VLADIMIR DVORNIKOVI RASA I KARAKTEROLOGIJA RASNIH I PODRASNIH TIPOVA Na pitanja o svom poreklu, o svom trajanju i cilju, koja postavljamo

najpre kao ljudska bi a, a onda kao Srbin, Slovak, Nemac odgovore nam pru aju etnolozi, istori ari, antropolozi i drugi nau nici. Vladimir Dvornikovi je u svojoj knjizi Karakterologija Jugoslovena na najbolji mogu i na in sakupio odgovore od svih merodavnih autoriteta i dao nam na uvid fiz ki, du evni i duhovni profil naroda koji ive na ovim prostorima. Dvornikovi je sa ne to malo prekida u radu na ovom delu radio skoro dve decenije. U toku rada suo io se i vodio te ku borbu u dobavljanju materijala, naro ito oko nau ne literature. Ovo knji evno delo koje nosi naziv Karakterologija Jugoslovena ponovo je tampano 2000god. I zaslu uje punu pa nju. Rasnu podeljenost - i nejednakost - ljudi mi uzimamo u prvom redu kao prirodnu pojavu, kao to ima varijateta u biljnim i ivotinjskim vrstama.Negroida ili Mongola mo e i dete da razlikuje od belog oveka, ali kao nordijca, dinarca, armenoida sukobljuju se i prvi antropolozi kao Ripli, Deniker; Ajk tet. I tu smo ve u sredi tu istinskog problema rase i rasne podele ljudi ta je to ljudska rasa i u emu se sastoje osnovne rasne razlike me u ljudima? Jesu li sa rasom i telesnim rasnim obele jima spojena i izvesna rasna psihi ka i karakterna obele ja? Iako ve ovde moramo da anticipujemo jedan od osnovnih i nedvoumnih rezultata moderne rasne antropologije: da narod i rasa nije jedno isto ipak rase kao ustaljeni i nasle eni fizio-psiholo ki tipovi vrste ovek igraju zna ajnu ulogu i u stvaranju karaktera naroda. Narodi dodu e nemaju svoju rasu ali imaju svoju rasnu strukturu i rasnu istoriju. Antropolozi smatraju kao kriterij za pripadanje nekoj rasi: kompleks ustaljenih i naslednih anatomskih, fiziolo kih i psiholo kih obele ja. Nacija, jezik, vera mo e da se odbaci, ali rasa ne. Rasa se osniva na zajedni kom biolo kokm poreklu i razvojnom kontinuitetu. Sa rasom se ovek ra a; tu je osnovna i najdublja razlika izme u rasnih i ostalih grupacija ove anstva. Naj e e se me aju sa pojmom rase: jezik,narodnost i dr avne granice.U tome pogledu vlada jo i danas divlja, kad god i tendeciozna zbrka pojmova, ne samo u svakodnevnoj upotrebi re i nego, u zaostalim tragovima, i u samoj nauci. Uzalud je jo 1889 francuski antropolog Topinar (P. Topinard) na jednom nau nom kongresu naglasio da se nikada dovoljno ne mo e ponavljati injenica da rasa i narodnost nije isto, pogotovo ne u dana njoj Evropi. I danas jo mnogi smatraju jezi ne jedinice Indogermane, Semite, Romane, Germane, Slovene, pa ak i pojedine narode kao Engleze, Irce, Ruse zasebnim rasama.Da bi se videlo koliko je danas ve nebitno utvr ena ta distinkcija, citira emo nacionalisti kog i rasisti kog nema kog antropologa H.Gintera: Ima germanskih, romanskih i slovenskih jezika, ali nema germanske, romanske ili slovenske rase.Jezik i rasa stoje u nekom uzajamnom odnosu koji se ne mo e tako lako razotkriti, ali granice jezika nipo to nisu granice rasa niti su granice rasa granice jezika. Rasa i narodnost ne podudaraju se. Ista stvar sa jo povr nijim zamenjivanjem rase i dr avne pripadnosti. Nema italijanske, panske, gr ke i engleske rase. Glavni rasni tipovi dana njeg ove anstva nastali su, prema dosada njem stanju nauke, jo u ledeno doba geolo ke pro losti Zemlje. Izgleda da su tada na evraziskom kopnu u tri velika ivotna basena koji su bili nesavladivim preprekama (ledenim brdima) rastavljeni jedan od drugoga, nastala i tri velika kruga ove ijih rasa: Evropidi, Negridi i Mongolidi. Svaki od pojedinih rasnih krugova razvijao se i telesno i duhovno prilago avao u svom prvobitnom ivotnom bazenu na svoj zaseban i sasvim nezavisan na in i otuda ono ne to praiskonsko individualisano, u izgledu i karakteru tih rasnih grupa, koje se i

danas jo tako vidno razlikuju jedna od druge. Svaki dana nji, naro ito evropski, narod pretstavlja jedan rasni konglomerat.Svaka, i najhomogenija nacija ima svoj rasni sastav, svoju rasno hemisku formulu od raznih elemenata a isto tako i svoju rasnu istoriju koja je tom stanju prethodila. Ima nacionalno i jezi no homogenih etni kih jedinica u kojima nijedna rasa ne pretstavlja dominantnu ni brojnu ve inu. Antropolo ko lice dana nje Evrope i susednih delova Azije dolazi prvo u obzir. Po Ajk tetu, Fi eru, Lencu i Ginteru mo emo na povr ini zemlje razlikovati tri geografsko - klimatska pojasa rasa: 1.Svetlo obojene rasne tipove severne evropske nizije ( nordidi, isto no-evropidi). 