Kalemljenje vo aka na zrelo i prekalemljivanje vo aka Kalemljenje na zrelo Postoji vi e na ina kalemljenja na zrelo, ali se u rasadni arskoj proizvodnji

najvi e primenjuje prosto i englesko spajanje. Ostali na ini kalemljenja na zrelo se naj e e primenjuju pri prekalemljivanju vo aka. Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem-gran ica pribli no iste debljine (sl.96). Prvo se na podlozi napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljena ise ena gran ica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka.

Sl. 96. Kalemljenje prostim spajanjem

Kod kalemljenja kajsije, uzima se deo kalem-gran ice sa 3 4 pupoljka, a kod ostalih vo nih vrsta obi no sa po 2 pupoljka. Jedino se orah, zbog velikih internodija, kalemi sa delom kalem-gran ice koji naj e e ima samo jedan pupoljak. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem-gran ici, oni se spajaju i ve u jednim od napred navedenih veziva. Posle vezivanja vr i se premazivanje spojnog mesta i vrha kalem gran ice kalem voskom ili parafinom. Ovaj na in kalemljenja se primenjuje ako se podloge kalemljene o enjem na spavaju i pupoljak nisu primile i za podloge koje nisu okalemljene o enjem. Pored toga, mo e se koristiti za proizvodnju sadnica i to prete no jabuke, tako to se vr i direktno spajanje iz ruke, podloge i kalem-gran ice i onda se kalemovi dr e u sanducima sa piljevinom na temperaturi 3 5C, dok se ne

izvr i potpuno kalusiranje spojnog mesta. Takvi kalemovi se iznose i sade kada se uka u povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kalemljenje se obavlja u februaru mesecu. Me utim, mogu e je i kalemljenje iz ruke krajem marta ili u aprilu, kada krenu sokovi u podlogama. Ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu ve se odmah sade napolju u dobro pripremljeno zemlji te. Za kalemljenje na zrelo mora se imati gotov kalem vosak kako bi se spojno mesto kalema za titilo od vlage, vazduha, isu ivanja, infekcije itd. Mo e se koristiti hladni i topli kalem vosak. Topli kalem vosak mo e da se pripremi na jedan od slede ih na ina: Istopi se i procedi 1 kg smole od etinara, pa se tome doda 100 g p elinjeg voska i 400 g topljenog loja. Zagrevanjem se sve to rastopi u jednom sudu. Kada se ohladi on je tvrd i mora se pre upotrebe zagrejati. Izmere se jednake koli ine kolofonijuma, p elinjeg voska i smole i uz zagrevanje rastope. Uz me anje se dodaje terpentin. Hladni kalem vosak mo e da se pripremi na jedan od slede ih na ina: Potrebno je uzeti 730 g kolofonijuma, 75 g p elinjeg voska 75 g topljenog loja i 120 ml piritusa. Prve tri materije se rastope zagrevanjem, zatim se uz stalno me anje doda piritus. Izmeri se 1000 g kolofonijuma, 500 g p elinjeg voska, 300 ml piritusa i 250 ml jestivog ulja (po Kora u). Prva dva sastojka se zagrevanjem rastope i kada sme a po ne da se hladi uz me anje se dodaju piritus i ulje. Za kalemljenje treba imati vo arske testerice, vo arske makaze, no kresa i kalemarski no . Sav alat treba da je o tar i ist. Zakalemljenje treba imati materijal za vezivanje i kalem vosak za kalemljenje u prole e. Za vezivanje se koriste specijalne gumice, plasti ne trake, rafija itd. Bitno je da je materijal koji se koristi dovoljno rastegljiv kako bi se izbeglo usecanje veziva u kalem. Isti efekat se posti e, a kalemi se lak e vezuju, ako se umesto prostog spajanja primeni englesko spajanje (sl. 97). Ono se masovno koristi kod proizvodnje loznih kalemova i ne primenjuje se vezivanje kalemova, kao i kod oraha, dok se kod ostalih vo nih vrsta spojno mesto vezuje.

