63.

644 rei i jedna psovka

Bio je to jo jedan od onih dana kad ti ba ne ide... No, da njih nije, kad bi se i setio da postoje i dobri dani? Pretpostavljam da sam tako primetio i izvesni Prljavi Vetar koji me je presreo ispred Glavne Pote? Na tom uglu vetrovi se ionako okupljaju redovno, kao besposleni dripci pred seoskom samoposlugom, i da je to bio jedan, recimo, severac, jugozapadni, kpsava, povetarac, ili bilo koji drugi zaduvani lik iz meteorolokih izvetaja, verovatno ga ne bih ni pogledao... Ali ovaj je bio prljav, prljav i sav nikakav, a ja definitivno imam falinku da takve u drutvu zapazim pre nego One Druge... I mislim da bi se propisno obrukao da je morao da dune u spirometar... Konfete opalih latica zasule su oki Banke, na nagnutom izlizanom platou (idealnom za Spomenik Vojniku Koji eka Devojku Koja Nee Doi?), bilo je papiria i opuaka sasvim dovoljno da zasite i trgove ovog sveta, ali taj vetriak jednostavno nije imao plua ni da ih pomeri. jedva je nekako nakostreio onaj neukrotivi pramen na mom elu, tekom mukom nabuno srozano reklamno platno koje je sa fasade preko puta uporno pozivalo na jednu uveliko odigranu premijeru, i to je sve... Ipak, kad mi se onako grebatorski uneo u lice, roj neugodnih gazirajuih estica zaplesao mi je u nozdrvama, ubacio sam trepavice u drugu brzinu i mugnuo niz izlog robne kue pokuavajui da ga se otarasim, ali nije tek tako odustao. Saletao me je kao prosjak, sve do sredine peakog prelaza, oseao sam ga as na jednom as na drugom ramenu, i inilo mi se da ti dodiri ostavljaju tragove na antilopu, pranjave i pepeljaste, lepljive kao tavanska pauina... Jedna nesnosna estica neizdrivo mi je zagolicala usnu, uhapsio sam je vrhom jezika i pljucnuo kao zrno maka... Eto... I vetar su nam zaprljali... Pa sad, ako je to neki izgovor, bilo je poprilino kie poetkom meseca, danima su se sivi vuneni oblaci cedili sa nebeskog trika. Teki Koraci zduno su peatili Trg Slobode, Zmaj ]ovinu i mermer Katolike Porte, i onda, im je sunce malo prosuilo plonike, donovi su tu prainugu usitnili do perfekcije, toliko, znai, da je ak i jedan probueni vetar bio dovoljan da je digne i uskovitla... Ekipi Autista na autobuskoj stanici to kao da nije smetalo? U prolazu sam pokuao da ulovim neki sapatniki pogled, ali samo bi neko za metar i sedamdeset nii nego ja uspeo da ulovi poglede Ljudi Sa Belim Plastinim Kesama, koji su, odradivi jo jednu subotu, poraeno ekali poslednji bus za periferiju... Zar sam ja stvarno jedini kom je zasmetao taj pranjavi vetri? Otkud to da me je probirljiva gospojica Alergija najzad izofirala, pa godinama me nije ni primeivala? Da, alergija, ne priam napamet, tako bar ja posmatram stvari... Oni pomenuti Teki Koraci dokoraali su, naime, iz Veoma Udaljenih Sela, prvo tu u Neka Oblinja Sela (pretvorivi ih postepeno u Neka Veoma Udaljena Oblinja Sela), pa onda, mic po mic, i gric po gnc, sve do same kotice varoi... Da, da... Nekome ko ne ivi uz Neprilagodive ovo moe zazvuati nerazumljivo, to mi je jasno, ali pria o Neprilagodivima nije prosta kao veina stvari u vezi sa njima, i neu se prevariti da je ponovo zapoinjem. Ukratko, dotini Teki Koraci, naviknuti na sve same preice u ivotu, pokupili su iskrice alergena negde usput, i doneli ih ovamo na cokulama i crnim gumenim izmetinama. Pnmetio sam da me ti tragovi gue, vie i vie, svakim boijim danom, ali badava, izgazili su ovaj grad suvie savesno da bi ih ikako mogao izbei. Jedino, moda, kreui se sasvim uz kue, kao zaverenik, pritajenim i senovitim sporednim ulicama koje jo zamiriu na sebe, i u kojima se, kao u katakombama, jo moe naii i na tragove koraka mojih retkih preostalih Zemljaka? Dabome, na brisanom prostoru izmeu pote i pozorita nisam imao nikakvih ansi... Sreom, veoma blagi rastvor toga u vetru nije mi ozbiljnije nakodio, napravio mi je par faltica na elu, i malko pritvorio kapke mog pogleda (kao gutljaj gorkog leka, otprilike), mada, ruku na srce, mislim da mi ni pre toga lice nije izgledalo puno vedrije... No, setivi se, uglavnom, da Bulevar pravi blagu okuku stotinak metara uzvodno, drao sam desno, najdesnije, nadajui se da e vetria amaterski izleteti iz krivine kad se sledei put zauka od mosta, to se verovatno i dogodilo? Nisam se osvrtao, za svaki sluaj...

Znajui da se vetrovi najbolje love u kronjama, pogledom sam obiao zamke koje sam postavio u granama Velikog Crnog Drveta pred Uspenskom Crkvom, sve su mirovale... Te grane su, uzgred, bile mrke i teke, kao da su donete rekom, a sitni uti listovi tinjali su tu i tamo, tamnim hladnjikavim sjajem, kao ilibari... Uzalud, pomislih, ako do sada nisam nauio da razlikujem lipu od platana, ili bresta, onda vie i neu, bojim se... Ali, svejedno... Voleo sam to drvo, od malena jo, i sve te godine ono je za mene jednostavno bilo Ono Veliko Zeleno Drvo Kraj Uspenske Crkve... Dan kao ovaj, kad se pre moglo objasniti kao Ono Veliko Crno Drvo Kraj Uspenske Crkve, mogao je znaiti samo jedno: Jesen je... Jesen je ve... I opet? Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one veeri kad je njena pozlaena parada umarirala u nau varo? Eh, da... Ni godinja doba ne pomeraju me vie kao nekad... Prolee mi je uvek udaralo amar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajui pune ake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao ake staklenih klikera u duboke depove kaputa... Ali Jesen me je najvie mazila... Sputala mi se na ramena neno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lia, i uila me recima kojima se priziva tiina, i koje se (ako ih pravilno zamisli), rimuju sa rominjanjem kie, i slade pod jezikom kao branjave mrvice peenog kestena... Da, neto se dogodilo u onom posebnom kosmikom satiu, ugraenom u vlani sivi pesak, negde na samom izvoru moje kime... Veliki zupanik, koji bi ranije uvek kljocnuo kad kazaljka naie na april ili oktobar, zarubio se kao ljunak, i tokici su odjednom poeli da se vrte neoekivano lako... Dovraga, poraavajue lako... Kao na glupom okruglom asovniku u holu eleznike stanice koji melje rezignirano, kao dolap, nemajui pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susneica, oktobar ili eventualno ponedeljak... ***** Anamaria (zajedno, bez "j"), nije me primetila na vratima kafea "Fagot"... Zavirio sam u mali prenatrpani ank kao u trafiku, ostavljajui njenim prijateljima dovoljno vremena da joj signaliziraju moj dolazak... Crneli su se uureni u krugu kao Oaloena Porodica, i tek poneka svetla nijansa (ne pastelna, za ime boije!), provlaila se kao detalj na njihovoj garderobi. Dabome, bilo bi senzacionalno da i boje nisu na onom dugom spisku predmeta, normi, nagona i fenomena koje Sekta prezire i nipodatava... Sedeli su na niskim tapaciranim klupicama u suprotnom uglu, to i nije tako udaljeno kao to zvui. Kafe "Fagot" se, u stvari, i sastoji od etiri velika spojena ugla, i svako ko se spusti u tu upu automatski se nade u nekom od njih. Dabome, uz to je i tavanica upadljivo niska, i mada visina nije ni meu prvih pet osobina kojima me opisuju, ubrzo sam osetio kako mi se teret planete njie nad glavom kao prepuna pristanina mrea, i nisam se usudio da dignem pogled ka ogledalu... Bio sam siguran da se upravo pretvaram u neku od onih runih pljosnatih ribetina, koje izbeene puze i bauljaju po dnu, pokuavajui da se provuku ispod okeana... Da, istina je, ne volim takva mesta, ne volim ih uopte... U zaguljivim suterenskim kafiima oduvek pokazujem simptome kesonske bolesti, i za to ve, manjevie, znaju svi koji me znaju... Anamaria, svakako, i mnogo bolje od ostalih... Verovatno je ba zato to Sektako Uporite i izabrala za skrovite od mene? - Hej?

Mahnula je, mirajui iznenaenje, uzvratio sam uzdrano, kaiprstom uperenim u ba pristiglu au, pokazujui da nemam nameru da se miem od anka... to li sam je toliko i traio, kog vraga? Bilo je jasno da u je izgubiti ako je pronaem... - Evo me... Dolazim tamo... Provukla se kroz guvu naizgled lako (kao da se prisea polke?), gasei cipelicama neke zamiljene pikavce na podnom mozaiku, ali ja sam znao kako joj teko pada tih par koraka ka meni. U zadnji as sam odluio da ipak ne kaem glasno da ih je moda prekasno napravila? Rastojanje izmeu nas definitivno se vie nije moglo prei tek tako, prostim svakodnevnim koracima... - Nisi bio kod kue? - Nisam... - Zvala sam te oko osam. Pola devet. Tu negde... Poljubila me je slubeno, kao da mi uruuje runi sat za dvadeset i pet godina provedenih u Firmi, pokuala je da izdri moj pogled potpuno smireno, ali neto je iznenada poplailo par lastavica pritajenih u njenim trepukama... O da, lagala je, jo kako... Jednom, kad je zadremala, preturajui joj kriom po recima, kao po tani, sluajno sam nabasao na neke male, nepotrebne lai, i te noi je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, La je teka droga, sa te igle se jo niko nije skinuo... Zavrilo se malo ranije, pa smo svratih na kaficu, svi zajedno... Ovaj... Ba sam se spremala da krenem... Ozbiljno... Evo, ovog asa... Vidim, lutko, zamalo da se sudarimo na vratima... Kako dosad nisi nauila da sam ja momak kog svako moe lagati, ali ga niko ne moe slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno potujem jedino zbog toga to sam ih lino odredio? - Hoe li da malo sednemo... s njima... ili da odmah idemo negde? Ovo "s njima" izgovorila je za nijansu znaajnije nego to je bilo potrebno, da ja sluajno ne bih pomislio da bi to moglo znaiti i "s nama", no, ja sam ve imao svoju teoriju o tome ko bi tu mogao biti s kim, a ko ba i ne... Primetio sam tipa koji je nekako ostao da visi kad je Anamaria ustala, odavala ga je napadna spontanost, naglo je ivnuo, usplahirio se, zverao levo desno, ali je usput vrlo vesto izbegavao upornu zasedu mog pogleda... Da, znam... Bilo bi prirodnije da sam ga klepio jo u dolasku, a usput pljusnuo par preventivnih amara i njegovim eventualnim sekundarnima, ali ipak sam, ko zna zato, samo oprezno kovertirao svoj sledei veliki potez, i bezvoljno slegao ramenima... Kao da joj je laknulo zbog toga? Otaljala je jo jedan osmeh, pruila ruku, i odlepala me do drutva za stolom, paljivo i sporo, kao staru prolupalu kodu... - Ovako, deco... Da vas upoznam... Ovo je taj moj Petra... ***** Umetnost je, dakle, sve ono to ne razume? Setivi se da su Vitezovi Okruglog Stoia u uglu klaustrofobinog folerskog kafea krstai te religije, shvatio sam da prepotenko kraj kog sam seo, antikvitet sa slikarskom bradicom, moe biti samo Vrhovni arobnjak Merlin, niko drugi... Uf... Ima tipova koji ne moraju nita rei da bi me iznervirali. Ne moraju ak ni biti u blizini, kad bolje razmislim? Dovoljno je da se samo setim da postoje, pa da mi adrenalin ufura u glavu kao unezverena fliperska kuglica... A pomenuti Mesni Opsenar, Dipl. Maglonom, pomenuti Gospodin Usmeni Leksikon Stranih Rei I Izraza, ne samo da dobrih petnaestak minuta nije zaklapao, nego me je jo i gurkao svaki put kad bi otresao cigaretu, mada, za utehu, mislim da se on od tog dodira grozio i vie nego ja, bar sudei po tome kako se pritom pecnuto trzao?

Priajui o izvesnoj knjizi koja je bila u modi, priao je, u stvari, o svim knjigama koje je proitao, a bilo ih je otprilike oko bezbroj... Pa, uj... S tako strmim ramenima oito se mogao zavui i meu najgue stranice? - Tragikomina kompilacija povrnog... Potpuna havarija poente... Jo jedan otuni esencijal hipotetine maliganske poetike... Pravio je udne, okrutne pauze (koje su pruale lanu nadu da je gotov), a onda bi visoko dizao bradu i dugo grgotao frazama koje je eleo da naglasi. U strahu da se ne zagrcne, u par navrata sam bio u eem iskuenju da ga odvalim po leima pa da ih ispljune ve jednom, ili ih proguta, jo bolje, pa malo umukne za promenu... No, uglavnom... Nije u itavoj toj prii posebno vaan bio ni nadrealni autor, (kog Mag sasvim sluajno zna jo sa post diplomskih), ni dotini kult-roman (ih, plagiran, dakako!), nisu bile vane ekspertize, citati Markesa, Kundere i Bukovskog, ni neki potpuno novi, dosad nepoznati i neobjavljeni detalji iz ivota "te kapriciozne Saganove"... Ne, taman posla... Bila je vana jedino umiljena tikvolika glavuda u koju se sve to udo pameti nekako smestilo... U toj, nazovimo je, noveli, je samo kamufliran jedan presovani pupoljak trivijalnosti, jedan pupoljak kom on jo od studentskih dana lukavo ne doputa da se sasvim rascveta, znajui da bi ga to konano raskrinkalo ak i pred oima tih njegovih, kako da kaem... Abonenata? Ha, ha... No, to je samo moje "nudi verbis", znate, a oni koji dodeljuju nagrade... Tja... Gospoda imaju svoje is-tana-ne kriterijume, bogu hvala... I svoje koverte sa instrukcijama, a te koverte nisu istanane, duboko sam ubeen? Ali o njima se ni ovog puta neu poniziti da diskutujem... Ajte, molim vas? Pa, dotle ipak nismo doli... I: zavesa! Zadovoljan tiinom koju se niko nije usuivao da prekine nakon njegove poslednje reenice, narcisoidno je kucnuo cigaretom o nadlanicu, i pripalio je plastinim reklamnim upaljaem koji nikako nije iao uz svu tu veliku priu. Uinio je sve da deluje labavo, mlado i veno, ali su neumoljivi prsti sredovenosti na nekim mestima probijali tu fasadu, podmuklo, kao vlaga... 1 gornjak od dinsa bio mi je sumnjiv. Vremean, ali ne i otrcan? ]edino sam na poklopcu gornjeg levog depa otkrio jedan razglavljeni trag igle, koji me je naveo na zgraavajuu pretpostavku da je na dotini kostim svaki bed bio kaen kroz istu istacku rupicu? "Peace",Tito, Lenon, Snoopv, Sveti Sava? Da li je mogue? Pa sad... Taj gornjak oito nije bacan po sobi kao svi poteni gornjaci. Nije guvan, rasejano zaboravljan po naslonima kafanskih stolica, i na njemu nisu sedele devojke u papirnim letnjim haljinama, blentavo zagledane u sedefne falte talasa... Ne... Taj gornjak je poniavan. Pran je i peglan. I visio je na ofingeru, sramno, kao obeeni konjokradica, medu "grombi" kaputima, belim kouljama i mantilima od balon svile. Uh, to je valjda neto najgore to ovek moe uraditi svom starom dobrom gornjaku uvaene marke Roy Rogers... Roy Rogers? ]o i to? Da li sam ja to zaista na pragu jednog velikog arheolokog otkria? No, predugo sam fiksirao pomenutu etiketu, i Merlin me je dostojanstveno odmerio. Osmehnuo sam se napadno i izvetaeno, ukapiravi da je za Okruglim Stoiem najprirodnije biti neprirodan... - Super vam je taj gornjak, gospodine... Vidim, i vi ste bili na Ponte Rosu, tamo, ezdeset sedme-osme? - Pardon? Ah... Vi ovo zovete "gornjak", znai? Gor-njak? Da, veoma interesantno... Kao to sam i oekivao, protumaio je moje obraanje potpuno pogreno, pogladivi "Roy Rogers" ponosnim pogledom prodavca patoloki ouvanog automobila... - Eh, da... To vam je, vidite, jakna jo iz "onih" dana...

Jednom ili dvaput, vrbujui me za drutvo nekih interesantnih ljudi koje je sluajno upoznala, Anamaria je pomenula i Vrhovnog arobnjaka, samo ovla se dotiui njegove genijalnosti i naitanosti... Najvie je ipak padala na to to je jedno vreme bio i pomalo "zabranjivan"... Zabranjivan? Taline li bitange... Ta titula je medu onima koji su se dobrovoljno prijavili u Intelektualce obavljala funkciju etvrtog stepena komparacije. Ui meu Zabranjivane, bio je san svakog Umetnika Bez vrstog Alibija... Ali, cvrc... Onda je satni mehanizam podeen na Kraj Komunizma otvorio teka vrata na bunkeru sa zabranjenim knjigama, predstavama, filmovima, i fama o Zabranjivanima izvetrila je kao loe preseen pricer. Bio je to pravi festival marginalija, apsolutna veina Muenika je neto znaila jedino po jadnom kriterijumu svojih jo jadnijih Inkvizitora, drevna je i uhodana to simbioza... Eto... Tako je i Merlin godinama bio sretno zabranjivan. Stavie, kao Zabranjivani je, kau, bio dobar, ak veoma dobar... Postavi Dozvoljen, odjednom je postao potpuno patetian i neupotrebljiv... - Bee li, ono, Petra, mladiu?... udno neko ime... Njegovo pitanje imalo je etniki podznak, sa ciljem da se skraenim postupkom utvrdi moja plemenska pripadnost, no, ako je mislio da u odgovoriti sa "Jata vala, staro liko...", "Hercegovsko, po mome ed-Petrau...", ili bilo ta to bi me nacionalno odredilo, morao sam ga malkice razoarati... "Petra" je, na alost, samo jedan ubogi nadimak... Odgovorio sam najzad, usporeno, kopirajui njegovu pozu, ne toliko da bi on to mogao primetiti, ali ipak sasvim dovoljno da bi to mogla primetiti Anamaria... - Bilo bi, ono, udno, gospodine... Da je neko ime... Njegovo Uobraenstvo bi, bez sumnje, posle izvesnog vremena i samo dolo do odgovarajueg zakljuka, ali se Anamaria, polaskana to se genije ba meni prvom obratio posle svoje verbalne arolije, brzopleto ubacila u razgovor... - Ne, to mu nije pravo ime... Oh, a ja sam potpuno zaboravila... Vi se ne znate od ranije? Odmahivao je glavom sporo, isputajui dim u tankom snopu, kao zviduk (iz predostronosti, valjda, da taj ventil ne umanji suvie njegovu nadmenost?) ostavljajui mi, u svakom sluaju, vie nego dovoljno prostora manevar... - Pa... Gospodin mene ne zna, pretpostavljam... Ali ja njega svakako vrlo dobro znam... Podigao je obrve nudei mi lo falsifikat upitnog pogleda (na koji sam ja tobo iz cuga naseo), primakao sam se, konspirativno, na ta se malo primakao i on, naivno oekujui neki kompliment na raun svoje slavne avangardno-disidentske faze... Dr' se sad, keso naduvana... - Mama mi je, znate, puno priala o vama... Beala je sa asova da bi sluala kako recitujete Miljkovia... Sve drugarice iz razreda bile su prosto zaljubljene u vas... Do mature, maltene... Onda ih je prolo... Preterao sam, dabome, nego ta sam, no te reci su ga svejedno nakratko izbacile iz igre... Osvrnuo se, zbunjeno, a onda, suoen sa mojim neodreenim osmehom, ipak se zahvalio sporim umerenim naklonom. Zatim se zamislio, brusei pepeo o otri rub pepeljare, navuen na metafiziku preko proste jednaine s dve nepoznate... Nagaajui moje godine, i mogue godine moje majke, doao je konano i do svojih, i podelio ih sa godinama ovih devojica ije lakoverne jedrenjake piratski navodi na te opasne pliake u Zalivu Velikih Maglina... Odlino... To sam, naime, i hteo... No, spaavajui ast svog uzdrmanog prijatelja, Anamaria se uvredila umesto njega. Zloupotrebivi komeanje izazvano pojavom konobara, njena ruka je ispuzala iz moje, oprezno i nepovratno, kao belouka iz stare kouljice... - Eh, mili moj... Neukusno... Prilino neukusno... Promrmljavi to, povredila me je jo malo, malicko, a i nije mogla puno vie... Taman toliko mesta je ostalo...

U duboki i zagonetni bunar njenog pogleda ubacio sam apat jednog malog poljupca, kao sjajni srebrni novi, ali on je zalutao negde na dugom putu do dna... Srea da nita nisam poeleo... Ustajui, naneo sam joj prstom dodir na obraz, paljivo i neno, kao prozirnu nijansu svetloljubiaste na tek zapoeti portret enje... - Idem sad... Nedostajae mi, Ti Mala Breskvo... ***** Kiica je zavela strogi policijski as u Njegoevoj... Gurkajui se oko mesta na kalendaru kao Ciganii oko praznog mesta u prvom redu bioskopa, Oktobar i Novembar su malko protresli gusto sito oblaka, prosejavi samo one najsitnije kapi na ispruenu bronzanu ruku gnevnog spomenika pred Gradskom Kuom... Zvanino bi se, moda, i moglo izjaviti da je vladala tiina, ali ta tiina je za moj ukus ipak bila preglasna, na ivici vibracije, uinilo mi se? Ova varo se, izgleda, i ne gasi vie? Ostaje ukljuena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi u leru svu no, ekajui promenu na nebeskom semaforu... Puina opustelog trga odjednom je potpuno sludela moj kompas, bio sam tako zagubljen da je izgledalo prosto nemogue da postoje samo etiri strane sveta? Odoka sam izraunao najduu dijagonalu, nadajui se da u se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to poao? Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona... Verovatno je, preturajui po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nehotice pomeno tuak velikog mesinganog avana? Pola jedan, jedan ili pola dva? Svata je to moglo da znai... Ali, svejedno... Anamaria e ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak... Dobra mera vremena izmeu nas? Sedam godina su kofer u koji moe stati strano puno stvari. Ako ume da pakuje, naravno... To to meni ne trebaju vie neke sitnice koje njoj trebaju sve vie, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra... Njen kofer, na kraju krajeva... Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokuavao da je odvratim... Do pepela se i stie jedino preko vatre... Nema tih rei koje mogu nadomestiti ibanje godina u lice, ni od najbolje prie ne moe se isplesti mrea za hvatanje vremena... Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili p'ola dva, i ona e negde zastati pod zamuckujuim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obue... I onda e znati... Dah uspomene paljivo e oduvati prainu sa smene stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije... Uzdahnue, predoseam? estice sjaja rastopie joj se naas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi... Bie sama, nadam se? Jer, tad e se u ritmu njenog pulsa moda pojaviti ona uznemirena i kljuna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud oslukivao u odjecima naih tiina... Da... I onda e znati da je jedina koju sam ikad voleo... Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca... tedei se... Uei se kako u najbolje voleti nju... Kada je konano naem...

Iako je njegova kua obeleena sasvim sitnim parnim brojem, svi uporno objanjavaju kako Fea Rus ivi "negde pri kraju ulice"... Hm? Na ovom okruglo postavljenom svetu ponekad zaista nije jednostavno odvojiti istok od zapada, ili levo od desnog, ali taj zalomljeni vrak Miurinove definitivno pre podsea na kraj nego na poetak neega? Verovatno bi jedan jedini pogled sa neparne strane sve u momentu postavio na svoje mesto (i potvrdio moju teoriju da je ova koji kai plave table sa brojevima kua kritinog jutra na posao stigao iz suprotnog smera?), ali oko toga i nastaje glavna peripetija... Nema, naime, neparne strane Miurinove... Nema je, i gotovo... I, to je najgore, ne seam se ni da li je ikad bilo? Katkad se preda mnom spusti rampa tog pitanja, i fantomski red kua projuri mi mislima kao sablasni pononi voz, prebrzo zamiui za onu Krivinu Vremena koja oznaava krajnju ivicu dometa mojih seanja... Ne znam, stvarno... Valjda bi na toj sruenoj polovini ulice ipak ostao neki trag, zgreni fosil kamena temeljca u najtamnijoj travi, uz jarak, elini klin ueta za ve zaboravljen u bagremu u onoj silnoj urbi prilikom selidbe, ili bar zarala vena arteskog bunara, mala skrivena kljuaonica koju bi odale tek najznatieljnije zvezde, nadvijajui se nad nju da zavire u koralno sredite Zemlje? Ma, jasno, dosad bi se neko ve izlanuo o neparnoj strani Miurinove... U kakvom od onih pospanih, omamljenih razgovora pred kraj sveara, neko bi ve davno pomenuo svog ujaka (odavno udovca?) koji je tamo iveo, pa bi se onda setili i njegovog prvog komije, najboljeg tapacirera u gradu (stvarno, boga ti, je l' iv taj uopte?), ili bi ve iskrsnuo neki trei, nepredvidivi junak tune pijane prie, prevareni, streljani ili tuberkolozni stanar kue broj tri, pet, sedam, ili ak tamo etrdeset i devet, sedamdes' jedan, to da ne? Pa, ako je tu bilo neparnih brojeva, onda ih je bilo i krupnih, pretpostavljam? Neu da kaem da bi Miurinova bila ba glavni bulevar u San Marinu, ali duga je to ulica, preduga da bi je pola nestalo tek tako? Postoji i varijanta da su Neprilagodivi poruili niz tuih kua da bi sebi izgradili livadu slinu nekoj iz Neuporedivog Rodnog Kraja, ali sumnjam u to? U istorijskom periodu Prve Otimaine crvene partizanske pikado strelice obino su se zabadale u sam centar, teko da bi koji proleter pristao na ovu neasfaltiranu zabit? Neprilagodivi se i danas pate sa urbanom orijentacijom, a mogu misliti kako li je tek u Ono Vreme Miurinova bila dislocirana u odnosu na Ce-Ka, Pe-Ka i ostale skraenice? Ne, i to otpada... Pre e biti da je na mestu o kom priam naprosto jednom davno zastala obala grada, koja je, pomerajui se dalje ka zapadu, ostavila za sobom (kao nasukano ostrvo), iroku nabijenu ledinu na kojoj su cirkuski pauni godinama irili krikaste lepeze svojih atri, sve dok se tu nisu uglavili hotel, sportski tereni i improvizovani sajamski parking? No, bilo kako bilo... Fea Jankovi je, uglavnom, proiveo ivot u tom tihom rukavcu ulice, zavuenom u severne provincije tamnozelenog Futokog Parka, u jednom udnom Sokaku Bez Preko Puta, u koji se nekako uvek ulazi iz suprotnog pravca, i kojim, putujui od Detelinare ka Limanima, prolaze jo samo retki Miroljubivi Domoroci koji kriju tajnu mapu periferije na pergamentu svojih uspomena... ***** Iz taksija sam namerno izaao poprilino dalje, ak na rubu pustog parkiralita pred glavnim ulazom Sajma. Da me je odatle do Fedine kue svaki korak kotao dinar, od hiljadarke bih dobio samo neki sitni kusura, ali itavog dana mi se inilo da usporavam, da stajem, i reio sam da se malo navijem koracima, kao trapavi mehaniki lutak... Perspektiva uskog trotoara nagovetavala je onu dobro poznatu neprijatnost mimoilaenja s nekim u pustoj ulici (lako je mimoilaziti se u prenatrpanoj Dunavskoj, recimo?), sredina puta varljivo se ponudila kao bolje reenje, no (procenivi da e me kakav neurotini crveni "jugo" svakako napasti pre nego to se doepam raskrsnice?), izabrao sam treu marrutu, meni i najpoznatiju, uostalom...

Prolaz kroz "S. C. Sajmite"... Skromni, primerno jednostavni proleterski stadion, nije odavao znake ivota... Mesec je na sve to gledao iz nekog svog ugla, crne senke su se teglile pomrinom kao tuljani, reene da obeshrabre svakog neupuenog namernika, ali ja sam znao da je to mesto bezazleno ak i u gluvonemo doba jedne tamne i vetrovite jesenske noi, i nisam naseo... Kapije se nikada ne zakljuavaju, takoe mi je bilo poznato, ali Tajni Instikt Jegulje ipak me je odveo tano tamo gde jedna ipka na ogradi ve vekovima nedostaje... Ops? Ne, nema problema. Prolazim, jo uvek... Ograda se, inae, prilino redovno bojadie, nekim udom? Korov realnosti polako je prekrio parkoliki kompleks terena, jednom zamiljen kao "idealno mesto za odmor i rekreaciju radnika", ali limena taraba se svakog prolea uredno mae novim slojem zelene, oker, ili one crvenkasto-ute, mislim da je "terakota" ifra za tu farbu? U stvari, sve to ima svoje zato, kad bolje razmislim... Drugog petka u maju (dobrih etrdesetak majeva unazad?), panduri se usplahire po okolnim raskrsnicama kao "makazari" nad lejama kelerabe, i procesija crnih automobila tano u podne naie Hajduk-Veljkovom. Godinama je osobno Maral presecao trobojnu svilenu vrpcu, u zadnje vreme sve kojekakve Kalfe Koje Se Ue Za Ministre tu polau majstorski ispit otvarajui nekad uvenu poljoprivrednu izlobu, no, to nije od presudnog znaaja, ni jedno, ni drugo, ni tree... Susedna ograda, ukratko, mora biti na nivou, zato je uminkavaju... No, Sveta Rupa odoleva, kao to rekoh, i bilo bi lepo da to nije sluajnost? Moda je neko od Naih zaduen za krpljenje, ko e ga znati, moda se i taj Tajanstveni Poslovoa nekad tu provlaio, kao Igra ili Kibicer, svejedno, pa svesno potpisuje naloge da nepostojea ipka mora ostati na svom mestu, kao oltar, kao spomenik krajputa Velikim Igraima Malog Fudbala koji su jednom davno (na otprilike dva sata do sumraka?), ispadali iz ograde pognuto i samouvereno, kao duhovi iz zidnog sata? Rada Minhauzen... Perica Mali i Perica Bangavi... Jocko rojf, Bora Uvo, Zolika Maar... Sipa i Dovlica... Blentavi... LjubinkoPeji... Hm... I Batula Petra? Pa, uj... Imao sam i ja svojih sezona, ne kaem... Ali jesen devedeset i prve nije od tih... Tu vie nema dileme... ***** Oi su mi se oduvek lake privikavale na tamu nego na svetlost, brzo sam napipao poznati ljakasti puti, i iskrzana firanga kroanja razmakla se pred mojim nailaskom, otkrivajui "Park" kako isplovljava u no kao putnika laa. Feini prozori se, naravno, jo nisu mogli ni nazreti, ali do njih se moe dobaciti crvenom ruom sa palube hotelskog parkinga, tano sam znao gde su... Zar to prole godine nije bilo osetno blize? Raunao sam da u se pokriti sa dva tri minuta hoda, ali izgleda da sam korake konvertovao u minute po nekom starom, davno nevaeem kursu? udno, zaista? Trenutak ranije, vizirajui asfaltne terene kroz zebrasti rukometni gol, potvrdio sam svoju teoriju da se Svet postepeno smanjuje, a opet mi je i do atletske staze trebala decimala vremena vie nego inae? No, proavi esmu na zidu sanitarne kuice zaao sam preduboko u minsko polje uspomena, nije bilo povratka. Lagano sam pourio ka velikom igralitu, ubeen da e izlizani zeleni otira konano skinuti to olovo sa mojih cipela... Trava se ba razbokorila u esnaestercu...

Samo bi neki atletski abac, surovo izdrilovan na barskom poligonu, uspeo da doskoi sa busena na busen, i tako prevali put od gol linije do gipsane take penala, a da ne dodirne golu zemlju... ekaj, zar je i onda bilo tako? Eh, onda... Punio sam petnaest, zaboga, godine zvane Onda, i gledao sam na sve strane samo ne u travu... Bila je subota, naravno, veliki svetac za sve nas koji smo igrali za kolu. I dan danas subote obeleavam crvenim slovima, ostala mi navika da im se radujem, eto, mada to ve godinama ne zasluuju... Nema veze... Na zavrnom turniru "optinskog", uglavnom, za ulazak u finale bio nam je dovoljan i bod protiv onih minkera iz ". Natoevi", koji su nam od poetka prvenstva dahtali za vratom. Kia je tog jutra pljutala, pljutala, pa se malo i zapljutala, a kad se konano trgla, zateena pod lukom duge (kao pod ogromnom eerlemom), itav teren se ve ljuljukao na vodi, kao veliki list lokvanja... Nastavnik nas je uio da igramo preteno na kontru, tvrdo, matoro i odgovorno. Priao nam je kako zna ekipe koje su dale pet golova pa izgubile utakmicu, ali da ne zna ni jednu koja nije primila gol, a izgubila? Po uigranoj varijanti, Mrena i ja smo patrolirali du sredinje linije kao graniari, uvajui se ofsajda, ali na desetak minuta do kraja utakmice i dalje je bilo nula-nula... Tad je kiklop sa velikom peticom na leima ipak proplivao... Naa odbrana napokon je dobacila do centra, i lopta se, samo liznuvi bancu, provukla ispod pazuha tromom kutravom deaku koji je unapred zastenjao nameravajui da je zaustavi bar pleksusom... - Uf... Raunajui na taj kiks, na vreme sam povukao u prazno, stigavi pre svih do fudbala zaglibljenog u onom "pupku" kaznenog prostora. Golman mi je kolebljivo poao u susret, ali ram stativa bio je prevelik za portret tog mravka, i bio sam siguran da neu promaiti... Uinilo mi se da je lopta vre ulepljena u tutkalo blata, pokuao sam zato da je podbodem zanemarljivo jae, ali loe sam proraunao tu parabolu. Lob je, dodue, ponizio istralog vratara, povukao sam telo unazad pokuavajui da usporim let nekim nevidljivim dizginama, ali se posle duge sekunde iekivanja zauo jedino tup udarac u preku, overen okruglim crnim peatom u uglu, na samom tananom avu sastava sa levom stativom... Sa "levom golmanovom", kako se to ve objanjava... - Oooooooo! Pogledao sam ka klupi kraj koje je Nastavnik veito stajao. Skinuo je eir, provukao prste kroz kosu, pa vratio legendarni karirani klobuk na glavu. Kod nekog bi ovaj gest verovatno proao sasvim neopaeno, ali moj "razredni" nije reagovao mnogo burnije od toga... - Igramo samo! Tutanj! Igramo dalje! Poterao me je ka centru (maui nepodmitivo, kao saobraajac u picu), dopingovao me ozbiljnim, roditeljskim pogledom, i uurbano zapljeskao rukama... - Idemo, Batula, nita to nije! Ajde! Imamo ih sad! Klimnuo sam jedan i po put (dole-gore-dole, ostavljajui pogled oboren), i pokuao da patike iupam zajedno sa korenom, ali desna mi se primila za zemlju kao okot, ne seam se teeg koraka u ivotu... A pobedili smo, uzgred... Samo par sekvenci kasnije, onaj njihov nesretni veliki centarhalf je ponovo pogreio, vrativi loptu prekratko, Mrena je izronio kao lovak, lupio lanjak golmanu i pobedonosno uetao u gol... Od moje propale anse proteklo je jedva tri minuta, moda ni toliko... No, sasvim dovoljno, pokazalo se... U ta tri minuta sam, naime, odrastao, nepovratno, jednom za uvek... Sunce je jo istog popodneva prosuilo otisak mog promaaja na preki, i taj crni krug mi se podsmeljivo cerio sledee subote kad smo istravali na finalnu utakmicu, i jo dugo, dugo posle... Da nije bilo zaslepljujue-varljivog neona u pozadini zakleo bih se da sam ga naas video kako se kao debeli mrki maak oblizuje na gredi i te veeri, dvadeset i koju godinu kasnije, kad sam, prodirui po poloaju levog krila, povukao duboko u tamni gol-aut, shvativi da ve uveliko kasnim na ugovorenu partiju gangster-remija kod Fedora Jankovia, svrenog ekonomiste, a nesuenog umetnikog fotografa, impresarija, producenta, scenariste, publiciste, i ko e ga znati ta sve jo ne...

***** - Mir, Marine... Prepoznavi me, nespretni tufnasti pas prestao je da laje, i vano doskakutao do kapije svojim razmontiranim marionetskim korakom... Osvrui se ka kandelabru koji je svakog asa paljenjem trebao potvrditi da je i neko od ukuana uo zvono, dotakao je njukom moju nadlanicu prinetu kovanoj arabeski, i uputio mi onaj pogled koji kod etvoronoaca prolazi kao plemenit, dok se kod ljudi vrlo jednostavno objanjava i kao ponizan, koliko se seam? Marin je rodom iz okolnih krajeva, ali je, predvidivo, "dalmatiner", zbog ega ga je gazda i nazvao kako ga je nazvao... Pa, sad? Da je duhovitost skok s motkom, ili tome slina disciplina, u kojoj se do trijumfa dolazi preko hiljadu neuspelih pokuaja, Fea bi nesumnjivo bio jedan od najduhovitijih tipova na kontinentu? Ovako, i taj fazon mu se sluajno omakao kao uspean, to je on kasnije uporno anulirao insistiranjem, i neumerenim i nepotrebnim objanjavanjima... - Marin, razume? Dalmatinac - pa Marin. Kao ono Frane, Stipe, Jure... Marin... A? Dobar tos? ta kae? Priznaj da je dobar? Priznavao sam, pokorno, svaki boiji put, jer Fedor inae i nije tako lo kako se nagovetava... Ne, nije, ozbiljno... U pravilima fudbalske igre lepo pie da je lopta van igre tek kad pree aut liniju svojim punim obimom? E pa, moj bledunjavi riobrki poznanik (koji bi i bez puno minke odigrao sanatorijumskog pacijenta u predratnom filmu?), je lopta koja veno epa aut liniju, ali je nikad potpuno ne pree. Sudei o Fei, u vie navrata sam bio spreman da visoko podignem utu sudijsku zastavicu, ali, ako emo poteno, kako god da sam povlaio crtu izmeu igre i auta, on je ipak svaki put boljim delom ostajao sa prave strane te tanke i presudne linije... I? U emu je nesporazum, uopte? Pa... Da ne ispadnem pakostan? Ali nesporazum je moda jedino u tome to Gospod Bog ne dri malu piljarnicu na uglu, u kojoj bi smo, negde iza gajbe rogaa, meu mesinganim tegovima, kraj tegle sa ruiastim prominclama, uspeli pronai i malu staklenu boicu sa udnim pegavim semenom Talenata Koji Nam Nedostaju... O, ne... U boijem kristalnom duanu meu oblacima, na alost, nikad nije bilo cenjkanja oko onoga to moe postati, i onoga to jednostavno mora biti da bi to bio... Fea se nije tek tako pomirio sa tim... Ne razlikujui titule ispisane na vizitkartama od titula koje su kao ifre ispisane hijeroglifima naih modanih vijuga, odluio je (na svoju odgovornost!), da u ivotu postane Jedan Duhoviti Kockar I Svima Simpatini Boem... I do kraja je skoro sve ubedio da je poziranje ravnopravni deo umetnosti? Druio se sa pijanim glumcima, uramljivao francuske plakate i iskrzane partiture, putovao na premijere u Beograd, Sombor i Suboticu, organizovao izlobu slika zvanu "Jasmin Party", (galeriju bezdunih lokalnih vrljotina u svom vrtu), ali, sve u svemu, tu usiljenost je nosio tako lako da nije preostalo puno onih kojima je to smetalo... Meni, ponekad, kao to rekoh, mada to nema veze.. Luni Jankovi, pretpostavljam, daleko, daleko vie? Dodue, "miss" prirodno-matematikog, koja se udala za Feu uasnuta pretnjom doivotnog zabavljanja, to nikad nije javno priznala, ali... ta ja znam? Neka velika tajna strpljivo je dodavala tamne godove oko njenih oiju, to je ona sve tee i tee uspevala da prikrije minkom i pozlaenim okvirima svojih folirantskih "profesorskih" naoara. Ti modri podonjaci su kao vlani pesak upijali dremljive talase sjaja po kojima sam njene oi nekad lako pronalazio i u najveim guvama pogleda...

Ili su za sve krivi samo ovi dugi intervali izmeu naih vienja? Meseci, prolea, zime, koje su nas nauile da kao stari ratnici prvo prebrojimo oiljke i brazgotine zaraene u borbi sa Vremenom, pa da se tek tad oprezno osmehnemo jedno drugome? ao, ruinirani deae... Slutim da je pri naim susretima (sriui grafite koje su godine naarale po mom licu), i ona ponekad razmiljala o neujnim i podlim vrtlozima koji nepovratno mute bistre lagune Nekih Oiju Koje Smo Znali, no, ne zameram joj ako je tako. Ja sam se, na primer, ve gotovo potpuno privikao na sebe, a opet se neprijatno iznenadim svaki put kad stanem pred ogledalo... Eh... Strano je kad ostari, zaista... No, jo je stranije kad ostari mlad. Kao veina onih koje znam... - Momenat... Dolazim... O, stoput sam mu govorila da ne uzima moje kljueve... Luna mi je, dakle, konano otkljuala kapiju, taman kad sam se, mimo svog obiaja, spremao da pozvonim i drugi put... Prvo je naiao glas, iza ugla, a onda je metronom Marinovog repa sveano najavio i njenu lomljivu siluetu. Trnci nemira kripnuli su mi pod nogama, uho, tek- tek, otprilike kao Onaj Davno Otopljeni Sneg, ak i tie, ako je to uopte mogue? Naivno sam pokuao da ih se otarasim, drobei onom tek pripaljenu cigaretu, ali to je naelektrisane iskrice samo ibnulo gore, uz kimu, kao udarac malja plehanu kazaljku snagomera na ulazu u zabavni park... - Nisam ula tvoj auto... Da, to je liilo na nju... "Tvoj auto"... I gotovo... Mi smo prijatelji. Samo prijatelji. Tek neto bliskiji stranci, maltene? Nikad nieg nije bilo izmeu nas dvoje... Ali... Prepoznajem te po vratima automobila tiho zalupljenim pred mojom kuom u pono... Tek tako... - Ne, Luno... Doetao sam... Ostavio sam kota jednom klincu pred pumpom.. .Doterae ih ovamo ako doe na red pre jutra... Pljesnula je iznenaeno (skoro obradovano?), zadravi ruice spojene... - Ma... ula sam da sad to rade? Ne mogu da verujem... I ta, ti mu onda zaista plati za to? - Pa... Dam mu ve neku kintu... Studenti su doista provalili fizionomije koje ne pristaju da puze metar po metar u kilometarskom redu za benzin, i tano pogode kome treba da kucnu u prozor nudei da, za marku-dve na sat, ekaju umesto njega... Momak koji je etkao kraj kolone sa "sociologijom sela" pod mikom je ve jednom za mene obavio tu poverljivu misiju, i s njim sam se, polazei na kartanje, lako dogovorio oko sitnih primopredajnih detalja... - E... Ba svata... Oigledno se oraspoloila analizirajui novonastalu granu prostitucije, prekrstila je ruke i radoznalo ekala da jo malo priam o tom iznajmiljivanju mladia na sat... Rezignirano sam slegao ramenima... - Pa... Klinci su vidre, draga moja. Snalaze se... Okrenu zaas stotinak maraka, birajui devijantnu sredovenu klijentelu, koja ne priznaje redove za neto to se ne deli, nego se plaa... Uozbiljila se, i spustila ton... E, ba smo i nali o emu da razgovaramo? - A ula sam i da e ponovo uvodili one "bonove za benzin"? Kao pre par godina... Zna? Kad li je ono bilo? - Jeste... I ja sam uo... Ali sam davno potroio svoje "bonove za ekanje" u ovom ivotu... Nita mi to vie ne pomae... Osmehnula se setno, komentariui sve samo sporim potvrdnim klimanjem, i povukla se korak u stranu... - O... Ui ve jednom... Ui, molim te...

Nosila je mokasine sa kiankom, pripijeni elastini jeans, i uti (ili svetlozeleni?) pulover na kom je nekoliko izvezenih jaganjaca mirno paslo pod oblim breuljcima grudi. Navrh levog brdaca nakrivila se i neka kuica sa dimnjakom koji se puio, zakucao sam na vratanca te kolibe jednim sasvim kratkim pogledom, no i to je ve bilo pomalo nepristojno... - Ma... Ti zna ovaj pulover, zar ne? Trgao sam se zbunjeno, zateen... - Ovaj... Da... Mislim da ga znam? Delovala je nekako jednostavno-otmeno-smerno-umereno-lepo... Mislim da je "klasino" re koju pokuavam da konstruiem? - Oni su davno poeli da kartaju... Ko su ti ljudi, Petra, vie nikog ne znam? Razgovaraj ti malo s Fedorom, tebe e sigurno posluati... Nimalo mi se ne dopadaju... Naklonom sam obeao da u to uiniti. Ni meni se ba nisu sviali nadmeni marinsko frizirani momci kojima je Fea poeo da popunjava upranjena mesta naih dugogodinjih saigraa, no, kako stvari stoje, danas jo jedino Dripci Sa Velikim Automobilima I Malim Fondovima Rei imaju lovu za kartanje, i lovu za sve drugo... - E, pa... dobro... Okrenula je klju za sobom i ponovo prekrstila ruke na grudima, uzdahnuvi glasno... Nisam je zagrlio, iako je to bio isti penal... Zakoraili smo u prolaz oprezno, kao da kasnei ulazimo na koncert gudakog kvarteta, i Marin se za svaki sluaj ubacio meu nas poput Kerbera, oigledno naslutivi neto svojim inae problematinim instiktom... Ali putevi su nam se zaas razili... Jo jednom... Nakon samo par kratkih metara... Ona je krenula desno, ka stepenicama verande sa koje se ulazilo u njihov stan, a ja sam produio pravo, ka dnu bate, gde je Fea improvizovao "atelje" u neostvarenoj privatnoj ordinaciji svog davno uzemljenog oca... - Ah, da... Priala sam popodne sa Ksenom... I pomenula da u te moda videti... Zastala je na prvom stepeniku, pokuavajui da vanost onoga to e mi rei umanji time to to ini u odlasku, ali crna svilena vrpca Brige zatreperila je na povetarcu njenog glasa, i predosetio sam da e to biti loa vest... Pucaj, lepojko... Izgleda da su loe vesti ovih dana organizovale neku trku iji je cilj na mojoj adresi? - Videla je tvoje ime u kompjuteru... Poruuje ti da e te va Stari Prijatelj Jack potraiti ovih dana. ..Ali da e ti ve znati ta treba da radi... Ops? ta sam rekao? Lunina sijamska drugarica Ksena radila je za Vojsku, neto sitno i administrativno, ali je sabotirala koliko je ve mogla. Godinama je sklanjala u stranu one pozive za vebe na kojima je prepoznavala imena iz almanaha nae gimnazije, no, od ovog prolea, otkad su raznorazni orci zaduili bojevu municiju, njene male prijateljske usluge tretiraju se kao "veleizdaja domovine"... Otad se, razumljivo, javlja retko, sve u iframa... Sreom, na TV-u se letos potkrala simpatina serija o radio-voditelju zvanom Jack Killian, koja nam je svojim imenom pomogla da kodiramo poruke: "Midnight Caller". "Onaj koji poziva u pono"... Vojna Policija je prezauzeta radom u treoj smeni. anse da se neo-partizani prepoznaju pod pseudonimom "Stari Prijatelj Jack" su samo teoretske, no, nije ba preporuivo kladiti se na tog konja? I za mogunost da me pokupe u Dobrovoljce sam do pre desetak sekundi mislio da je "samo teoretska", a evo ta je ispalo? Tek, dunuo sam u zvezde, da ih malo zagrejem, i pokuao da umirim Lunu... Da je umirim? Dovraga, kao da nju usred noi treba da spopadnu oni sivomaslinasti fanatici? - Nee biti frke, ne brini, u redu je... Jo sam prijavljen kod matorih... Teko da e me nai... Meseina se kratkim srebrnim potezom dotakla njenog lica, uinilo mi se da bi to mogao biti i sjajni repi neke suze-padalice, ali oreolsko svetlo iza nje, sa verande, onemoguilo me je da se zakunem u to...

Mahnula je kratko, uznemireno... - Ali uvaj se... Ipak... Obeaj mi da e se uvati? Polako, lue... Nigde ja ne putujem... Podigao sam kaiprst, i na tren bio u iskuenju da ga njime pozovem sebi, ali sam joj na kraju ipak samo lagano pnpretio, potiskujui nazad, u grudi, elju koja se opirala drno i vragolasto, kao onaj pajac-na-feder kad ga vraa u kutiju... - Bolje se ti uvaj, gospoice Nespretnjakovika... Zna ve... Na tim "vratolomnim" stepenicama... - Eh... Prela je rukom po izlizanom gelenderu, neno i paljivo, kao po staroj porodinoj komodi... - Katkad, kad si ti u blizini, namerno se sjurim niz njih... I nita, eto... Kao u inat... ***** Ne... Nismo mi bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve... Oboje smo nosili na laniu po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokuavali da je sastavimo, ko zna zato, i ta tajna lebdela je nad desetogodinjim okeanom prolog vremena kao ukleta laa... Negde ovde daleko... Negde tame blizu... Ni na nebu, ni na zemlji... Do te tajne se, interesantno, moglo stii jedino ba strmim stepenicama visoke verande, uz koje se Luna uspentrala hitro, kao kouta, ostavljajui na njima izvesni zagonetni osmeh, kao ruu, kao malu staklenu cipelicu po kojoj u je pronai... Ali, gde uri? Opet ne pazi, ludica... Jednom je ve gadno uganula nogu okliznuvi se tu, na zaleenom oblom basamku... O, jednom davno, najdavnije. Jo dok je iz ove kue odlazila svojoj kui na spavanje... Bila je zima, seam se, neki februar, esnaesti, osamnaesti, tu negde... Toga se, ve, ne seam tano... Morao bih zaviriti u Fedinu linu kartu da otkrijem i taj podatak? Stara Vodolija je uvek pravila svetkovine od svojih roendana, jedan od njih se slavio i te veeri... I tako... Pred zoru sam se ponudio da razvezem iznurene tamburae po periferijskoj pomrini, rtvujui se da tako propustim slavljenikov neizostavni zavrni plaidoyer... Bre no to sam uspeo da se vratim, i ostali gosti su se tiho, na vrhovima prstiju, izvukli sa te stote reprize Feine maliganske monodrame. Luna je, kao pravi kapetan, ostala poslednja na brodu koji je tonuo, i tek tad zalupila vrata i ustro krenula sama... Uf... Suvie ustro, bojim se? Zatekao sam je kako na stepenitu verande, sedei na pljosnatoj lakovanoj tanici, oprezno pipka pomodreli levi zglob... - Nezgodno sam stala... Nije nita... Ve prolazi... Hm, hm? Merei veliki podliveni otok na kantaru svog iskustva, odmah sam shvatio da e ta noica morati u gips, i da je tekua sezona za nju, najverovatnije, zavrena... Ali, Fedor je visio preko otomana kao iznoena potkoulja, od njega nije moglo biti nikakve koristi... Podigao sam zato njegovu devojku onako kako se ve podiu tue devojke, obazrivo, najobazrivije to sam umeo, i poneo je do automobila. Bolnica je bila odmah tu, preblizu da bih zvao ambulantna kola... Provejavao je neuverljivo krupan sneg...

Mali ratoborni noni portir zareao je na moje farove, znao sam od ranije da nemam anse kod takvih "por-terijera", pa sam, gunajui, ostavio auto pred ulaznom rampom, i ponovo uzeo Lunu u naruje... Privezala se rukama za molo mog vrata, privila se uz mene jednostavno, zbunjujue prirodno, kao samonikla puzavica oajno eljna iijeg dodira, oslukivala je koljku koju sam krio pod kaputom, i nije govorila nita... Pomislio sam da e zaspati, ali ne, povreda se polako hladila, znao sam da je boli sve vie... Deurni na prijemnom, svom sreom, bio je neki Goran, sa neoekivanim nadimkom Doktor, znali smo se onako, igrao je svojevremeno polutku i halfa u "Metalcu", stabilan, dobar tehniar, ali uasno spor igra... A opasno brz lekar, da ne poveruje? Sve je odigrao iz prve, puno nam je pomogao... Sledeeg meseca, kad smo se sluajno sreli u opirni, interesovao se da li je sve u redu sa nogom moje curice? Rekoh da jeste. Ali da to nije moja curica. Nego curica mog prijatelja... Nasmeio se, znaajno... Ree da se nada da mi to nije neki preterano dobar prijatelj? inilo mu se, naime, da ta mala moe biti samo moja i niija. Tako mi se bar nekako stiskala uz grudi, dok sam je one noi nosao klinikim hodnicima, kao nevestu... Zar? Rekoh Doktoru, ne trepnuvi, da mi to nije padalo na pamet... A padalo mi je, naravno... I pre i posle... Te iste jeseni, naroito... Fea je napokon napravio svatove o kojima je godinama priao. Sa izrezbarenim uturama i platnenim banatskim pekinma. I sa fijakerom, belim konjima i hiljadu naviksanih violina u porti Saborne Crkve... Unosei mladu preko praga, zastao je da pozira unajmljenim fotografima i roaku iz Nemake koji je posrtao pod samarom tek lansirane video-kamere. Nevestin veo se u tom natezanju nekako otkaio, mimo protokola, sputajui zavesu na udni i uporni pogled kojim je traila nekog u onoj masovki... Ne mene, svakako... I zato bi? Kad mi nismo bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad, u noima punog meseca, malo traili po dugim talasnim duinama enje... I to je sve... U partiju sam se ukljuio brzo, prebrzo, u stvari... Zapoinjali su novu bulu ba kad sam uao, tako da su mi karte utrapljene u ruke pre nego to sam stigao da osmotrim situaciju i smislim izgovor... - Igraj ti umesto mene, Batula... Taman da organizujem cugu i kaficu... Da, Fedor je definitivno zreo za jednu generalku na svojim ratelovanim knterijumima? Sve udniji sastav izvodi na teren... Sem njega i Nide Zubara (takode starosedeoca za stolom), u igri su ovog puta bili mahom Suri Brani koje ranije nisam viao, barem ne iz blizine... Fea ree da vode neki krupan business... -Ah... tako? Oseam da je Gospodi Biznismenima "Interpol" glavni inostrani partner? U malenoj puolikoj piljici (kamufliranoj pod tupilom leve slepoonice), imam ugraen Posebni Instrument Za Brzu I Efikasnu Procenu Nepoznatih Ljudi. OK, zvui prilino komplikovano, ali u stvari se radi samo o jednom "friziranom" instiktu, nita vie. U svakom sluaju, pouzdana i veoma upotrebljiva je to napravica, godine su dobro izbadarile njenu preciznost... Pred uzorcima koje je domain doveo na kartanje, preosetljiva, ionako nervozna skala mog aparata, formalno je pomahnitala, lepei se na "crveno"... Pa logino, nisam je ni trebao aktivirati...

