tantri. Kamen, recimo tirkiz, stavi se ceo (drugo drago kamenje se razbija u to sitnije komadie) u posudu sa vodom u koju su ve stavljeni lekovi napravljeni od drveta. Posle jednoasovnog kuvanja preostala voda se prospe. U posudu se ponovo sipa voda u koju se, pored kamena koji se obrauje, stavlja i lek napravljen od jedne vrste cveta. Voda se prokuva drugi put i prospe. Onda se ono to je od kamena osalo tri puta ispere hladnom vodom i ostavi da se osui na zemlji van dostupa ivotinja. Pripremanje ili preiavanje raznih vrsta dragog ili poludragog kamenja je, uglavnom, slino. Ovako pripremljeni lekoviti sastojci kombinuju se, odnosno meaju se sa 25 drugih vrsta lekovitih sastojaka. Dr Dolma tvrdi da preieni tirkiz "ima magini efekat" i da za dve nedelje moe potpuno da izlei hepatitis. Ona kae da je preieni "beli biser dobar za mozak, za oteenja mozga, za slabosti mozga zbog kojih

Osim u farmaceutici, iva se u starim sanskritskim tekstovima javlja i kao pogonsko sredstvo za "najmanje sedam vrsta vimana", letelica koje se pominju u starim zapisima prastanovnika Indijskog potkontinenta. iva se u letelici drala u kontejneru od posebnog materijala, a energija iz nje oslobaala se kontrolisanim zagrevanjem. U jednom od tekstova koje je sa sanskrita preveo dr Kindilal, stoji da je "velika vimana imala etiri kontejnera sa ivom koja je sluila za pogon". (Prim. autora)

34

118

nastaje paraliza, za epilepsiju, za tumore na mozgu i za stabilizaciju kotane sri".

8.2.3 Priprema zlata za farmaceutsku primenu

Tibetanska medicina tretira zlato kao jednu od osnovnih farmaceutskih supstanci koja se koristi u pilulama za produavnaje ivotnog veka i za leenje trovanja35. Tibetanska medicina raspoznaje tri vrste zlata koje mogu biti koriene za lekove. Prva vrsta ima boju koja je meavina braon i crvenkasto ute. Druga vrsta je zlato iste ute boje, a trea vrsta je bele boje. Ako se upotrebi nepreieno, zlato je otrov. Tibetanski lekari, poznavaoci usmenih tantri, na sledei nain pretvaraju zlato u lekoviti sastojak. 1. Zlato se uvije u vrlo fin i tanak papir. 2. Tako uvijeno zlato se sa svih strana obloi istom glinom. 3. Onda se sve to zajedno stavi u vatru koja mora biti od drvenog umura. 4. Vatra se duvanjem pojaava i odrava. 5. Kad glina postane crvena - to je znak da je zlato preieno i spremno da bude upotrebljeno kao sastojak leka. 6. Glina se vadi iz vatre i ostavlja da se ohladi. 7. Kad se glina ohladi stavlja se na ravnu povrinu i odvaja od zlata.

Zlato se i u savremenoj medicini koristi kao lek u injekcijama za leenje nekih vrsta hroninog reumatizma. Razlika je, oigledno, u nainu kako jedna i druga medicina pripremaju zlato za upotrebu. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)

35

119

8. Preieno zlato je jo uto, a kad se dodirne, ono se raspada i pretvara u prah koji se moe upotrebiti kao sastojak leka.
8.2.4 Pripremanje pilula

Pilule su najei oblik lekova Tibetanske medicine, prave se od svih 11 elemenata pobrojanih na poetku ove glave. Procedura za njihovo spravljanje je sloena, a pojedini lekovi mogu imati i vie od 30 sastojaka. Tibetanski lekari za proizvodnju pilula ne koriste nikakve maine i svaki sastojak moraju da obrade, da pripreme runo. Ukoliko neki sastojak nije pripremljen kako treba, onda e on, u smei sa ostalima, zadrati prvobitne, prirodne osobine i lek nee biti efikasan. Kad napravi meavinu neophodnu za neki lek, lekar je ostavlja najmanje jedan dan da se sui, a onda od nje pravi manje ili vee kuglice. Ako su pilule za tople bolesti (poremeaji mKrispa energije i krvi) onda se sue u senci, a ako su za hladne bolesti (poremeaji Badkan i rLung energije) sue se na suncu, jer "na taj nain da prikupljaju dodatnu energiju koju prenose pacijentu". Kad se pilule osue do odreenog stepena, stavljaju se u vrlo uzan i vrlo dugaak dak ije krajeve dva oveka naizmenino podiu i sputaju. Pilule se kotrljaju s jednog na drugi kraj. Procedura traje ceo dan, a cilj je da se iz leka izbace svi preostali molekuli vazduha. Ukoliko bi vazduh ostao u pilulama on bi omoguio prodor i razmnoavanje bakterija. Pilule pripremljene na ovaj, tibetanski nain vrlo su tvrde, otporne su na zagaenja bilo koje vrste, imaju (gotovo) neogranien vek trajanja, a mogu se upotrebiti tek ako se dobro istucaju.

120

8.2.5 Pripremanje ostalih lekova

Svi lekovi koji se prave kuvanjem tri ili vie sastojaka imaju zajedniko ime tang. Sastojci mogu biti: drvo, kora drveta, korenje, listovi, cvetovi, plodovi i biljni sokovi. Svaki sastojak tanga mora biti uzet ili ubran u odreeno vreme godine, a samo pripremanje je vrlo jednostavno - sastojci se pomeaju i skuvaju. Naravno, lekar mora da zna koje sastojke da upotrebi i u kojim koliinama. Sledea grupa lekova spravlja se od istih sastojaka kao i prethodna, uz izvesne dodatke, a sastojci se ne kuvaju, nego melju ili tucaju i pretvaraju u prah. Dodaci mogu biti razliiti, ali nisu brojni. Poslednju grupu tibetanskih lekova ine sirupi u iji sastav, pored 11 osnovnih elemenata, ulaze za oporavak bolesnika neophodne hranljive tvari kao to su kosti, kotana sr, masti i slino. Hranljive tvari se prvo skuvaju, a onda se pomeaju sa lekovitim sastojcima.
8.2.6 Lek za gubitak teine

U veu posudu za kuvanje uliti etvrt litra vode i staviti je na vatru. Kad vode provri i kad jedna treina vode ispari, staviti jednu ajnu kaiicu meda i meati. Voda i med treba da postanu bela smea sa belom penom na povrini. Ukoliko je med planinski, utoliko bolje. Planinski med je nastao od biljaka koje nisu (ili su najmanje) industrijski zagaene. Nastalu smeu popiti im se malo ohladi, odnosno to je mogue topliju. Smeu popiti odjednom i najmanje pola sata pre doruka, odnosno pre bilo kakvog uzimanja hrane zbog toga to su nervi i krvni sudovi "otvoreni i med slobodno
121

cirkulie". Smea blokira akumulaciju masti u telu, a sadri i najvie prirodnih (biljnih) supstanci neophodnih za pravilan rast, razvoj i funkcionisanje ovekovog organizma, pogotovu mladog. Ukoliko se uzima sa drugom hranom, efekat je sporiji i minimalan, jer organi za varenje treba da prerade i tu hranu. Delovi meda ostaju nepreraeni i kao takvi budu izbaeni iz tela. Organizam tako moe ostati i bez bitnih sastojaka koje med sadi.
8.2.7 Lek za jaanje

Svako jutro skuvati malo mleka, ubaciti malo meda, izmeati i popiti. Ukoliko je med planinski, utoliko bolje. Tibetanska medicina preporuuje da se i meavina meda i mleka uzima najmanje pola sata pre doruka.
8.2.8 Lek za mentalne bolesti

Sastav: Aquilaria agollocha, Myristica fragrans, Bambusa textilia, Sauurea lappa, Terminalia chebula, Melia composita, Commiphora camphora, Mesua ferrea. Upotrebljava se za: - eliminisanje energije rLung, nagomilane u predelu srca - zaustavljanje irenja rLunga to se ogleda u sledeim simptomima: - nemir - letargija - tupost - nesposobnost za koncentraciju - bolove u dojkama
122

- bolove izazvane promenama u funkciji jetre Doziranje: 2-3 grama, ujutro ili uvee sa toplom vodom.
8.2.9 Lek za poremeenu energiju rLung

Sastav: Aquilaria agollocha, Eugenia caryophyllata, aesnomeles lagenaria, Myrisitica fragrans, Carthamus tinctorius, Melia composita, Inula racemosa, Babmbusa textilis, jelenji rogovi, Shorea robusta, Sauurea lappa, Strychnos noxvomica, Terminalia chebula, Fragaria nilgeernsis, Mesua ferrea, Embilica officinalis, Pterocarpus santalinus, zeje srce, slonov uni kamenac, biser ili koljkin oklop. Upotrebljava se za: - stabilizaciju rLung energije i krvi - neuroloke poremeaje, naroito za Parkinsonovu bolest, cerebralnu ishemiju, deliminu paralizu, ukoenost udova i facijalna iskrivljenja naroito u predelu usana i oiju, - poveani pritisak - groznicu ili upalu izazvanu poveanjem rLung energije Doziranje: 2-3 grama dnevno, ujutru ili uvee, sa toplom vodom.
8.2.10 Lek za parazite i mikroorganizme

Sastav: Aconitum spacitum, Terminalia chebula, Sauurea lappa, Acorus calamus, mous, Embelia ribes Upotrebljava se za:
123

- unitavanje crevnih parazita i mikroorganizama koji napadaju glavu, zube, analni region i kou. - sve tople i hladne bolesti koje izazivaju paraziti i mikroorganizmi. - naroito za iznenadne bolove izazvane upalnom infekcijom. Doziranje: 2-3 grama, jednom dveno sa toplom vodom.
8.2.11 Lek ze hronine plune bolesti

Sastav: Vitis vinifera, Tinopsora cordifolia, Geranium sp, Terminalia chebula, Dendrobium moniliforme, Gentiana tibetica, Fritillaria delavayi. Upotrebljava se za: - hronine plune bolesti Doziranje: 2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom
8.2.12 Peti lek sa gvoem

Sastav: Gvozdeni prah, Terminalia chebula, Terminalia belerica, Emblica officinalis, Rubus idaeopsis. Upotrebljava se: - kao antipiretik, - za poboljavanje vida, - za kontrolu stalnog luenja suznih lezdi, - za upale onih kapaka Doziranje: 3-5 grama, jednom dnevno
124

8.2.13 Osamnaesti lek sa rododendronom

Sastav: Rhododendron aff. cephalenthum, Amomim subulatum, Terminalia chebula, Santalum album, Terminalia belerica, Pterocarpus santalinus, Emblica officinalis, Symplocos crataegoides, Bambusa textilis, Rubia cordifolia, Carthamus tinctorius, cinober, Myristica fragrans, Gentiana tibetica, Eugenia caryophillata, Cinnamomum zeylanicum, Elettaria cardamomum, Aquilaria agollocha. Upotrebljava se za: - irenje krvnih sudova - nervne poremeaje - paralizu ekstremiteta - Parkinsonovu bolest - iskrivljenje oiju i usta Doziranje: 2-3 grama, tri puta dnevno sa toplom vodom
8.2.14 Dvadesetpeti lek sa preienom ivom

Sastav: Preiena i otrova osloboena iva, Carthamus tinctorius, Bambusa textilia, Elettaria cardamomum, Amomum subulatum, Myristiva fragrans, Eugenia caryophyllata, Commiphora mukul, Acorus calamus, mous, Oxytropis chiliophylla, preieni sumpor, Commiphora camphora, Caia tora, Canabis sativum, Verbascum thapsus, Mucuna prurita, Caesalpinia bonducella, Eugenia jambolana, Gnaplium affine, Ferula jaeschkeana, kamena so, Sauurea lappa, bitumen. U kombinaciji sa drugim lekovima upotebljava se za:
125

- epilepsiju - lepru, - tumore, - edeme, - limfne poremeaje, - upalu grla i epiglottiditis, - otekla stopala, - reumatizam i - bubrene bolesti - naroito Doziranje: 1 gram dnevno sa toplom vodom.
8.2.15 Jedan tipian tibetanski recept

Sastav: Punica granatum, Cinnamomum zeylanicum, Eugenia caryophyllata, Commiphora mukul, Herpetospermum caudgerum, Terminalia chebula, Rosa sericea. Upotrebljava se za: - Badkan kjabo, - Badkan mugpo, - Badkris, - kombinaciju rLunga, mKrispa i Badkana ili za bilo koju kombinaciju dva od tri navedena i - naroito je efikasan protiv bolesti tipa Badkan serpo. Doziranje: 2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom

126

9.0 MENTALNE BOLESTI

9.1 PODELA MENTALNIH BOLESTI
Prema literaturi i izjavama lekara, leenje mentalnih oboljenja je jedna od najuspenijih grana Tibetanske medicine koja mentalne bolesti deli na: - tople mentalne bolesti (poremeaji mKrispa energije), - hladne mentalne bolesti (poremeaji rLung energije) i - seksualne mentalne bolesti. Tople i hladne vrste mentalnih poremeaja do tada zdravih osoba nastaju zbog: - prevelike koncentracije misli, - zagrevanja tela tekim vebama, pa onda naglo hlaenje, - prevelikog gubitka krvi, - preteranog plaa, - nepotrebne zabrinutosti, - este brige i - slino. Trea vrsta mentalnih bolesti u Tibetanskoj medicini je seksualna mentalna bolest koja se, zbog svoje specifinosti, posebno tretira.

9.2 LEENJE MENTALNIH BOLESTI

Prema definiciji, mentalno obolela osoba je ona... ... koja ne moe da kontrolie svoje ponaanje, ... koja peterano reaguje, ... koja se sukobljava sa ljudima iz svoje okoline,

127

... koja lomi stvari i ... koja se ne ponaa kao drugi ljudi. Ako je sluaj iznenadan, drastian i hitan, Tibetanska medicina preporuuje da prvi tretman bude grub, jer se mentalno poremeena osoba jedino zaplaivanjem moe smiriti da ne nanese tetu drugima. Mentalnog bolesnika treba potopiti u hladnu vodu ili ga silom drati da lei na podu. U posebno tekim sluajevima korisno je istui obolelog, ali ne treba ga tui da bi mu se naneo fiziki bol, ve samo da bi se u njemu izazvao oseaj straha. Posle prvog smirivanja pacijenta poinje leenje davanjem tibetanskog leka koji u sebi sadri 25 razliitih sastojaka. Posle davanja leka, lekar primenjuje moku.

9.3 MOKA ZA TOPLE MENTALNE BOLESTI

Lekar prvo pripremi delove biljaka i eventualno druge sastojke koje e upotrebiti za moku. Pomeane sastojke podeli na tri dela, delove stavi na tri moka take i zapali. 1. Prva moka taka za leenje mentalnih bolesti je na vrhu glave, a nalazi se uz pomo preseka dve linije. Jedna linija se povue izmeu vrhova uiju, a druga od vrha nosa do udubljenja u zadnjem delu glave. Za odreivanje te take najbolje je upotrebiti kanap. Gde se dve linije, dva kanapa ukrtaju tu je prva moka taka za leenje mentalnih bolesti. 2. Druga moka taka je na grudima. Kanap se razapne izmeu dve bradavice, zatim se savije na dva jednaka dela, pa postavi na jednu bradavicu i usmeri se

128

prema drugoj. Kraj prepolovljenog kanapa bie tano na drugoj moka taki za leenje mentalnih bolesti. 3. Trea moka taka nalazi se iznad pacijentovog srca, na udaljenosti od "jednog pacijentovog palca". Primena moke na tim trima takama uspeno lei mentalne bolesti. Koliina medicinske meavine koja se pali na jednoj moka taki jednaka je vrhu pacijentovog malog prsta. Sastojci za moku stavljaju se direktno na kou i kad se zapale sagore odmah bez ikavih opekotina. Moka se mora primeniti prema redosledu kojim su take pobrojane. U suprotnom, leenje nee biti uspeno. Sagorevanje moke na vrhu glave zaustavlja i spreava dalje oticanje energije neophodne pacijentu, a sagorevanje na ostalim takama regulie njen raspored u organizmu.

9.4 MOKA ZA HLADNE MENTALNE BOLESTI

Simptomi hladnih mentalnih poremeaja: - kad je osoba previe tiha, - kad osoba ostaje u zatovrenim i tamnim prostorijama, - kad plae dugo i grevito, - kad nou ne moe da spava, - kad govori sama sa sobom i - slino. I u sluajevima hladnih mentalnih bolesti primenjuje se moka. Lek se sastoji od 11 sastojaka, a pali se na svakoj od tri sledee take, ali ne u isto vreme.

129

Istovremena primena moke na svim trima takama vrlo je opasna po pacijenta. 1. Izmeu prvog i drugog kimenog prljena. 2. Izmeu petog i estog kimenog prljena. 3. Izmeu estog i sedmog kimenog prljena. I u ovom sluaju redosled se mora potovati. Moke se na drugoj taki pali nedelju dana posle primene moke na prvoj taki. Paljenjem moke na ovoj taki "daje pacijentu potrebnu toplotnu energiju". Kako je peti kimeni prljen nervima povezan za srce, to srce dobija neophodnu toplotnu energiju. Paljenje moke na ovoj taki pomae i pri bolestima kotane sri, jer se uneta energija prenosi se i na kosti i na kotanu sr i deluje pozitivno na njih. Pacijent se ostavi na miru etiri sedmice i onda se moka pali i na treoj taki. Kroz ovu taku unosi se energija koja "uravnoteava snagu misli".

9.5 SEKSUALNE MENTALNE BOLESTI

Deaci ili mladii esto priaju kako su devojice ili devojke lude za njima, kako ih proganjaju. Ako takve prie postanu opsesija onda je re o seksualnoj mentalnoj bolesti koja nije opasna po okolinu, ali jeste po mladia ili deaka i treba je leiti. Slian je sluaj i sa suprotnim polom. Oba pola onda pristupaju samozadovoljavanju, kae Tibetanska medicina, ne precizirajui smatra li takvu aktivnost tetnom ili ne, pa dalje objanjava kako se lee seksualne mentalne bolesti . Glavni, a esto i jedini lek je pilula koja nosi naziv "pilula sree", ali jednog je sastava za ene, a drugog za mukarce. Pilula za ene pravi se kombinacijom biljnih i

130

vonih sokova. Glavni sastojak je biljni sok koji se dobija iz zimzelenog drveta i to iz dela iznad samog korena. Pilula za mukarce je komplikovanija, jer ima devet sastojaka. Ukoliko ovi lekovi ne pomognu i za izraenije sluajeve seksualnih mentalnih poremeaja primenjuje se moka. Dve take na kojoj kod ena treba paliti moku nalaze se ispod pupka. Prva taka je etiri enina palca ispod pupka, a druga je jedan palac ispod nje. To su ujedno dve take enine seksualne snage. Tri take mukareve seksualne snage takoe su ispod pupka, ali na udaljenosti od est njegovih palaca. Tu je prva taka, a druge dve su po dva palca levo i desno

10.0 TERAPIJA
U prolee treba uzimati itarice, toplu i svarljivu hranu. Tokom leta hrana treba da bude bogata uljem, topla, slana i kisela. Jesenjoj sezoni odgovara hladna, slatka i uljem bogata hrana, a tokom zime treba da sadri itarice, kisele i slatke sastojke i treba da bude bogata uljem. Poremeaji najee nastupaju ako hrana nema osobine koje odgovaraju godinjem dobu. Ukoliko je poremeaj ve nastupio, onda se upotrebljavaju lekovi koji moraju da imaju i osobine koje odgovaraju godinjem dobu.

10.1 UNUTRANJA I SPOLJNA TERAPIJA

Tibetanska medicina poznaje sledee osnovne vrste tereapija: 1. davanje sredstva koja izazivaju povraanje, 2. ubacivanje kapi u nos,

131

3. masaa, 4. obloge, 5. putanje krvi, 7. mineralne kupke, 8. termalne kupke, 10. zlatne igle ili druge igle (akupunktura), 10. Moka36 11. biljni lekovi, 12. biljno-mineralni lekovi, 13. lekovi od biljaka, plemenitih metala i/ili dragog kamenja 14. hirurgija - izgubljena krajem X veka Svaka terapija Tibetanske medicine prvenstveno je usmerena na uspotavljanje pravilne funkcije tri energije rLunga, mKrispa i Badkana. Prema medicinskim tekstovima najbolji je onaj nain leenja koji maksimalno svestrano posmatra i tretira pacijenta. Lekaru se preporuuje da nae vremena i da sa pacijentom detaljno razgovara o njegovoj bolesti, da zajedno analiziraju bolesnikovo stanje i da se dogovore o fazama leenja. Zavisno od prirode poremeaja, odreuje se unutranja ili spoljna terapija. Unutranja terapija to je leenje tibetanskim lekovima koje pripremaju sami lekari. To je osnovna terapija u Tibetanskoj medicini. Spoljna terapija, nazvana je tako to spolja deluje i na telo i na organe, iako su oni, moda, u telu pacijenta. Spoljne terapije je u izvesnom smislu dopunska terapija,
Na telu postoji 78 taaka na kojima tibetanski lekari primenjuju masau, akupunkturu ili moku. (Prim. autora)
36

132

jer se koristi da bi se njome uklonili ostaci poremeaja i da bi se spreio recidiv bolesti. U spoljne terapije spadaju: 1. Moka 2. Masaa 3. Hidroterapija 4. Obloge 5. Oleacija Svaki od ovih oblika spoljne terapije moe biti upotrebljen za razne vrste bolesti. Terapijama od 1 do 4 obavezno mora da prethodi oleacija, jer se na taj nain se postiu maksimalni rezultati.

10.2 ODREIVANJE TERAPIJE

Prilikom odreivanja terapije obavezno se uzimaju u obzir sledei elementi i to po redoseldu kako su navedeni: 1. teina bolesti 2. godine bolesnika 3. godinje doba 7. mesto bolesti 5. spospobnost pacijenta da vari hranu 7. eventualne (ve postojee) komplikacije

10.3 DVA NIVOA LEENJA

Osnovno leenje u Tibetanskoj medicini ima dva nivoa: 1. leenje ishranom i ponaanjem okoline 2. leenje uzimanjem lekova i druga terapija Drugi nivo leenja dalje se deli na 11 vrsta oralnih lekova koji su gradirani i koji se koriste na osnovu precizne i definitivne klinike slike pacijenta.
133

Uporedo sa oralnom medikacijom (uzimanje lekova) primenjuju se, prema potrebi, dopunske terapije, kao to su: 1. oleacija 2. izazivanje povraanja 3. klistir 7. supozitoriji 5. nazalna inhalacija 7. pranje i kupanje

10.4 TREI NIVO LEENJA

Ako ni jedna od pobrojanih terapija ne ispravi poremeaj ili kad je poremeaj teak i hronian, onda se primenjuje trei nivo leenja poznat kao spoljna terapija. On se, zavisno od patoloke slike, dalje deli na nisku i na visoku. Niska terapija ima tri dela: - masaa - hidroterapija - oblozi Visoka terapija ima dva dela: - moka - putanje krvi

10.5 PRIMER LEENJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Ako je pacijentu muka u stomaku i ako mu je stomak nadut lekar e itanjem pulsa najverovatnije ustanoviti da pacijent "pati od opteg rLung poremeaja sa vrlo izraenim simptomima". Ovaj poremeaj je u stvari prenaglaeno stresno stanje sa funkcionalnim problemima
134

simpatikog nervnog sistema to izaziva veliki broj difuznih simptoma od kojih su najizraeniji muka u stomaku i nadutost. U ovakvim sluajevima lekar e se: - prvo pobrinuti za fizike simptome bolesti davanjem lekova (oralna medikacija). - pobrinuti za ishranu i to je drugi korak leenja. - zatraiti od okoline da uskladi ponaanje prema potrebama pacijenta. Kada spoljni simptomi budu smanjeni, kad dijetalna ishrana i psihika terapija budu odreene i kad patoloke aktivnosti budu lokalizovane na gastro-intestinalnu oblast, primenjuje se blagi klistir, a ako bude potrebno primenjuje se jai i sve jai, sve dok "patoloke aktivnosti rLunga" ne budu uklonjene iz organizma. Dalje se preporuuje mazanje uljima (oleativna terapija) i masaa kako bi se poboljala cirkulacija krvi i telu obezbedila energija. Mazanje uljima i masaa posebno su efikasni u poboljavanju rada organa za varenje. Ako se na ovom stepenu leenja pacijent jo ali na simptome kao to su; bolovi u leima, ukoenost ili omamljenost, drhtavica, lupanje i/ili treperenje srca, poslednja terapija se ponavlja. Kad bude uspostavljena totalna kontrola simptoma, odnosno kad simptomi budu eliminisani, prelazi se na osnovu vitalnih funkcija organizma koje su, moda, poremeene, terapijom kao to je, recimo, klistir. Za jaanje organizma i obnovu normalnih funkcija sistema mogu se upotrebiti i (blaga) vina i ulje.

