Verodostojnost Medija Dometi Medijske Tranzicije FPN

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSkE TRANzIcIJE
Izdavai Fakultet politikih nauka Beogradskog univerziteta igoja tampa Za izdavae prof. dr Ilija Vujai arko igoja Urednik Dr Rade Veljanovski Saradnica Ma Aleksandra Ugrini Tira 200 primeraka Priprema i tampa
office@cigoja.com www.chigoja.co.rs
ISBN 978-86-7558-869-6
tampanje zbornika pomogla je Ambasada SAD u Beogradu.
Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka
VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSkE TRANzIcIJE

Uredio Rade Veljanovski
Beograd
Sadraj
Re urednika ........................................................................................................ 9
DRAVA I MEDIJI
Mr Jelena Surulija Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije sa evropskim regulatornim okvirom .................................................................. 13 Dr Nataa Rui Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori ............................................................. 27 Dr Rade Veljanovski Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji ......................... 39 Dr Mirjana Nikoli Transformacija medijskog sistema u Srbiji (20002011) izmeu dobrih zakonskih reenja i njihove loe implementacije....................... 53 Ma Davor Marko Uloga kreatora javnoga miljenja u interpretaciji medijskih poruka: sluaj izborne kampanje u Bosni i Hercegovini uoi optih izbora 2010. ......... 67 Dr Zoran Aracki Srpska etvrta vlast izmeu odgovornosti i ekonomsko-partokratskog pritiska ..................................................................... 87
MEDIJI U NOVOM TEHNOLOKOM DOBU

Dr Divna Vuksanovi Facebook i drutvene mree u funkciji politikih promena ............................. 105 Dr Ana Martinoli Lifestyle i personalni mediji kao rezultat konvergencije tradicionalnih i novih medija primer B92.FM .............................................. 117
VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE
Mr Ana Milojevi, Ma Aleksandra Ugrini Spremnost novinarske zajednice u Srbiji za tehnoloke promene ................... 133 Mr Jelena Kleut Veb dizajn i konstruisanje pozicije korisnika................................................... 153
PROMENE U MEDIJIMA
Dr Zoran B. Jevtovi Ko govori u dnevnoj tampi Srbije? ................................................................ 173 Ma Smiljana Milinkov Kako prii eni u radijskom etru Srbije? Pokuaj formatiranja novosadskog Radija 021 ................................................ 195 Dr Dobrivoje Stanojevi Stilovi subjektivnosti u savremenom novinarstvu ........................................... 205 Dr.sc. Radenko Udovii Vjerodostojnost tampanih i elektronskih medija teoretske i praktine dileme sa osvrtom na Bosnu i Hercegovinu .................. 213 Dr Veselin Kljaji Nova dokumentarna reportaa u tampi (Studija sluaja National Geographic, izdanje za Srbiju) ................................ 233 Dr Dragan alovi Mediji i privatnost ............................................................................................ 251 Mr.sc. Belma Buljubai Izvetavanje medija o domaim dnevnopolitikim dogaajima bosanskohercegovaki listovi: Dnevni Avaz i Osloboenje ............................ 265 Dr Sanja Domazet Kreativno pisanje i kulturne rubrike u srpskim medijima ............................... 277
OBRAzOVANJE NOVINARA I OBRAzOVANJE zA MEDIJE

Dr Sead Ali Informiranje ili uniformiranje? ........................................................................ 285 Dr Miroljub Radojkovi Obrazovanje novinara ili medijska pismenost? ............................................... 299
Dr Lejla Turilo Ne/educiranost novinara i ne/vjerodostojnost medija u postratnoj i posttranzicijskoj BiH ................................................................. 309 Dr Branimir Stojkovi Profesionalni kapital i obrazovanje novinara ................................................... 321 Dr.sc. Mato Brautovi E-uenje i cjeloivotno obrazovanje novinara u Hrvatskoj: stanje i perspektiva........................................................................................... 331 Dr Vladimir Barovi Teorijska i praktina obuka novinara za izvetavanje iz kriznih situacija ................................................................... 345
Re urednika
Ovaj zbornik rezultat je meunarodnog naunog skupa Verodostojnost medija dometi medijske tranzicije, koji je na Fakultetu politikih nauka Beogradskog univerziteta, odran u drugoj polovini juna 2011. godine. U raspravi su uestvovala trideset dva nauna radnika sa univerziteta iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Teorijski radovi proizilaze iz tematskog okvira naunog skupa, u najirem smislu tretirajui problematiku medija u periodu tranzicije i uveliko nastupajueg novog tehnolokog doba. Region nekadanje zajednike drave u mnogo emu jeste podruje slinih, ali i specifinih problema, kako u ukupnom drutveno-politikom i ekonomskom razvoju, tako i u sferi medija. zakonodavna inicijativa uz pokuaje harmonizacije sa evropskim regulatornim okvirom, nedovoljno potovanje usvojenih propisa, kontinuitet uticaja na medije iz krugova politike i biznisa, slaba materijalna baza i nerazvijeno medijsko trite, skromni rezultati u primeni novih tehnologija, neka su od zajednikih obeleja medijskih sistema drava regiona. Radovi su razvrstani po priblinom tematskom dijapazonu u etiri dela: Drava i mediji, Mediji u novom tehnolokom dobu, Promene u medijima i Obrazovanje novinara i obrazovanje za medije. Autori su analitiki obradili slojevitu medijsku sadanjost u svojim dravama od kontroverzi u zakonskoj regulativi i esto nekonsekventnog ponaanja politikih aktera prema medijima, do promena unutar medija prouzrokovanih zahtevima vremena i novih tehnologija do imperativa edukacije, kako novinara tako i konzumenata medijskih proizvoda. U ovakvim zbornicima nuno dolazi do pojave izvesne metodoloke neujednaenosti, to ne umanjuje znaaj rezultata obavljenih istraivanja i analiza, pa time ni znaaj knjige. Prireivai zbornika smatraju da nije nuno da svi tekstovi budu objavljeni u verziji samo jednog jezika pa su oni tampani uz uvaavanje jezikih razlika u pojedinim dravama. Svi radovi imaju adekvatne recenzije. Rade Veljanovski
DRAVA I MEDIJI
UDC 340.137:32.019.5(4-672 EU:497.11) 340.134:342.727(497.11) 654.17/.19(497.11)
Mr Jelena Surulija1
Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije sa evropskim regulatornim okvirom2

Rezime: Rad predstavlja presek decenijskog napora na usaglaavanju medijskog zakonodavstva Republike Srbije sa Evropskim regulatornim okvirom. Taj proces je ovom prilikom podeljen u tri faze prva koja je nastala odmah nakon 5.oktobra 2000. godine kada su u prvim godinama izraeni svi zakoni, druga koja je poela osnivanjem regulatornih tela nadlenih za radio-difuziju i telekomunikacije 2005. godine i poslednja, trea, usaglaavanjem sa najnovijim regulatornim okvirom Evropske Unije za audiovizuelne medije, koji je jo uvek u toku, tj elektronskim komunikacijama, koji je zakonski zavren. Rad pokazuje i potekoe sa kojima se Republika Srbija suoavala u ovom periodu od samog procesa izrade zakona, preko njihovih usvajanja, do primene koja je esto kasnila i po nekoliko godina a u sluaju na primer izlaska drave iz vlasnitva medija i pored nekoliko odlaganja rokova do danas nije zavrena. Paralelno sa predstavljanjem razvoja medijskog zakonodavstva u Srbiji, priloeni su izvodi iz Izvetaja o napretku Evropske Komisije koji su predstavljali realan pokazatelj brzine i kvaliteta napretka Republike Srbije ka Evropskoj Uniji u oblasti medijskog prava. Kljune rei: medijsko zakonodavstvo, Evropske integracije, regulatorno telo, radio-difuzija, javno informisanje, telekomunikacije.
1 2
Asistentkinja na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorkom: jelena.surculija@fpn.bg.ac.rs Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
14
Uvod
Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije sa evropskim regulatornim okvirom traje neto vie od jedne decenije i moe se podeliti u nekoliko faza. Prva bi bila faza nakon 5. oktobra 2000. godine kada je u novembru 2000. godine formirana radna grupa za izradu zakona o radio-difuziji, nedugo zatim i za zakon o javnom informisanju i zakon o telekomunikacijama. Meutim, svaki od ovih propisa je kasnio sa primenom te se moe rei da je druga faza primene zakona otpoela tek 2005. godine formiranjem nezavisnih regulatornih tela Republike Radiodifuzne Agencije3 (u daljem tekstu RRA) i Republike Agencije za telekomunikacije4 (u daljem tekstu RATEL). Poslednja, sadanja, faza otpoela je 2010. godine usvajanjem zakona o elektronskim komunikacijama5 koji je prvi dokument u oblasti medija i informacionog drutva usaglaen sa regulatornim okvirom Evropske Unije 2002. a delimino sa regulatornim okvirom 2009. Istovremeno, 28. septembra 2011. godine usvojena je Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine6 iji sastavni deo je i detaljan akcioni plan na osnovu koga e se pratiti usaglaavanje oblasti audiovizuelnih medija sa regulatornim okvirom Evropske Unije. Najslabija karika medijskog zakonodavstva u Republici Srbiji je njegova primena. Istovremeno, to su i transparentnost procesa usvajanja ili izmena/dopuna zakona, kao i meusobna kontradiktornost drugih zakona koji reguliu oblast medija sa osnovnim medijskim zakonima, kao to je sluaj sa zakonom o glavnom gradu i zakonom o lokalnoj samoupravi i njihovom kolizijom sa zakonom o radio-difuziji i zakonom o javnom informisanju.
I faza izrada medijskih zakona (2000 2005)

Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Republike Srbije sa, prvobitno, standardima Saveta Evrope je zvanino poelo novembra 2000. godine osnivanjem radne grupe za izradu zakona o radio-difuziji i kasnije radne grupe za pisanje zakona o javnom informisanju. Obe radne grupe su osnovane pri
3 4 5 6 www.rra.org.rs zakonom o elektronskim komunikacijama preimenovana u Agenciju za elektronske komunikacije; www.ratel.rs zakon o elektronskim komunikacijama, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 44/2010. Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 75/2011.
Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...
15
Medija Centru u Beogradu, a u njenom sastavu su bili eminentni strunjaci predstavnici NUNS-a, Beogradskog Centra za ljudska prava, Univerziteta u Beogradu, YUKOM-a, dok je Misija OEBS-a pri (tada) Srbiji i Crnoj Gori imala stalne posmatrae u samoj radnoj grupi, Savet Evrope slao povremene ekspertske misije da evaluiraju napredak. Prvi medijski zakoni u demokratskoj Srbiji bili su usaglaavani sa standardima Saveta Evrope iako (tadanja drava) Srbija i Crna Gora jo uvek nije bila formalni lan ove meunarodne organizacije. Zakon o radio-difuziji je pisan skoro dve godine, tokom kojih je Savet Evrope odrao nekoliko okruglih stolova i za mnoge oblasti tadanjeg nacrta poslao vrlo korisne komentare. Najvaniji delovi zakona o radiodifuziji sigurno su bili deo o osnivanju regulatornog tela u momentu kada u Srbiji jo uvek nije postojala ni jedna nezavisna institucija tog tipa, transformacija dravne radio televizije u javni servis i potpuna privatizacija svih medija. Do usvajanja zakona o radiodifuziji, drava je, kroz Ministarstva nadlena za poslove informisanja, bila zaduena da dodeljuje dozvole za emitovanje programa, a kroz Ministarstva nadlena za telekomunikacije, da raspodeljuje frekvencije. Oba posla su, posebno 90-tih godina dvadesetog veka, bila potpuno politizovana i predstavljali su vaan instrument kontrole medija od strane vladajue strukture. U prvobitnoj verziji Nacrta zakona o radiodifuziji, Radiodifuzni Savet Srbije trebalo je da ima 15 lanova koje predlau nezavisne, nedravne institucije. Verzija usvojena u Skuptini je potpuno, po mnogima, unazadila taj deo teksta, ostavljajui Vladi i Skuptini da budu ovlaeni predlagai, ime se bitno naruio osnovni princip postojanja regulatornog tela njegova nezavisnost od izvrne vlasti. Primena zakona o radiodifuziji je neslavno poela nezakonitim izborom prvog Saveta Republike Agencije za radio-difuziju aprila 2003. godine kada su ak tri lana napustila Savet, nakon ega se cela procedura ponovila. Savet je postao funkcionalan tek 2005. godine, ali njegov sastav, nain predlaganja i izbora lanova, kao i mnoge odluke, izazivaju brojne kontroverze sve do dananjih dana. Zakon o javnom informisanju je imao drugaiju sudbinu. Beogradski centar za ljudska prava je 1998. objavio knjigu Pravo medija sa Modelom zakona o javnom informisanju iji je sastavni deo Model zakona o javnom informisanju. Sa druge strane, novoformirana radna grupa pri Medija Centru
7 zakon o radiodifuziji, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005, 62/2006, 85/2006, 86/2006, 41/2009.
1
je pripremila svoju verziju Nacrta zakona, ime su dve grupe i dva pristupa regulisanju javnog informisanja u Republici Srbiji dola u koliziju. Savet Evrope je, uz pomo svojih eksperata, uspeo da obe strane stavi za pregovaraki sto kako bi se dolo do minimuma konsenzusa oko spornih pitanja. Jedna od najvanijih taaka neslaganja ticala se obima regulisanja prava na odgovor i ispravku, gde je jedna struja smatrala da je dovoljno napraviti opti okvir dok je druga smatrala da je neophodno zatititi graane od samovolje medija i obezbediti potpunu usaglaenost sa Rezolucijom (74) 26 o pravu na odgovor poloaj pojedinca u odnosu na tampu gde se takva jasna pravila zahtevaju od drava lanica Saveta Evrope. lanovi radnih grupa su konani predlog zakona o javnom informisanju u argonu nazvali Franketajn, ba zato to je objedinjavao nekoliko razliitih stanovita na jednom mestu. Na alost, zakon o javnom informisanju je bio i usvojen u ne ba povoljnom trenutku za slobodu medija za vreme trajanja vanrednog stanja nakon atentata na Premijera zorana inia. To je bio vrlo muan period za celu zemlju, pun neizvesnosti i straha, a osnovna ljudska prava su bila suspendovana ili ograniena. zbog toga je usvajanje zakona o javnom informisanju sistemskog zakona za omoguavanje primene prava na slobodu izraavanja i informisanja u momentu kada su takva prava bila ograniena bilo u najmanju ruku diskutabilno. Zakon o telekomunikacijama je usvojen u aprilu 2003. godine i predstavljao je revoluciju u regulisanju dotadanje telekomunikacione scene u Srbiji. Prvo, predvideo je prestanak monopola u fiksnoj telefoniji 9. juna 2005. godine. Drugo, detaljno je regulisao proceduru osnivanja i izbora lanova saveta nezavisnog regulatornog tela na koju su trebale da preu dotadanje nadlenosti drave u vezi raspodele frekvencija, izmeu ostalih i emiterima. I na kraju, kroz ceo zakon preovladava pokuaj potpunog usklaivanja sa evropskim regulatornim okvirom za elektronske komunikacije iz 1998. godine kojim je u Evropskoj Uniji otpoeo proces liberalizacije trita telekomunikacija.
II faza primena zakona (2005 2009)

Ovaj period karakteriu sledee promene, od kojih je na neke ukazala i sama Evropska Komisija u svojim izvetajima o napretku. Pre svega dolo je do osnivanja dva regulatorna tela nadlena za radio-difuziju i telekomunikaciju. Da8 zakon o telekomunikacijama, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 44/2003, 36/2006, 50/2009.
17
lje, transformisana je dravna televizija u javni servis. Tree, iako do danas nije zavren, otpoeo je proces izlaska drave iz vlasnitva u medijima. Transformacija Radio televizije Srbije u javni servis odloena je izmenama zakona o radio-difuziji iz 2005. godine za mart 2006. godine, dok je istim izmenama zakona, usvojenim bez javne rasprave i u hitnom postupku, privatizacija medija lokalnih samouprava odloena za kraj 2007.godine. Istovremeno, usvojen je i Pravilnik Ministarstva kulture o nainu privatizacije radio, odnosno televizijskih stanica lokalnih i regionalnih zajednica kojim se blie ureuje nain privatizacije radio, odnosno televizijskih stanica lokalnih i regionalnih zajednica iji su osnivai jedna ili vie skuptina optina ili skuptina grada. Pravilnik je predvideo da se privatizacija radio, odnosno televizijskih stanica, vri na nain kojim bi se obezbedio kontinuitet u proizvodnji i emitovanju programa koji ne sme biti krai od pet godina od dana zakljuivanja ugovora o prodaji kapitala, u skladu sa dozvolom za emitovanje programa dobijenom na javnom konkursu. ini se da je pravilnik pokuao da obavee novog vlasnika da obezbedi kontinuitet u proizvodnji programa na jezicima nacionalnih manjina. Evropska Komisija je u svom Izvetaju o napretku skrenula panju na nain i sadraj izmena zakona o radiodifuziji:
Srbija je usvojila amandmane na Zakon o radiodifuziji u avgustu 2005. godine. Amandmani, koji su naili na otre kritike profesionalnih organizacija, predviaju produenje roka za transformaciju Radio Televizije Srbija RTS od sadanjeg dravnog medija u javni servis za mart 2006. godine, kao i odlaganje privatizacije za emitere iji su osnivai lokalna samouprava za juli 2007. godine. Sredinom 2006. godine dolo je do nove izmene zakona o radiodifuziji, bez javne rasprave, po hitnom postupku. Skuptina Republike Srbije izglasala je izmene zakona o radiodifuziji koje je nakon toga Predsednik Republike Srbije odbio da potpie i vratio na ponovno izjanjavanje poslanika. zakon o izmenama i dopunama zakona o radio-difuziji10 je ipak usvojen uprkos brojnim primedbama meunarodnih i domaih organizacija. Ove kontradiktorne izmene zakona dovele su do jaanja uticaja izvrne vlasti na rad Republike radiodifuzne agencije (RRA) time to sada Vlada, a ne Skuptina daje saglasnost na finansijski plan Agencije. Druga vana izmena odnosi se na nadzor Republike radiodifuzne agencije nad radom emitera. Do stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama zakona o radiodifuziji, RRA je bila duna da
9 Slubeni glasnik Republike Srbije br. 51/2005. 10 Slubeni glasnik Republike Srbije br. 85/2006.
18
se stara o tome da emiteri u svemu potuju uslove pod kojima im je dozvola izdata, to se posebno odnosilo na vrstu i kvalitet programa. Sada su rei vrsta i kvalitet programa zamenjene obavezom emitera da emiteri u svemu potuju uslove pod kojima im je dozvola izdata naroito u pogledu optih programskih standarda propisanih ovim zakonom. Ova promena stvara realan prostor da emiter aplicira i dobije dozvolu za emitovanje, na primer, deijeg programa, a onda odlui da ipak vei deo dana emituje sportski program ili muzike spotove. Emitovanje muzikog i sportskog programa bi bili u skladu sa optim programskim standardima propisanim zakonom ali ne i u skladu sa vrstom programa naznaenoj u dozvoli koja bi, u ovom sluaju, sadrala emitovanje deijeg programa. Evropska Komisija je u Izvetaju o napretku iz 2006. godine skrenula panju na netransparentnu izmenu zakona: Bez javne rasprave, jula 2006. godine Skuptina je usvojila amandmane na Zakon o radiodifuziji koji poveavaju diskrecionu mo Radiodifuznog Saveta i koji su nekompatibilni sa osnovnim pravima zatienim Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Predsednik Srbije je osporio ove amandmane i poslao ih na ponovno izjanjavanje Skuptini koja je iste amandmane jo jednom izglasala u Septembru. to se tie privatizacije lokalnih medija, ona na alost nije zavrena ni nakon dodatnog, produenog roka, to je dovelo do toga da je 27. decembra 2007. godine Vlada Republike Srbije donela zakljuak kojim je prihvatila Informaciju Izvrnog Vea Autonomne pokrajine Vojvodine o potrebi prekida postupka privatizacije radio i/ili televizijskih stanica i drugih elektronskih medija koji emituju programe na jeziku nacionalnih manjina. zakljukom je zaduena Agencija za privatizaciju da donese reenje o prekidu postupka privatizacije za navedene stanice. Samo dva dana kasnije, 29. decembra 2007. godine, Skuptina Republike Srbije, bez ikakvog nagovetaja, javne rasprave ili konsultacija sa drugim relevantnim institucijama, usvaja zakon o glavnom gradu i zakon o lokalnoj samoupravi kojim potpuno menja put reformi koji je zapoet usvajanjem zakona o radio-difuziji 2002. godine. Iako zakon o javnom informisanju propisuje da osnivai javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, drava i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predvieno posebnim zakonom kojim se ureuje oblast radio-difuzije, sada zakon o glavnom gradu odjednom omoguuje gradu Beogradu koji vri nadlenosti optine i grada da moe da osnuje televizijske i radio stanice, novine i druga sredstva
19
javnog obavetavanja. Istovremeno, zakon o lokalnoj samoupravi predvidja da se optina, preko svojih organa, stara o javnom informisanju od lokalnog znaaja, obezbeuje uslove za javno informisanje na srpskom jeziku i jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji optine, da moe da osniva televizijske i radio-stanice radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina koji je u optini u slubenoj upotrebi, kao i radi izvetavanja na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi, kada takvo izvetavanje predstavlja dostignuti nivo manjinskih prava. Ovim izmenama zakona o glavnom gradu i zakona o lokalnoj samoupravi naneta je trajna teta pravnom poretku Republike Srbije jer je unela nesigurnost u oblast medijskog zakonodavstva i na alost ova greka do danas (druga polovina 2011. godine) nije ispravljena. ak je i Evropska Komisija u svojim Izvetajima o napretku iz 2008. i 2009. godine ukazala na problem kontradiktornosti ovih zakona koji je neophodno reiti: zakoni o lokalnoj samoupravi, usvojeni u decembru 2007. sadre odredbe koje su u suprotnosti sa zakonima o radiodifuziji i javnom informisanju i direktno potkopavaju privatizaciju optinskih medija11 i zakon o radiodifuziji je predvideo da se privatizacija elektronskih medija u Srbiji zavri do kraja 2007. godine. Ipak, ovaj proces je bio blokiran odreenim odredbama zakona o lokalnoj samoupravi i zakonom o glavnom gradu. Problem ostaje nereen.12 Zakon o javnom informisanju je od 2003. godine pretrpeo niz izmena i dopuna koje su sve imale jednu karakteristiku: da su se deavale po hitnom postupku, bez javne rasprave i u toku letnjeg perioda kada su i mogunosti reakcije na takvu odluku smanjene zbog perioda kolektivnih godinjih odmora. Poslednja izmena desila se 31. avgusta 2009. godine kada je Skuptina usvojila zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju. Ove izmene predviaju da javna glasila mogu osnovati samo pravna lica, iskljuivo domaa, uvodi se obavezan upis u registar javnih glasila kao uslov za otpoinjanje delatnosti i predviene su drakonski visoke kazne za prekraje i privredne prestupe koje su i do nekoliko puta vie od kazni za prestupe i prekraje predviene drugim zakonima. zatitnik graana je u septembru 2009. godine podneo Predlog za ocenu ustavnosti zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informi-
11 European Commission Serbia 2008 Progress Report, strana 16. 12 European Commission Serbia 2009 Progress Report, strana 49.
20
sanju pred Ustavnim sudom13, a Ustavni sud je jula 2010. godine usvojio veinu primedaba Ombudsmana ime su sporni delovi proglaeni neustavnim14. Evropska Komisija se, naravno, u svojim Izvetajima o napretku za 2009. i 2010. godinu osvrnula i na sluaj hitnog donoenja izmena zakona o javnom informisanju, pokretanje postupka za ocenu njegove (ne)ustavnosti, kao i na odluku Ustavnog suda: U avgustu 2009. godine usvojeni su Amandmani na Zakon o javnom informisanju, u hitnoj proceduri. Civilno drutvo, profesionalna udruenja i meunarodne organizacije su kritikovali Vladu i Skuptinu za nedostatak transparentnosti i javnih konsultacija pre usvajanja ovih amandmana. Povrh toga, postoji opravdana bojazan da neke od novih odredaba kao to su stroge kazne za nepotovanje profesionalnih normi, mogu da utiu na povredu medijskih sloboda15. i Ustavni sud je u julu 2010. godine, na predlog Ombudsmana i drugih organizacija, proglasio neustavnim nekoliko amandmana na Zakon o javnom informisanju koji su usvojeni u avgustu 2009.godine. Sud je neustavnim proglasio odredbe koje su ograniile pravo domaim pravnim licima da osnivaju javno glasilo kao i odredbe koje uvode visoke novane i druge kazne16. Prava primena Zakona o telekomunikacijama poela je tek 2005. godine osnivanjem Republike Agencije za telekomunikacije (RATEL), koja je sa punim radom poela tek u drugoj polovini 2005. godine. Najvaniji datum predvien ovim zakonom bio je 9. jun 2005. godine kada je je prestao monopol Telekoma Srbije u fiksnoj telefoniji ime se stvorio zakonski osnov za ulazak novih operatora u ovu oblast. Meutim, u praksi nije dolo do potpune liberalizacije trita fiksne telefonije, to je zabeleeno i u Izvetaju o napretku iz 2010: Sektor fiksne telefonije jo uvek nije liberalizovan te u praksi jo uvek postoji nedostatak konkurencije na tritu17.
13 Del.br.7805, dostupno na: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/aktivnosti/zakonske-i-druge-inicijative/607-2009-09-24-12-37-43 14 Odluka Ustavnog suda dostupna na: http://www.ombudsman.rs/attachments/607_ 5%20-%20607_ustavni%20sud.pdf 15 European Commission Serbia 2009 Progress Report, strana 15. 16 European Commission Serbia 2010 Progress Report, strana 13. 17 Ibid, strana 46.
21
III faza usaglaavanje sa najnovijim regulatornim okvirom Evropske Unije (2010-danas)

Poslednja, jo uvek aktuelna faza, pribliavanja medijskog zakonodavstva Evropskoj Uniji se moe oceniti pozitivnom sa nekoliko aspekata. Proces izrade i usvajanja propisa je mnogo transparentniji nego u prethodne dve faze, iako ostaje jo mesta za napredak, dokumenta se uglavnom usaglaavaju u toku javnih rasprava, mada je ostao trend da se finalni tekst ipak dorauje u samoj proceduri usvajanja ili u Vladi ili u Skuptini. Dokumenta se piu usklaujui se sa acquis communautaire, esto i uz direktnu pomo i podrku Evropske Komisije, to umnogome olakava zakonodavni proces. Prva dokumenta usvojena u transparentnom postupku i uz iroku javnu raspravu bili su Osnove za izradu Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji koji je Vlada usvojila u januaru 2009. godine, a ve u julu i samu Strategiju za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji. Strategija je predvidela prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa 4. aprila 2012. godine, kao i standarde MPEG4 i DVB-T2. Strategija je pisana u tesnoj saradnji kako sa Meunarodnom telekomunikacionom unijom (ITU), tako i sa Evropskom Komisijom, koja je napredak podvukla i u svom Izvetaju iz 2010. godine18. Veliki napredak je uinjen i usvajanjem Zakona o elektronskim komunikacijama19, koji je ak i po oceni Evropske Komisije imao za cilj potpuno usaglaavanje sa Evropskim regulatornim okvirom za elektronske komunikacije iz 2002. godine a delimino i sa regulatornim okvirom Evropske Unije iz 2009.godine. U Izvetaju o napretku Republike Srbije za 2010. godinu se kae: Zakon o elektronskim komunikacijama usvojen je u Skuptini u junu 2010. godine. Zakon za cilj ima potpuno usaglaavanje zakonodavstva Srbije sa regulatornim okvirom Evropske Unije za elektronske komunikacije 2002. i delimino 2009.20 Na alost, iako je sam Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama u prvobitnoj fazi bio transparentan i ukljuivao je javnost, prilikom samog usaglaavanja u okviru Vladine procedure, dolo je do nekoliko sutinskih izmena koje su dovele do toga da zatitnik graana, zajedno sa Poverenikom za
18 Europan Commission Serbia 2009 Progress Report, strana 48. 19 zakon o elektronskim komunikacijama, Slubeni glasnik Republike Srbije 44/2010. 20 Serbia 2010 Progress Report, strana 47.
22
informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti, pokrene Predlog za ocenu ustavnosti zakona o elektronskim komunikacijama21 pred Ustavnim sudom Republike Srbije. Sporne odredbe dozvoljavaju primenu mera kojima se odstupa od tajnosti sredstava komunikacija bez sudskog naloga, kada je takva mogunost propisana zakonom ili na zahtev nadlenog dravnog organa. Ustavni sud jo uvek nije doneo odluku u ovom sluaju. Na kraju, poslednji dokument usvojen u septembru 2011. godine na telefonskoj sednici Vlade Republike Srbije je Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine. I ovaj dokument je pisan u nekoliko faza, sa razliitim stepenom transparentnosti i uea javnosti. Prvi nacrt Strategije je nastao kao rezultat protokola o saradnji potpisanog izmeu Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drutva, sa jedne, i Nezavisnog udruenja novinara Srbije (NUNS), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruenja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog drutva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija i Lokal presa, sa druge strane. Protokolom je formirana radna grupa koja se sastojala od sedam lanova, od toga je tri predloeno od strane pet udruenja NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, NDNV-a i Local Press-a, dva od strane Asocijacije medija i dva od strane samog Ministarstva. U radu radne grupe je u svojstvu konsultanta povremeno uestvovao i ekspert Evropske Komisije, preko Delegacije Evropske Komisije u Republici Srbiji. Protokol je zakljuen 18. aprila 2011. godine, kada je formirana i radna grupa Ministarstva, dok je rok za predaju teksta Nacrta Strategije bio 1. jun 2011. godine. Protokolom je omogueno da svaki lan radne grupe izdvoji svoje miljenje, ukoliko je u suprotnosti sa veinskim, i da takvo alternativno reenje takoe bude deo konanog teksta uz pratee obrazloenje. Konaan tekst je, po Protokolu, utvrdio Ministar i taj tekst je uputio na javnu raspravu, objavljivanjem na veb stranici Ministarstva. Radna grupa je 1. juna konaan tekst Nacrta Strategije predala Ministarstvu u dalju proceduru, bez i jedne alternative. Ministar je odluio da tekstom radne grupe, bez izmena, otpone javnu raspravu, koja je trebala da bude zavrena 1. jula, ali je zbog velikog interesovanja produena do 15. jula 2011. godine. Ministarstvo je video zapise sa svih est okruglih stolova, kao i pristigle pisane komentare, objavilo na svojoj veb stranici, ime je celokupan proces izrade jednog medijskog dokumenta konano bio potpuno transparentan i dostupan javnosti. Meutim, u jednom trenutku politika elita shvata da je usvajanje ove Strategije jedan od pet uslova za sticanje statusa kandidata za Evropsku Uniju i tu se paljivo izgraen transparentan proces uruio. Premijer je, zbog
21 Dostupno na: http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr_YU/aktivnosti/zakonske-i-druge-inicijative/1151-2010-11-10-11-51-34
23
velike vanosti dokumenta, preuzeo nadlenost za njegovo pisanje od Ministarstva kulture i osnovao novu radnu grupu. Na sreu, radnu grupu su inili pojedinci iz Vlade Republike Srbije koji se bave Evropskim integracijama, jedan predstavnik medijskih udruenja, kao i ekspert Evropske Komisije. ira javnost je ostala uskraena za proces nastanka usvojenog dokumenta, ali je predstavnik udruenja uspeo da se izbori da makar ua struna javnost ima uvid u tok izrade Strategije, dok je predstavnica Evropske Komisije garantovala usklaenost teksta sa evropskim regulatornim okvirom. Vlada Republike Srbije je na kraju nepotrebno samoj sebi dala autogol time to je Strategija usvojena na telefonskoj sednici Vlade, dan pre redovne sednice, ime se izbeglo da tekst bude dostupan javnosti pre konanog glasanja. Meutim, i pored svih tehnikih primedbi koje bi se mogle dati na sam proces izrade i usvajanja, Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine predstavlja kljuni dokument za dalje aktivnosti Republike Srbije u oblasti medijskog zakonodavstva. Evropska Komisija je u nedavno objavljenom Analitikom izvetaju koji prati Miljenje Komisije o zahtevu Srbije za lanstvo u Evropskoj Uniji istakla napredak Srbije u oblasti medijskog prava: Dugo oekivana Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine (Medijska Strategija) usvojena je u Septembru 2011. godine. Njen cilj je poveanje urednike nezavisnosti i bolja zatienost javnih glasila od nezakonitih uticaja. Takoe utvruje osnov za predstojee zakonodavne promene koje bi trebalo preciznije da se uredi trino okruenje u kojima mediji posluju22.
Zakljuak
Republiku Srbiju svakako eka dug put do potpunog usaglaavanja medijskog zakonodavstva sa regulatornim okvirom Evropske Unije. Novousvojena medijska strategija je sigurno prvi korak na tom putu. Drugi bi mogao da bude uspostavljeno partnerstvo sa Delegacijom Evropske Unije u Republici Srbiji koja je pokazala spremnost da prui punu strunu podrku svakoj regulatornoj inicijativi u ovoj oblasti, ime bi se znatno olakao proces harmonizacije zakonodavstva. Na kraju, ini se najvanijim odrati postignut nivo javnosti rada tokom izrade medijskih dokumenata u svim fazama uz uvaavanje mi22 Analytical Report accompanying the document Communication from the Commission to the European Parlament and the Council; Commission Opinion on Serbias application for membership of the European Union, strana 25.
24
ljenja strunjaka, medijskih udruenja i civilnog drutva, kao i potovanje rokova usvajanja dokumenata navedenih u Medijskoj Strategiji. LITERATURA
Kin, D. (1995), Mediji i demokratija, Beograd: Filip Vinji. Vodineli, V.V. i grupa autora (1998), Pravo medija sa Modelom zakona o javnom informisanju, Beograd:Beogradski centar za ljudska prava. Prajs, E.M i Krug, P. (2001), Povoljno okruenje za slobodne i nezavisne medije, Beograd: Samizdat B92. Zbornik pravnih instrumenata Saveta Evrope u vezi sa medijima (2006), Savet Evrope, Beograd: Sprint. Medijski zakoni u Srbiji stanje i potrebne izmene, (2007), Beograd:Konrad Adenauer Stiftung. Monitoring medijske scene u Srbiji, ANEM Publikacije (I-V), Beograd:ANEM.
Relevantna domaa i meunarodna dokumenta:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. zakon o radiodifuziji zakon o javnom informisanju zakon o telekomunikacijama zakon o glavnom gradu zakon o lokalnoj samoupravi Strategija prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa zakon o elektronskim komunikacijama Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine Godinji izvetaji Evropske Komisije o napretku Republike Srbije, 20052010.
25
Jelena Surulija Harmonization of Media Legislation of Serbia with the European Regulatory Framework Summary: The Article presents one decade of hard work on harmonization of Serbian media legislation with the EU regulatory framework. That process is for this occasion divided into three phases: First, that has started immediately after 5th October 2000 when the new media laws were adopted in the following years; Second, that has started with the establishment of the regulatory authorities in 2005; and the final, third and still ongoing, phase that has started in 2010 with the adoption of the Law on electronic communications in line with EU regulatory framework 2002 and partially with 2009 and parallel work on harmonization with media legislation with Audiovisual Media Service Directive. Furthermore, the Article explains the main obstacles that the Republic of Serbia has faced in this decade from the initial process of drafting the laws, through their adoption and later implementation. The implementation has often been late for several years, and in some cases, like privatization of media owned by the state or local authorities, has not been completed yet. In parallel with the presentation of the development of media legislation in Serbia, the parts of the European Commission Progress Reports show realistic speed and quality of the Republic of Serbia path towards the European Union in the area of media law. Key words: media legislation, European integration, regulatory authority, broadcasting, public information; telecommunications.
UDC 343.63:351.751(497.16) (094.5.072)
Dr Nataa Rui1
Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

Rezime: Poslednjih godina crnogorska vlada je predmet kritike EU koja konstantno upozorava na nizak stepen slobode crnogorskih medija, kao i na injenicu da vladajue strukture oteavaju, a u nekim sluajevima i onemoguavaju rad novinara. Po miljenju EU jedan od koraka u pravcu poveanja stepena slobode medija je i dekriminalizacija klevete. Dekriminalizacijom klevete Crna Gora je ispunila preporuke Savjeta Evrope i formalno ostvarila napredak na ovom polju. Meutim, namee se pitanje da li je nova odredba dala novinarima slobodu izraavanja ili na neki nain omoguila da kleveu nekanjeno. Problema u crnogorskim medijima je mnogo, ali upravo dekriminalizacija klevete je izazvala brojne sporove i diskusije. Ne treba zaboraviti da je medijsko trite u Crnoj Gori malo i trka za profitom esto dovodi do krenja Zakona o medijima i etikog kodeksa novinara. Upravo iz tog razloga postoji opasnost da e novinari na pogrean nain interpretirati zakon o dekriminalizaciji klevete. Kljune rijei: zakon o kleveti, sloboda medija, preporuke EU, medijsko pravo.
Uvod
Demokratija, sloboda govora, nezavisni mediji su pojmovi kojima tei svako drutvo i o kojima se stalno vode rasprave. U realnosti slika je malo drugaija jer za mnoge zemlje pomenuti kriterijumi predstavljaju nedostini san to zbog politikih reima to zbog ekonomske situacije. Savremeni mediji vie nisu u tolikoj mjeri pod politikim pritiskom (to zavisi i od politikog stanja u zemlji), ali posluju u tekim ekonomskim uslovima i moraju se izboriti za svoje mjesto na tritu. Infotainment nije nova pojava, ali je danas u uslovima trine konkurencije dostigao svoj maksimum. Sudei po medijskim sadrajima, kvalitet polako odlazi u zaborav, dok senzacionalizam
1 Fakultet politikih nauka, Univerzitet Crne Gore. Kontakt sa autorkom: nruzic@ ac.me
28
je ono to prodaje proizvod ili tjera ljude da (ne)mijenjaju kanal. U toj trci za liderstvom, mediji esto znaju da namjerno ili nenamjerno pogrijee i nanesu tetu nekom licu. zato je dovoljno neprovjeriti informaciju i kao posljedicu imamo oklevetanu osobu. Pod klevetom prije svega podrazumijevamo ..iznoenje ili pronoenje togod neistinitog to moe koditi asti ili ugledu nekog lica... (Nikoli, 2010:580). Savjet Evrope prije svega zalae se za slobodu medija jer bez slobodnih medija, slobode izraavanja nema ni demokratije. Evropska konvencija o ljudskim pravima lanom 10 garantuje pravo na slobodu izraavanja, ali istovremeno ograniava istu u sluajevima poput nacionalne bezbjednosti, sprijeavanja nereda ili kriminala, zatite morala, ugleda ili prava drugih. Ustav Crne Gore, bazirajui se na Konvenciji o ljudskim pravima garantuje pravo na slobodu izraavanja. U lanu 47 pie: Svako ima pravo na slobodu izraavanja govorom, pisanom rijeju, slikom ili na drugi nain. Pravo na slobodu izraavanja moe se ograniiti pravom drugoga na dostojanstvo, ugled i ast i ako se ugroava javni moral ili bezbjednost Crne Gore (Lakoevi B., Pain z., Bulatovi R., Miunovi V., Vukovi D., Ivanovi A., 2010:16). Meutim, novinari esto ignoriu injenicu da sloboda izraavanja ne daje za pravo da vrijeate ili kleveete drugu osobu zbog linog animoziteta. zakon o medijima Crne Gore iz 2002. godine takoe titi ljude i od klevete. Tako je lanom 20 naglaeno da: Osniva medija odgovoran je za objavljene programske sadraje, ukoliko ovim zakonom nije drukije odreeno. Ako medij objavi programski sadraj kojim se naruava zakonom zatieni interes lica na koje se informacija odnosi ili kojim se vrijea ast ili integritet pojedinca, iznose ili prenose neistiniti navodi o njegovom ivotu, znanju i sposobnostima, zainteresovano lice ima pravo na tubu nadlenom sudu za naknadu tete protiv autora i osnivaa medija (Zakon o medijima, 2002). Dekriminalizacija klevete po preporukama EU, odnosno Savjeta Evrope podjelila je crnogorsko drutvo. S jedne strane, imamo novinare koji se ale da rade pod konstantnim politikim i ekonomskim pritiskom i koji smatraju da su ugroeni i na neki nain sputani jer nemaju dovoljno slobode da profesionalno obavljaju svoj posao. U ovoj tvrdnji ih podravaju mnogi evropski zvaninici, kao i nevladine organizacije. Tako je izvjestilac Savjeta Evrope za Crnu Goru an arl Gardeto (zhan Sharl Gardeto) ocjenio da su neki crnogorski mediji slobodni, ali istovremeno je upozorio da novinari rizikuju ivote kada piu bez cenzure. Dodue, par dana kasnije Gardeto je optuio novinare da su pogreno interpretirali njegovu izjavu i da on ne smatra da novinari u Crnoj Gori rizikuju ivote (Pobjeda, 2010). On je takoe iznio stav da Crna
Nataa Rui, Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori
29
Gora zaostaje u odnosu na druge zemlje po pitanju dekriminalizacije klevete (portal Analitika, 2010). Poslanik u parlamentu Bavarske Ginter Gabtajger (Gnter Gabsteiger) takoe je upozorio da poslanici u Evropskom parlamentu nee glasati za ulazak Crne Gore u EU, ukoliko se situacija u crnogorskim medijima ne promjeni, odnosno novinari ne budu imali vei stepen slobode (portal Analitika, 2010). S jedne strane ukoliko elimo da kandidatura Crne Gore bude prihvaena od strane EU moramo dekriminalizovati klevetu, a s druge politiari i linosti iz javnog ivota Crne Gore esto pokreu tube protiv novinara jer u trci za senzacijom novinari su spremni na sve. Imajui u vidu da je Crna Gora mala sredina, lako je unititi reputaciju, pa ak i ivot nekoj osobi. Bivi ministar pravde Mira Radovi za razliku od novoimenovanog Duka Markovia nije podrao dekriminalizaciju klevete. Po njegovom miljenju: Sloboda izraavanja nije neograniena i moe imati loe posljedice po ljude i drutvo. Ona povlai posebne dunosti i odgovornosti. Ne postoji neograniena sloboda izraavanja, ak ni za medijsko pokrivanje pitanja od velikog javnog interesa (Pobjeda, 2010). U Socijaldemokratskoj partiji ne podravaju potpunu dekriminalizaciju klevete koja bi omoguila bi da ko god eli i ima dovoljno novca, moe uvrijediti i oklevetati bilo koga, a da za to samo novano odgovara (Vijesti, 2011). ef medijskog pula SDP-a Mirko Stani je izjavio da bi potpuna dekriminalizacija dovela do toga da graani svoja lina dobra obraz, ast, ugled pokuavaju zatiti i van pravnog sistema Crne Gore. Pogotovo zbog toga to ta dobra ljudi u Crnoj Gori tradicionalno smatraju vrijednijim od ostalih. Kako ne bi dolazili u situaciju da graani sami preuzimaju mjere zatite od klevete i uvrede, moramo jasnim zakonskim normama, primjerenim crnogorskom drutvu, dovesti do toga da svako moe slobodno kritikovati, ali i da se pod formom kritike ne otvori mogunost za porast broja kleveta i uvreda u svakodnevnom ivotu. Pogotovo ne u zemlji u kojoj je uzreica ubi me teka rije (Vijesti, 2011).
Kleveta i uvrede u crnogorskim medijima

U Crnoj Gori tuba za klevetu je postala uobiajena stvar. Po tubama za klevetu, Vijesti, Dan i Monitor duguju preko 13 miliona eura, neki mediji pominju ak 15 miliona, od ega 11 miliona duga pripada listu Vijesti. Sluaj koji je dobio ogroman publicitet u medijima bio je sluaj Kusturica-Nikolaidis. Naime, Emir Kusturica je tuio novinara Monitora Andreja Nikolaidisa za klevetu. U lanku Delatov egrt Nikolaidis je izvrijeao Kusturicu, nazivajui ga patriotskom vijagrom, budalom, pomonikom Radovana Karadia i Ratka Mladia. Osim toga, novinar Monitora je optuio reditelja za srpski
30
nacionalizam i osporavao njegovu profesionalnost. Nikolaidis izmeu ostalog zamjera Kusturici na njegovim religioznim stavovima: Ja sam pravoslavni hrianin, kae Emir. Ne precizira koje mu je krteno ime Panta, Miloje, Dobrilo... Njegova porodica je, tvrdi, izvorno pravoslavna. to e rei da su mu se preci, kada su klanjali, Allahu molili kao pravoslavci. Moj otac je roen kao musliman, ali je prije svega bio Srbin, kae Emir. Ali Emir nee da bude musliman. Jer mu je porodica, negdje u dubini prolosti, bila pravoslavna. Ako bi zakopao dublje, otkrio bi da je, jo ranije, bio paganin. Na dnu iskopine porijekla otkrio bi, tvrdio je Darvin, majmuna pie Nikolaidis (BH vijesti, 2008). Nijedan novinar nema prava da proziva drugu osobu po tom osnovu jer svaki ovjek ima pravo na slobodu vjeroispovijesti i nacionalne pripadnosti. U lanku ne nalazimo ni jednu injenicu prilikom optube, ve iskljuivo subjektivno miljenje novinara. Novinar mora ukazivati na probleme u drutvu, ima pravo da kritikuje, ali kritika mora biti izloena na primjeren nain i uz injenice. Vrijeanje i neprimjeren renik nije odraz slobode medija, ve naalost odraz niskog kulturnog nivoa ne samo novinara, nego i medija koji objavljuje takve tekstove. zbog uvreda, sarkazma i ironije sud je presudio u korist Kusturice, naloivi novinaru da isplati 12 000 eura (Radio Slobodna Evropa, 2009). Veina crnogorskih novinara su doivjeli presudu u korist Kusturice kao atak na slobodu medija. Novinari oigledno podrazumijevaju pod slobodom mogunost da napiu ta ele, ali pri tome da niko ne moe da ih tui, jer u protivnom moe se govoriti o pritisku na novinare. Jedan od problema u u crnogorskom novinarstvu je i taj to veina novinara temelji svoje tekstove na osnovu anonimnih izvora ili ih uopte ne ukazuju, a u sluajevima kada dou do informacije naruavaju profesionalne standarde jer ne provjeravaju injenice. Dodue, teko je provjeriti injenice jer zakon o slobodnom pristupu informacijama koji je usvojen jo 2005. godine, ne djeluje. Na zahtjev za informacijom novinari najee ne dobiju nikakav odgovor. U takvim uslovima je teko doi do informacija, ali ipak, novinari da bi se zatitili od tubi ne mogu pisati tekstove na osnovu rekla-kazala. Naveu jedan nedavni sluaj. Brat biveg premijera Aco ukanovi je tuio Dan jer je list objavio informaciju da su mu data na korienje dva placa povrine oko 2000 kvadratnih metara na obali Kotora. ukanovi je postavio ultimatum da su novinari duni da demantuju te podatke u naredna tri dana jer e ih u protivnom sluaju tuiti, a novcem e platiti obuku novinarima iz oblasti istraivakog novinarstva (Vijesti, 2011). On je ponudio novinarima dokumenta na uvid koji demantuju njihove tvrdnje. Novinari su se izvinili i na takav nain sluaj je okonan. Inae, ukanovi tvrdi da novinari Dana neprekidno objavljuju izmiljotine o njemu, priemu nikad ga ne kontaktiraju da bi dobili i drugu stranu prie. Na takav nain mediji naruavaju jedan od
31
osnovnih standarda profesionalnog izvjetavanja uravnoteenost. Kasnije je u pomenutom sluaju utvreno da su novinari koristili netanu informaciju sa sajta Uprave za nekretnine. Prema krivinom zakoniku Crne Gore, kazne za klevetu su iznosile od 5 do 14 000 eura. za klevetu s tekim posljedicama za oklevetanu osobu, minimalna kazna 8 000 eura. Ukoliko okrivljeni argumentuje da je imao povoda da povjeruje u neke tvrdnje, nije se mogao kazniti za klevetu, ali je odgovarao za uvredu (lan 195). Prema ovom lanu, minimalna kazna za uvredu je 1200 eura, ali za uvredu putem medija iznosi od tri do deset hiljada eura (Lakoevi B., Pain z., Bulatovi R., Miunovi V., Vukovi D., Ivanovi A., 2010:18). Moe li se novcem oprati ugled, ast, dostojanstvo? za neke da, za druge ne. Pogrijeiti je lako. Treba ispraviti greku, ali greke se ne ispravljaju na odgovarajui nain. Iako je zakonom o medijima, tanije lanom 28 predvieno da se ispravke objavljuju na istoj strani na kojoj je objavljen prethodni tekst, ovo pravilo se uopte ne potuje. Ispravke se objavljuju na poslednjim stranama novina. Tako da jednom ukaljan ugled je nemogue povratiti. Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori zapoeta je inicijativom potpredsjednika Vlade Svetozara Marovia koji je predloio da novane kazne budu simboline, odnosno jedan euro. Osim simboline kazne, medij je duan da objavi na istoj strani izvinjenje i sudsku presudu, kao i na naslovnoj. Ovaj predlog su pored novinara pozdravile i mnoge nevladine organizacije. Jedanaestog februara 2010. godine Vlada je usvojila predlog izmjena i dopuna Krivinog zakonika prema kojem novinar nee biti osuen za klevetu, ukoliko je postupao sa dunom profesionalnom panjom. Naravno, svaki novinar se na sudu moe opravdavati da je postupao sa dunom profesionalnom panjom, potovao profesionalne standarde izvjetavanja i bio siguran da daje objektivnu i pouzdanu informaciju. Ovo veoma podsjea na predlog Teofrasta Renodo (Theophraste Renaudot), osnivaa La Gazette koji je objanjavao da je novinarima teko da utvrde pouzdanost izvora informacije, te da se novinaru oprosti greka ukoliko se utvrdi njegova dobronamjernost (Gocini, 2001:56). Meutim namee se pitanje, koji novinar bi uopte priznao da je bio zlonamjeran? Novinari su se alili da ni ova promjena na papiru nee poboljati stanje. Nakon konsultacije sa strunjacima, uslijedio je novi predlog zakona o izmjenama i dopunama Krivinog zakonika, koji je utvren od strane Vlade 24. marta 2011. godine, i kojim je bilo predvieno da se novinari, urednici i mediji nee odgovarati za krivina djela uvreda i kleveta. Odnosno, Vlada je predloila brisanje lana 195 i 196 iz Krivinog zakonika i na taj nain kleveta postaje iskljuivo graanska parnica. Mnoge nevladine organizacije
32
su smatrale da bi dekriminalizacija klevete samo za novinare dovela u neravnopravan poloaj graane koji bi bili gonjeni za pomenuta krivina djela. ak sedamnaest nevladinih organizacija izrazilo je protest zbog ove injenice (Vijesti, 2011). Lav Lajovi, specijalni savjetnik potpredsjednika Vlade za politiki sistem, unutranju i spoljnu politiku na jednom od okruglih stolova naveo je podatke da u periodu od 2004. do 2008. godine na sud je dospjelo 389 krivinih predmeta za klevetu, od ega samo 32 protiv novinara. U tom periodu trinaest presuda su donesene u korist novinara, a etiri osuujue u iznosima od 800, 1000, 2000 i 5000 eura, ostali procesi su u toku. U 2009. godini bilo je 227 predmeta, od kojih 16 tubi protiv novinara. za sada je rijeeno trinaest. Dvojica novinara su osuena da isplate iznos od tri do est hiljada eura, etiri su oslobaajue, dok je u sedam sluajeva obustavljen postupak (Human Rights Action, 2010). Ukoliko su u toku etiri godine, procesuirane 32 optube za klevetu, 2009. godine imamo ve 16 optubi. Novinari objanjavaju uestalost tubi korupcijom sudstva. Novinar TV Vijesti Sead Sadikovi je izjavio jednom prilikom: Nemojte sluajno da dirate i spominjete dravne funkcionere, naroito ako su u pitanju policijski. Ne akajte o organizovanom kriminalu, ne akajte o korupciji, nemojte pisati o onome o emu bruji itava Evropa. zbog slobodnog suda moete biti osueni bez mogunosti da se branite! (Novinarsko samoregulatorno tijelo, 2010). Meutim, naveu primjer tube kada su sudovi presuivali u korist novinara. Tako, na primjer, podgoriki Osnovni sud oslobodio je optube Tamaru Nikevi tadanju urednicu Pink televizije. Novinarku je tuio predsjednik partije Pokret za promjene Neboja Medojevi jer je u informativnom programu ne provjerivi injenice prenijela pismo Vladimira Popovia i nanijela tetu njegovom ugledu. Imamo i primjeri optubi koje su zaista apsurdne to zbog traene sume ili formulacije pretrpljeni duevni bolovi. Tako je 2007. godine tadanji predsjednik Demokratske Partije Socijalista Milo ukanovi je tuio direktora Vijesti eljka Ivanovia i traio milion eura odtete za pretrpljene duevne bolove i povredu asti i ugleda jer ga je Ivanovi optuio za organizaciju fizikog napada na njega. Tanije, u jednom od tekstova Palica od ukanovia i familije objavljena je izjava Ivanovia da je Milo ukanovi pozvao svoje kerbere da ga pretuku (Radio Slobodna Evropa, 2007). Ivanovi je uzvratio optubom da ukanovi opstruira istragu i izjavio: ... iznoenjem cifre od milion eura gospodin ukanovi ustvari saoptava da on nema nikakvih duevnih bolova, da mu nije povrijeena ni ast ni ugled, nego eli da na taj nain i dovede nau novinu u finansijske probleme i da tim putem, kada to ve nije uspjelo svim onim to je preduzeo posljednjih par godina, ugasi jedini nezavisni dnevni list i jedini ozbiljni medij u Crnoj Gori (ibid). Sve u svemu,
33
sud je presudio u korist ukanovia. Duevni bolovi su ocjenjeni na 20 000 eura. Do sada najveu kaznu platio je novinar Monitora Veseljko Koprivica ak 35 000 eura koji je pisao o ratnim hukaima iz 1994. godine. Nema sumnje da crnogorski mediji plaaju visoke kazne za klevetu. Ali, pitanje je koja bi to veliina kazne bila srazmjerna priinjenoj teti i ugledu pojedinca? Lino smatram da povreda asti se ne moe oprati novcem, ve izvinjenjem na naslovnoj strani. U situaciji kada se neka osoba nae u poloaju oklevetanog, novac ne moe donijeti satisfakciju.
Kleveta u drugim zemljama, Evropska praksa