Tipove koji glasno priaju o svojoj lovi i o tuim enama mogao sam sasvim lako proceniti i odoka, manualno, takorei... - Drekavica, drago mi je... Znamo li se mi sluajno? Drekavica? Oboavam onomatopejina prezimena... Mladi Hidrocefal mi se mangupski iskezio, pokuao sam da mu odsmehnem ali mi nije polazilo za usnom, dovraga, osmeh e mi skroz atrofirati, kako je krenulo? Oacovao sam ga rezervisano, dobro pazei da mu ne pruim previe razloga da mi se dalje obraa... Znamo li se mi sluajno? - Pa, ako se znamo... To i moe biti samo sluajno... Nije postojala opasnost da e Glavonoac reiti jednostavni verbalni rebus i eventualno se naduriti. Njegova koncentracija dobacila je jedva do polovine dijaloga, a onda je (prestavi da trese "dipon" sa pozlaenom lajsnom), konano pripalio cigaretu i nepristojno se okrenuo u stranu. Na sebi je imao jedan, blago reeno, "pastelni" sako, i iroku karnevalsku kravatu kojom je izvrio pokuaj samoubistva guenjem, delovao je onako razdragano-cigoliko ("harmonikaki", najpriblinije?), ali ak mu ni to nije pomoglo da mi bude simpatian... Malo po onom karakteristinom prezimenu, a malo po niskom naboranom elu koje mu se kao lavina obruavalo na nos, u momentu sam zakljuio da je deko sin svoga oca, verovatno me je to blokiralo i uinilo vidno neprijatnim? Njegov ovekoliki Roditelj je, naime, za mene prototip bitangi koje su poseljaile ovaj grad. U ivotu je otvorio vie lokala nego knjiga (ukljuujui i slikovnice), abecedu ne bi uspeo da izgovori za manje od petnaest minuta ni po proizvoljnom redosledu, ali je ipak preko noi stekao maginu titulu prof. koja mu je u ovom akademski nastrojenom gradu najednom otvarala sva vrata. ak i neka za koja se ve verovalo da su lana, nacrtana na zidu, poto se nikad nisu otvorila nekom ko je poteno kucao na njih... Gos'n prof., dakle? Pravo, medicina, kibernetika, istorija umetnosti? Aha... Trice & kuine... Izvedeno od profiter, zaboga, ne od profesor, kakve su to naivne asocijacije? - Pa... Ako mene i ne znate, znate mog starog... Malo ko njega ne zna... Povukavi u meuvremenu par neurotinih dimova, Hidro-"C" mi se obratio naglo i preglasno, kao i prvi put, uostalom... - Da... Moj ale dri i "etiri vojvode', na primer... Sad stalno ide reklama na televiziji... Onaj ekskluzivni objekat, videli ste sigurno... Sav u mermeru, mesingu, staklu? Ekskluzivni objekat, znai? A bio sam ubeen da je to prvi zvanini konzulat primitivizma u naem gradu... - Dobro, de, sinko, pobedio si... Znam vau birtiju... esto proem tuda... A tvoj Tata-Australopitekus, vidi, uvek ba tada krklja sa cigarom na vratima, ne mogu da ga promaim? I jednom u mu, onako en passant, samo bekhendom ukucati pikavac u usta, nadlanica mi se otima na njega kao arov na potara, jedva je oteram na mesto... - A... Jeste li i vi moda za picu, prijatelju? Ja astim. Ostalima sam ba poruio iz "La montanare"... I to je na lokal... Malo ga je umirilo to to mi je napokon objasnio ko je, pa je, potonuvi na dno stolice, milostivo snizio ton za par decibela... - Mi ih sad raznosimo i po kuama, znate... Po porudbini... Kao Ameri... Ajde? - E, to ste se super setili... Mada su vam pice tako tanke da ih moete slati i faksom.. Svi su prasnuli, zbunjeno ih je pogledao pa se bre bolje nasmejao i on, onako "na prazno", potpuno blentavo, o boe, nee se valjda uvrediti u ponedeljak-utorak ujutru, kada ukapira ta sam rekao? - U redu... Pa... Onda nita od pice, znai? Odmahnuo sam glavom, a on je dobroduno slegao ramenima i sa naporom se udubio u karte, nastavljajui da zvecka statusnim grozdom kljueva... Ima li uopte potrebe da opisujem i masivni koni privezak sa neizbenim daljinskim autoalarma, ili je sve jasno?

OK, sinko, nisam ni mislio da si doao biciklom... Priznajem, tavie, da sam napolju enjivo zastao kraj tvog petrolej-zelenog lepotana sa be platnenim krovom, oduvek sam eleo takav "BMW"... A, opet, nikad nisam eleo takvog aleta? Sve to, vidi, ima svoju cenu... - Ih! Ja ti te tablice mogu srediti za 'iljadu maraka... Ako si zainteresovan, mislim oz-bilj-no zainteresovan? Imam oveka u Kekemetu koji e to odraditi... Eto ti ga sad ? Da sam se kojim sluajem prijavio za kviz "Spari ove dripce za stolom sa vozilima parkiranim pred kuom", upravo bih proao i sledei krug? Odgovarajui na neije pitanje u vezi pomodnih "euro" registarskih tablica, Brka (zavaljen levo do Glavonoca) je lino potvrdio moju pretpostavku da je upravo on ponosni vlasnik crnog koronarnog "mercedes-karavana", usidrenog naspram kapije... - Nema potrebe da ga ode registrujem... Zna me milicija dobro... Pa zna kol'ko bi mi samo ot'lo na carinu i porez? Danas se to ne isplati? Ej, a to je nov auto, moj zemljae, nigde ogreban... Ma, "ganc"... Potpuno nov... Da, jo se pui... Pravi Gazda se negde jo uveliko nada da e ga pronai, toliko je nov... Taj Hrabri Mitraljezac Iz Veine Domaih Filmova je obavljao funkciju neke vrste predsedavajueg za stolom, i uporno se izraavao u markama, niko mu nije skrenuo panju da je nepristojno priati punim ustima nula? - Nisam blesav da bacim tri 'iljade maraka... Zna koja je to lova? Mada ti konta da ja kao uspean "businessman" mogu i sasvim solidno da zaradim... A ja kontam da bi kao "show-businessman" zaradio i vie, kao prvi bosonogi step igra u istoriji Brodveja? Meke italijanske mokasine izobliile su se kao "baletanke" na kalupu njegovih ukljeva, a ni ostalim delovima garderobe nije bilo preterano udobno na tom gromadnom telu? Lako sam mogao da ga zamislim kako sam premeta pun orman iz sobe u sobu, borbeno i zajapureno, kao da mu mere prolazno vreme... Ostali su ga verovatno znali i bolje i due, jer nisu bili posebno impresionirani njegovim estocifrenim reenicama, ali se zato nesretni Nida Zubar zablentavio tako inferiorno da sam poeleo da ga munem pod stolom... Nikola, brate! Daj, unesi u sve to i malo dostojanstva! Mitraljezac je prvi od Svojih krenuo u kolu u "kupovnim" cipelama, Tajo mu je u dvadeset treoj osedeo od straha, kad je prvi put video lokomotivu, a edo se bavio sakupljakom privredom, i zabavljao se sa nevernom kozom Radinkom, koja ga je na kraju i ostavila zbog lepukastog obana Miluna iz susednog zaseoka... Nido, prijatelju? Deda Gavra je drao knjiaru u glavnoj ulici, tata-Raa je praio saksofon po posleratnim igrankama, a ti si doktorirao prole zime na deijoj protetici, sea se? Halo, gubitnie? Zar se to sve zaista moe prestii tek tako, jednim maznutim crnim "mercedesom", pa ne znam kako da je "turbo" i "de luxe"? Ma... Kome ja to sve i priam, da mi je znati? Nikoli Kiriu, poznatom i kao "Nika Kamata", ultra-treberu koji je jo u prvom srednje nosio onaj lepljivi novanik, i pedantno udarao patent zatvara na malu koka kolu, rasporeujui je na doruak, ruak i veeru? - Izvolite kafu... eer je u maloj posudici... Namerno nisam jako zasladio... Neko voli goru, a neko ne..'. Posluite se... Izvolite samo... Ja o ovcama, a Fedor na vrata... Njegova utivost je u odnosu na situaciju delovala tako komino da me je to naisto poniavalo... utljivi Revolvera, na primer, preostali svat za stolom, sedeo je tako da mu je zapalo da dalje dotura oljice (to je inio sa gadljivom grimasom), no, njemu se nije moglo omai ita to asocira na "izvolite". Dodue, primetio sam ve da taj tip nije uo ni za arhaizam "hvala" pa nisam bio posebno iznenaen. Rei "izvolite" i "hvala" se, naime, obino naue u paru, istog dana u ivotu, a deko je izgleda ba tog dana falio sa nastave? Sedeo je, inae, desno do mene (sef mu je oito bio u kvaru,

poto je svo zlato iz kue poneo na sebi), i ispostavilo se da sam na kraju auto-kviza izvukao najlake pitanje, jer, i da nam nije preostao jo samo onaj nabudeni amerski dip sa nildovanim branicima, lako bih pogodio da to moe biti samo "njegovo auto", naprosto su ili jedno uz drugo, nepogreivo, kao puna i klempave ui... Da, "njegovo auto", nije greka. Ti naizgled grubi mladii su tako dirljivo vezani za svoja vozila, da im tepaju u srednjem rodu... Moje auto... Kao: "moje janje"... Ili "moje dijete"... U vezi tog lika sve je inae bilo obeshrabrujue jasno, jedino sam se lomio oko toga da li mu je lina karta izdata u SUPu Niki, ili SUPu Bijelo Polje, no, kad je na pola filma neoekivano planuo na jednu trojicu karo, kojom sam i ja konano zatvorio, smeo sam i da poloim lovu na "NK"... - Ih! Trica maa! to je ne bai prije, jadan? Ia sam na boju, pogle... tela sam ti jo od druge ruke... Posle se ponovo uutao, duboko i pretei, tek povremeno se osvrui ka ortaku koji je sedeo iza, a ni taj drugi, Udubljeni, (a mraniji od svih, ini mi se?), nije bio izrazito priljiv. Zurio je Revolverau preko ramena nemo, kao "opserver" (ako se tako naziva onaj pripravnik koji godinu dana dedi u kabini, samo posmatrajui kako se pilotira?), par puta je umesto komentara prezrivo coknuo na neku podignutu ili odbaenu kartu, i samo mu se jednom omaklo da se poluglasno nasmeje, ali i to je izveo na izvornom ijekavskom? Ocenio sam da troi oko deset litara gela na sto kilometara, tamna zalizana kosa samo mu je jo vie isticala sanatorijumsku boju lica (mislim da se u katalogu ta nijansa navodi kao "psihopat-bleda"?), i priznajem da sam uloio prilino napora da prikrijem nelagodnost koju su u meni izazivali njegovi mat-staklasti pogledi kojim nas je hipnotisao iz prikrajka... A Fedor je sa svog antikvitetnog "revoxa" putao "Pleterse" i "Golden Gate Kvartet", svima je laknulo kad je traka iscurila... Hidrocefal je oprezno zamumlao jednu novokpmponovanu, Mitraljez se ozario prepoznavi refren pa su nastavili da zavijaju unisono, i pun mesec se te noi sasvim neobavezno zadesio nad Miunnovom, ali i da nije, nesretni duet bi ga do svitanja prizvao i sa najudaljenijeg okrajka neba, uopte ne sumnjam u to... "Pokloni li ljubav drugom sve e za me sta-ti, A kafana postae mi i otac i ma-ti... A kafana postae mi i otac i ma-aaa- aati" E, moja "Srpska Atino", tuna i alosna... Dobra te je ekipa zakupila, nema ta? Neprilagodivi, Ratne Vrane, i Naoruani ljam... A ja sam te oduvek precenjivao, ti mala uobraena varoi, pravio sam zvezdu od tebe gde god sam stigao, ti si za mene bila neto kao ono ogromno uskrnje jaje u izlogu poslastiarnice, "kugel uhr" na pultu sajdijske radnje, da, ja sam oduvek naivno verovao da pripada tim krhkim, unikatnim eksponatima kraj kojih pie: "nije na prodaju", i kojima se moe potajno diviti sa pristojne udaljenosti, ali ih nikad ne moe imati... Pa... Verovatno je to razlog to se noas na trenutke oseam kao mokljan koji je zaprosio Profesionalku, mada ne znam zato mi je ipak pomalo neprijatno zbog tog poreenja? Ma, ne... Ti definitivno vie nisi grad koji bi se mogao uvrediti, moj Novi Sade... I, nema pojma kako mi je krivo... Jer, da sam se samo usudio da pretpostavim kako si bagatelan, ja bih te jo odavno kupio za sebe... I sad bi nam oboma bilo lake... To pokuavam da kaem... ***** Fedor mi je za osamnaesti roendan poklonio "Obscured By The Clouds"... ovee... Zna ko je tad sluao "Floydove"? Ua rodbina "Floydova", eventualno... I Fea Jankovi...

Bio je pustolovni konkvistador rock & roll'a, i igla njegovog kultnog gramofona je kao iljak panskog koplja osvajaki doticala neistraene i mistine predele Novog Sveta, u koje bi drugi obazrivo zagazili tek potom... Moda sam rekao da on ponekad ba i nije potpuno po mom ukusu, ali ak ni ja ponekad nisam potpuno po svom ukusu, nije to neko merilo... U tome o emu priam je, uglavnom, bio besmrtan, to potpisujem, tu ga nikad nisam uhvatio da folira... Na koji su ga samo fazon onda Narodnjaci navukli da cupka sa njima u tom grotesknom orijentalnom ritmu, ne mogu da razumem? Ma... itava generacija nam se odjednom srozala kao istegljena dokolenica, tako to ide... ivot je otprilike kao onaj "steepl-chase", startuju sve sami favoriti, i veselo se pljuskaju na prvim preponama, pa jedno vreme tre zajedno, u grupi, petliki se smenjujui u vodstvu... A, onda, kako trka odmie... Izdvoje se dvojica-trojica, povuku daleko napred, grupa zaostane, razvue se, neki se gre, odustanu, neki uspore do ivice asti... Fedor je zapao u teku krizu na onom delu staze na kom se to dogodi veini takmiara, tu negde izmeu tridesetpete i ertdesete, gde mnogi izgube sveinu... Gledajui ga kako ostaje da visi preko prepone koju su razapeli Mitraljez i Glavonoac, shvatio sam da ga upravo obilazim za itavu duinu, ali to me je samo podstaklo da cinino pojaam tempo... Sorry, Jankoviu, sad nemam vremena da razmiljam o tome da smo zajedno krenuli... Iza krivine se ve zatee ue zlatnog zvona koje najavljuje poslednji krug... Doradio si, minkeru stari, no, to je tvoj problem, ja zbog toga neu uzimati sedative, to je sigurno... Ionako sam veeras odigrao "oprotajnu" na zelenoj oji tvog kartalita, pa ja sam i u vojnikoj kantini birao drutvo za stolom, sea se da sam uvek bio pomalo svojeglav? A to "uvek" je kod mene jo u toku... udno, je 1'? To "uvek" kod mene ponekad ba ume da se otegne? - Nee karta potenog oveka... Ne ide te danas nita, Batulence... Samo te posmatram, moj burazeru... Ne, nije me puno oslovljavao, mislim da je naslutio da sam jo kod prvog meanja precepio odluku da vie neu dolaziti, i znao je da se svakog asa moe dogoditi da se jednostavno podignem i odem. Meu nama budi reeno, to bi se svakako i desilo da mi je Student ranije doterao auto, no, spasilac je stigao tek negde oko pola etiri, kao za inat, pa sam sve dotle bio primoran da utim, i sportski podnosim poraze... Ma, neto sitno, zanemarljivo, bez veze, skoro da i nije vredno pomena... Ajd' dobro, dve-tri-etiri, najvie pet-est stotki, eto, a moda ni toliko... OK... Verovatno e zazvuati kao vrlo nespretan izgovor, ali u odnosu na skupocene etone vremena koje sam izgubio za tim stolom, ta lova je, zaista, tek jedna nebitna puslica prljavih raznobojnih papiria... - Laku no, Batulice moj... Priznaj da je bilo super... Aha, Fedore, bilo je... Ali onda sam doao kod tebe na partiju remija... ***** Anamaria me je jednom pitala zato se polivai ulica uvek pojavljuju pred kiu, i odao sam joj tajnu da oni, u stvari, rade za jednu veliku stranu silu... Da... Oni rade za Kiu...

U Prevrnutom Svetu, odakle se Kia penje (to ovde deluje kao da pada!), sve je potpuno obrnuto (to tamo deluje kao potpuno normalno!), taj Svet zapoinje krajem, u njemu tiina urla, tamo je najbre ono to stoji u mestu, ali... Bolje da ne priamo o tome, rekoh joj... Namerno sam proredio svoja gatanja u zvezde... Pokuavam da se odviknem... Povukla se u senku mog ramena, znala je da je mata plaha ivotinjica, i da je sigurnije da me utke, stiskom ruke nagovara da dalje priam... Opirao sam se, pokuao da joj objasnim da e me unititi udubljivanje u romane kojima nedostaju poslednje stranice. Poalio sam se da sam pomalo umoran od izvlaenja pitanja na koja odgovori jo nisu izvueni... Vie puta mi se uinilo da sam dokuio Svemir, da sam ga raskrinkao, poradovao sam se kako se sve poklopilo kao ona "uta mrlja" na starom fotoaparatu, ali, onda bi se pomenla neka dvadeset i osma cifra desno od zareza, ta dupla slika bi mi se u milisekundi razmakla u glavi, i sve bi se ponovo zamutilo... Ostavljajui sve manje nade da u ikad uspeti da izotrim? Stiskala mi je ruku tvrdoglavo, kao dete gumenu igrakicu koja svira... U redu, rekoh... U Prevrnutom Svetu, iza crnog nebeskog ogledala, (to tamo deluje kao ispred njega!), hladnoa pri, tama zaslepljuje svojim bljeskom, sve je okrenuto naopako, pa se tako i Kia grozi i uasava svega suvog... Strano, jezivo... Onako, otprilike, kao to se na ovom svetu Vatra uasava Kie... Ako ne i gore od toga? Jer, samo je retkim vatrama uspelo da budu onako suve kao to najprosenije jesenje kiice umeju da budu mokre... Za Kiu nema nita gore nego kad joj usred noi neki neprijatni suvi grad zapljusne lice... Njeni "momci" to znaju... Gospodarica im samo dojavi kad e doi, podvue ist beli oblaak pod valjak Meseca, kao prazan list hartije u pisau mainu, ostavi kratku diskretnu poruku da stie tad i tad, i oni urno poliju ulice... Zbog toga, znai, im se naoblai, Kini Ljudi utke i odgovorno prelaze plonike naroitom srebrnkastom emulzijom, takozvanom "vodom", koja ublauje otre rubove ivinjaka, i rastapa svu onu nesnosnu, mirglavu i bodljikavu prainu... Prosto i logino... Kao kad bi za nas, recimo, neko malo prosuio vlana i ledena ramena talasa u iji zagrljaj utravamo sa obale... I to je znai to, pitala me je zaueno? Pa da, mila, rekoh joj... To je, otprilike, to... ***** - Malo ste se zamislili? Student me je diskretno obavestio da se svetio na semaforu promenulo. Pogledao sam u retrovizor i lagano ubacio u prvu, ne elei da mu priznam da je u pravu... - Ne, nisam... Nego bih morao na neki put... Pa razmiljam kakvo bi vreme moglo biti? Sa olakanjem se uzvrpoljio na seditu... - Ma, roknue kia, sto-posto... Vidite kako dim iz auspuha ostaje nisko? Roknue kia? Eto ti ga sad... Studo je doao do identinog zakljuka kao i ja, svako pomou svoje metode, dodue, ali od toga nauka samo moe imati koristi... Zabrinuto sam podvirio pod ajbnu, analizirajui nebo... - Bogami, i meni se ini... A, dokle e ti? Kai slobodno gde ti odgovara? Odgovaralo mu je negde na bulevaru, svejedno gde...

Iskrcavi ga na raskrsnici pre stadiona, konspirativno sam klimnuo Kinim Ljudima usplahirenim oko matice-cisterne, i pustio da me ulica Maksima Gorkog ponese svojim tokom... Tinjao je tek poneki prozor... Vrei sveanu smotru automobila postrojenih pred pumpom, osetio sam se nadmono zbog svog prepunog rezervoara, to me je postidelo ve sledeeg momenta, iskreno i duboko... Gospode, Ovi su nas ba nauili da se radujemo obinim stvarima? ime li emo se oduevljavati sledee jeseni? Sijalicom? Zubnom pastom? akom prekrupe? avo e ga znati... Odavno triput razmislim pre nego to izgovorim "nemogue". Prevejana je varalica ta re... No... Prestrojivi se, dakle, ukljuio sam migavac mada je to bilo isto rasipanje, nikog nije bilo iza, i niko iv mi nije dolazio u susret... Parkirao sam (neoekivano lako?), kraj kabastog "aleka" konzerviranog pod maskirnom ciradom, ali sam brzo mugnuo u ulaz, setivi se da komija iz prizemlja mitraljira svakog ko se u to doba noi zatekne u preniku od pet do deset metara oko njegove smee limuzine... Svetio u hodniku bilo je upaljeno, ali priznajem da sam se toga setio tek kasnije, rekonstruiui sluaj... - Dobro vee... Nespretno sam nabasao na dvojicu Naroguenih, pred vratima stana broj etiri, na prvom spratu... Zastao sam na stepenicama, nakratko, pa sam, tek produivi, uzvratio pozdrav... Onaj besniji, sa "sovjetskim" obrvama, odmerio me je kao kelnericu u staninom bifeu, dok drugi, proelavi, sa pramenom namotanim oko glave kao turban, nije bio tako zainteresovan... Ustuknuo je korak, pravei mi mesto za prolaz, i uputio u pravcu mojih oiju jedan unezvereni, "komovicom" nagrizeni pogled, koji se obruio na pola puta... Propustio sam visinu prve dve stepenice i odluno napao tek treu, ali mi je Besnia ipak nabacio laso pre nego to sam se doepao spasonosnog podesta meu spratovima... - Pardon! Drue! Ne znate sluajno da li je ovaj... Nikolin... Nikolin... ekaj, kako ono bee... Ma, da li je taj opte u ovom stanu? Nita ne pie na vratima... Otvorio je konu fasciklu punu koverti, tragajui za onom na kojoj je otkucano ime izvesnog Nikolina, omoguivi mi tako da, ak i u polumraku, izdaleka, prepoznam na tim papirima pretenciozni memomorandum "Sekretarijata za narodnu odbranu"... O-lala... U sosu si, moj Nikoline... Leerno sam vratio teinu na nogu koja je zaostala na stepenitu, i osvrnuo se ka vratima stana broj etiri... - Taj sad nije u stanu, mogu potpisati... Veito je negde "u teti"... Znate kako to ide? O, Svet je podeljen vrlo prosto. Na Mukarce i ene... Rase, nacije, kontinenti, granice, sve je to obino cepidlaenje. U osnovi, stvar se svodi na tu prirodnu i iskonsku podelu. Mukarci i ene. Ne: ene i Mukarci, to bi ve bilo neto sasvim drugo, nego ba redosledom koji sam prvo naveo, insistiram... im se negde nasluti samo "S" od "valeranje", svi mujaci odjednom postaju sauesnici i poverenici, pa su se tako i Narogueni odobrovoljeno uskomeali nakon mog indiskretnog komentara... - Aha... Znai, prikan luta unaokolo... Pa, dobro... A kaite nam jo samo... Ovaj... U kojoj firmi radi? Pokuao sam da se prisetim, ali neuspeno... - Nemam pojma... Ne znam... Neto privatno, ini mi se? Konsultovali su se poverljivim slubenim pogledima koji su me nedvosmisleno uinili suvinim, pa sam se povukao servilno, kao batler, zviduui dovoljno tiho da bih ih uo kako se dogovaraju ta e dalje... Stigao sam do treeg sprata kad su zalupili ulazna vrata, a tad je i automat u strujnom ormariu kljocnuvi prebacio na "mrak", pomaui mi da to bezbednije provirim kroz otkrinuti prozor svetlarnika... Beli "stojadin"? Prikladno. Mogao sam i pretpostaviti...

Na zvuk njihovog anlasera startovao sam i ja niz stepenice, pritajeno, ne palei svetlo, zaustavivi se ponovo pred vratima stana broj etiri... Nikakvih cedulja? Tiho sam gurnuo u bravu klju koji sam stiskao u ruci itavo vreme, i mugnuo unutra skokom, neujno, kao provalnik... O ne, nisam ja slagao Naroguene... Tad, kad su me pitali, Nikolin zaista nije bio u stanu... Tek sada je... Prebacio sam jaknu preko stolice, ne poteui za prekidaem, ulina svetiljka lebdi u visini mojih prozora, i stan je veito pod morbidnom neonskom difuzijom, kao izlog deurne apoteke... Tako, znai? Stari Prijatelj Jack... Poslao je sestrie da me pozovu na njegovu zabavu? Ali... Interesantno da me ti tipovi nisu znali ni iz vienja? Pravo udo, tavie, obzirom na visok procenat vremena koje sam od roenja do danas proveo u ovoj varoi? Pa, eto najzad i neke koristi od tih pridolica... Ali nema razloga za paniku... Samo jo jedna od onih noi kad ti ba ne ide... I to se mora negde ispucati... Presluao sam "sekretaricu", tri zadnje poruke bile su bez rei, no, neke glasove i ne moram uti da bi ih prepoznao... Laku no, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisli da te neu otkriti po nainu na koji zadrava dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatie nadomak obala Bieva... Ja sam inae sasvim OK, ako si to htela da sazna? Ovih dana mi, dodue, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti zna da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono to stvarno oseam, vrag da me nosi... Eto... Godinama sam se ponosio time to moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego to ih je reavalo? Ne, pile, tebe u teko prevariti, kad sam "takav" onda sam u stvari prosto pomalo tuan, sea se, no, ja to obino prezdravim na nogama, sutra u ve zvidukati niz stepenite... S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno mora praviti da je ne primeuje pa e se kad tad okrenuti i otii, iako ti se u prvi mah ini da e zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloni li joj samo mrvicu panje nee se smiriti dok ti ne uvali itavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih muterija... I nikad te vie nee zaobii... ***** Odjebi, JNA... Dao sam ti jednu dobru godinu ivota... Najbolju, moda? Veliki Vraevi Medicine rascepe grudi kao narandu i spuste novo srce u njih (paljivo, zatvorenih aka, kao da vraaju vrapia u gnezdo), razdvoje skalpelom svetio od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokrenu nepokretno, udotvore na ljudima, pa opet, ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu... Nikad vie... Ali... Proklet da sam... Ja sam bar imao dvadesetu. Dvadeset prvu. I jo neke dvadeset-tridesete...

Za razliku od deaka na ije crno uokvirene fotografije svakodnevno nailazim na predzadnjim stranicama tampe... Oni ostadoe negde u devetnaestoj... Zaljubljeni... Zaigrani... Zbunjeni... Ne dospevi da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna, koje su im Zli Starci tako bezboniki podmetnuli u depove... Ne, Brate Kaine, ne zovi me u polje... Ne mami me, zalud, da proetamo minskim poljem, moj greni sivomaslinasti brate... Poturi nekog drugog Dobrovoljca na branike svoje nesposobnosti... Okai drugu metu na svoje kartonske bedeme... Nema Mojih u ovom Ratu Naih... Ma, znam... "Ne moe to tek tako"... iak Izdaje se kaci na sve strane. I meni e ga ve neki mangup prilepiti na lea, onako u prolazu, tapui me po ramenu, tobo prijateljski... Razmiljao sam o tome... Koga izdati kad mi ostane da biram izmeu nas dvoje? I, alim... Ali prestar sam da bih izdao sebe, jo jednom... Zato odjebi, JNA... Dosta je bilo...

Postoji jedan nereivi problem u Novom Sadu: oni koji te vole to ne umeju da pokau, a oni koji te mrze to ne umeju da sakriju... Ulazei u "Ofsajd", Rada mi je uputio mrki neprijateljski izraz, mada se ne seam da sam ikad komunicirao s dotinim Ratoljubom? Kraj njega sam prolazio kao kraj izloga pogrebne radnje, nije da sam ba prelazio na drugu stranu, ali sam uvek pronalazio neki razlog da upravo tad skrenem pogled... Rada Savo... Stevo, Pero, Jovo? Kako li samo to "O" na kraju imena promeni smisao svega? Kad kaem: Steva, Pera, Jova, puna mi usta. A ovo "Savo" oprlji mi nepce kao vrela ljiva iz gomboce... - "Srpska truba"... Kupite "Srpsku trubu"... Majstor je avanzovao poslednjih meseci? Oni prethodni Revolucionari ponosno su isticali kako su nekad zajedno "robijali". Ovi dananji su zajedno "pacijentovali". O njima e deca jednom uiti kako su se svi kalili na istom krilu psihijatrijske klinike... - "Srpska truba"... Istina o svetk^oj zaveri... Pretpostavio sam da meni nee nuditi te novine, ta li su, ali u lokalu je bilo premalo potencijalnih muterija, pa je nevoljno oslovio i elegantnog sedog potatora s kojim sam delio ank... - "Truba"? Fala lepo... Al' ja opte ne pratim dez... Ratoljub je teatralno ustuknuo, osvrui se levo-desno, no, ne naiavi nigde na osmeh za koji bi se mogao zakaiti, posumnjao je da Potator stvarno nije obaveten? - ta uka, matori? Kakav crni dez, ovee? Ne zna ono "Srpska se truba sa Kosova uje"? To ti je junaka truba, brel Stari je na to napravio grimasu aka svesnog da je bubnuo, i obratio se meni, apatom takorei, ali sa Radaom je u kafe maloas ula i potpuna tiina, tako da se svaka re ula kao da je izgovorena na sceni... - Junaka? Blago meni! A ja sam godinama bio ubeen da je svirala "povlaenje"? Ops? Poto sam maloas pomenuo "potpunu tiinu", onda ono to je nastalo sad moram opisati kao "jo potpuniju tiinu", nema mi druge? Zatekavi se izmeu njih dvojice, ni kriv ni duan, tekom mukom sam se uzdravao od osmeha, slutei da bi i bez toga moglo doi do neprilike... - ta si rekao, budalo pijana? Molim? Ajde, ponovi glasno, ako sme, misli da te nisam uo? Kratki fitilj incidenta zaitao mi je kraj nogu, lagano sam spustio oljicu na pult, i zatitniki se pribliio Potatoru... - Dobro, de... Covek je samo pokuao da se naali... Nema potrebe da ga napada... Dripac je nosio kominu crnu eirinu i iroki izlizani mantil, izgledao je kao pljaka voza iz drugorazrednog "pageti vesterna", i primetio sam da mu se usne nervozno tresu ispod neuredne viegodinje brade. mekao sam ga mirno, kontrolisano, mislim da je istog momenta shvatio da je moje ime ispisano krupnije od njegovog na pici tog filma, ali vie nije imao kud... - Ti se ne meaj... Tebe nisam nita pitao... Da ga nee sluajno ti braniti? Ja? Taman posla... Podigao sam ruke smirljivo-pomirljivo, bio sam mu okrenut idealno, levim ramenom, i lako sam ga mogao namontirati "na kvarnjaka", pre nego to spusti sveanj novina, ali to mi je bila vie rezervna varijanta. Gledao sam ga zaueno i nelagodno, kao da me je upravo pitao za zdravlje zajednikog poznanika ne znajui da je taj umro pre dva meseca... - Kako... ti ne zna? Pa... On bi se sam branio, pretpostavljam? To je "Soni" Popovi... Bronza iz Tokija, ezdeset osme... Srednja, poluteka... Dvaput je bacao Lagutina na pod... Potator je znaajno oslonio oba lakta na ank i ponosno isturio bradu. Ne znam kako je to uspeo da izvede, ali ak mu je i dotle nepnmetni oiljak na nosu odjednom pomodreo, delovao je doista veteranski? - Pa ta? Mislim... U redu... Svaka njemu ast... To jest... Svaka vama ast, gospodine... Ali ja ne doputam ni roenom ocu da se time ali... Srpstvo je za mene svetinja... Ratoljub se ponovo neurotino osvrnuo, ovog puta tragajui za podrkom, ali zalud, svi prisutni kao da su bili uesnici iste zavere? Odmerio je tada mene (poto sam ga ja jedini pratio

raunavi da nismo okonali dijalog?), oi su mu se presijavale kao zagasiti rubini, znao sam da je upravo urezao moje ime u crnu koru svoje senovite psihe... - A mi emo jo popriati, prijatelju, i pre no to se nada... Mnoge smo mi odvikli od mangupisanja... Dolo je i naih pet minuta... Da li se Hrabri zaista ne boje, ili samo znaju trik kako da ne pokau strah? - Pet minuta? Super... Toliko u valjda izdrati? ***** - Ti nisi normalan, Petra... Bronza? Pravi fijasko... Zar stvarno nisi mogao da mi iskami barem srebro? Kao i veina cugera, Potator je zaista liio na boksera, ja sam sluajno znao da onaj oiljak na njegovom nosu potie od jednog visokog ivinjaka u Futokoj ulici, no, drugi to ni sluajno nisu mogli znati. Drao je neuglednu advokatsku kancelariju blizu Sinagoge, priznajem da nikad nisam video da je neko uao ili izaao iz nje, ali uvek je nosio iste, opeglane koulje, i besprekorne cipele kojima bi bilo doputeno u svaku kuu... - A Tokio je bio ezdesetetvrte, za tvoju informaciju... "Soni" Popovi? Svata... I ta bi bilo daje krenuo da me odalami? S tim budalama se nikada ne zna... - Ma, zna se, jo kako-.. Opasni su jedino u oporu... Za svaki sluaj, ipak sam se postavio tako da na vreme primetim da li se Ratoljub vraa sa nekim istomiljenikom, jer, da se ne laemo puno, za mene su ve i dvojica "opor"... - I, kae, nisi primio poziv? Pazi, to je vrlo bitno! Jedno je "ne odazvati se", a sasvim drugo je "tzbegavati poziv"... Potator i ja zatekJi smo se u kafeu neobavezno, obojica pokuavajui da na tom mestu usitnimo dopodne kao krupnu novanicu, ali svud unaokolo ukalo se samo o tome koga su i kako noas "pokupili", mobilizacija polako ali sigurno postaje tema koja potiskuje sva ona naklapanja o vremenu i zdravlju... U novinama su pominjali "kaznu zatvora u trajanju i do deset godina", pa sam zloupotrebio klimavu kompetenciju svog dugogodinjeg poznanika da se ogrebem za besplatan savet... - Pa, vidi, sinko... Imam za tebe jednu dobru, i jednu lou vest... Dobra je da ti po zakonu ne mogu nita... Ritualno je liznuo rub aice, strastveni cugeri skoro da i ne gutaju, oni vie sisuckaju pie... - A loa... Da nema zakona u ovoj zemlji... Ajde? Urnebesno! Jedva ekam da rat proe, pa da se nasmejem toj poalici... - Eto... Video si ovog oajnika, malopre? Takvima je sad dozvoljeno da prave neke svoje "jedinice", pa svake noi prelaze Dunav i kokaju se sa Hrkovima... A tamo isti takvi... Pre... Siluju... Kolju... Gledao si "Dnevnih^ sino? Gospode boe... Glagoli od kojih su donedavno i veprovi bili poteeni sve ee se izgovaraju i piu uz puna imena i prezimena, a mi se navikavamo na to kao i na sve drugo, pognuto i utke, obeshrabrujuom pokornou stada? Da li je mogue da ja znam nekog ko bi mogao zaklati nekog? Sve nepoverljivije zagledam prolaznike, trgovce, inkasante, ofere. Svako od njih bi mogao biti Monstrum u svom slobodnom vremenu? - / zna ko e na kraju pazariti? Seljaci, sirotinja... Socijala... A ovi to su zakuvali e prostrti crveni tepih, i zagrliti se na nekom aerodromu... Neko umesto pred streljaki, dospe pred poasni vod? Nema pravde na ovom svetu... Nema je, Bogu hvala... Jer, od ega bih ja inae iveo? Bio je krajnji momenat da i ja najzad progovorim, Potatoru bi eventualno moglo pasti na pamet da se ne slaem s njim? - Ali... Ko su ti tipovi, kaite mi? Iz koje rupe ispadaju? Moram priznati da su me naisto sludeli... Totalno su ovekoliki.. Vie uopte ne kapiram kako da ih razlikujem od Sapiensa? Potegao je za sledeom cigaretom, dopala mu se studentsko-predavaka forma naeg razgovora, izgleda da mu u poslednje vreme ba ne poklanjaju previe panje?

- Misli na Ove Najgore? Jer, pazi, ima tu raznoraznog sveta? Ima takozvanih patriota... Pa onih koji se jo raskusuravaju od prolih ratova... I ima Hercegovaca, kolko 'oe... Oni su ti svet za sebe... Zatekao me je kako pokuavam da se setim znam li koga iz tog plemena, ali nisam mu dozvolio da pitanje postavi naglas... - Hercegovci? Ma... Sto posto da znam nekog, ali... Ne mogu da se setim, ovako, na brzinu... Ja sam vam dete "bratstva i jedinstva", ta da radim? Mi smo se klasifikovali po jednom sasvim drugom sistemu... I sad nam je haos u arhivi... Odmahnuo je kratko, saaljivo, gotovo sa gnuanjem... - Neka... Mogue da i to ima dobrih strana? Mada u svakom potenom svetskom formularu postoji rubrika "nacionalnost"... To si verovatno primetio? Ovog puta on nije ekao moj glasan odgovor, zadovoljio se time to sam skrueno pognuo glavu... - Da, Hercigonje... I s Nae i s Njihove strane... Oni su definitivno... Ne znam kako da ti objasnim? Ja sam, recimo, Somborac, to zna? I, kad bi ti naterao nekog tipa iz Osijeka i mene, da ratujemo? A? Nema teorije... Ali Kamenjari su jedva ekali... Tresnuo je tamo neki Zli Meteor, ili tako neto... I to je tresnuo ba nasred pruge kojom prolazi Voz Evolucije... I izazvao o-pa-san zastoj, moj sinko... Vreme u kom ivimo je kao peina zaspalog zmaja, dresirani smo da pojedine rei izgovaramo iskljuivo apatom, i otvorenost Potatorovog glasa gotovo da me je fascinirala... - Ali najgori su svi ti avanturisti... Kompleksai... Delikventi koji su se nagodili s vlastima... uo si za onog Voju Pucvalu? Poslednju reenicu je ipak izgovorio osetno tie, na moje veliko olakanje, jer su se neki od prisutnih ve poeli vrpoljiti na stolicama... - Sluaj... Dolazio je on kod mene u kancelariju, sto puta... "Sociopata", na to sam ga najee vadio... Nasilnik jedan, u prevodu... Baraba obina... Pa, odjednom "Patrijarhalno vaspitani domain... "Pokrovitelj umetnosti'... "Zatitnik slabih i nemonih "? Povrno sam znao momka o kom je priao, obesnog jedinca koji je na prvi hitac u Slavoniji (kao da je ispaljen iz startnog pitolja.'), navukao na sebe maskirni prsluk, i linim ukazom se unapredio u in "pukovnika", kao u banana-revolucijama... Pred ivot se postavljao bezglavo, sa jajima napred, kao rukometni golman, u SUPu je imao dosije debeo kao telefonski imenik San Franciska, i da je bio simpatian, lako bih ga opisao kao "simpatinog kriminalca", ali poto nije bio simpatian, stvarno ne znam kako da ga opiem? - Da... Sreli smo se nedavno u jednom kafiu na Limanu... Tamo se Oni uvee nau, drmnu par viskja, pa Preko... K'o u svatove... Pokazivao je neki infra-dvogled, tobo okrznut snajperom, i busao se: "Nee me metak! Nee me metak!"... Delovao mije dibidus umrkano... Hitro prevrnuvi au, kao da onih par preostalih kapi pokuava da ulovi na spavanju, Potator je cinino poterao dim ka tavanici, pratei ga pobonim, "fratarskim" pogledom... - Nee ga metak? To je lepo. ..Ali hoe ga "nagazna", na alost... I ne pitaj od koga sam uo... Sutra e biti u svim novinama.. ***** Ponekad sanjam predele koje nisam video, a odnekud ih znam? Sanjam tiha blagozelena prostranstva bez puteva i ljudi, visije oble i meke kao dinovske mahovine, sanjam ih, kao da letim nad njima, neke polegle bezvrhe bregove koji se granie sa Nedogledom, i na koje se iz ravnice mora penjati, a sa planine silaziti do njih? I ja sam lagan, a silan, nedodirivi Stepski Galeb od kog maleni ne zaziru, a grabljivci se na njega ne usuuju, diem se do visina sa kojih odjednom, kao morske trave na dnu, razaznajem makove, paprat, i utu (koja probija iz dubine kao pesak), pa onda ponirem do visoke lelujave trave, otirui vetar iz krila, i nastavljam nisko, znajui da letim daleko, a na mom kompasu postoji samo Istok, i sunce me ne moe prevariti nikad, ak ni kad mi se nae za leima... Znam, to geni trae Svoje Mesto... Razmiljam i ja ponekad o svom poreklu, naravno, ali pritom ne vidim bogomolje, simbole, ni arene pantljike folklora kojima se kite konji Pripadnosti...

Ne... Uvek vidim samo jednu osamljenu prolovekovnu krmu (negde na avu ravnice sa planinom?), okreenu belo, sa tranim krovom natuenim na prozore kao koijaki eir, okna tinjaju narandasto, u toj viziji je veita no, i verovatno mi se uma (pretei navaljena na stranji bedem), zato ini tako crna i neprohodna, kao da se ni po danu niko ne bi usudio u nju? Obronak je strm, uspravan maltene, jedino se nepresuni tanani dim povremeno usudi da se uzvere uz njega, ali i on posustane daleko od vrha, pa zastane, ukosi, zalomi potpuno levo ili desno pokuavajui da na prevaru bar zaobie planinu, no, i tu se oas zaplete u guste stoletne kronje, i ostane da visi, suei se od meseine, kao ukras na novogodinjoj jelki... udni drumovi uviru u to Raskre? Svi kao da vode Nekud, ni za jedan ne bih rekao da stie Odkuda, moda zato namernici mahom izgledaju kao da odlaze, kao da ih nema koji se vraaju s puta? Nema, uostalom, ni putokaza, nikakvih znakova po kojima bih blie odredio to mesto, znam jedino da je Krma udaljena od Svega taman toliko da te sumrak uvek tu zadesi, i da sledeeg jutra mora ustati na prstima, da ne probudi petlove, jer samo tako moe dospeti da pre veeri zauje lave, i spazi tornjeve u daljini... Prostorija je obino puna arolikog sveta, koji kao da pristie iz raznih epoha, brkaju se kubure i helebarde, mundiri i krinoline, sve to pomalo podsea na bife holivudskog studija u kom se istovremeno snimaju etiri spektakla, ali neprimereno je tiho, nekim udom, i, ne samo da ne razaznajem reci, nego ni jezike na kom su izgovorene? Krmarica se ustro promee, dobroudni klopavi pas njuka oko onih koji mu doputaju, uunja se, tu i tamo, starac u rubaki, sa sekiricom zadenutom za koni pojas, i obazrivo ubaci par cepanica u kamin, ali oekivana larma svejedno izostaje? Da li se U To Vreme ivelo tie, da li su svi premoreni od celodnevnog truckanja, ili ih ja jednostavno svaki put zateknem ba u zatiju izmeu veere i poinka, nije ni tako vano... tavie, bar mogu mirnije da ih zagledam... Gazda je, na primer, prilino oznojan, kao i svi Vredni, mada na njegovom elu (kao i kod svih Vrednih), ima i rezervnih bora u koje bi se grake znoja mogle sasvim komotno rasporediti. Dodue, vrlo je mogue i da se vlasnik krme na takvom mestu znoji iz stotinu drugih razloga? Krmarica, recimo, za svakog Husara koji naie otkopa po jedno presvueno dugme na sve tenjoj platnenoj bluzi, a veeras su ih tu ak trojica? Jedan od njih, onaj sa kudeljnim brkovima i dve zlatne pruge na rukavu, posle svake ae sve vie je okrenut ka njoj, a sve manje ka svojim pajtaima za stolom, moda je ba u bokalu koji Gazda upravo toi i ona kap koja e se preliti? Starac Sa Sekiricom, zatim, radi sve i svata za tanjir orbe i komad pite sa suvim groem, ali on odavno ne pomilja da bi ita mogao stei, jedina mu je briga da ne izgubi i to malo to ima. ia jedini zna da Krmara vidno uznemiruje i prisustvo Konjokradice Sa Zlatnim Zubom, puno su njih dvojica ve trgovali, a par vrsnih vunih dorata u inat je ba odjutros u tali. Da li su vojnici zaista tu samo u prolazu, ili se neto kuva? Na to pomilja i Lopov, nema sumnje, ali on je pribran i naoko nezainteresovan (kako to i prilii dobrim lopovima), no, crne uljane okice svaki put iskoriste dim keramike lule da provere jesu li husarske sablje jo na vealici, da jo jednom trasiraju najkrai put do vrata, i da usput drsko namignu buckastoj seljanici, koja izviruje kao tekunica iza muevljevih ramena... Taj Seljak je od svoje urkaste enice oinski stariji. Sveano somotsko odelo saiveno je solidno, "da potraje", pre dobrih dvadesetak godina, a izgleda da nije mnogo vie puta ni oblaeno? Tek povremeno on svoj bistri estiti pogled skrene ka Cvikcrau (jedinoj prialici za stolom), a onda ga ponovo vrati na kamin, kao da eli da na eravici otopi brige koje su se za njega nahvatale? Mui li ga velika sua, parnica oko mee sa roenim bratom, ili lajpik pun para za kupovinu vola na sutranjem vaaru, ne dospevam da pogodim? Onaj Cvikera mi uporno skree panju na sebe iskaljavajui se u ogromnu kariranu maramicu, neuverljivo, bez dovoljno "danfa", onako kako to uostalom i ine oni koji ba i nisu jako bolesni, a duboko su ubeeni da jesu... Taj oveuljak mogao bi biti neki inovnik, notar ili uitelj, ali, ta bio da bio, oito je da traga za slubom vie no to sluba traga za njim? Iskrzana kona torba, sklupana kraj njegovih nogu kao umoran pas, mnogo bolje prepoznaje svet sa krovova diliansi, i nesumnjivo da jedva eka nastavak putovanja? Citirajui neto iz kone knjiice (od koje je u itavoj gostionici izlizaniji jedino njegov smei aketi?), on se zalud udvara radoznaloj popovskoj keri kojoj oi plove oko glave kao zlatne ribice, dok njen Papa (uspavan lepetom krila jata peenih pataka u svojoj velikoj bibi), drema izmeu

njih dvoje tako veto i mimikrino, da to pod prevrtljivim svetlom petrolejke deluje kao presliavanje nedeljne propovedi, ili, jo bolje, kao jedna smerna veernja molitvica koju ne bi bilo pristojno prekinuti... To ipak nije razlog to par putujuih glumata tako beumno vesla drvenim kaikama. Oni jednostavno nastoje da ostanu neprimeeni, znajui da se komedijaima ne deava nita dobro kad ih primete van pozornice. Ona je lepa (ulogu kraljice igra bez previe minke), i vidi se da ga zaljubljeno voli, a on je i Pesnik i Fakir, i ongler i Smehotvorac, ali je ne bi umeo odbraniti od grubosti. Sreom, masivni potporni direk ih delimino skriva od grupe raspojasanih svinjarskih trgovaca, zaokupljenih turnirom u prostaenju, na kom je glavna nagrada naklonost Tri Vesele Gospojice Koje Oito Ne Putuju Da Se Zakaluere, i tako redom, kao uhoda, zavirujem od stola do hoklice, od lika do siluete, od ene do mukarca, pa sve nanovo... Razmiljam i ja ponekad o svom poreklu, naravno, ah nae Porodino Stablo vidim samo kao mladicu na obodu Velike ume... Zamrznem tako likove na tajnoj veeri u bezimenoj podkarpatskoj gostionici, Sluge i Gospodare, Silne i Prepadnute, Lukave, Priglupe, Sretne... I mislim: koji je moj? iji sam ja to? Na talasima ije krvi penuaju mehurii moje embrionske due, i u ijim se venama, a da grean i ne sluti, koprcaju kao punoglavci moja ula i tkiva, moj fosforni skelet, i usplahireno jato mojih mladea? Ali ne brinem puno o tome da li je Taj bio Srbin, Tatarin, Kozak? Ni da li se krstio, klanjao, pisao s leva na desno? Ne... Brinem jedino da nije bio podlac? Palikua? Bratoubica? Ili je bio neko ko je sekao srce na krike, da bude za sve... Neko kog su uvek pitali kad o emu treba presuditi... I neko kome se i Bog obradovao kao dragom roaku... Kada mu je umoran zakucao na Nebo... ***** - Zdravo, Batula... Nadam se da se nisam trgao koliko sam se uplaio? Dule Ramljak pritajio mi se iza lea neujno, kao u onim retkim prilikama kad smo igrali jedan protiv drugog, jer obino smo bili na istoj strani. Potator, koji je upravo odlazio, iz nekog razloga me nije upozorio na njega, sigurno je procenio da se tu radi o Naem Coveku, mada je postalo jako problematino pogaati ko je Na a ko nije? Tu je danas najpametnije ispucati "dvoznak", to bi rekli prognozeri, "fiks" nipoto ne dolazi u obzir... - Uf, Dudule... Presekao si me... Nisam ni primetio da si uao? Bolje da i ne raunam koliko se poznajemo? Dovoljno je da se setim da smo mu svi tajno zavideli na "fiatu 850", boje bele kafe, to puno toga objanjava? Igrao je, inae, takozvanog "korektora", mudro, bez faula, tako je uostalom i dobio nadimak, po elegantnom "Dinamovom" centarhalfu, a i trkao je slino, na vrhovima prstiju, uvek blii lopti ba za taj sitni, ubrzani korai... - Tu sam ja od jutros... U zadnje vreme ba ne mogu da spavam... Pa, tako... Vilenjam po kafiima... Oduvek je bio povuen (i previe, po mom ukusu?), reakcije su mu i u najveim frkama bile nekako priguene, aputave i stidljive, no ovo je ipak mnogo ozbiljnije? Oi su mu delovalc sablasno, kao da su nacrtane na dva mala meseca, a neki bezglasni jecaj obuzimao ga je potmulo, kao malarija, i oekivao sam da e mi svakog asa zaridati na grudima... - Matori... ta se desilo? Sedi malo... Da li je sve u redu? Trgao se, kao iz hipnoze, i naglo povukao dizgine svojih pomahnitalih emocija pokuavajui da ih umiri, ali one su se i dalje besno propinjale... Odmahnuo je rukom, jednom, pa jo par puta ustro, kao da je otresa od neega... - Ta... Naravno... Naravno da nije u redu... Nema razloga da brine... To ni izbliza nije zazvualo kao ala, i zalud je ekao da se osmehnem, nisam hteo da time dajem pristanak za uee u nekoj pomerenoj igri? Hvala, ali ne srljam vie da zapuavam rupe na

tuim laama, mnoge brodolomnike je upravo teina brinih spasilaca poslala na dno? Surovo sam ga pustio da sam odvaa vodu drvenom lopaticom, to je, ruku na srce, potrajalo due no to sam oekivao, ali na kraju mi se ipak obratio relativno sreeno i uravnoteeno, mada je to samo jo vie istaklo Pun Mesec u njegovom pogledu... - Lii li tebi Vukovar na Novi Sad? Meni su isti... Zna onu utu kuu sa svodovima, tamo gde se put rava? Meni je to ista Dunavska? A, tu smo, dakle? Potvrdio sam obazrivo, tek primetnim talasiem obrva, jer i mnogo bolji drugovi nego nas dvojica zavadili su se ovih dana oko Vukovara? Ne znajui jo da li je izgubio nekog dragog u tom gradu, ili je doprineo da neko izgubi nekog dragog (to mi se uinilo verovatnije, na alost?), reio sam da propustim jo jedan krug asocijacija, vadei se na konobara iji sam pogled pokuavao da ulovim... - Odem da fotografiem... Zna ve? Ali kakav god film da ubacim u aparat, ne pomae... Ispadaju samo crno-bele slike, moj prijatelju... A esto i crno-crne... Vodio se kao "slobodni fotoreporter", i razumljivo je da nije odoleo Vijetnamu U Naem Komiluku, i ogromnom publicitetu koji su Portreti Ludila odjednom poeli dobijati, za razliku od svih onih njegovih velianstvenih lebdeih odbojkaa, zinutih stonotenisera i izuvrtanih gostujuih golmana, koje godinama niko nije ni primeivao... - Ubie me, Batula moj... Ubie me idioti... Ostavio sam negative kod jednog drugara, za svaki sluaj, ali... Ubie i njega... I decu... Sve e nas pobiti, manijaci... Malarija ga je ponovo spopala, ali bio je dovoljno svestan da prepozna nevericu u mojim oima, na ta se osmehnuo alostivno, sa suzom, kao klovn... - E... Nemate vi pojma ta je tamo... I ti misli da sam "odlepio"? Dobro... I jesam, najverovatnije... Ali... Zar sam ja ikada lagao? Ne, i to je bilo opte poznato. Deavalo se da se zaigramo satima, rezultat je umeo da bude i 26:24, ili tako neto, i neretko se stvarala zbrka oko toga da li vodimo sa dva, da li je nereeno, ili gubimo sa etiri razlike? Tada, ili kad nismo mogli da se usaglasimo oko nekog kornera (a vailo je ono "tri kornera-penal", i pravo je udo koliko se njih zabroji od jedan do tri?), svi bi se na kraju svae obino okretali prema Duletu, i uvek bi bilo po njegovom... Dule Ramljak jednostavno nije mogao da slae, ak ni onda kad je ta la bila oajniki potrebna naem timu, pa zato bi onda jedan obini rat to promenio? - Sea se kad smo ili na Tvravu, kao klinci? Svi su se uvek palili na onaj pogled prema gradu i Dunavu, ali... Ja sam bio opinjen krovovima desno, u starom Petrovaradinu... to je logino... U naem kraju ak ni kola nije bila na sprat... Strano mi je nedostajalo malo ptiije perspektive... U prvi mah sam pomislio kako tetura sa teme na temu, ali ubrzo sam shvatio da mu teme nisu nepovezane, ve samo ispreturane... - Jedne noi, kod Sarvaa, brojao sam tiinu izmeu eksplozija... Devetnaest... Devetnaest sekundi tiine... To je bio apsolutni rekord... Moe li da poveruje? U svojoj reporterskoj tani uvek je nosio uto-crne kartonske kutije pune fotografija, ili nam naspram svetla pokazivao neke slajdove, a ovog puta samo je odkrinuo poklopac, kao da unutra ima neto to bi moglo da iskoi, pa izvukao sliku licem okrnutu ka dole, po anku je privukao pred mene, i tek tu je diskretno iskosio... Jedna ena u kecelji, starica, moglo bi se rei, kleala je u podnoju stepenita, ruke su joj bile ukoene kao da se sprema za skok u vodu, a ravnotea tog ukoenog tela gotovo neshvatljivo se odravala samo na vrku brade oslonjene o zemlju. Ispred, na ispucalom ploniku, na svega tridesetak santimetara od stariine glave, leala je vetaka vilica, pa je to na prvi pogled delovalo kao da se kobac obruava na plen, ili da maka sustie mia... Ta kompozicija bila bi prejaka i za one morbidne stripove iz kojih ispadaju kosti kad ih bre prelista, a kamoli za jednu pravu pravcatu fotografiju, izotrenu do perfekcije... Lift u mom stomaku jedva se zaustavio na poslednjim spratovima, i nisam se bunio to je tako hitro vratio fotos u tanu, niti sam traio da pokae jo neki... - ]ezivo... isti horor... Gde je to bilo? Srpsko ili... hrvatsko selo? Dovraga...