135

10.6 PRIMENA MOKE I/ILI AKUPUNKTURE NA KIMENOM STUBU

Moka se koristi za leenje hladnih bolesti, odnosno bolesti tipa Badkan i rLung, a akupunktura se koriste za tople bolesti, odnosno za bolesti tipa mKrispa. Leenje jednim ili drugim sredstvom primenjuju se na istim takama. Na osnovu postavljene dijagnoze lekar e odluiti da li da upotrebi moku ili akupunkturu, a primenie ih, najpre, na kimenom stubu. Moka se primenjuje uvek na ispupenju prljena, a nikad izmeu dva ispupenja, jer postoji opasnost da se otete krvni sudovi. Moka se primenjuje dok vatra ima crvenkastu boju i dok pacijent ne pone da se izmie zato to je poeo da osea toplotu. Prema Tibetanskoj medicini prvi prljen kimenog stuba je "stanite rLunga" i on se smatra nekom vrstom centralne take ove vrste energije. Ova taka se lako locira, nalazi se u udubljenju odmah ispod zadnjeg dela glave, i koristi se za leenje u raznim sluajevima ludila. Svaki sledei prljen je takoe taka ze leenje neke vrste bolesti primenom moke ili akupunkture. Ako je bolest tee prirode, onda se pored same take na prljenu, moka ili akupunktura, primenjuju i na dvema takama koje su u ravni glavne take, a od nje su udaljene lekarev palac levo i desno. Leenje na tim trima takama primenjuju se istovremeno, moku e lekar primeniti ako je bolest klasifikovana kao hldna, a igle kao topla. Leenje na jednoj, centralnoj taki prvog prljena lekar e primeniti ako pacijent ne moe da spava, ako je utuen ili ako zbog nekog razloga drhti, a koju e vrstu

136

leenja primeniti, zavisie da li je bolest hladna (moku) ili topla (akupunkturu). Lekar e istovremeno primeniti moku na trima takama prvog prljena ako je bolest hladna, odnosno ako je izazvana poremeajima rLunga. Takav je, recimo, sluaj pacijenta koji je ranije bio blago poremeenog uma, ali se stanje pogoralo i on je postao potpuno lud. Isti nain leenja bie primenjen za sve bolesti nastale kao posledica poremeaja rLunga, kao to su: totalna gluvoa, srani poremeaji koji se odraavaju kao jako lupanje srca, za paralizu gornjeg dela tela, razne vrste ludila kao to su one koje oduzimaju mo govora ili oboleli proizvodi ludake zvukove. 2. Drugi prljen37 koristi se za leenje bolesti nastalih poremeajima rLunga i mKrispa. Moka se primenjuje na jednoj, centralnoj taki drugog prljenja ako su pacijentove oi poutele i ako je izgubio apetit. Meutim, ako pacijentov stomak ne vari hranu zbog unih poremeaja, ali bolesti hladnog tipa, onda se moka, pored centralne, primenjuje i na levoj i na desnoj taki. 3. Trei prljen je centralna taka za leenje obolenja nastalih kao posledica poremeaja Badkana i rLunga. Ako se pacijent teko kree, ako njegov stomak vari hranu, ali teko, onda se moka primenjuje na centralnoj taki treeg prljena. Lekar e iskoristiti sve tri take (centralnu, levu i desnu) da bi istovremeno primenio moku ako se
Tibetanska medicina ne deli kimene prljenove prema delovima tela na vratne, torakalne i lumbalne, ve ih jednostavno broji poev od jedan. (Prim. autora)
37

137

neka bolest tipa Badkan proiri na gornji deo tela i ako njegov stomak ne vari hranu. 4-5. Tibetanska medicina definie funkcionisanje plua kao aktivnost "pet majki i pet sinova". Delovi plua koji su iza uspravne ravni srca (leni deo) fukncioniu "kao pet majki", a delovi isped ravni srca (grudni deo) "kao pet sinova" i njihove centralne take nalaze se na etvrtom i petom prljenu. etvrti prljen je mesto na kojem se lee bolesti plua izazvane poremeajima rLunga, odnosno poremeajima funkcija "pet majki", odnosno bolesti u delovima plua iza uspravne ravni srca. To su one bolesti u kojima pacijent ponekad ima oseaj kao da su mu plua prazna. Tada se koristi samo srednja, centralna taka. Ako pacijent, uz to, ima bolove, lekar e istovremeno primeniti moku na trima takama. Peti prljen je mesto na kojem se lee bolesti plua izazvane poremeajima Badkana, odnosno poremeajima funkcija "pet sinova", odnosno delovima plua ispred uspravne ravni srca. Jedna taka se koristi kad ima previe luenje iz plua. Ako je to luenje plavkaste boje onda se koriste sve tri take, naravno, istovremeno. U jednom predavanju Dr Lobsang Dolma kae da zapadni lekari obino odstranjuju delove plua pacijentima obolelim od raka i, pozivajui se na uenja Tibetanske medicine, objanjava zato neki od njih, po njenom miljenju, preive, a drugi ne. "Ukoliko je", kae dr Dolma, "odstranjen deo koji obavlja funkciju 'pet majki', pacijent e preiveti jer je tkivo tog dela plua vee i jae.

138

Ukoliko, pak, hirurg odstrani deo plua koji obavlja funkciju "pet sinova", dakle deo plua ispred uspravne ravni srca, pacijentov ivot je ugroen, jer su ti delovi plua povezani sa brojnim, ivotno vanim krvnim sudovima, zbog ega e, posle eventualnog trenutnog i privremenog poboljanja, nastupiti komplikacije i pacijent e umreti". 6. esti prljen je centar ivotno vanih krvnih sudova. Kao i prvi, i esti prljen se koristi za leenje ludila, ali i za leenje osoba koje imaju potrebu da neprestano govore, kao i onih koje govore normalno i odjednom izgube svest. Za leenje se koriste sve tri take istovremeno. 7. Za leenje se koristi centralna taka sedmog prljena ako pacijent ima jako lupanje srca, onda kad je i na pacijentovom grudima vidljivo koliko srce jako i brzo udara. Tri take se istovremeno koriste kad pacijent osea bolove u srcu. 8. Za osmi prljen vezana je jetra. Kad je jetra oslabila ili kad je obolela zbog poveanog Badkana, onda se moka primenjuje na jednoj taki. Na trima takama osmog prljena moka se primenjuje kad je pacijent, zbog slabe jetre, ve znatno izgubio na teini i nema apetit. 9. Deveti prljen je vezan za osmi, a moka se na njemu primenjuje kad neka osoba podriguje i/ili povraa i kad jede i kad ne jede. Tri take se koriste kad pacijenta boli jetra bilo da se kree, stoji, sedi ili lei. 10.

139

Deseti prljen je centar za leenje unih poremeaja, ali za bolesti toplog tipa (akupunktura), za razliku od drugog prljenja koji je takoe centar za leenje unih poremeaja, ali hladnog tipa (moka). Ovaj prljen se koristi za eliminaciju kamena iz ui. Za razliku od zapadnih lekara koji hirurkima zahvatom vade kamen, lekar Tibetanske medicine e prvo odrediti kojoj vrsti bolest pripada, a zatim e mokom ili zagrejanim (zlatnim) iglama rastvoriti kamen, da bi ga, potom, uz pomo drugih sredstava izbacio iz pacijentove ui. Ako je kamen vrlo veliki, onda se koriste sve tri take. Posle rastvaranja i izbacivanja kamena na ovaj nain, u ponovo funkcionie normalno. Tri take se koriste kad obolela osoba ima glavobolju zbog velikog kamena u ui, kad izbacuje braonkastu u i kad su joj oi ute. 11. Jedanaesti prljen je centar za leenje slezene. Centralna taka se koristi kad pacijent ima bolove u slezeni i kad mu je stomak nadut. Tri take se koriste kad je pacijent slab zbog oboljenja slezene, kad previe spava i kad slezena proizvodi zvukove u nadutom stomaku. 12. Dvanaesti prljen je centar za eludac. Kad je eludac neke osobe izgubio toplotnu energiju i zbog toga ne vari hranu kako treba, onda se za leenje koristi jedna, centralna taka. Tri take se koriste za tee oblike istog problema, odnosno ako se nesvarena hrana zadrava u elucu, ako pacijent povraa i/ili ako ima proliv. 13. Trinaesti priljen je centar semenovoda kod mukaraca i materice kod ena.
140

Centralna taka se kod ena koristi kad je isticanje enine menstrualne krvi zbog neega prekinuto ili kad neprekidno tee i ne moe se zaustaviti, a takoe i kad u materici neto raste, a nije plod. Centralna taka ovog prljena se koristi za leenje slabog kvaliteta muke sperme koja gubi snagu ili umire, im mukarac ejakulira. Tri take se koriste kad je mukareva sperma "trula", odnosno kad je uta i ima ruan zadah. Takoe se koristi i kad zajedno sa semenom izlaze krv i gnoj. Kod ena tri take se koriste kad ona ima belo ili ukasto pranje, a takoe kad se krv i gnoj pojavljuju zajedno. 14. etrnaesti prljen je centar za probleme s bubrezima. Ako pacijent ima bolove u bubrezima i ako bubrezi obole od hladne bolesti, odnosno ako je energija rLung u njima poremeena, onda se za leenje koristi jedna taka. Tri take 14. prljena nikako ne treba koristiti za leenje bubrenih bolesti mukaraca, jer su one povezane sa njegovim testisima. Kad bi se tri take ipak koristile, mukarac posle izleenja bubrega ne bi mogao da dobija erekciju i postao bi impotentan. Za leenje bubrenih oboljenja kod ena ove tri take se mogu koristiti, a koriste se kad ena lei na leima i zbog bolova ne sme da se pokrene. 15. Petnaesti prljen je centar za probleme uriniranja i zaea. Centralna taka ovog prljena se koristi kad pacijent ne moe da kontrolie izbacivanje mokrae, kad

141

je neprekidno izbacuje ili kad ga "ari u kanalu" dok urinira. Sve tri take ovog prljena se koriste kad ena ne moe da zane ili kad je mukareva sperma slaba. 16 esnaesti prljen je centar za donji deo stomaka. Centralna taka, ispupenje ovog prljena se koristi kad pacijent ima problema sa tankim crevom, odnosno kad je rLung poremeen, a poremeaj se manifestuje kroz povremenu nadutost stomaka i kroz razne zvukove u stomaku. Ako su zbog veeg poremeaja rLunga, gore nabrojane pojave stalne, onda se koriste sve tri take 16. prljena. Primena moke na ovim trima takama naroito je korisna za leenje hemoroida. 17. Sedamnaesti prljen se koristi za leenje diizenterije i kad su "creva zavezana". Tri take se koriste kad u tankom crevu ima tumora koji ga blokira. 18. Osamnaesti prljen je mesto na kojem se odraava mokrani mehur. Centralna taka se koristi kad u mokranom mehuru postoji kamen ili kad se javljaju problemi sa prostatom. Sve tri take se koriste kad problemi sa mokranim mehurom i prostatom postanu hronini i kad u njima nema toplote. 19. Devetnaesti prljen je mesto na kojem se lee bolesti semena.
142

Ako postoji bolest koja blokira izbacivanje semena, onda se koristi centralna taka. Kad problemi sa semenom postanu toliki da pacijent ne moe da hoda, onda se koriste sve tri take ovog prljena. 20. Dvadeseti prljen je centar rLunga koji "isti (stomak) na dole". Poremeaji ovog rLunga stvaraju neprijatne situacije. U takvim sluajevima gasovi izlaze iz oveka nekontrolisano. Moka se primenjuje samo na centralnoj taki ovog prljena. Centralna taka se koristi i kad su, zbog istog poremeaja rLunga, noge "umrtvljene", ukoene i kad su lea ukoena. Ovo je maksimalno saeti i zapadnom sistemu obrazovanja prilagoen opis leenja primenom moke i akupunkture na kimenim prljenovima. Tu vrstu leenja ne primenjuju svi, ve samo visoko specijalizovani lekari Tibetanske medicine, to u ovom sluaju znai poznavaoci usmenih tantri, usmenih uenja. Greke mogu da budu opasne po pacijenta, jer se u svakom od nabrojanih prljenova stie veliki broj nerava. Manje specijalizavanim lekarima se preporuuje da sve tri take na navedenim prljenovima masiraju, jer opasnost postoji samo od primene moke i/ili akupunkture, a ne i od masiranja. Tibetanska medicina ne predvia primenu moke i akupunkture na preostalim prljenovima.

10.7 AKUPUNKTURA
Prema Tibetanskoj medicini postoji jedna vrsta energije koja nekontrolisano poveava seksualne nagone. Da bi neutralisali pojaanu seksualnu snagu tibetanski

143

lekari upotrebljavaju lekove, ali posle njih primenjuju akupunkturu da bi "pacijentu olakali tekoe". Akupunktura38 u Tibetanskoj medicini nije terapija koja pacijenta moe potpuno da oslobodi bolesti, kako se to esto pogreno veruje na zapadu. Akupunkturu se kao pomono sredstvo u Tibetanskoj medicini koristi vie od 2,5 milenijuma i to za umanjenje ili eliminisanje bolova, a lekari je najee izvode zlatnim, a ako njih nema, onda elinim iglama. Akupunktura, u stvari, eliminie simptome, ali ne otklanja uzrok bolesti. Ona poboljava cirkulaciju i opte odbrambene sisteme organizma, ali njeno delovanje je kratkotrajno, oko tri meseca.

10.8 AKUPREURA
Akupreura je pritiskanje pojedinih taka ovekovog tela i u Tibetanskoj medicini ima iru primenu nego akupunktura. Tibetanska medicina smatra da je akupreura dobra za umor, pojaavanje cirkulacije krvi, nervozu i za depresiju. Akupreura poboljava varenje, umanjuje bolove izazvane zapaljenskim procesima, smanjuje ili eliminie glavobolju itd, ali kao i akupunktura, ne moe potpuno da izlei pacijenta. Tibetanski lekari primenjuju i preporuuju akupreuru kao sredstvo za zaustavljanje kijanja, uzastopnog zevanja, drhtanja od straha i slino. Nekontrolisano nono izbacivanje semena kod mukaraca, poluciju, Tibetanska medicina lei tako to lekar stavi ulje ili buter na semenovod ispod testisa i zatim primeni akupreuru.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prihvatila je akupunkturu kao terapeutsku metodu. (Prim. autora).
38

144

Akupreurna taka za sline probleme kod ena nalazi se na spoju bedara i zdelice. Primenom akupreure na toj taki eliminiu se i sekreti neprijatanih mirisa iz vagine, kao to su belo pranje (prvi stepen sekreta prema Tibetanskoj medicini), uti sekret (drugi stepen) i braon sekret (trei stepen) vrlo neprijatnog mirisa. Za otklanjanje umora oiju posle dugog itanja ili gledanja televizije, preporuuje je pritiskanje taaka "na srednjem delu tabana, onom koji ne dodiruje zemlju". Druga taka za otklanjanje umora oiju je u centru vrata.

10.9 OBLOGE
Primenjuju se za primarne poremeaje rLunga. Leenje oblogama je raznovrsno i ukljuuje primenu celog niza metoda u koje, izmeu ostalih, spadaju: - vrsti predmeti - kamenje - tuiranje hladnom vodom - tuiranje toplom vodom - tuiranje hladnom/toplom vodom pod pritiskom - biljni paketii - blato - kupanje u pari Tehnika hladnih obloga primenjuje se u leenju zapalenjskih bolesti kao to su bolesti tipa mKhrispa i cirkulatorni poremeaji. Tehnika toplih obloga primenjuje se u leenju hroninih i nezapalenjskih procesa, kao to su poremeaji rLung i Badkan.

145

10.10 OLEACIJA
U osnovi oleacija je vrlo jednostavan nain leenja i sastoji se od mazanja delova tela uljima ili uzimanjem odgovarajue tenosti ili hrane, kao to su ulja ili buter, bilo same, bilo sa drugom hranom kao to su pirina, ovas, jeam i ostale itarice. Oleacija jaa telo, poboljava varenje i druge vitalne funkcije i daje lepotu koi. Uzimanje prave koliine oleativnog leka je kljuni element u ovom nainu leenja. Koliinu leka/hrane koju e bolesnik uzeti lekar odreuje na osnovu ispitivanja njegovih sposobnosti da hranu vari. U sluaju da su poremeaji locirani iznad grudi (glavobolja, bolovi u grlu i slini) onda se, uglavnom, primenjuje spoljna oleacija, odnosno mazanje uljem uiju i glave. Tibetanska medicina primenjuje (unutranju) oleaciju naroito pri opstipaciji (zatvor) koji tumai kao "posledicu oticanja energije, odnosno kao oticanje rLunga kroz nerve rekto-analnog regiona". Oticanje rLunga, prema tibetanskoj medicinskoj teoriji, izazivaju brojne bolesti kao to su gastritis, razni stomani poremeaji, rak i funkcionalni faktori poput stresa, uznemirenosti i slabe ishrane.

10.11 SPREAVANJE OTICANJA ENERGIJE

Evo kako izgleda opis mera za "spreavanje oticanja energije kroz nerve rekto-analnog regiona". Oleacija i losioni: Preporuuju se istopljeni i zagrejani maslac ili susamovo ulje. Standardna masaa: Tibetanski izvori je ne navode.

146

aicu masaa: Treba masirati sledeih osam aicu taaka. 1. Tri palca ispod zavretka grudne kosti. 2. Jedan palac levo od pupka. 3. Jedan palac desno od pupka. 4. Jedan palac levo od take 2. 5. Jedan palac desno od take 4. 6. Jedan palac ispod pupka. 7. Tibetanski 11. prljen. 8. Tibetanski 12. prljen. Nain masiranja: Tri kruna pokreta ili 7 krunih pokreta ili 21 kruni pokret. Masiranje poinje od 1. take i nastavlja se po navedenom redosledu osam aicu taaka.

10.12 ZAUSTAVLJANJE TUCANJA OLEACIJOM I MASAOM

Osim uzimanja hrane na neodgovarajui nain (alapljivost, gutanje vazduha sa hranom) tucanje moe poeti ili se pogorati i trajati dugo, zbog stresa i moe biti krajnje neprijatno. Oleacija i losioni: Koriste se losioni koje priprema lekar Standardna masaa: Tibetanski izvori je ne navode. aicu masaa: Treba masirati sledee dve aicu take. 1. Taka neposredno iznad grudne kosti. 2. Taka na sredini donjeg dela grudne kosti. Lei na zamiljenoj liniji koja spaja mukareve bradavice.

147

Nain masiranja: Taku 1 namazati losionom i masirati. Ako treba, masiranje ponoviti. Ako se tucanje nastavi, prei na taku 2. i uraditi isto.

10.13 LEK ZA PRERANO SVRAVANJE I FRIGIDNOST

Seksualni problemi kao to su prerano svravanje, ukoenost i frigidnost, najee su posledica uznemirenosti, slabe telesne konstitucije, straha od seksa, loe informisanosti o seksu, slabe ishrane i neuvebanosti. Oleacija i losioni: Vidrina mast. Standardna masaa: Namazati donji deo kime i delove oko nje. Masirati lupkanjem, trljanjem i gnjeenjem aicu masaa: Po redosledu treba masirati sledee aicu take. 1. Prvi lumbalni prljen 2. Prvi sakralni prljen 3. Od 2. do 5. sakralnog prljena 4. Oko 7,5 santimetara ispod pupka.

10.14 CITATI O TERAPIJI I UVANJU ZDRAVLJA

"Osnovni cilj terapije (u Tibetanskoj medicini) jeste jaanje odbrambenog sistema organizma, odnosno osposobljavanje organizma da se sam bori protiv bolesti. (Tibetan medicine)" Dr Jee Donden, lini lekar dalaj lame, u jednom intervjuu (Tibetan medicine): "Drago kamenje igra vanu ulogu (u ouvanju zdravlja ili u leenju).

148

Tirkiz pogoduje svim bolestima, a posebno u leenju trovanja hranom i u bolestima jetre. Naroito je dobro nositi drago kamenje tokom utice, a zanimljivo je da i kamen postaje ut. I rubin je dobar protiv svih bolesti, a ametist pomae u leenju lepre, bolesti grla i kad u telu postoji viak vode. Safiri su od male koristi, mada su, u izvesnoj meri dobri za nerve. Noenje zlata i srebra nema nikakav bitan uticaj na ovekov orgnizam" Dr Jee Donden (Tibetan medicine): "Uticaj uestale seksualne aktivnosti na ljudsko bie zavisi od godinjeg doba. Najpogodniji meseci za seks su septembar, oktobar, novembar i decembar." Dr Jee Donden (Tibetan medicine): "Jaja ne treba meati sa belim lukom, niti pak peurke sa uljem od maslaka."

11.0 MOKA
11.1 PALJENJE BILJA NA MOKA TAKAMA
U spoljne terapije spada i terapija poznata pod imenom moka, moksa ili Hor moka. Koristi se za poremeaje vitalnih tokova i vitalne snage ako prethodna terapija masaom nije bila uspena. Moka moe i da se kombinuju sa masaom. Moka je stavljanje (zagrejanog) ili paljenje biljnog paketia na moka takama. Moka je sistem koji bi se, uslovno i radi lakeg svatanja, mogao uporediti sa akupunkturom, ali lekari Tibetanske medicine smatraju da je ovakvo uporeenja mogue u zapadnom sistemu miljenja, ali da je u sutini potpuno neadekvatno. Meu Tibetancima o moki vladaju kontradikorna miljenja. O njoj se govori kao o jednostavnom sredstvu koje mogu da primenjuju i laici, ali
149

iskusni tibetanski lekari upozoravaju da je za njenu pravilnu primenu potrebno "visoko znanje koje se prenosi samo odabranima". U svakodnevnoj praksi za oba gledita postoje temeljni razlozi.

11.2 MOKA ZA LAIKU UPOTREBU

U prvom sluaju, uproena verzija moke je glavni i najei nain leenja koji primenjuje narod Hor na severu Tibeta, pa je metod po njima i dobio ime Hor moka. Taj narod, u praksi, gotovo svaku vrstu bolesti lei mokom. Uzrok popularnosti moke u severnom Tibetu moda lei i u tome to tamo stalno vladaju velike hladnoe, to nema lokalnih biljaka pa se moraju donositi iz drugih krajeva Tibeta, to je moka vrlo jeftin, a efikasan nain leenja, a to je za ovaj veoma siromaan kraj vrlo znaajno. Drugi vaan elemenat za takvu popularnost moke jeste u tome to u tom delu Tibeta gotovo i da nema fakultetski obrazovanih lekara. U izvesnoj meri slino stanje je i u Ladaku (Indija) i u drugim budistikim delovima Himalaja gde se primenjuje Tibetanska medicina. Hor moka potie iz duboke istorije, veoma je cenjena i popularna kao sredstvo za leenje zato to je pacijent moe primenjivati bez iije pomoi. Hor moka se preporuuje za primarne rLung poremeaje, a naroito se preporuuje za poremeaje izazvane stresom ili sline stresu, kao to su napetost izazvana uznemirenou, histerija, delirijum, nervoza, nesanica i depresija. Za kunu primenu moke dovoljno je uzeti kaiicu anisovog semena i pomeati ga sa kaiicom samlevenog morskog oraia. Smesu staviti u tkaninu kroz koju nee

150

da iscuri i zavezati. Sve to, zajedno, stavi se u posudu sa malo istopljenog maslaca i zagreje se gotovo do kljuanja. Ovaj "medicinski zaveljaj" treba primeniti to topliji, ali ga, naravno, treba ohladiti do temperature koju ovekova koa moe podneti39.

