24278

872
24278.872

VERI

TAS

HARVARD

COLLEGE

LIBRARY
 BIBLIOTHEK
DENVY, FUMIGIERUNG

JUSTIZ
JV-97 SAI

875

НАРОДНА МЕДИЦИНА

У СРБА.

НАПИСАО

Др . ВЛАДАН ЂОРЂЕВИЋ ,
РЕДОВНИ ЧЛАН СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА У БЕОГРАДУ, РЕДОВНИ ЧЛАН АНТРОПОЛОШКОГ
ДРУШТВА И ЛЕКАРСКЕ ЗАДРУГЕ У БЕЧУ.

Прештампано из Летописа 114.

У НОВОМЕ САДУ .
у СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ЗАДРУЖНОМ ШТАМ ПАРИЈИ
1872.

6906
24278.872

HARVARD
TY
L.
MAR 20 1972

68 * 2
 СВОМЕ МНОГОПОШТОВАНОМ И ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ

Г. ПРОФЕСОРУ

Д-ру В. БОГИшићу ,
ПРАВОМ ЧЛАНУ ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ АКАДЕМИЈЕ ЗА НАУКЕ И УМЕТНОСТИ , РЕД. ЧЛАНУ
СРПСКОГА УЧЕНОГ ДРУШТВА, МАТИЦЕ СРПСКЕ , И т. д.

МОРАЛНОМ ПОКРЕТАЧУ И ОВОГА НАУЧНОГ ПОСЛА

ПОСВЕЋУЛЕ ОВУ КЊИГУ

Др . ВЛАДАН.
 НАРОДНА МЕДИЦИНА У СРБА.

НАПИСАО
Др . ВЛАДАН ЂОРЂЕВИЋ .
ред члан српскога ученог друштва у Београду , р . члан антрополошког друштва и
лекарске задруге у Бечу.

ИЗВОРИ
ЗА ПРОУЧАВАЊЕ НАРОДНЕ МЕДИЦИНЕ У ОПШТЕ :

„ Aerztliche Kenntnisse und Arzneimittel der Landleute “ у часопису

„ Carynthia " (Zeitschrift für Vaterlandskunde , Belehrung und Unterhaltung.
Herausgegeben vom Geschichtsverein und naturhistorischem Landesmuseum in
Rärnten. Redigirt v. Dr. H. Weil.) од год . 1865. Страна 106 .
Heyfelder , Sanitätsbericht über das Fürstenthum Hohenzollern-
Sigmaringen während 1833-1834. in den Schmidtschen Jahrbüchern,
VIII. св. , 98. страна .
Merkel, Rückblick auf die neuere Choleraliteratur, in den Schmidt-
schen Jahrbüchern Bd. 79, p. 260.
Bock, Ueber Schwindsucht bei den Arbeitern und über einen neuen
Respirator, у новинама „ Gartenlaube“ од год. 1968 , бр . 3 .
Prof. Dr. Niemeyer, Ueber Haus- & Volksmittel und über die Auf-
gaben der populären Medicin . Tübingen 1864 .
Dr. Flügel, Volksmedicin und Aberglaube im Frankenwalde. Mün-
chen 1863.
Andreas Johannes Jäckel, Aphorismen über Volkssitte, Aberglau-
ben und Volksmedizin in Franken. У аналима јестаственичког дру-
штва у Nürnberg-y. -
Dr. R. Krebel, Volksmedicin und Volksmittel verschiedener Völ-
kerstämme Russlands. Leipzig & Heidelberg 1858.
Dr. Fr. Schlegel , Die verschiedenen Methoden der Heilkunst.
Leipzig 1853. Чланак „ Volksmedizin " .
Dr. Wilh. Rud. Weitenweber, Einige Volksheilmittel der Slavonier -
чланак у његовим „Neue Beiträge zur Medicin und Chirurgie “ Prag
1841 . - У томе чланку спомиње се некакав чланак грофа Berchtolda,
Ueber Volksheilmittel, insbesondere der Böhmen und Mährer, који је
НАРОДНА МЕДИЦИНА У СРБА. 1
изашао у другој и трећој свесци Вајтенвеберова списа „ Beiträge
zur gesammten Natur- und Heilwissenschaft" али ја га не могох
нигде наћи ни да читам ни да купим.
За српску народну медицину имао сам ове изворе :
J. F. Jukić, Banjalučanin, „Bosanski prijatelj , “ časopis sadržava-
jući potrebite , koristne i zabavne stvari . U Zagrebu 1850. X. стр.
128. Domaći ljekar.
Вук Врчевић, обичне народне болести и како се лијече, по-
купљено по Боци которској , Црној гори, Далмацији и по Херцего-
вини. Рукопис који сам нашао у архиву српског ученог друштва.
Др. Панчић Ј. проф., Јестаственица за ученике велике школе.
Део други. Ботаника. У Београду 1868.
Милан Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака . II. Чини, бајања и
други народни обичаји „ од колевке до мотике “ . У „ Гласнику" .
Dr. J. Valenta, Volkskrankheiten und ärztliche Zustände in Ser-
bien, in der Zeitschrift der k. öster. geographischen Gesellschaft.
Најзад моје сопствене белешке о народној медицини у Београду,
колико сам је познао још дететом, кад су ме по њеним начелима
лечили, и доцније као лекар , долазећи у све кругове нашега гра-
Банства.
 ПРИСТУП .

Занимљиво је како све науке , и оне које су најхетерогеније

( најразноврсније) , потпомажу једна другу, као разни точкови је-
дноставне машине. Тако се дешава да разлагање чисто јестастве-
ничких питања, антрополошких и геолошких , изазивље у правни-
цима нове мисли за развијање њихове науке, даје им многу допуну
за доказивање некога њиховог предмета. Или на пр . теорија Дар-
винова потпомаже развитак науке о језику.
Та узајамност свију наука узрок је што је и ова књижица
постала. Када проучих књигу „ Правни обичаји у Словена “ мојега
пријатеља Богишића, ја се и нехотице запитах : је ли довољно за
потпуно познавање каквога народа проучити му језик, песме, при-
поветке, пословице, живот и обичаје , митологију и правне оби-
чаје ? Је ли тиме исцрпен целокупни живот каквога народа ? Где
су народни појмови о склопу и животу човечијега тела, у здрављу
и у болести? где је народно схватање о томе шта је суштина које
-
болести, и шта он мисли како се ваља од које болести лечити?
а то су све питања која су, ако не више , за цело толико исто
важна као и народна схватања о правним одношајима појединаца,
породица и друштава. Ја и нехотице помислих : да би ваљало поку-
пити по народу не само обичаје при лечењу болести, не само народну
терапију, већ све појмове народне о анатомији и физиологији здра-
вог и болесног човека, целу збирку народних лекова и начина како
се кад употребљава , у кратко , целокупну народну медицину како
се још и данас практикује у разним крајевима наше отаџбине. То
ми се учини да је доиста достојна мета да заинтересује свакога
радника на пољу проучавања народних особина, да ентузијазмише
пријатеља науке онолико колико је преко нужно да се за тај по-
сао заузме, ако ће што од њега бити. Али у исти мах морадох
помислити како је наше доба, да се послужим једним често изо-
пачиваним изразом, веома материјалистично па не ће да се при-
хвата никаквог посла ако не види, ако не може тако рећи да опипа
корист која ће отуда понићи за свакидашњи живот. Кад бих стао
побрајати од колике би важности народна медицина била за исто-
1*
 -

рију научне медицине , и како би се њоме попунио један од глав-

них недостатака у познавању народа , мени би викнули са свију
страна : какве би стварне вајде било отуда што бисмо ту расуту
грађу народне медицине с тешком муком покупили ? И правни оби-
чаји народни важни су не само за политичку историју дотичнога
народа него и за општу историју права, него и за народну пси-
хологију у опште, па онет Богишићу не би пошло за руком да
нађе онолико радника који скупљају правне обичаје по народу,
-- али
јер поменуте користи могу заинтересовати само научника
он показа колико су наказни закони у млађим државама у којима
се законодавци несу обзирали на неписано право у народу , већ
пресађиваху туђе законе онаке каке су их нашли у туђим земљама,
за са свим друкчије народе. То је једна штета у свакидашњем жи-
воту, и сваки ће се књижевник , коме време допушта, постарати да
у своме кругу скупља народне правне обичаје, јер се тврдо нада
од тога посла тој „ практичној “ користи , што ће после бити за-
кони удеснији за народ за који се праве.
Требало је дакле потражити да ли би било какве практичне
користи од тога кад би се скупљала народна медицина ? Ја мислим
да би та корист била огромна. Да бих показао како је ја зами-
шљам, потребно је да речем коју о задатку популарне медицине ка-
кав је сад, а какав би требало да буде.
Као што је готово у целој европској књижевности тако се и
у нас увукао један врло неразумни обичај да се популарише спе-
цијална патологија и терапија . Мени треба само да подсетим на
књигу Розенову „ Поука о домаћем лечењу болести “ , на новине „ До-
маћи лекар “ , на чланке и расправе у којима се разлажу поједине
болести са свима својим знацима , и које уче како ваља да се
човек лечи сам . Кад би ко сео да напише „Поуку како може сваки
човек да сашије себи ципеле или капут “, сваки би му се смејао, а
„Поукама “ о домаћем лечењу нико се не чуди и не смеје, и ако
је свакоме познато колико је лекарски занат заплетенији и тежи
од кројачког и обућарског. Тој литератури „ о домаћем лечењу “
крив је проф . Бок у Липисци , иначе веома честит научник , који
се можда само у томе љуто преварио. Његова „ књига о болесном
и здравом човеку “ написана је са таком виртуозношћу, како што
се тиче популарнога језика тако и што се тиче саме израде, да
је начинила читаву буру међу читалачким светом. Њу су разгра-
били у хиљадама егземплара не само на немачком него и на мно-
гим другим језицима . И Розенова је књига душевно дете Боково,
 - 5 -

Шта је била последица те књиге у публици ? Прво се умножио

-
грдно број оних болесника што страдају од „ ипохондрије “ .
Ма како да је кратко време од како практикујем, опет су ме и у
Бечу и у Франкфурту на Мајни и овде у Београду често питали
за савет болесници, који су били у стању да ми опишу потпун
низ од знакова какве тешке болести, за коју они тврђаху , да је
на себи имају, а ја не бејах у стању да нађем ни трага каквој
болести на њима. Шта више дешавало ми се, да по који, ражљу-
Ћен што ја кажем да му не фали ништа, извади из џепа каквог
„домаћег, “ па ми црно на бело покаже да он има све оне знаке
који се у књизи наводе, на пр . код прераширених плућа или по-
кварене циркулације у малом крвотоку, или код гризлице у желудцу
и т. д. Па и код оних који несу тако искрени да кажу извор сво-
јој ипохондрији може сваки лекар из разговора да позна ког су
-
„домаћег“ читали. Друга је штета од тих књига што њихови
читаоци, баш и кад се одиста разболе па зовну лекара, несу у стању
да кажу само оно што доиста осећају ; они по свом надртом знању
имају већ готову дијагнозу свога стања кад дође лекар и захте-
вају да се према томе лече . У болестима где је лекар осуђен да
из анамнезе и из субјективних осећања болесникових састави себи
слику његове болести, то је од грдне штете. Фрорип има право кад
вели, да су књиге које дају лаицима (људима из народа, који несу
стручни ) у руке симптоматологију појединих болести и рецепте како
да их лечи — нож у детињој руци. Где ће човек прочитавши је-
дну или две три такве књиге бити у стању да лечи себе и друге,
кад је за тај посао безусловно нужно дуго проучавање, богато ис-
куство у посматрању и испитивању болесника и т. д. а он од свега
1
тога ништа нема, већ само го инструменат у руци.
То давле не може и не сме бити мета популарној медицини .
А да шта ?
Пре свега би требало да шири начела разумне дијететике, на-
уке која казује шта је за живот од користи а шта од штете, за
тим профилактике, науке о томе како се ваља сачувати од боле-
штина. Та се наука последних година јако унапредила. Оно истина
још јој није пошло за руком да сазна шта су управо оне суп-
станције које у организму начине колеру, тифус, барску грозницу
1
Међу тим од ове анатеме на популарне списе из специјалпе науке о болести-
ма и њиховом лечењу ваља да се изузму списи, који поучавају шта ваља ра-
дити у напрасним несрећним случајевима, док не стигне лекар. Добро би било
кад би српски популарисачи на то помислили.
 - -

и њихове рођаке, нити да их изради химиски и микроскопски ; али

она је већ поуздано проучила много њихових особина и знакова ,
зна како се шире и којим путовима доспевају у људски организам ,
зна законе по којима постају, расту и пропадају , и по томе већ
може да даде поуздана правила како се може човек да сачува од
њихових ШБОДНих утицаја, кад завладају епидемичке и ендемичке
болештине. За колико болести знамо данас да их производе само
извесни животињски и биљни паразити ! Колико је кожних болести
до скоро лечено унутрашњом употребом рибљега уља, за које данас
знамо да су мајушне, микроскопске биљке , које се по кожи рас-
простиру. Данас већ знамо да нико не ће добити гљисту пантљи-
кару ако није прогутао њен зачедак у каквом непеченом и недо-
куханом месу. Сада знамо да има једна болест од које се брзо умире
и да та болест пониче само у човеку који је прогутао трихине у
свињећем месу. Све су то ствари од огромне важности. То ваља
да износе популарни списи из медицине у народ. Кад наши зе-
мљаци који читају буду достигли извесни степен образовања, онда
ће им бити премало голо побрајање : ово треба јести а ово
не треба, овако се ваља облачити, овако становати, овако се ку-
пати и т. д. а оно и оно не ваља ; онда ће они захтевати да у
сриским дијететикама и профилактикама буде и за што нешто ваља
а друго не. Онда ће бити време да се популарише анатомија и
Физиологија човека, као темељ за дијететику и профилактику ---- а
сада би се тај посао радио само за мали број становника у нашим
варошима.
После ове екскурсије да пређем на корист коју би у сваки-
дашњем животу имали од скупљене целокупне народне медицине .
Лекарски се занат тако дуго и тако с тешким материјал-
ним жртвама учи, да ни у једној земљи, па ма се она хвалила бог
зна каквим благостањем , нема нити може бити толико лекара ко-
лико би требало. У појединим громадним варошима нагомилава се
стотинама лекара, а по провинцијама тих престолница често нема
више од једног лекара на 10—20-30 растрканих великих села. У Ср-
бији имају не само читави срезови него и читави окрузи без ика-
квог наученог лекара. Далеко су дакле они векови када ће свако
сеоце имати свога лекара, па и онда, а камо ли до тога, вршиће
народна медицина своју неограничену власт , јер знамо да и у
варошима у којима има много лекара врло се тешко народ одви-
кава од навика, које су толике хиљаде година прелазиле с нара-
штаја на нараштај , док су на њ дошле. Кад би у народној ме-
 - 7

дицини била само безазлена бајања која су у очима паметног чо-

века смешна или по своме митолошком пореклу интересантна -
онда би то могло у практичном погледу бити прилично равноду-
шно, хоће ли се искупити народна медицина или не ; али ве-
лики број народних лекова, а особито начини како се употребљава,
доноси болесницима позитивну штету, с тога их ваља проучити
па свештеницима и учитељима народним, којих за цело имаде у
свакоме селу, дати у руке књижице, по којима би били кадри да
људе сачувају од те штете. Искупљена народна медицина дала би
дакле много грађе за профилактику. Ја мислим да је та корист до-
вољно јасна па да око скупљања народне медицине прионе сваки
пријатељ народнога здравља. А ко да се прими нарочито тога по-
сла ? Нико други до опет учитељи и свештеници, јер нико није у
тако непосредном додиру са народом као они, нико нема толико
прилике да загледа и у најскривенији кутић њиховог живота, и
да добије њихово поверење као они ; а без тога поверења било би
на много места немогуће сазнати што треба , јер се од чести та-
ки народни обичаји начелно крију, а после, народ врло зазире од
људи који нарочито за то дођу да га испитују за нешто . Само ,
да би се грађа коју буду скупили учитељи и свештеници могла
употребити за науку и за практичне мере, ваља да то скупљање
буде по извесноме плану. Ваља скупљачима дати у руке извесна
питања па да на њих траже одговоре у народу. С тога сам на
крају моје расправе додао и неколико листа таких питања.
А ко да скупљену грађу научно изради, ко да одвоји шта је
добро а од чега ваља народ одвраћати, и т. д. Ја мислим, за тај
би посао била најкомпетентнија наша учена друштва, која се на-
рочито баве етнографијом, која прикупљају и уређују и друге на-
родне умотворине, у толико пре, што у њима свима има и лекара.

I.

НАРОДНИ ЛЕКАРИ И ЊИХОВИ БОЛЕСНИЦИ .

Где је год сточарство један од главних начина којима се на-
род храни и издржава, ту су обично добро познати поједини де-
лови животињскога организма. У свакој се кући коље, те тако људи
имају прилике да проуче унутрашњи склоп извесних животиња,
да сазнаду у каквој свези стоје поједини удови међу собом, да виде
колико и каквих слојева има у коме уду животињскога тела; почињу
сазнавати за разлике између голих костију и њихових зглобова или
зглавага; науче распознати шта је мишић, његова пуздра , а шта
 -

жила или дамар . Навикнувши се тако на посматрање телесних об-

лика у домаћих животиња, привикну се људи доцније да посма-
трају озбиљније и своје сопствено тело, још за живота. Тако на пр.
у западним крајинама нашега народа, нарочито на обалама ја-
Дранског мора, имају у народу читаве студије о појединим орга-
нима човечијег Физиолошког тела. Да узмемо за пример млечну
жлезду женску (Mamma). По тој студији сисе у жене могу бити
двојаке, овчје и козје . Прве су округле и шире од последњих , а
друге су дуже и заузимљу својом основом много мање простора.
„ Овчје “ врло ретко образују своју брадавицу (Mammela) него се у
њих тек по што жена роди , с тешком муком, па и то не свагда, дође
до брадавица које може сисавче да ухвати — а „ козје “ сисе још
док су на девојци спреме своју брадавицу за сисање. Тако постаје
мало по мало онај скуп појмова и знања који бисмо могли крстити
народна анатомија. Да ли и у колико се људи из народа, који нај-
више имају прилике да прикупе така знања, труде да све то
што су толико пута видели, свагда на један калуп, доведу у свезу,
да ли се питају на што ли је живинчету ова жила или она кост,
и како ли животиња употребљава своје поједине органе , речју, да
ли би се могло наћи трагова и народној физиологији, о томе немам
података. Али да народни „ анатоми “ знаду своје знање о саставу
животињских тела применити на човека , претпостављајући да
ни у њега не може бити много друкчије, да они на томе слабачком
темељу анатомском подижу, својом промућурношћу, читаву зграду
народне хирургије, са прилично развијеним оперативним делом, о
томе ће ова књига дати довољно доказа. Који у Београду и по Србији
не зна покојну баба-Станију, што беше стекла онако име као
што га данас има баба Дал- Чин у горњој Италији, и која је со-
наком срећом намештала старе и нове луксације зглавака, која
је онако добро знала „ наместити “ сваку сломљену кост . Њене су
заслуге у хирургији биле тако велике, да се сриска влада онога
доба постарала да не пропадне њено знање, па јој је дала неко-
лико способних “ ђака . Један од питомаца те народне операторске
школе и сада са великим успехом практикује по Београду. То је
„ жандар “ Алекса, коме се сваки Београђанин обраћа кад сломи или
угане што на себи; ја велим сваки, од највећег господина до нај-
сиромашнијег бећара, од најпаметнијег до најтупавијег суграђа-
нина. 1 Можда је још познатије по Србији име Чича-Димитрија
1
Што тај г. колега жандар сваку болест која је на каквој кости или у некоме
зглавку трпа у једну торбу, и за све каже да је „угануто“ , па према томе
 -

из Параћина, који је на стотинама људи правио реклинацију ката-

ракте у очима. Народна хирургија у Немаца не пење се даље од
убода иглом у какав чир или гнојницу, која је „ сазрела“ , а у
Срба ево се народни оператори машају и самога ока, и оперирају
са успехом. И његов је занат наследио његов син, који је као што
чујем скоро у Београду оперирао . За мене је још интере-
сантнији један народни лекар из Пожаревачке нахије, коме на
жалост несам могао сазнати имена. Он нарочито вешто лечи Фрак-
туре. Један војнички лекар у томе крају беше сломио голеницу, и
Дипломисане колеге пустише да фрагменти срасту под огромном
дислокацијом. Народни лекар сломи на ново рђаво излечену кост,
исправи дислокацију, па врже ногу у непомични тврди завој од
цигаља, сапуна, кучине и т. д. , у коме је кост наравно за 6 не-
деља прекрасно срасла. Дакле непокретни завој, којим се сувре-
мена хирургија поноси као најновијим добитком теориско -научних
-
спелукација тај тврди непомични завој , практикују народни
лекари у Србији већ одавно и то код истих болести, под истим
индикацијама, под истим условима. Кад један сељак има куражи
да једном од државе плаћеном лекару предложи, да му на ново
сломи ногу да би је боље излечио , и кад он зна да је први у-
слов за зарашћивање пребијених костију да се преломци одрже
неко време у непомичном додиру , и кад он зна како се то може
постићи онда он заиста има много тачније знање о тој групи
хируршких болести него гдекоји дипломисани лекар . У српском при-
морју и Црној гори само онда зову правог „ ећима “ или „медига “ кад
се ко рани из пушке или ножем, све друге болести лече бабе. Ти
су ећими и медици емпирици, без икаквог школовања. Ово су осо-
бито славна имена у народној хирургији тога краја ; Јевто Ду-
чић из Надлуга у Херцеговини ; прешло му је 90 година. У Боци
Марко Гиљача и Андрија Живаљевић из Лежевића, Крсто Медиго-
вић из Паштровића. У Црној гори : Марко Иличковић из црмничке
нахије. Манда Перовићка у Требињу - Лазо Горокућа у Будви
Митар Петров Мерџановић из Рисна.
У осталом може се у приморју врло често чути и ово „ који
човјек од 30 година не зна себе лијечити, није достојан да живи “ —
"
на пр . и код најужаснијег запаљења у неком зглавку вуче и трза да „ намести “
- томе је узрок његово ужасно једнострано образовање у хирургији . За
ужасне последице такога поступања, са којима после дипломисани лекари
морају да трљају главу - није крив он, већ људи који га зову за оно, у
чему он није специјалиста, и који су тако наивни те претпостављају да ће
жандар умети разликовати једну болест од друге.
 - 10 -

За киле је специјалиста Јевто Дучић из Надлуга. Такове на-

родне операторе зову килореџа. Они не само да знаду да је кила
у томе, кад се црева спусте у кесу од мошница, него и врше ра-
дикалне крваве операције на њима, да не би никада више испа-
дале. И они свагда најпре покушавају таксие, па тек ако то не
испадне за руком онда се хватају ножа (види чл. „Нар . хирургија “ ) .
И колега Јевто врло је опијен резултатима које је до сад постигао;
он с врло мало поштовања говори о нама и нашим „латинским беспо-
слицама, те свијет трују и чарантанују “ . - А најзад који не зна за оне
многе операторске фамилије у којима се с оца на сина наслеђује знање :
како ваља вадити камен из бешике? Оне су особито честе у Маћедонији,
Албанији, у опште у Турској . Од њих готово сваке године долази по
који у Србију да оперира каквог начелниковог сина, каквог богатог тр-
говца и т. д. Али ма како да су велике стварне заслуге које имају ти
народни хирурзи и оператори, још је веће њихово хвалисање -
што је у осталом појамно , кад се узме у обзир ниски степен њи-
ховог душевног развића. Они се не само хвале да су већ толико
и толико људи излечили од ове и ове неизлечиве болести, у којој
су већ били сви дипломисани доктори дигли руке, него се погађају
за извесну суму новаца да излече и од јектике, која је толико сур-
вала болесника да ни један простак не сумња о немогућности да
се и ту још помогне. Скоро је окружни Физик у Крушевцу мо-
рао да преда суду једног таког „ колегу из народа “ што је многим
људима узео по 30—40 # да их излечи од Флоридне туберкулозе ,
који су наравно на брзо по исплати те погодбе поумирали. — То
хвалисање народних лекара није само знак њихове необразовано-
сти него у неку руку и освета, што им је допуштено да само ис-
под руке лече. Често кад их зову некоме болеснику одговарају иро-
нично : „ па што не зовете (окружног или среског или варошког)
ученог доктора. Ја ништа не знам “ -- и тек по што му се добро
позлати увређено частољубље, умеша му се немилостиво срце, и
-
он полази у помоћ . — Обично се говори да народни лекари све
„за севап “ раде, да не наплаћују ништа за своје услуге. То је ма-
хом истина, само што они то свагда тако знаду удесити, да им
сваки болесник нешто „ поклони “ а поклоне је свакоме слободно
-
примати, то није награда за труд.
Што се самих болесника тиче и у нашем је народу велика ан-
типатија против хладних облога (у овоме ваља изузети само варо-
шане) , против операција сваке врсте, а нарочито се не да споме-
нути „да ваља одсећи руку или ногу “ па ма како очевидно било
 - 11 .-