2.Tamnije obojene rase okrugle, kratke lobanje-u srednjem pojasu ( alpinci, dinarci, u Aziji armenidi i turanidi) i 3. Crnokose dugoglavce ju nog pojasa (mediteranci, orijentalidi). Ispod ovog pojasa, ako uzmemo u obzir Afriku, nastavljaju se rase negroida, indida i dravida; ostali kontinenti ostaju van ove sheme. Sama pojava da su rase, i pored sveg me anja i migriranja, ipak uglavnom vezane za izvesne geografske i klimatske pojase oko kugle zemaljske zna ajna je za biologiju i poreklo rasa - bez obzira na podelu rasa i nazive, upotrebljene u ovom geografskom pregledu. Evropa je, uglavnom kombinacija ovih rasa: Nordiske, Mediteranske, (u Gintera weistsche Rasse), Alpiske (u Gintera astische Rasse), isto no - evropidne ili Balti ke, i Dinarske. U Evropsku sliku rasa ulaze jo i razne druge, Aziske i Afri ke rase (Armenidi, Orijentalidi, Turanidi, Mongolidi i dr.) Glavna telesna obele ja gore pomenutih rasa bila bi ova: Nordijci. Stas visok i vitak (oko 175m). Ramena sna na i iroka, noge duga ke.Lobanja duga ka (izrazito dolihokeflna), sa strane spljo tena, potiljak izbo en. Lice duguljasto, crte o tre, vilice izrazite. Usta su uska i tvrdo formirana, uvo maleno. elo je usko, ravno i natrag zavra eno: obrve ravne. Nos uzak i istaknut, u korenu visok. O i svetle, plave ili sive, srednje veli ine.Ko a tanka i bleda, sa providnim venama. Kosa plava ili crvenkasta, tanka, glatka i mekana; brada bujna. Varijante: subnordiska rasa i flische Rasse (tzv. Hindenburgrasse) krupno su gra ene; glava velika i okrugla (sistematsko mesto ovih rasa jo je nejasno i sporno). Nordijici sa Subnordijcima i drugim varijetetima, ine u raznim procentima ve inu u zemljama oko Severnog (Germanskog) i Balti kog mora: u vedskoj, i Norve koj, Engleskoj, Severnoj niziskoj Nema koj, Danskoj, Holandiji, Belgiji i severnoj Francuskoj.U ostalim delovima Evrope, naro ito u srednjoj Evropi i na Balkanu, nordijci su zastupljeni samo kao rasna manjina. Mediteranci. Maleni (oko 161m), U svemu sitnije strukture.Dolihokefali, uzanog lica i zadebljanih usnica. elo okruglasto i onisko, obrve u visokom luku. Nos uzan i izrazit, ravan ili povijen, kod nosnica zadebljao. O i tamno- sme e (crne) i velike. Ko a je tamnija, sme e pigmentirana i neprizorna. Kosa tamno - sme a ili crna, jaka i katkad kovrd asta. Mediteranci su najja e zastupljeni u zemljama oko mediteranskog bazena, u paniji, ju noj Francuskoj, ju noj Italiji, ju noj Gr koj i u jednom delu severne Afrike. Mediteranci su znatan element i u kotskoj, ju noj Engleskoj i Irskoj (zbog ega neki antropolozi i predla u naziv zapadna rasa) Alpiska rasa (ili tamni varijetet laponoida, po ekanovskom). Oni eg stasa (163m), kratkih nogu. Ljudi krupni, te ki, skloni debljini. Vrat obao, prsti na rukama kratki. Lobanja okrugla (mezakefali - brahikefali).Vili na kost iroka; brada obla, esto dvostruka, nije istaknuta.Zubi nisu sasvim zbijeni kao u ostalih evropskih rasa. Lice iroko, okruglo, crte neizrazite; este su kesice pod o ima i naslage sala. Usta povelika. U i otska u od glave. Nos kratak, tup i spljo ten. elo je iroko i oblo. O i sme e, malene i pli e sme tene nego u drugih evropskih rasa. Ko a u kasta ili sme a; nabori se rano javljaju i daju prevremeni izgled starenja. Kosa je tamna ili sasvim crna, debela i kruta, brada retka. Alpinci su rasuti po celoj srednjoj Evropi, naro ito u ju no-nema kim pokrajinama, a i van tih pokrajina. U Nema koj predstavljaju posle Nordijaca najja u rasnu grupu. U e koj ine (po Matiegki) relativnu ve inu od 33%. Isto no-balti ka rasa ili isto nievropidi (svetli varijetet laponoida, po

ekanovskom). Ljudi srednjeg ili omanjeg rasta (164m), irokih ramena i sna no razvijenog kostura; krupni i mi i avi. Vrat irok i kratak, ruke kratke i prsti srazmerno kratki. Lobanja velika, kratka i o kasta (brahikefali). Donja vilica iroka i glomazna. Lice iroko, spljo teno, bez izrazitih crta. Brada natrag povu ena. Usta velika, uvo veliko i pritisnuto uz glavu. Nos debeo, spljo ten i irok. elo je iroko i kvrgavo, obrve visoke. O i sitne, malo ukoso polo ene. Ko a otvorene boje, malo u kasta. Kosa vrlo svetla, u kasta; brada slabo raste. Isto ni-evropidi (baltidi) zastupljeni su velikim procentom na irokoj severoisto noj niziji Evrope, od balti kih pokrajina pa duboku u rusku stepu, a ra ireni su prili no daleko i na evropski zapad. Dinarci (ranije zvana Jadranska rasa). Stas visok i vitak (1,74m; po ra unu nekih antropologa od 1,73-1,78 Br. Male ), kosti jake i mi i i sna no razvijeni. Ruke i noge duga ke (longiliniska konstitucija). Vrat