11.3 Moka za strunu upotrebu

U drugom sluaju, znanje o moki spada u tajna usmena uenja i njoj je posveena etvrta tantra Tibetanske medicine. Prema zakonima te tantre, mladi lekar kome stariji lekar treba i moe da prenese etvrtu, usmenu i tajnu tantru, mora da bude "perfektna vaza za tajna medicinska znanja sadrana u ovoj tantri". Uenja etvrte tantre se ne prenose tek tako, a tibetanski lekari odbijaju da odgovore na pitanja o njoj. Poznavaoci ovih tajnih uenja smatraju da "veina studenata i poklonika Tibetanske medicine danas nema prave kvalifikacije da primi tajne usmene tantre". Oni koji su samo radoznali, nee uti nita od ove tantre. Meutim, evo nekoliko detalja o moki sakupljenih u razgovorima i retkim pominjanjima u tekstovima koje su napisali tibetanski lekari. - Kada tibetanski lekar treba da primeni moku on e izvriti odreene predradnje koje zapadnjaku mogu da lie na bajanje.
39

Pandan moki u savremenoj medicini mogla bi da bude elektroforeza lekova na Hedovim zonama. Savremena medicina umesto trava u elektroforezi upotrebljava sastojke koji su ekstrahovani iz trava ili su sintetski. Elektroforeza vitamina B kompleksa, recimo, pomae u sluajevima neuropatija. Elektroforezom se mogu ubacivati i hormoni i druge supstance. Lek se stavi u aparat, aparat se prisloni na kou i elektrina struja ubacuje lek u telo pacijenta. Hedove zone, sa svoje strane podseaju na akupunkturne ili aicu take. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)

151

- "Lekar e", kae dr Dolma, "svojim pevanjem mantri prethodno objasniti zlim duhovima da on nije tu da bi njih uznemirio". - Lekar, pored ostalog treba da "uzme tane mere pacijentovog tela da bi odredio i lokalizovao pravu taku na kojoj treba da upotrebi moku". - Primenom moke u leenju takozvanih hladnih bolesti lekar poveava toplotu bolesnikovog tela. - U sluaju "toplih bolesti", kakve su, recimo, bolesti jetre, moka moe da sprei posledice koje bi nastale u crevima, elucu i drugim organima za varenje. Moka neutralie masti u bolesnikovom telu. - Ako bolesnik ima este dijareje, moka moe da rei taj problem. - Kada pacijent pati od bolesti tipa rLung koja deluje na njegovo telo kroz sve telesne otvore, uputno je spreiti oticanje vitalne energije iz tela upravo kroz te telesne otvore. Primenom moke zatvaraju se putevi kojima vitalna energija otie iz tela. Ovakvom blokadom kontrolie se stanje bolesnikovog rLunga i pogoravanje bolesti bie spreeno. - Mokom moe biti izleena svaka vrsta gnojne upale. Moka jednostavno "isui" gnoj. - Moka se moe primeniti i kao preventivno sredstvo da ukloni uslove i okolnosti koje vode ka bolesti. - Moka se ne primenjuje u danu u kojem se Mesec uopte ne vidi. Dr Lobsang Dolma je duboko ubeena da se moka moe i sme primeniti samo odreenog dana i u odreeno vreme dana. Prema njoj, negativni dani za primenu moke su: utorak, subota i nedelja. Zato je to

152

tako? Ona objanjava da je utorak dan vatre. Elemenat vatre dominira tim danom, a moka je takoe element vatre i ako se dve vatre spoje - teko tom bolesniku. Moka je, prema dr Dolmi, najefikasnija, ako se primeni u odreene dane u mesecu. Ti dani se prepoznaju na osnovu nekih elemenata ovekovog ponaanja. Dr Dolma najozbiljnije tvrdi da e lekar skratiti ivot pacijentu, ako primeni moku pogrenog dana u mesecu. Ona kae da bi se u sluajju primene moke u pogreno vreme "bolesnikovo telo sudarilo sa mokom". Zbog toga lekar mora precizno da zna kako da odredi vreme kada se moka moe upotrebiti. Takvo znanje prenosi se iskljuivo usmeno. Na primedbu da takvo ponaanje lekara Tibetanska medicina podsea na postupke astrologa, dr Dolma odgovara da je "astrologija sastavni deo Tibetanske medicina". Tokom razgovora o moki dr Dolma je vie puta ponovila da je "moka vrlo efikasno sredstvo za leenje, ali i veoma opasno ako se ne upotrebi u pravo vreme i na pravi nain". O efikasnosti jedne vrste leenja koje je, sudei po opisu moka, svedoi i austrijski planinar i uitelj Hajnrih Harer koji je, pobegavi iz engleskog zarobljenikog logora u Indiji, iveo meu Tibetancima od 1943. do 1950. godine. On u svojoj knjizi "Sedam godina na Tibetu" pominje leenje obolelog "prenjem koe usijanim gvoem", ali ga ne opisuje detaljnije. "Jednom sam bio svedok", pie Harer, "kad je (monah) na ovaj nain iz duboke nesvesti vratio u ivot ve umirueg pacijenta..." U drugom sluaju koji Harer pominje brat dalaj lame je pretrpeo srani udar i vie sati je leao bez svesti. Harer
153

pie da ga je lini dalaj lamin lekar povratio u ivot tako to mu je "prio meso usijanim gvoem". U prevedenim tekstovima nigde se ne govori o "prenju pacijnetovog mesa", ali postoje podaci o est vrsta noke: 1. Spaljivanje osuenog bilja obino ubranog na velikim visinama Himalaja. 2. Spaljivanje uz pomo zlatne igle. 3. Spaljivanje uz pomo srebrne igle 4. Spaljivanje uz pomo bakarne igle. 5. Spaljivanje uz pomo gvozdene igle. 6. Spaljivanje uz pomo dragog kamenja.

11.4 MOKA I KALEDNAR

Da bi primenio moku lekara mora da zna komplikovani tibetanski medicinski kelandar, ve opisan u drugom delu (7.4 - 9) pravila za ispitivanje pulseva. Evo kako izgleda kratki izvod iz jednog "kalendarskog" uputstva za leenje mokom: "Od 1. do 11. tibetanskog meseca, lekar ne treba da primeni moku na gornjem delu pacijentovog tela - od srca pa navie. Od 11. do 12. meseca lekar ne sme da primeni moku na onom delu tela koje ograniavaju horizontalne krune linije koje obuhvataju telo u visini srca i u visini bubrega. Od 12. do 14. tibetanskog meseca moka se ne primenjuje na delovima tela od bubrega do tabana." Koliko god navedeni podaci izgledaju malo bitni i zanemarljivi s take gledita lekara zapadne medicine,

154

lekari Tibetanske medicine obavezno ih uzimaju u obzir ne samo pri primeni moke, ve i pri davanja lekova.

11.5 MOKA IZ TAJNIH USMENIH TANTRI

Lekar tibetanske medicine dr Lobsang Rapgaj (Rabgay) opisao je i neke aicu take koje se ne pominju u zapisanim, prevedenim i objavljenim tantrikim medicinskim tekstovima. Dr Rapgaj kae da je deo informacija koje je objavio, uzeo iz "Tantre koja objanjava" i "Usmene tantre koja poduava" (to je prvi sluaj da tibetanski lekar objavljuje delove usmenih tantri), a deo informacija dobio je razmenjujui iskustva sa drugim tibetanskim lekarima. On pie: "Na osnovu mojih istraivanja i posmatranja shvatio sam da bi se i sve moka take mogle upotrebiti kao aicu take za masau (ovo je, ujedno, i prva glasno izreena podela na aicu i moka take) i to bez ikakvih tekoa i opasnosti. Postoje brojne injenice koje podravaju ovu tvrdnju. Iako potie iz pradavne prolosti, Tibetanska medicina je visoko sistematizovani i klasifikovani oblik medicine. Naini leenja podeljeni su u tri osnovna niza, a plan leenja pravi se na osnovu teine i mesta bolesti..." "U 'Usmenoj tantri koja poduava', u delu u klinikoj medicini, masaa se", pie dalje dr Rapgaj, "preporuuje kao jedno od glavnih dopunskih leenja za poremeaje rLung patologije. Ako je poremeaj tako teak da masaa ne uspe, a naroito ako je bolest hronina sa akutnim ispadima, onda se kao sledee leenje preporuuje primena moke."

12.0 MASAA

155

12.1 TIBETANSKA I AICU MASAA

Prema savremenim lekaraima Tibetanska medicina, vie od 60 odsto ljudi koji trae medicinsku pomo obolelo je zbog: - preoptereenja na poslu, - nezdrave hrane, - loih ivotnih navika, - sukoba sa okolinom, - uzdravanja da raiste odnose sa drugim osobama - i zbog podcenjivanja sopstvene linosti. Kad otkriju da je pacijent oboleo zbog jednog od ovih uzroka, tibetanski lekari ga informiu da mogu da mu pomognu, ali ga upozoravaju da on najbolje moe da pomogne sebi i to na dva naina. Jedan je da eliminie uzrok bolesti, a drugi je da primeni i da primenjuje masau. Pojam masaa u Tibetanskoj medicini u izvesnoj meri razlikuje se od pojma masae poznatog na Zapadu. Re kojom tibetanski lekari oznaavaju radnju slinu masai je dvoslona i glasi: San-Ie. San na tibetanskom jeziku znai kanal, a pod tim pojmom se podrazumevaju kanali kroz koje krui energija. Ie znai ispravljati, istiti. Otuda Sanie u Tibetanskoj medicini znai - poboljavanje toka energije po organizmu. Tibetanski lekari razlikuju dve vrste proiavanja kanala: 1. tibetanska masaa

156

2. aicu masaa40 Poznavanje taaka za masau razlikuje se od lekara do lekara, ali svi, ukljuiv i one koji su, pored Tibetanske, studirali i zapadnu medicinu, smatraju da su i tibetanska i aicu masaa najefikasnija spoljna terapija za brojne bolesti. Klasina tibetanska masaa primenjuje se za poboljanje opteg stanja organizma, a preporuuje se svakome tokom prolea i jeseni i naroito, tokom zime. Ona maksimalno poboljava cirkulaciju, vraa snagu miiima, a koi prirodnu boju. Stres, napetost, nesanica, vrtoglavica i drugi poremeaji slinog tipa mogu se otkloniti ovom masaom, ali uz primenu odgovarajuih ulja i losiona.

12.2 MEDICINSKO ZNANJE IROKIH MASA"

Tibetanska medicina vei znaaj pridaje primeni odgovarajuih ulja i losiona za masiranjene, a manji samom nainu masiranja. Ulja i losioni su lekovi koji treba da uu u organizam, a maseru je ostavljena sloboda da odlui hoe li u tu svrhu da primeni: - trljanje - gnjeenje - lupkanje/tapkanje - aicu masau - ienje Pacijent, prema Tibetanskoj medicini, mora aktivno da sudeluje u bilo kakvoj vrsti leenja, pa i u terapiji masaom. On prvo treba da naui da raspoznaje osnovne simptome i da u glavnim crtama zna njihove izvore, a
Tibetanski naziv za ovu specifinu masau je aicu, a ne iacu. (Prim. autora).
40

157

dunost lekara je da ga u tome poui. Zbog toga su tibetanska masaa i aicu masaa pretvorene u jednostavne tehnike leenja, posebno su prilagoene za iroku upotrebu i zato ih tibetanska medicina bezrezervno preporuuje. Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji tibetanska i aicu masaa su "osnovna medicinska znanja irokih masa", za razliku od drugih znanja Tibetanske medicine koja ne znaju ni svi tibetanski lekari. Tibetanska masaa i aicu masaa su tako koncipirane da privuku panju irokih masa. Tibetanska masaa je takoe i jedan od dopunskih oblika leenja, a pored tibetanskog sistema masiranja sadri i kombinaciju poboljanih tehnika kineske i indijske masae. aicu masaa je nain leenja koji se primenjuje samo u Tibetanskoj medicini i prastarog je porekla.

12.3 SREDSTVA ZA MASIRANJE

Stare tibetanske knjige kau da su Tibetanci vekovima proizvodili biljna ulja i losione i farmaceutski su ih pripremali za terapeutsku masau. Ulje je korieno za standardnu masau i za masau kod kue, a farmaceutski pripremljeni losion za specifine bolesti, odnosno za aicu masau. Pored ulja i losiona, za masau, a posebno za moku, danas se upotrebljavaju biljke, ali to je onaj deo leenja koji moe i sme da obavi samo visoko obrazovani tibetanski lekar. Podaci o masiranju travama, samlevenim travama i ajevima i melemima od trava, kao i spravljanje lekova od

158

trava, spada u visoko obrazovanje tibetanskih lekara, a znatnim delom i u usmene tantre.

12.4 MATERIJALI ZA MASAU

Postoje etiri vrste tvari koje se mogu koristiti za masau: - biljna ulja - buter - masti - kotana sr Svaka od ovih tvari ima specifina terapeutska svojstva. Najjednostavnija i najee upotrebljavana sredstva za masau su biljna ulja i buter.
12.4.1 Biljna ulja

Ima mnogo vrsta biljnih ulja koje mogu biti upotrebljene kao sredstva za masau. Najefikasnije od svih biljnih ulja je susamovo, koje se moe koristiti tokom cele godine, pogotovu ako nema drugih ulja na raspolaganju. Za masiranje u toku zime naroito se preporuuju Aquilaria ulja zbog njihovih hranljivih sastojaka i zbog svojstva da zagrevaju. Ulje od sandalovog drveta preporuuje se za masiranje tokom leta zbog njegovih osobina da rashlauje.
12.4.2 Buter

Buter se vekovima koristi kao lekovito sredstvo, ne samo u Tibetu, nego i u drugim, hladnim zemljama. Pre petog veka nae ere Tibetanci su buter upotrebljavali za zacelivanje opekotina i povreda. Danas se buter u Tibetu

159

upotrebljava kao sredstvo za masiranje bilo sam, bilo u kombinaciji sa travama. Terapeutske osobine butera su enormne. Primenjuje se kao sredstvo za masiranje: - umornih miia, - za jaanje cirkulacije, - za otklanjanje stresa i napetosti i - za ublaavanje nervoze i depresije. Buter ima osobinu da zagreva, a koristi se za leenje poremeaja rLunga. Buter vraa koi prirodnu boju i ima osobinu da podmlauje. Buter se koristi i u kombinaciji sa: - morskim oraiem, - semenom anisa, - jemenim prahom. Kad ovih artikala nema, onda se buter koristi sam. Najbolji za masau je onaj buter koji je odleao izvesno vreme. U starim tibetanskim tekstovima stoji da je buter star godinu dana najbolji za leenje poremeaja izazvanih stresom. U Tibetu se godinu dana star buter krave jaka koristi kao izuzetno efikasno sredstvo za aicu masau neurotinih pacijenata i graninih psihotikih sluajeva. Preieni (pretopljeni) buter je dobar za poboljanje pamenja i jaanje inteligencije.
12.4.3 Susamovo ulje

Susam (Sesamum indicum, familia Pedaliaceae) je istonoindijska, jednogodinja biljka. Susamovo ulje spravlja se od malog i pljosnatog susamovog semena, slatkastog je ukusa i ima osobinu da:
160

- blago poveava temperaturu tela, - oivljava kou - vraa joj prirodnu boju, - deluje umirujue na stres - smanjuje napetost, - podie energiju organizma - jaa njegovu snagu.
12.4.4 Ulje sandalovog drveta

Sandalovo ulje ima opor ukus i osobinu da stee i hladi organske materije. Zbog toga je, tokom leta, zapravo i izvrsno sredstvo za oputanje miia i poboljanje kvaliteta koe. U Indiji se dve do tri ajne kaiice sandalovog ulja pomeaju sa kantom hladne vode i u tu meavinu stavljaju se umorna stopala i dre se tako oko 20 minuta. Ovaj nain oporavka stopala primenjuje se kad su temperature visoke.
12.4.5 Vidrina mast

Osim to se masti nekih ivotinja vekovima koriste za leenje rana, koriste se i za masau kad su miii na leima zategniti, u sluaju seksualne slabosti, gubitka spermatozoida i slabih bubrega. Kao najefikasnija mast za leenje navedenih poremeaja pokazala se mast vidre.

12.5 LOSIONI KOJE PRIPREMAJU SAMI BOLESNICI

Losioni se dele na dve vrste, na one koje mogu da pripreme sami pacijenti i na one koje pripremaju samo iskusni lekari. Ovde su dati samo losioni koje pripremaju sami pacijenti. 1. Kaiicu istucanog oraia pomeati sa kaiicom istucanog jema.

161

Istopiti kaiicu i po, do dve, butera i pomeati sa smesom oraia i jema. Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion se preporuuje za probleme nastale kao posledica stresa i to za: - napetost, - glavobolju, - obamrle miie, - nesanicu, - vrtoglavicu, - lupanje srca i - histeriju. 2. Ako nema jema, kaiicu samlevenog morskog oraia izmeati sa kaiiom prethodno istopljenog butera. Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion se koristi za iste tekoe kao i prethodni losion, ali se posebno preporuuje i za: - lupanje srca, - uznemirenost, - i nemir. 3. Pomeati kaiicu samlevenog morskog oraia, kaiicu samlevenog anisa i kaiicu i po rastopljenog butera. Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion je posebno efikasan u otklanjanju: - nervoze, - histerije i - drugih neurotskih simptoma.

162

4. Kaiici samlevenog anisa dodati kaiicu butera. Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta. Ovaj losion se preporuuje za umorne oi, staraku slabovidnost i bolove u oima, ali i za bolna ili ranjiva stopala. Primenjuje se tako to se stopala prvo dobro operu, onda se losionom namau bolni delovi. Potom se bolna mesta trljaju i blago gnjee.

12.6 PREDRADNJE
Masaa se izvodi u mirnoj, toploj sobi koja nije previe osvetljena. Najbolje mesto za masau je pod. Maser na njemu neometano i slobodno moe da "radi na pacijentu". Zamena za pod moe biti jedino nizak krevet, prekriven aravom da sprei prljanje kreveta uljem. Pre poetka masiranja treba proveriti da li je pacijent oputen. Ako nije, maser treba da zatrai da pacijent nekoliko puta duboko udahne i izdahne. Tokom masiranja potrebna je apsolutna tiina kako bi pacijent i maser mogli da osete i da prate jedan drugog. Oni treba da razgovaraju samo ako je to zaista neophodno, ali i ta komunikacija treba da bude to kraa. Opipavanjem stomaka maser proverava da li u njemu postoji ikakav zapalenjski proces ili moda kakav otok, jer se u takvim sluajevima masaa uopte ne primenjuje. Kad i ako utvrdi da ni jedan stomani organ nije otekao, niti je upaljen, maser onda poinje polako da opipava i da blago pritiska zdrave ili obolele delove tela. Ako pacijent ne reaguje negativno na te pritiske, onda se

163

maaa moe primeniti i naravno, ako pacijent pokazuje da osea olakanje, svakako ga treba masirati. Ako pacijent na opipavanje i na pritiske reaguje negativno i kae da osea bol ili da ima bilo koji drugi problem, od masae, naravno, treba odustati. Meutim, ima sluajeva u kojima treba primeniti masau, ak i kad pacijent reaguje negativno, ali o tome iskljuivo odluuje lekar i masaa se izvodi pod njegovim nadzorom ili je on sam izvodi. Lekar e, pre nego to primeni masau, proveriti ne radi li se moda o unutranjoj bolesti ozbiljne prirode. Pre poetka masiranja dobro treba ispitati kou oko obolelog dela tela ili u taki i oko take u kojoj se reflektuju unutranja obolenja. Koa u tim delovima ili oko njih, moe biti hladna ili vlana zbog loe cirkulacije ili moe da bude suva i naborana zbog rLung problema. Ukoliko u organizmu postoji upala ili poremeaj vezan za organe za varenje, na koi se moe pojaviti osip ili crvenilo.
12.6.1 Specijalne predradnje

Posle opipavanja, dodirivanja i ispitivanja koe, opipavaju se i pritiskaju aicu take. Kako je svaka od ovih taaka nervima vezana za velike organe i sisteme u telu, svaki poremeaj jednog organa ili sistema, poslae centripetalni impuls kimenoj modini, to zdravi organi nee uiniti. Kada takav signal stigne u kimenu modinu, onda nervi odgovarajueg prljenja postaju preosetljivi. U takvim sluajevima lagani spoljni dodir ili blagi ubod iglom u kou koja pokriva odgovarajui prljen, izaziva bol, a ponekad ak i obamrlost. Naravno, ako unutranji organ nije oboleo onda blagi ubod nee izazvati takvu reakciju.

164

12.6.2 Primena tibetanske i aicu masae

aicu masaa se, pre svega, preporuuje za stabilizaciju nervnog sistema i za leenje psiholokih poremeaja. Standardna tibetanska masaa u kojoj ima lupkanja, trljanja i gnjeenja, naroito je uspena za sve poremeaje i probleme nastale kao... - posledica stresa, zatim - za poboljanje cirkulacije, - za oivljavanje iscrpljenih miia, - za poboljanje gipkosti koe, - za poboljanje funkcionisanja celog tela i - za dizanje temperature tela. Standardna tibetanska masaa i specijalna, aicu masaa primenjuju se za leenje raznih bolesti, poev od - neuralgije, - paralize, - nesanice, - kardio-vaskularnih poremeaja do multiple skleroze, - iijalgije, - bolova u kimi, - diskushernije, pritisnutog nerva, - polio i - drugih miinih poremeaja. Obe masae se preporuuju i kao dodatna, dopunska terapija za veinu neurotskih poremeaja kao to su - nervoza, - napetost,

165

- depresija, - razne vrste fobija, pa ak i za - neke tipove granine psihoze.

12.6.3 Kontraindikacije: infekcije - upale

Standardna tibetanska masaa i specijalna tibetanska masaa aicu kontraindikovane su, ne smeju se primeniti, za niz obolenja izazvanih infekcijama i upalama. Obe masae se naroito ne smeju upotrebiti u sledeim sluajevima: - sve vrste poremeaja varenja, - kod iraa, - obolenja jetre i ui kao to je recimo utica i u - sluajevima takozvane vodene bolesti, odnosno kad bubrezi redovno ne izluuju tenost.
12.6.4 Najpogodnije vreme za masiranje

Najpogodnije vreme za masau je kasno uvee ili kasno pre podne, svakako pre ruka. Masiranje se, u principu, ne preporuuje, niti se praktikuje, rano ujutru, u topla popodneva i kasno nou. Nije uputno masirati pacijenta neposredno posle obeda jer se krv tada koncentrie u oblasti stomaka i aktivno uestvuje u varenju hrane. U vreme varenja hrane periferni delovi tela dobijaju manje krvi i masaa nije dovoljno efikasna. Kada je hrana svarena, kad stomak vie nije pun i kad krv ponovo poinje ravnomerno da tee u sve delove tela, vreme je za masau.
12.6.5 Masiranje zimi naroito se preporuuje

Najbolja sezona za masiranje je zima kada je metabolizam oveka najaktivniji. Zbog toga je i neophodno da ovek zimi uzima jau hranu.

166

To je, u stvari, apsolutno nuno da bi se odralo aktivno stanje organizma koji zimi troi mnogo vie energije i potrebna mu je vea toplota. Ako ovek ne uzima dovoljno i ne uzima pravu hranu, onda njegov organizam poinje da troi sopstvene izvore i rezerve, javljaju se nedostaci pojedinih materija, to ostavlja pogodan prostor za nastanak raznih bolesti. Upravo zbog toga, pri odluivanju o masai, mora se uzeti u obzir i trenutno godinje doba. Jedna osoba moe da postigne maksimalni nivo zdravlja ako je u stanju da menja svoju ishranu i ponaanje zavisno od trenutnog godinjeg doba. Pored uzimanja jake hrane, drugi nain da se osigura stalan priliv energije jesu obloge i masaa. Tokom zime, pogotovu ako je otra, treba masirati ne samo bolesne, nego i zdrave osobe. U vreme zime korienje ulja i losiona takoe se posebno preporuuje jer stvara dodatnu zatitu od hladnoe.
12.6.6 Masiranje tokom ostalih godinjih doba

Tokom prolea potreba za energijom je jo velika, iako temperatura raste, a tempo razmene materija opada. Zbog toga se masaa i dalje preporuuje, ali ne onako esto kao tokom zime, ve najvie tri puta sedmino. Potrebe za energijom rastu ujesen, pa time raste i potreba za masaom. Temperatura okoline tokom leta je toliko visoka da je potreba organizma za energijom maksimalno smanjena. Standardna masaa za poboljanje opteg stanja organizma nije uopte preporuljiva, ali za leenje pacijenta masau treba primeniti.