да је повреда тако огромна (н. пр . размрскане главне кости , раз-

Дерани мишићи и пуздре са великим разјапљеним ранама и т. д.)
да се не може ни мислити на зарашћивање. То је узрок што се у
таким случајевима зове народни хирург, баш и ако има на близу
доктор, јер народ зна да су његови оператори врло велики кон-
серватори . Наравно да с тога умиру многи и многи људи са ком-
пликованим фрактурама , и то од септиемије и пиемије - али

барем народ нема дрвених ногу ! То је узрок , а не што се у народу

(по селима) не би догађало ломљење костију као и по варошима.
Ја само два изузетка знадем што се тиче тога народног зазирања
од операција. То је један ковач, који је једну неоплазму на својој
нози (не сећам се више патол. анатомског карактера те гуке ) два
пута сам својом руком и ножем екстирповао, и тек при другој ре-
цидиви дође доктору да му „ људски истреби ту поган. “ Други је
изузетак једна сељанка, која је на великој цичи- зими толико мо-
рала пешачити, да ју је најзад обрвао сан, па је украј друма за-
спала. Њој се савршено смрзнуше обе стопале до тарсуса, и ми-
лосрдни путници, који је сутра дан нађоше, однеше је до прве куће
на друму. Слушкиња те куће, чим је видела да се црна, смрзнута
парчета стопале почеше одељивати гнојем од живих здравих де-
лова, одсече својим кухинским ножем све смрзнуте партије, и ви-
Дала је ране док не зарастоше. Она је дакле извршила Лисфранкову
операцију са свим lege artis, јер јој је природна демаркационска
линија водила нож. — Али разуме се таки су изузетци веома ретки.
Поред зазирања од докторског ножа има још један узрок за
што народ у болести радије зове самоука него доктора, где их има ,
а то је што је самоук, поред свију „поклона “ које измами , опет
јевтинији од ученог лекара, а нема ствари на коју би народ тако
жалио трошка као што је лечење и лекови. У нас има народна
пословица : „ Болесник мало једе али много троши “ . Немачки на-
родни језик има особити глагол за то „ расипање “ новца : „ ver-
doktoren “ „ продокторити. “ Па и ако се село реши да зовне тога
скупог ученог лекара, то за цело болесник није детешце или какав
деда болестан, него неко који је врло нуждан у пољу и на њиви.
За мало дете и за чичу , који је и онако једном ногом у гробу, не
вреди бацати се у трошак ! Изузимљу се деца поред којих се може
много наследити и оцеви, којима се пред саму смрт зовне лекар,
јер то се у неку руку сматра као морална дужност фамилије исто
тако , као што јој је и то дужност, да се постара за пристојни укоп
и пратњу.
 - 12 --

Само у варошима наилазимо по гдегде на противну појаву,

да се не жали трошак на лекара и на лекове. Шта више, кад сам
ја једном казанџији у Београду, који ми сјајно плаћа што сам му
годишњи лекар , преписао неку медицину која није више стајала
од 5 гроша, стаде ме болесник корити : „ Ама, докторе, ти све узимаш
моју болест олако. Ако ти је мало годишње плате, реци , брате, да
удвојимо, само ме лечи својски а не тако на дохват. Ето јуче си
ми преписао лек за који ми несу узели више до 5 гроша. Од куд
ће такав јевтин лек да ме излечи од овако страшног црвеног
ветра ?!" У варошима зову одмах лекара и код свију напрасних
болести, које одмах у своме почетку својом бурношћу застраше
околину, кад, ко сломи кост какву, кад шиене крв из какве ране,
најзад кад „ бабица “ призна да се њено знање исцрпло и да при
некој породиљи настају „ докторске ствари. “ Код осталих болести,
нарочито унутрашњих, све ће се најпре покушати, сва бајања , сви
народни лекови, па тек кад нема ни од чега вајде, зову и лекара,
да би на даћи могли казати „ чак и доктора смо звали, пријо ! “ А
баш унутрашње болести састављају најслабији део народне медицине.
Па кад је тако код болести које се сматрају као несрећа или
казна божја за грехе, лако можемо помислити, да ће у толико мање
који српски сељо и помислити да тражи лекарске помоћи код сра-
мотних болести сполних органа. Напротив у селима северно - западне
Немачке одмах зову доктора чим се разболи „'t Leben “ или „'t Ge-
mächte " 1 а ако се цео трбух какога болесника напуни водом као
буре то не значи ништа, ту се надају „mit gelinnen Rath twin-
gen “ при чему gelinner Rath не значи благо него јевтино средство .
Чим се поред ногу и трбуха напуне код тога болесника и мошнице
водом, одмах дај зови доктора. У Београду је напротив. Поред
свега тога што је четвртина свију болесника, које сам ја прегледао
или лечио , имала разне болести сполних органа, опет могу поуз-
дано рећи, да се Београђанин са таквом болешћу не показује док-
тору до крајње невоље и то - јер је срамота ... -
"Бог дао, Бог и узео" -
„Божија је воља тако била -
„Тако је њему било писаной

веле српске народне пословице. Према томе очекивао би човек да

је народ у сопственом лечењу својих болести фаталиста, да оста-
1
И у Срба зову се сполни органи врло карактеристички „ живот“ (ударио га
у живот ) и „ мошнице“ . Како се свуда у свију народа кристалишу подударни
појмови о Физиолошкој функцији какога органа !
 - 13

вља све нек иде „како је суђено, “ Али то није тако. Једно , сељак
не верује да може нека бољка исцелити сама од себе, а друго он
нема кад да буде болестан. С тога навали с најзамашнијим средствима
одмах с првога почетка, не би ли се што скорије прекрхало, црно
јал бело . Нестрпљење је у њих тако велико , да не чекају ни да
виде хоће ли неко примљено средство штогод помоћи или не, него
одмах поврх њега дају други лек. Дешава се да су неком боле-
снику дозвали доктора , и он узима лекове из докторове апотеке
врло савесно , али ето су данас биле прија Наста са тетка Савком
и т. д . са читавим чопором беспослених тетака , стрина , кумица,
66
дошле 99да поседе, “ да „ обиђу болесника, “ донеле му „понуде " 1;
па је прија Синђа причала, како је кумашин њене јетрве имао баш
ту исту болест " па се спомогао на пр . пуним лонцем расола. Од-
мах се поред докторове медицине попије пун лонац расола. Ако
случајно после расола , или после најзадњег лека који је употре-
бљен наступи велика олакшица , и то ради животне снаге боле-
сникове , ма и уз пркос употребљеног лека онда је то сред-
ство чудотворно и његова се моћ хвали на далеко и на широко,
а далеко досежу благоглагољиви језици прија и тетака ; но ако бо-
лесник после тога чудотворног средства умре - е, па тако је била
воља Божија, ко се може борити с Богом ! .... Ако је после докто-
ровог лека наступила смрт, онда је лекар крив --- Бог му судио и
проклета му душа била ! -а народно лечење никада се не криви
ни за чију смрт.
Народна је медицина са својим основним начелима и својим
искуством свачије имање , и оно прелази усменим предањем с
једнога поколења на друго. Само по Босни , код католичких свеште-
ника, Фратора, којима се у свакој болести обраћају сви кршћани, а
осим њих у великој невољи и ришћани и Турци ( Срби Мухамедовци ) ,
по што им њихови самоуци са бајањем и хамајлијама не помогну,
само они имају своје рукописне књиге лекаруше , те из њих казују
како се коме ваља владати, и по њима дају траве, према болести
од које пате, а тих трава имају свагда доста у приправности, јер
их саде и негују по својим баштама (у којима се свагда може наћи:
авдисалатина, метвице , кадуље , овнака , руте , коморача , пелена,
пчеље, љубице и т. д.) Рад тих књига и рад тих трава много чешће
помогне фратров „ запис “ него оџин, или православни „ сан богоро-
1 У Београду известан слој жена ништа друго не ради, него тако иде чопорима
на бабине , на даћу , кад се ко разболи. То је за њих неки род театора . На
много места мене су сами болесници молили, да их силом докторске наредбе
курталишем од тога несносног чопора неуморних чегртаљака.
 14

дичин. " Тако у бос. Фратора Ј. Ф. Јукића има неколико старих руко-
писних лекаруша ; ко би их наштампао учинио би српској књижев-
ности лепу услугу. Међу старим рукописима српске народне библио-
теке у Београду чува се подебела књига о народној медицини , и
то судећи по језику и карактеру писмена по свој прилици из по-
четка прошлога века. Та је књига без сумње у своје доба била
медицинска школа многим народним лекарима, као што се у не-
мачким селима и данас скупљају присни пријатељи да читају ка-
кав стари ,Dokterbuch , “ који се већ толике десетине година
чува као највећа драгоценост фамилије. Врло би занимљиво било
кад би какав српски Филолог проучио тај замршени рукопис бео-
градске библиотеке , па кад би га превео на данашњи српски
језик.
Народни су лекари од најстаријих времена па до данас и у
свију народа махом биле жене. То ће по свој прилици бити отуда,
што су у старо многобожачко доба жене биле махом жрице -
првосвештенице - и пророчице, а знамо из историје медицине
да је свуда први зачетак наше науке поникао код цркава, под
окриљем свештеника, јер се свака болест узимала као казна бо-
жија, па се по томе и тражила помоћ најпре код божанских слу-
житеља. То је опет био узрок, те су жарци и свештеници имали
прилике да много посматрају, да много болесника виде , те тако
је скупљањем нараштајних лекарских искустава поникао засебни
занат лекарски , КОЈИ се оделио од свештеничкога чим је
грађа нарасла толика, да није стизао један човек за оба посла.
Кад дође хришћанство онда жрице и свештеници многобожачких
вера могаху да се са свим посвете лекарскоме послу , и отуда
је што се у историји свију народа може наћи, да је у свако
доба његова развића било у његовој средини искусних, мудрих
жена видарица, које су знале прибирати лековите траве по планини,
које су их знале готовити како за коју болест треба, које су знале
справљати лековите мелеме за ране, и које су се бавиле нарочито
превијањем рана. У нашем народу особито су унутрашње болести
круг радње женских народних лекара - видарица. У хирургији се
само разумеју око превијања простих рана, дакле задовољавају се
само улогом болничарском и гдешто апотекарском. Оперативни део
народне медицине врше махом мушкарци. Само оне операције које
несу крваве, дакле намештање уганутих удова, завијање „ одреше-
нога пупка, “ потпасивање кад се ко „ струни, “ и трљање целога
тела при мишићном ревматизму, врше и женски народни лекари.
 - 15 -

Међу тим народни се лекари и видарице не служе свагда само

домаћим лековима или само сопствено спремљеним лековима, него
и разним тајанственим методима, тако званим бајањем (у простачком
немачком језику, како говори народ у северној Немачкој , зове се
та иста ствар bäen, у место Sprechen von Zauberformeln. ) То их ба-
јање замотава у некакав тајанствени огртач , од кога зазиру
и они који су оздравили , и који држе да су баш због њи-
ховог бајања оздравили , јер се о тим женама проноси , да оне
могу не само извидати него да умеју и „учинити “ штогод ономе,
на кога се срде, а то ће рећи да су ― буди бог с нама ! ве-

штице. И овој је празновери корен из онога доба , кад је хришћан-

ство потиснуло многобожачке вере . Хришћанство је прогласило
све богове, које је у кога народа затекло , да су ђаволи и нечисти
дуси, а њихови свештеници нечисти људи , вешци и вештице --
и колико су пре богови са својим слугама били у части, толико
-
су их после ненавидели и зазирали од њих.
У последње доба, особито по варошима, стају све ређе те
врачарице , бајалице, видарице, или како се општим именом зову
бабе (на пр. до сад су га лечили доктори а од сад ће бабе , или
„доктори га не могоше излечити а бабе га одмах излечише “ , или
то је банско лечење, у место лечење без доктора, домаћим леко-
вима и т. д.) а на место њихово све се више башкаре дипломисане
примаље (бабице) , са својом збрком од надртог знања из научне и
из народне медицине, и с њима сад има варошки лекар готово више
да се бори него с бабама. ---

П.

НАРОДНА ОПШТА ПАТОЛОГИЈА.

Познато је да су Срби доцкан и са тешком муком прешли у
хришћанску веру. Па и по што пређоше, задржаше кроз векове, чак
до данас, врло много својих многобожачких обичаја, не само у обич-
ном животу, за време здравља, него и у време болести и при ле-
чењу болести. У једноме од доцнијих чланака, у коме ће се гово-
рити о бајању, видеће сваки пажљиви читалац да су готово све
Формуле које се говоре при бајању , многобожачка правила, само
што су на место идолских имена уметнута имена : Исус Христос,
богородица и т. д., и ако та имена немају и не могу имати ни-
каквог смисла у тим формулама. Међу тим јеврејско -хришћанска вера
чинила је све што је могла са своје стране, да искорени те остатке
многобоштва, и успела је у толико , што се у „ православних“ на-
 16 -

рода укоренило веровање, да све болести долазе од бога, који их

шаље као казну за безакон и јеретички живот, и да се човек нај-
-
лакше може излечити ако се помири с Богом наравно превеним
средствима , покајавши се за своје грехе. Отуда имају у нас ве-
лике молитве (за цванцик) и мале молитве (за два гроша) као ле-
кови, отуда је у нас Василијева молитва најпоузданији лек од су-
манутости и бесног лудила, да би истерали ђавола из болесника
отуда се код тешких болесника држе свештеничка консилија, єлео-
священіє ( „ свештање масла “ ) и т. д. Код протестанатских хри-
шћана није црева толико успела. Истина и у њиховим се превама
сваке недеље и празника моли Богу са предикаонице за овог или
оног болесника, али тешко да протестанти много држе у лековиту
моћ тих молитава ; јер се дешава да се која општина завади са
својим попом, па одмах обуставе људи читање тих молитава и тек по
што се попа измири са општинарима стане му опет тећи и тај приход.
Кад је какав болесник тако тешко болестан да му околина
већ не сумња о смрти његовој , одмах се стара да се болесник при-
чести, јер се отуда надају лакшој смрти и помирењу с Богом, ако
је остало још каквих грехова. Такво схватање ствари потпомаже
у Аустрији на пр . сама власт . На хируршкој клиници у Бечу де-
шавало се, да смо морали прекинути какву операцију и оставити
болесничку салу, само да би г. попа могао на миру свршити ту
церемонију. Међу тим и ово смерно хришћанско средство, да ускори
и олакша смрт, није истребило многобошке обичаје који су том
приликом вршени, а то је : гашење ватре на огњишту, извртање
ланаца и т. д. Одмах иза тог хришћанског погледа на болести и
упоредо с њим стоји у нашем народу и фаталистичко схватање
сваке бољке, долази „ алах ћерим ! “
Сељаци по Херцеговини, Боци Которској , Црној гори и Дал-
мацији, кад се разболе и не знају шта је то лекар и његове ме-
дицине, а камо ли да га у помоћ призивљу ; него, разболи ли се че-
љаде од које му драго болести, па и жена родиља, ето их крај
ватре где се окрећу „ као пециво на ражњу, “ докле болесник не
преболи или не умре. Ако преболи, народ вели : „ није му суђено било, "
а ако умре: „ тако му је Бог при рођењу осудио . “ Срби мухаме-
довске вере ( „ Турци “ ) ни по што не ће лекарија да узму, јер веле
да је то „против божије воље. Ако ми је суђено да умрем шта
ће ми илац (медицина, лек) помоћи ? "
Многе болести на „лудој “ деци од 1—6 године долазе од
урока ; за дечицу од рођења до 1-ве год. кажу „ ничу му вучићи; "
 Andre 17 -

на одраснима од отога што им је неко „учинио. “ Чим се разболи

дете , а не зна се управо од које болести , народ вели да му је
вештица нешто учинила , јер јој ништа није слађе од детета ( „ По-
клаина као вјештица на ђецу “ ) . Много зла почине вештице и ма-
ђионици . Осим што могу бацити човеку сваковрсну болест на врат,
могу га и помамити .
„Неки веле : сплеле је мађије ;
,Други опет: на сугреб је стала"
вели Његуш у своме „ Горском вијенцу “ о једној такој болесници.
(Овде ми ваља приметити да је сугреб оно место где је какав ку-
чак стојке копао ногама задњим, као што обично ради кад је веома
љут или веома весео.) Вештица највише може замађијати срезаним
ноктима с прстију, седом длаком из главе, иглама без ушију, ис-
прекиданим концима од пређе, трновом драчом, љуском од јајета
и т. д. ђаволски дух из вештице , излази у сну из ње, претвори
се у лептира, у кокош или у Һурку па лети по кућама те отвора
људима, а нарочито деци прса, да им поједе срце, а после прса
опет срасту. Неки од тих јадника одмах умру, а други живе оно-
лико колико им је парче срца остало непоједено . Која се вештица
исповеди, постаје лекарица и даје траву изеденима. Кад у ка-
ком селу помре много деце или људи, и кад сви повичу на какву
жену да је вештица, и да их је она појела, онда је вежу и баце
у воду ; ако стане тонути, извуку је одмах на поље и пусте сми-
ром, а ако не могбуде потонути, то је вештица, и онда је убију.
Има вештица које кад се раскају постају мӧре (Ephialtes, incubus.
Der Alp), које не једу људе, само их ноћу гњаве, притискују и ди-
сање им заустављају.
Она болест која се у немачкој народној медицини доводи у
свезу са вештицама, и која се по томе зове „Hexenschuss " (устрел
од вештице ) код нас има патолошко -анатомски узрок, који се и у
имену исказује, јер она се у нас зове „ запало месо “ т. ј . неким
неудесним покретом тела запало је нешто меса између два пр-
стена у кичменом стубу. Као што су узроци тајанствени тако и ле-
чење, бајање , гашење угљевља, привезивање те болести на какво
живинче , или на другог ког човека. Код урока има још и презер-
вативних средстава. Ако неко преко мере хвали дете ваља као бајаги
пљунути на дете па рећи „ не било ти урока “ , или за време докле
онај хвали стегнути једну шаку у шипак. Ако је дете гојно и лепо,
нагараве му нос, да га не би урекли . Који детету добра желе рекну
(у Приморју) „ пи, пи , пи, г .... ти на нос ! “ или „ пи, коке те какиле ! "
НАРОДНА МЕДИЦИНА У СРБА. 2
 - 18

или „ колико те родила, толико те и урекла ! “ Па и од чини моћи

ће се зар сачувати човек, ако погоди те носи на себи хамајлије
које од тога чувају. Али уз пркос тог веровања да болести долазе
од Бога, и веровања да има вештица које могу урећи и учинити ,
и које могу излечити - поред свега тога, велим, основни је ка-
рактер народне патологије у свију народа хуморално - пато-
лошки т.ј. сокови (humores ) или течни саставци тела најпре се
поболе, па тек онда чврсти саставци тела ( solida) , и то баш због
нездраве мешавине сокова.
На појмове из солидарне патологије која претпоставља да се
у свакој болести морају најпре разболети чврсти саставци орга-
низма, на пр . живци, па се тек рад њихове болести покваре и со-
кови
КОВИ у телу не наилазимо нигде у народу. Само они лекари
који практикују по већим варошима чују код једног или другог
болесника да су „ његова живци врло јаки “ или да је она госпођа
врло „ нервозна“ , јер има врло „ слабе живце . “ У немачкој народној
анатомији нема ни појма о живцима, ни имена за њих у нас нај-
простији сељак зна за живце ( „ посекао се у живац“ ), шта више
уме их разликовати од пуздара и жила (tendines) на које су тако
налик. На ипак до сад несам наишао ни на какво схватање бо-
лести у народу, које би мирисало солидарном патологијом .
Народна медицина држи да је цело човечије тело једна мрежа
од лагума и испреплетених канала и у њима теку сокови, и докле
су ти сокови чисти па мирно теку својим путем, дотле је све до-
бро . Чим се крв (често се узима реч крв као заједничко име за
све сокове) згусне више него што треба, чим се накупи много во-
де у крви, чим се крв прехлади или сувише угреје, одмах се ја-
вљају разне болештине , нарочито оспе по кожи. Красте и оспе то
су непосредне последице опогањене крви, то је ђубре које је сама
крв избацила из себе, да би се што пре очистила, и с тога је врло
опасно лечити те красте и оспе, јер ако се пре времена залече,
пре него што се сва крв очисти , онда цела та нечистота јур-
не у око , или се свали „на срце “ и т. д. То је узрок те се људи
са кожним болестима не само дуго не лече, него зазиру и од прања
водом и сапуном. А како је нечистота једини извор за неке кожне
болести, то се оне на тај начин само умножавају.
Кад човека уједе бесно псето (кога се у осталом народ не боји
Бог зна како, и ако је обичај убити свако псето које иде с ото-
бољеном главом и подвијеним репом, и ако свакоме живинчету чим
га бесан пас уједе одрежу пола уха, те му тако одмах пуштају
 - 19 -----

крв ) држи народ да ће бити разне последице, као што зна да и

куга и друге болести различно утичу на човека, како је коме крв
„ тања“ или „ врућа “ . -
И баба Манда Перовићка из Херцеговине могла би да зау-
стави развијање злића (panaritium ) , и да целу ствар сузбије, али
не ће, јер би се зор (интенситет) злића морао окренути у крв, па
би настале много опасније болести ".
И онај обичај у западним крајинама нашега народа, по коме
се пијаном човеку да пуна винска чаша зейтина да попије, како
би „ зейтин сео врх вина, да не допусти сили да иде у мозак " , до-
казује да народ доиста замишља човечије тело као систему канала,
који свуда у отвореној комуникацији стоје.
Осим нечисте крви главни је спољашњи узрок или покретач
за врло многе болести назеб (у Дубровнику : нахлада) . Том речју
-
крсти се највећи део свију напрасних акутних - унутрашњих
болести. Ако у некој болести највише болује овај или онај орган
на пр. желудац, крста и т . д. онда је тај део тела нарочито назе-
бао. "Назеб“ који је задесио цело тело, а не само један или други
орган, зове се општим именом грозница. Народна медицина нема
ни појма о запаљењу, које у науци има тако огромну и замашну у-
логу, и докле у вароши свако говори о запаљењу белих џигерица,
о запаљењу мозга, о запаљењу очију, дотле се те болести у на-
роду зову просто грудобоља, главобоља, очобоља и т. д. Чим нека
грозница траје врло дуго, одмах се то зове врућица, ма да можда
ни једнога другога знака од тифуса — осим високе температуре
тела - нема на болеснику. Особито се нико не ће посумњати да
је то врућица, ако болесник почиње бунцати. - Чим неко од ду-
гог боловања почне мршавити и слабити, особито ако уз то каш-
љуца, одмах је то суха болест, и одмах се свак живи стане туђити
од болесника, јер је његова болест прилепчива. Онај исти народ
који је иначе такав фаталиста да говори: ако Петру или Павлу није
суђено да од тога болује тај не ће ни боловати, кад начује нешто
о прилепчивости какве болести (или од својих лекара, или што
види да његове власти подижу карантине противу једне или друге
болести) , он одмах пређе у противну крајност . Ја сам толико пута
морао најближим рођацима каквога болесника (мајци, браћи и се-
страма), доказивати да његова болест није прилепчива, и то махом
тиме, што сам болесниковом кашиком сренуо штогод -- и само тако
сам их могао повратити њиховој дужности крај болесничког вре
вета. У Црној гори и у Боци которској трпају међу прилепчиве бо-
2*
 20

лести час и идропсије, ма каквих узрока оне биле, т. ј . и „ дебелу "

и „ губу “ (тако се жив на земљи не разгубао ! ), или како ми у Ср-
бији кажемо „ водену болест “ . Шта више тамо држе да та прилеп-
чива болест више удара на Турке него на рају. Кад човек на пре-
чац умре, онда се обично узима да га је убила капља ! Модрице на
леђима леша обично су поуздан знак да је човек умрьо од капље
(и ако се те модрице налазе на сваком лешу, и то на оној страни
на којој лежи) . -
Што се тиче прогнозе, предсказивања како ће се свршити бо-
лест, ваља забележити да то значи сигурну смрт болесникову, ако
какав пас пред његовом кућом заурличе . Свака олакшица у тем-
-
кој болести која наступи лицем у недељу, не слути на добро.
Код деце се ређе беди назеб за разне болести ; код њих се
све тумачи тиме, што детету избијају зуби или ничу вучићи. И
кад су им усијани обрашчићи, и кад им је језик сух и покривен
корама, и кад не смеју пуном снагом уздахнути него дишу испре-
гидано , и кад их стегне јак кашаљ , или бљување, пролив, и. т. д.
у кратко, свуда је криво избијање зубића. - А нека је детету
само прошла друга година, па нек он има своје млечњаке на броју
(20), одмах му се све болести друкчије тумаче, одмах су свему
узрок : глисте. Нема те ужасне болести коју не би могла изазвати
та чудовишта. У Боци которској држе да се од бубина или утроб-
них гујина (oxyuris vermicularis ) , од тих истих животињица може
и умрети ! Чим дете стане чешати нос и чим му отврдне трбух ,
нико не помишља да тражи узрок у неудесној храни, која заче-
пљава и ипертрофише трбушне жлезде, која нам помоћу других
извора шкрофулозе продуцира читаве патолошке расе људског
рода - свакоме је одмах јасно да дете има гујине глисте ! ..
Ако дете има мало завијања у трбуху, ако има грчеве, запаљење
очију, ако га прса боле, ако је веома затворено или има пролив,
ако је веома мршаво или сувише дебело , ако нема воље на јело
или ако је ненаситна ждера , у кратко , код свију дечијих болести
тога узраста, како акутних тако и хроничних, питају лекара : ама
да не будну то глисте ? И ако лекар не призна да су доиста у не-
колико криве и глисте, и ако не обећа да ће додати у лек и
нешто противу глиста, онда може бити сигуран да ће иза њего-
вих леђа трпати у дете свакојака средства противу глиста. Ако
се још деси те у каквој тешкој болести доиста изађе једна глиста
детету из уста (што је - узгред буди речено -— савршено равно-
душна појава ), онда је зло по болесника! побегла му је глиста из срца !
 21-