duga ak i sna an. Lobanja kratka (brahikefali i hiperbrahikefali), esto na potiljku ravna kao otse ena; teme visoko. Donja vilica izrazita, malo napred isturena i visoka. Lice je usko i duguljasto, crte o tre. elo je visoko, po iroko, natrag zaba eno, sa jakim eonim ispup enjima. Nos visokog korena, duga ak i istaknut, esto kukast (orlovski profil). Brada iroka i masivna. Usta iroka, usne jake. O i velike, tamno-sme e. Duboko polo ene. Obrve izbo ene i jako svedene. Ko a zagasita, sme a. Kosa sme a ili crna, ja e debljine, katkad kovr asta.Brada gusta i jaka. U novije doba antropolozi razlikuju nekoliko varijeteta dinaraca, naro ito s obzirom na pigmentaciju, lobanjski indeks i neka druga obele ja. Ove razlike zapa aju se i na Jugoslovenskoj dinarskoj teritoriji. Naro ito se isti u plavokosi dinarci koje je kerlj opisao Savide, tj. slovenske dinaride u podru iju Save, a Br. Male ih na ao u velikom broju u srezovima studeni kom, i kom, moravi kom, u Starom Vlahu, a naro ito u Hercegovini zapadno od Mostara. Dinarci u svom jezgru, zauzimaju duga ki zapadno-balkanski kre nja ki plato od Istre i Alpa sve do u Epir i severnu Gr ku, sa ja im ili slabijim ograncima u isto ne gorovite i severne panonske predele Jugoslavije. U manjem procentu oni se ire i daleko van toga podru ija u ju ne Alpe, u ju nu Nema ku i Austriju, pa i u severnu Italiju. Armenidi. Srednje visine, sna ni ljudi, disponirani za debljine. Lobanja brahikefalna, od ela ide strmo prema temenu tako da duga ak izbo en nos esto dolazi gotovo u istu ravninu sa eonom i lobanjskom usponskom linijom. Nos je jo ve i i du i nego u dinarca, povijen kao da visi iz lica. Lice je ire nego u dinarca, jagodi ne kosti ni e polo ene u smeru ka bazi nosa, brada sa vili nom ko u neizrazita i natrag zavra ena, tako da se u profilu dobija utisak pti ije fiziognomije. Usne debele, mesnate. Ko a je zagasite boje, pigmentacija kose i o iju tamna. Psihologija i karakterologija rase Interesantno je bilo osetiti neposredno u dve razne etape opa anja o tricu jednog pitanja koje mi se slu ajno nametnulo u nekoj gostioni koj ba ti u Neapolju. Ba ta puna publike, u dnu scene za umetni ki program. Meni nasuprot, za istim stolom, sedi malen, debeo ovek, crnih buljavih o iju. vrsto dr i dve stolice i unezvereno pogleda na goste i poslugu; vidi se, uva mesto za nekog. im se neko primakne, on e o tro Aspetto gente! i prite e stolice sve ja e. Nailazi i direktor lokala da interveni e. Re dve, i mome susedu samo to ne isko e o i od besa. Neapoljski dijalekt ru io se furioso pored moje glave, a zatim je tresnula i aka o sto tolikom silinom da je moj nero spresso(crna kava) otsko io ba italijanski temperamentno od stola i poprskao me po ruci. Neapoljac to i u vatri primeti, izdr i ipak borbu do kraja, otera najzad i direktora, ali se onda digne sa svog mesta i po e da izvinjava u visokom u tivom tonu. ta je ovde izbilo? Individualna priroda toga, recimo usepa Konsantinija? Italijanski nacionalni temperament ili rasna du a mediteranca? Ali situacija je uskoro donela i putokaz za re avanje ovog pitanja. Druga etapa gore opisane situacije; sve je

mirno, program otpo inje. Izlazi mlada, lepa i vitka peva ica. Spontano odu evljenje i pozdav burnim pljeskanjem. Pevanje slabo - ali buran aplauz je sve ja i. Kad, posle nekog vremena, izlazi i druga peva ica, sasvim suprotnih osobina: ni lepa ni mlada ni vitka, ali - istinski umetnica. U trenutku nasta gibanje, agor, ka ljanje, dobacivanje i najzad podrugiva ko imitovanje i glasni protesti. Peva ica prekida i o trim gestom ostavlja scenu; publika se triumfalno smeje! Prolazi jo nekoliko ta aka, kada, ko se ponovo javlja - ona ista ismejana i oterana peva ica! Publika se sme ka, ali ipak radoznalo uti. A kada je otpo ela jednu omiljenu opersku ariju, sve se uti alo. Pevala je savr eno italijanski lepoi preokret je bio u sekundi gotov: pobedila je. Delirij odu evljenja i buran aplauz; morala je ak i da ponavlja. Pre ne to si se mogao i sna i, raspolo enje toga sveta pro lo je kroz nekoliko minuta od razdra ene indignacije do eruptivnog odu evljenja. Dakle, ipak se nije radilo o gospodinu usepu Kosentiniju: tu je progovorio mediteranski ovek italijanske varijante! Nema grimasa kojom se sme ka mongolski ovek centralne Azije ne e biti samo vaspitanje jedne tu e nama strane kulture i sredine - kao to mnogi misle. To zna ajno sme kanje mi vidimo ne samo u Mongola centralne Azije, nego i u Kineza, Japanca, Kalmika i kavkaskih mongoloida, a svi ti narodi ne pripadaju istom kulturnom stilu. Pored nacionalnog i kulturno - stepenskog karaktera mora da se kriju u ove ijem tipu jo dublji rasni psihi ki i karakterni potezi. Ali, ovom pitanju valja pri i sa jo ve om merom opreznosti nego pitanju nacionalnog karaktera. Rasna du a, psiha rase, rasni duh i karakter!