167

12.7 TEHNIKE MASAE

Uljem ili losionom maser prvo namae svoje dlanove i prste, a onda ih, blagim udarima celih aka, prstiju i dlanova, nanosi na telo pacijenta. Dlanovi i prsti treba da budu topli i po temperaturi to blii pacijentovoj, a udari treba da budu ravnomerni i u jednom pravcu. Udarima se poboljava cirkulacija, pacijent se navikava na dodir i priprema za trljanje i gnjeenje. U svim vrstama masae upotreba ulja ili losiona je kljuna terapija i njen znaaj prevazilazi znaaj upotrebe ruku. Posle mazanja uljem poinje masaa trljanjem u oba pravca. Na kraju se izvodi najvaniji deo masae, gnjeenje. Gnjee se obino mesnati delovi, ali gnjeenje poinje od ramena, zatim se gnjee zadnjica, dlanovi i donji delovi nogu, pa bicepsi. Takoe se preporuuje i masiranje zglobova. Uljem se prvo mae pacijentova glava, a u unu koljku se sipa nekoliko kapi. Onda se mau dlanovi i tabani, pa lea, grudi, ruke i noge. Oi, predeo srca i genitalije se ne mau ni uljem, niti losionima.
12.7.1 Tehnika trljanja

Trljanje se izvodi snanim krunim pokretima uz pritisak na telo celim dlanovima i prstima. Trljanje se izvodi na svim delovima tela, izuzev na osetljivim delovima srcu, genitalijama i oima. Trljanje je efikasno za cirkulaciju, otklanja umor, poboljava gipkost miia, jaa miie, smanjuje ili otklanja bolove u leima, u ramenima i u nogama oteklim od umora.

168

12.7.2 Tehnika gnjeenja

Ekstremiteti se gnjee palcem, kaiprstom i srednjim prstom, a svim prstima i dlanovima gnjee se mesnati i drugi delovi tela kao to su zadnjica, tabani, dlanovi, ramena itd. Gnjeenje mesnatih delova je posebno efikasno za oputanje napetosti i ublaavanje stresa jer su to delovi tela koji (pod)nose najveu napetost. Vie od polovine problema na koje se pacijenti ale odnosi se na takozvane humane probleme, odnosno na probleme nastale iz odnosa sa okolinom. Kada ovek, bilo zbog ega, ne moe na prirodan nain da izrazi svoje emocije i kad te emocije ne izlaze iz oveka takozvanim psiholokim putevima, onda one nalaze druge puteve da to uine. Umesto da iskali bes na licu koje ga je izazvalo, bilo vikom ili svaom sa izazivaem besa, pacijent poinje da se ali na glavobolju, umor, vrtoglavicu i na niz drugih simptoma karakteristinih za ovaj problem. Veliki deo napetosti zadrava se u miiima i mesnatom delu tela. Njihovim gnjeenjem, uz upotrebu ulja i losiona, pacijenti se vrlo brzo, u najveem broju sluajeva, oslobaaju napetosti. Zglobovi su drugi delovi tela na kojima iskusan lekar ili iskusan maser mogu primeniti tehniku gnjeenja. Njihovo gnjeenje u sluajevima artritisa moe doneti veliko olakanje. Meutim, maser mora vrlo precizno da dozira gnjeenje i mora da bude apsolutno siguran da njegovi zahvati ne pogoravaju pacijentovo stanje. Ako pacijent oseti i najmanji bol, gnjeenje treba prekinuti i umesto njega treba primeniti tehniku trljanja. Ako pacijent i

169

u tom sluaju oseti bol, onda treba odustati od bilo kakve masae.
12.7.3 Dijagnostika za masau i upozorenja

Najbri nain da se utvrdi oblast ili taka za masau jeste pritisak na onaj deo za koji pacijent kae da je oboleo ili obamro ili lekar utvrdi da je otekao. Drugi nain je da se na osnovu pacijentovog opisa bola pretpostavi o kakvom se obolenju radi i da se, potom, ispitaju medicinski ve utvrene take na kojima se javljaju simptomi obolenja pojedinog unutranjeg organa. Ako bilo koja vrsta pritiska olakava bol pacijentu, ako se, posle prekida pritiska, udubljenje u oteklini polako popunjava, ako pacijentu u nekom delu obamrlog regiona ipak oseti dodir, onda su to take koje treba masirati. U takvim sluajevima i nije potrebno veliko medicinsko znanje da bi se primenila tibetanska masaa. Meutim, ako se radi o pacijentu koji ima - visoku temperaturu, - zapalenjski proces, - infekciju ili - otekline izazvane zadravanjem tenosti u telu, onda je, za odreivanje regiona ili taaka za masau, neophodno najmanje osnovno medicinsko znanje. Treba biti veoma oprezan i prekinuti masau ako pritisak i trljanje obolelih ili odgovarajuih delova ne eliminiu i ne umanjuju bol i muku pacijenta. Pravilo je da se masaa ne primenjuje na pacijentima koji... ... imaju temperaturu ... imaju groznicu
170

... se oseaju omamljeni ... su preosetljivi.

12.7.4 Znaci preteranog masiranja

Dogaa se da maser, u elji da pomogne, pretera masirajui pacijenta. U takvim sluajevima masau treba prekinuti i ne primenjivati je vie tokom tog godinjeg doba. Postoje brojni simptomi koji pokazuju da je primenjena prevelika doza masae kao leka. Masau treba prekinuti i zaboraviti je kao metod u toku odreenog godinjeg doba, u sluaju kad se kao posledica pojave dva ili vie simptoma iz sledee grupe simptoma: - vrtoglavica, - lupanje srca, - jeza, - drhtavica, - glad, - e, - malaksalost, - obamrlost, - bol i - pospanost .

12.8 TEHNIKA IENJA

Da bi se masaom postigao maksimalni efekat, posle svakog masiranja primenjuje se jedinstvena tibetanska tehnika ienja. Postupak je isti posle standardne tibetanske masae i posle aicu masae. Zadatak ienja je da neutralie, odnosno da otkloni sve posledice koje masaa eventualno izazove. Dok je masaa verovatno jedna od najterapeutskijih metoda za leenje mnogih poremeaja izvazvanih
171

stresom, njena primena izaziva pojaano luenje mukoze koju lue mukozne membrane u telu, a takoe pojaava aktivnost limfnog sistema. Pacijenti se posle masae esto ale na tromost, pospanost i umor. Tehnika ienja spreava ove nuz pojave. Tehnika ienja je u stvari upotreba biljnog praka (u Tibetu od biljke ikpea) za ienje masiranog mesta od ulja ili losiona. Biljni praak spreava skupljanje i gomilanje sluzi u telu pacijenta. Pored toga, ienje daje ton koi i jaa je. Posle masae pacijent se mora odmoriti nekoliko minuta. Na masirana mesta, naroito na ona u koja su utrljavana ulja i losioni, blago treba utrljati i biljni prah. Utrljani prah treba da odstoji najmanje 5, a najvie 10 minuta, pacijent za to vreme treba da bude umotan u pekir ili u ebe kako bi zarao temperaturu tela. Ukoliko pacijent eli da se okupa posle masiranja, preporuuje mu se da saeka nekoliko minuta. Pre nego to ue u vodu ili pre nego to se tuira pacijent treba da poprska vodom svoje oi, srce i genitalije. Tek nekoliko minuta zatim moe da ue u vodu i treba da ulazi polako i postepeno, deo po deo. U sluajcima kad je pacijent... - fiziki vrlo slab, - kad pati od anemije, - kad ima vrtoglavice, - kad ima lupanja srca, - kad je napet - ili je u stanju posle stresa...

172

... za ienje se preporuuje prah od jema ili ovsa. Primena sva tri sredstva za ienje istovremeno pojaava cirkulaciju i gipkost koe. U sluaju da se klasina opta masaa ne pokae dovoljno efikasnom ili pak pacijent eli dodatnu masau i posle gnjeenja, onda mu se kae da se odmori krae vreme i potom se pristupa aicu masai za poboljanje opteg stanja organizma.

12.9 ISPITIVANJA PRE PRIMENE AICU MASAE

Za primenu aicu masae potrebno je iscrpno poznavanje anatomije, a take koje treba masirati otkrivaju se ili odreuju na vie naina. Prvo treba ispitati one povrinske delove tela u kojima pacijent osea bol. Lekar to ini blagim dodirom, blagim pipanjem ili blagim stiskanjem delova tela na koje ga pacijent usmeri. Ukoliko lekar ne dodiruje jednu taku, ve veu povrinu tela, onda treba da upotrebi i prste i dlanove obe ake. Ako je ovek zdrav, on e na te i takve vrste dodira reagovati isto ili uopte nee reagovati, ali ako je bolestan, lekar e odmah primetiti razliku, to je signal za dalja ispitivanja. Ako je koa na nekom delu tela hrapava, suva, osetljiva ili obamrla, to je siguran znak da neki unutranji organ loe funkcionie. Sledei lekarev korak je da malo stegne obe strane tela istom snagom. Pogoeni delovi e biti ili preosetljivi ili uopte neosetljivi. Najzad, kad se otkrije deo koji je pogoen, treba ga blago dodirivati ili opipavati da bi se utvrdila taka u kojoj je signal obolenja najjai.

173

Treba zatim utvrditi da li se, moda, radi o problemu, bolesti u samoj koi, ili neto dublje u potkonom tkivu, ili jo dublje u miiu koji ta koa pokriva. Ako su odgovori na sva ova pitanja negativni, onda treba otpoeti ispitivanje iji je cilj da otkrije o kom se unutranjem organu radi. U tom ispitivanju mnogo moe da pomogne ako se svaka pretpostavka ispita i proverom prljena koji odgovara organu za koji lekar, na osnovu simptoma na koi, pretpostavi da je oboleo. Prvo treba proveriti izgled koe na prljenu i oko njega. Ako je taj deo koe suv, hrapav ili grub, radi se o poremeaju tipa rLung, ako je koa crvenkasta i ima pege, radi se o poremeaju tipa mKrispa, a ako je bleda i hladna o poremeaju tipa Badkan.
12.9.1 Nain masiranje aicu taaka

Za masiranje aicu taaka mogu se koristiti bilo palevi, bilo koji od tri srednja prsta, zavisno od toga kako lekaru ili maseru odgovara i koliko je masaa efikasna. Pacijenta treba masirati krunim pokretima, u smeru kazaljke na satu. Mada se u starim tekstovima ne pominju pokreti suprotni smeru kazaljke na satu, i oni mogu biti upotrebljeni, ako se pokau efikasnim. Na aicu taki koja se masira, mogu se izvesti: - 3, - 7 ili - 21 kruni pokret.
12.9.2 aicu take na ovekovom telu

Meu najpogodnije aicu take za masau su one koje se nalaze na lobanji i na kimenom stubu. Tradicionalni tibetanski nain za utvrivanje mesta gde se one nalaze jeste merenje prstima i palevima.

174

Od ukupno 78 taaka, o kojima se u Tibetanskoj medicini govori kao o aicu takama, ovde je opisano samo onih 45 koje se odreuju prema anatomskom rasporedu. Ostale aicu take spadaju u usmena uenja. (Iskusni lekari primenjuju aicu masau i na takama koje nisu aicu ve su odraz bola, otekline, blokade, nerva ili miia.) aicu take na lobanji: taka kako se nalazi 1. kruna glave 20 irina prsta od vrha nosa. 2. zadnja fontanela 24 irina prsta od vrha nosa 3. prednja fontanela 12 irina prsta od vrha nosa 4/5. leva i desna 3 irine prsta od zadnje zadnja fontanela fontanele, desno i levo dole, ka ivici kose. 6/7.l eva i desna irina palca od vrha une prednja fontanela koljke prema slepoonici. aicu take na kimenom stubu41 taka prljen aicu klasifikacija 8 prvi taka stresa i rLung oboljenja 9 peti taka plua 10. esti taka kimene modine, vitalna rLung taka 12. sedmi taka srca
Tibetanska medicina ne deli prljenove prema delovima tela, na vratne, torakalne i lumbalne, ve ih jednostavno broji. (Prim. autora).
41

175

12. 12. taka slezene 13. 12. taka eluca 14. 13. taka regenerativnih organa 15. 14. taka bubrega 16. 16. taka debelog creva 17. 17. taka mokranog mehura 18. 19. taka reproduktivnog fluida 19. 20. donja/silazna taka rLunga 20. Neoznaen neklasifikovana aicu taka Ostale aicu take: Taka Lokacija 21. Na grlu, tano kimene modine. 22. Taka na grudnoj Taka srca kosti u kojoj se seku linija koja

Klasifikacija Zajednika taka iznad grudne kosti. srca i

spaja bradavice i linija koja spaja vrh nosa sa pupkom. 23. Trostruka taka, grudne kosti, poznata i kao vrh eluca. Badkan take jedan palac ispod

176

24. Trostruka taka, ispod take 23.

mKrispa take srednji deo eluca palac

25. Trostruka digestivna take 24. 26. Dvostruka taka creva pupka 27. Dvostruka taka creva desno od pupka 28. Tri palca mehura

rLung take taka, palac ispod

A taka debelog palac levo i desno od

B taka debelog dva palca levo i

Taka mokranog ispod pupka

29. U udubljenju ispod Taka za poboljanje donje usne govora 30.i 31. U centru ela, 3,5 Bez posebnih

177

do 4 cm iznad

oznaka linija obrva Bez posebnih i vrha unutranjeg

32.i 33. Izmeu 7 prljena oznaka dela ramene kosti. 34.i 35. Na lopaticama, od oznka prsta levo i desno. 36.i 37. Iza unih koljki oznaka nastaje kad se otvore usta.

Bez posebnih 5. prljena, etiri

Bez posebnih u udubljenju koje

38.i 39. Kad pacijent okrene Take za glavu to je mogue zaustavljanje vie desno ili levo, konac krvarenja sputen od vrha nosa dotai e te dve take na ramenu 40.i 41. Nalaze se izmeu noktiju i prvog palca Bez posebnih oznaka zgloba nonog

178

42.i 43. irina prsta oznaka dela pete 44.i 45. Kad pacijent posebnih opruenih ruku, dotakne spoljni deo butine.

Bez posebnih uvis od donjeg

Bez oznaka srednjim prstom

12.9.3 Terapeutske osobine tri prve aicu take

1. Masiranje prve aicu take (temeni deo lobanje - 20 irina prsta od vrha nosa) ima najveu terapijski snagu, jer se u njoj ukrtaju tokovi rLunga, mKrispa i kroz nju prolaze krvni sudovi, nervi i limfni sistem. 2. Masiranje druge taka (24 irina prsta od vrha nosa) ima takoe veliko terapeutsko dejstvo, jer kroz nju prolaze putevi rLunga, mKhrispa i Badkana. 3. Trea taka takoe prua terapeutske prednosti, ali je manje efikasna od prethodne dve, jer je, uglavnom, ine kosti, ligamenti i limfni putevi. Posle stavljanja losiona, jagodicama palca ili jagodicama tri srednja prsta masirati svaku od ovih taaka, prema navedenom redosledu, i svaku masirati sa po 3, 7 ili 21 krunim pokretom.

179

Tehnika ienja ne primenjuje se posle masiranja taaka na lobanji. 12.9 .4 Terapeutske osobine nekih aicu taaka - Vrtoglavica, mutna glava i zujanje u uima su najee posledice bolesnih bubrega, anemije, nesanice, napetosti, stresa i slabe ishrane. Uz upotrebu losiona koji se dobija od lekara, treba masirati svih sedam taaka na lobanji i take 8, 9, 10, 11, 12 i 14. - Za klasinu glavobolju treba masirati sedam taaka na lobanji i taku 12. - Za bolove u lenim miiima, treba masirati taku 14. - Ako su bubrezi bolesni onda treba apsolutno iskljuiti masiranje take 14 po sistemu trostrukih taaka, zato to se upravo na mestu dve take u sistemu trostrukih taaka, nalaze i sami bubrezi. - Masiranje take 14 maksimalno je efikasno za otklanjanje zujanja u uima. Prema Tibetanskoj medicini ui su u direktnoj genetskoj vezi sa bubrezima. - Stari tibetanski tekstovi iscrpno opisuju histeriju i kau da se moe leiti popravljanjem toka energije, odnosno uklanjanjem bolesti tipa rLung iz nervnog sistema pacijenta. Obe vrste masae i moka su posebno dobri spoljni naini za leenje histerije. U sluaju ove bolesti treba masirati sve take od 1 do 12. - Pored nekih infekcija i pojedinih bolesti, najei uzrok nesanice je stres. Zbog nervne uznemirenosti i napetosti ljudi esto ne mogu da odspavaju ni sat dva, a normalan san je neophodan organizmu. Drugi uzroci zbog

180

kojih se javlja nesanica su poloaj u kome se spava, ukoenost, bolovi, visoki pritisak i poremeaji u trbuhu. - Lupanje srca ne mora uvek biti posledica bolesti. Tibetanska medicina izriito naglaava da lupanje srca izazvano neprikladnom ishranom i lupanje srca nastalo kao posledica sukoba sa okolinom, "ne ostavljaju nikakve ozbiljne posledice". Produeni period iritacije, besa, nesigurnosti i stresa takoe izazivaju lupanje srca i takvi ponovljeni napadi mogu izazvati nesanicu. Meuitim, nesanica se javlja i kao posledica niza poremeaja, ali najee kao posledica anemije i preosetljivosti. U svim takvim sluajevima treba masirati aicu taku broj 7.

13.0 UMIRANJE NA TIBETANSKI NAIN

13.1 Prekid veze izmeu neba i zemlje
U sauvanim zapisima, a naroito u usmeno prenoenom znanju, Tibetanska medicina znatnu panju posveuje smrti, odnosno simptomima koji najavljuju smrt, njihovom leenju, a u najgorem sluaju i religijskomedicinskim pripremama bolesnika za sloeni proces umiranja. U nezapisanom delu Tibetanske medicine "Tajna usmena uenja u osam grana nauke o leenju" jedno celo poglavlje posveeno je smrti, ali njega poznaju, ili bolje reeno, ono je dostupno samo odabranim lekarima. italac se, zbog toga, kao i autor, mora zadovoljiti retko zabeleenim izjavama ili oskudnim informacijama razbacanim po retkim pisanim izvorima o umiranju. Pored simptoma koji imaju realnu i nauno priznatu vrednost i u zapadnoj medicini koja ih takoe tumai kao najavu izvesne smrti obolelog, Tibetanska medicina ubraja i one znake koje zapadna nauka, bez mnogo rezervi,

181

svrstava u magiju i magijske obrede. U simptome opteg stanja bolesnika, a posebno u vesnike smrti, Tibetanska medicina svrstava i snove, to i nije toliko strano zapadnoj psihijatriji, ali kako "nestajanje povremene refleksije koja se pojavljuje na nebu" ili "prekid veze koja povezuje zemlju sa nebom u dimenzijama kosmosa" prihvatiti kao simptome koji najavljuju smrt neke osobe? Evo kako, bukvalno prevedeno sa engleskog, glasi jedno takvo uputstvo objavljeno u zvaninom asopisu "Tibetanska medicina" koji u Daramsali, u severozpadnoj Indiji, izdaju tibetanski lekari izbeglice: "Ustanite rano ujutro i ako je nebo isto, stojte na suncu goli, opruenih udova i sa tapom ili brojanicama u rukama. Poluzatvorenih oiju dugo zurite u centar sopstvene senke, a zatim, zurei i dalje na isti nain, podignite pogled ka nebu i tada e se pojaviti slika refleksija ivota. - Ako su udovi slike u refleksiji kompletni i ako je boja bleda i prozrano bela, onda ivot oveka o kome je re nije u opasnosti. - Ako se u slici pojavi neto dodatno ili ako neto nedostaje, onda je mogue utvrditi vreme smrti. Prema boji je mogue utvrditi koje je zlo prouzrokovalo bolest. Prema obliku je mogue utvrditi da li oboleli meditacijama moe preokrenuti svoje stanje. - Ako u odrazu refleksije nedostaje tap, to znai da je "boanstvo koje titi pacijenta otputovalo" i da e bolesnik umreti u roku od 5 godina. - Ako nedostaje desna ili leva ruka, smrt e stii za tri godine. - Ako nedostaje gornji deo vrata, smrt dolazi u roku od 5, a ako nedostaje ceo vrat u roku od 3 meseca.
182

- Ako nedostaje gornji deo tela, bolesnik e umreti za dva meseca, a ako nedostaje donji deo tela, za mesec dana. - Ako nedostaje desni deo tele pacijent e umreti za 29 dana. - Ako u odrazu ne postoji levi deo tela smrt a nastupiti za 21 dan. - Ako je refleksija nalik kvadratu - smrt treba otkloniti (odloiti) meditacijama. - Ako je odraz okruglog ili ovalnog oblika ili ima formu polumeseca, onda se smrt moe odloiti obrednim ritualima. - Ako je slika smotana ili trouglastog oblika onda je beanje od smrti nemogue i treba jaati vrline bolesnika i tako ga pripremati za umiranje".

13.2 Simptomatologija smrti - prvi deo

Meutim, Tibetanska medicina poznaje i drugu, opipljiviju vrstu simptoma koje uzima u obzir pri formiranju opte slike o zdravlju pacijenta, odnosno pri najavljivanju njegovog "breg ili sporijeg umiranja". Prema klasifikacijama tibetanske medicine postoje dve vrste smrti: 1. smrt u nevreme 2. smrt zbog toga to su (prirodni) elementi potroeni. Ispitivanje predznaka smrti izvodi se na tri naina: 1. Ispitivanjem spoljnih znakova na telu. 2. Ispitivanjem unutranjih znakova. 3. Ispitivanjem skrivenih znakova uma/svesti

183

Druga i trea grupa znakova nisu opisane, a prva se zasniva na paljivom posmatranju pacijentovog tela. - Prvo se istrauju i uporeuju oblici i boje delova tela, a potom disanje i krvni sudovi, pre svega vene. - Ako su nokti i na rukama i nogama pobledeli ili postali pepeljasti, oboleli e umreti u roku od devet meseci. - Ako su beonjae obolelog poele da se smanjuju, oboleli e umreti u roku od 5 meseci. - Ako u udubljenju na vratu, takozvanim avolovim vratima, pramen kose raste uspravno (pravo), bolesnik e umreti u roku od 25 dana. - Ako su kolena neprirodno izboena, bolesnik e umreti u roku od mesec dana. Navedeni znaci moraju biti ispitani pre ovih kojih slede: - Ako se crne naslage formiraju oko korena zuba, oboleli e umreti u roku od devet dana. - Ako nos pone da se zatvara, ako se spljoti, onda se to zove "zatvaranje vrata vitalne energije" i oboleli e umreti u roku od 5 dana. - Ako je obolelom teko da zatvori oi i ako mu je pogled ukoen onda e on umreti u roku od 3 dana. - Ako su udovi zgreni (to se zove "neisti ostaci elemenata"), oboleli e umreti u roku od 7 dana. - Ako oni nerv igra, odnosno ako oko leluja i ako je bolesniku teko da izvesno vreme gleda u vis, to se naziva "talasanjem elemenata" i oboleli e umreti u roku od 15 dana.

184

- Ako se miii lica (naglo) oputaju , to se naziva "razaranje vrata elemenata" i bolesnik e umreti posle 11 dada. - Ako disanje konstantno slabi, oboleli e umreti u roku od 6 meseci. - Ako leva i desna ona vena igraju, to se zove "prekidanje veze izmeu neba i zemlje" i oboleli e umreti u roku od 6 dana. - Ako suze ponu da teku neprekidno, oboleli e umreti u roku od 10 dana. - Ako se na nogama pojave znaci kojih do tada tamo nije bilo, oboleli e umreti za dva do tri dana. - Ako reljef uiju poinje da se izravnava ili ako ui postaju bezbojne, to se zove kidanje unih veza i oboleli e umreti posle pet dana ili u pono treeg dana. - Ako se dijafragma savija prema pluima onda su prekinuti kanali "vodenih elemenata" i oboleli e umreti u roku od dve nedelje. - Ako bolesnik ne moe da spava onda ja nastupilo "pranjenje semena vatre" i oboleli e umret posle 13 dana.