Народно мерило за важност и опасност какве болести, то је

болесникова воља на јело . Што мањи апетит, то је опаснија болест .
Докле год он може да једе, или као што се каже, докле год му је
срце здраво, дотле „ не фали њему ни ђавола “ , дотле се само „ пре-
немаже “ . Ужасно се народ боји од немања воље на јело. Он мисли
да се целокупна машина човечијега тела мора врло брзо распасти,
ако се не једе, и да све функције у организму морају да стану.
Колико ми је пута одговорено на питање „ да ли иде болесник
уредно на поље, рад себе ?" овако : „ Бог с тобом, докторе , како ће
излазити на поље, кад ево толико и толико дана није ништа оку-
сио ? " Ако је болесник врло ломан и малаксао, што је обично год
свију акутних болести, то није рад болести него „ за Бога, не једе
ништа !" Цела је околина у великој бризи због тога, особито ако
јој не пође за руком, да болесник што год од понуда поједе, и ако
не дође доктор, оно се прве комшије питају за савет , шта да се
ради код тако ужасног знака болести ?
Како народна медицина држи да је многим болестима узрок
у томе, што су некакве шкодљиве супстанције ушле у човека, нешто
што се опипати може, тако она и захтева да лекови који се упо-
требљавају изазову на болеснику видљиве, опипљиве промене, дакле
да се озноји добро или да га протера жестоко на двор , или
да га натера на бљување и т. д. Ма не било после тога болес-
нику лакше, он је задовољан што је лек „ прорадио. “
0 тим шкодљивим супстанцијама, што изазивљу болести кад
уђу у човека, имају у народу кадшто особити појмови. Тако се
мисли да има време у години, кад су све змије једовите¹ , и оне
које су у друго доба најбезопасније, а то је време између го-
спођа (од 15 августа до 8 септембра) . Даље се мисли да те
шкодљиве супстанције могу бити читаве засебне животињице. Тако
народна патологија тражи узрок живом огњу, живини на ранама
(diphtheritis ) , у некаквом црву, који је тако танак да се не може
голим оком видети. Он се угнезди и умножи у рани па је разједа
како у дубину тако у ширину.
И нехотице мора човек да помисли : схватање на које су да-
нашњи први патолошки анатоми и пат. истолози дошли, после

J Као нај једовитија змија у свако доба сматра се уворача, која је мало дужа
од по аршина, пепељаве боје, има пљоснату главу, а на њој мали увор, као
креста на петлу (кокоту) и која има „двоструке зубе “ . Али не чини упо-
требе од својих зуба, јер као што се у западним крајинама нашим држи,
змије не уједају зубна, већ упецају врхом од језика,
 22 -

толиког труда по болницама, библиотекама, секционицама и крај

микроскопскога стола, мисао да су врло многим болестима узрок
паразитарне животињице, које се кроз обична атрија човечијег
тела, или кроз ране, улегу у организам па га разболе - та мисао
већ се налажаше вековима у општој народној патологији ! ...
Кадшто је народна медицина чиста омеопатија, и она хоће
да лечи similia similibus . Тако она препоручује кад него у постељу
мокри , или врло тешко воду пушта , да пије сопствену мокраћу
- или ако је врло дуго затворен, да „ узме “ ђубре од човека или
балегу коњску. Тако она светује ономе који дуго кашље и много
гнојавих секрета избацује , да једе џигерице извесних животиња са
жутим шећером ; ономе који рад своје болести врло мршави, да једе
разна сала ; женама које се муче са својим прањем, да пију сок од
црвеног цвећа ; који страда од жутице, да једе корење које жуто
бојадише ; кад кога уједе бесно псето, да меће длаке тога пса на
рану. - Тако исто наилазимо на начело : да врућину ваља терати
врућином ; с тога препоручују кад кога ухвати грозница, да се до-
бро напије ракије или вина . Ко зна колико је људи на тешким
препекама пропало рад тог омеопатизма. У Немачкој иде народ
у томе тако далеко, да препоручује ономе који се опече , да држи
опрљени уд над ватром, па да тако истера огањ. Рад тога схва-
тања, да непријатну болест може само непријатан лек излечити ,
имају сељаци највише вере у горке и смрдљиве медицине.

III.

НАРОДНА ДИЈЕТЕТИКА И ГИНЕКОЛОГИЈА.

Народна медицина не ступа у своја права само у време бо-

лести. Она утиче на цео народни живот више него што непо-
свећен човек и слутити може. Из народних појмова о суштини бо-
лести и о узроцима што их изазивљу, дакле из народне опште
патологије, образују се одређена дијететска правила и закони за
живот. Та правила састављају читав законик који свако знаде на
изуст, и ако га никад није учио , и по њему се управља при
храни, кад бира одело , кад уређује свој стан, у опште у цело-
купном начину живота. Чим би се изменили патолошки појмови
каквог народа, одмах би поникле и са свим друге „ нрави “ које би
створиле са свим друге људе.
Као што смо на своме месту споменули, назеб је по готову уз-
рок свима болестима. Разуме се дакле по себи, да се свако, на
 - 23 -

сваком месту и у свако доба стара да се сачува од тог опасног

4
непријатеља , колико може. Отуда долази да у варошима и
PO
паланкама сретамо често у сред лета људе у џубетима, жене у
бундама, сељаке опет код најтежег посла у памуклијама, ма да је
врућина така да и у хладу капље зној с чела. Ако когод у жарке
дане скине своју памуклију или ( ако је варошанин ) своју Фланел-
ску „ шлофјанклу “ па се деси да се после неког времена разболи
7.11
- ―
ма
0 то време износило неколико месеца онда је онај на-
зеб свему крив, да он онда није скинуо хаљину не би се раз-
болео. Поред тога претрпавања у опште , чим заболи који уд
тела, одмах га ваља још нарочито завити
1+ памуком, кожухом,
"" кр-
пама и т. д., јер топлота никад не шкоди само помаже. У за-
падним крајевима, Херцеговини, српском приморју и Црној гори,
сваког иоле тешко болесног човека легу крај ватре, па кад га јара
припече с једне
T стране тако , да не може даље да издржи, онда Tга
преврну на други бок, и тако га прже крај ватре ( често та реч
није у 99преносном смислу“ него доиста тако примакну
< болесника
близу ватре , да му се запале хаљине, па онда страда не 7 само
од своје праве болести Гнего и од пространих комбустија ) , добле
болесник ил не оздрави ил' не умре. Ако се на детињој глави
ухвати кора од жуте
" течности, коју луче пљускавице (eczema) , са
косом и прашином, онда ту кору (по Београду) 1,не треба ни по
што скидати, јер би детету „ назебла глава , па би се после фир
цигер бацио у очи или на срце . " Чим коме озебу мало ноге, од-
мах се угреје цреп или цигља па се прислони уз ноге, јер „ само
се ваља чувати да не озебу човеку ноге. “ Страх од назеба лежи
људима као мора на прсима и неда им да уживају живот свој .
Особито је у варошима тај страх узрок, што се деца у своме пр-
вом узрасту васпитавају на врло неприродан начин ; она се не
смеју слободно кретати, њихова кожа готово не може ни да функ-
ционише , у колико је и она орган за дисање , деца се нагоне да
раде и уче само оно што се у заптивеној соби свршити може.
Само је дебео човек како ваља здрав, по појмовима народне
медицине , а појмови „ мршав “ и „ слаб “ готово су подударни. Само
се у варошима погдегде чује да и сувишно сало не ваља. Међу
тим у народу се свуда држи да само оно јело добро храни које
је врло масно , а да је то од вајкада тако било, сведоче народне
песме из минулих времена, у којима је такође „ дебело месо овнуј-
ско “ 11најобичнија и најделикатнија ђаконија. Сведоче наше гиба-
8 931 *количине
нице данашње , сведоче ужасне NPO RI сланине, које народ по-
哼
 - 24 -

једе са купусом сварене, а и онако сирове . Како сељак врло добро

зна да ономе коњу који врло много ради треба дати двоструку
порцију зоби, то он и себи одређује два пут онолико хране кад
више ради. На жалост он не зна да је у доба његовог најтежег
рада, у жарке летње дане, промет хране у телу много мањи , па
с тога се многи и многи поразболева што у те врућине много
више поједе него што му треба. Још је шкодљивије то кљукање
храном код деце ; њима набрекне трбух „ као камен “ , па ако и
не помру пре времена, она остају болешљива за цео живот. Да се
воје дете разболело од премногог јела, то не пада ни једној мајци
на ум. Чим се расплаче дете, ако је одојче, одмах му запуше уста
сисом, ако је већ проходало , одмах му уклопе кришку хлеба у шаку,
и то не сам го хлеб, него намазану пекмезом или дебелим скору-
пом. То се понавља без броја и начина тако , да често деца још
у првом узрасту зачну у себи болести желудца и црева. — За-
нимљиво је што сељаци , који толико пажње поклањају храни, осе-
Һају од колике су важности за вегетативни живот здрави зуби,
јер код њих нађох једно дијететско правило, коме код наших ва-
рошана ни спомена нема. 1 По томе правилу треба сваке године
једно осам дана испирати уста нарочитим декоктом од разних би-
љака (види како се справља у чланку „Нар . фармакол.) па ће онда
човеку бити десни врло чврсте и никада га не ће болети зуби.
Прелазећи народној гинекологији и бабичлуку, која наравно и
не може бити ништа друго до један део дијететике , да споменемо
најпре како се осигурава дијагноза, да је неко женско чељаде трудно
(тешко , забређало) . Оно треба да у три вечера помокри секиру за
вратима, па да је остави на томе месту да преноћи. Ако секира
сва три пута буде заьрђала, онда је жена за цело трудна ! ... Како
у народу има и једно дијететско правило да трудна жена ни по што
не треба да целива крст, докле је у том стању, ако не жели да
јој дете после страда од падавице ( епилепсије) , то је чудно-
вато да и ово баба и девојчића, што још долази редовно у цркву,
сме да целива крст, јер ја мислим да би се по горњем начину могло
и за њих доказати да су „ у другом стању “ .

1
Чудновато је да људима који сваки час перу своје руке , ако само најмање
упрљају чиме прсте, па се често не задовољавају ни самом водом, него свагда
траже и сапуна, тај „ термометар цивилизације “ - да тим људима никада
не падне на памет да који пут оперу један део тела, који сваки дан по то-
лико пута те како упрљају, да очисте своје зубе,
 --- 25 -

Ако трудна жена падне или јој се друго што догоди , за које
се мисли да може учинити да она побаци, ударе јој ( по Приморју)
на крста церот (cerat) који се овако спреми : узме се парче ме-
шине у којој је била павлина ( катран) , разгреје се на ватри, па
се поспе истуцаним тамјаном по оној страни мешине, на којој
је умазана паклином. Тај церот ваља да жена но си на својим кр-
стима докле год се не породи.
У Србији има врло многих дијететских правила за трудне
жене. Нека су смешна, као н . пр . да трудна жена не прелази преко
вила и да не једе зечјега меса, јер ће јој иначе дете бити разроко
(strabismus) ;
да не гази по крви закланог брава, ако не жели да јој дете
добије црвене белеге по лицу и по снази (teleangiectasiae) ;
да не једе рибе, јер ће јој дете дуго остати мутаво (aphasia) ;
да не пољуби туђе дете , јер ће иначе још једном затруд-
нети (по народним појмовима superfoetatio није тако немогућа као
по науци) !
Да се чува да јој нико не засече чиме доњи праг кутњи, јер
Һе јој се дете родити са расеченом усном (labium leporinum) и т. д.
. Има између тих дијететских правила и таких, која су шкодљива,
као што је н. пр . оно : трудна жена ни по што да се не купа, јер
би се дете у њој удавило ! Или : ако трудна жена има врло покварене
зубе, ни по што да не даде извадити ни један , за свих 9 месеца,
ма полудела од бола, јер иначе ће јој дете брзо умрети.
А најзад , гдевоје су изреке баш детињасте , ако коме искочи
чмичак на трепавици ( од јечмичак, hordeolum, Gerstenkorn) то значи
трудна му је стрина, и то ако је чмичак на доњој трепавици, биће
женско, а ако је на горњој биће мушко ! Или оно : које женско че-
љаде не би радо било да добија свакога месеца свој женски цвет
на себе (menstruatio, месечно прање, време) нека се опере баш кад
га добије, па нека том сплачином залије какву црвену ружу !
Тако је исто и са правилима нар. примаљства (бабичлука, ar-
tis obstetritiae) при самом порођају (partus). Одмах иза паметних са-
вета : да се родиљи или породиљи (puerpera) раздреше сви заве-
жљаји на хаљинама, који је стежу и стешњавају ; да јој се даје воде
да пије, која ће крепити и гасити јој ужасну жеђ, (па била у тој
води трава „ богородичина рука “ или не, и ако је по мишљењу
саветодаваца то најважније ) ; одмах после савета који ће зар бити
од помоћи у неком случају, где су напони (dolores ad partum) врло
ретки и слаби, а то је : да се преко породиље избаци пушка (ја-
 26

мачно из ненада), јер би се тако контракције (грчења) у материци

(uterus) ојачале и учестале путем рефлекторних кретања ; упоредо
са саветом да се родиља за време мучења (Kreissen) намести на
врло сниској столичици или - ако напони много дуже трају него
обично да јој се испод пазуха намести замка од конопца, који
је везан за греду у тавану, и који је толико дуг да се родиља о
том конопцу може отегнути колика је дуга а да не додира земљу,
па онда да се клупица испод ње извуче (тако раде у Приморју) ,
упоредо са тим саветима долазе прљавштине : да породиља пије
из мужевље обуће, или из његових уста ; долазе суровости : да је
за време напона туку по крстима штапом, којим је неко отео жабу
од гује; да се она сиротица у таком стању провлачи мужу кроз
раскорачене ноге; да је провлаче кроз обруч, који је сам пукло
на каквој каци или бурету, и т . д. У приморју дају родиљи, чим
се детета ослободи, пуну чашу (винску) зентина или млада масла
или у маслу приганих јаја. У Херцеговини држе да се то чини ,
да би кућица (у нас постељица, placenta) што пре за дететом
испала. •

Кад се већ дете роди, одмах га измере да виде колико је

тешко . Да не би дете имало „ грижу у стомаку “ (dyspepsia) , мати
му прво јутро после порођаја узме мало сена из детиње постеље
па гризе .
Што породиље нагоне (у Србији, особито по варошима) да дуго
леже, и да се граде болесне, то се чини само с тога, да јој не
би „ зле очи наудиле “ ; али ма и рад тога. Нека оне само о
држе својих " четрдесет дана“ пре него што изађу, и пре него
што допусте опет коитус, па ће добро бити : Ја мислим да би у
нас још мање пуерпералних процеса било, да је тај обичај , држати
четрдесет дана, распрострањен по свима српским крајинама, али
ево у приморју нема ни трага том обичају. Тамо ако родиља остане
дуже од 24 сахата у постељи после порођаја, може бити сигурна
да ће јој прва друга која је види рећи да „ није од јуначког соја “ ...
.
Да се не би детету накупило много воде у мошницама , да
не би добило клинове (hydrocele), ваља мати да оде с дететом до
моста , да на једној дасци у мосту проврти сврдлом рупу , те да
у њу закуца какав клин ! ...
Врло велику важност полаже наш народ у све крајеве да свака
мајка сама своје дете доји. Ја управо и не знам да се гдегод узи-
мљу дојкиње осим по варошима, код госпођа, а о уметничком од-
гајивању деце водом и крављим млеком нема у нас још ни спо-
 - 27

мена. Материно млеко поштује се чисто с неким религијозним по-

штовањем. Кад једна жена задоји туђе (док тој родиљи наступи
млеко ) , онда се то двоје деце , њено и оно туђе које је задојила,
ако су мушко и женско , не могу узети, јер се сматрају као да су
род, као брат и сестра. То сведочи и она заклетва која се често
чује : „тако ме не разгубало оно млијеко те смо из једних прсију
попосали ! "
Ако међу тим жена , која први пут роди, нема довољно раз-
вијених брадавица (papilla mammae) на сисама, да би могла сама
дојити своје дете , да се не би млеко у дојкама увиселило (ушје-
рило, прогрушало ) , наручи се код златара, кујунџије, један клобу-
чић или шеширић од олова, коме је шупљина таман колик и жен-
ска брадавица. Та се справа пробуши скроз тако, да се кроз рупе
могу провући јаке гурђеле ( пантљике). Оловнице поклопе брада-
вичка места, а гурђеле свежу и утегну испод пазуха тако, да се
оловнице упру у сисама. Чим сад наври млеко , нађу какво чељаде,
које вечером и јутром посиса млеко кроз дугачку трску, проврћену
на прешљенима (коленима) . Тим сисањем кроза трску извлачи се
брадавица из сиса, и 3 -ћи или 4-ти дан може дете већ да сише
на тим брадавицама.
Докле се доји дете обично ? Одговор је на ово питање врло
оригиналан. Махом док се самом детету не досади сиса ! Дешава
се да то буде тек у четвртој години, и као да у оној причи нема
много претераности , по којој је Милош Обилић тако дуго сисао, да
је већ трчао по пољу, па кад огладни а он дотрчи мајци , а ова
му, ако се дешавала у послу, пребаци сису преко рамена, те се
он испиње на прсте од ногу, па сише колико му је воља. И не-
хотице морам да се сетим Хајнове „ колосалне женскоти “ . ___ Обично
мајка доји дотле , док не забређа (затрудни) на ново , и многа баш
за то и доји тако дуго , да не би врло брзо опет остала тешка,
а све су убеђене о томе , да не могу зачедити друго дете, док још
једно доје, у чему се , разуме се, често љуто преваре. —
Кад се хоће да одбије дете од сисе, да би се одвратило млеко,
сваре першуна (петрусина) па ту воду пију, а невареног превију
„ пут сисах “ испод пазуха . На самим сисама превију зеља (ра-
штана, а не главатога) те тако млеко успрегне за 2-3 дана и не-
приметно.
 - 28

IV.

НАРОДНИ ЛЕКОВИ.

У народној фармакологији имају врло различни лекови. На

првоме месту стоји што се тиче унутрашњих болести бајање, то
је изговарање извесних тајанствених формула, и поред њих пре-
дузимање некаквих мистичких манипулација са болесником. Иза те
огромне збирке душевних лекова, долазе тако звани домаћи лекови,
који се у свакој башти и у сваком домазлуку налазе. По срп. при-
морју и по Херцеговини нема куће у којој се не чува преко го-
дине какав лек, те домаћу чељад лечи, и кућа кући узаимље. Многи
од отих домаћих лекова могу се купити и по бакалницама , како
затребају, те с тога њих не чувају по кућама . Најзад многе ле-
кове из ове групе купује народ, што по варошима станује, из са-
мих апотека, којима је слободно да извесне невине ствари продају
и без лекарског преписа.
Ми ћемо најпре да побројимо све лекове који спадају у на-
родну фармакологију, изузимајући бајања (јер бисмо њима могли на-
пунити још две оваке расправе , кад бисмо уврстили сва бајања која
су до сад само штампана) , од којих ћемо споменути само неко-
лика, примера ради, па онда ћемо рећи коју о физиолошком деј-
ству свију народних лекова .

1. Бајања.

Бајање може бити само онда успешно : ако болесник верује

у његову моћ, (ма да има примера у којима је бајање помогло
и лудој деци и несловесној стоци ) ; ако никоме не прича о томе
бајању, јер ће оно одмах с тога изгубити своју моћ ; ако се за ба-
јање избере време кад је месец пун или кад почне да опада ; ако
се баје у петак и то у сумрак или у по ноћи. Бројеви три и де-
вет веома су важни. Све што се при бајању говори , махом ваља
три пут да се понови, као што се и олакшица очекује тек после
трећег бајања. Добро је ако мушкоме баје женско , и обратно.
Обично се басма говори , а уз то болесни део тела таре и глади
руком , али басма се може и написати, па болесник може тај „ за-
пис“ носити непрестано уза се, око врата , или на другом ком месту,
али тек до саме коже. Овамо спадају и хамајлије, које не само
1 У Немачкој, у Франкенвалду, има један врло практичан начин за бајање. Тамо
басму напишу (нацртају) у маслу , којим је парче хлеба намазано, па се то
поједе,
 29

лече од извесне болести, него чувају човека да их никако и не

добије. У тим хамајлијама имају обично цедуљице са неразумљивим
натписима, кромпири, кестење, коштице, одгризене мишје главе,
сухи па истуцани слепи мишеви, и многе друге ствари које се не
спомињу. У басмама често се спомиње Бог, Христос, богородица,
света тројица, али све у такој свези, да је врло вероватно што
каже проф. Нимајер, да су у старо доба, у истим басмама стајала
на место тих хришћанских светаца, имена разних богова из мно-
гобожачких вера. Осим тога има басама у којима су саме неразум-
љиве речи, које стоје једна до друге, без икакве међусобне свезе,
а најзад и таких у којима се сам „ нечастиви “ моли за помоћ.
Бајање се нарочито употребљава код таких болести , што на
један пут нападну на човека, који је пре тога био са свим здрав,
као да му је неко ту болест бацио на врат ; даље код свију бо-
лести у којима има нешто тајанствено, непојамно тако, да се човек
не може да отресе помисли : ама да несу чини ? Да није гдегод
――
нагазио ? Да несу урекле зле душе ? Народ дакле верује да се
болести могу по вољи пренети на другог.
Да побројимо сад неколико басама :
Од вриске детиње или кад се детешце трза иза сна баје се
овако : Мати изнесе дете пред кућу, и то у оне вечери кад месец
залази, баци га три пут у вис и говори : „Месец за гору а мога
Марка (или како му буде име ) вриска у гору “. Друге опет, кад у
вече угледају какву ватру гдегод преко воде, узму у зелен чанаг
воде, па држећи дете у наручју умачу угарак у ону воду, говорећи :
„ Вила сина жени и мог Марка зове на свадбу. Ја не шиљем Марка
него шиљем његов плач “ . То се учини три пут, па се дете запоји
том водом ; остала се вода проспе на псето или на мачку, и ча-
нак се поклопи те преноћи поклопљен (у Србији).
У хамајлију дечију против вештица, чинилица или ноћница
мећу главицу или чењ бела лука. Али тај лук ваља овако да по-
стане : ваља убити змију прву виђену од године, главу јој одво-
јити од трупа и размрскати, па у њу метнути главицу бела лука
од једног чења да тако поникне. И тај лук треба да се метне у
хамајлију (у Срб.).
Ако дојиља нема млека, онда бајалица дође па обаје басму
која се обично баје од урока. За тим узме у завежљај соли, а у
други траве повратича (tanacetum vulgare В. ) и то око марве (нај-
боље око оваца) обнесе, а међу тим дојиља код куће пристави у
мали лончић јела колико о једном оброку може појести, на ону
 - 30

со и траву повратич, што је бајалица обнела око марве у то јело

смеша, и једе говорећи „Једем јело лавски, иде млеко кравски “ . Нај-
мање три пут да рекне . Друге оду на текућу воду, загазе у њу и
пребацујући преко себе воду прегрштима говоре: „ Овако било хране
моме (по имену) као воде. " Иза тога поједу мало меса од оних птица
-
што се гњурају по води ( гњурци ).
Кад мати хоће да одбије дете од сисе, ваља својим млеком
да замеси колачић хлеба , да га испече, па да га да детету да
поједе. Јот ваља чиоду за забоде у кошуљу на недрима стрмо-
главце, да би се храна обастрмила из прсију на ниже. Рад истог
узрока ваља окренути недра од кошуље на леђа.
Кад каквој мајци умиру деца малена, па јој је жао што по-
рода не може да очува, треба да учини чини ; да одсече једну
треку и да наспе у њу вина, да умеси девет колачића од пте-
нична брашна, да метне уз то један стари нож, па да све то за-
шије у једну платнену кесу. С тим ваља да оде на текућу воду,
да загази у њу, да ствари метне под лево пазухо, и за то време
да се неко на обали моли за њу : „Помози Боже . Богородице (и
тако редом све свеце, док не изређа свеколике од млада Ђурђева
дне једне до млада Ђурђева дне друге године) за што ти се мо-
лим. " Сад треба да ону кесицу спусти у воду, па онда излазећи
из воде прво да стане у два котла, а из њих да је подигне муж
на леђа, па да је однесе кући. У поуздану помоћ тих чини верују
не само необразовани сељаци , него и по гдевоји свештеник .
Бајање код велике болести (epilepsiae) :