- za danas, na alost, ve inom samo puste i iroke fraze. Malo se ta ozbiljnije preduzimalo za otkrivanje te nesre ne i toliko zloupotrebljavane rasne du e. Dosada se re nik psihologije rasa sastoji ponajvi e iz fraza i krilatica, ka e A.Virt (A. Wirth), onaj isti koji je ba tu psihi ku antropologiju i psiholo ki kriterij rase proglasio najva nijim, ali i najte im problemom. I ostali su antropolozi, iako ne s tako o trim naglaskom, istakli: da rasni tip, rasni karakter zna i ne samo fizi ki nego ujedno i du evni karakter. Nau no uzeto, ne mo e biti sumnje da uz rasno telo pripada i rasna du a i rasni karakter tvrdi H. Vajnert. Fi er isti e da pored op te i osnovne du evne jednakosti u svih rasa izvesno ima i rasno nasle enih psihi kih razlika. Pojedine du evne crte u Mongola, Crnca, Melanezijaca i mnogih drugih razlikuju se od na ih. Rasne duhovne crte nasle uju se kao i telesne. Fi er dolazi do tog zaklju ka i indirektinim putem, na osnovu injenice da se u pojedinim rasama nasle uju i anatomske osnovice za izvesna du evna obolenja, pa prema tome i osnovice normalnog du evnog ivota. Istorija kao borba naroda i dr ava, u stvari je deo rasne istorije. Ma koliko da alimo izvesne preteranosti i zablude H. St. emberlena, ipak se ne mo e olako pre i preko injenice : da je sudbina naroda i dr ava uslovljena rasom, odnosno rasnom kombinacijom. Rasna psiha odr ava se, dakle, po mi ljenju ovih antropologa, ne samo u poznatoj konstanti temperamenta nego i u kolektivnim, socijalnim produktima, u dr avi i kulturi. I vrsta, stepen inteligencije, uslovljeni su rasom: Svaka rasa i svaki narod ima svoju meru osobene tipi ne inteligencije... ka e J. otki (Schottky). F. Boas, L. Gumplovicz, L. F. Clauss, H. Gnther, Eg. Eickstedt, Fr. Hertz, Otmar Rutz, K, Hildebrandt, K. Gerlach, F. Bachmeier, H. Hartner, E. Huntington, Bruno Petermann, Fr. Keiter, glavni su pretstavnici novije i najnovije psihologije rasa ukoliko se mo e ve sada govoriti o sistematskoj nauci pod tim imenom.Na nekoliko tipi nih primera iz te literature mi emo se uveriti da ni u pogledu objekta, kao ni metode, nema jo uvek nikakve saglasnosti. Sam pojam rasne psihe i mogu nosti neke rasne psihologije negiraju u temelju Miler - Frajenfels re ava stvar kratko: Fiziolo ki odre ene rase nisu nikakve jedinice sa psiholo kog gledi ta. Kao takve jedinice mi smatramo nacionalne karaktere. Miler - Frajenfefels negira rasni karakter u ime nacionalnog karaktera, ne ulaze i nigde, pa ni u svojoj Psihologiji nema kog

oveka dublje u zamr ene konce ovog pitanja. Milman je ve opasniji. Dodu e on samo referi e na osnovu prikaza statisti kih i testovnih ispitivanja rasnih du evnih razlika, naro ito golemog ameri kog materijala Gartovih istra ivanja, Milman se pridru uje Gartovom negativnom zaklju ku: da o psihologiji rase i rasnih razlika ne mo e biti govora. Rasa se ispoljava samo telesno! Ovom rasno-psiholo kom pesimizmu i negativizmu stoji nasuprot krajnji optimizam jednog Klausa, Volfa i Gintera. Dok u jednih nema ni govora o rasnoj psihi, ovde taj rasno - psiholo ki govor ide tako daleko da se npr. dolihoidi kratko i jasno ozna uju kao burni i dinami ki(Strmer und Drnger), a brahoidi kao ljudi strpljenja i konzervativnosti (Dulder und Bewaher, K.F. Wolff). Klaus ak i jedan osmeh deli na alpisku i nordisku polovinu, jedno u gornjem, a drugo u donjem delu lica, dok H, Ginter u svojoj rasnoj podeli uz svaki telesno karakterni lik daje kao ne to samo po sebi razumljivo i du evni karakterni lik doti ne rase. Na emu smo dakle? ta vrede dosada nje i negacije i pozicije? Ogledajmo, pre svega, pozicije - ono to je u injeno i utvr eno dosada. Za negativno je lako: ako pripazimo, ono e ve pri tome i samo proviriti. U tri stepenice mo emo da podelimo savremene rasno -psiholo ke poku aje: 1. Popularna ili polunau na psihologija rase. Ona se gradi malo na intuiciji, malo na iskustvu, malo na proizvoljnoj fantaziji - a najvi e na vannau noj tendenciji. O metodi nikako ne pola e ra una. Primer: Hans Ginter. Kao prelaz na vi u nau nu metodizaciju mo emo ovde umetnuti: rasnu psihologiju na osnovu analize kulture, kulturnog stvaranja i kulturnih istoriskih produkata. U Nema koj novijeg datuma uobi ajen je naziv kulturni bilans. Nauka koja na osnovu kulturnog bilansa ispituje psihi ke kvalitete rase, naziva se u tim krugovima antropologa kulturnom biologijom. Primeri A. Gehring, Mac Dougall, Fr. Keiter. 