Sl. 97. Kalemljenje engleskim spajanjem

Prekalemljivanje vo aka Prekalemljivanje vo aka se primenjuje u slu aju ako je izvr en pogre an izbor sorti za odre ene agroekolo ke uslove, ako se eli uneti nova sorta opra iva , ako su ve i zahtevi tr i ta za odre enom sortom, kada treba da se obezbedi ve a koli ina kalemgran ica, ako divlje vo ne vrste elimo privesti kulturi itd. U praksi se naj e e prekalemljuju jabuka, kru ka i ljiva, ne to re e tre nja, vi nja, breskva i dunja. Uzgred da napomenemo da se vi nja mo e kalemiti na tre nju, a ve ina tre anja na vi nju ne mogu. Kajsija se mo e kalemiti na ljivu, dok ljiva na kajsiju ne; zatim ve ina sorti kru ka na dunju mo e, dok dunja na kru ku ne mo e. U pogledu starosti, vo ke se mogu prekalemljivati do dvadesete godine starosti, mada je bolje ako su vo ke mla e jer se tada posti e ve i uspeh. Prilikom prekalemljivanja mora se voditi ra una da se sorte podudaraju u pogledu bujnosti, vremena cvetanja i zavr etka vegetacije. Prekalemljivanje treba izbegavati kod slabo bujnih, obolelih i povre enih stabala. Pre prekalemljivanja vo ke treba na vreme pripremiti. Kod starijih vo ki treba skratiti grane koje e se prekalemiti i to obi no krajem februara ili po etkom marta, dok se kod mla ih stabala to mora uraditi prilikom prekalemljivanja. Prekalemljivanje se

mo e uraditi direktno na deblu, prvim ramenim granama i na granama u kruni. Po eljno je da grane nisu deblje od 5 do 8 cm i da su donje du e a gornje kra e. Obavezno prilikom prekalemljivanja treba ostaviti grane hraniteljice i to 2 3 slabije razvijene gran ice po grani koje su polo enije i u donjem delu krune. Njihova je uloga da hrane stablo dok se ne razviju kalem-okca, da spre avaju pojavu velikog broja vodopija i da tite deblo od sun evih o egotina. Prekalemljivanje vo aka se izvodi pre kretanja vegetacije, ili to je bolje, u vreme kretanja vegetacije. Prekalemljivanje jabu astih vo nih vrsta i ljive vr i se u drugoj polovini marta. Pored toga, prekalemljivanje se mo e uraditi i u avgustu na spavaju i pupoljak. Ovo kalemljenje se preporu uje na starijim vo kama i za slede e vo ne vrste: tre nju, vi nju, breskvu i kajsiju. U ovom slu aju ostavi se na svakoj grani 2 3 pravilno raspore ena mladara i izvr i se kalemljenje pri njihovoj osnovi na spavaju i pupoljak. Skra ivanje mladara vr i se u prole e iznad pupoljaka. Pri prekalemljivanju u prole e primenjuju se razli iti na ini kalemljenja: spajanjem, kalemljenje pod koru (sl. 98), na ise ak (sl. 99), sa strane u procep i dr.

Sl. 98. Kalemljenje pod koru

Sl. 99. Kalemljenje na ise ak

Prema na em iskustvu, najbolje rezultate daje kalemljenje na ise ak jer presek pre kalusira, manje je o enjivanje pri duvanju vetrova itd. Koliko emo ostaviti gran ica zavisi od debljine grane i kre e se od 1 do 4 kalem-gran ice, re e vi e. Po eljno je da presek na gran icama koje se stavljaju pod koru ili na ise ak bude to du i. Kalemgran ice se stavljaju sa unutra nje ili na bo ne strane grana. Kalem-gran ica koja se stavi pod koru ili u ise ak vrsto se zave e rafijom ili specijalnim trakama za ovu namenu i posle vezivanja svi preseci na mestu kalemljenja se prema u kalemvoskom. Ukoliko se pri ovom kalemljenju ne prime neke kalem-gran ice onda se u avgustu izvr i kalemljenje na spavaju i pupoljak. U toku godine treba uklanjati mladare stare sorte i narednih 2 3 godine formirati eljeni oblik krune. Autori: Zoran Keserovi , Nada Kora , Nenad Magazin, Vukosav Grgurevi , Du an Gvozdenovi , Sandra Bijeli , Biserka Vra evi