13.3 Simptomatologija smrti - drugi deo

Pre izricanja suda o predstojeoj smrti, lekar mora da utvrdi i da li je pacijent petrpeo neku od sledeih promena i u kom stepenu: - iznenadna promena karaktera, - iznenadna promena glasa, - iznenadna promena naina hoda, - curenje krvi iz nosa - curenje krvi iz bilo kog telesnog otvora,

185

- iznenadni nestanak ula mirisa, - iznenadni nestanak ula ukusa, - iznenadni nestanak ula dodira, - promena u seksualnoj elji - nagla promena temperature - sve druge drastine promene na i u oveku.

13.4 Simptomatologija smrti - trei deo

- Srce i jezik su povezani i kad srce pone da gubi snagu to e izazvati skraenje ili kontrakciju jezika, to se primeuje po tome to obolela osoba ne moe isto da govori. - Oi i jetra su povezani i kad jetra pone da otkazuje oi prestaju da se pokreu. - Slezena je povezana sa usnama i kad slezena pone da otkazuje ta osoba ne moe da dri usta zatvorena. On svesno, silom moe da ih zatvara, ali e posle nekoliko trenutaka donja usna pasti. - Kada plua ponu da otkazuju nosnice poinju da se smanjuju i da se zatvaraju. - Bubrezi su povezani sa uima. Kad slabi i prestane puls bubrega oboleli vie ne moe da uje. Moe se dogoditi da pacijent normalno razgovara, ali odjednom vie ne moe da uje sagovornika. Pregledajui puls bubrega i detaljno ui, tibetanski lekari mogu da utvrde hoe li prividno zdrav ovek iznenada izgubiti sluh i umreti.

13.5 Znaci smrti u urinu

Osoba kod koje se ispituje urin tokom noi ne sme imati seksualne odnose, niti sme da pije alkohol, a postupak je sledei:

186

Pacijentov jutarnji urin ulije se u istu posudu i ispituje se na sunevim zracima. - Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smrti koja e nastupiti zbog rLung tipa bolesti. - Ako je urin slian ustajaloj vodi u prolee, onda je to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti. - Ako je urin slian pokvarenom mleku, onda je to simptom predstojee smrti od bolesti tipa Badkan. - Ako u urinu ima mrlja slinih mastilu, onda je to predznak umiranja zbog trovanja. - Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, ve se urin menja u unutranjosti mokranog mehura, to se naziva "unutranje gomilanje olova", onda je to takoe predznak skore smrti. - Ako je para koja se die sa urina ljubiaste boje, oboleli e umreti u roku od 15 dana. - Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt e nastupiti za 9 dana. - Ako u urinu ima drugih boja posledice su iste.

13.6 Znaci smrti u stolici

Bolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni creva. - Ako se para ne die sa stolice oboleli e umreti u roku od 9 dana.

13.7 Ispitivanje boje lica

- Ako se boja lica menja, bolesnik e umreti i ne moe se spasiti meditacijama.

187

13.8 Udaljena smrt

Tibetanska medicina smatra da ovek moe da reaguje i na bolest i na smrt bliske osobe koja se nalazi, ili je umrla vie desetina kilometara daleko. Evo nekoliko citata iz tibetanskih medicinskih tekstova. "Ako se kod sina moe itati puls jetre i ako je on normalan, otac nee umreti. Meutim, ako puls sinovljeve jetre ne postoji - otac e umreti. U ovoj dijagnostici mogu se koristiti i pulsevi odnosa majka-sin i prijatelj-neprijatelj. Naprimer, ako u prolee kod sina postoji puls majke, oboleli otac e se oporaviti". "Ako je umesto bolesnog sina, lekaru doao zdrav otac, analiza pulseva je drukija. Ako se kod oca moe razaznati puls srca, onda e sin ozdraviti, ako tog pulsa nema, sin e umreti." "U prognozi o ishodu bolesti moe se upotrebiti i puls odnosa izmeu mua i ene. Ako postoji puls enine jetre, mu e se oporaviti, ako ga nema mu e umreti." "Ako je ena bolesna, onda se ispituje puls muevljevih bubrega. Ako se taj puls moe palpirati, ena e se oporiviti". U nizu detaljnih uputstava za tumaenje uzajamnog pulsa postoji i jedno, bitno ogranienje: "itanjem uzajamnog pulsa ne moe biti utvren uzrok poremeaja, bolesti, ali moe faktor smrti."

13.9 Dalaj lamin lekar o umiranju

Smrt prema Tibetanskoj medicini nije jednostavan i kratkotrajan, ve dug i sloen proces. Evo ta u asopisu "Tibetanska medicina" o smrti kae dr Jee Donden (Yeshe Dhonden).
188

- Ko i kako moe da ustanovi smrt? + Vrlo je bitno da smrt potvrdi lama-lekar... Inae, odlazak svesti kroz krunu glave smatra se idealnom, ali taj oblik umiranja je redak. Svest najee naputa telo kroz fizike kanale koji povezuju srce sa reproduktivnim organima. Ovaj proces traje tri do etiri dana. Ovaj proces je dui pri umiranju lama koje su postigle intelektualnu superiornost. Takve lame imaju sposobnost da meditiraju dve sedmice posle prividne smrti. Telo (umirueg) ne iznosi se iz kue dok se ne okona religijska ceremonija. Kad iz nosnica umirueg poteku crvena i bela tenost, to je znak da je svest napustila telo. U Indiji sam video kako spaljuju ljude, a da prethodno nije utvreno postojanje sigurnih simptoma da je svest defiitivno napustila telo.

13.10 Bardo todol

Bardo todol u bukvalnom prevodu znai "izmeu dva stanja". Bardo todol je najbolji primer koliko su isprepletane tibetanska medicina i tibetanska religija. Proces Bardo todola poznaje veina tibetanskih lekara, ali on je, pre svega, bio i ostao religijski kanon koji nije menjan vekovima i ija se sutina prenosi samo odabranima. Praktikujui Bardo todol, lama-lekar obavetava oveka na samrti ta ga eka i ta treba da ini "izmeu dva", od ukupno sedam posmrtnih stanja, odnosno stanja bukvalno na putu izmeu ivota, preko smrti do reinkarnacije, do ponovnog zasaivanja fine svesti ili semena svesti.

14.0 PORTRETI

189

14.1 DR LOBSANG DOLMA KHANGKAR

Dr Dolma je najpoznatiji lekar Tibetanske medicine u Indiji, gde do smrti ivela kao i stotinjak hiljada drugih tibetanskih izbeglica. Bila je najvei i najpoznatiji praktiar Tibetanske medicine. Bila je vrlo popularna meu pacijentima. Nije govorila engleski. Sudelovala je na meunarodnoj konferenciji o Tibetanskoj medicini odranoj u Milanu, Italija. Jednomesena predavanja dr Dolma odrala u Holandiji. I posle meunarodne konferencije o Tradicionalnim azijskim medicinama, odranoj na univerzitetu u Kanberi, u Australiji odrala nekoliko predavanja o Tibetanskoj medicini. Predavanja u Holandiji i Australiji doekana su sa velikim interesovanjem, ali su se zavravala ozbiljnijim nesporazumima uglavnom iz sledeih razloga. 1. Tretirali su je kao lekara tradicionalne medicine, kao neku vrstu samouka, to ona nikako nije. Dr Dolma je, zvanino, kolovani lekar Tibetanske medicine42. 2. Najvee interesovanje zapadni lekari pokazali su za usmene tantre, ali je dr Dolma odbijala da o njima detaljno govori. 3. Dr Dolma je govorila preko prevodioca, to je ponekad stvaralo nepremostive tekoe. 4. Dr Dolma nije bila ubedljiv govornik i prenosilac znanja. Njeno vaspitanje i obrazovanje nisu joj dozvoljavali
Bilo bi dobro kad bi se i znanje nae tradicionalne medicine, ukljuiv i biljne apoteke, podiglo na institucionalni, fakultetski nivo. Na taj nain bi se izbegla nekontrolisana poplava samozvanih travara i vidara kojima je osnovni cilj samo da zarade i esto nanose vie zla nego koristi. Trebalo bi postupiti kao u sluaju nutricionizma koji je postao disciplina posle Drugog svetskog rata stvaranjem srednjih kola za dijetetiare i viih kola za nutricioniste. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)
42

190

da zaobie nain prianja koji se na zapadu smatra mistinim. Njen nain razmiljanja bukvalno je bio omeen njenim vaspitanjem i socijalnim uslovima pod kojima je odrasla i stasala kao lekar Tibetanske medicine. Strogo je potovala pravilo da je njen prvenstveni zadatak da lei. Zbog toga nimalo panje nije pridavala pisanju o Tibetanskoj medicini, a gotovo uvek se pozivala na usmene tantre i naglaavala njihov prevashodni znaaj i ulogu u leenju pacijenata. U Tibetanskoj medicini nema zapisa o enama lekarima, pa je pojava Dr Lobsang Dolme Kangkar udna. Ona je najvia medicinska znanja, ukljuiv i tajne, usmene tantre, uila i od svog oca, a ono to je znala prenela svojim dvema erkama.

14.2 DR DOLKAR KHANGKAR

Srednje obrazovanje stekla u Indiji. Medicinska znanja sticala od lekara Tibetanske medicine, ali najvie od majke dr Lobsang Dolme. Lekarsku praksu u Indiji poela skormno, da bi 1990. godine, pored klinike u Nju Delhiju, otvorila i kliniku u Bombaju. Dva puta sedmino leti u Bombaj. Obe klinike rade uz specijalno odobrenje indijske vlade i kao ogranci Insituta za tradicionalnu Tibetansku medicinu (Institute of Traditional Tibetan Medicine) u Daramsali. Kako za Tibetansku medicinu ne postoji zvanian akt indijske vlade, klinike dr Dolkar registrovane po aktu: Registration Certificate No. 4465 under Ayurvedic & Unani System of medecine act 1951 (Registration No. S/11230) Dr Dolkar je (bila) savetnik za Tibetansku medicinu indijske Health & Nutritional Research Organisation .

191

Govori engleski. Za izrazito tee sluajeve "konsultuje" stare tibetanske knjige. Stalna adresa: Dolkar Herbal Medicine Dolkar House D-10, Kalkaji, New delhi - 110019 Tel: ++ 91 11 623 73 35 Fax: ++ 91 11 642 98 63 INDIA

14.3 . DR LOBSANG RAPGAJ (RABGAY)

Doktor Tibetanske medicine i psihologije i kaluer tibetanskog budizma. Diplomirao Tibetansku medicinu i budistiku psihologiju na Univerzitetu Visva Barati, antiniketan, Zapadni Bengal, Indija. Potom je, vie godina, bio uenik starije generacije istaknutih Tibetanskih lekara. Kasnije, putovao svetom i drao predavanja na visokim medicinskim kolama, univerzitetima i zdravstvenim centrima. Dr Rapgaj vodi kliniku u Nju Delhiju i sarauje sa Odelenjem za bihevioristiku medicinu u bolnici Beth Israel, pri Medicinskom fakultetu Harvard u SAD. Takoe je spoljni saradnik-istraiva Njujorke fondacije za srane bolesti (New York Heart Research Foundation, New York). Napisao je vie lanaka i dve knjige. Sarauje u projektima za propagiranje Tibetanske medicine i za primenu budistike psihoterapeutske tehnike u leenju mentalnih bolesti.
192

Stalna adresa: Tsering Hse 193 Mcleod Ganj Dharamsala, Himachal Pradesh INDIA

15.0 EHO IEZLE CIVILIZACIJE

15.1 INERCIJA LJUDSKOG MILJENJA
Nekoliko meteorita palo je 24. jula 1790. godine na jugozapad Francuske i Francuzi su poeli da govore o "kamenju koje pada s neba". Meutim, lanovi Francuske akademije nauka zakljuili su da su sve prie o kamenju koje pada s neba glupost, jer je takva "pojava fiziki nemogua" (un phenomen physiquement impoible). Otkako je Aristotel u IV veku pre nove ere za jednu slinu pojavu tvrdio da je re o "kamenoj gromadi koju je vetar podigao u vazduh, a zatim bacio na tle", ljudi, bar oni oko Mediterana, nisu verovali da kamenje moe da pada s neba. Takvo uverenje vladalo je sve do poetka XIX veka, iako su nebeske pojave, u meuvremenu, prouavali briljantni umovi poput Kopernika, Galileja, Keplera i Njutna. Tek kad je 26. aprila 1803. godine novi pljusak meteorita pao kod mesta Leglo, takoe u Francuskoj, lanovi Francuske akademije izmenili su svoj stav i od tada "kamenje pada s neba". Dva veka kasnije, u ovo nae vreme, aci u srednjim kolama ue da orbitom izmeu Marsa i Jupitera i u Legranovim takama ispred i iza Jupitera krui veliki broj manjih ili veih kamenih gromada - asteroida, da povremeno neki od njih sklizne sa svoje putanje, da se

193

nekontrolisano kree po Sunevom sistemu i da pojedini, kao meteoriti, padaju na Zemlju ili sagore u njenoj atmosferi. Kad je naunik Albert Ajntajn 1916. godine objavio svoju danas uvenu Optu teoriju relativiteta, novinari su ga pitali hoe li ovek ikada napraviti atomsku bombu. - To je iskljueno - odgovorio je Ajntajn! Tri decenije kasnije amerika atomska bomba eksplodirala je nad japanskim gradom Hiroimom. Naknadno steeno znanje pokazalo je da ova dva antinauna stava pripadaju onoj kategoriji zbivanja i pojava poznatih u istoriji nauke kao "inercija ljudskog miljenja". Francuski akademici su krajem 18. veka mogli da donose zakljuke samo na osnovu tadanjih dometa nauke i tek nauna spoznaja steena 13 godina kasnije ispravile njihovu greku. Ajntajn je na poetku Drugog svetskog rata, 1939. godine sam ispravio svoju, pismom je upozorio ameriku vladu da bi nacistika Nemaka mogla da napravi atomsku bombu i Amerikanci su pretekli Nemce. I svako razmatranje dometa i porekla Tibetanske medicine podlono je inerciji ljudskog miljenja. Domete Tibetanske medicine u dijagnostici, spravljanju lekova i terapiji lekari zapadne medicine podvrgavae iskljuivo znanju steenom na savremenim medicinskim fakultetima. Susrevi se s takozvanim primarnim, nenaunim informacijama o Tibetanskoj medicini navedenim u ovoj knjizi, naiavi na dijagnostiku itanjem najmanje 20 vrsta pulseva ili na preiavanje visoko otrovne ive i njeno pretvaranje u visoko lekoviti sastojak, veina lekara savremene medicine uzviknue poput Ajnstajna: - To je nemogue!
194

S njihove take gledita, ti, i drugi dometi Tibetanske medicine navedeni kao informacije u ovoj knjizi, nisu objanjivi, pa, dakle, nisu ni mogui. Reagovao sam na potpuno isti nain kad mi je tibetanska lekarka prvi put proitala pulseve i pored bolesti, otkrila i najintimnije oseanje, danas i meni smeni strah od kupatila. Svaki sledei pregled itanjem pulsa pojaavao je potrebu za objanjenjem, jer... Kako je mogue da jedan od najizolovanijih i najzaostalijih naroda na svetu, tibetanski narod ve vekovima ima medicinu koja je u pojedinim oblastima, u itanju pulsa na primer, daleko ispred savremene, zapadne medicine? Medicina koju znamo kao zapadnu, modernu, savremenu medicinsku nauku uobliena je kao nauka tek u 19. veku. Tada su postavljeni njeni nauni temelji za otkrivanje stvarnih uzroka bolesti i za njihovo leenje. Do tog vremena u medicini zapadnog dela sveta preovlaivali su spekulativni, metafiziki i esto mistini pogledi i koncepcije. Velika otkria u oblasti prirodnih nauka, uinjena u 19. veku, ubrzala su razvoj zapadne medicine i omoguila naunu sistematizaciju bolesti.

15.2 ETVORICA NEPRIZNATIH

Posmatrana iskljuivo kroz prizmu medicinskih naunih normi i opteprihvaenih istorijskih injenica, Tibetanska medicina teko da moe da postoji, ali ona ipak postoji. Arheoloka iskopavanja u 20. veku pokazala su da je Tibetanska medicina davno, ak vrlo davno "imala racionalnu i iskustvenu osnovu za teoretske i praktine medicinske probleme". Drugim reima, Tibetanska medicina je ve vekovima nauka sa strogo sistematizovanim vrstama bolesti. Bez obzira na

195

arheoloke nalaze, o kojima e biti rei u ovoj glavi, a zbog onog pogrenog zakljuka lanova Francuske akademija nauka da "kamenje ne moe da pada s neba" zapadni naunici su i danas vrlo oprezni kad treba da definiu novu teoriju na osnovu novootkrivenih injenica. Ipak, s vremena na vreme, u svetu se pojave naunici koji odbacuju konvencionalni nain miljenja i od dotad poznatih teorija, hipoteza i injenica stvaraju nove sinteze. Oni uspevaju da se odupru inerciji ljudskog miljenja, ne razmiljaju samo u okvirima svog vremena i prostora i, kao takvi, uspevaju da proire granice civilizacije. U delima etvorice takvih autora, nepriznatih u vremenu u kojem su iveli ili u kojem ive, postoje hipoteze koje bi, da su nauno dokazane, mogle da objasne da je Tibetanska medicina visoko znanje, nasleeno od visoko razvijene civilizacije nestale u katastrofi ili u kastatsrofama planetarnih ili kosmikih razmera. Prvi meu njima, dr Imanuel Velikovski, multidisciplinarni naunik, objavio je u Njujorku 1951. godine knjigu "Svetovi u sudaru"43 u kojoj je od pramenova kolektivnog pamenja pojedinih naroda sadranih u legendama i mitovima i uporeivanjem starih svetih knjige, ukljuiv i Bibliju, rekonstruisao nepoznati period ovekove istorije. Velikovski je postavio hipotezu da je od 15. do 16. veka pre nae ere, serija katastrofa kosmikih i planetarnih razmera pogaala nau Zemlju i izazvala na njoj brojne, manje ili vee posledice. Njegova knjiga prevedena je na gotovo sve svetske jezike, doivela je vie izdanja na engleskom jeziku, ali je on 1979. godine
43

Immanuel Velikovsky: Worlds in colision, New York, 1951.

196

umro u Americi kao nepriznati naunik, a imao je diplome tri fakulteta. Tek su istraivanja Venere ruskim i amerikim meuplanetarnim sondama pokazala da je Velikovski bio u pravu kad je, polazei od mitova i legendi, tvrdio da na toj planeti vlada temperatura via od 400 stepeni Celzijusovih. Astronomi, savremenici Velikovskog, uporno su odbacivali njegove hipoteze i uporno su ostajali pri tvrdnji da na planeti Veneri vlada temperatura samo za nekoliko stepeni toplija od srednje Zemljine temperature, odnosno, samo oko 20 stepeni Celzijusovih. Ruski naunik, istoriar nauke, dr Aleksandar Gorbovski, koji danas ivi u Londonu, postavio je i 1966. godine prvi put objavio hipotezu da je na Zemlji u istorijsko vreme, postojala visoko razvijena civilizacija, razvijenija od nae. Sledeih etvrt veka on je uporno i dosledno obogaivao ovu hipotezu novootkrivenim naunim injenicama i njenu poslednju, obogaenu i vrlo uverljivu verziju objavio je u Moskvi 1989. godine pod naslovom " "44.. Gorbovski kae da je visoko razvijena civilizacija bila malobrojna, da je znala da e Zemlju pogoditi nedaa kosmikih razmera i da je, zbog toga, po svetu razaslala svoje uene ljude da primitivnim i neukim narodima, od kojih e neki moda i preiveti nesreu, prenesu znanja. Gorbovski pie da su primitivni narodi oboavali ove izaslanike i tako, posredno, postavlja novu hipotezu o nastanku religija a, ujedno, objanjava zato su svetske religije danas tako i toliko razliite.

Aleksandar Gorbovski: Svet u kome (ne) ivimo. Filip Vinji, Beograd 1996.

44

197

Navodei niz neobjanjenih primera iznenadne pojave znanja, kao na primer znanje o izlivanju bronze ili o spravljanju baruta, Gorbovski zakljuuje da su kroz istoriju postojale, ali da postoje i u nae vreme, vrlo uske grupe ljudi koje ubrzavaju razvoj nae civilizacije, tako to povremeno omoguavaju pojavu onih otkria do kojih je hipotetika i iezla civilizacija ve bila dola. Kao uvare tajnih znanja on navodi egipatske i druge rece, pominje i tibetanske lame, ali ne analizira dublje njihovu ulogu. U svom delu "Mi nismo prvi", Endrju Tomas45 ide dalje od hipoteza Velikovskog i poput Gorbovskog, ali potpuno nezavisno od njega, postavlja hipotezu da je pre nas na Zemlji ivela neka visoko razvijena civilizacija. On sam svoju knjigu ovako predstavlja: "Ova knjiga je o pencilinu pre nego to ga je u nae vreme pronaao Fleming, o avionima pre brae Rajt, o Jupiterovim mesecima pre nego to ih je za savremenog oveka otkrio Galilej, o atomskoj teoriji pre nego to ju je u nae vreme formulisao Rateford, o elektrinim baterijama pre nego to ih opisao Volta, o nauci pre ove nauke koju poznajemo." Osnovno zanimanje etvrtog naunika, dr Dilipa Kindilala iz indijskog grada Kalkute, jeste prouavanje i prevoenje prastarih sanskritskih tekstova, moda najstarijih sauvanih pisanih dokumenata. On ne pripada naunicima koji se trude da druge, ali i sebe, uvere u davno postojanje i iezavanje visoko razvijene civilizacije. On takve podatke nalazi u sanskritskim zapisima i obelodanjuje ih. Prvi put je to uinio u knjizi "Letelice u prastaroj Indiji"46, objavljenoj 1985. godine, a drugi put na
45

Andrew Tomas: We Are Not the First, Souvenir Pre, London

1973.

198

Meunarodnom astronomskom kongresu odranom dve godine kasnije u Beu. Trojica od ove etvorice naunika, Velikovski, Gorbovski i Kindilal, bave se i problemom godine koja, umesto 365, traje samo 360 dana, upravo onom duinom godine koja postoji u ve pominjanom tibetanskom medicinskom kalendaru.