2. Egzaktno - nau na, jer radi sa testovima i statistikom. Telesni izgled rasnih tipova, fiziognomiju, mimiku, uop te ne uzima u obzir, ve ispituje svojstva, obdarenost, du evne razlike rasa, i sve svoje rezultate (pozitivne negativne!) ita samo iz protokola i testova. O metodama i izvorima pola e ra una. Primer: Th. R. Gart. 3.Fiziognomi ka i mimi ka intuitivno - empirska psihologija rasne du e. itanje rasne du e iz telesnog rasnog izgleda i mimike. Tuma enje rasnog tipa kao nosioca i izraza izvesnog du evnog stila. Ovo je poku aj autonomne, metodski u sebi osnovane, nauke o rasnoj psihi. Daje osnovicu za filozofiju rase. Metoda: analiza izra aja. Najbolji primer: Klaus (L. F. Clauss). Popularno - psiholo ki karakteri e Ginter pojedine evropske rase, naslanjaju i se na poznata tradicionalna mi ljenja o psihi kom tipu pojedinih krajeva u kojima preovla uje, po njegovom mi ljunju, doti na rasa. Rasnu psihu Ginter smatra samo dodatkom uz telesna obele ja i ne vodi mnogo ra una o tome da li se radi samo o rasi ili, mo da, o kulturno - istoriski i socijalno uslovljenoj psihi izvesnih delova evropskog stanovni tva.tako npr. karakteri e Ginter ovako du evnu provaliju izme u nordiske i alpiske rase. Nordijac je ose ajno hladan, bez strasti i temperamenta u obi nom smislu re i. Mnogom nordiskom oveku nedostaje - ak i po ose anju drugih nordiskih ljudi svaka ove ija toplina njegova hladna o trina razuma katkad upravo vre a. Nordijac to zna i za mnoge suvoparan ovek. Prema svetu, kao i prema sebi, nordijac stoji kriti ki i posmatra ki; mi ljenje i shvatanje stvarnosti u njega je razvijeno u visokom stepenu.Fantazija je sporija, ali u du evnom stvaranju smela, obimna i intezivna. Volja se isti e nadasve, a s time i strast za preduzimanjem i stvaranjem. Ose anje du nosti u njega je duboko usa eno i zato je nordijac strog kada sudi drugima. U te nji za delom i podvigom on zala e sve, pa i svoju li nost (herojska crta), ali je pri svemu tome utljiv, slabo izra ajan; mrzi pozu i teatralnost (glavnu oznaku mediteranske rase!). U sferi du evnog stvaranja nordijac je poletan do beskrajnosti, nosilac naj ireg mogu nog

ljudskog duhovnog obima- ukratko: najobdarenija rasa na kugli zemaljskoj. Kao du evnog antipoda nordijcu postavlja Ginter alpiskog oveka. Taj tip ispunjava ne samo deo Alpa nego i veliki deo Nema ke i susednih zemalja. Alpinac, omalen, obao,krupne glave i vrstog trupa po Ginteru je prototip malogra anina. Sabranost,sticanje, tesnogrudost - to je jezgro osti kog (alpiskog) bi a Plemenito, veliko, visoko, rasko no, juna ko, i velikodu no to nisu vrednosti za kojima ezne alpiska du a. Alpinac mo e da budedobar po ten i vredan ali mu je du a sitna, bez svakog poleta.Neindividualan, ste njenog duhovnog horizonta, on je sav prikovan uz stvarnost i sve uzima plitko prakti no, bez ikakve fantazije.Zavidljiv je, sumnji av, esto podmukao i mrzovoljan. Ovoliko e biti dosta da vidimo kako Ginter karakteri e superiorni i inferiorni rasni deo svoga naroda. Nama se ini da Ginterova ru na figura osti kog oveka ne daj ni karikaturu poznatog Mihela, jer ni taj nije Ginterov isti alpinac. Mihel je otvoren, a zna i da razmahne: ima u njega ju nonema kog bavarskog dinarizma. A to se ti e plemenitog - o igledno idealizovanog - nordisko du evnog lika, pomenu emo samo me ljenje Ginterovog zemljaka Miler - Frajenfelsa: Ono to u tom pogledu (tj. za psihologiju rase) daje Ginter, samo su proizvoljna uop tavanja i tvr enja za koja nema nikakvog dokaznog materijala. Dosta je da Gintereove teorije primenimo na njegove primere, pa da se sve dovede psiholo ki do apsurda. Sav sjaj pao je na nordijsku rasu. Me utim, same Ginterove karte pokazuju da ba nema ke zemlje sa prete no plavim stanovni tvom, Pomern, Meklenburg i Frizland, ne spadaju me u one koje su najsna nije formirale nema ku kulturu. R avo je pro la osti ka rasa.. a kada prelistamo slike osti kih ljudi na i emo tu Balzaka, Betovena, Izbzena, uberta i umana! Odre i jednom Balzaku polet, veli inu i lakomislenost, a Betovena proglasiti neplemenitim i neherojskim, to je uistinu apsurdno! U o i pada rasisti ka tendencija koja je, po svemu sude i, odlu ila u Ginterovoj rasnoj psihologiji. Stole ima se sprovodila denordizacija (Entnordung) Evrope, to zna i duhovno i kulturno opadanje. Nema ki narod treba da se ponovo nordizuje, da sam sebe ,,ponovo izgradi te njom ka nordijskoj rasi. Konstruisanje rasne du e na podlozi istorije, umetnosti, religije, ima, dodu e, neku konkretniju podlogu, ali na tome terenu te ko je o uvati se ne izvora nego celih reka i poplava gre aka. Tako npr. poznatoj Geringovoj rasnoj karakterizaciji romantike kao nordiskog, a klasike kao mediteranskog, ju nja kog umetni kog stila ne bismo se mogli pridru iti ve zbog toga, to se rasni nosioci tih stilova ne mogu tako lako razgrani iti a sem toga istorija kazuje da svaka umetnost prolazi svoj romanti ki i klasi ni razvojni stadij, stadij bujnosti sadr ine i do ivljaja i stadij forme i uravnote ene izra ajne kulture. I Homer je prema ranijim klasicima romanti an, a razliveni i fantasti ni Herodot prema strogo i sre enom Tukididu. U sasvim drugom pravcu kre e se statisti ka metoda na osnovi testova. Ona uzima na oko du evna svedo anstva i detaljna psiholo ka opa anja iz kojih se izvode zaklju ci na osnovu zakona velikog broja.Pomo u sistemskih ispitivanja ulnih funkcija, ineligencije, estetskih ose aja, muzikalnosti, takozvanih personalnih ose anja, stepena radne izdr ljivosti itd. izdaju se svedo anstva obdarenosti i sposobnosti pojedinim rasama. Amerika, sa kolonizacijom i radni tvom iz celoga sveta bila je pogodno tle da se poku a i ovakava statisti ka poredbena metoda.Gart je dao sintezu od 110 eksperimentalnih i statisti kih radova ove vrste, a rezultat je bio negativan. Interesantno je kako nema ki rasni psiholog Peterman (Bruno Petermann) dokazuje i Gartu i Milmanu (koji se Gartu pridru io) da u njihovom radu ima pozitivnih rezultata za rasnu psihologiju. Petermanovu kritiku ne mo emo ovde reprodukovati, nego napominjemo samo to da je ta no ukazao na jednostranost eksperimenata i statistike ove vrste, jer se tu ne meri prosek sa prosekom i jer je sumnjivo merilo npr. po inteligenciji, kada izdvojena inteligencija uop te i ne postoji, ve se pod tom rubrikom krije komplikovana smesa psiholo kih procesa iz kojih se jedino kao celine mogu

izvoditi i neki zaklju ci. Jasno se vidi: Peterman rekuri e na najponosniju tekovinu moderne nema ke psihologije, na Ganzheitspsychologie. Petrmanovo rezonovanje: da se iz fakta podjednakih testalnih umnih sposobnosti Evropljana, Kineza i Japanaca ne mo e izvesti zaklju ak, da me u njima nema nikakvih rasno psiholo kih razlika, sasvim je opravdano, tim pre to tek plan i arhitektonski princip, funkcija i upotreba pojedinih sposobnosti a ne njihov izolovano mereni stepen odlu uje u svakom, pa tako i rasnom du evnom tipu. Prirodno, javila se reakcija i su ta protivnost: Fiziognomi ka analiza izra aja! Novi po etak, od protivne strane. Ne testovni dokumenti nego sam fizi ki tip oveka kako je stao pred nas. Nikakva merenja, nikakva svedo anstva o sposobostima; samo direktno u ivljavanje u ive i konkretne egzemplare i tuma enje njihovog telesnog rasnog izra aja. Rasni tip i njegova mimi ka fiziognomika samo je izra ajni stil du e i ni ta drugo tvrdi Klaus. Ko ume da odgonetne taj stil u ove ijem liku na ao je klju za psihologiju rase. Dok psiholog testa i statistike sa dobijenim brojkama re ava glavna pitanja na svom pisa em stolu, - a da vi e i ne pogleda rasne egzamplere o kojima se radi analiti ar izraza sav se zadubio u proporcije i mimi ku igru lica u svakoj i poslednjoj crtici. On tra i svoje objekte gde god mo e da ih stigne, a najradije usred njihova miljea i posla; tr i za njima i na ulici i tra i ma kakav povod da zapodene razgovor.Zaustavlja amalina na ulici, nudi mu cigaretu i neopa eno ga snima, ukratko sav se izgubio u u ivljavanju u razne rasne tipove i njihove spontane gestove. Ako ustreba on e i u pustinju za beduinom ili u hram za pobo nim vernikom. Sve ovo radio je sa pravim fanatizmom Klaus (L.F. Cluss) i dao u svakom slu aju neobi nu i interesantnu psihologiju rasnih fiziognomija koja ve svojom smelom intuitivno u i originalno u zaslu uje pa nju. Klaus polazi od konstatacije da se i pozitivna prirodna nauka, pa tako i fizi ka antropologija, slu i platonskom idejom, idealnim oblikom i tipom, koji u stvari nigde ne postoji, ali mu se konkretne jedinke vi e manje pribli iju. Tako je uop te i do lo do postavljanja rasnih tipova. Nau nici bi ovo odbili kao insinuaciju nenau nosti, ali eto, na delu oni se i nesvesno slu e merenjem realnoga idealnim! Sposobnost da mo emo u duhu sagledati ideje, praslike svega to postoji, najbolji je deo ljudske mo i saznanja. Telesni rasni tip samo je izraz jedne duhovne ideje to je osnovna intuicija od koje polazi Klaus.Duhu