Neke zemlje su po preporuci Savjeta Evrope dekriminizovale klevetu. To su: Jermenija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Ukrajina i Velika Britanija, dok su djelimino dekriminalizovale klevetu Estonija, Kipar i Makedonija. U Francuskoj se trenutno razmatra pitanje dekriminalizacije klevete. Meutim, dekriminalizacija je dovela do poveanja klevete. Rumunija je dekriminizovala klevetu 2006. godine da bi je tri godina kasnije vratila u rang krivinih djela. Neke od zemalja jo uvijek imaju i zatvorske kazne za klevetu. Na primjer, Slovaka pet godina, Turska etiri. Moldavija je jo 2004. godine ukinula zatvorsku kaznu za klevetu od pet godina. U skandinavskim zemljama koji se slave najveim stepenom slobode medija, tanije Norvekoj ukoliko novinar okleveta kraljevsku porodicu moe biti osuen na pet godina zatvora. U Poljskoj za uvredu nacije ili republike kazna je deset godina zatvora. Ovakvi zakoni nisu novina. Novane kazne za klevetu nalazimo u ekoj, Francuskoj i Njemakoj. Britanija je imala najvee kazne za klevetu u odnosu na ostale lanice Savjeta Evrope koje su dostizale cifre ak od 200 000 funti, dok nije dekriminalizovala klevetu. Krivinim zakonima Njemake i Austrije je propisana novana kazna za klevetu ili kazna zatvora do 5 godina, zakonom vajcarske: novana kazna ili kazna zatvora do 3 godine. U SAD kleveta je graanska, a ne krivina odgovornost. Neke od evropskih zemalja su usvojile posebne odredbe. U Belgiji su prihvaeni odreeni standardi pri suenju o procesima o kleveti: 1. novinari imaju pravo na manje greke; 2. novinari nisu duni da budu objektivni; Ovo izaziva nedoumicu jer objektivnost je jedan od profesionalnih standarda izvjetavanja. 3. satirini lanci i karikature mogu imati otar ton; Samo treba podsjetiti da otar ton i uvrede i klevete nisu isto.
34
4. u sluajevima kada se radi o opravdanom komentaru, novinar moe biti opravdan (Human Rights Action, 2010). U veini zemljama biveg Sovjetskog Saveza, kleveta takoe nije dekriminalizovana. Kirgizija je u novembru prole godine poela da razmatra izmjene krivinog zakona i ukinula zatvorsku kaznu za klevetu. Ukrajina je 2010. godine razmatrala da vrati klevetu u domen krivinog djela jer se poveao broj sluajeva kada su mediji neosnovano klevetali obine graane i javne linosti (, 2010). U Bjelorusiji posebnim zakonom propisana je maksimalna kazna za klevetu predsjednika 15,5 miliona bjeloruskih rubalja (3507 eura). Mada, nedavno je predsjednik Lukaenko () izjavio da je spreman i da otrpi klevetu radi dobrih odnosa sa EU i amerikancima. Obian graanin u Bjelorusiji moe biti osuen na tri godine zatvora za klevetu, a ukoliko se kleveu javne linosti do pet godina ( , 2011). U Rusiji prema lanu 129 Federalnog zakona (N 162-) od 08.12.2003. godine pie da je kazna za klevetu putem medija od 120 000 rubalja (oko 2958 eura) ili u visini godinje plate ili drutveno-koristan rad od jedne do dvije godine ili zatvor do est mjeseci. Ukoliko je u pitanju kleveta sa optubama za uee u tekim kriminalnim radnjama, novana i zatvorska kazna se poveavaju (, 2004:321). Ruska Duma je na inicijativu deputata partije Roberta ljegelja ( ) usvojila zakon prema kojem e se medijima koji budu u vie navrata klevetali oduzimati licenca. U tom periodu Putin () je zatvorio novinu koja je objavila da se on navodno razveo i oenio poznatu rusku gimnastiarku, olimpijsku ampionku i lana Dume Alinu Kabaevu ( ). Kada su novinari zatraili komentar od Putina, on im je odgovorio u svojstvenom njemu stilu: !.2 Istina, glavni i odgovorni urednik je demantovao tvrdnje da je list zatvoren po naredbi Putina, izjavivi da se novina zatvara zbog finansijskih problema. Meutim, ruski predsjednik Medvedev () je traio da se unesu popravke u ovaj zakon koji je usvojen 25. aprila 2008. godine. Odnosno da se medijima nee oduzimati licence za klevetanje. Kada je u pitanju region, tanije u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini su predviene novane kazne za klevetu. U Sloveniji pored novane kazne za klevetu novinar moe biti osuen i na zatvor do 6 mjeseci. U Crnoj Gori jo 2003. godine ukinuta je zatvorska kazna za klevetu. Crna Gora i Bosna i Hercegovina su dekriminalizovali klevetu, dok je Hrvatska jo 2004. godine zapoela djeliminu dekriminalizaciju. Dve godine kasni2 Nemojte zabadati nos i erotske fantazije u tui ivot.
35
je je ukinula zatvorsku kaznu za klevetu da bi nakon pet godina razmatrala vraanje i zatvorske i novane kazne za sramoenje. Parlamentarna skuptina Savjeta Evrope predloila je 2004. godine Albaniji da promjeni zakon o kleveti kojim se predvia do dvije godine zatvorske kazne. Premijer Sali Beria izdao je naredbu kojom se zabranjuje javnim linostima da tue medije. Odnosno, 2005. godine premijer je naredio inovnicima da ne tue medije, ve zatrae od medija da objave ispravku. U Makedoniji takoe postoji dogovor izmeu premijera i partija da novinare ne tue za klevetu. Ali, bez obzira na ovu injenicu, pojedini novinari su ipak kanjeni sa 20 000 ili ak 30 000 eura za klevetu.
Zakljuak
Pod uticajem prie o slobodi i demokratiji, zaboravili smo da u svakom drutvu moraju postojati ogranienja zakonska i moralna. ovjek ne moe biti u potpunosti slobodan u izraavanju jer sloboda izraavanja i poveavanje tiraa vrijeanjem i omalovaavanjem drugih osoba nema nikakve veze niti sa demokratijom, niti sa slobodom. Teei ka apsolutnoj slobodi moemo rei da nam nisu potrebni zakoni. Ili ne treba se boriti protiv govora mrnje jer na takav nain ograniavamo neiju slobodu izraavanja. Ipak, sloboda i odgovornost bi trebali biti usko povezane, a mediji moraju nauiti da snose posljedice onoga to objave. Senzacionalistikim izvjetavanjem i klevetanjem mediji kre i etiki kodeks i zakon o medijima. eljela bih da navedem rijei deputata nacionalnog jedinstva Jermenije Karin Aemjan ( ) koja je (iako je Jermenija dekriminalizovala klevetu) prokomentarisala da su pojedine publikacije tako napisane da ih je sramota i itati. Praksa je pokazala da dekriminalizacija klevete ne doprinosi poveanju slobode medija niti poboljanju stanja u drutvu. Skandinavske zemlje sa najveim stepenom medijske slobode nisu dekriminalizovale klevetu. Ove zemlje bi trebalo uzimati kao uzor prilikom donoenja medijskih zakona. LITERATURA
Gocini, . (2001) Istorija novinarstva. Beograd: Clio HRA (2010). Reforma odgovornosti za klevetu i uvredu (ur. Tea Gorjanc Prelevi), Podgorica: YUGRAFIC, posjeeno 02.06.2011. URL: http://www.
3
hraction.org/wp-content/uploads/hra-reforma_odgovornosti_za_klevetu_i_ uvredu.pdf Lakoevi, B, Pain z, Bulatovi R, Miunovi V, Vukovi D i Ivanovi A. (2010) Vodi za novinare kroz krivini postupak Podgorica: CEDEM, OSCE. Nikoli, D. (2010) Medijsko pravo, Beograd: Slubeni glasnik. , . (2004) , Mo: .
Dokumenta:
zakon o medijima, Slubeni list RCG, br. 51/02, 62/02.
Novinski lanci:
Jankovi, S. (2009). Potvrena kazna Nikolaidisu i Monitoru, Radio Slobodna Evropa, posjeeno 12.06.2011. URL: http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1818616.html Jovievi, M. (2010). Istina kao mjera odgovornosti, Pobjeda, posjeeno 02.06.2011. URL: http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2010-02-17&id=179820 J., Mr. (2010). Gardeto: Ne smatram da slobodni novinari u Crnoj Gori rizikuju ivot, Pobjeda, posjeeno 02.06.2011. URL: http://www.pobjeda.co.me/citanje.php?datum=2010-04-29&id=184179 Komneni, P. (2007). ukanovi tuio pretuenog direktora Radio Slobodna Evropa, Radio Slobodna Evropa, posjeeno 03.06.2011. URL: http://www. danas.org/content/news/714834.html Mina (2011). SDP: Ko ima novca, moe da kleveta koga hoe. Tako ispada, Vijesti, posjeeno 15.05.2011. URL: http://www.vijesti.me/vijesti/sdp-ko-imanovca-moze-da-kleveta-koga-hoce-tako-ispada-clanak-19979 Nikolaidis, A. (2008). Delatov egrt tekst zbog kojeg je Kusturica tuio Nikolaidisa, BH vijesti, posjeeno 01.06.2011. URL: http://www.bhraja.ca/Vijesti/BH-teme/%22D%C5%BEelatov-%C5%A1egrt%22-%11-tekst-zbogkojeg-je-Kusturica-tu%C5%BEio-Nikolaidisa.html (2010). , posjeeno 12.06.2011. URL: http://www.rosbalt.ru/ukraina/2010/05/17/737234.html Vijesti (2011). Aco ukanovi tui Dan, odtetom e platiti obuku novinarima, posjeeno 15.05.2011. URL: http://www.vijesti.me/vijesti/aco-dukanovictuzi-dan-odstetom-ce-platiti-obuku-novinarima-clanak-20008
37
Zvanini sajt Novinarskog samoregulatonog tijela (2010). Euro je za mene mali, ali veliki za Crnu Goru, posjeeno 13.06.2011. URL: http://www.nstcg.org/ indexst.php?page=13100 Montenews ( 2010). Bez slobode medija ne moete u Evropu, posjeeno 07.06.2011. URL: http://www.montenews.me/vijesti/politika/32656.html Portal Analitika ( 2011). Potpuna dekriminalizacija klevete, posjeeno 05.06.2011. URL: http://www.portalanalitika.me/drustvo/vijesti/24470-potpuna-dekriminalizacijaklevete-.html Portal Analitika (2010). Gardeto:Poboljati status manjina i reformisati izborni zakon, posjeeno 4.06.2011.URL: http://www.portalanalitika.me/politika/ vijesti/5056-gardeto-poboljati-status-manjina-i- reformisati-izborni-zakon. html (2011). -, posjeeno 13.06.2011. URL: http://www.belta.by/ru/all_news/society/Belorusskoe-zakonodatelstvopredusmatrivaet-otvetstvennost-za-rasprostranenie-klevety---Minjust_i_ 550526.html
Nataa Rui Decriminalization of defamation in Montenegro Summary: In the last years the Government of Montenegro has been the subject of critics of EU which is constantly warning about the low level of freedom in Montenegrin media, and about the fact that the governing structures are making the work of journalists difficult, and in some cases even impossible. In EU opinion one of the steps towards increasing the level of freedom of media is decriminalization of libel. Through decriminalization of libel Montenegro met the recommendations of the Council of Europe and formally achieved progress in this field. However, there is a question whether this new provision provided journalists with freedom of expression or in some way enabled them to cause libel without being punished. There are many problems is Montenegrin media, but decriminalization of libel itself caused many disputes and discussions. It should not be forgotten that media market in Montenegro is small and race for profit often leads to violation of the Law on Media and journalist code of ethics. For that very reason there is a threat that journalists will interpret the Law on Decriminalization of Libel wrongly. Key words: Law on Libel, freedom of media, EU recommendations, media law.
UDC 659.3(497.11):332.025.28
Dr Rade Veljanovski1
Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji2

Rezime:Sve zemlje nekadanjeg socijalistikog ureenja suoile su se sa potrebom ozbiljnih promena svog medijskog sistema. Kao drava u tranziciji, koz taj proces prolazi i Srbija. Jedan od najbitnijih tokova promena jeste privatizacija vlasnitva u medijima, to je imperativ ne samo medijskih nego i ukupnih drutvenih promena. To pitanje postalo je veoma delikatno i istovremeno ozbiljan test transformacije medijskog sistema. U prvoj deceniji posle demokratskih promena, u Srbiji su donoene odluke koje se meusobno iskljuuju, to u velikoj meri oteava i usporava zapoete reforme. U ovom radu analizira se odnos drave prema vlasnikoj transformaciji medija, odnosno zakonodavna inicijativa i njene protivrenosti. Kljune rei: mediji, zakoni, privatizacija, interesi, drava, strategija
Nema sumnje da je jedno od najtraumatinijih pitanja medijske tranzicje, kao segmenta ukupnih promena u nekadanjim socijalistikim dravama, pitanje vlasnike transformacije medija. Istovremeno, to je bio, i jo uvek je, jedan od imperativa postizanja diskontinuiteta sa nekadanjim drutvenim sistemom za koji je, pored ostalog, bila karakteristina dravna, a u sluaju Srbije i ostalih delova nekadanje Jugoslavije, drutvena svojina, to se odnosilo i na medije. I politiari i novinari, a i publika, trebalo je da se odviknu od prakse u kojoj je osniva javnog glasila politika ili dravna institucija i da se suoe sa apetitima pojedinaca i grupa da postanu vlasnici medija.
1 2
Vanredni profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Beogradu. Kontakt sa autorom: rade.veljanovski@fpn.bg.ac.rs Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
40
S druge strane privatna medijska industrija u zapadnim zemljama pokazala je, esto, osobine koje privatizaciju ne ine privlanom: posezanje za lakim i manje kvalitetnim sadrajima, komercijalizacija, senzacionalizam, jednolinost, popuistiki prisup, arenilo ispraznosti koje se prezentira kao mediska raznovrsnost. Adam Brigs (Adam Briggs) i Pol Kobli (Paul Cobley) zato s razlogom podseaju na pitanje britanskog lorda Tompsona: Kako aktivnosti vlasnika medija mogu biti regulisane u skladu s javnim interesom? (Brigs, Kobli, 2005) A u viedecenijskoj kontroverzi o tretmanu medija na tritu koje jedni smatraju robom, kao i svakom drugom, dok drugi, ne odriui robni karakter medija naglaavaju da oni ipak nisu kao svaka druga roba, sve je glasniji amertiki teoretiar Robert Mekesni (Robert Mc Chesney) koji odrie pravo neoliberalnim teoretiarima da se preme medijima i medijsim sadrajima odnose kao prema bilo kojoj robi. S tree strane ak i Don Kin (John Keane) postavlja pitanje legitimiteta medijskih organizacija tipa javni servis, a deo evropskog iskustva sve vie postaje trend da i privani mediji mogu da obavljaju funkcije javnog servisa. Ali treba podsetiti da evropsko iskustvo uveliko poznaje i obrnut pravac razmiljanja po kome se i komercijalnim medijima postavlja itav niz ogranienja i pravila ponaanja, kako bi u celini medijske sfere to vie bio podran javni interes. Da bi sve bilo komplikovanije Evropa taj interes ne definie, ve to preputa svakoj zemlji pojedinano da definiciju sroi prema svojim iskustvima, tradiciji i interesima. Ipak, postojei standardi i pravila nagovetavaju stav Evrope i savremenog sveta i o tom delikatnom pitanju. Postojanje privatnih medija sa vrlo malo izuzetaka dravnog vlasnitva, uz jasna pravila ponaanja, to se moe smatrati evropsim standardom Odustajanje od socijalistikizh oblika svojine, dakle privatizacija, je nuan proces. Bez te promene, nije mogue detektovati trenutak transformacije nekadanjeg dravno-partijskog i samoupravno socijalistikog medijsog sistema (Radojkovi, 1984) u medijski sistem u tranziciji (Veljanovski, 2009). U Srbiji je ovo pitanje do te mere aktuelno, da je jedno od problematinijih i u, po prvi put sroenoj, dravnoj strategiji razvoja sistema javnog informisanja3, usvojenoj jedanaest godina posle zapoetih promena u medijskom sistemu. Tragine devedesete godine ostavile su Srbiji mnogo nepovoljnih okolnosti u naslee. Meu njima je bila i vrlo nesreena medijska situacija, poznata kao haos u etru. Krajem devedesetih postojalo je oko 1200 radio i televizijsih stanica, to je, kada se uzmu u obzir prirodno-tehnike pretpostavke analogne
3 Strategija razvoja sistema javnog informisanja u republici Srbiji do 2016. godine, usvojila Vlada Srbije 28. 10. 2011.
Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji
41
radiodifuzije, ali i privredna razvijenost i broj stanovnika, bilo tri puta vie nego to je realno. Izlazilo je i oko 600 tampanih glasila. Toliki broj medija u periodu nedemokraske vlasti moe se objasniti injenicom da je reim u svojim rukama imao najmonije medijske kue iji su tirai i dometi RTV predajnika viestruko pokrivali podruje Srbije, pa je mogao da tolerie jedan broj malih glasila iji su broj primeraka i programsko prostiranje bili veoma ogranieni. Mnogi od ovih medija, koji su nastajali tokom poslednje decenije prolog veka, bili su deo privatne inicijative. Tadanja vlast elela je da se predstavi kao demokratska i proevropska, omoguavajui zaetak medijskog trita, privatno preduzetnitvo i programski pluralizam. Sve je to, meutim, bilo veoma daleko od iskustava i standarda demokratskog sveta: medijsko trite bilo je sirovo i bez pravila, ohrabrivani su pokuaji pojedinaca bliskih vlasti, a oteavana ili potpuno onemoguavana inicijativa onih koji su imali kritku distancu. Raznovrsnost sadraja bila je zagluivana jednostranom propagandom reimskih medija. U takvim zateenim okolnostima, trebalo je zapoeti demoratsku i profesionalnu transformaciju medijskog sistema Srbije, za ta su se uslovi stekli posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine, odnosno posle promene vlasti na republikom nivou, dva meseca kasnije.
Poetak nove reulacije medija i medijskog vlasnitva

Rad na novoj medijskoj regulativi poeo je na inicijativu civilnog sektora jo u novembru 2000. godine. Iz razumljivih razloga, zbog pomenutog haosa u etru i potrebe da se to pre obezbede pravila za pravednu i sistematinu raspodelu dozvola radio i televizijskim emiterima, najpre se pristupilo regulaciji radiodifuzije. Istovremeno pripreman je i opti zakon o javnim glasilima, ali je najpre zavren i usvojen sistemski zakon o privatizaciji koji se odnosio na sva preduzea pa time i na medije. U Srbiji je 2001. godine usvojen zakon o privatizaciji, 2002. zakon o radiodifuziji, a 2003. zakon o javnom informisanju. Sva tri zakona predvidela su privatizaciju medijskih preduzea, osim javnih radiodifuznih servisa i uz izuzetak koji je nainjen u zakonu o javnom informisanju u pogledu mogunosti da drava posebnim zakonom moe da osnuje novinsku agenciju, to se odnosilo na Tanjug. Pecizan rok za privatizaciju predvien je u sva tri zakona, to je moglo da se tumai kao opta saglasnost drutvenih i politikih aktera da se radi o vanoj aktivnosti koja mora u razumnom roku i to to pre, da bude okonana.
42
zakon o privatizaciji bio je jedan od prvih tranzicionih zakona demokratske Srbije kojim je trebalo da bude utvrena jedna od osnovnih drutvenih promena: odustajanje od dominantne dravno/drutvene svojine, uvoenje ekonomskih zakonitosti, trita i privatne inicijative. Predmet privatizacije je drutveni, odnosno dravni kapital u preduzeima i drugim pravnim licima, ako posebnim propisima nije drugaije odreeno 4, glasi osnovna odredba zakona kojim je trebalo da zapone privaitacija dravne svojine u Srbiji. to se medija tie, kao to je reeno, posebnim zakonima su od privatizacije izuzeti javni servisi, Radio Televizija Srbije i Radio Televizija Vojvodine i novinska agencija Tanjug. U lanu 14. zakona o privatizaciji predvien je rok: Privatizacija drutvenog kapitala sprovodi se najkasnije u roku od etiri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mogao je ovaj rok da vai i za medije, ali poto je njihova delatnost regulisana drugim zakonima, odreen je neto dui period u kome je trebalo da budu privatizovani. zakon o radiodifuziji je nekoliko puta menjan, a dva puta su pomerani rokovi za privatizaciju elektronskih medija. Ovaj akt taksativno navodi medije koji mogu samo privremeno da postoje u zateenom stanju, kao javna preduzea iji su osnivai lokalne i regionalne samouprave: Radio i televizijske stanice lokalne zajednice osniva skuptina optine. Radio i televizijsku stanicu regionalne zajednice osnivaju dve ili vie optina. Status radio i televizijske stanice regionalne zajednice ima i stanica koju osniva skuptina grada.5 za ove elektronske medije u istom lanu postoji odredba: Radio i televizijske stanice iz stava 1, 2. i 3. ovog lana imaju obavezu da se privatizuju najkasnije do 31. decembra 2007. godine.6 To praktino znai da je zakonodavac predvideo privatizaciju svih radio i televizijskih stanica, osim javnog servisa, to je bilo konsekventno sa stanovita ukupnih drutvenih promena i posebno transformacije medijskog sistema. zakon o javnom informisanju, iako usvojen posle onog o radiodifuziji, sledio je istu logiku u pogledu vlasnike transformacije medija. To je princip razvlaivanja drave na svim nivoima vlasti, u medijskoj sferi, odnosno normativnog odreenja stava da drava, u demokratskom drutvu, ne treba i ne moe da bude vlasnik medija, sa izuzetkom javnih RTV servisa, kojima se zakonom garantuje nezavisnost i autonomija. zakon odreuje ko moe biti osniva medija, ali vrlo precizno i ko ne moe: Osnivai javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, drava i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzee ni drugo pravno lice, koje je u pretenom delu u dravnoj
4 5 6 zakon o privatizaciji, lan 3, stav 1. zakon o radiodifuziji, lan 96, Stavovi 1, 2. i 3. Isto, Stav 9.
43
svojini ili koje se pretenim delom ili u celini finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predvieno posebnim zakonom kojim se ureuje oblast radiodifuzije.7 Poslednjni deo ove odredbe, odnosi se na izuzimanje javnih servisa to je u skladu sa iskustvom demokratskih zemalja, pogotovo Evrope, jer se radi o velikim medijskim preduzeima koja imaju posebnu ulogu u ostvarivanju javnog interesa, koja se zato osnivaju zakonom, finansiraju iz javnih prihoda i treba da budu pod javnom kontrolom. zakon o javnom informisanju, meutim, ima jo jedan izuzetak koji nije predvidela radna grupa strunjaka koji su pisali radnu verziju zakona, ve je dodat intervencijom Vlade, to je parlament usvojio. Izuzetno od Stava 2. drava moe posebnim zakonom osnovati novinsku agenciju.8 Ova intervencija vlasti u najoptijem medijskom zakonu, ve najavljuje nedostatak volje za dokidanjem vlasnitva u medijima i time za odustajanjem od uticaja na medijske sadraje. Imati novinsku agenciju u svojim rukama i to onu najstariju sa najrazvijenijom infrastrukturom i mreom dopisnika, znai imati direktan uticaj na javnu sferu i to na nain koji se ne razlikuje mnogo od naina kojim je nekadanja socijalistika vlast preko iste, zvanine agencije, plasirala svoje poruke javnosti. Uz izuzetke koje je predvideo, a radi se o samo tri medijske kue, zakon o javnom informisanju je jasno naloio da svi ostali mediji moraju da se privatizuju. To se u potpunosti odnosilo na tampane medije, ime je konano trebalo da bude ostvaren princip, proizaao iz vievekovnog iskustva demokratskih zemalja, da je tampa iskljuivo u privatnim rukama. I ovaj zakon ima precizan rok u kome treba da budu obavljene promene. U Prelaznim i zavrnim odredbama sadrana je sledea odredba: Osnivai javnih glasila duni su da svoju organizaciju i opte akte usklade sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Javna glasila iji su osnivai drava i teritorijalna autonomija ili ustanova, odnosno preduzee koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda, a na koja se ne primenjuju odredbe zakona kojim se reulie radiodifuzija, prestaju sa radom u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.9 Period u kome je trebalo obaviti prilagoavanje normativnih akata javnih glasila bio je tri meseca, a za medije koji se nisu prilagodili zakonu predvieno je gaenje posle tri godine, to znai da ni jedan medij nije mogao da ostane organizovan kao javno preduzee i da ni jedan list nije smeo da ostane u dravnoj svojini.
7 8 9
zakon o javnom informisanju, lan 14. Stav 2 Isto, Stav 3. Isto, Prelazne i zavrne odredbe, lan 101.
44
Saglasnost sva tri zakona, dva medijska i jednog opteg, u pogledu privatizacije medija, bila je logina posledica elje da se demokratske promene dosledno normiraju i omogui njihova ivotnost. Osim potrebe za razvlaivanjem drave postojao je i imperativ prevazilaenja statusa javnog preduzea, koji je kao recidiv socijalistikog oblika svojine, najloiji status za medije, jer se njima gazduje kao komunalnim preduzeima: gradskim saobraajem, vodovodom, gradskom istoom ili pijacom, pri emu politike oligarhije na lokalnom i regionalnom nivou vode glavnu re. Pisci zakona su bili svesni te opasnosti pa su zato naveli da radio i televizijske stanice, dok imaju staus javnog preduzea, ne mogu za direktore, glavne i dogovorne urednike i lanove upravnih odbora imati: poslanike, odbornike, izabrana i postavljena lica u republikim, pokrajinskim ili lokalnim organima izvrne vlasti, kao ni funkcionere politkih organizacija.10 Trebalo je da ovakva odredba bude brana politikim uticajima i informativnoj jednostranosti, a garancija nezavisnosti medija i njihove objektivnosti i uravnoteenosti. U praksi je, meutim, uoeno da, uprkos zakonu, uticaj politikih stranaka i koalicija na izbor rukovodeih kadrova u lokalnim i reionalnim medjima ne jenjava, ime se obezbeuje direktan uticaj na programsku politiku. U velikom broju sluajeva, posle lokalnih izbora, uz smenu vladajuih struktura, deava se i smena direktora i glavnih urednika lokalnih medija. Da od ovakvih poteza nisu imune ni politike organizacije koje pretenduju na to da su demokratske i proevropske, videlo se jo devedesetih, kada je 1996. godine opozicija pobedila na lokalnim izborima u jednom broju optina. Ako se i moe razumeti tadanja smena ureivakih timova u medijima koji su, do tog momenta, bili pristrasni u odnosu na reim, za narednu deceniju oekivao se drugaiji pristup.
Izostanak primene zakona i zakonodavni preokret

Godine su prolazile, a zakonske odredbe su ostajale mrtvo slovo na papiru. Odlaganje primene zakona u pogledu mnogih konkrenih pitanja, a posebno u pogledu privatizacije, bilo je jasna indicija da nove vlasti nisu voljne da sprovode nove zakone onda kada to njima nije u interesu i kada moe da umanji njihovu mo javnog uticaja. Kada se konano poelo sa privatizacijom, ona je sprovoena nepripremljeno, neodgovorno, bez pravovremenog informisanja zainteresovanih medijskih poslenika i prvi rezultati su bili prilino razoaravajui. Jedan broj medija kupili su novi bogatai kojima do medijske delatnosti uopte nije stalo. Oni su preuzimali javna glasla da bi obezbedili
10 zakon o radiodifuziji, lan 96. Stav 9.
45
sopstvenu promociju ili podrku svom biznisu ili partiji ili su jednostavno gasili medij zadravajui nekretnine i menjajui im namenu. Novinari i urednici su ostajali bez posla, a lokalno stanovnitvo bez mogunosti zadovoljavanja potrebe i prava za informisanjem. Ovakve pojave ubrzo su uzete kao argument protiv privatizacije i promene statusa lokalnih medja. Loe organizovana privatizacija posebno je naglasila problem medija koji informiu na jezicima nacionalnih manjina. I neki od njih suoili su se sa negativnim posledicama procesa promene vlasnika, a pojedinim manjinskim medjima je zapretio nestanak. Ove pojave maksimalno su izpolitizovane od strane jednog broja politikih stranaka koje sebe smatraju politikim reprezentima manjinskih naroda, tako da je privatizacija poprimila sasvim drugu dimenziju. U zemlji koja ima dugu tradiciju negovanja i ostvarivanja prava manjinskih naroda, uz izuzetak devedesetih, u kojoj su standardi zadovoljavanja prava na informisanje na sopstvenom jeziku i negovanje nacionalne kulture i iedentiteta, podignuti vrlo visko, mogunost gaenja nekog manjinskog medja, zaista je veoma delikatno pitanje. Bilo je nuno pronai naine koji e omoguiti ne samo preivljavanje, ve i nesmetan rad ovih medija. Evropsko pravilo da se jednom dostignuti standardi u ostvarivanju ljudskih prava, pa i prava na inforisanje na svom jeziku ne smeju smanjivati, nije smelo da bude ugroeno. Drugo je pitanje da li je izuzimanje ovih medja iz privatizacije dobro reenje ili je ono ruenje principa ukupne medijske tranzicije, kada postoje i drugi, principijelniji naini da se ostvare oba cilja: i opstanak manjinskih medija i vlasnika transformacija. Rok za privatizaciju svih dravnih i drutvenih preduzea, po zakonu o privatizaciji, istekao je pre sedam godina, rok za vlasniku transformaciju tampanih medija, po zakonu o javnom informisanju, istekao je pre est godina, a za privatiaciju radio televizijsih stanica, po zakonu o radiodifuziji, pre etiri godine. Umesto da se po pomenutim zakonima postupi, u trenutku kada su za vlasniku transformaciju isticali poslednji rokovi, u decembru 2007. usvojeni su zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o gradu Beogradu, a u leto 2009. i zakon o nacionanim savetima, kojima je privatizacija obustavljena, bar na lokalnom i regionanom nivou. Ovo je takodje ilustracija kako se perfidno medijska problematika istiskuje iz medijskih zakona i prebacuje na sasvim drugi teren, na kome se partikularni interesi lake legitimiu. zakon o lokalnoj samoupravi, savim neoekivano, jer to nije materija ovog zakona, predvideo je da je jedna od funkcija optine, iz njenog osnovnog delokruga, obezbeivanje javnog informisanja od lokalnog znaaja.11 Iako je ova odredba direktno suprotna odredbama tri zakona o kojima je ve bilo
11 zakon o lokalnoj samoupravi, lan 18, 30)
4
rei, ona je odmah nala primenu. Optine, u kojima privatizacija nije bila sprovedena, obustavile su ovaj postupak. Tako je dolo do neravnopravnih uslova u kojima su radili privatizovani mediji koji su se teko odravali na tritu i lokani mediji koji su i dalje finansirani iz optinskih bueta. Istovremeno sa zakonom o lokalnoj samoupravi bio je usvojen i zakon o glavnom gradu Beogradu. I on sadri odredbu koja je suprotna zakonu o privatizaciji, a posebno zakonima o radiodifuziji i javnom inforisanju. U delu: Nadlenosti grada Beograda, predvieno je da grad moe da osnuje televizijske i radio stanice, novine i druga sredstva javnog obavetavanja.12 Ovakva nedoslednost vlasti da se uz vaenje zakona koji propisuju neto sasvim suprotno, dozvoljava osnivanje elektronskih pa ak i tampanih i ostalih medija od strane gradske uprave, zaista govori o svesno generiranoj protivrenosti u medijskoj regulativi koja se retko sree. Nije teko zakljuiti da je cilj ovakve odredbe zadravanje radio Telvizije Studio B u rukama gradske skuptine, koja onda moe da utie i na kadrove i na ureivaku koncepcju. Trei zakon koji je protivrean zakonima kojima je predviena privatizacija medija, zakon o nacionalnim savetima, usvojen je istovremeno kada i zakon o izmenama zakona o javnom informisanju, 31. avgusta 2009. godine. zakon kojim se menjao opti pravni akt o javnom inforisanju, koji je kasnije proglaen neustavnim, privukao je veliku panju javnosti, tako da je zakon o nacionalnim savetima proao, malte ne, neprimeeno. Ovim zakonom konano je sruena ideja postsocijalistike vlasnike transformacije medija, omoguavanjem prenosa osnivakih prava manjinskih medija na nacionalne savete, kao i prava osnivanja medija. Nacionalni savet moe, na nain utvren zakonom, samostalno ili zajedno sa drugim pravnim licem, osnivati ustanove i privredna drutva za obavljanje novinsko-izdavake i radio-televizijske delatnosti, tampanja i reprodukcije snimljenih medija i vriti prava i obaveze osnivaa. Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao osniva javnih preduzea i ustanova u oblasti javnog informisanja koje u celini ili preteno vri informisanje na jeziku nacionalne manjine mogu u sporazumu sa nacionalnim savetom u celini ili delimino preneti osnivaka prava na nacionalni savet.13 Ovakva drastina protivrenost sa lanom 14. zakona o javnom informisanju, daje za pravo analitiarima koji, poput Sandre Bai Hrvatin i Marka Tompsona (Mark Thompson), odnos tranzicionih drava prema promenama u medijskom sistemu nazivaju institucionalnom stagnacijom i besramnom taktikom odugovlaenja. (Bai, Tompson, Jusi,
12 zakon o glavnom gradu Beogradu, lan 8, 5) 13 zakon o nacionalnim savetima, lan 19.
47
2008:10) Pomenuta odredba nala se u zakonu upravo kao posledica politizacije pitanja privatizacije i pod velikim pritiskom politikih oligarhija nacionalnih manjina. Posle obustavljene privatizacije u Srbiji deluju 73 radija i televizije na lokalnom i regionalnom nivou, koji imaju staus javnih preduzea. Jedan broj tih radio i televizijskih stanica ini jedinstvene optinske organizacije, pa je broj javnih preduzea neto manji, ali, van svake sumnje, i dalje prevelik. U momentu kada je privatizacija zaustavljena u postupku vlasnike transformacije nalazilo se oko 50 medija, a vie od toga broja ve je bilo privatizovano. I meu jednima i meu drugima ima nezadovoljnih, jer ima primera uspele i neuspele privatizacije i isto tako primera loeg i neto boljeg gazdovanja medijima od strane lokalnih samouprava. Pored injenice da u ovom trenutku postoje tri vaea zakona koji nalau privatizaciju i tri koji je zaustavljaju, sadanju, prilino zamagljenu, sliku medijskog vlasnitva u Srbiji dopunjuju i druge injenice. Uprkos tome to u republici postoje dve veoma uspene novinske agencije , obe nastale devedesetih godina kao reakcija na reimsku zloupotrebu Tanjuga, drava je odluila da upravo Tanjugu da ansu, preuzimaui ga i obezbeujui mu stabilmno finansiranje. Ono to se deava van polja radiodifuzije i delovanja novinskih agencija, u zoni tampanih medija, jo je vie optuujue, kada je u pitanju odnos drave prema sferi janog informisanja. Uz sve protivrenosti i kontradikcije vaeih zakona, ije odredbe jedne druge iskljuuju, za neke primere nema opravdanja ak ni u takvoj protivrenoj regulativi. To to je najstariji, i uprkos tome to nije najtiraniji, ipak veoma uticajan list Politika, 50 odsto u vlasnitvu drave, a da za to ne postoji ni jedan pravni osnov, dovoljno govori o odnosu vlasti prema medijima. Drava poseduje i 30 odsto godinama najtiranijeg lista Veernje novosti i 50 odsto novosadskog Dnevnika. Sva upozorenja medijskih i pravnih srunjaka da to ne moe tako, ostala su bez ikakvog odgovora vlasti. Ni vlast ni opozicija nikada nisu javno objasnili svoje stavove prema ovom pitanju.
Strateki korak unazad

Viegodinja kritika ponaanja vlasti u odnosu na medije i nezadovoljstvo mnogih aktera medijskom situacijom, konano su rezulirali donoenjem stratekog dokumenta, oroenog, dodue, na etiri godine. Dugo oekivano izjanjavanje vlasti u odnosu na mogue pravce razvoja medijske sfere, rezultiralo je prilino razoaravajuim ishodom, posebno u pogledu kontinuiteta
48
privatizacije medija. znalo se i pre pristupa izradi strategije da e to biti kamen spoticanja i tako se i dogodilo. Radna grupa, koju su zajedno oformila novinarska i medijska udruenja i nadleno ministarstvo, jednoduno je predloila povlaenje drave iz vlsnitva u medijima i to bez odlaganja, odnosno u najkraem razumnom roku. Kod pisaca Predloga stratgeije, nije bilo dileme da treba da budu ostvarene odredbe zakona o privatizaciji, zakona o radiodifuziji i zakona o javnom informisanju, a da se protivrene odredbe u ostalim zakonima stave van snage. Takav tekst dobilo je Ministarstvo kulture kao resorni dravni organ. Posle razmatranja u Ministarstvu, Vlada Srbije usvojila je dokument u kome se, uz dosta relativizacije ovog pitanja, podrava neto sasvim drugo. Da bi se mogao stei pravi utisak o stavu, sadranom u Startegiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, evo cele odrdbe iz dela: Ciljevi Strategije: Opredeljenje drave je da ne bude vlasnik javnih glasla. Drava, teritorijalna autonomija i jedinica lokalna samouptava, kao ni ustanova, preduzee i drugo pravno lice koje je u celini ili delimino u dravnoj svojini ili koje se u celini ili pretenim delom finansira iz javnih prihoda, prema zakonu kojim se ureuje oblast javnog informisanja, ne moe biti, ni posredno ni neposredno, osniva javnih glasila. Da bi se osigurao javni interes na podruju javnog informisanja, drava moe biti osniva nacionalnih, pokrajinskih i regionalnih javnih radio-televizijskih servisa. Drava moe biti osniva javnog glasila na srpskom jeziku za potrebe stanovnitva Kosova i Metohije. Drava moe biti osniva specifinih glasila koja su u funkciji blieg informisaja i upoznavanja graana s radom dravnih organa i javnih preduzea (internet portal, skuptinski kanal i dr.). Nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivai javnih glasila na jeziku nacionalne manjine za koju su osnovani.14 Prvi stav citirane odredbe je deklarativno izjanjavaje drave, koje izgleda principijelno i u skladu sa iskustvima demokratskog sveta. Drugi stav je praktino preuzet iz lana 14. zakona o javnom informisanju i kao takav potpuno prihvatljiv. Ali odmah iza toga idu reenja koja su potpuno suprotna prethodnim naelima i koja ih, u najveoj meri, anuliraju. Uz republiki i pokrajinski javni servis, drava e moi da osnuje jo itav niz medija to potpuno ponitava prvi deklarativni stav. Ako se sve to u strategiji pie ostvari
14 Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, III, taka 4.
49
Srbija e imati nekoliko desetina medija osnovanih od strane drave, teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave to u samoj Strategiji, a i u aktuelnim zakonima pie da ne moe. Strategija predvia da e u Srbniji, van Vojvodine, biti est regionalnih javnih servisa. zato est i zato ne i u Vojvodini? za ovakav stav nije naveden ni jedan argument. Izmeu redova i na osnovu viegodinnje Kragujevake inicijative, kojom je zahtevano da se jedan broj gradskih radio-televizija ne privatizuje ve pretvori u javne servise, jasno je da se misli na stanice za koje se ve odavno vodi antiprivatizaciona kampanja. Politiki apetiti pojedinih stranaka, koji su se jo pre usvajanja Strategije, a i odmah posle toga, pojavili u obliku zahetva da se osnuje jo nekoliko janih servisa u Vranju, Subotici, zrenjaninu, dokazuju da su politiki interesi bli u osnovi zalaganja za regionalne javne servise. Reenje iz Strategije po kome javni servisi na regionalnom nivou treba da budu osnovani putem javnog konkurrsa, nezabeleeno je u praksi zemalja koje imaju javne servise. Koliko e ih na kraju biti, znae se verovatno tek posle narednih izbora u kojima regionalni servisi mogu da poslue za razliite nagodbe. to se tie mogunosti da nacionalni saveti preuzmu prava osnivaa medija koji informiu na jezicima manjinskih naroda i da osnivaju takve medije, umesto da takvo opredeljenje iz zakona o nacionalnim manjinama bude korigovano, ono je medijskom startegijom potvreno. S obzirom da se nacionalni saveti biraju na isti nain kao i odbornici i poslanici, da na to odluujui uticaj imaju manjinske politke stranke, a da se finansiraju iz budeta, njihov paradravni karakter je oigledan. I mediji koje oni osnivaju, s razlogom e nositi epitet dravni.
Mogui ishod
Fenomen otpora privatizaciji medija u Srbiji postaje ilustracija ne samo nepostojanja pravog odnosa institucija prema njemu, ve i nedoslednosti postpetooktobarskih vlasti u pogledu regulacuje medijske sfere, pa i tendencije da upravo drava najvie kri sopstvene zakone u ovoj oblasti, istovremeno stvarajui regulatornu konfuziju koja paralie procese promena. U stvarnosti Srbije dogodilo se, dakle, institucionalno opredeljeje za privatizaciju i zatim, takoe institucionalno, odstupanje od tog opredeljenja. Nain na koji je, u uslovima potpuno nerazvijenog medijskog trita, bez dobro organizovane i kordinirane aktivnosti, zapoeta privatizacija, naglasio je njene loe strane, ali to nije bilo osnovni razlog za odustajanje od vlasnike transformacije.
50
Kao spasonosno reenje pojavio se zahtev za odustajanje od privatizacije i za mogunost da vlast na lokalnom i regionalnom, pa ak i na nacionalnom nivou i dalje moe da bude osniva i vlasnik medija. Ovakvi zahtevi ne mogu da sakriju partikularne politike interese politikih stranaka da sauvaju svoj uticaj na medije. Primera, da se odmah posle lokalnih izbora smenjuju direktori i urednici koji ne odgovaraju novoizabranom politikom rukovodstvu, a postavljaju lojalni i tako utie na ureivaku koncepciju, bie, po svemu sudei, i u budue i to e biti najtea posledica ovakvog toka stvari. Velika podrka zaposlenih u medjima koji imaju status javnog preduzea odustajanju od privatizacije, govori o drugoj strani problema: nadmoi linih interesa koji nemaju veze sa javnim. Ta pojava takoe nije zanemarljiva, jer dokazuje nedovoljnu spremnost medijskih poslenika da se bore za reenja koja doprinose demoratskoj transformaciji medijske sfere. Svea seanja na zloupotrebe medija na koje direktno ili indirektno utiu predstavnici vlasti, odnosno politikih struktura, moraju da budu opomena da se tako neto vie ne dopusti bez obzira na to ko trenutno ima politiku mo. Na ovu, jednu od nevolja tranzicje, nije mogue reagovati pojednostavljeno, zalaganjem za primenu logike restauracije kapitalizma i trine ekonomije. Decenije drugaijih drutvenih odnosa i u ovoj sferi ostavile su traga, a sa druge strane praksa je pokazala da i u zemljama razvijene demokratije i razvijenog kapitalizma, privatna medijska inicijativa ima svoje lice i nalije. No to ne mogu biti razlozi vraanja preobraaja medijskog sistema unazad. Demokratski svet ipak pronalazi naina da se pravilima regulacije, deregulacije i samoregulacije izbori za drutveni ambijent u kome se formira slobodna javna sfera i u kojoj se informisanje kao ljudsko pravo, ostvaruje na celishodan nain, to podrazumeva eliminaciju bilo kakvog monopola, pre svega monopola drave. Kao to zakljuuje i jedan od najpriznatijih sociologa medija Don Kin: trine mehanizme strukturisane anonimnom novanom razmenom verovatno nikad nee biti moguno ukloniti iz samog jezgra sloenog, pluralistikog civilnog drutva. Trine transakcije mogu funkcionisati kao korisni dodaci drutvenom ivotu, doprinosei njegovoj produktivnosti, elastinosti i efikasnosti. Mediji pod trinim uticajem mogu delovati i kao vane sile protivtee u procesu stvaranja i cirkulisanja miljenja. Oni nisu samo ekonomske pojave, ve take gde nastaju znaenja, koje se esto suprotstavljaju monopolima na oblikovanje mljenja pod okriljem crkava i drava. (Kin, 1995: 113)
51
LITERATURA
Bai, S. Thompson, M. Jusi, T. (2008) Razjedinjeni propadaju Javni radiotelevizijski servisi u multietnikim dravama. Sarajevo: Mediacentar Brigs, A. Kobli, P. (2005) Uvod u studije medija. Beograd: Klio Kin, D. (1995) Mediji i demokratija. Beograd: Filip Vinji Radojkovi, M. (1984) Savremeni informaciono-komunikacioni sistemi. zavod za udbenike i nastavna sredsta Beograd Veljanovski, R. (2009) Medijsi sistem Srbije, Beograd: igoja
Ostali izvori:
zakon o privatizaciji zakon o javnom informisanju zakon o radiodifuziji zakon o lokalnoj samoupravi zakon o glavnom gradu Beogradu zakon o nacionalnim savetima Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine
Rade Valjanovski Controversies of Legal Regulation of Media Privatization in Serbia Summary: All countries of the former social regime have faced themselves with a need for serious changes of their media system. As a country in tranzition, Serbia is also going through this process. One of the most important courses of these changes is the privatization of media ownership, which is not only of a media imperative, but of social changes in general. This has become a very delicate question and at the same time a serious test for media system tranformations. In the first decade after the democratic changes, the decisions that have been made in Serbia were mutualy exclusive, which made the initiated reforms very difficult. This paper analyzes the relationship of state towards the media ownership transformations, that is the legislative initiative and its contradictions. Key words: media, laws, privatization, interests, state, strategy
UDC 316.774:654.19](497.11) 340.134:316.774(497.11)2000/2011
Dr Mirjana Nikoli1
Transformacija medijskog sistema u Srbiji (20002011) izmeu dobrih zakonskih reenja i njihove loe implementacije
Rezime: Proevropski razvoj Srbije i njeno lanstvo u Evropskoj uniji predstavljaju jednu od najznaajnijih ansi za njen stabilan i uspean razvoj. Osim na ekonomsku, politiku i sferu kulture, ovakav razvojni kurs snano se odrazio i na transformaciju medijskog sistema prvenstveno kroz proces usvajanja novih normativa koji su za cilj imali harmonizaciju domaeg medijskog zakonodavstva, a potom i prakse, sa standardima razvijenih evropskih zemalja. Kao kljuni problemi ovog procesa pojavili su se: nedostatak jasne i celovite strategije u oblasti medija i telekomunikacija; nepostojanje spremnosti da se novousvojeni medijski zakoni konkretno i primene; spora transformacija dravnih medija; postojanje i delovanje dva javna radio-difuzna servisa; problemi vezani za nedozvoljenu medijsku koncentraciju; neadekvatna regulativa u oblasti oglaavanja i inertnost u smislu primene novih tehnologija. Iz ovih razloga danas, jedanaest godina od poetka procesa transformacije i srpskog drutva i njegovih medija, javljaju se sumnje da li je na ovim prostorima mogue brzo i efikasno proizvesti pozitivne transformacije ili pak primat treba dati evolutivnim promenama koje e u budunosti, verovatno ne tako bliskoj, ipak dovesti do eljenog napretka. Ono to je nepremostiva prepreka je injenica da srpskom drutvu nedostaje ono to je nenadoknadivo, a to je vreme, to se kroz medije kao kreatore znaenja i mnjenja implicitno oitava. Kljune rei: mediji, medijska politika, medijski zakoni, Srbija, demokratske promene, tranzicija medija
Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorkom: nikolicmirjana66@gmail.com
54
Bez slobodnih medija nema ulaska u Evropsku uniju, tefan File, evropski komesar za proirenje, Brisel, 5. maj 2011.
Uvod
U pokuaju da se napravi analiza u kojoj meri su srpski medijski zakoni, ve vie od deset godina od poetka demokratskih promena, usaglaeni sa normativima i medijskom praksom razvijenih evropskih sistema, polazna hipoteza je da je srpski medijski prostor u kome se ve vie godina unazad uspeno simuliraju promene. Sa jedne strane, mediji se koriste kao sredstvo za difuziju informacija vezanih za uspehe drutvene tranzicije i sa druge, transformacija medija se prikazuje kao primer dobre prakse u potovanju evropskih standarda. Ono to se obino eksplicitno ne konstatuje, ali je prisutno kao zapaanje, je da ne postoji istinska intencija drave i institucija sistema, kao i da ne postoje kapaciteti drutva da se sfera medija funkcionalno uredi i potpuno uskladi sa evropskim zahtevima to je pretpostavka i evropskih integracija i generalnog napretka zemlje. Pod ovakvim okolnostima mediji ostaju samo kanal, a ne aktivni komunikator i participant u kreiranju slike realnosti onakve kakva bi trebalo da pomogne prosperitetu drutva. Krupan problem koji je definisan u preliminarnim istraivanjima vezan je za skromne kapacitete medijskih radnika u smislu realizacije promena, pri emu se posebno primeuju svojevrsna atrofiranost, nemo, bezidejnost kako razvijati sopstvenu delatnost i kako unaprediti profesionalne standarde. Sa druge strane ukupna javnost i posebno medijska publika, pokazuje svojevrsnu desenzibilizaciju kada su u pitanju aktuelne promene i u drutvenoj i u medijskoj sferi, zbog ega izostaje ira drutvena akcija i inicijativa za uee u raspravama koje za cilj imaju aktivno uee u davanju konstruktivnih reenja za ureenje ove oblasti. Metodoloki postupak zasniva se na induktivno-analitikom postupku uz primere i studije sluaja karakteristine za domau medijsku praksu u smislu ega centralno mesto pripada analizi Nacrta medijske strategije koja bi tokom 2011. godine trebalo da se pojavi pred poslanicima republike skuptine i koja bi perspektivno trebalo da predstavlja glavni dokument kojim e biti definisan budui razvoj medija u Srbiji.
Drutveni ambijent, Srbija 2000 2011.