15.3 Godina od samo 288 dana

Tibetanci, kao i brojni drugi istoni narodi, u svakodnevnom ivotu koriste lunarni kalendar ija godina traje 354 dana, za razliku od zapadnih naroda koji koriste solarni, Gregorijanski kalendar, ija godina traje 11 dana due, odnosno 365,25 dana. Prema zakonima Tibetanske medicine, a oni se, poput religijskih kanona, ne smeju menjati ni po kakvu cenu, tibetanski lekari ne smeju da menjaju ni svoj, medicinski kalendar koji se ne podudara ni sa lunarnim, niti sa solarnim kalendarom, jer njegova godina traje est dana due od lunarne i pet dana krae od solarne godine. Tibetanski medicinski kalendar je podeljen na etiri osnovna godinja doba od kojih svako traje po 72 dana, to ini ukupno 288 dana. Prema tom podatku tibetanski medicinski kalendar se podudara sa udnim i jo neobjanjenim egipatskim kalendarom, otkrivenim 1999. godine na crteu neba napravljenom na tavanici grobnice velikog svetenika Senmuta iz XV veka pre nae ere. Godina je na tom kalendaru predstavljena sa 12 indentinih krugova47. Svaki krug je podeljen na 24 dela, a 12 puta 24 ini 288.
46 47

Dilip Kinjilal: Vimana in Ancient India, Calcuta, 1985 Science & Vie, No 982, julliet 1999. Paris

199

Tibetanski kalendar je vrlo blizak i svetom kalendaru naroda Maja ija godina traje samo dva dana due, ukupno 290 dana. Prema dananjem prirodnom toku vremena, prema trajanju obilaska Zemlje oko Sunca i Meseca oko Zemlje, za postojanje ova tri kalendara nije mogue nai nikakvo racionalno, a pogotovu ne i objanjenje koje bi bilo u skladu i sa opteprihvaenim naunim teorijama o nepromenljivosti odnosa nebeskih tela u Sunevom sistemu. Podudarnost je oigledna. Najverovatnije je i da nije sluajna, ali bez drugih vrsta dokaza, pre svega arheolokih, za sada je mogue samo postaviti hipotezu da je u davnoj ovekovoj istoriji godina moda trajala 288 dana. Neobjanjivih 288 dana, nisu jedina neloginost ili, bolje reeno, zagonetka tibetanskog medicinskog kalendara. Pored etiri osnovna godinja doba, on ima i peto, bezimeno godinje doba, koje takoe traje 72 dana, ali koje ne tee u kontinuitetu, ve su njegova etiri jednaka dela od po 18 dana razmetena iza prolea, leta, jeseni i zime. Umetanjem etiri dela od po 18 dana, godina tibetanskog medicinskog kalendara dobila je ukupno 360 dana. Ni Tibetanska medicina, niti tibetanski medicinski kalendar ne daju odgovor na neizbeno pitanje; ta se dogodilo sa preostalih pet dana solarne godine? Tih pet dana u tibetanskom medicinskom kalendaru formalno ne postoje. Meutim, tibetanski lekar mora precizno da zna raspored i trajanje sva etiri godinja doba koja teku neprekidno po 72 dana, kao i peto godinje doba koje se deli na etiri odvojena dela od po 18 dana. Kako je prema osnovnom konceptu Tibetanske medicine ovekov
200

organizam mikro odraz kosmosa, on mora da funkcionie u skladu sa kosmikim prilikama, a prvi stepen te usklaenosti jeste apsolutna usklaenost oveka sa godinjim dobima na Zemlji. Pojednostavljeno reeno, u svakom od godinjih doba, ukljuiv i peto, priroda i usklaeni ovekovi pulsevi imaju drukije ritmove i tonove i te injenice najvaniji su elementi koje tibetanski lekar mora da uzme u obzir pri odreivanju dijagnoze itanjem pulsa, pri odreivanju terapije i u astrolokom opredeljivanju za upotrebu moke. Kako je Tibetanska medicina nezamisliva bez preciznog omeavanja svih pet godinjih doba koja traju ukupno 360 dana, kako se, onda, ona usklauju sa solarnom godinom koja traje 365 dana? Na vrlo udan nain. Jo u toku studija budui tibetanski lekari ue kako da na osnovu sigurnih znakova u prirodi, pre svega na osnovu rastinja i sazvea na nebu, raspoznaju i tano odrede godinja doba. Svi postojei kalendari, ukljuiv i onog koji Tibetanci primenjuju svakodnevnom ivotu, nemaju pri tom nikakvu ulogu. Polazei od ovih elemenata, a oslanjajui se na drevne spise, oni ue kako da naprave specijalni kalendar za svaku godinu posebnu, a koji e biti u apsolutnom skladu sa uenjima Tibetanske medicine. etiri osnovna godinja doba u tibetanskom medicinskom kalendaru imaju preciznu astronomsku odrednicu koju tibetanski lekari moraju strogo da potuju. Sredina prolea mora uvek da bude tano na dan prolene ravnodnevice, sredina leta tano na dan letnjeg solsticija (najdui dan/najkraa no), sredina jeseni na dan jesenje ravnodnevice i sredina zime na dan zimskog

201

solsticija (najkrai dan/najdua no)48. Kako jedno godinje doba traje samo 72 dana, izmeu dva uzastopna godinja doba pojavljuju se 18, 19 ili 20 "slobodnih dana" u koje tibetanski lekari smetaju po jednu etvrtinu petog godinjeg doba. Onu razliku od pet ili est dana do ukupnog trajanja godine od 365 dana, podele na etiri nejednaka dela, na po jedan ili dva dana, i dodaju ih jednoj od etvrtina petog godinjeg doba. Vrlo komplikovana raunica za lekare koji, pri tom, strogo moraju da potuju astronomske odrednice, odnosno moraju da vode rauna da sredine prolea i jeseni moraju uvek da padnu na ravodnevicu, a sredine leta i zime uvek na solsticij. Tako su tibetanski lekari uputstva za itanje pulsa i za leenje - usklaena prema kalendaru od 360 dana rastegli i prilagodili kalendaru od 365 dana u prostoj i 366 dana u prestupnoj godini, odnosno prirodnom toku vremena na Zemlji. U dostupnim tibetanskim tekstovima nema objanjenja otkad se i zato se Tibetanska medicina tako i toliko strogo pridrava godine od 360 dana. Meutim, prema Velikovskom, vreme obilaska Zemlje oko Sunca menjalo se vie puta, a poev od XV veka pre nae ere, kada su se u Sunevom sistemu zbile velike promene, godina je trajala 360 dana, da bi Zemlja, zbog katastrofe veih razmera, u VIII veku pre nae ere ponovo skliznula na novu orbitu, ovoga puta od 365 dana. I Gorbovski govori o godini od samo 360 dana, a obojica potvrdu nalaze u starim zapisima i sauvanim legendama. Tako se, recimo, o godini iskljuivo kao o vremenu od 360 dana, odnosno o periodu od 12 meseci sa po tano 30
Prema Gregorijanskom kalendaru koji koristimo ravnodnevice oznaavaju poetke prolea i jeseni, a solsticiji poetke leta i zime. (Prim. autora).
48

202

dana, govori u Vedama, tekstovima koje su bramanski preci, Indo-Arijevci, doneli na indijski potkontinent sa severa iz neke dosad jo ne definisane postojbine. Tekstovi Veda govore kako mesec prvih 15 dana raste da bi potom drugih 15 dana bivao sve manji, a Sunce se 180 dana kree ka severu, a 180 dana ka jugu. Kinezi su takoe imali godinu od 360 dana, i 12 meseci sa po tano 30 dana. I podela kruga na 360 stepeni predstavlja ostatak sistema prema kome godina ima 360 dana, svaki stepen predstavljao je deo putanje koji Zemlje proe oko Sunca u toku jednog dana49. Na Kongresu Meunarodne astronomske federacije, odranom 22. septembra 1987. godine u Beu, profesor dr Dilip Kindilal podneo je referat koji bi takoe mogao da objasni razloge zbog kojih tibetanski medicinski kalendar insistira na godini od 360 dana. On je u referatu citirao sanskritski tekst koji kae da je "kataklizma, nalik na onu opisanu kao 'nuklearna zima', pogodila svet pre oko 20 hiljada godina, prinudivi Zemlju da 'sie' sa svoje orbite od 360 dana, na orbitu od 365 dana..." Podaci u sanskritskom tekstu o vremenu kada se nesrea dogodila razlikuju se od onih koje citiraju Velikovski i Gorbovski, ali je posledica ista: Zemlja je sa orbite od 360 dana, skliznula na orbitu od 365 dana. Ako se prihvati nepobitna istina da pojedini dometi Tibetanske medicine, kao tumaenje pulseva na primer, prevazilaze znanja savremene zapadne medicine, ako se ne zanemari tibetanski medicinski kalendar koji insistira na godini od 360 dana i citati iz sanksrita koji kae da je
Kinezi su svojevremeno ak pokuali da krug podele na 365,25 delova, koliko traje novi period obilaska Zemlje oko Sunca, ali su odustali, jer je raun bio isuvie komplikovan. (Prim. autora).
49

203

"zemlja gurnuta sa orbite od 360 dana" i ako se uzmu u obzir prepisi etiri stara tibetanska teksta koja govore o njenom praiskonskom poreklu i o kojima e tek biti rei u ovoj glavi, onda se moe postaviti osnovana pretpostavka da je Tibetanska medicina doista nauka nasleena od neke davno iezle, a visoko razvijene civilizacije stradale u katastrofi planetarnih ili kosmikih razmera. Postoje li za tu pretpostavku i drugi ili drukiji dokazi od ovih koje navode trojica naunika, a koji bi mogli da ukau na doista prastaro poreklo Tibetanske medicine? Pokazalo se da drugi i drukiji dokazi postoje i da su geografski ak povezani sa Tibetom. Otkriveni su arheolokim istraivanjima u Pakistanu, u dolini, slivu i u zalivu Inda, reke koja izvire u Tibetu. Prema arheolokim nalazima, Tibetanska medicina bi mogla da bude bogato naslee poteklo od visoko civilizovanih naroda koji su, izmeu 6500. i 1500. godine pre nae ere, iveli u dolini Inda i njegovih pritoka. Logina je pretpostavka da je znanje iz donjeg toka reke Ind preneto i do njenog izvora, do manje razvijenog naroda u Tibetu i tu sauvano zbog stroge zabrane da se menjaju njegova pravila i zbog geografske nepristupanosti u kojoj je tibetanska civilizacija vekovima opstajala kao najizolovanija na geografskom krovu svetu. Istorijska je injenica da su narodi visoke kulture i znanja iveli u dolini reke Ind i da su nestali, najverovatnije, u katastrofalnim tektonskim poremeajima. Posle 1500. godine pre nae ere te oblasti su poeli da naseljavaju Indo-Arijevci. Dolazei sa severa oni su doneli svoju nauku i svoju medicinu opisanu u bramanskim svetim knjigama - Vedama. Taj manje razvijeni narod Indo-Arijevci - naselio je prostore na kojima je iveo

204

razvijeniji, ali nestali narod (nazvan u nauci proto-indijska civilizacija), a medicina na niem nivou, Ajurveda IndoArijevaca, zauzela je mesto medicine nestale iz dolini i slivu reke Inda, ali sauvane samo kod njegovog izvorita - na Tibetu. Ovakva rekonstrukcija preistorijskih dogaaja jedino moe da objasni dananje postojanje dve razliite medicine u neposrednom susedstvu, pod Himalajima, odnosno u Indiji i na Himalajima, odnosno u Tibetu. U takvu sliku preistorijskih zbivanja jedino moe da se uklopi i injenica da itanje pulsa u Tibetanskoj medicini postoji najmanje 2,5 milenijuma, a moda i itavih est milenijuma, a u Ajurvedi, medicini koju su ovamo doneli Indo-Arijevci, pominje se tek u XVI veku nae ere, dakle postoji samo etiri veka. Evo nauno dokazanih podataka, ali i podataka uzetih iz novih i jo nedokazanih naunih teorija tibetanskih preporoditelja koji bi, zajedno, mogli da upotpune rekonstruisanu sliku istorije medicine na izvoru reke Ind u Tibetu, i u njegovoj neposrednoj blizini, u dolini i slivu iste reke na Indijskom potkontinentu.

15.4 FALSIFIKOVANA ISTORIJA RELIGIJE BON

Budistiki i indijski izvori tvrde da Tibetanci nisu imali svoje pismo do VII veka, sve dok Srongcen Gampo nije postao 33. kralj Tibeta. Za vreme njegove vladavine, od 629. do 649. godine, Tibet je, prema istim izvorima, postao politika i vojna sila u Centralnoj Aziji i bio je to u sledea dva veka. Osvajanjem malih planinskih kraljevina Gampo je teritoriju Tibeta proiro na podruje dvaput vee od dananjeg, a mir je uvrstio tako to se oenio kineskom i nepalskom princezom. Ove dve mlade ene

205

odigrale su presudnu ulogu u istoriji Tibeta. Obe su pripadale budistikoj veri. Kralj Srongcen Gampo je do njihovog dolaska ispovedao bon religiju, ali je uticaj dve supruge bio toliko jak da su uspele da ga preobrate u budizam koji je on, potom. proglasio za dravnu religiju. Tako je poela infiltracija budizma koji je otvorio vrata kulturnim i drugim uticajama iz susednih zemalja, naroito iz Kine i Indije. Od tada bon religija pada u zasenak, a njena uenja prilagodjavaju se budistikim normama i pripisuju Budi. Kao to je poznato, rani budizam je uio da dua ne postoji. Meutim, tibetanska verzija budizma, poznatija pod imenom lamaizam, i njegov sastavni deo - tibetanska medicina, u svojim uenjima sadre pojam rLung koji se, u izvesnoj meri, moe uporediti sa hrianskim pojmom dua. Ta bitna razlika izmeu izvornog budizma i savremenog lamaizma postojanje, odnosno ne posothanje due - mogla bi da bude posledica pretakanja uenja bon u tibetansku verziju budizma. Kraljevi posle Srongcena Gampoa podsticali su irenje budizma, jer su na taj nain obuzdavali lokalnu aristokratiju vrsto povezanu sa monasima prebudistike religije bon. Budistiki interesi bili su razlog da se falsifikuje i da se do, izvesnog stepena, likvidira istorija prebudistikog perioda, pa je, tako, poreklo tibetanske civilizacije pripisano budistikoj religiji i njegovoj rodnoj zemlji, Indiji. I svo znanje, ukljuiv tibetansku astrologiju i tibetansku medicinu, takoe je pripisano uticaju budizma. Istorijska je injenica da je Tibetanska medicina doivela preporod ba u vreme irenja budizma u Tibetu, ali to nikako ne mora da znai da su joj koreni budistiki, kako pokuavaju da dokau savremeni istoriari budizma,

206

potpuno zanemarujui injenicu o starijem poreklu tibetanske bon religije. Za vreme vladavine kralja Srongcena Gampoa poelo je zapisivanje medicinskih uenja koja su do tada prenoena iskljuivo usmeno. Lekar Jutok Dreki Breka posetio je Indiju tri puta i otuda je doneo dopunska znanja. Budistika hronologija dokazuje da su ba tada sa sanskrita prevedene i etiri medicinske tantre koje (danas) ine osnovu pisanih izvora Tibetanske medicine. Njegov unuk, Jutok Jonten Gonpo, takoe je tri puta iao u Indiju da bi uporedio Tibetansko medicinsko uenje sa indo-arijevskim medicinskim sistemom Ajurveda50. Istorija budistike Tibetanske medicine tvrdi da je iveo 125 godina i da je zapisao vie metoda leenja. Jedan od zapisa se odnosi na hirurgiju, onu koju su Tibetanci izgubili tri veka kasnije.

15.5 Prvi medicinski kongres u VIII veku

Kako bi se to reklo dananjim jezikom, prvi meunarodni kongres o medicini odran je za vreme vladavine kralja Trisonga Deucena (755-797). Kongres je odran u Lasi, a sudelovale su medicinske delegacije iskusnih lekara iz Mongolije, Kine, Indije, Persije, Istonog Turkestana, Nepala, Kamira i Avganistana. Kongres je trajao nekoliko dana, a

Indijska nacionalna akademija nauka objavlila je sedamdesetih godina "Saetu istoriju nauke u Indiji" (B.V . Subba Rayappa, A concise history of Science in India (with Bibiliogrphy) (New Delhy, Indian National Science Academy) u kojoj tvrdi da je medicina sa indijskog potkontinenta znaajno uticala na grku i arapsku medicinu. Pored ostalih dokaza navedena je i Hipokratova rasprava "O disanju" u kojoj on o disajnim organima "govori gotovo na isti nain kako je to uinjeno u indijskom konceptu 'vaju' i 'prana'". (Prim. autora)

50

207

tibetansku delegaciu predvodio je Jutok Jonten Gonpo Njingma, oigledni naslednik lekarske loze Jutok. Okupljeni lekari su jedni drugima prenosili znanja i dotad steena iskustva u leenju ljudi, ali ono to u podacima o kongresu posebno pada u oi jeste zapis o uspostavljanju medicinskih principa. Svi prisutni lekari su se, pred kraljem, zakleli da e striktno potovati usvojene principe u istoriji Tibetanske medicine poznate kao "etiri zaveta": 1. lekar mora da bude altruista 2. lekar ne sme da bude lenj i da gubi vreme 3. lekar mora da se odrekne alkohonih pia 4. lekara mora da se posveti pacijentu i da mu ukae svaku moguu pomo, bez obzira na poreklo, drutveni status i bogatstvo, odnosno siromatvo. Porodica Jutok je kroz vekove odigrala najbitniju ulogu u ouvanju znanja o Tibetanskoj medicini. Jedan od potomaka te porodice, Jutok Jonten Gonpo Sarma, iveo je u 18, veku. Njemu se pripisuje nova verzija "etiri medicinske tantre".

15.6 PRAIZVOR U PREBUDISTIKOJ RELIGIJI BON

Mladi tibetanski naunici, obrazovani u izbeglitvu, najvie ba u izbeglitvu u Indiji - preporoditelji, kako sebe nazivaju - slau se s budistikim tvrdnjama da se vreme od prvog Jutoka, do Jutoka Sarme 11 vekova kasnije, moe nazvati zlatnim periodom Tibetanske medicine, ali izriito odbacuju tezu da Tibet do VII veka nije imao pismo. Oni kau da je ministar koji je u VII veku iao u Indiju, samo usavrio postojee pismo. Kao dokaz navode ivotopise 32 kralja koji su vladali Tibetom u periodu od

208

oko hiljadu godina pre Srongcena Gampoa. Precizni ivotopisi kraljeva, prema njihovomm miljenju, ne bi mogli da postoje da nije postojalo pismo kojim su zapisani. Preporoditelji pobijaju i tvrdnju da je znanje, ukljuiv i medicinsko znanje, doneto iz Indije "u tamnu zemlju Tibet" tek prevednim tekstovima indo-arijevske medicine Ajurveda. Protivljenje preporoditelja je izgleda osnovano. Dok Tibetanska medicina od praiskona zna za dijagnostiku itanjem pulsa i pregledom urina, dotle se te grane u Ajurvedi pominju tek u XVI veku nae ere. Preporoditelji jo zastupaju i tezu da je "(tibetanske) gortake, najmanje hiljadu godina pre nastajanja ivotopisa 32 kralja, prosvetlio bon", prebudistika religija Tibeta. Pored preporoditelja u izbeglitvu, probudistikoj tezi otro se suprotstavljaju bonposi, monasi u retkim preostalim manastirima religije bon. Oni za sebe kau da su direktni naslednici drevne tibetanske religije i tvrde da je tibetanska civilizacija cvetala mnogo vekova pre pojave budizma. I preporoditelji i bonposi dokazuju da je bon religiju osnovao enrab Mibo koji je oko 1855. godine pre nae ere iveo u zemlji Olmo Lungring. Tu zemlju, istovremeno stvarnu i mitsku, bonposi smetaju "jugozapadno od planine Kajla i jezera Manosarovar, negde u pravcu stare Persije". Prema legendi rekonstruisana i saeta, pria o enrabu Mibou glasi ovako: "enrab Mibo je imao sina Kriesa koji je, sa jo sedam mudraca, zatraio od oca da ih ui medicini. Otac im je objasnio: - Viebojnu zbirku od stotinu hiljada naina leenja - Belu zbirku od stotinu hiljada medicinskih leenja

209

- Crnu zbirku od stotinu hiljada naina medicinskih leenja. Kries i drugi mudraci su zatim irili ta znanja." Prema bonpo tradiciji Kries i mudraci su praizvor od kojih potiu ak i uvene "etiri medicinske tantre", (i danas) nukleus tibetanskog medicinskog sistema. Premalo je nauno potvrenih podataka da bi postojanje enraba Miboa bilo dokazano. Meutim, ako dalja istraivanja pokau da on jeste osniva religije bon, iji je sastavni deo tibetanska medicina sa svojim zagonetnim medicinskim kalendarom ija godina traje 288 dana, onda tu injenicu treba razmatrati paralelno sa ve pominjanim egipatskim kalendarom otkrivenim u grobnici velikog svetenika Senmuta. enrab Mibo je iveo u XIX veku pre nae ere, a egipatski kalendar je nastao etiri veka kasnije u XV veku pre nae ere. Ovakav vremenski raspored omoguava dve pretpostavke. Prva je da egipatski kalendar vodi poreklo od tibetanskog kalendara, danas poznatog kao tibetanski medicinski kalendar, a druga je da oba potiu od nekog nepoznatog, treeg izvora. Pored ove indikativne legende o enrabu Mibou, indicije o postojanju medicine u prebudistikom periodu Tibeta naene su i u prepisima etiri razliita bonpo teksta.

15.7 PRVI NAENI PREPIS

U Bjamsma tekstu, iji je prepis otkriven u XI veku, stoji da se u vreme vladavine prvog tibetanskog kralja, Njakri Canpoa, znalo za sledeih 12 bona: 1. Boanski bon koji obezbeuje/omoguava spasenje

210

2. Bon slave koji omoguava napredak 3. Bon koji oslobaa putem ucene 4. Bon postojanja koji budi duhove mrtvih 5. Bon koji isti odbacivanjem negativnosti 6. Bon koji oslobaa od prokletstva 7. Medicinski bon koji donosi dobro 8. Astroloki bon koji predvia dogaaje 9. Bon devet obreda koji objanjavaju poreklo stvari 10.Bon jelena koji zna tajnu letenja 15.Bon proricanja uz pomo veza kojima se predviaju dogaaji. 12.Bon magine snage koja dominira nad negativnou.

15.8 DRUGI NAENI PREPIS

U tekstu Drimed zirjid, koji je prepisan u XIV veku, od devet poglavlja o religiji bon, etiri su bila posveena: - proricanju, - astrologiji, - obredima i - medicini. Kad je re o medicini, ovaj tekst objanjava da postoji 21.000 metoda leenja koji mogu biti primenjeni posle uspostavljanja dijagnoze na jedan od sledeih naina: 1. Utvrivanjem primarnih i sekundarnih uzroka 2. Ispitivanjem pulsa 3. Analizom urina

211

4. Ispitivanjem pacijentovog stanja i identifikacijom znakova smrti ili znakova izleenja.

15.9 TREI NAENI PREPIS

Tibetanski monaki red u Dolandiju, u severozapadnoj indijskoj dravi Himaal Prade, objavio je 1973. godine prevod starog zapisa o tibetanskoj prebudistikoj religiji bon. Zapis, ponaen u oveoj religijskoj statui u tibetanskom manastiru Sam u nepalskom mestu Dolpo, bio je u vrlo loem stanju i nije bio original, nego prepis napravljen 1088. godine prema nekom starijem dokumentu. Zapis govori o magijsko-religijskom poreklu uenja bon i posredno potvruje autohtonost tibetanske kulture i tibetanske medicine pre nego to je budizm, dolazii sa dve strane, iz Indije i iz Kine, potpuno zavladao Tibetom.

15.10 USMENA TRADICIJA I ETVRTI PREPIS

Prema usmenoj tradiciji bon je delo mudraca Snjaena Librua Tagringa, vene i mitske linosti. Prema predanju, on je roen u "pradavna vremena", i "mnoge svete tekstove preveo je na tibetanski sa jezika ang-ung (Zhang-zhung)". Tibetanci u Indiji poseduju prepis teksta "ang-ung Njanid" (Zhang-zhung snyan-rgyud). Prepis je napravljen u VII veku (u vreme vladavine slavnog Srongcena Gampoa) i u njemu se takoe pominje mudrac Snjaen Libru Tagring, to poveava mogunost za njegovo stvarno, istorijsko postojanje.

15.11 BUDISTIKI IZVORI

Kao indikativnu, treba pomenuti i tezu da je budizam uveden ne samo zbog praktinih politikih
212

potreba za verskim i kulturnim odnosima sa susednom, vojno snanom Indijom, nego i zato da bi se od spoljnog, nedobronamernog sveta sakrio pravi izvor tibetanskog znanja i kulture. Na posredan nain, i budistiki izvori, ne iskljuuju mogunost da je poreklo Tibetanske medicine prebudistiko. Pre istorijskog Bude, kau tibetanski budisti, postojao je Buda Kajipa koji je "u ranijim erama sveta, medicinska uenja preneo Brami koji ih je preneo svojim poklonicima, a oni ljudima".