Nisam mislio da moe da me pogleda tunije nego to je dotada inio, ali upravo se to dogodilo... - Batula, drue moj? Zar je to zbilja vano? Uf, bilo mi je neprijatno do zemlje. Ja sam ustvari jedino eleo da saznam ko to tamo ubija starice, to takoe nije opravdanje... - Ne, Dule... Lupam, ne sluaj me... Malo sam... zaprepaten... i eto... U ovoj zemlji godinama je najpotresnija vest bila da se osam Turaka u kombiju skucalo na auto-putu kod Novske, a sad se od nas oekuje da najnormalnije reagujemo na stotine mrtvih svakodnevno? Dodam li tome jo i svoju uroenu ravniarsku podozrivost, onda je potpuno jasno zbog ega sam na trenutak radije poverovao da je poludeo Dule Ramljak, nego da je poludelo na hiljade i hiljade njih... - Zato to negde ne objavi, ovee? Ovi majmuni na televiziji uporno putaju samo telefonske izvetaje odande, i na ekran zalepe musavu geografsku kartu Baranje? Ladno pristiu snimci s tamo nekog Jupiterovog Meseca, ili sa dna severnog mora, a nita iz Mirkovaca, Dalja ili Iloka? Malo ko zna ta se doista deava... A ljudi su eljni istine... Ponovo mi se osmehnuo kao poslednjem naivku, i, ne znam zato, ali odjednom mi se uinilo da je oko sto dvadeset godina stariji od mene? - Ne, matori moj... Ljudi su eljni krvi... To je ono... eljni su nasilja... Uasa... Bola... Umorno je protrljao oi palcem i kaiprstom, stisnuo koren nosa i murei ga masirao, pa uzdahnuo duboko, poraeno, kao nastavnik koji konano die ruke od pokuaja da naglupom aku objasni primenu trigonometrije pri konstrukciji jednakokrakih trouglova... - A istinu nemoj suvie ozbiljno da shvata... To bolje zaboravi... Nema istine sa velikim "/", veruj mi... Svako ima neku svoju unikatnu istinicu, kao otiske prstiju. .. I sumnjam da ih ima dve na svetu da se totalno podudaraju... Pa: hajde na mesto, malia. Uradi to za domai... Ne volim kad neko o neemu zna puno vie od mene, ali posmatrajui kako je Dule odsutno istrunio sav duvan pripremajui cigaretu za paljenje, zakljuio sam da je cena koja se plaa za to saznanje ipak previsoka? - Da... A tvoji su inae svi dobro? Moji? Nije on poznavao nikog ko bi proao kao "moj", i formalno sam promrmljao neto potvrdno, ali i da sam rekao: "Hvala na pitanju, mama je ba jue slomila kuk kad se okliznula u raku dajui vetako disanje tati koji je doiveo infarkt na bratovoj sahrani", sumnjam da bi primetio? Tiine izmeu njegovih reenica su bile sve otegnutije, i kasno sam se setio da ih brojim, ali svaka je trajala mnogo due od devetnaest, to nije sporno... - Pod tim krovovima su prepovijane bebe... Zna? Plavi i ruiasti pospani patuljii? Neko je pred Boi sakrivao poklone na gornju policu... Meu posteljinu... Kao moja keva... Ili se uila fizika... Graansko pravo... Parniili se oko gluposti, kuvali pekmez od ljiva, pijani se vraali biciklom kad prime platu u brodogradilitu ili kombinatu... Pod meseinom njegovog pogleda predamnom se lagano pomolio gradi na okuci Dunava, krovovi su se zbili oko crkve kao preplaeno stado, a plameni cvetovi raznih veliina rascvetavali su se po njima nezadrivo i stihijno, bez ikakvog redosleda i smisla... - Od onog dima... Pod tim crvenim odblescima... Stalno mi se privialo jato duhova koje se die ka nebu... Svi oni koji su ikad iveli tu... Prikupljali su se na oblacima kao svatovi, da zajedno pou dalje... I... Znam da je nemogue, ali... Zakleo bih se da sam uo i tamburae? Boe moj... Proao sam kroz Vukovar puno puta... Od Vuedola, pored groblja, krivinom pod Vodotornjem, pored bolnice, pa preko mostia na uu Vuke, do skretanja za Vinkovce, ostavljajui desno rampu pred Borovom, pa dalje, pun gas, niz dugu Trpinjsku Cestu... Kad sam dolazio sa zapadne strane, iz Italije, sa mora, iz Zagreba ili Ljubljane, tu sam prvi put nailazio na putokaz za Novi Sad, i, iako je kraj imena moje varoi itko pisalo "82 km", tog momenta sam, iz bezbroj razloga, uvek raunao da sam stigao Kui? Dudule je u pravu, lie, jo kako lie... Ne samo zbog Dunava, bokora zelenila, austrougarskih kuerina i rasipniki irokih ulica, ve (i uglavnom), zbog pitomosti, zbog onog retkog oseaja koji mi se javljao samo u naroitim

gradovima, da bi tu i u tri po ponoi mogao proetati s Onom Koju Volim, ne zazirui od automobila koji usporavaju, i ne prelazei na drugu stranu kad neko naie u susret... Puno puta je vukovarski vazduh pirnuo pod svodovima mojih plua, svirala je tu ona ista muzika na koju i ja pleem ovaj ivot, mirni ljudi i stabilne lae, tesne suknje i komotne arde, obala i gimnazija, korzo i pozorite, sasvim dovoljno za pametnog oveka... A opet... Bojim se da na taj gradi nikad vie neu pomisliti onako kako ga se seam, nego onako kako mi se prikazao u sledeoj Duletovoj tiini, u onoj poslednjoj, najduoj, koju nisam ni uspeo da odbrojim do kraja, jer je otiao nenadano, ne rekavi pozdrav... El Greko je imao neto slino, "Toledo pod munjom" moe posluiti kao opisni naslov, ali ta slika je ipak suvie srebrna i sveda u odnosu na ovu u mojim mislima? Moda bi iz mene mogao da je preslika jedino Generali, mada ne verujem da bi on ikad pristao da upotrebi toliko narandaste i crvene na jednom mestu? Visoko nad krovovima, nad onim plamenim cvetovima, i nad Dunavom, po kom se rumeni titraji presijavaju kao bokovi vodenih vila, na elu te velike Seobe U Nebo, svatovski fijaker, i u njega upregnuti lakovani vranci, bog zna koliko njih, prednjaci se gube u oblacima? Nevestin veo vije se kao put, daleko iza, jablani se uzdiu na prste da bi mu pridrali krajeve, i prozrani, kao izvezeni na tom lingeraju, po putu lebde psi i lovci, eteoci i alaski amci, kicoi u visokim izmama i okice jedre kao vrutovi, deca u mornarskim odelima, strine sa mufovima, belenici, potarke, geometri, bake povezane kamirskim maramama i starci u kratkim ojanim kaputima, trgovci i fikali, mlade mame, rumeni piljari, i tihe udovice, dobrodree, u dugim haljinama saivenim po meri, a ipak prekratkim da prikriju cipele-cupkalice... Tamburai su zaista tu negde, ne vidim ih ali ih nasluujem, oda ih poneki obli eiri koji se zadrmusa usred gomile, ili izrezbarena glava kontrabasa, koja se propne i zanjiti nad povorkom, kao mladi razuzdani mrkov... Ko li je poruio ovaj svatovac, da mi je znati? Jedna troetvrtinska tema vrtela se u krug, kao mar, tuan li je valcer kom topovi udaraju takt, pomislih, ali bilo mi je jasno da se neu tako jeftino izvui... Jer nije to ni "tema", ni "tuno", ni "valcer", ni bilo ta to znam... Barem da je, poeleh... Roj tamburica zatreperio je pod prozorima Raja, podvriskivanja su utihnula, uskomeae se uvojci i kovrde, "trajne" i pletenice, iekujui ija e ruka razmaci zavese? Rafal eksplozija prosuo se tiinom kao arer pijanog roaka, uinilo mi se da ujem suludi kikot u peinama tih odjeka, i osetio sam kako mi jeza mili pod kouljom, lagano, kao veliki vinogradski mrav... Dovraga... Bie to ista ona ruka koja je, maui, i ispratila svatove na nebo, kako se pre nisam setio? Zato sam se uopte zanosio da su ih dvojica Tamo Gore? Oito nema potrebe... I ovaj jedan nam je vie nego dovoljan...

To jutro mi je kanulo na nadlanicu kao kap parfema smukanog od mirisa svih devojaka koje su me ikad volele... Svitanje se otrljalo o zidove ukajui tiho, kao koleno o koleno u svilenkastim arapama, setivi me stisnutih koraka koji su obazrivo stupali na tajanstveno i neodoljivo ostrvo mog izvikanog momakog stana... Mislim da me je taj zvuk, u stvari, i probudio? Otvorivi oi, na as sam pokuao da odredim da li e dan biti plavetno-sivkast ili sivkastoplavetan, a onda sam ih ponovo sklopio... Bilo jednom... Nesigurni "Morze" na zvonu. "Logaritamske" pod mikom i ujedi mraza na obrazima. Karirani kiobran rairen nad kadom, maglene leptirie ulovljene u duplim staklima prozora, i cipelice sa nalom, izuvene na obali sobe u koraku, kao drvene letnje papue... Mali trofeji u vitrini Bivih Jeseni... Mali pehari, srebrni i sjajni, sa ugraviranim datumima ranih sedamdesetih... Eh... Vetar je dobro ukosio topole, tih godina zasaene? Gde li su se jutros probudile Moje Stare Cure, u kom boijem gradu, ulici, u kom bezdunom stanu, zaglavljenom kao lift negde meu soliterskim spratovima? Kojim su novim adresama i prezimenima igosane njihove fotografije na mesenim kartama za busove koji voze od predgraa ka centru, i nazad, predvee, ispod podvonjaka i preko gvozdenih mostova? U koju su se sliku zagledale jutros, zamenuvi oktobar novembrom na kalendaru hiljadu devetsto devedeset i prve, pokolebane, upotrebljene, umorne? Varljivo brdo je ivot, nema ta... I verui se Uz i silazei Niz patimo za predelima s one strane vrha, a vrh je senka, tren, senka trena, Vrh je najvea prevara u itavoj prii... im ga dotaknemo on potone tromo, kao lubenica na vodi, i ve sledeeg trena izroni nam za leima, obeshrabrujue uzvodno, plutajui kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga obeleava to razvoe Vremena Koje Nam Je Dato, vremena koje nam je udeljeno, ubogima, kao milostinja pred Crkvom Beskonanog... Danas jo uveliko iekuje, a ve sutra ti ostaje samo da se sea, i tek na kraju ukapira da su Prave Stvari uvek s one strane brda, ali ovu misao ipak ne smem pripisati sebi... Zvui suvie poznato? Neki votani mandarin iz treeg milenijuma pre nove ere je sigurno jo davno patentirao slinu izreku? Probudio sam se, dakle, sam na svetu, sa onim glupim oseajem da sam prespavao evakuaciju planete... Mali zapostavljeni budilnik uvreeno je okrenuo lea mom pogledu, no moglo je biti devet, plus-minus koji minut, smeo sam da se kladim? Naa ulica je tek periferna venica u jutarnjem krvotoku grada, ali po umovima koji dopiru spolja, ponekad mogu gotovo nepogreivo da odredim koordinate male kazaljke... Proteglio sam se, oprezno, prozivajui redovne jutarnje bolove... Leva "ahilova"? Desni meniskus? Prepone? Lumbago? Peti prljen? U redu je. Svi smo tu... Seo sam na ivicu kaua i lagano spustio lice u ake, bezuspeno pokuavajui da zamislim da te ake pripadaju Njoj... OK, priznajem... Ova maina moda i ne vue kao nekad? Kontakti su olabavili, kompresija pada, neki mali nepraktini sentimenti zaribali su jednom za svagda... Ali... To je jo uvek kao novo... Tako neukroeno... Nerazumno... Tako pobedonosno aavo... O,da...

Anamaria bi mogla biti sasvim zadovoljna nainom na koji mi nedostaje... To je jo uvek onaj nemirni srnda... Divalj i mlaan... I lud kao no... ***** Sumnjam da i Turci vie piju "tursku kafu"? Havarisana bakarna dezva odlino se uklapala uz prsten na kelnerovoj ruci, ali se nikako nije uklapala uz ono to sam poruio? - Nema ekspres-kafe, alim sluaj... Aparat mi je pun kamenca... Pa, uj... Ni osmeh ti nije puno bolji? Pomislio sam ta bi eventualno zamenilo moj naumljeni "kratki espresso", ali lupnjava sudova iza pokretnih vrata kuhinje obeavala je samo opori "aj sa limunom", pa sam pomirljivo klimnuo glavom, ne komplikujui dalje... - Dobro, de.. Jasno, taj koh od odera sam istog momenta s gnuanjem odgurnuo dijagonalno po ahovnici stolnjaka (crni lovac B-2 na H-8!), nastavljajui da reavam ukrtene, onako usmeno, bez olovke... Vreme se teglilo kao med sa kaike, ali pola jedanaest je ipak nekako prolo... U inat, niko od vercera i preprodavaa deviza nije se pojavljivao? Kiica je uhvatila jednolini dugoprugaki ritam, vrsto reena da resetuje sunce iz moje memorije. Kroz zatamnjeni izlog posmatrao sam prolaznike, devojke uglavnom, koje bi se u njemu ogledale ustro, u koraku, im pretre od biveg "Uzora" naovamo, pod nastrenicu Tanurdieve Palate... Cure, zaboga? Zar je to stvarno najbolje to se moglo izvesti? Znajui koliko su vremena provele birajui ta e obui i kako se oeljati, nisam mogao biti zadovoljan. U meuvremenu se i mala kazaljka provukla ispod velike kao lola kroz rupu na tarabi, a da nije promakao model za koji bih poeleo da proeta na bis po polukrunoj pisti pred loom hotelske kafane? Revoltirano sam smotao novine, zakljuivi usput da je slovoslaga zaduen za prve stranice jo na godinjem? Jadni stari "Dnevnik". Kao da je postao enigmatski list u kom treba uoiti pet razlika u odnosu na jueranji broj? Uvek iste prie... Dobro da jo menjaju slike na umrlicama? Osvrnuo sam se traei konani argument za odustajanje od daljeg ekanja, kad je uz izlog minuo jedan ravni, kratki smei mantil bez girtle, koji mi se uinio poznatim? Nije to bio onaj mantil kog se seam, naravno, ali je uporno traen ba po toj mustri, nema dileme... Kucnuo sam o staklo, no, setivi se da se ionako nita ne vidi sa ulice prema unutra, ostavio sam novanicu na stolu kao u filmu (kod Amera nema kusura?), i pourio ka vratima... Nije bilo problem sustii ga... U strahu da ne uleti u makazice prolaznika oprezno je preticao neke nevidljive pueve, nosei pijanu torbu iz koje su virile zimske rue umotane u novine, i drka malog enskog kiobrana na rasklapanje, u obliku glave neke guske, labuda, ta li, nisam uspeo da razaznam? - Dobar dan, gospodine Prodanov... Ostario je, dirljivo... Ne uspevi da povije tvrdi okot vratnih prljena, na kraju se morao okrenuti itavim telom, lagano, kao balerina iz muzike kutije... Uputio mi je jedan neodreeni, univerzalni osmeh, a onda je bljesak (koji se u oima staraca najee pretapa u suzu), potvrdio da se setio deaka iz poslednje klupe do prozora, koji je veito kasnio na prvi as, i imao ukor pred iskljuenje "zbog neuredne frizure i neredovnog noenja kolske uniforme..." - Nikolin, sine moj... Ti li si to? Nisam ni sumnjao da e me osloviti prezimenom...

Izvadio sam ruke iz depova i stavio ih na lea, kao nekad, pred mapom osvajanja Aleksandra Velikog... - Ja sam, nema ta... Dugo se nismo videli, Nastavnie... ***** Poao je na groblje, oito... Ostao je udovac one godine kad smo, osvojivi "meukolsko", ponosno zavrili osnovku... Taj septembar nas je razjurio na prepad, kao brkati milicajci momako vee, ali nas je Vlatko Raki gestom pravog kapitena nekako sakupio po gimnazijama i naterao da svi zajedno poemo na sahranu... Naterao, ba tako... Vlatko je, izgleda, ve znao o saueu neto to mi jo nismo? Za nas je to bilo samo jo jedno od onih tekih gostovanja na tvrdom i neugodnom terenu nepobedivog tima Odraslih... Seam se i da je neki totalno pogrean tip drao oprotajni govor? Tek mnogo kasnije, kad sam imao ve desetak sahrana u nogama, shvatio sam da je to, u stvari, obavezna stavka strogog pogrebnog protokola... Uglavnom... Mrena i ja nosili smo venac, bodljikav i rogobatan... "Poslednji pozdrav od Saveza Organizacija Fizike Kulture Vojvodine..." Ili smo prvi, u picu, kao i uvek, on je cimao desno, ja levo, usporavali su nas apatom. Za nama, takoe prtei rune plastine vence, Ciko i Stevonja, pa Salac, Mikica "Stajls" i ostali, dvoje po dvoje... Mislim da ih od tada vie i nisam video tako, sve na jednom mestu? A etvrt veka fijuknulo je kao korba. Kao severac kroz dudove ralje... - Via li momke jo pontkad, Nikolin? Vi ste bili tako jedna... homogena generacija... Homogena? Kakve su tek one druge? - Pravo da vam kaem... Ba ih i ne viam neto... Rakia, ponekad... On je istrani sudija, to znate... I Vasu Maleeva, stanujemo blizu jedan drugog... Pa... I na Franju naletim tu i tamo... A ostale... Mislim, ove koji su ostali u gradu... Ma, skoro da ne pamtim da sam koga sreo... udno. Kao da je to i oekivao? - Eto vidi... A onda je pokuao da pogleda na sat, na Onaj Isti Sat, dabome, sve drugo bi za mene bilo iznenaenje. Na alost, ruka je bila prekratka, nikako nije uspevao da domai to arobno mesto na kom pogled izotrava i bez naoara... - Idem, urim... Imam jedan autobus, sad u... Sad u... Sad u ovim godinama? E, moj Razredni... Svirao je klarinet, tumaio Prevera, uz svaku priliku izabirao odgovarajuu latinsku sentenciju, diskretno i nepogreivo, (kao i maramice uz kravatu, uostalom), znao je poneto o Bekenbaueru, poneto o "Shadowsima", sve o Bonaparti, pa opet, u starost je uao peke, pognuto, ne zasluivi ni ubogog narandastog fiu, preputen na milost kondukterima farbane kose, i prigradskim barabama koje podriguju na zaprku i ve u rano jutro smrde onako kako kulturan svet eventualno smrdi tek pri kraju sparnog i napornog dana... Dovraga... Ponekad se uplaim da je Bog matori slepi crnac, koji pomalo povlai iz pljoske, i prai blues na usnoj harmonici, blaeno zavaljen u oblake? Briga njega za one levake dole... - A gde si ti poao, Nikoline? Ne bih hteo da te zadravam... Ma, nema veze, Nastavnice. Sve to me eka odavno se naviklo da me eka... Bilo mi je jasno gde je krenuo, kao to rekoh, ali sam isto tako znao da nee biti dovoljno ako se jednostavno ponudim da ga povezem, pa zato slagah da i ja urim, na Satelit, nekim neodlonim poslom... - Moete sa mnom... Ako ete u tom pravcu?

Uinilo se da e odbiti, ali ipak se nekako usudio da zakine koji minut od svog Preostalog Vremena... - Pa zaista... Ako bi mogao da me prebaci do katolikog groblja? Praznik je, zna? Danas su Svi Sveti... Povukao sam ga blago nazad, ka uglu iza kog sam parkirao automobil... - Ma... I da nisu ba Svi Sveti, Nastavnie... I da ih je tek nekolicina... Opet bih ja vas prebacio... Nema problema... ***** Razvedravalo se, lagano... Luljuljajui se kao avolak na televizijskoj anteni izbaenoj sa terase na zadnjem spratu, vetri je rasprio sprej kiice nad ulicom Ilije Ognjanovia, no, boica mu je bila sasvim pri kraju... Usitnilo je mikroskopski, ak ni Razredni nije irio kiobran kad smo izali ispod nastrenice... Sedeo je na ivici sedita, kruto i nelagodno, kao na klupi u sudskom hodniku... Pitao me je da li je to moj auto, da li sam zaposlen i oenjen, da li je Tetka jo iva? Za razliku od poslednjeg zvaninog propitivanja, kad se pomno interesovao za izvesnog spartanskog zakonodavca po imenu Likurg, ovog puta sam znao odgovore na veinu pitanja... A ulice su bile zakrene, kao i obino oko podneva... Kod Futoke Pijace semafor nije radio, izoidi su trubili kao seoski svatovi, panika na raskrsnici podsetila me je scene filmova u kojima Ameri panino briu iz Sajgona, no, i pored toga smo do grobljanske kapije stigli zaas, potroivi jedva dve pesme na radiju, ni strofu vie od toga... Ispratio sam ga glavnom alejom, drutvo mu je prijalo i zaboravio je da sam maloas slagao kako strano urim... - Znai, ni tetka vie nije iva... Eh, ta e ... Imala je prilino godina, sigurno? Pa, ba i nije... Imala je svega nekoliko godina... Sve ostale godine imale su nju... - Da, umrla je Teta, sirota... Osamdeset i prve... U prolee, tako nekako... Primicali smo se kapeli, lagano, ali ona se uopte nije poveavala u naim oima... Rekoh ja da se Svet primetno smanjuje? - A i ti si se razveo, veli? O, ta vam je, deco, danas se svi razvodite? Mi se nismo toliko razvodili... Ne volim tako neto ni da ujem... Oekivao sam da e tad rei "srea, barem, to niste imali dece"," pa dobro, ako ve nije ilo", ili ispaliti neku slinu otrcaljku, ali odmah me je podsetio da on nije od tipova iji se portreti crtaju ablonom... - A... Ona i dalje ivi ovde, verujem? Sretnete li se onako... Neobavezno... U prolazu... Barem s vremena na vreme? Na to sam se ve i nasmeio, najverovatnije... - Pa, ne ba... Skoro nikad... Ali nismo se puno sretali ni u braku... Sve je, znai, meu nama ostalo po starom... Zavrteo je glavom "uiteljski", onako strogo-a-pomirljivo... - E, Nikolin, Nikolin... Vidi kakp je ivot zapetljan i komplikovan... Pravi labirintos, moj sinak... A vi ste onda mislili da je ona utakmica... Boe moj... Da je ta utakmica neto najvanije na svetu... Pa i bila je, Nastavnice, nemojte me folirati... Odigrao sam ih posle na stotine, i svih hiljadu moda, i bilo je i velikih, ba velikih, ali sve te utakmice samo su se slagale za njom, kao domine. Ono davno, ono Nae Prvo Finale, odigrala su u stvari srca, Gola Mlaana Srca, koja su nas maliane jednostavno nosila oko sebe, kao sjajne oklope... - Eto, koincidencja! Ba neki dan sam se setio... Prolazio sam tuda, i setih se kako sam zabrljao onu ansu? Kad je padala kia, po blatu? U finalnoj grupi? Ma, stopostotna, sam pred golom... Kako se ne seate? Zamislio se, pa slegao ramenima, i napravio izvinjavajuu grimasu... Normalno... Ko bi jo pamtio i tue promaaje?

Ali... Onda se pogled odjednom zaplaveo? Misao se ipak nekako probila kroz smetove koji su zavejali tu daleku raskrsnicu u njegovim seanjima... - ekaj, ekaj... Ali, ti si dao gol u finalu, kako mi se ini? Pa da... I to... drugi gol. ..A? Ispravi me ako greim... Bilo bi lepe da sam skromno klimnuo glavom, ali eto, nisam odoleo prilici da se malo napravim vaan... - Dao sam ja i prvi, Nastavnie... Iskosa, spoljarom... Onaj aran od golmana je poao na centarut... Pa taj drugi, to kaete, glavom... A Mrena je dao trei... Iz penala... U poslednjim minutima... - Mrena? Oi su se skupile... Ponovo smetovi na putu... - Komreni, Aleksandar... Iz "A" razreda... Igrao je desno krilo... Mali, crn, viljast... Prekinuo me je, povlaei mi ruku... - Ta, znam, kako da ne... Komreni... igra, brzanjac... Tano ga vidim... ta je, molim te, s tim spadalom, zna li uopte gde je? Znam, na alost... Na onom "drugom" groblju je, dobrih dvadesetak godina... Upucao ga je senilni reumatini uvar, dok je sa nekog gradilita orisao bojlere i bakarne cevi sa onim svojim problematinim ortacima iz kraja. ia je opalio taj jedan jedini "metak upozorenja", u stranu, potpuno bez veze, ali zrno se razletelo kao strljen, od mealice do postolja krana, pa nazad, i ljutito pecnulo slezinu deaka ve zajahalog preko montane ograde... Eh... Znao sam da e mu neki "ricochet" doi glave. Tako su ga i "odbijene" lopte htele, nevieno, kao da ih je neto vuklo ka njemu... Nisam to sve ispriao Razrednom, taman se ozario, bolje da nije, pomislih... - Eh? Pa... Poginuo je Mrena, Nastavnie... Odavno, nesretnim sluajem... Ali... Bio sam siguran da znate? Rastuilo ga je, iskreno i vidno, zato nisam neto izmislio, na brzinu? Mrtvi uvek igraju sa ponekim igraem vie, nije fer... - Pa, ne, Nikolin... Ne znam... Niko mi nije javio... E, boe moj... Siroti mali Komreni... Pustio sam da odradi taj zakasneli minut utanja, nadajui se da nee prozivati i Belog, Lazara, Jasminu Dudi, ili bilo koga od onih danas opravdano i neopravdano odsutnih sa ovog sveta... - Zna, vi ste onda bili deca... I mislio sam... Rei u vam jednom... At eto... Razili smo se... Zaas... I nikad nisam... Pre no to je zastao, odbrojao je nekoliko dugih koraka, kao da po mapi trai mesto na kom e iskopati koveg sa tom tajnom, odavno zakopanom... - Puno mi je znailo kad ste ono osvojili... Zbog... Bilo je, tako... Izvesnih nesporazuma... I zbog kluba... Zbog zamenika, Pjevalice... 1 zbog moje pokojne Teruke, jadne... Puno ste mi uinili onim peharom... Puno, deco... A da niste ni znali... Pa sad, Nastavnie... Pomalo smo i znali... A posebno ono "zbog zamenika, Pjevalice..." To je bio poseban doping za nas... Ah... Eto kakav je Gospodin Prodanov? Ni posle svih ovih godina nije dozvolio sebi da kae: "zbog one nevaspitane budale...", "zbog onog majmuna primitivnog...", ili bilo ta prikladno zalizanom kolskom komesaru koji je vezivao kravatu na kariranu koulju, i kaio nezgrapne ruske znake po reverima konfekcijskih sakoa ... Pjevalica... Pjevalica... Kako li se ono zvao? Svejedno, kad bolje razmislim... Pored tog prezimena, ime mu i nije puno trebalo... Nastavnik je inae predavao istoriju, ali je sticajem okolnosti vodio kolsku ekipu, jo od drugog treninga. asove fiskulture drala nam je, naime, gospoica Ki Julijana (pretpostavljam da e

nadimak, "Baba Julka", posluiti kao dovoljan opis?), veteranka koja nas je morila priama o spartakijadi, i neosporno umela da vitla vijaom i unjevima, ali za nju je fudbal bio jednaina sa jedanaest nepoznatih, tu nije bilo pomoi... I, ukratko, mi smo provalili da je Razredni nekad igrao prvu ligu, Babac je jedva doekao da joj nekog drugog predloimo za trenera, i tako je to prolo na trostrano zadovoljstvo, brzo, bezbolno i glatko... A onda, u itavom prvom delu prvenstva nismo izgubili ni jedan jedini bod... U novinama je tim povodom napravljena hvalospevna reportaa o nama, sa fotografijom, na pola stranice, i tek tada je, zapravo, onaj nesretni Pjevalica i zapjevao svoje... Da li je tom tipu Zloba bila profesija, ili jednostavno hobi? Maligni direktorov zamenik otkrio je da je Nastavnik igrao "za vreme okupacije", i da mu je, tavie, zbog toga kasnije "uskraen rad sa podmlatkom lokalnog kluba"? Telefonirao je svojim Zemljacima koji su pozauzimali sve vane gradske kote, slao dopise na adresu svake zgrade na kojoj se isticala partijska zastava za "Dan Borca", a na kraju, iz oaja, neposredno pred finalni turnir, zakazao je i sastanak sa roditeljima "na kom e se utvrditi ima li uopte takav ovek moralno pravo da vodi i sportski vaspitava nove generacije naih omladinaca"? Razredni se, oekivano, nije ni pojavio... Sve to je podnosio mirno i strpljivo, mazohistiki, takorei... Tad je Vlatko Raki istupio ispred tima, i rekao, otprilike, da niko od nas nee igrati ako nastavnik Prodanov ne bude vodio tim u preostalim meevima, i taka. Vlatko je inae bio turbo-ak, njegov stari Vojno Lice, mi ostali smo ustali i stajali mirno sve vreme dok je kapiten govorio, i taj komsomolski nastup konano nas je oslobodio Velikog Crvenog Gmaza zvanog Zamenik Pjevalica... Eto tako... "A da nismo ni znali..." Eh, Nastavnie... Salac je uveliko puio, ja sam imao ribu iz prvog ekonomske, Mikica "Stajls" se dovozio u kolu Opel-Olimpijom, im mu ale ode na put... Nismo mi bili ba tako mali... - E... Pa, tu smo, moj Nikolin... Hvala ti... Idi ti sada... Zastao je, u meuvremenu, pred mermernom ploom na kojoj je ispod drugog imena ve bilo uklesano i njegovo ime, godina roenja, i ona sablasna crtica koja je tako samouvereno ekala na kraju... Zagledavi se u lik na porcelanskoj slici, zadrhtao je itavim telom, otresajui, kao pokisli arov, sve druge uspomene sa sebe... Groblje se punilo na svoj provereni nain, polako ali sigurno... Prodava kretoa i svilenih bonbona neumereno je odvrnuo tranzistor, i jedna vesela melodija zaleprala je nad zlosutnim obeliscima zbunjeno, u mestu, kao mali odbegli papagaj... Saekavi da se gospodin Prodanov okrene, mahnuo sam rukom prevarantski, kao da u se odmah vratiti. Pogled mu se obojio Setom, onom tamnom, najtamnijom, sledea nijansa u tom spektru ve pripada Razoaranju... Zar je ba morao da kae? - A ja sam, vidi, uvek mislio da e ti postati Veliki Igra, Nikolin... Ali, ne vredi... Nisu Oni nikad umeli da ti nau pravo mesto... - Pa... Ne mogu im zameriti, Nastavnie... Izgleda da ni ja to nikad nisam umeo? ***** Tridesetak sekundi kasnije zatekao sam sebe kako urim, neprirodno, kao da zaista negde kasnim... Prealtovao sam u svoju optimalnu brzinu, usponvi onako arliaplinski, naglo i komino, ali i dalje sam sustizao enu U Nutriji koja se doslovno etala alejom, zagledajui spomenike dokono i blazirano, kao izloge du Zmaj Jovine... Odmerio sam je od pete do glave, dakle u smeru obrnutom od pristojnog (ako pristojan smer za odmeravanje uopte i postoji?), ali nain na koji je hodala prosto me je primorao na to... Hodala je, naime, nekako tako... normalno? Pa da...

Komotno. Sa lakoom. Kao da to nije nita? Tog prepodneva nagledao sam se Gortaka U Belim arapama koji su tabanali po gradu nezgrapno, kao da promauju prvu stepenicu (tragajui, zalud, za uzbrdicama koje su zauvek ostale negde u Zaviaju, i u genima?), i odjednom, pratei ovaj lagani, odlino savladani "graanski korak", odlutao sam daleko u Zeleno, omirisao jedan daleki juni, gricnuo fiek pred "Carigradom" i pustio se niz Reku Dokolenica tromo i samouvereno, kao da sam upravo primio telegram u kom me obavetavaju da mi je Korzo pripao nasledstvom... Eh... Potpuno neprimerno, dabome... Jedna zabezeknuta vranolika ptica na to je panino graknula sa golog jorgovana, urno vraajui odbeglu ovicu nazad u stado uspomena, a mene u devedeset i prvu, u novembar, na novosadsko katoliko groblje, sivo, pokislo i tmurno... Pa dobro. I to je neto... Spustio sam kragnu potiljkom, i po navici se prestrojio levo, do same aut-linije staze, a bio sam ve dovoljno blizu da proverim kompatibilnost cipela i tane, i prokontroliem ostale bitne nijanse na Madam Nutriji... Dobro, de... O ukusima se ne raspravlja, poznato mi je, ali to je izmiljeno zbog loih ukusa, a ovaj nije bio od tih... Cipele i tana definitivno su kupljene u istoj radnji, i plaene lirama, dakako? Kap "bordoa", rastopljena u smeem tonu koe, diskretno je pratila rie presijavanje krzna, i, mada nisam izraziti ljubitelj bundi, moram konstatovati da u ovom sluaju "to" uopte nije asociralo na tuce glodara pomorenih nasilnom smru... Stvarno, SUP bi morao poeti da izdaje licence za noenje krzna, nije to ba za svakog? Ovih dana sam naletao na sve neke Obrvue kod kojih je teko utvrditi gde prestaje noga, a gde poinje bunda? Ajte, drugar'ce, kad ve zagrete te bundeskare kao kabanice, prethodno se malko i depilirajte? I najslavniji svetski kreatori retko se usude da uklapaju krzno sa krznom... Za promenu, Gospoa o kojoj priam je bila kompletirana kao lutka u izlogu kakve konzervativne modne kue sa Regent Streeta. Naravno, neka iole ambicioznija frizerka lako je mogla sve upropastiti (ah nije, za udo?), kosa je bila negovana, skraena i sjajna, i u njoj je blistuckala izvesna zadenuta inuvica, koju nisam uspeo da identifikujem do kraja. ena me je iznenadila, okrenuvi se strpljivo i lagano, kao da eka prijatelja zaostalog da se u prolazu pozdravi sa nekim... Primetio sam da joj lice i telo nisu vrnjaci (figura je bila koju godinu mlaa?), no to im je, oboma, samo udvostruilo cenu na pijaci mog pogleda. Nekoga je ekala, to sam pogodio, ali koga, to ve nisam, i ne bih ni iz tri puta, ako emo poteno... - Vratili ste se ranije, Petre? Shvatila sam da dolazite tek u nedelju-ponedeljak? Izgovorila je to u sledeem okretu, kad sam joj se primakao na dohvat, i nehotice zakoraila upravo na stranu kojom sam namerio da se provuem... - Ops! kolski primer indirekta... Zaustavio sam se blagovremeno, ali ona je ipak nelagodno ustuknula, vidno pocrvenevi... - Pardon... Izvinite, molim vas... - Nita, nita... Ja sam kriv... Petar, koji se ranije vratio? Situacija je pokazivala sve simptome nesporazuma, ali Madam Nutrija je delovala suvie regularno da bih je jednostavno otresao? Zastao sam zato, i nasmeio se zainteresovano, na ta je uzvratila osmehom dovoljno poznatim da me ponovo uozbilji... - Mi se znamo samo preko telefona, Petre... Ja sam Elizabeta, pretpostavljate? Njena mama... Ops? Pa, sad vidim, gospa Beti... U porodilitu su vam utrapili odgovarajue dete, nema ta... Od onih sam kojima nikad nije jasno po emu se to odmah zna "na koga je beba", ali slinost izmeu Anamarie i njene majke bila je vidljiva ak i golim mukim okom... - Eto... Konano... Drago mi je, zaista... Da... Ba sam maloas stigao... Jo nisam ni svraao kui...

ene sigurne u sebe imaju lep obiaj da se povremeno zagledaju u stranu, pruajui time sagovorniku mogunost da ih neupadljivo zagleda, pa je i meni velikoduno ponuen profil, desni, sa mladeom, gospoin omiljeni, bez sumnje? "I precvala rua Vie je rua No to perunika To moe bit' ikad..." Eto... Do kraja u jo resiti sve rebuse starih stihova? Ali... ekaj malo? Ako sam dobro prevodio onu ledenu tiinu izmeu "da" i "ne" pri retkim telefonskim razgovorima koje smo vodili, Gospoa Sopronji ba nije bila predsednik kluba mojih oboavalaca? Bila je, naprotiv, ubeena "da je gospoica mogla i bolje izabrati, kad je ve toliko birala"? Hm, hm? Slubeno se, znai, nismo ni poznavali, lavirintski isparcelisano groblje je, uz to, prualo idealne uslove za izbegavanje onih koje ne eli sresti, smekala se usiljeno, s tremom, kao da protura nepotpune dokumente alterskom slubeniku, sve je to govorilo samo jedno: Sam avo ju je naterao da mi se ovako obrati? O, priznajem da sam jedva ekao da saznam zato? - Nikakve neprilike, nadam se? ula sam da se svata dogaa na putevima... A posebno tamo gde ste vi bili... Tamo je sad valjda najgore to moe biti? To stvarno nisam mogao da osporim... - Pa jes'... Tamo je sad gadno... Uas jedan... Jo kad bi mi samo neko doapnuo gde to "tamo", bilo bi mi neuporedivo lake? U redu... Anamaria je slagala da sam na nekom putu, to sam ukapirao? Na kratkom putu, svom sreom? Mogla me je poslati i u Johanesburg, zaralom rumunskom teretnom laom, kakva ume da bude... Ali, shvatam je... To joj je svakako bilo lake nego da mamici prizna da smo se rasturili, .pa da onda slua kako ova sastavlja nekrolog naoj vezi "koja od poetka nije valjala, koja je ionako dola do jedne take kad se neto mora promeniti, koja je bila pravo muenje za oboje, koja je... koja je... koja je..." Mogu li da pomognem? Koja je retki prozirni biser. Suzica uvreenog anela... Odjek pahulje... Mala nevidljiva zvezda... Koja je jedini suvenir koji u spakovati na dno sebe kad se jedne jeseni otisnem sa planete Zemlje... A moda Mala Breskva jednostavno smatra da naa ljubav jo ne treba da se odjavi na alterima arije? Da je ova svaica samo jedna u nizu perli koje svaka Prava Ljubav nosi oko vrata? Nadajui se da je tako, pokuao sam da se uklopim u tu la (u kojoj sam, uostalom, i bio glavni junak?), uinio sam to rutinski, oprezno i neodreeno, ali situacija je polako i sigurno poinjala da biva neprijatna... La je akrobacija na visokom trapezu, i ako sve nije sinhronizovano do perfekcije, neko kadtad propliva u prazno... Izveo sam zato, uurbano, kombinaciju grimase i odmahivanja rukom (vrlo uspeno, moda ak i pogodivi kako se kae "nema problema" na jeziku gluvonemih?), pa prebacio teinu s noge na nogu, ekajui sledee pitanje... - Prepoznala sam vas sa fotografija, ali... Nisam bila ba potpuno sigurna... Nisam znala da imate nekog i na ovom groblju, Petre... Da li mi to najzad donosi i nagradne poene? Roen sam u Novom Sadu (to se u mojoj familiji zadnjih stotinak godina ne smatra posebnom originalnou), i tako, neizbeno i prirodno, neki kumovi, prijatelji, strine i zetovi prenoili su i u ovoj kapelici, nadureno okrenutoj zapadno, ka drugoj polovini neba... - Da... Imam ovde neke, gospoo... Imam ih, doista...

Osvrtao sam se levo-desno, pokuavajui da se pozovem na koga od njih, ali brljan je zamaskirao moje davne orijentire, a krstovi se i dalje prave po istom ablonu "jedna uzdu-jedna popreko", ko e se tu snai? - Ne vredi... Proli put sam se ravnao po jednom vrapcu na spomeniku, i... Sad je ta budala negde odletela... Moramo malo saekati dok se vrati... Rekoh to mrtvo-ozbiljno, ali refleks kojim se nasmeila potvrdio je da je majka svoje keri... - Ma... Pravo da vam kaem... Pre bih naao mrava zaspalog na makovoj trudli... Izbegavam ovakva mesta... Dopratio sam jednog prijatelja, sasvim sluajno sam tu... - Da, videla sam vas... Pomislila sam da je gospodin moda va otac? - Ne, nije... Mogao sam odgovoriti i utivije, dabome, ali formalnosti su se gomilale kao automobili iza lepera na dugom usponu, i samo su vrebale priliku da jurnu... Da sam rekao da je to moj bivi razredni, ona bi pitala u koju sam gimnaziju iao, ja bih rekao da je to moj nastavnik iz osnovne kole, ali da sam iao u gimnaziju preko puta Stare Pote, ona bi prijavila da je zavrila onu drugu, ili treu gimnaziju, u Futokoj, recimo, prekinuo bih je upadicom da je tamo maturirala i moja majka (gle?), na to bi se ona zaueno zainteresovala za mamino devojako prezime, odmahnuo bih, primetivi da je gospoa bar dvadesetak generacija iza, i da nema teorije da se znaju, malo bi porumenela, verovatno, i upitala me gde mama sad radi, spustio bih ton i rekao da je na prinudnom odmoru, pa bih saznao da se isto dogaa i gospoinom bratu, recimo mainskom ininjeru, i sve tako, re po re, pa u nedogled, sve do treeg kolena... Oboje smo znali da to nije razlog naeg razgovora... Pravi razlog je jo uvek bio poznat samo njoj, pa sam tad malo ja pogledao u stranu, pomaui joj da se toga priseti... - Ah, da... U stvari sam neto elela da vas zamolim... Kad budete imali malo vremena... - Izabrali ste pravi trenutak... Nikad nisam imao tako malo vremena kao sad... Ponovo sam nasmejao njene usne, ali oi nisam uspevao da joj nasmejem. Briga, koju je dotle uspeno potiskivala, odjednom ju je protresla kao jeza, i sva ona nadmenost se u asu strunila sa nje, kao sneg sa zadrmale grane... - Vi znate Arona... mog sina? Napunie dvadeset etiri... Sad u decembru... Pa? Da mu umesim tortu? - Sreli smo se jednom, u prolazu... Vie ga znam iz sestrinih pria... U emu je problem, da ujem? Trai li se veza na faksu, carini, ili treba da mu nabavim devojku sa "on-off" prekidaem, koja radi na 220 volti? Mali kompjutera je, naime, vie za elektroniku, dosad nije pokazao poseban interes za ivu materiju suprotnog polariteta... - O, znate Petre... On je tako... Nepraktian... Ali... Ne bih elela da o tome ovde razgovaramo... Bakica sa hrizantemama, nogu ravnih i okruglih kao u krpene lutke (takvu figuricu bi Vatikan morao proglasiti oficijelnom maskotom Dana Mrtvih?), primicala nam se zastajkujui, i Gospoa opronji je naglo snizila ton, da se ne bi ulo ta razgovaramo, ili na kom jeziku razgovaramo, nije bitno... - U dve rei, Petre... Njegov paso je istekao u septembru... I... Sad Ovi nee da mu produe, zbog vojske... A morao bi hitno da ode do Pete, samo za vikend... Zbog... Ovaj... Specijalistikog pregleda... Pa sam pomislila... Moda vi nekoga znate... Mi smo ve sve pokuali, ali... Ali tamo nema Zemljaka? Znam kako vam je... Pria je bila tanja od bore koja se pod svetlom zabrinutosti pokazala na njenom elu kao zapis na pergamentu, i u jednom momentu se nije znalo kome je od nas dvoje neprijatnije zbog toga... Zaboga, gospoo? Specijalistiki pregled? ak su i Sve Predsednikove Novine objavile da je ve stotinak hiljada klinaca preko, na sigurno najduem vikendu koji im se dogodio... Mali Maar, dakle, nee da puca na Hrvate u ime Srpstva? Bruka i sramota, jo jedan podli dezerter... Ipak, potvrdio sam ubedljivo i sa razumevanjem, ne vredi, suvie sam staromodan da bih odbio damu u nevolji...

- To je sad malo pipavo, ali... Neto emo smisliti... Bakica se dotle priunjala uz nas, kiljei kroz crni nec koji joj je prekrivao oi. Uf, moljcima e pasti kamen sa srca kad im se taj eiri za koji sat vrati kui... - Beti, kedvesem... Te vagy az? Beti, draga, ti si to? OK, moda sam i rekao da ne govorim maarski, ali svakako nisam rekao da ga ne razumem? Povukao sam se u stranu, a Gospoa opronji poturila je Baba-naftalinki obraz za poljubac, oprezno, kao ruku za vakcinaciju... - Igen, en vagyok... Kezet csokplom, Irma-neni... Kerem varjon csak egy pillanatot... Da, ja sam... Ljubimruke, teta Irma... Saekajte asak, molim vas... Bio sam spreman da odem bez ceremonije, pokazavi obrvama da shvatam situaciju, ali ona to nije dopustila. Oigledno da se u kui Sopronjijevih Bonton od ostalih knjiga na polici razlikuje i po neto iskrzanijim koricama? Zadrala me je filigranskim dodirom, ne ruke, nego jedva rukavice... - Hvala vam mnogo, vrlo ste ljubazni... I izvinite jo jednom, Petre, to sam vas ovako oslovila... Nadam se da vas nisam suvie zadrala, i... Mi smo kod kue... Kad god budete mogli... Znate gde stanujemo... Zvualo je totalno operetski, preterano i prefolirano, ali pored nevaspitanja koje je naelo ovaj grad kao korozija, pomalo sam se i ueleo sitnih svakodnevnih konvencionalnosti... - Drago mi je da smo se najzad upoznali... Javiu vam se im neto saznam... U ponedeljak, tako... Kasno popodne, najverovatnije... Htela je da kae jo neto, ali Babac joj se ve okaio pod ruku kao zembilj, pa je samo duboko uzdahnula, no u taj uzdah komotno su stali i sumnjiavost, i moleivost, i olakanje, i jo poneto, ini mi se... - Eh, da... Pa onda... Dovienja... Dovienja i sve najbolje, dragi Petre... Naklonio sam se potporuniki, prebacivi boju glasa u onaj tii, umirujui registar... - Dovienja, gospoo opronji... I ne brinite nita... Sve e biti u redu... ***** Uf... Petre pa Petre... Ne pamtim da me je neko vie puta pogreno oslovio u kraoj jedinici vremena? Petra, gospoo draga, ne Petar... Pe-tra-... Ne seate se Meksika, sedamdesete? Feliks, Karlos Alberto, Everaldo? Brito, Pjaca, Klodoaldo? Zairzinjo, Gerson, Tostao, Pele, Rivelino? Ne? Nita? Zaboravili ste? Ma, u pravu ste, kad bolje razmislim. Zato bi iko i pamtio ta zapetljana latinska imena? Edson Arantes De Nascimento... Jair Ventura Filho... Konkalves De Andrade Eduardo... Ba svata... I ja sam ih odavno zaboravio, verujte mi... Tek... Utakmicu kojom su Brazil i ehoslovaka otvorili bal, svi pamte uglavnom po onom Peleovom "lobu" iz kruga na centru, to se jo vrti po picama kojekakvih sportskih emisija. Do kraja je bilo 4:1 za Karioke, ako se ne varam, ali poveli su ehoslovaci, pomalo neoekivano... Koreografija skokova posle datog gola menja se iz sezone u sezonu, no, tu se preteno radi o varijacijama na istu temu. A plavokosi eh (osmica ili etvorka?), zabio ga je iz kontre, levom, iskosa, pod preku, otrao do same aut-linije, pao na kolena, i prekrstio se, ovee, nekako potresno, potpuno religiozno... Petra...

Pravi Petra.. Dva dana kasnije Gimnazija je igrala protiv Medicinske, i kod "nula-nula", posle kornera, pokupim jedan "otpadak" i unem ga sa pet-est metara, lopta je upuzala u mreu kao zmija, verovatno se zato golman nije usudio da je pipne iako mu je prola kraj noge? Bio je to bedan gol, sve u svemu, ali prilino vaan, to me je ohrabrilo da i ja brzo kleknem i prekrstim se (na zgraavanje profesora "predvojnike" koji je glumio selektora i grupe roditelja koji su poltronisali unaokolo), neko iz stampeda saigraa nasmejano je uzviknuo "Petra!", i tako, to je pria o mom nadimku, prikladna poput njega samog... Ozvaniio se, vremenom, kao divlji brak, ali nije ni udo. ivim s njim dobrih dvadesetak godina, sad ve i due, eto, nego to sam iveo bez njega... Poneki me oslovljavaju i sa Batula, kako su me zvali klinci u ulici, a moje zvanino, matoro biblijsko ime, od samog poetka nije imalo nikakvih ansi... Svejedno... Za paso i kreditnu karticu ipak je sasvim OK... Normalno, i Predvojniar ga je slubeno izgovorio tad, juna sedamdesete, jo u poluvremenu, prebacujui mi "da bi se tako svaka budala mogla prekrstiti", na ta sam primetio da bi svaka budala pre toga ipak morala dati i gol, kakav-takav, na ta se nasmeio zapraivi me dahom pelinkovca, i neprirodno me prigrlio, odustajui od daljih replika... Ma 'ajde, dozlogrdilo mi ve... Za moje golove su uvek govorili "da bi ih svako mogao dati", ali sam ih uvek sluajno davao jedino ja, no, da ne davim opet na tu temu... Petra, uglavnom, ne Petar... Mada, moram priznati, da ni "Petre" na momente uopte nije zvualo loe? O, naprotiv... A, posebno ne uz ono dragi, na samom rastanku... Ta iznenaujua kombinacija pala mi je na rame kao ruka starog prijatelja, koji me je kroz kordon urednih prosjaka polako ispratio do irom otvorene grobljanske kapije, i moda sam zato hodao spokojno, ne skreui pogled, otkrivi da mi je sve manje i manje neprijatno zbog toga to drugi prose... Uostalom, i prosjaci su se tek zagrevali... Raspakujui svoje pohabane rekvizite, pruali su ruke formalno, reda-radi, kao iskusni stoperi koji su jo izdaleka ocenili da ba i nisam neki auto koji bi im se mogao zaustaviti... - O? Fala vam, dobri gospodine... Puno fala... Dragi Bog e vas zbog ovoga uvati... Zbog ovoga ? Mani se, prijo... Bog je odavno moj telohranitelj... Ne uobraavaj da to ima ikakve veze sa tih par bezvrednih zguvanih milionia koje sam ti, ni ne brojei, tutnuo u dlan..