Politike promene u Srbiji nakon 5. oktobra 2000. godine donele su toliko eljeni optimizam, koji je u svesti najveeg broja graana gradio pomalo i
Mirjana Nikoli, Tranformacija medijskog sistema u Srbiji (20002011) ...
55
utopijsku sliku vezanu za brzinu i karakter buduih promena. Transformacija medijske sfere sa jedne strane je predstavljala poetnu taku, ali i ishodite brojnih drutvenih promena. zbog svojih moi, koje su demonstrirane u periodu devedesetih, mediji su vieni kao poligon za ire drutvene promene i demokratsku transformaciju drutva. kako je i logino, ureenje medijske sfere nakon 2000. godine, poelo je usvajanjem novih medijskih zakona koji su imali zadatak da obezbede usklaenost domaeg medijskog sistema sa praksom razvijenih, pluralistikih i ekonomski stabilnih evropskih sistema. Meutim ono to je izostalo nakon usvajanja ovih zakonskih akata bila je njihova faktika primena. Neretko je bio sluaj da je briga o poloaju medija bila stvar marketinga i politikih dogovora partija, skuptinskih odbora, a ne rezultat stvarne elje i potrebe da ova oblast bude adekvatno regulisana. Celokupna situacija bi se mogla opisati konstatacijom da nijedna vladajua koalicija, iako je to isticala, nije pristala da bude prva koja e do najvee mogue mere osloboditi medije svog uticaja i kontrole.
Faze razvoja i transformacije srpskih medija u periodu 2000 2011.

Celokupan period tranzicije i transformacije medijskog sistema u Srbiji od 2000. do danas mogue je podeliti na tri konstitutivne faze: Period od 2000. do 2002. godine Drutvene transformacije kao uvod u transformaciju medija; Period od 2002. do 2006. godine Transformacija medija u skladu sa preporukama evropskih organizacija i eksperata konstrukcija utopijske slike budueg medijskog sistema; Period od 2006. do danas Tranzicija simulirane utopijske slike medijskog sistema Srbije u realnu, anti-utopijsku (Nikoli, 2011: 116).
Drutvene transformacije kao uvod u transformaciju medija 2000 2002.

Ovaj postrevolucionarni period odlikuje se snanim nastojanjima vlasti odnosno predstavnika ujedinjene Demokratske opozicije Srbije (DOS) da efikasno izvri korenite promene u svim segmentima funkcionisanja drutva, ukljuujui i medije. Tokom ovog perioda dolazi do revolucionarne i nagle, transformacije medija kada gotovo u jednom danu dolazi do promena ureivakih i programskih politika medija. Tako se afirmie Novi Studio B, Nova
5
TV Politika, Novi Radio Beograd. Sa druge strane komercijalna, privatna i zabavna Televizija Pink, uvodi informativne programe, u potpunosti menja retoriku i deluje u skladu sa novim temama, idejama, ukupnom drutvenom transformacijom. Ono to je osnovna osobenost najveeg broja medija je intenzivna tendencija da se naini ograda u odnosu na prolost i sve to su bile karakteristike medija iz proteklog perioda. Kao najvei gubitnici pojavljuju se nekadanji opozicioni mediji koji su nekada delovali sa puno rizika, a u novim uslovima postali slini ili identini sa svim drugim, novim starim medijima. Medijske kue se repozicioniraju uglavnom u odnosu na ideje nove politike elite, pojedinci preuzimaju i zauzimaju i medije i nove funkcije u njima, dolazi do promena vlasnikih struktura medija koje su uglavnom motivisane eljom da se sauva kapital ili pak prikrije realno vlasnitvo. Tokom ovog perioda donose se i neke pomalo nepromiljene odluke, kao to je na primer ukidanje takse na elektrino brojilo koja je imala funkciju RTV pretplate to e imati reperkusije i na status i na ekonomsku odrivosti institucije javnog radio difuznog servisa za ije osnivanje ili transformaciju su pledirale nove vlasti. Generalno, ovaj period bi mogao biti oznaen kao uvodni ili pripremni, period pun optimizma i vere da nakon baznih, drutveno-politikih promena, neminovno slede promene u svim oblastima drutvene nadgradnje ukljuujui i medijsku sferu.
Transformacije medija u skladu sa preporukama evropskih organizacija i eksperata konstrukcija utopijske slike budueg medijskog sistema 20022006.
zamah drutvene tranzicije, posebno nakon 2002. godine, stvorio je pozitivnu klimu za kreiranje i usvajanje novih medijski zakona. Snano se insistira na reafirmaciji institucije javnog radio-difuznog servisa i osnivanju nezavisnih regulatornih tela u oblasti medija, to sve samo po sebi nije moglo automatski da proizvede pozitivne promene medijskog ambijenta. zakonski propisi koji su nakon regularnih procedura usvajani, prvo su nekoliko godina bili hibernirani, da bi, potom, njihova egzistencija u realnosti pokazala brojne nedostatke, zbog ega su zakoni prekrajani, usvajane su izmene i dopune, ponekada su donoeni potpuno novi zakonski dokumenti. Taj prvi talas promena u medijskoj sferi, odlikovao se svojevrsnom revolucionarnou veoma brzo, ak moda i ishitreno, bez dovoljno informacija, analiza i strategije, zapoelo se sa korenitim transformacijama medija. Mnoge ideje vezane za utemeljenje nepristrasnih i etinih medija, vanost njihove demokratske, proevropske orijentacije, nerealno i preiroko su postavljene i mogle bi biti ocenjene kao
57
generalni kurs i sasvim praktian cilj za iju realizaciju na alost nije bilo kapaciteta. Srpsko drutvo, koje je u vremenu nakon Drugog svetskog rata iz razvijenog feudalizma direktno ulo u socijalistike drutvene odnose, u periodu prve decenije 21. veka apsolutno je moralo, korak po korak, nalik evolutivnom procesu, da uz mnogo promiljanja i uprkos brojnim otporima, usvaja promene. Ono od ega se moralo poi, a nije uinjeno, je postavljanje i usvajanje adekvatne strategije, kao pretpostavke uspenog medijskog razvoja, nakon ega je trebalo da usledi proces, naglaavam proces, doslednog sprovoenja te strategije uz uvaavanje svih nacionalnih specifinosti, koje nikada nisu predstavljale prepreku evropskim integracijama. Evolutivne promene medijske sfere trebale su da obezbede neto to je moda baza civilizovanosti i drutvenosti medija, a to je njihovo jasno razgranienje od politike sfere, koja vrlo spretno, kako poslednje dve, tako i poslednjih sedam decenija, menja svoj fokus u odnosu na medijsku politiku, ne odriui se kontrole nad njom. Neophodan prostor tokom ovog perioda trebalo je posvetiti odvajanju medija od direktnih i indirektnih uticaja nosilaca ekonomske moi koji su proces tranzicije veto iskoristili kako bi multiplikovali, otvoreno ili skriveno, svoj upliv u medije. Saveti, konsultacije ak i pritisci evropskih medijskih organizacija, eksperata, tela koja na meunarodnom nivou reguliu oblast medija, aposlutno su davali korisne smernice za budue promene. Meutim u aktuelnim drutvenim uslovima one postaju teko ostvarljivi, utopijski ideal s obzirom da nije postojala istinska elja vlasnika medija, medijskih posrednika, kreatora medijskih sadraja za dobrovoljnim odricanjem od svih sloboda u korist opteg napretka i kvalitetnog razvoja medijske sfere, ve se permanentno sprovode simulacije koja svoje uzroke imaju i u srpskoj politici i ekonomiji nakon 2000. godine. Simulacija revolucije i revolucionarnih promena u svim sferama ivota ukljuujui i medijsku, nije trebalo da bude zvanini dravni kurs, a jo manje put koji nas vodi ka promenama, a potom i ka lanstvu u Evropskoj uniji ukoliko to pitanje i dalje figurira kao imperativ u agendi srpskih politikih struktura. zbirno, osnovne odrednice srpskog medijskog prostora u periodu 2002 2006. su: oteano konstituisanje i razliiti pritisci na funkcionisanje nezavisnih regulatornih tela u polju medija; neregulisan ili polovino ureen rad komercijalnih elektronskih medija; kvantitativni i kvalitativni nedostaci u sferi istraivakog novinarstva; nezadovoljavajui i ogranien poloaj novinara i medijskih radnika loa plaenost, nedostatak motivacije, bojazan za lini status i sta-
58
tus medija u kome rade, vlasnici kao nekompetentni urednici i donosioci odluka, guenje novinarskih sloboda i veliki broj sudskih procesa protiv novinara kojima se sudi prema Krivinom zakonu to je vrlo esto izazivalo negativne reakcije meunarodnih novinarskih i medijskih organizacija; usporena i parcijalna transformacija dravne radio-televizije u instituciju javnog servisa, problemi u vezi sa uspostavljanjem mehanizma naplate RTV pretplate; izdvajanje medija koji su tehniki, programski i finansijski moniji na primer RTV Pink, kao medijski sistem sa dve radio stanice, televizijom, izdavakom delatnou, balkanskom i satelitskom mreom; neprekidni, ak i panini pokuaji nekih komercijalnih medija da se vre poveu sa novom politikom strukturom i nosiocima politike moi;2 nedefinisani ili lano prikazani vlasniki odnosi3 nad medijima; problemi u vezi sa privatizacijom4 elektronskih medija zanimljiv model privatizacije i dokapitalizacije RTV B92, neobini izbori stratekih partnera, vlasnika transformacija RTV Pinka, koji je formalno 49% u vlasnitvu austrijskog partnera (Nikoli, 2007: 203).
Tranzicija simulirane utopijske slike medijskog sistema Srbije u realnu anti-utopijsku 2006. do danas
U periodu od 2006. do danas, turbulentna deavanja u medijskoj sferi grade snaan kontrapunkt u odnosu na politiku sferu. Iako se mogu konstatovati pomaci, od normativnog preko programskog do kretivnog, umetnikog i tehnikog, generalno se moe rei da je ovo period koji obiluje loim reenjima i u kome snano deluju retrogradne sile to dokazuju nepostojanje
2 3 Kako raste procenjena popularnost odreene partije tako njeni lideri postaju interesantniji za neke RTV stanice. Pojedine medije dre domai tajkuni, u druge je uao strani kapital (nemaki koncern WAz u kompaniju Politika i Dnevnik iz Novog Sada, vajcarski Renier u Blic), a svoje vlasnitvo, u kombinaciji sa stranim donacijama ili finansijerima raznih projekata, u pojedinim redakcijama (Danas, Vreme, RTV B92) dre sami medijski radnici. U privatnom vlasnitvu novinara su i agencije Beta i Fonet. Poseban problem predstvalja i transformacija, osim RTS-a, drugih medija u dravnom vlasnitvu TANJUG, YU info, Radio Jugoslavija, odnosno Radio SCG. Proces privatizacije RTV stanica lokalne i regionalne zajednice trebalo je da se zavri do juna 2006, ali je taj rok produen do kraja 2007.
59
jasne i progresivne strategije razvoja medija, a potom i parcijalne strategije koja bi regulisala njihovu ulogu u procesu evropskih integracija. Utopijski medijski pejza Srbije, na alost, zamenjen je pesimistikim hiperrealizmom koji je pojaao distopijsku, odnosno anti-utopijsku sliku srpskih medija. Dominantan problem i dalje je nepostojanja jasne medijske strategije. Reenje je trebalo da prui Medijska studija, koju su pripremili odabrani inostrani eksperti na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja RS u junu 2010. godine. Ukazivanje poverenja stranim ekspertima donekle je bila potvrda uruenog kredibiliteta domaih strunjaka i nain da se javnost ubedi u validnost analiza nezavisnih eksperata iji su zakljuci potvrdili ono to je najvei deo domae strune javnosti i znao, ali nije imao kapacitet da formulie i stvori ambijent u kome bi bile iskorenjene negativnosti i promovisane pozitivne promene. U nainu na koji tretira srpski medijski prostor, ova strategija je bazno fokusirana na elektronske, a zanemaruje tampane medije; digitalizaciju predlae kao reenje za opstanak lokalnih javnih servisa, koji su ranijim zakonskim propisima poniteni; jasno pledira za jedan, nacionalni javni servis. Ona je takoe trebalo da ponudi reenja u kojima srpski mediji ne bi bili voeni silom inercije, ve edukatori, aktivni promoteri demokratskih i evropskih vrednosti. I upravo kada smo kod pitanja evropskih integracija zanimljivo je primetiti da se tokom ovog perioda kroz zakonsku regulativu deklarativno promoviu demokratski standardi i evropske vrednosti, a realno simuliraju, to je posledica i dalje prisutnih i uticajnih poluga politikih i ekonomskih moi. Dobri primeri simulacije napretka i prosperiteta medija su najrazliitija zaobilaenja pozitivnih zakonskih reenja koja se ogledaju u usvajanju zakona kakvi su: zakon o izmenama i dopunama zakona o radiodifuziji (2006); zakon o glavnom gradu (2007), zakon o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju (2009), zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (2009). zakon o izmenama i dopunama zakona o radio-difuziji (2006), pokazao je brojne nedostatnosti koje e uticati da medijska sfera reterira korak nazad. zakon o glavnom gradu, usvojen 2007, kojim se predvia da Beograd, kao grad u ovom statusu, ima pravo da osniva svoje medije, ozbiljno je otvorio dilemu da li to pravo treba uskratiti ostalim gradovima i tako produbiti jaz izmeu metropole i tzv. provincije. Istovremeno, ovaj normativni akt je posredno ponitio odredbe zakona o radiodifuziji i zakona o javnom informisanju5 koje se odnose na pitanja ko ima ingerencije i ovlaenja da osniva medije. Uruavanje normativne sfere nastavlja se usvajanjem zakona o izmenama i dopunama zakona o javnom informisanju, ije su kljune novine u tome to:
5 Srpski mediji opet daleko od evropskih standarda, Danas, 08.01.2008, str. 7.
0
preciznije definie odgovornosti osnivaa javnih glasila; predvia vrlo visoki osnivaki kapital javnog glasila, prema prvoj verziji od pedeset do sto hiljada eura, koji bi trebalo da se u svakom trenutku nalazi na raunu medija; ograniava mogunost prenosa osnivakih prava na druga lica; predvia uvoenje registra javnih glasila koji vodi organizacija nadlena za voenje registara privrednih subjekata. zakonom su definisane fiksne i varijabilne novane kazne6 za vlasnike i osnivae medija, to je izazvalo eksplicitne komparacije predloga novog, u demokratskom ambijentu donetog zakona, sa zakona o javnom informisanju iz 1998. godine, poznatog kao eeljev ili Vuiev zakon. Razlika je bila u tome to su nekadanji pisci rigidnog i dekadentnog zakona danas postali najvei kritiari slinog, to se medijska sfera ponovo koristi kao prostor politikog obrauna, to se u tekoj ekonomskoj situaciji otvara prostor samo za politiki poslune ili medije u zatiti finansijskih monika, kao i injenica da se vri zamena teza s obzirom da problem naeg tranzicionog procesa nije legislativa ve primena onoga to je prihvaeno kao zakonski okvir. Problemi u privatizaciji optinskih medija i neadekvatan poloaj medija na jezicima nacionalnih manjina amortizovani su zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ije su se pojedine odredbe reflektovale i na oblast medija. Re je o zakonskom aktu koji predvia da Nacionalni saveti manjina: mogu da osnivaju privredna drutva za obavljanje novinsko-izdavake i radio-televizijske delatnosti; uestvuju u postupku imenovanja lanova Upravnog odbora, Programskog odbora i generalnog direktora dva javna radio-difuzna servisa u Republici, utvruju kriterijume za izbor odgovornog urednika programa na jeziku nacionalne manjine u ustanovama javnog servisa; predlau liste kandidata za izbor lana Saveta RRA. Ovakvo zakonsko reenje nedvosmisleno daje vrlo znaajna ovlaenja Savetima nacionalnih manjina, to moe biti problematizovano sa dva aspekta. S jedne strane to je pitanje naina izbora lanova ovih saveta, a s druge injenica da se, uz donacije, ovi saveti najveim delom finansiraju iz budeta i javnih prihoda, zbog ega bi njihovo pravo na osnivanje elektronskih medija bilo delimino ili u celini u suprotnosti sa odredbama zakona o radio-difuziji. Krajem 2009. godine zavren je i iznet na javnu raspravu nacrt zakona o elektronskim komunikacijama, koji je zamenio aktuelni zakon o telekomunikacijama, a iji je glavni cilj harmonizacija naeg zakonodavstva s evropskim, kao i stvaranje jednog zajednikog regulatornog tela za oblasti teleko6 Predviene kazne su vie od postojeih u okruenju i Evropi. Prvobitna visina kazni bila je od 20 do 50 puta vea od postojeih, da bi skuptinskom raspravom njihov iznos smanjen na nivo od samo 5 do 25 puta vii od visine starih.
61
munikacija, radija, televizije i celokupnog beinog spektra emitovanja. Ono to je u sferi zakonodavstva izostalo, i u ovom periodu, je donoenje zakona o nedozvoljenoj medijskoj koncentraciji, koji bi trebalo da obezbedi medijski pluralizam i slobodu medija. U tom smislu je naa zemlja dobila i vrlo jasne ponude evropskih institucija, konkretno Saveta Evrope, za ekspertsku pomo domaim strunjacima u izradi ovih zakona.7 Brojne kontroverze karakteristine su i za delatnost javnog radiodifuznog servisa Radiodifuznu ustanovu RTS (RDU RTS), ija transformacija je okonana, ali iji rukovodstvo i netransparentno finansijsko poslovanje privlae veliku panju javnosti. Sukobi na relaciji Savet Republike radiodifuzne agencije (RRA) i RDU RTS eskalirali su kada je jedan broj lanova Saveta RRA, neosnovano i bez konsultacija s ostalima lanovima, objavio konkurs za lanove Upravnog odbora RTS-a iako je mandat izabranih lanova bio jo uvek aktuelan. Ishod ovog neracionalnog, neutemeljenog i ishitrenog poteza bilo je ponitenje pomenutog Konkursa i smena predsednika Saveta RRA, dr Nenada Cekia, na ije mesto je izabran episkop jegarski Porfirije. Promena elnika Saveta RRA donekle je umirila brojne, vrlo opravdane spekulacije o vezama lanova ovog tela sa domaim i inostranim, politikim, partijskim i finansijskim monicima.8 O svojevrsnoj vrsti pritiska se moe govoriti i 2008. godine, kada su postale aktuelne inicijative za osnivanje Radio-difuzne agencije Vojvodine, do ega nije dolo, ali su, s druge strane, u politikoj sferi ostvareni pomaci u smislu njene finansijske i delom politike samostalnosti ovog entiteta. Tokom ovog perioda, postalo je potpuno jasno da je, s aspekta drave i njenog budeta, finansijsko poslovanje RRA vrlo profitabilno, s obzirom da je od takse koju su bili u obavezi da plate RTV emiteri ostvaren budetski prihod od oko trista miliona dinara. Nezavren, a moda i nikad zapoet proces lustracije u sferi medija, tokom ovog perioda je eskalirao injenicom da se mediji jae nego pre 2006. godine polarizuju u smislu odnosa prema prolosti i tranzicionoj realnosti, pa ak se moe rei da se blago vraa militantni duh devedesetih. To potvruje i programsko-produkcino siromatvo, erozija kvaliteta, eskapizam od tranzicionih problema, to je delom uzrokovano i loom ekonomskom situaci7 ef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, Konstantin Jerokostopulos, istakao je da je Srbija pod nekom vrstom monitoringa Evropske komisije i Saveta Evrope i za razliku od medija, na polju kulture nisu potrebne tako korenite reforme. (Savet Evrope ponudio pomo u izradi zakona o medijima, Politika, 03.09.2008: A9). Ovaj period vrlo lepo oslikava jedna humoristina, kolokvijalna klasifikacija medija u Srbiji kojom se kae da se mediji u Srbiji dele na tampane nemake i elektronske amerike.
2
jom. U pogledu tehniko-tehnolokog razvoja moe se primetiti nedovoljno promovisanje novih tehnologija, posebno digitalizacije, kao i marginalizacija mogunost zarade od istih.
Budui pravci razvoja ka ili od Evrope

Mediji su kontrolori drave. Mediji su istraivai., Boris Tadi, 15. jun 2011. Skuptina evropske federacije novinara, Beograd
Godina 2011. stidljivo je dovela do afirmacije blagog optimizma kada je re o budunosti srpskog medijskog prostora. Tome znaajno doprinosi dokument koji je izradila ekspertska grupa pri Ministarstvu kulture, informisanja i informatikog drutva RS pod nazivom Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine. Re je o dokumentu koji je za bazni cilj imao kreiranje pozitivnog ambijenta za razvoj medija i njihovu usaglaenost sa evropskim standardima i praksom. Izrada i predstavljanje ovog dokumenta dobro su proceduralno voeni, njime se izraava briga o zatiti javnog interesa i to je veoma vano snano se insistira na povlaenju drave iz vlasnitva nad javnim glasilima to podrazumeva, u najveem broju sluajeva, privatizaciju koja e se odnositi i na nacionalne brendove poput novinske agencije TANJUG, Dravnog radija Srbije9. Meutim i nakon usvajanja ovog dokumenta, kompetentne evropske institucije i medijska udruenja dale su primedbu da uprkos uloenim naporima strategija nije sutinski obezbedila ureivaku i finansijsku nezavisnost dravnih medija. Kada je re o dravnoj pomoi medijima predvieno je da ona zavisi od toga da li i koliko mediji promoviu javni interes. Predvieno je da mediji koji budu delovali drutveno odgovorno dobijaju unapred utvrenu pomo iz budeta, kroz postupak koji e biti transparentan javni konkurs, pod istim uslovima za sve medije. Odluivanje o izboru projekta trebalo bi da bude povereno nezavisnoj komisiji, iji e rad biti javan, a obavljae se i procena i nadzor o tome kako se nakon raspodele koriste sredstva. Upravo ovo pitanje dravne pomoi medijima, prema zamisli autora Strategije, trebalo bi da stimulie drutveno odgovorno poslovanje medija, posebno komercijalnih, koji bi imali neke benifite za svoje neprofitno angaovanje. Strategija je istovremeno imala ideju da medijski radnici sami kreiraju ambijent za svoje delovanje, samoregulaciju kao standard i javnost koja kontrolie i uspostavlja kriterijume. Ona takoe ukazuje na obavezu potovanja prava manjina i po
9 Nekadanji Radio Jugoslavija odnosno Dravni radio Srbije i Crne Gore.
63
prvi put se sistemski razmilja o problemima medijske pismenosti kao strateki bitnom polju koje ni u jednom dokumentu do ovog nije egzistiralo. Problemi na koje Strategija nije najuspenije odgovorila vezani su za postojanje dva medijska radiodifuzna servisa RDU RTS i RDU RTV, servise ije je postojanje pre neka vrsta politike nagodbe Republike Srbije i Autonomne pokrajne Vojvodine, nego rezultat realnih potreba ili evropskih standarda. Strategija nije adekvatno razreila, prema miljenju medijskih radnika i profesionalaca, problem statusa lokanih i regionalnih medija koji su funkcionisali kao optinski javni servisi i ija privatizacija je trebalo da bude realizovana jo 2006. godine. za razliku od autora Strategije koji su predvideli privatizaciju ovih medija, struna i profesionalna javnost se otro protivila ovom reenju smatrajui ga neprihvatljivim. Osnovna primedba je bila da je domai zakonodavni okvir restriktivniji od reenja koja su prisutna u evropskoj radiodifuznoj praksi s obzirom da ova vrsta javnih servisa nije nepoznanica u zemljama lanicama Evropske Unije. Iako za ovo pitanje jo uvek nije naeno optimalno reenje, jedno od objanjenja ponovo na medijski prostor dovodi u jasnu korelaciju sa politikom realnou. S obzirom na stepen korupcije i drutvene anomalije karakteristine za savremeno srpsko drutvo, teko bi bilo ouvati autonomnost lokalnih i regionalnih javnih servisa i spreiti razliite uticaje lokalnih politikih struktura, to bi lanano dovelo da sa svakom promenom lokalne vlasti doe do promene u menaderskoj strukturi lokanih medija. Ovo pitanje je u tesnoj vezi i sa visokim stepenom nedozvoljene medijske koncentracije, i to kako horizontalne, unakrsno medijsko vlasnitvo razliitih medija, tako i vertikalno, istovremeno uee vlasnika medija na razliitim tritima od znaaja za medijsku produkciju i distribuciju, ukljuujui i trita oglaavanja, distribucije tampe i elektronskih komunikacija.
Zakljuak
Transformacija srpskog drutva u periodu posle 2000. godine, u prvom trenutku se oigledno i kvalitetno odrazila na medijski pejsa, unevi polet, optimizam i veru u kvalitetan razvoj i izvesnu budunost srpskog medijskog prostora. Delovalo je da e sa otklanjanjem najvee prepreke koja je bila vezana za politike prilike, doi do derogiranja svih negativnosti i da e se automatski stvoriti pozitivan ambijent za demokratski razvoj profesionalnih i etinih medija. Meutim, posle regulatornih (kreiranje i usvajanje zakonskih akata, afirmacija i implementacija ideje o nezavisnim regulatornim telima), usledili su vrlo moni trini, programsko-produkcioni, tehnoloki, etiki i, najbitniji, i dalje vieslojno prisutni, politiki izazovi, koji su snano mo-
4
delovali i ograniavali pomake u medijima. Usvojeni zakonski propisi prvo nekoliko godina nisu primenjivani, da bi, potom, njihova primena pokazala brojne nedostatke. Prvobitno zarobljeni i dirigovani, trini potencijali medija osloboeni su da bi postupno doiveli novo porobljavanje od strane nosilaca ekonomske moi, to donosi vrlo negativan trend olien u tajkunizaciji medijske sfere. Pod ekonomskim pritiscima, veliki broj i tampanih i elektronskih, medija ulazi u tamnu zonu tabloidizacije, pokuavajui da pronae svoj prostor na i dalje ekonomski nerealno postavljenom tritu. Produkcioni, programski i etiki kapaciteti medija doivljavaju eroziju, belei se nedostatak kvalitetnih programa, skromna i jeftina produkcijska reenja, eksplozija reality show programa, nagradnih igara u kojima je pobednik jedino medij koji igru organizuje. Najzad, nove tehnologije, prvenstveno digitalizacija kao ultimativna obaveza vezana za usklaivanje sa evropskim sistemima i standardima, ali i kao mogunost ostvarenja vee zarade, snanije penetracije ka auditorijumu, eljenim ciljnim grupama i mogunost za bolje produkcione rezultate, nisu shvaene ni promovisane na pravi nain. Generalni zakljuak, kada je re o ve jedanaetogodinjoj demokratskoj istoriji Srbije i njenih medija, je da u medijskoj sferi, kao uostalom i u brojnim drugim, nedostaje jasna i celovita strategija, a kada se ista i definie, njeno sprovoenje je parcijalno i nedosledno. Donoenje kvalitetne strategije, kao pretpostavka uspenog medijskog delovanja, i njeno konsekventno sprovoenje uprkos politikim, ekonomskim, domaim i meunarodnim pritiscima, bila bi nuna poetna taka ukupne transformacije medija. Medijska sfera se mora odvojiti od politike sfere, koja vrlo spretno ve godinama menja svoj fokus u odnosu na medijsku javnu politiku, ne odriui se kontrole nad njom. Tako bi bio stvoren prostor za suveren razvoj medija; on bi bio baziran na ekonomskim principima, simbiozi kvaliteta u programskom, produkcionom i tehnikom smislu, ime bi se srpski medijski prostor, na korak, pribliio evropskim standardima koji su i u ovom trenutku utopija, a koji bi morali biti visoko na dnevnom redu zemlje koja pretenduje na lanstvo u Evropskoj uniji. Dosadanja transformacija medijskog sistema Srbije, nudila je jedan pomalo utopijski koncept koji je mnoge zavarao i probudio nadanja da e sve promene biti izvdene brzo, efikasno, meutim nedostatak demokratskih kapaciteta, nepostojanje opteg konsenzusa ak i meu bitnim drutvenim subjektima koji su se intenzivno zalagali za evropske integracije, doveo je da danas 2011. godine, ak vie od decenije od demokratskih promena sa dosta pesimizma sagledavamo i ta je uinjeno i kojim putem idu srpski mediji. Nesumljivo je da je dosta uinjeno, ali s obzirom na vremenski period koji je za nama i brojne propuste, gubitak vremna, postojee otpore i nedovoljnu od-
65
lunost establimenta da se obrauna sa negativnim trendovima korupcija, javaluk, politike borbe, tajkunizacija privrede, koje su se jasno reflektovale i na medije, pun razvoj medijske sfere je usporen pa ak i blokiran. Sada ve vrlo osiromaeno drutvo teko da moe da se izbori sa navedenim anomalijama. Nada je da e postavljeni zakonski okvir i definisane strategije, koji sami po sebi nisu ni dobri ni loi, u realnom protoru primene i implementacije dobiti pun znaaj, da e pokazati svoj kapacitet i omoguiti kvalitetan razvoj prvo medija, a potom i Srbije kao realne, a ne utopijske evropske graanske zajednice. LITERATURA
Kin D. (1995) Mediji i Demokratija, Beograd: Filip Vinji Monitoring medijske scene u Srbiji. 2010. i 2011. Beograd: ANEM, IREX, USAID. Nenadovi, A. (2002) Mediji u Srbiji: ta se ne menja, Republika, br. 280, XIV, Beograd Nikoli, M. (2011) Srpski medijski pejsa deset godina posle dramautopije i distopije, u zbornik radova Fakulteta dramskih umetnost br 18 Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija, Beograd: Institut za pozorite, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti Nikoli, M. (2007) Rekonstrukcija srpskog radija provera medijskih kapaciteta za evropske inetgracije, zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti, broj 11-12, Beograd: Institut za pozorite, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti Prajs, E. M. i Krug, P. (2001) Povoljno okruenje za slobodne i nezavisne medije, Beograd: Samizdat B 92 Radojkovi M. (1996) Prilog raspravi o nezavisnim medijima, zbornik Matice Srpske za drutvene nauke, br. 100, Novi Sad Veljanovski, R.(2005) Javni RTV servis u slubi graana, Beograd:Clio
Vebografija:
Savet Evrope ponudio pomo u izradi zakona o medijima. Politika, 03. 09. 2008. Srpski mediji opet daleko od evropskih standarda, Danas, 08.01.2008. Open Society Institute& Soros Foundation Network (http://www.eumap.org/topics/media/television_europe/pressrelease/serbia/serbianpr.pdf), pristupljeno 23. februara 2010.

Ministarstvo kulture RS, Tekst medijske studije (http://www.kultura.gov.rs/dokumenti/SRPSKA-VERzIJA-KONACNA.doc), pristupljeno 03. avgusta 2010.
Mirjana Nikoli Transformation of the media system in Serbia from 2000 until 2011 between good Legal solutions and their bad implementation Summary: Pro-European development of Serbia and its membership in the European Union are one of the most significant opportunities for its stability and is the key for the successful development of Serbia. Beside economic, political and cultural sphere, this developmental course had a strong impact on the transformation of the media system, primarily through the process of adopting new standards which aim is the harmonization of national media law, like in the better developed democratic countries. During this process many problems have appeared: lack of clear and comprehensive strategies in the field of media and telecommunications; media laws are harmonized with the good and positive European practices, but can not be used in practice with ease. slow transformation of the states media; the existence of two public broadcasting services; problems with media concentration; bad legislation in the field of advertising and in the area of application of new technologies. Today, eleven years since the beginning of the transformation of Serbian society and its media, there are doubts, whether it is possible to effectively conduct changes or these changes should be evolutionary, probably not so soon, but sure to bring about the desired progress. The lack of Serbian society, and which is irreparable is the time, which is proved by the media, media content, law and media ethics. Key words: media, media policy, media law, Srbija, democracy changes, media transition.
UDC 32.019.5:324(497.6)2010
Ma Davor Marko1
Uloga kreatora javnoga miljenja u interpretaciji medijskih poruka: sluaj izborne kampanje u Bosni i Hercegovini uoi optih izbora 2010.
Rezime: Analiza medijskog izvetavanja u toku kampanje u BiH za opte izbore 2010. godine, ukazala je na snanu povezanost medija i odreenih politikih opcija (etno-nacionalnih, graanskih, itd.). Rezultat toga je medijsko trite koje karakterie visok stepen segmentacije i podela medija na one koji zastupaju iskljuivo nacionalne interese (prosrpske, prohrvatske, ili probonjake), i onih medija koji zastupaju tzv. graansku opciju. Jedan od trendova, vrednih pomena je i tendencija medija da favorizuju odreene osobe, lidere kreatore javnog miljenja koji su tipini reprezenti njihovih primarnih grupa, uronjeni u nacionalni, kulturni, i religijski milje u kojem mediji deluju. Namera je ovoga rada da analizira ulogu tih lidera, koji predstavljaju dominantne etnopolitike grupe u BiH, u irenju i interpretaciji poruka etniki afiliranih medija u toku predizborne kampanje. Kljune rei: Mediji, kreatori javnog miljenja, klijentelizam, etnopolitika, izbori.
1. Uvod
Bosna i Hercegovina (dalje u tekstu: BiH) je podeljeno drutvo, na ta ukazuje i njeno ustavno ustrojstvo.2 Mnogi autori (Mujki, Abazovi, urak) tvrde kako su religijske razlike differentia specifica na osnovu koje se generiu dalje etno-politike podele u drutvu. Religija, svedena na etnicitet, i
1 2
Centar za interdisciplinarne postdiplomske studije Univerzitet u Sarajevu. Kontakt sa autorom: davormarco@yahoo.co.uk BiH se sastoji iz dva entiteta Republike Srpske i Federacije BiH te Brko Distrikta na severu, koji je autonomna jedinica uprave.
8
religijska pripadnost smatraju se osnovnim drutvenim i politikim kapitalom (Haveri, 2006: 20-21; Vrcan, 2003; Perica, 2002). Na isti nain, sledei liniju etno-politikih podela, funkcioniu i bosanskohercegovaki mediji. Njihove ureivake politike deluju u skladu sa etnopolitikim podelama, a veina medija blisko je povezana sa odreenim centrima politike moi (Bai-Hrvatin, Thompson, i Jusi, ur., 2008). Sluei kao sredstvo irenja eksluzivnih i politiki podobnih poruka, vrlo retko kao mesto otvorenog dijaloga, mediji u BiH su toku izbornih kampanja glavno orue i magafoni politikih partija. Insistirajui na podelama, politiki lideri koriste medije i specifinu etno-politiku retoriku kako bi sebi osigurali glasove i ostali na vlasti (Slavujevi, 2009; Tomi, 2008; Kurti, 2007). Namera ovoga rada je da istrai i analizira odnos medija i kreatora javnog miljenja (engl. opinion leadera)3 u BiH u toku predizborne kampanje, kako bi se identifikovali osnovni trendovi i tehnike (zlo)upotrebe medija i interpretacije medijskih sadraja u drutvu koje je duboko etno-politiki podeljeno. Kreatore javnog miljenja razumem na nain na koji su to opisali Kac (Katz) i Lazarsfeld, kao agente koji su aktivni medijski korisnici i koji medijske sadraje intepretiraju za obinu publiku(e) (Katz, i Lazarsfeld, 1955). zbog toga je etno-politika afilijacija kako medija tako i politiara vana za moju analizu jer je upravo pripadanje vrlo vaan indikator za analizu njihovog meusobnog uticaja. Politiki i religijski lideri u BiH medije smatraju vanim sredstvom oblikovanja ljudskog miljenja i graanskih izbora. Ono to njihov uticaj ini veim jeste injenica da su medijske politike snano uronjene u kulturni, nacionalni i drutveni milje kojem lideri i sami pripadaju, i u kojem se vrlo jasno prepoznaje podela na nas i njih. U tom smislu, u nameri da se istrai odnos lidera i medijskog izvetavanja, vano je elaborirati sledee istraivako pitanje da li su za njihov meusobni odnos i uticaj presudne line karakteristike i harizma lidera, da li je presudan drutveni milje snano omeen etnikim i politikim granicama u kojem ti lideri deluju, ili su najvaniji karakter i ureivaka politika medija? Moja je osnovna pretpostavka bila da su sva tri navedena faktora vana za analizu meusobnog odnosa i uticaja lidera i medija. Prvo, drutveno-politiko okruenje u BiH je takvo da promovie i proizvodi autoritarne obrasce ponaanja, sa dominirajuim podanikim odnosom spram autoriteta. Drugo, lideri bilo politiki ili religijski, poseduju znaajne vizuelne, line i retorike kvalitete to ih ini prijemivim za obine ljude. Oni predstavljaju neku
3 U ovom tekstu kreatori javnog miljenja i (politiki, odnosno duhovni) lideri bie koriteni kao sinonimi
Davor Marko, Uloga kreatora javnoga miljenja u interpretaciji medijskih poruka ...
69
vrstu svetonazora i poeljnog modela ponaanja. I tree, vrlo je vaan nain na koji bosanskohercegovaki mediji deluju i izvetavaju u skladu sa svojom etno-politikom afilijacijom. U ovom radu analizirau dve prominentne javne linosti u BiH, koje koriste etno-politiki afilisane medije, te retoriku iskljuivanja, kako bi promovisali svoje ekskluzivne politike vizije i ideje. Jedan je politiar, predsednik entiteta Republika Srpska Milorad Dodik, a drugi je poglavar Islamske zajednice BiH Mustafa ef. Ceri. I jedna i druga osoba uticajni su unutar svojih grupa, a atraktivni su i za medije koji deklarativno ne pripadaju njihovoj opciji. U uvodnom delu objasniu poloaj i mesto kreatora javnog miljenja u medijskoj teoriji, koristei se radovima i idejama Paula Lazarsfelda i Eliju Kaca (Elihu Katz) razvijenim u okviru njihove intermedijske teorije (engl. intermediary theory). U istom delu objasniu vanost pripadanja primarnim grupama, u nameri da ukaem na vezu koju pripadnost lidera odreenoj grupi ima za tumaenje medijskih sadraja. Takoer, objasniu i odnos lidera i novinara. U treem delu analizirau i objasniti kontekst etniki baziranog novinarstva u BiH, unutar kojeg lideri poput Dodika i Ceria imaju vrlo vane uloge jer su i sami determinisani tim kontekstom. Konano, analizirau razloge zbog kojih su dve odabrane osobe atraktivne za medije, uzimajui u obzir njihove line karakteristike i ire drutveno-politiko okruenje u kojem ostvaruju svoj uticaj. Komunikacijske strategije kojima se ovi lideri koriste, posebno u svetlu predizborne kampanje u toku septembra 2010. godine, bie analizirane u okviru poslednjeg dela. Tokom istraivanja koristiu kvantitativnu analizu sadraja, te kvalitativnu analizu diskursa. Kvantitativna analiza podrazumeva analizu konkretnih podataka (medija, tekstova, izjava lidera) koje sam zapazio u toku analize kampanje, dok u kvalitativnom analizom diskursa samu poruku analizirati unutar speficinog konteksta te je dovoditi u vezu sa odreenim liderom i karakterom medija u kojem je poruka objavljena. Izvorno istraivanje, na bazi kojeg je sakupljena empirijska graa za analizu, uraeno je tokom septembra 2010. godine, u trenutku dok je u BiH trajala predizborna kampanja. Analizirano je 10 medija 7 tampanih i centralne informativne emisije na 3 javna servisa. Meu 2.640 analiziranih lanaka i 253 televizijska priloga, lideri su centralna tema ili akteri izvjetavanja bili u 648 novinskih tekstova te u 129 priloga na televizijama (Udovii, 2010: 97133).
70
2. Kreatori javnog miljenja u medijskoj teoriji

Danas su mediji vie od pukih prenosilaca deavanja. Oni nau stvarnost aktivno kreiraju. Obezbeuju vezu sa irim drutvenim grupama, stvaraju oseaj povezanosti i solidarnosti, nudei razonodu, zabavu i oputanje za iroku medijsku publiku (Herman i McChesney, 2004:67). Kako je Bodrijar (Baudrillard) primetio, mi danas ivimo u vremenu simulacija. Prema njemu, ono to mediji prenose vie nije preneena realnost ve je medijski kreirana realnost. Danas na delu, nastavlja Bodrijar, imamo simulaciju (engl. simulacrum) treeg reda putem koje mediji, koristei se posebnim i paljivo odabranim simbolima, zatakavaju odsustvo same realnosti (Baudrillard, 1994). Ovaku, aktivnu, ulogu medija naglaavaju i Mekkombs (McCombs) i o (Shaw) u svojoj teoriji dnevnog reda (engl. the agenda setting theory), tvrdei kako mediji imaju mogunost ali i snagu da na dnevnoj bazi nameu teme, odreujui im hijerarhiju i prioritet, i da na taj nain utiu na svoje publike (McCombs i Shaw, 1972: 176187). U ovom radu, namera mi je da istraim na koji nain mediji vre svoj uticaj putem dodatnih, intervenirajuih, elemenata u komunikacijskom kanalu. Ti dodatni elementi podrazumevaju splet personalnih i intepersonalnih komunikacijskih mrea, a kreatori javnog miljenja deo su to komunikacijskog lanca.
2.1. Karakteristike i vanost pripadanja

Inter-medijska teorija polazi od pretpostavke da su pojedinci, odnosno kreatori javnog miljenja, vrlo vani subjekti u komunikacijskom lancu. Ti pojedinci ne samo da interveniu prilikom interpretiranja poruka za svoju publiku, ve intepretacijom tim porukama daju odreeni smisao i znaenje. zbog toga je vano pomenuti i kontekstualizovati elemente Lazarsfeldove i Kacove teorije koja smatra da mediji nemaju direktni uticaj na publiku, ve tvrde da je komunikacijski proces sloeniji. Sloenost tog procesa odreuje kontekst unutar kojeg se komunikacija odvija, te interveniui elementi poput kreatora javnog miljenja kojima medijska publika veruje. Kreatore javnog miljenja, ova dva autora opisuju kao agente koji su aktivni medijski korisnici i koji medijske sadraje intepretiraju za obinu publiku(e) (Katz, i Lazarsfeld, 1955). To su osobe visoke reputacije meu ljudima koji bespogovorno prihvataju njihovo miljenje ili tumaenje. Kac naglaava tri aspekta vana za razumevanje njihove uloge u tumaenju medijskih poruka. Prvi se tie personifikacije i imida koju ta osoba uiva (ko je ta osoba?), drugi se odnosi na kompetentnost (ta ta osoba zna?), a trea na reputaciju zasnovanu na pove-
71
zanosti sa drugim uticajnim osobama (koga ta osoba poznaje?). Prema Kacu, kada se ove karakteristike uzmu u obzir, uloga i uticaj ovih osoba mnogo su vaniji i vei nego uticaj samih medija (Katz, 1957:6178). Dodatni element, koji Kac i Lazarsfeld naglaavaju, jeste kontekst kreatori javnog miljenja pripadaju odreenim grupama (politikim, drutvenim, kulturnim, nacionalnim, itd.) i kao takvi integralni su deo svakodnevnice onih ljudi, medijske publike, kojoj se putem medija ili interpretirajui medijske poruke obraaju (Katz, i Lazarsfeld, 1955: 33-44). Primarne grupe, kojima kreatori javnog miljenja pripadaju, vane su kao izvor legitimiteta iz vie razloga. Prvo, pripadnost grupi pojedincu daje oseaj sigurnosti i omoguuje mu da se poistoveti sa onim vrednostima, stavovima i ponaanjem koje se unutar grupe smatraju prihvatljivim. Shodno tome, uspesi grupe postaju i uspesi pojedinca. Ovakva vrsta identifikacije posebno se istie u drutvima sa visokim stepenom autoritarizma i dominantnog parohijalnog i podanikog obrasca politike kulture (Almond, i Verba, 1989: 19). Primarne grupe predstavljaju njihovu drutvenu realnost, i kao takve sredstvo su verifikovanja njihovih sopstvenih interpretacija i vrednovanja (ono to je dobro za grupu, dobro je i za mene, kao pripadnike grupe XX, moram prihvatiti miljenje YY, jer bi bilo nelogino da se razlikujem, itd.). Ljudi usled raznih kriza i svakodnevnih moralnih dilema, imaju potrebu za tumaenjem i vostvom. U tom smislu im kreatori javnog miljenja, politiki ili duhovni, predstavlju ideale i modele poeljnog ponaanja. Primarne grupe, dodatno, mogu da poslue i kao okviri za masovno komuniciranje unutar kojih se lideri ponaaju kao uvari informacija (engl. gatekeepers) u isto vreme oni ire poruke koje im odgovaraju dok, sa druge strane, spreavaju ili umanjuju vanost onih informacija koje im ne gode. Savren primer za ovo je poglavar Islamske zajednice u BiH, Mustafa ef. Ceri, i njegovo tumaenje islamofobije. Dok medije, koji su mu skloni i koji promoviu iste politike svetonazore smatra dobrima i ispravnima, one koji kritikuju bilo njega, bilo njegov nain voenja verske zajednice reis optuuje za islamofobiju, a odreeni krug novinara naziva islamofobima (Marko, 2011).
2.2. Kreatori javnog miljenja i mediji meusobni uticaj

Odnos medija i kreatora javnog miljenja je dvostruk. Sa jedne strane, novinari, urednici ili reporteri, izvetavaju u skladu sa vrednostima i stavovima koji dele lideri kojima su bilo oni sami, bilo mediji za koje rade, naklonjeni. Sa druge strane, kreatori javnog miljenja u medijima vide efikasno sredstvo za irenje svojih vrednosti i ideja. Pojedini mediji prepoznaju vanost kreatora javnog miljenja, kao nekoga iji stav ima vrednost vesti ili nekoga ija
72
tumaenja privlae panju (potencijalne) publike. Odabirom svog kreatora javnog miljenja, sistema vrednosti i politike agende koje ta osoba personifikuje, mediji i novinari sami se odreuju i svrstavaju. Mnogi novinari, posebno kolumnisti i urednici, i sami odigravaju ulogu kreatora javnog miljenja. Posebno uzimajui u obzir injenicu da se mnogi od njih profiliu i specijalizuju u odreenoj oblasti (Vladimir Gligorov o ekonomiji, satirino-ironina refleksija nae stvarnosti perom Borisa Deulovia, ili tekstovi Miroslava Lazanskog o vojnim pitanjima). Ovi su novinari esti sagovornici kada su u pitanju kompleksne i specifine teme u kojima se trai ekspertsko miljenje, ili uestvuju u javnim debatama na aktuelne teme. Teorija koju su razvili Donald Horton i Riard Vol (Riard Wohl), i koja je poznata kao personalne i para-drutvene interakcije, naglaava gotovo familijarni odnos obinih ljudi spram ovih osoba u medijima. Personalne, kako naglaavaju ovi autori, kroz neprekidni odnos sa medijskom publikom, nudi oseaj da je njegovo / njeno pojavljivanje na odreenom mediju regularni i neizbeni dogaaj, na koji se rauna, koji je planiran, i deo je svakodnevne ivotne rutine (Horton, i Wohl, 1956: 215-217). Izloenost medijima utie na prepoznatljivost, imid, ali i potencijal za drutvenu (odnosno, politiku) diskusiju (Mondak, 1955: 6285). Prilikom analize osoba koje se uestalo pojavljuju u medijima, rauna bi trebalo voditi o dva aspekta. Prvo, uzrono-posledina veza medija i kreatora javnog miljenja svodi se na elaboraciju linih karakteristika i kvaliteta same osobe (kao to su komunikacijske sposobnosti, izgled, obrazovanje, nivo ekspertize, itd.). Na drugom nivou, vano je u obzir uzeti i samu reputaciju koju ta osoba uiva u datom okruenju. Oba nivoa analize bie uzeta u obzir prilikom analize dva lidera iz Bosne i Hercegovine, i njihovog uticaja na medije.
3. Kontekst: Mediji i kreatori javnog miljenja u BiH

Nain na koji bosanskohercegovaki mediji funkcioniu odreen je kompleksnom strukturom ove zemlje, i podelama na etno-nacionalne tabore. Kao rezultat takve situacije, i medijsko trite je podeljeno na identian nain, du teritorijalnih, etno-nacionalnih i politikih linija.
3.1. Mediji i njihova povezanost sa primarnim grupama

