Rezidba voaka kajsije je veoma

vana agrotenika mera od koje

zavisi uspenost bavljenja
voarskom proizvodnjom. U veini
sluajeva ovoj agrotehnikoj meri se
ne poklanja dovoljno panje. est je
sluaj da se ova mera uopte ne
primjenjuje u vonjaku, da se izvodi
nestruno, ili tek reda radi, tako da
efekti koji treba da se ostvare
rezidbom izostaju. Neredovna
rodnost kod kajsije (a i drugih vonih vrsta) uzrokovana osetljivou
reproduktivnih organa prema zimskim i prolenim temperaturama,
sklonou alternativnom raanju usled obilnog plodonoenja i iscrpljivanja u
povoljnim godinama, kao i preveremnom izumiranju stabla dovelo je do
toga jer se ne primenjuju pravilno agrotehnike mere meu kojima je i
rezidba.
Utvreno je da se pravilnom rezidbom (uz pravilnu ishranu, navodnjavanje i
zatitu) moe znatno uticati na redovnu i poveanu rodnost, kao i
sveukupnu rentabilnost kasnije.

Rezidba kajsije vri se u tri vremenska roka:

1. u rano prolee prolena rezidba
2. krajem maja i poetkom juna rana letnja rezidba
3. krajem jula i poetkom avgusta letnja rezidba

Prolena rezidba kajsije

Prolena rezidba izvodi
se neposredno pred cvetanje.
Cilj je da se izbegne hladan period i
mogunost infekcije patogenima.
Ovom rezidbom proreuju se mlade
skeletne i poluskeletne grane (ne
starije od pet godina), koje
zgunjavaju kronju ili se prekrauju
na potrebnu duinu kako bi se
odrao pravilan oblik krune i omoguilo slobodno kretanje mehanizacije u
zasadu. Koliina odstranjenih grana ne treba da bude vea od 20%
godinje.
Rana letnja rezidba kajsije
Rana letnja rezidba izvodi se od 20.
maja do 20. juna uz napomenu da
zavisi od godine, uslova gajenja i
sorte.
Ovom rezidbom se prekrauju bujniji
mladari na polovinu do treinu. Na
tako prekraenim mladarima umesto
jednog produetka izrastu tri do pet
meovitih prevremenih grana, obilno
graniranih cvetnih pupoljaka.

Ovom letnjom rezidbom kajsija dobija vei broj cvetnih pupoljaka u kruni,
vea otpornost na niske temperature u toku zime i odlaganje fenofaze
cvetanja za 3-7 dana. Na stablima gde je uraena ovakva rezidba interval
cvetanja je dui, tako da se rizik od izmrzavanja svih cvetova smanjuje.
Mladari koji se ne skrauju razvijaju se u duinu i na njima se formiraju
znatno manji broj cvetnih pupoljaka i uglavnom pri vrhu kao meovite rodne
granice. Ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno ne daje eljeni rezultat.

Letnja rezidba kajsije

Letnja rezidba izvodi se posle berbe od polovine jula pa do polovine
avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osuene i polomljene grane koje
zaguuju krunu ime se poveava osvetljenost, smanjuje transpiraciona
povrina i znatno poveava fizioloka aktivnost ostalih grana i listova u
kruni.
Ukoliko se dobro izvede letnja rezidba smanjie se obim prolene rezidbe
sledee godine. Rane stvorene ovom rezidbom do kraja vegetacije
zarauju jer je kambijalna aktivnost u tom periodu (jul-avgust) intenzivna,
pa je mogunost zaraze bolestima znatno smanjena. Poeljno je da se
posle zavrene rezidbe kajsija obavi jedno zatitno prskanje fungicidima
(Melpreks S-65 ili Benlejt S-50).

Kombinacijom ovih rezidbi kod voaka kajsija u rodu, obrazuju se sve

vrste rodnih grana sa velikim brojem cvetnih pupoljaka, a time i rodna
povrina krune, cvetni pupoljci su otporniji prema niskim temperaturama,
fenofaza cvetanja se produava, a sve to znaajno utie na poveanu
rodnost i bolji kvalitet.