" Ако је болесник први пут у ту болест пао, поклопе га кой-

ским самаром, па се свуд око њега начини јарак и тај се јарав
напуни водом, из те воде узима се у накрст по једна кашика, те
се њоме запаја болесник. Ако међу тим земља не попије сву воду
4 у јарку, она се исцрпе на се јарак напуни кучинама, које се у на-
крст запале; кад оне добро сагоре, с болесника се кошуља раздере
од недара до доле и скине, у ту се кошуљу замота пиле или , ако
њега нема, једно јајце, па се то три пут око болесника пронесе,
па се онда глоговим кочићем, од болесника на страну идући, мери
и на сваки кочић броји од стотине назад, дакле 100 , 99, 98 й
т . д. до 1 , онда се још један пут кочићем измери и рекне : „ Ни
године ни болести, “ па се на то место и кочић и кошуља заједно
са јајетом или пилетом закона у земљу.
Ако ли то није првина болеснику, гледа се кад је божић у
уторак те се украде (ово баш треба украсти да се не види, да не
 31

би зле очи уништиле лековитост . У опште за сваки лек народни

иште се да се справља у тајности . Ако ко наиђе на то и запита
шта је, свагда му одговарају : „ Пре лек но што ти знаш.) крви
од девет печеница, и на велики четвртак те године гледају да до-
бију ма и најмању мрвицу онога, „ агица “ који се суши и оставља
за причешће болесницима преко године, па се та мрва са оном
крвљу помеша и даје болеснику. Некима је и сам аганац довољан.
Како болесник падне у болест , поклопе му главу бакрачем и
лупкајући у њ говоре : - „ Кад ову капу подерао онда и ту болест
имао . " За тим оштром бријачицом пусте му мало крви иза врата
па кад се крв мало усири, даду му мало на прсту те прогута. Ба-
јалица узме срп, метлу и перушку па, додирујући њима болесника ,
овако говори ; „Болан ми је Петар (или како му буде име ) а сре-
тоше га анатемници, глава им као сено , очи као сито , зуби као
срп ; главом га уплашише, очима га испише, зубима га изедоше.
Пишти Петар од неба до земље, зачу га божја мајка, немитна 60-
городица, па пита : „ Што пиштиш Петре од неба до земље ? "
„ Пиштим , “ вели јој Петар , „ сретоше ме анатемници те ми снагу
строшише , кости поломише , а крв попише. " — „Не пишти, Петре ,
не цвили “ вели му мајка богородица ,„него иди Дони бајалици
нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека басмом одбаје ,
нека травом отрује, па ће ти лакнути и заспаћеш као младо јагње
на зеленој трави." - Петар дође Дони бајалици а она се овако
замоли : , Немитници , недојеници , виле , невенчаници , ветрови и
некама-болести (велика болест ) , вама се молим ја, Дона бајалица,
изиђите из Петрове главе, из мозга, из памети , из косе, чела, веђа ,
носа, зуба, усница, чељусти, ушију, из гуше, грељана, рамена, ми-
шица, лаката, чланака, руку, прста, поката, грбине , крстина, груди ,
ребара, слабине, из срца, из црне и беле џигерице, из пупка, же-
лудца, црева, бубрега, мехура (vesica urinaria) , бедра, колена, из
цеваника, из ногу, из пета , прста и новата. Молим се ја вама
анатемници усту, уступите, растурите се , разнесити се, као прах
по путовима , као сунце по пољу, као ветар по гори , као сабор
из манастира, као пазар из чаршије ; усту, уступите анатемници ! “
Басме од црвеног ветра :
Узме баба ватраљ и угреје га на пшеничним мекињама и сир-
Һетом окади болесника, па онда маше врућим ватраљем говорећи
у себи : "Пошао св. Никола на сињем коњу ; сињим га седлом осед-
лао, сињи му колан потегао, сињом га уздом зауздао , сиње море
прегазио, сињи ветар однео. " Ово по три пута изреди на продужи :
 32

"Пошао св. Никола на црвеном коњу, црвеним га седлом оседлао ,

црвени му колан потегао , и. т. д. црвено море прегазио, црвени
ветар однео . " И то три пута, па онда : „Пошао св. Никола на бе-
лом коњу, и. т. д. бело море прегазио, бели ветар однео . Устук
биче, ту ти места нема ; ти да идеш у Галилеј поток, где цркве
нема, где попови не чате, где се свеће не пале, где се колач не
сече , где ђаци не певају, где говеда не ричу, где овце не блеје,
где свиње не грде, где петли не поју, где пси не лају, где нигда
ништа нема. Враћах те, врнух те, устук да устанеш као земља.
Црво црвеницо , румо руменицо, ти се расцрвени, ти се разрумени.
Изгорех ти оца , изгорех ти мајку, изгорех ти брата, изгорех ти
сестру, исгорех ти стрица и стрину, изгорех ти ујца и ујну, саго-
рех те, изгорех те, сагорех ти сав род. "
Кад је црвени ветар намерски (кад је подметнут) узме се
метла, па се њоме маше по кући и говори се : „ 0 ти намерчино ,
погубих ти оца, мајку, брата, сестру, стрину и стрица. “ Ово се
у три маха говори сваки дан.
У Нишу овако бају од црвеног ветра : „Пошла мајка богоро-
дица, па срела Павла (или како му буде име ) : „ Шта ти је, синко
Павле ? " „Дођоше на мене добри гости, добри гости невидени
црвени ветрови, све врте, свуда боли, него их раздели по води,
по гори Галилеји, куд петао не пева, куд кокош не крека, куда
пас не лаје, куд пушка не пуца, куд човек не живи, суд поп не
чати, тамо ви да идете црвени ветрови, на студену водицу , на
зелену травицу, на црвену јабуку ; да сте благи као мед, да сте
хладни као вода , да лакне како лако перо , како чисто сребро. "
Ово се говори девет пута на дан, па се спале кучине и барут и
онај гар привије се на оно место где боли.
Неке узму ватраљ угреју га и машући њиме преко болника
говоре : „ Васа (или како му буде име ) иде уз поље, плаче и цвили
гласом до неба, сузама до земље. Срете га божија мајка, богоро-
дица , и пита : „ Што плачеш и цвилиш Васо ? " - "Како да не
плачем и да не цвилим, “ Васо одговори, „ кад ми је ушао црвени
ветар у главу, па ми неда ни стајати ни лежати . “ - „Врни се, "
рече му мајка богородица, „ па иди Цвети бајалици (или како јој
буде име) , она је лаке руке, благе душе, извела је тридесет кво-
чака с црвеним кљуновима , тридесет пилића с црвеним ноктима
на црвеном буњишту. Квочке ће кљуновима раскљуцати, пилићи ће
ноктима разгребати, остаће црвени ветар чист као чисто сребро , а ти
Беш остати здрав као челик и спаваћеш као јагње на зеленој трави . “
 - 33 -

Басме кад глава боли :

Додирујући у главу говори се три пут :
ШАТОР
А РЕПО
TEHET
ОПЕРА
РОТАШ
(то су имена нечастивих духова који могу да буду у човечијем
телу) па се онда говори ово : „Нежид 1 иде путем , срете га ан-
Бео Гаврило и пита : „ Куда идеш, Нежиде ? " „ Идем у човечију
главу да је сваком муком мучим “ „ Не можеш тамо ићи, но иди
у воду" - Нежид рече : „ Ја ћу из воде у рибу, из рибе у траву,
из траве у свињску сурлу, свињу ће појести човек, па ћу опет
отићи у њега. “ Запис овај записује се на горњој кори од вру-
Бега сомуна, по три таке коре ваља да поједе болесник а хлепчићи
остају лекару. Ако хлепчићи не би били врући , ваља их подгрејати,
а ако хлеба никако не би било, записује се на врбову или лес-
кову лишћу, које се после спира водом, коју болесник ваља да
попије.
Од далка.

Ако је далак на десној страни ( ! ) у Алексиначкој овако се

ради : узме бајалица чађаву сламу, белолуковину, луковину и кокошињу
поган а такође с ђубрета комад од старе метле. Све то и ватраљ
са жеравицом однесе на буњиште где се и болесник одведе. Сад
бајалица метне ватраљ са жеравицом испод болесникових ногу а
рубу с оним стварима пружи кроз његову кошуљу у недра на
далак и говори овако : „ шта ћеш ту, бедено ; овде за тебе места
нема ; за тебе нема постеље ; за тебе нема вечере ; ти да идеш у
Леки-гору. Тамо ти се кућа гради ; тамо ти се вечера готови ;
тамо ти се постеља стере ; мекан душек, свилен јастук ; сребрна
1
За овог злог духа зна и црква. Има противу њега једна молитва (у кона-
тичком молитвослову: „ Господи Боже наш, приклонил јеси главу на крестје,
поклањајут сја сва видимаја и невидимаја, сакрушил јеси силне глави по-
виних грјехми, многомилостиве, ти сакруши бољези главнују раба Божија ( по
имену) и испјели јего от немошти, и бољезни главнија, јако ти јеси исцјеље-
није, да мудр идет же нежит от мора чернаго, и срете Господ јего и рече,
гдје идут Нежиде ? И рече Нежит, иду на человјека ва плот кости ломити
јему, мозак измерцати, проливати кров, очи осљепивати, нос изгњетовати,
зуби искоренити. И рече Господ : запрештају ти Нежите, именем мојим да
не дерзнеш на раба Божија (имја рек). Благословеније господње на јего и
људије моји знаменами во вјеки Амин.
НАРОДНА МЕДИЦИНА У СРБА. 3
 34

синија, златна паница , медена ожица. Одавде да идеш ; овде ти

је место опогањено белолуковином, погању кокошињом, и ча-
Ђавом сламом. Ту је и трње глогово. Устани на траг, бедено ! "
Сад оно што је држала у руци пусти на жеравицу те тим обади
болесника. Тако се ради по три пут у три реда на дан.

Од наступа.
У Пожаревачкој Морави овако се баје : „ Ој чумице, чумице,
што си косу расплела, што си лице нагрдила ? Како да не рас-
плетем косу , како да не нагрдим лице, кад ме боду црногорастим
ножем. Они мене једним а ја њих с два ; они мене с два а ја њих
с три ; они мене с три, ја њих с четири, “ и тако до десет иде
и три пут се понови и иза сваког десетога рече се : Усту ! а кад
се и после треће десетине рече : Усту ! држи се да ће наступ
проби.
Друга басма од издати овако вели : „ Амин, Господе, да је
Петру лек из мојих уста и од моје руке, у данашњи дан. Ножем
Һу обајати, тамјаном ћу окадити и у гору пратити. Петар нек
остане чист као од мајке рођен . “
Или : Бежи, издати проклетнице ! за ногу те ухватих, у море
те бацих “ . (Три пута).
Или : „ Амин, амин, бајем у име свете богородице : „Пошао
болан Милоје (или како је име) горе доле кукајући. У путу се
сретне с Калином бајалицом . Бајалица кидиса на његову болест
и поче бајати а издат наже бежати из костију, из снаге Милојеве “ .
Ко пати од наступа, струне, трбобоље, нека се напије воде
из ступе, нека се три пута преврне преко главе па се после са-
вије и заспи. Кад устане биће здрав. Ступу пак ваља преврнуту
оставити да преноћи.
А ево како се баје од урока. Бајалица метне преда се чанав
неначете воде, спусти у њу онај камичак за који се држи да из
грома пада на земљу ( стрелицу), а на ватраљу узме доста жива
угљевља, па машицама или врхом од ножа један по један спушта
у воду намењујући, то јест питајући се од каквих је злих очију
урок дошао, или од плавих, или од црних, или од зелених, па који
угљен право падне на дно, таквих жена или човек урекли су бо-
лесника. Сад погађа који је урекао . Док ово ради она маше ма-
шицама унакрст по води, као свештеник кад благосиља, зева и
говори разне басме а најчешће ову : „ Иди, бољо , и у гору и у воду,
у високе висине , у дубоке дубине, где петао не пева, где кова
 35 -

не какоће " . Ако ово не помогне бајалица има обичај рећи : „ Ожи-
вели су уроци у њему, нисте ме раније звали “ . Сад се још тражи
трава од „ изеди “ ; кад нађу ту траву она намени т. j . рекне :
„ кажи ми или си на живот или на смрт ? “ Кад је ископа те види
да је месната , цела. језгровита, онда је на живот и болесник ће
оздравити. Ако ли буде начета, чисто као суха, трула и поква-
рена, тада је на смрт и тада ће болесник јео је не јео умрети .
Баба Дона (у Селачкој у Заглавку) овако баје од урока , пипка-
јући прстима болесника по лицу и зевајући: „ Бела тица тицаше,
бело млеко пушташе, на бело камење капаше ; пукле му очи на
плочи ко Петра урочи“.
Овако се баје од мицине :
„ У мице мицине три брата рођена, један глув, други слеп,
трећи хром ; глув не чује, слеп не види, хром не ходи (духне се
у рану), устук бес, ту ти место није “ .
То се чини три пут са различитим стварима ―― перцем, сољу
и чешљем. (Из Шумадије) У Алексиначкој зову усов и бају овако
од ње, држећи перце и чешаљ : „Девет девојака чувају усов ; три
неме, три слепе, три глуве ; док неме проговорише, док слепе
прогледаше, док глуве прочуше залете се бесан вук те поједе усова“ .
Докле се год баје дира се брусом у место које боли. То се чини
три пута. Баба Дона овако баје од усова ; најпре узме у руку
девет малих каменова, па пљуцкајући болесника говори овако :
„ Пошао усов с кросном (вратило) на војску, сретоше га девет младих
девојака па га вратише ; срете га Дона бајалица па га устукну
Усту, уступе усове, да си мањи од маковог зрна “ .
Код акциденталних болести рана које се зову намета и под-
љута имају ове басме : „ Пошао путем наметан човек ; наметне
опанке носи ; наметне кајише завија ; наметну кошуљу носи ; на-
метну капу носи ; срела га мајка богородица : „ Куда идеш наметни
човече ? " - „ Идем да задам Станоју (или како му буде име) чи-
рове, красте, оспу и свакојаке бољетице “ . - „ Врни се натраг
наметни човече ; ја сам мајка богородица; душом ћу духнути, пе-
ром ћу махнути па ће Станоја проћи “.
,,Пошла подљута по песку, убола се на треску ; ода шта јој
је лек ? ― Од паднога пера, од благога млека. Лака рана као перо,
блага рана као млеко, чиста рана као сребро. Усту ! усту ! усту ! "
„Потекоше три реке ; једна река огњуша ; друга река под-
љутуша ; трећа река благуша . Блага рана као млеко , лака рана
као перо, чиста рана као сребро . Не бој се, дете, то ће тебе проћи “ ,
3*
 - 36

Бајање од жутице.

Из кошнице у којој су пчеле саме помрле, узме се саће, од

тога се исцеди восак, од кога се начини као восак па се у њу
метне дукат од мираских ( од мираза) новаца, и вода се из те чаше,
с тога дуката, пије.
Други узму жут свилен конац па га обавију себи око врата,
а други свилен а црвен конац обесе о црвену ружу у градини. По
што тако прође ноћ оду сутра дан ружи и свој жути конац скину
с врата и обесе о ружу а с руже црвени скину и метну себи на
врат говорећи : „ Ружице, богом сестрице ; дај ми твоје руменило ,
а узми моје жутило . “
Неки опет, или за себе или с овим напред, ако је болесно
мушко нађу петла, а ако је женско, кокош у које су жуте ноге па
те ноге перу и воду ту пију, а многи таку живину кољу и чорбу
и месо с ногама од ње једу.
Коме су вештице наудиле ономе баје баба Дона из Селачке
овако : узме у руку перушку и црвен конац, па додирујући главу ,
срце , ноге болеснику говори : „Устај , авај вештице , и ветрови,
дошли сте Милану (или друго име) да поједете срце и главу, али
је код њега Дона бајалица која вас шаље у гору, лист да пребро-
јите, у море, песак да измерите , у свет, путове да пребројите и
кад се вратите не можете му ништа учинити. Дона је бајалица
душом одувала, руком одмахала и травом растурила ; на Милану
живот и здравље .
Занимљиво ће бити да с овим нашим басмама упоредимо не-
колике немачке . Читалац ће наћи на много места врло велике слич-
ности како што се тиче форме тако и што се тиче болести код
којих се тако баје.
Ево н. пр . шта говори немачка бајалица, по Gössenrenreuth-y
у Баварској , бајући болеснику на коме је ситна црвена оспа по
целом телу, тако звани „ Friesel " .
„Der Friesel ging über Land. Da begegnete ihm der Herr Chris-
tus und fragte den Friesel : Wo willst du hingehen ? Der Friesel sagte :
Ich will in den Menschen gehen. Was willst du in dem Menschen ?
Ich will ihm gross Leid bringen ; ich will sein Fleisch fressen , ich
will sein Blut schwächen. Nein Friesel, das sollst du nicht thun ; das
verbiethe ich dir im Namen Jesu Christi. Du sollst in den grünen
Wald gehen, und sollst greifen und würgen, Tag und Nacht , bis an
den jüngsten Tag. Das helfe mir (N. N.) im Namen Gottes etc. Amen. “
 - 37 -

За грчево и трзања која спопадају често малу децу и која

се зову у простом народном немачком језику: Gefraisch (у Аустрији
„ Fraissen “ отуд и у нас фрас) баје једна бајалица из Најхауза у
Баварској овако :
Gott der Herr und der heilige Petrus gingen mit einander über
die Haide ; da begegnete ihnen das Gefraischlein. Spricht Gott der
Herr. Gefraischlein, Gefraischlein, wo will du hin ? „Ich will in das Haus
brechen, will Fleisch fressen, will Blut lassen, will zwischen Vater und
Mutter trauriges Herz machen. " Spricht Gott, der Herr „Gefraischlein,
Gefraischlein, diess sei dir verbothen. Fahre aus diesem Kind , und
komme zu diesem Kind nimmermehr !"
Таких примера је пуна друга књига јестаственичких рас-
права из Нирнберга од год. 1861.
А ево неколико примера из једног предавања пок. професора
Нимајера које је држао 1864 у Тибингену, који ће доказати, да се
и у другим крајинама немачким тако исто баје.
Ако когод има црве (глисте) у трбуху треба да три пут из-
говори :
"Petrus und Jesus fuhren aus zum Acker ; ackerten drei Fur-
chen, ackerten auf drei Würmer, der eine war weiss, der andere schwarz,
der dritte roth, da sind alle Würmer todt. "
Или ако некоме крв липти треба да се баје : 1
„ Abek, Wabek, Fabek, in Christi Garten, da stehen drei rothe
Rosen, eine für das Gut, die andere für das Blut, die dritte für den
Engel Gabriel."
Противу црвеног ветра особито помаже ова басма :
„ Ich ging durch einen rothen Wald , da war eine rothe Kirch,
und in der rothen Kirch, da war ein rother Altar, und auf dem rothen
Altar, da lag ein rothes Brod, und bei dem rothen Brod da lag ein
rothes Messer, - nimm das rothe Messer, schneide das rothe Brod,
so ist der Rothlauf todt !"

2. Домаћи лекови .
Ради лакшег прегледа да их поређамо по форми у којој се
употребљавају :
А. Инфуза и декокта :
од зове (Sambucus nigra)
99 белог слеза (Althea off. )
99 Дивизме (Verbascum phlomoides)
кухано млеко, вареника (Lac)
 - 38 -

инфузум од папрене метвице, или нане (Mentha piperita) , од

першунског корења (Radix Petroselini) , од смрекиног зрневља (Ju-
niperus comm.) , од грчке копривице (Urtica urens. )
Вода од траве жућенице , (Helianthus tuberosus ?)
99 99 99 пелена, (Artemisia Absinthium) L.
99 99 "9 Љубице, (Viola odorata).
99 99 ,, зовине, (Sambucus nigra),
Инфузум од руде, рудњаче (agaricus campestris)
99 пелена, (artemisia Absinthum)
99 јасенове коре (Cortex fraxini)
99 ашенца,
99 од боце, чкаља, (Onopordon acanthium) L.
99 , зрневља траве чешље
99 траве издатљивице
99 99 Добричевице (Glechoma hederacea)
,, 99 брока (Rubia tinctorum)
брезе (Betula alba L.)
99 , бујаче (Pterus aquilina ?)
,, ,, винове лозе (Vitis vinifera L.)
Већи део тих инфуза пије се кад човек јако назебе, кашље,
има кихавицу, и т. д. Поред тих „ тејова “ у вароши ће болесник
обући кошуљу од Фланела ( „ јанклицу “ ) , вунену чарапу на леву
ногу - не знам за што не и на десну ? - и ако то не помогне,
онда се на прса намешта лојаница (крпа намазана овчјим лојем ).
Доцније дође на њено место и фластер од какве год смоле. Ако
заболи трбух : врући облози, угрејане цигље и црепови на табане
и т. д. Само нека инфуза употребљавају се у нарочитим болестима;
н. пр. вода у којој је кухана лубеница (citrulus vulgaris) употре-
бљава се противу далка; трава „ од изеди “ противу урока ; добри-
чевица се привија на отоке ; траву броћ ваља јести против улога
(костобоље ), инфузум од чешље против срдобоље, инфузум од боце
противу великог кашља (Pertussis) ; вода од винове лозе и из траве
бујаче да женска коса бујније расте ; трава змијочица је добра за
рану, кад кога змија уједе ; инфузум од жућенице, пелена, љуби-
чице и зове противу јектике ; лишће и катаплазмата од истуцаног
семена сунцогледа (Helianthus annuus) противу емиграније. Зрневље
од морача (foeniculus) противу штукавице .
 - 39 -

Противу зубобоље :

Обаре траве од зуба (Peucedanum cervaria ces. ) , баце у ту

воду семке од бунике (Hyoscyamus niger L.) па на томе каде уста
болеснику кога зуби боле.
Међу декоктима један је за чвршћење десни и противу зу-
бобоље : Надеље се траве кунице (Achilea milefolium ) (којом деца
пуштају крв из носа) заједно с корењем, огули се нешто дрено-
вине ( Cornus mas ) и јасиковине (Populus tremula) па се и од њих
насецка; за тим се узме црног трна (Prunus spinosa) и копривних
жила (urtica vulg. L. ) па се све то у једном лонцу куха по 24 са-
хата (за тим се сигурно процеди) те се од тога сваки дан умлачи
по неколико кашика за испирање уста (у Босни) .
Домаћој стоци испирају уста (у Славонији) са декоктом од
лишћа траве калине (Ligustrum vulgare) кад јој се расклиматају
зуби, и кад јој теку бале, кад је боле десни. У Славонији се про-
тиву наступне грознице употребљава линцура ( Gentiana lutea) .
Узме се прегршт цвета и лишћа, истуца се и ако крупно , па се
пристави уз ватру да се полако куха. Тај декокт пије болесник
свако јутро на ште срце . У Србији кичица (Erytrea centaurium Pers .
у апотеци се зове Herba centaurii minoris), осим тога згњече зеља
љутића (Ranunculus acris, R. philonotis L.) па њиме изазову на кожи
плик као са слачицом . Ревулзивна метода. Противу срдобоље је до-
бро семе од букве, буковца (Plantago major) , трава срчаник (у Лици :
срчењак, у Далм. срчењача а гдешто и кошутина брада, Polygonum
bistorta L.), а тако исто и декокт од семена дивизме (Verbascum
Thapsus ) и мрковине (Verbascum Blattaria) , дрен (Cornus mascula L.) ,
најзад употребљава се противу пролива и Potentilla tormentilla Libth. ,
који се куха са маслом и јајима, и који се иначе употребљава код
-
гушобоље. Од далка је добро пити млеко у коме је кухано жал-
фије, кадуље, славуља (Salvia officinalis L. ). Од водене болести, де-
беле, лече се у Славонији зрневљем од клеке, фење (Juniperus com-
munis) од којих се скуха декокт за повише времена. Чим болесни к
зажедни наспу му мало 擺 тог декокта, исцеде у исту чашу мало
свежег сока од дебељаче, дебелице, дебеле тикве, (Bryonia dioica).
-- Противу жутице узимље народ у Србији корен од свећице (Gen-

tiana asclepiadea L.) ; осим тога : употребљава се у Славонији ли-

вадна власњача ( ?) (Thalictrum flavum) . Корен се ситно истуче па
се потопи у воду која се намести на сунце или на вруће место
да стоји ваздан, док вода сва пожути. То после болесник пије, само
 40 -