Ve godinama Nesanica vri eksperimente na meni. Savesno premurim svaku no, ali u duboki plavi san zaranjam samo na trenutke, kao lovac na bisere... Naravno, Vojna Policija je za termin svog revijalnog nastupa odredila ba jedan od Tih Trenutaka... Zvono i lupnjava zalepili su me za jastuk kao plus i minus elektrooka, i nisam stigao ni da posumnjam na eventualni komar, a sve se ponovilo prebrzo, u intervalu u kom ni neko ko eljno oekuje posetu ne bi stigao do vrata... Ustao sam naglo, to nikad nije bio moj omiljeni nain, paluba sobe opasno se nakrivila, i morao sam zastati da malo podesim libelu u svojoj glavi... Ops! Teak "knock-down", ali tipovima nije padalo na pamet da mi broje do osam... Ve na "pet", lupnjava se nastavila takvom estinom da sam se preventivno odmakao, ubeen da e svakog asa horda pijanih Vikinga onim drvenim ovnom provaliti u stan, ali ne, to su ipak bili samo uvari Naeg Sna... Video sam ih kroz zavesu kad su najzad odustali, ofer sivomaslinaste marice vrgom je lansirao pikavac, i dva tipa u maskirnim uniformama pojavila su se u kadru, sumnjiavo se osvrui ka spratu... Otvori im li iko, ikad? Krakati se odmah kao ligetul sklopio u kombi, ali je Mali Gestapovac (koji je oito lupao?), pomno zagledao prozore, grekom susedne, tako da sam nesmetano mogao da ga acnem od izama do apke... Patuljak Ljutko ponosno je pokazivao miraz godinama pripreman za Toliko eljeni Rat, i tek tad, traei pogledom neskinutu etiketu ili ceduljicu sa cenom koje se uvek potkradu na onima koji odenu sve novo, uoio sam i zlokobnu crnu stvaricu koju je maneken boga Marsa sve vreme stiskao na prsima... "Helder"? Za mene? Oh, polaskan sam, gospodo... Ako je jo i metak u cevi, stvarno ne znam ta da kaem? Kakvi ste tek prema Neprijatelju, ako ste prema Svojima ovakvi? ***** Nije kraj sveta... Samo jo jedna od onih nedelja kad ti ba ne ide... Privikavam se polagano... I, to sam i pomiljao da bi to mogla biti prijateljska utakmica? Imam album rentgenskih snimaka za uspomenu na timove koji su se borili za opstanak, a popularni "maslinasti" konano ispadaju iz prve lige, ovog puta e se teko izvui... Barem se nadam? Jer, ako se oni izvuku, niko se iv nee izvui? Bilo je, uglavnom, negde oko pola etiri kad su se otunjali dalje, ali ja vie nisam ak ni glumio da spavam... Ranoranioci su me traumirali jedan po jedan, zalupljena vrata automobila odjednom su poela da mi zvue vrlo KGB-ovski, a kad su naposletku jo i ubretari zaklepetali svojom skalamerijom, u znak protesta sam stao pod tu kao pod tupu giljotinu, spreman na najgore... Ali "aquae mlaqus" je neprevazieni eliksir... Nakon trominutnog tretmana mlakom vodom bio sam potpuno fit, a pre no to je sekundara optrala sledei krug, sinulo mi je da je dan, tavie, idealan za obavljanje poslova koje sam predugo odlagao jer su zahtevali da se porani i stane u neki poniavajui red, pa sam poskidao sve raune i opomene sa table, i zastepovao niz hodnik kao Fred Aster, neoekivano dobro raspoloen... Ustvari? Svilena buba melanholije predugo se aurila u meni, i znao sam da je samo pitanje trenutka kad e neki blesavi areni leptir prhnuti iz svega toga...

Zaljubiu se, odluih iznenada? Jesen je, dodue, ali malo sam prestar da bih ekao samo na prolea? Na ulici je Jedan Tipini Novembarski Ponedeljak, udubljen nad jesenjim receptima, upravo umutio u vetar desetak stepeni celzijusovih, jasno pokazujui da nije raspoloen za saradnju, ali reio sam da izvuem maksimum iz tog namrtenka... Da, zaljubiu se, i to odmah, jo pre podne, pa sam itav dan miran? Kao klinac sam time lepio napuklo srce i dobro je dralo. Kako se ranije nisam setio ta se ono radi kad te ostavi devojka? E, pa... Nisu mene devojke ostavljale ba toliko da bih mogao da izdam prirunik na tu temu? Jednadve, OK, neka bude tri, ako emo ba sitniariti, mada je i Ta Trea odlino znala gde me je ostavila, pa svraala s vremena na vreme da proveri da li sam jo tamo? Ali, bolje da utim... Poinjem da zvuim nekako mao, a to je prvi znak starosti, ili prvi znak nevaspitanja, svejedno, ne dopada mi se ni jedno ni drugo? Svanuo je, dakle, konano i jedan dan koji bi se mogao fotografisati bez blica... Na nebu se ukazalo izlizano mesto kroz koje je sunce viruckalo kao koleno iz ofucanih farmerka, cipele su trkarale ispred mene kao koker napokon izveden u etnju, i prolazei kraj automobila uvreeno sam okrenuo glavu od tog samouverenog posesivca koji me danima odvaja od drutva... Ne, pokretna miolovko, danas me nee uloviti... Danas u, bogme, nekoga i sresti... Moda ve iza ugla naletim na jednu buckastu... Zbunjenu... Sa dioptrijom... Na jednu koja klima... Trepe kao geja... eka da joj pridri kaput... Da... Moda mi se ve na prvom peakom prelazu zacrveni jedna Obina... Stidljiva... Krotka... Jedna sa tanom punom namirisanih stvarica... Koja sve poveruje... Kao lenger ostaje tamo gde je spusti... I koja ne moe ni da se prerui u Anamariu... Nikako... Ni za najlui maskenbal... ***** Laarska ulica ira je, eventualno, jo jedino od rukava zimskog kaputa? I najzakrljaviji varoki pasai su je davno prerasli... Tu bi i dve solidne hoklice bile sasvim dovoljne za barikadu... U Laarskoj se, kanda, i Vreme jednom zaglavilo, i otad vie ne prolazi tuda. Kada, recimo, u toj uliici u etvrtak pirne jutarnji povetarac, grane se zaljuljaju tek negde u petak predvee, u najboljem sluaju? Otprilike tako je bilo i ovog puta... Dok sam prolazio, dim je jedva kipio iz dimnjaka, a poslednji listovi sputali su se sa bagrema kao pauci, klizei niz nevidljive niti... Par minuta ranije, opor ulinih kamiona-lutalica buno me je pojurio iz Kosovske, zavarao sam im trag kod "Belog goluba" i mugnuo ka ulici Zemljane uprije, iz koje postoji skriveni tajni prolaz ka sledeim tajnim prolazima koje znam... Istina, nema tu nekog abrakadabra, pokretne police sa knjigama ili kamena koji treba pomeriti, ali samo retki Miroljubivi Domoroci jo umeju da zakorae u Laarski sokak, strm, i pritajen...

I malen, kao to rekoh, teko u ga opisati... Njemu je i deminutiv za dva broja prevelik? No... Ako su ga zaista podigli laari, stvar je ipak neto jasnija? Verovatno su napravili tolicko sokae da im moe stati na lep, pa da ga ponesu sa sobom ako ih jednom Veliko Zlo pogura ili Veliko Dobro povue odavde, iz novosadske Podbare, iz njihovog matinog pristanita? Da nije doao taj as? Grad nam se opasno suzio, irei se... Vizionari sa arhitektonskim diplomama, demoliravi centar, sad vrebaju po periferiji kao interi, traei mesta na kojima bi se igrali svojim betonskim kockama. Gde samo smestiti sve Seljake koji bi da postanu Graani za hiljadu maraka po metru-kvadratnom? Na svakoj narednoj panoramskoj razglednici izostane poneki stogodinji detalj, proreuju se krovovi oko Riblje Pijace i Almake Crkve, i ako stvarno ima zainteresovanih da nas bombarduju, kako tvrde ovdanji Gebelsi, savetujem im da poure... Inae e ovi, Takozvani Nai, sve sami poruiti... Pa... Sigurno se zato kratki nagnuti uliuljak tako preplaeno primirio, iekujui svoje laare s dalekog puta? Nije nimalo lako biti strm, a ostati neprimeen u ovako ravnom komiluku... Pazei, zato, da nita ne odam, iunjao sam se iz Laarske diskretno, kao ljubavnik, oprezno provirivi na uglu... A odatle se ve moe videti i deurna gugutka na krovu Tetine Kue... ***** Preki Sud Sudbine osudio je Milanku (Nikolin) Blai na sedamdeset i dve godine strogog ivota, sa pravom albe koju ona, koliko se seam, nikad nije ulagala? Barem ne pred nepoznatim svetom... O, moja pokojna teta Lanka, siroe, usedelica, udovica, imala je karmu sumornu kao da joj je lino Charles Dickens podelio karte? Tek je napunila petnaestu kad joj je otac u dep kecelje spustio masivni kapijski klju, proizvevi je u Mladu Gazdaricu... Od prerano poinule majke nasledila je jo i posrebreni samovar, ifonjer pun cicanih haljina, i brigu o dve mlae sestre i tek roenom bratu, koji se, uzgred, tek kasnije proslavio, sluajno postavi jedan od mojih roditelja... Posle "osmoletke" izuila je za najderku, vie se nije moglo... Sestre su se poudavale obrnutim redosledom, par godina pred Drugi Rat, brat je vezao havajsku kravatu i zalizao se za matursku sliku, a u Tetu se zagledao gospodin Milenko Blai sa Podbare, trgovac i friki udovac... Bila je to velika ljubav, dakako. Kao i sve ostale ljubavi na vreme prekinute... Ali onda su ubili deda-Stevana... "Baba" nije ozbiljno shvatao rat, zelenaio je negde po ajkakoj kad ga je zakaila racija, u zimu etrdeset i druge, krompiraa je te noi vie puta podgrevana u rerni, ali on se jednostavno nije vratio na veeru... Nikad ga nisu ni nali ni sahranili, ali takva su vremena bila. Familija je jedino mogla da digne parnicu protiv zamrznute reke Tise, zbog prikrivanja dokaza... A u naoj kui otad se ne pravi krompiraa... Inae, svi se slau da sam isti deda, mada me jedan put time hvale a drugi put prekorevaju, ah to i nije tako bitno... Teta Lanka se, uglavnom, na kraju udala bez svatova, im se resila crnine, i prela u ogromnu kuu Blaievih, gde je preporodila kolonijalni duan "Kod utog kuua" svojim blagoslovenim rukama... Jedina fotografija na kojoj je uhvaena nasmejana, snimljena je upravo tada, tree ratne godine...

No, doao je sledei oktobar, i Partizani su hrabro oslobodili grad, samo par dana nakon to su ga Nemci napustili. Usput su, zbog pola daka eera i frtalj bureta zejtina, za primer Ostalima, streljali tea Milenka i jo neke ratne profitere koji su nameravali da se obogate na Narodu... Eto... Danas bi takva akcija prouzrokovala pravi auto-genocid meu partizanskim potomcima? Tek... Groteskna teina pogibija prolila je sve anie iz kojih je Teta bojila svoj ivot, ostavivi joj za ubudue samo izobilje crne, i nepodnoljive koliine dreee "komunist-crvene"... I avo ima crvene oi, esto je umela da kae... Dala je da se zazidaju dupla vrata bakalnice na uglu, ila je klotane fiskulturne gae i pravila jorgane na drvenom razboju (ime sam kao klinac bio opinjen), primila je, kasnije, i jedan stariji brani par u dvorini stan, ivela je, sve u svemu, neobjanjivo mirno, kao da u ovom ivotu samo zamenjuje koleginicu, kao da se sve to tragino i runo i ne dogaa njoj, ve nekom sasvim drugom... A mene je volela, puno... Na zgraavanje porodice, daleko vie nego mog brata Miomira, dve godine starijeg... Ipak, kad mi je za dvadeseti roendan prepisala kuu, ak se i moj ponizni otac usudio da to uvijeno prebaci neprikosnovenoj "Sejki", koja se samo blaeno osmehnula sa svog predsedavajueg mesta u proelju... - Neka, Braca, neka... Pa zar nije na Miomir glavni partijac na fakultetu? Mii e ve njegov tea-Broz ostaviti najlepu vilu na Brionima... Ako se ikad rei da umre, ne daj boe? Maral se reio da umre u maju osamdesete, razbatinivi mog brata bez reci objanjenja, a Teta je poivela taman toliko da proslavi prvu godinjicu.... Kiflice sa njenog parastosa jo su se vukle po pajzu kad je Miomir naiao sa predlogom da prodamo kuu i podelimo lovu, ali sam ga jo na vratima otresao kao mokri kiobran... Ne brini, Teta, ja sam na dedu, to zna? I dan danas na svakom porodinom skupu delegiraju nekog da malo guna na tu temu, ali nema veze, ionako ih ve godinama ne sluam... A sad je i kasno, uostalom... Osamdeset i sedme, kad se Nj.V. Privatno vratilo iz dugogodinjeg progonstva, uortaio sam se sa Grujom Limarom (drugarom jo sa jednocifrenih roendana), i ponovo probio dupla vrata na zaraslom oku Tetine Kue... Na duan je minijaturan, u njemu, uz malo mate, i dve debele muterije mogu da naprave guvu, ali posao ide, ne alimo se, uvek ostane neki pazari deljiv sa dva... Goga, Grujina ena (a svedok sa mladine strane na istom onom venanju na kom sam ja bio mladoenja sa mladine strane), prvo je predlagala da radnju nazovemo "Nektarina", pa onda "Cimet", i "Ribizla", ali tek kad sam primetio da na salveti zaneseno skicira firmu "Mini market Gordana", pourio sam da interveniem... Ne, kumo, rekoh, zvae se "Kod utog kuua", tako e ipak biti najbolje... Nije imala nita protiv, za divno udo... Ne znam u emu je trik? To uopte ne lii na nju? ***** Gruja Limar niti je Gruja niti je limar, ali to nije nikakva senzacija. Nekad je na periferiji vea sramota bilo momiti se bez nadimka nego bez devojke, pa njegove posetnice na kojima pie "Grujovi Zlatomir, dipl. ecc", danas samo stvaraju optu zabunu i pometnju u starom komiluku... Gruja, dakle, od prezimena, a Limar od onog asa fizikog na kom je izrazio elju da igra prednjeg veznog, to mu doe neto kao polutka, u slobodnom prevodu... Prednji vezni? Auuu? Deaci su obino govorili da igraju "odbranu" ili "navalu", tako da je ova nauna formulacija odmah upala u oi... Socijalistika frazeologija se, dodue, uspeno oprobala i u fudbalu, sportske stranice novina bile su pune igre-bez-igre, aktivnih rezultata, i korektora sa striktnom markacijom meuprostora, pa bi i prednji vezni verovatno prolo da je to izgovorio neko Odrastao, a ne mecoliki dundlasti odlika

(upasane atletske majice), kiljei kroz one crne "socijalne" cvikuse koje je skidao samo na obali plae, tek kad bi bio potpuno siguran da odatle vie ne moe promaiti Dunav... Prednji Vezni? U inat, postoji i izvesni deo autolimarije sa indentinim nazivom, klinci takve penale ne proputaju, i posle obaveznih modifikacija kojima nadimci podleu, Zlatomir Grujovi je iz osnovne kole ispraen u ivot kao Gruja Limar, to je bila naa cinina osveta za njegove prenaglaene ambicije, i za sve one barokno-kitnjaste petice pod pismenim zadacima iz matematike, koje je reavao u rekordnom vremenu... Da... Ni akademskijeg deteta, ni zanatskijeg nadimka u legendarnom osmom C... Zauzvrat, on fudbal vie nije igrao ni na prvomajskim izletima. Revoltirano se okrenuo sportovima gde talenat nije neophodan rekvizit, veslao je mazohistiki (uzvodno, mahom?), trao du keja u vreme kad su se za "jogerima" jo osvrtali, sumnjam da je pomalo i bilduckao pred ogledalom, tek, devojke su odjednom, na nae opte zgraavanje, poele da se interesuju za "onog utljivog, atletski graenog deka sa naoarima, s kojim nas ponekad viaju?" - Ko? Gruja Limar? Da... Dobar momak... To od njega stvarno nismo oekivali? No... Godine su prolazile podmuklo, onako kako to samo one znaju, momci su se izobliili, zatrudneli, razdrokali se kao kruke padalice, a Mecoliki Dundlasti Odlika je jo uvek mogao da se producira upasane majice... Takvog sam ga zatekao i u duanu, koji minut posle pola jedan, etvrt veka je nosio dins i karirane koulje, doekavi, eto, da se i to vrati u modu... Lepio je cene na tegle dema od kupina, strpljivo, pod istim uglom, pedanterijom koja me je ugroavala, i prepoznao me retrovizorski, u odsjaju, ne okreui se... - Hej, Batula? Otkud ti? Da li je sve u redu? Nije tu bilo ironije. Rekoh da smo ortaci, ali ja zaista retko svrem u radnju. Podelili smo obaveze tako to je moje da petljam sa devizama i nabavljam robu, a Grujino da tu robu propusti kroz svoje cincarske prste i uini je desetostruko vrednijom. Nema ta, dar za trgovinu je neto kao muzikalnost ili brzina, neprocenjivi talenat sa kojim se rodi ili ne... Ja sam se, na primer, rodio sa "ne", sasvim provereno... - Orobljen sam, Gru-Gru... Namirio sam raune, oteli su mi poslednju kintu... Jedva sam sauvao sat i lani... Zaustavio se u pokretu, i dalje me ne pogledavi, oklevajui da postavi sledee potpitanje... - Normalno... Nisi im dao...ke? Osvrnuo se naglo, ali, vodei rauna o tome, sinhrono sam oborio pogled, kao ak koji je doneo keca na tromeseju, svestan da mu sleduje kraa propoved... - O, ovee... Sloio je jo tano onoliko tegli koliko je nedostajalo do potpune simetrije na polici, iskljuio hemijsku, zadenuo je za dep, i tek tad se jednim polugimnastikim elementom okrenuo na vrhu kratkih merdevina. Ta simbolina visina i oinski ton kojim mi se obratio tretirali su me pomalo retardirano, ali sam progutao. Ipak je to samo Gruja, moj prijatelj, jedan od njih nekoliko, neka ga, neka bude malo vaan... - Batula dragi... Nikada ke... Zato te sve mrzi? Milion puta sam ti rekao da u takve stvari ja regulisati ekovima... Misli da nama nekp plaa u gotovini? Nema pojma koje probleme imam dok sve ne unovim... Jo na kolskim priredbama (valjda zbog cvikera?) veito je glumio Tate, ali nikada Stroge Tate, to mu nije lealo. Znao sam da ni ovog puta nee dugo izdrati, jedan uporni smeak mu je od poetka kao muica zujao oko lica, da bi mu konano sleteo na vrh nosa, potpuno upropastivi taj ozbiljni monolog... - Eh, ti... Nepopravljiv si... A kod tebe me najvie nervira to to na tebe ovek ne moe ni da se naljuti poteno... Zna li? Zna, a? O, zna ti to... Vrlo dobro ti to zna... Gurkao me je sklopljenim merdevinama kao pikador, terajui me kroz zavesu od granata koja je odvajala prodavnicu od magacina, na ta je nafrakana blagajnica blazirano naduvala Ginisovski balon vake, koji je na sreu pukao taman kad je poeo da je die od tla zajedno sa kasom...

- Znam, znam, dobro, predajem se! ovek ne moe ni da se naljuti na mene... ena jo i moe... Ali ovek? To nikako... Kunem se da sam pokuao da napravim samo jo jedan od svojih neuspelih verbalnih fazona, nita vie, ali Gruja je povezao te rei sa mojim mesearskim ponaanjem poslednjih dana, i znaajno me odmerio... Ops? Da nisu Gordana i on malo prikali o meni pre nego to utrnu nonu lampicu? O, nego ta su... Nema te literature pred spavanje koja moe biti konkurencija askanju o prijatelju zapalom u neprilike za koje je, uostalom, sam kriv? Gordana, uz to, kao najbolja drugarica One ene Koja Se Osamnaest Meseci Prezivala Nikolin, zna o meni i mnoge stvari koje ni ja ne znam o sebi? Iz solidarnosti prema svojoj kumi, nikad nije prihvatala te moje nove devojke, brkala im je imena, sluajno znala njihove bive momke, i svakoj bi ve zakuvala orbicu, gurmanski dozirajui prezir, ignorisanje i sitno seckane intrige, ali Ta Najnovija, uf, Ta Mala Prevejanica, Ta arka-Maarka, Kontesa Uobraenska, ta... ta... ta... Nisam ja jedini, eto... I za Dragu Kumicu je Anamaria od poetka bila neto posebno... Prema njoj je "Gonga" jo od prvog susreta gajila jednu uhu, odanu i iskrenu emociju, jednu strasnu, rafiniranu mrnjicu, kakva se posveuje samo onima koji su sa tako uvredljivom lakoom u svemu bolji od nas... - Ah, da... A dolazila ti je i Uiteljica ovih dana... Tako je oni oslovljavaju. Anamaria inae predaje u gimnaziji, pa je to iz milote, navodno? A poznato je da postoje samo tri zanimanja koja Grujovii uvaavaju, a to su lekar, advokat i privatnik. Svi ostali su po njihovom miljenju tek ubogi operetski horisti... - Jes', dolazila je Tierka par puta... Uvek sama... I neto neraspoloena? Bar mi se tako inilo? Tad sam ve reagovao, trudei se da to deluje sasvim formalno, ali Gruja nije odustajao. Ba se okomio da obori klimavi alibi moje nezainteresovanosti? - Pazarila je sve neke gluposti... Papirne maramice... Pepermint... Pikote... Mislim, neto zbog ega nije morala dolaziti ak ovamo... Oslonio sam se leima o tezgu, kao o konopce, i uzdahnuo, rezignirano spustivi gard... - OK, erlok, pobedio si... Tano, malo smo se podapali, pa ta? Jesi li sada zadovoljan? - Zavisi... Jesi li ti? Molim? Prebrzo mi je vratio loptu, i poeo sam da vrdam, zbunjen neoekivanom kontrom, no sve je do kraja ispalo i bolje no to sam zamislio... -Pa... Ta njena otimanja me pomalo umaraju... Negde sam pogreio, bojim se? Njoj je lake ugoditi nego je ukrotiti... I tako... Pokuao sam na one naine kpji se obino nazivaju "lepim"... Zna ve? Strpljenjem... Poverenjem... Tolerancijom... Priznajem da sam se patio nabrajajui pomenute rogobatne pojmove, ali ortak i ja pripadamo generaciji balkanaca koja re "ljubav" ne izgovara u etiri muka oka ak ni onda kada ta re sve objanjava... Priao sam mirno, vodei rauna i o tome da ne zvuim jadno i skrueno, a iz kataloga grimasa lukavo sam izabrao jedan umereno-ravnoduni izraz, setivi se da ta faca uz svaku ispovest pasuje univerzalno, kao prljavo-beli al uz svaki kaput... - / ostala mi je jo tvrdoglavost, nita vie... Pa da vidimo... Ako je krto, slomie se... Ako nije, povie se... Nema tu puno kombinacija... Sumnjiavo je zavrteo glavom, linuvi gutljaj neega u oljicu za kafu. Nije ba delovao ubeeno? - Pa... Za taj dvoboj si moda mogao izabrati i bolje oruje, a? U tvrdoglavosti protiv Uiteljice i nema velikih ansi, mora priznati... Moram li zaista? Bio je u pravu, naalost, i to mi nije trebalo. Jadne li su one Istine koje nam ne odgovaraju... Sreom, na stoliu kraj maine-raunaljke veito ima kojekakvih naseckanih grickalica, i pravei zalogaj od re korice, nita barene kobasice i grumenia mladog sira, dobio sam na vremenu

taman toliko da smislim reenicu, malu i okruglu, koja mi se uinila sasvim pogodna za taku na kraju razgovora o Tome... - No, uostalom, nije bitno... ta to i mogu da izgubim? - Ma, nita... Jedino, eventualno, nju? Hej? Zar nisam pomenuo "kraj razgovora o Tome"? Da se nije moda opkladio s nekim da e mi itav dan govoriti ono to mi se ne svia? U dilemi da li da se nasmeim ili nadurim, nisam odmah odgovorio, a i on je utke slagao jedan XXL zalogaj, pustivi da tiina malo odlei pod plesnjivim magacinskim svodovima... Bio je to obostrano koristan tajm aut... Na as mi je zasmetalo to me poznaje i bolje nego to elim, ali to je ve sledeeg trena pokazalo i svoju dobru stranu, kad, nepogreivo osetivi da je sve dalje opasan privatni posed, Gruja nije zakoraio preko ogradice... - Ne bih hteo da se meam, Batula... Ali... Zna ve... Znam... Iskreno, nisam ni raunao na nastavak te reenice, ali tad je telefon zacvrao kraj kase, dramaturki sasvim opravdano, jer ima tako nekih tekstova koji se izgovaraju "u off-u", i doista, Prednji Vezni je na taj lagvort uurbano skliznuo sa papirnih dakova, i nastavio poluglasno, ogrnut kao vra zavesom od granata kroz koju se provlaio... - Sto puta si se s nekim razilazio i nisam rekao ni re, jet tako? Znam ja u ta se treba uplitati, a u ta ne... E, vidi... Ali... Sad prvi put mislim da treba s nekim da se pomiri... Zato sam sebi dao malo slobode... Ako moe da me razume? - Ma, da... Naravno... Nisi valjda stvarno pomislio da u je pustiti tek tako? Osmehnuo se ozbiljno, sa olakanjem, gotovo izvinjavajue, znao sam da e se vratiti sa potpuno novom temom, to se i dogodilo za malo krupniji minut. U meuvremenu sam uo da odgovara krotko, raportno, nije bilo dileme o tome ko sa druge strane veze cima icu kao uzicu, ali sam ipak utivo-iznenadeno ivnuo kad mi je preneto puno-puno-puno pozdrava od kuma-Gordane... - Ve je pomislila da ti se neto desilo... - Eto... ao mije da sam je razoarao... Preuo je to diplomatski, sa smekom, a onda je doslednou pasioniranog oboavaoca krenuo da citira i ostatak njenog Bla-Bla, na ta sam paljivo poeo da vrebam prvu priliku da ga prekinem, ali sam se poteno naklimao glavom dok mi se najzad nije ukazala... - Hej... Sipni i meni jednu... Ajde... Zuni, slobodno... Iznenadio se, znajui da retko pijem dok su Mesec i zvezde nad Japanom, ali je uurbano nasuo i drugu kafenu oljicu, kucnuvi tamnu bocu bez etikete noktom iskusnog eksperta za "domae travarice"... - To mi donosi jedan matori... Pravi samo za sebe i prijatelje, petnaestak litara, ne vie... Strana je, videe... Bljak... Bila je strana, definitivno... I kozak bi se zagrcnuo... Spram te "odvratnue", najgore rakije kojih se seam dou mu neto kao "grand marnier", ali moj kompa je bio tako ushien to napokon cugamo zajedno, da sam u to ime drmnuo jo jednu, i ne pitajui gde krije protivotrov... Zapriali smo se, nenadano, plima sumraka neprimetno se digla do prozora, i vee nas je kao lavina zatrpalo u magacinu... Razgovarali smo o trgovini, malo, o onom od ega se ivi, i o ratu, mnogo vie, o onom od ega se umire... U ovim izmaglicama pameti sve ih tee razlikujem, ali nije ni udo, bliski su to roaci... Trgovina i rat? O, dabome... Braa su to... Prvo koleno... Eh, da... Trgovina i rat su rod-roeni, vrag da ih nosi...

***** Na Balkanu je ponovo vaar... Kupuje se zimnica, municija i svee bombe, "hekleri", "kalanjikovi", runi bacai... Prodaju se due, u bescenje... Trampe se neonke za lojanice, petokrake za brojanice, racionalno za nacionalno... ivoti na rasprodaji, snienje i do sto posto... Navali narode, ulaz slobodan, izlaza vie nema... Dimuckaju se zgarita, Zabranjene Pesme zvekeu strofama prepunim noeva, ogoljeni tornjevi crkava pokrivaju svoju sramotu divljim golubovima, kao smeim barunastim ritama... Izvinite, dvehiljadite, ali tradicija je tradicija, saekajte nas malo... Horde Krezubih, zaglavivi motke svojih zastava u tokove civilizacije, besciljno gacaju naokolo, ostavljajui za sobom kue iskopanih oiju, ene u blatu, i neke udne, davno neviene tragove, koji pre lie na kopita ili ape, nego na ljudske stope... Juri, Dobrovoljci... Odvri, skidaj, demontiraj... Kamioni pogaenih farova, pretovareni plenom iz naputenih sela, ieznu, tonu u njivama kao galije, pa izranjaju negde na periferiji velegrada, gde ih varoke hijene erupaju pohlepno i hitro, pre nego to sluajno naie i taj Poslednji Poteni Policajac... Ko li e goreti u Paklu? Oni to prodaju, oni to kupuju, ili oni to to gledaju a ute? Uh, avo e raditi u tri smene kad mu naie naa generacija... Jo malo pa nestalo... Na Velikom Balkanskom Vaaru trguje se robusno, bez cenjkanja, nainom koji je jo Atila Hun doveo do perfekcije, ali mnogi nisu tu samo iz koristi... O, nikako... Mnogi su tu iz istog zadovoljstva... Ovo je narod Nebeskih Ratnika, Graniara Hrianstva, narod vojniki toliko superioran, da par poslednjih ratova vodi sam protiv sebe, u nedostatku dostojnih protivnika... Pa sluaj, pedeset godina apstinencije teko je palo? Zarali oklopi vitezova poraenih na Kosovu Polju estoko su ulubljeni od silnog busanja u grudi... Eh, moji Nebeski Graniari... Da li ste vekovima uvali Evropu od Varvara, ili Varvare od Evrope? Pa, da... Svaka granica radi ovamo-onamo, nema jednosmernih, jednom e se ak i na ovim novonastalim neko mimoilaziti... A rodna je zemlja slavonska... Tu i granice niknu preko noi, bujaju, prepliu se kao ile bostana... Male Komijske Mee iznenada napreduju u slubi, zarasle jaruge i drvene tarabice odjednom se u atlasima crtaju isprekidanom crvenom linijom. Udbenik "Geografija za nepismene" izlazi dnevno, kao novine, Narod mora biti u toku ta mu je od jutros Domovina, a ta vie nije? ta ako jo noas neki Odbegli Robija, ili Psihopata Zamagljenih Naoara, izda proglas da se napadne druga strana reke, druga strana ulice, druga strana sebe? Osilio se Olo, do jue zakljuavan... Noen centrifugom ludila, ljam se hvata oko rata kao eerna pena oko tapia, lako e ih posle biti vratiti tamo gde im je mesto... Da... Prosto, jednostavno... Kao suzu u oko... Kao lati u maslaak... Kao plamen u glavu ibice... *****

Ekran me je pod hipnozom drao sasvim kratko, a ipak sam kraj seanse doekao potpuno iscrpen. No, pomisao da bi mi se moglo desiti da kao neki bankarski inovnik zaspim pre ponoi, rasanila me je istog trena... Ponedeljak se otegao kao vojniki dan, oekivao sam da u kazaljke zatei na sasvim drugom mestu, ali iz kalendarskog kruia mog sata i dalje je ona ista petica buljila kao glupa ribica iz akvarijuma... Eto. Pala no, a nisam se zaljubio? Obino se te stvari porede sa hemijom, ali ovog puta se radilo o istoj fizici, za promenu? Da bi se neto moglo napuniti, prethodno se, naime, mora i isprazniti, u tome je sva nauka... Dovraga, sve sam rasejaniji? Da bih se mogao zaljubiti, dakle, prethodno se moram odljubiti (u onoj brzini sam to sasvim smetnuo sa uma?), ali sad je gotovo, pala karta, povratka vie nema... Pomazio sam jaknu koja je dremala sklupana na fotelji, nije joj se ba izlazilo u etnju? Vetar je vrio strogi pretres roletni, oblaci su se nadneli nad ulicu kao rune tetke nad kolevku, a miris kie bio je tako teak da nije ni udo to je pao na gradske krovove satima pre nje... Jedna Slovenska No, pomislih, ne znajui da objasnim zato? Telefon je zazvonio dok sam zatvarao vrata... Zvrckanje je naivno pokualo da me odvrati od skitnje ali nisam ni zastao, naprotiv, bolja muzika me nije mogla ispratiti niz stepenite... Srce mi je ponovo bilo na mestu, napipao sam ga levo u grudima kao novanik, prepun svega i svaega... Sorry, Anamaria... Znam da si ti... Ali priznaj da bi i sama bila pomalo razoarana da sam "iz prve" digao slualicu?

Nije mi jasno zato jo uvek volim ulicu Vae Stajia? Sve vie lii na groblje automobila? Gusto naparkirani s obe strane, polovni limenjaci su je zakrili, suzili, uinili sasvim ordinarnom, nema vie one gluve ravniarske komocije zbog koje sam u tu ulicu godinama ulazio sveano i obazrivo, kao u gostinsku sobu... U njoj, nekako, kao da je uvek bilo Letnje Nedeljno Popodne? Gudila je tiinu u jednom arhainom tonalitetu, tajnovita, tamnozelena, senovita kao popovska bata... Uvek doterana... Otmena... Nije se dala iznenaditi... Nju nisu morali posebno ulepavati za dravne praznike? A tu negde su stanovale i Curice U Belim Sandalama Koje Rano Moraju Kui... Mirisale su na lipu, do vrtoglavice, posebno one koje su ivele blie uu ulice Pavla Simia? Pratili smo ih ponekad, pristojno, sredinom puta (ni ne pomiljajui da ih zagrlimo), dok su se u visokim nedostupnim prozorima palili mistini zlatno-smei abauri, projektujui na zidove portrete strogih predaka, klonule figure porcelanskih devojaka, i masivne predratne vitrine pune konih knjiurina... Ulica Vase Stajia dugo je drala do sebe, samouvereno i oholo, a pogledaj je sad? Klonula, oronula, kao usedelica koja se vie ne nada... Sad bi je mirne due mogli premestiti negde u Sombor, Osijek ili Suboticu, i niko u njoj ne bi prepoznao onaj elegantni novosadski sokak (najkrai put od centra do stadiona), u kom su se plonici caklili kao apotekarski pultovi, i kojim smo uvek prolazili lagano, hodoasniki, ne poterujui patike u kas... Jer tu su iveli i Vujke i Toza, povrh svega... Dva Naa Derana koja su ostavila tragove svojih krampona u Nebeskom esnaestercu, kao to ono Zvezde izlivaju stope u holivudskim plonicima... Bokov Vujadin, Veselinovi Todor... Zavirivali smo u njihove prozore diskretno, sa strahopotovanjem, primeujui pre prvih komija da su zavese promenjene... Vujke, fajter, u dvadesetetvrtoj u selekciji Evrope, u dvadesetestoj "pedeseta" u reprezentaciji. Toza, armer, veiti strelac lige, tri komada Velsu, tri Austrijancima, tri Englezima, sve utakmica za utakmicom... Oni su nam pokazali da i sa lokalne stanice ponekad kreu vozovi za oblake... Kue su im bile sa iste strane, kao i njih dvojica, ali na potpuno suprotnim krajevima, kao i njih dvojica, jasno da su se i izgledom razlikovale, totalno, kao i njih dvojica, ali mi tad nismo razmiljali o tome... Videli smo sebe na nekom dalekom stadionu, rairenih ruku, jato plavih dresova kako polee ka nama kao jato plavih golubova, uli golmana koji grdi svoju odbranu na stranom jeziku, i amor publike, okirane pobedonosnim golom gostiju u poslednjim sekundama mea... E, momci, momci... Izgleda da smo mi to sanjali bolje nego to smo igrali? Nikom iz generacije nije zasvirala himna, niko nije omirisao barut Vemblija, San Sira, Parka Prineva, no, svejedno, to ionako vie nije bila Reprezentacija o kojoj smo matali... I tu su se uvukli Narodnjaci, kao i u sve ostale igre, zbog njih odavno ne odlazim na utakmice... Fudbal je za mene nepovratno splasnuo kad su umesto Gradskih Mangupa poeli da ga ukaju Seoski Momci, jaki i zdravi, ali sa nenadoknadivim nedostakom asfalta u genima... Proitam sastav "Vojvodine", ponekad, navuklo se u ekipu udnih prezimena, takvih nekad nije bilo ni u sastavima gostujuih timova? Vremena se menjaju, malo ta je kao to je bilo ... Uskoro nee biti ni gostujuih timova ? Ne dolaze vie "Hajduk", "Olimpija", "Rijeka"... Koleba se "Vardar"... "Vele"... "Sarajevo"...

Ostadoe sve sami Domai? Vreme je da se preispita treba li nam uopte ono "Gosti" na stadionskim semaforima... Zamisli: Domai-Domai: 0:0 ? Divota, nita lepe... Eh... Do kraja e Ovi Nesretnici zaista napraviti Etniki istu Ligu, jedno Veliko Prelo, na kom e se igrati "u gajbu piva", a na utakmice stizati biciklima, traktorskim prikolicama, i okienim volovskim zapregama punim Cigoa-trubaa... Ma, putuj Evropo, kome treba? Bez nas si kao svatovska supa bez rezanaca... Jo e nas preklinjati da ti se vratimo... ***** Postoji jedna stvar po kojoj se Anela Zagorska oduvek isticala, a to su Dve Stvari... Otkad je znam, utezala se u crno ne proputajui priliku da ih naglasi, no, kako su godine nadirale, birala je sve elastinije pulovere (pokuavajui da se odupre nemilosrdnim uticajima gravitacije), ali prslue je i dalje ignorisala, gordo, kao ortopedsko pomagalo... Iako nisam izraziti dudofil (kod devojaka sam radije tragao za onim posebnim azimutom lumbaga?), ne mogu osporiti njenu kalifornijsku bistu. Dodue, druga strana njenog profila je, po pomenutom ukusu, za nijansu pljosnatija nego to bi trebalo, Tvorac joj je ba mogao dodati malo vie kvasca u zadnje depove farmerica, ali, ti detalji su ve u domenu tipologije (vidi pod: Sisate Ribe Sa Tankim Nogama), nema svrhe da cepidlaim oko toga... Uostalom, nisam ni poao da je prosim? Jednostavno sam pozvan na Neobaveznu urku u njen atelje, to je sve... Bravo, gospoica je umetnica, dakle? Pa, uj? Sve vie i vie sam ubeen da jeste... Kako bi se inae dosetila da dve ukrtene crvene linije i narandastu mrlju u uglu nazove "Predoseanje -VIII"? To bez talenta ne bi ilo... No, da ne epam ponovo granice svoje kompetencije... Kasnio sam, uglavnom, to me nije tangiralo, kasnim otkad znam za sebe, a jo nigde nisam uspeo da zakasnim? Nekom udnom podudarnou, svi Dogaaji za mene uvek zapoinju tano onog asa kad ja dospem na njih, bio sam siguran da e tako biti i ovoga puta, ali pred vratima sam ipak na trenutak osetio laku tremu i nelagodnost, poznatu onima koji redovno poslednji stiu na zabave... ula se muzika (ili se od muzike nita nije ulo?), bilo je i otkljuano, plus svega, ali Gazdarica se sluajno ba tad zatekla u praznom antreu, pa je sve ispalo idealno, kao da sam, recimo, zazvonio, a ona otvorila vrata... - Oho? Sam-samcit? ta bi to trebalo da znai? Ma znala je, naravno... Urgentni poziv na party mi je, preko savesne Kuma Goce, uruen ubrzo nakon Grujinog raporta po povratku kui, tako da nisam sumnjao da je deklaracija dospela na adresu naruioca davno pre robe, telefonskim putem... OK, jasno mi je da ovo zvui pomalo prosto, ali ako se upustim u objanjavanja zazvuae jo prostije, bojim se... Anela me je, naime, jurila, uporno i bezglavo, kao pae vilinog-konjica... Jednom davno, kad smo oboje bili u modi, malo je vrtela repiem a ja sam je odbio, ko zna zato (behu to godine besne i obesne?), moda sam jednostavno hteo da joj nateram malo crvenila u obraze, i nita vie, ali ona je tim crvenilom zaokruila moje ime meu ostalim imenima, i nikako ga nije zaboravljala... Tako to biva. udni su magneti u nama... Nita nas ne privlai tako dobro kao odbijanje... - Dobro mi se dri, Petrako... Jednom e morati da mi otkrije kako to izvodi... Ne znam koje ju je zlo ponovo nateralo na to, ali prostrla se ispred mene kao blanko ek na koji te noi mogu upisati bilo koji iznos. Da bih potvrdio svoju pretpostavku, poljubio sam joj tromeu obraza, vrata i uha (to je samo izdaleka moglo liiti na "prijateljski poljubac"), o ne, nije se otimala... Uf...

Da li i parfemu moe da istekne rok trajanja? - Takav sam ti ja, lutko... Kao "mini"... Svakih pet godina se vraam u modu... Eh... Ako ba zapne da trai crva u trenjama, nai e ga u svakoj. Zato se trenje najlepe i grizu oputeno, bez razmiljanja, poluzatvorenih oiju, dok su moje oi ostale poluotvorene (to ni sluajno nije isto), a mislim da nisam ispunio ni preostala dva uslova... Uzalud, eto? Tu trenju-nudilicu iz nekog razloga nisam eleo da probam, i gotovo... A ona nije pupila na nekoj grani koja se mogla domaiti tek tako, lako, sa zemlje, o naprotiv... Anelija, alijas, Zagorieva, je na svojim arenim ciganskim suknjama vrtela oko sebe mujake koji su vaili za Najbolje Tipove U Gradu (iako veina tih baletana u ivotu nije potrala za loptom?), vetri tog ringipila je prijatno nadimao muslinska jedra moje sujete, ali je i laicu lagano terao sve dalje i dalje, dok se najzad nije usidrila u mirnim vodama nezainteresovanosti, daleko van dometa poude, retkih kajanja za proputenim, i pijanih pononih ispovesti u slualice kafanskih telefona... Ne, mi nismo mogli da se skopamo, nikako, ali ve godinama ne lupam glavu da li je krivica za to bila do rupice ili do dugmeta? Kasno prolee sedamdeset i este? Govee... Zakon Prirode je ponekad stvarno neumoljiv? Po svim drugim zakonima taj sluaj bi se odavno vodio kao "zastareo"... Mogue je (verovatno, ak?), i to da sam ja naprosto bio suvie staromodan za njenu originalnost (ako sam pogodio, jer Originalnost ima bliznakinju po imenu Egzibicionizam, i nekad se mora pnmai sasvim blizu ili se odmai sasvim daleko da bi ih razlikovao?), no, nije bitno, bolje da prestanem da crpim tu beznadenu buotinu, i ovo to sam rekao o nama je daleko vie nego to smo zasluili... Jedna bezvezna veza, ukratko... U svakom nakrcanom autobusu za Industrijsku Zonu moe sastaviti etiri-pet parova koji su doiveli ozbiljniju avanturu nego nas dvoje... - Grujovii nisu stigli? - Ne... udi me... Oni su uvek tani... Pre no to sam se setio da spustim ruku sa njenog ramena, unirala mi se oko pojasa labavo, kao girtla bade mantila, tako da smo ka vratima krenuli zagrljeni onako pobratimski, kao sretni par koji se zabavlja ve jedanaest godina i pet meseci... - Doi samo... Ima puno zanimljivog sveta, videe... Uf... Toga sam se i plaio... Samo su mi jo Zanimljivi noas trebali... ***** Odvukla me je na sredinu ateljea i zastala, to mi je liilo na izlazak sovjetskog plesnog para na led, pa sam je u tom stilu blago odgurnuo od sebe, nadajui se da e otkliziti dovoljno daleko pre no to otpone muzika za nastup... Lagano sam se osvrnuo levo-desno, sa izrazitim akcentom na "levo", vrlo proraunato, jer mi je jo pri ulasku radar postavljen u grudima signalizirao prisustvo jedne zamiljene osobe poludesno, pod kosim tavanskim prozorom... I tek onda, uzgred, negde pri kraju pogleda... Gle, Anamaria? Otkud ti? Na tebe sam skoro potpuno zaboravio? Skrenula je pogled, zbunjeno, ali me je doza uznemirenosti u njenom ponaanju ohrabrila da saekam da me ponovo pogleda, pa sam tek tada ja skrenuo svoj... Slutio sam da e naii, i namerno izveo da se sluajno sretnemo... Dani bez nje su mi kao crno-bele fotografije sa izlobe cvea...

No, predugo sam bio otkriven, i Konfuzni Advokat ije Prezime Svaki Put Pogreno Izgovorim stanovao je, lelujajui, negde iz dubine potkrovlja. Pokuao sam da ga izbegnem, ali rutinerski mi je presekao put... ta hoe, kog avola? Het-trik? Na svakoj zabavi me, naime, neko ugui, to je u redu, nema spasa, ali on je Taj Neko bio i na prethodna dva ura... Sad mi je ve otprilike sve jasno o demokratiji i ugroenim ljudskim pravima... - E, ao, kakav si, nema te nigde... Jesu ti, ovaj, preneli daje zvala Grujovika? Da joj se hitno javi... Ima nekih problema, mislim... U stvari, nemam pojma, ovaj... Pretpostavljam samo? Da li je mogue? Ni dravni udar, ni opta mobilizacija, ak ni ostavka zamenika ministra prosvete? Bio sam duboko razoaran. Od nekog ko svoj olupani krag tako uporno potura na izvor informacija, oekivao sam daleko ekskluzivniju vest... - Stvarno? E pa, hvala ti, stari... Izvini me onda na sekund... Kakva-takva, ali poruka mi je dala za pravo da momentalno eskiviram Konfuznog, pa sam mu znaajno kucnuo rame pesnicom i odurio ka telefonu. Kod Grujovia niko nije dizao slualicu, itava stvar je poela da me brine, imao sam neki lo predoseaj, tako jasan i definisan da sam se naprosto osetio krivim... Prokletstvo... Neto se desilo Limaru? Inae bi zvao on, ne ona? Vraajui se iz kuhinje (koja je i dimenzijama ispunjavala urbanistiko-tehnike uslove za telefonsku govornicu), otvarao sam vrata ateljea kibicerski, kao petu kartu u pokeru, ali nije upalilo, jo ih nije bilo... Svom snagom sam vraao da su upravo krenuli, i da e se svakog trena pojaviti, mada je to bilo prilino nerealno? Gruja jo nikad nije negde stigao posle mene, ak ni na moje momako vee, koliko se seam? Okrenuo sam telefon jo jednom, nakon izvesnog vremena, ponovo bez odgovora... - Smiri se... Ko zna ta je u pitanju... Anela mi se kaila oko ruke kao koala, i taman kad sam to poeo da zloupotrebljavam, na svoje zgraavanje sam primetio da se i Anamaria odluila za slinu taktiku... A Tip uopte nije bio njen tip, ni govora... Poznao sam u njemu tragikominog rezervnog beka, potencijalnog Narodnjaka, producirao se ulicama u crnoj automobileskari sa stranim tablicama (i domaim simbolima na zadnjem staklu), odnedavno se prialo da okree teku lovu i lake curice, dugo je vrebao, pritajen... Sa terena ga pamtim uglavnom po klizeim startovima i izbacivanju u aut, nije imao nekih reenja, verovatno je ostavio fudbal onog momenta kad je donet propis da se lopta ne sme vraati golmanu? Sa ulice ga se seam po urednoj frizuri i inferiornim mokasinama, godinama je sizifovski kotrljao kameninu svog kompleksa ka Vrhu Drutva, no, napravio je posao tek kad su Njegovi (preuzevi pozicije u gradu), amnestirali Nevaspitanje i Plemenski Sistem, na to je naglo postao Jako Vaan? Pogledao sam ga diskretno (ako uopte nekog u Takvoj Koulji moe pogledati diskretno?), mora da je u mladosti bio ponos kulturno-umetnikog drutva u svom selu, pomislih? Neto je rekao i Anamaria se nasmejala, zazvualo je izrazito fal, razumljivo, pa Taj nikako nije mogao dati pravu intonaciju njenom smehu? Drala ga je na distanci sa koje je nije mogao dodirnuti (ali obrukati jeste, blesicu!), igra kojom mi je uzvratila bila je nedorasla i nepromiljena, no, ta dva zaina su otkrivala ta se kuva u njenoj glavici, i obuzela me je ona blagoslovena nemirna-smirenost, Zaljubljeni e ve prevesti ostalima o emu priam... Limari se i dalje nisu odazivali na telefon, a laa noi se polako primicala niskim obalama praskozorja... Vreme je prolazilo mehaniki, prosto, bez ikakvog respekta (kao da prolazi Tamo Nekim Obinim Neznalicama, a ne Prefinjenim Intelektualcima Koji Imaju Toliko Toga Da Kau?), drutvo se uobiajeno pregrupisalo... Nakon obruavanja na vedski sto, elegantni stojei koktel se preobrazio u blaenu seansu varenja, i oko deficitarnih pletenih stolica i jo jednog improvizovanog sedeeg punkta formirala su se

dva prastara kruga, odreena prvenstveno rodbinsko-esnafskim vezama, pa tek onda i srodnim afinitetima... Prijavio sam se u Duhovno-Alternativno-Horoskopsku Sekciju, daleko od onog to bi me zaista interesovalo, ali zato uzbuujue blizu Anamariji... I Rezervnom Beku, na alost... - Hej? Ti bi mogao biti. ..Batula Nikolin? - A ti ne bi, veruj mi... Pokuao je da bude neposredan, ali mu se osmeh odlepio napola, kao vetaki brk. Iskoraio je zbunjeno, nisam ni mislio da e se uvrediti, bilo mi je jasno s kim imam posla? - ekaj... Pa... Batula? Stani... Ti mene zna? Prihvatio sam njegovu pruenu ruku protokolarno, kapitenski, ali kao da se rukujem sa kapitenom nierazrednog kluba, koji je nama, evropskim ampionima, zapao nekom ironijom reba... -Da... Znam ko si... Ako na to misli? ***** Interesantno? Seao se prijateljskih utakmica od pre dvadesetak godina, a zaboravio je s kojom me je to devojkom viao do prolog vikenda? Dovraga, ne bih hteo da ovo izgleda kao mahanje tapijom o vlasnitvu, ali malo obzira zaista ne bi bilo na odmet? - Ti jo uvek dri onaj market, ta li? - Aha... - Ma, to je sitno... Piliarenje, bre... - Da... 1 meni se ini... Odgovarao sam to sam krae i tie mogao, ostali su razgovarali na potpuno drugu temu, i njegova buna i digresivna pitanja nepravedno su inila da meni po ko zna koji put bude neugodno zbog tue nepristojnosti... Bilo mu je dosadno, oito, to nije opravdanje, svima je bilo dosadno ali su utali i trpeli. Dosada je, uostalom, jedan od bitnih uslova na koje mora pristati ako ti je stalo do druenja sa Pametnim Svetom... Gledao je na sat, palio cigaretu, ispio pie do kraja... Preturao je po depovima kao ponavlja iz poslednje klupe, traei stvaricu kojom e privui neiju panju, i zaista, nije se smirio dok me nije ulovio radoznalo zagledanog u pejder koji je ponosno poloio pred sebe... Eh, oi, oi... Vi ste najsigurniji dokaz da smo postali od majmuna. Darvin je morao vie igrati na tu kartu? - Opasan izum, Petra... Po meni, to bi svako iole poslovan morao da ima... Nemo sam klimnuo glavom... Sledea velika investicija mogao bi ti biti stomatolog, ta misli? - ekam da mi se javi jedan prijatelj... Neto kasni... A veliki biznis je u pitanju... Nain na koji (ni)sam reagovao obeshrabrio bi svakog, ali on me je pritiskao uporno, bez dostojanstva, kao klasini desni bek... - Radi se o sto hiljada maraka... O sto, stopedeset, tako neto... Iako izgovorena za nijansu diskretnije, cifra je odjeknula kao gong koji je oznaio kraj zadnje runde intelektualnih razgovora. Era Rezervnih Bekova ostade zapamena i po tome to su u njoj Brojevi izvojevali veliku pobedu nad Slovima. Danas i najmanja trocifrena brojka lako obezvreuje bilo koju vieslonu re... Na maginih "sto-stopedeset!" (kao na: Sezame, otvori se!), drutvo za stolom odjednom se irom razmaklo pred Rezervnim Bekom... Iznenaen snopom ljubopitljivih pogleda, na momenat je okrenuo glavu, ali to mi je bilo dovoljno da ga se otarasim. Pa sad, ne bih puno da se hvaliem, ali mene ni malo bolji bekovi od njega nisu uspevali da zadre... U tri koraka sam priao bambus-anku nad kojim je Konfuzni lebdeo kao meteoroloki balon. Digao je au punu viskija u visinu oiju punih viskija, pokuavajui, valjda, da proveri onu priu o spojenim sudovima?