Autori koji su analizirali medijsko vlasnitvo, kao i povezanosti medija sa odreenim interesnim grupama, skovali su termin medijskog klijentelizma. Pozivajui se na razliite izvore, Petkovi opisuje klijentelizam kao oblik
73
drutvene organizacije i uticaja u kojem pristup resursima i ekonomskoj i politikoj moi kontroliu odreeni autoriteti (ili patroni).4 Razna istraivanja medijskog trita u BiH (Konrad Adenauer Stifftung, 2007; Mediaplan, 2010; Udovii, 2011) ukazala su, i empirijski potvrdila, da je fenomen klijentelizma svakodnevna praksa u ovoj zemlji. Dobra ilustracija za ovu tvrdnju su tampani mediji. Meu 168 razliitih tampanih izdanja, 11 je dnevnih listova (Vijee za tampu BiH, 2011), a ureivake politike veine ovih izdanja poklapaju se sa interesima pojedinih etno-politikih grupa, odnosno politikih partija koje ih kontroliu. Takva je orijentacija oigledna kada se pogleda nain na koji funkcioniu dnevne novine Dnevni Avaz, iz Sarajeva, u vlasnitvu tajkuna i politiara Fahrudina Radonia. Avaz je dugo bio glas (avaz na turskom znai glas) Bonjaka, jer Radoni je od reima do reima (poevi sa Alijom Izetbegoviem, pa do Harisa Silajdia) uspevao da se nametne kao politiki podobni medijski tajkun. Opti izbori 2010. godine delimino su promenili ovaj odnos, jer Radoni je i sam formirao partiju Stranka za bolju budunost BiH i bio je kandidat za bonjakog lana Predsednitva BiH. zbog naina na koji Avaz izvetava, artikulie bonjaku politiku, promenjivog kursa kada je podrka bonjakim politiarima u pitanju, vrlo runog naina obrauna sa politikim i ekonomskim neistomiljenicima, i specijalnih veza vlasnika ovog lista sa liderom bh. muslimana reisom Ceriem, Ivan Lovrenovi, bh. publicista i intelektualac, skovao je termin avazovtina kako bi ovaj fenomen opisao. Sa druge strane, najuticajniji mediji iz Republike Srpske, pre svega javni servis RTRS, zatim dnevnici Nezavisne novine i Glas Srpske, pod (in)direktnom su kontrolom reima Milorada Dodika, predsednika ovog entiteta, i lidera Saveza nezavisnih socijal-demokrata. U jednom od poslednjih izvetaja amerike nevladine organizacije Freedom House, Bosna i Hercegovina je u pogledu slobode medija posljednja na ljestvici zemalja u regiji i oznaena je kao delimino slobodna zemlja zauzimajui 97. mjesto. Jedan od razloga za to je situacija u Republici Srpskoj gdje apsolutnu vlast ima jedna partija to joj daje mogunost kontrole medija, i odreivanje onih medija koji su za vlast podobni, i onih koji su neprijateljski.5 zanimljiv je i primer ekonomske pomo4 Ona se poziva na dva istraivanja prvo je uradio Mirovni institut iz Ljubljane 2004, na temu medijskog vlasnitva, a drugo, u 2005, sa namerom da se istrai poslovna etika medija raeno je u okviru meunarodne mree SEENPM (South East European Network for Professionalization of Media). Da vodea partija u Republici Srpskoj, SNSD dijeli medije na podobne i nepodobne, svjedoi i najnovija izjava njenog glasnogovornika Rajka Vasia za sarajevski dvosedminik Start, u kojem je on odbio govoriti za medije iz Sarajeva i Federacije BiH, uz konstataciju kako je to za njegovog predsjednika Milorada Dodika drugi svijet, i
74
i, u iznosu od 2,5 miliona EUR, koju je Vlada RS prole godine dodelila iz budeta za pomo podobnim medijima. Vlasnik Nezavisnih novina, eljko Kopanja, inae bliski prijatelj i Dodikov politiki istomiljenik, koji je od Vlade dobio 150.000 EUR, smatrao je da se nije radilo ni o kakvom pritisku, ve o neophodnoj pomoi. Kao najsveiji primer predizbornog medijskog projekta u BiH u 2010. pojavila se novoformirana news-televizija TV1. Vlasnica ovog medijskog projekta je Sanela Jenkins, poreklom iz BiH, supruga bankara Rogera Jenkinsa iz britanskog Barclaysa, dok svoj udeo ima i Safet Oruevi, biznismen sa adresom u Austriji. Inicijalni kapital privukao je zavidan broj priznatih novinarskih imena i lica poput Senada Hadifejzovia (koji se proslavio vodivi ratni dnevnik na TV Sarajevo, kasnije prva zvezda TV Hayat), Senada Peanina (do nakon izbora 2010. godine, vlasnika i urednika magazina Dani), sportskog komentatora Sabahudina Topalbeirevia, te nekoliko novinara i urednika sa Federalne TV. Ono to je zanimljivo jeste da je je ova televizija bila bliska Harisu Silajdiu i njegovoj politikoj viziji, to je Jenkins otvoreno i izjavila za sarajevske medije.6 Indikativno je da je TV1 program poela emitovati pred sami poetak predizborne kampanje u BiH, 26. avgusta, koja je posebno estoka bila meu bonjakim strankama i kandidatima za lana Predsednitva BiH, gde je Silajdi bio jedan od kandidata. Silajdi je izbore izgubio, njegova Stranka za BiH doivela je fijasko, krenuvi putem raspada godinu dana nakon izbora. U neto vie od godinu dana funkcionisanja, TV1 se nije nametnula kao verodostojan i gledani medij. Jo jedan politiki kontrolisani blok medija stvoren je nakon prologodinjih izbora. Relativna pobeda Socijal-demokratske partije BiH zlatka Lagumdije bila je ostvarena, delimino zahvaljujui i najuticajnijem mediju u Federaciji BiH, javnom servisu FTV i, do tada, najgledanijoj emisiji 60 minuta urednika Bakira Hadiomerovia koji su sa neskrivenim simpatijama dali podrku SDP. Skrivajui se pod krinkom nezavisnosti i graanski orijentisanog novinarstva (nasuprot etnikom), FTV, dnevni list Osloboenje, zatim magazin Dani (kojeg je, u meuvremenu kupila MIMS grupa, u ijem je vlasnitvu i Osloboenje), stali su, otvoreno, na stranu SDP i politike koju provodi vrh ove stranke.
dodavi kako su na pres konferencijama u Banja Luci nepoeljni i neki mediji iz Banja Luke, poput Alternativne televizije, bijeljinske BN, i dnevnog lista Euroblic. U razgovoru za Slobodnu Bosnu Sanela je spomenula i to da podrava Harisa Silajdia, s obzirom da smatra da je to ovjek koji se bori za BiH i ne dozvoljava nikome da poniava njegovu domovinu, mada je istakla kako bi TV1 kao osvjeenje na medijskoj sceni BiH, trebalo da bude politiki neutralan.
75
3.2. Medijski favoriti i glasnogovornici primarnih grupa

U skladu sa namerom ovog papira da istrai meusobne odnose i uticaj bh. lidera i medija, dve prominentne javne osobe u BiH i njihova (zlo)upotreba etno-politiki podobnih medija bie analizirani. Jedan od te dve osobe je politiar, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a drugi je lider Islamske zajednice BiH, reis Mustafa ef. Ceri. Nekoliko je razloga zbog kojih sam se odluio za ove dve osobe. Prvo, i jedan i drugi su snano uronjeni u etnike, nacionalne, kulturne, i religijske slojeve svoje primarne grupe. Na nekin nain, personifikacija su jednog ovakvog miljea i predstavljaju model poeljnog ponaanja za pripadnike svojih primarnih grupa. Oni su, u datom kontekstu, neosporni autoriteti Dodik kao politiar, i Ceri kao duhovni lider i kao takvi sebe putem medija predstavljaju kao zatitnike i tumae nacionalnih i duhovnih interesa sopstvene grupe. Njihovo pojavljivanje u medijima je uestalo, bez obzira da li ih odreeni mediji favorizuju ili ih kritikuju. U toku predizborne kampanje, uoi optih izbora u BiH, sarajevski Mediaplan institut pratio je na koji su nain mediji izvetavali o politikim partijama i politikim kandidatima. Medijski uzorak obuhvatio je centralne informativne emisije javnih servisa, te relevantne tampane medije, dnevne i periodine (Udovii, 2010). Rezultati istraivanja pokazali su kako je Milorad Dodik dominirao medijskim prostorom ak u 36 posto objava koje su se ticale politikih kandidata, Dodik je bio u centru panje (250 objava ukupno, dok je na drugom mestu bio Haris Silajdi sa 161 objavom). O Dodiku su izvetavali mediji bliski njegovoj stranci (mediji iz Republike Srpske, RTRS, Glas Srpske, Nezavisne novine, i Euroblic), ali i oni mediji koji su ga konstantno kritikovali bilo njega lino, bilo njegovu politiku (na primer, Osloboenje, i dnevnik Federalne televizije). Jo jedna slinost izmeu Dodika i Ceria lei u injenici da su obojica vizuelno prepoznatljivi, kao i nain na koji se obraaju svojoj publici. Uz svoj vizuelni imid islamskog lidera (sa kratkom bradom, ahmedijom kapom) Ceriev adut je i njegov intelektualni angaman, kao i brojne reference koje je stekao studirajui irom sveta. Sa druge strane Dodik, iako poseduje univerzitetsku diplomu, ne igra na intelektualnu kartu kada se obraa svojoj publici, ve, naprotiv, njegove poruke obiluju primitivizmom, netrpeljivou, i arogancijom.7 Uvek je, kada se analiziraju predizborne kampanje u BiH,
7 Dodik je poznat po svom nekontrolisanom i primitivnom ponaanju u javnosti, i po nekorektnim izjavama. U nekoliko je navrata, tokom javnih sastanaka, ospovao pred kamerama (na primer, 10 novembra 2008, u Odacima, nakon susreta sa drugim
7
problematina uloga koju Ceri odigrava u korist odreene (bonjake) politike opcije. Mnogi ga bosanski muslimani, intelektualci, kritikuju zbog toga jer vrlo otvoreno agituje za odreenog politiara i stranku (u toku poslednje predizborne kampanje, bio je to Fahrudin Radoni i njegova SBB BiH), i posebno to koristi svoju funkciju da bi slao politike poruke vernicima tokom redovne molitve petkom (duma). Istraivanja koje sam radio tokom 2008. i 2009. godine, o percepciji islama u medijima BiH i regiona, idu u prilog injenici da reis Ceri i njegove poruke u medijima, imaju snano simboliko znaenje. Rezultati istraivanja pokazala su snaan trend personalizacije islama i Islamske zajednice BiH u medijima, upravo kroz lik i delo reisa Ceria. Tako su i 2008. i 2009. godine najei objekti medijskog izvetavanja, kada je u pitanju islam, bili mukarci, odnosno religijski lideri i slubenici. U 2008. godini zabeleio sam 34 posto ovakvih objava (na drugom mestu bilo je izvetavanje o religijskim zajednicama, najee o Islamskoj zajednici BiH, sa 29 posto), dok je u 2009. godini procenat izvetavanja o verskim slubenicima bio ak i vei 45 posto (na drugom mestu bilo je izvetavanje o raznim organizacijama, ukljuujui i humanitarne i teroristike, sa 21 posto, pa tek onda izvetavanje o religijskim zajednicama sa 16 posto). U prilog personalizaciji slike islama u medijima, idu i delovi istraivanja koji su se odnosili na objavljene fotografije. Rezultati su pokazali da su fotografije reisa Ceria u bh. medijima vrlo esta ilustracija islama, bilo da je u pitanju neka generalna tema, reisova izjava, ili neka kontraverza vezana za reisa samog ili Islamsku zajednicu BiH. Meu 580 zabeleenih fotografija, tokom 2008. godine, 13,9 procenata se odnosilo na reisa, dok je godinu dana kasnije duhovni lider bh. muslimana bio ilustrovan u 9,6 posto sluajeva (meu 333 zabeleene fotografije). Poreenja radi, tokom 2008. godine najilustrovanije teme, uz reisa, koje su se (in)direktno ticale islama bile su scene masakra i bombakih pokolja, uglavnom sa Bliskog Istoka, (8,1 posto), damije (7,4 posto), teroristi (6,2 posto), dok su u 2009. neto vie od reisa prostora dobili politiki i religijski lideri generalno (10,5 procenata), a neto manje teroristi (6 procenata) i damije (5,7 procenata).8
stranakim liderima rekao je novinarki Federalne Televizije kako mu se j**e za njeno pitanje), ili javno pretio svojim neistomiljenicima (uredniku emisije 60 minuta na FTV Bakiru Hadiomeroviu rekao je kako e ga nokautirati kada se sretnu). Negiranje zloina, posebno genocida u Srebrenici, tokom kampanje nailo je na osude brojnih javnih linosti, obinih graana, i porodica rtava ovog stranog ljudskog zloina. Rezultati istraivanja iz 2008. godine dostupni su u mojoj knizi: Marko, Davor. Zar na Zapadu postoji neki drugi Bog? Sarajevo: Mediaplan institut, 2009. 171 195,
77
Uz mnoge slinosti, koje Dodik i Ceri dele uzimajui u obzir njihov nastup, komunikaciju sa primarnom publikom, nain na koji sebe predstavljaju kao ekskluzivne zatitnike i tumae nacionalnih interesa, mora se razgraniiti jedna stvar za razliku od Dodika koji je politiar, i koji je na ovu poziciju doao legalnim i legitimnim putem, Ceri tu vrstu popularnog legitimiteta nema, no ima odreen simboliki i duhovni kapital kojim taj legitimitet nadomeuje.
4. Kreatori javnog miljenja i irenje poruka u podobnom medijskom okruenju

U ovom delu rada namera mi je da elaboriram glavne trendove koji karakteriu nain na koji lideri u BiH komuniciralu putem medija tokom predizborne kampanje za opte izbore 2010. godine. Analize medijskog sadraja i prikupljena empirijska graa, koje su tokom septembra 2010. godine uradili sarajevski Mediaplan institut i nevladina organizacija ACIPS, ukazali su na nekoliko osnovnih karakteristika kampanje. Prvo, dominirale su teme nerelevantne za karakter izbora. Javne su se diskusije svodile na ad hominem napade na politike oponentne, meusobne optube, i poniavanja, sa vrlo malo tema koje su se odnosile konkretno na teme ili reenja problema od vanosti za graane.9 Drugo, dominirala je nacionalistika retorika, ovinizam, i primitivizam, i gde je najaktivniji bio lider SNSD-a Milorad Dodik. Sadraj njegove retorike, stalno prisustvo u medijima, i, generalno, njegov uticaj na birae u Republici Srpskoj, bie u fokusu kasnije analize. Tree, u BiH se, tokom predizbornog perioda, vodilo nekoliko pararelnih kampanja. Jedna u Republici Srpskoj, druga u Federaciji BiH sa fokusom
dok je deo istraivanja iz 2009. godine sadran u mom radnom papiru: Davor Marko. Alterization of Islam: Borders between Islam and other faiths, defined by media, in in Mt-Tth, Andrs and Cosima Rughinis (ed.) Spaces and Borders. Young Researchers about Religion in Central and Eastern Europe. Berlin: De Gruyter, 2011. Ovo je potvrdila analiza nevladine organizacije ACIPS, koja je tokom septembra 2010. godine analizirala izjave politikih kandidata. Prema ovoj analizi najrelevantnije kampanje imale su SDP BiH i Narodna stranka radom za boljitak, i ove su dve stranke jedine u ijim nastupima nije dominirala agresivna i otra kampanja spram oponenata. Ista je analiza pokazala da je Savez nezavisnih socijaldemokrata imao najnerelevantniju kampanju sa svega 9 posto relevantnih izjava i 0,9 posto ponuenih reenja za konkretne probleme. Izvor: ACIPS, www.acips.ba
78
na Sarajevo i bonjako izborno telo, a trea bitka se vodila meu partijama i kandidatima sa hrvatskim predznakom (ACIPS, 2010). etvrto, zasnovano na detaljnoj analizi sadraja medija i prostoru koji su kandidati dobijali, moe se zakljuiti da stepen etno-politike afilijacije medija i odreenih kandidata i partija nikada nije bio snaniji i izraeniji. Sa jedne strane, odreeni mediji su favorizovali odreene kandidate, partije ili odreene ideje, dok su sa druge strane politiari imali svoje medije koji su ih otvoreno i bespogovorno podravali.
4.1. Kreatori javnog miljenja i medijska vidljivost

Tokom kampanje za opte izbore u BiH 2010. godine, Milorad Dodik je dominirao medijskim prostorom. Njegovo ime, fotografije, i posebno njegove (kontraverzne) izjave, plenile su mnogo vie panje nego to je to bio sluaj sa drugim politiarima. Bilo da su ga pominjali u pozitivnom svetlu (mediji iz Republike Srpske), negativnom (mediji iz Sarajeva), ili su se prema njemu odnosili poprilino neutralno (mediji sa hrvatskim predznakom), Dodikove su izjave dobijale snagu injenica vrednih objave. Rezultati istraivanja koje je proveo Mediaplan, vrlo indikativno pokazuju da su mediji iz Republike Srpske sa izuzetno pozitivnim uklonom izvetavali o Miloradu Dodiku. Najvei procenat objava sa pozitivnim uklonom zabeleen je u Nezavisnim Novinama iz Banja Luke (71 posto), slede entitetski Javni servis RTRS, te dnevne novine Glas Srpske (50 posto). zanimljivo je da nije zabeleen niti jedan negativno konotiran tekst o Miloradu Dodiku u medijima iz ovog entiteta. Sa druge strane, mediji iz Federacije BiH, Dodika su konstantno kritikovali, bilo njegovu politiku, bilo njegovo ponaanje. U tome je prednjaila centralna informativna emisija Federalne Televizije gde je polovina objava i vesti o Dodiku bila sa negativnim uklonom. Slede Osloboenje, sa 47 posto negativnih tekstova o Dodiku, te Dnevni list iz Mostara sa 27 posto (pogledati Tabelu).
Tabela: Ukloni novinara / medija prilikom izvetavanja o Miloradu Dodiku Media Glas Srpske Dnevni list Dnevni avaz Veernji list Pozitivan uklon 50 % 0% 0% 0% Neutralan uklon 50 % 73 % 82 % 94 % Negativan uklon 0% 27 % 18 % 6% Ukupno 100 % 100 % 100 % 100 %
79
100 % 100 % 100 % 100 % 100 % 100 %
Osloboenje Euroblic Nezavisne novine BHTV FTV RTRS Ukupno
0% 46 % 71 % 0% 0% 50 % 21,7 %
53 % 54 % 29 % 88 % 50 % 50 % 62,3 %
47 % 0% 0% 12 % 50 % 0% 16 %
100 %
Sa druge strane, reis Ceri nije bio toliko prisutan u medijima tokom kampanje, to je razumljivo jer nije bio politiki kandidat. No, svoju neskrivenu podrku Radonievoj Stranci za bolju budunost BiH dao je u nekoliko navrata, putem javnih istupa i u intervjuima za Dnevni avaz. Jedino je ova novina o Ceriu, tokom kampanje, izvetavala u iskljuivo pozitivnom svetlu, dok su ga pojedini mediji (FTV, Osloboenje, Dani, mediji iz RS) kritikovali zbog meanja u politiku. Reisova retorika, tokom javnih nastupa, gotovo da je bila identina retorici i frazama koje su Radoni i njegova partija koristili tokom kampanje. Radoni, koji se kandidovao na mesto bonjakog lana Predsednitva BiH, i imao velikog suparnika u dojueranjem Cerievom miljeniku Harisu Silajdiu, dobio je iznenaujuih 30 posto glasova (za dlaku ga je pobedio Bakir Izetbegovi iz SDA), i to najvie zahvaljujui podrci reisa. Tokom kampanje, reisove izjave koje je Dnevni avaz prenosio nisu eksplicitno ukazivale na njegove politike simpatije, ali je podudarnost njegovih poruka i parola Radonieve Stranke za bolju budunost BiH bila oigledna (trebaju na novi ljudi u politici, trebamo da planiramo bolju i sretniju budunost, itd.10). Ovakva podudarnost, koja nije bila sluajna, i koju su novinari Avaza potencirali, imala je vrlo jasan cilj a, kako se ispostavilo, i vrlo povoljne rezultate po Radonia i njegovu stranku.
10 Da ovo nije sluajnost pokazalo se u nekoliko sluajeva tokom velikom muslimanskog praznika Bajrama objavljen je veliki intervju sa Ceriem naslovljen Trebamo nai ljude koju hoe, umiju i mogu! (Dnevni avaz, 8 septembar, 2010, naslovnica). Dva dana kasnije Avaz objavljuje njegov govor (hutbu) sa molitve, u kojoj Ceri pominje planiranje bolje i sretnije budunosti, a ak je fraza Bolja budunost izvaena iz konteksta i stavljena je kao meunaslov (Dnevni avaz, 10 septembar 10, 2010, strana 2), i, konano, poslednjeg dana kampanje objavljen je jo jedan intervju sa reisom Ceriem u kojoj on poruuje kako se ljudi ne bi trebali plaiti promjena i pozvao ih je na kreiranje bolje budunosti (Dnevni avaz, 1 oktobar, 2010. strane 4 5).
80
Veliki broj fotografija i preneenih izjava bilo Dodika bilo Ceria, koje su esto bile vaene iz konteksta, ojaale su njihov imid neizbenih tumaa bosanskohercegovake politike svakodnevnice. U tom smislu, kratak pregled sadraja kljunih medija u BiH dovoljan je da se zakljui kako je samo prisustvo, odnosno tumaenje od strane jednog od ova dva lidera dovoljno da bi se (a) raspravljalo o statusu Republike Srpske ili da se negiraju ingerencije drave BiH, to je prisutno u sluaju Milorada Dodika, ili (b) da bi se verodostojno govorilo o statusu muslimana u BiH i regionu, ili o islamu u Evropi, o islamofobiji, to je sluaj sa reisom Ceriem. U zavisnosti od njihove etnike afilijacije ili politike orijentacije, mediji su o Dodiku i Ceriu izvetavali na razliite naine i sa razliitim vrednosnim uklonima. Afirmativno ili apologetsko izvetavanje karakteristino je bilo za one medije koji su ova dva lidera podravali (Dnevni avaz o reisu, odnosno Glas Srpske ili RTRS o Dodiku), dok su, sa druge strane, bili mediji koji na bazi njihove kritike crpeli legitimitet za svoju ureivaku politiku i ideoloku-politiku opciju koju zastupaju (recimo, Federalna TV, magazin Dani, i dnevni list Osloboenje, konstantno su kritikovali oba ova lidera). Mediji su, generalno, profitirali ovakvim nainom izvetavanja zbog vie razloga: (a) da dokau svoju lojalnost odreenim politikim opcijama. Zato? Jer su, videli smo to u sluaju medija iz RS, ekonomski zavisni od politike opcije koja je na vlasti. (b) da sebe predstave kao podobne i legitimne glasove jedne etno-nacionalne grupe (to je sluaj sa medijima iz RS kada je srpski narod u pitanju, Dnevnim Avazom kada govorimo o interesima Bonjaka, ili Veernjim listom kada su u pitanju Hrvati) ili posebne politike opcije (FTV, Dani i Osloboenje, kada je u pitanju veza sa SDP BiH, odnosno mostarski Dnevni list i HDz 1990, tj. Veernji list BiH i veza sa HDz BiH i liderom ove stranke Draganom oviem). (c) iz ideolokih razloga, dok neki mediji (Glas Srpske, Dnevni avaz, Veernji list) promoviu etno-nacionalizam kao legitimni obrazac ustrojstva i funkcionisanja bh. drutva, pojedini mediji (BHTV, Osloboenje, Slobodna Bosna, Dani, delimino i Nezavisne novine) izvetavaju u prilog graanskih, anacionalnih, ne-etnikih, opcija. (d) da bi ojaali podrku svoje medijske publike, i stekli novu. Podrkom odreenoj politikoj opciji, promociji njenih lidera, ukoliko je ona uspena na izborima i uestvuje u vlasti, mediji postaju deo pobednikog tima, a legitimitet steen pobedom na politikom polju postaje legitimitet i smisao postojanja i delovanja samog medija.
81
4.2. Kreatori javnog miljenja i strategije komuniciranja

Prepoznatljivost i prihvaenost od strane primarne publike, liderima daje legitimitet da putem medija interpretiraju stvari na nain na koji to njima odgovora, i da na bazi primarne afilijacije i specifinih individualnih karakteristika i vrednosti kreiraju strategiju komuniciranja. Vesti, posebno tokom predizborne kampanje, u skladu sa ovom logikom vie se ne vrednuju na bazi sadraja ve na osnovu izvora nije vano TA je reeno, ve je vano KO je to rekao, KAKO je rekao, i KOME je to upueno. Na primer, ukoliko Milorad Dodik kae da su stabilnost i opstanak Republike Srpske preduslov opstanka srpskog naroda u BiH, ovu vrlo problematinu i opasnu izjavu mediji skloni Dodiku prenose u celini, na pompezan nain. Sa druge strane, mediji skloni kritici Dodika (uglavnom mediji iz Sarajeva, i mediji bliski SDP BiH), ovoj e izjavi posvetiti panju, analizirati je i zauzeti poziciju koja odgovara politici koju zastupaju (u sluaju SDP, kontra-retorika bie bazirana na promociji zajednikih vrednosti naroda u BiH, afirmacija bosanskohercegovake dravnosti, i potenciranje graanski konotirane retorike drava pre entiteta, graani, a ne etnike grupe, itd.). Medijska publika, obini graani, pa i novinari, koji su svakodnevno izloeni ovakvom nainu interpretacije politikih poruka, pre ili kasnije, poinju da veruju u njihovu istinitost. Ukoliko bi se referirali na Bodrijara, mogli bi zakljuiti kako se medijska istina, u odsustvu prave istine, kreira putem kontinuiranog i nepreispitanog ponavljanja. Isti se obrazac ponavlja i kada je u pitanju nastup reisa Ceria u medijima sklonim ili nesklonim njegovom liku i aktivnostima. Nekoliko je stvari zajedniko za Dodikov i Ceriev medijski nastup. Strategiju komuniciranja, putem medija, sa sebi podobnom i lojalnom publikom, oni kreiraju putem: (a) Identifikacije sopstvenog cilja: koji kontinuirano zagovaraju tokom svojih medijskih nastupa. U sluaju Milorada Dodika, taj cilj se svodi na (retoriko) velianje Republike Srpske i zagovaranje njene superiornosti i opstanka. Reis Ceri je tokom predizborne kampanje, kao izraz bliskosti sa Radoniem i njegovom partijom za Bolju budunost BiH, u nekoliko navrata napominjao kako je za Bonjake dobra svaka ona politika opcija koja e osigurati bolju budunost za pripadnike ovoga naroda. Nominalna podudarnost u imenu partije, i floskule koje je Ceri koristio i vie je nego oigledna. (b) Identifikacije unutranjeg neprijatelja, koja ima za cilj jaanje unutranje kohezije sopstvenog naroda, animiranje i mobilizaciju birakog tela, i to sve kroz degradaciju, etiketiranje, pa i retoriko blaenje oponenata. U sluaju Dodika i medija bliskih njegovoj politikoj agendi, neprijatelji su
82
bili Mladen Ivani, kandidat PDP-a za srpskog lana Predsednitva BiH, i Ognjen Tadi, SDS-ov kandidat za predsednika Republike Srpske, to je bila pozicija na koju se kandidovao i Milorad Dodik. Kada je u pitanju bonjako birako telo, i izbori koji su se vodili na vie frontova, reis Ceri je izbegavao putem svojih izjava direktno diskreditovati Radonieve politike oponente, Harisa Silajdia iz Stranke za BiH i Bakira Izetbegovia iz SDA, no u nekoliko je prilika, u svojim javnim nastupima, isticao kako je razoaran uinkom njihovih partija dok su ove stranke bile na vlasti. Fahrudin Radoni, kojeg je reis podravao, nije propustio, posebno na stranicama svog Avaza, kontinuirano diskreditovati i kritikovati, pa i vreati, ova dva politika oponenta, nazivajui ih esto i onima koju su izdali, i izneverili bonjaki narod. (c) Identifikacije spoljnog neprijatelja, to je u sluaju medija sklonih Dodiku i na bazi analize retorike njegovog SNSD-a, bio Haris Silajdi. U sluaju Dnevnog avaza to je bio Milorad Dodik (kao neko ko negira dravu BiH i ne pokazuje potovanje spram rtava), ali su mnogo ee to bili novinari, intelektualci, aktivisti i politiari iz miljea o bliskog reisu, koju su zbog kontinuirane kritike reisa i Islamske zajednice BiH okarakterisani kao islamofobi.
5. Zakljuak
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, i Mustafa ef. Ceri, poglavar Islamske zajednice BiH, dve su javne figure ije aktivnosti i izjave privlae veliku medijsku panju. Dominirajui medijskim prostorom, bilo u medijima koji su im ideoloko-politiki bliski ili u medijima koji ih kritikuju, njihove izjave i interpretacije dobijaju vrednost vesti, a uestalost njihovog pojavljivanja u javnome prostoru bosanskohercegovakih medija ini ih nezaobilaznim tumaima drutveno-politike svakodnevnice. Uzimajui u obzir kontekst etno-politiki podeljenog drutva, kao i dominaciju podanikog obrasca politikog ponaanja, Dodik i Ceri su vie od pukog politikog, odnosno verskog, lidera. Njihove aktivnosti, nesporni autoriteti, line karakteristike dvostruko utiu na njihov odnos sa medijima. Sa jedne strane, oni efikasno koriste medije radi promocije i irenja sopstvenih ideja, partikularnog pogleda na svet, dok sa druge strane njih sami mediji koriste kako bi sebi podigli rejting, a svom izvetavanju dali na autentinosti i vanosti. U ovom radu analizirao sam ulogu kreatora javnog miljenja u (zlo)upotrebi njima sklonih medija pri irenju poruka i ideja u toku predizborne kampanje. Sa druge strane, analizirao sam i na koji nain (etniki i politiki) opredeljeni
83
mediji koriste prepoznatljiv imid bh. lidera kako bi svom izvetavanju podigli rejting i pojaali autentinost. U toku analize fokus sam stavio na nekoliko aspekata, njihovo prisustvo u medijima, kao i strategije koje lideri koriste za komuniciranje putem medija. Kako sam na poetku tvrdio, tri su razloga zbog kojih je uloga kreatora javnog miljenja u komuniciranju putem medija vana. Prvo, to je uslovljeno specifinim drutveno-politikim miljeom u kojem dominiraju kolektiviteti i etno-nacionalizam. Drugo, dva izabrana lidera (Dodik i Ceri) prepoznatljive su javne figure, kako vizelno tako i zbog specifinog naina obraanja i komuniciranja. Trei razlog lei u injenici da medijska publika, generalno, nekritiki i pasivno, konzumerski, prihvata ono to se u medijima objavljuje, to daje prostor i mogunost manipulacije. zbog toga su lideri neko kome se veruje i ko ima legitmitet da tumai i dekodira medijske poruke. Ovakva vrsta analize, koja u obzir uzima meusobni odnos i uticaj javnih figura, na jednoj strani, i medija koji su etno-politiki afilirani, vana je zbog pokuaja da se razume na koji nain medijske poruke utiu na medijske publike. Posredstvom medija, koji funkcioniu kao etno-politika glasila ili bilteni odreenih grupa politikih istomiljenika, etno-politika ima tu mo, ali i sredstvo (medije) da sama sebe reprodukuje i dalje generie. Paralelne, etnifikovane javnosti koje u BiH egzistiraju, ali retko komuniciraju direktan su rezultat politiki podlonog medijskog uticaja. Sledei svoje patrone, etniki definisane nacije ili politikim istomiljenjem uvezane interesne grupe, koje u medijskom diskursu i javnosti predstavljaju njihovi lideri, mediji i vie nego verno proizvode onakve slike sveta i vizije drave BiH kakve tim patronima odgovaraju. to je za politiko-interesne grupe najvanije, tako oblikovane, jednoumne, nacionalno osvetene i etno-religijski uvezane grupe ili zajednice poklanjaju im poverenje na izborima jer retorika koja se putem medija plasira puna je zastraivanja od drugoga, obeanja o zatiti svojih interesa, puna praznog ponosa i obeanja. LITERATURA
Abazovi, D. (2006). Za naciju i Bog. Sarajevo. Magistrat/CIPS. Almond, G. and Sidney, V. (1989). The Civic Culture: Political Attitudes and Democracy in Five Nations. Thousand Oaks: Sage Publications, Inc. Frederic B. (1996). Ethnic groups and boundaries, in Hutchinson, J. and A. Smith, eds. Ethnicity. Oxford: Oxford University Press. Bai-Hrvatin, S, Thompson, M. and Jusi, T. eds. (2008). Razjedinjeni propadaju: Javni radio-televizijski servisi u multietnikim dravama [Divided They
84
Fall: Public Service Broadcasting in Multiethnic States]. Sarajevo: Mediacentar. Baudrillard, J. (1994). Simulacra and simulation. University of Michigan Press. Curran, J. (2005). Rethinking the Media as a Public Sphere, in Peter Dalghren and Colin Sparks, eds. Communication and Citizenship: journalism and the public sphere. London and New York: Routledge. Haveri, T. (2006). Ethnos i demokratija. Sarajevo: Rabic Herman S. E, and McChesney, R.V. (2004). Globalni mediji. Beograd: Clio. Horton, D. and Wohl, R. R. (1956). Mass Communication and Para-social Interaction: Observations on Intimacy at a Distance, Psychiatry 19: 215-217. Katz, E. (1957). The two-step flow of communication: An up-to-date report on an hypothesis. Public Opinion Quarterly, Vol. 21: 61 78 Katz, E. and Lazarsfeld, P. (1955). Personal Influence, New York: The Free Press. Kurti, N. (2007). Politiki marketin. Banja Luka: UPIM. Marko, D. (2011). Alterization of Islam: Borders between Islam and other Faiths, defined by Media, in Spaces and Borders. Young Researchers about Religion in Central and Eastern Europe, ed. Andrs Mt-Tth and Cosima Rughinis. Berlin: De Gruyter. Marko, D. (2009). Media and politics in Bosnia and Herzegovina: Patrons and instruments of ethno-based journalism, Political Thought, year VII, issue 26, Skopje: 29 33 Marko, D. (2009). Zar na Zapadu postoji neki drugi Bog? Sarajevo: Media plan institut. McCombs, M. and Shaw, D. (1972). The Agenda-Setting Function of Mass Media. Public opinion Quaterly 36. McLuhan, M. (1964). Understanding Media: The Extensions of Man. New York: McGraw Hill. Media plan institut, Medijske inicijative. (2009). Odnos graana prema sistemu socijalne politike i inkluzije za djecu u BiH. Sarajevo. Mondak, J. J. (1995). Media Expossure and Political Discussion in U. S. Elections, The Journal of Politics 57: 62 -85. Mujki, A. (2008). We, the citizens of Ethnopolis. Sarajevo: Centar za ljudska prava. Perica, V. (2002). Balkan Idols: Religion and Nationalism in Yugoslav States. New York: Oxford University Press. Selimbegovi, V. (2009). Bosna u Radonievoj suri, Osloboenje: 25. Slavujevi, z. (2009). Politiko komuniciranje, politika propaganda, politiki marketing. Beograd : Grafocard.
85
Taji, L. ur. (2007). Media and religion. Treatment of religion, churches, religious authorities and communities in BH media. Sarajevo: Konrad Adenauer Stiftung. Udovii, R. ur. (2010). 2010 Elections in BiH: How the Media Covered the Election Campaign Sarajevo: Media Plan Institut. Vrcan, S. (2002). Faith and State: the Exemplary Case of Former Yugoslavia, Transeuropeennes, Vol. 23.
Davor Marko The Role of Public Opinion Creator in Interpretation of Media Messages: the Case of Electoral Campaign in Bosnia and Herzegovina for General Election 2010 Summary: In the analysis of the media landscape and media reporting in Bosnia and Herzegovina on political candidates during the 2010 general election campaign, it was noticed that major media are affiliated to various political options (ethno-national, civic, etc.). As a result, the media market of this country is characterized by a high level of segmentation among those media which advocate exclusively in a nationalistic manner (e.g. pro-Serb, pro-Bosniak, and pro-Croat media), and those. media which are of civic orientation. It was noticed that media, according to their orientations, favor certain personalities opinion leaders that are deeply embedded in their national, cultural, or religious milieu. Therefore, this paper examines the role of opinion leaders who represent dominant ethno-political groups in BiH in the dissemination of media messages during the pre-election campaign. Key words: Media, opinion leaders, clientelism, ethno politics, elections.
UDC 316.774:316.344(497.11) 316.344.42:316.334.3(497.11)
Dr zoran Aracki1
Srpska etvrta vlast izmeu odgovornosti i ekonomsko-partokratskog pritiska

Rezime:Savremeno srpsko drutvo nalazi se razapeto izmeu retradicionalizacije i modernizacije. Za razliku od perioda 19892000. godina koji je u Srbiji bio u znaku kontrolisane privatizacije i nomenklaturnog kapitalizma, period 2000.-2011. u znaku je neoliberalne zavisne modernizacije. U protivrenim odnosima razliitih struktura moi mediji se danas nalaze u sendviu izmeu elite politiara i elite vlasnika. U takvom poloaju oni su izloeni najrazliitijim vrstama pritisaka zbog kojih ne uspevaju da u potpunosti ostvare ulogu kakva im u demokratskim drutvima pripada. Sve dok mediji ne izrastu u autonomne i nezavisne aktere etvrti stub demokratije, izvesno je da e trpeti udare bilo partokratije, bilo vlasnika. Jedan od preduslova te transformacije je jaanje odgovorne medijske elite i visoki profesionalizam novinara i urednika. U ovom radu autor predstavlja deo svog obimnog istraivanja na temu Medijski uticaji politikih elita, novih vlasnika, urednika i novinara i njihov odraz na drutvene promene u Srbiji na poetku 21. veka koje je jasno pokazalo da je ekonomsko partokratski udar po srpskoj etvrtoj vlasti izuzetno snaan. Istovremeno, ukazuje se na potrebu izgradnje nove uloge novinara u srpskom drutvu. Kljune rei: mediji, elita, neoliberalna ekonomija, partokratija, novinari
Kraj prolog i poetak novog milenijuma, za Srbiju, predstavljaju period velikih iskuenja i promena koje gotovo dramatino menjaju njeno bie. Razapeto izmeu socijalne regresije i restauracije, modernizacije i razvoja, u vremenu kad se svaka greka skupo plaa, srpsko drutvo traga, uglavnom neuspeno, za novim putevima ka demokratskom poretku i odnosima koji e ivot na ovim prostorima uiniti boljim, slobodnijim, bezbednijim. Meu1 Docent na Filozofskom fakultetu na Departmanu za novinarstvo, Univerziteta u Niu. Kontakt s autorom: aracki@filfak.ni.ac.rs
88
tim, novoformirane elite: politike, ekonomske i kulturne stvorene u izuzetno nepovoljnim uslovima, dobrim delom u godinama raspada SFRJ, a potom i SCG, sve do danas nisu uspele da uspostave prave sisteme vrednosti. Na sceni su, vie nego ikad, kriminal, korupcija, nepotizam. U takvoj situaciji, mediji imaju pojaanu odgovornost za afirmaciju istinskih demokratskih vrednosti i principa. Oni su ti koji treba da utiu na promenu graanske svesti, kako bi nas ka svetskoj porodici poveli mladi, neideologizovani, profesionalno obrazovani i komunikaciono kompetentni ljudi. Meutim, promene koje su se poslednjih godina dogodile u vlasnikoj strukturi medija i dananja teka ekonomska kriza prete da i njih odvedu na slepi kolosek. Dananji mediji izloeni su najrazliitijim vrstama pritisaka zbog kojih ne uspevaju da u potpunosti ostvare ulogu kakva im u demokratskim drutvima pripada. Sve dok mediji ne izrastu u autonomne i nezavisne aktere etvrti stub demokratije, izvesno je da e trpeti udare bilo partokratije, bilo novih vlasnika2, meu kojima je premalo pravih medijskih profesionalaca. Cilj ovog rada zapravo jeste pokuaj da se pokae kakvim su pritiscima izloeni pripadnici novinarske profesije, kao i da se ponude neki od puteva za promenu stanja u medijskoj sferi, pre svega u domenu vlasnitva nad medijima, koju autor smatra izuzetno znaajnom. Da bi se to postiglo autor se slui delom rezultata sopstvenog istraivanja o meusobnim uticajima politikih elita, novih vlasnika, urednika i novinara, kao i njihovim odrazom na drutvene promene u Srbiji na poetku 21. veka.3 za razumevanje stanja u srpskom medijskom prostoru potrebno je podsetiti da je na ovim prostorima i dalje u toku proces tranzicije, odnosno pre svega promene medijskog vlasnitva u emu uestvuju novoformirane politike, ekonomske i medijske elite. Njihova glavna obeleja i naini delovanja odreuju sudbinu srpskog drutva u celini.
Naoj dravi je bilo vano da medijska preduzea, kao i mnoga druga rasproda na brzinu a to da li ga novi vlasnik kupuje s ciljem da to preduzee uini efikasnim ili opere prljav novac, ili je, ak, kupio preduzee i bez namere da izvri obavezu plaanja do odreenog roka, ve da u meuvremenu prisvaja imovinu preduzea, to jest da vri koruptivne radnje, o tome se...nije mnogo vodilo rauna (ukovi 207:248). Ovakve prodaje, odnosno privatizacije uglavnom su se odigravale sa lokalnim medijima. Empirijsko istraivanje Meusobni uticaji politikih elita, novih vlasnika, urednika i novinara i njihov odraz na drutvene promene u Srbiji na poetku 21. veka realizovano je i prezentovano krajem 2009.g. u okviru doktorske disertacije autora ovog rada, koja je odbranjena na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta u Beogradu.
zoran Aracki, Srpska etvrta vlast izmeu odgovornosti i ekonomsko-partokratskog...
89
Kao i u drugim drutvima slinog tipa, u Srbiji su elite poele da se formiraju jo u doba socijalizma, koristei pogodnosti koje su im pruale pozicije u ondanjoj politiko-ideolokoj i privrednoj strukturi. Njihovi posebni interesi vremenom posvuda odnose prevagu nad optim, koji se dugo vetaki odravaju samo kao prazna ideoloka ljutura. Ritom, za razliku od sovjetske varijante socijalizma, ovde su, zbog elemenata trine privrede i snane decentralizacije koju su sa sobom doneli samoupravljanje i federalizacija, mogunosti prisvajanja od strane elita bile daleko vee, to je, izmeu ostalog, dovelo do graanskog rata, odlaganja tranzicije i uticalo i na dugotrajnost krize. Bez dubljeg teoretskog analiziranja uslova u kojima nastaju nove politike i ekonomske elite moramo istai da se paralelno sa njima u Srbiji raala i stasavala nova medijska elita. O njenom postojanju, kao delu kulturno duhovne elite4, postoje razliite kontroverze i brojna osporavanja, ali se, ipak, njeno postojanje ne moe odrei. Pre dvadesetak godina medijska elita bila je izrazito politika. Ta elita ukljuivala je svakog glavnog urednika, ak i svakog novinara. Iz tih razloga, novinari su bili ideolozi, manipulatori vladajue politike. Prvenstveni novinarski cilj nije bio da se objavljuju vesti, ve da se plasiraju odreene informacije, koje su prethodno stvorene od strane politike elite. Novinari su trebali da slue informacijama, kako bi ih ljudi lake prihvatali. Jo na poteku prestrukturiranja drutva u pravcu demokratskih promena, mediji su zajedno sa novinarskom elitom poeli da stiu poseban znaaj. Informacija osloboena institucionalnih i (ne)formalnih kontrolnih mehanizama se javila kao zamajac promena. Mediji su uradili mnogo vie za srpsku demokratiju nego to su bili njen proizvod. Poto su mediji stoer drutva, sve politike snage usmerile su posebnu panju na formiranje nove medijske elite. Teoretiari novinarstva postavljaju sledea pitanja: na kom osnovu je formirana medijska elita, s kakvom vlau i kojim ovlaenjima raspolae. Uzimajui u obzir duinu procesa stvaranja, jaanja i odbacivanja demokratske
4 Sociolog M. Tripkovi smatra da kulturno-duhovna elita u Srbiji ne postoji, odnosno da nema nikakvu autonomiju, a to miljenje obrazlae time da je deo kulturne elite koji ima ambiciju da ouva autonomiju (kritiki intelektualci) praktino beznaajan u svojoj izolovanosti i marginalizovanosti i da se on, najee, samo jada i ispoveda unutar uskog zatvorenog kruga istomiljenika, daleko od oiju javnosti; dok se drugi (znatno vei) odavno otarasio iluzije o autonomnosti, svrstavajui se uz neku od strana i dimenzija moi, domaih ili stranih, pa se angaovano i principijelno gloi za njihov raun i za neku svoju sitnu korist (Tripkovi, Tripkovi 2008:8)
90
novinarske elite u zapadnim demokratijama, moe se utvrditi koliko e se brzo razvijati taj proces kod nas i u ostalim tranzicionim zemljama. Opta karakteristika za sve istonoevropske zemlje je da za svoju transformaciju medijska elita u velikoj meri koristi staru elitu, koja sve aktivnije upotrebljava demokratsku retoriku, pri emu zadrava osobinu servilnosti prema politikim strukturama. Iz tih razloga, veliki je problem kako na odgovarajui nain ostvariti transformaciju medijske elite na demokratskim osnovama. U protivnom, stari socijalistiki modeli drutvenih komunikacija mogu nastaviti da vladaju tajno, prikriveni iza retorike demokratskog drutva. Cilj demokratskog modela je da ponudi recipicijentu objektivnu informaciju da bi on mogao da formira sopstveni stav i miljenje, koje e sa svoje strane doprineti kvalitetnijem individualnom i kolektivnom ivotu. Problem transformacije medijske elite je posebno vidljiv u takozvanom politikom novinarstvu, u kome se potuju partijski kriterijumi i teko se prebacuje sa modela argumenta sile na model sile argumenta. Najvei problem kod stvaranja medijske elite u svim tranzicionim dravama je da mediji odbace ulogu servisa (sluenja) politikom faktoru i da se usmere ka istraivakoj, drutveno aktivnoj komunikaciji. Da bi se odgovorilo na pitanje o formiranju predstave o medijskoj eliti, treba odrediti mesto medija u sistemu drutvenog komuniciranja, videti kakav je njihov poloaj, u kojoj meri postaju realna snaga poboljanja drutvenog ivota. Srpski su mediji za veoma kratko vreme preli dugaak put od 2000. godine do sada. Stigla je nova generacija novinara. Paralelno sa tim, formirala se i tendencija jaanja utog stila novinarstva, koji se izborio za to da se objavljuju neproverene injenice i da se rasprostranjuju glasine koje ne doprinose da drutvena javnost shvati sutinu problema. U nekim medijima se primeuje i ne narooto velika osetljivost za pitanja tolerancije i ljudskih prava. Mediji koje predvodi takva elita nikada nee moi da prerastu u istinski etvrti stub vlasti ili demokratije. Socioloke i filozofske teorije vlasti istiu bogatu emu metodolokih pretpostavki, koje potpunije otkrivaju odrednicu etvrte vlasti. Osnovni pravac razvoja tog pojma u teoriji sociologije proizilazi iz predstave o ulozi institucija u sredstvima javnog informisanja. Trai se ira socioloka interpretacija subjekata i posrednika u ukupnom procesu komunikacije, funkcionisanju socijalne informacije. Realizacija informacije kao socijalnog komunikativnog procesa zajednika je osnova svake vlasti. Ona je mogua kada dobro funkcionie komunikacijska veza, koja prenosi socijalne informacije. Taj uslov ne stavlja naglasak automatski na realni subjekat vlasti (eksplicitan ili impliciran), ve na subjekat komunikacijske veze. Tako stiemo do vlasti posredni-
91
ka, vlasti subjekta, vlasti komunikacije. Ovaj drugi subjekat vri svoju funkciju prenosei socijalnu (drutvenu) informaciju. Informacijski posrednik ima vlast da promeni materijalne, semantike, vremenske i prostorne karakteristike svake vlasti. Sva istraivanja etvrte vlasti pokazuju da, kao socijalna realnost, ona ima izuzetno dinaminu prirodu. Javljaju se sve novije i novije tehnologije i organizacione mogunosti za razvoj medijske vlasti. Veoma tanu meru razvoja etvrte vlasti nalazimo u jednoj od koncepcija vlasti Dona Galbrajta. za njega, to je realna vlast, ali ne sama za sebe, ve kao vlast jedne od osnovnih ishodita vlasti organizacije. etvrta vlast nije apsolutna i nema karakteristike celovite vlasti. Zbog toga je ne bi trebalo precenjivati. Po Galbrajtu, vlast u savremenom drutvu je sve vie vlast nad miljenjem ljudi. Vlast tampe, radija i televizije crpi svoju snagu iz organizacije, a njen osnovni instrument prinude je uverenje, odnosno socijalno ubeivanje. Niko, meutim, ne bi trebalo da potcenjuje vlast sredstava javnog informisanja i ulogu medijske elite. U organizaciji koju su stvorili i u idejnom uticaju koji imaju oitava se, po Galbrajtu, veliki izvor i veliki savremeni instrument vlasti. Prema Galbrajtu, anatonomija vlasti sastoji se od tri izvora i tri instrumenta vlasti. Izvori su linosti, svojina i organizacija. Instrumenti ukljuuju prinudnu, kompenzacijsku i uslovnu vlast. Prema Galbrajtovoj koncepciji vlasti, teza o etvrtoj vlasti izgleda uslovljena organizacijom i institucijom informacijskog posrednitva. Ili, drugaije reeno, etvrta vlast je informacijski uticaj, u kome je subjekat vlasti posrednik, institucija koja ostvaruje krajnji uticaj u komunikacijskom lancu. U sluaju da se u mislima oslobodimo njene raznolikosti, komunikaciju moemo odrediti kao ciljani napor dvaju lica da saznaju jedno te isto. Kada se tome dodaju pitanja stepena slobode u interpretaciji pojava i njihovih likova u sredstvima informisanja, pitanje estetike i politikih interesa, dolazi se do zakljuka da etvrta vlast nije samo izraz velike moi koju imaju javne komunikacije. etvrta vlast, je vlast koju ima i predlae posrednik u procesu komunikacije. Ona nije samo komunikacijska, ve i ekonomska, pravna, privredna, ak i politika. zanimljiva su pitanja koliko i do kog stepena mediji interveniu u novim kompleksima vlasti i da li se nameu kao imaoci vlasti? U novinarskim krugovima na zapadu ima miljenja da se u poslednje vreme poveava panika kod politiara, kompromitovanih nekim skandalima, zbog podozrenja i sumnji koje prezentuju novinari i mediji. Ima ak i onih koji ukazuju na jo manju razliku izmeu medija i politike vlasti. Politiko drutvo i svet tampe, za njih ine jedan ansambl.
92
Ono to je na zapadu sumnja u disfunkcionalnost, kod nas se pojavljuje kao stvarno i demonstrativno. Mediji se nisu odrekli odreenih vrsta usluga. za politiare kod nas mediji i medijska elita su ona dodatna vlast, koja obezbeuje njihovu legitimnost i legitimisanje. I oni ine sve mogue da bi tu vlast imali uz sebe. Po pravilu, vlast medija odreivana je kao duhovna vlast. U stvarnosti, meutim, u izvesnim sluajevima kod nje preovladava sitan politiki pragmatizam. Savez izmeu politike i medijske elite odreuje se na osnovu opteg dogovora i namene novinarstva ne toliko da informie o dogaajima, koliko da bude korieno kao instrument ubeivanja i da utvruje interpretaciju dogaaja. Mediji mogu da pripreme mnjenje auditorijuma pre nego to se dogodi odreeni dogaaj. Jedna od sutinskih karakteristika medijske vlasti je u tome da ona utie na stvaranje javnog mnjenja i da vlada njime. Mediji kod nas sve vie shvataju da je njihova mo u tome da stvaraju raspoloenje, da izgrauju predstavu, da daju mogunost za normalnu, direktnu komunikaciju sa auditorijumom. U srpskim uslovima, veza novinarska politika elita izraava se kroz groteskno uzajamno podilaenje. Jo uvek se ne moe utvrditi zdrava distanca, koja je naroito znaajna za autoritet novinarstva. Nezavisno od toga to mediji slue politikim figurama, oni uspevaju da pretvore svoj uticaj u sopstveni resurs vladanja. To se naroito odnosi na tampu. Ima veoma mnogo novinarskih pokuaja u kojima je izraena tenja da se na osnovu informacijske funkcije proire granice uticaja. Primetna su dva oblika takvih nastojanja oznaavanje ciljeva za dobijanje upravljakih pozicija u administraciji i korienje politikog raspoloenja u drutvu za vrenje pritiska kod reavanja ekonomskih problema, koje je nemogue reiti na drugi nain. Sve je vie urednika na mestima ambasadora ili novinara u razliitim ministarstvima. U vreme svetske ekonomske krize direktori medija postali su i veoma vani nezvanini savetnici u pojedinim ministartsvima. To samo po sebi govori o elji da se komunikacijska vlast pretvori u administrativnu vlast, to se pravda pretpostavkom da e tako pomoi reavanju ekonomskih problema izdavaa. U uslovima dugorone politike i ekonomske krize, smanjenog poverenja u partije i institucije, pozicija medija da kritikuju sve i svata pokazala se dobitnom. Motivi se ponavljaju nezavisno od toga ko je na vlasti uti, crveni ili plavi rukovodioci su uglavnom nekompetentni i korumpirani. Sve tri zvanine vlasti zakonodavna, izvrna i sudska, medije shvataju kao realnu opasnost. To nepravilno shvatanje uzrok je da se politiari i novinari smatraju rivalima. Dravna administracija oteava kontakte reportera sa svojim slubenicima, otkazuje intervjue, izjave, ograniava pristup informa-
93
cijama. Novine odgovaraju negativnim napisima i komentarima o aktivnostima predstavnika vlasti. Nemajui snage da pronae odgovarajui ton za komunikaciju sa medijima, izvrna vlast pribegava klasinom principu: podeli, pa vladaj. Mediji su podeljeni na nezavisne i zavisne, centralne i regionalne, korisne i arogantne. Politiari istiu da ima previe medija koji tre za senzacijama. Gotovo svakodnevno mogu se uti izjave da se na medije gleda kao na opoziciju koja je mnogo izazovnija od politike opozicije. One, zapravo, ilustruju loe funkcionisanje demokratskih institucija. Nikako da se izmeu medija i vlasti uspostavi radna komunikacija. A ono to je potrebno uvesti je razuman balans. U takvim okolnostima pokuali smo da na terenu utvrdimo kakvi su meusobni odnosi politikih elita, novih vlasnika medija, urednika i novinara i kakav to odraz ima na ukupne drutvene odnose u Srbiji. U sveobuhvatnom istraivanju koje je obavljeno u 10 gradova Srbije Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Kragujevcu, Novom Pazaru, Niu, zajearu, Leskovcu i Vranju5 dakle u gradovima koji predstavljaju kimu Srbije i nalaze se na tzv. Koridoru 10, s malim izletima u Novi Pazar i zajear, koje smo smatrali izuzetno zanimljivim zbog nacionalnih karakteristika stanovnitva, ispitivani su percepcija i socijalni stavovi graana, politiara, medijskih menadera ili vlasnika medija, urednika i novinara o kompleksnim meuodnosima medija, njihovih protagonista i odreenih struktura moi u Srbija, kao i o globalnim drutvenim problemima i drutvenim pojavama u svetu.6 za ovaj rad od posebnog znaaja su odgovori koji su dobijeni na grupu pitanja koja se odnosila na ulogu medija u demokratizaciji drutvenog ivota i odgovornosti srpskih elita. Poli smo od teze da: nema demokratskog drutva ukoliko u njemu nisu slobodni i nezavisni mediji. To znai, kao to je autonomija svakog pojedin5 U metodolokom pogledu istraivanje je bilo oslonjeno na anketu, kao socioloki instrument. Sprovedeno je na principu sluajnog stratifikovanog uzorka od 543 ispitanika. Strukturu uzorka inili su: obini graani 200 (36,8% ukupnog broja), po 20 iz svakog grada, novinari 100 (18,4%), po 10 iz svakog grada, urednici 93 (17,1%), vlasnici ili menaderi 50 (9,2%), po 5 iz svakog grada i politiari 100 (18,4%), po 10 iz svakog grada.
Ispitanici su odgovarali na est grupa pitanja koja su se odnosila na: ulogu medija u razumevanju procesa globalizacije i modernizacije privrednog razvoja; ulogu medija u evrointegracijskim procesima i regionalnoj saradnji; ulogu medija u demokratizaciji drutvenog ivota i odgovornost politike elite; ulogu medija u konstituisanju i ostvarivanju pravne drave; ulogu medija u osavremenjavanju i modernizaciji sistema obrazovanja i ulogu medija u ouvanju nacionalnih i kulturnih identiteta
94
ca uslov slobode svih, kao to je autonomija svakog dela uslov demokratske integracije celog socio-politikog sistema, tako se moe rei da je i autonomija medija u drutvu pretpostavka razvitka demokratije. Stoga su u pravu oni istraivai drutva koji prilikom ocenjivanja stepena razvijenosti demokratije u konkretnom drutvu kao jedan od indikatora uzimaju stepen demokratizacije medija, njihovu autonomnu ulogu i to medije nazivaju etvrtim stubom demokratije. Pretpostavka je, dakle, da, poto mediji igraju znaajnu ulogu u informisanju graana, da bi graani bili aktivni i da bi ostvarivali svoja prava, slobode i dunosti, da bi participirali aktivno u drutvenom ivotu treba da budu informisani, a ne manipulisani. Da bi oni bili informisani, sami mediji, unutar sistema globalnih odnosa u odnosu na politiku, na vlasnike, moraju biti demokratski postavljeni. Stoga smo pitali ispitanike ko danas u Srbiji ima najvei uticaj na ureivaku politiku medija, da li su to unutarnje strukture medija, ureivaki kolegijumi i novinari ili su to grupe van medija. Imajui u vidu da se tranzicija kod nas odvija u uslovima protivrenih drutvenih odnosa, da dolazi do formiranja jedne degenerisane socio-klasne strukture, do kristalizacije novih struktura moi, kroz oblike esto netransparentne privatizacije, a da je u isto vreme sama politika scena optereena mnogim anahronizmima i patologijom (u smislu partokratskog otuivanja samih partija od najirih slojeva drutva), mediji su se nali u sendviu unakrsnog uticaja, s jedne strane vlasnika i, s druge strane, politiara. Mediji trpe veliki pritisak unutar grupnog interesa ovih danas dominantnih grupa novih vlasnika i politikih elita. Na pitanje: ko danas u Srbiji ima najvei uticaj na ureivaku politiku medija dobijeni su sledei odgovori7:
Opta distribucija Vrsta odgovora
Ukupno Ukupno % %
Politiari
Kategorija ispitanika Vlasnici ili Urednici Novinari menaderi