je potrebna izvesna telesna formacija da bi se mogao na svoj na in ispoljiti i zato su telesni rasni tipovi samo sekundarni izrazi, sredstvo i spoljni oblikovani stil za i ivljavanje izvesnog duhovnog tipa. Iza telesnog i du evnog je zajedni ka oblikovana ideja (gemeinsame Gestaltidee), idealni plan odre enog ove jeg tipa. Telo je samo pozornica ili pojavno polje takozvanih rasnih obele ja kroz koja progovaraju du evni rasni tipovi i ivotni stilovi. Preama tome, telo treba shvatiti iznutra, kao oblik du evno uslovljen i zato je autonomna na gledanju rasne ideje osnovana psihologija rasa ujedno i klju i svake fizi ke antropologije. Tako daleko ide Klaus. ovek koji mo e u duhu da sagleda formativnu ideju, ne mo e na konkretnom oveku odmah neposredno da vidi i do ivljaj koji u telu tra i svoj izra ajni stil. On mo e da vidi samo fizi ki izraz, fiziognomiku, a du evnu silu iza tih znakova on mora opa anjem i u ivljavanjem, dubokim pro ivljavanjem tipa, iz - ose ati i u sebi do ivljajem reprodukovati. Sado ivljavanje, ula enje u ivotno iskustvo onoga koga ho emo da shvatimo to je jedini izvor za istra ivanje izraza. Razumeti izraz zna i: do iveti do ivljaj koji se u tom izrazu ispoljava. Metoda je mimi ka, a to zna i itanje stila u kome se telesno ispoljava idealni duhovni princip i stil rase. ta je to stilski zakon ispoljavanja? Klaus ga obja njava ovako: svaki do ivljaj izra aj ima svoju sadr inu, ono to se do ivljava, i stilski oblik, na in kako se do ivljava i ispoljava. U stilu je odre en du evni stav, na in kako je ovek stao prema svima svojim ivotnim sadr inama. Iz toga stila on ne mo e da iza e, i samo tako (durchaus und immer)on mora da do ivljava svoj ivot. Stil tela i njegovih izra ajnih puteva i smerova mora da bude jedno sa izra ajnim i do ivljajnim stilom du e. to je ja e razvijen i izra en gra evni stil

nekog tela e i jasnije zahtevati odre en i samo svoj na in du evnog izra aja pomo u toga dela. Du evni izra aj mo e samo onda da se potpuno i nesmetano ostvari na telu, ako njegov stil odgovara stilu telesne gra e. U svakoj rasi ima naglih i sporih, dobrih i r avih, lukavih i otvorenih ljudi. U svakoj rasi mo e da se telesno ispolji isto du evno stanje, recimo srd ba; ali stil kako e se u okviru nekog rasnog tipa du evno i telesno ispoljiti, bi e drugoja iji od stila srd be u nekoj drugoj rasi. I nordiski Englez kao mediteranski Italijan mogu da se naljute, ali e ljutnja u telesnom stilu nordijca izbiti druk ije, recimo crvenilom, stisnutim zubima, dok e u mediteranca brzo pre i u bu nu erupciju i lomatanje rukama. Ne svojstva, nego do ivljaji i izra ajni stilovi ine razlike nagla ava neumorno Klaus. Klaus nije mogao da ne oseti: da bi ovo odre enje bilo pre irok jer na kraju svaki ovek kao individua i karakter ima svoj duhovno telesni stil. Pita se, ta je stil kao rasa? I na to daje Klaus odgovor: Samo stilovi koji se kroz generacije nasle uju jesu rasni stilovi Prema individualnom je granica je time povu ena, ali prema narodu koji pored rasnih elemenata ima jo jednu skupnu tipsku ideju, nastalu istorijom i uop te svim vanrasnim i iznadrasnim faktorima, Klaus nigde ne povla i jasnije granice. Pre no to emo u i u kriti ku analizu Klausove ideje, treba da ga vidimo i na delu, na konkretnom primeru. Jasno je da e Klaus, kao Nemac, saglasno svom principu tuma enja iznutra, iz sado ivljaja, najdublje zahvatiti u rasnu ideju nordiskog oveka. Kakva je, dakle, du a koja treba isto i nekrivotvoreno da se ispoljava samo i jedino kroz poznatu nam telesnu strukturu nordijca? Glava, lice, ceo telesni sastav izra ava u jakim ritmi kim linijama pokret i dinamiku. Lice, od potiljka kao izba eno da zahvati u prostor; ruke i noge: vitke i sna ne poluge. To je ovek koji te i u svet i daleki prostor, ovek dela Leistungsmensch. Osnovni zakon svih njegovih oblika je zahvat i napad Ausgriff i Angriff. Na obi nom severnofriziskom seljaku, koji nije ni osvaja , ni ratnik, ni pomorac, pokazuje Klaus kako se ma i u malom krugu delatnosti ispoljava taj aktivni i samosvesni tip oveka. Mirovanje za nega zna i samo sakupljanje nove snage. I kada radi kao sluga, on zadati posao pro ivljava kao svoj, kao gospodar svog dela i cilja. Kao inovnik on ide za stvarnim, ne samo prividnim uspehom. U njega nema nijednog gesta, nijednog izra aja koji ne bi bio u vezi sa ispoljavanjem planskog aktiviteta. Ima ostarelih nordiskih lica koja izgledaju kao skamenjenja du nost.Pogled nordijca upravljen je u daljinu; najpre da posmatra, a zatim da pre e na delo. Nordijac