- Dasa ga ba poteno gnjei, a? Hoe da, ovaj, tresnemo jednu... Mislim, ne mora... Kako ti volja... Dasa? Koincidencija... Ba jue sam obeleio tridesetogodinjicu od dana kad sam poslednji put uo taj izraz? - Ma... Nije Dasa kriv... Ali ne mogu da sluam tipove koji govore o stotinama hiljada maraka. Verujem ljudima koji pominju osam, devetnaest, eventualno etrdeset i est maraka... Sa ovim stohiljadaima stvarno nemam o emu da priam... Konfuzni se razgalio, malo zbog onog to sam rekao, vie zbog ae koju sam prineo njegovoj... - iveli, ovaj... Zna s kim on sad petlja... Imaju neku firmu, mislim, nemam pojma... Sa onim Lazicom, zna njega? Ja sam ga branio zbog neke, ovaj, pronevere, sea se? Odleao je dve godine u Mitrovici... Tako neto... Dve godine? Pa dobro si ga odbranio, nema ta? - Muvaju neto sa cigaretama... Sluajno, ovaj, znam... Ba noas, ili sutra, nemam pojma, treba da im stigne leper preko Makedonije... Sad mi je, mislim, priao... Kao potvrdu, izvadio je iz gornjeg depa posetnicu Rezervnog Bek-Dase, pogledao sam je ovla, ali broj pejdera je bio suvie karakteristian da bih ga mogao zaboraviti... - Ma goni ih, hotaplere... Zadnji gutljaj mi je suzio pogled, ali onaj simetrini broj i dalje je pulsirao kao svetlea reklama, i ideja koja mi se javila bila je tako savreno-jednostavna da joj nisam mogao odoleti... Osvrnuo sam se ka stolu, Rezervni je onglirao nulama a ostali su ga hipnotisano pratili, i jedini pogled koji mi je poao u susret bio je jedini do kog mi je i stalo... Trepnula je pospano, u najgorem sluaju umorno, ali sam ja trenutno uobrazio da bi to moglo biti i "moleivo", i urno poao ka kuhinji, ne komplikujui puno oko izgovora... - Ima li jo onih pogaica? Konfuzni se unezverio, zakolutao oima, ta bi tek bilo da sam ga pitao koliko je sati, ili neto jo komplikovanije? No, nije krenuo za mnom, to je najvanije... Prostorijica je bila prazna, telefon tamo gde sam ga i ostavio, a glavni broj sam znao napamet, zbog nekih drugih pejdera... - Kako glasi poruka, molim vas? Na centrali je deurao jedan enski Patuljak Veseljko, glasi joj je zvonio kao da je nacrtana, a ne prava... - Poruka... Pa, ovako... Kamion stao kod pumpe u Batajnici. Dolazi hitno. Lazica... - La-zi-hit-no-la-zi-ca... Dobro... I to bi bilo sve? - Da, sve... Hvala vam... - Molim... Ve poslato... Laku no, prijatno... Spustila je slualicu istog trena, to me je samo jo vie ohrabrilo da joj se malkice udvaram... - ao, pilence... I sanjaj sve same brezobrazluke... Iz srcastog ogledalca na vratima namignuo mi je jedan vragolasti deran kog zadnjih dana nisam viao? O, blago tebi, Batula Nikoline... Ti nee podetinjiti kad omatori... Nee, ne boj se... Poto nikad nisi ni odrastao... ***** Rezervni je odjurio u panici kakvu nisam mogao ni da mu poelim... Jedno vreme je traio telefon (ti imbecilni beini telefoni!), onda su svi traili telefon (ma, ovog momenta je bio tu!), ali nisu ga nali, nikom nije palo na pamet da zaviri iza friidera... Nema veze... Nai e ga kada budu molovali stan...

Nazdravio sam ponovo sa Konfuznim, i pobedonosno se vratio u drutvo, osloboena Dasina stolica deurala je izmeu Anamarie i mene kao ujna meu banatskim verenicima, ali ne zadugo, naalost... Ubrzo je tu ulogu preuzela jo stroa strina-Anelija, uparkiravi se na to prazno mesto u rikverc, pri emu je vesto balansirala oljicom kafe u jednoj, a konom "indijanskom" futrolom za cigarete i upaljaem u drugoj ruici... Potapala mi je koleno (ili ga je to pomilovala?), oholo, posedniki, kao zatupastu glavu odanog rotvajlera kraj svojih nogu... - Ne vredi nam brinuti, deco... Sve je to zapisano tamo negde gore, u zvezdama... Aha... Samo je rukopis pomalo neitak? - Klju je u naim snovima... Snovi su ti udesni rezervoari naih budunosti... E, to bih ve morao da pribeleim... Zadavi temu, natakla je naoare i izgovorila jo par uvodnih reenica prepametnih da bi ih ovako prost momak mogao tano interpretirati, a ostali su se poeli nadovezivati u istom tonu, monotono, ubitano ravno. Na klaviru bi se, recimo, ta itava konverzacija lako odsvirala kaiprstom, na dve susedne dirke... - Jedan moj prijatelj (inae veoma obrazovan ovek), se iznenada razboleo... Ali lekari nisu mogli nita da mu nadu... Iao je na Institut... I na VMA... I nita... Svi rezultati su bili u redu... A njemu sve gore i gore... okantno... I onda ga je neka baba cimnula za kosu, dvaput utinula za dupe, i bolest je nestala kao odnesena? Ajde, nemojte me paliti... Znam da je ove sezone moderno biti alternativan, ali ja sam suvie primitivan, ta da radim, ja paganski verujem u savremenu medicinu... Zalud, moja neverica ostala je bez drutva, ega sam se i pribojavao... Ateljeom su se odjednom razletele vetice, tektao je kikot vilenjaka, brkati seljaci vitlali su glogovim kolcima nad penom ukrtenih podzemnih reka, a po budacima su, kao sovuljage, uali Sveti Brdski Dedaci Sa ajkaama, mrmljajui molitve mudrih proroanstava koja e se ispuniti kadtad, ako ve i nisu, veeras, dok nismo obraali panju... Pardon... Ali sumnjiv mi je Nebeski Narod sa tom koliinom zemlje pod noktima? Iskljuio sam se neprimetno, kao ulina rasveta u bistro letnje jutro, i vratio se svojim dobrim starim mislima. Trgao me je tek miris Indije, kipila je kao kamfor iz nekih Dubranovih stihova koje su citirali za stolom, i taman sam se pustio niz lekovitu zelenu reku (Gang i Dunav su sigurno kakvi daljnji roaci?), kad je sve upropastio bombarderski roj muva koje su zujale oko Proroka uspentranog na vrh drveta, sa kog se onda, genije, dvadeset i neto godina nije usudio da sie? Vrlo nepromiljeno... I vrlo nehigijenski... Iz tog zapisanog sluaja, eto, isteklo je more pogrenih zakljuaka, a niko nije uoio sasvim jednostavnu poentu da mnogo vie hrabrosti treba da bi se spustilo sa visine, nego da bi se dospelo na nju? - Hranio se samo bubicama... Crvima... I ptiijim izmetom... Bljak! Na taj ekoloki menu mi se, verovatno, omakla i izvesna grimasica, jer me je Anela Zagorska pogledala, veoma znaajno i zaueno... - ta je, Petrako? Ti ne misli da je istonjaka filozofija dobra? - Ne, naprotiv, idealna je... Za sve one koji nemaju svoju... Retki koji su se nasmejali utihnuli su naglo (diskretno prekoreni pogledima svojih partnera), tako da je odjednom nastala neprijatna tiina, uperena u mene kao prst u otkrivenog uljeza... - Primetila sam ja da te ne interesuje ba puno to to priamo... No, dobro... Tvoja stvar... Svako ima pravo na svoj stav... Andelija nije bila jedina koja se uvredila, i osetio sam izvesnu nelagodnost i pored toga to mi se ba dopalo ono to sam rekao? Nisam konfliktni igra (mada bi se neki na bibliju zakleli u suprotno?), i ne uivam u takvim situacijama ak ni onda kada se dogaaju nekom drugom. - Pogreno si me razumela... 0 tome se i radi... Sve upravo i proistie iz svega, u stvari...

Uinilo mi se da je to dovoljno upetljano za ispriku koja e zadovoljiti i njih i mene, ali ona Tiina je i dalje ekala, dobujui prstima po stolu... Jasno, postojalo je hiljadu naina da se izvuem, ali tu je bila i Anamaria, moj omiljeni gledalac. Zbog nje sam veliki dribling morao izvesti do kraja... - Pa... Imao sam udan san... Tu nedavno... Ili sam se nedavno samo setio da sam taj san imao jednom pre? Nikad se ne zna sa snovima? Puno sam uloio u tih par rei, ali vredelo je. Poloio sam prijemni za povratak u razgovor, drutvo se zainteresovano uskomealo... - Jedan krivudavi poploani drum vodio je preko niskih breuljaka... Pod gustom mahovinastom travom... Kao pod tamnozelenim somotom... Ili pliem... Tako nekako... Zautao je celofan, i nekoliko upaljaa mi je kljocnulo u znak podrke... - Najvie me je zbunjivalo to je sve mirisalo na mnore... A more se nije videlo... Nije bilo puno rastinja... Neki sabljasti bunovi... I jedno drvo u daljini... Sa stablom kao u masline, ali sa listovima palme... Ili neke ogromne smokve, ne znam tano? Anamaria je radoznalo provirila iza Anele... Ne boj se, mala, neu te razoarati... - On se odjednom pojavio preda mnom... Put se video u nedogled, ali On nije naiao tim putem... Jednostavno se... Stvorio... Formirao, naprosto, iz one jare... Kako se ve zove ta izmaglica to se leti die iz asfalta? Zaklimali su glavama pokazujui da znaju na ta mislim, i da nema potrebe da se zadravam na nepotrebnim detaljima... - Bio je drugaiji nego na slikama... Mnogo jai... Sveiji... Mlai... Ali odmah sam znao da je to On... Jo istog momenta... Pauza koju sam napravio bila je preduga za kolerinu cvikeraicu u pepito-kostimu na kojoj se pria najbolje primila. Njen dramski apat dolio je u opsenu jo tano onoliko misterije koliko je po receptu nedostajalo... - On? Ko to "on"? Niste nam rekl... Mi jo ne znamo ko je to "on"? Izvinite, ali mi ne znamo... Pogledao sam je upitno, a onda sam taj izraz lica polako oblikovao sve do potpune zauenosti... Ko? Kako to "ko"? A ko bi mogao biti? - Pa, Isus... Isus Hrist... Zaustavio me je tim svojim pogledom... Kao dlanom... Kao dodirom, skoro... Tu sam ve oekivao da e neko odmahnuti rukom, ali nije bilo ni priblinih gestova. Ovi su oigledno zaglibili i dublje nego to sam mislio? - Bio je bosonog, uvijen platnom... A venac u kosi bio je od bodljikavog raslinja koje mi nije delovalo ovozemaljski... Saekao je da se smirim, mada nije trebalo... Bio sam miran i spokojan kao nikad pre... Osetio sam da e govoriti o ovome to se deava, i zaista... Progovorio je mirno... Ubedljivo... I priao dugo, strpljivo, a ja sam ga paljivo sluao... Dok nije uutao... Pretvorio se u kovitlac. .. I nestao... U onom vrelom vazduhu iz kog se tako i pojavio... Naslonio sam se, duboko uzdahnuvi, i zagledao se u tavanicu pokazujui da je pria dopriana do kraja, ali njima se inilo da tu ipak jo poneto nedostaje? Osetio sam kako se domunavaju zbunjenim pogledima, a Anelija je bila ta koju su na kraju izabrali da me oslovi... - I... ta sad? Neka tajna? Valjda e nam rei ta ti je to tako epohalno rekao, za ime sveta? Fino... Taj lagvort sam ekao... - Ne znam, da me ubije... Tip je sve vreme priao na onom svom maternjem aramejskom, sirijskom, ta li? To me je najvie i iznerviralo u tom snu... Nisam razumeo ni rei... ***** Anamaria je otila u poslednjoj turi... Skoro niko mi nije poeleo laku no, kao da sam ja kriv to Isus ne govori srpski?

Ostao sam nasamo sa Zagorievom (oekivala je to, nije me ak ni upitno pogledala kad sam zastao?), i, slutei ta po scenariju sledi, poalio sam to na vreme nisam zahtevao dublera za "slobodne scene"... Ma, ajde, stvarno... Kakav je gut dati gol iz penala? - I ode tvoja dragana... A tako ste se gledali? Ve sam se uplaila da e potrati za njom... Nisam odgovorio nita, no, to i nije bilo pitanje, na kraju krajeva... - Ne znam ta ti tu vidi... Ona je za mene kao neka mala provincijalka, sa tim imidom iz starih alendelonskih filmova? Kad sam ula da si se najzad zaljubio, oekivala sam neku senzaciju... Kad ono: jedan mali utljivi Pjero... Nita posebno... Puno pa ti zna? Mala Provincijalka? Za nju je provincija ovo sazvee, gugutko jedna, i ova predvidiva jajasta planeta, zajedno sa svim tim tvojim umacuranim etkicama i katastrofinim smeim tapiserijama... - Budi dobar pa me saekaj malo... Prvo moram da se istuiram... Prvo? Jednom da i ja naletim na romantinu ribu? Samouvereno je povukla zip (pogreno ocenivi da sam dovoljno upetljan u njenu pauinu?), a suknja je skliznula vie nego glatko, pa sad, na tim bedrima i nije moglo doi do nekog zastoja, kad ve moram da lajem... Natezala je majicu do donjih granica, noge su joj, istina, bile tanane, ali spremne na sve, kao u ruske srednjoprugaice, nije ih morala ba toliko kriti? Modni hit sezone su takozvane "helanke", arape-pantalone, i isprva je izgledalo da e to biti kazna za sve neformaste dame, ali, kada su se one bez izuzetka usudile da prate modu, ispostavilo se da je to kazna za sve nas koji ih moramo gledati u tome... Posle svih onih Insekata & Gica U Helankama (da li veliina XXL pozadi ima i malu rupicu za eventualni spiralni repi?), Aneline nogice su delovale elegantno i vretenasto, seksipilno, takorei... - Neu dugo... Okaila mi se oko vrata, pokuavajui da odradi jedan avans-poljubac, ali taj poljubac je ispunio samo fizike preduslove, psihika komponenta je zatajila... Otrgla se iskusno, prva smislivi izgovor... - Uf... Ne mogu da te ljubim kad si pijan... Jakna mi je doletela na rame dresirano, kao gusarski papagaj... - Eto... A ja tebe ne mogu da ljubim kad sam trezan? I tako... Ne znam ni da li je tresnula vratima? Znam samo da sam sad opet dvadesetak godina miran kad je u pitanju Anelija Zagori... ***** Vidi? Godine nas obrade razliito... Nekom postane vano s kim e lei, a nekom s kim e se probuditi? alim, stara... Nadam se da smo se ove noi zauvek mimoili? Pohitao sam kui, znajui da je to jedino mesto koje mi jo moe pruiti vrst alibi pred Anamariom. Hladnoa je prijatno dezinfikovala grad, i zvezde su te veeri imale jedan doslovno brilijantan nastup na razvedrenom nebu... Ponovo sam se zatekao kako brojim korake, to je pomalo izoidno, kau, no ovog puta sam bar imao dobar izgovor da je to sigurno zato to urim? Na "sedamsto devetnaest", uglavnom, bio sam tano naspram "Carigrada", niz Bulevar je kafilerijski klizio vojni dip, vrebajui plen... Pola pet? Lepo pie u predvojnikoj za drugi razred gimnazije da Naa Armija nikad ne spava?

Uletevi u stan kao u sklonite, okrenuo sam Njen broj ne ekajui na signal... Ako zazvoni i trei put, prekidam... - Halo? Ipak se javila... Brzo sam spustio slualicu i neizdrivi sekund iekivao da zazvoni i kod mene... - Zvrrrc! Ko bi to mogao biti u ovo doba? - Molim? Sad je Njena slualica pala, ifrovana poruka je uzvraena: ao, mila, stigao sam. Stop. ao, mili, dobro da jesi. Stop... Puls mi se polagacko vraao kui, u srce, i samo bi se na trenutke u bradi i grlu jo zauli odjeci njegovih sve tiih i mirnijih koraka... Legao sam na lea, iroko rairivi ruke, pokuavajui da to ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti deo mene, pomislih, ne mogavi da zamislim koji... Glava, udovi, prsti, pipci i kraci? O, ne... Sve je to nekako spolja? Ovo fali iz sredine... Negde iz tamnog ambisa zbog kog se sve ree usuujem da zaronim u sebe... Jer tamo zagluvim... Oi se prepune do vrha... I suze se zaas raspu kao pokidane biserne niske... Po sobi... Po meni... Po itavom svetu... I ne mogu ih skupiti do jutra...

Gruju su prethodne veeri pokupili, kao to sam i slutio, ali tako to ide... Kroz gustu sivomaslinastu mreu koju je Vojska razapela s kraja na kraj grada, krupnije ribe prolaze prezrivo, kao kara koz drezgu, a sitne se, eto, mirno i pokorno zapetljavaju... Na pozivu je pisalo "da se u roku od: odmah dana javi u jedinicu...", i moj disciplinovani drug je to shvatio na svoj nain... Ma... On je to samo primio na svoj nain... A shvatio nije nita... Naklapali smo nedavno o nasilnim mobilizacijama, o ucenama, bezakonju, o otputanju sa posla retkih koji ne pristaju da budu Dobrovoljci, bilo mu je jasno da Uniforme igraju prljavo, i da svako iole pismen iza njihovog imena stavlja veliki znak pitanja, ali je otrao im su ga zovnuli... Rekao je da ne zna kako bi postupio kad bi se to desilo, koga je od nas dvojice pokuao da prevari? Obojica smo bili prijatno iznenaeni ve i time to se nije prijavio sam, jo medu prvima... Patriota? Dobar Podanik. To je prikladnije, ini mi se? Neko je zvonio i on je otvorio, kako da ne otvori kad neko zvoni? Kurir je onda pitao da li je on Grujovi Veselina Zlatomir, rekao je da jeste, kako da kae da nije, kad svi znaju da jeste? Tip je onda poturio olovku i on je potpisao, itko, pedantno, pa nije bilo nieg spornog? Peat, datum, faksimil autograma izvesnog potpuk. M. Obradovia, ko ne bi potpisao? E, moj kume, nikad nee nauiti... Ponekad i nije loe verovati sistemu, ne kaem, ali pod uslovom da to nije Ovaj Sistem. Ovaj Sistem je jedan patoloki laov, kako ga jo nisi provalio? - Odmah ujutru sam mu odnela neke sitnice... Koji dinar, da mu se nae, i tako... Ali deurni kae da vie nisu tamo... Da su ih jo noas negde premestili... Gordana je odvela devojice kod svoje majke, i ponovila da joj ne treba nikakva pomo, da je veoma mirna i staloena. Zato li sam ja to pogreno smatrao da Veoma Mirni I Staloeni ne mrckaju u telefonske slualice? - Reila sam da sad u pola jedan odem do tog potpukovnika Obradovia... Da pokuam da mu objasnim da radnja bukvalno stoji bez Zlatka... Pa, stvarno... ovek e nas valjda razumeti... Mislim, logino bi bilo... Pssst! Ne pominji, grena, ime Logike u hramu boga Marsa... Ja sam odsanjao svoja tristo dvadeset i dva sna na gvozdenom krevetu, pazi, bio sam tamo, Kumo Draga, ni re vie ne smem da ti kaem. Kao Desetar & Gentleman, sveano sam se zakleo da u uvati vojne tajne, pa i tu, na primer, da se strae, rampe i bodljikave ice, i postavljaju prvenstveno zato da bi se spreio eventualni upad Logike u nae kasarne... - Pa dobro Gonga... Nazvau te da ujem ta je bilo... I svratiu do duana, ne brini... Zna gde e me nai... Nisam fan telefona, naprotiv, obino totalno uutkam malu napast, no ovog puta sam ga ostavio na "ringer ON", zlu ne trebalo? Uspravio sam se obazrivo, na rate, setivi se da delikatna menzura za odreivanje stupnja post-alkoholne havarije u mojoj glavi deluje tek kad sam u idealnoj vertikali, ali nije bilo razloga za paniku. Jedna, recimo, rutinska, malo gora jutarnja vrtoglavica, nita zabrinjavajue... Pogledao sam na sat, uinilo mi se sumnjivim kad je Goga pomenula "sad, u pola jedan", ali zaista, strelica stinjenih kazaljki oznaavala je poslednju kriku dopodneva. Podne se sve vie i vie pomera prema jutru, to mi se nimalo ne svia, verovatno ni dani vie ne traju dvadeset i etiri asa, nego nam i na tome zakidaju? Napolju je neko loe imitirao cvrkut, nisam odoleo da ne provirim... Kvintet debelih vrabaca animirao je retke prolaznike bezuspeno, kao osrednji hotelski bend, a onda, zateeni mojim pogledom, i ti malobrojni gosti razmileli su se mrzovoljno, kao podrumske bube na upaljeno svetio, i kadar ulice zaas je ostao prazan... Bilo je vedro, farba jeseni se konano malo prosuila na svemu i svaemu, postavi za crtu pastelnija, ali po karakteristinom sivilu koje je tinjalo u uglovima i bez kalendara se moglo utvrditi koji je to dan na repertoaru... Utorak, sveca mu? Imendan mog sujeverja...

Prebrodio sam ih, eto, hiljadu i oho-ho do sad, izmiem im maestralno, za dlaku, kao torero, ali ne vredi, nezadrivo nadiru... Uporni su Utorci, avo da ih nosi? Nee se smiriti dok me neki od njih ne dotue? ***** - Uite Petre... Nisam vas oekivala tako brzo... Nego ta ste, gospoo opronji, jo kako ste me oekivali... Otvorila je vrata gotovo sinhrono sa dodirom mog kaiprsta na taster zvona, oito motrei kad u naii, ega li se toliko plai? Nazvala je sat ranije u vezi pasoa svog sina, predloio sam da se naemo u nekom kafiu, ali je smatrala "da ba ne bi bilo zgodno", to sam uvaio sa puno razumevanja. Po mojoj indiskretnoj proceni Anamarijina majka zavedena je u jednu od poslednjih matinih knjiga "Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca", a ta generacija jo potuje zastareli spisak mesta u koja dame nikako ne bi trebalo da ulaze same... Ponudio sam se da onda jednostavno svratim do njihovog stana, ni to joj se nije preterano dopalo, ali nije dalje komplikovala, moja leernost ju je ak pomalo i postidela, uinilo mi se? Uz blagonaklonost semafora stigao sam doslovno zaas, i parkirao tik pred ulazom, pa ne biram ja bez razloga ba devojke sa parkingom kraj kue? - Ovde moete odloiti kaputi, ako elite... Mada u stanu ba i nije najtoplije, moram se poaliti... Ceremonijalnim korakom kustosa uvela me je u prostranu dnevnu sobu, i zastala pod velikim portretom koji je i bio postavljen tako kao da se tu ulazi samo radi njega... - Andra... Moj pokojni suprug, Petre... U januaru e biti etiri godine kako je umro... A taman sam pomislio kako je u stanu Gospoe Sopronji svaka sitnica na svom mestu ? Pa, dobro...Svaka sitnica sem Gospon opronjija, u tom sluaju? Verovatno nije neophodno da se pravdam to sam zaboravio na nekog koga se ni ne seam, ali Anamaria mi je zaista pruila premalo podataka da bih u pamenju otvarao dosije sa imenom njenog oca? Bio je nepua, ef katedre, nosio zatupaste cipele sa gumenim onom i meraio prvu stolicu koja se zaljulja pod nekim Maarom u Izvrnom Veu, to bi otprilike bilo sve ime raspolaem o ProfesorDoktor Andrau? Nedovoljno, bojim se, za ubacivanje u "igru asocijacije" sa onima koji su ga bolje poznavali? - Bio je sasvim zdrav... Ali onda su mu pronali tumor... Na jednom rutinskom pregledu... Da, obino se tako kae. Nije on imao tumor, nego su mu ga Oni, zlikovci, pronali. Da nisu, i dan-danas bi bio iv... Ovako, jedne zimske veeri izaao je u etnju, gusta magla opte anestezije iznenada se spustila na njegov put, i Profesor je zauvek zalutao u njoj. Komplikovana intervencija na mozgu je navodno uspela (ima li uopte neuspelih operacija?), samo to srce nije izdralo, eto, uvek se nae neko ko mora sve da pokvari... - Dolo je do nekih nepredvidivih komplikacija... A operacija je inae sasvim uspela... No, to sve verovatno znate, Anamaria vam je sigurno ve puno priala o njemu? Ba i nije, gospoo... Dva-triput, tako, ne vie... Taj oiljak na svojim uspomenama vaa ki uporno tretira kao banalnu ogrebotinu, ali ja za svaki sluaj ne grebuckam suvie po tome. Neke krastice znaju gadno da prokrvare kad im se najmanje nada... Dabome, umesto glasnog odgovora sam ipak samo utivo klimnuo glavom, i zagledao se u smeu fotografiju sa onoliko pijeteta koliko se ve moe isfolirati pred portretom Potpunog Stranca. Slika je bila iz mlaih dana, bio je mojih godina kad je uslikan, i pokuao sam da zamislim koja bi nevolja mene naterala da poziram podupirui profil kaiprstom, ali nije mi ilo... Prepotentne li tiice? Samo je pravi orkan uobraenosti mogao dii te burne talase u njegovoj kosi... - Tragedija, Petre... Bio je izuzetan ovek... Obrazovan... Poten... Vredan... Omiljen od svih... Ne sumnjam, Gospoo... im to tvrdi neko tako nepristrasan kao vi?

Gospodin Omiljeni Od Svih je inae strano podseao na nekog sa toniranih fotosa koji su visili po holovima starih bioskopa (Lesli Hauard, mislim?), iz obzira prema Anamariji probao sam da ga nekako udenem meu Simpatine Negativce, ali uzalud, majstor je oigledno pre spadao u Antipatine Pozitivce, u tu manje popularnu, a mnogo zastupljeniju kategoriju... Onaj Viktor Laslo iz "Kasablanke", ponajpre? Dosadni Moralni Mu, za kog eventualno navija jedino Lepa Neverna ena, i niko iv osim nje, ni na platnu, ni u publici... - On deluje malo strogo... Na prvi pogled... Ali, znate... Ja sam nekako ubeena da biste mu se vi odmah dopali, dragi moj Petre? Oh! Znai li to da ga ubudue mogu zvati "tata"? Ma, kojeta... Instikt mi je garantovao da bi mi Profesor uzvratio (barem) jednakom dozom antipatije, ali Gospoa opronji bila je dirnuta panjom koju sam posvetio uramljenoj senci njenog supruga, i nije bilo razloga da naruavam tu iluziju. Na narcisoidnom portretu sam, u stvari, kao pasionirani enigmatiar tragao za detaljima koje je Otac bez testamenta ostavio svojoj keri, ali uspeo sam da ih zaokruim tek nekolicinu... Da, Otac, uvek "otac", ni sluajno "tata", ili tako neto... Pominjala ga je doista retko, ovla takorei, shvatio sam da neka tajna stanuje na krajnjoj periferiji njenog srca, ali ja se na toj liniji nikad ne vozim do poslednje stanice, davno sam nauio da je bolje tako... Tajne su kao device, s njima se mora neno... Bilo bi tako slatko naprosto im strgnuti bluzicu, a opet, arolija je potpuna tek ako ih pusti da se srameljivo otkriju same... - Izvinite me na trenutak, Petre... Eto me za as... Samo da negde pronaem tajAronov paso... Da ga negde pronae? Taj neuverljivi izgovor zasmetao je kao psovka omaknuta u crkvenom dvoritu. Besprekorni (gotovo izofreni?) red otkrivao je da bi Domaica i na nevieno, kao slepi ahista, nepogreivo navela raspored figurica u vitrini i tano brojno stanje vanil kraneli u avsecu na stolu, i bilo je sasvim izvesno da u stanu postoji ona posebna fioka za krtenice, zdravstvene knjiice i plaene telefonske raune... Svejedno, isforsirana komemoracija konano je okonana, to je najvanije, i jedva sam doekao da malo dopumpam plua i da na brzinu procunjam po sobi... Gle, gle? Ovi oito nisu troili samo na ugalj i zimnicu? Ne padam na izvikane etikete, naprotiv, ali (za razliku od sitnica na koje nailazim po stanovima Onih iji edovi Nijesu Znali Za Porcelan), odmah sam uoio da figurice ivotinja, poredane po policama kao po palubama Noine Barke, na postolju imaju i neto vie od loe odlepljene ceduljice sa cenom... Najzad da i ja budem najmlai u nekom drutvu? Okrznuti naucer je nakrivljeno pratio igru make sa krikastom loptom, tri muranske guske spletkarile su na zgraavanje jarkog zrikavog zeca, bucmasta balerina se (zavrivi taku?) duboko klanjala oduevljenom propetom slonu i mnogo uzdranijoj (skoro nezainteresovanoj!) "olnai" lisici, i sve tako, Neko je s ljubavlju uklapao likove, dobro pazei, pritom, da niko ne ostane izdvojen i sam... Detinjasto, pomislih... Detinjasto, svom sreom... Po nekoj mojoj gramatici, naime, taj pridev je jedan od veih komplimenata koji se mogu uputiti takozvanim Odraslima... No... Verovatno sam se primakao preblizu (moda ak vrhom nosa dotakao staklo, kao zamagljeni izlog prodavnice igraaka?), jer se jedan veliki besni iko iznenada razmahao biem na irokom simsu vitrine. Rad mi se uinio poznatim, kopkalo me je da li sam pogodio kojim je peatom taj brka overen odole, ali nisam se usuivao da ga okrenem. Iz rupice na dnu mogao bi se pojaviti duh nekog davnog opronjija, kako bih mu objasnio ta ja to traim meu njihovim porodinim uspomenama, ovako nepozvan i stran? Gospoa Erebet reila me je daljnjih dilema, zatvorivi vrata u dubini stana...

uvi nailazee korake odstupio sam na jednu kurtoaznu distancu, sa koje sam otkrio i donji red vitrine, svom irinom popunjen knjiurinama sa kitnjastim zlatnim slovima. Naslovi su bili na maarskom, nisam ih sasvim razumeo, ali su se dve reci, krupnije od ostalih, ponavljale svuda redom: Jokai Mor... Jokai ? Maarski romansijer iz ukrtenica ? Taj stvarno postoji? Priznajem da nemam pojma kakav je doprinos dotini skribomanijak ostavio svetskoj knjievnosti, ali njegov doprinos vitrini opronjijevih je definitivno impozantan? Dva kubika knjiga? Majstor izgleda nije puno mario za ncdelje i praznike? - Volite Jokaija, Petre? On je slabo prevoen ovde... A tu vitrinu je jo moja baka donela u miraz... Veoma smo ponosni na nju... - Vitrina je genijalna, zaista... Mada mi nije jasno kako ste je uneli kroz ovolicka vratanca? Priznajte da je oduvek i bila tu, a da ste kuu ozidali oko nje? Malo je nedostajalo da to bude prvi iskreni osmeh koji mi je uputila, ali u uglovima njenih usana jo se grila ona proraunatost, kao loe sakriven pozorini apta... - Da li ste za kafu, sok, moda neto estoko? Ne bih da vas zadravam previe... Rekli ste da urite? Ba se i ne seam da sam to rekao? Ipak, jo dok je nabrajala presekao sam je laganim pokretom ruke, sela je posluno, ne insistirajui, njoj je skraena procedura odgovarala i vie nego meni. Uprkos tome, i dalje se uporno ponaala kao da je ona ta koja nekom ini, i znaajno klatila paso palcem i kaiprstom, kao profesor koji se lomi da li da ti upie tu mizernu esticu, ili da te gnjei jo malo? - Pa, da ujem, Petre... Kako mislite to da izvedete? Recite mi... Veoma me interesuje koga ste uspeh pronai? Manite se, Erebet, zar je to zaista potrebno? Ja sam uvek pre profesora znao da li sam poloio ili nisam, hajde da preskoimo par stranica... - Mislim da je bolje da ne znate, gospoo... Da ne bi morali da laete ako vas neko pita... A ja u to ve srediti, bez brige... Odmakla se, tobo iznenaeno, prilepivi se za naslon stolice. Bravo, ta stara kola glume inae se moe videti jo jedino u crno-beloj tehnici... - Molim? A, ne, neu... Ako je ita nelegalno u pitanju, to nije dopustivo, s tim se ne mogu sloiti, Petre, izvinite, ali ne, molim vas, decidirano ne i ne... Uh, koja koncentracija negacija u jednoj reenici? ta bi tek bilo da sam doao da pozajmim lovu? Uzdahnuo sam strpljivo, brojei u sebi do etiri, znam da je red brojati do deset, ali to je najvie to sam uspeo da izvedem... - Pa, dobro, gospodo opronji... Kako vi kaete... Mogue da ste i u pravu, ko zna? Zasluila je da ustanem i krenem, pa da mora da me juri i proganja telefonom, ali jedna od mojih veih mana je ta to odlino smiljam pakosti ali ih retko sprovodim u dela. Naravno da sam i dalje vaspitano sedeo, ekajui da ona prekine tiinu... Zautala se nadureno-tvrdoglavo, ajoj, izgleda da im je to ipak neto porodino, vrag da ga nosi? Pauza je bila sasvim dovoljna da me seti "marice" pod mojim prozorom, jadnog Gruje i svega to me eka, osetio sam se panino, kao da moram da zaprintam ali me centarhalf vue za dres, a onda nema druge, odvali ga laktom pa te pusti, ne da te pusti, nego sve mae dok odlazi... Sekunde su se zaukavale kao parnjaa a ona je i dalje napueno kruila prstom oko rue izvezene na plianom stolnjaku, i, znam da to nije lepo, ali morao sam joj uvaliti lakat... Izvadio sam smotane novine iz depa, polako ih razmotao i poturio pod njen pogled. Stranice sa ituljama se svakodnevno pridodaju, pa opet postaju pretesne, sedam momaka iz naeg grada osvanulo je na njima tog jutra, i silni poslednji pozdravi upueni poginulim mladiima potisnuli su one preostale pokojnike (koji su umrli tako banalno, prirodnom smru), negde na same margine... - Gospode boe... Nesretni momci su bili mladi, neki tek oenjeni, neki jo ne. U potpisu: ena, sin, erka. Supruga i erkica. Njegovi sinovi. Kerka i sin... - Jezivo... Pa, nisam znala, Petre... 0, strano... Boe nas sauvaj...

Zaklopio sam novine, pogledala me je uasnuto i skrhano, ako je dotle i imala neku taktiku to vie nije vredelo, onaj plat arogancije se napokon srozao niz njena ramena... utali smo onoliko koliko nam je bilo potrebno da se konano razumemo, pruio sam ruku i ona je jednostavno spustila paso u nju, nije pola da me prati... Proao sam i raskrsnicu na uglu njihove ulice, a znao sam da jo uvek sedi onako kako sam je ostavio, u tiini, polumraku, gladei utu plianu ruu, sa mislima tamnim i uzburkanim "kao mutni Dunav", to bi rekle strine iz naeg sokaka, i teko da bi se u bilo kojoj svetskoj antologiji nalo bolje poreenje za misli Gospoe opronji, pomislih izbivi na kej... Isti taj Dunav je jo noas bio u Vukovaru, probisvet stari, otud, bojim se, na talasima miris baruta i tamjana, zbog kog su se tako uznemireno i zlokobno razgakali galebovi oko stubova sruenog mosta pod Varadinom? Osetio sam Veliku Reku kako natmurena i mrka tee uporedo sa mnom, ba udno, najsitnije kapi znaju ponekad da naine nesnosnu buku, a toliki Dunav se valja svetom potpuno beumno, nikad to neu razumeti? Pokuavao je da me pretekne, da skrene panju na sebe (kao da ima neto da mi javi?), no pravio sam se da ga ne primeujem, menjao sam stanice na radiju, podeavao retrovizor, skrenuo levo ranije nego to sam nameravao... I bilo mi je bedno, ba bedno... Kao klincu, otprilike, koji pokuava da se otarasi psa lutalice koji ga drugarski prati? Kao mali sam provodio sate na obali, matajui o dalekim gradovima kroz koje je Dunav proao putujui za Novi Sad? Danas jedva mogu da dobacim i nekih osamdesetak kilometara uzvodno, uspore me vrtlozi kod Vukovara, zaustave struje naspram Batine, Drava potiskuje, ne puta dalje od ua... Pa... Starim, verovatno? Bie da je to? Taj univerzalni izgovor pali tako bezbolno i lako, da druge izgovore odavno i ne traim vie... ***** - pila li negde? Brako Tomin izronio je iz kanala kao vidra, i dok sam skrenuo pogled sa velikog kalendara (na kom je Jirgen Klinsman pikirao na golmana kao kobac!), on je ponovo nestao negde pod automobilom... Radionica mu je uopte bila ureena kao klupske prostorije "Real Madrida", i meu diplomama, peharima i potpisanim loptama, jedva da se nala jedna skuena poliica i za neto mehaniarskog alata... - Igram pomalo, Brako...S onim mojim luacima iz kraja...Mada sam u zadnje vreme naredao dosta neopravdanih... Imam neku igranku sa ahilovom tetivom... Upitno je provirio iza toka, ali ja ba nisam od onih s kojima se moe napriati o zdravlju... - Nita strano, veruj mi... Ta peta me mui otkad znam... Iako mi se ranije nije deavalo da ne mogu da se oslonim na nogu? - Pa... Ranije ti se nije deavalo ni da ima ovoliko godina... Znao sam da e mi pridikovati. On mi je veito prebacivao "to se foliram u tim tananim patikama, to se ne setim da ponesem suvu majicu, to pregrejan pijem hladnu vodurinu sa bunara"... - Kako meni nita ne fali? Lepo sam vam govorio... Ali vi kao puteni s lanca... Nikad niste hteli da se zagrejete... Da, on se valjda zagrevao i na plai, da ne bi "hladan" utrao u more? Na kondicionim treninzima vukao je kao lokomotiva, jedini se nije bunio kad ne bismo igrali igrali "na dva gola", a ponekad, kad bi izgubili, umeo je da izgovori i ono imbecilno nema veze, bar smo se lepo istrali, to me je dovodilo do ludila... Ako sam se neega grozio u ivotu, onda su to bili upravo Uporni, koji su grizli kao pomahnitali da ti oduzmu loptu samo zato da bi je izbacili u aut... - A tako je i ovaj tvoj auto doradio, Petra... Bojim se da ti je otila i korpa kvaila? Zna ta? Najbolje ga ostavi sad, pa u ja odmah ujutru skinuti menja... To je to..

Verovatno ima i boljih majstora u gradu, ali Braku Tominu bar ne moram svaki put priati priu svog ivota da bi ga umilostivio da mi uzme sto maraka? - O, evo nama i kafice... Mogao bi ti malo ee dolaziti... Meni ena inae nikad ne bi skuvala kafu... Slavka se materinski osmehnula rasporeujui tri oljice po tezgi, izgledala je tano onako kako treba da izgleda Majstorova ena. I kao devojka je bila velteraica, a ivot u patrijarhatu pomeno ju je jo par kategorija ka polutekoj, i figura joj je postala takva da bi je ak i ja umeo izvajati od plastelina... - Kako si, Petra? -Pa... Bolje nego to izgledam... - uti, molim te... ta ja da kaem? Na trenutak smo zautali svo troje, i stajali smo nepomino, kao tri stuba preko kojih se most vremena zaas pruio petnaestak godina unazad. Svako je krenuo u tom pravcu sam, svojim putem, ali verovatno bi se na kraju ipak sastali na starom mestu, pred "kafeom", da Majstor nije srknuo preglasno, zanatlijski, na ta me je Majstorica izvinjavajue pogledala... - Eh... Da mije da samo jo jednom osetim vetar u kosi... Tano sam znao na ta to Brako misli, setio sam se svojih nogu koje tek dotiu travu, kao da pretravaju preko ivog peska, dok zadihani sporai oajniki uklizavaju pokuavajui da me sapletu, no uspevaju jedino da me malo izbiju u kukovima, kao vebaa na konju sa hvataljkama... Uzdahnuo sam nameravajui da se nadoveem, ali Slavki je oigledno bilo dosta tih pria... - Eh... Da ti je da samo jo jednom oseti kosu... A za vetar emo lako... Skroz e oelaviti od tog tvog kaketa... Brzo je skinuo kapu, kao prekoreni ak, i urno protrljao glavu, ali tu stvarno nije bilo ta da se razbarui? - Zna da mi ovaj mladi ve igra u petliima? Stariji je naunik, u redu... Kompjuteri i to... On bi se sapleo i na liniju nacrtanu na asfaltu... Ali mali... Mali je pakao, kaem ti... Mogu da mislim? Jedan prgavi sedmogodinji Braki koji se propinje ne prste da vidi ima li koga s one strane lopte? - Brrr... Ali noas sam sanjao uasan san, Petra... Ba o tome... Grozno neto... Slavka misli da sam blesav... Ne znam... Ti e me bolje razumeti... Slavka je prevrnula oima, i iz sve nemirnije ruke mu otela oljicu koja je sasvim sluajno bila u obliku buba mare sa drkom... - Sanjam ja kako mali nastupa u finalu svetskog prvenstva... Sto hiljada ljudi, televizija, fotoreporteri... Zna ve... Poto nisam ni pomiljao da je u pitanju psiholoka studija tipa: a otac u publici to sve teko proivljava, ili tome slino, pristao sam da uestvujem u predstavi... - Znam, ne govori... Promaio prazan gol sa dva metra? Iskljuen? Skrivio penal kod nulanula... u zadnjem minutu? - Uh... Bar da je... Skreno je rairio ruke i rezignirano odmahivao, ime li je to klinja tako izblamirao svog matorog prethodne noi? - Ma kakvi... Naprotiv... Junak utakmice...Najbolji na terenu... ista banka... Slavka mi je namignula iza njegovih lea, i napravila rukom Onaj Pokret, kao da zavre sijalicu... - Pa... U emu je onda problem? Jesu li izgubili? Ne vidim ta te je onda iznerviralo? Pogledao me je manijakalno i nisam znao ta da mislim, ako se ali, stvarno je blesav, ako je ozbiljan, stvarno je lud? - Golman... Da ne poveruje? Moj sin golman, Batulal? Puj-pujt Golman? Jedva sam doao sebi... ***** Ispratili su me nekako senilno i utueno, kao unuka, doli smo u godine kad se svako priseanje zavrava kao ruski film...

- ta e, prijatelju... Prolete ivot za as posla... Je /' tako? Kao brzi voz... Klimnuvi glavom, gurmanski sam zakiljio, kao da sam probao srk neega, i sad tano znam ta bi tu jo moglo da se doda... - Da, Brako... Ali ne kao brzi... Pre kao teretni voz... Voz koji satima eka na sporednom koloseku. . . Pred nekim glupim signalom... Da bi onda najveom brzinom projurio kraj najlepih pejsaa na svetu.. ***** Jednom sam imao devojku u Karaorevoj, bila je malo stanja od mene, ali tad nije bilo teko biti stariji od mene... U to vreme devojke su se obino imale leti, a tu negde su i bagremi cvetali, tako da se onaj tinjavi svitac uline svetiljke tek na vetriu nazirao kroz guste kronje na uglu Karaoreve i Kisake... I dobro da je bilo tako... Da je taj oak bio osvetljen kao sad, pitanje je da li bih do dana dananjeg nauio da se ljubim? ekao bih je, uglavnom, na tom mestu, i samo dotle bih je dopratio, dalje nije zgodno, govorila je. Ni zbog komiluka, ni zbog opakih mangupa iz Dositejeve, a posebno zbog onog njenog neprirodno starijeg brata Milana, koji je definitivno izgledao kao ovek... Nosila je bele haljine, na tufne preteno, i bilo bi veoma muki da sad izjavim da se vie ne seam ni kako se zvala, ali to bi bila notorna la... ak i najvei dildoi zauvek pamte ime svoje uiteljice, i ime One Sa kojom Su Se Poljubili Prvi Put... Vraajui se od Majstora, ponovo sam zastao na Tom Uglu...Usput sam naiao na jo par dokaza svoje revolucionarne hipoteze o smanjivanju sveta? Kisaka je, dodue, odavno napustila svoje staro korito, godinama nema uvene Ledine, nema Krsta i parkia u perspektivi, ali sad mi se ini i da se se pomalo suzila, mada to verovatno podlee teoriji relativiteta? Da... Uvek sam zamiljao kako je osnove te svoje nebuloze Albert postavio upravo pod fenjerom na oku tadanje Farka-utca, ekajui da gospoa tata zgotovi ufnudle ili "grenadir mar" za veernji obed? Nekad, iekujui Belu Tufnastu Haljinu, bio sam gotovo siguran da e jednom iz senovite Karaoreve pre nje rasejano ietati aavi Profesor, promrmljati mi abend u prolazu, pa malo dalje naglo zastati, poeati nos kaiprstom, i komadom krede naarati neke razlivene jednaine po zidu... Dve kue dalje, naime, ivela je Mileva Mari, tajnooka trgoveva ki, kojom je Ajntajn bio oenjen, i s kojom je u par navrata boravio u Kisakoj 20. uvi za priu o njima, pretraio sam puno knjiga tragajui za slikom rospije kakve ve matematiarke mogu biti, ali na kraju me je, sa izbledele stranice enciklopedije, jedan setni portret u ipkastoj bluzi ukorio svojom lepotom... Bila je lepa na onaj tihi, vanvremenski nain... Njen nesretni ivot bio je pesma u dolini gluvih... U Kisakoj i okolnim uliicama neke ene i danas ive na kratkom lancu, kontinenti im se prostiru od bate do kapije, od rerne do ueta za ve, a Ona je jo roendan dvadesetog veka proslavila u Cirihu, radei domae zadatke svom razmaenom Albertu, i uei nadobudne mlade vicere formulama kojima niko od njihovih sunarodnika nije umeo da ih naui... Odjahala je predaleko ispred svog plemena, kao mladi neustraivi izvidnik, horizont Budunosti je mamio svojim magnetnim plavetnilom, a visei mostovi kojih je puno na tom putu, nepovratno su se obruavali za njom... I kanjena je zbog svoje lude hrabrosti. Kanjena time da se Horizont veito iri, a ona veito luta po stepama Usamljenosti... U njenoj kui odavno ive neki drugi ljudi, u njenom plemenu je Raun i dalje najvia matematika... Neprilagodivi su bili prezauzeti nazivanjem ulica po svojim herojima, rekama i planinama, i pazei da ne uvrede osmo koleno Obrenovia i Karaorevia, Ajntajna nisu ni uzeli u obzir, a jedan slepi krak betonske periferije, koji se kao ila uplie u pasuljita i polja kupusa oko Veternika velikoduno su nazvali po Milevi Mari...

A Kisa je, uzgred, jedno prozaino selo iza Rumenke, i Kisaka ulica uopte ne vodi do tamo... A i da vodi, mo' misliti... Velika stvar... Kome je to danas vano?

- Pssst, sine! Jel' Fantom dolazio veeras? anker me je pogledao zbunjeno, zgranuto, takorei... - Molim? Deko moda tek od nedavno radi u "Maroku" (im mene jo ne zna?), ali oigledno je tu ve dovoljno dugo da bi shvatio da Kapetan eda ba ne voli da ga oslovljavaju tim nadimkom... - Ovaj... Ne... Gazda nije tu... I ne zna se da li je u gradu... urno i trapavo je nastavio da posluje, pokuavajui da me usput nekako klasifikuje? Nisam mu liio ni na estokog Momka ni na Muriju, a ipak nisam zazirao od par kriminalaca-pripravnika koji su besno podupirali ank pokuavajui da me zaplae, iz kog ja to filma onda stiem? Postojalo je vie naina da se identifikujem, dabome, ali ba mi se igralo "lopova i dandara" (primetio sam da me i okolni Delikventi podozrivo acuju?), pa sam leerno kvrcnuo kljuevima o kafemat i poruio dupli espreso, ne ekajui da me Trapavi pogleda... - I pazi, molim te... Kad se javi kai mu da ga Batula eka... I da pouri... Dobro? Nee zaboraviti? Oprezno je klimnuo glavom, ne pristajui potpuno na saradnju, ali nisam mu mogao zameriti. Na edu Fantoma su prole nedelje pucali iz automobila, traevi su kruili po gradu kao besposleni taksisti, i razne su opcije bile na talonu? Trapa je bez sumnje dobio vrlo stroge i precizne instrukcije u vezi kojekakvih nepoznatih dukaca koji se budu raspitivali unaokolo... U lokalu je inae bilo dosta sveta (kako se zvala ona krma u "Ratovima zvezda"?), ali krivina anka je bila pusta, taj profil gostiju se ba ne otima za mesto na kom si leima okrenut vratima? Seo sam na srednju od tri prazne stolice, licem prema svima, kao nastavnik, i osmotrio ih mirno, samouvereno, dobro znajui da Ljudi Koji Obaraju Pogled nemaju ta da trae u "Maroku" uoi ponoi... Bilo je tu i devojica, o, jo kako, delovale su upadljivo mlae od svojih pratilaca (ko je tu u stvari iji pratilac?), i sve redom su bile naminkane napadno, skroz pogreno, ne pridravajui se uputstva u kom lepo pie da je pre nanoenja minke poeljno otkloniti guste slojeve umora s lica, a trepavice izluftirati od duvanskog dima i blago ih isplaknuti dnevnom svetlou... Zagledale su me radoznalo (provokativno, ak?), no tu se radilo naprosto o fenomenu usamljenog kauboja koji je uao u salun, nita lino... Ksena je stigla pre no to se otopio eer u mojoj kafi... Stisla mi je miicu u elji da me prepadne ali nisam se iznenadio, po nekontrolisanim pogledima mukog dela publike, sekund pre toga, zakljuio sam da se ensko pojavilo navratima iza mene, i pretpostavio sam da je ona... - E, pa... Na lepo si ti mesto mene pozvao na pie... Super... Svaka ti ast... Devojka iz "vojnog odseka" je to rekla reda-radi, branei svoju reputaciju, znao sam da je ona stara muterija u kafeu (i ivotu) mog prijatelja, ali uzdrao sam se od komentara, dobro pazim da se ne upetljam u tu tanunu pauinu koja se isplela izmeu njih... Dovoljno sam zabrljao ve i time to sam ih ba ja i spanao, na neki nain? Na onaj davni doek (trea cifra sedmica, etvrte se ne seam pouzdano?), eda Fantom je, naime, doao sa mnom, nije to bilo njegovo drutvo, ali imao je jake razloge da se ne pojavi na mestima na kojima su ga oekivali. Karnevalska guva u Kseninoj kui samo je jo vie istakla poslovinu usamljenost krupnooke domaice, on se po obiaju povukao u neutralni ugao, kao nokauter, i gledali su se od osam do pola jedanaest, a od pola jedanaest do osam su igrali na pola metra kvadratnog, sto puta za redom se vrtelo "Since I've been lovin' you, Babe...", o ovee, otad se trzam na blues... Ona, negovana nobleta pomenutih ljubopitljivih oiju koje su jedva stajale i u najvee okvire naoara (zbog kojih mi je oduvek liila na insekta, vrlo simpatinog kukca, dodue?), i On, divalj i gnevan, keva tuberanka, ouh alkos-elezniar, ovee, neki nemaju ivaca ni da itaju takve prie, a nekima, eto, zapadne da budu glavni junaci u njima... Tom vezom su svi u gradu bili iznenaeni, a posebno oni koji nisu itali "Damu i skitnicu"... - Kako ste se edomir i ti uopte upoznali? O tome mi nikad niste priali, ni ti ni on? Usput sam neto razmiljala... Eto... Nekom treem bi se njeno pitanje verovatno uinilo totalno neloginim, ali meni je samo potvrdilo da smo nai, i da ponekad u isti as pomiljamo na iste stvari? Smekom sam odbio cigaretu

koju mi je ponudila, i oprezno prineo upalja njenom licu. Nije bila pravi pua, unela se u plamiak poetniki, kao da smo na palubi dunke usred tajfuna, strepeo sam da ne nagaravi cvikuse... Kako smo se upoznali edomir i ja? Pazi, stvarno? Taj Negativac nikad nije igrao fudbal. Odakle ga onda i znam? - Malo sam se bavio Ilinkom... Njegovom polusestrom... Ali s njom sam raskinuo posle mesec dana... A sa njim, eto, jo nisam... On mi nekako bolje lei... Ako me razume? Osmehnula se rezignirano, i njoj je Fantom bolje leao od svih koje je srela, nisam je valjda uvredio? Istina, njihovo zabavljanje nije trajalo dugo, ali u toj igri nema pravila. Neko emocije troi polagacko, kao miriljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun arer, pa u jednoj kiovitoj aprilskoj noi odvoli za itav ivot... Ima tih kaa koje se kratko kuvaju a dugo hlade, ali oni koji su ih probali nikako da se dogovore da li je taj ukus slatka gorina ili gorka slast, pa zato ni od njih dvoje nikad nisam traio da mi priaju o tome... Znam samo da su verovali da im je veza sudbinska, a i bila je, to je najgore. Njihova zvezda se od poetka patila kao kandilo na jakoj promaji... On je jo istog leta morao da zbrie Preko (u to vreme se jo moglo dogoditi da ovde zbog dvostrukog ubistva zaglavi ak i u zatvoru!), a ona se vratila svojim ispitima, trebala, diplomirala, zaposlila se... On se enio kadgod proe kraj crkve (Ona se nije udavala), pod jastukom je krila dnevnik sa kljuiem (On pod svojim "ruger" sa burencetom), stari eret ivot rasporedio ih je u suprotne smene, mlinovi vremena pasionirano su drobuckali nadu, i sve se postepeno svelo na obazriva pozdravljanja preko drugih, nepotpisane razglednice Antverpa i Brisla, i na grupne fotografije reckavih ivica, snimljene na Onom Besmrtnom Prvomajskom Izletu... Scenario im ba nije bio naklonjen, sve u svemu... Moda bi jedino hepiend izvadio stvar? - edomir kae da ste vas dvojica kao braa... Ali ima tu i nekih detalja koji mi nisu poznati? Kae da si ga opasno zaduio... Zna kako on to ve kae: o-pas-no! Do kraja ivota... Odmahnuo sam rukom (mada mi je bilo drago da ujem tako neto), i pokazao Trapi da napravi jo jedan espreso, trudei se da pritom delujem to namrgoenije. Dva dripca u nekakvim privatnim uniformama upravo su se gnezdila dijagonalno od nas, nisu nam ba bili neophodni? - Ma... Ba smo prava braa.. im dugujemo jedan drugom do kraja ivota... Nego... Jesi li moda i ti za neku cugu? Dok me ovaj Trapatoni jo slua... Jedva se oporavila od prvih dimova koje je povukla, i na pomen narednog poroka samo je zakolutala oima, kao kad se ono na "jednorukom Deku" prevru trenje, limuni i zlatni zvonii. Zaustavilo se na dve prelepe modre ljive, te oi su definitivno dobitna kombinacija, kako to glupi momci nikada nisu ukapirali? - Pa... Da zna da bih mogla... Imaju li ovde "quantro"? - Ako nemaju, u sosu su, lepojko... Morae se rastrati da ga pronau... Hej? Glas koji je to izgovorio putovao je do mog uha svega dva-tri pedlja, priznajem da sam se trgao. Fantom se priunjao kao Apa, svoja dva okrnjena metra uneo je tigarski gipko, nisam ga osetio za vratom iako mi je taj instikt inae sasvim solidan, moram se pohvaliti? Na sebi je imao braon antilopsku jaknu sa kapuljaom, besprekorne cipele, i "after shave" za koji u se morati raspitati, prigrlio me je i poljubio triput kratko u obraz (to je moderna verzija tradicionalnog trostrukog poljupca), a pod Kseninom kragnom je napipao tajni prekida kojim je jednostavno ugasio sve nas ostale u lokalu, i njih dvoje su ostali sami... A taman sam poverovao da sam ja izumeo enju? Nita, dakle, od mojih autorskih prava? - Dobro, deco... Samo da vidim neto sa ovim Dragomirom... uvajte mi mesto... Kliznuo je u koridor koji se pred njim otvarao kao cipzar, primetio sam da je jedan aneo u mantilu ostao pred vratima, a Mia Dui, edina za korak pomerena senka, iskoristio je stepenicu na ulazu kao idealnu osmatranicu, obojici su ruke bile u depovima... Ksena je treperila kao breza, pustio sam da se vetri uzbuenja malo smiri, bilo bi neumesno da sam izgovorio bilo koju re dosad izmiljenu na ovom jeziku. Prikrivajui tremu izvukla se iz kaputa, i urno ga prebacila preko naslona... Dabome, lutko...