Ukupno Ukupno Ukupno % % % 62,0 35,0 2,0 1,0 100,0
Graani
Ukupno
1 2 3 4
Politike elite Vlasnici Urednici Novinari
339 62,4 52 52,0 165 30,4 41 41,0 34 6,3 6 6 5 0,9 1 1 543 100,0 100 100
30 19 1 0 50
60,0 66 71,0 62 38,0 24 25,8 35 2,0 3 3,2 2 0,0 0 0,0 1 100,0 100,0 100 100
129 64,5 46 23,0 22 11,0 3 1,5 200 100,0
Tabela 1: Ko danas u Srbiji ima najvei uticaj na ureivaku politiku medija 7
Rezultate istraivanja je obradio Media galup iz Beograda
95
Rezultati pokazuju na optem nivou sledeu distribuciju odgovora: najvei broj ispitanika, 62,4 odsto, smatra da izrazito najveu dominaciju na ureivaku politiku imaju politike elite, zatim vlasnici ili menaderi -30,4 odsto, pa zatim urednici- 6,3 odsto, pa gotovo zanemarljivu 0,9 odsto novinari. To govori da imamo blokiranu tranziciju demokratskih procesa. Ako najvei uticaj na ureivaku politiku imaju strukture moi (politike elite i vlasnici) a najmanju urednici i novinari, postavlja se pitanje: ko kreira nae javno mnjenje? Oigledno je da su to oni monici koji raspolau polugama vlasti i ekonomije. Jasno je da se zadrava monopol iz starog sistema (politika) i udruuje sa novim (vlasnici). Kao to je poznato, u uslovima realsocijalizma, pa i u uslovima naeg liberalnog socijalistikog samoupravljanja, dominantnu ulogu su imale politike elite monopartijskog sistema, a sada su im se pridruili i novi vlasnici. Kratkih rukava ostali su urednici i novinari, ali, pre svega, srpska javnost. To je porazno u odnosu na stvaranje pretpostavki da se novinarstvo razvija kao profesionalna delatnost i nasuna potreba demokratije. Posmatramo li sada kako su pojedine socio-profesionalne kategorije: politiari, vlasnici, urednici, novinari i graani gledali na to ko to danas u Srbiji ima najvei uticaj na ureivaku politiku medija, suoiemo se sa sledeim stanjem: sve kategorije politiku elitu percipiraju kao najuticajniju na ureivanje medija. Urednici smatraju (sa 71,0 odsto) da dominantnu ulogu u ureivanju medija imaju politike elite; isto misle i graani (64,5%), novinari (62%), vlasnici ili menaderi (60,0%) i politiari (52,0). Ova injenica govori da smo jo uvek partokratsko drutvo, u kome privilegovanu ulogu ima politika elita. Bila ona svesna toga ili ne (a prema ovim odgovorima se ini da jeste) to moe biti i jeste jedan limit za dalju demokratsku transformaciju drutva u celini. zbog toga je potrebno na razliite naine (pa i kroz zakonsku regulativu) obezbediti raskid braka izmeu politiara i medija. Ovde je, takoe, zanimljivo da 11,0 odsto graana jo uvek veruje da novinari imaju nekakav uticaj na ureivaku politiku. Sledee pitanje odnosilo se na objektivnost izvetavanja medija o kljunim institucijama politikog sistema, odnosno o predsedniku drave, parlamentu, vladi, politikim partijama...Poznato je da su osnovni principi demokratskog politikog ustrojstva vezani za relativnu autonomiju i jedinstvo svih institucija politikog sistema. Poev od Monteskijeove teorije o demokratiji, koja pretpostavlja autonomiju zakonodavne, izvrne i sudske vlasti, moemo rei da te pretpostavke u modernizovanom, osavremenjenom smislu i te kako danas vae i za sve one politike sisteme koji plediraju da se demokratski etabliraju i ostvaruju u drutvenoj praksi. U tom smislu je vrlo vano kako i
9
koliko mediji, kao etvrti stub demokratije kako se obino za njih kae, deluju svojom praksom na ostvarivanje one ulogu koju ove institucije politikog sistema imaju u savremenom drutvu Srbije, kao i koliko oni objektivno informiu o funkcionisanju parlamenta, vlade, o predsedniku drave, politikim partijama i dr. Jer, to je pretpostavka za ostvarivanje ljudskih prava i slobode i mogunosti da se drutveni ivot razvija u demokratskom smislu. U vezi sa tim, postavili smo ispitanicima pitanje o objektivnosti izvetavanja medija o kljunim institucijama politikog sistema.
Opta distribucija Vrsta odgovora Ukupno Ukupno % 1,7 52,7 37,8 4,4 0,4 % 4,0 50,0 44,0 2,0 0,0 Kategorija ispitanika Vlasnici ili Urednici Novinari menaderi Ukupno Ukupno Ukupno % 0,0 66,0 32,0 0,0 0,0 % 3,2 61,3 30,1 4,3 0,0 % 1,0 48,0 45,0 3,0 2,0
Politiari
Graani Ukupno 1 98 72 15 0
% 0,5 49,0 36,0 7,5 0,0
1 2 3 4 5 6
Izuzetno objektivno Objektivno Neobjektivno Krajnje neobjektivno Uopte ne informiu o toj temi Ne znam Total
9 286 205 24 2
4 50 44 2 0
0 33 16 0 0
3 57 28 4 0
1 48 45 3 2
17 3,1 0 0,0 1 2,0 1 1,1 1 1,0 14 7,0 543 100,0 100 100,0 50 100,0 93 100,0 100 100,0 200 100,0
Tabela 2: Da li mediji objektivno informiu o funkcionisanju kljunih institucija politikog sistema predsedniku drave, parlamentu, vladi, politikim partijama
Na osnovu rezultata anketnog istraivanja do kojih smo doli, na nivou celog uzorka, moe se oceniti da mediji o tim temama izvetavaju objektivno (52,7%), ali ni procenat onih koji smatraju da se izvetava neobjektivno nije mali (37,8%). Ako se pogleda distribucija po socio-profesionalnim grupama, onda se moe uoiti da vlasnici ili menaderi imaju najpozitivniji stav o objektivnosti izvetavanja medija o radu institucija, i to u procentu od 66,0%. Slino misle i urednici (61,3%), dok su politiari podeljeni 50% njih smatra da je izvetavanje objektivno. Najnegativniji stav prema objektivnosti prilikom izvetavanja o radu parlamenta, vlade, predsednika, premijera i politikih partija imaju novinari. Pro-
97
cenat njihovog nezadovoljstva, zbirno gledano, iznosi 50,0% (neobjektivno 45%, krajnje neobjektivno 3% , uopte ne informiu o toj temi 2%). Slino misle i graani. zbirni podatak njihovog izjanjavanja je ak i vei 50,5% , ali treba znati da njemu doprinosi 7 odsto onih koji se uopte nisu izjasnili o ovoj temi (36% graana je smatralo da se izvetava neobjektivno, dok ak 7,5 odsto smatra da je re o krajnje neobjektivnom izvetavanju i 7% kae da ne zna kako mediji izvetavaju o ovim temama). Sve ovo upuuje na potrebu promene medijske prakse. Ono to je u ovom istraivanju bilo posebno zanimljivo jeste injenica da je ono pokazalo da u Srbiji miljenje o medijima kao etvrtom stubu vlasti ili demokratije zapravo jo nije razvijeno. Na pitanje o tome ak 78,5 odsto ispitanika odgovorilo je da takvo miljenje o medijima kod nas ne postoji. Sve kategorije ispitanika veinski su bile takvog stava, ali su na prvom mestu bili urednici (89,2%), pa zatim novinari (83,0%) i tako redom. Interesantno je da je vie od jedne petine politiara (21,0%) smatralo da je miljenje o medijima kao etvrtom stubu demokratije kod nas, ipak, razvijeno. Dakle, moe se zakljuiti da u savremenoj Srbiji jo nije razvijena svest o relevantnoj ulozi medija kao etvrtom stubu demokratije. Ovaj nedostatak najkritinije vide urednici i novinari, dok donekle apologetski odnos imaju politiari koji o potrebi novog normativnog ureenja odnosa u sferi medija govore kao o ve ostvarenim pitanjima. Nezavisno od ovakve percepcije aktuelnog stanja, pitali smo ispitanike ko treba najvie da doprinese pozitivnoj afirmaciji stava o medijima kao etvrtom stubu demokratije u Srbiji.
Opta distribucija Ukupno Kategorija ispitanika Vlasnici ili Urednici Novinari menaderi Ukupno Ukupno Ukupno % 50,0 % 47,3 % 28,0
Ukupno
% 40,3
% 36,0
Ukupno 86 34 19 61 200
Vrsta odgovora
Politiari
Graani
% 43,0 17,0 9,5 30,5 100,0
1 2 3 4
Politike elite Vlasnici Urednici Novinari
219
36
25
44
28
146 26,9 29 29,0 14 28,0 33 35,5 36 36,0 62 11,4 17 17,0 4 8,0 6 6,5 16 16,0 116 21,4 18 18,0 7 14,0 10 10,8 20 20,0 543 100,0 100 100,0 50 100,0 93 100,0 100 100,0
Tabela 3: Ko treba najvie da doprinese afirmaciji medija kao etvrtog stuba demokratije, odnosno vlasti
98
Rezultati istraivanja, na ukupnom uzorku, pokazali su sledeu distribuciju: politike elite (40,3%), vlasnici (26,9%), novinari (21,4%) i urednici (11,4%). Sve kategorije ispitanika bile su saglasne u tome da se najvie oekuje od politikih elita. za tu vrstu odgovora najee su se opredeljivali urednici (57,3%), pa zatim vlasnici ili menaderi (50,0%), pripadnici politike elite (40,3%) i graani (43,0%). Novinari najvei znaaj vide u ulozi vlasnika medija (36,0%), a zanimljivo je da ak 30 odsto graana smatra da ta obaveza pripada novinarima, koji ne smeju biti nemi posmatrai onoga to se deava sa srpskim medijima. Imajui u vidu da se tranzicija kod nas odvija u uslovima protivrenih drutvenih odnosa, da dolazi do formiranja jedne degenerisane socio-klasne strukture, do kristalizacije novih struktura moi, kroz oblike esto netransparentne privatizacije, a da je u isto vreme sama politika scena optereena mnogim anahronizmima i patologijom (u smislu partokratskog otuivanja samih partija od najirih slojeva drutva), istraivanje je potvrdilo da su se srpski mediji nali u sendviu unakrsnog uticaja, s jedne strane vlasnika i, s druge strane, politiara. Mediji trpe veliki pritisak unutar grupnog interesa ovih danas dominantnih grupa novih vlasnika i politikih elita. Oni danas nisu nezavisni i daleko su od toga da u realnim drutvenim odnosima predstavljaju tzv. etvrti stub demokratije. zbog svega ovoga osnovno pitanje pred kojim se nalazi novinarstvo u snovno Srbiji jeste ujedinjenje na davno proklamovanim ciljevima profesije, kao to su sloboda govora i medija. Neophodno je regulisanje novinarske delatnosti uz pridravanje pravila i normi, kao i utvrivanje mehanizama za suprostavljanje novinarskim krajnostima. Medijska praksa pokazuje da se i posle 2000. godine multiplicira stari odbaeni tip autoritativnog modela propagandnog novinarstva. Uloga medija i njihovih vlasnika, glavnih urednika i vodeih novinara usmerena je u korist vladajue elite ili odreenih politikih krugova, iza kojih se najee kriju odreeni ekonomski interesi. To se najvie primeuje u tematici i stilu pojedinih medija i njihovih predstavnika. Nedostaju kriterijumi za mehanizme uticaja i kontrolu medija u kojima jo ima dravnog kapitala, pa ak i u javnom medijskom servisu. Iskrivljeni su i kriterijumi o profesionalnom novinarstvu. Razume se, re je o odgovarajuoj skali za vrednovanje, pojedinih novinara, koji na vrh svoje hijerarhije postavljaju sluenje politikim i ekonomskim interesima. To je razlog to u Srbiji gotovo da nema medijskih grupa i pojedinaca novinara, koji su odvojeni od sfere politike ili nisu podloni njenom uticaju.
99
Problem proizilazi i iz shvatanja same vlasti da su mediji njen produetak u drutvu. Medijska elita kao celina i novinarska posebno nastavljaju da gravitiraju prema politikoj i ekonomskoj eliti. Novinarstvu u Srbiji predstoji da se oslobodi zavisnosti od politike i onih koji vladaju, da bi osvojilo poasni naziv etvrte vlasti. Spora modernizacija medijskog sistema, usporeno izgraivanje sopstvenog medijskog modela, zadravanje dravnog vlasnitva u medijskoj filozofiji, nedostatak ekonomski monog kapitala, sputavaju formiranje prave samostalne (nezavisne) medijske elite. zbog toga smatramo da je neophodno nastaviti i dovriti reformu medijskog sistema Srbije, bez obzira na to to ni jedanaest godina posle pokretanja ovih procesa nema pune saglasnosti i drutvenog konsenzusa o poeljnim pravcima reformi. zakonskim reenjima se mora omoguiti potpuni raskid tesnih veza politike i medija. Da bi se do toga stiglo, neophodno je dovriti procese privatizacije medija8, ali uz primenu novog modela u kome e i novinari moi da participiraju9. Dravni kapital mora da nestane iz najvanijih medija u potpunosti. Izuzetno je vano doneti i potovati zakon kojim se spreava koncentracija vlasnitva u medijskoj sferi i time izbegavaju monopoli na tritu, jer u ujedinjenoj Evropi upravo se koncentracija vlasnitva smatra nepovoljnom za demokratski razvoj drutva. S tim u vezi je i potreba da se vlasniki kapital u medijima uini transparentnim, jer e to vie od iega razotkriti namere onih koji su u Srbiji 21. veka zakoraili u svet medija. To se moe postii tako to bi odredbe o transparentnosti kapitala bile ugraene u zakon o zabrani medijske koncentracije. za funkcionisanje medijskog sistema izuzetno je vana i transformacija vlasnitva u lokalnim medijima iji su osniva optine i gradovi. Nae je miljenje da svi ti mediji moraju dobiti nove vlasnike, ali da meu njima znaajnu ulogu moraju imati novinari. Bitno je da dravni kapital nestane iz vlasnike
8 Procesi privatizacije medija moraju se razmotriti jo jednom, jer je mnogo primera da nove vlasnike mediji uopte nisu interesovali, ve pre svega imovina kojom su oni raspolagali. Prof.z.Vidojevi s pravom tvrdi da prljava, lopovska i pljakaka privatizacija blati celokupnu dravu, unazauje njen poredak i rui veru u ono to se deklarie kao demokratija (Vidojevi 2008:120) Iskustvo najnaprednijih evropskih zemalja govori da politika demokratija ostaje krnja i postepeno se gasi ako nije povezana s proizvodnom, participativnom demokratijom. Tek kao jedinstvo, one daju bar neto to ide u susret razvijenoj, celovitoj demokratiji (Vidojevi 2008:118)
100
strukture medija, kako bi se oslobodila inicijativa i prostor za slobodni i nesmetani rad novinara. Polazei od hipoteze da su mediji proizvod i proizvoa savremenog drutva, na osnovu rezultata naeg empirijskog istraivanja, kao i rezultata drugih autora koji se bave ovom problematikom, mogli bismo izgraditi nacrt modela poeljne i mogue uloge medija u Srbiji danas. U modalitetu ovog nacrta polazimo od tri stava (hipoteze): 1. Da su mediji proizvod i proizvoa modernog drutva; 2. Da od globalnog modela drutvenog razvoja zavisi izbor modela uloge medija u drutvu; 3. Da izbor (opredeljenje) za socijaldemokratski model tranzicije sa socijalnom odgovornou pretpostavlja da je autonomija svakog dela drutva (a to znai i medijskog sistema) uslov demokratske integracijske celine i njenog uspenog drutvenog razvoja. Imajui u vidu ove polazne hipoteze i principe, moemo istai da nacrt demokratskog modela uloge medija u savremenom drutvu mora imati sledee odrednice, odlike: a) dominantan akcionarski oblik svojine, koji novinare ini suvlasnicima i koupravljaima, odgovornim za profesionalni lik i konkurentnost medija; b) autonomiju ureivanja u odnosu na politiku i vlasniku sferu; v) visok profesionalizam novinara (afirmacija etike poziva i profesije); g) participaciju, kao oblik saodluivanja svih zaposlenih u medijskom sistemu d) trinu kompetenciju i verifikaciju konkurentske sposobnosti i socijalne profitabilnosti Svi ovi elementi u svom jedinstvu u modelu medijskog sistema u drutvenoj praksi mogu ga uiniti kvalitetnijim i efikasnijim u odnosu na dosadanje modele i promovisati medije kao odgovorne aktere u drutvu u funkciji objektivne informisanosti i formiranja kritike graanske javnosti, bez koje nema odgovornog i demokratskog drutva. Da bi medijski sistem Srbije funkcionisao na nain kakav zahtevaju promene koje su se dogodile u drutvu, potrebno je i da medijska udruenja i zaposleni u medijima pronau prave puteve veoj profesionalizaciji i doslednijoj primeni etikih standarda. Smatramo da je to mogue jedino ukoliko glavni akteri medijske scene, novinari, postanu svesni potrebe udruivanja i jedinstvenog nastupa u odbrani osnovnih principa profesije kojoj pripadaju. Razjedinjeni, kakvi su danas, i puni elje da se dopadnu politiarima ili vlasnicima, novinari ne doprinose poboljanju sopstvenog poloaja koji je ozbiljno ugroen.
101
LITERATURA
Vidojevi, z. (2008): Udes demokratije, U zborniku Filozofeme, Novi Sad: Srpski filozofski forum Galbraith, .. (1987): Anatomija moi, zagreb: Stvarnost Tripkovi, . i Tripkovi, G. (2008). zakasnela tranzicija u Srbiji i (ne)mogunost 2008). opameivanja srpskih elita. U: Zbornik Matice srpske za drutvene nauke (124), Novi Sad. str. 7-30. ukovi, D. (2007): socioekonomski aspekti privatizacije u Srbiji. U: Zbornik Pomeramo granice, Beograd. str. 248
zoran Aracki Serbian forth Government between liability and economy- partokrat pressure Summary: Modern Serbian society is crucified between re- traditionalism and modernism. Different from period 1989.-2000. which in Serbia was in the form of controlled privatization and nomenclature capitalism, period from 2000. 2011. is in the form of neoliberal dependent modernization. In contradictory relationship of different power structures, media are in between elite of politicians and elite of owners. In such a situation, they are exposed to different kinds of pressure because of which they do not manage to totally complete the role they should have in democratic society. Unless media do not develop in autonomous and independent performers the fourth pillar of democracy, they will suffer the impacts either of patrokracy or owners. One of the prerequisites of the transformation is the strengthening of responsible media elite and journalist and editors high professionalism. In this paper the author presents the part of his extensive work on the topic of Media influence of political elite, new owners, editors and journalists and their reflection on social changes in Serbia at the beginning of 21. century clearly showing that economy patrokrat impact on Serbian fourth government is extremely powerful. At the same time, it points to the need of creating new role for the journalists in Serbian society. Key words: media, elite, neoliberal economy, partokracy, journalists
MEDIJI U NOVOM TEHNOLOKOM DOBU
UDC 004.738.12FACEBOOK 316.472.4:316.334.3
Dr Divna Vuksanovi1
Facebook i drutvene mree u funkciji politikih promena

Rezime: Tekst preispituje potencijal za politike i drutvene promene putem delovanja korisnika u novim medijima, odnosno na tzv. drutvenim mreama kao to su Facebook, Twitter, YouTube i druge. S tim u vezi, uporeuju se iskustva evropskih zemalja (eka, Hrvatska, Srbija, Belgija) i onih drava arapskog sveta koje je zahvatila tzv. revolucija (Tunis, Egipat, Libija, itd), podrana od strane ovih medija. Zakljuak koji sledi jeste da aktivnosti na drutvenim medijima, kao to je Facebook, mogu izazvati odreene politike i drutvene promene, ali su njihovi dometi kontrolisani i ogranieni. Kljune rei: Facebook, socijalni mediji, politike i drutvene promene, revolucija
Mogu li se politike promene, kako se danas smatra, pripisati delovanju drutvenih medija kao to su Facebook, Twitter, YouTube i drugi, ili je, pak, tzv. mreni aktivizam bitno uslovljen spregom ekonomije i novih tehnologija, to neposredno utie na pojavu specifinih oblika politikog angamana, prisutnog na ovim drutvenim mreama. Po svoj prilici, oblici iniciranja i aktivnog delovanja u smeru podsticanja na odreene drutvene promene, u XXI veku bitno su izmenjeni u odnosu na prethodno razdoblje. Naime, u XX veku ove promene su ostvarivane bilo nasilnim putem, ili svojevrsnim graanskim pritiscima na uporita moi, a posredstvom ratnih razaranja, revolucija, odnosno mirnim putem kroz sprovoenja drutvenih reformi razliitog sadraja i obima. Karakteristini oblici udruivanja, radi ostvarivanja ovakvih promena, bili su, u krajnjoj instanci, klasnog porekla. Radnici organizovani u sindikate, nezadovoljni studenti i inteligencija, te razliite alternativne grupe i pokreti, ali i angaman pojedinaca, esto su simbolizovali drutvena kreta1 Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzita u Beogradu. Kontakt sa autorkom: divnavuk@Eunet.rs
10
nja i promene tokom XX veka. Ali, u pogledu naina ostvarivanja promena, tj. socijalnog delovanja, XXI vek je ipak doneo izvesne novine, pre svega u smislu naputanja standardnih narativa velikih revolucionarnih dogaaja (Kenney, 2003:2), a u korist (samo)potvrivanja drutva spektakla i interaktivnih komunikacija. Najpre su revolucije, ratna zbivanja, demonstracije, protesti, antiratne uline manifestacije, kao i sva druga slina, (ne)nasilna okupljanja graana, pod uticajem drutva spektakla, transformisani u karnevalske modalitete iskazivanja revolta s jedne, i estetizovani teror(izam) na drugoj strani, da bi se, naposletku, karnevalizacija i sveopta spektakularizacija drutvenih, odnosno politikih promena (ovo je tipino za Centralnu Evropu i drutvena previranja to su se u njoj dogaala od tzv. prakog prolea pa nadalje, irei se potom i na zemlje Jugoistone Evrope), u jednom svom znaajnom segmentu sajberizovala, te neposredno iskazala u kontekstu strukturalnih medijskih promena, koje su se kretale u spektru transformacija od dejstava medija masovnih komunikacija, do sve veeg korienja Interneta, odnosno novih medija, intenzivno delujuih u eri medijske globalizacije, ali i nastajanja i sve uestalije upotrebe tzv. novijh medija i drutvenih mrea u ove svrhe. Jer, u dobu vladavine spektakla, tipini graanski oblici iskazivanja nepristajanja na stanje status quo, to su se uobliavali, uglavnom, kao heteronomija narandastih alternativa, pretvarali su tradicionalna revolucionarna stremljenja, u velikom stepenu, u najrazliitije oblike umetnikog delovanja, pa i puke zabave ideja revolucije, na taj nain, koincidirala je sa zabavom (revolution was joyful Kenney, 2003:4) i kreiranjem razliitih ulinih dogaaja, vienih u duhu bahtinovske interpretacije karnevalizacije, to potire klasne barijere, ruei postojee drutvene i politike norme i hijerarhije. Izmena standardnih, revolucionarnih narativa poznatih iz ranijeg perioda, ticala se prevashodno strukturalnih promena koje su zahvatile ovaj domen prakse, pre svega zahvaljujui transformacijama to su se odigrale u medijskoj sferi: kako u domenu karnevalizacije i spektakularizacije politikog delovanja, tako i u polju sajberizacije drutvene stvarnosti, pri emu je socijalna interakcija ovde odigrala kljunu ulogu u smislu njenog izmetanja iz realnog, najpre u karnevalski, a zatim i virtuelni prostor egzistiranja drutvenih mrea. Socijalna interakcija, kao kljuni momenat karnevalskih dogaaja u Centralnoj i Jugoistonoj Evropi XX veka (Kenney, 2003: 5), u novije doba, prela je iz tradicionalnog prostora politike u podruje delovanja novih komunikacionih tehnologija, preciznije: Interneta i popularnih drutvenih mrea, kao to su Facebook, Twitter i YouTube a uz tehniku podrku mobilne telefonije. Takozvano arapsko prolee, zahvaeno duhom promena zapoetih najpre u
Divna Vuksanovi, Facebook i drutvene mree u funkciji politikih promena
107
Iranu (protesti opozicije tokom predsednikih izbora 2009. godine, nazvani Twitter revolucijom), potom proirenih na delove Severne Afrike (Jasmin revolucija krajem 2010. i poetkom 2011. u Tunisu, kao i neto docnije, protesti u Egiptu), a zatim i na podruja Bahreina, Jemena, Alira, i Libije (trenutno se ovaj talas prenosi na Siriju), demonstrirala je novi koncept upravljanja drutvenim promenama, koji se oslanja na delovanje putem Interneta, te njegovu aktivnu drutveno-politiku ulogu u posredovanju globalnog okruenja. Upravo su ovi dogaaji dali povod analitiarima, teoretiarima i filozofima medija za pokretanje tema o moguim politikim, ideolokim, drutveno-ekonomskim i povesnim promenama to su se, navodno, dogodile pod uticajem delovanja drutvenih medija. U daleko manjem obimu, ovakvi vidovi aktivnosti na drutvenim mreama preneli su se i na podruje Balkana Srbije, Crne Gore i Hrvatske, gde su, u funkciji iskazivanja studentskog (Beograd),2 odnosno graanskog nezadovoljstva socio-ekonomskim i politikim prilikama (protestna okupljanja u Crnoj Gori, kao i u Hrvatskoj u zagrebu, Puli i Rijeci), samo na podruju zagreba, tokom marta meseca ove godine, mobilisali preko 10 000 graana/ki. Od ostalih evropskih zemalja, Belgija je, na primer, proslavljala svoju Pomfrit revoluciju (simultano obeleavanje svetskog rekorda u ostvarenju drutvenog i politikog ivota bez Vlade, u mnogobrojnim belgijskim gradovima), posredstvom organizovanih skupova graana/ki, upravo korienjem drutvenih mrea. Razliiti Twitter i Facebook eventi u velikoj meri su, takoe, podrali najnovije proteste graana/ki u Grkoj, paniji, Velikoj Britaniji i Nemakoj, to je izazvalo ne samo uline nemire, nego i otre reakcije policije i reima, te je tako imalo i konkretne politike i ekonomske posledice po ove reime. Pitanje je, meutim, da li su pomenute promene bile generisane od strane novih drutvenih medija, ili je, pak, tu bilo rei samo o njihovoj tehnologizovanoj distribuciji i akceleraciji (Gladwell, http://www.epolitics/2011/02/10/ how-social-media-accelarated-tunisias-revolution-an-inside-view/),3 svakako ostaje otvoreno, mada je skoro izvesno, da su ovakve aktivnosti znaajno uticale na izmenu same ideje drutvenih odnosa, kao i njihove politike implikacije. Naime, tzv. postindustrijsko doba, to oznaava kraj rada i ulazak u eru akumulacije i ramene simbolikih vrednosti (kapitala), dekonstruisalo
2 3 Facebook akcija: etvrti april, omladina uzvraa udarac, okupila je na Trgu Republike u Beogradu preko 3 000 mladih. Prema Gledvelovom miljenju, primera radi (sline analize mogu se nai na Internetu i kada je re o Egiptu), socijalni mediji su, u sluaju Tunisa, bili samo akceleratori najnovijih drutvenih promena.
108
je (medijski i realno), kategoriju klase, shvaene u smislu vodeeg principa socijalnog organizovanja, dovodei je u relaciju sa onim organizovanim drutvenim snagama koje su u osnovi virtuelne i nevidljive (Western, 1999:6). Internet je tako postao, izmeu ostalog, potencijalni i realni medijum promene: u politike svrhe korien je u funkciji izbornih kampanja; biznis i marketing su, takorei, postali njegovo drugo lice, dok je jednim delom sluio i za umetnike projekte i graanski aktivizam. U tom smislu, moda bi pretee drutveno-mrenog delovanja trebalo traiti u tzv. brzim gomilama (flash mobs) nastalim u Americi poetkom XXI veka (tanije 2003.), a koje su podrazumevale razliita izvoenja u odabranom javnom prostoru u svrhu zabave, kreiranja umetnikih dogaaja ili aktivistikog delovanja (studenata, umetnika/ca i umetnikih grupa, te anonimnih graana/ki), podrana mobilnom telefonijom, e-mailom, a kasnije i drutvenim medijima (smart mobs / Rheingold, http://mitworld.mit.edu/video/22/).4 Politiko delovanje na Internetu, posredstvom kreiranja prezentacija pojedinanih korisnika/ca, neformalnih ili formalizovanih interesnih grupa, politikih pokreta i stranaka, hakovanjem ili putem razmene elektronske pote, predstavlja ve standardizovane oblike politike prakse koju sreemo u okvirima ovog medija, bilo da je re o politikom marketingu i PR-u, vulgarnoj propagandi, spamovanju ili subverzivnim aktivnostima putem irenja virusa ili hakerskih napada, a u funkciji ruenja odreenih Internet stranica, itavih kompjuterskih sistema i tsl. Eksplicitni oblici politikog delovanja na Internetu, ne iskljuuju, meutim, i odailjanje implicitnih poruka, koje korisnici razmenjuju nesvesno, bez otvorenih politikih namera, to ne umanjuje njihovu politinost, vrednosnu obojenost i zauzimanje odreenog stava unutar Internet komunikativne zajednice. Naelno filozofsko pitanje u vezi s ovim jeste sledee: kako je uopte mogue politiki delovati putem Interneta i drutvenih mrea, ukoliko pojam polisa ne proirimo na itavu cyber sferu, a politike promene tretiramo kao intervencije ne samo u realnom, nego i u virtuelnom prostoru i vremenu, odnosno u oba ova istovremeno. I da li, nadalje, ideju promene moemo definisati kao tenju za prelaskom u neko novo stanje, pri emu to vie ne podrazumeva kao mnogo puta ranije veru u progres kao krajnju svrhu promene, ve samo prelazak (tranziciju) u neko drugo stanje, egzistirajui kako u realnom, tako i u kvalitativno drukijem prostoru (i vremenu). Osim toga, pi4 O vezi izmeu novih komunikacionih tehnologija, prevashodno mobilne telefonije i Interneta, i potencijalnih drutvenih promena, vid. Predavanje Smart Mobs: The Next Social Revolution, odrano na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology), dana 22. X 2002. g.
109
tanje drutvenosti u razliitim cyber zajednicama, takoe je diskutabilno, a korelacija sa socijalnim ambijentom ranijih epoha ne moe se uspostaviti bez izvesnih tekoa, to ve na poetku relativizuje kako pitanje drutvenosti, tako i politinosti ovih zajednica, pa samim tim i mogue promene. Drugim reima, da li je poziv na drutvene i politike promene, upuen s megafona, isto to i ratovanje putem Twitter-a u dananjem dobu, i kako je tehnoloko usavravanje u medijskom okruenju doprinelo prelasku ka novim oblicima drutveno-politikog delovanja. Brojni poklii tampe, glasni signali radiofonije, arolika slikovitost televizije, nametljiva nezaustavljivost traa samo su u realnosti dana upozorenja da je novo stanje eto opet ovdje. Novo stanje i opet ovdje, sve to jo gromoglasno najavljeno (ne probija li se novo, ipak, obino teko naprijed?), zato, zaboga, navodnici? zbrka je, ak i na poetku, gotovo potpuna, zbrka pak kojoj bi ovo ovdje imalo biti paslikom znatno je meutim dublja i sveobuhvatnija, konfuznija ali i djelatnija. Ona je, mutatis mutandis, signum situacije jednog drutva i naroda, indikacija zbivanja koje bi, ponavljajui mnogo ve vienog i poznatog, opet jednom da bude novo stanje(Puhovski, 2011:162). Ovu savremenu mas-medijsku kakofoniju, o kojoj pie Puhovski, dodatno uslonjava ono uplivisanje na stvarnost to dopire iz domena delovanja tzv. novih medija, posebno onih, s problematinim atributom drutvenosti, a koji, zahvaljujui mogunosti realizovanja mnotva (interaktivnih) relacija meu korisnicima, predstavljaju tehnoloki prepariranu platformu za takve oblike politikog delovanja koje je usmereno na uspostavljanje tog novog stanja, kako na Mrei, tako i u samoj stvarnosti. Da li se, s ovim u vezi, moe uopte govoriti o promenama, kakva je njihova priroda, koji su im dometi, kako ih moemo generisati, usmeravati, te na koje naine percipirati, na njih uticati i, eventualno, njima upravljati? S jedne strane, za svako delovanje, tj. intervenciju na drutvenoj mrei, moe se tvrditi da predstavlja vid nekog vrednosnog (estetskog, etikog, politikog) izraavanja, ak i onda kada je re o pornografiji, jeftinoj zabavi, pa i naizgled krajnje benigno artikulisanim porukama (statusima, postovima, fotografijama, video-klipovima, ) personalne prirode. Dakle, svaki iskazani stav, audio i vizuelna poruka na drutvenoj mrei je uvek ve vrednosno obojen i nosi u sebi odreeni praktiki (delotvorni) potencijal. Tako ovaj potencijal, zahvaljujui samoj strukturi socijalnih medija, ima kapacitet za irenje i uveavanje: na Facebook mrei, na primer, to se ostvaruje jednostavnim operacijama tzv. lajkovanja, erovanja, tagovanja, odnosno putem preporuka, kao i unoenja odgovarajuih komentara na objavljenu poruku.
110
Ako bismo, na drugoj strani, sagledali upotrebu ovih medija kao takvih, mogli bismo da zakljuimo da je samo njihovo korienje, svesno ili nesvesno, proisteklo kao rezultat odreenog pozadinskog plana, odnosno politikog konteksta upotrebe, iza koga, osim linih motiva, stoje i odreeni simboliki, statusni, pa ak i klasni modaliteti drutvenog (i kulturnog) bitisanja na mrei, bilo pojedinca ili odreene interesne grupe. Ovo je, naravno, u direktnoj suprotnosti s esto isticanom, laikom i argumentima nepotkrepljenom tezom o tome da je Internet (a to se odnosi i na sve drutvene mree) najdemokratskiji medij komunikacija, dostupan svakome ko je voljan (i dovoljno tehniki, odnosno medijski pismen) da ga koristi. Iako se, istina, broj korisnika Interneta i drutvenih mrea svakodnevno poveava neverovatnom brzinom, ipak je re o civilizacijski, ideoloki, drutveno, ekonomski i klasno privilegovanim korisnicima, koji najee potiu iz tehnoloki i civilizacijski razvijeninijih sredina, globalno uzevi. Drugim reima, Internet i drutvene mree su alatka uglavnom onih bogatijih, privilegovanih slojeva drutva, pa i itavih socijalnih zajednica, koje ponajvie iz interesnih razloga favorizuju ove vidove komunikacija u odnosu na neke druge. Medijska industrija, kao sistemski ustrojena industrija svesti (ali i nesvesnog), odavno rauna s potencijalima izmene drutvenih odnosa, strateki delujui na odreeni socio-ekonomski ambijent u svrhu kreiranja, te docnijeg upravljanja promenama. Velike medijske kompanije potvruju ovakve pretpostavke pre svega u oblasti politike zapoljavanja i upravljanja ljudskim resursima (HR). U tom smislu rei, osim administrativnih i pregovarakih vetina, u sve veoj meri se od zaposlenih u ovim kompanijama (naroito u Evropi) traga za onim kadrovima koji su obueni za rad u digitalnim medijima, te poseduju izvesne umetnike talente. Tako se u medijskim kompanijama tzv. ljudski resursi mogu, uslovno reeno, podeliti na kreatore i transformatore (simbolikih) vrednosti, u pogledu medijskih poruka koje odailju publici, odnosno korisnicima usluga. Prvi, malobrojni kreativci, uglavnom na liderskim pozicijama starijih menadera u ovakvim kompanijama, proizvode odreene vrednosti, koje potom transformatori, manje ili vie uspeno, implementiraju u odgovarajue medijske sadraje. Dakle, dok neznatni broj kreativaca proizvodi promene u medijskim kompanijama, donosei, pri tom, kljune strateke odluke o poslovanju, veina zaposlenih ima zadatak da ih praktino sprovodi u delo, odnosno inkorporira u odgovarajue programske sheme i sadraje. S ovim u vezi, smatra se da je, u veini sluajeva, nedostatak kreativnih snaga na rukovodeim mestima jedna od najveih slabosti medijskih kompanija, te da je za njih vrlo bitno da ih HR menadment osnai, sistematskim razvijanjem talenata u ovoj oblasti delovanja (Aris and Bughin, 2005:373-378).
111
U svakom sluaju, re je o tome da medijske industrije poseduju izvestan stepen samosvesti o moguim promenama, u smislu njihovog kreiranja, a potom i implementiranja u drutveno tkivo, to podrazumeva znanja i vetine neophodne za upravljanje (management) promenama, koje se, u izvesnom smislu, podudaraju i s politikim aktivnostima u oblasti media (media policies). Drutveni mediji, za koje se veruje da su, za razliku od medija masovnih komunikacija, daleko demokratiniji, takoe manifestuju jednu vrstu samorefleksije, koja se ogleda u njihovoj navodnoj transparentnosti za korisnike, ali i za manje vidljive strukture (politike i ekonomske) moi to stoje iza njih. S tim u vezi, pozvaemo se, ovom prilikom, na intervju kontroverznog novinara i osnivaa WikiLeaksa, Dulijana Asana (Assange), koji je za globalni medij Russia Today (RT), apostrofirao upravo drutvene mree, kao to su Facebook, Twitter, i dr. za politike aktivnosti, sistemski instrumentalizujui globalnu korisniku populaciju. Naime, odgovarajui na novinarsko pitanje kakvu su ulogu ovi mediji odigrali na podruju Bliskog Istoka, i da li je i kako mogue manipulisati socijalnim medijima, Asan je, povodom Facebook-a, konstatovao sledee: To je najvea svetska baza podataka o ljudima, njihovim odnosima, imenima, adresama, lokacijama i komunikacijama, roacima, sve smeteno u Sjedinjenim Dravama i dostupno severnoamarikim obavetajnim slubama. Facebook, Google, Yahoo sve te velike amerike kompanije imaju ugraeni interfejs za amerike obavetajce. (Obavetajcima) ne treba ni sudski nalog, imaju interfejs koji je razvijen za njih. E sad, znai li to da ameriki obavetajci ustvari upravljaju Facebookom? Ne, nije to ba tako. No u mogunosti su da vre pravni i politiki pritisak na njih. A Facebooku je skupo predavati zapise jedan po jedan, pa su automatizovali proces. Svi koji dodaju prijatelje na Facebooku treba da razumeju da time besplatno grade baze podataka za amerike obavetajne slube. (Assange, http://www.b92.net/tehnopolis/komentari.php.?nav_id=509788)5 Ali, koliko politiki i pravni pritisci uistinu mogu normirati korisniko ponaanje na Internetu, odnosno na globalnim drutvenim mreama. Pokuavajui da sankcionie pornografiju na Internetu (donoenjem zakona o pristojnom komuniciranju /Communications Decency Act/ u SAD 1996. g.), ameriko pravosue je, primera radi, doivelo mnotvo neuspeha na ovom polju, ali se time pokrenuo i niz relavantnih teorijskih pitanja, o emu u uvodnom delu knjige Virtuelna kultura pie Stiven Douns (Jones, 2001:35). Dakle, zbog igre velikih brojeva i odsustva mogunosti totalne kontrole Interneta (bar za sada), s jedne strane, odnosno organizovanih baza podataka i mogueg
5 Intervju s Asanom je u elektronskom obliku objavljen 3. V 2011.
112
praenja ponaanja korisnika i korisnikih grupa na drutvenim mreama, s druge strane, a s obzirom na potencijal politikih i drutvenih promena, globalno uzevi, mogue promene ine drutvene medije popritem dijalektikih odnosa slobode i moi. I kao to su se nekada bitke vodile na terenu realnih istorijskih zbivanja, sada se to ini u virtuelnom prostoru i vremenu beskonane sadanjosti, koji definiu nove oblike ponaanja u zajednici, odnosno nove vidove socijalnosti i politikog delovanja. U autorskom tekstu preuzetom iz arhiva Ebart fondacije, pod naslovom Tvitovanje revolucije, Odran prvi Fejsbuk protest u Srbiji, otvaraju se, za nau raspravu, relavantna pitanja i navode sledee tvrdnje: Poslednji dogaaji na Bliskom Istoku, a pre toga u Iranu, pokazuju da su drutvene mree i Internet postali mono oruje drutvenih promena koje se negde nazivaju i revolucijama. Da li se to iskustvo moe primeniti i u Srbiji? Kakav je odnos politikih stranaka prema drutvenim mreama? Da li su se dravne bezbednosne organizacije i slube ugnezdile u drutvene mree? Da li postoji plan kontrole drutvenih mrea? (urgus, http://www.arhiv.rs/tvitovanje-revolucije/). Kako se vidi, a na osnovu zakljuivanja po analogiji, postoji niz podudarnosti izmeu pojedinih iskaza u navedenim delovima teksta autora D. Asana i V. . Kazimira. U nastavku lanka, Velimir urgus se poziva na injenice o poreklu veza uspostavljenih meu bezbednosnim slubama i Internet provajderima s poetka njihovih aktivnosti u Srbiji: Javna je tajna da su prvi Internet provajderi nastali kao posebni ogranci Slube dravne bezbednosti. I prvi optiki kabl u Srbiji bio je razvuen izmeu nekoliko centara Slube (sic!). (urgus, http://www.arhiv.rs/tvitovanje-revolucije/) Ovde, dakle, moemo govoriti ak i o doslovnoj povezanosti bezbednosnog i mrenog komuniciranja u prvoj fazi razvoja Interneta u Srbiji. S razlogom se moe tvrditi da sline relacije postoje i kada je re o inostranim provajderima i globalnim medijskim industrijama. Jer, ne treba zaboraviti da je veina danas aktuelnih medija kako masovnih, tako i mrenih komunikacija, nastalo za potrebe vojne tehnologije i bezbednosnih garnitura, to se po sebi ne smatra spornim (sic!). Ali, ak i da se o ovome unutar i/ili izvan filozofskih i teorijskih krugova to se bave promiljanjem medija otvoreno diskutuje, teko da bi se, samo na osnovu tih indikatora, moglo govoriti o tezi da savremeni, odnosno novi mediji i drutvene mree sobom nose potencijal ozbiljnijih socijalnih i politikih promena, a koje su generisane od strane nekakvih nevidljivih uporita moi. Istina, mogunost globalnog umreavanja oveanstva, u vezi postavljanja i razreavanja razliitih pitanja, a na temelju zajednikih interesa, bez upliva zvaninih politikih struktura, hipotetiki je odriva i esto je u praksi ostvarljiva. Shodno takvom gleditu, korisniko umreavanje i
113
delovanje posredstvom drutvenih medija moe biti od koristi za iniciranje ili senzibilisanje za odreene promene. Stoga ne udi to takvom vidu drutvenog delovanja (aktivizma) na Mrei pribegavaju razliiti, manje ili vie organizovani, alternativni pokreti (pacifisti, ekolozi, udruenja potroaa, i drugi), to nekadanji politiki ambijent, delimino ili u potpunosti, zamenjuju cyber prostorom, koji sada moe posluiti za iskazivanje zajednitva i solidarnosti, distribuciju i potpisivanje peticija, slobodno graansko informisanje bez veeg uticaja mainstream medija, organizovano vrenje pritiska na odreene dravne, finansijske ili politike institucije, kreiranje raznih web event-a, ali i pripremu za konkretne akcije u stvarnosti. zanimljivo je, ovom prilikom, istai da je pomenuti potencijal drutvenih mrea za promene najpre poela da koristi populacija tzv. obinih korisnika, a da su je tek potom ako se izuzmu bezbednosne slube kao formu kontinuiranog politikog delovanja (ovde se, pri tom, ne misli na predizborne kampanje)6 preuzeli oficijelni organi vlasti, politike stranke i aktivisti. zapravo, ovde je re o tome da su, na nivou prepoznavanja samog potencijala za promene, graani bili (i ostali) u prednosti u odnosu na profesionalne politiare, kojima na raspolaganju, uz drutvene medije, stoje i sva konvencionalna sredstva u vrenju vlasti. Ipak, bezbednosne strukture, ali i vojne alijanse, nastavile su svoj nadzor i kontrolu nad ovim medijima, ne zadovoljavajui se vie ulogom posmatraa, odnosno preuzimajui, u odreenim situacijama, funkciju aktivnog inspiratora i uesnika savremenih politilkih i drutvenoistorijskih zbivanja na odreenim kulturnim prostorima. Primera radi, na Internet stranici (blogu) Libya S.O.S., u tekstu NatoMatrix or Disneylend (part I) (Nato-Matriks i Diznilend (prvi deo), objavljenom juna 2011. godine, povodom dogaaja u Libiji, navodi se da je Nato obilato koristio, u vojno-politilke svrhe, a tokom ratovanja u Libiji, otvorene izvore (open sources) mrenog komuniciranja kao to je Twitter. Nato izvori su, zapravo, sugerisali libijskim pobunjenicima twittovanje iz gradova kao to su Misrata ili Tripoli, kako bi odatle dobijali relevantne podatke za konkretna zbivanja na terenu, o kretanju trupa, vojnih vozila, civila, itsl. (http://libyasos.blogspot.com/2011/06/nato-matrix-or-disneyland.html) Tih dana je, takoe, kako se navodi u ovom lanku, na Facebook-u, Twitter-u, kao
Smatra se da je kampanja, koja je donela pobedu na predsednikim izborima Baraku Obami (Obama), bila uspenija od konkurentske upravo zbog korienja potencijala Interneta. to se upotrebe drutvenih medija u ove ili sline svrhe tie, ini se da njihov potencijal za sada efikasnije koriste anonimni pojedinci, nego uspeni i poznati politiari i njihove stranke.
114
i u ostalim drutvenim medijima bilo teko identifikovati ko su ti prijatelji. zbog ega? Prema istom izvoru informacija, amerika vlada je, tokom rata, potpisala ugovor s jednom kompanijom za razvoj softvera (software) u funkciji manipulisanja, odnosno kreiranja javnog mnenja o najnovijim dogaajima u Libiji, a posredstvom korienja mogunosti generisanja i multiplikovanja velikog broja lanih profila (fake people), koji su bili nosioci propagandne ratne kampanje na drutvenim mreama, pojavljujui se na socijalnim medijima u izuzetno velikom broju, i to u najrazliitijim kontekstima, ostvarujui time instrumentalizaciju ovih medija na vie komunikacijskih nivoa (http://libyasos. blogspot.com/2011/06/nato-matrix-or-disneyland.html). Takozvani softver za upravljanje linostima (persona management software) bio je u stanju da kreira itavu armiju razliitih profila to su se pojavljivali i delovali na socijalnim platformama kao prave linosti, sa vlastitom istorijom, naznaenom pozadinom politikih aktivnosti, odnosno konstantnim cyber prisustvom na drutvenim mreama, koje je bilo konzistentno u tehnikom, kulturnom i geografskom smislu rei (http://libyasos.blogspot.com/2011/06/nato-matrix-or-disneyland.html). I najnovije optube upuene na raun Facebook-a govore u prilog injenici da je drutvene medije, u svrhu nadziranja, kontrole i manipulacije, mogue koristiti sukcesivno, nevidljivim prelaskom korisnika iz jednog mrenog medija u drugi, odnosno praenjem razliitih aktivnosti na Internetu, ak i kada se on (korisnik) izloguje sa Facebook-a, o emu javnost do skoro nije bila informisana. Irskom povereniku za zatitu podataka (u ovoj zemlji je sedite Fejsbuka za Evropu) stigle su 22 prijave od udruenja Evropa protiv Fejsbuka. Na drugoj strani Atlantika, ameriki aktivisti su zatraili od Savezne komisije za trgovinu (FTC) da ispita neogranieno deljenje podataka o tome ta korisnici itaju, sluaju i gledaju na Internetu. (J.J.K. 2011) Navodi iz prijava govore o tome da Fejsbuk ne brie line informacije iako tvrdi da su uklonjene, da pijunira korisnike i da zloupotrebljava privatnost time to koristi tehniku prepoznavanja lica za tagovanje. (J.J.K. 2011) S ovim u vezi, pitanje je da li se ovakvi vidovi praenja korisnika na Facebooku primenjuju iskljuivo u funkciji targetiranja ciljnih grupa u marketinkom online prostoru, ili je ovde re i o neemu drugom, a to je u vezi sa novim strategijama voenja informatikih ratova, koje, tehniki gledano, omoguuje viedimenzionalno umreeni prostor Interneta. Deo pritubi odnosi se na nedavno otkrie da Fejsbuk prati surfovanje korisnika i poto se odjave (sic!), zapravo sve dok ne ugase kompjuter. Na ovaj propust ukazao je australijski kompjuterski strunjak Nikola Nik ubrilovi. elnici Fejsbuka su to priznali i objasnili da je u pitanju greka. Njihov inenjer je na ubrilovievom
115
blogu napisao da su kukije softver koji prati aktivnosti, uvali grekom i da ih nikada nisu prodavali. (J.J.K 2011) Nesporno je, dakle, da Facebook, Twitter i ostale drutvene mree, dimenzionirajui jedan novi, sajberizovani aspekt naeg ivljenja u zajednici sa prijateljima, istomiljenicima, odnosno onim korisnicima s kojima potencijalno ili realno delimo ivotne stilove (marketing), etika, estetska, politika i ideoloka uverenja, mogu uticati na kreiranje odreenih aspekata drutvenog ambijenta, pa i konkretnih ekonomsko-politikih kretanja u njemu. Nesumnjivo je, takoe, da mediji u ovom sluaju drutvene mree mogu simulirati, ali i doprineti konkretnim socijalnim, kao i politikim promenama, realizovanim u realnom vremenu i prostoru. Ovo je naroito naglaeno u momentima drutveno-ekonomskih kriza, socijalnih previranja, pa i ratova, to se danas sve intenzivnije vode u itavom svetu. Preterano je, meutim, tvrditi da socijalni mediji mogu posluiti za generisanje korenitih, odnosno revolucionarnih promena, jer se aktivnosti unutar njih dogaaju u jednom bez obzira na veliki broj korisnika relativno suenom i kontrolisanom okviru. Drugim reima, inspiracija, iniciranje, vidljivo ili maskirano propagandno delovanje, razliite subverzije ogranienog dometa, i dr., te kreiranje ukupnog artificijelnog ambijenta u funkciji promena, mogu imati izvesne aplikacije na drutvenu i politiku stvarnost, kako lokalno, tako i globalno uzevi.7 Ipak, te promene su, u veini sluajeva, zasnovane na tehnikim kapacitetima potencijalnih korisnika, njihovoj kulturnoj i medijskoj pismenosti, kao i drutvenoj osveenosti individua i odreenih interesnih grupa u smislu vlastite klasne pozicije koju ine privilegovani socijalni slojevi, to imaju pristup korienju ovih mrea, participirajui na najrazliitije naine u njima. S druge strane, lideri u upravljanju promenama u medijima i dalje su, kako se ini, multikorporacije, marketinke agencije, bezbednosne slube i svi ostali nosioci drutvene moi. Ukratko, politike promene izazvane posredstvom korienja Facebooka i drutvenih mrea su i mogue i realne u dananjem vremenu, ali su one nuno uokvirene kontrolom i ogranienim dometom svog delovanja.
Ovde referiramo, na primer, na ideju globalne revolucije ( (global revolution), sveprisutnu u poslednje vreme na razliitim Internet sajtovima, blogovima, te drutvenim platformama poput You Tube-a, odnosno konkretnije, na akcije tipa: Occupy United global change, i sl.
11
BIBLIOGRAFIJA SA WEBOGRAFIJOM
Aris, A. and Bughin, J. (2005) Managing Media Companies, Harnessing Creative Value, John Wiley & Sons, Ltd, West Sussex, England urgus, V. K. Tvitovanje revolucije, Odran prvi Fejsbuk protest u Srbiji, http://www.arhiv.rs/tvitovanje-revolucije/ Douns, S. (2001) Internet i javni ivot, u: Virtuelna kultura (ur. Stiven Douns), igoja, Beograd Gladwell, M. How Social Media Accelerated Tunisias Revolution: An Inside View, http://www.epolitics/2011/02/10/how-social-media-accelarated-tunisias-revolution-an-inside-view/ http://libyasos.blogspot.com/2011/06/nato-matrix-or-disneyland.html http://www.b92.net/tehnopolis/komentari.php.?nav_id=509788 K. J.J. (1. X 2011) Novi dizajn i nove prijave protiv Fejsbuka, Politika (Spektar), Beograd Kenney, P. (2003) Introduction, A Carnival of Revolution, Central Europe 1989, Princeton University Press, Second printing, New Jersey, USA Puhovski, . (2011) Filozofija politike novog stanja, u: Filozofija prakse (zbornik priredio: Nenad Dakovi), Dom omladine Beograda, Beograd Rheingold, H. (22. X 2002) Smart Mobs: The Next Social Revolution, predavanje odrano na MIT-u (Massachusetts Institute of Technology), http://mitworld.mit.edu/video/22. Western, B. (1999) Between Class and Market, Postwar Unionization in the Capitalist Democracies, Princeton University Press, Second printing, New Jersey, USA
Divna Vuksanovi Facebook and social networks in the function of political change Summary: The text examines the potential for political and social change through action in the new media users, i.e. social networks like Facebook, Twitter, YouTube and others. In this regard, comparing the experiences of European countries (Czech Republic, Croatia, Serbia, Belgium) and those countries that the Arab world is so affected revolution (Tunisia, Egypt, Libya, etc), supported by these media. The conclusion that follows is that the activities of social media like Facebook, can cause certain political and social change, but their ranges are very limited and controlled. Key words: Facebook, social networks, political and social change, revolution
UDC 316.774:65.012.32 316.728
Dr Ana Martinoli1
Lifestyle i personalni mediji kao rezultat konvergencije tradicionalnih i novih medija primer B92.FM
Rezime: Analogni radio, kao i ostali tradicionalni mediji, nalazi se pred izazovom adaptiranja na novo medijsko okruenje, koje oblikuju medijski trendovi poput digitalizacije, konvergencije, fragmentacije publike. Osim pojave mnotva specijalizovanih kanala, multiplatformnosti koja omoguava isporuku medijskih sadraja na vie razliitih platformi, osnovna odrednica savremenog medijskog trenutka je pojava interaktivne publike publike koja vie ne samo da aktivno prima medijske sadraje i uitava svoje znaenje u njih, ve ih i menja, preoblikuje, kreira sopstvene sadraje i distribuira dalje. Upravo je ovakva publika doprinela stvaranju novih vrsta medija personalnih i lifestyle medija, koji se prilagoavaju potrebama pojedinanih korisnika, koji su najee deinstitucionalizovani, deprofesionalizovani i zasnovani na konceptu drutvenih mrea gde se oko odreenog sadraja okupljaju grupe korisnika sa zajednikim interesovanjima, vrednostima, ivotnim stilovima. B92.FM je jedan od praktinih primera upotrebe novih tehnologija, ukrtanja medijskih sadraja koje kreira sam korisnik sa sadrajem analognog radija, kreiranja medijskih podkanala kojima upravljaju sami korisnici, prilagoavajui dinamiku i tok produkcije i distribucije sopstvenim potrebama. Kljune rei: mediji, internet, digitalizacija, konvergencija, aktivna publika, analogni radio, lifestyle mediji, personalni mediji
Dvadeset prvi vek radiju donosi izazov u vidu digitalnih tehnologija, koje e presudno izmeniti njegove dosadanje medijske karakteristike, utiui na nain produkcije radijskih sadraja, njihovu distribuciju i iz korena menjajui odnose na relaciji radio auditorijum. Sve popularniji, digitalni nain distribucije sadraja, uz sve prisutniji internet radio, predstavljaju ozbiljne izazove za tradicionalni, analogni komer1 Docentkinja na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzitet u Beogradu. Kontakt sa autorkom: ana.martinoli@b92.net
118
cijalni radio, ali i jo vie za javne servise, pre svega u smislu programiranja i planiranja sadraja i zadovoljavanja potreba publike. Nove tehnologije uzdrmae i do sada glavnu ulogu radio stanice promocija nove muzike i emitovanje popularne muzike kao prvog i najvanijeg razloga za izbor omiljene radio stanice. Sve je vea popularnost portabilnih ureaja za emitovanje mp3 fajlova, ime se uloga radio stanice skoro potpuno ponitava. U svetlu prodora novih tehnologija u oblast medija, moemo analizirati uticaje i izazove koje pred tradicionalni, analogni radio stavljaju nove tehnologije i izmene radijskog pejzaa, kao i pojave novih oblika radio-difuzije. Nove tehnologije uticae i na dosadanji nain produkcije i distribucije radijskog sadraja, koji sada nee biti ogranien na teritoriju pokrivenu dodeljenom frekvencijom, ve e se obraati globalnom tritu, a sam prijem radijskih sadraja e biti mogu na vie platformi (multiplatform radio), ne samo putem radio prijemnika, zahvaljujui digitalizaciji radio sadraja. Moemo, takoe, istraivati tradicionalno poimanje publike, pojavu aktivne publike i uoiti redefinisanje odnosa medij-publika, pojavu nelinearnog komuniciranja u okviru novonastalih drutvenih mrea komunikacije, jaanje interaktivnosti izmeu publike i medija. Kao jedan od aspekata aktivne publike pojavljuje se njena uloga u kreiranju novih medijskih sadraja konvergiranih medija. Analizom transformacije baznih karakteristika radija kao medija prilikom konvergencije sa novim tehnologijama uoavamo prevazilaenje postojeih ogranienja tradicionalnog radija (jednodimenzionalnost, efemernost..). Konano, oigledan je uticaj konvergencije medija na homogenizaciju medijskih sadraja umesto dosadanjeg, predvidljivog programiranja sadraja moemo govoriti o pojavi koncepta radio stanice za jednog sluaoca i beskonano velikog broja naina kombinovanja programskih elemenata i njihovoj distribuciji. Nove tehnologije, otvarajui mogunost za kreiranje programa namenjenih samo jednom sluaocu, podstiu kreativnost i interaktivnost izmeu slualaca i radio stanice. Digitalizacija ima brojne prednosti kao to je visok kvalitet signala, otklanjanje greaka i nedostataka tradicionalnih medija, a potom i mogunost kompresije podataka, to dovodi do isporuivanja velikih koliina informacija velikom brzinom, po nioj ceni i korienjem kanala manjeg kapaciteta. Ipak, o digitalizaciji nije dovoljno razmiljati samo u ekonomskim i tehniko-tehnolokim okvirima ona dovodi do promene u distribuciji inteligencije (Negroponte, 1995:32) i transpozicije jednog medija u drugi tako da informacije mogu biti konzumirane na razliite naine, od razliitih ljudi, u razliito vreme. Negroponte uvodi i termin umetnost u stvaranju sadraja novi informacioni i zabavni servisi ... ekaju na imaginaciju korisnika (Negroponte,
Ana Martinoli, Lifestyle i personalni mediji kao rezultat konvergencije tradicionalnih...
119
1995:30). Tako angaman korisnika, stavljanje njegove kreativnosti, mate, vetina, a zatim i naina itanja medijskih sadraja moemo staviti u centar savremene medijske produkcije i razmene. Tako i cenzura postaje sve vie funkcija vezana za primaoca poruke, a ne poiljaoca jer e korisnik cenzurisati medijski sadraj birajui odnosno govorei svom prijemniku koje bitove da selektuje (Negroponte, 1995:55). Negroponte dalje navodi da e novo medijsko doba sve manje zavisiti od vremena i prostora. Virtuelna realnost i telekomunikacione tehnologije e redukovati ogranienja koja se odnose na boravak na odreenom mestu, u odreeno vreme. Sve vea upotreba interneta e olakati globalno umreavanje i vodie ka novom, globalnom drutvenom sastavu. Digitalni ivot e izmeniti i nain na koji uimo i omoguie uvoenje raznovrsnijih kognitivnih stilova, obrazaca uenja, izraajnog ponaanja. Konano, prema Negroponteu, najvanije obeanje digitalnog doba je mogunost da osposobi i da mo. Pristup, mobilnost, sposobnost da se utie na promenu ili da se promena izazove je ono to e budunost uiniti toliko drugaijom od sadanjosti (Negroponte, 1995:231). Digitalizacija doprinosi umreavanju medijskog sadraja. za Manuela Castellsa logika umreavanja je pored informacija, prodornosti i proimanja, fleksibilnosti i konvergencije centralni pojam paradigme informacione tehnologije. On smatra da su dominantne funkcije i procesi Informatikog Doba sve vie organizovani oko mrea, koje konstituiu novu drutvenu morfologiju savremenih drutava. Proces koji moemo nazvati konvergencija oblika/modova zamagljuje liniju izmeu medija bilo da govorimo o telefonu, telegrafu ili masovnim medijima poput tampe, radija, televizije. Servis koji nam je nekada obezbeivao jedan medij danas moe biti omoguen na vie razliitih, fizikih naina (Castells, 2009:58). Upravo je umreavanje, konvergencija, sledei vaan savremeni medijski trend. Kako tvrdi Jenkins, konvergencija je proces koji se istovremeno odvija u dva smera sa vrha ga pokreu medijske korporacije, dok ga sa dna pokreu potroai. Medijske kompanije u ovom procesu ue kako da ubrzaju protok medijskih sadraja kroz razliite kanale distribucije i da uveaju prihode, proire trita i ojaaju lojalnost publike. Potroai, pak, ue kako da koriste razliite medijske tehnologije i da protok medijskih sadraja stave vie pod svoju kontrolu, te da stupaju u intenzivnije interakcije sa drugim potroaima. Henri Jenkins dalje navodi da kada govorimo o konvergenciji medija, zapravo govorimo o pet zasebnih procesa (Jenkins, 2001:1):
120
1. Tehnoloka konvergencija Nikolas Negropont o njoj govori kao o transformaciji atoma u bitove opisujui proces digitalizacije svih medijskih sadraja. Kada rei, slike i zvukove transformiemo u digitalne informacije proirujemo njihove mogunosti za distribuciju kroz multiplatformske medije. 2. Ekonomska konvergencija horizontalna integracija u okviru industrija kulture i zabave. injenica da multinacionalne korporacije ire svoje interese na film, televiziju, muziku, knjige, internet i bezbroj drugih sektora rezultira u restrukturiranju kulturne produkcije i transmedijskoj eksploataciji medijskih sadraja i proizvoda. 3. Drutvena konvergencija razvoj multitasking strategija i vetina koje potroau omoguavaju da se kree izmeu vie medijskih okruenja koja ima na raspolaganju. 4. Kulturna konvergencija eksplozija novih oblika kreativnosti na raskrsnici razliitih medijskih tehnologija, industrija i potroaa. Medijska konvergencija neguje novu, participatornu kulturu osposobljavajui prosenog gledaoca/itaoca/sluaoca da arhivira, prilagoava, redistribuira i menja medijski sadraj. Kao rezultat ovog procesa pojavljuje se pojaana lojalnost medijskih konzumenata i generisanje jeftinih medijskih sadraja. 5. Globalna konvergencija pojava hibridnih kultura nastalih kao rezultat meunarodne cirkulacije medijskih sadraja. Tako world music utie na komercijalnu muziku produkciju, azijski popularni film oblikuje holivudsku produkciju, a sve zajedno stvara medijske potroae koji postaju pravi stanovnici globalnog sela. Iz svega navedenog moe se zakljuiti da konvergencija medija pokree niz drutvenih, politikih, ekonomskih i zakonskih pitanja, stvarajui i nove konflikte i uspostavljajui nove odnose izmeu potroaa i medijskih proizvoaa. Paul Saffo navodi da e evolucija novih medija imati velikog uticaja na biznis modele na vie nivoa, pri emu on istie zamor trita dominatnom servisnom ekonomijom tipinom za 80te godine prolog veka i navodi da e upravo internet omoguiti transformaciju proizvoda u servise ili, preciznije, u pretplate (subscription) (Saffo, 2009:3). Saffo smatra da je termin servis u savremenom drutvu mrtav, jer podrazumeva jasnu razliku izmeu proizvoda i usluge zahvaljujui novim tehnologijama proizvod i servis/usluga se meaju u neto sasvim novo i duboko integrisano, tako da se teko moe rei gde prestaje proizvod, a poinje servis, posebno u dobu personalnih medija u kom ivimo.
121
Prelazak sa masovnih na personalne medije neizbeno e uticati na strukturu medijskog trita. Nakon perioda finansijske konsolidacije i zakonske deregulacije, koje su rezultirale ukrupnjavanjem trita i nastankom medijskih konglomerata, ulaskom interneta na medijsko trite postalo je jasno da e mali igrai dobiti jako oruje za opstanak na medijskoj sceni. Paul Saffo zagovara teoriju nove ekonomije koja u centar stavlja tvrdnju da tritima vie nikada nee dominirati veliki igrai. Monokultura kojom su dominirale velike kompanije biva zamenjena novom, stvaralako-centriranom biznis ekologijom u kojoj je uspeh velikih kompanija direktno zavistan od participacije i dobre volje velikog broja malih uesnika u medijskoj razmeni. Najbolji primer su socijalne mree poput Facebooka, MySpacea, Last-FM-a, iji uspeh direktno zavisi od broja korisnika, njihove razmene, elje da participiraju u mogunostima koje mrea nudi. zakljuak je jasan nain na koji se moe afirmisati u dobu personalnih medija je agregacija i osposobljavanje za uee mnogobrojnih i malih uesnika.
Lifestyle i personalni mediji