му се ваља у очи тога дана добро „ прочистити. “ А на чишћење

најрадије употребљавају у том крају корен од црног спрежа (чеме-
рике) (Helleborus niger) који се накваси шљивовицом те она из-
вуче из корена смолу која дејствује, (das harzige „ Princip " ) . Где
нема те биљке употребљава се лук од крина (Lilium candidum) .
-
Ране се у Славонији привијају лишћем од боквице (Plantago
lanceolata), и чим који лист увене или се осуши наместе други, свеж.
Само код оних рана са којих повише крви липти, привија се најпре
истуцано лишће од кунице , крпуше , крпељи , ребраца , столиске ,
кучје траве (Achilea milefolium) . Ране, које су се „ уцрвљале , “ по-
сипљу се прашком на сунцу осушене мљечере (Aconitum licoctonum )
јер од тога сви „ црви “ поцркају. У приморју привијају таке „ уцр-
вљале “ ране киташенцом рузмарина ( Quiesscenza rosmarina) . За исти
посао врло хвале и прашав од истуцаног семена од бунике (Hyos-
cyamus L.) - Кад се неко полије врелом водом или се на други
начин изгори, привија изгоретине белим луком ( Allium cativum ),
или је премазује уљем које се нарочито цеди из пржених јаја, и
које се са чистим маслом помеша па се тако начини мелем . Али
то се употребљава тек по што мехур на кожи пукне , и по што се
вода просула из њега, а дотле се изгорени уд завија крпама које
су наквашене ракијом. Тек доцније се привија машћу, или се по-
сипље истуцаним угљеном од липовог дрвета. Бели лук се употре-
бљава и код мале деце која страдају од глиста. Начине Ђердан од
30-40 чесана белога лука на то мећу такој деци око врата „да
му се глисте ноћу не попну у душник , на да га не задаве. “ У
осталом , ако су та деца повећа дају им бели лук са сирћетом да
пију, те им тако трују гујине (глисте Ascaris lumbricoides ). -
Црни лук ( А. Сера) привија се на свако место где је запа-
љење поткожног клетачног ткања (Textus cellulosus subcutaneus ) и
где год се мисли да ће настати гнојење (Suppuratio ) , и то с на-
мером да „ сазри . “ Нарочито се то употребљава кад се на какав
прст испење злић (Panaritium) . Лук се обично мало истуца и на
зеитину испржи, па се млак облаже. (У Београду, али и по Србији,
по Херцеговини, а можда и по свима нашим земљама) .
За „ извлачење ватре “ употребљавају се и кришке од кромпира
(Solanum tuberosum ) и краставаца (Cucumis sativa L. ) чуваркуће
(Semper vivum tector. L.) За разне болести негују се по многим
баштама још и ове биљке :
босиљак (Осіmum basilicum) ,
каранфил (Dianthus carophyllus ),
 – 41 -

рутвица (Ruta gravcolens),

калина (Ligustrum levisticum ) .
Тикве водењаче ( Cucurbita pеро ?) т. ј . кора њихова употре-
- Перје од бобов-
бљава се као чеп за трепанске рупе у лобањи .
ника (Sedum telefium ) и од бушине ( „ Herbae genus “ ?) употребљава
-
се за привијање кад се набој на пети провали .
Лан је саставни део сталних завоја при фрактурама.
Зрневље од пасуља (Phaseolus) меће се на рану коју је за-
гризао бесан пас, које се најпре исперу живим клаком (? )
Противу главобоље врло су на гласу : коре од лимуна ( citrus
medica) , и неранце (citrus aurantium), сирће од руже (Acetas ro-
sarum) , скорашњи хрен (Armoracea) , кађење са испрженом кафом
-
( Coffea ), али ваља поред тога и ноге често у врућој води држати.
Сок исцеђен из траве росопасти (Fumaria officinalis) врло је
на гласу против шуге (у Босни ).
Осим напред споменутог лишћа које се привија на ране ( у
Славонији) има још довољно биљака које се употребљавају при на-
родном ранарству у Србији. Тако лапак (Lapa major, Gärtn) , ши-
роко лишће од репуха или репушина ( овим именом зове се у нас
повише биљака : Petasites officinalis Mnch ; Onopordon tauricum Dec ;
Onopordon accanthium L.), од хајдучице (Phoenixopus mullaris Koch),
подбела (Tussilago farfara L.) , седмолиста или базјана (Aegopodium
podagraria L.) , од гавеза (Symphytum officinale L.) , за коју биљку
народ мисли да је тако лековита ранама да се гдешто чује : „И
два здрава прста да се свежу жилицама од гавезовог корена, па
би срасла. " У осталом судећи по народним именима која та биљка
носи у Француза и у Немаца ( „Beinheil “ и „ Consoude “ ) као да и
они високо цене њену лековитост ; лишће од боквице (Plantago
major L ; Pl. media L ; Pl. lanceolata) такође врло радо привија народ
на ране. Тако исто и самобајком, добричицом, добричавком ( Gle-
choma hederacea), ранилистом (Stachys betonica Benth. ) . Лишће од
chenopodium ambrosioides L. које се у Затоњи окр . пожаревачком
зове самирао згњечи се добро, попари се врелом водом, па се и
то привија на ране . Тако се исто поступа и са лишћем од Kitai-
beliae vitifoliae која се особито у Срему привија на ране. -
Има много биљака које се облажу на разне отоке (Tumores )
да би их растерали. Тако н. пр. зеленкасту бакуљу од базге (Sam-
bucus nigra L.) наквашену у ракији ; бобовњак или крављу сису
(Sedum telefium L. ) ; корен од штавља (Rumex sanguineus L ; Rum.
obtusifolius L ; Rumex pratensis M. et K ; Rumex crispus L. ), који је
 42 -

осим тога на гласу и ради своје лековитости противу коњштака

(Rhachitis) ; корен од перунике (Iris germanica L.) с млеком кухан;
траву разгон (Veronica baccabunga L. ) ; помоћницу (Solanum nigrum
L.); крштеницу или траву црњ (Prunella vulgaris) која се нарочито
-
слави код црња или пришта (Carbunculus) .
Противу пљускавица, русе, јарича (све значи Ekzema) упо-
требљава се жути сок од биљке русе (Chelidonium majus L.) и јариҹа
(Sedum acre L.)
Против змијиног уједа ваља змијина трава, која има много
Фела Veronica chamedrys L ; Veron. teucrium L ; Ver. latifolia L.
:
Код разних болести у очима : видац или видова трава (Eu-
phrasia officinalis L. ) —
Као лек од бедрнице (Lumbago ) употребљава се трава истог
имена (Pimpinella saxifraga, у апотекама Radix Pimpinellae albae et
majoris) .
Ко болује од пробади, томе наше видарице цеде воду кроз
осушене колуте са правилно поређаним рупама од траве пупаве
(Calendula acanthifolia All .) , па му ту воду дају да пије. Осим тога
привије му се и везикатор од сухог истуцаног прпоша (сухих бра-
боњака).
Оманом се белим (Inula helenium L.) бојадише вода у којој
ће се какав тифозни болесник да купа. - Слаба деца купају се
-
у води у којој је обарен чистац (Stachys recta.)
Црвљивача (Aconitum Lycoctonum L. ) употребљава се у нас про-
тив ушију или друге гмизади , што се на стоци излеже.
Противу горушице (Pyrosis ) помаже трава која се српски тако
исто зове а латински : Sinapis arvensis L.

Многи видари састружу са корена од биљке винобоја, грозд-

боја, мурећепа (Phytolacca decandra) па од тога повеће дозе дају
својим болесницима градећи им сигурно тиме веће болести него
што су можда биле оне од којих су их бајаги тиме лечити хтели.
Ситном папрати, страва или чај (Ceterach officinarum L. сродна
са Фелом Odiantum capillus Veneris L.) запајају бабе децу што
ноћу не ће да спавају.
Вратич или повратич (Tanacetum vulgare L.) лек је од глиста,
гујина .
Geum rivale L. употребљава се гдешто противу „ боље од срца“ .
Лазаркиња (Asperula odorata L.) лечи поуздано дечију њузлу
(Aphthae) .
 43 -

Осим побројених биљака спомињу аутори још многе али не

кажу у каквим их болестима народна медицина употребљава, као
н. пр. колачићи ( семе од Strychnos nux vom. L. ) , ревента, корење од
биљке Rheum indulatum L. и Rh. compactum L. , седеф (Ruta gra-
veolens L. ) , великданче (Pulmonaria tuberosa L.) , сена (Sena germa-
nica L.), наут ( Cicer L. ).
Камфор, чврсто етерично уље, које се гради дестилисањем
ситно исецканих комадића Camphorae officinar. N. E. , саставни је
део многим мастима и фластерима који се употребљавају у народној
-
хирургији .
Тако је исто огромна гомила средстава што их народна фарма-
кологија позајмљује из „ царства “ животиња. Док се научна Materia
medica animata смањила на неколико пијавица, на екскрате мошуса
и т. д. докле садашња фармакологија научне медицине позајмљује
највише својих средстава из минералогије, дотле се у народној ме-
дицини одржава „ империја животињска “ на влади . Како поједине
животиње у њиховој целости, мртве или живе, тако и њихови разни
секрети служе као лекови. Примери : У Јагодини препоручују живе
коњске мухе противу врућице (Typhus abdominalis) . Живе бухе,
глисте, прашак од испржених муха бјеснуља противу идрофобије,
црви из дивље воћке шешурке , црви из чвора какве леске (corylus?)
извађени нероткама да роде (у Србији) , жабе, корњаче (вруће, чим
се изваде из коре) или распорено пиле живо (да се привеже на
табане тифозних болесника) ; кожа од брава, чим га одеру, онако
врућа, добра је да се у њу завијају људи који су с висока пали
те се угрували. Гризлице од рака (Carcinoma exulcerans) лече се
овако. Сваки дан их полију жучју од говечета — сигурно да жуч
нешто свари од трулог органског ткања , као што се у народу зна
да жуч помаже варењу у људском желудцу - па онда их посипљу
једним животињским прашком који се овако готови : баце јежа и
једну кртицу на ватру те изгоре, па им онда лешеве истуку у
ситан прашак. Преко тога прашка покрију рану с облигатним зе-
леним листом . Ако тај метод не помогне , онда се скуха нешто
Драгољуба (грбач, die Kresse) , у води, па се тај декокт онако врео
подметне под гризлицу рака да се она најпре напари. Кад се
течност умлачи онда се њоме испира рана. То се дотле понавља
док се рана са свим не очисти. За тим се привија мелемом од рас-
топљене старе сланине, тазе лоја, жутог воска, тамјана и коло-
-
фоније. (У Славонији) .
 -- 44

У западним крајевима наше отаџбине, особито у Херцеговини

и приморју употребљавају се говеђи рогови уместо купица за из-
влачење крви. Доњи им се крај ( шири) подреже ножем или заруби
турпијом а на врху их проврте сврдлом . Где хоће да се мећу ро-
гови, ту се забоде бријачем толико „ колико прст може притиснути “
па онда наместе на тај убод шири крај рога, а на врх сисају,
док се рог не напуни крви. Само онај који нема „ ећима “ да му
меће рогове , само тај ће пустити уместо тога пијавице али и то
по 20-30 на један пут. - —

Зечја вуна меси се у колачиће које ваља гутати, кад се до-

бије каква рана у трбух која је повредила и црева.
У Босни се употребљава уље од штипаваца за привијање на
отроване ране ( кад н. пр. кога змија уједе) . То уље праве като-
лички свештеници ( фратри) овако : Ухвате у лето кад су највеће
жестине што могу више јакрепа, па их стрпају у стакло масли-
новог уља , и то да од прилике дође 10 шкорпиона на 5 драма
уља. Осим тога узимљу траву дупчац (Camedrion) , и то истуцану
каменом на камену.

Кад човеку „ вода стане “ треба да накупи доста слузокоже

из желудаца пернатих животиња, ољуштене са мускуларних сло-
јева, да је испржи тако да се може утуцати као прашак, па тај
-
прашак да пије (у Приморју) .
Мед се употребљава не само за мазање ресице (Uvula ) кад
„ спадне “ (angina faucium) , него се са струготинама од нишадора
(Sal amóniacus) размаже на листу доброг старог духана (Nicotiana)
па се то облаже на црни пришт. Кажу да је добро и какав ба-
карни новац угрејати, па притиснути на пришт (у Босни). У оста-
лом код те болести има и једна маст, која је чувена са своје ле-
ковитости : Узме се ситно истучен нишадор , барут, изгорен луг од
јасенове или церове коре, млетачки сапун, смола од бора (Pinus
silvestris L.) или од смреке (Juniperus communis L.), све то помеша
се у подједнаким деловима, и то у каквом чистом суду, па се меша
дотле док се не начини мелем. Та се маст после размаже на пар-
чету модре хартије, поспе се прашком од нишадора, мало се угреје,
па се онда метне на пришт. Ако прионе, болесник ће оздравити (у
Босни ).
Кости од лисичје главе додају се у воду у којој купају ти-
Фозне болеснике (у Србији ) .
Масло растопљено пију против глиста,
 - 45

Крв од малог пилета, од зеца, и од корњаче ваља давати

малој деци против магарећег (великог) кашља (Pertussis) , а и јести
месо од корњаче ваља у тој болести.
Риба ципо за привијање на дифтеритичке ране (у приморју) .
За локалну употребу при сифилитичким афекцијама у ждрелу
врло је добар овај прашав : Подједнаки делови од каранфила
(Dianthus carophillus L.), плавог камена ( Cuprum sulfuricum) и беле
пашчетине ( ? ) . Узме се од истуцаног и помешаног прашка тих
супстанција толико , колико може стати на једну ситну пару, па
се то сасне у једну цевчицу, и онда се прашак духне болеснику
у грло. Одмах за тим ваља пити хладне воде. То се понавља три
четири дана. Кад услед тога фрењак ( Syphilis ) изађе на повр-
шину, на кожу, онда од истих супстанција ваља начинити маст
за спољашњу употребу, и то ево како : прашак се помеша с БИ-
селим млеком, па се метне у какав суд од бакра, и у томе се суду
остави 24 сахата на отвореном ваздуху. За тим се већ може бо-
лесник мазати том машћу по фрењкавим местима (Босна) .
Кад смо већ почели говорити о мастима (Unguenta) да ре-
чемо коју и како се наш народ лечи од шуге. Маст која се у
Приморју употребљава има у себи : ситно истуцаног сумпора
(Sulphur venalis ) , пушчанога праха , зеитина, и зеитинског талога
(који се италијански зове morga) . - Маст која се у Србији упо-
требљава има : по 6 драма нишадора, беле соли и сумпора, мало
чађи и толико ракије или уља колико је нужно да се начини маст.
Друга једна маст за исту цел има подједнако сумпора, уља, ве-
лике соли ( ? ), лимунског сока, и помало барута. - У Босни се
лече од шуге соком од траве росопасти (Fumaria officinal. L.)
Ова маст, која се у шабачкој нахији нарочито готови и упо-
требљава добра је противу далка : семе од истуцаног пелена по-
меша се са маслом и квасијом, те се тако начини маст.
Церат од коже у којој је била паклина (катран) , која се
посне ту цаним тамјаном , хвали се с тога што може да спречи
превремени порођај .
Један мелем од жутог воска, уља и камфора за привијање
на дифтеритичке ране, по што се искаутеришту, употребљава се
у Приморју.
Животињски измет ( Faeces et urina) употребљава се у свима
нашим крајевима, како код унутрашњих тако и код спољашњих
болести, само што се болесници обично стиде да употребљену
ствар зову њеним правим именом, него н. пр. ако привију гдегод
 46 -

човечију поган, онда се то зове „ златан фластер “ (у Немачкој ) .

Екскременти се обично узимљу од оних индивидуа нужних спе-
ција, за које се зна да још нису сполни нагон задовољавале , или
којима је одузета моћ за спаривања. Тако н. пр. ако когод не
може да мокри помоћи ће му мокраћа од уштројеног вепра (а не
од нераста) ; или, ако је ко веома заптивен , затворен (Obstructio ),
ваља да узима балегу од ждребета, или још сигурније од младог
хата, а и водица од целомудрене девице врло је сигуран и добар
лек, с тога (да би људи били сигурни ) узимљу само мокраћу ма-
лих девојчића. ― Кађење говеђом балегом , која је нађена на
трну , остриженом очином и материном косом , врло је добро
противу „ гриже “ (Dyspepsia) код новорођених младенаца, само
ваља тај кад проносити око главе, испод пазуха и између ногу.
(За ту детињу болест у осталом добро је давати бели истуцан
тамјан са материним млеком , и гаравине из мумаказа са зеити-
ном) - Кад кога ухо заболи треба да га налије сопственом мо-
краћом. То правило важи и за све свеже ране ( у Београду). Врућ
кокошињак привија се на злић да би пре сазрео.

3. Лекови , које народ купује у апотекама.

Ево шта н. пр. наши сељаци који долазе у апотеке београд-

ске, обично ишту од апотекара, и шта им они без лекарског на-
ређења дају, или бар до пре кратког времена даваху :
„ Траве за вренгу “ Species lignorum.
„ Пилула за слабу, брзицу, серу , срдобољу “ Pilul, antidys-
sentericae.
„Прашка за глисте “ Pulvis Cynae.
" Колачића за глисте " Tabulae santoninae.
"Масног белила, белог мастила, турског белила “ , Unguentum
Cerussae.
„ Масти од шугe “ Unguentum sulfuratum.
„ Воде за лаксир " Aqua laxat. Vien.
„ Пилула за лаксир, да мало проточи “ Pilul, anethini,
„Прашка за лаксир " Sal amarus.
„ Капљица за материцу “, то је једна смеша од Tinct, Cinamm.
Tinct, aurantiorum ; Tinct. Absinthii u Liquor Hoffmanni.

1 За ове податке имам да захвалим великој љубазности мога друга, г. Dr.

chemiae Косте Николића, сада апотекара у Шапцу. Он ни их даде још пре
годину и по, кад беше у Београду.
 - 47 -

А богме гдевоји буразер заиште и „ усталца “ , на што му

апотекар прода мало каквог етиричног уља, или каквог ароматика.
Варошани осим тога купују на тај начин разне тејове, слатко дрвце,
(Rad. Liquiritiae ), горке соли (Sal Glauberi) , лишћа од сене, мане, и т. д.
Та средства могу се поделити на две гомиле : једна је по
дејству безопаснија и од самих домаћих лекова, и оних што се
из бакалнице купују ; а друга дубоко засеца у животну економију
и може да нашкоди.
У прву групу спадају разни сокови , сирупи , који , чисте крв “ ,
кипећи прашак, оподелдок, и оне небројене масти са разним име-
нима и разном ценом , које апотекар све из једног Ћупчића вади
на коме стоји написано : Unguentum simplex.
У другу : соли и биље које се узимље на „ чишћење “ , сла-
чице, зелена маст (Unguentum Hydrarg, cinereum), пијавице , сари-
сабор (Alоё), јалаца и т . д.

Како делују народни лекови ?

Нема сумње да је било, и да и данас бивају случајеви, у

којима се и лекар може уверити, да је овај или онај лек народне
медицине, одиста од помоћи. Тако н . пр . бајање одиста је кадро да у
извесним случајевима заустави крв , која из какве ране липти, да учини
те извесни кљасти проходају, да неки људи који са свим беху изгу-
били свој глас, проговоре. Ко год знаде како силно делују душевни
(психички ) утицаји, особито на људе, који тврдо верују ― тај се
овоме тврђењу не ће ни мало зачудити . Има врло много подоб-
них појава у свакидашњем животу, којима се ни мало не чудимо.
Тако на пример душевни утицаји учине , да се крвни сасуди на
лицу час грчевито стегну, а одмах за тим са свим разлабаве, ма-
лакшу, т. ј . учине да нам лице час „ пребледи као крпа “ а час се
зажари и усија од нагомилане крви. А који не зна да једна реч,
једна мисао може да изазове покрет у целој кожи , који ми зовемо
แ
жмарцима, или „да подилазе мрави. Нико се не чуди што га-
Бење или похлапљивост нагоне пљувачне, а туга сузне жлезде, да
јаче луче своје секрете, и сваки зна, да кад се човек наљути, онда
јед долази у желудац, па после се „ сам јед “ бљује. Тако исто
нико се не чуди, ако га зуб престане болети чим види клеште ;
а овамо би свак рекао, да није чист посао кад од бајања прође
зубобоља. Па колико је болесника спасено једино вером у лекара,
коликима је одмах лакше и у кашљу и у лупању срца, само кад
 - 48 -

угледају лекара, од кога се тврдо надају спасењу. Међу тим ба-

јање помаже само у извесним болестима, које су основане на по-
ремећеном животу живаца (Nervi ) јер само на живце делују
психички утицаји. Чим је болест неко запаљење, или други који
процес, који разорава органска ткања, одмах престаје и лековита
моћ душевнога лека бајања, црквене молитве и т. д.
И од домаћих лекова има доиста вајде. О томе не ће ни нај-
затуцанији скептик сумњати да је код скорашњег катара и лакога
назеба лежати у врућој постељи , и попити по коју шољу врућег
зовиног теја, врло добро , јер то изазивље дијафорезу, која врло
добро чини свима таквим болесницима. Тако исто нема сумње да
вунене чарапе не ће наудити ономе који је од назеба промукао . О
резултатима, који се постижу хладном водом у разним болестима
могло би се врло много говорити. На сваки начин они су сјајни,
кад тим средством управља вична рука. Тако исто нема сумње ,
да ће и средства која народу продају апотекари испод руке, као
„ кипећи “ прашак , Cremor tartari, Sal Glauberi, Rheum, по које
средство за бљување, слачица и т. д . учинити своју и у научном
лечењу осведочену помоћ, само ако их народ употреби у оним слу-
чајевима где би их и лекар наредио. - Али у томе потоњем „ако “
лежи и штета, коју народни лекови могу да нанесу, не само што се људи
замахују око њих, па или никако не зовну лекара, или га зовну да би
могли после смрти болесникове казати, да су чак и доктора звали, него
се нанесе неразумевањем болести позитивна штета, па и то често најне-
винијим народним леком . Тако на пример теј од зове и врућа постеља за
цело су невини лекови, па опет ће убити свако дете код кога их упо-
требе, ако му је болест шарлах, (Scarlatina ) , јер ће и онако ужасну тем-
пературу тела попети до тога степена у коме се срце укочи и престане
куцати. Још већа штета може да се учини хладном водом, ако се упо-
треби да убрзава промет саставака у организму, у коме је тај про-
мет и онако, због саме болести, тако огроман, да се храњењем не
може ни из далека да надокнади оно што се у телу потроши. -

V. СПЕЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА И ТЕРАПИЈА.

Ма како да су оскудни податци које сам до сада могао при

купити о народном схватању појединих болести, и о њиховом спе-
цијалном лечењу, опет сам држао да је нужно , чистије израде и
лакшега прегледа ради, да тим податцима одредим нарочити чла-
нак ове расправе. Тако дакле да проговоримо коју о специјалној
патологији и терапији .
 - 49

1. Унутрашњих болести .
а) . О болестима органа за дисање.