Taj lepi paperjasti pulover nismo obukli samo da se grejemo, nego i da se malo napravimo vani... - Ne znam, Petra, ti ga bolje poznaje... Ali... Kao da nije isti otkako se vratio iz Belgije? Nekako je sumoran... Veito napet... Zar se tebi ne ini? Ksena, zaboga? Pogledaj samo nas, razmaene i konzervirane, uporedi slike sa maturskog tabloa sa oronulim portretima koji sad u prolazu apu lozinku "dobro se dri". Sta mu to doe, uteha ili kompliment? Potamneo je krov katedrale, usitnio pesak na Bearcu, za sve ove godine malo se pogurio i onaj ika Jovin spomenik pred Vladianskim Dvorom, a da se ne promeni neko kao tvoj edomir, neko progonjen, razularen i lud... - Pa, uj... Ti zna da on tamo nije radio kao prodava balona u lunaparku... Brzi ivot ostavlja brze tragove... Moglo je ispasti i gore... Uzdahnula je, pokuavajui da zamisli o emu ja to govorim, nisam ubeen da je do kraja uspela? - Jeste... Ali sada e se valjda smiriti? Blago tebi devojice... Smirie se kad ga ocrtaju kredom na asfaltu. Bojim se da je konano potpisao ekskluzivni ugovor sa avolom, sad vie nema cenjkanja... Vratio se u zemlju pre par godina, nekako uporedo sa izbijanjem zadnjih nemira na Kosovu, predmet mu se naprasno zagubio? Zauzvrat, zagubio se malko i on, negde izmeu Pritine i Uroevca, a onda smo poeli da ga primeujemo u okruenju mranih individua koje se obino nazivaju "vlast", dizao im je ugled svojom bodygard pozom. Kamere su ga prosto oboavale. Usput je otvorio kafi, uselio se u skromnu samaku vilu sa bazenom, a na kolima zadrao upadljivu stranu registraciju dok je i najgluplji panduri nisu upamtili. Parkirao je po trgovima, testirao osetljivost radara, Svete Jednosmerne Ulice sveano je putao u saobraaj i u suprotnom pravcu, zbog njega su prepravili veinu saobraajnih propisa u ovom obezakonjenom gradu... - Izaao je lanak o onom famoznom silosu... Tu negde u Baranji... "Kapetan eda"? Tebi mogu priznati da sam pomalo zbunjena... Ponekad on jedva lii na onog edomira kog sam znala... - Da... Video sam naslovnu, sa nagorelom zastavom, ako je to to? Ali nisam itao ta pie... Isti tipovi koji su se pre par godina zalagali za njegovo izruenje sad se besramno potpisuju pod robinhudske lanke o Tajanstvenom Kapetanu edi, o tom dobrotvoru, meceni, biznismenu i pravoslavcu... - Zna da ima legitimaciju dravne bezbednosti? Smela bih se zakleti da nije raena... Nita mi vie nije jasno... Nije to komplikovano kao to izgleda... Majstori su ga naprosto uhvatili u mainu kao i tolike druge, i sad neko cepka stranicu po stranicu njegovog dosijea, kao kupone za male usluge koje e im on ve odraditi. eda je dovoljno mudar da bi znao da e na kraju bar jedna stranica ostati sauvana, ali zbog neeg je morao pristati? Slutim da su ga u Evropi pojurili zbog neeg ozbiljnijeg, a sa onima tamo se ne moe trgovati kao s ovima ovde? Svi Negativci Bive Juge vratili su se kui, uniforme trenutno pruaju najsigurniji azil, pod epoletama ove jeseni nema ni boga ni pravosua... Pourila je da promeni temu, primetila je da nam se Fantom pribliava, i nije elela da nas zatekne kako priamo o njemu... - Proverila sam i za ono tvoje, jo jue... Neto se tu ne uklapa... Tamo pie da si ti, ili neko od tvojih, primio poziv? To drastino menja stvar... Krenuo sam da odluno odmahujem glavom, ali neko od mojih odjednom mi se prikazao pred oima, i klatno odmahivanja polako je poelo da usporava... Ristivoje Nikolinu? Nisi valjda? To bi stvarno bilo suvie? No, ta je tu je... Samo jo jedan od onih meseci kad ti ba ne ide... Novembar je to i ranije umeo da mi priredi... eda je u meuvremenu seo pored Ksene, pa je njena sledea reenica, iako meni upuena, ve bila sastavljena i intonirana tako da se dopadne njemu... - Da poziv nije uruen ja bih to obavila levom rukom... Ovako, mogu samo da ti pomognem da iskopa bazu u dvoritu... Ili da te sakrijem u orman neke moje drugarice... Ti ve izaberi koje?

Nastala je jedna potpuno predvidiva pauza, Fantom je to iskoristio da mi se poverljivo obrati, to mu je prualo i alibi da se diskretno prisloni uz Ksenu... - Ima frku s Vojskom? to ti ne sredi Sale Beli? Vi se znate? On kae da je igrao fudbal s tobom... - Lae, smrad... Ja ne da nisam igrao s Takvima, nego nisam igrao ni protiv Takvih... Dopalo mu se to. Ni on, ruku na srce, ne bi uzeo ni spasonosnu transfuziju od Saleta Ljigusa... - Ma, da... Ali to se onda ne ulani kod nas? Tu niko ne sme da te dira... - Neka, hvala ti... Sredie se ve nekako... Odgovorio sam prebrzo, bez zadrke, na ta je suzio enice, odvikao se od toga da ga tako lako odbijaju? Gledao me je pravo u oi, i da smo obarali ruke ja tu ne bih imao nikakvih ansi, ali njegov pogled sam izdrao, tavile, lagano sam mu ga oborio na ank... - Aha, Batula... Znam priu... "Nije to tvoj rat"... Ni ti "ne eli da uestvuje u tome"? Nije mi padalo na pamet da ga foliram, ne samo zato to je njega teko isfolirati, nego i zbog toga to smo mi ipak neki drugovi, na kraju krajeva? - Uestvujem ja u tome, jo kako... Uestvujem ve time to neu da uestvujem u tome, na primer? Na moja vrata murija zvoni kao na Veliki Petak... Lupaju, prete apsom, mau nalogom za privoenje... Poslovi su pukli, kombi nam je otet kod Naica, Gruju Limara su sino pokupili, povrh svega... Ako ti se ini da sam samo posmatra, onda se moram poaliti da mi je zapalo prilino loe mesto... Nemam ba neki utisak da sam u loi? Onima koji pomalo prate estoke Momke poznato je da oni vie potuju nekog sa suprotnim stavom, nego nekog bez stava. Nama dvojici, sem toga, to i nije bilo prvi put da se oko neega ne slaemo, iako se ranije obino radilo o samim kojetarijama, ako emo poteno... - OK... Hteo sam da pomognem, ah... Kako ti hoe... A ono za malog Maara e ujutru biti gotovo... To je dogovoreno... Samo mi daj paso, rekao sam ti da e biti ala ako ne treba da se menjaju slike i podaci... Dragomir e te ekati ovde sutra u podne... Ili onaj njegov Backo, onaj plavi, debeli... Dae im etiri Brata Grima... Pazi... Ni marku vie... ***** Sluajni Istovremeni Odlazak su uigrali tako neveto da mi je postalo jasno zato su se toliko mimoilazili po ivotu? Da bih im olakao, rekoh da u se malo zadrati jer imam jo nekih obaveza u "Maroku", a u stvari sam imao jednu jedinu, da ih pustim da to dalje odmaknu, pa da i ja polako krenem... Na rastanku smo tek liznuli "martel", nazdravljajui ponovnom susretu, aa mi je ostala pre polupuna nego poluprazna, no bio sam dovoljno koncentrisan da je ne ispijam bez veze. Pokazao sam Trapi da je to pre makne, stigao je skokom, zavirio da li je moda neka trunica upala u pie, a onda se zbunjeno zagledao u mene, ekajui reklamaciju... Hajde samo, derane, da ti ne objanjavam puno... Posle prve u poruiti drugu, posle druge u poeti da gledam tue enske, posle tree u se napadno ubacivati u okolne razgovore, a na pola etvrte u nazvati Anamariu i pitati je ima li ona uopte nameru da se udaje ili ne? Treba li nam to, ta misli? - Sve je u redu, deko... Odnesi to... I napravi raun, molim te... Spustio je ruke kraj tela, ukrutio se kao da raportira, nije bilo teko pogoditi ta e rei... - A, ne... Nema problema... Gazda je sve regulisao... Naravno. Ali red je da pitam. I nemoj da mi se pravi suvie vaan zbog toga. Gazda je sve regulisao, a ne ti... Klimnuvi sam mu dao "na mestu voljno!", i spustio dvomarku na tacnu po kojoj je slagao ae, nije se bunio? Treba ubiti vreme do jutra? Dobro bi mi doao neki sauesnik za taj zloin? Rokada koju smo maloas napravili (da bi Ksena bila u sredini), pomerila me je za jedno mesto blie onoj dvojici uniformisanih, i do mene su, i pored odvrnute narodnjake rike, dopirali sasvim razgovetni fragmenti njihovog razmetanja. Sa desne strane su nakratko ostala dva upranjena mesta, ali u tom asu osetio sam kako se neko montira na visoku barsku stolicu, a ve sledeeg trena je i dimni signal limunkastog parfema privukao moju panju...

- Izvinite... Imate li vatre? - Sve manje, gospojice... Morau dobro da razgrnem ar... Kako bih je ukratko opisao5 Pa, izgledala je otprilike kao neka enska koja u jedan nou trai vatre od nepoznatog tipa za ankom. Najplavlje plava, sa najcrvenijim karminom i najbeljim tenom, dekolte sa baroknim mladeom, i lani koji se u tom izrezu njie mistino, kao ue vinogradskog bunara. Do nje je sedela jo jedna takva, ista-istacka, moda su i zamenile mesta dok sam traio upalja, a da to nisam primetio? - Hvala ljepa... Povukla je dim strasno, trovaki, pogled kojim me je fiksirala zamiljen je kao zagonetan, ali ja sam tu zagonetku reio jo u drugom gimnazije, pa sam je osmehom prekinuo utivo, kao nekog ko euforino zapoinje najnoviji vic koji ti godinama zna... Sem toga, primetio sam i da nepogreivo hvata playback gnusnog narodnjaka, a maznuti Narodnjakinju, to je za mene neto kao maznuti Ometenu U Razvoju, tako strastan kolekcionar ipak nisam... - Hvala vama, to ste malo obojili ovo mesto... Ve sam posumnjao da se tu veeras snima Rambo-4? Prevela je to simultano, i ispalila jedno podsmeljivo "ha!" u pravcu Komandosa, teatralno zabacivi glavicu. Oi su odjednom bljesnule, Mladost mi je kriom namignula iza te iznoene maske, nije joj moglo biti vie od dvadeset dve-tri? U prvi mah uinilo mi se da je na ivotnom maratonu uveliko protrala kraj kamena sa oznakom "30", ali oito da je samo neto ranije startovala, i neto ee ula u trku, otud zabuna u proceni? Jesam li ve poredio "Maroko" sa kaubojskim salunom? E pa sad, znai, imamo i onu oajnicu u crvenoj haljini koja se u zadnjoj sceni baca pred vinesterku, spaavajui ivot glavnom junaku. Telohraniteljskim slengom reklo bi se oajnicu koja je spremna da primi metak, ali mislim da je to za ovu situaciju iz vie razloga neprimeran argon? - Ma oni su, bre, kukaviki narod... Kad su i ratovali, kai mi? Nikad... Nemaju oni tradiciju kao mi... Kosovo... Cer... Kajmakalan... Sad im treba naplatiti za sve... I uzeti sve do Italije... To je uvek bilo nae... Oho, jo neko uobraava da je Glavni Junak? Krupniji od dva Komandosa, milimetarski oiani truntov, propratio je buni poziv na parenje busanjem u pancir prsluk, i zasukao se kao mesarski kalfa. Ne znam da li je devojke impresionirao volumenom svojih podlaktica ali mene nije prevario, ja sam odavno nauio da razlikujem Debele od Jakih... - Porunik se samo zavlai po podrumima... I frkie da stavimo lemove... Cipelari jedan... to mene, bre, ne puste da samo jedan dan komandujem? Moji su i devetnaeste i etrdes'pete vabe terali sve do Berlina... I to gologlavi... Ni meni, brale, lem ne treba... ak i tako ostrigana, glava bi mu zasenila svo troje prvonagraenih na sajmu lubenica i jestivih bundeva, i, znajui da su i devojke prinuene da prate njegovu priu, nisam odoleo da ne prokomentariem - A treba i nai toliku leminu? Normalan bi mu stajao kao fesi... Curice su se pogledale i prasnule u smeh, prigueno, kao na asu fizike, a ovom dokonom ponavljau koji se ba reio da zasmejava razred, puno vie nije ni trebalo... - Pa... Moda neka od ovih manjih satelitskih antena? Mada suvie jednosmeran da bi pratio moje poluglasne opaske, Truntov je posle drugog kikota posumnjao da je to njemu upueno? Bio sam mu okrenut leima, ali primetio sam da devojke zbunjeno obaraju poglede, ne bi bilo lepo da sam ih ostavio na cedilu? Okrenuo sam se mirno, i njegov besni pogled primio na grudi rutinski, kao mlaki centarut. ivot mi nije podario talenat da mogu da se potuem s kim god poelim, ali me je bar obuio da raspoznajem one s kojima se mogu zakaiti bez prevelikog rizika? Pre neki dan sam se zagledao u onaj srcoliki oilji koji Fantom nosi na na desnoj jagodici, kao nacrtanu klovnovsku suzu. Sea se toga, pitao me je, i ja sam poverljivo palcem naas prevrnuo gornju usnu i pokazao jedan isti takav beleg, kao kad se ono tipovi iz neke tajne slube identifikuju pomou znake pod reverom? Ta dva oiljka-blizanca zaraena su iste noi, na Tekijama, eh, dugo nisam iao tim putem, postoji li jo uvek ona nesretna kafana koja je pokuavajui da zavara trag svaki as menjala i ime, i kuvaricu, i tamburae, ali su je Gosti Na Loem Glasu svejedno pronalazili?

- To vie ne moe da se desi, Batula... Da nas trojica u dva nou zakuhamo protiv cele kafane, i da se svi zakrpimo jednom pokvaenom maramicom? Danas pogleda popreko nekog klinca, a on ti ladno rokne metaka u potiljak... Pripazi se malo... Ti ume da bude vrlo prgav... A ulice su pune nenormalnih budala... Truntov mi nije delovao kao Nenormalna Budala? Delovao je, naprotiv, kao sasvim Normalna Budala, a sa takvima se ve snalazim... - Tebi je to, brate, izgleda smeno? A alosno je to... Dok smo mi ovalno sedeli i zezali se, oni su se naoruali do zuba... Moda bi drukije mislio da male oslune topove iz blizine? - Ma... Slab sam ti ja topdija, brate... Ja ni ah ne igram zato to su topovi postavljeni po uglovima... Nikog kod kue? Moj pokuaj duhovitosti kucnuo je na vrata par spratova iznad prizemlja u kom Maskirni stanuju, a ni curice nisu reagovale kako sam oekivao? Ipak i one, jadne, leleu narodnjake, to se ne sme zanemariti? - Videlo se da mirnim putem ne ide... Ustaa je to, moj prijatelju... On ne uje nita tie od topa... Ali mi emo ovog puta uzeti i Vukovar, i Osijek, i sve srpske gradove... To je samo pitanje dana, veruj mi... - ekaj, a Varadin? Ta drevna prestonica Nemanjia? - Nego ta... Dolo je vreme da se pokae ko su heroji! - Taj sam, zemljae... Zavrio sam srednju herojsku, Uasnije upisao heroistiku pri fakultetu za narodnu odbranu. ..Fale mi jo dva ispita do diplomskog... Truntavi je model sa malo sporijim procesorom za obradu podataka i nisam ubeen da bi uopte konvertovao moje rei, ali Onaj Drugi je od poetka znao da ih provociram, i za svaki sluaj je svog saborca apatom podsetio s kim sam se ja to maloas zagrlio na rastanku. Otisak edine ruke ostao je na mom ramenu kao aneo uvar, i prosto mi je bilo krivo to je tako? Ve danima tragam za amaterom koji bi me eventualno malko prodrmao, i istresao mi ovu napetost iz grudi kao sitni iz depova... - A, zeza znai? Neka... Ali nemoj da pria da, recimo, Vukovar nije oduvek bio srpski grad? Nemoj tako... Sve nam je to Broz napravio... Prelistaj malo istoriju, moj prijatelju... Obratio mi se posle znaajne taktike pauze, ton glasa mu je za svaki sluaj proputen kroz meke filtere opreznosti... Moda je eda zaista u pravu? Moda sam stvarno prgaviji nego to treba? - Ja ne listam knjige, ja ih itam... Ali negde mi je promakla mapa o kojoj govori? No ti verovatno to bolje zna... Poto ti samo gleda slike... Trgao se, ispustio neki frktavi zvuk koji ne mogu upariti ni sa jednim postojeim glagolom, i gotovo dobroudno se nadurio... - Pria kojeta... injenice su injenice... Pa u Vukovaru ivi pedeset 'iljada Srba... Pedeset 'iljada, bre! Zna ti ta je to? - Znam, dabome... A u San Francisku ivi tristo 'iljada Kineza... Pa opet nije kineska varo? Zbunjen mojim neoekivanim jeretizmom, opteretio je misli prevelikim naponom, i dolo je do kratkog spoja u njegovoj glavi, kao to sam i mislio. Umesto osiguraa, nasred ela je iskoila karakteristina ila Glupaa, a ona je uvek uvod u neki priglupi osmeh... - Pa... Sto najveih zlikovaca se tamo zabarikadiralo... Mue, ubijaju... Ne zna ti ta se tamo radi... - Ne znam, priznajem... Znam samo ta se ovde radi... I znam da je nerazumno unititi itav grad da bi isterao Sto Najveih Zlikovaca? Kao da zapali stogodinji orah da bi se resio gubara na jednoj granici... Prezrivo je odmahnuo s obe ruke... - Nema vajde... Takvi ste Vi Ovde... Svileni, brate... Davno bi vi bili pomaareni da nije nas... Izgleda da nisam pokazao koliko me je doista trecnulo to to je rekao, im je on promenu mog izraza pogreno ocenio kao ljubopitljivost? - Pa... Ti si Novosaanin... ako se ne varam? - Jesam... Ne vara se... - Eto vidi... Protumaivi moje novosaanstvo kao prvi znak slabosti, promekoljio se zadovoljno, kao da mi je naeo razara u "igri podmornica", i strogo nabrao obrve, urei da zada sledei pogodak...

- A... Tvoji su... pravoslavci... pretpostavljam ? - Kako to misli? U gradu sa est raznih crkava samo poslednja baraba moe nekog nepoznatog pitati tako ta? - Pa lepo... Imate li krsnu slavu... i sve to? E, crni Trunto... Moja mati je mesila esnicu i onih godina kad je tvoja vezla srp i eki na tvidane kakete, ali taj detalj nije ni meu prvih dvadeset na top listi detalja po kojima se nas dvojica razlikujemo... - Imamo... valjda? Znam da keva uvek farba jaja za Boi, i te stvari... Ali ja ti se ne palim puno na religiju... Naseo je na boina jaja, i jednim asimetrinim osmehom signalizirao svom opreznom ortaku da je bezbedno, i da se slobodno pomoli iz senke. Samopuzdanje mu se galopirajui vraalo, znaajno je utiao glas naglaavajui presudno pitanje... - Pa... Da li si barem Srbin? Misli: ako ve nita drugo? - uj... To emo lako utvrditi... Siao sam sa stolice i primakao im se na domet, Onaj Drugi je mugnuo iza Truntavog kao komijski maor za kukurzovinu. Ako eli da se svaa s nekim, vii na sav glas. Ako eli da mu pripreti, uini to apatom... - A... Jeste li vas dvojica? - Molim? Pogledao me je zgranuto, a potom se isprsio uvreeno, kao krivo nabeeni lopov... - Fala bogu. ..A ta bi smo drugo bili? Pa... Nee verovati, ali postoji jo par solucija... - I Vojvoda vam je Srbenda, dakako? A za Majora da i ne pitam? Da, njemu se ve po brkovima vidi... Strogo je klimnuo glavom, obavetavajui me da se na takva pitanja nema ta ni odgovarati? Onaj Drugi je proturio nos oprezno, kao eir na tapu... Trapa je sputao aicu na ank, drhtavo, kao da je nalivena nitroglicerinom... Nisu vie kupovali priu, odmakli su se koliko su im to nasloni dopustili, kao da se begunac iz instituta za plune bolesti iznenada zakaljao u drutvu. Neto u mom pogledu ih je uplailo, ne znam ta, na alost, inae bih to daleko ee koristio? - Ne vredi... Ako ste vi svi Srbi, ja definitivno nisam... Eto, nemam sree... A tako malo mi je falilo... ***** Takvi smo Mi Ovde? On je u Novom Sadu od sedamdeset i pete. Ali rodom iz Vrbasa, naglasio je? Taj gradi je sluajno jedva etrdeset i koji kilometar daleko, i to je dakle uveliko Ovde, to ne menja puno na stvari... Jer on je samo roen Ovde... I samo je proiveo ivot Ovde... Inae nije Odavde... Svi Sloveni su zabrljali negde u poecima, negde gde ni istorija ne domauje, ukrali su nekom boanstvu nanulu, ili tako neto, i otad nose beleg prokletstva za uhom... Mogu da se zblie sa svakim, i sa crnim avolom, jedino sa sobom ne... A Srbi su razbijeni nesretno, kao ogledalo, svaki deli se ogleda za sebe... umadinci. Krajinici. Paprikan. Kamenjari. Gortaci. Preani... Razlikujemo se i folklorno i civilizacijski, uveliko i antropoloki? Samo nas jo truba Ispatanja ponekad okupi pod istom zastavom... Takvi smo Mi Ovde? Tri kolonizacije u istom veku? Ni Americi ne bi bilo svejedno? Prvi Neprilagodivi stigoe u Vojvodinu devetnaeste. Koliko se generacija sloi u sedamdesetak godina?

Da su devetnaeste otili u paniju da li bi nauili habaneru do sad? Da su otili na Sardiniju, da li bi danas ikoju pticu voleli vie no galeba? Kakvo je to seme koje ne moe da se primi na zemlji kao to je ova, na zemlji u kojoj i izgubljen novi proklija? Mi Ovde, i Oni Odande Grekom Roeni Ovde... Stara pria... A kad pria pone sa "bila jednom dva brata", to obino ne izae na dobro... ***** Ipak: bila jednom njih dva... U ono vreme kad se sablja Islama kovala na nakovnju Balkana... Jedan bee hrabar da krene, drugi hrabar da ostane, ili: jedan plaljiv da ostane, drugi plaljiv da krene, niko to nee raspetljati? Prvi je, uglavnom, pocepao belo platno na tri pole, i u jednu uvio pogau, u drugu krst, u treu novoroene. I ree: ajmo! I putovali su nou, jer ak i Turci nou spavaju, i nije im smetalo to ne vide put, jer puta nije ni bilo. ovek je koraao odluno i razdrljeno, kao da zna gde je naumio, a ena pognute glave, prepadnuta zvezdama koje su uzmicale pred njima, kao da ih mame u klopku... Drugi je platno omotao oko glave, povlaio se u zbegove svaki put kad kopita zaiskre po kaldrmi, i gradio manastire na tako skrovitim mestima da ih je posle i sam sve tee pronalazio... Posle svakog ponienja uzmicao je korak dalje od druma, sve dok mu Divlja Zelena Reka nije ukvasila rubove koulje. A onda je i nju prebrodio... I Prvi je naiao na Svoju Reku. Bila je vea ne samo od svih reka koje je video do tad, nego i od mnogih planina iz njegovog kraja. Laa na kojoj su se epurili stranci odeveni u crveno i zlatno prenela ih je Preko kao na dlanu, i sve je bilo ravno. Sunce nije imalo ni odakle da izae ni za kud da zae. Pa su dani trajali najdue to mogu da traju... Drugi se osvrtao u strahu, znajui da e i Janjiari pronai gaz. Povukao se u brda, umovita i zabita, ali klanci su mu se rugali odjekom rzanja i zveketa, pa je otiao jo dalje, do kamenih prevoja na kojima je vetar tupio svoje otrice, i do isposnikih polja, gde gruba crvenkasta zemlja bee krupnija nego mravi... Prvi je naiao na jahaa sa perom na kapi koji je govorio drugim jezikom, pa je nauio i taj jezik da bi popriao sa ovekom. Ovaj prui ruku i dade mu komad polja, u zamenu za strau. I on je motrio preko Velike Reke, oslukujui argije i zurle i ratne bubnjeve na drugoj obali. Ali ne samo zbog Jahaa. Nego i zbog Svog Komada Polja... U toj ravnici, na Trgu Naroda, nauio je tajnu koe i kanapa, ekia i dleta. U rancu svakog ko bi nailazio video bi ponajpre tajnu, i nije se stideo svoje radoznalosti... Drugi je konano naao mesto gde niko ne nailazi. I ubedio je sebe da je to zato to ga se plae? I bio je zadovoljan. S druge strane vrhova plavela se ogromna voda, i plavele su se oi nekih ljudi koji su se krstili drugaije, i dovikivali se drugaije, neznatno drugaije, ali dovoljno drugaije da ih Drugi zbog toga omrzne. Branio se priseajui se svoga Boga, ne pomiljajui ni na as da Bog vie moda i nije tamo gde ga je on ostavio? Prvi je podigao crkvu naspram Jahaeve, i prolazei kraj nje Jaha bi skidao kapu s glave, kao to je to i Prvi inio pred Jahaevom crkvom. Uivao bi kad predvee svi tornjevi u varoi zazvone u isto vreme i radovao se to tue crkve ne smetaju ljudima u Ravnici, kao to sigurno ne smetaju ni Bogu? Bog e meu crkvama ve umeti da izabere Onu Pravu za sebe, umeo je da pomisli? Onda je sazidao i kolu u kojoj se uilo na jeziku ispisanom po platnu u koje je bio umotan krst. Pa sagradio itaonicu za one omaijane slovima. I digao pozorite. Bogosloviju. I osnovao Maticu Srpsku... Svoj Komad Polja iznosio je pred svet kao leb i so. Stare obiaje ukrasio je lingerajem novog zaviaja. A stare recepte oplemenio zainima novih vremena... Drugi je ratovao sa svakim ko bi na to pristao, i nazivao se pobednikom samo zato to se vraao na bojite i onda kad se svi drugi zasite. A onda su doli Svetski Ratovi, i plen se delio daleko od goleti, jer tamo i nije bilo nieg da se deli.Voz je iao brzo, stalno galopom, i nikad se nije umarao. Drugi se ponadao da e tim vatrenim udom sustii Vreme koje mu je daleko odmaklo, pa ga ak i prestii?

U rukama je vrsto drao ikonu koju je iskopao iza kue, ali od ljudi koji su ga vodili saznao je da Boga vie nema, i to je odmah prihvatio. U selu koje je s neba palo pred njega prvo je sruio crkvu. A onda uzjahao popa. Terao ga da mekee. I vukao ga za bradu oko ruevine... Prvi je saznao da je Drugi stigao, ali nije mogao da ga prepozna, ne pomiljajui da li je to zato to su ga vekovi potpuno promenuli, ili zato to uopte nisu? Ali sa gorinom je shvatio da je ovek kog mu predstavljaju kao Brata za njega potpuni stranac. I to stranac od kog ima i roenijih stranaca. Ali polako se navikao i na to... Drugi se takoe gnuao Prvog, njegovih bunara, ravnih leja, njegovih dugih samoglasnika i utivosti u prolazu. Svaki susret podseao bi ga na to ko je na poetku prie izabrao pogrean put, to mu je teko padalo. Zatvarao se u svoja S Neba Pala Sela kao da su okolo kurjaci, a ne ljudi, uzimao je samo ene sa svojim igom, a decu od malena poduavao da Ovde ne valjaju ni vazduh, ni voda, ni ljudi, ali ipak nije odlazio tamo gde valjaju? I svi su molili da vie ne bude rata, samo ga je on prizivao svojim ritualima, i nestrpljivo je okitio ubaru redenicima, pristavi i da obnovi crkvu, i da nosi popa na ramenima, ako treba, samo da mu ve jednom daju priliku da i on pokae ta zna... I posle ko zna koliko godina ponovo se osetio nadmono i nedodirljivo, i sav sretan je zapalio sveu dobrim vremenima u kojima ponovo moe ispaliti rafal svaki put kad ne zna ta da kae, i kad moe udariti svakog koga ne razume... I jedva je ekao da naleti na Prvog. Pre na njega nego na Zvaninog Neprijatelja... - Nema vajde... Takvi ste Vi Ovde... Svileni, brate... Davno bi vi bili pomaareni da nije nas... Ajde? Priaj mi malo o tome... Ti si mi ba prava mustra za propoved o tradiciji, slobodi i asti...

Iz bolnice su mi javili da hitno doem... Sestra koja je nazvala predstavila se kao Mirjana, i u itavoj prii jedino je to zazvualo realno... - Anamaria mi je dala va broj... Nije mi jasno zato bi neko napravio takvu alu, ali mi je jasno zato bi neko naseo na nju... Semafori su preda mnom zeleneli od straha. Obino se kae: najcrnje misli su mi prolazile kroz glavu, ali moja glava je suvie gusta, vrag da je nosi... Najcrnje misli su se zaglavile u njoj... - O? Vi ste ba dojurili? Mislim da je doktorica jo priprema za anesteziju? Na obe strane kiljavog suterenskog hodnika, kao u pononom metrou koji vozi ka tmurnoj sirotinjskoj periferiji, utke su sedeli povreeni i bolesni... Bilo je tu pomeano puno mirisa, ali mislim da ni najdetaljnijom hemijskom analizom ne bih uspeo da izdvojim neki koji mi se dopada? Sedela je na ivici stola za prepovijanje, uplaena i bleda... Ugledavi me na vratima pruila je obe ruke, kao dete koje se ne usuuje da sie sa visoke stolice bez mamine pomoi... - Eto, sad e valjda biti sve u redu? Vaa supruga se plaila da neete stii pre operacije... Odradio sam Doktorku jednim slubenim osmehom, ali i taj je bio neuporedivo srdaniji od njenog? Anamaria je pokajniki grizla usnu, kao da se taj apendiks upalio njenom krivicom, i zagrlio sam je obazrivo, najnenije, dobro pazei da ne uem u kontra-ritam drhtajima koji su se zaukavali... - Supruga? Oho? Mogu li ja to dobiti i napismeno? ***** Upoznao sam je na keju, u jednom kafiu koji ne radi vie... U stvari, ne... U tom kafiu sam je samo sreo prvi put ... Upoznao je nisam jo uvek? Moj lepukasti drugar se tih dana meckao sa njom, i ja tu realno nisam imao ta da traim? Srle Saks je bio kao reklama za ilet. Puno pipkanja po licu i zadovoljnih osmeha, a veoma malo teksta... Bio je prvi jun, i ne seam se zato smo te godine tako rano ili na more, ali njemu se to uinilo kao sjajan povod da joj se obrati... - Mogla bi mi dati adresu... Da ti se javim jednom kartom... Stajao sam korak dalje, i istog asa poeleo da odustanem od puta, shvativi da emo se mimoii sa letom? Leto se upravo gnezdilo u njenoj kosi... - Bila sam i ja u Istri... Dodue zimi... A ula sam da je i septembar boanstven? Ba me zanima kad je najlepe? Sra je jo prvog jutra kupio pil razglednica, marku zalepio besprekorno, firmopisaki nacifrao Njeno ime i adresu, ali dalje od datuma nije ilo... - Smisli ti neto, Petra... Ti si dobar u tim stvarima... OK... Nita lake... Saznao sam u koje doba godine je ovde najlepe... U ono doba godine kad si ti tu... ***** Doktor je delovao simpatinije od Doktorice, to i nije neki poduhvat... Svi hirurzi su umiljeni, ali Pravim Hirurzima to dobro i stoji. U pozi koju je zauzimao nije bilo ni traga one nadmenosti bez pokria koju izgleda jedino Bukaste Bele Klompe mogu da ponesu? - Ako se ne varam, jednom smo zajedno bili na urci... Kod Marine i Slobe Trajkovia? - E, da... Tano... Ali kod njih je uvek strana guva... Tako strana, tavie, da te u njoj nisam ni primetio? Ipak, lociravi nekako zajednikog frenda nesvesno smo preli "na ti", to nije naruilo odnos Profesionalca i Laika, na kom je on insistirao...

- Da ti sad ne objanjavam puno... Imao sam ve takvih sluajeva, ali... Uskoro e se sve tano znati... ***** Pred kraj leta Anamaria je par puta izala sa Srletom, a onda je to diskretno puklo... Sreli smo se tek poetkom septembra, jednog bronzanog podneva, u tronom prolazu od Safarikove prema pozorinom parkingu. Nismo se znali toliko da bi zastali da popriamo, i na svakom drugom mestu bi se verovatno jednostavno mimoili, ali u uliici Josifa Runjanina zaista nije bilo niega ka emu bi ona mogla skrenuti pogled, a meni nije ni padalo na pamet da skreem svoj... - Dobar dan, Anamaria... - O, gle? Dobar dan... Sirano? Ne, ni govora, moj nos je skroz u redu? Oito se nesretni Saks izlajao ko je osmislio Onu Razglednicu, otud aluzija? - Da... Vreme je i bilo, lutko... Upoznao sam ovaj grad tragajui za ulicom kojom prolazi... Osvrnula se ironino, dotle rezervisana, moda ak i uvreena, malo se odobrovoljila mojom davno pripremljenom reenicom... - Tebi vie nita ne verujem... Ni ne pokuavaj... I... zar je ovo uopte ulica? Hm? Kad na poslednjoj kui s leve strane stoji broj tri, a s desne broj etiri, malo ta se moe rei u odbranu tog sokaka? - uj... ]es da deluje bez veze... Ali probaj je proi sa cegerom punim kajsija... Pa da vidi kako ume da se otegne? Ne, ne mogu rei da je to bila ljubav na prvi pogled. Ali mogu rei da je to bila Ljubav Na Taj Pogled, pa koji je da je... Osvrnula se ka plavoj iskrzanoj tabli, i po nainu na koji je to uinila znao sam da e se ime Josifa Runjanina veeras nai u njenom dnevniku... - Ko bee taj ovek? Kompozitor, ini mi se? - Kapetan Runjanin? O, ne... Pomorac... Reni pomorac, u stvari... Oprezno je nakrivila glavicu, uverena da je u pravu, no moja odlunost ju je pokolebala... - ajkaki voa, heroj granice... Carica ga je nagradila inom zapovednika Dunavske Flotile... Bio je njen veliki miljenik, kau... Ne znam tano pod kojim sam sve kronjama zamiljao na prvi susret, ali pod "kiselim drvetom" sigurno nisam? Za utehu, bilo je to najvelianstvenije "kiselo drvo" koje sam ikad video. Jedno Eukaliptino Kiselo Drvo, takorei? - U njega se zaljubila Rebeka, najmlaa ki trgovca Nunvajlera, koji je drao gostionicu i duan sa varadinske strane... Pria se da je bila lepa kao mlinarica sa goblena, ali Kapetan kao da nije puno mario za nju... Vaio je za oholog oveka i gizdavca, ali takvi su kapetani, ta da im radit? Na onom utegnutom teget mundiru bilo je previe gajtana i zlatnih dugmadi da bi se tek tako raskopao put do srca... Zlatna ajka se zaljuljala u njenim oima, zar je mogue da se nae poznanstvo meri tek minutima? - Svaki put kad bi se jedro pomolilo iza Velike Okuke, ostavljala bi posao i briui ruke o kecelju istravala na obalu, zna ve... Nadajui se da to on nailazi... Ali jednog prolea visoka voda je podronila nasip i rasklimala daske na drvenom mostiu... I Dunav se samo sklopio nad njom... Neujno, kao lala u predveerje... Zvono je mrzovoljno otreslo jato golubova sa tornja oblinje crkve, a sunce, eljno da uje kraj, prosto se zarumenelo odugovlaei sa zamicanjem za krovove afarikove... - Nakon toga se Kapetan uutao i natmurio, to i nije bila velika promena... Neki su to povezivali sa navodnim smicalicama koje su mu pravili u admiralitetu u Beu, a neki su mislili i drukije... Uglavnom, promenio se... Inatio... Uplovljavao je nou, po nevremenu, kad se niko nije usuivao, gunajui da ide u lov na ljigave Vodene Vilenjake koje malo ko zna jer samo po najveim olujetinama izranjaju...

Ne znam ta ju je zainteresovalo, pria ili ja, ali u ogledalu njenog pogleda moje rei nekim udom nisu bile izvrnute? Otkrivi to, sa setom pomislih na sve prie koje sam u ivotu mogao ispriati, samo da sam imao kome? - I zaista, jednom... Ba naspram Nunvajlerove krme... Onu mesinganu kuglu, na kojoj se gnezdio carski orao, munja je samo liznula, kao lilihip, ali to je bilo dovoljno da polomi jarbol i zapali bure sa petrolejom za fenjere... Bio je teko prikljeten, mornari su se posle kleli daje ispalio metak iz kubure na njih kad su pokuavali da ga izvuku, ali oni su to ipak uinili... Buncao je neto o tome kako je znao da e vatra doi po njega, kad-tad... I da je proklet da izgori nasred vode... Zato to zagledan u vodu nije primeivao vatru na obali... - Jadniak... Ne znam koga da alim. ..A... Da li je imao... porodicu? Virovi oko tonueg broda oito su napravili dovoljno sapunice, nije htela ba da pita da li je bio oenjen, ali slutio sam ta to eli da sazna? - Ne... iveo je sam u velikoj kui punoj retkosti koje je dovlaio sa putovanja... Ranije je bilo puno gostiju, ali otkako gaje vatra unakazila... Naredio je da se olupina raskuje, i da mu se od tih dasaka naine alukatre za prozore... Koje nikad vie nije razmakao... A u vrtu je sagradio kapelicu u koju je okaio izronjeno brodsko zvono, i ostatak ivota proveo je u molitvama... Mada je on u stvari umro jo One Noi... Ali ga aneli nisu odmah prepoznali onako naruenog i oslepelog na jedno oko... Pa je jo dvadeset i tri godine tavorio pred vratima Neba... Uzdahnula je i sklopila ruice kao da zatvara knjigu poezije, znao sam da i ona zamilja istu onu mahovinu na kaldrmi, i guste ike jasmina na naboranom elu bedema Runjaninove kue? - Divna legenda... udi me daje dosad nisam ula? - Pa... Mene, vidi, i ne udi... Poto sam je upravo izmislio... Da te zadrim jo malo... ***** Bolniar Kog Takoe Odnekud Znam je rekao da operacije slepog creva obino potraju oko pola sata, ali pola sata u hodniku pred operacionom salom tee po najsporijoj tarifi... Krenuvi ka "prijemnom", da sredim papire, naleteo sam na studenu novembarsku no kao na debelo staklo, i ugledavi u tom odrazu sebe sa njenim stvarima prebaenim preko ruke, iznenada sam osetio vrtoglavi, dotle nepoznati strah koji ne elim ni da imenujem... Po prvi put je bila negde gde joj nisam mogao pomoi, negde gde je nisam mogao domaiti, ni rukom, ni pogledom, ni glasom... Oaj me je okamenio svojim kaiprstom, pecnuvi me na prevaru, kao klinci u igri "ledenjaka", i tim dodirom su svi ovozemaljski strahovi odjednom postavljeni na svoje mesto... ega se ja ono navodno najvie plaim? Visine? Eh, kakva bi sad ala bilo otplesati valcer na rubu strmog krova, i verati se kao senka Petra Pana po klimavim tanglama soliterskih balkona, samo kad bih znao da je to put do Nje? Zavirio sam u nebo, ja to ne radim ba esto, blago onima koji gledajui Gore misle jedino na to da li je oblano ili ne? - Samo probaj... Samo se usudi da mi to napravi, frajeru jedan... Uzgred, bilo je gotovo digitalno vedro, ali Bog je ve naao gde da se skrije... Da, u tome je majstor... U tome mu izgleda nema premca u poslednje vreme? ***** - Ej, drue! Brzo, da vidi Hrvata... Sad su ga ba doneli... Bolniar me je pozvao strasno, kao da je otkrio rupicu na zidu prostorije u kojoj medicinske sestre doteruju haltere svojih svilenih arapa... Brzo, da vidim Hrvata? Kao: brzo, da vidim pingvina koji svira tenor-saksofon i onglira sa tri pomorande? Dovraga, ta se to dogaa s ljudima? Minut ranije Uniformisani su kraj mene progurali jednog Slino Uniformisanog, potpuno okrvavljenih pantalona, leao je na stomaku uporno me gledajui pravo u oi, i za nekog tako tekog ranjenog delovao je zauujue svesno?

Pod uslovom, naravno, da se Mrnja ubraja u svesna stanja? No, izuzevi taj suludi, pomraeni pogled, bio je to samo jo jedan od Svakodnevnih, neki instalater ili alatniar najverovatnije, jo jedan od Iskoritenih, peadija u ratovima i u miru... - Neka, hvala... Video sam ve jednog Hrvata... Iz voza, kao mali... Kad smo ili u Crikvenicu, na more... Doza ironije u mojoj reenici pre koju godinu bila bi smrtonosna, ali sad je Bolniar nije ni primetio? Ono to jedan lud pokvari, ni sto pametnih ne moe da popravi, kae izreka. Kakva li je proporcija tek sad, kad je na hiljade Ludih zabrljalo stvar? - Svaki as iskipuju ponekog... Helikopteri sleu tu na teren "Grafiara", nema blie... Ovom je granata naisto razbucala rektum... Ali da ga vidi samo kako je dran? Ma, poslao bih ja njega direktno u "lijepu njihovu domovinu"... Eto... Prosto mi je sueno da dovrim priu o Josifu Runjaninu? "Kapetan" je, naime, doista bio kompozitor. Po svemu sudei, samo jedan dan u ivotu, poto ga uglavnom objanjavaju preko jedne jedine, upravo pomenute kompozicije: "Lijepa naa domovino"... I ono suvoparno: autor hrvatske himne, potpukovnik, Vinkovci 1821 -Novi Sad 1878... Potpukovnik, dakle, u Onoj Vojsci u kojoj su potpukovnici i postojali jo pre stopedeset godina, a sahranjen tu, na Uspenskom groblju, jedva par stotina metara od bolnice... Na Uspenskom? Srbin!? Srbin... Pa ta? U ono vreme to i nije bilo takva sramota... ***** Mogao bih je jednostavno opisati kao tihu i razlonu osobu punu razumevanja, ali, ruku na srce, to bi bio sasvim pogrean opis... Jer moja Anamaria je verovatno najudljiviji stvor na svetu? Umela bi da se rasplae poletevi visoko na arobnom ilimu Smeha, i da lenom tiinom iznenada zamrzne uborni izvor Brbljanja. Neka Njena Pono otkucavala bi kad bih ja pomiljao da bal tek zapoinje? I Pepeljuga je napravila posao time to nije ostala do kraja, volela je da kae... Gordi runolist njene Posebnosti cvetao je na vratolomnim liticama Kaprica, velianstveniji od pristupanih cvetova taman za onoliko za koliko je Divlje velianstvenije od Pitomog... Ali... Priznajem da nisam odmah znao da je to Ona... Ne, kako sam mogao znati? Pre je mogla biti Tek Jo Jedna U Traganju Za Njom, samo jo jedan beli kameni neobinog oblika, prevrnut u pliaku zlatonosne reke... Priala je o uobiajenim trivijalnostima, o rodbini i prvim putovanjima, ali tamne boje njenog glasa oslikale su udne slike u mojim mislima, i dogodilo mi se neto to nikad do tad nije. Po prvi put sam poalio to je nisam video kao sasvim malu, i teko da u ikad onom besposlenom etrnaestogodinjem klipanu oprostiti to na svom omiljenom biciklu marke "herkules" nije napravio i krug oko kolskog dvorita u kom su klinke iz prvog-"x" ba tad igrale "i reeto srce ima"... Kako sam mogao izdrati tolike godine da je ne vidim? - Otac je izabrao to "Anamaria'... Mogli su mi dati i neko drugo ime... Danima smo etali kejom na odstojanju po propisu seoskog korzoa, kao da za nekog uvamo mesto izmeu nas? Prolo bi itavo vee a da se ne dodirnemo, ali odavno znam da u tome i jeste arolija. elja se razlikuje od Pohote i po tome to pukne tek tu i tamo, kao kianka na biu Nenosti... - Mama je, opet, previe originalna... Ona je htela da me nazove po nekoj reici, tu negde, u Baranji... Uf... Uvek zaboravim po kojoj? Morao sam na put sledeeg jutra, i poao sam ubeen da je Daljina onaj kljui kojim se navija enja, a vratio se shvativi da uveliko moe eznuti i za nekim kraj koga si? I nikad je nisam pitao da li se setila te reice?

I, to je najgore... Nikad joj nisam rekao ni da sam usput preao na desetine bezimenih reica koje sam nazvao po njoj... ***** - Malo se zakomplikovalo... Hirurg je stigao iz sale kao sa male nude, briui ruke papirnim ubrusom, gotovo uvredljivo ravnoduan. Operacija je trajala dva asa i etrdeset i tri i po minuta, i odavno sam ukapirao da se malo zakomplikovalo, no, nisam pokazao da oekujem ipak neto struniji komentar? Na njegovom markantnom licu bojaljivo sam traio tragove ohrabrenja ili utehe, ali zalud, izgleda da emocije vremenom polako atrofiraju pod sterilnim hirurkim maskama? - I... Da li je sada... sve u redu? Rukom me je pozvao ka svojoj kancelariji na meuspratu, ali izdrao sam jedva do polovine stepenita dok ga to nisam upitao. Pogledao me je zakiljivi od dima, cigaretu je zapalio jo u hodniku, i sa primitivnom drvenom mutiklom u uglu usana odjednom je pre delovao kao neki majstor za ve maine koji je u dilemi oko zamene programatora... - Pa, vidi... Verujem da jeste... Ali to sve zavisi... Od sledeih dan-dva... Stani, polako... Moda nisam bio dovoljno odreen? Stigao sam ga u par istegljenih koraka, i povukao za rame pre no to je otkljuao vrata "lekarske sobe"... - Izvini... Mislio sam, u stvari, na ivotnu opasnost... Zna ve? Da li je to sada sve u redu? Zbunjeno je izvadio mutiklu, verovatno pomislivi da samo tako ono to je ve rekao moe da izgovori jo razgovetnije... - Pa, da... O tome ti i priam... To sve zavisi od sledeih dan-dva... Hej? Na stolu deurnog hirurga smrt je oito sasvim banalan inventar, neto kao kalkulator na stolu efa raunovodstva? Trgao sam se, bio je to mali ok za mene, a nisam ni slutio da i Veliki ok cupka u ekaonici, spremajui se da svakog asa bez kucanja bane unutra... - Ma... Sedi Petra, smiri se... Nije to tako strano... Ja jednostavno volim da budem oprezan dogod postoji i promil mogunosti da se da na zlo... Stvar iskustva. .. Bolje je tako, veruj mi... Odsutno se zakrabao u liste i formulare, i ne mogu da odredim koliko je vremena prolo pre no to je digao pogled ka irom otvorenim vratima na ijem sam pragu i dalje upitno stajao... - Dobro, ajde... To jeste bilo i gangrenozno, i perforiralo je, ali... Video si da je prisustvovao i kolega Marton sa patologije trudnoe? Profesor je evropski autoritet... Da neto nije u redu, njemu to sigurno ne bi promaklo... Ali oboje su super, faem ti... I mama i bebica... ***** O, Boe moj... Na koga sam samo tako glup? Nije ni udo da nisam zavrio fakultet...Uzdahno sam duboko, odahnuo jo dublje, i oslonio se na dovratak oprezno, kao da bi mi ga neko iz ale mogao izmai? Tako se otprilike i Ona oslonila na jednu osamljenu omoriku ukoenu nad kanjonom Morae, pri povratku s mora, a meni nije bilo ni na kraj pameti da za to nisu krive samo serpentine i tri tuceta celzijusa u vazduhu... - Nije ti dobro mila? ta bi to moglo biti? Pogledala me je zagonetno, ali njene oi i nisu nita drugo nego dve trepue zagonetke, koje, eto, ni tad nisam uspeo odgonetnuti. Sigurno mi je i kasnije, na svoje ifrovane naine, ukazivala na male promene koje su bile prvi vesnici Velike Promene, ali te poruke u boci su, na nesreu, zalutale negde u Moru Nemira po kom sam tih dana jezdio kao ukleta laa... Misli su mi bile potpuno zagluene zvonjavom sa Katedrale Sredovenosti iji su vrhovi poeli da mi se priviaju na horizontu, nisam imao sluha za njene uznemirene i drhtave apate ba onda kad su mi javljali ono to sam toliko eleo uti, i, jasno, Mala Breskva je pomislila je da je ne volim vie...

Tako to ide... Ostavio sam je predugo u onim Opasnim utanjima, u onim tiinama u kojima je Ona svoj jedini sagovornik, i u kojima se o meni definitivno ne pria nita dobro... I tu smo gde smo... Svi znaju za sluaj dva tvrdoglava jarca od kojih ni jedan nije hteo da se skloni sa brvna, ali postoji i verzija sa dva tvrdoglava jarca koji su se nadureno okrenuli, i otili svaki na svoju stranu... Ma, uzalud... Uz ivot se ne prilae uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako ve ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao... Ue u pogrean vagon, sie stanicu pre, ili kasnije... Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto na kom e pristati... Da, razmiljao sam puno o Vremenu, o naem delatu, ali ne o vremenu koje prolazi (ili kroz koje prolazimo), nego o Vremenu koje nas seje po svojoj njivi, nemarno, kao premoreni ratar detelinu iz starog filcanog eira... Mogao sam se sasvim lako roditi i u Ulan Batoru, hiljadu tristo sedme? Na Kordiljerima, narednog prolea. Ili na istoj ovoj obali, ali trideset vekova ranije? Planetom tumaraju Zagubljeni, pogreno iznikli, oajno tragajui za onima koji bi im tako lako mogli biti dragi i bliski, i zaista vie ne znam ta je gore? Promaiti tog Nekog Svog za hiljadu godina i hiljadu kilometara, ili za par decenija i triavih stotinak kilometara... Prokletstvo... Ili za dva sprata? Dvadeset i koju stepenicu... I za nekoliko crno belih kocaka na podu bolnikog hodnika? - Moram biti kraj nje sve dok se ne probudi... Na te iznenada izgovorene rei Hirurg se kooperno trgao, reen da se usprotivi, ali moj pogled nije bio raspoloen za cenjkanje. Tu, nadohvat, besvesna i bleda, leala je jedina ljubav koju sam ikad imao, a u njenoj sedefnoj koljkici pulsirao je mali neverovatni biser, moja neprocenjiva alkica u udesnom Lancu ivota... - Pa, dobro... Ali to bi moglo da potraje... Dugo je bila pod "opitom"... Ogrni neki od ovih mantila... A ja u dogovoriti sa glavnom sestrom... ***** Blagim pokretom sam oterao jato anela sa njenog uzglavlja, i privukao nezgrapnu "kolsku" stolicu blie krevetu... Bilo mi je potrebno par sekundi da se priviknem na potpuno zamraenu sobu, i mnogo vie da se priviknem na to kako Ona izgleda... Obino bi zaspala pre mene, a umela je da spava tako lepo, i voleo sam da posmatram tu oputenost lenje make, i izvesni edni detinji poluosmeh koji se pojavljivao jedino tad... Na prvom od etiri kreveta takozvane "ok sobe", leala je pokrivena do grla, prevrnutih oiju, diui ubrzano, duboko, zastraujue odsutno... Na susednom leaju raspadala se neka nesretna ena, ona je jedina bila budna, i gledala me je tupo, bez izraza, njen pogled me je vukao kao sidro... Anamaria se nije pomerala, glavica joj je bila zabaena preko tvrdog i visokog jastuka, i, ako je sanjala, sanjala je da propada u kakav sivi beskrajni ambis koji se okree kao matica, pokuao sam da prekinem tu moru... - Sanja, ljubavi... Sve je u redu... Tu sam, kraj tebe, ne brini... Dotakao sam isprani beli arav paljivo, vrhovima prstiju, pokuavajui da naem njenu svilenu miicu, ali dodirnuo sam neto hladno i nezainteresovano, kao da sam takao onaj mali jutani dak nabijen peskom, kojim se podupiru dolme uoi poplave... To me je uplailo jo vie, i morao sam da ustanem da bih se, ne pritiskajui je, pribliio njenom licu, ali ni moj nagli pokret nije izazvao promenu u ribljem pogledu ene Pored. Samo je uasavajue "neto" to se mrdalo u providnoj plastinoj kesi na njenom stomaku ukazivalo da je uopte iva... - Anamaria... Eh, ti... Ludice moja mala... OK...