U eri konvergiranih medija, upravo su potroai oni koji vode glavnu re i upravljaju medijima. Vie ne moemo govoriti o zarobljenoj, masovnoj publici u tradicionalnim okvirima dananji medijski potroa je jedinstven, zahtevan i angaovan, ukljuen u praktino sve etape medijske proizvodnje. U dananjem konvergiranom medijskom drutvu, sadraj i pristup vie nee biti ekskluzivni i teko dostupni. Kao to pokazuju istraivanja auditorijuma, ali i analiza mogunosti koje pruaju nove tehnologije, prilika za potroae da pristupe, koriste, manipuliu servisima i medijskim sadrajima ima neogranieno mnogo. Ono to je ogranieno jeste vreme i stepen panje potroaa borba za svako uho, oko i par minuta vremena bie sve tea. Mediji vie nee moi da se ogranie na distribuciju i promociju sadraja iskljuivo kroz linearne, tradicionalne kanale, jer je publika sve vie fragmentirana i sve kompleksnijih oekivanja. Digitalizacija i lina upotreba medijskih tehnologija destabilizovala je tradicionalnu dihotomizaciju izmeu masovne komunikacije i interpersonalne komunikacije, a time i izmeu masovnih medija i personalnih medija (mobilni telefoni, emajl, blog...). Kada pojedinci koriste medijske tehnologije da bi kreirali i podelili line izraze kroz digitalne mree, prethodne karakteristike masovnih medija kao provajdera informacija vie nisu najpreciznije i sveobuhvatne. Personalni mediji su deinstitucionalizovani, deprofesionalizovani
122
i olakavaju posredovanu interakciju. Implementacija digitalnih tehnologija upravo utie na stvaranje i kontekstualizovanje personalnih medija. Sredstva za personalno komuniciranje su doivela nezapamen razvoj i porast upotrebe sa digitalizacijom medijskih tehnologija. Iako sam termin personalni mediji jo uvek nije doiveo akademsko usvajanje, ovaj termin se pominje u odreenim teoretskim tekstovima tako, recimo, Alan Kay i Adele Goldberg govore o Dynabooku, fleksibilnom i personalnom metamediju koji bi omoguio korisniku da gleda, edituje i kreira razliite sadraje, to je zapravo samo bila najava naina na koji e personalni raunari biti upotrebljavani tri dekade kasnije (Luders, 2008:3). Ludersova smatra da bi personalni mediji za teoretski okvir i debatu mogli da uzmu pojmove kreativne industrije, kolektivne inteligencije, participatorne kulture, a svi oni referiraju na aktivne i kreativne medijske korisnike i medijski sistem koji karakterie sve kompleksnija relacija izmeu medijske industrije i korisnika kao potroaa. Poseban izazov u definisanju personalnih medija je injenica da oni koriste iste tehnologije za produkciju i distribuciju sadraja kao i mediji masovnih komunikacija. Sa digitalizacijom medija, u odreenim sluajevima iste medijske tehnologije se koriste i u svrhe masovnog i interpersonalnog, individualnog komuniciranja. Logika i veoma vana posledica ove diferencijacije je da ista vrsta tehniko-tehnoloke osnove moe olakati i masovno medijsku i personalno medijsku komunikaciju internet je moda najbolji primer, kao medij koji istovremeno daje prostor komercijalnim online sadrajima izniklim iz postojeih masovnih medija, ali i personalnim veb stranicama koje kreiraju pojedinani korisnici. Od tehniko-tehnolokog aspekta, mnogo vaniji je drutveni aspekt ove dileme ta se deava kada dojueranji lan masovne publike postane producent i masovni komunikator? Osnovna taka razmatranja uvoenja novog pojma, personalnih medija, jeste injenica da su digitalizacija i iroka upotreba linih medija dovele do toga da neke od karakteristika masovnih medija danas moemo pripisati i personalnim, iako im se nain komuniciranja, forma, sadraj, distribucija i osnova znaajno razlikuju. Sa digitalizacijom i pojavom mrea, komunikacija personalnim medijima jo vie je ponela obeleja donedavno pripisivana iskljuivo masovnim medijima. Opte pristupana komunikacija i socijalna interakcija vie nisu nekompatibilne. Privatno produciran medijski sadraj je dostupan svima sa internet konekcijom, iako ostaje mogunost vie ili manje simetrine drutvene interak-
123
cije. Distinkcija izmeu personalnih i masovnih medija moe se uoiti u tipovima ukljuenosti potrebnih ili moguih za korisnika. Personalni mediji su simetriniji i korisniku omoguavaju (ili ga ak i podstiu) da deluje istovremeno i kao primalac i kao poiljalac, kao stvaralac medijske poruke. Sadraj masovnih medija proizveden je u okviru institucionalizovanih i profesionalizovanih struktura, za razliku od sadraja koji nastaju i distribuiraju se personalnim medijima kombinacija interneta, raunara, jeftinih softvera omoguava jednostavnu i jeftinu medijsku produkciju amaterima producentima. za personalne medije se vezuje i termin prosumer koji govori o ukrtanju uloga potronje i proizvodnje. Termin je originalno nastao 80tih godina prolog veka, iskovao ga je Alvin Toffler . Svaki pojedinac sa pristupom mrei moe stvoriti i objaviti sadraj koji ima potencijal da stigne do masovne publike. Danas skoro svaki autor moe raunati na neku publiku. Personalni mediji, dakle, uprkos razlikama u odnosu na masovne medije, imaju i dosta slinosti njihov sadraj je dostupan, moe biti multipliciran kopiranjem, simbolike forme su dostupne nezavisno od vremena i mesta produkcije i recepcije. Kao osnovne razlike ostaju institucionalizacija i profesionalizacija masovnih medija, asimetrija izmeu producenata i publike. Dodatno, injenica je da personalni mediji nisu ogranieni (jo uvek) ni zakonskim odredbama, ni geografskim ili dravnim granicama, njihovi sadraji su otporni i na prostorne i na vremenske limite. S obzirom na mogunosti i potencijal, izvesno je da personalni mediji imaju i jak uticaj na drutvo, ba kao i na medijsku industriju u celini. Kada pojedinani korisnici imaju mogunost konstruisanja medijskih poruka, socijalni diskurs se uslonjava, a masovni mediji vie nisu ekskluzivni pripovedai koji se obraaju publici u okviru ogranienih drutvenih i geografskih prostora. Sa personalnim medijima, pojedinci i male grupe imaju potencijal da opiu i publikuju svoju interpretaciju sveta u kom ive. Pojedinci postaju izvori informacija. I dok tradicionalni mediji poseduju centripetalnu silu, okupljajui razliita drutva i teei stvaranju nekog srednjeg stava, personalni mediji su potpuno suprotni, sa svojom centrifugalnom silom koja svakog korisnika gura to dalje od centra (Saffo, 2009:4). Novo medijske trite morae da bude rekonfigurisano i iznova razmatrano, u skladu sa dve osnovne komponente: novi modeli distribucije medijskih sadraja, koji e se prilagoditi mogunostima koje pruaju ukrteni radio i internet, kao tehnikotehnoloke platforme
124
precizniji i bolje prilagoeni metodi merenja publike, istraivanja navika, utvrivanja ta gledaju, sluaju, ta tom prilikom rade, ta kreiraju kao proizvod svog medijskog iskustva i sa kim to dele Kako se u koncept personalnih i lifestyle medija uklapa internet, tanije koliko njihovoj pojavi doprinosi internet? Delimian odgovor se moe nai i u istraivanjima Davida Gauntletta koji zakljuuje: 1. Internet omoguava korisnicima da se izraavaju kroz pokretanje sopstvenih sajtova, kroz drutvene mree, peer-to-peer razmenu medijskih sadraja, kroz blogove... to su sve ekstraordinarne mogunosti za kreativnost i ekspresiju 2. Anonimnost i igra u sajber prostoru internet raskida veze izmeu spoljanje ekspresije identiteta i fizikog tela, to je praktino otelotvorenje post-strukturalistike teorije identiteta 3. Internet i biznis Gauntlett poentira navodom da danas, veliki biznis igrai se plae interneta i njegovog potencijala, teza je u iji prilog ide injenica da proteklih godina prisustvujemo jaanju otvorene inovacije i wikinomije, aktivne participacije korisnika i slobodne produkcije sadraja, neogranienih korporativnim uticajima. Ukratko, internet pomae, ubrzava zapoete procese izmene medijskog okruenja, jaanja uloge korisnika/medijskog potroaa i otvara novi prostor medijske produkcije i razmene. zahvaljujui novim medijima, konverzacija u starim medijima postaje bogatija, ivlja, dinaminija, kvalitetnija. itavi delovi programa tradicionalnih medija postaju popunjeni amaterski produciranim sadrajima od radio izvetaja, komentara, do TV snimaka nastalih kamerama mobilnih telefona. I dok tradicionalne medije karakterie centralizovana medijacija sadraja, institucionalna kontrola, uredniki i izdavaki nadzor, nove medije karakterie distribuirana medijacija sadraja, konzumeristika kontrola, doprinos razvoju sadraja od strane korisnika.
Konvergencija radija i interneta nastanak novog medija

Kao to se moe zakljuiti iz prethodno navedenog, u dananjem konvergiranom medijskom drutvu, sadraj i pristup vie nisu ekskluzivni i teko dostupni. Istraivanja auditorijuma, ali i analiza mogunosti koje pruaju nove tehnologije, pokazuju da prilika za potroae da pristupe, koriste, manipuliu servisima i medijskim sadrajima ima neogranieno mnogo. Ukrtanjem, konvergencijom radija i interneta dobijamo medij koji karakteriu specifine osobine, koje izranjaju iz osobina svakog pojedinanog medija koji je u ukr-
125
tanje uao, ali koje nisu imanentne ni jednom, ni drugom, u celini. Dobijamo medij koji stvara, ali i prati nove navike publike, nove naine konzumiranja sadraja, ali i nove naine produkcije, distribucije, emitovanja sadraja. Sluaoci imaju presudnu ulogu. Identitet medija kreira se dobrim delom kroz nain na koji njegov sadraj primaju korisnici i nain na koji se odnose prema njemu (Beck, 2003:45) Uzmimo za primer podkaste2 koji zvue kao radio programi smenjuju se govor voditelja i muziki segmenti, tu su i identifikacioni dinglovi, vesti ukoliko slualac eli da ih uvrsti u svoj podkast itd. Ipak, neke od karakteristika podkasta su dijametralno suprotne od analognog radija podkasti su razliite duine, ak i podkasti iz istog kanala, ne emituju se u odreenim terminima, ne podleu osnovnim strategijama programiranja analognog radija. Internet radio i podkaste kao deo ili formu izraavanja internet radija, svakako moemo posmatrati kao jedinstvene medijske oblike. Kao to je ve pomenuto, osnovne strategije programiranja radija vie se ne mogu aplicirati konzistentnost programskih celina ne zavisi od urednika i producenata ve od slualaca koji e programe reati, sluati i na njih ak uticati u skladu sa sopstvenim interesovanjima i gradie svoje konzistentne celine, lokalnost takoe gubi geografsku odrednicu, s obzirom na globalnu dimenziju novog medija, identitet celokupnog programa radio stanice ne postoji, jer sluaoci iz programa biraju samo ono to ele da uju, interveniu na tim programima, kombinuju ih sa programima drugih korisnika ili ak drugih internet radio stanica, gradei neki novi identitet... Format radio programa takoe vie nije predefinisana i nepromenljiva kategorija, jer korisnici/sluaoci miksuju anrove, stilove, govor u skladu sa sopstvenim potrebama, stvarajui neke nove formate. Internet radio poseduje upravo kljuni element uspenosti medija, onako kako ga je definisao MacFarland odgovor na pitanje o uspenosti medija ne lei toliko u tehnikim unapreenjima audio reprodukcije, koliko u unapreenjima proizvoda koji publika trai programiranje koje odgovara na potrebe slualaca. Programiranje koje je fleksibilno, omoguava eksperiment, koje nije ogranieno trinim potencijalom mainstream sadraja.
Tehniko-tehnoloka inovacija koja, praktino, omoguava bilo kome da pokrene sopstveni radio program, bez posedovanja skupe tehnike opreme, predajnika, studija. Sam termin podcasting je derivat naziva Apple-ovog popularnog ureaja namenjenog emitovanju kompresovanih audio fajlova iPod-a i izraza broadcasting (eng. emitovanje putem elektromagnetskih talasa).
12
Konvergencija analognog, terestrijalnog radija i interneta moe se realizovati na vie naina i svi su prisutni u savremenoj radio praksi. Live streaming je oblik distribucije radio programa koji je najsliniji emitovanju uz pomo elektromagnetskih talasa, samo je u ovom sluaju radio signal digitalizovan i emituje se drugom platformom. Live streaming se odvija simultano sa emitovanjem radio programa putem redovnog terestrijalnog frekventnog opsega. Arhiviranje ve emitovanog radio programa u vidu audio fajlova podkasta koji su dostupni korisniku u bilo kom trenutku je jo jedan nain konvergiranja interneta i analognog radija. Ve na ovom, najjednostavnijem primeru moemo uvideti jednu od posledica konvergiranja medija izmena okolnosti u kojima se radio program moe konzumirati, odloeno vremenski, u segmentima, iskljuivo prilagoenu eljama i potrebama korisnika. Najvei deo radio-preko-weba emitovanja su ili simulkastovi (simultano emitovanje) terestrijalne radio stanice ili varijacije muzikog format radija, u potrazi za biznis modelom koji e ponoviti komercijalni uspeh na internetu. Koje su to mogunosti, potencijali koje web radio daje tradicionalnom, analognom radiju i koje to prednosti i potencijale tradicionalnog radija web radio usvaja u eri konvergencije? za razliku od vertikalne, hijerarhijski organizovane strukture tradicionalnog radija, sama moemo govoriti o horizontalnosti, modelu gde uesnici, korisnici, sluaoci imaju jednak status sa onima koji program prave i gde se komunikacija odvija otvoreno. Internet radio je tako pred izazovom da sebe definie kroz prirodu svog sadraja pre nego kroz ureaj, prijemnik koji nam slui za sluanje programa. Ovakva stanica ima inherentno interaktivnu, horizontalnu infrastrukturu, to se moe videti i na primeru projekta B92.FM o kome e kasnije biti neto vie rei.
Internet radio kao lifestyle medij

Radio konvergiran sa internetom i podkastingom morae da razvije sasvim nove naine pristupa potroaima, kako bi maksimalno iskoristio njihovo ogranieno vreme, fokusiranu panju i elju da svaki korisnik dobije bogato, jedinstveno, samo za njega kreirano medijsko okruenje. Lifestyle mediji prepoznaju injenicu da su potroai znaajan, moda kljuni deo dvosmerne medijske komunikacije, ak i kada samo pristupaju i koriste ve proizvedene medijske sadraje. Nekoliko specifinih i razliitih uticaja direktno oblikuje medij koji nastaje ukrtanjem radija i interneta.
127
1. Separacija audio sadraja od radio prijemnika kao ureaja za konzumiranje radio sadraja. Konvergencijom sa internetom i podkastom, ovi sadraji se javljaju u obliku digitalnih podataka. Danas radio sadraje moemo pratiti preko iPod-a, mp3 plejera, mobilnih telefona, interneta... 2. Istovremeno, audio sadraji vie nisu jednodimenzionalni, ve ulaskom na internet dobijaju mogunost nadogradnje vizuelnim komponentama scroll tekstovima, slikama, video sadrajima... 3. Drutvene zajednice nastale konvergiranjem radija i interneta direktno komuniciraju sa ve postojeim uglednim mreama poput Flickr-a, MySpace-a, Facebooka, proirujui iskustvo korisnika i dodatno ga podstiui na interakciju, razmenu, kreiranje sopstvenog sadraja... Nain na koji ce ukrtanje radija sa internetom uticati na auditorijum je vieslojan i kompleksan, a odnosi se kako na konzumiranje sadraja, tako i na navike i poziciju publike. Internet radio moemo smatrati lifestyle medijem zato to: 1. Potrebe publike nadilaze mogunosti tradicionalnih medija, a nadovezuju se na iskustvo publike u konzumiranju visoko segmentiranih medija. Ukrtanje radija i interneta u najveem broju sluajeva stvorie ve pomenute lifestyle medije, kao kombinaciju personalizovanog medijskog iskustva sa socijalnim kontekstom i participacijom. Stvaraju se nove veze i novi odnosi izmeu potroaa/publike, medija, oglaivaa, izmeu onih koji usluge koriste i onih koji te usluge omoguavaju. 2. Ekskluzivno pravo vlasnitva nad medijskim sadrajem ili kanalima produkcije i distribucije vie nee biti imperativ u odnosima koji se uspostavljaju u medijskoj praksi, ve sve znaajniju poziciju i prostor osvajaju znanje potroaa i njihova elja da budu aktivni uesnici medijske prakse, ali i poznavanje njihovih navika. Konektivnost, interaktivnost, nepostojanje barijera u kreiranju i razmeni sadraja nezaustavljivo uklanjaju limite za publiku u smislu stvaranja medijskih sadraja i uea u procesu distribucije. Istovremeno, mediji e biti u prilici da mnogo detaljnije i preciznije upoznaju potrebe, elje i navike publike i time obezbede povoljnije okruenje oglaivaima. Ultimativno, medijsko trite e profitirati veim prihodima. 3. Mediji koji ranije prepoznaju aktuelne trendove i uvide potencijal konvergencije radija i interneta dobijaju jedinstvenu priliku da ostvare trajne i vrste veze sa publikom. Pioniri na terenu ukrtanja radija i interneta kapitalizovae na inovaciji, stvaranju novih mogunosti
128
za potroae, ukljuivanju publike u stvaranje medijskih sadraja i njihovoj eksploataciji. Dananji potroai medija su znaajno evoluiralo u protekloj deceniji, to je direktna posledica aktuelnih trendova razvoja medijske industrije globalizacije i transnacionalizacije medija, uticaja novih tehnologija, fragmentacije publike. Umesto pasivnog konzumiranja medijskog sadraja produciranog za masovnu publiku, konzumenti participiraju u visoko interaktivnoj, socijalno povezanoj medijskoj zajednici troei sadraje kreirane za veoma male grupe publike, koje dele zajednika interesovanja, potrebe, navike. Odnos publike medija nastalog konvergiranjem radija i interneta prema medijskom sadraju se menja taj sadraj se vie ne doivljava kao spolja nametnut, tu, ve kao sadraj na koji se moe imati uticaj, koji se moe modelirati, menjati, iriti dalje, razmenjivati. Umesto pasivnog uea u masovno-medijskom i slabo segmentiranom okruenju, sluaoci-konzumenti su sada kreatori personalizovanog medijskog iskustva u okviru drutvenog participativnog konteksta. Kao to danas moemo govoriti o multiplatformskim medijima, moemo govoriti i o multidimenzionalnoj publici, a da bi u takvoj medijskoj realnosti tradicionalni emiteri ostali relevantni, morae da odgovore na zahteve za novim servisima i proizvodima, omoguavajui iskustvo interaktivnosti i ire razmene, to je upravo sutina ukrtanja radija i interneta. Konvergiranje radija i interneta stvara novo medijsko iskustvo za potroae personalizovan sadraj, mogunost kreiranja i upravljanja plejlistama, stvaranje drutvenih zajednica u kojima je veza izmeu korisnika vra.
B92.FM KANAL lifestyle medij na temelju tradicionalnog analognog radija

B92.FM, drutvena mrea nastala spajanjem radija, interneta i muzike produkcije B92, uz strateko partnerstvo sa Telekomom Srbije, sa radom je poeo leta 2008. godine. Projekat B92.FM baziran je na istim principima web zajednica poput Facebook-a, MySpace-a, YouTube-a... okupiti to vei broj korisnika i omoguiti im jednostavnu meusobnu interaktivnu i multimedijalnu komunikaciju, s tim to je u sluaju B92.FM, muzika najvaniji vezivni faktor. Sadraji na B92.FM kanalu su organizovani oko muzike baze (mp3 formata), streamova selektovanih muzikih sadraja, distribucionih kanala organizovanih po emisijama ili korisnikim kanalima, foruma za diskutovanje i razmenu. Sav sadraj na B92.FM-u se moe podeliti na muziku, radio pro-
129
grame/emisije, sadraj koji generiu sami korisnici registrovani na platformi. Svi drugi sadraji koriste se sa ve postojeih internet lokacija video, fotografije, tekst. Muzika baza sadri oko 200.000 muzikih numera, stranih i domaih izvoaa, sa fokusom na nezavisne izdavake kue, a korisnici sajta je mogu pretraivati i presluavati po izvoaima odnosno numerama. U zavisnosti od reakcija i komentara posetilaca, sadraj baze se dalje grupie u kategorije top 20, top 50, najomiljenije, najdiskutovanije... Sledea kategorija su kanali, koji su sortirani kao najnoviji, najomiljeniji, sa najvie preporuka i sa najvie poruka posetilaca. Kanali su zapravo sadraji koje kreira svaki od korisnika, a koji mogu sadrati i muzike sadraje van glavne baze ili autorske govorne segmente, a potom ih uploaduje na sajt i ini dostupnim ostalim korisnicima. Plejliste su sledea kategorija B92.FM-a, a sve plejliste su sortirane po starosti 24h, 30 dana, svih vremena i takoe su grupisane po popularnosti odnosno stepenu fidbeka koji su dobile od ostalih posetilaca sajta. Plejliste su sadraji koje kreiraju sami korisnici, ali i saradnici i muzika redakcija radija B92, a tematski okviri plejlista su najrazliitiji, ime korisnici imaju mogunost stvaranja potpuno personalizovanih muzikih nizova, projektujui svoja interesovanja, trenutno raspoloenje i sl. B92.FM kategorija Iz B92 nudi programe radija B92, dostupne u integralnom obliku, ve emitovanom, podeljene u sekcije Info, Muzika i zabava. Prednost ovih kanala u odnosu na podcast je da B92.FM korisnici emisije mogu sluati u celini, dok se u sluaju podkasta svi muziki sadraji moraju izbaciti zbog potovanja autorskih prava, a to znaajno naruava celovitost emisija. za svaki kanal odnosno emisiju predviena je i mogunost interakcije sa korisnicima sajta preporuka, komentar i sl. Konano, ukoliko posetioci i korisnici B92.FM sajta ele da presluavaju muziku ponudu u zavisnosti od muzikog anra, sav sadraj je grupisan upravo po muzikom stilu, epohi, formatu... zanimljivo da uprkos injenici da sadrajima mogu raspolagati slobodno i neogranieno, najvei broj korisnika presluava ranije setovane, ve kreirane pakete, bilo da je re o emitovanim emisijama ili gotovim plejlistama. To ukazuje na limitiranu potrebu korisnika za aktivnom participacijom u ovakvim projektima. Da je B92.FM koncipiran kao lifestyle medij pokazuje i injenica da su sloboda i prostor za aktivnost korisnika dovedene do vrhunca. Kao drutveni (community) web sajt omoguava posetiocima da imaju svoju linu radiostanicu na kojoj e birati koje emisije i kakvu muziku ele da sluaju, da sami kreiraju i ponude audio sadraje, od govornih programa do muzikih, ali i
130
da samostalno manipuliu svim emitovanim sadrajima radio programa B92 od emisija, dinglova, pica.... Nekoliko momenata je iniciralo ovaj projekat. Radio B92, usled komercijalnih zahteva koji prate rejtinge sluanosti emisija, morao je da se odrekne nekih emisija koje su okupljale mali broj slualaca i koje nisu bile trino isplative. Iako je bila re o izuzetno kvalitetnom programu, koji nije imao vee produkcijske trokove, ipak je bilo neophodno ustupiti analogni prostor za emitovanje sadraju veeg komercijalnog potencijala. Tako je B92.FM premostio jedan od najveih problema medija fiziki ogranienih na 24 asa linearnog programa. Takoe, u to vreme je ve poelo na razne naine da se eksperimentie sa idejom da se korisnicima omogui da radijski program po elji upotpune muzikom po izboru. Last.FM, koji je posluio kao inspiracija za pokretanje B92.FM-a, pokazao je osnovni nedostatak u odnosu na B92 projekat ono to Last.FM-u nedostaje jeste autentini radio sadraj i mogunost za korisnike da ga kreiraju tano onako kako ele. Last.FM se trudio da prepozna ukus korisnika i da mu ipak on servira ono to misli da e mu se najverovatnije dopasti. Vremenom je i Last.FM otiao korak dalje i uveo on demand koncept. Pokretanje kanala B92.FM moglo bi se opisati kao iskorak iz tradicionalnog medijskog prostora koji je karakterisala masovna medijska proizvodnja, selekcija i distribucija, uz pasivnu ulogu publike. B92.FM je za cilj imao prevazilaenje osnovnih nedostataka tradicionalnih medijskih kanala centralizovanu, jednosmernu komunikaciju, osetljivost na razliite grupe za pritisak, nedostatak alternative, masovno produkovanom medijskom sadraju. B92. FM je nastao na talasu savremenih medijskih trendova kreativni angaman publike i aktivan pristup medijskim sadrajima, publika kao stvaralac medijskih sadraja, pomeranje od broadcasting (emitovanja putem elektromagnetskih talasa), preko webcastinga (emitovanje putem internet) ka narrowcastingu (emitovanje sadraja usko usmerenog ka odreenim grupama publike, segmentirane po potrebama, interesovanjima, oekivanjima, vrednostima, ivotnim stilovima i koji predstavlja apsolutnu suprotnost monolitnom medijskom sadraju usmerenom ka masovnoj medijskoj publici). I dok se medijska praksa suoava sa zamorom publike predvidljivim medijskim sadrajima i linearnim medijskim tokom, sa druge strane, mogunost sluajnog i proizvoljnog pristupa medijskim sadrajima, nelinearnost, podstakli su socijalizaciju publike i stvaranje grupa zasnovanih na zajednikim interesovanjima, izraavanje kreativnosti, konzumiranje sadraja kada, kako, gde i koliko to publika eli. Cilj B92.FM-a je bio da odnos sa medijem ponovo postane lian i emocionalan. Takoe, B92.FM je ispratio i pomeranja u oblasti konzumira-
131
nja medijskih sadraja, koje smo nekada morali da posedujemo (ploe, CD, DVD ili kupovina preko servisa poput iTunes-a), do aktuelnog trenutka kada vie nije neophodno da kopiramo ili skladitimo sadraje, ve je dovoljno da im pristupimo bilo kada, bilo gde (YouTube, Flickr, Google aplikacije...). Rezultat je bio ultimativni on demand radio, u okviru drutvene mree organizovane oko sadraja ve emitovanih na analognoj radio stanici i sa muzikom bibliotekom koja je prevazilazila odabrani format analogne stanice B92. zanimljivo je da su navike korisnika registrovanih na B92.FM-u veoma sline navikama slualaca analognog radija najposeeniji kanali su kanali informativnih emisija, potom zabavnih, a zatim i muzikih emisija. Drugim reima, identitet analogne stanice prenet je i na drutvenu mreu i ak preslikan i kroz kanale za ije su ureivanje zadueni sami korisnici. Kada je u pitanju broj posetilaca, za period 1. januar 31. decembar 2010. godine, statistika pokazuje da je B92.FM kanal posetilo preko 650.000 pojedinanih korisnika3, to je neto vie od broja slualaca radija B92. Izvesno je da jedan broj korisnika dolazi iz baze slualaca programa analognog radija, ali i da postoji procenat korisnika B92.FM-a koji nisu obuhvaeni podacima o sluaocima stanice. Otuda se B92.FM moe posmatrati i kao dodatni kanal za promociju sadraja stanice i platforma za pridobijanje novih slualaca radija B92. U ovom trenutku, biznis model B92.FM-a iskljuivo zavisiti od uslova na tritu. Trenutno nije planirana pretplata, ali ukoliko se pojave nerealni zahtevi sa jo uvek nedovoljno regulisanog trita muzike industrije u svetu, a posebno u Srbiji, svakako da e i ova mrea biti prinuena da se adaptira. Kada je u pitanju komercijalna eksploatacija ovog sajta, ona je zanemarljiva. Uprkos visokoj poseti sajta i intenzivnoj razmeni koja se odvija izmeu korisnika, komercijalni oglaivai ne prepoznaju interes da se oglaavaju i ovim putem. Razlog tome moe biti i velika popularnost glavnog, B92.net sajta, ali i neprepoznavanje potencijala mree B92.FM. Tako je, za sada, B92.FM, ostao na nivou eksperimenta koji najvie slui za promociju programa analognog radija, bez znaajnijeg trinog potencijala.
Prema podacima Google Analytics za navedeni period
132
LITERATURA
Beck, A. (2003). Death of Radio, neobjavljena kompilacija tekstova i predavanja prof Becka, London:University of Westminster Castells, M. (2009). Communication Power. London: Oxford University Press Gauntlett, D. (2000). Web.Studies: Rewiring Media Studies For The Digital Age. London: Oxford University Press Jenkins, H (2001) Convergence? I Diverge http://web.mit.edu/cms/People/henry3/converge.pdf Luders, M. (2008). Conceptualizing personal media. New Media and Society, Vol. 10, Sage, London MacFarland, D. (1997) Future Radio Programming Strategies: Cultivating Listenership in the Digital Age, Leas Communication Series, New York Negroponte, N. (2009) Being Digital, Vintage Books, New York Saffo, P. (2009) Farewell Information, its a Media Age http://www.saffo.com/essays/essay_farewellinfo.pdf Toffler, A (1990) The Third Wave, Bantam Books, New York
Ana Martinoli Lifestyle and personal media as a result of media convergence B92.FM case study Summary: Analogue radio, as traditional media in whole, is challenged by new media environment, shaped by contemporary media trends digitization, convergence, fragmentation. One of the most distinctive characteristic of contemporary media apart from multiplatform media concept and proliferation of media channels is interactive audience. Audience is enabled to receive media content, reshape it, create new content and distribute it further through the channels which at the same time can control. Interactive audience is the cause and consequence of lifestyle and personal media media that can adapt to needs of every single user, media that are deinstitutionalized, deprofesionalized and based on the concept of social networks. B92.FM is the project which demonstrates possibilities of convergence between new media, new technologies and traditional, analogue radio, enabling users to listen pre-created and already broadcasted content and combine it with self-produced content, sharing it with other users and spreading the B92 community beyond the audience base of analogue radio. Key words: media, Internet, digitization, convergence, active audience, analogue radio, lifestyle media, personal media
UDC 070(497.11):316.77 070.422
Mr Ana Milojevi1 Ma Aleksandra Ugrini2
Spremnost novinarske zajednice u Srbiji za tehnoloke promene