О навалама крви у слузокожу душника (Larynx) и о запаљењу

те слузокоже (Catarhus laryngis acutus ) као и једноме симптому те
болести, промуклости, поменули смо у чланку о лековима да се
болесници од тога лече утопљавањем, разним тејовима. У Београду
се већ и без лекарског савета практикују присничка облагања око
врата, и т. д.
Гуштер је (Angina membranacea, Croup) тако исто страшило
за неуке бабе и видарице као и за лекаре. У толико ми је чуд-
није што у свима изворима који мени стајаху на расположењу, не
нађох ни речце споменуте о тој мори детињој . У Београду као да
народ мисли да је гуштер нека гнојница коју ваља на време про-
валити. Барем у свима случајевима у којима су ме звали, била је
пре мене нека баба која је завукла прст болеснику у уста па
„провалила. “ -
Гризлице (Ulcera) које се после врућице , у след сухе болести,
или сифилиса појављују на слузокожи грељана и душника , трпа
народ све у једну гомилу, коју крсти једним знаком свију тих бо-
лести, а то је промуклошћу . Није ми познато да за њих има спе-
цијалне терапије, која би била различна од општег начина ле-
чења назебне „ гушобоље , “ утопљавања и топлих пића.
Што народ не уме да ставља дијагнозе , да се у овом случају
н. пр . разгнојава перихондријум грељана а у ономе да је насту-
пило oedema glottidis, и што за њих нема особитог лечења , то му
ни један стручно образован човек не ће замерити , кад помисли да
има и лекара који све те случајеве увршћују у умирања „ од капље “
(apoplexia cerebri) .
О гукама у гркљану (Neoplasmata laryngis ) , о живачном грчу
гласница (Spasmus glottidis ) , о уштапљености мишића у гласницама
(Paresis et Paralysis muscularum glottidis) разуме се да нема ни
спомена у народној патологији и терапији.
Па и за магарећи кашаљ или велики кашаљ (Tussis convul-
siva) коју болест свака кућа добро познаје, не нађох никаквог
забележеног особитог лечења.
Asthma bronchiale, грч у бронхијама познат је у приморју под
именом задуха и код те болести препоручује се : да се болесник
чува јаких пића, да се чува од назеба, на пролеће да пије на
ште срце сурутке, а преко дан варенику .
НАРОДНА МЕДИЦИНА У СРБА. 4
 50

И опет долази читав низ болести о којима ни спомена нема

у народној медицини, као прехрањеност белих џигерица (Hypertro-
phia pulmonum), старачко мршављење плућа. њихова прераширеност
(Atrophia senilis, Emphysema senile), болест плућа код које много
мање ваздуха улази у беле џигерице, суженост плућа (apneumato-
sis, Atelectasis, collapsus , compressio pulmonum) ; навала крви у
плућа (Hyperämia pulmonum ) , сталожавање крви у доњим партијама
белих џигерица (Hypostasis) , болест у којој серум крвни (сурутка
крви ?) зајази тако све ткање беле џигерице, да дисање постаје не-
могућност ( Oedema pulmonum) . Што је још чудније, нема спомена
о каквом нарочитом лечењу кад човек на један пут стане иска-
шљивати крв (Haemoptoë) и ако је то појава од које се врло често
престраве толике фамилије, само ће се по који пут рећи „ отворили
су му се шуљеви у прсима “ а већ што не знају да л' је то кр-
волипћење из бронхија, или из самога плућног ткања, што не
знају да усирена крв може зачепити читаво комађе белих џиге-
рица (Infarctus haemorhagicus ) , што не знају да може да удари
„капља“ у плућа (Apoplexia pulm. ), то им не ћемо замерити кад по-
мислимо да је и нама лекарима така диференцијална дијагноза
често тек после смрти болесникове могућа, на столу секционичком .
Од запаљења белих џигерица (Pneumonia catarhalis, crouposa,
interstitialis, bronchiectatica, metastatica, Gangräna pulmorum) , за коју
болест знају већ скоро сви наши варошани , нашао сам, осим оп-
ште познате лојанице, и јакије (некакав фластер од терпентин-
ског уља ) у пожаревачкој нахији један лек, који се гдешто и по
Београду употребљава, а то је да се болеснику облаче дугачке
кошуље које су наквашене у оцту ( сирћету, квасини, остици, А-
cetum vini) , и да се те кошуље мењају чим се која на ужареном
телу болесниковом угреје.
Сичија, сува, суха болест, јектита (Tuberculosis pulm. Phthisis )
врло је честа по варошима , и у харемима, а врло се ретко налази
по селима, уз пркос рђавој храни ( познато је да има чувених па-
толога који сву етиологију те ужасне неумитнице своде на рђаву
храну). И то као да много више напада на женску чељад него на
мушкиње. Лекови су врло прости : вода од жућенице, пелена, љу-
бичице и од зовиног цвета ( в . чл. о лековима). Некима препору-
чују да неколико недеља свако јутро поједу повелико парче сла-
―
нине, и да мажу груди сланином - сигурно с тога што виде да
човек у тој болести врло брзо мршави па би хтели да му на тај
начин регенеришу сало које из дана у дан губи. Лечење грож-
RIBLIOTHEK

DERLANDE PERUNG
JUSTIZA ING
 - 51 -

ђем и пијењем сурутке већ је врло раширено по варошима, али

махом тек по савету лекарском.
Од болести плућне марамице (Pleurae ) зна се у народу само
њено запаљење (Pleuritis ), које се зове једним симптомом те болести
провор , санџије, пробади, протисли, понтање (Seitenstechen) . У Боци
се каже „ спонтало ме “ , а у Херцеговини „ проврло ме “ . Лечење
је у овоме : ваља лећи крај ватре, и на ономе месту где пробада
наместити визигант (Vesicans ) од сухог стученог прпоша ( од сухих
брабоњака овчјих и козјих) .
0 болестима у којима се плућне марамице напуне водом, се-
румом (Hydrothorax) или ваздухом (Pneumothorax) , о грудвицама
( Tubercula ) и о раку на тим марамицама или у органима које
оне замотавају разуме се, бути народна медицина.

6.) О болестима органа за крвоток.

Кад се у народној медицини говори о болестима срца онда

ту не треба помишљати, да народ мисли стања која се у науци
Зову срчана прехрањеност (Нуpertrophia cordis) срчана прерашире-
ност (Dilatatio cordis ), срчана мршавост (Atrophia cordis) , не треба
мислити ни да се под њима разумевају болести лапака (Valvularum )
на ушћима срчаних преграда и на корењу његових главних крв-
них сасуда, или запаљења у унутрашности самога срца (Endo- et
Myocarditis) са болестима кесе која обмотава срце (Pericardium ).
Још мање народ помишља при том на болести које се у науци
зову : урођене неправилности у самоме строју срца (Anomaliae
adnatae ), неправилности у утицајима што их живци имају на ср-
чани мишић (Neurosae), нагомилавање воде у срчаној кеси (Hydro-
pericardium) , распукнуто срце (Ruptura cordis) , или прерашире-
ности и губе на крвним сасудима (Angiectasiae: Aneurismata, Varices,
tumores teleangiectaci), већ народ просто мисли болове са свим на
другој страни трупне преграде (Diaphragma) , болове по трбуху. Од
свију побројених болести органа за крвоток, народна медицина
познаје само један симптом, водене отоке (Hydropsiae) , зна само за
оно стање кад болеснику отеку обе ноге као ступе (Anasarca) , гад
му се набрекне и напуни трбух водом (Hydrops ascites) , кад не
може да макне од воде у телу ; она познаје давле само један и то не-
сигуран симптом, који је последица не само побројених болести,
него и извесних патолошких процеса у бубрезима, у црној џигерици и
у слезини, - и који ћемо најзад често узаман тражити, и ако је где-
која болест органа за крвоток достигла веома велики степен развитка.
4*
 - 52

Народна имена за те идропсије ово су : у Србији водена

болест, у Херцеговини водењача , у Приморју тропика (од тал. имена
за Hydrops ? ). У белешкама г. Вука Врчевића забележен је један
болесник који је страдао од те болести и који је излечен по што
је једно веће најео се добро купуса, сланине и црногорске рибе
шкобаља (врло слано зготовљено ?) и по што је врло дуго пешачио ,
али и сам писац сумња, које га је од тога двога излечило , да ли
она обилата вечера или дуго пешачење ? ...

в.) О болестима органа за варење

Имамо неколико бележака више. Народ зна за болести слузо-

коже уста и за болести десни (Gingiva) и ако их не спецификује
много . Нарочито се помиње нузла (Aphthae, Soor) у мале деце,
пољачина (Scorbutus ) под којим именом као да се подразумева и
једна много страшнија болест а то је трулеж уста и образа (Noma) ,
Фрењга или фрењак у устима (Stomatitis specif. Ulcera syphilitia
mucosae oris , faucium, pharyngis ) , заушњаци или заушке (Parotitis),
изедени зуби ( Caries dentium ) , скрајњици или „ спадне човеку реса "
(Angina tonsillaris). При овој болести видарица завуче средњи прст
од руке колико може дубље у уста болесникова, па притисне ко-
лико може више ресицу (uvula) на више, за тим је намаже с нешто
меда, и болесник може да гута не само течност него и да „ждере “
залогаје. Најзад код мале деце, која не ће да зину, те с тога није
могуће подићи им ресицу кад спадне, мајке трљају врућим зеи-
тином за читав сахат, и то испод ушију па до гркљана. - Даље
видели смо да се код сифилитичких афекција душе у дно ждрела
известан прашак који ће истерати „ Фрењак “ на кожу, где га после
лекар по вољи може разним мелемима савладати. Тако смо исто
видели да се и за дијететику зуба и чврстање десни постарало
-
нарочитим водицама за испирање уста.
О запаљењу. стешњавању, прераширености , гукама , расце-
пима и живачним болестима једњака (Inflammatio , Strictura, Dilata-
tio, Neoplasmata, Rupturae et Neurosae Oesophagi) нема ни спомена.
0 грчевитим трзањима трупне преграде, има у народу име
штукавица (Singultus), и то се не рачуна ни у какво болешљиво
стање, него се вели „ поменуо ме “ тај и тај . Али ако та штука-
вица заокупи па не ће никако да стане , онда се узимље по десетак
зрна од морача (Foeniculus).
Сврћи дроб мора да се каже за запаљење желучне слузокоже
(Catarhus ventr. acutus) , јер и код те болести боли оно место испод
 - 53 -

лажичице (Proc. xyphoideus sterni) , и код ње се са свим изгуби воља

на јело , и код ње се човеку гади и он бљује, боли га глава и т. д.
Али народ замишља са свим друго стање кад каже за некога да
је свргао дроб , т. ј . замишља да му се једно црево преметнуло
преко другог (Volvulus) . Ево како се лече од те болести : жена
женскоме, а мушко мушкоме глади трбух, са бокова к средини , па
кад мисле да су наместили црева на њихово место , онда наместе
једну купицу болеснику на пупак, т . ј . запале нешто лана (Linus L.)
кспод једне чаше којом је поклопљен пупак. Што више сагорева
лан, то више улази од предњег зида трбушног у чашу, то се више
заглављује чаша. Најзад је врло тешко подвући врх од малог
-
прета под чашу.
Овамо спадају и подрасти или тврдине (Tumor lienis), јер народ
не држи да је велика слезина последица дуготрајне наступне гроз-
нице, нити да је у опште знак утицања која се у науци зову
Malaria, него држи да за то трбух отврдне „ као цигља “ на левој
страни испод ребара, „ што је слезина прирасла за желудац. “
Према томе схватању болести удешено је и лечење : Сваки дан ваља
трљати по један сахат отечену страну трбуха угрејаним уљем
( Ol. olivarum) и трчати уз брдо са тешким теретом на леђима,
све дотле док не буде боље. Други метод : Свако јутро скакати с
повелике висине на копану или орану земљу - како би се слезина
од потреса при скакању „ откинула “ из својих неприродних свеза
са желуцем.
Застарело запаљење желучне слузокоже (Catarhus Ventric. chro-
nicus ) познато је само у варошима и зове се „ досађује ми многи
шлајм, “ и како се то стање налази махом у људи који немају гра-
ница за своју љубав спрам духана и алкохоличких пића , то се
они махом сами и лече тиме, што окрену у место пива или вина пити
содне воде и што се одреку пушења.
За округлу гризлицу у желуцу (Ulcus rotundum s. perforans )
знају такође само варошани и то само они који су читали при-
лежно своје „ џепне “ или „ домаће “ лекаре , или како се зову та
чеда Боковог популарисања спец. патол. и терапије. Ти се болес-
ници наравно сами лече.
Од грчева у желуцу ( „ стомаку “ ) пати такође многа варо-
шанка (Cardialgia nervosa) , и свака већ има своје стакленце са кап-
љицама од горкога бадема (Aq. laurocer. ) и морфијумом, које јој је
некада какав лекар преписао.
 - 54 -

Крволипћења из желуца (Haemorrhagia ventriculi) не уме на-

род да разликује од емоптоје, и обично је болесницима чудно ле-
карско питање да ли је крв, о којој је реч, избљувао или искашљао,
да л' је била алова и запенушена, или модрог цвета и усирена и т . д.
Грижа (Dyspepsia) помиње се само код мале деце.
О раку у желуцу (Carcinoma ventr.) нема ни спомена.

Што се тиче болести у таштим и дебелим цревима (Enteritis

catarhalis, Ulcus perforans duodeni, Strictura intestinalis, Carcinoma
intest., Perityphlitis, Periproctitis, Haemorrhagiae intest. ) то се зна само
крволипћење из гузнога црева , за које се држи да су то сакри–
вени шуљеви; зна се за издат, трбобољу, наступ, струну (Enteralgia);
зна се за отвор, пролив, серу, проточ, брзицу (Diarrhoea) која се лечи
Дрењанима, купинама , љутим шипцима , оскорушама , сирћетом и
ракијом. Зна се за црве у цревима (Helminthiasis ) , и глисте (asca-
rides) се терају нарочитим „ печатима “ које народ купује по апо-
текама; зна се за пантљикару (Taenia solium) , и ако се добро сећам
лечи се папрати (Aspidium filix mas) . Запаљење трбушне марамице
(Peritonitis ), вода у трбуху (Hydrops ascites ), грудвице и рак на тр-
бушној марамици ( Carcinoma & Tuberculosis Peritonei) трпају се
нешто у врућицу а нешто у општу водењачу или „дебелу. “
Од свих 14 разних болести прне џигерице и још 4 болесна
стања жучних путева и бешике, зна народна медицина само једну
болест а то је жутица (Icterus ) дакле опет један симптом за целу
групу болести.

г). О болестима органа за мокраћу.

И овде су оскудна знања народне медицине . Али кад се узме

у обзир да многи данашњи лекари који су поодавно изашли из
школе не знају за гуштерично ( крупозно ) запаљење бубрежака
(Morbus Brightiiacutus ) ни за запаљење самога бубрежачког ткања
(Morb. Brightii chronicus ), онда није ни чудо што површно посма-
трање неуког народа није могло ништа докучити о тим болестима
или н. пр . о амилоидној дегенерацији или о гукама бубрежака , о
паразитима тих органа , о идроневрози ; што народна медицина
не зна да су они ужасни „ грчеви “ у трбуху, нарочито почињући
од слабина (Regio lumbalis) пут „ малога трбуха “ (Hypogastrium) у
врло много случајева отуда, што су мали камичци , који су се у
бубрезима сталожили из мокраће, пошли низ мокраћоводе (Urethe-
res ) па се у њима заглавили или с тешком муком продиру напред .
Многи болесници (нарочито сељаци) који су од тих бубрежних ко-
 55 -

лика страдали, жалили су ми се да имају змију у утроби, која им

је на уста ушла, кад су једном на ливади спавали.
Камење у бешици (Calculi vesicae urinariae) добро је познато,
јер у нашем народу врло многа деца од тога страдају. И од тө
је болести тако велики страх у народу, да он и код обичног (ка-
таралног) и код гуштеричног запаљења мехура ( Cystitis catarhalis,
crouposa et diphtheritica) , и код разгнојавања лабавог савезног ткања
око мокраћне бешике , (Pericystitis) и код крволипћења из бешике
(Haematuria vesicalis ) , ма та крв долазила и из каквог епители-
јалног рака у бешици (Carcinoma vesicae urinariae) , и код живачних
болести мехура, као што је преосетљивост (Hyperaesthesia), неосе-
тљивост (Anaesthesia) бешике , или грч (Hyperkinesis ) и потпуна
уштапљеност њена (Akinesis v. ur. ) , код свију тих болести тврдо
мисли да болесник има камен у бешици.
Осим камења у бешици познаје народна патологија још је-
дан симптом, који се код многих поменутих болести дешава а то
је : кад човеку стане вода (Ischuria) . Кад год се човеку запти мо-
краћа, каже се у западним крајинама наше отаџбине стала му вода,
и боје се те болести тако јако, да међу народним заклетвама има
и ова „ тако у ме вода не стала ! "
Ево како се од те болести лечи : ваља набрати зрна од смреке
кад сазри, и корен од тог дрвета, па га сасецкати ситно, те једну
прегршт тих „ мрва “ бацити у оку воде , која се пристави да ври
док пола не уври . Кад се охлади ваља процедити, па пити на са-
хат или на два по толико , да болесник за дан цело попије , и то
ваља наставити сваки дан 1—2 недеље док болеснику не буде боље.
Није ли тај народни дијуретикум, тај Decoctum Juniperi ca-
стављен lege artis ?
Има још један метод за лечење те болести : из желудаца ле-
теће живине изгули се слузокожа, попржи се на лопати дотле док
постане угарак који се може међу прстима протрљати па се тај
прах саспе у мало воде , и то ваља у један мах попити. Што је
која птица већа и јача , то је и слузокожа њезиног желуца ле-
ковитија.
д.) О болестима живачног система.

Од читаве војске разних болести мозга (Cerebrum) и кичмене

мождине (Medulla spinalis ), од оног дугачког низа несносних боле-
сти у појединим живцима (Neuralgiae ) нађох само ове кратке бе-
лешке.
 (Artis feformans , redesa ) , sa wzu , g» (Adhis
SPIESIZEREDOZ KENJSKOLE OGEA NA PRIPĚŠE, EHLPS!!JEE KECHIRK
nuscularts . Reumarthritis acuta et orvargal, a ja sa stup NE PUGUMU
BEEKE LOČIJ NOVOSKEJTTuðà 1 ) Jãørðà FI. Dolie TORKARE A ME CRAY
унутраmbar JoJecruna oprana ja speta be b.)
*hadaroğ Xha 10 rgəhər JOHTOČUF
JCEVRİLMƏNƏ JOSTERIEICE VÕIÓN DE WIT • IEnnem esdwerg ang
BE (ST,STUDOR SIPY,Idodaq ) Šapok à aros PETELEKOJUH TE • (505
•rqdəəng) BaSOR PROENZIE VIF YOU LOČIA THE EKEMOČTE OJ
» JERIÓN I FĀTI (1 ESET KE KEELJ
-ÖN KEA “ VÄRMƏrəo išards Aše krɔ xögen (misdandy ) adou a u
■ SA 10,108UNY, Ja пpujesy, kunby, kouny -Aperexa cerebri
*( -EHEROI ) CITEIÕE
pуе 13 Неки се BIG HA HIPP/4)) 3334. Pes aro je
хрена, па привије на слепе оли
·ÂMELÄ OMOGÄT TH
↑ “KÖLƏÇÕES KEHLETÄÄ
•ÅÖMÖRьƏL KÖLƏR KƏð na obredo andı dök 100 - -
AHUTIATE ANTIVE Ali ni lại ĐỘI XE THỊ – ĐT PHardn
пром (бибером ) на призежу на слене спитала приз ку на исто место
-I KERƏRƏK eðan at kvern • dered garöð (surƏS * THÅKET KIH
ənardən Yo ades anden,însâ vykaido e]] — "RJƏQİRƏ, OITA E YİƏBƏN
gle fog i mioя Tipidu à alen #rukdərog andı ildonein Å : EьƏT
#Docío , chirpa ce y нap. nar. mo sačedna vellect , I eвo caso ce
-VH BLÅN ÖENTða pas cher en MAJOVERE ON “ EKƏLƏR , JOELTEEX JOE
Главобоља (Серeddigia), та симитом голых болести централ-
* THE
агога грејати габане (Planta pelis ) по чатав сахат крај
af folos i molog odiil orygɔ MARAHKÄ ÅLHBDƏrog A) TOTE : Otar
преноблю много разноструког цвећа, и посаната њоме целу главу,
ÁÇukи Bļo¶ “KƏ¶rgər KEJÄI PRədikeH Ảɔ HíỢC TREEDOM INTERIAN
„да нагази . “ — Од ње се лечи жки и т. д. И она се може
Залившия Тер ) зове се болест која се појављује код врло
TJA TE MOS BYTOM раsяjoм. sрaj Barpe
автуто семе празија на ону страну главе која боли , и
01и9000 ▲ Bang ɛdon iƑəKE KOSKI PAŠČI KISHĮ LA CHII SMUIT
тропа, ень за сунцем, то се њено лишће, а где тога нема вода
snqfweyən ‘ dədienfi, ) Təraonнið 2£0º 23 Vín 15TH, TEE (973 VI
танет добијат сунне припеке ( -кад упече звезда “).
добила је име отуда што народ ми- Теністала) чани
- 56-
 57 ―

омекшавање костију (Osteomalacia), за пропадање мишићног ткања

у салу (Atrophia muscularis progressiva) , - за све то само један симп-
том, а то је костобоља. Она се лечи једино топлотом, грејањем крај
ватре , трљањем с ракијом , на иза тога облагањем угрејаних су-
внених крпа. Добро је и распорити каквом већем живинчету трбух
па завући у тај гриз (процеп) онај део тела у коме су болови,
да дотле стоји док се живинче не охлади. Даље се облаже врућ
пепео у бјечвама ( чаранама ) , трон из котла у коме је ракија ку-
хана, чим се толико охлади да се може облагати и т. д.

е) 0 заразним ( инфекционским ) болестима целокупног тела.

Од болести које задесе цело тею , рад каквог му драго отрова

који је споља ушао у организам, познаје народ већи део. Само
морбилима (Rubeola) и ексантематичном тифусу не могох наћи трага у
народној пат. и тер.; за шарлах ( Scarlatina) знају већ по варо-
шима, боје га се страшно и чувају спопаднуту децу особито од
сваке назеби.
Богиње се деле као и у науци на три врсте, по броју, вели-
чини и садржини појединих еФлоресценција и те се врсте зову
велике богиње (Variola vera), средње б. (Varicella ) и мале богиње
(Variolois) . У Далмацији зову се богиње оспице, у Црној Гори, Хер-
цеговини и Боци Которској красте. У тим крајевима употребљавају
и реч : пљускавице (што у Србији значи Ekzema) „ за оне ситне
и ретке богиње које излазе по снази, и које се разликују од оних
правих што покрију цело лице , и што се од њих и ослепити може “ .
Ево како се лече од богиња : Чим се покажу на чељадету, одмах
га увију што боље , положе крај ватре да се греје , и дају му да
пије врућег млека (варенике ) с водом , или саме воде колико му
„ срце “ иште . У Црној Гори и Херцеговини узимљу гној из при-
родних краста богињавих људи те „наврћу красте на децу “ . До
скора су навртали красте у накрст, на чело, на браду и на оба
образа, али од како су видели да оне белеге од краста остају це-
лога живота, и да то грди лице, особито девојачко , наврћу и тамо
на обе мишице. Народ не зна да је болест прилепчива.1 Навртање

1
У Србији су богиње за време турског господарења жариле и палиле на нај-
ужаснији начин, па и данас кад се појаве може се наћи да их је која скит-
ничка циганска чета унела из Турске, али сад већ немају више земљишта, јер
се земаљски санитет постарао за успешне предохране. Навртање краста на
децу врши се у целој земљи обавезно . Од колике је користи навртање краста,
види се из овог примера : У Смедереву становало је 4000 Срба и 1000 Ту-
 ― 58 -

богиња (Vaccinatio) зове се по Србији пелцовање , и врши се под

морање на сваком детету као презерватив. О ревакцинацији не
чује се још ни по варошима ништа.
Врућица, терлема, трлема, пошалина (Typhus abdominalis ) по-
зната је у свима крајевима у којима наш народ живи , само што
га на приморју друкчије него у Србији лече. Докле болесника у
Србији купају, ( трпајући у воду ватраљ, вериге , чимбаре и т. д.
давле све што у кући има од гвожђа) , дакле докле се у Србији
тифус лечи по начелима идротерапије , дотле у приморју лече
ватром, легу болесника што могу ближе огњу, па ту лежи док не
оздрави или док не умре. У почетку болести облажу му на табане
живо распорено пиле, или врућу корњачу тек извађену из коре .
Тамо се дакле лечи ужасна температура тифуса огњем, са свим
омеопатски. - За врућицу се зна да је прилепчива, с тога они,
који таком болеснику дођу у собу, удишу што мање а издишу што
дуже, држећи да их тако собна пара не ће нагло задахнути, а та
наглост као да је главна опасност. Докле седе код болесника
чешће се машају себи под пазуха те онај зној трљају и миришу
га ; а кад пођу из собе, ударају петом о праг, те као отресају пе-
том прилепљивост .
Грозница 1 (Febris intermittens ) дели се на „ јавну “ која има
праве наступе (Paroxismus) , и „ тајну грозницу “ (Febris hectica).

