Rezidba kajsije

Iako se obicno ne misli u praksi se pokazalo da uz ostale mere, rezidba moze biti jedna od
najvaznijih uslova gajenja kajsije. Za razliku od mnogih drugih vocnih vrsta, iskustvo poslednjih
godina pokazuje da kajsiju treba rezati pred sam pocetak vegetacije, pa cak i onda kada je ona
pocela. Na ovaj nacin se u velikoj meri moze izbeci opasnost od apopleksije. Kajsija radja na
mesovitim, tipicnim rodnim granama, na kojima su i cvetni i lisni pupoljci. Mesovite rodne grane.
Duzine 30-50 cm, obrazuju se u uslovima produzene vegetacije i zavisno od duzine, cvetni
pupoljci su na celoj grani ili samo u donjem delu. Ako su gusto izbile, ove grane se samo prorede,
ali se ne skracuju.
Kratke, tanke jednogodisnje grane se uklanjaju iz osnove.
Kratke rodne grane na proslogodisnjim mesovitim granama i na starijem drvetu, duzine oko 10
cm, takodje se ne orezuju.
Prevremeno rodne grane obrazuju se na vrhovima mesovitih rodnih grana u drugoj polovini leta.
One se u narednoj rezidbi takodje ne uklanjaju

Prolena rezidba izvodi se u periodu kretanja vegetacije pa do poetka cvetanja. Ovom rezidbom
proreuju se mlade i poluskeletne grane koje se ukrtaju i zaguuju krunu, zatim polomljene i
grane koje smetaju pri obradi. Koliina odstranjenih grana ne sme biti vea od 15-20%. Ovakvom
rezidbom aktiviraju se spavajui pupoljci, iz kojih se razvija veliki broj meovitih grana ili vodopija,
koje se kraenjem u maju-junu prevode u prevremene grane. Dakle, cilj ove rezidbe jeste
podmlaivanje rodnih povrina odnosno, postepeno obnavljanje rodnih elemenata starih stabala
u rodu, spreavanje ogoljavanja grana ime se postie vea i stabilnija rodnost. Vee preseke
treba dezinfikovati i premazati kalem voskom ili fitobalzamom (kambisan). Rana letnja rezidba
izvodi se od 20 maja do 15 juna, to zavisi od vremena kretanja vegetacije, klimatskih prilika,
uslova gajenja, sorte i podloge. Ovom rezidbom prekrauju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Na
prekraenim mladarima sa strane izbije 3-5 meovitih prevremenih grana duine 25-40 cm obilno
garniranim cvetnim pupoljcima. Ovom letnjom rezidbom dobija se vei broj cvetnih pupoljaka u
kruni, vea otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7
dana. Na stablima gde je uraena ovakva rezidba interval cvetanja je dui, tako da se rizik od
izmrzavanja svih cvetova smanjuje.
Mladari koji se ne skrauju razvijaju se u duinu i na njima se formiraju znatno manji broj cvetnih
pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao meovite rodne granice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi
kasno ne daje eljeni rezultat. Letnja rezidba izvodi se posle berbe od polovine jula pa do
polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osuene i polomljene grane koje zaguuju krunu
ime se poveava osvetljenost, smanjuje transpiraciona povrina i znatno poveava fizioloka
aktivnost ostalih grana i listova u kruni. Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjie se obim
prolene rezidbe sledee godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije zarauju jer
je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna, pa je mogunost zaraze bolestima
znatno smenjena. Poeljno je da se posle zavrene rezidbe obavi jedno zatitno prskanje
fungicidima (Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).
Kombinacijom ovih rezidbi kod voaka u rodu, obrazuju se sve vrste rodnih grana sa velikim
brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna povrina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim
temperaturama, fenofaza cvetanja se produava, a sve to znaajno utie na poveanu rodnost i
bolji kvalitet