Rezime: Cilj ovog rada je da preispita spremnost novinarske zajednice u Srbiji da odgovori na nove zahteve profesionalne prakse uslovljene tehnolokim promenama. Na osnovu samopercepcije predstavnika brane izdvojena su kljuna opaanja i stavovi koji odraavaju prestruktuiranje radnih ambijenata i promene u nainu prikupljanja verodostojnih informacija. Analiza je obuhvatila odnos novinara prema graanskom novinarstvu, kao i strategije ouvanja kognitivne baze profesije. Metodoloki, rad je baziran na kvalitativnoj analizi rezultatata etiri fokus grupe. Komparirajui rezultate ovog istraivanja sa referentnim istraivanjima na svetskom i evropskom nivou, moemo zakljuiti da postoje jasni pokazatelji o zajednikim karakteristikama novinarske zajednice. Stavovi novinara o novim tehnologijama vidno su polarizovani i diferenciraju se na dva tipa: tehno skeptici i tehno entuzijasti. Oba tipa su svesna nunosti redefinisanja profesije u novoj medijskoj klimi i prihvataju drugaiju raspodelu moi na relaciji publikanovinari. Evidentno je da profesionalna zajednica nije razvila jasne mehanizme uz pomo kojih bi ojaala ulogu novinarstva kao psa uvara demokratije u novom ruhu interakcijskog komuniciranja poiljalaca i recipijenata. Kljune rei: novinarska profesija, graansko novinarstvo, nove tehnologije, tehno skeptici, tehno entuzijasti, redakcija, izvori informacija, verodostojnost sadraja.
1 2
Asistentkinja na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Beogradu. Kontakt sa autorkom: ana.milojevic@fpn.bg.ac.rs Asistentkinja na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Beogradu. Kontakt sa autorkom: aleksandra.ugrinic@fpn.bg.ac.rs
134
Verodostojnost medija i kredibilitet novinarske profesije danas se nalaze pred izazovom tehnolokih promena koje dovode u pitanje uspostavljen profesionalni status, ulogu i poziciju novinara i medija u savremenom drutvu. Tehnoloki aspekt ulazi u sredite transformacije medijske komunikacije, oblikujui nove drutvene odnose i dajui novi istorijski tok novinarstvu. (zelizer, 2011:12) Razvoj novih tehnologija komuniciranja i sve bra penetracija interneta omoguava uee u javnoj debati svim kompjuterski pismenim pojedincima. Novinari i medijske institucije nisu vie jedini drutveni akteri koji imaju prvenstvo pristupa javnoj sferi. Njihovu nekada ekskluzivnu drutvenu poziciju uvara kapija ugroava razgranata neposredna, javna komunikacija posredstvom Web 2.0. Ovakav vid participacije u javnoj sferi ne karakteriu tradicionalne novinarske konvencije i praksa, ali ona obavlja drutvene funkcije svojstvene tradicionalnim medijima. Shvatanje novinara kao javnog zanimanja pre internet revolucije bilo je usko utemeljeno u koncept masovnih medija. Danas koncept medija koji radi u interesu javnosti evoluira u koncept medija koji je istovremeno proizvod javnosti i u slubi javnosti. U tom smislu moe se dovesti u pitanje uloga sluenja javnom interesu tradicionalnih novinara, jer se pretpostavlja da u okvirima institucionalnog angamana pojedinci moraju da se povinuju razliitim redakcijskim, politikim, ekonomskim pa ak i drutvenim pritiscima. Nasuprot tome, novi graani novinari ne poznaju ovaj vid stege i ne trpe pritisak referentnih okvira kojima su izloeni profesionalci. Prema reima Miroljuba Radojkovia izoptenost iz redakcijske grupe uklanja prikrivenu prepreku za slobodu komuniciranja, koja postoji unutar masovnih medija i kod mnogih profesionalnih novinara izaziva autocenzuru. (Radojkovi, 2010:37) Meutim, kako akteri graanskog novinarstva deluju kao subjekti izvan profesionalne grupe, oni nisu usvojili neophodne vetine i znanja, socijalizacijom u redakciji, pa ovaj vid komunikacije ne zadovoljava profesionalne standarde. Dakle, u novom medijskom ambijentu pojam javnog interesa je otvoren za razliite interpretacije, a kredibilitet, novinarska etika i koncept odgovornosti prema drutvu postaju sve labaviji principi. Globalni trend preobraaja medijske industrije i novinarske profesije je evidentan u medijskom sistemu Srbije. Domai tranzicioni procesi daju specifian okvir za razmatranje profesionalne transformacije koja je u osnovi tehnoloki uslovljena. Lo drutveni ugled i status novinarske zajednice u Srbiji predstavljaju slabu podlogu za skok u Informaciono drutvo. Cilj ovog rada je da istrai tehnoloke odlike novinarske zajednice u Srbiji, kao i njene kapacitete da odgovori na izazove sa kojima se suoava u uslovima globalnih medijskih promena.
Ana Milojevi, Aleksandra Ugrini, Spremnost novinarske zajednice u Srbiji...
135
Teorijski i metodoloki okvir

Akademska zajednica u Srbiji jo uvek se ne bavi u dovoljnoj meri istraivanjima o verodostojnosti i budunosti medija i profesije u digitalnom dobu. Pored toga, ni unutar same novinarske zajednice nisu se razvile jasne smernice za odgovor na promene koje e uslediti u savremenom informacionom drutvu. Meutim, na globalnom nivou odvija se transformacija medijske industrije koju neki autori smatraju borbom za ouvanje tvrave novinarstva. (Hermida, 2011) Ova borba se odvija na individualnom, organizacionom i drutvenom nivou. Na individualnom nivou profesionalci su rastrzani izmeu dva sveta: jednog koji ukljuuje participativne forme medijske produkcije i drugog koji se oslanja na tradicionalan nain rada. Na organizacionom nivou redakcije su primorane da sa jedne strane ohrabraju korisnike da se ukljuuju u proces produkcije, a sa druge strane moraju da brane jezgro proizvodnje vesti i profesionalizam. Na drutvenom nivou dolazi do pomeranja moi izmeu novinara kao komunikatora i publike kao primajue strukture, a samim tim se menja i drutvena uloga novinara. Publika postaje producent vesti, ideja i potencijalna konkurencija urednicima i novinarima kao neplaen, spoljni kreator sadraja. U odnosu na izmetanje moi, novinari percipiraju svoju ulogu dvojako: konvencionalno tee da ouvaju jasne granice izmeu profesionalnog i sadraja proizvedenog od strane graana, dijaloki prihvataju korisnike kao ko-autore. (Heinonen, 2011) Ovaj rad ima za cilj da mapira tehnoloke izazove, odnosno da proveri stepen promena koje se odvijaju u novinarskoj zajednici Srbije na mikro (individualnom), mezo (organizacionom) i makro (drutvenom) nivou. Metodoloki rad je baziran na rezultatima fokus grupa sprovedenih u istraivanju Profesija na raskru novinarstvo na pragu informacionog drutva.3 Fokus grupama je prethodilo anketno ispitivanje novinara na stratifikovanom kvotnom uzorku koji je obuhvatio 261 novinara u Srbiji. Kvalitativna metoda je upotrebljena da se dubinski istrae stavovi, vrednosti i grupne norme novinarske zajednice. Upitnici su pokazali da su stavovi ispitanika prema novim tehnolokim trendovima izraeno polarizovani i kao takvi su zahtevali produbljenu analizu. Uesnici fokus grupa odabrani su kao reprezentativni za struk3 Nauno- istraivaki projekat Profesija na raskrunovinarstvo na pragu informacionog drutva je sproveo Centar za medije i medijska istraivanja Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu. Projekat je realizovan u okviru Regionalnog programa podrke istraivanjima u oblasti drutvenih istraivanja na zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podrku vajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Miljenja izneta u ovom izvetaju su miljenja autora i ne predstvaljaju nuno miljenja SDC niti Univerziteta u Friburgu.
13
turu novinarske populacije. zbog koncentracije medija u glavnom gradu, kao i broja zaposlenih u beogradskim medijima, organizovane su dve fokus grupe u Beogradu. Preostale dve fokus grupe su odrane u Novom Sadu i Kragujevcu. Novosadska grupa je obuhvatila uesnike sa teritorije Vojvodine, a u kragujevakoj fokus grupi ukljueni su ispitanici iz Centralne i June Srbije. za formiranje grupa korieni su sledei kriterijumi: proporcionalni odnos prema vrsti medija, rodna ravnopravnost i balansiran izbor zasnovan na funkciji koju pojedinci imaju u odreenoj medijskoj kui.
Tabela 1. Struktura fokus grupa
Pol ispitanika Profesionalna funkcija Ukupno Uzrast ispitanika (enski/muki) ispitanika ispitanika Beograd 5/2 3 mlai/1 srednji/3 stariji 3 urednika/4 novinara 7 Beograd 3/5 3 mlai/2 srednji/3 stariji 4 urednika /4 novinara 8 Kragujevac 4/4 4 mlai/2 srednji/2 stariji 4 urednika /4 novinara 8 Novi Sad 3/4 4 mlai/3 stariji 1 urednik /6 novinara 7 Ukupno: 15/15 14 mlai/5 srednji/11 stariji 12 urednika /18 novinara 30 Mesto
Ovakav metodoloki pristup je opravdan obzirom da autori poput Blura naglaavaju vrednost fokus grupa kao metode za istraivanje grupnih normi, znaenja i grupnih procesa. (Bloor at all 2001) Takoe, fokus grupe su pogodne za razumevanje procesa donoenja odluka, a posebno su efikasne u prouavanju profesionalnih praksi. Imajui u vidu da je naa ciljna grupa jedna profesionalna zajednica, opredelili smo se za metod fokus grupa, iako se drugim kvalitativnim metodama u drutvenim naukama daje prednost. U odnosu na intervjue one omoguavaju istraivau da pristupi procesima kroz koje se kolektivna znaenja pregovaraju i kroz koje se grupni identiteti oblikuju. (Wilkinson, 1999 iz Barbow, 2008) Nain struktuiranja grupa je omoguio adekvatnu interpretaciju bitnih aspekata, odnosno tehnolokih inilaca koji dominantno utiu na redifinisanje profesije u Srbiji. Analiza prikupljenih podataka uraena je na nivou pojedinanog uesnika, iako je struktura fokus grupa bila heterogena i adekvatna za grupnu analizu. Istraivaka pitanja na koja eli da odgovori ovaj rad jesu kako novinari percipiraju da e se primena novih tehnologija odraziti na budunost tradicionalnih medija. U kojoj meri su novinari u Srbiji osposobljeni da se nose sa tehnolokim i profesionalnim izazovima, a posebno kakvi su njihovi stavovi prema formama neposrednog komuniciranja koje se mogu podvesti pod pojam graanskog novinarstva. Ispitae se i promene koje novinari zapaaju u svom svakodnevnom radu. Kao najvaniji segment ovih promena, posmatra se proces prestruktuiranja redakcija kao radnog ambijenta i proces prikuplja-
137
nja informacija. Traga se za odgovorom na pitanja: kako se vrednuju novi (online) izvori i kojim izvorima novinari daju prednost: tradicionalnim ili novim? U kojoj meri novi trendovi nepovoljno deluju na kognitivnu bazu profesije i menjaju naine prenoenja znanja i usvajanja profesionalnih vetina koje se stiu socijalizacijom unutar redakcije.
Polarizovana percepcija novinara o promenama u njihovom svetu

Prethodna istraivanja ukazuju da su stavovi novinara o uticaju novih tehnologija na profesionalni identitet, konvencije i praksu duboko polarizovani. Istraivanje Uticaj interneta na evropsko novinarstvo evaluiralo je promene koje su se desile u profesiji od trenutka uvoenja interneta u redakcije.4 Prema ovom istraivanju novinari pokazuju ambivalentne obrasce ponaanja u proceni primene IT logike u organizovanju svog rada. Sa jedne strane, novinari uoavaju potencijal interneta da poboljaju svoje komunikativne performanse i interaktivni potencijal. Sa druge strane, novinari su pasivni i opiru se promenama: plae se da napuste konvencije tradicionalnog novinarstva na organizacionom i profesionalnom nivou; sumnjiavi su prema verodostojnosti online informacija i kredibilitetu online sadraja. (Fortunati at all 2009) Drugo istraivanje o participativnom novinarstvu5, koje je obuhvatilo deset zemlja zapadne demokratije, pokazuje da su novinari podeljeni u dva kampa: jedan sainjava grupa novinara segregacionista koja je vezana za tradiciju i tei ouvanju proverenih profesionalnih metoda; drugi kamp su autori istraivanja nazvali Web 2.0. evanelistima ili integracionistima koji su otvoreni za promene i veruju u progresivni potencijal novih medija. Branioci tradicije zauzimaju odbrambeni stav u odnosu na sadraje koje kreira publika u novom medijskom okruenju i smatraju graansko novinarstvo pretnjom koju treba obuzdati. Nasuprot njima, evanelisti forme participativnog novinarstva posmatraju kao ojaavajui faktor koji e doprineti poboljanju profesije kroz interaktivan odnos sa publikom. (Singer at all 2011) Ovakav trend uoen na evropskom i svetskom nivou je evidentan i u Srbiji. Analizom transkripata fokus grupa targetirani su kljuni stavovi medijskih radnika prema tehnolokim inovacijama, ime se jasno uoava diferencijacija novinarske zajednice na dva tipa. One koji iskazuju stavove u skladu sa inte4 5 Istraivanjem je obuhvaeno 11 zemalja, odnosno 239 novinara koji su anketno ispitani. Istraivanje je bazirano na intervjuima sa 67 novinara tampanih i online izdanja
138
gracionistima smo nazvali tehno entuzijasti, dok segregacionistima odgovara tip tehno skeptika. Ovakva tipologija predstavljaju otru generalizaciju, ali je smatramo korisnom za naglaavanje postojeih suprotstavljenih stavova i moguih tenzija unutar medija i redakcija.
Tabela 2. Stavovi prema novim tehnologijama
STAVOVI 1. Uvoenje novih tehnologija 2. Tehnologija kao sredstvo 3. Graansko novinarstvo 4. Budunost tradicionalnih medija 5. Kognitivna baza profesije 6. Radni ambijent- redakcija 7. Internet kao izvor informacija 8. Mesto istraivanja TEHNO SKEPTICI Animozitet i otpor Forma (nain plasiranja sadraja) Nema kredibilitet Imaju budunost Propada i dezintegrie se Gluva soba Nemaju poverenje Kafana TEHNO ENTUZIJASTI Izazov i podsticaj Sutina (redefinisanje profesije) zdrava i podsticajna konkurencija Opstae samo u konvergiranoj formi Garant budunosti Virtuelna grupa Imaju poverenje Facebook/Twitter
Stavovi novinara prema uvoenju novih tehnologija

Tehnoloki skeptici pokazuju inertan stav prema savladavanju novih tehnolokih alatki. Dejvid Domingo izdvaja brojne studije (Aviles and Carvajal 2008; Silcock and Keith 2006; Singer 2004) koje su tokom prethodne decenije pokazale da postoji jak otpor unutar postojee novinarske kulture i prakse prema usvajanju novih tehnologija i trendova. (Domingo, 2011) Novinar nacionalnog tampanog medija ilustruje ovaj trend u Srbiji: U redakciji dnevne novine urednica je dovodila iz BBC-ja predavaa sa prevodiocem da govori o novim medijima. Pojavilo se petoro mladih honoraraca, a niko od stalno zaposlenih nije hteo da prisustvuje. To je njima smaranje, gluposti i ne ele da gube vreme. Analiza stavova novinara prema uvoenju novih tehnologija pokazuje da postoje tri podtipa tehno skeptika:
139
1. Skeptici koji a priori odbijaju svaku novinu. Najbolje ih predstavlja stariji urednik novinske agencije reima: Redakcije imaju solidnu opremu, ali je to esto uzalud, kad mnogi stariji uopte ne znaju da je koriste. Jo uvek postoje daktilo biroi (ne za dopisnike, ve ljude koji rade u Beogradu). Postoje i oni koji ne prihvataju ni pisau mainu, ve samo olovku. To je zapravo averzija prema tehnologijama. 2. Skeptici koji smatraju da nove tehnologije mogu da se koriste ali ne preterano. Kako primeuje mladi novinar dnevne novine: Stariji novinari smatraju da sve to je na kompjuteru ili internetu moe da se koristi, ali umereno, kao da je to neki preparat od koga moe da zaboli glava 3. Skeptici koji se ponaaju defanzivno u odnosu na steenu poziciju i profesionalni ugled. Urednik radio stanice sa nacionalnom frekvencijom smatra da: Ipak je u prirodi ljudi da se protive promenama. Posebno je veliki otpor prema novim medijima prisutan kod onih ljudi koji su ve stekli neka imena u redakcijama. Profesiju nee ugroziti promene u tehnolokom smislu, ve razmiljanje samih profesionalaca. Za napredovanje nisu bitna tehnoloka znanja. Novinarstvo je mala bara sa mnogo krokodila i pitanje je ko e koga jae da ugrize. Tehno entuzijasti su otvoreni za eksperimentisanje i inovacije, koje posmatraju kao neophodne za svoj opstanak u medijskoj industriji. Meu njima se takoe diferenciraju tri pod-tipa: 1. Entuzijasti koji prirodno prihvataju inovacije. Mlai novinar lokalne radio stanice i internet portala smatra da: Ne postoji vie stav ne elim da uim, ne elim da radim na online izdanju, ne elim da koristim mail, ne elim da koristim internet, ne elim da proveravam izvore. 2. Entuzijasti koji su spremni da ue i rado prihvataju nove tehnologije. Ovakav tip najbolje ilustruju rei mladog novinara sa nacionalne televizije: Sada je mnogo lake nego to je bilo pre deset godina. Tehnologija koja dolazi je toliko jednostavna da u sutini veoma olakava posao i lako se savladava. 3. Entuzijasti koji smatraju da poznavanje novih vetina na poetku karijere predstavlja prednost u redakcijskoj hijerarhiji. Mladi novinar lokalnog lista smatra da: Novinari koji se tek probijaju grabe nove medije kao priliku da se pozicioniraju u redakciji....to je diktat vremena i neminovnost. U prednosti su novinari koji rade u dnevnim listovima, a znaju da istovremeno naprave verzije tekstova i za sajt ili potkastove, a neretko i video priloge. Tehnoloki entuzijasti imaju izraenu svest da su promene unutar profesije nune, te da im se novinari moraju prilagoditi. Uprkos rezultatima prethodnih
140
istraivanja koji ukazuju da novinari ee reaguju defanzivno, naglaavajui prednosti tradicionalnog pristupa poslu, pod uticajem spoljnih i unutranjih pritisaka oni bivaju primorani da prilagode svoju radnu praksu. (Allan 2006; Boczkowski, 2004) Urednica, srednjih godina, nacionalnog elektronskog medija ilustruje prisustvo ovakvog trenda u Srbiji: Rukovodstvo kue mora da naredi da svi moraju da rade u soundforge-u. Tu nema dobrovoljnosti. U redakciji je doneta odluka da od sutra svi ue soundforge naredne dve nedelje. Taka. Svi smo se bunili, gde u sad...Sada je super to svi znaju i to je plus u karijeri, referenca u CV-ju prilikom traenja novog posla. Urednica redakcije nacionalnog dnevnog lista smatra: Mislim da na alost tu nema nikakve demokratije i nekog dobrovoljnog odluivanja, nego rukovodstvo kue za dobrobit novinara mora da kae da je neophodno da se svako obui da radi u novim medijima, da radi na sajtu, da postavlja vesti...Ukoliko nee nee moi ni da radi.
Tabela 3. Stavovi o uvoenju novih tehnologija
ANIMOzITET I OTPOR Apriori odbijaju svaku novinu Skeptini prema kompjuteru ili internetu IzAzOV I PODSTIcAJ Roeni u informatikoj eri prirodno prihvataju promene Spremni da ue, rado prihvataju nove tehnologije jer olakavaju posao
Otpor onih koji su stekli ugled u redak- Novinari poetnici posmatraju nove cijama medije kao priliku da steknu to bolju poziciju u redakciji
Stavovi novinara o tehnologiji kao sredstvu za rad

Percepcija novinara o nainu na koji tehnologija menja profesiju podeljena je na dva stanovita. Prvo, se odnosi samo na nain distribucije informacija i novinarskih sadraja do recipijenata: Nita se bitno nee promeniti, osim formalno. U tehnolokom smislu lako e prei iz fie u kodu, smatra novinar srednjih godina zaposlen u dnevnom listu. Urednik nacionalnog radija zauzima istu poziciju: Svest ljudi nije mnogo evoluirala, sredstva su se promenila i postala perfidnija. Sutinski je to pitanje plasmana sadraja, odnosno vrste tehnologije uz pomo koje neto stie do publike. Drugo stanovite se odnosi na sutinu i podrazumeva redefinisanje profesije: Internetsko novinarstvo e promeniti profesiju, na nain to e naterati novinare da budu multimedijalni. Od novinara se oekuje da spremi priloge za radio, televiziju i web. To je
141
tendencija... smatra mlaa TV novinarka. Konvergencija medija e unaprediti profesiju. Dobiemo kompleksnije i nove pojavne oblike, kae novinar srednjih godina, uesnik novosadske fokus grupe. Dakle, tehno skeptici smatraju da tehnologija moe da ubrza proces proizvodnje sadraja, da utie na redukciju anrova, skraivanje forme, istovremen plasman na razliitim platformama, ali da ne sme da umanji vrednost sadraja. Sa druge strane, tehno entuzijasti iste promene posmatraju kao sutinske, odnosno novi procesi produkcije, plasmana sadraja i uspostavljanja odnosa sa publikom podrazumevaju profesionalno prilogaavanje. Uvoenje novih tehnologija se razliito tumai i prisutan je kritiki osvrt: Napredna tehnologija se koristi za smanjenje trokova, miljenje je jednog predstavnika tehno entuzijasta, dok predstavnik tehno skeptika smatra da se u Srbiji medijske kue ne vode logikom ekonominosti, ve principom videla aba da se konj kuje pa i ona digla nogu. Iz dosadanjih stanovita proistiu i suprotstavljena predvianja o sigurnosti radnih mesta u medijskoj industriji. Skeptici se oseaju ugroeni vremenskim rokovima, zahtevima za novim vetinama i potrebama za prilagoavanje sadraja razliitim vrstama medija. to se tie uticaja tehnologije bie sve manje radnih mesta za novinare. Oni e biti sve vie orijentisani na internet, a manje na lino prikupljanje informacija. Za ovakvo novinarstvo nije potrebno mnogo ljudi. Visoka profesionalizacija podrazumeva specijalizaciju, a ne da novinar radi za sve platforme, miljenje je urednice lokalne televizije. Entuzijasti smatraju da novi zahtevi vlasnika i publike ne predstavljaju pretnju za opstanak profesionalaca, ve otvaraju nove mogunosti, kako kae urednica nedeljnog lista: Samo novinarstvo kao profesija nee biti ugroeno za razliku od mnogih pomonih medijskih zanimanja (na primer tonaca, montaera, fotoreportera...i drugih). Mladi novinar lokalnog elektronskog medija objanjava: Ako sam ve na dogaaju sasvim mi je svejedno da li u praviti prilog za radio ili TV, a ak u ga bre uraditi bez montaera.
Tabela 4. Stavovi o tehnologiji kao sredstvu za rad
FORMA SUTINA Menja se nain plasiranja informacija Redefinie se profesija novinara (one (kanal) men show) Sadraj komunikacije ne moe tehnika Olakava posao, tehnika sve jednostavda opredeli nija za savladavanje principu videla aba Po Ekonominost (prednost za novinare i za medij) Ugroeni novinari Ugroena samo pomona zanimanja
142
Stavovi novinara o graanskom novinarstvu

zaetak graanskog novinarstva omoguila je pojava tehnolokih inovacija u sferi drutvenog komuniciranja. Danas je svim graanima koji imaju pristup internetu i znanje da ga koriste, dostupno obilje informacija kao i alati za publikovanje autorskih sadraja. Novinari jo uvek imaju bolji pristup izvorima informacija, meutim akteri o kojima se nekada ekskluzivno izvetavalo, sve vie zaobilaze novinare kao posrednike. Javne linosti sve ee oblikuju sopstvene komunikacione kanale posredstvom interneta pomou kojih se direktno obraaju publici. Oba trenda navode na krajnje utopistika predvianja o smrti novinarstva kao profesije. Mogunost ovakvog ishoda profesionalci razliito percipiraju. Na jednom polu nalaze se oni koji nipodatavaju graansko novinarstvo, kao i mogunost da ono preuzme njihovu ulogu u drutvu. Na drugom polu su novinari koji graane doivljavaju kao spoljne saradnike u procesu obavetavanja o dogaajima i pojavama, sa ciljem obezbeivanja osnovnih resursa za participaciju graana u politikoj i kulturnoj sferi drutva. Oni predviaju svojevrsnu sinergiju graanskog i profesionalnog novinarstva i koegzistenciju obe vrste kreatora sadraja. Tehno skeptici potcenjuju potencijal neprofesionalnog izvetavanja: Graansko novinarstvo e ugroziti tradicionalno samo u brzini u trenutku urgentnih situacija. Uvek e postojati potranja za profesionalnim novinarskim sadrajima. Kvalitet je garancija da novinarstvo ima budunost. Digitalizacija e da ukine graansko novinarstvo, jer graani nee moi da isprate taj kvalitet slike, tona, sadraja... smatra novinar lokalne dnevne novine. irenje graanskog novinarstva predstavlja slabu konkurenciju: To je isto kao kad bismo rekli da nam je konkurencija sms poruka. Kredibilitet je argument. Kvalitetnim novinarima e skoiti cena i samim tim e im porasti drutveni ugled, kae novinar dnevnog tabloidnog lista. Tehno entuzijasti prepoznaju prednost graanskog u odnosu na profesionalno novinarstvo, jer na anonimnog kreatora sadraja niko ne vri pritisak: esto ljudi ostave dragocenu informaciju ili javno napiu ono to je javna tajna. O tome svi priaju, a novinar ako eli to da napie imae pritisak urednika i povuie priu, smatra urednica online izdanja nacionalnog lista. Veina uesnika fokus grupe u Beogradu je saglasno da komentari graana nee umanjiti potrebu za novinarskim tekstom. Entuzijasti percipiraju graane kao izvore informacija, koji mogu podstai mnoge prie, odnosno novinare na istraivanje, upotpunjavanje i produbljivanje graanske informacije. Ovakvi stavovi novinara u Srbiji se podudaraju sa pan evropskim, koji takoe ulogu korisnika cene u inicijalnoj fazi produkcije tokom prikupljanja informacija, kao i njihovu interpretativnu (komentatorsku) ulogu nakon
143
plasmana sadraja, dok se uticaj graana u kljunim meu-fazama iskljuuje. (Hermida 2011)
Tabela 5. Stavovi prema graanskom novinarstvu
NEMA KREDIBILITETA Graansko novinarstvo nee ih ugroziti u profesionalnom smislu, samo u brzini (vanredne situacije) Kvalitetnim novinarima skae cena i drutveni ugled Digitalizacija ukida graansko novinartsvo PODSTICAJNA KONKURENCIJA Motivie novinare da unesu neke promene u profesiju trpe pritisak referentnih okvira (sloNe bodniji u izraavanju) Sinergija graanskog i profesionalnog novinarstva
Stavovi novinara o budunosti tradicionalnih medija

Stavovi novinara o profesiji povezani su sa njihovim predvianjima o opstanku tradicionalnih medija. Predstavnici sedme sile daju tri mogua scenarija za budunost. Prvi scenario je fatalistiki: Novine zasigurno nee postojati na papiru. Jedino moe opstati profesija, miljenje je novinarke nedeljnika. Mlai novinar elektronskog medija dodaje: Jedina svetla budunost novinara je online, a ostale medije poput radija, televizije i tampe oekuje mrana budunost. Drugi mogui scenario je idilian: Nijedan medij nee izumreti tvrdi vlasnica elektronskog medija. Tradicionalni mediji nee nestati, oni e samo da nastave da postoje uz nove medije, saglasno je u proceni etvoro mladih uesnika fokus grupe u Kragujevcu. Najvei broj uesnika fokus grupa ima viziju o budunosti tradicionalnih medija koja predstavlja sintezu prethodna dva scenarija. Kao to je jo Makluan 60-tih godina zastupao tezu da svaki novi medij ne ukida stare, ve objedinjuje karakteristike prethodnih, i nai ispitanici predviaju sinergiju tradicionalnih i novih medija. Nee nestati potreba za tradicionalnim medijima, samo e televizija prei na internet, kae jedan od tehno entuzijasta, predstavnik mlae generacije. Doi e do smanjenja broja medija, ali e tradicionalni postojati u nekom drugom obliku, smatra novinarka-urednica online izdanja dnevne novine. Moemo zakljuiti reima Karolin Marvin da nove tehnologije imaju tendenciju da koegzistiraju s onim starijim, a ne da ih ukidaju. (Marvin, 1988).
144
zanimljiva je i jedna elitistika percepcija novinara dnevnog tabloidnog lista: Dnevne novine e i dalje izlaziti, ali e postati statusni simbol ili stvar prestia.
Tabela 6. Stavovi o budunosti tradicionalnih medija
IMAJU BUDUNOST Nema tehnikog napretka za dnevne novine, postojae i dalje u izvornom obliku Postojae paralelno OPSTAE SAMO U KONVERGIRANOJ FORMI Nee nestati potreba za tradicionalnim medijima, samo to e prei na Internet Integrisae se Kompleksniji novi pojavni oblici
Kognitivna baza profesije

Posmatrano kao set institucionalizovanih praksi smetenih unutar medija, novinarstvo evoluira zajedno sa transformacijom drutva, kulture i medijskih institucija koju donosi razvoj novih tehnologija komuniciranja i ubrzana prodiranje interneta u sve sfere drutvenog ivota. (Dahlgren, 2010) Tradicionalni novinarski monopol nad znanjem se gubi usled razvoja novih tehnologija komuniciranja. Postojei konsenzus oko differentia specifica novinarskog polja se menja i kako objanjava Barbi zelizer danas je teko odrediti ko se moe smatrati novinarom i ta se moe smatrati novinarstvom. (zelizer, 2004: 23). Dodatni izazov pored ovog spoljnog, tehnolokog ili strukturalnog za novinarstvo predstavlja i injenica da se do danas nije utemeljilo kao profesija u strogom smislu. S obzirom da ne postoje strogi formalni kriterijumi koje pojedinac mora zadovoljiti da bi dobio zvanje novinara, novinarstvo se smatra mekom ili otvorenom profesijom. (Radojkovi i Stojkovi, 2009:138) Neki teoretiari medija smatraju da novinarstvo ne treba shvatati kao profesiju, industriju, instituciju ili zanat, ve kao svojevrsnu kulturu. Tako Bokovski kae da se novinarstvo najveim delom sastoji od nepisanih pravila, neizreenih normi i zajednikih vrednosti koje odreuju kako se posao obavlja. Ova pravila, norme i vrednosti usaene su u navike, srca i glave novinara, stoga su kulturne promene retko radikalne ili revolucionarne ve spore i postepene. (Boczkowski, 2004) Drugim reima, diploma nije neophodna za ulazak u profesiju i zbog toga je kognitivna baza profesije dobrim delom sadrana u novinarskoj kulturi koja se oblikuje i prenosi u redakcijama. Meutim,
145
u sferi kulture procesi promena su esto ambivalenti i razliiti predstavnici profesije im se razliito prilagoavaju. Danas su redakcije postale mesta u kojima se susreu dve vrste novinara. Jedne smo nazvali tehno entuzijastama i njih karakterie visoka tehnika pismenost ali nizak nivo tradicionalnih novinarskih znanja i kompetentnosti, nastao usled novog naina rada kojeg Gilmor naziva bre je bolje. (Gillmor, 2006) Solidarnost i kolegijalnost u profesiji kao da ne postoje: Sada je moda problem to to se manje ui novinarstvo u redakciji, na licu mesta, uivo, u praksi. ini se da ne postoji zdrava atmosfera redakcijskog analiziranja priloga i toga kako se neto ispratilo. Nema kolegijalnog kritikovanja i otvorenog razgovaranja...opisuje atmosferu u redakciji stariji novinar-urednik. Druge smo nazvali tehno skepticima kojima nedostaje kompjuterska pismenost, ali poseduju zanatske vetine koje su se tradicionalno oblikovale i prenosile unutar redakcija. Uesnici fokus grupa prepoznaju da je kognitivna baza profesije ugroena diskontinuitetom u prenoenju znanja i iskustava izmeu mlaih i starijih kolega. Jedini nain da se prevazie jaz izmeu skeptika i entuzijasta jeste da se uspostavi dvosmerni sistem razmene znanja. Stariji novinari moraju obuavati mlade zanatskim vetinama i prenositi im svoje iskustvo i znanje, dok mlai treba da pomognu starijima u savladavanju novih tehnologija. Urednik u novinskoj agenciji saeto opisuje nain za prevazilaenje barijera unutar kognitivne baze profesije: Potrebno je da stari uitelji prenose znanje novim uiteljima i da budu potena inteligencija.
Stavovi o radnom ambijentu redakciji

Tehnoloka infrastruktura koja je dostupna novinarima ima znaajan efekat na usvajanje inovativnih praksi u profesionalnim redakcijama. Osim kognitivne, novinarstvo ima i svoju materijalnu osnovu. Bokovski i Domingo smatraju da, iako tehnologija ne predodreuje ureivaku politiku, novi alati znatno utiu na novinarsku praksu i organizaciju redakcija. (Boczkowski, 2009; Domingo, 2008) Iako su ove promene u Srbiji tek u povoju novinari tehno skeptici predviaju da e se radni ambijent transformisati u gluvu sobu. Njihova je prognoza pesimistika. U redakcijama vie nee biti ni novinara, ni urednika, kao ni sektorske podele rada. U nju nee morati da dolaze novinari. Nee biti okupljanja, kolegijuma niti klasinih redakcija. Pojedinac je sam medij, opisuje buduu redakciju mlada novinarka tampanog glasila. Pesimisti smatraju da e promene u organizacionom smislu nuno dovesti do uruavanja kogni-
14
tivne baze profesije i pada kredibiliteta sadraja. Usitnjavanje tradicionalne redakcije oni tumae negativno. Atomizacija medija postaje stvar politike i to je ono emu vode novi mediji. Ukida se grupa u klasinom smislu, osim virtuelnih, a sa tim i odmeravanje misli. Kvari se kvalitet proizvedenih sadraja, miljenje je tradicionalnog novinara, starije generacije. Predstavnici tehno entuzijasta ne doivljavaju redakciju u klasinom smislu, kao prostor u kome je prisustvo novinara obavezno i gde se informacije, iskustva i ideje razmenjuju za stolom. Novi sajber prostor je jednako plodno tlo za uspostavljanje interpersonalnih odnosa, za interpretiranje i istraivanje drutveno aktuelnih tema. Oni smatraju da novinari tradicionalnih shvatanja moraju da siu sa pijedastala i da se poveu sa publikom u virtuelnoj zajednici. Informativni mediji ukoliko ele da ostanu relevantni, moraju razviti blii i interaktivniji odnos sa svojom publikom, miljenje je online novinarke. Ovo stanovite pojaava i razmiljanje mladog novinara nacionalne televizije: Iako su iza ekrana i to su ljudi i grupe.
Stavovi novinara o internetu kao izvoru informacija

Odnos novinara prema izvorima informacija je jo jedan relevantan pokazatelj o tome kako novinarska zajednica odgovara na tehnoloki izazov. Analiza pokazuje da je poverenje u nove izvore ambivalentno, te da se profesionalci, posmatrano i po ovom kriterijumu, grupiu na tradicionaliste i one sa modernim shvatanjima. Tradicionalni tip smatra da je neophodno drati se starih naina prikupljanja podataka i istraivanja. Novinarka dnevnog lista kae: Najbolji je izvor lice mesta. Sa podsmehom navodi primer koleginice koja je jednom prilikom pitala ta da navede kao izvor u tekstu internet? Njen stariji kolega kae: Mnogo toga se moe saznati uivo. Neophodno je upoznati ljude iz sektora koji se prati. Uprkos tome to se stereotip o novinaru kao boemu, koji provodi radno vreme u kafani, danas smatra prevazienim, novinar lokalnog lista srednjih godina potvruje da je kafana jo uvek mesto za istraivanje: U njoj se nalaze ljudske prie i razmenjuju informacije. Tradicionalni tip novinara nipodatava internet kao valjani izvor: Vikiliks je postao est izvor za zvanine napise u medijima, ali je krajnje problematian. Kada se pozivaju na Vikiliks, novinari piu kao da se pozivaju na injenice, a zapravo nije tako. To su samo interpretacije (druga, trea ruka). Socijalne mree tradicionalisti vrednuju jednako kao rumornu komunikaciju i opisuju sintagmom rekla kazala. Takoe, smatra se da korienje interneta umanjuje kredibilitet novinarstva: Najvea mana srpskog novinarstva je to to se namanje odlazi na
147
mesto dogaaja, uglavnom se koriste internet i telefon za uzimanje izjava... kae novinarka nacionalnog dnevnog lista. Moderni tip ukazuje poverenje novim izvorima i ne umanjuje njihovu vanost u odnosu na tradicionalna mesta prikupljanja informacija. Novinarka nacionalne RTV stanice smatra da: Konferencija za novinare nije mesto dogaaja. Ne daje dovoljno materijala za realnu priu, izuzev ako nije neka velika stvar u pitanju, kad novinari mogu da postave pitanje i dobiju konkretan odgovor. za moderniste Facebook je ekvivalent kafani kao mestu za razmenu informacija i za neposredni kontakt sa ljudima: Socijalne mree su dragoceni izvori za prie, ideje i kontakte sa nekim ljudima... Urednica online medija se slae da je to isto istraivako novinarstvo. Novinar sa nacionalne televizije kae da rado ita forume, odnosno interpretacije drugih ljudi: Komentari su takoe korisni da se oseti puls javnog mnjenja. zanimljivo je da novinarka elektronskog medija uvia da je internet ponekad jedini izvor informacija o odreenim pojavama i drutvenim grupama: Virtuelni izvori e se tek koristiti jer na primer za nevladine organizacije internet je glavni izvor informacija. Tu se pre nego na bilo kom drugom mestu moe saznati da je neka LGBT organizacija pisala predsedniku drave, da je traila sastanak...jer to su grupe koje ive virtuelno. Meu pripadnicima profesionalne zajednice evidentan je stav koji pomiruje tradicionalan i moderan pogled na autentinost izvora informacija. Facebook nekad moe da bude dobar izvor za istraivanje...ali se mora pridravati zlatnog pravila novinarske prakse da se svaka informacija proveri, jer na drutvenim mreama ni identitet izvora, ni informacija ne moraju biti verodostojni: Mora se istraiti, pa ukoliko je istinito ne pozivamo se na facebook, ve na izvor informacija, kae novinar lokalne radio stanice.
Tabela 8. Stavovi o internetu kao izvoru informacija
NEPOVERENJE Koriste oficijalne sajtove POVERENJE Drugi nain korienja PR tekstova
Vreme kao restriktivni faktor (mora se Ekskluzivan izvor za marginalizovane proveriti sve sa Interneta) drutvene grupe (npr. LGBT) Arhiva je zakon Forumi i komentari korisni kao interpretacije dogaaja
Lice mesta, konferencije, lini kontakt rutvene mree kontakti i ideje Drutvene sa izvorom
148
Facebook rekla kazala
Facebook inspiracija za priu Mesto istraivakog novinarstva FB
Mesto istraivanja KAFANA
Verodostojnost sadraja zalog za budunost profesije u informatikom dobu

Rad je pokazao da su stavovi sedme sile o budunosti profesije u Srbiji kompleksni i slojeviti. Oni obuhvataju: animozitet ili otvorenost prema uvoenju novih tehnologija, konvencionalni ili dijaloki odnos prema graanskom novinarstvu, razliite mehanizme ouvanja kognitivne baze profesije, naine prilagoavanja promenama u radnom ambijentu kao i moderan nasuprot tradicionalnom odnosu prema izvorima informacija. Ponuene tipologije predstavljaju generalizacije korisne za oslikavanje trenutnog stanja u profesionalnoj zajednici. Moemo pretpostaviti da je novinarska percepcija i evaluacija promena, koje se deavaju u svetu novinarstva sa napretkom novih tehnologija komuniciranja, zavisna od razliitih varijabli kao to su: pol, starost, profesionalni profil, duina radnog iskustva i kompjuterska pismenost, to bi trebalo ispitati u nekim daljim istraivanjima. Meutim, prognoze o pravcima razvoja novinarstva nisu iskljuivo povezane sa tehnolokim izazovima i promenama koje se deavaju u informatikoj eri, ve su utemeljene u koncept verodojstojnosti profesije. Novinari zapaaju da zapravo najveu pretnju predstavlja trend tabloidizacije: Preovladava infotejment, informativa izumire, posebno u elektronskim medijima. Iseznue ozbiljne forme i sadraji ostae samo kajron. Mlada novinarka elektronskog medija smatra da novinarstvo u Srbiji oekuje loa budunost jer: Sadraj postaje sve manje i manje bitan. Vie se ide na to da se podilazi publici, a ne da se zaista bavi nekim ozbiljnim temama ili istraivakim novinarstvom. Dominiraju reality show i populistike emisije, a ne ozbiljan program, a novinari vie nisu vaan stub drutva. Mladi novinar elektronskog medija misli da novinarstvo ide u suprotnom smeru: Novinarstvo postaje sve bitnije, reality show emisija e biti sve manje. Dobro informativno novinarstvo e uvek imati budunost. Posmatrajui dinamiku odnosa moi u modernom drutvu, kao i pristupanost direktnih izvora informacija posredstvom interneta, moe se tvrditi da je novinarstvo izgubilo dobar deo svog statusa i da se vie ne moe smatrati jedinim uvarom kapija vesti. (Singer, 1998) Analiza fokus grupa pokazuje
149
da su novinari u Srbiji svesni ovog konteksta i da prepoznaju da je poloaj profesije ugroen, ali uglavnom zauzimaju pasivan stav prema novim tehnologijama. Unutar profesije nije razvijena jasna i efikasna strategija pomou koje bi, posmatrano dugorono, novinari ponovo zauzeli lidersku ulogu u drutvenom komuniciranju. Iako tehno entuzijasti tee da osnae socijalne funkcije novinarstva u internet okruenju, oni ne uspevaju potpuno da inkorporiraju tradicionalne vrednosti u novu radnu sredinu. To bi znailo da novinari moraju povratiti referentnu poziciju u odnosu na graane, u vrenju izbora, uokvirivanja i interpretiranja relevantnih vesti u informacionom preobilju. LITERATURA
Allan, S. (2006). Online News. Maidenhead, UK: Open University Press Barbow, R. (2008). Introducing Qualitative Research, London: Sage Bloor, M, Frankland, J, Thomas, M. i Robson, K. (2001). Focus Groups in Social Research, London: Sage Boczkowski, P.J. (2004). Digitizing the news: Innovation in online newspaper. Cambridge: MIT Press Boczkowski, P.J. (2009). Materiality and mimicry in the journalism field. In: Barbie zelizer (ed.) The changing faces of journalism: Tabloidation, technology and truthiness. New York: Routledge. pp. 56-67 Domingo, D. (2008). Interactivity in the daily routines of online newsrooms: Dealing with an unconfortable myth, Journal of Computer-Mediated Communication 13 (3) pp. 680704 Domingo, D. (2011). Managing Audience Participation. Practices, workflows and strategies. In: Singer, B.J, Hermida, A, Domingo, D, Heinonen, A, Paulussen, S. Quandt, T, Reich, z. and Vujnovic, M. (2011) Participatory Journalism. Oxford: Wiley-Blackwell, pp. 76-95 Fortunati, L. Sarrica, M. OSullivan, J. Balcytiene, A. Harro-Loit, H. Macgregor, P., Roussou, N. Salaverra, R. and De Luca, F. (2009) The Influence of the Internet on European Journalism, Journal of Computer-Mediated Communication 14 pp. 928963 Gillmor, D. (2006). We the media: Grassroots journalism by the people for the people, New York: OReilly Media Heinonen, A. (2011). Managing Audience Participation. Practices, workflows and strategies. In: Singer, B.J, Hermida, A, Domingo, D, Heinonen, A, Paulussen, S. Quandt, T, Reich, z. and Vujnovic, M. Participatory Journalism. Oxford: Wiley-Blackwell, pp. 13-56
150
Hermida, A. (2011). Managing Audience Participation. Practices, workflows and strategies. In book Singer, B.J, Hermida, A, Domingo, D, Heinonen, A, Paulussen, S. Quandt, T, Reich, z. and Vujnovic, M. Participatory Journalism. Oxford: Wiley-Blackwell, pp. 13-33 Makluan, M. (1967). Poznavanje optila ovekovih produetaka. Beograd: Prosveta Marvin, C. (1988). When old technologies were new. New York: Oxford University Press Mattelart, A. and Mattelart, M. (1998). Theories of Communication. London: SAGE Radojkovi, M. i Stojkovi, B. (2009). Informaciono komunikacioni sitemi. Beograd: Clio Radojkovi, M. (2010). Graansko novinarstvo: novi oblik komunikacije ili nov globalni rizik. U zborniku Surulija, J. (ur.) Sloboda izraavanja na internetu. Beograd: Centar za razvoj interneta, str. 33-40. Singer, B.J. (1998) Online journalists: Foundations for Research into Their Changing Roles. Journal of Computer-Mediated Communication, 4 (1) zelizer, B. (2004) Taking Journalism Seriously: News and the Academy, London: Sage zelizer, B. (2011). Journalism in the service of communication. Journal of Communication, International Communication Association, 61(1) pp. 1-21
Ana Milojevi Aleksandra Ugrini The readiness of the journalistic community in Serbia for technological changes Summary: The aim of this article is to review the capacity of the journalistic community in Serbia to meet the new demands in professional practice posed by technological changes. It is based on self-perception of the journalist community representatives. Their key observations and attitudes that reflect the restructuring of newsrooms and changes in the process of information gathering were analyzed and typified. The journalist attitudes towards citizen journalism were also taken into account, as well as their strategies to preserve the cognitive base of the profession. Methodologically, this article is based on qualitative analysis of the results of four focus groups. Comparing the results of this research with referential studies done on the global and European level, we can conclude that there are indications of international ideological commonalities in the world of journalism. The views of journalists on the new technologies are clearly polarized and can be divided into two types labeled as: techno-
151
skeptics and techno-enthusiasts. Both are aware of the necessity to redefine the profession in the new media climate, and acknowledge a shift of power between the audience and journalists. It is evident that the professional community in Serbia has not yet developed clear mechanisms to strengthen their role as a watchdogs of democracy in the new age that demands interactive communication between senders and recipients of news. Key words: journalism, citizen journalism, new technologies, techno-skeptics, techno-enthusiasts, newsroom, sources of information, news credibility.
UDC 316.772.5 766:004.738.1
Mr Jelena Kleut1
Veb dizajn i konstruisanje pozicije korisnika2