рака у граду. Год. 1862 донеше неки Турци из Софије клицу те болести у
смедеревски град, где се она брзо рашири и за кратко време потамани 40
жртава. При свем том што су Смедеревци остали са турским гарнизоном у
непрекидном сношају не доби од њих нико богиње осим два три непелцо-
вана Србина који се беху доселили из Турске , и т. д. види „ Volkskrankhei-
ten und ärztliche Zustände in Serbien von Dr. Valenta."
• О наступној грозници има у поменутој (види : изворе ) расправи г. Др. Ва-
ленте ово место : „ Она влада нарочито у северним покрајинама, дуж Дунава.
Саве и Мораве на ушћима небројених речица и потока . Распрострањена је
како кад, према томе колико има влаге у земљи и у ваздуху. У оне године,
кад се Сава, Тиса и Дунаво разлију тако , да се слију у једну поплаву, ко-
јом може човек из Титела путовати на чамцу скоро право до Београда, и
кад пролази по неколико месеца док се поменуте реке стукну у своја корита,
у то време претварају се све равнице и доље у баре, и у тим барама труне
тако много риба (Pisces ) и водоземаца (Amphibiae), да се мемла осећа на
Далеко читаве Миље, и тада само од погоде зависи колико ће мијазма силно
да овлада. Ако наступи сушно време, тако да се и баре исуше, онда нема
трулежи, и мијазма не учини Бог зна колико штете , ма да је поплава била
грдна. Тако је исто ако мочарно време дуго потраје, па баре остану под
водом. Само је онда опасно кад су баре на брзо у пола исушене па се у
 59 -

Од оба облика те болести (јер народ држи да је то једна болест,

из једнога врела) лече се подједнако ,ево како :
1. , Два, три сахата пре него што ће да дође наступ ваља
попити 50 драма љуте ракије са 3-4 драма самлевеног папра
(бибера) па лећи крај ватре, те ознојити се.
2. , Онај дан , кад се болесник нада грозници да попије на
ште срце чашу две од инфузума ма које горке траве, дакле: руде,
пелима (пелена) , јасенове коре, ашенца жућенице , и т . д.
3. , Напити се добро ракије, натоварити какво му драго бреме на се ,
па носити уза страну (уз брдо ) дотле док носиоца не облије зној .
Срдобоља, (Dyssenteria) придружује се у Србији наступној
грозници, и кадшто се рашири по читавим окрузима, особито по
варошицама и селима у дољи, у којој се изливају баре. Др. Ва-
лента вели о тој болести ово : Народ држи да је она прилепчива,
и ту је жалосно објашњење, за што болеснике са том болешћу из-
баце из куће у башту, или под отворену шупу, где им одвоје
нешто посуђа само за њихову употребу, куда им на страну о-
ставе по штогод за јело и за пиће. Од њих се свака кућа тако
затвара да јадници морају благосиљати што имају барем кров
ма какав он био, само где се могу склонити од непогоде. ― Срдо-
боља влада махом од јуна до октобра , али најжешће у јулу и
августу ; јер ваља звати да се пред Петровим даном пости 4-6
недеља а пред вел. госпођом ( 15 августа) две недеље, не рачу-

оно мало воде стане развијати трулеж, како само може бити. У таково доба
завлада маларија као љута епидемија. Најлакше се човек њоме окужи пред
вече , рад напрасних промена у температури и рад обилатог знојења (Tran-
spiratio ) преко дан, које учини те је кожа много осетљивија. Ради тих бо-
Лештина стану после људи венути (Cachexia), и њихове слезине нарасту
на 6 до 8 фуната тежине. При свем том што имамо поуздано специфиЧНО
средство противу баруштинске заразе (Malaria) , опет она у таке године
покоси читаву војску жртава. Она је једина болештина за коју би се могло
рећи да је ендемија у Србији, која се често претвара у епидемију“. Пи-
сац се не усуђује да из масе потрошеног хинина изведе од прилике колико
се људи од грознице разболе , јер , вели , прво има предрасуда у народу
против хинина , а друго с тога што Врло мало болесника тражи док-
тора, него иде „еснафу" баба и травара, прибегавајући бајању, које
им На основу начела „ Вјера твоја спасет тја “ из св. писма доиста
годи ; али он држи да је врло вероватно ово : у таке године разболи
се Више од половине становника од наступне грознице . Како је поуз-
Дано да се поплаве све више множе и шире, што се више шуме тамане по
планинама , то би се најбоље помогло народу кад би му се заштитиле шуме ,
и кад би се постарало да се већ разголићене висине на ново покрију шумом.
 - 60 -

нећи што се осим тога сваке среде и петка не мрси. У то је

доба кукуруз у најбољој сочности, исто тако има тма сваковрснога
воћа, које се без мере , ма и незрело једе. Кад се човек храни
буранијом (зеленим грахом ) , кукурузом , и незрелим лубеницама ,
уз то пије воду која је по тим долинама пуна органских оста-
така, онда је појамно од куда су те ендемије. - У опште у на-
чину како Срби живе , особито како се хране, находи се врело мно-
гим болестима. Више од пола године заузимљу дани , у које се мора
постити, ко хоће да је доиста православан. Па како је право-
славна црква много строжија од кат. у одређивању како ваља по-
стити , јер не допушта у пост јести ни масла ни скорупа , него
само уље , а о млеку ни споменути не да, то су последице наро-
чито код дечијих болести ужасне . Заиста је штета што свештен-
ство не укине ту наредбу која је толиким хиљадама људи од штете.
Српски је народ махом земљоделац ; 98 % живи по селима, обрађу-
јући земљу. У томе, што така маса, готово цео народ, мора то-
лико пута у години да прелази од скромне биљне хране обилној
животињској и јест узрок непрегледним гастрицизмима . Уз то се
наравно јела још рђаво готове.
Колера (Cholera morbus) . У Херцеговини није хтео народ за
време колере да узима никаквих лекова од изучених лекара , које
му је влада у то време послала, него је пустио да буде „ воља
божија" . Ко год је од болесника жеднео , давали су му да пије воде ,
колико је год хтео . Неке су поливали хладном водом , а друге су
пржили крај ватре , док их не би облио зној . У прилепчивост нико
није веровао , јер је свако село свакога свога болесника у колери
обилазило , а по што би умрьо , испраћало га и до на гробље .

2. Спољашњих болести . Народна хирургија.

а) . О ранама. Vulnera.

У нашем народу, који је вековима лежао на мртвој стражи

за своју народност и слободу, и коме се и данас највећи део ни
у сну не одваја радо од оружја, добро познају ране од пушке и
од ножа, у опште од убојног оружја . Није било те чете хајдучке
ни те војске усталачке за време небројених устанака и покушаја,
која није имала свога нар . хирурга, васпитаног у богатом, скоро
свакидашњем искуству ранарском, а ни данас нема тога краја, па
ма имао „ најмирније “ становнике , који не би имао каквог ис-
кусног чичу који уме ране да гледа, или какву бабу видарицу. Кад
би се посветило довољно труда и времена, могла би се написати
 61

позамашна књига само о овоме делу народног лекарства; али за моју

скицу биће довољно ако у оквиру, који сам одредио и осталим одељ-
цима списа, побројим само главне белешке о народној хирургији .
Да почнемо са податцима из приморја и западних крајева :
Убодене и здеране ране (Vuln. puncta et lacera) ваља одмах, по што
су задане, испрати сланом водом (н. пр. морском ) . У Београду све-
тују да сам рањеник своју рану попиша, или ако не може сам да
му се други неко у њу помокри. То истина није од користи, али
није ни од штете ако је мокраћа виселе реакције, јер само ал-
валична мовраћа производи тако звану мокраћну инфилтрацију, од
које се сви хирурзи тако боје. - Ако је здерано или загуљено
парче коже или нешто од мишићног слоја , треба и тај лапаћак
опрати, па само ако са неким партијама виси о уду рањеном , ваља
га наместити на његово место , те притегнути убрусцем да се не
може маћи с места . Види се да и народни хирурзи покушавају за-
рашћивање per primam intentioneт, шта више и код здераних рана ,
код великих рана од кумбаре, утежу мекане делове рањеног уда
са свију страна , да би колико толико смањили рану, па је при-
вијају некаквим житким мелемом . Како је тај мелем састављен
о томе не говоре нар . видари . Ако се уз пркос тога чудотворног и
тајанственог мелема, ипак пође разгнојавати савезно ткање међу
мишићима , и поткожно клетачно ткање , ако пођу Флегмоне низ
Фасције, онда нар . ранари забадају свој ножић на сваком меканом
месту где осете под прстом заталасивање гноја, па га тако испусте,
а после завлаче у сваку таку операционску рану фитиље (Bour-
donets ) , намазане обичним мелемом. Све се ране два пут на дан
испирају и на ново привијају.
Врло карактеристичну црту народних хирурга прича г. Вук
Врчевић у поменутом рукопису (в. изворе ) . Он је 1854 заједно с
кнезом Данилом од Црне Горе, био очевидац ове сцене на Цетињу:
Делила два бесна момка мегдан (дуел) с јатаганима. Један од њих
двојице рани другога тако тешко да му „ из ране одушује крв, и
дим из прси . “ Црногорски први ранар, Марко Иличковић, сасу му
на ту рану две оке вина белог, па га ухвати те стаде трести, као
кад се бачва исплакњује, па по што га је неколико пута тако „про-
муљао , " нагну га на ону рану, те изручи вино, које беше поме-
шано с крвљу, а насу друге две оке чистог белог вина, те изапра
грудно дупље још једном . Кад и по трећи пут изапра вратило се
вино са врло мало крви помешано. Сад га је испод плећака добро
утегнуо а на рану мелем метнуо, који је наравно два пут на дан
 62

обнављао. За месец дана , човек је оздравио . На питање г. Вр-

чевића, за што ранар онолико испира вином , ево шта је чича
Иличковић одговорио . „ Ми смо , господине, про паса подијељени и
имамо под (Diaphragma) између дроба и више паса. Да га нијесам
онако опрао вином, крв би му шјела на под, па кад нема да негђе
одуши, сагњела би му, и могао би ласно умријети . А кад ја њега
изнутра очистим, рану коју гледам лако ми је лијечити. “
Прочитавши ово и нехотице се опоменух једног енхондрома ,
који г. проф. Билрот у Бечу, преклане, одруби (ампутова) са ребара,
где се после остатак од гуке разгноји, те испаде парче колик талир
из свију слојева предњега зида на грудноме кошу, те се отвори
савршено слободна комуникација између атмосфере и плеврине кесе.
Ту смо ми сваки дан за шест недеља испирали и исплакњивали
дотичну половину груднога коша скоро исто онако као и ча-Илич-
ковић, само с том разликом, што ми узимаемо раствор од надман-
ганског калија (Kali hypermanganicum ) у место белога вина. Према
општим досадашњим појмовима у хирургији да сваку и најмању
раницу на зидовима груднога коша (Thorax) ваља што ерметич-
није заптивати, нама се билротовим ђацима и помоћницима
учинила ужасна дрскост онако поступање са плевром, и ми држа-
смо да само онако Ђенијалан и одважан оператор, који се ни у
чем не држи шаблоне , већ само свога здравог разума и анатом-
ског познавања човека сме учинити нешто , што је за све друге
хирурге : noli me tangere ! А оно међер ча-Марко Иличковић одавно

ради таке дрскости !

Ране на трбуху (Vuln. abdominis ) . Ту се намешта врло ориги-
налан шав (Sutura). Прислони се буба клештавац уз рану , који
одмах својим клештама стисне обе усне од гриза ( ране) . Ако је
рана подужа, онда треба повише тих буба. Како оне стегну целу
рану, одмах им се престриже задња половина (по танкоме ). — У
најновије време опазило се у хирургији да је најбоље шити или
свилом или врло Фино усуканим животињским цревима, јер то су
органске материје које много мање дејствују као „ страна тела “
него конци од метала, игле, серфине, и т. д. Ето и народна хи-
рургија избегава метал, она употребљава читаве животиње које за-
ступају Serres fines ... -
Ако је не само предњи зид трбушни , него ако је и црево ра-
њено (Vulnus intestinum) , ваља рањенику давати да једе сваки дан
по 20-30 тестаних зрна (која се умесе колик орах) , у којима је
упечено и зечјих длака, „да би те длаке дошавши до ране у цре-
 63

ву зачепиле рупу, као што би се грлић на боци ( флаши) зачепио

вуном, “ сигурно да остало што иде кроз црева, не би испадало у
трбушно дупље. Судећи по томе правилу, народна хирургија као
да познаје огромну опасност која произлази отуда кад се трбушна
опна (Peritoneum) дражи страним телима ! Шта више уз поменуто
правило иде и ово : Не ваља ни по што рану на трбуху затво-
рити, док се год човек не увери да је црево зарасло ...
.
Па чак и трансплантације несу непознате народном оператор-
ству. Оно зна да парчета коже, одсечена савршено из њихове свезе
са телом, могу ипак да прирасту на истом или на другом рања-
вом месту тога или баш и туђега тела. Тако је црногорцу Иву Марти-
новићу, коме су у љутом боју били одсекли нос, намештен тај исти нос
на своје место , привезаше га добро, протакоше му кроз обе ноздрве
не'аве цевчице, да би дисати могао , и да не би ноздрве зарасле (?) , и -
за 40 дана нос је био потпуно срастао са својим старим земљиштем,
-
само се из близа могла видети белега где је био одсечен.
Уједне ране (Vuln. morsa) такође су познате народу. Кад уједе
змија ваља рану иглом на све стране избоцкати, па онда често
мазати уљем од штипаваца (шкорпија). Осим тога добро је на њу
привијати траву дупчац и прогутати који залогај те истуцане
траве. Кад уједе осињак или пчела, ваља уједено место трљати ву-
неном крпом, н. пр. сопственим Фесом , и. т. д. Кад уједе шкорпија,
ваља рану намазати уљем у коме је акреп иструнуо , па се не ће
нога (или рука, што буде уједено ) ни надути, а камо ли да човек
од тога умре. - Кад пас уједе, најпречи је лек : привити длаке
од истог пса, који је ујео . То је тако опште призната мера да
ми имамо и народну пословицу : „ Који ме пас увиједао, његовом
ме длаком лијечио “ . Ако случајно то не помогне, или се тај лек
не могне набавити, ваља наместити на свако место где је псећи
*
зуб заглабио , зрно пасуља. - Најзад кад уједе бесан пас па се
бојати ужасне Lyssae, ваља ставити зрно пасуља на саму рану
па привити крпом наквашеном у води и сирћету. Interne ваља пити
•
прашак од муха бјеснуља , који се добија овако : најпре се мухе
прже у тави (тигању) на ватри дотле док их човек може међу
прстима размрвити , па тај прашак ваља пити у води дотле ,
док се не почне крв мокрити, јер то је знак да болесник не ће побес-
нити. Осим тога ваља јести кубичне комадиће хлебне коре на којој
су написана слова оне исте тајанствене формуле, коју при бајању
споменуємо код главобоље, и која је позната од јадранског мора
чак до Тимока. Најважније правило кад човека уједе бесан пас
 - 64

то је, да најпре и пре свега пасом или марамом утегне уједени

део тела повише ране, „ да се не би покварила сва друга крв по жи-
воту “ а после испирати рану сирћетом или љутом ракијом и т. д .
И за намете, или подљуте ( Morbi accidentales vulnerum) рана
зна народна хирургија. Црвени ветар (Erysipelas ) лечи се махом ба-
јањем, само по варошима намажу болесни део уљем па поспу ситно
истуцаним травама, које махом јако миришу. - Много већи страх.
и с пуно права, задаје живи огањ, живина на ранама (Diphtheri-
tis, Gangräna nosocomialis) као што се из ове народне пословице
види : „ Тако ме живина не точила ! " За ону рану кажу да је на
њој живина, кад се разрасте око себе, па не ће никако да зара-
шћује него све даље гризе око себе. Таку рану посипљу народни ви-
дари угљем од липова дрвета, које се запали трвењем, па се угљен
иступа каменом на камену. — У Боци се за таку рану, која не изгледа
како ваља а све даље око себе точи, каже : рана се канкарала (од тал.
Cancro, рак) , али како , по казивању г. Врчевића, „ те ране највише
долазе на голијенима, “ то не ће бити никакве свезе између њих и
карцинома , него ће то бити проста ulcera cruris. - Кад се раз-
рањави месо око зуба , оно што зову зазубице (Gingivitis) где обично
ране дифтеритички изгледају, народни оператори углаве болесном
чељадету или живинчету - јер је ова болест и у коња честа
једну палицу између горње и доње вилице, па оштрим ножићем
одсеку све што је труло на деснима, па оставе да мало крви ис-
тече. За тим операционску рану добро посоле. Ако је опери-
рано на коњу, он већ сутра дан гризе сено , које пре није хтео да
дарне. Ево како ча - Крсто Медиговић лечи ране од живине . Најпре
саструже све што је „ гњило и труло месо “ на рани дотле док не
потече крв из свију крајева ране, за тим привије на њу некакву
врло слану рибу ципо ( од тал. Cievolo) из саламуре , која тако
уједа својом пресланошћу, да болесник јауче од бола , и остави ту
рибу до 20 сахата на рани. Сад је живина отрована , али опет,
сигурности ради , ча-Крста, кад скине рибу с ране, испере је нај-
љућом ракијом, па тек онда привија на рану свој мелем од жутог
воска, зеитина и камфора. - Није ли то рационално поступање
са дифтеритичким ранама, па баш по начелима најсувременије
научне хирургије ? Та то је гребање гангренозних партија ране,
само у место Фолкмановим кашикама каквом простом бритвицом ;
та то је каутерисање таких до здравог меса очишћених рана , само
у место са Acid, nitric. fumans, или са раствором подхлорнога гвожђа.
или са пастом од хлорнога цинка , или са концентрисаном кар-
 - 65 -

бонском киселином, са тако сланом рибом која већ спада у Са-

ustica. То је каутерисање дифтеритичких рана, врло слично ономе
што га препоручују најновија искуства и експерименти (види моје
две расправе у „ Гласнику срп. ученог друштва " свеска 29. стр . 70 .
„О лимфолипћењу, “ и у свесци 33. „ О каутерисању рана у опште
и о каутерисању разголићених вена на по се “ ).

б). О сломљеним и уганутим костима (Fracturae ossium).

Не казује се по чему познају народни видари да је нека кост

сломљена. Али чим се он увери да је тако , одмах трља врућим
уљем оно место где је пребијена кост, докле је уложи како је пре
била т.ј. докле уклони дислокацију преломака (Fragmenta). За тим
узме повесмо лана , прошири га мало у средини , те на то место
саспе два беланцета од кокошињих јаја, а поврх њих посце ситно
стученог коцеља или стипсе (alumen ) . То се намести на самоме
месту где је кост сломљена па се утегне убрусцем или појасом.
Осим тога наместе се две улоге (или удлаге , дашчице , Schienen) ,
које су дугачке као и сломљена кост, а широке три четири прста,
па се и оне добро утегну. Тај завој лежи недирнут осам дана, и
болесник за то време не сме ни мрднути повређеним удом. После
8 дана , и после 14 дана скида се завој те се тако исто намести
нов , само се трећи пут не мећу више улоге . У млађег чељадета
држи се да је кост за три недеље већ зарасла, ако је старије, оста-
вљају му завоје и по месец дана и више, „јер је теже приљубити
стару кост, него младу. "
Као што сам у чланку о „Народним лекарима и њиховим бо-
лесницима " споменуо, у пожаревачкој нахији прави један народни
видар непокретне завоје од цигаља истуцаних , сапуна , вуне и
тако даље.
Кад ко с висине падне на главу , или ко кога удари каквим
тупим оруђем тако силно по глави да му сломи коју кост у ло-
бањи (Fractura ossium cranii) , а то познају људи што повређеника
глава боли, мрче му свест, мрака му пред очима, и онда се каже
да му је „пошла крв на мозак. “ Народни видар одмах предузима
операцију којој је мета да уклони крв с мозга , и та операција
није ништа ни мање ни више него права - трепанација ! Најпре
се бријачицом прекине кожа у накрст до саме кости , за тим се
окрајци кожни поткупе истом бритвом , која дакле заступа и ра-
спаторијум и којом се разголити парче лобање колик цванцика
(плета). Иза тога се нарочитом справом која се зове трапан (sic)
НАРОДНА МЕДИЦИНА У СРБА. 5
 66 — >

на томе разголићеном месту лобање дотле „ трапана “ док се кост

скроз проврти, док се извуче обло парче кости као плета. Сад се
привеже на какву затубасту иглу парче фина сунђера, те се њиме
покупи крв, рад које је оперирано . По што се сва просута крв с
мозга покупи , онда се на ону рупу у лобањи намести онолико исто
парче из коре тикве водењаке, и најзад привија се мелем, те под
њим зарасте и рана у кожи и она у кости , јер оно парче тиква
„ сагњи.“ Народни оператор држи да ће се парче тикве пре ре-
зорбисати него парче некротичне кости, не знајући сиромах да се
и много компактнија кост (зуби од слона) оједе и резорбише ако
је довољно дуго оставимо н. пр . заглављену у каквој коштаној рани
на човеку. Шта више он је убеђен, да рана „не би никад зарасла “
кад би се истрепанисано парче кости опет уметнуло.
Овде ће бити удесно да споменем једну групу коштаних по-
вреда, које их истргну из њихових природних свеза. То су они слу-
чајеви кад човек угане, ишчаши, извине који зглавак на руци или
на нози (Luxationes) . И за ову групу повреда имају у народу на-
рочити ећими, који само намештају руке и ноге , и за западне кра-
јине каже господин Врчевић да „ нема села у коме не би било ових
ећима. "
66
Кад је уганут зглаває у рамену или „ иза шаке, " болесника
Држе два човека, а намештач ухвати за ишчашено парче па дотле
вуче докле зглоб не штукне, (т. ј . док се не зачује и не осети
како јабука угануте кости ускочи опет у своју чашицу) . „ Сад је
на мјесту ! " рећи ће скоро сви у један мах.
Ти намештачи разликују оштро да ли се при каквом ишча-
шивању та и та кост угане на више или на ниже , на једну
или на другу страну од своје чашице. Ако се кост угане на ниже
од своје чашице, намештало узме повеће клупче пређе, стави га
(н. пр. ако је раме угануто) под пазухо, те онда преко тога клупка,
које му је ослонац (ипомохлион ), превија руку дотле док кост не
искочи на више, у своје чашице. По патолошком схватању, које има
у народу, о болести што се зове запало месо (немачки Hexenschuss) ,
ваљало би и њу овде наместити. Терапија је код те болести ово:
Ваља положити болесника потрбушке, трљати му ртеницу 5-6
минута врућим уљем, покрити је четвороструком врућом криом,
па кроза њу ухватити толико меса зубма, да се на њему подигне
болесник са земље ( !) Међу тим кажу да се и самим трљањем и
врућим крпама може излечити од те болести ! ...
 -- 67 -

в). Премрзнућа (Congelationes)

Догађају се чешће у планинама нашим, где човек мора по
неколико сахата да пешачи у снегу у коме још нико није стазе
пропртио . Ево какво има правило у народној хирургији за пре-
мрзле ноге и руке. Ваља их пре свега трљати дуго снегом, па тек
постепено навикавати и уносити у топлоту. Принети смрзнуте удове
ватри строго се забрањује , јер би та смрзнута парчета одмах
отпала.

г). Запаљења меканих ткања, без спољашњих узрока.

(Phlegmones).

Овамо спадају сва запаљења без икакве травматичне повреде ,

онако „ на здраво “ . Међу тим од ове огромне серије , народу су
познате само ове болести :
Злић или поганац или непоменик (Panaritium) , запаљење пот-
кожног клетачног ткања на прстима од руке , које често полази
од саме покостнице (Periost) . Најпре се код злића привија каква
му драго трава да би што пре „ сазрео , “ т . ј . да би инфилтрација
престала, а да би се почело гнојење. За тим се привија кокоши-
њег сала, свињеће масти, црног лука, или врућег кокошињака, да
-
би се што пре провалило . Кад се провали : ланеног семена, за-
мешеног у врућој води, или ко тога нема, вареног слеза.
Црни пришт ( Carbunculus) . У босанској Посавини умире врло
многа чељад од оте болести. Најсигурније се лечи машћу противу
црног пришта (?) , али помаже и притискивати пришт голом коко-
шјом задњицом, „јер она толико отрова повуче у се , да кОКОШ
одмах крепа ; “ за то ваља одмах узимати нове кокоши , док једна
после тога притиска не остане жива, јер онда је сав отров изва-
ђен из пришта, и онда болесник поуздано оздрави ; најзад добро
је привијати, а и пити нишадор , исто тако притискивати пришт
―
угрејаним бакарним новцима.
Заушнице, подушнице (Parotitis ) . Око целог врата наместе не-
опраног руна, а јутром и вечером мажу угрејаним уљем надувена
места иза ушију и испод њих. У тој болести чувају се људи као
да су богиње на њима.
Ушобоља (Otitis). Код те болести ваља да каква дојиља на-
музе мало свога млека у боно ухо, које се после запуши памуком
или вуном. За тим ваља 24 сахата лежати на другом уху.
Ницина (Supur. gland. lymphat.) је заједничко име за разгно-
јавање лимфних жлезда , било без узрока споља ( као код шкро-
5*
 - 68 -

Фулозних особа) , било рад какве травматичне или специфичне по-

вреде. И овде се најпре привија све оно што и код злића, да би
гнојница сазрела. Чим омекша, народни је ећим просече бритву-
лином (Federmesser) , испусти гној па онда напуни рану љутом
ракијом. Дакле и овде иде каутерисање одмах иза операције.
И вод папчаника, разгнојавање које спопада козје ноге, те им
папци поотпадају, и од кога су пре све козе липсавале, сад ра-
секу губе за времена , не чекајући да се саме провале, и напуне
ране паклином - катраном - па стока оздрави.

д). О килама. ( Herniae.)

Килавца легну на узнак, па му свежу обе ноге, сваку обашка

за греду, те му стоје ноге на више. Килореџа (специјалиста за
видање кила) му размакне ноге, те седне између њих, и стане вру-
Һим уљем трљати мошнице . Ако за један сахат опази да мошнице
омекшавају, и постају мање, он настави трљање, ако не, остави
да килавац онако везан лежи до сутра дан у јутру, па ако треба
и до прексутра у јутру. За то време храни га само шјерчаним
крухом ( „ да му не би пријева од јела забрекла “ ). Ако црева не ће
никако да узмичу на се , онда килореџа распори кожу од мошања,
па тражи место на коме је опна пукла (јер народне килореџе не
знају за препонски канал, Canalis inguinalis, него држе да има не-
каква кожа која дели дроб (Viscera) од мошања (Scrotum), па кад
пусне та опна membrana онда пропадну црева у мошнице,
онда он окилави ) , те једним гвозденим инструментом налик „ на
глијето “ (длето) тиска црево мало по мало натраг у трбух, докле
га не сагура са свим. За тим се на месту где је опна пукла при-
вије једна трава , „ под којом она за 24 сахата зарасте као да није
никад ни пуцала . “ Па и кад килореџа није приморан да просече
мошнице, него самим трљањем и положајем килавца утисне прево
у трбух, он опет привије ту траву, којој нико имена не зна , те
она кроз кожу од мошница учини да опна зарасте .... О прикле-
штеним килама (Hernia incarcerata) нема ни спомена код мојих
аутора.