15.12 LEK ZA DIJABETES STAR 5.000 GODINA

Na obroncima tibetanskih planina ili na padinama planina koje okruuju tibetansku visoravan, izviru najvee reke ovog dela sveta, ukljuiv i reka Ind koja, zatim, tee kroz Indiju i veim delom kroz Pakistan. Juno od ua reke Ind, a zapadno od indijske drave Gudarat, viegodinjim istraivanjima arheolozi indijskog Nacionalnog instituta za okeanografiju otkrili su "ostatke stare civilizacije koja je bujala u gradovima koji sada lee ispod nivoa Arapskog mora". Na dubinama veim od 10 metara ronioci su naili "na ostatke grada, na lukobran dug etiri kilometara i na trokrako sidro". Arheolog S. R. Rao kae da je re o ostacima grada Dvarke, opevanog u uvenom indijskom spevu Mahabharata i potopljenog oko XV veka pre nae ere. Prema Mahabharati, Dvarku je podigao bog Krina "na ruevinama jo starijeg grada Kusastakli". Popularni moskovski nauni asopis "Znanie sila", objavio je 1985. godine izvetaj o naunoj konferenciji odranoj u Moskvi. Naunici su se sloili da se, na osnovu dosad poznatih injenica, moe zakljuiti da je "pet hiljada
213

godina pre dolaska Arijevaca na indijski potkoninet (to je ukupno 6.500 godina pre Hrianske ere), u dolini Inda cvetala visoko razvijena civilizacija". Naunici procenjuju da su gradovi Harapa, Mohendodaro i Kalibangan bili na vrhuncu razvoja, u priodu od 3000. do 2500. godine pre Hrianske ere. Njihov nestanak vremenski se podudara sa nestankom Kritsko-Mikenske (Minojske) kulture u Mediteranu. Sudei prema iskopinama, Harapa civilizacija je "nestala zbog globalnih klimatskih promena", a ruski naunici kau da ju je unitila serija tektonskih poremeaja koja je, ujedno, promenila i tok reke Ind. Arheoloka iskopavanja izvedena na ovim mestima otkrila su nekoliko farmaceutskih supstanci. Analizom jedne, oznaene kao iladatu, nedvosmisleno je utvreno da je bila lek za dijabetes51. Otkriveni su i listovi lekovite biljke Azadirachta indica i oveja lobanja na kojoj je izvren hirurki zahvat... Ovi arheoloki nalazi nedvosmileno svedoe da je u dolini i slivu reke Ind, nizvodno od Tibeta, pre 4,5 do 6,5 hiljada godina, a verovatno i ranije, medicina bila na vrlo visokom nivou. Lekari tog doba oigledno su posedovali znanje o leenju biljem, visoko znanje o spravljanju leka za dijabetes, a takoe su poznavali i najtei oblik hirurgije, trepanaciju, otvaranje ovekove lobanje i intervenciju na mozgu.
Fizioloki i farmakoloki institut Pernambuko univerziteta u severoistonom Brazilu objavio je krajem 1997. godine da biljka mahunarka Pata de vaca (Bauhinia monandra) regenerie beta elije u pankreasu koje stimuliu proizvodnju insulina. Biljka je za 36 odsto smanjila nivo glukoze u organizmima eksperimentalnih mievima. Upotrebljena tokom vie uzastopnih dana ova biljka je smanjila nivo glukoze za 150 odsto. U vreme objavljivanja ove informacije eksperimenti na ljudima nisu bili izvedeni. (Rio de aneiro, dpa, 1997.11.10).
51

214

15.13 DEKADENCIJA NIZVODNO OD TIBETA

Za potpunu sliku o ovoj proto-indijskoj civilizaciji nedostaju brojni neophodni elementi, ali se pouzdano zna da se ona, oko 2500. godine pre nae ere, prostirala na nekoliko stotina hiljada kvadratnih kilometara, na teritoriji od Himaala (podnoje Himalaja) na severu, do Bomabja na jugu i od Baluistana na zapadu do Utar Pradea na istoku. Proto-indijska civilizacija obuhvatala je znatno vei prostor od onih na kojima su se prostirale njoj savremene egipatska i mesopotamska civilizacija. Na sastanu u Moskvi naunici su jo zakljuili da je proto-indijska civilizacija "u mnogim aspektima bila bolje organizovana nego preindijska, poznatija pod imenom Indo-Arijevska koja ju je zamenila". Gradovi proto-indijske civilizacije - Harapa, Mohendodaro i Kalibangan - su, na primer, imali utvrene zidove, njihove ulice sekle su se pod pravim uglom, imali su kanalizacione sisteme, a gotovo svaka kua je imala kupatilo, perionicu, kuhinju, spavae sobe odvojene od dnevnih i klozete. Gradovi su imali bazene sa sistemom za zagrevanje toplim vazduhom. Imali su sistem raunanja vremena, zasnovan na broju 60. as se delio na 60 minuta, minut na 60 sekundi, a svoju hronologiju beleili su u ciklusima od po 60 godina52. Nije utvreno da li je ovo znanje o raunanju vremena preneto Tibetancima kao naslee iz Harapske civilizacije, ali je ta mogunost vrlo verovatna, jer oni i danas imaju svoj ezdesetogodinji ciklus raunanja vremena koji dele na pet manjih ciklusa od po 12 godina.
Do otkria Harapske civilizacije smatralo se da savremeni sistem raunanja vremena potie od Sumera. (Prim. autora).
52

215

Tibetanci veruju da kraj svakog dvanaestgodinjeg intervala u ivotu oveka donosi gubitke, tekoe i patnje. Zbog toga se svaka 12. godina naziva "godinom prepreka". Kultura stanovanja kakva je postojala u gradovima Harapa, Mohendodaro i Kalibangan nije postojala u naseljima koje su Indo-Arijevci podizali mnogo vekova kasnije, poev od XV veka pre nae ere, kada su poeli da se doseljavaju u dananji Pakistan i Indiju dolazei iz nauno jo precizno ne lociranog stanita koje se uopteno oznaava kao teritorija evroaziske stepe. Godinu dana pre sastanka naunika u Moskvi, septembra 1984. godine, indijsko-pandapski list na engleskom "Sandej tribjun", s uenjem konstatuje da se u dolini Inda "odvijala neobjanjiva dekadencija": "udno", pie list, "ali u svim arheolokim nalazima iz kasnijeg perioda nema ni traga klasinih umetnikih formi i urbanizacije prethodnog perioda... Na grnariji nema apsolutno nikakvih tragova ranije poznatih indijskih crtea. Rubovi vaza i upova su izrazito debeli. Glavna karakteristika ovog perioda jeste postojanje sela, ali ne i gradova, mada ih je u prethodnom periodu, starijem gotovo milenijum, bilo i to veoma razvijenih. Arheoloki nalazi iz ovog perioda ne sadre bilo kakve tragove razvijenog gradskog ivota." Utvrena dekadencija civilizacije u dolini i slivu Inda, o emu pie indijsko-pandapski list, u skladu je s hipotezom da su prirodne katastrofe regionalnih, planetarnih ili ak kosmikih razmera, u davnoj istoriji i s vremena na vreme, unitavale visoko razvijene civilizacije i o kojima znamo malo ili ne znamo nita.

216

15.14 SVEDOENJE HAJNRIHA HARERA

U knjizi "Sedam godina na Tibetu" ili "Moj ivot na dvoru dalaj lame" Hajnrih Harer pie o jednom zanimljivom arheolokom otkriu na Tibetu koje je, izgleda izgubljeno. Peter Auftajner, koji je uoi Drugog svetskog rata, zajedno sa Harerom. pobegao iz britanskog zarobljenikog logora u Indiji, rukovodio je u Tibetu kopanjem kanala. Tibetanci kopai naili su na komadie peene gline koje je on paljivo sakupljao i lepio "da bi se na kraju ukazale predivne vaze i vrevi potpuno nepoznatih oblika, koji sa dananjim nisu imali nita zajedniko". Ono to jo privlai panju u ovim Harerovom redovima jeste zapis o otkrivenim grobovima. Tibetanci ne sahranjuju, niti su ikad sahranjivali svoje mrtve, ve su ih spaljivali ili preputali grabljivicama, ali Auftajnerovi kopai su otkopali itave grobnice sa dobro ouvanim kostima, to je, prema Hareru, prvo otkrie tragova i dokaza da je na ovim prostorimna nekada ivela nekakva civilizacija drukija od savremene tibetanske. Auftajner je zatraio pomo i objanjenje od lama, koje su obino imale odgovore za sva pitanja, ali, kako pie Harer, ni jedan od njih "nije uspeo da rastumai ove nalaze, niti da u starostavnim knjigama otkrije neki spis o dobu u kojem su mrtve pokopavali zajedno sa poklonima". Koliko su stare "starostavne knjige" u kojima su lame traile objanjenje za otkrivene grobove? Harer ne daje odgovor na to pitanje, a taan podatak najverovatnije ne znaju ni same lame. Jedino je izvesno da je civilizacija koja je nekada ivela na velikoj tibetanskoj visoravni, starija i od "starostavnih knjiga" i da

217

ima malo zajednikog sa savremenom tibetanskom civilizacijom. Novo pitanje se namee samo od sebe. Nije li ta sivilizacija na izvoru reke Ind bila sastavni deo one civilizacije koja je u dolini, slivu i na danas potopljenom uu reke Ind, cvetala od 6500. do 1500. godine pre nae ere, ije su postojanje potvrdili ruski arheolozi? Naravno, starost tih ostataka, vaza i kostiju, mogla bi, makar i okvirno, da bude utvrena ispitivanjima savremenim naunim metodama. Rezultati takvih ispitivanja pomogli bi da se pribliimo reavanju zagonetke o nastanku i poreklu Tibetanske medicine, ali... Auftajner je iskopine eleo da stavi na raspolaganje arheolokom muzeju u Indiji i taj zadatak poverio je Hareru. Pre nego to su Kinezi stigli da zaposednu sve dedlove Tibeta, Harer je arheoloke nalaze prebacio preko granice u Indiju, gde im se zameo trag. Da nesrea bude vea, kinesku kulturnu revoluciju preivelo je samo nekoliko od vie hiljada tibetanskih manastira53 i tu je, bar zasad, kraj prie o eventualnim dokazima na samom tibetanskom tlu.

15.15 I usmeno prenoena znanja kao dokaz

injenice sadrane u ovoj glavi nameu hipotezu da je dananja Tibetanska medicina verovatno naslee medicinske nauke visoko razvijene civilizacije koja je nekada postojala, najverovatnije u dolini reke Ind, ali se ne moe iskljuiti ni pretpostavka da je medicinsko i nauno
53

Prema pojedinim podacima bilo ih je oko 13.000. (Prim. autora)

218

znanje uopte, doneto iz nekog drugog dela sveta prvo u dolinu i sliv reke Ind, a zatim i u Tibet. Kad bi te hipoteze bile dokazane, onda bi se lako moglo objasniti zato se Tibetanska medicina mora uiti napamet. Ako se medicinsko, i drugo nauno znanje, prenosi neukim narodima, onda im se, logino, mora zabraniti da menjaju to znanje. Gorbovski navodi primere "zabrane menjanja znanja po cenu ivota", a u intervjuu na poetku ove knjige dr Lobsang Dolma kae da se Tibetanska medicina "mora uiti napamet i da se ne sme menjati". to se tie tibetanskih lama, njihova uloga, posmatrana kroz prizmu hipoteza Gorbovskog, neodoljivo podsea na ulogu koju su reci imali drevnom Egiptu i Sumeru. U oba ova jo nedovoljno prouena carstva, reci su bili uvari tajnih znanja, a postojala su i uenja koja reci nisu smeli da zapisuju. Indentina kategorija takvog znanja u Tibetanskoj medicini su usmene tantre. One se i danas, ni po kakvu cenu, ne smeju zapisivati, a smeju se prenosti samo veoma paljivo odabranim lekarima. Kako kae dr Dolma, najvie usmenih tantri znaju lame i oni ih prenose odabranim tibetanskim lekarima. Dr Jee Donden, lini lekar dalaj lame, kako se moe videti u glavi "Umiranje na tibetanski nain", deli lame u dve kategorije, u lame i u lame-doktore.

16.0 MILJENJA LEKARA SAVREMENE MEDICINE

16.1 DR LIDIJA Burg: POVOD ZA NOVA ISTRAIVANJA
Moj prvi susret sa Tibetanskom medicinom je ova knjiga u kojoj poznavanje injenica, istorije i literature
219

zadivljuje i ukazuje na sveobuhvatni i temeljiti pristup i trud autora da druge obavesti o iznenaujuim znanjima male tibetanske zajednice. Tokom itanja knjige postepeno se gradi predstava da je Tibetanska medicina kombinacija realnosti, naunih saznanja, ali i mistinih opisa i injenica podlonih proveri. Na jednoj strani su tajanstvene tantre koje se prenose samo usmenim putem i podseaju na zaboravljene bajalice iz nae istorije, a na druoj drugoj, opisi razvoja ploda u materici vrlo bliski i adekvatni savremenim saznanjima o embriogenezi. Sutinski stavovi o odnosu lekara i pacijenta, posmatranje bolesti kao posledicu naina ivota i promena ivotne sredine isti su i u Tibetanskoj i u Starogrkoj (Hipokrat) i u savremenoj, zapadnoj medicini. Etiki i medicinski pristup bolesniku je i danas nepromenjen, ali je dananja medicina podlonija negativnoj kritici zbog izraenog materijalistikog pristupa, a to se tie etiri zaveta usvojena na skupu lekara u VIII veku u Tibetu, oni bi se i danas mogli usvojiti kao univerzalni medicinski principi. Mada u uvodu ove knjige stoji da Tibetanska medicina nije tradicionalna, nego biljna i prirodna, ona ipak, zbog usmenog prenoenja i religije, ima sve karakteristike tradicionalne medicine. Princip da je bolest posledica poremeaja nekog od tipova energije, za nas je, bar u ovom trenutku, potpuna nepoznanica, to ne znai da u budunosti neemo otkriti neki nain da ispitujemo i vizualizujemo energiju. Mogue je da ovoj medicini doista preti nestajanje, ali ne samo zato to je tibetanska zajednica mala, ve i

220

zbog dugih i komplikovanih studija i nepostojeih pisanih udbenika. Iz opisa tantri u etvrtoj glavi jasno je da se pri ispitivanju uzroka bolesti kontrolie ono to se dobija nasleem i ono na ta utie ivotna sredina, a te dve stvari su u naoj medicinskoj terminologiji zapisane kao genotipski i fenotipski uzroci bolesti. U petoj glavi pojavljuju se nama nepoznati i zauujui pojmovi fine svesti kao treeg elementa potrebnog za oplodnju, pored jajne elije i spermatozoida. Tibetanska medicina, ili je to moda religija, smatra da postoji vie pojava jedne individue na Zemlji i kada dotraje ukupni ivot, mora nastupiti smrt. To je jedno od objanjenja prerane smrti beba - ukupni ivot je zavren. Ti pojmovi su strani naem poimanju ivota. Opisi embriogeneze po nedeljama razvoja, uz savete za adekvatnu ishranu i ponaanje majki tokom trudnoe, odgovaraju naim uenjima. Karakteristine su razlike da se Tibetanke poraaju kleei i da se ne savetuje okretanje novoroenadi naopake. Neposredno po roenju prisutni lekar stavlja specijalni lek u vidu praha bebi na jezik, ali se beba, nadalje, sledeih mesec dana, hrani iskljuivo majinim mlekom. Nega novoroenadi je slina naoj, uz svekoliku primenu u Tibetu vrlo cenjenog butera, dok je nega majke, po mom sudu, u svim aspektima iznad nae. Najinteresantniji deo dijagnostike odnosi se na oitavanje pulsa za ta uenje traje tri do etiri godine. Na iznenaenje lekara savremene medicine, tibetanski lekar, uz pomo svojih est prstiju, mora da raspozna dvadesetak vrsta pulseva i na osnovu njih treba da postavi

221

dijagnozu i otkrije jednu ili vie od nekoliko stotina bolesti poznatih u Tibetanskoj medicini. To to je za oitavanje pulseva potrebno da i lekari i pacijenti ispune odreene uslove, ne umanjuje apsurdnost ovog principa, apsurdnost s take gledita lekara savremene medicine. Makoliko mogunosti dijagnostike uz pomo pulsa, onako kako su opisane u knjizi, izgledaju uverljive, one su zbilja neverovatne. U domen fantastike zalaze; puls prijatelja za procenu zdravlja bolesnika, puls trudnice za procenu pola deteta, prijateljski puls kojim se "prorie" budunost porodice i puls za uspeh u sportu. Jednom reju, stie se utisak da su mogunosti koje prua dijagnostika uz pomo pulsa precenjene u Tibetanskoj, a potcenje u naoj medicini. Drugi vidovi dijagnostike imaju realnu podlogu, ali samo kao dopunski oblici. Ispitivanje koe radi uvida u unutranje organe, a uz objanjenje da inervacija zona na koi odgovara pojedinim unutranjim organima, u pojedinim sluajevima se moe i prihvatiti. Ispitivanje urina i stolice ulima vida i mirisa jeste delimini vid dijagnostike, ali je oigledna posledica nedostatka boljih i finijih metoda pretrage. to se tie dijagnostike dece, procene stanja krvnih sudova na zadnjoj strani bebinih uiju, procene karaktera bebinog plaa i majinog mleka, to je dostupno i roditeljskom pregledu, pokazuje prihvatljive i jasne metode. No, vraanje uhvaene ribe u reku kako bi se, za uzvrat, produio ivot bolesnog deteta oajniki je pokuaj u traenju spasa kad je ve sve izgubljeno. Pripremanje lekova je ubedljiv i fascinantan deo Tibetanske medicine.

222

Lekovi od plemenitih metala, dragog kamenja, minerala, biljaka i ivotinja, lekovi koji se dugo pripremaju, ponekad i posebno za svakog pacijenta prilagodjavanjem sastojaka i doze, a sve to od lekara koji je dijagnosticirao bolest, predstavljaju dobar spoj kompletne pomoi bolesniku. Shvatljiv je ogroman napor uloen u uenje kako se pripravljaju lekovi od kojih se sve oekuje, jer hirurgije nema, a ostali vidovi leenja se mogu ubrojati u dopunske. U delu knjige u kojem se tvrdi da tibetanska medicina ima vrlo veliki uspeh u leenju mentalnih bolesti, nije jasno da li podela na tople i hladne bolesti znai onu podelu koju poznajemo kao podelu na akutna i na hronina obolenja. Razumljiva je i prihvatljiva postavka da uzrok mentalnih bolesti lei u nepravilnom nainu ivota i u preoptereenju. Bilo bi zanimljivo saznati ta se krije iza tvrdnje da je primena moke definitivni vid terapije koji mora dovesti do uspeha u leenju. U delu knjige koji opisuje terapiju, za lekara savremene medicine interesentna je konstatacija da se, pored klasinih vidove leenja, klasinih po tibetanskom medicinskom sistemu, posebna panja poklanja ishrani i promeni naina ivota. Zanimljiv je i opis kako se 20 taaka na kimenom stubu koristi za primenu moke i akupunkture, odnosno za leenje. Tvrdnja da svakom prljenu odgovara regija u unutranjosti organizma (etvrtom plua, osmom jetra) i da se primenom moke na kimenom stubu lee unutranji organi, mogla bi da bude povod za nova istraivanja savremene medicine. Ova glava objanjava primenu moke iz usmenih tantri kao superspecijalizovan vid tibetanske medicine. Meutim, vrlo

223

je udna tvrdnja da se moka sme upotrebiti samo u odreene dane. Paljenje "medicinskog paketa" na odgovarajuim takama, uz izgovaranje mantri, savremena medicina nikako ne moe da prihvati kao ozbiljan medicinski metod, ve ga jedino moe vezati za drevne vraare ili za zaboravljene pokuaje leenja iz nae tradicionalne medicine. Masaa je opteprihvaeni svetski terapeutski postupak, a poreklo mu je u istonoj medicini. Tibetanski lekari koriste tibetansku i aicu masau "za proiavanje energetskih kanala". Ove dve metode koje se primenjuju i kod bolesnih i kod zdravih, omiljeni su postupak za relaksaciju i oslobaanje od stresa i u naem svetu, a ujedno su najpoznatiji deo ove medicine skrivene od sveta. Poglavlje je medcinski vrlo jasno, precizno, razumljivo i prepoznatljivo i moe se koristiti kao pristupni kurs za one koji ele da se bave masaom. Objanjenje umiranja na tibetanski nain je van domena naih uobiajenih saznanja. Najava smrti obolelog, uz prognoziranje dana njegove smrti, a na osnovu "refleksija na nebu", ponovo odvaja Tibetansku medicinu od naih shvatanja i pokazuje koliko su udaljene nae ivotne filozofije. Informisanje o Tibetanskoj medicini oigledno je preputeno entizijastima poput autora ove knjige. Glava nazvana "Eho iezle civilizacije" je deo o kojem se moe mnogo diskutovati, razmiljati, ali i matati. Niz navedenih injenica potkrepljuje i ini verovatnom teoriju o iezlim civilizacijama koja bi mogla da objasni otkuda tibetanskim lekarima ovakva znanja, ali danas je vrlo teko i hrabro govoriti o takvim pretpostavkama. Dalja

224

i sveobuhvatnija arheoloka istraivanja i istraivanja medicinske istorije trebalo bi da uspostave objanjivu vezu izmeu ovih davnanjih i dananjih medicinskih znanja. Ko zna, moda e kroz nekoliko milenijuma, neki novi ljudi otkrivati slinost neke njihove medicine sa ostacima terapija iz naeg vremena. Umesto zakljuka, treba izrei iskrene estitke medicinski neobrazovanom autoru na upornosti, trudu, sistematinosti i opsenom prouavanju nove i nepoznate oblasti kako bi Tibetansku medicinu pribliio nama, naem vremenu i naoj medicini. Pojedini delovi knjige mogu se shvatiti i kao pokuaj spajanja ili preuzimanja najboljeg iz Tibetanske medicine, s ciljem da se pomogne i bolesnima i zdravima. Dr Lidija Burg

16.2 DR IRENA KULJI: NEKA DRUGA LOGIKA

Prve informacije o Tibetanskoj medicini itala sam uz nevericu i odbacivanje, ali je ve intervju sa dr Dolmom pobudio moju veliku radoznalost. Njeni odgovori su u poetku liili na neosnovanu naunu fantastiku, ali je njena smirenost i potpuno odsustvo elje da svog sagovornika ubedi u istinitost i verodostojnost svojih rei, delovala pozitivno. Intervju je bio presudan za moj dalji odnos prema Tibetanskoj medicini, jer mi je pomogao da shvatim da je u osnovi pogrena moja prvobitna namera i elja da svaku njenu pojedinost, injenicu ili njenu teoriju pokuam da prevedem u meni poznat sistem, u savremenu medicinu. Taj proces razumevanja zahtevao bi da se sve metode dijagnostike i terapije Tibetanske medicine izraze parametrima zapadne medicine, to je oigledno
225

neizvodljivo, jer su polazne osnove ove dve nauke potpuno razliite. Od trenutka kad sam shvatila da postoji polazni raskorak, usredsredila sam se na shvatanje proitanog, a ne na objanjavanje, mada me to nije spreilo da i dalje tragam prvenstveno za slinostima, a manje za razlikama ove dve medicine. Pojmovi kao to su vitalne energije - rLung, mKrispa i Badkan sigurno se ne mogu izraziti jezikom savremene medicine. Meutim, postoje druge oblasti u kojima se mogu nazreti zajednike take Tibetanske i savremene medicine, kao to su, recimo, tumaenje da postoji bubreni i pankreasni dijabetes i znaaj jetre u obnovi krvi. Ovakvi i slini primeri utemeljuju pozitivan stav prema ovoj, za nae pojmove, nekonvencionalnoj medicini. Na drugoj strani, Tibetanska medicina ima oblasti koje su svet za sebe i za njih se ne mogu nai nikakva nama logina objanjenje. Takav je sluaj sa tumaenjem smrti novoroeneta - loa karma, nedela u prethodnim ivotima, isteklo ivotno vreme i slino. Jo veu, gotovo neotklonjivu sumnju izaziva poglavlje o itanju pulseva. Proitavi ga, lekar zapadne medicine nae se u mraku u kojem ne razaznaje ni traak poznate medicinske svetlosti, ne pomae mu poznata logika i ne uspeva mu traenje paralela. Tri vrste oseanja spontano su nastale tokom itanja: 1. Ohrabrenje i razumevanje proitanog javljalo se kad god sam naila na neto zajedniko i slino sa medicinom koju poznajem. 2. Apsolutno odbacivanj tumaenja tibetanskih lekara, onih tumaenja koja pre svega imaju mitoloke i religiozne korene bez ikakvih naunih osnova.