Naravno da mi je jasno da nisam Princ, ah u bajci ba nije precizirano da li se uopte i neko pre Princa setio da poljubi Uspavanu Lepoticu? Pa, da... Taj dripac je moda i uao u legendu naprosto zato to mu se posreilo da naie prvi? ***** Ona se verovatno tano sea na kom smo se sastanku poljubili? Ja, priznajem, ne... Jer svoj ivot sam poeo da brojim tek od tog poljupca, pa nadalje... Bilo je od naeg prvog izlaska milion penala, onih filmskih situacija, pri susretu, u kolima, na stepenitu, ali nekako sam se plaio da je poljubim, slutio sam da bi to moglo da pokvari sve? I bio sam u pravu... Prvim poljupcem, kao tamnocrvenim carskim peatom, u momentu je ponitila haotinu hrpu mojih uspomena, i iz pretenciozne Biografije Mog Momenja prezrivo iscepila sve one stranice na kojima se pominju devojke, ljubav, strast... Koliko samo promaenih tema? Iz jedne naizgled prozaine popodnevne guve nadola je lagano i nezadrivo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem, i tiho se povukla ka tamnoj puini svoje tajanstvenosti... Da... A more ume nemilosrdno da se primiri... Katkad me, eto, oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog... Ali delii Onog Talasa zapali su u svaku boiju pukotinu Ove Stare Stene... I, ma ta da se desi... U meni e zauvek ostati ona so... ***** Naravno da poznajem i Glavnu Sestru... Ne, na grad nije ribarsko seoce na ostrvu u kom se svi znaju, nego Glavna i ja pripadamo jednoj od poslednjih generacija sa legendarne novosadske "trafte", a ta sentimentalna relacija vremenom samo dobija na ceni, kao kierski luster sa staklenim perlama u natrpanom izlogu antikvarnice... Svi se, uglavnom, otud znamo... Smrt lokalnog korzoa, poetkom sedamdesetih, bila je jedan od prvih predznaka da grad polako prerasta granice identiteta, i da nepovratno gubi svoje boje i mirise, svoj ritam i svoje solidne kriterijume... Deavalo se i tad da ulice budu prepune nekakvih neurbanih, nepripadajuih likova, ali po tome bismo znali da je otvoren Sajam, i da je to nedelja kad seljaci dolaze u varo, na daleko poznatu poljoprivrednu izlobu... E, pa... Poslednjih godina Novi Sad izgleda kao da je stalno Sajam... A mi se nesvesno javljamo i onima kojima ranije nismo... Novosaani su poeli da se raduju kad sretnu Novosaane u Novom Sadu, kao nekad, kad smo se pozdravljali jedino negde daleko od kue, u motelu kod Breica, na trajektu za Bra, ili za vreme podnevne pauze u Trstu, kad bi prestali da traimo izloge sa cipelama, da bi panino potraili Vrata Sa Nacrtanom Cipelom... Tako se i Glavna ozarila kad me je videla, i doklizila neujnim sitnim koraiima ruske folkloristkinje... - Ej? Zdravo! Maksina biva ena, sea se? Eh... "Bivi" je valjda najtunija re na svetu? Jadni su oni koji se preko nje objanjavaju... - Pusti sad Maksu... Pamtim te ja i bez tog dripca... Bila je runo pae koje je krenulo da se preobraava u labuda, ali je taj preobraaj iz nekih razloga zastao na pola puta, i Glavna je ostala i-pae-i-labud, u zavisnosti iz kog ugla je posmatra?

Ruku na srce, ja sam je obino posmatrao iz ugla iz kog fotogeninost nije presudna, naime, mnoge devojke deluju perverzno samo na zadnjem seditu motocikla, a ona je nekako uvek delovala kao da je na motociklu? O da, taj cvetno-beli bikini bio je gledaniji nego bilo koji film te sezone... Na alost, osnovni problem Malih Trkastih je to otpleu samo dva-tri neodoljiva leta, dok ih provereni vajarski antitalenat ivot ne zaokrugli po svome, a ta famozna dva-tri leta, ma, sve da ih je bilo i pet-est, daleko su iza nas... - Doi da popijemo kafu... Nee se ona probuditi jo par sati... Deurala ih je nekolicina, lekari bi samo zakukali na vratima, kao ptiice iz sata, raspitali se o pacijentima (ree po imenu a ee po rednom broju kreveta), i urno se vraali u salu. Sestre su portvovano odraivale svaki poziv, grabei kafu sa stoia u prolazu i ispijajui je u trku, kao maratonci, i ne znam da li je kod njih uvek tako, ali te noi se skrivenom kamerom mogao snimiti efektan reklamni spot o "hirurkom", mada bi verovatno delovao nameteno? Jer nemaju nita, sirotani... U nekim Normalnim Dravama i klinci koji se igraju "ika doktora", su bolje opremljeni... Tako smo se prvo dogovorili za jastuk i dve spavaice, zatim je Glavna stidljivo pomenula eer za aj, pa antibiotski sprej (koji bih takoe mogao nabaviti ako imam neku vezu?), mast za vene (unitie ih infuzija!), a eventualno i paketi "braunila", kad smo ve kod toga... Pitao sam treba li jo ta? - Pa... Kad ve pita... Postoji i jedan super lek koji bi joj ublaio muninu od anestezije... Ali... I toga ima samo u onoj novoj apoteci... A uo si, verovatno, ko je vlasnik? Da, uo sam... Jo jedna profiterina iz roda Neprilagodivih, venani kum venanom kumu svog venanog kuma, teme klasinog branog trougla: policija-mafija-biznis... uka se da se na dotinom mestu preprodaju i lekovi iz paketa "Crvenog krsta", ali nije trenutak da na tome kalim svoju principijelnost? Bitno je samo da bakterije koje Anamariji rade o glavi nita sumnjivo ne primete? - Zapii mi, molim te... Uzeu sve, odmah ujutru... Do jutra je ostalo dovoljno vremena da se komotno napie i sonet, a ne recept, ali ona je jo istog asa uurbano poela da ispisuje blanko overeni bloki, i znaajno me pogledala tek kad je krenula da iscepi list... - Samo... To moe da ispadne jako skupo, moram te pripremiti... I preko pedeset maraka, bojim se... I preko pedeset? To je dakle cena Neprocenjivosti? A toliko su otprilike kotale jedne meke "indoorke" za koje sam se oduevljeno zalepio kod "Hubera", pa odustao, posumnjavi da tim patikama bez sumnje neto fali im su tako jeftine? Da, Minhen, pasa iza Marienplaca, ali kad to bee? U nekom od prethodnih ivota? Normalno, dovoljno sam vaspitan da svoj kurs u odnosu na marku ne otkrivam nekom ko svake noi tetoi rasparane ene i prazni "guske" i katetere umiruim babama za platu "od patike i po", nego sam (folirajui strahopotovanje ka pomenutoj cifri), preuzeo papiri kaiprstom i srednjim prstom, kao pincetom, i oprezno ga presavio po sredini... - Hvala ti puno... - uti... Za lek se to ne govori... No, krajnje je vreme da obiem odeljenje... ana! Pogledaj, molim te, s vremena na vreme ovu gospou Nikolin... - opronji... Gospoicu opronji... U stvari... Zato sam to uopte rekao? Pomislivi, valjda, da bi se Mala Breskva durila to je svojatam? Pokajao sam se jo usred reenice, nadajui se da je Glavna ve van dometa mog mrmljanja, ali ona je ipak zastala, radoznalo zavrtela onom utirkanom "manetnom" u kosi, i vratila se naslutivi melodramu... - Gospoicu? Pa... koliko ste vi ve zajedno? Nemoj rei da je jo nisi zaprosio? Nelagodno sam oborio pogled, etiri gnevne sestre zurile su u mene kao nepotkupiva porota, i da su tog asa donosile odluku ne bi mi bilo spasa... - Ma... Ne zna ti nju... Moja Anamaria je nekako... Drukija... Mislim da ona to ne bi volela... - Je li? Misli da ne bi ?

Setno je prislonila lice uz prozorsko okno, napolju nije bilo nieg osim tame, ali tama i jeste idealno platno za projekciju setnih misli... - Boe, da li ste vi mukarci stvarno tako glupavi, ili se samo pravite? Eh... Svaka ena ezne da bude zaproena... Svaka, veruj mi... Sestra ana i ona kratko oiana Sporedna Sestra udno su se pogledale, i taman sam se zapitao vai li gornje pravilo i za lezbose, kad je Glavna uzdahnula onako kako to niko sa adamovom jabuicom ne bi uspeo izvesti, i postavila sve na svoje mesto... - Ali ne samo zato da bi se udala poto-poto... Ne, zaista... Jasno, i ono "da" i "ne" imaju odreenih drai, ah... Najslae je, u stvari, to saznanje da je nekom stalo... I da si od onih koji mogu i da biraju... Taj gest te uini vanom, ovee... Uh... To ti stoji bolje od najbolje frizure... ***** Mali odbojni neurohirurg izgledao je kao da mu je lino Dr. Mengele mentor... Uetao je nadmenim esesovskim korakom, arijevski odmerio bolniare i mene, i prosto me iznenadio progovorivi bez nemakog akcenta... - to gledate ovu barabu? Na izdiuem crno-belom ekranu Predsednik se besno kostreio, momci su mu ve ukinuli ton, a Neurohirurgov prezrivi komentar kao da ga je jo vie zajapurio? - Pa, nema nita drugo, doktore... ekamo noni program... Bolniar me je silom dovukao u njihovu improvizovanu menzu, ali na tunkanje iz plehanog posua ipak nije uspeo da me nagovori. Suterenom se irio neki nesnosni, nesvakidanji smrad, i ak ni objanjenje da je to "samo gangrena na starom kloaru kom nema spasa, pa od sino zaudara u hodniku ekajui vozilo koje e ga vratiti u zavod za nemona lica", nije mi otvorila apetit... - ta to smrdi? - Onaj matori... - Jo je tu? To je bio sav njegov komentar, pomno se udubio u pokrete i mimiku lika na ekranu, oito procenivi da bi Nakostreeni mogao biti njegov pacijent pre nego gangrenozni dedica? - Da... Tipino... Manina faza, ponovo... Nauvi dijagnozu, Bolniar je munuo kolegu, i bre-bolje navukao Onu uvenu Blentavu Baku Masku, svestan da se katkad samo glupim pitanjima moe doi do pametnih odgovora... - Stvarno, doktore, vi ste komije s onima u ludari... Pa mo biti da ste uli od koga... Je I' istina daje On malko... izika? - Ne lupaj, Vlajko... Her Doktor je odbrusio ne okreui se, i nije mi delovalo da e vie ita rei na tu temu, ali Bolniar nam je iza njegovih lea samouvereno namignuo da se strpimo, i zaista... - Ne moram ja "da ujem od koga*'... ta ti misli, da sam ja svoju diplomu dobio na tomboli, a? Sve se to lako vidi, moj drue... Samo treba znati gledati... Vlajko je pravio impresionirane face, Kolega mu odmahivao da prestane, a ja sam se pritajio u desnom uglu doktorovog vidokruga, ne elei da ga prekidam ... - Za vas je svako "izika"... Gluposti... Ovaj ovek je depresivno-manian... izofrenija je neto sasvim drugo... Osvrnuo se (zamalo zatekavi Vlajka izbekeljenog), i hladnim ultrazvunim pogledom pokuao da utvrdi koliko smo Pouzdani, mada mislim da nema nikog pred kim taj superiorni oveuljak ne bi rekao ta ima da kae... - Zna ono kad se nigde ne pojavljuje, a vi govorite: Au, genije, puta ih, neto veliko smilja? E, onda je depresivan... Obrati panju kako oblizuje usne? To je od sedativa, oni jezivo isuuju sluzokou... Na televizoru su konano preli na "ostale vesti", pa nam se Her Doktor mogao potpuno posvetiti, na ta su se ona dva spadala umirila neprirodno, kao klinci kad se nastavnik naglo okrene od table... - Mnogo je gore kad je manian... To je ono kad mlati na govornici, pravi mitinge, silazi medu radnike... A sve ostalo je samo prelazni period... Kao neko kratko i hirovito prolee izmeu zime i leta...

- Znai, iz je? Mislim... lud? Neurohirurg je nervozno odmahnuo rukom, pokazujui da ali to se uopte uputao u diskusiju, i jednim neoekivanim vikinkim manirom obrisao dno tufnaste erpice koricom hleba... - Ma... Ne moe se na to tako gledati, Vlajko... Po toj logici, moda smo i mi ovde ludi... Moda i jesmo... Ali bar nismo Predsednici? - E pa, ja nisam lud, doktore, imam dokaz... Ja sam sluio vojsku... A oni su svi "osloboeni"... to ne uvedu obavezan lekarski pregled i na ulazu u skuptinu? Tu bi ih pola otpalo... Joj, da vi kako bi zvrjalo prazno... Ko bircuz utorkom... udnom podudarnou, kao slajd na kongresu psihijatara, na ekranu se u tom asu ukazala ogromna glava samozvanog vojvode. Vlajko se uzvrpoljio i pogledao ka Her Doktoru, ali ovaj to nije registrovao. U filmu Dr. Mengele & Mr. Viking ponovo je prevladala pedanterija, i on je ve uveliko sterilizovao svoje tanune prstie vlanom maramicom... - Evo ga i ovaj, doktore, ta kaete? "Vojvoda"... Kolika je onda tek glava u nadvojvode? Neurohirurg je samo nezainteresovano prevrnuo oima i nastavio svoj higijenski ritual, to je bolniara pomalo i uvredilo? - Uf... Nemojte mi sad kasti da ni on nije izika? Pa, ako on nije, ko je? - E, pa... Ni on nije... I doktora je itava stvar poela da zabavlja, u stvari, izgleda da ga je zabavljala od samog poetka, njih dvojica su po svemu sudei uigraniji tandem nego to se u prvi mah ini? - Ovde imamo kolski primer psihopate... Zatvoren krug... Zato je on tako sugestivan... Da sedne njim za sto i slua ga pola sata, rekao bi: sveca mu, ovaj i ne misli tako loe? To je zato to ne lae... Jer on trenutno stvarno veruje u to... Titoizam, Anti-titoizam, Velikosrpstvo... ta mu ve naie... Ako mene pita, za sve bi bilo najbolje da to preprealta na makrobiotiku... - E, nazdravlje... Pa ima li uopte izika na ovom svetu? Na to se ak i Her Doktor saaljivo nasmejao, i potapao skruenog Vlajka uteno, gotovo prijateljski, nastavljajui u njegovoj intonaciji... - Ta, ima, ne vodi brigu, ima ih kolko oe... A oni su na alost najopasniji... Agresivni, zlopamtila, esto vrlo inteligentni... Evo, kogod se pojavi u vestima, i ovaj vojvodin posilni, na primer, taj je deko, na, ovdanji... Sasvim sluajno znam da ima uredno otvoren karton kod doktor Stevina... Ma, ta karton? Ima taj celu svoju fioku, moj bato... Ne elei da otkrijem znatielju, zavirio sam ka ekranu suvie pristojno, i naravno zakasnio, na njemu se ve kezio sportski komentator, definitivno pre blesav nego lud? Her Doktor je upravo prolazio kraj mene, iao je ka vratima provokativno sporo, prosto ikajui Vlajka da ga pita jo neto, i vidno se zbunio kad sam umesto dotinog to ja uinio... - Doktore... Pa to to neko negde ne objavi? Ispao je iz ritma svojih koraka, za kaznu me udostojio samo poluprofilom, i akademski se nakaljao, podeavajui na taj nain volumen i tonalitet glasa na "zvanino obraanje"... - Malo je komplikovano, znate... Postoji itav niz delikatnih okolnosti... Od gole etike do sudske medicine... Nemamo mi pravo na to... Otiao je ipak za nijansu pognutiji, uznemirio sam ga, mada nisam hteo... Pustim hodnikom njegovi koraci utiavali su se kao koraci zatvorskog straara, usporili, pa potpuno nestali... A onda, iznenada... Zauli su se ponovo, kolebljivo pa sve odlunije, i dramaturki se pojaavali uinivi da se okrenemo ka vratima daleko pre no to se on ponovo pojavio na njima... - Ma, ta priate, ovee? A gde bi se, uostalom, to i moglo objaviti? ***** Te noi sam joj outao najlepe rei koje znam... Jednom je rekla da bi sve dala da uje to to outim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na niijoj zemlji izmeu devet salaa, u fantazmagorinoj oazi koja se u Sahari ita privia samo onda kad se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije polo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...

I tako, obino u nekoj vedroj noi, roj Neizgovorenih Rei nepovratno odbegne iz konice misli, i u potrazi za novim mestom sumanuto pokuava da otkrije preicu do najbliih zvezda, ali zna se, jo niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo... I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropotavaju, Vetar probere najlepe, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastuie, i neno provue finu etku te velike kronje kroz svoje kose... I Neizgovorene Rei ostaju da trepere u liu starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom eljiu od jantara... "Zauvek?", pitala je uplaeno... O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji... Jednog dana, dakako, strovalie se i to stablo, oprljie ga Oluja enluei gromovima nad ravnicom, sloie se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Rei, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko e ga znati? Ali naiie erga tog leta, i to ne Mekari ili Dambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirai Tunih Oiju, praeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i jo izdaleka, uspravivi se u sedlu, primetie u gustoj travi naroitu ravastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlina viola? I, vie nego dovoljno godina kasnije, moda neija, moda proseda, moda bez ikoga, ti e ugledati belog leptira na jorgovanu, i irom otvoriti prozore mamei ga da ti sobu oprai polenom i proleem. A ulicom e upravo prolaziti mali Cigan sa violom, videe samo drozdovo pero na eiru kako promie za imirom, i zaue Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slua, a godinama je zna... I zaplakae, istog asa... I najzad shvatiti kako sam te voleo... ***** - Tu si... Jedini. ..A... Bebica... Mili moj... Tako je Glavna i rekla: sad e se ona buditi. Ne: sad e se probuditi, nego: sad e se buditi. Pa tek onda zaspati mirno. I spavati satima, do jutra, i due... - Sve je dobro ljubavi... Otplivala si malo predaleko od obale, nevaljalice jedna... Hajde, pajkaj... Odmori se sad... Osetio sam da pokuava da izvue ruku ispod pokrivaa, ali ja sam tu ruku ve kriom milovao, i znao sam tajni prolaz do nje... - Mili moj... Ne idi jo... Bojim se... Dokle e ostati sa mnom? O, blaenog li bunila... Nee je valjda proi tek tako? - Pa, ne znam... Tridesetak godina po mom proraunu, Mala Breskvo? Sve preko toga e biti isti bonus.

Znao sam da ni to nee biti moj dan... Od ranog jutra sam poeo da ga izdravam kao kaznu, i ve u pola osam bio sam spreman da ga na nevieno trampim za najgluplju kinu no koju mi ponude... Vuglio sam telo uz stepenice kao dak cementa, i malaksalo ga tresnuo na prvu slobodnu stolicu koja se ukazala u stanu. U mislima mi je lagano curila pica upravo zavrenog bolnikog filma, i na njoj krupno i sitnije ispisana imena junaka i epizodista Deset Najteih asova Mog ivota... Prvo sam, ispunjavajui obeanje Anamariji, svratio do Gospoe opronji (gde se razgovor sreom sveo na anketu u kojoj je moj zadatak bio jedino da zaokruujem "da" ili "ne" kao odgovore na njena pitanja), zatim sam meu potom zatekao nalog "da hitno i bez odlaganja predam putnu ispravu u sobu tu i tu gradskog sekretarijata unutranjih poslova", i konano, na "sekretarici", mucavu i punu treme poruku Grujinog matorog, da se javim im stignem, bez obzira koje vreme bude... A bilo je krajnje vreme, meu nama budi reeno... Krajnje vreme da se istuiram i legnem... Na nesreu, morao sam izabrati samo jedno od ta dva, a im kaem "morao", znai da tu i nije moglo puno da se bira. Mirisao sam na lekove kao sandue za prvu pomo... Gurnuvi nogom vrata kupatila, ugurao sam izvesne kontaminirane detalje rublja u mainu vrhom prsta, oprezno, kao drkom metle, i dugo zumirao prskalicu tua pokuavajui da provalim onaj izvikani trik Hikokovog kamermana? Bilo mi je potrebno desetak minuta da se obuem. Mislim da bih tog jutra i glupu drvenu lutku iz izloga obukao lake nego sebe? Nateui se s tesnom majicom kao s gnjurakim odelom, nesportski sam progunao i neto na raun Boga i njegove pristrasnosti, ali, setivi se Hirurgovih reci "da smrtnost kod Takvih Operacija varira od ezdeset do sedamdeset odsto", brzo sam se posramljeno osmehnuo Nebesima... Ne, Bog je prema meni bio prilino fer, sve u svemu... Imajui u vidu, dabome, kakav On ve ume da bude? Priredio mi je par sitnih pakosti u ivotu, OK, to mu nisam zaboravio, ali ini mi se da je i to uradio vie reda-radi, isto da ima neko pokrie ako mu naie inspekcija? Nije njemu lako... Svi se mi ponaamo kao da smo mu sinovi jedinci, razmaeno moljakamo i palimo svee i za poslednju glupost, a Ljudi smo, to je najgore, i da bi jednog od nas usreio, mora bar trojicu drugih da unesrei, prosto mu se divim to je s nama izdrao tolike godine... Dakle, ako se do sutra sam negde ne oglasi da kao teroristika organizacija preuzme odgovornost za sve ovo to mi se deava, ja ga neu teretiti... Recimo da je to samo jo jedna od onih jeseni kad ti ba ne ide... Ni prva ni poslednja... I bitno da nije prva od poslednjih... Sve drugo emo nekako pregurati? ***** Ve etrdeset osam asova Gruja se vodi kao "nestao"... Rodbina je preko veze saznala da autobus koji je prevozio Mobilisane Dobrovoljce jednostavno nije stigao tamo gde je trebao stii, ako iko uopte i zna gde je trebao stii? - Zna ta sam hteo da te zamolim, Petra? Ti si dobar s tim edom... Mislio sam da bi on moda mogao da doturi naoare naem Zlatomiru? U onoj urbi otiao je sa kontakt soivima, a sve neto mislim naoare su ipak naoare, jel'? Njih ne moe izgubiti pa sve i da... Izgubi glavu? Slutim da je i Vesi Grujoviu, penzionisanom otpravniku vozova, palo na pamet isto to i meni, poto je svoju poslednju re progutao sa gaenjem, kao da mu se plesnivo zrno potkralo u zdravom grozdu? Naao sam ga na parkingu, u sakou rasparenom od pantalona, bez kravate na beloj do grla zakopanoj koulji, kao da je ve u alosti? Za razliku, glas mu je bio potpuno svakodnevan, ree da kree u Bogojevo da se raspita na licu mesta, i zvuao je pre iznervirano nego brino, kao da mu je sin ostao negde u kvaru sa automobilom pa usred noi probudio tatu da ga lepa... - Gordana je sa decom kod njenih, u Petrovaradinu... Pa se ti nai malo oko radnje... I, vidi s tim tvojim drugarom, molim te... On e sigurno znati ko moe da posreduje oko zamene zarobljenika... - Naravno... Odmah u ga potraiti...

A tu Vau Generaciju nikad neu ukapirati... Zar je sad stvarno od svega najvanije pedantno privrstiti glupi "sigurnosni pojas"? - Pa, dobro, onda... Da krenemo mi lagano... Na mestu suvozaa, takoe propisno upetljan, ve se mekoljio Grujin ujak, jedan demekasti pedesetogodinji Sremac, etrdeset pet godina stariji od svog mozga, koji je pre polaska vozila ipak nekako reio sloeni zadatak sputanja prozorskog stakla... - Jesi /' vido, sine? Kakav maler... Zar ba na Zlatko ve prvi dan da nestane? Sreom, stari Grujovi se patio sa kvailom podigavi buku kao da polazi "boing 747" a ne "lada-samara", tako da sam mogao odgovoriti Ujkici mirne due, bez bojazni da e me razumeti... - Da, moronu... Maler je prava re... Svima bi nam bilo neuporedivo lake da je nestao tek posle nedelju dana... ***** Da edu Fantoma svako moe nai na istom mestu u isto vreme, verovatno bi ga zvali eda alter, a ne eda Fantom? Sekretarica "stranke" zaglavila je noge ispod pazuha, kao take, ali nije bila moj tip. Folirajui zauzetost, pretvarala se da upravo trai neto izuzetno vano na kompjuteru, ali odmah sam provalio da u stvari idealno nagnutu tastaturu koristi za suenje laka tek nanetog na nokte... - Bilo bi najbolje da odete do taba... Tamo e znati da li je Kapetan na poligonu ili je na ratitu... Adresa koju je navela nije mi puno znaila. Jo jedan srpski vojvoda? O, sva srea da Srbija ima vie vojvoda nego to je imala komunista, i vie Junaka nego to je imala Heroja, pa sve te promene naziva ulica mogu bezbolno da se izvedu... - A zna li gde je to, lutko? Kako se pre zvalo? Podigla je obrve, i ukoenim dlanovima sabila plast ute kosurdae izronane kao detelina oko ernobila. Ta glavica je bila tako prazna da sam zagledavi joj se u oi mogao razaznati koji je datum na kalendaru iza njenih lea... - Joj, nemam pojma... Znam da odem do tamo, ali ne znam kako se taj deo grada zove... To biste ve morali pitati nekog odavde... Jest'... Lako je to rei... Ali kako sad Ovde da naem nekog Odavde? ***** Srea moja da nisam razglednica... Veito bih lutao po Novom Sadu sa svim tim starim adresama na sebi... Neki Mirko Domac, drugi golman, bio mi je cimer one polusezone kad sam igrao vojvoansku ligu. Tog deka, prepametnog da bi postao fudbaler, pamtim preteno zagledanog u staklo akvarijuma po kom su plivali pejsai ravnice, u autobusu je uvek sedeo do prozora, sa knjigom koju bi skrivao kao dnevnik im neko pokua da zaviri u nju, i njegove udne opservacije potpuno su ga odvajale od kartaroa i alkosa iz desperado-ekipe sa cininim imenom "Radniki"... "Radniki", ovee! O igraima da i ne govorim, ali ak ni iz uprave tog tima niko se u ivotu nije latio alata teeg od vadiepa ili tikvenog keca... I naravno da su prema Mirku Domcu svi bili krajnje podozrivi, ne samo zbog knjiga i fakultetskih ambicija, ve i samim tim to je i po tri reenice u nizu umeo da sastavi bez imenica i glagola vezanih za seksualne delatnosti... Jednom smo tako izlazili iz Paneva, ini mi se, onamo u pravcu Kovina, iz jesenjeg sumraka izronile su olupine nekih sumornih kockastih zgradurina sa tinjavim prozoriima, i ja sam se glasno zapitao ko tu ivi? "Pa, Hajdovi...", odgovorio je iz cuga. "Doktor Dekili ive u kuama sa crvenim krovom i dimnjakom. Aovde ive Hajdovi..." E, pa...

Na tab privatne vojske Kapetana ede nabasao sam dakle Negde Tamo Gde ive Hajdovi, u sivom soliterskom getu na krajnjoj periferiji grada... Usput su mi, dodue, slikovito objanjavali da skrenem "kod jedne zgrade sa roletnama", ili "da pratim autobus do malo uvuene trafike koja ne radi pa onda produim pravo", ali pomislio sam da je pametnije jednostavno potraiti parking sa najbenjim automobilima, i nisam puno pogreio... Spolja je to mesto delovalo kao polunaputena baraka, a iznutra je delovalo kao skroz naputena baraka... Nije bilo zavesa, nehumano je zaudaralo na onaj ugljenisani pepeo iz pepeljara, a ispod ulatenih izguvanih zastava na zidu nalazio se jedino zastareli pisai sto sa odgovarajuim telefonom, oko kog se grupica Identino Oianih okupila kao oko prvog radio aparata... - Ko ti treba, prijatelju? Na tu dozu neljubaznosti sam otprilike i raunao. Oni matovitijii bi taj manir moda nazvali i Oprez, ali, ruku na srce, re je naprosto o Nevaspitanju... - Treba mi Fantom... Rekoh ve da njega malo ko sme tako da oslovi, i oni su kao po komandi pogledali u krupnog pavijana sa tetoviranom nadlanicom, tako da vie nisam morao da se priseam inova da bih odgonetnuo ko je medu njima Glavni... - Dobro... a to? Ti i on ste neki prijatelji? - Recimo da jesmo. Ja sam ga venao kad se enio drugi put... - Sa Marinelom? - Ne... Nego sa onom Holanankom... Mislim da je dotle nameravao da me odradi, ali signalna lampica mu je nakratko zasvetlela u pogledu, i tek tad mi se obratio i sa malo potovanja... - Je /' tako? A da nisi ti moda onaj... kako bee... iz "Panonija-ekspresa"? - Pa... Bio je to "Polonija ekspres", u stvari... to i nije tako vano... No, edi je oito bilo itekako vano, im Ksena nije jedina kojoj je priao o fatalnoj noi "kad sam ga zaduio do kraja ivota"? Priznajem da Pavijana nisam mogao da pronaem u svojoj kartoteci, ali bilo mi je jasno da je prilino blizak sa Fantomom, jer moj drug negativac ba nije od onih koji svoj ivot recituju po kafanskim stolovima... - Nadam se da i ja mogu pomoi? Kapetan je trenutno u Italiji... I zadrae se neko vreme... Bila je to odurna la, koju je on samo jo vie naglasio izgovarajui je tobo u poverenju. Kapetan naravno nije mogao ni da mrdne "preko", na njegovom kompasu ve dugo Subotica i Vranje obavljaju funkciju severnog i junog pola... Preutavi to prihvatio sam prijateljski pruenu ruku, tetovaa je bila staromodna i naivna, ali onaj ko je imao posla sa Tetoviranima i po tome moe da zakljui radi li se o Veteranu ili o bezopasnom Pomodaru... - Pa, u pitanju je jedan na dobar drugar... Zna ga eda dobro... On je, kako se to kae "nestao" na frontu... Pa sam doao da vidim ta moe da se sazna? Strpali su ih u kasarni u autobus, i tu im se izgubio svaki trag... Ve vie od dva dana... Dovraga... Tiina koja je nastala nikako mi se nije dopadala? Dovoljno sam odrastao da znam da se najgore vesti najlake saoptavaju utanjem... - A... to ti je bio neki ba dobar drugar? Bio? Otkud sad taj perfekt? Verovatno Pavijan jednostavno nema veze sa gramatikom, nita strano? - Kum, ta da ti kaem? Zajedno vodimo radnju... Odrasli smo u istom kraju... I ponovo Ona Tiina... Neto su se dogovarali hladnim pokerakim pogledima, uzalud sam prislukivao taj razgovor, za mene tu nije bilo razgovetnih emocija... - Eh... Kako da ti kaem? Ispala je teka glupost... Neka dileja od ofera ih je istovarila usred minskog polja... To mora biti daje to? Naksino, momci su se sluajno zatekli u blizini... Pavijan je oima pokazao ka dvojici iza sebe, ti navodni svedoci pomno su sluali ta on govori, ali nisu pokazivali nameru da se ukljue u priu... - A to su sve bili jadni rezervisti... Amateri... Uhvatila ih je panika... Nekolicina ih je odmah pala, a neki su se smrzli, to ih je spaslo... Ali onda se iz umarka pojavio jedan u vojnikoj uniformi, i

pozvao ih rukom... Navukao ih sasvim blizu, pa pokosio mitraljezom... Kau da ih je jako puno stradalo... I... gotovo? etrdeset godina su nas Drugovi drilovali "ratnim spektaklima" navodei nas na Sve Ovo, i Pavijan je oito poput veine odavno izabrao koji e lik glumiti, ali meni se to nikad nije primilo? Ja sam oduvek eleo da zaigram u jednom sasvim drugom filmu, u nekoj bezveznoj limunadi "iz ivota mladih", sa puno kolora, muzike i cmakanja... - A ostali? Njih su Hrvati zarobili? - Koji crni Hrvati? Nema tu Hrvata... To je s ove strane, burazeru, barem dvadeset kilometra od fronta... Poeo je da pokazuje prve znake nestrpljenja, ali oseao sam se kao da se cenjkam oko Grujinog ivota, i bilo mi je potpuno svejedno ta misli Neki Tip Sa Istetoviranom Zrikavom Sirenom Na Nadlanici... - Kako nema? Pa otkud onda minsko polje? I onaj luak sa mitraljezom? Priao je i spustio mi ruku na rame, malo smirujui situaciju, a malo me i usmeravajui ka vratima... - Ih, otkud, brate? Ko zna? Neki seljak stavio mine da mu tenkovi ne idu kroz kukuruze... A onaj luak, ko e ga znati? Tamo i nema normalnih... Mnogo je sve zapetljanije nego to se ovde predstavlja... Zastao sam jo jednom, ali bolje da nisam. To ga je samo podstaklo da mi kae ono to je odmah hteo, i kao da je odahnuo zbog toga? - Sluaj... Puk'o je on, prijatelju... ao mi je, al je tako... Nema tamo nikakvih "nestalih"... Puk'o je, pomiri se s tim... ***** Smrt je iskusan igra... Za sve ove godine nije joj polo za rukom da me zaplai, a onda je to izvela dvaput u istom danu. Nije joj puno trebalo da shvati da je primeujem tek ako se muva oko Nekog Meni Dragog? Prethodne noi, nosei Anamarijine stvari do automobila, odjednom sam video sebe kako odlazim od sveeg groba, i ta silovito napucana lopta straha naas mi je izbila vazduh iz grudi, ostavivi me bez daha na pustom bolnikom skveru. Jedva petnaestak sati kasnije, drei u ruci futrolu sa Grujinim naoarima, ponovo sam imao oseaj da drim burmu skinutu sa ruke mrtvaca, samo to je ovog puta To bilo daleko odreenije i mirnije, i nikako nije prolazilo... Umiru li pomalo i stvari sa svojim vlasnicima? ta je sve prolo kroz naoare Zlatomira Grujovia? Koliko svetlosti i mraka, koliko brojeva, slova, razmazanih panorama i jasnih minijatura? Koliko gadosti i lepote? Na esti roendan doneo mi je zeca u bukastoj kutiji od cipela. Dotad nisam znao ni jedno dete sa naoarima, i moda mi se zato inilo da on gleda vie od ostalih? Dvorite je vrvelo od zeia, klinci su znali da sam od Tete ve dobio jednog utog, pa su mi svi redom poklanjali Drugara Za Jadnog Zeku Koji Nema S Kim Da Se Igra... Do kraja ih je bilo ak osam, ini mi se, i svi ti kunii su samo upadali u njegove naoare, kao u maioniarev cilindar... Iste jeseni Te Naoare su pole u prvi razred. Pa onda: Isa nosi seno. I triput tri su devet... Rudnici "Kreka". Seljaka buna. Meridijani i paramecijum... DonKihot... Tera est stela... Peti Euklidov postulat... Nedeljom u est, najee u "Zvezdi" ili "Narodnom", projektor je samo odbijao slike o platno, da bi ih povratnim srebrnim snopom ulivao u Te Naoare... Bu Kesidi i Kid. Klod Lelu. Ludi Stric u kronjama Amarkorda... Kviz i serija... Monti Pajton... I prvi osipi blede boje po sivilu televizijskog ekrana...

Onda su Te Naoare pronale "Let it be" na vrhu top liste "Bilboarda". I Grujino ime na vrhu liste primljenih na fakultet... Pa su upile sva velika i mala slova iz knjiurina kojima normalni ljudi ne znaju ni naslove... Dijalektiki materijalizam. Imaginarna varijabila. Sredstva za rad i orue za rad... I ne seam se tano godine, ali tu negde su se Te Naoare i tiho kucnule sa naoarima lepukaste Gordane Strugar, nazdravljajui njihovom prvom poljupcu. I kao verni psi ekale na komodi u prvoj branoj noi. I zamaglile se jednom, pa jo jednom, na kapiji novosadskog porodilita... A zatim su ponovo itale bajke o uspavanim i probudenim.Virile kroz vizir fotoaparata na priredbi u zabavitu. I patile se sa malecnim voriem na gumici, leei nogu lutke zvane Anabela Li... ta je sve prolo kroz naoare mog prijatelja? Koliko potanskih uplatnica i tajnih recepata za perkelt, koliko stihova i besmislenih novinskih lanaka, koliko semafora, ablendovanja, neitkih titlova i blistavih zlatarskih izloga? Koliko samo nenosti i Onog Drugog? Moe li to sve zaista izbrisati Neka Dileja Od ofera, tek tako, pritisnuvi konicu na pogrenom mestu? Puk'o je? Da se pomirim s tim? Ne, Pavijane, ne pada mi na pamet... Jer kad bih se pomirio s tim, posvaao bih se sa svim onim u ta sam ikad verovao u ovom ivotu... A i bez toga sam u prilinom sosu... ***** Jednom, pre dvadesetak godina, osetio sam neodoljivu elju da iamaram svog oca... I do danas me to nije prolo... tavie, saznanje da je on taj koji potpisuje pozive za moje "vojne vebe", i alje mi miliciju na vrata, uinilo je ostvarenje mog mladalakog sna sasvim realnim? - Nemoj, duo... Barem ti budi pametan... Pa, zna kakav je on? Naslutivi zlo jo u mom telefonskom izlivu besa, Mama je otvorila pre nego to sam zazvonio i moleivo se postavila ispred, ali ona je krhka enica, sklonio sam je u stranu jednom rukom, kao pletenu batensku stolicu... - Sve je u redu, kevo... Nije ga bilo ni u dnevnoj sobi ni u trpezariji, ali stanovi u novogradnji su takvi da se u njima ni Hudini ne bi istakao u igri murke.. - Gde je genije? Probao sam vrata kupatila, i laknulo mi je kad sam video da nisu zakljuana. Ne zato to ih u tom sluaju ne bih mogao otvoriti, nego zato to bi me jo jednom osramotio da se zakljuao unutra... - O? Zdravo, sine... Bio je uplaen, naravno, ali to je njegovo prirodno stanje... Gledao me je sa svih strana iz ogledala trostranog toaletnog ormaria, nasapunjan i sa brijaem u ruci, ocenio je da je pametnije da se ne okree, i primirio se kao guter na vinogradskom meau... Boe, zar je to onaj Strani ovek koji je godinama pokuavao da otkrije ta volim, da bi to mogao da mi zabranjuje? Ovaj dedica ovde? Bela atletska majica otkrivala je vrh povijenih pegavih leda i ramena koja su podrhtavala od straha, osetio sam kako u meni bes naglo devalvira u saaljenje, i bilo mi je jasno da e se i ovog puta izvui... - Idi, bre, Risto... Budalo jedna nesretna... Klonulo sam se razapeo o tesni dovratak, bilo mi je pomalo kilavo zbog majke, ali ona je ostala na servilnom odstojanju prave Balkanue, i ponadao sam se da bar nakon duge tiine koja je usledila nee postaviti Ono Pitanje koje mi jedino i postavlja poslednjih godina... - Jesi li gladan, miico? Ne vredi, eto...

Poeleo sam da i njoj odbrusim neto prigodno ali znao sam da nemam prava na to, viamo se isuvie retko da bih ispunjavao bonus za Male Porodine Vulgarnosti. No, i pogled koji sam joj uputio oito je bio dovoljno grub da je uvredi, im je Guter na njega konano reagovao, iznenada trepnuvi u ogledalu? - Kako se to ponaa prema majci? Trgao sam se i priao mu korak blie, a arhitekte koje su projektovale solitere krajem ezdesetih znaju da to u stvari znai da sam mu priao jako-jako blizu... - Ti ba ne zna ta je dosta, frajeru matori? Ne misli da si dovoljno trgovao mojim ivotom? Poeo je da uvlai glavu kao kornjaa, ali oklop njegovih ramena pokazao se preuzak za toliku glavu. Izgleda da sam s njim na ovaj nain trebao razgovarati jo jedanaestog juna devetsto sedamdeset i neke, kad me je u dogovoru sa svojim vajnim prijateljima iz Vojnog Odseka na prevaru poslao u vojsku? - ta ti je... zaboga? - Ajde, ne pravi se blesav... Zna ti ta mije... Deaci ginu da bi vi samozvani heroji opravdali svoje gratis-ivote... Boli tebe to je i Gruja verovatno zauvek nestao negde na frontu... Sve bi nas ti prodao za tu svoju poniavajuu penziju... ***** Imao sam straan plan... Klub je nas trojicu osamnaestogodinjaka na sezonu ustupio "Radnikom", kako se to onda radilo, i ja sam svetski odigrao kvalifikacije za drugu ligu... etiri pogotka na etiri utakmice. Tri devetke i osam zarez pet. etnja u gol na naslovnoj "Sportskih novosti"... I normalno, odmah su po mene poslali "mercedes" i Acu Prevaranta, on je bio zaduen da vrbuje klince i obrlati ih na desetogodinji ugovor, ali vrsto sam reio da nita ne potpisujem... U to vreme igrai su mogli u inostranstvo tek sa dvadeset i osam, i zamislio sam da se stisnem, odigram koju godinu kao amater, uguram ga "Hajduku", "Zvezdi" ili "Partizanu", pa kuc-kuc na prozor "Real Madrida"... Prvo su nudili "sve po propisima". Pa garsonjeru. I kafi, za koju godinu... Na kraju su i Matorog upregli da me ubedi, ali tad sam ve uveliko bio rezistentan na njega. A onda je stigao poziv za vojsku, samo tri dana pred polazak, i bio sam dovoljno naivan da se ba referentu koji odreuje regule poalim kako je to neregularno. Upisao sam faks na brzinu, to je u to vreme bilo lake nego danas, ali bilo je prekasno za odlaganje. U inat nisam traio pomo od Kluba. Znao sam da su to oni i zakuvali, ne bi li me naveli da potpiem... akovec je ipak bio grad po mojoj meri. A i Major Selec, fanatik malog fudbala, komunista od kog ni biskup nije bolje znao crkveni kalendar. Svaki svetac i kirbajn bili su nai. Nema mesta u Meimurju u kom nismo igrali... A to su predeli skladnih suprotnosti... Ulice ravne a curice pune krivina. ae zamagljene a vina bistra. Tamburai ratrkani a stolovi spojeni... I nijedan birta nije traio da mu platim. Ni jedna uiteljica da je enim. I ni jedan deurni da mu pokaem dozvolu za izlazak... Ali blagostanje ima svoju cenu... Mene je, na primer, kotalo tetive... Tereni su bili betonski, tvrdi, ni ilkani iz seoskih timova nisu bili puno meki, a Pravi Igrai uvek igraju u patikama sa najtanjim onom, zbog oseaja i rolanja "tabanom", da sad ne objanjavam puno... Iz kasarne sam, uglavnom, kui otiao antajui... Doktor je rekao da moram mirovati godinu dana, a bilo mi je jedva dvadeset. to me danas neko ne natera da mirujem godinu dana? Onda nije bilo ansi da se to izvede... Pokuao sam posle osam meseci, pa se ponovo povredio, pauzirao jo est, i tek tad se konano "vratio"... Ali vie nita nije bilo kao to je bilo. Postao sam samo Jo Jedan Od Momaka Kojima Je Do Toga Jako Stalo. A u tome ve nisam bio najbolji...

Ulazio sam nekoliko puta kao zamena, malo na levo malo na desno krilo, trener je bio Kamenjar i nije me voleo, a znao je da je to najbolji nain da upropasti igraa... Na prolee su me opet "ustupili" u drugu ligu, ali nisam se ni pojavio na prozivci. Moja generacija okupljala se u Argentini, daleko, predaleko, ak ni snovi vie nisu dobacivali do tamo. A moda je mali Mario Kempes dobio "buba-maru" za jedanaesti roendan iste godine kad i ja? Moda je Karl-Hajnc Rumenige igrao za kolu neke iste kine subote, u neko isto vreme? Ili Tigana? Gaetano Sirea. Nadobudni "Doktor" Sokrates... Kako bih im objasnio zato me nema? I da putujem na gostovanja najdalje do Trebinja ili do Bugojna? Nisam mogao da smislim izgovor ni za sebe, a kamoli za druge. I, kad su se u Klubu setili da me suspenduju na dve godine, bilo je prekasno. Ja sam njih ve uveliko suspendovao za sva vremena... Par meseci kasnije Aca Prevarant mi je u nekom drutvu rekao kako je prava teta to sam u najgori as otiao u vojsku, pokidao sam mu sva tri zlatna dugmeta dograbivi ga za blejzer, ali on se kleo da Klub s tim nije imao veze i da je sve smislio i izveo moj matori, ubeen da e me "vojska malo nauiti pameti"... - Jesi li mi ti smestio onaj poziv? - Na neki nain, sine. ..Ali... Nisi me valjda zbog toga probudio? Pa to je bilo za tvoje dobro... Sledeeg jutra preselio sam se kod Tete, i nikad vie nisam prenoio u domu svojih roditelja... A njega otad objanjavam iskljuivo kao Mua Svoje Majke... to svi neupueni smatraju odlinim fazonom... Poznato je da se u crnomanjastoj familiji moje majke Emotivni raaju rede i od Plavookih, a i ti retki sabijaju svoje oseaje, deformiu ih, kao one Kineskinje koje od detinjstva nose male drvene cipele, da bi im stopalo izgledalo navodno lepe... Na vest o Grujinom nestanku samo je malo dotegla svoje freskoliko lice i lagano oborila pogled. No, ona ionako ve godinama izgleda kao da nekom izjavljuje sauee... Keva je dobra ena, ja to najbolje znam... Ali znam i da mi ne bi bilo nimalo drago kad bih uo da je Grujina stara bez suze i bez rei primila neku ovako lou vest o meni? - Ajmo, mama... Prebacio sam joj ruku preko ramena i otpratio je do dnevne sobe, opirala se kao iparica koja ne doputa da je momak zagrli pred bioskopom, mislila je jedino o tome kako da se izmigolji i donese iniju sa kiflicama... Dole, na raskrsnici, brundali su zeleni kamioni sa maskirnim ciradama, niko ih vie i ne zagleda, Ljudi su definitivno vrsta koja se dresira lake i od nemakog ovara... Dovraga... Nikad nisam ni pomiljao da u doiveti rat? A, ako i jesam... Sigurno nikad nisam pomiljao da bih se mogao zadesiti na pogrenoj strani? - Ne grei duu, dete moje... Nemoj... Ja sam ti oduvek eleo najbolje... Nikad tata ne bi uradio neto to bi tebi moglo nakoditi... uurio se s druge strane trpezarijskog stola stiskajui neki proelavi frotirski pekiri, i moje raspoloenje talasalo se kao koncentrini krugovi na vodi. Saaljenje se pretvaralo u bes to prema njemu vie i ne mogu osetiti bes nego jedino saaljenje, i tako redom, krugovi su postajali sve tanuniji i tanuniji, kako su se irili... - Na koga si samo tako naprasit, sine? Star sam ja ovek... Danas si mi skratio ivot za deset godina... Za deset? ta emo sad? Bojim se da si u tom sluaju ve u minusu... - Znam kako ti je zbog Gruje, ali... Moda je samo ranjen? Ko je iv mogao i da pretpostavi da se to moe ovalno zavriti? Ko? Ne mogu da verujem da me to on pita? - Pa... Moda ti, Ristivoje? Da nisi sluajno ti mogao pretpostaviti? Proveo si ivot priajui prie o Batini i etrdesetetvrtoj... ta si mislio, da ovi dananji meci ne ubijaju? Da je to neka ekoloka municija?

Zaplakao je, i to je zaplakao sasvim dobro za nekog ko to izvodi prvi put u ivotu? U mom kraju se od oeva inae ne oekuje da ikad zaplau, ali se od njih ne oekuje ni tota drugo to je on meni priredio, na kraju krajeva... Da, Batina je bila njegov rak... Mama mi je priala da je dotle bio sasvim drugi, i da je po njegovom povratku iz te besmislene bitke shvatila da ovek ponekad moe i samo delimino poginuti... Ali on je taj masakr uporno veliao do neba... Izgleda da su se Samozvani Heroji, kao seksualno zlostavljani klinci, zarekli jedan drugom da nikad nikom nee otkriti ta se stvarno zbivalo u Pravom Velikom Ratu? No, Mu Moje Majke bio je na dobrom putu da nakon pola veka pogazi zakletvu, i prizna da bi Berlin do danas ipak nekako pao i bez tog okasnelog rtvovanja Hiljadu Bakih Deaka nezasitim bogovima Haosa. Utonuo je u stolicu pognuto i atrofino, kao da je u stolici sa tokovima, a majka je iza njega nemo statirala sa tacnom u ruci, kao kopljonoa u Vagnerovoj operi... - E, dete moje... Dete moje... Pred njim se ponovo uzdiglo Ono Brdo S Druge Strane Reke, u miru primetno tek ponekom biciklisti koji mora uz njega, ali u ratu orkanski visoko. U blagorodno Baranjsko okoe ukopali su se te kasne jeseni olinjali vukovi Vermahta, svaki sa po etiri recke na kundaku svoje puke, i sami zbunjeni nepromaivim plutajuim metama koje im je neki Veliki usterski Strateg tako velikoduno postavio po penuavoj tinti talasa... - Da ti samo zna... Da si ti samo video Tu Mladost... Kako se topi... Ta Mladost... Kako tone ne putajui glasa... U onoj magli koja podmuklo saplie vesla... I izdajniki se sputa sve do vode... Amnezija je oigledno prestala, lani bakrorezi razdrljenih proletera koji naskau na bunkere konano su potisnuti skicama Neijih Zbunjenih I Uplaenih Sinova, koje iz pretrpanih amaca natopljeni crni injeli, kao crni avoli, cerekajui se odvlae u ledene dubine... ta mi je trebalo da prelazim ovaj put od Osvetnika do Ispovednika? Nije on vernik koji se moe iskupiti jednim oenaem? Rezervaciju za Pakao potvrivao je uredno svakih dvadeset godina. etrdeset osme, ezdesetosme, Osamdesetosme... - Dobro, da ne priamo vie o tome... eka me puno stvari koje moram obaviti... Neu biti ovde neko vreme... Pourio je da kae jo neto, pokuavajui da u jednu reenicu nagura ono to je utao dvadeset godina, a to ne ide tek tako... - I sad svi kau da bi ti bio Veliki Igra... Ne znam... Ja sam eleo jedino da diplomira... Bilo je tu mesta i za jedno i za drugo... Samo to si ti bio tako svojeglav... A ja verovatno nisam znao pravi nain... Nisi, Risto... Sasvim sigurno nisi... Ali, da raistimo i s tim, ja nikad ne bih postao Veliki Igra. Ne bih, to naalost odavno znam. Nauio sam da kod Velikih Igraa nema "eh, samo da je" i "eh, samo da nije". Zbog toga su i Veliki, naime... - Budi miran... Ti si mi samo pomogao da doem do dobrog izgovora... Ja sam u stvari imao sreu da ne dospem do nivoa na kom bi se otkrile i moje silne mane, ako emo poteno... Veliki Igra nikad ne bi ni otiao u vojsku, pre svega... A kad bi i otiao, sigurno se ne bi povredio... A kad bi se i povredio, vratio bi se kao da se nita nije desilo... To je to... Veliki Igrai su nezadrivi... Sve one bajke o lenjim talentima i vrednim antitalentima... O baksuzima koji bi daleko dogurali da ih nije mrzeo trener, da se nisu propili, da nisu imali privatnih problema... To su prie za palanake berbernice... I meni je kao "malo falilo"? Koliko to? Jedan korak? E, vidi, u taj korak staju svi igrai ovog sveta... Svi zanesenjaci redom... Od mene pa sve do Johana Krojfa... I, eto... Istina je preplaena mala lisica... Najee je jedino vikom moe isterati... Osetivi ogromno olakanje, zakljuio sam da ovek da bi to doiveo ne mora uvek zbaciti teret sa sebe. Ponekad je dovoljno da samo prizna da ga nosi... - Opet ide negde na put? Majka se dugo spremala da to pita, ekala je potpunu tiinu, svoj omiljeni lagvort, ali i tad joj se glas jedva uo...

Da neko zapisuje sve ono to moja keva izgovori, taj u zadnjih desetak godina definitivno ne bi ispucao vie od tri-etiri usklinika... - Da, idem na put... Moram... jednog klinca da prebacim... negde... Zamalo da sam rekao i koga to, i gde, ali na vreme sam se setio stare izreke koja se moe prevesti i kao: Ne veruj cinkarou ni kad ti njegova ena kiflice na tanjiriu donosi... - I, mama... Moe se desiti da se javi devojka koja se zove Anamaria opronji... Ne verujem, ali ko zna? Ona ima klju od stana, ali trenutno je u bolnici... ta god joj bude trebalo... Pazi:ta god... Ja u se vratiti po nju im bude mogue... Ona je... Kako da ti kaem... Neko do koga mi je jako stalo... Ona je Moj Razlog, u stvari... Moja mala unikatna dragocenost u zalagaonici ovog ludila... No, jo pri pomenu Anamarijinog prezimena Onaj se uzvrpoljio, doetao sam do njega strogim korakom profesora koji je otkrio muvanje u poslednjoj klupi, ali morao sam sesti da bih dospeo u snop tog oborenog pogleda... - Neto nije u redu, Risto? Majka je takoe vrlo dobro znala ta ga mui, ali je odluno prekrstila ruke pokazujui mu da ovog puta ne rauna na njen glas. Nenaviknut da bude nadglasan u kombinaciji nas troje, nemono je odmahnuo glavom, ali ja sam se nalaktio strpljivo, kao prekaljeni Udba kom se jo nije desilo da mu neko ne potpie priznanje... - Ali... Sine... Maari su tebi ubili dedu... - To stoji... Ali e zato tebi roditi unuka... I onda ste valjda konano egal?