ђ). Гуке (Tumores).

И ако се по вароши зна за ужасне гуке које се једним оп-

штим именом зову рак (Carcinoma ) , опет не могох наћи ништа
специјалније о њима ни о начину како се сам народ од њих лечи .
Од забележених гука имамо само :
 - 69 -

Мртво месо (Lymphomata) , које управо и није никаква гука

у правом смислу, која би била састављена од ткања која су у са
свим другом склопу него што се обично налазе у човечијем телу,
које би биле новорасти (Neoplasmata ) , него је то проста прехра -
њеност лимфних жлезда. Тако исто и
Мрча кост, мртва кост (Atheroma) није никаква гука proprie
dictu него ретенционска циста, заптивена и од свога нагомиланог
секрета раширена лојна жлезда (Glandula sebacea) . Ево како народни
хирурзи лече од оте болести : забоду једну драчу од црног трна
или тако нечега, дубоко у гуку, докле год улази без отпора твр-
дог, па је онда не ваде за 24 сахата . За тим се извади трн и
привија мелем који „ извлачи сукрвицу и некакву материју “ , добле
(баш) девети дан зарасте, и „ мрче кости нестане за свагда. “ Забе-
лежен је и један црвени ветар на некаквоме Ришњанину, на коме
је специјалиста за мрчу кост, један Црногорац, оперирао трном.
Тај је болесник умрьо од тог црвеног ветра, на велико чудо опе-
ратора који се „ од чуда кршћаше шта се учини “ . -

е). Кожне болести (Dermatitides).

Уљезина, пљускавице, руса, водене красте, красте, фрус, казамак,

све су то синонима за екзем (Ekzema) кожни. Може бити да свако
то име значи нарочиту форму те болести, као што се н. пр. за
скорашњи акутни стадијум екзема каже свагда уљезина, а кад се
све укори, красте. Разликују се такође и пљускавице по глави
(Ekzema capilitii). Ево како се лечи од те многоимене болести :
расквасе коре водом од слеза , докле попуцају те их је лако
љуштити, па онда се на рањава места облажу крпе, поквашене
у јаку ракију лозовачу из прве боваре ( суд за пециво ракије) . –
Шуга , свраб сраб (Scabies) позната је у свима крајевима
нашега народа, и читави окрузи болују од ње. Као год што у на-
учној дерматологији има непрегледни низ разних масти, уља и т. д.
противу шуге, тако и у народној, и као год што у сваком таком
угвентуму има сумпора, тако и у сваком народном мелему.
У Босни се лече од шуге : смешом од соли , мокраће , сока
из траве росопасти ; машћу од сумпора , уља , велике соли (? ), ли-
мунског сока и барута. Свака се маст највише растире по згла-
вчаним прегиблима , и то свако друго вече. По што се болесник
и трећи пут намаже, треба да се сутра дан цео окупа , у лу-
шији (?) , и да обуче чисте хаљине.
 70 -

У приморју се лече машћу од сумпора , пушчаног праха ,

зеитина и зеитинског талога. Њоме се маже шугавац три четири
вечера, док усахну све „ пувице “ (Eflorescentia ?), па онда се купа
у води од варених листова злољесине (Oleander) . Међу тим му се
хаљине добро оперу и осуше . -

ж). Болести сполних органа. (M. org. genitalium) .

У целој народној медицини брижљиво се избегавају болести

сполних органа. Толики је то зазор и срамота , да , докле о дру-
гим болестима има чак и специјална патологија и терапија каква
му драго , дотле за овај дугачки низ од болести имају само два
гола имена : за мушку половину : матрун а за све женске сполне
болести матица . Помиње се до душе да се од тих болести може
умрети
-
али опет за то , они који су до сад бележили народно
лечење , или несу могли сазнати , или их је било стид за „ таке
ствари “ распитивати ; еле ништа се више не помиње , осим то,
да се хлоротичне девојке лече јабукама које су начичкане гвоз-
деним клиновима као јежеви , да се жене од своје „матице “
лече пијући свако јутро на штину по 1/2 кашике трпезног масла
и 1/2 кашике меда ; — да се мушкарци лече од свог матруна , пу-
штајући крв на рогове или пијавице.
Што се тиче фрењка , господских болести, шкрљева ( Syphilis) ,
можемо рећи да су по варошима познати готово сви облици, по-
чевши од најпростијег канкова ( Blenorrtoea urethrae) , шангира
(Ulcus specif. molle et induratum) и њихових пратилаца мицина
(Bubo) и запаљења муда (Epidydimitis) па до најразгранатијих
облика општега фрењка у целом телу (Syph. constitutionalis , secun-
daria, tertiaria) . Лечење не бива ни по варошима само код лекара.
Као год што имамо адвоката по буџацима који испод руке гуле
просту светину , тако имамо по варошима нарочито за венеричке
болести назови -доктора , који врло много штете чине својим еро-
ичким средствима. Тако је њима н. пр . спрдња дати човеку нај јачи
раствор нитричког сребра (Arg. nitr. solutum) , да праве убризгавања
( Injectio) у мокраћну цев (Urethra) , која изазивљу најнепроходнија
стешњавања (Stricturae) тога канала , или сваки час метати боле-
снике „ на кад “ , при чему обично каде сублиматом од живе (Hydrarg.
subl. corr. ) те тиме изазивљу код болесника најгаднију саливацију,
и распадање десни . У варошима сваки, који је једном имао на
себи коју од поменутих болести , постаје назови-доктор за ту бо-
лест, лечећи са своја два три лекарска рецепта свакога познаника,
 - 71 -

за кога сазна да и он болује од некакве болести , налик на оно

од чега су му ти рецепти помогли.
Што се тиче раширености венеричких болести по народу у
касабама и селима, имам само једну нотицу за Босну : Фрењак су
први пут донели у Босну Османлије ( прави Турци по народности)
пре једно 70 година. Г. Јукић држао је да је та болест шкорбут ,
али судећи по знацима којима је описује нема сумње да је то
СИФИЛИС. Ево шта он о тој болести прича : Те болести има нај-
више у селима крај друма између Сарајева и Травника, дакле на
путу којим су највише пролазили Османлије и Арнаути. Она је
прилепчива. Ко год узме камиш или кашику у уста, којом се ка-
кав Фрењкави болесник служио , одмах се та болест и за њ при-
лепи. Свакоме који има фрењак шкоди проја и пасуљ (грах и
кукурузов крух). Врло много босанских лекара самоука лече ту
болест зрневљем (аповима , Pilulae) у коме има и живе. Фратри
су увидели да то није добро , јер после болест „ удари у ноге “ ,
па препоручују : каранфил , плави камен и белу пашчетину (?) ,
како да се душе прашак болесницима у грло , тако и за масти
којима мажу болесника , кад му Фрењак изађе на кожу.

ПИТАЊА

ЗА СКУПЉАЧЕ „ НАРОДНЕ МЕДИЦИНЕ . “

1. Чиме се баве највише становници вашега краја, и то шта

раде у које доба године ? --
2. Чиме се хране обично ? Како се готови та храна ? Какво
је обично пиће ? Претерује ли се кадшто , и у чему ?
3. Какве су куће и станови у вас ? Каква су врата и про-
зори, оџаци, патос, намештај, и т. д.
4. Како се облаче у вас у које доба године и према узрасту ? -
5. Има ли у вашем крају много болести и од чега људи нај-
чешће страдају ? Има ли у вас доктора и да ли их болесници
радо зову или не ? Шта мисли тамо народ о докторима у опште?
Има ли ранара, примаља; како се зову они који су данас на гласу
или, ако их сада нема, прича ли се за какве народне видаре који
су у вашем крају негда чуда градили ?
6. Има ли у вашем крају апотека и где ? Иду ли људи сами
да купе какав лек у апотеци, и који су ти лекови које они сами
купују?
 - 72 -

7. Држи ли народ у вашем крају да је свака болест од по-

кварене крви, од занемареног пуштања крви, колико пута у го-
дини пуштају и у које време, иде ли се берберу или ко се тиме
бави ? Држи ли се код вас да од киселих и папрених јела излазе
оспе по кожи и т. д. Обеђују ли чашу хладне воде коју угрејан
човек попије, и назеб од влаге, промахе, и т. д. да производи бо-
лести и које ? Држи ли се да је ова или она болест дошла наро-
чито од многог једа, и како се у таким случајевима поступа ?
Држи ли се да је неки дан у болести најважнији и који, дали 7-ми,
или 9 -ти или 21 - ви или други који ? -
8. Узимљу ли људи сами на чишћење, шта, и у којим слу-
чајевима нарочито ? Када се мисли да ваља на зној терати ? Да
ли се више употребљавају хладни или врући облози ?
9. Употребљава ли болесник своју сопствену или туђу мо-
краћу, у којим случајевима, да ли само за облагање или за пиће?
10. Чиме се хране болесници док су тешко болесни, у ва-
труштинама ?
11. Који се лекови, траве, воде, мелеми и т. д. употребљавају
у вашем крају ? Да ли се ствари употребљавају онаке какве су
или се приуготове за употребу и на који то начин бива ?
12. Има ли у вашем крају болести од тога што је неко на-
газио, или што му је неко „ учинио “ , какве су то чини , уроци ?
Јесу ли вештице узрок болестима и којим ? Шта ваља радити да
се човек сачува од чини и урока ,
13. Има ли у вашем крају баба које се разумеју у лечењу, или
видара и ранара који особито знају лечити кад ко сломи или
угане штогод на своме телу. Прелази ли тај занат са оца на сина;
како ли се наслеђује у фамилији, имају ли код вас таке куће и по-
родице за које се прича да од вајкада лече од тога и од тога.
14. Има ли много да се баје код болесника, које су бајалице ,
шта се ради и говори при коме бајању? Баје ли се више код спо-
љашњих болести или код унутрашњих ?

II.

15. У којим годинама почињу обично сполна спаривања код

мушкараца и женскиња ? Употребљавају ли се каква средства или
која храна на поткрепљење ?
16. Каквим се средствима служе девојке да не затрудне, или
ако су затруднеле да не роде ? Има ли у вашем крају предрасуда
да се за време прања и дојења не може затруднети, или оног још
 73 -

ужаснијег, да ће се мушкарац који је стекао какву венеричку болест

најсигурније излечити ако буде са невином женском ?
17. Која су средства и начини којима се у вас трудне жене
служе да изазову побацивање ?
18. Зову ли у вас при порођају бабицу, које су помоћи што
их оне чине ? Има ли каквих обичаја, молитава и т . д . при порођају?
19. Држи ли се код вас четрдесет дана после порођаја, чиме
хране родиљу за то време, чиме је лече кад је заболи сиса, и код оста-
лих болести иза порођаја? Шта се ради с постељицом ( кућицом) ?
20. Има ли при крштавању новорођених каквога врачања ?
21. Шта раде жене у в . крају кад им је време неуредно ,
кад имају бело време и болове у крстима, кад не могу да роде?
22. Чиме захране најпре новорођено дете, ако се брзо раз-
боли, чиме га обично лече ? Чиме отхрањују децу која остану без
матере, или коју мајке нису у стању да доје због какве болести?
Кад почињу оне мајке које саме своју децу доје, да их поред сисе
хране, и од чега им праве кашу ? Да ли се когод сећа да дете
кад вришти није увек само гладно већ да је можда жедно, и дају
ли кадгод одојчади воде да пије ? Купају ли често новорођену децу?
Доје ли дуго децу и колико ? У чему спавају деца, у љуљашци
или где ? Повијају ли децу чиме и како ?
23. Сматра ли се детиња жутица да је нешто што мора доћи
на сваком одојчету и тумаче ли се друге детиње болести тиме,
што жутица није изашла већ се свалила на очи, те је н. пр . с
тога дете добило очобољу ? Како се мисли о белим повлакама на
језику и у устима детињим, да ли се и о томе држи да је добро
и да то мора бити ? Да ли се штогод предузима код детиње жу-
тице, устобоље, очобоље, и шта ?
24. Кад буде детету већ неколико месеца, да ли се свака
детиња болест подмеће томе што дете добија зубе; да ли се у то
урачунава и кад дедету стану дебљати чланци у зглавцима рад
рђаве хране ? Шта се ради да би детету било лакше добити зубе ,
да ли му се само вешају хамајлије и то какве , од чега, или му се
трљају десни и чиме ? Држе ли и у вас да је пролив, што га
деца имају при пробијању зубића, нешто добро, што не треба
заустављати ?
25. Да ли се мајке веома плаше од сваког и најмањег тр-
зања детињег, и да ли и по селима зову трзавицу „ фрас “, како ли?
Зна ли се за више облика те болести, и кога се највише плаше?
Како лече децу од те болести?
 - 74 -

26. Да ли окривљују глисте и у вашем крају за многе де-

тиње болести, и то за које ; по чему познају да имају у детету
глисте, чиме их изгоне, и како изгледају обично те глисте ?
27. Зна ли се у вашем крају за какве болести што се детету
„ одреши пупак“ , јесу ли то болови у трбуху, шта ли ? Како се тај
одрешени пупак опет свезује ?
28. Кад се дете окрастави па се по глави и по образима ухвати
жута масна кора, како зову ту болест у вашем крају , и како је лече?
29. Шта мисли народ код вас о каламљењу крављих богиња
(пелцовању) , да ли радо дају децу да им се калами, или држе да
отуда многе болести долазе ?
30. Кад која мајка хоће дете да одбије од сисе , има ли на
нешто нарочито да пази, колико треба да је детету, у које се дане
најрадије одбије, треба ли се од чега чувати ?
31. Могосте ли штогод сазнати о животу дечијем , њиховим
играма, храни, оделу за време од када проходају па док не пођу
у школу или на други који посао ?

III.

32. За колико разних грозница знаду код вас , и како зову

сваку на по се ? Зна ли се или барем казује ли се да ова или она
грозница долази само рад овог или оног узрока, и који су то уз-
роци ? Рачуна ли се и врућица у грознице ? Да ли има, да нешто
ваља пити да човека не би ухватила грозница и како се то пиће
справља, а чиме се лече кад већ грозница стане хватати, да ли
се траже прашкови и капљице из апотеке, или се друго што узимље,
или се најзад нешто баје и врача, и како то ваља радити па да
поуздано помогне.
33. Које су од оних болести што се осипљу по кожи (оспе )
познате код вас и како се зове која ? Држи ли се да је и тим бо-
лестима крива нечиста крв и да ли се и у тим приликама чисти
крв средствима на чишћење, како ли ?
34. Шта се мисли о шуги, рачуна ли се и она у оспе од не-
чисте крви, чувају ли се људи од саобраћаја са шугавима, и како
се лече шугави људи, како ли деца ?
35. Има ли у вашем крају болест која спопада махом главу
и то где коса расте, и што се код ње ухвати кора под којом ће-
лави глава ? Држи ли се да се та болест може излечити и како ?
36. Зна ли се што о црвеноме ветру, од колико га руку има,
чиме га лече ?
 - 75 -

37. Разликују ли у богињама какве степене , и да ли држе да су

једне богиње опасније од других и шта се ради при богињама?
38. Има ли у вашем крају редња од шарлаха , и шта ваља
радити код те болести по мишљењу ваших земљака ?
39. Има ли код вас да страдају људи од ужасних болова у
зглавцима, нарочито у зглавцима великога прста на нози, и како
зову и како лече ту болест ?
40. Шта се мисли о назебу, које се болести добивају од њега ,
и како се ваља лечити од назеба ?
41. Држи ли се да је то болест, кад девојке немају никаквог
цвета у лицу већ су бледе као крпа, кад немају воље на јело , не-
мају уредну столицу , време и т. д. Како зову и како лече ту
болест? -
42. Шта мисли народ у в. крају о великој болести ( „пада-
вици " ) ? Шта држи да јој је узрок, и како се та болест лечи ?

IV.

43. Зна ли се осим лудила и бесомучништва још за коју бо-

лест мозга , има ли знакова по којима их распознају, и како се лечи
која болест мозга ?
44. Има ли какових предрасуда што се тиче чешљања косе ,
и које су ?
45. Шта се ради кад некоме улети или упадне нешто у око ?
Зна ли се за какве болести очију које поничу и осим тих страних
тела, колико их има различних, по чему се разликују и како их
лече ? Има ли у вашем крају видара који скидају бело перде из
очију , како и чиме врше ту операцију , какви су резултати
до сада били ? Шта се ради с разровим очима ? Шта, кад човеку
непрестано сузе лете преко образа ? Шта кад бадље унутра расту,
кад се навуче бело на рожњачи ?
46. Шта се ради, кад некоме непрестано зује уши, кад тече
гној из уха и т. д. ? Како се ваде ствари које упадну у ухо ?
Стоје ли минђуше у каквој свези са здрављем или болешћу уши-
ју и врача ли се штогод кад детету буше уши ?
47. Кад кога боли зуб , знају ли још који лек осим клешта, и
какав је то лек ? Ко вади зубе код вас и чиме ? Шта се ради кад
боле десни ?
48 Шта се ради кад некоме много иде крв из носа , кад на-
расту гукице које запуше обе ноздрве па човек мора кроз уста
да дише ?
 76 -

V.

49. Шта се ради кад човека гуша заболи, кад не може без
бола да гута ?
50. Шта ваља чинити кад се когод загрцне, кад парче зало-
гаја или ма шта друго улети у душник, у место у цев која носи
јела у желудац (једњак ) ?
51. Има ли у вашем крају много гушанаца и шта мисли на-
род да је узрок тим великим гушама ? Лече ли се људи од те бо-
лести и како - или се сматра гуша као лепота ?

VI.

52. Чиме се лечи од кихавице, од назебног кашља, кад не траје

више од неколико недеља, а чиме кад кашаљ траје по више месеца?
53. Зна ли народ за коју болест срца, за коју, и како је лечи?
54. Зна ли се за болест запаљење беле џигерице (плуће), по
чему је познају и како је лече ?
55. Како се зове у вашем крају суха болест (јектика), шта се
мисли о њеном постајању, кад се говори о другоме, а како кад
болесник говори сам о себи и зачетку те болести у себи ? Држи ли
народ да од те болести има лека, и која су то средства ?
56. Како се помажу људи кад их спопадне штуцање ?

VII.

57. Шта се ради против горушице? Зна ли се за коју болест желуч-

ну, од куда пониче, и како се лечи ? Шта ваља узети кад завија у
трбуху ? Како се лечи пролив ? Како срдобоља? Зна ли се за коју бо-
лест црне џигерице (јетре) , или су све жутице једнаке, и како се
лечи од жутице ? Шта се узима да би се човек излечио од водене бо-
лести, и које се управо болести у вашем крају рачуне у „ водену" бо-
лест ? Шта се ради да би се излечио болесник који пода се мо-
кри ? Како се зове болест кад се човеку на један пут прекине мо-
крење па не може подуже никако да мокри, и шта се ради про-
тиву тога ? Шта раде килави са својом килом, док у њој нема
никаких болова, а шта кад се кила заглави и упали ? Покушава
ли се да се црево угура опет у трбух, и ако то не пође за руком ,
има ли искусних видара који у таком случају какву операцију
предузимљу ?
VIII.

67. Гради ли се каква разлика међу надувима, или се сви ту-

маче подједнако, и како се лече ? Има ли мелема, облога, фластера,
 77

цицвара и т. д. који су кадри растерати надув , или „ извлачити "

ако ће нешто већ да се провали ?
68. Како ваља лечити пришт на прсту, а како црвени ветар
који отуда пође уза руку ?
69. Од колико руку има гука што расту на човеку, и шта ваља
од које ?
70. Да ли гнојнице ( кад се гдегод под кожом накупи гноја)
отворају тек по што „ сазру “ или раније, и чиме отворају , иглом
или бријачем ?
71. Шта раде људи кад се накупи воде у мошницама ?
72. Шта раде жене да се излече од прераширених набреклих
модрих жила по ногама и од гризлица (рана) које на таким но-
гама годинама трају ? Шта ради мушкиње, које мора много да стоји
у своме занату, противу таких истих жила и гризлица ?
74. Шта се ради кад некоме шикне млаз крви из ране ? А шта
кад помало али дуго тече крв ?
75. Како се вида рана од пушке а како засечена , и то како
испрва докле се не загноји, а како доцније ? Шта се ради код зде-
раних рана од тупог оружја, од гњечења ?
76. Шта се ради кад кога псето уједе ? Шта од пчелиног уједа,
а шта кад змија уједе ?
77. Шта се ради кад него сломи какву кост на руци или
на нози ?
78. Кад когод угане који зглавак на руци или на нози, ко га
намешта и како ?
79. Каквих има обичаја при смрти и укопавању мртваца ?
 ГДЕ ЈЕ ШТО .
на страни
Извори за проучавање народне медицине у опште, књижевност
предмета . 1
Приступ
Побуде за овај рад 3
Задатак популарне медиц. Њено обрађивање у Немач. и у нас 4
Како би требало да се обрађује ? . · 5
Практична корист од покупљене и пречишћене нар. медицине 6

НАРОДНИ ЛЕКАРИ И ЊИХОВИ БОЛЕСНИЦИ.

Народни лекари у Србији . 7
Народни лекари у приморју , Боци Которској , Црној Гори , Хер-
цеговини · 9
Карактеристика народних лекара 10
За што народ радије призива самоука него дипломис. доктора ? 11
Карактеристика народних болесника 12
За што су махом жене народни лекари ? 14

НАРОДНА ОПШТА ПАТОЛОГИЈА.

Хришћански поглед на болести и његов незнабошки корен · 15
Вештице и њихове чини 17
Народна патологија је хуморалистична 18
Изјашњавање појединих болести • 19
Прогноза, мерило за њу 20
Народна је медицина кадшто чиста омеопатија 22

НАРОДНА ДИЈЕТЕТИКА, ПРИМАЉСТВО И НЕШТО О ДЕЧИЈИМ БОЛЕСТИМА.

О назебу • 22
Само је дебео човек здрав 23
Храна. Дијететика зуба 24
Чега треба да се чува трудна жена 25
Народна правила за само порађање • 25
Грижа у детињем стомаку; о лежању родиља четрдесет дана . 26
Детињи клинови. Сопствено дојење деце · • 26
Докле се доји ? Како се одбија 27

НАРОДНИ ЛЕКОВИ.
888

Подела. 1. Бајање . 28
Од вриске детиње ; дечије хамајлије ; ако мајка нема доста млека;
при одбијању детета ; кад каквој мајци умиру деца . 29
 на страни
Од велике болести 30
Од црвенога ветра 31
Кад глава боли ; од далка 33
Од наступа 34
Од урока 34
Од мицине 35
Код намета и подљуте 35
Од жутице ; коме су вештице наудиле 36
Поређење са немачким народним бајањем 36
2. Домаћи лекови. Инфуза и декокта • 37
Биљке које се употребљавају · • 38
Животиње и њихови секрети и екскрети који се употре-

3444
бљавају 43
О мелемима 45
3. Лекови које народ купује у апотекама 46
Како делују народни лекови ?. • 47

СПЕЦИЈАЛНА ПАТОЛОГИЈА И ТЕРАПИЈА.

1. унутрашњих болести .

а) Органа за дисање. Катар у гркљану . • 49

Гуштер . • · 49
Задуха . 49
Сичија, суха, суха болест 50
6) Органа за крвоток . • 51
в) Органа за варење 52
Нузла, пољачина, Фрењак у устима , заушке 52
Крајници, штукавица, сврћи дроб . • 52
Подрасти или тврдине • 53
Округла гризлица у желуцу, грчеви у њему, крволипћења
из желуца и црева, шуљеви . 53
Издат, пролив, глисте, пантљикара, жутица 54
г) Органа за покраћу . • 54
Камење у мокраћној бешици . • 55
Кад човеку стане вода . • 55
Д) Живчаног система. Сунчаница 56
Замавица, главобоља, капља, с горе 56
5) Органа за кретање. Унутрашње болести, костобоља . 56
е) О заразама целог тела • 57
Богиње , врућица • 57
Грозница, срдобоља, колера 58

2. Спољашњих болести. Народна хирургија.

а) О ранама. Убодене и здеране ране . 60
Једна рана груднога коша. 61
Ране на трбуху, и цревима · 62
Уједне ране (од змије, пчеле , шкорпије , псета , бесан пас) 63
 на страни
Намети на ранама, црвени ветар, живина 64
Зазубице . 64
6) О сломљеним и уганутим костима . 65
Сломљене кости на лобањи, трапан 65
Уганути зглавци, запало месо 66
В) Премрзавања • 67
г) Запаљење меканих ткања без спољашњих узрока 67
Злић, црни пришт. 67
Заушнице, ушобоља, ницина 67
д) О килама . 68
1) Гуке . 68
Мрча кост . 69
е) Кожне болести, уљезина, красте, шуга 69
Болести спољних органа, матрун и матица . 70
Фрењак, шкрљево или господска болест . 70
Додатак.
Питања за скупљаче народне медицине . 71

BIBLIOTHEK
DER LANDESAN FERUNG

JUSTIZAS THEILUNG

SARAJEVO
24278.872
Narodna medicina u Srba.
Widener Library 003100761

3 2044 089 040 331