226

3. Oseanje nemoi zbog toga to ne mogu da shvatim ono to mislim da je svakom oveku, osim lekaru Tibetanske medicine, neshvatljivo, a to je njihov sistem dijagnostike itanjem pulsa. Upravo taj deo knjige o dijagnostici, o itanju pulsa, iitavala sam nekoliko puta, a ni jednom nisam mogla da zamislim kako je ono fizioloki mogue. itanje pulseva i broj pulseva koji postoje u telu, za mene, kao lekara savremene medicine, ostalo je potpuna zagonetka. Dijagnosticiranje bolesti pacijenta preko pulsa srodnika ili prijatelja jo je vea zagonetka. Pregled urina, na drugoj strani, deluje kao realna i prihvatljivija metoda, jer je re o ispitivanju materije koju vidite, miriete, ispitujete joj boju i gustinu. Za lekara savremene medicine, terapija Tibetanske medicine predstavlja, najrazumljiviji deo ove komplikovane nauke. Podela na spoljanju i unutranju terapiju je logina, pri emu unutranja terapija predstavlja sloen sistem koji ima dodirne take sa zapadnim nainima za spravljanje lekova. Razlika je u iskljuivo u tome to Tibetanska medicina koristi prirodne, a zapadna medicina ogroman broj vetaki sintetisanih supstanci. Fascinantno je poznavanje lekovitih sastojaka i recepata lekova u tibetanskih lekara, pa se, tim povodom, mora priznati da lekari zapadne medicine imaju neuporedivo laki zadatak, jer farmaceuti za njih obavljaju taj deo posla. Od spoljanje terapije posebno je interesantna primena moke, spaljivanje leka na koi, metoda nepoznata savremenoj medicini. Ostale metode kao oleacija, tibetanska i aicu masaa, obloge - slobodnim tumaenjem mogle bi nai svoje paralele u fizikalnoj i drugim granama medicine. Akupunktura i akupresura ve su nale primenu u zapadnoj medicini, putem edukacije
227

lekara savremene medicine. Masaa predstavlja posebno znaajnu metodu, jer je relativno lako primenljiva i na zahteva dugotrajno uenje, pa bi njeno uvoenje u savremenu medicinu bilo vrlo korisno. Ono to jo iznenauje u Tibetanskoj medicini i to je izdvaja od drugih, uslovno reeno alternativnih medicina, jeste priznavanje nemoi pred bolestima kao to su tumori, hematoloke bolesti - leukemija i druge. I sami tibetanski lekari kau da njihova medicina nije svemogua, to smatram etiki potenim odnosom prema pacijentu, odnosom koji je ugraen u njihovu nauku. Oigledno je da je duboko proimanje religije i nauke u Tibetanskoj medicini, uslovilo i postojanje posebnog odnosa prema umiranju, a on nas vodi u magijski i obredni svet u kojem postoje mnogi znaci koji tibetanskog lekara upuuju na predstojeu smrt pacijenta. Ta simptomatologija smrti deluje pomalo zlokobno i mislim da bi izazvala nelegodnost kod veine ljudi sa Zapada, dok je, oigledno, narodi Istoka prihvataju filozofski i sa mnogo veim mirom. Stav Tibetanske medicine da oveka treba i za smrt pripremiti verovatno je posledica spoja sa religijom iji kljuni deo predstavlja reinkarnacija. U sutini, Tibetanska medicina predstavlja pravu zagonetku za Zapadni svet, za savremenu medicinu koja i pored razvijene medicinske tehnologije, ogromnih ulaganja u istraivanja, jo nije nala sve odgovore. Na itaoca ove knjige, pogotovu na medicinski obrazovanog itaoca, okantno deluje podatak da tamo negde, na drugom kraju sveta, postoji jedna drugaija medicina koju priznaje veliki broj ljudi i koja ima sasvim drugaije metode, a njeni pacijenti, ukljuiv i autora, tvrde da je u pojedinim granama vrlo uspena, ak uspenija od zapadne medicine. Upravo zbog te injenice najvie me je
228

okupiralo pitanje odakle tibetanskim lekarima takvo znanje, koje su osnove njihove medicinske nauke. Delovalo mi je neverovatno da nauka kakva je Tibetanska medicina, moe da ima sline korene kao savremena medicina. Razvojni put zapadne medicine je relativno kratak, odvijao se i danas se odvija korak po korak, otkrie po otkrie. Tibetanska medicina, nasuprot tome, deluje kao jedan kompaktan i egzaktan sistem u kome nema evolucije, ve se desetinama i desetinama vekova prenosi sa kolena na koleno bez ikakvih promena. Za tibetanske lekare se ne moe rei da su istraivai, revolucionari - oni samo ponavljaju i odravaju sistem leenja i dijagnostike koji je neko, nekada davno, stvorio. Jedan od moguih, moda i jedino mogui odgovar na pitanje ko je stvoritelj ove nauke, daje poglavlje knjige nazvano "Eho iezle civilizacije". Ovaj deo je, po meni, i najbolji i jedini mogui kraj ovakve knjige. etvorica naunika su, prema autoru, pobedila "inerciju miljenja" i prihvatila mogunost da su katastrofe velikih razmera pogaale planetu na kojoj ivimo, a dvojica od njih su postavila i hipotezu o postojanju i ieznuu visoko razvijene civilizacije. Autor ovoj hipotezi dodaje svoju u kojoj otvara mogunost da je visoko razvijena civilizacija postojala i u dolini reke Ind i da Tibetanska medicina verovatno predstavlja njeno naslee. Ova nova hipoteza daje udesan smisao celoj knjizi, a nama, ljudima iz drugaijeg, takozvanog Zapadnog sveta, ukoliko smo otvorenog uma, prua dobar alibi da bez preteranog zalaenja u sutinu, bez pokuaja da objasnimo neobjanjivo, prihvatimo postojanje Tibetanske medicine, onakve kakva je. To ujedno znai da bismo mogli da prihvatimo efikasnost i takorei savrenost njene
229

dijagnostike - koja nije ni bolna, niti opasna po pacijenta, a izuzetno je kratkotrajana - i njenu uspenu trerapiju koja je, sudei po autorovom iskustvu, ravna najuspenijim terapijama zapadne medicine. Ujedno smatram i da je lino iskustvo najpresudniji inalac da se efikasnost Tibetanske medicine prizna ili ne. U tome je velika prednost autora nad nama itaocima. Ovu knjigu vidim kao dragoceno iskustvo i doprinos optoj kulturi svakog oveka, pogotovu lekara koji se bave savremenom medicinom. Ona, naravno, ne moe biti udbenik - iz nje se ne moe uiti, ali se moe saznavati. Moda e predstavljati i podsticaj za dalje interesovanje o Tibetanskoj medicini. Na kraju, kao lekar, ne mogu rei da li sam za ili protiv Tibetanske medicine, jer je svrha mog itanja bilo informisanje, a ne presuda, ali mogu da kaem da je rezervisanost sa kojom sam poela da itam ovu knjigu, nestala, kao to je ve oko njene sredine nestala i moja potreba (stvorena obrazovanjem po kanonima savremene medicine) da raskrinkavam i dovodim u pitanje gotovo svaku medicinsku injenicu koju autor navodi. Priznajem, posluala sam savet dr Dolme i otvorenog uma sreno stigla do kraja knjige, shvativi da ako Tibetanska medicina zaista funkcionie, ako pomae ljudima, lei ih i omoguava im bolji ivot - i nema potrebe naruavati njenu mistiku nepotrebnim tumaenjima. Jedno je ipak sigurno - bez obzira na sve razliitosti savremena medicina i Tibetanska medicina ipak imaju neto zajedniko, a to je isti cilj - dobrobit oveka. Dr Irena Kulji

17.0 HRONOLOGIJA
230

Hronologija napravljena prema istorijski utvrenim injenicama i areholokim nalazima, prema tibetanskoj medicinskoj literaturi, ali i prema zapisima tibetanskih legendi i prema podacima naenim u sledeim knjigama: Immanuel Velikovski: (New York, 1951.) Andrew Tomas: first (London, 1972.)
Dileep Kinjilal: (Calcuta, 1985.)

Worlds in colision We are not the

Vimana in ancient India

Zoran Nenezi: Spekulativno slobodno zidarstvo.( Beograd, 1988.) M.Bejdent, R.L i i H.L inkoln Mesijansko zavetanje (Beograd, 1994.) Aeksandar Gorbovski: Svet u kome (ne)ivimo (Beograd, 1996.) 17.1 PRE NAE ERE 100.000 Na toliko godina procenjena je starost lobanje bizona koja na elu ima pravilan, okrugao otvor. uva se u Paleontolokom muzeju u Moskvi. (48.863 godina pre Aleksandra Makedonskog, odnosno pre osnivanja Aleksandrije) Poetak istorijskih zapisa koje su uvali egipatski reci prema grkom istoriaru Diogenu Laertskom iz III veka nae ere. Toliko je stara lobanja nekog oveka koja ima rupu od metka na levoj strani. uva se u Londonskom muzeju za istoriju prirode.

49.195

40.000

231

36.525 30.627 20.000 18.000

Poetak hronika koje su vodili egipatski reci prema vizantijskom istoriaru Snelijusu. Poetak hronologije Egipta koju je u IV veku pre nae ere zapisao rec Manefon. Starost ruevina pronaenih u Gran-Pahatenu, u regionu dananjeg Perua. Vreme u kojem je Zemlja skliznula sa orbite od 360, na orbitu od 365 dana, prema Kindilalovom pevodu sanskritskog teksta.

17.000Vreme do kojeg su egipatski izvori zadirali u prolost prema Herodotu.

12.042

Na tlu Centralne Amerike pronaena kamena ploa sa tim datumom, to moe da znai da je na toj teritoriji nekada postojala neka civilizacija.

12.000-8.000 Poetak i kraj nastajanja vodopada Nijagare usled geolokih pomeranja tla.

12.000-8.000 Granice starosti vulkanskog pepela, otkrivenog buenjem 1,5 kilometra debelog leda na Antarktiku. 12.000 Starost lave otkrive na dnu Atlanskog okeana.

12.000-11.000 Vreme prekida crtanja u frankokatabrijskim peinama u Evropi. 11.800-11.600 Vremenski okviri najmanjeg broja ljudi na Zemlji. 11.653 Izraunata poetna taka kalendara Maja koji se sastojao od sunanih ciklusa od po 2.7 60 godina.
232

11.652-11.542 Verovatni vremenski okvir prve serije katastrofa. 10.400 Iznenadno izezavanje tragova oveka na tlu Amerike.

10.000-5000 Trajanje prekida tzv. kulturnih slojeva u peini anadir, na 750 metara nadmorske visine u Kurdistanu. 9600 Nivo svetskog okeana porastao je do te godine za 125 do 150 metara. 9570 Prema Platonu, godina u kojoj je stradala Atlantida. 9080 Vulkanska katastrofa u basenu Rajne, nazvana "Pompeji ledenog doba". Okolinu prekrio sloj lave od 15 metara. Pepeo padao i na teritoriji dananje Poljske. 9000-4004 8600-8000 Poetak i kraj otapanja leda u Evropi. Na Zemlji ima oko 8 miliona ljudi.

6500 Vreme u kojem je, prema ruskim naunicima, u dolini reke Ind cvetala "visoko razvijena protoindijska civilizacija". 5508.09.01 "Poetak stvaranja sveta" prema vizantijskom kalendaru i poetak brojanje godina. 5000-4000 Pojava prvih drava u dolini Nila.

5000-2160 Priblino vreme podizanja stepenaste piramide u Meksiku (u vreme kada u Americi "nije bilo ljudi") i godina u kojoj ju je zatrpala

233

lava. 4000.01.01 Poetak masonskog brojanja godina (4000 + godina po Hristu). 4000 Prvi tragovi Tibetanske medicine ili njenih praizovra. 4000-1200 Sumeri, stanovnici prve na zapadu poznate civilizacije upotrebljavaju glinene ploice kao knjige. 3761.09.01 "Poetak stvaranja sveta" i brojanja godina po hebrejskom kalendaru. 3000-2500 Period u kojem su, u dolini reke Ind, gradovi Harapa, Mohendodaro i Kalibangan bili na vrhuncu razvoja. Istovremeno i vreme kojem su pripadale otkopane prve farmaceutske supstance za leenje dijabetsa i lobanja sa oiglednim tragovima trepanacije. 3000 U Vavilonu izmiljen abakus, raunaljka u obliku ploe sa ubeleenim brojevima. 3000-1800 U dolini Misisipiji podignuta graevina od oko kilometra u preniku, sa osam koncentrinih osmougaonika iji otvori tano pokazuju pravac zalaska Sunca u dane letnjeg i zimskog solsticija. 1855 enrab Mibo u zemlji Olmo Lungring osnovao religiju bon, iji je sastavni deo Tibetanska medicina. 1500-747 Period u kome je godina trajala tano 360 dana, prema istraivanjima Velikovskog.
234

XV

Potpopljen grad Dvarka koji se nalazio na uu reke Ind u Arapsko more, a prema Mahabharati bio je podignut na temeljima jo starijeg grada Kusastakli. Poetak doseljavanja Indo-Arijevaca na indijski potkontinent.

XV

1450 cca Vode Atlanskog okeana prodrle u Sredozemno more iji je nivo dotad bio nii. Iznenada su potopljene mnoge zemlje, stradali su mnogi narodi. 747 Ptolomej, grki matematiar i astronom aleksandrijske naune kole navodi tu godinu kao poetak "starih astronomskih tablica" i vezuje je za neki astronomski dogaaj. Poetak velikih desetogodinjih kosmikih turbulencija u Sunevom sistemu, prema Velikovskom. Prema Velikovskom, kraj trajanja godine od 360 dana i ponovni silazak Zemlje na novu orbitu, ovoga puta od 365 dana. Egipatski svetenici dekretom reformisali kalendar. Rim osvaja Egipat i pretvara ga u svoju provinciju.

747

VIII

238 30

0001.12.31 Kraj Prehrianske ere PHE - BC - Before Christe 17.2 hrianska ili Nova ERA 0001.01.01 Poetak Hrianske ere HE - AD - Anno Domini

235

0001.01.01 Na Zemlji je ivelo od 150 do 250 miliona ljudi. 1-100 Aleksandrija bila centar u kome su se susretala i meala jevrejska, mitraika, zaratustrijanska, pitagorejska, hermetika, neo-platonistika i druga uenja. 54-68 Neron vladao Egiptom. 321 321 Rimski car Konstantin proglasio kultni dan Sunca za praznik. Konstantin spojio praznik Ponovnog raanja Sunca sa danom Hristovog roenja. Hrianstvo postalo dravna religija Rimskog carstva. Hrianski sabor u Hiponu (Hipp) prihvatio spisak knjiga koje se mogu/treba/smeju ukljuiti u Novi zavet. Spisak napravio Atanasius Aleksandrijski 367. godine. Egipat prestaje da bude Rimska provincija. Vizantijska vladavina Egiptom.

393

395

395-640 VII

Prepisan tekst "ang-ung Njanid" u kome se pominje izumitelj religije bon, vena i mitska linost, mudrac Snjaen Libru Tagring. Tibet postaje vojna sila u Centralnoj Aziji i ostaje to u sledea dva veka. Jutog Jonten Gonpo - najpoznatiji lekar Tibetanske medicine u istoriji. U prastaru Tibetansku bon medicinu prvi uneo elemente budizma koji upravo u njegovo doba poeo da prodire u Tibet. Prouavao kinesku, indijsku,
236

VII

708-833

budistiku i grko-arapsku medicinu. Tri puta je odlazio na studijska putovanja u Indiju. Svo svoje znanje sintetizovao u "etiri (medicinske) tantre". Zbog ovog, jedinstvenog doprinosa tibetanski lekari ga tretiraju kao "Oca Tibetanske medicine", a Tibetanci oboavaju kao Drugog medicinskog Budu. Poetak zlatnog perioda Tibetanske medicine. 755-797 Vladavina kralja Trisonga Deucena. U Lasi, glavnom gradu Tibeta, odran kongres lekara iz Mongolije, Kine, Indije, Persije, Istonog Turkestana, Nepala, Kamira i Avganistana.

XI

Prepisan Bjamsma tekst koji govori o 12 vrsta bona.

XI

Pepisan tekst o magijsko-religijskom poreklu religije bon koji potvruje autohtonost tibetanske kulture i medicine. Prepisan tekst Drimed zirjid koji je imao devet poglavlja, a etiri od njih bila su posveena: proricanju, astrologiji, obredima i medicini. Poslednje poglavlje objanjava da postoji 21.000 naina leenja.

XIV

1492 Kolumbo otkrio Ameriku. XVIII lanovi Francuske akademije nauka zakljuili da "kamenje ne moe da pada s neba". XVIII Jutok Jonten Gonpo Sarma (mlai) sainio novu verziju "etiri medicinske tantre". Kraj zlatnog

237

perioda Tibetanske medicine. 1858 Telegrafski kabl poloen na dno Atlanskog okeana. 1916 Ajntajn objavio teoriju relativiteta. 1951 Velikovski objavio hipotezu o katatsrofama kosmikih razmerama 1961 Gorbovski objavio hipotezu o nestanku zemaljske civilizacije razvijenije od nae. 1972 Endrju Tomas objavio knjigu o nauci pre nauke. 1985 Kindilal objavio prevod sanksrita koji kae da su prastanovnici Indije imali najmanje sedam vrsta letelica. 1987 Kindilal objavio prevod sankritskog teksta u kome stoji da je "Zemlja pre oko 20.000 godina sa orbite od 360 dana gurnuta na orbitu od 365 dana. 1989 Gorbovski novim dokazima potkrepio svoju gotovo etvrt veka staru hipotezu da je na Zemlji postojala visoko razvijena civilizacija i da je stradala u katastrofi kosmikih razmera.

18.0 LITERATURA
18.1 KORIENI IZVORI
Za pisanje ove knjige korieni su, uglavnom, nesistematski prikupljeni izvori za vreme boravka u Indiji, agencijske informacije, retki tekstovi po jugoslovenskoj tampi, knjige kupljene na putovanjima i Internet sajtovi. Evo liste najosnovnijih izvora podataka koji su ukljueni u knjigu.
238

Bangalore, India Beograd, Beograd, Beograd, Beograd, Beograd, Beograd,

Beograd,

Goa, India Daramsala, India, Daramsala, India, Daramsala, India,

Daramsala, India Daramsala, India,

PTI, 15.1 0.1 985. Politika, 04.0 7.1 989 NIN, 13.0 2.1 998. Politika, 10.0 2.1 998. Politika, 24.0 9.1 996. Politikin zabavnik, 02.0 2.1 952 Prosveta - Lama Kazi Dava Samdup: Tibetanska knjiga mrtvih, Posmrtna iskustva u Bardo ravni, 1988. Deje novine - Hajnrih Harer: Sedam godina na Tibetu, Moj ivot na dvoru Dalaj lame, 1998 Heinrich Harrer: Sieben Jahre in Tibet, 1988/1953 by Verlag Ullstein GmbH, Frankfurt/Main-Berlin. Indian Journal of marine science, april 1987. Tibetan Review, Sept-Oct, 1986. Works & Archives, 1980. Tibetan medicine, series No2, Library of Tibetan Works & Archives, 1981. Tibetan medicine, series No2, Vol2, Library of Tibetan Works & Archives, 1980. Tibetan medicine, series No5, Library of Tibetan Works & Archives, 1982. Tibetan medicine, series No6, Library of Tibetan Works & Archives, 1983.

239

Daramsala, India, Tibetan medicine, series No7, Library of Tibetan Works & Archives, 1984. Daramsala, India, Tibetan medicine, series No8, Library of Tibetan Works & Archives, 1984. Daramsala, India, Tibetan medicine, series No9, Library of Tibetan Works & Archives, 1985. Daramsala, Indija Tenzin Gjatso (dalaj lama): Moja zemlja i moj narod Dharamsala, India Dr Lobsang Dolma Khangkar: Lectures on Tibetan Medicine, 1986. Dharamsala, India T. J. Tsarong: Fundamentals of Tibetan Medicine, Tibetan Medical Centre, 1981 Dharamsala, India The diagnosis of the Signe of Death of the Tibetan Tradicional Medicine, 1984. Dharamsala, India Vaidya Bhagwan Dash: Tibetan Medicine, Library of Tibetan Works & Archives, 1976. Zagreb, Hrvatska Start, 1985. Tomo Krinar: Tibet u Indiji, Od jednog do drugog kraja sveta. Internet, Sajt koji odrava i aktuelizuje "The Office of Tibet", zvanina agencija Njegove svetosti dalaj lame u Londonu. Kalimpong, India T. J. Tsarong: Handbook of Traditional Tibetan Drugs - composition, use and dosage, 1986. Lucknow, India, Saoptenje Nacionalnog botanikog instituta, 06.10.85. Moskva, Rusija Znanie-sila, oktobar 1985. New Delhi, India K. Dhondup: The Water-Bird and Other Years, Library of Tibetan Works & Archives, 1986.
240

New Delhi, India New Delhi, India New Delhi, India New Delhi, India, New Delhi, India,

Patriot Magazin, sept. 1985. Statesman, 14.10.1984 Thimes of India, 28.09.1986. Patriot, 31.10.1986. Patriot, izvetaj iz Makliod Ganda, Himaal Prade, 31.10.86 Nju Delhi, Indija Razgovori i intervjui kombinovani sa kompilacijma raznih izvora. New York, Webster Stedman's Medical dictionary, 1987. Peking, Kina 100 pitanja o Tibetu, 1989. Peking, Kina, Xinhua, 22.12.97 - China's pharmaceutical industry Trivandrum, India PTI, 09.02.1987. andigar, India The Sanday Tribune, september 1984.

18.2 POTENCIJALNI IZVORI

18.2.1 Radovi i dela na ruskom54

1. P.A .B admajev 2. D.U ljanov 3. A.M .P ozdnejev 4.M .N .V arlakov

Glavni tekst o leakrskoj nauci Tibeta, 1903. Tibetanska medicina, 1903. Udbenik Tibetanske medicine (Prevod sa tibetanskog), 1908. Pregled istorije Tibetanske medicine i njenih pisanih izvora. asopis "iznj Burjati", br. 5. i 6. - 1930.

54

Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

241

5. M.N .V arlakov

Kratka istorija Tibetanske medicine. asopis "Sovjetskaja klinika", br. 1, 1932. 6. S.J u.B elenki i M.I .T ubjanski - O problemu prouavanja Tibetanske medicine. asopis "Savremena Mongolija", br. 3, Ulan Bator, 1935. 7. A.F .G amerman i B.V .S emiov - Renik tibetansko-latinsko-ruskih imena medicinskih biljaka korienih u Tibetanskoj medicini, Akademija nauka SR-a, sibirski ogranak, burjatsko odelenje 1963. 8. Referati podneti na Svesaveznoj naunoj konferenciji SR-a za iru upotrebu prirodnih biljnih izvora sa osvrtom na studije narodne medicine, Tbiisi, 1971. 9. grupa autora Glang thabs (akutne bolesti organa abdominalne upljine) i njihovo leenje u Tibetanskoj medicini, Akademija nauka SR-a, sibirski ogranak, burjatsko odelenje, 1976.
18.2.2 Druge knjige i lanci55

1. Theodor Burang

Tibetische Heilkunde, Zurich, Origo Verlag, 1957. 2. T.B urang Tibetan Art of Healing, London, Watkins, 1957, 1974. 3. W.Y .E vans-Wentz Tibetan Yoga and secret doctrines, London, Oxford Uiversity Pre, 1958.
55

Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

242

4. R.A .S tein La Civilasiton Tibetaine, Paris, 1961. 5. L.D avid Snellgrove The Nine Ways of Bon, London, 1967. 6. S.G .K armay A Tibetan History of Bon, London, 1972. 7. R. Rinpoche Tibetan Medicine, Berkeley, University of California Pre, 1973. 8. L.Y.D onden Tibetan Medicine, A Short history, Tibetan Review, May-June, 1974. 9. E.Norbu The Modernity of Tibetan Medicine, Tibetan Review, May-June, 1974. 10. E.Finckh Foundations of Tibetan Medicine, London, Watkins, 1975. 11. E.F inckh Tibetan Medicine, theory and practice, London, Watkins, Wikas Publishing, New Delhi, 1980. 12. grupa autora Goiter in Tibetan Medecine, Department of Medicine, University of Toronto, Canada and Department of Religious Studies of Virginia, U.S .A , 1982.
18.2 .3 Ostali mogui izvori

Potencijalni izvori mogu biti i zemlje u kojima se Tibetanska medicina praktikuje i biblioteke koje sadre literaturu o Tibetu. Tibetanska medicina danas se primenjuje u: 1. Indiji Daramsali,

243

Nju Delhiju, Bombaju, Dardelingu i Ladaku 2. Tibetu 3. Sikimu 4. Butanu 5. Mongoliji Podaci o Tibetanskoj medicini postoje u: 1. Tibetanskim manastirima 2. Privatnim zbirkama tibetanskih lekara 3. Kineskoj akademiji nauka i u kineskim bibliotekama 4. Meunarodnoj akademiji indijske kulture u Nju Delhiju 5. Biblioteci u Sankt Peterburgu 6. Francuskoj nacionalnoj biblioteci u Parizu 7. Britanskoj nacionalnoj biblioteci u Londonu 8. Arheolokoj biblioteci u Nju Delhiju 9. Biblioteci tibetanske literature i dokumenata u Daramsali

244