je ovek koji sav te i iz sebe, u svet kao beskrajno polje akcije i stvaranja. Prema svom bli em nordijac je zatvorena priroda: Sve e nordijac lak e savladati nego rastojanje izme u oveka i oveka; u stvari, on to rastojanje uop te ne mo e da prevlada: ono ostaje i u najte njoj zajednici. Nordijac je uvek u du i sam; on ne trpi ni ije blizine. Sasvim druga du a progovara iz pojave rasnog mediteranca, recimo Italijana ili panca. Dok nordiska pojava svojom snagom i elasti no u te i ka delu i stvarnom uspehu kao najvi oj vrednosti, laki i gracilni mediteranac svojom pojavom, pozom i mimikom ho e pre svega da se li no ispolji, da se poka e i da se dopadne: Derbietungsmensch ka e Klaus izrazom koji se ne mo e sasvim adekvatno prevesti. Dr anje rasnog mediteranca pode eno je za okolinu, za dejstvo na druge ljude. Nordiski oblik diktiran je samo iznutra, mediteranski refleksom okoline. Zato je poza karikatura i potenciranost mediteranskog tipa.Nordiski govornik stoji pravo; ne ma e rukama daleko od sebe i gestikuli e samo toliko koliko je najpotrebnije za mimi ko nagla avanje. Mediteranac gestikuli e celim telom, ma e rukama, poskakuje i, kao u igri, u iva sam u svojim pokretima. Osnovni profil itave pojave isti je u mediteranca kao i u nordijca. Ali, vitkost i elasti nost u nordijca je samo pokretna snaga, dok iz mediteranca progovara pre svega forma, skladna zaokru ena, dopadljiva. Na mediterancu sve je ivo u lakim i ustreptalim linijama koje sa aktivnim zadiranjem u svet nemaju

nikakve veze. I on zahvata u svet i prostor, ali ne da ga savlada i formira nego da se ispolji pred svetom kao gledaocem. Prednjeaziska rasa (armenidi) podvojeni su ljudi i zato se na njima izra ava neka tuga, neizmirenost tela i du e. U prednjoj Aziji vide se ljudi koji izgledaju kao da vuku svoje telo kao neki nezgrapni teret. To je tip oveka koji je svoje bi e rastavio u dva suprotna principa, u duh i meso i jedno je prozreo i zanemario u ime drugog. Ideja ove rase je tragi no ose anje toga raskola i nostalgija za izbavljenjem i iskupljenjem. Zato Klaus dodeljuje ovom tipu ime ovek izbavljenja Erlsungsmensch, a stil njegova ivota Erlsungsstill. Svet mu je ne to neprijateljsko i otuda fiziognomi ka crta tajnosti i zatvorenosti. Nordijac ose a du u i telo kao skladnu celinu, kao jedan instrumenat u svet projicirane delatnosti. Prednjeazijac ose a du u i telo kao dve neprijateljske polovine svoga bi a. Zato se i u stilu, njegovog telesnog izra avanja opa a uko enost i slabija ekspresivnost. Aktivnost i snaga ne mo e da ga opija kao nordijca, on je telom zarobljeni Zwiespaltsmensch. Zato njegovo bi e i naginje sada jednoj sada drugoj krajnosti: ekstremnom asketizmu ili okorelom, cini nom materijalizmu. Poznati jevrejski tip samo je negativno nali ije i reaktivni oblik ovog duhovnog tipa. I u Klausa nalazimo onu tipi nu crtu koji je doneo novu ideju i nov program: da ne ume (ili ne e!) da smesti svoj prilog i kontinuitet i sastav ranije ste enih saznanja. Kao Frojd, Adler i mnogi drugi, i Klaus misli da daje apsolutno novi po etak. I on bi da razori sve starije temelje, da izradi autonomnu psihologiju rase, napu taju i sve dosada nje antropolo ke tekovine i preterano nagla uju i svoje otkri e. Psiholo ki rasni stil je pojam s kojim se mo e raditi (a radilo se i pre Klausa), ali to mo e da bude samo jedno gledi te izme u ostalih mogu nih. Otkrivanje planskog oblika i ideje rase ima svoju heuristi ku vrednost, ali Klausovu sugestiju: kao da bi se sve onake rase mogle izvesti iz duhovno uo ene ideje rase, iz jednog momi kog filma, - ne mo emo primiti, itoliko manje to i on sam, kako smo videli, mora da se slu i i fenomenolo kim opa anjem, prostije re eno: pribiranjem iskustva i empirskom indukcijom. Njegove skice pojedinih rasnih, tipova kao u sebe zatvorenih du evnih stilova, daju utisak kao da je jedan tip na en ovde na zemlji, drugi skinut sa bogzna koje planete. U njega svaka rasa dolazi kao neko zasebno udo, koje je palo s neba, a da ni po emu ne vidimo prorodnu genezu, uslovljenost sredinom, pa ni mogu nost prelaznih nijansa u kojima se, najzad sama stvarnost i sastoji. Platonske ideje predaleko su odvele Klausa. Ajk tetovi Osnovi psihologije rasa kao poku aj sinteze svih dosada njih rasno psiholo kih metoda i gledi ta, na boljem su putu, jer ra unaju ne samo sa intuicijom i fenomenologijom rasnih izra aja nego i sa okolinom, kulturom, psihopatologijom, psihologijom mase, pa i sa svedo anstvima testova .

Vladimir Dvornikovi Karakterologija Jugoslovena 1933