Kad Rat pravi urku, redosled gostiju uvek je isti... Prvo dou Popovi... Pa Topovi... Pa Lopovi... Ostali se i ne pozivaju. Ostali se donose na poklon... Ali najee ne mora ni uestvovati u ratu da bi ga izgubio... Za pametnog oveka svaki rat je izgubljen... A delovalo je tako bezazleno kad je uz prve injele devedesetih Promenadni Orkestar Zlookih Staraca zagudio svoj patetini adaggio con molto passtone na bodljikavim icama nacionalizma? Niko se nije setio da su uz taj komad oduvek najbolje plesali Najgori, zaas se naao par da otvori bal jednom okretnom igrom u suprotnom pravcu, i tako, korak nazad, dva koraka nazad, es-tam, es-ratatatam, pa nikad kraja... Tek je ova strpljiva jesen, kao manastirski restaurater, svojom paperjastom etkicom konano otkrila neke potpuno nove likove pod gornjim slojem fresaka socijalistikih svetaca i muenika... Sad se svi kunu da su od poetka sve znali? Kanda jedino aica Nas Naivnih nije uestvovala u toj pedestogodinjoj zaveri dvadeset i dva miliona ljudi? Sve je manje onih s kojima moe popriati o tome, razgovori su prerasli u nadvikivanja, ali ak ni tako niko ne uje svoje sagovornike... A grad su pod svoje uzeli Amnestirani... Ovo je jedina zemlja na svetu u kojoj se ubistvo iskupljuje ubistvom, a pljaka pljakom? Klie uvek isti: Razbojnici zauzimaju lokalni hotel i salun, erif je pokvaren i podmitljiv, a One Kukavice, kako se ve skraeno objanjavaju Normalni Porodini Ljudi, nemaju petlju da ita preduzmu... Gde je taj Maskirani Jaha koji e razjuriti Maskirne? Kopita se odasvud uju, ali nigde konjanika na vidiku? Izgleda da je i njemu jasno s kim bi ovde imao posla? ***** - Izvinite ako ste me ekali... - Upadaj, Arone... I nemoj mi govoriti "vi", molim te... Akcenat na kom bi pozavidele i sobarice iz predratnih komedija odavao je da se Anamarijin brat drui samo sa svojim zemljacima, ali to sam mogao naslutiti i po modi koju je terao? Izvesni Mladi Maari imaju svoje diskretne oblike otpora prema Svemu Ovome, a trava frizura i militantnosektaka garderoba samo su najuoljiviji od tih... Ali takvi su svi ovde. Ravnica je sa svih strana irom otvorena, i narodi su nauili da se od nje uvaju zakljuavajui se u sebe... Rusini se tako preteno ene Rusinkama, Slovakinje se udaju uglavnom za Slovake, Ovdanji Bosanci e po nevestu radije zapucati na neku zaviajnu uku iznad Mrkonji-grada nego to e isprositi Sremicu? Sela su opasana dubokim jendecima zaziranja, i seljani su se od inovernih vampira vekovima titili na sve mogue naine, ak i nakaradnim incestnim veniima okaenim povrh branih postelja... Na nacionalnoj paleti Vojvodine boje su se oduvek teko meale. Zato ta jarka kompozicija izgleda dobro jedino kad se malo odmakne od nje, no, tako se slike i posmatraju u pristojnim galerijama? U gradovima ipak ima ohrabrujuih izuzetaka, pa me nije iznenadilo to je prepredena Gospoa opronji starije dete dala u srpsku, a mlae u maarsku gimnaziju... Pusti ti to. Nikad se ne zna... Erebet na ivotnom ruletu igra na sigurno, pola etona na crveno, pola na crno, malo par, malo nepar. Na taj nain se, dodue, nikad ne moe dobiti, ali ni izgubiti? A u ovim gubitnikim vremenima "ne gubiti" je ponekad isto to i "dobijati"... Keri je dakle bilo doputeno da skine zar i feredu Zatvorenosti i ubaci se u redove Nevernika, ali je zato sin odabran da nastavi tradiciju hermetinosti svog nepoverljivog Plemena... - Mogu ovo da drim kraj sebe? Seo je u kola obazrivo, kao na zubarsku stolicu, i utivo spustio kraj nogu neupadljivi platneni ranac, jedini prtljag koji je poneo na put...

- Naravno... To ti je pametno... Da si natovario trkaki bicikl, pijanino i kavez sa kanarincem, carinici bi jo mogli posumnjati da namerava da zbrie iz zemlje? Ni osvrtom nije reagovao na to to sam rekao, sugerisao sam njegovoj majci da je bolje da on ne zna nita o "raenom" pasou, ali ona ga je izgleda poduila da je bolje da ne zna nita ni o emu? udan svet su Manjinci? Podozrivi do uvredljivosti. A nije njima u Bivoj Zemlji bilo ba tako nepodnoljivo? Bezobzirno silujui Naciju, Komunizam je, naime, izrodio takozvane Nacionalne Manjine, i presudna veina Manjinaca brzo je naula da koristi autoritet svog stranog oca. Za sve se biralo po famoznom "kljuu", taj klju otvarao je vrata mranih politikih preica i katakombi, ali kroz njih su ipak hrlili samo Najgori, kao to je to sluaj i kod Veinaca, na kraju krajeva... Mnogo bolji profit ostvarili su oni koji su se bavili usledelim "prateim delatnostima", kao prodavci pljeskavica na buvljoj pijaci... Takozvana "Autonomna Pokrajina" bila je adaja sa pet slubenih jezika. Pet prevodilaca za zadnju skuptinsku besmislicu. Pet lektora. Pet daktilografkinja. Pet komentatora sa svakog svetskog prvenstva u svemu... A radio-televizija se uzdigla na brdu iznad grada kao citadela tih Zloupotrebaa. Uzeli su za svoj moto neznatno izmenjenu Vukovu maksimu, "itaj kako (ti) je napisano...", a od Sistema za uzvrat dobijali iluziju da su Novinari i Umetnici. U mnogim redakcijama bilo je vie zaposlenih nego to je bilo gledalaca emisija na kojima su se godinama obuavali. I svi su iveli sretno... Ali onda je izbio rat, rat se u stvari samo nastavio tamo gde je jednom davno stao, i silan svet je pobegao Preko... I neka je... Samo jedna stvar je besmislenija od odlaska u Ovaj Rat. A to je odlazak u Ovaj Rat nekog ko nije ni Hrvat ni Srbin... No, za jatom Mladih Manjinaca koje se na dugi let ka severu otisnulo u nunoj samoodbrani, poletele su jo neke ofucane ptiurine, i to nisko, ba nisko, kao moj drug Luijanu, na primer... Proelavko zvani Finta, dribler sa iksericama koji nije znao ta je dosta, ni na terenu ni u ivotu... Tata Ministar je je od seoskog nastavnika za tri decenije preao put na koji ak i Ameri potroe tri generacije, a sin svog oca isticao se kao akcija, omladinski rukovodilac, ludo se provodio kao stipendista u Bukuretu, da bi zavrio kao glavni i odgovorni urednik redakcije za sinhronizovanje Pink Pantera na rumunski, ili tako neto? A onda, im su krenuli prvi pozivi "za vebe", svestan da je ovde redenik privilegija ispucao do poslednjeg metka, Luijanu Finta je unovio dva velika stana steena samopregornim manjinizmom, i upustio se u dribling sa kompletnom kanadskom administracijom, zatraivi politiki azil kao "osoba od malena terorisana od srbo-komunistikog reima"... Ali, mogue je da ja malo preterujem? Zbog svog jezuitskog shvatanja fer-pleja nikad i nisam imao ta da traim u Toj Igri? A priznajem da se ni u ovim grozniavim prebrojavanjima gena ne snalazim ba najbolje? Glupi fudbal me je, eto, ubogaljio i kosmopolitizmom, od reprezentacije Malog Zabavita pa do tekuih spondilotinih "rekreacija" ni jednom nisam zaigrao u timu Etniki Istih, ali zato sam se bar napobeivao, ako je to uteha... Nisam birao saigrae po grbu na prsima, birao sam ih po grbu u prsima, po nekom Naem Grbu, koji se ne skida tek tako, s majicom... I, svaka ast svakom... Ali Nacionalnost je ipak samo jedna romantina stavka ivotnog formulara... Amateri su definitivno morali ispuniti daleko vie od toga da bi zasluili da budu u ekipi sa mnom... ***** Aron me je zamolio da usput stanemo, da se jo jednom pozdravi sa devojkom... Uz ime koje je naveo zamislio sam besnu viljastu garavuu, tek-tek zriki, bez suvinih detalja pod utim puloverom i sa malom fajterskom guzom koja se u klasinim farkama vrpolji kao jazavac u daku, ali ona je na alost izgledala onako kako ju je on zamislio, a ne ja...

Pred samoposlugom pri kraju keja saekala nas je ispijena cvikeraica u istegljenom duksu, ni plava ni smea, sa koliinom bubuljica koje bi pravilnije rasporeene namirile ceo jedan razred srednje trgovake kole, i on je potrao ka njoj korakom dosledno skinutim iz "Orkanskih Visova"... Ljubav je, kau, slepa? OK... Ali slepi imaju izraeno ulo pipanja. A ovde nije bilo ta ni da se pipne? No, vaspitano sam se okrenuo na drugu stranu, Tvrava je putala pufnaste oblaie iz svoje lule, i bio bi to pravi dan za putovanje, da je to pravo putovanje... Na ugaenom irokom travnjaku zamorila je velika grupa ljudi, bili su obueni bez ukusa, neveto, i videlo se da im jednobojna garderoba daleko vie odgovara? Penzionisane Stareine JNA... Svakog popodneva ti Civili S Grekom igraju boce na novosadskom keju, i ne zna se ta je tu neprirodnije? To to igraju boce pokraj Dunava, ili to igraju boce dok nahvatani klinci ame po rovovima pedesetak kilometara dalje? U svakom sluaju, navikli su nas da su tu, i po broju novodolih kibicera sad ve uspeno nagaamo kog se dana Naa Hrabra Armija strateki povukla i iz sledee zapadne kasarne? - Ko su ovo? Miting? Aron se opratao krae nego to sam oekivao, i gotovo da me je zbunio svojom klimavom pojavom, vidno ozarenijom nego koji trenutak ranije... - Ne, to su Vojna Lica... Vidi koliko ih je? Da je svaki od njih bacio samo po jednu tu bocu na neprijatelje, rat bi odavno bio gotov... Ukosio je oima kao lisii, s njim e izgleda ipak ii lake nego sa njegovom premazanom kevom? - Eh... Blago Vojnim Licima... Njih bar niko ne tera u rat... ***** Preli smo neverovatnih sto kilometara a da nas niko nije zaustavio? Nema milicije toliko koliko ja puteva po Vojvodini znam... A nema ni utljivih saputnika... U vetrenjau Aronove mate bilo je dovoljno pirnuti samo ovla, kao u vrelu supicu, i mali mutko oas se preobrazio u brbljivog trgovakog putnika koji je narednih sat vremena pokuavao da mi uvali kojekakve konfiguracije, no, ja ba nisam neka muterija za procesore i gigabajte... - Japanci, na primer, kompjuter sad serijski ugrauju u sva bolja kola... I uvek ti tano pokazuje gde si, koliko auto u tom momentu troi, koliko goriva jo ima u rezervoaru, i u metar ti ispie koliko jo kilometara moe prei ako vozi, recimo, proseno ezdeset? A? ta kaete na to? Kaem: fala lepo... Ja i bez te spravice vrlo dobro znam da smo pet kilometara pred granicom, da auto troi kao valerka direktora rafinerije, i da imam benzina do Pete pa malo nazad, verovatno i do one pumpe kod Kikcrea, ako iz cuga nabasam na izlaz iz grada? A proseno ezdeset vozi ti, kad jednom poloi... - Roditelji moje devojke teraju "senatora", znate... I on ima tu napravu, samo neto primitivniju... Za ta su ekstra doplatili... Roditelji? Devojka? Ljudi na tvom pustom hardverskom ostrvu? Najzad... Ukazala mi se retka prilika da malo humanizujem razgovor, i nije mi padalo na pamet da je propustim... - Da, to je super... Nego... Tvoja devojka... To je ba ozbiljna veza? Promena teme zatekla ga je u pozi oduevljenog deteta, i nevoljno se zavalio u pozu mukarca koji razgovara sa mukarcem, spustivi intonaciju barem za tercu... - Pa, jeste... Mislim, odlino se slaemo u svemu... A to je sve lutrija... Devojke su danas nekako... Isuvie nepristupane... Nepristupane? Ove opajdarice koje pre nagovori da skinu gaice nego minku? Ma. daj... Nema ti pojma ta je sport... - Aha... Pa misli li da se eni?

- Ne jo... A vi? Svom sreom, iz te sabljaste krivine odjednom se isukala naotrena policijska patrola, panduri su, eto, doiveli i da im se obraujem? Jedan bezizraajni Robocop je upravo zaustavljao za njih mnogo zanimljiviji autobus, samo mahnuvi da proem, i to sam iskoristio da se malo oporavim od Aronovog niskog udarca, zalud se nadajui da e on u meuvremenu zaboraviti gde smo stali... - Pa? Koliko je vama ve godina? - ekaj malo... I rekao sam ti da mi ne govori "vi"... Udubio sam se u retrovizor kao u periskop, proveravajui, tobo, da li Zakon motri za nama, ali nije upalilo, klipan i dalje nije skidao pogled s mene... - Nije to jednostavno kao to misli... Nisi uo da u nekim igrama dame biraju? Zna, ja sam ve svata proao... I pomalo istroio baterije, na alost... to me ini i nekako dodatno starijim od tvoje lepe sestre... Pa se ponekad oseam kao imela u zelenim kronjama njene mladosti. Kao nepotrebni priguiva na revolveru svih tih raspucanih emocija. Njen smeh je glasniji, njen bes strasniji, u svakom naem ehu Ona odzvanja kad ja uveliko utihnem, meseina se veselo sanka po svili njene koe dok tu, odmah pored, tama u kalupima mojih bora izliva strune za svoju melanholinu lutnju. Da li sam time to je toliko volim stekao pravo da je sad povlaim za ruku kad zastane pred izlozima koje sam ja ve odgledao, i da joj sebino prepriavam sva ona uzbudljiva poglavlja koja ezne da proita? Da li sam time to sam zapalio tu buktinju stekao pravo da sad njen uzdrhtali plamen umaram u promajnim peinama svoje rezigniranosti, i da li se ona uopte rasplamsala zato to sam je ja zapalio, ili bukti naprosto zato to je Buktinja, sam avo e ga znati? No, bilo kako bilo, Ona je suvlasnik moje sudbine... Kupivi me za par osmeha na pijaci Robova Pomirenosti povela me je u svoju osamljenu palatu obraslu brljanima mate, dobro znajui da u i ako me oslobodi neizbrisivo nositi njen ig, da u se ubudue i raati s njim, kao s neobinim mladeom na miici... Reila je ovaj rebus od mog ivota prosto, poput kafanske zagonetke sa ibicama u kojoj pomeranjem jednog jedinog drvceta promeni smisao svega, i onako u prolazu, kao da trai prainu na polici vitrine, izdrobila je pod prstima deli natrule cirkuske mree nad kojom sam tako nepromiljeno hodao po ici, i istog tog trena postao sam svestan nad kakvim sam bezdanom, i pod kakvim sam bezdanom, i kakav to bezdan nosim u sebi... Tim trunicama dodala je troprst pepela prvog lista spaljenog te jeseni, dve kapi mleka iz stabljike poslednjeg miholjskog maslaka, i jo poneto, to je ipak njena tajna, i smukala mi naroiti aj Od Strahova, spasonosni protivotrov za sve one opore Jabuke Ravnodunosti koje su zle arobnice godinama ostavljale u mom prozoru... A usput me je i zauvek omaijala tim napitkom... - Bio sam jutros da se oprostim s njom... Mnogo je bolje... Prvi put je sama ustala iz kreveta... Rekli su mi, Arone... I ja sam svratio u bolnicu pre polaska, ba je zaspala i nisam hteo da je budim, samo sam je poljubio, poelevi da sanja sve ono to sam doao da joj kaem, i duboko umrkao prah njenog mirisa, znajui da je to jedina droga koja me moe dii iznad ovog ludila... - Ma, Anamaria vas puno voli... Verujte mi... ta ti je, sinko? Ti e me ba naterati da ti kaem koliko mi je tano godina? Prestar sam, zar ne vidi, za leksikone i pozdravljanja na velikom odmoru? Okrenuo se ka meni koliko god je to u kolima mogue, i strpljivo saekao da nam se pogledi sretnu. Nekako je pogodio ta mislim, ne znam kako, ima momenata kad bi i najbolji glumci teko ita odigrali s mojim licem? - Verovatno vam zvui detinjasto, Petra, ali kad vam kaem... Ja to vrlo dobro znam... Sve znam... I za bebu znam jo od prvog pozitivnog testa... Hej? Ovaj klinac je stvarno Puna Vrea Iznenaenja... Pogledao sam ga zaueno i on mi se dobroudno osmehnuo, tog asa smo postali roaci... - Ti si taj Tajanstveni Poverenik? Priznajem da sam tipovao na nekog drugog. .. E.da sam znao... Davao bih ti deparac, pozajmljivao kola... Vodio te na utakmice i koncerte...

Na stotinak metara ispred nas zatreptala su dva migavca na repu gusenice koja je puzala ka granici, i on je bre-bolje stavio naoare, raunajui valjda da je sad najvanije liiti na svoju fotografiju u pasou? - Neka-neka... Samo vi mene veeras odvedite na kesten-pire u Peti... I sve u vam oprostiti... ***** Granice se i postavljaju da bi se ljudi radovali kad ih preu... Ali samo u najmranijim dravama na svetu putnici strahuju i pri izlasku iz zemlje... E, moja Jugoslavijo, ta sam od tebe doiveo? A bila si nasmejani doker u onom namrtenom marksistikom pilu... Na lepi okieni fijaker iz kog smo iskakali kad god nam se prohte, kao rasputeni gazdaki sinovi u seoskim svatovima... - Nema guve... Stii emo i ranije nego to sam raunao? Ne baksuziraj, Arone... Prugasta letva rampe sputala se kao giljotina, ostala su jo dva automobila pred nama, i skoro da sam poalio to ih nije vie? Mada je smena bila po mom ukusu? Carinik je, naime, bio mlad a policajac pred penzijom, poznato je da su oni obrnuto proporcionalni, i da su Zeleni gori to su matoriji, a Plavi to su mlai, ali i pored toga lo predoseaj me nije naputao, i drmala me je neka trema niskog napona koju obino nemam... No, istini za volju, obino i ne vercujem Vojne Begunce? - Dobro vee... I kola ispred prola su ohrabrujue lako, pruio sam pasoe kao krupnu novanicu, samouvereno ostavivi ispruenu ruku, ali vraanje kusura se oteglo... Nakon desetak sekundi shvatio sam da blagajnica sa likom Josifa Visarionovia nee imati sitno? Prvo je kroz alterski otvor njuka starog brkatog maka provirila u miiju rupu naeg auta, onda je podignuta telefonska slualica i neto se ukalo u nju, da bi na kraju Namrteni ika izaao iz staklene meteoroloke kuice, bez kiobrana, dodue, ali neosporno najavljujui nevreme... - Parkirajte tu sa strane i saekajte malo... - Neto nije u redu? - Samo vi postupite kako je reeno... Aron se odlino drao, i namignuo sam mu da nastavi tako. Njegov paso ia nije proveravao ak ni onako naspram svetla, a i da jeste, ipak taj peat nisu kopirali osnovci kuvanim jajetom, nego Ugledni Crnogorski Biznismeni? - Sve je u redu, ne brini. Ko zna o emu se radi? Pod neonskim svetlima pozornice graninog prelaza diletanti po pravilu glumataju ravnodunost, ali lako je mirati ako zna da umesto trulim povrem publika u najgorem sluaju moe da te gaa zguvanom potvrdom o oduzimanju tri para farmerica ili boksa cigareta? Priznajem da nisam znao kako da se ponaam? Hvatanje u prestupu je jedno od retkih iskustava koje nisam stekao u ivotu, i ak ni ova kriminalistika vremena nisu uspela da me uine kriminalcem. Pripadam generaciji koja je potovala zakon bez obzira koliko ga je krila, i za mene Sistem poinje svetlom na biciklu, peakim prelazom i znakom o ukrtanju sa putem koji ima prvenstvo prolaza... Bilo mi je jasno da neu proi samo s utim kartonom... I pokajao sam se to pre puta ipak nisam malo prelistao zakonik, tek da vidim koliko su masna slova onog lana o "falsifikovanju slubenog dokumenta"? - Uite kod komandira... Iza altera, pa hodnikom desno... Neko e vas uputiti... Najgore mi je bilo zbog mog bezazlenog saputnika, i proputajui ga na ulazu osetio sam se podlo, kao da uvodim jagnje u zamku za tigrove. Sad je ve bilo oigledno da on nema predstavu o emu se radi, tavie, sa uasavanjem sam primetio da ga sve to ak pomalo i uveseljava? - Uf, to je neko ljut... Ali bar nam nije stavio lisice? Nije, Arone. Ali nam nije ni vratio pasoe. Zna on da neemo daleko sa kuglom ove drave na lancu oko noge...

U hodniku, naravno, nismo naili na Nekog Ko e Nas Uputiti, pa smo morali jo i da tragamo za tim mestom na koje nam se nije ilo, to je moda ve bilo deo kazne? Kao kad ono stroga majka poalje dete na kraj bate, da samo izabere ibu kojom e dobiti batine? No, kad smo ve morali da biramo, izabrali smo jedinu prostoriju na kojoj su vrata bila otvorena, pomalo i zato to nam se uinilo da i pored natpisa to nikako ne moe biti kancelarija komandira milicije graninog prelaza? Odnekud se uo prijatni instrumental, diskretno, kao u toaletu hotela sa pet zvezdica, a bila je upaljena jedino stona lampa, i povorka velikih jarkih ribica otresito se producirala pljuskajui svetlo akvarijuma po kristalu i peharima na piramidalnoj polici iznad... Uniforma je ipak bila tu, na naslonu stolice... Tek tad sam uoio i metalni orman, radio-stanicu i druge "slubene" delove inventara, zabaurene i oplemenjene toplim privatnim detaljima. ak je i na mestu rezervisanom za portret efa bio postavljen kasirani poster Merlin iz "Sedam godina vernosti", i iz reetkastog ventilacionog otvora ka njenoj beloj haljini strujali su rukom ispisani stihovi neke posvete koju izdaleka nisam mogao da deifrujem... - Upadajte, momci... ovek koji se briui lice pekirom pojavio iz sporedne prostorije oigledno je probuen zbog nas, ali nita na njemu nije bilo izguvano, to je samo upotpunilo moju zbunjenost? Matori andar koji nas je poslao unutra izgledao je kao dva kubika sirove bukovine, i sa jezom sam pomiljao kakav li mu je tek komandir, no, ovaj visoki jeokosi tip, otprilike mojih godina, figurom je pre liio na lana posade "Apola-8" nego na to to pie na vratima... Dok je upasivao koulju nelagodno smo skrenuli poglede, Aron, normalno, ka akvarijumu kraj kog je seo, a ja jo jednom ka Normi Din Bejker... - Bili smo klinci kada je umrla, sea se? Za mene je onda bila samo tetkica sa irokim kukovima, i nisam kopirao svu tu priu... A sad sam, eto, stariji od nje... Sad znam da je u stvari bila samo jedno bespomono lue eljno malo ljubavi i panje... Pria li ovaj to meni? Prijateljski ton bez persiranja i nenadana poetika dezorijentisali su me jo vie, i reio sam da bolje ne progovaram neko vreme... - E, moja Merlin... Moram umreti im ugrabim malo vremena... To nam je jedina ansa... Inae u prestariti, i dospeti gore kao smeurani sedamdeseto-godinji aneo kakvih je nebo ionako puno... I opet emo se promaiti nas dvoje... Uf, dobro je, nije ovaj bata lud. Samo je malo drukiji od Normalnih. Na je, drugim reima... - Odmenim momke s vremena na vreme... Najee pred zoru... Sve se nadam da e srebrni "linkoln" sa tamnim staklima izroniti iz magle kao podmornica, i tiho mi trubnuti pred rampom... Ali, nita... Uto vreme granicu pree tek poneki list topole koji vetar ponese s maarske strane... Ostavio nam je rok od pet sekundi da na to neto kaemo, a onda se iznenada odgurnuo na stolici s tokovima, uglavivi se kao fioka u glomazni pisai sto... - Dakle, da mi preemo na stvar... ta tu imamo? opronji Aron? Da te vidim? Dobro... Dri, deko... Ti si slobodan, to se mene tie... Dobacio je Aronu paso kao indeks, i ovaj ga je hladnokrvno stavio u dep, ne iznenadivi se kao ja to je poloio? - E, da... Ali ovde imamo mali problem? Nikolin Stevan... Lice za kojim je izdata teralica, kako mi to kaemo... Nazdravlje... Zar je dotle dolo? Aron je zijao u mene sinhrono sa ribicama, i pourio sam da mu dam smirujui znak rukom pre nego to neto zabrlja... - Ovih dana kompjuter nam je prenatrpan imenima... Ne gustiram listu previe, o tome vode rauna momci u kabini... Ali: Nikolin? Pazi: Nikolin Ristivoja Stevan? Nema valjda dva takva, pomislih? I onaj jedan je bio dovoljan da mi zagora ivot... Sedeo sam tako da mi je dobar deo abaura zaklanjao njegovo lice, no vie nije imalo smisla folirati nonalciju. Prebacio sam teinu na drugu podlakticu, ali ni sa tog naslona fotelje nisam ga mogao dobro videti? - Eto ta je sudbina, rekoh sebi... Petnaest godina... Petnaest dugih godina... I na kraju u jo nekako i uspeti da utopujem tog Nezadrivog Nikolina... Boe, da li je mogue?

Radisavljevi... Moj nesretni "flaster" iz kvalifikacija? Sve gore od goreg... Ustao je i upalio svetio, odmakavi se da ga bolje osmotrim, ali nije morao. I na te dve utakmice uvek mi je bio na metar... - Sea se mene? - Dabome, Ratke... Ti si oito igra kog se teko oslobaa? Zadovoljno je klimnuo i priao mi na onaj Na Korak, ustao sam i gledao ga pravo u oi, kao i zadnji put kad smo se pogledali, na pokislom terenu njihovog Malog Velikog Kluba koji se nikad vie nije oporavio od tog poraza... - Ali, malo sam se promenuo, a? - Malo... Onda si izgledao kao deko sa nalepljenim crnim brkovima... A sada... Kao deko sa nalepljenim prosedim brkovima... Polako je pruio ruku i ja sam je polako prihvatio, oi su mu se zamutile od dima zapaljenih plavo-belih zastava koji se neprimetno spustio oko nas, i zakiljio je ka jadnom Aronu koji je propustio isuvie epizoda da bi mogao da povee radnju... - Ne zna ti, mladiu, kakav je to avo bio... Lukav, nepredvidiv, brz... Ne pamtim da sam igrao protiv boljeg... Eto... To je pria mog ivota... Sanjao sam sebe kao raskonu aru izvezenu na zelenom fudbalskom tepihu, video sam bekove koji me uplaeno odmeravaju ispod oka dok istravamo na teren, i pozlaene minute kako trepere kraj mog imena na semaforu. uo sam huk navijaa koji su se strunjuju kao sneg sa krova dok trim ka tribinama podignutih ruku, i klince kako se cenjkaju oko sliice sa mojim likom, zamiljao sam ono "Nikolin! Nikolin!" sa akcentima svih reportera ove planete, matao sam da e me Svet upoznati i pamtiti kao Velikog Igraa, ali ne, od svega toga... Samo me je jedan ovek zapamtio kao takvog... I to komandir pogranine milicije... Deuran ba u sredu na etvrtak... ***** Nastavnik je tvrdio da svaki igra ima Svoj Dan, i da je jednostavno pitanje sree da li e se to poklopiti sa nekom vanom utakmicom, ili sa, recimo, bezveznim prepodnevnim treningom... Paolo Rosi je, na primer, Svoj Dan proslavio pozvavi u goste Momke Iz Brazila, Marko Van Basten je umesto u sveicu dunuo Rusima pod preku, onim neverovatnim volejom iz mrtvog ugla u finalu Kupa Nacija, jadni Mrena iskoristio je Svoj Dan prerano, kad smo razbili osmi "B" sa 4:1 na turniru povodom kraja kolske 69/70 godine, a ja nisam zapamtio ak ni priblini datum Svog Dana, i ne pomiljajui da vie ni jednu utakmicu u ivotu neu odigrati tako dobro... Bio je to zadnji krug kvalifikacija za drugu ligu, kod kue smo naivno izgubili sa 2:1, i minijaturni palanaki stadion na kom smo gostovali bio je pun kao nikad pre ili kasnije... Pop, apotekar, direktor kole, gradonaelnik, geometar... Doekala nas je muzika i folklor, ispratio nas nije niko. Uvredili su se to nismo izgubili? Mene je uvao Radisavljevi, i on to ni danas ne zna, ali dotle sam imao teki kompleks od njega. Milicijska kola uhapsila je jednom nau gimnaziju sa 7:0, to je ubedljivo najvei poraz koji sam ikad doiveo. Tad je bio maturant a ja prvak, nije me se setio, a i da jeste, Ratke nije bio od igraa koji bi provocirali protivnika? Ali ja sam bio pravo ubre... U osamdesetestom dobijem na centru otar pas po zemlji, podbodem je desno a optrim levo, moj raskreeni Flaster naivno proklizi u prazno, i u as posla se naem sam pred golmanom koji plus svega glupo krene u istravanje, pa neodluno zastane na dvadesetak metara? Ko je to pritisnuo "mute" na daljinskom? I u pozoritu bi neko u publici bar kaljucnuo? Obiem golmana iroko, da me ne srui van esnaesterca, i tako odem isuvie koso, skoro u gol-aut, ali bilo je dovoljno vremena da povuem loptu dva koraka nazad i komotno je namestim na "unutranju"...

I, zna se... Lanjak se i udara pred golom, a ne nasred terena? Nastavniku se ne bi svidelo to sam se setio tog aksioma, ali od njega sam ga i nauio? Osetivi, uglavnom, da Flaster sumanuto sprinta da presee put lopti, zamahnuo sam svom snagom pa je samo prevrnuo kopakom, a on je uleteo u duboku mreu kao glupi unezvereni delfin, mada bi poreenje sa nekom renom ribom, pomalo i zbog pomenutih brkova, verovatno bilo i primernije? I ne znam koga je to vie zgrozilo, publiku ili nau klupu, ali ni tad nisam utirao? Korakom sam doetao do gol linije, stao na fudbal, i picem ga bezobrazno gurnuo ka uglu u kom se Ratke odpetljavao tragikomino, kao jelenak prevrnut na lea... - Gde e, frajeru? Ne vidi da je zagraeno? Da se nisi sapleo o pendrek? Nisam uo da je neto rekao, moji su poeli da naskau na mene kao na kozlia cimajui me tamo-amo, i oekivao sam da e umesto odgovora bar prvi sledei start iskoristiti da me malo "digne" ali ne, taj snani momak bio je fer, neizleivo i nepraktino fer... to se ak ni u fudbalu ne isplati... Kod 0:1 oni su i dalje bili u prednosti, i kao stado se sabili ispred svog gola, a zna se da stado nikad nije bilo dobitnika formacija? U to vreme igralo se strogih devedeset minuta, ali sudija je dopustio da izvedemo jo i taj korner. Znajui da je moj uvar jedino u skoku bolji od mene, pustio sam naeg centarhalfa da se ripi, i povukao se na njegovu poziciju. A rekoh da je to bio Moj Dan? Odbijena lopta mi falino aterira pravo na grudi, pustim je da odskoi i ambiciozno krenem u ut, gledajui Njega kako se panino probija kroz guvu, kao da mu je odjednom sinulo da silazi na sledeoj stanici? Zakasnivi sa blokom, jo je i poteno zaustavio nogu da mi ne uvali on, a ja ga umesto uta samo nisko prebacim, "izmerim", to bi rekli mangupi sa Malog Fudbala, odbrana propliva sa svojim centarhalfom mehaniki nametajui ofsajd, i eto mene i golmana ponovo tete-a-tete? Ba je taj fudbal jedna prosta igra? Goa me je ovog puta daleko bolje zatvorio, nije bilo prolaza ni levo ni desno, ali samo mirno, da opet malo zavirimo u udbenik, aha, tu smo, cim jednim ramenom, telo na drugu stranu, pa lagano "u" kroz sredinu? To je ve bilo i vie od tiine? itav gradi je u isti as zadrao dah, zaronivi u veliko iekivanje... Jedino je vratar ispustio neki zvuk izmeu krika i stenjanja, polomio se i oajniki kljocnuo makazama svojih predugih nogu, ali uspeo je da presee jedino trag lopte koja se ve kao pae gegala u mreu... tampa im je poelela vie sree sledei put... Ali nisu ni primirisali... to samo potvruje da ni sreu ne treba precenjivati? ***** Genijalni plan je ustvari bio da se pojavimo na prelazu u vreme kad su svi okupirani prenosom utakmice iz Bea, ali ja sat ne nosim ba esto... A jo ree ga prebacujem s letnjeg na zimsko vreme... I tako smo im se namestili na penal itav as ranije, taman da ubiju vreme do poetka... - Ne bi valjda propustio tekmu, Nikolin? - Ne, Ratke... Snimaju mi... Mislio sam da je odgledam im se vratim... Pogledao me je vrlo udno. Zna li on o mom povratku neto to ja jo ne znam? - Ma, ajde... Bez veze je kad uje rezultat... Gledaemo mi to ovde, na miru... Nego, doi da ti pokaem neto... Mignuo je iza Aronovih lea, shvatio sam da eli da razgovaramo U Dva Oka Manje, i zavereniki pourio za njim. Napolju je bilo prilino pusto, jedino se oko dreavog gastarbajterskog kombija muvala grupica Indusa Iz Okoline Poarevca, utuena kao da carinik ispisuje umrlicu, a ne reenje o oduzimanju deset paketia kafe... - Evo ovde mi zakuvamo, skoro svatko vee... Bude nas i etvoro-etvoro, kad se prikljue i momci iz pedicije... Mada je najlepe troje-troje...

Pored se gradio neki kamionski terminal, ta li, i na bulevarski osvetljenom parkingu picanski je iscrtan mali teren sa dva robusna metalna golica. Doetao sam do njega i po navici ga nabio onom, nekom Bednom Neigrau to bi se verovatno uinilo smenim, ah i Radisavljevi i ja znamo kako mekih i tvrdih asfalta ima? - Pre su redovno igrali Nai protiv Maara, kako ujem? Malo kod nas, malo kod njih... Ali onda je bilo manje prometno... Otkad sam ja tu, a to je ve trea godina, toga vie naalost nema... Trea godina? Od osamdesetosme? Tako sam i mislio... Trgao se i odmerio me pronicljivo, gotovo me zaprepastivi preciznou kojom je izgovorio moje misli... - Jeste, Nikplin... Od osamdesetosme... Poteno su me udesili... - Radio si negde drugde? - O, jo kako... U to vreme sam ti ja, bogme... Ma, nije bitno... Radio sam negde drugde... A bili su simpatine maskote Promene Na Bolje. Pitomci moderne milicijske gimnazije iz Sremske Kamenice, mladi Oficiri i Dentlmeni, obuavani da brane i da se brane, i da autoritet nose u oima, a ne u futroli... Novosadske ulice predstavljale su poligon na kom su imali zadatak da izliu svoje prve pozornike cipele, ali Plavi Momci su tu prepreku savlaivali na nain koji je ak prepreci odgovarao, i sve nam je manje smetalo njihovo prisustvo. Kakav narod, takva i milicija, postoji izreka. Dobro, de, ako i ne postoji, komotno bi mogla postojati? No... Onda je Novi Reim zareao, fabrikujui na desetine hiljada priuenih andara, i sve se rede ulo budite malo paljiviji ubudue, a sve ee je l' ti to tata kupio auto, i Vlast je opet bila "na ti" sa Svojim Narodom... - Na sreu u dosije mi nije dodalo da sam magistrirao... Inae bi me poslali na magistralu, ne ovamo... Slutio sam da se iza tog ve dvaput neizgovorenog "Oni" kriju Izvesne Kolege koje je Ratke zauvek proterao iz prvog u tree lice mnoine, ali bilo je dovoljno da samo liznem koktel ogorenosti i razoarenja iz njegove ae, pa da shvatim da se u to ne dodaje ni kap vetaki obojenog likera ljubopitljivosti... - Ne bi verovao na ta su sve spremni... A svi su u dilu... Svi redom... Da vidi ta se tek ovde radi? Zasad dobro paze da promae moju smenu, ali... Jednom e se zalomiti... A onda... Za ovu granicu mi je sve vie svejedno, pravo da ti kaem... Ali jo postoji jedna granica u meni, moj Nikoline... A pred njom u se ukopati... Preko nje nema prolaza... Sa stepenita nam je plavokosi carinik u prnjaku u pravi as doviknuo da se na stadionu u Prateru ve intoniraju himne, i Flaster mu je mahnuo da odmah stiemo... - Kai mi na brzinu, onako drugarski... Ono nije nita krivino? Samo ne pristaje da ide u rezervu? Oboavam da sabotiram ozbiljne razgovore. To me podmlauje... - Kako samo? Pa ja sam i fudbal ostavio zato to nisam pristao da idem u rezerve... Lice mu je bilo suvie napanovano ozbiljnou teme, tako da je taj kratki osmeh pre liio na tik? - Onda ima pouzdanu emu Preko? Smetaj, i te stvari? Mnogi odavde zapucaju na isti blef... Mislim da sam ve pomenuo njegovu intuiciju? Moj izraz mu je odgovorio bre i bolje nego ita to bih izgovorio, i ne znam zato ga je taj neizgovoreni odgovor toliko uznemirio? - Sto mu kuka, Nikolin... Sto mu kuketina mesarskih... Pa ti nisi ni mislio da ostaje preko, ovee? Ti bi se stvarno vratio ovamo? Davno mi se nije desilo da se osetim glupo dvaput u istom danu? Pa, naravno da bih se vratio? Gde da idem? Prestar sam ja da uim svoju adresu sa nekog papiria ispisanog tuom rukom... - Ne preteruj, Ratke... Zato bih beao? Daje mene svaka budala koja naie oterala samo po metar na sever, dosad bih ve imao iglo i kajaK i tetoio kakvu Eskimku... Primili smo se mi ovde, prijatelju, ne vredi... Probaj da pomeri neko drvo koje nam je vrnjak, pa e ti sve biti jasno? Duboki koreni su to... Krenuo je da se nadovee pa odmahnuo rukom, onda otiao par koraka dalje pa se naglo vratio, i da je to neko gledao sa strane jo bi pomislio i da se svaamo?

- Nisam se alio... Stvarno sam magistar prava... A pomalo sam i pandur, ta da radim? I najprijateljskije te upozoravam da je stvar vrlo ozbiljna... Ako je to stiglo ovamo, stiglo je do svakog milicionera u zemlji... I ne menja na stvari to je sto posto nelegalno... To ne zastareva... Povlai za sobom nalog za pretres, nai e te ve na poslu, ili bilo gde... Tamo gde te znaju odmah e te neko prodati... Tamo gde se skloni, odmah e svima biti sumnjiv... Dovraga... Od ranije znam da ne mora biti kriv da bi te jurili, sad ispada da ne mora biti kriv ni da bi beao, emu onda i slue Pravi Krivci? Moda da nas jure, i da beimo od njih? Ima li smisla biti odan dravi u kojoj Komandir Milicije nagovara Delikventa da od Bezakonja pobegne u inostranstvo? - Bilo je vie takvih sluajeva... I, zna koja je procedura? Misli: sud, advokati, novane kazne? Paragraf taj i taj?E, nema... Mi smo duni da odmah obavestimo vojnu policiju... A oni su posebno naklonjeni Beguncima... Sutra ratite, preksutra plehani sanduk, sledee srede imovinska rasprava... Jedan manje za demonstracije. .. Moj ti je savet da razmisli malo... Ima jo vremena... Kad se utakmica zavri taman e se i smena promenuti... Zato sam te i pozvao da je fol gledamo zajedno... Ne moraju oni ba sve da znaju... Eto... Na kraju je uspeo da me uplai... Ili je u stvari pre uplaio Slobodu u meni? Ona ima srce progonjenog jelena... Iznenada sam zauo povike primitivnih hajkaa, i opazio brkate lovce u zelenim odelima kako se prikradaju poljem. U grudima mi je zabubnjalo, i uinilo mi se da se niski senoviti bagremii iza bodljikave ice zaista spasonosno razmiu na jednom modrikastom mestu u daljini? - Evo ti tvoj paso... Samo ga skloni negde... Pruio mi ga je zagonetno, kao kartu za neko misteriozno putovanje, ali to su najee karte u jednom pravcu? Zato sam malo oklevao da ga uzmem, moju kratku nedoumicu pogreno je protumaio kao nepoverenje, i uvreeno se isprsio... - ta ti je, Nikolin? Pa, da sam hteo da te zaustavim prljavom igrom, ja bih to uradio jo pre petnaest godina, bre... Nisam ja takav igra, prijatelju... ***** Ispratio nas je do Niije Zemlje ne lupivi peat, i ostao na sred puta posutog suvim liem, onako visok i raskoraen, ogrnut mantilom, kao pravi spomenik Poslednjem Igrau Odbrane... Iako je sve to je branio kao ukleto odlazilo u boiju mater... - Neobian ovek... - Veoma, Arone... Ali ljudi su ti uopte kao koljke... Mora ih otvoriti na hiljade da bi pronaao poneki biser... - Ja nisam naao nijedan? - Mlad si jo... Poenta je ionako pre u traenju nego u biserima... Isten hozta Magvarorszagra! Dobrodoli u Maarsku. Bog vas doneo, doslovno prevedeno... Otkud znaju? Eh, nekad je ulazak u komijsko dvorite bio pravi provod? Sati ekanja da se digne balvan Prve Rampe, jo malo ekanja, baterija u lice, opet malo ekanja, vaenje rezervnog toka, onda puno ekanja, i tek tad bi se Gvozdena Roletna podigla za toliko da se kola podvuku... Sad smo proli nesportski lako, gotovo ne zaustavljajui se, kao kroz etke za pranje automobila... Negdanji spektakl pregledanja pasoa lagano se sveo na svoju meni formalnosti, carinik je samo lupnuo po krovu kad se Aron identifikovao maternjim jezikom, a na izlasku s prelaza nema vie osmatranice sa Nikitom, i ona strana Druga Rampa sad je dignuta stalno, kao stari napojeni eram... - Ja i ne pitam... Je I' ostalo 2:0 za nas? Mladi opronji nije paljivo gledao prenos, ali polako se mirim s tim da ima i onih koje fudbal ne zanima... - Jeste... Ostalo je 2:0... Bila je to avetinjska utakmica, ne ponovila se...

Reprezentacija Zemlje Koje Vie Nema, pod zastavom koju vie niko ne istie, Najusamljenija Ekipa Na Svetu, bodrena od aice nekih toliko zagubljenih da ih je i epidemija kuge nacionalizma zaobila, odigrala je svoj moda poslednji me, od boanstava savremene mitologije surovo kanjena da pobedi bez radosti... Austriju, ako je to nekom vano? "Mi idemo u vedsku! Mi idemo u vedsku!", ratimano su skandirali ubogi arbajteri pod crvenom petokrakom, do te daleke zvezde, milion svetlosnih godina udaljene, kanda jo nije stiglo da se vie ne zna tano ko su Mi, i da je to u vedskoj evropsko prvenstvo? ta ako One Cepidlake zatrae jo i nekakvu potvrdu kojom se dokazuje da Mi pripadaju Evropi? Onda su Mi obrali bostan... No, talasi su se konano smirili, i auto je klizio kao jedrilica... Maarski putevi isti su sa naim jedino po tome to vode negde. Inae su iroki, dobro obeleeni i ravni... Zaustavili smo se im se ukazala prilika, travi pumpa je razvedrio izraz kad mu se Aron obratio, i poalio sam to dosad nisam izmislio neki jezik po kom bi se i moji zemljaci i ja odmah razlikovali od naih Ostalih Zemljaka? Zagledao sam se u svetla oko granice, ute sijalice na seoskim banderama tinjale su u i levo i desno od puta, ali i meu njima sam veoma lako mogao da prepoznam koje su Nae... Ne mora za to biti veliki patriota ... Aron je, recimo, rasni maar, pre pet minuta je emigrirao iz zemlje u koju se verovatno vie nikad nee vratiti, na granici je kao blato s cipela otresao pritisak mobilizacije, dvadesetogodinji podsmeh za svaku pogreno naglaenu re i veito prozivanje zbog zaleenog Dunava u januaru etrdeset i druge, ali prvo pitanje koje mi je posle svega toga postavio bilo je: Je 1' ostalo 2:0 za nas? Tako to ide s Domovinom... Kao sa silovanom devojkom... Ne moe je kriviti za to to su je drugi osramotili... Ali ni vie voleti kao to si je voleo... ***** Odavno sam na tragu Jeseni... I nikad joj nisam bio blie... Nagaravivi se po licu bojom noi, i zadravajui dah, vetar je krijumario dim spaljenog lia preko granice, ali to nije promaklo ovom iskusnom tragau pritajenom na obodu polja. Jedan tanuni oblai zakaio se za sasueni grm ika, paljivo sam ga protrljao palcem i kaiprstom pipkajui od kakvog je tofa, a onda erlokholmski izvukao svilenu vlas finog mirisa koji se u taj dim upleo kao ladole... Da, da... Tu je Ona negde... Tako zamiriu samo njene utirkane ipkane podsuknje kad se zavrti na vrhovima prstiju, zaneseno, prosute kose, kao da tancuje Stari Laloki Vals? Jeste, Jesen je devojka, malo ko to zna... Ona je vitka i uspravna panonska vila kose boje lipovog meda, u irokoj smeoj suknji do zemlje, i u tamnozelenom brokatnom aketiu izvezenom zlatnim tulipanima... Prvi put sam je video kao deak, iz ujakovog krila, u lepezi karata u njegovim mekim neradnikim rukama. To je Jesen, rekao je. Zeleni kec. Ovaj Tikveni Kec je Leto. A ovaj deda kraj vatre, irovi Kec, to ti je Zima... Ujak me je vie voleo nego to mi je priao, i verovatno se ni tad ne bi razbrbljao da nije precepio tri keca? U ivotu je naalost odigrao samo onog etvrtog, Hercovog Keca, Prolee, i digao se u oblake "na zadnjaka", na ukradenoj "BMW-sahari", ne napunivi dvadeset i dve... A Jesen na onoj karti iz starog pila nije puno liila na sebe... Bila je vesto preruena u lepukastog paa koji se sladi vrem mladog vina iz vinogradske bave, ali odala ju je majuna damska cipelica, kako to ve i biva u bajkama. Prikazivala se uvek u drugom liku, vile valjda i moraju tako, ali svaki put, kao namirisanu maramicu sa inicijalom, ostavljala je neku novu nijansu na sve raskonijoj paleti sa koje sam oslikavao njenu siluetu na tafelaju svojih matanja... I tek kasnije bih se setio da je to bila Ona?

Prodavala mi je prve peene kestene skrivajui kosu pod kaket boje bundeve, u berbi mi u prolazu namigivala ispod kapuljae putunjake kabanice modre kao crno groe, na stepenitu gimnazije vragolasto me prskala po licu sklapajui kiobran na sivo-blede krike novembarskog neba, sa ruskih remorkera koji su urili u zimovnike svirala je u prste i mahala mi povezana maramom farbanom opalim liem breze potopljenim u nadoli Dunav, ali sad znam da je naa igra pri kraju, neto se sudbonosno dogodilo, im je Ona krenula za mnom? Ali... Zato je zastala S One Strane? - Moemo, to se mene tie! - Samo as, Arone... Zamurio sam da bi je bolje video, preda mnom su se razmicali obrani kukuruzi, zamirisale brazde na dnu Presahlog Mora, salai su se ljuljali u pomrini kao narandasti fenjeri u kolskim aragama, upavi garovi lajali su za mnom na svih pet jezika, osetio sam da se Vojvodina opasno lepi za moje cipele, ali to nije bilo nita spram onog kako su se moje cipele lepile za nju... I znao sam da se ne smem zaustavljati, kad sam ve krenuo. Znao sam da je tu tako plodno da u se primiti ako samo zastanem, da u nii negde nasred polja, kao zalutali karpatski hrast... Ali Nju i dalje nisam pronalazio... A onda je banulo Sunce zatiui petlove kako se jo proteu (kod nas svie Tako Odjedared da nema petla koji dospe da otpoje celo jutrenje), i negde su ve zatandrkala tucana vratanca na pekarskoj furuni? Pourio sam da stignem do tog leba, i pitam ljude da me puste da se samo na po minuta popentram na njega, jer to mi je spas, od Kelebije pa do Kovilja, i od Stapara sve do Neuzine, tako je ravno da moe nai koga god hoe kad se popne na cipovku od pet kila... U tom asu je jedan iskoeni zrak obasjao Nju, kao provienje, i odahnuo sam, znajui da se Sunce nee ni micati dalje, ako je pametno? Bila je obuena kako sam opisao, okrenuta ka meni postrance, sa rukama na leima, pogled joj je bio oboren, i kosa je skrivala lice. Na zemlji je vrhom izmice crtala nekakav krsti ili krui, svejedno, nadao sam se samo da tako obeleava mesto na koje eli da stanem? Tad sam video i Deaka kraj nje? Osmehnuo mi se kao da se sam sebi osmehujem, zbunivi me plavetnilom u svojim tamnim iskoenim okicama. Da li je mogue da zna da sam jednom davno ja ve bio On? Po travi mu je poredala udne igrake koje nisam sretao pre, isprva mi se uinilo da je to velika maketa neke eleznice, ta li, ali polako sam poeo da prepoznajem graevine? Deak se nalaktio na ravni krov Pote kao na hoklicu, pa preskoio kitnjastu Gradsku Kuu prevrnuvi spomenik na trgu, opkoraio Katedralu, zavrnuo Gvozdenog oveka na kupoli Stare tedionice, i podigao malu Nikolajevsku Crkvu, zabavljajui se sunevim odbleskom sa njenog pozlaenog krova kao sa depnim ogledalcem... Ona je konano okrenula glavicu, taj smeak bih se teko usudio da nazovem aneoskim, ali i avolci su slatki dok su mali... - Ne luduj, Ti Mala Breskvo... Od poetka sam znao da si to ti... ***** Uzimajui patike iz prtljanika video sam Radisavljevia u prugastom dresu sa velikom peticom na leima kako se ne terenu neto raspravlja sa momcima okupljenim oko njega. U svakom drutvu postoji Tako Jedan, koji uzme loptu pod miku i ne da je nikom dok se ekipe ne podele... Osim Komandira, jedino je jo plavi tip u zavrnutim carinskim pantalonama i gornjem delu trenerke bio Igra. Eventualno i nabijeni kratkovrati kutra u izlizanim "angajkama"? Od ostale etvorice trojica su bili Mladi I Jaki, a debeli pandur, koji se ve postavio na golu, bio je surovi Treepozivac.. - Vidim da vam fali osmi? Ops? Ovo ba nije klub u kom se novajlije pojavljuju svaki as? Moram priznati da ima i mesta na kojima sam se osetio dobrodolijim? Jasno, sve se promenulo kad je Ratke uspevi da savlada iznenaenje pljesnuo rukama, ali tih pet sekundi oseao sam se kao popa u komitetu...

- Nikolin je s nama... E, super, sad nas ima... Noas ste vieni, pediteri... Seo sam na bankinu, deo rituala je da uvek iroko raniram patiku pre nego to je obujem, na ta je Ratke, ne doekavi da se ostali raziu, ispalio u mom pravcu nekoliko pitanja sa priguivaem iz neposredne blizine... - ta se desilo? Neto nije u redu? Gde je onaj klinja? - Sve je u redu... Ubacio sam ga u onaj Leskovaki bus koji je proao posle nas... Za tri sata je u Peti... mugnuo sam ka sredini igralita i tek tada mu se okrenuo, gledao me je strogo, kao otac kom je sin pokazao knjiicu sa silnim keevima ba kad su naili gosti... - Razgovaraemo posle... S nama je igrao jo i Plavi, a Debeli se uvalio na gol, kao to sam i rekao. Bie to jedna izuzetno neprijatna utakmica... Za nae protivnike... Krenuli su kao sumanuti, ovi e se upisati jedino u sluaju da gol natri na loptu? Jedan od Jakih pokuao je da uhvati volej, ali neki momci bi pre uhvatili gusku na smrznutoj bari nego volej? - Hej, Plavi! Lupi ti peat na fudbal, zlu ne trebalo? Kako ovi utiraju, ode lopta u Maarsku? Radisavljevi se setno nasmeio, i munuo me u prolazu... - Eh, Nikoline, tvrdoglavi Nikoline... Zacrnie ti ivot oni manijaci, crni sine... Debeli je u meuvremenu dokotrljao fudbal kao bure, otpimplao sam ga desnom pa levom, skotrljao niz butku i rutinski ga zalepio na risu... - Nema veze, Ratke... Ajde da mi sad razvalimo ove levake? A za ivot emo lako... To je ionako samo jo jedan od onih ivota kad ti ba ne ide, stari moj...