Rezime: Koncept pozicioniranja nastao je u semiotiko-psiholokom teorijskom okviru kako bi se objasnio odnos masmedijskog teksta i masmedijske publike. U osnovi ovog pristupa jeste ideja da se putem strukturalnih karakteristika medijskog teksta itaoci postavljaju u odreenu poziciju koja utie na tumaenje celine medijskog sadraja. Namera ovog rada je da se ispita primenjivost koncepta pozicioniranja u virtuelnom, kompjuterski posredovanom komuniciranju. Osnovne razlike izmeu masovnog komuniciranja koje se ostvaruje posredstvom klasinih medija i onog koje se ostvaruje putem kompjuterske mree pronalazimo u hipertekstualnosti i interaktivnosti koju novi medij omoguava. Sa jedne strane, ove mogunosti donose teorijsku i empirijsku promenu od masovne publike ka individualnim korisnicima, dok sa druge strane, ove mogunosti dovode do drugaijih mehanizama konstruisanja pozicije korisnika. U radu je analizirano nekoliko anrova veb komunikacije veb sajt medijske kue B92, veb sajt Jutjube (Youtube), kao i najvei viki veb sajt, Vikipedija (Wikipedia). Pratei razgranienje izmeu onoga to su opcije omoguene softverskim aplikacijama i naina na koji su te opcije predstavljene u interfejsu, analiziran je nain na koji su razliiti sadraji i razliiti tipovi interaktivnosti predstavljeni i dostupni putem performativnih interfejs slika. Na osnovu analize predloena je tipologija korisnikih pozicija. Kljune rei: virtuelno komuniciranje, veb sajt, interfejs, veb dizajn, pozicioniranje
1 2
Asistentkinja na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Kontakt sa autorkom: jelena.kleut@gmail.com Rad je nastao u okviru projekta III 47020 Digitalne medijske tehnologije i drutvenoobrazovne promene koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
154
1. Diskurs i pozicioniranje
Namera ovog rada je da u vidu preliminarnog istraivanja ispita upotrebljivost koncepta pozicioniranja u sferi virtuelnog komuniciranja, preciznije u komuniciranju posredstvom veb sajtova. Pored kratkog osvrta na nain na koji je ovaj teorijski koncept inkorporiran u medijske studije, pokuaemo da ponudimo analitiki aparat pogodan za analizu veb komunikacije. Osnovna ideja jeste u razlikovanju izmeu onoga to su tehnoloke mogunosti globalne raunarske mree (www) na nivou softverskih aplikacija koje se koriste i onoga to su dizajnerska reenja na nivou korisnikog interfejsa veb sajtova. Na primeru tri sloena veb sajta pokuaemo da ilustrujemo osnovnu ideju, te da skiciramo pozicije u koje se postavljaju njihovi korisnici. Ideju prouavanja medijskog diskursa i pozicioniranja, zaetu u studijama Lore Malvi, popularisale su studije kulture (Morley, 1980). Osnovno pitanje koje se postavilo je pitanje odnosa teksta (kao bilo kog medijski posredovanog sadraja) i itaoca (gledaoca, sluaoca), tj. naina na koje se putem tekstualnih, simbolikih sredstava itaoci navode na odreenu interpretaciju ime se gradi njihova pozicija u odnosu na ire propozicije teksta. Ovakav pristup odnosu teksta i itaoca baziran je, sa jedne strane, na Fukoovoj teoriji diskursa i konstituisanja subjekta u modernosti. Kako Hol objanjava, Diskurs proizvodi subjekta na dva razliita naina, u prvom sluaju subjekat personifikuje odreene oblike znanja koji se proizvode u duskursu, i u drugom diskurs proizvodi mesto sa subjekta iz kojeg odreeno znanje i znaenje ima najvie smisla (Hall, 1997: 56). Sa druge strane, ovaj pristup nastaje razvijanjem Altiserovog koncepta interpelacije (koji pozajmljen iz Lakanovog psihoanalitikog pristupa), i na kasnijim modifikacijama koje predlae Laklo (videti Morley, 1980). Usled ovakvih korena, centralno pitanje biva pitanje ideologinosti teksta i itanja, koje bi se u ogoljenom obliku moglo formulisati kao pitanje na koji nain se, u i putem diskursa, subjekti-itaoci pokoravaju hegemonskoj ideologiji. Na kraju, u pogledu porekla koncepta pozicioniranja u medijskim studijama, treba napomenuti i (post)semiotiki karakter koji se ne ogleda samo u semiotikim aspektima koji su nasleeni iz teorija Fukoa, Lakloa i drugih, ve i u semiotikom alatu koji se koristi pri analizi konkretnih medijskih sadraja. Unutar ove linije, znaajan je uticaj Rolana Barta (Barthes, 1977; Bart, 1979) i donekle Ekove teorije semiotike (Eco, 1979). U ovom kratkom osvrtu treba napomenuti i da pozicioniranje nije samo pitanje teksta, njegove narativne strukture, oblika obraanja i dr., ve je ujedno i pitanje medija kojim se odreeni tekst posreduje. Upravo imajui ovo na umu Fisk je proglasio semiotiko izobilje televizije, argumentujui da je
Jelena Kleut, Veb dizajn i konstruisanje pozicije korisnika
155
tekst koji se posreduje ekspresivnim mogunostima televizije uvek dovoljno polisemian da prua mogunosti semiotikoj gerili da se iz njega iita subjektivna znaenja (Fiske, 1987). Ova dimenzija koncepta pozicioniranja otvara se u novom svetlu kada je re o kompjuterski posredovanom, virtuelnom komuniciranju, posebno iz ugla odnosa sadraja novog medija i njegovih korisnika odnosa koji pored recepcije podrazumeva i intervenciju, aktivnost korisnika.
2. Veb dizajn
U ovom delu pokuaemo da predstavimo specifinosti sistema oznaavanja koji je svojstven veb sajtovima poto nain na koji se on koristi odreuje mogunost pozicioniranje korisnika. Pre nego to se pozabavimo znacima koji su dostupni korisniku potrebno je da se osvrnemo na neke osnovne elemente strukture veb sajtova (i nekih drugih aplikacija). Svi objekti novih medija, kako ih Manovi (Manovich, 2001) naziva, sastoje od numerikog digitalnog koda koji ih opisuje, dok se odnosi izmeu objekata i operacija koje se sa njima ili nad njima mogu vriti ureuju odreenim programskim jezicima, tj. odreenim algoritmima. Bavljenje ovim segmentom novih medija prevazilazi, ako ne epistemoloke onda politike granice komunikologije. Stoga se prvi nivo u stvaranju znaenja moe se pronai u informacionoj arhitekturi. Prema definiciji Instituta za informacionu arhitekturu, ovim pojmom oznaava se strukturni dizajn zajednikih informacionih okruenja, kao i umetnost i nauka organizovanja i imenovanja veb sajtova, intranet mrea, onlajn zajednica i softvera kako bi se omoguila njihova upotrebljivost i mogunost dolaenja do podataka. Informacionom arhitekturom odreuje se irina i dubina veb sajta odnosno njome se precizira tip i koliina sadraja koji su dostupni, kao i na nain na koji su sadraji organizovani (hijerarhijski, modularno, isl.). Jedan od najvanijih zadataka pri kreiranju informacione strukture jeste odreivanje navigacije, naina kretanja korisnika kroz strukturu. Kako kae Lundberg, informaciona arhitektura bazirana je na kategorizaciji informacija pratei pitanja koja ljudi mogu postavljati i naina na koji mogu traiti odgovore (Lundberg, 2004: 85). Od informacione arhitekture zavisi sledei nivo interfejs. Iako se pod interfejsom esto smatraju i hardverske komponente, u ovom radu emo pojam rezervisati za prostor predstavljanja sadraja. U takvom odreenju ga koristi i Teodor Nelson jedan od pionira korisnikog interfejsa i autor kljunih
15
rei novih medija, hiperteksta i hipermedija. Nelson u knjizi Computer Lib/ Dream Machines uvodi koncept fantike umetnosti i nauke saoptavanja informacija i fantikog prostora po analogiji sa filmskim prostorom, koji predstavlja prostor i vreme koje percipira korisnik bilo kog medija ili korisnik u bilo kom okruenja koje neto predstavlja i koje reaguje (Nelson, 2003: 323). Ovaj prostor, i tome je i kljuna razlika izmeu novih i klasinih medija nije iskljuivo zatvoren prostor predstavljanja, na nain na koji je to jedna fotografija ili film, ve prostor u kome je korisnik delatan, prostor u kom moe da se kree i manje ili vie da ga kontrolie. Pitanje kretanja, tj. navigacije i pitanje kontrole moe se posmatrati kao pitanje interaktivnosti. Pratei Sali Mekmilan, razlikovaemo tri tipa interaktivnosti (McMillan, 2002a; 2002b). Prvi tip je drutvena interaktivnost koja postoji od samog poetka ovekove komunikacione prakse. Bez obzira da li je medijski posredovano ili kojim je medijem posredovano svako komuniciranje podrazumeva i interakciju (Radojkovi i Mileti, 2005), i u tom smislu ljudi mogu ostvarivati interakciju i unutar fantikog prostora, tj. posredstvom kompjuterske mree i posebnih aplikacija i njihovih interfejsova (etovanje, forumi, MUD igrice, isl). Ono to razlikuje razliite oblike socijalne interakcije jeste usmerenost i kontrola komunikacije i ove razlike mogu se konceptualizovati putem klasinih oblika komunikacione prakse (interpersonalno komuniciranje, grupno komuniciranje, masovno komuniciranje). Drugi tip interaktivnosti je tekstualna interaktivnost kao interakcija izmeu itaoca i teksta. Dok je u klasinim masovnim medijima ova interakcija tipino svedena na in recepcije, u fantikom prostoru korisnik moe imati vei ili manji stepen kontrole nad sadrajem. Sa jedne strane, sadraji mogu biti fiksirani na nain koji fiksirani u klasinim medijima, ali sa druge strane korisnici mogu ostvariti kontrolu nad sadrajem sami kreirajui putanju kretanja kroz mreu hiperlinkovanih sadraja ili modifikujui i ko-kreirajui sam sadraj. Na kraju, trei tip interaktivnosti je tehnika interaktivnost koja podrazumeva odnos oveka i medija, preciznije stepen kontrole koju ovek moe imati nad medijem. Tipino, klasini mediji komuniciranja rezistentni su na ovaj tip aktivnosti, tj. korisnik ne moe da ih prilagoava svojim potrebama. U virtuelnom komuniciranju korisnik moe da menja fantiki prostor, da ga dopunjuje i razgrauje, npr. dodaje nove strane ili nove linkove. U sva tri modela interaktivnosti moe se potom uoiti razliit stepen kontrole koju korisnik ostvaruje (Kleut, Milojevi, Ninkovi, 2011). Ova diskusija povezana je sa pitanjem dizajna poto stepen kontrole koji korisnici (mogu da) ostvaruju zavisi od 1) softverskih aplikacija i informacione arhitekture i 2) dizajna interfejsa. U prvom sluaju informaciona arhitektura moe biti kreirana tako da omoguava odreen stepen korisnike kontrole.
157
Na primer, u arhitekturi onlajn novina moe biti predvieno komentarisanje masmedijski proizvedenih tekstova, ali i ne mora. Ili moe biti omogueno komentarisanje pisanih sadraja (vesti, intervjua itd.), ali ne i video sadraja. Sa druge strane, neke mogunosti kontrole mogu biti predviene informacionom arhitekturom, ali usled namernih ili nenamernih dizajnerskih reenja na nivou interfejsa one mogu ostati nevidljive ili nerazumljive korisnicima. U analizi jezika novih medija, Lev Manovi (Lev Manovich, 2001) interaktivne komande posmatra kao interfejs slike. Kako kae Manovi, korisnik upotrebljava interfejs slike da bi kontrolisao kompjuter, uveao sliku ili prikazao drugu sliku, pokrenuo softversku aplikaciju, prikljuio se na internet itd (Manovich, 2001: 65). Ovi znaci nalikuju znacima u arhitekturi, koji, kako smatra Eko, ujedno i upuuju na nain na koji se mogu upotrebljavati. Radi se o prisutnost oznake ije je znaenje funkcija koju ona omoguava (Eko, 1973: 217). Na kraju, pored informacione strukture kao prvog nivoa i interfejsa kao drugog nivoa, veb sajtove ini i trei sistem koji ine razliiti sadraji koji su kreirani kulturno ustaljenim sistemima oznaavanja. Ovde mislimo na verbalne (pisane i usmene sadraje), auditivne i audiovizuelne sadraje nastale o okviru relativno ustaljenih anrovskih struktura. Kaemo relativno jer postoje naravno i neki anrovi koji nastaju u novim medijima, kakvi su na primer blogovi ili video blogovi. Meutim, oni batine na oflajn ekspresivnim mogunostima i kulturnim kodovima nastalim u prethodnim medijima. Na osnovu prethodne diskusije moemo zakljuiti da jedan veb sajt ini fantiki prostor jednog ili vie povezanih prozora. Osnova ovog prostora su razliite aplikacije koje ine informacionu strukturu, dok dizajn interfejsa i pre svega slika interfejsa vizuelno i funkcionalno objedinjuje prostor i ini ga koherentnim.
3. Metodologija
Kako bi se preliminarno ispitala prethodna teorijska postavka, u radu su analizirana tri veb sajta B92.net, Wikipedia.org i Youtube.com, izabirani su kao predstavnici tri razliita anra veb komuniciranja. Ono to im je zajedniko je to to imaju sloenu informacionu strukturu, do te mere da bi svaki od njih mogao nazvati i platformom (Gillespie, 2010: 352). Veb sajt B92.net spada u grupu masmedijskih veb sajtova, tj. onih sajtova koji su organizaciono povezani sa tradicionalnim masmedijskim organizacijama, u ovom sluaju medijskom kuom B92. Oito je naravno da B92.net prema broju korisnika koji okuplja daleko zaostaje za prethodna dva zbog
158
usmerenosti na publiku iz Srbije. Prema Alexa servisu, Youtube.com je trei sajt prema ostvarenom saobraaju (prvi je Google, a drugi Facebook), Wikipedia.org nalazi se na sedmom mestu (http://www.alexa.com/), dok se B92. net nalazi na 2.918. mestu. Meutim, sajt B92.net koji je postavljen 1995. godine, ve dugo je meu najpopularnijim u zemlji. Wikipedia.org je sigurno najpopularniji predstavnik viki (wiki) sajtova koji su bazirani na jednostavnom programskom jeziku ili na programu za obradu teksta koji je baziran na principu ono to vidi je ono to dobija (WYSIWYG). Od 2001. godine, kada je sajt postavljen, pojednostavljena tehnologija dostupna laicima omoguava zajedniki rad na stvaranju sadraja. Youtube.com je kreiran 2005. godine kao sajt za razmenu video sadraja. Iako nije bio prvi takav sajt, mogunost ugraivanja video sadraja sa Jutjuba u druge sajtove donela mu je globalnu popularnost. U ovom radu analizirana je informaciona struktura veb sajtova, sa posebnim fokusom na strukturi, tipovima sadraja koji se posreduju i tipovima interaktivnosti koji su omogueni korisnicima. Pratei razgranienje izmeu onoga to su opcije omoguene softverskim aplikacijama i naina na koji su te opcije predstavljene u interfejsu, analiziran je nain na koji su razliiti sadraji i razliiti tipovi interaktivnosti predstavljeni i dostupni putem performativnih interfejsa slika. Pri analizi nisu korieni arhivirani veb sajtovi, to bi doprinelo boljem razgranienju objekta istraivanja, poto je arhivirani sajt uvek aktivno kreirana subjektivna rekonstrukcija objekta (u smislu odabira elemenata koji e biti arhivirani) i poto tehnologije arhiviranja uvek imaju odreene manjkavosti, pre svega pri arhiviranju interaktivnih elemenata sajta (opirnije u Brgger, 2009). Veb sajtovi su dinamini objekti koji se esto menjaju i to generalno oteava istraivanje. Meutim, oni elementi koji nas u radu zanimaju relativno su konstantni. Analiza in vivo raena je u periodu od maja do septembra 2011. godine, to znai da noviteti koji su nastali posle ili opcije koje su postojale pre nisu njome obuhvaeni.
4. Analiza dizajna interfejsa

4.1. B92.net
Veb sajt B92. net sastoji se iz sloene strukture koju ine podsajtovi koji funkcioniu u okviru objedinjenog sistemima za menadment sadraja (CMS). To su: Info, Sport, Biz, ivot, Kultura, Auto, Tehnopolis, Putovanja, zdravlje, Video, TV i Radio. Ovo su ujedno i elementi koje objedinjuje grafika interfej-
159
sa kojim se sadraji posreduju. Razliito dizajnirani i na posebnim aplikacijama bazirani su radijski sajt (B92.fm), blog (blog.b92.net), forum (forum.B92. net), onlajn prodavnica (shop.b92.net) i mape (mape.b92.net), i B92.music. Navigacija unutar fantikog prostora sajta B92.net bazirana je, sa jedne strane, na unapred datim kategorijama koje su hiperlinkovane putem glavnih menija, a potom i u okviru radne povrine. Ove kategorije, i njihove podkategorije, formirane su tako da prate osnovne rubrike novina. Drugi element navigacije predstavljaju hipertekstualne veze izmeu razliitih vesti koje su objavljene na sajtu. Interfejs slike koje omoguavaju ovaj vid navigacije su naslovi, kao jo jedan element preuzet iz semiotikog sistema novina. Ukoliko posmatramo navigaciju putem hiperlinkova kao jedan od oblika interaktivnosti, moemo da zakljuimo da je sajt B92.net izuzetno vrsto i obimno premreen. Ove veze su dominantno interne, tj. upuuju na druga odredita unutar samog sajta. Ovo je sluaj ak i sa onim sadrajima koji su preuzeti sa drugih sajtova (uglavnom sajtova drugih medija). Tako posmatrano, sajt je dizajniran da bude gust (Manovich, 2001: 150), te da to due zadri korisnika. Pojedini segmenti veb sajta (B92.fm, blog.b92.net, forum.B92.net, shop. b92.net, mape.b92.net i B92.music) razliito su dizajnirani. Kod nekih od njih, poput onlajn prodavnice, oito je da osnovni interfejs aplikacije nije promenjen u sklopu redizajna sajta koji je uraen u februaru 2011. godine. Usled toga stie se utisak da se radi o razdvojenim prostorima koji ne pripadaju osnovnoj celini. Naslovnom stranom dominiraju fotografije. Ova prevaga ikonikih sadraja prisutna je i na naslovnim stranama pojedinih rubrika, dok na nivou prikaza pojedinanog teksta dominira pisani sadraj. Pojedinani tekstovi, kao osnovni sadraji koji se posreduju, u formalnom smislu su relativno fiksirani jer se, bilo da se radi o pisanim novinskim anrovima ili o televizijskim anrovima, radi o ve kulturno ustaljenim formama. U pogledu interaktivnosti, dizajnom sajta se najvie promovie komentarisanje tekstova koje je proizvela medijska kua B92. Na naslovnoj strani, komentari su hiperlinkovani uz najvanije vesti, dok se posle svake pojedinano otvorene vesti nalazi i podatak o broju komentara, koji su potom kategorizovani kao novi, preporueni i nepreporueni. Slika interfejs Poaljite komentar direktno se obraa korisniku, to je ujedno i jedini oblik direktnog obraanja na B92.net sajtu. Jedan od frekventnih oblika tekstualne interaktivnosti njuz sajtova ponuda povezanih vesti, dostupan je preko kategorije Povezane informacije koja se nalazi ispod osnovnog masmedijskog teksta. Meutim, ova opcija ne
10
postoji za svaku vest. Tokom istraivanja, uoeno je da se ona pojavljuje u do 10% vesti tokom jednog dana, uglavnom ako se radi o vestima iz kategorije Info i podkategorije Politika. Na ovaj nain se vesti dekontekstualizuju, a akcenat se stavlja na nove vesti. Od drugih elemenata tekstualne interaktivnosti, sajt nudi RRS servis koji omoguava korisnicima da u jednostavnom formatu prate vesti iz odabrane kategorije. Meutim, ova opcija koja je veoma esta na njuz sajtovima, nije promovisana na naslovnoj strani, mala ikona se javlja te se moe zakljuiti da se radi o obliku interaktivnosti koji nije promovisan. U oblike socijalne interaktivnosti spadaju forum i blogovi, meutim, kako smo ve rekli ovi elementi su dizajnerski labavo povezani sa interfejsom osnovnog sajta. Pojedinani sadraji mogu se razmenjivati preko drutvenih mrea, na ta upuuju interfejs slike pozicionirane na upadljivom mestu, ispod podnaslova teksta. Meutim, sama interakcija ne ostvaruje se u fantikom prostoru sajta B92.net, usled ega se ne moe tretirati kao opcija koju ovaj sajt omoguava. Poziv na interakciju na B92 nalogu na Fejsbuku i Tviteru skrajnut je u donji deo naslovne strane i ne pojavljuje se posle ni na jednoj strani. Na kraju, u pogledu tehnike interaktivnosti, tj. interakcije izmeu korisnika i sistema posredstvom interfejsa, sajt B92.net omoguava tek osnovne elemente (npr. navigaciju). Nisku tehniku interaktivnost potvruje injenica da ak ni blogeri ne mogu da personalizuju svoje blog strane.
4.2. Wikipedia.org
Veb sajt Wikipedia.org predstavlja sajt otvorene strukture, koji ine mnogobrojni podsajtovi. Softverska tehnologija mediawiki koja ini osnovu ove onlajn enciklopedije omoguava kreiranje novih strana u okviru postojeih grupacija (portala), i kreiranje novih jezikih ili tematskih grupacija. Korisnici takoe mogu da menjaju preko 700 konfiguracijskih podeavanja i vie od 1800 ekstenzija. Osnova struktuiranja sajta je putem hiperlinkova. Veb stranice bazirane su na vikitekst formatu tako da korisnici bez znanja o XHTML-u ili CSSu mogu da ih menjaju. Drugi element organizovanja sadraja je imenski prostor (namespace) kojim se osnovne enciklopedijske stranice odvajaju od ostalih, poput stranica o autorima, stranica na kojima se vodi diskusija itd. Imenski prostori su prefiksi pre naziva stranice koji slue kao opisi svrhe stranice i koji omoguavaju postojanje vie stranica sa istim nazivom, ali razliitom funkcijom. Na primer, naslovna strana engleske verzije Vikipedije ima adresu http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page, dok stranica za diskusiju
161
o naslovnoj strani ima ekstenziju sa prefiksom Talk (http://en.wikipedia.org/ wiki/Talk:Main_Page). Trei element organizovanja jeste putem kategorizacije sadraja, koja je bazirana na sistemu oznaavanja (tagging). Medijaviki, pa samim tim i Vikipedija koriste sistem koji predstavlja meavinu kolaboracijskog sistema oznaavanja, u kojem sami korisnici postavljaju oznake, i hijerarhijskog sistema oznaavanja. Uprkos otvorenosti informacione arhitekture razliiti sajtovi koji deluju u okrilju zadubine Vikimedija imaju bezmalo identian dizajn korisnikog interfejsa. Sam interfejs naravno moe da se promeni, ali odluka o ovoj vrsti promeni zahteva irok konsenzus korisnika, i to onih sa visokim nivoom ovlaenja. Osnovna razlika na nivou interfejsa je u jeziku i upravo na to upuuje i naslovna stranica Wikipedia.org. Naslovna strana na jeziki specifinim izdanjima, uz manje modifikacije, sastoji se iz vertikalnog menija sa leve strane i horizontalnih kartica (tabova) u vrhu strane. Ovi elementi su fiksni i pojavljuju se kao deo interfejsa i svih drugih izdanja zadubine Vikimedija. Horizontalni meni, organizovan u formi kartica, rezervisan je za ureivanje sadraja, praenje istorije promena, praenje izvora i razgovor o lanku. U liniji horizontalnog menija nalazi se i opcija za pretraivanje. Vertikalni meni omoguava pristup drugim delovima Vikipedije (povratak na glavnu stranu, izdanja na drugim jezicima isl.), ukljuivanje u vikipedijansku zajednicu, i alat za praenje hiperlinkova, citiranje stranica, postavljanje sadraja itd. U osnovi ovaj meni nije povezan sa lankom koji je otvoren i vodi ka optim aktivnostima na Vikipediji. Radna povrina naslovne strane sastoji se iz nekoliko celina ija je osnovna svrha selekcija odreenih lanaka i vesti u kategorijama: Izabrani lanak, Vesti, Na dananji dan, Jeste li znali. Osnovni lanak ima podceline povezane hiperlinkovima, koje su najee predstavljene kao sadraj lanka. Standardni deo ovog sadraj su spisak literature, spisak literature za dalje itanje, spisak eksternih izvora, spisak povezanih lanaka i opcija za ocenjivanje lanka koji se svi nalaze na dnu strane u kojoj je otvoren lanak. Osnovni lanci su dominantno tekstualni, uz prisustvo fotografija koje moe da varira u zavisnosti od karaktera lanka, dok se video sadraji ne postavljaju. Struktura lanaka je relativno formalizovana pravilima i smernicama za pripremu lanaka koji u osnovi upuuju na anrovske konvencije klasinih enciklopedijskih odrednica. Osnovna navigacija unutar fantikog prostora Vikipedije ostvaruje se posredstvom hiperlinkovanih verbalnih sadraja. Ove interfejs slike ujedno su deo lanka, a plava boja u kontrastu sa standardnom crnom bojom slova,
12
sugerie njihovu funkcionalnost u navigaciji. Iako znaajan deo hiperlinkova vodi ka drugim stranicama Vikipedije, veliki je broj i onih koji vode ka drugim, eksternim veb sajtovima. zato se Vikipedija moe posmatrati kao enciklopedijsko vorite svetske WWW mree. U pogledu interaktivnosti moe se rei da su zastupljeni sva tri tipa, te da korisnici mogu da ostvare visok stepen kontrole, posebno u pogledu tekstualne i tehnike interaktivnosti. Socijalna interaktivnost omoguena je preko portala zajednice i trga za opta pitanja, i preko strane za razgovor o pojedinanom lanku. Pored toga Vikipedijanci se organizuju preko et servisa koristei nekoliko kanala. Visoka tekstualna interaktivnost ogleda u mogunosti ko-kreiranja stranica, mogunosti koja je dostupna ak i neregistrovanim korisnicima. Visoka tehnika interaktivnosti moe se pronai u promenama strukture interfejsa. Meutim, ova opcija nije dozvoljena novajlijama, ve administratorima kao korisnicima sa visokim stepenom ovlaenja, i to uglavnom posle opsene diskusije sa lanovima. Neto nii stepen tehnike interaktivnosti ogleda su postavljanju hiperlinkova, dok se osnovni, relativno nizak stepen tehnike interaktivnosti bazira na navigaciji unutar strana. Uprkos visokoj socijalnoj i tehnikoj interaktivnosti, Vikepedija je ipak najpoznatija po visokoj tekstualnoj interaktivnosti, tojest mogunosti ko-kreiranja (i kreiranja) sadraja. Dopunjavanje lanaka, kao oblik tekstualne interaktivnosti promovisan je dizajnom interfejsa, putem veoma frekventnih interfejs slika uredi (edit) koje pozivaju korisnika da postane jedan od autora Vikipedije. Meutim, interfejs za postavljanje novih strana, kao i kategorizaciju, povezivanje i druge aktivnosti kojima se strana ureuje prilino je sloen i uprkos obeane jednostavnosti korienja ipak zahteva napredna znanja.
4.3. Youtube.com
I Jutjub kao i Vikipedija pripada Veb 2.0 tehnologiji i kulturi, to znai da je osnovna struktura otvorena, podlona promenama i proirenjima. Jutjubov interfejs omoguava registrovanje korisnika, postavljanje video sadraja, pretraivanje, gledanje povezanih sadraja i slino. Jedna od glavnih odlika Jutjuba je mogunost da korisnici gledaju video sadraje i izvan samog sajta Youtube.com, poto svaki postavljeni video klip ima i deo HTMP koji se moe ugraditi u bilo koju veb stranicu. Meutim, sami postavljai sadraja ovu opciju mogu i onesposobiti. Osnova struktuiranja sadraja bazirana je na metapodacima o video sadrajima. To su: naziv postavljenog sadraja, kategorizacija u skladu sa unapred
163
datim kategorijama (Vesti i politika, Muzika, zabava, Sport itd), oznake (tag) i opis sadraja. Na osnovu ovih podataka vri se pretraivanje i automatsko povezivanje, na osnovu ega se korisnicima daje preporuka o drugim sadrajima koje mogu pogledati. Interfejs Jutjuba na naslovnoj strani sastoji se iz svedenog zaglavlja i radne povrine. Centralno mesto zaglavlja zauzima pretraiva kao jedan od najvanijih funkcionalnih komponenti interfejsa. Pored pretraivaa u zaglavlju se nalaze i opcija za prelistavanje (browse), za postavljanje sadraja (upload), za kreiranje i za ulazak u korisniki nalog. Radnu povrinu ine preporueni personalizovani sadraji (za korisnike koji pristupaju preko svog naloga), i preporueni sadraji iz razliitih kategorija. Tipina strana ima isto zaglavlje kao i naslovna strana. Najvei deo radne povrine zauzima izabrani video sadraj, okruen metapodacima (naziv, ime korisnika koji je postavio sadraj, opis sadraja, itd) i interfejs slikama koje upuuju na interaktivne opcije: lajkovanje sadraja, dodavanje sadraja u plej listu ili u spisak omiljenih lokacija, razmena video sadraja putem mejla ili nekih od drutvenih mrea i obeleavanje sadraja kao neprikladnog. Video sadraji mogu se gledati na celom ekranu, ime osnovni interfejs postaje skriven, a fantiki prostor zamenjuje filmski prostor. Krajnja desna kolona rezervisana je za preporuku povezanih sadraja, u vidu automatski generisanih preporuka na osnovu metapodataka o sadraju koji je korisnik gledao. Osnovni sadraji na Jutjubu su video sadraji koji su anrovski veoma razliiti. Jedan deo video sadraja funkcionie prema ustaljenim anrovskim konvencijama preuzetim iz drugih medija (npr. muziki video spotovi, televijski anrovi, trejleri itd). Drugi deo pripada autohtonima vrstama novih medija koji nastaju poto amateri imaju na raspolaganju tehnologiju koja olakava proizvodnju sadraja. U ove anrove spadaju kuni video snimci, redigovani sadraja klasinih masmedija, video blogovi i drugi (Burgges and Green, 2010). Ipak, ak ni ova gruba klasifikacija nije dovoljna da obuhvati mnogobrojne hibridne anrove koji se pojavljuju na Jutjubu. Navigacija unutar fantikog prostora Jutjuba poiva na pretraivanju i ponudi povezanih video sadraja koja je, sa jedne strane, integrisana u ekran video sadraja i, sa druge, postavljena u vidu stupca sa desne strane. Sami hiperlinkovi kao interfejs slike sastoje se iz fotografskog zapisa prvog kadra video sadraja, njegovog naziva, naziva autora i broja korisnika koji su ga pogledali. za razliku od Vikipedije koja obiluje eksternim hipertekstualnim vezama, Jutjub funkcionie kao zatvoreni prostor. Sve hipertekstualne veze se ostvaruju izmeu onih sadraja koji su deo Jutjuba.
14
Jutjub sajt ima elemente sva tri tipa interaktivnosti. Drutvena interaktivnost ostvaruje se na nekoliko naina, pri emu je istorijski najstarija opcija komentarisanja video sadraja. Od 2006. postoji i opcija video komentara. Onima koji imaju otvoren nalog omogueno je i da komuniciranju sa drugim korisnicima. Na ovaj nain Jutjube se promovie i kao sajt za drutveno umreavanje. U tom smislu znaajno je primetiti promenu slogana Jutjuba od dugogodinjeg Emitujte se (Broadcast yourself) to dananjeg Pridrui se najveoj svetskoj zajednici za razmenu video sadraja (Join the worldwide video-sharing community). Tehnika interaktivnost moe se pronai u personalizaciji i podeavanju korisnikog kanala, mogunosti pretplate na odreene kanale, mogunosti pravljenja plej lista, naruivanja filmova itd. Tekstualna interaktivnost ostvaruje se u vidu hiperlinkova koje sam Jutjub generie kao ponudu, ali koje korisnik fiksira stvarajui tekstualne celine. Kreiranje, kao krajnost tekstualne interaktivnosti, omoguena je unutar samog interfejsa u koji su integrisani alati za montiranje video materijala.
5. Diskusija
U sva tri analizirana veb sajta moe se uoiti dualitet korisnikih pozicija. Sa jedne strane, omoguava se pozicija pasivnog korisnika, poput one koja je svojstvena klasinim medijima masovnog komuniciranja. Radi se dakle o nedelatnom korisniku, zavaljenom u fotelju, ija jedina aktivnost u fantikom prostoru podrazmeva navigaciju kroz stranice i izbor sadraja. Sa druge strane, ovi sajtovi promoviu aktivnog, delatnog korisnika koji uestvuje u (ko-)kreiranju sadraja i u zajednici koja se formira oko i putem sajta. Iako kod sva tri veb sajta moemo uoiti elemente ove dve pozicije, one se razlikuju po specifinom karakteru pozicija koje promoviu, kao i prema udaljenost izmeu ove dve krajnje pozicije. Veb sajt B92.net konstruie pasivnog korisnika kao itaoca-gledaocasluaoca, dakle kao multimedijalnog korisnika. Najupeatljivija odlika ovih korisnika je njihovo orijentisanje, putem interfejsa, ka novim, uvek sveim vestima. Analiza koja pokazuje istaknuto mesto kategorije Najnovije na nekoliko pozicija unutar interfejsa, odsustvo arhive i povezivanja vesti, svedoi o tome. Druga karakteristina pozicija koja se promovie jeste pozicija komentatora. Iako korisnik, naizgled opunomoen, komentarisanjem ostvaruje odreeni stepen socijalne i tekstualne interaktivnosti, ona je ipak drugostepena, ako se posmatra nain na koji je pozicionirana u odnosu na poruke masmedij-
165
ske kue B92. U tom smislu, interaktivnost se moe tumaiti i kao naknadna legitimizacija u osnovi asimetrinog odnosa izmeu poiljaoca (masmedijska kua) i primalaca (korisnici-komentatori). Postavljanje korisnika u aktivnu poziciju ostvaruje se pozivom na socijalnu interaktivnost putem blogova i komentara. Meutim, kako smo ve rekli, dizajn interfejsa podsajtova koji omoguavaju socijalnu interkativnost razlikuje od ostatka sajta B92.net zbog ega moemo govoriti o postojanju dva paralelna fantika prostora. Na ovaj nain jaz izmeu pasivnog i aktivnog korisnika, bez obzira to ih razdvaja nekoliko klikova, postaje dublji. Pasivni korisnik Vikipedije je korisnik uenik, koji se upuuje na potragu za znanjem i unutar fantikog prostora samog sajta, ali i izvan njega. Naslee anra enciklopedijskih odrednica primarno utie na formiranje ove pozicije, dok obilje hipertekstualnih veza izmeu mnogobrojnih odrednica dodatno utie na to da se fantiki prostor Vikipedije posmatra kao riznica znanja. Kategorije, spisak literature i eksterni linkovi, koji takoe pripadaju nasleu enklopedijskog anra, samo dodatno pospeuju ovakvo vienje Vikipedijskog prostora. Uprkos relativno konzistentne pasivne pozicije, raspon od pasivnog do aktivnog korisnika ipak je daleko manji neko to je to sluaj kod sajta B92. net. Ovome doprinose uestali pozivi korisniku da postane aktivan. Aktivnu poziciju moemo dalje ralaniti na poziciju ko-proizvoaa, poziciju proizvoaa-enciklopediste i poziciju ko-konstruktora. Ove pozicije odreene su, sa jedne strane, nivoom tekstualne i tehnike interaktivnosti i, sa druge strane, socijalnom interakcijom. Prve dve pozicije otvorene su opcijom modifikovanjem postojeih lanaka i unosom novih. Poslednja pozicija pak zavisi od etabliranosti u vikipedijanskoj zajednici, do koje se stie socijalnom interakcijom. U tom smislu, Vikipedija tek ogranieno omoguava samostalan rad i uvlai korisnika u drutvenu mreu Vikipedijanca. Odnos aktivnih i pasivnih pozicija korisnika Vikipedije ima jo jednu dimenziju. Naime, nain na koji e ove pozicije biti ostvarene velikim delom zavisi od kompetencija, znanja i vetina samih korisnika poto interfejs kojim se posreduju alati za kreiranje i ureivanje sadraja nije dovoljno transparentan. Uprkos tome, oita je elja dizajnera za aktiviranjem korisnika kojim se nudi nekoliko oblika asistencije. Pasivna pozicija korisnika Jutjuba slina je pasivnoj poziciji korisnika sajta B92.net. Poto su sadraji Jutjuba dominantno zabavnog karaktera, predlaemo da o ovoj poziciji govorimo kao o poziciji gledaoca. Time sugeriemo na bliskost ove pozicije sa pozicijom gledaoca televizije, masmedija kojim se u savremenosti dominantno posreduju zabavni sadraji. O tome koliko je
1
pozicija gledaoca znaajna svedoi i to da je centralni metapodatak o svakom pogledanom i preporuenom video sadraju upravo broj gledanja. Ponovo u paraleli sa sajtom B92.net, prva pozicija aktivnog korisnika jeste pozicija komentatora. Ona se, kao i u sluaju njuz sajta, javlja u relaciji spram osnovnog sadraja. Ovo meutim nije jedina aktivna pozicija koju Jutjub promovie. za razliku od aktivnog korisnika Vikipedije koji je orijentisan unutar modela uradi sa drugima (DIWO do it with others), aktivni korisnik Jutjuba orijentisan je u modelu uradi sam (DIY do it yourself). Uprkos oitoj nameri da se Jutjub profilie kao sajt za drutveno umreavanje, dominantna aktivna pozicija ostaje rezervisana za korisnika proizvoaa, koji tek poto je ostvario ovaj status moe da zauzme poziciju lana zajednice. U budunosti ne bi bilo iznenaujue da u odnosu ove dve aktivne pozicije korisnika Jutjuba doe do promene. Segment interfejsa kojim se omoguava socijalna interaktivnost kreiran je tako da podraava osnovne funkcionalne karakteristike drugih sajtova za drutveno umreavanje i ovaj segment je relativno jednostavan za korienje. Ukoliko paralelno pogledamo aktivne i pasivne pozicije korisnika tri analizirana veb sajta (Tabela 1) moemo zakljuiti da svaki od njih putem interfejsa kreira relativno konzistentnu poziciju pasivnih korisnika iz koje se dalje kreiraju pozicije koje podrazumevaju sve vei stepen aktivnosti.
Tabela 1. Tipologija korisnikih pozicija
Pasivni korisnik Multimedijalni korisnik gladan vesti Wikipedia.org Korisnik uenik gladan znanja B92.net Youtube.com Korisnik gledalac gladan zabave Aktivni korisnik Korisnik komentator Korisnik ko-proizvoa Korisnik komentator Korisnik Korisnik proizvoa ko-konstruktor Korisnik lan zajednice Korisnik Korisnik proizvoa lan zajednice
U pogledu dizajna interfejsa i naina na koje su razliite opcije promovisane, dve najblie pozicije su pozicija pasivnog korisnika i prva aktivna pozicija. Ovo, meutim, ne znai da je ovo prelaz kojem su korisnici skloniji, poto je ova ocena bazirana samo na karakteristikama interfejsa, a ne na drugim elementima kakvi su kompetencije, motivi i slino. Sa veim stepenom aktivnosti, navigacija i delovanje unutar interfejsa postaju sve sloeniji. Dok korisnici Vikipedije moraju zauzeti poziciju korisnika lana zajednice da
167
bi zauzeli pozicije proizvoaa ili ko-konstruktora, korisnici Jutjuba postaju lanovi zajednice tek ukoliko su proizvoai.
6. Zavrni komentari
U vidu zavrnog komentara potrebno je naglasiti da su predloene pozicije apstraktne kategorije koje realni, oflajn drutveni subjekti mogu, a ne moraju zauzeti. Tek sveobuhvatnije istraivanje koje bi ukljuilo i analizu onlajn ponaanja korisnika i njihove stavove o dizajnu interfejsa ponudilo bi podatke o tome koje se pozicije uestalije zauzimaju i zato. Mogunost da se o apstraktnim pozicijama ipak govori poiva na shvatanju da je dizajniranje veb sajtova aktivnost koja obuhvata i konceptualizaciju korisnika. Tim pre to dizajn interfejsa podrazumeva i svojevrsno predvianja puta kojim e se korisnici kretati, kategorija koje e im biti razumljive i naina na koji e delovati. Tako posmatrani idealni korisnik, poput idealnog itaoca kao autorske projekcije o kojoj govori Umberto Eko (Eko, 2001), ve je utkan i dizajn fantikog prostora. za razumevanje naina na koji je konstruisan idealni korisnik potrebno je uvaiti specifine odlike jezika novog medija, kao i nain na koji jezik novog medija korespondira sa drugim jezicima arhitekturom, filmom, televizijom, grafikim dizajnom itd. Da bi bili razumljivi korisniku, znakovi interfejsa oblikuju se osloncem na prethodne forme iskazivanja znaenja i posebno na anrovske konvencije prethodnih simbolikih repertoara. LITERATURA
Bart, R. (1979) Knjievnost, mitologija, semiologija, Beograd: Nolit Barthes, R. (1977) Image, Music, Text, London: Fontana Press Brgger, N. (2009) Website history and the website as an object of study, New Media & Society, 11, 115132. Burgess, J. and Green, J. (2009) YouTube: Online Video and Participatory Culture, Cambridge: Polity Press Cover, R. (2006) Audience inter/active: Interactive media, narrative control and reconceiving audience history, New Media & Society, 8(1):139158. Eco, U. (1979) A Theory of Semiotics, Bloomington: Indiana University Press Eko, U. (1973) Kultura, informacija, komunikacija, Beograd: Nolit Eko, U. (2001) Granice tumaenja, Beograd: Paideia Fiske, J. (1987) Television Culture, New York: Taylor and Francis
18
Hall, Stuart (1995) The work of representation, U: Stuart Hall (ed), Representation: Cultural Representations and Signifying Practices, London: Sage, (1375) Gillespie, T. (2010) The politics of platforms, New Media Society, 12(3): 347 364 Kleut, J.; Milojevi, A.; Ninkovi, D. (2011). Challenges of Interactivity for Audience Research. Izlaganje na konferenciji New challenges and methodological innovations in European media audience research, zagreb, 7-9. april 2011. Lundberg, J. (2004) Shaping electronic news: A case study of genre perspectives on interaction design (doctoral thesis), Linkping:Linkping University, Institute of Technology. Manovich, L. (2001) The Language of New Media, Cambridge: MIT Press McMillan, S. (2002a) A four-part model of cyber-interactivity: Some cyber-places are more interactive than others, New Media Society, 4(2): 271291 McMillan, S. (2002b) Exploring models of interactivity from multiple research traditions: Users, documents, and systems. U: L. Lievrouw & S. Livingstone (Eds.), The handbook of new media, London: Sage, (164175) Morley, D. (1980) Text, readers, subjects, U: Hall et al (ur.) Culture Media Language: Working Papers in Cultural Studies, 197279. London: Routledge Nelson, T. (2003) Computer Lib/Dream Machines, U: Noah Wardrip-Fruin i Nick Montfort (ur.), The New Media Reader, Masachusets: MIT Press Radojkovi, M. i Mileti, M. (2005) Komuniciranje, mediji, drutvo, Novi Sad: Stylos
Jelena Kleut Web design and construction of users positions Summary: The concept of positioning, originating from semiotic-psychological theoretical framework, is developed in order to explain relations between mass media text and mass media audience. The main idea of this approach is readers are being placed in certain position through structural features of media texts. The main aim of this paper is to investigate applicability of the concept of positioning in virtual, computer mediated communication. Main differences between communication mediated by classical media and the one mediated by computer network lie in hipertextuality and interactivity afforded by new media. On the one hand these affordances create the change of mass audience into individual users. On the other, they lead to different mechanisms of positioning.
169
Three genres of web communication were analysed web site of media company B92, You tube web site and the biggest wiki site, Wikipedia. Following distinction between software enabled options and the ways these options are presented in interface, the analysis encompasses presentation of different types of content and of interactivity. On the basis of analysis, a typology of user positions is being proposed. Key words: virtual communication, web site, interface, web design, positioning
PROMENE U MEDIJIMA
UDC 070.11(497.11) 070(497.11):141.113
Dr zoran B. Jevtovi1
Ko govori u dnevnoj tampi Srbije?

Rezime: U radu se kroz izvore informacija i agendu dnevnog reda analizira sadraj vodee dnevne tampe u nacionalnom informacionom prostoru, kako bi se uoavanjem anrovskih struktura utvrdilo postojanje dominantne ideoloke paradigme i njena primerenost evropskom demokratskom okruenju. Posmatrajui urnalizam kao kompleksno podruje koje pored novinarskih i ureivakih poslova obuhvata i ostale uesnike u procesima javnog komuniciranja koji su u prilici da saopte svoja miljenja, ideje i programe kako bi uticali na druge, autor fokus usmerava ka rodnoj ravnopravnosti, ali i identifikovanju profesionalnog obrasca kojim se uspostavljaju odnosi izmeu verodostojnosti injenica, moralnih dilema i etikih vrednosti. U tranzicionim drutvima istraivako novinarstvo se marginalizuje, dok se interpretacija injenica esto vri u skladu sa oekivanjima politikih elita, PR-slubi, monih oglaivaa, skrivenih interesnih grupa i nevidljivih centara moi. Modeli, forme i naini predstavljanja linosti, pojava i procesa u dnevnim novinama utiu, izmeu ostalog, na stvaranje stereotipa o njihovom mestu u drutvu, ali i razvijanja drugaijih politikih koncepata, u duhu (re)konstruisanih perspektiva o jednakoj raspodeli moi. Analizom sadraja dnevnih novina u Srbiji primeujemo da u kontekstu drutvenih i politikih pitanja eljeni pluralizam miljenja izostaje, ideoloki paternalizam gui kritiki diskurs, dok tabloidizacija kombinovana sa jeftinom zabavom potiskuje profesionalne standarde. Ako elimo demokratizovati ram drutva u kojem ivimo, moramo promeniti i medijske sadraje koji nas identifikuju! Kljune rei: Dnevna tampa, javni prostor, izvori informacija, vidljivost, politika propaganda, psedudemokratizacija
Gigantski talas promena koji je poetkom oktobra 2000. godine silovito udario o obale demokratski posrnule i uspavane Srbije trebalo je da revo1 Profesor na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Niu. Kontakt sa autorom: zjevtovic@filfak.ni.ac.rs. Rad je u okviru projekta Ministarstva nauke Srbije, broj 179008.
174
lucionarno preobrazi itavo drutvo, potencirajui slobodu medija, raznolikost informacija i izgradnju civilnog drutva. Prema slubenim podacima u tom periodu funkcionisalo je 513 radio-stanica, 216 TV kanala i 656 novina, 2 mada je izvesno cifra bila i vea, jer je znaajan deo medija poslovao mimo zakona. Deceniju nakon promena medijski haos i dalje je evidentan, broj medija je predimenzioniran, proces privatizacije obesmiljen i zaustavljen, medijski zakoni se sporadino primenjuju, dok medijske strategije razvoja jo uvek nema? Sloboda i pluralizam informacija neizostavni su elementi u procesima formiranja politike volje, pa stoga broj medija ne znai i stvarnu informisanost publike. Sugestivna buka koju dominantni mediji, televizija i tampa pre svih, ulivaju u svest recipijenata sve ee stvara politiku apatiju i ravnodunost auditorijuma, koji razoaran propagandnim obeanjima bei u svoj svet. Tirai novina u Srbiji imaju sve izraeniji trend opadanja, pri emu se globalna kriza i rastua popularnost Interneta najee navode kao razlozi. Do pre nekoliko godina spekulisalo se auditorijumom od oko 800.000 kupaca, ali poslednji podaci govore da ih je sada jo manje: u prethodnoj godini tira dnevnih listova pao je za priblino 13 odsto, dok se na kioscima uoava i smanjena potranja nedeljnika i dvonedeljnika za oko 21 odsto.3 Identitet ljudi koji ive od novinarstva4 sve je ugroeniji poto uloge subjekata komunikacijskih procesa sve ee preuzimaju slube za odnose s javnou, portparoli, lobiji, analitiari, velike kompanije i politiki centri, indirektno ugroavajui autonomnost i etinost profesionalnih redakcija5. Postepeno dolazi do redefinicije same profesije, pa novinara koji odluuje o sadraju poruke (decision makers) menja novinar (decision takers) koji izvrava tue naloge. (McManus, 1997:5) Previa se da demokratiju ne ini brojnost informacija ve ansa svakog pojedinca da uestvuje u njihovom primanju i davanju, to medijima
2 3 Vodi kroz medije Jugoslavije, 2002. XVI, Agencija za istraivanja medija i odnose s javnou, Beograd. Prevelik broj listova na srpskom tritu tampe predstavlja kljuni problem i bio je evidentan i pre globalne ekonomske krize. Dok u Hrvatskoj, recimo, postoji 59 tampanih medija, u Srbiji ih je ak 579 (objavljujju ih 324 izdavake kue), iako trite nije nita razvijenije, a ni italaka publika agilnija. Novinarstvo je do dvadesetih godina prolog veka bilo zanimanje u kojem su se vetine sticale praktinom obukom u redakcijama, ali rastom etikih narativa delimino je postalo i profesija koja sa svojim korisnicima ne komunicira direktno (npr. kao advokati ili lekari), ve posredstvom medija (Radojkovi, Novinari kao profesionalna grupa, Socioloki pregled, vol. XXXVII (2003). No. 3-4, str. 241. . Vidi u: Jevtovi z., Petrovi R. Javno mnenje i demokratski deficit u dobu multimedija, Srpska politika misao, br. 4. Beograd, 2010. str. 105-126.
zoran Jevtovi, Ko govori u dnevnoj tampi Srbije?
175
nudi kvalitativno drugaije uloge. Globalizacija, uz ubrzanu komercijalizaciju, individualizaciju i strukturalnu krizu komunikacionih sistema, posebno tradicionalne tampe, vodi daljoj segmentaciji publike koja naputajui klasine konvencije medijske lojalnosti trai brzu, jeftinu, saetu i zanimljivu informaciju. Smanjena panja novinara ugroava tanost vesti6, injenice se potiskuju ili propagandno interpretiraju, javna debata ograniava, a publika izlae sofisticiranim oblicima medijske zavisnosti. Kada prikupljaju i objavljuju vesti i izvetaje novinari bi trebalo da tite interes javnosti, ali u liberalnom poretku sve ee se javljaju pritisci da se neke informacije uskrate, preute, izmene ili cenzuriu. Politics of presence (politika prisutnosti) politiku reprezentaciju u multikulturalnim drutvima vidi kao grupnu pripadnost (etnika, verska, klasna), pri emu su tranzicione promene proizvele dramatine preobraaje u medijskoj strukturi. Karol Jakubovic (Karol Jakubowicz) je analizom registrovanih karakteristika uoio osam komplementarnih, ali istovremeno i kontradiktornih faza: demonopolizaciju i deliminu remonopolizaciju, komercijalizaciju, promene u vezi sa slobodom medija i urednikom nezavisnou, demokratizaciju, pluralizam i raznolikost medija, novinarsku (de)profesionalizaciju, razvoj javnih servisa i internacionalizaciju.7 Na jednoj strani, mediji su ostali u funkciji dominantnih politikih snaga (vlasti), dok su na drugoj kroz tranzicione procese okrenuti tritu. Sa irenjem i produbljivanjem procesa tranzicije jaaju komercijalni i politiki uticaji na medijske sadraje, tako da predstavnici drave ne retko sa iznenaenjem konstatuju kako ih nekada kontrolisani mediji vie ne sluaju, dok novim vlasnicima irenje demokratskih potencijala ne mora biti prioritet.8 za autonomiju civilnog drutva od strateke vanosti je otvorenost informaciono-komunikacionih sistema, pri emu magnetno polje dogaaja u
6 zamenik glavnog urednika francuskog TV kanala Frans 24 Rene Kaplan izjavio je 8. 6. 2011. da je ta stanica najverovatnije bila rtva manipulacije, jer se ispostavilo da je telefonski intervju sa osobom za koju se verovalo da je sirijska ambasadorka u Francuskoj, i koja je tom prilikom izjavila da podnosi ostavku, bio laan! Karol Jakubovic (Jakubowicz): Post Communist Development Media in Perspective, dostupno na: http://library.fes.de/pdf-files/id/02841.pdf [6.08.2008]. Predsednik Srbije Boris Tadi u intervjuu nemakom dnevnom listu Frankfurter kom kom Frankfurter algemajne cajtung poetkom juna 2011. optuio je beogradski tabloid ALO da etkom etkom io io ALO iri antievropski duh, njihove vlasnike iz Nemake i vajcarske da ih interesuje iri antievropski , ke vajcarske ke samo profit, a ne evropeizacija Srbije i politike i socijalne posledice njihovih , evropeizacija politike ke ke aktivnosti. Saoptenje tabloida u kojem se napad predsednika tumai kao pritisak . tenje tenje i i na redakciju nije preneo nijedan srpski list, radio-TV stanica niti novinska agencija, , -TV TV , dok je nekoliko dana kasnije dolo do smene odgovornog urednika? lo lo ?
7 8
17
javnom prostoru ine informacije, naini njihove prezentacije, konstruisani narativi i manipulacije.9Demokratska kultura implicira pravo na raznovrsnost kulturnih vrednosti i modela, legitimnost nacionalnih institucija i specifian kulturni identitet konvergentan sa politikim idejama otvorenog drutva. Podrazumeva se da drava, politiki centri moi i ekonomski oligarsi polako preputaju komunikacioni prostor graanima, kako bi se bre integrisali u demokratski ambijent. U praksi promene su spore, tako da nimalo sluajno istonoevropske zemlje stoje na zaelju kada se istrauje sloboda medija.10 Politike partije, agencije za odnose s javnou, vlada sa svojim institucijama, lideri i arkanske elite koristei tampu upravljaju javnim prostorom, razlivajui sebi bliske ideje: od irenja klime poverenja u evrointegracione procese do stvaranja atmosfere straha i moralne panike.
Metodologija
Kvantitativnom analizom sadraja osam dnevnih listova u Srbiji (Politika, Danas, Veernje novosti, Blic, Pres, Pravda, Kurir i Alo), tokom jedne sedmice (od ponedeljka 9. do nedelje 15. maja 2011.) istraivana su tri nivoa medijskog komuniciranja: kognitivni (sadraj informacije i njeni efekti), strukturalni (izvori informacija i tokovi slanja poruke) i procesualni (etika motivacija i aktivistiki momenti). Odabir novina zasnivao se na razliitim kriterijumima, poput ureivake politike (ozbiljne, polutabloidne i tabloidne), politike orijentacije, tiraa i uticaja na publiku. Pomenuti kriterijumi kombinovani su razliito u razliitim segmentima ovog teksta, to otvara mogunost za raznolika interpretiranja i razumevanje rezultata istraivanja. Drutvo u promenama (to je sluaj sa Srbijom), trebalo bi da je oslonjeno na model drutveno odgovornog novinarstva11 Analize medijskih sadr9 Savremena civilizacija gotovo i da ne shvata da monopol u stvaranju duhovnog prostora danas pripada masmedijima...Ukidajui geografsku distancu (sve se to Ukidajui deava pred naim oima) i psihiku izolovanost (moda emo mi biti sledei), oni postepeno osvajaju nae slobode, ali i miljenja, stavove, navike, modele ponaanja. (Jevtovi, 2007:102) 10 U izvetaju Sloboda medija 2011: Globalno istraivanje nezavisnosti medija, kojim je obuhvaeno 196 zemalja i odnosi se na prethodnu godinu, utvreno je da samo 15% stanovnitva planete ivi u dravama koje imaju slobodne medije. U delu posveenom stanju medija u centralnoj i istonoj Evropi Srbija je na 72 mestu, Bugarska 77. a Rumunija 87 mestu, pa prema kriterijumima amerike nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) ove zemlje imaju delimino slobodne medije. 11 Razvijen je iz Teorije o drutvenoj odgovornosti medija odmah nakon zavretka Drugog svetskog rata, na osnovu izvetaja Slobodna i odgovorna tampa ameri-
177
aja odavno su potvrdile da agenda dnevnog reda u javnoj svesti u velikoj meri postoji na nain na koji je prezentovana u medijskoj stvarnosti (Carey, 1989), to znai da obimna medijska produkcija pluralizuje, ali i nadzire komunikacioni prostor. tampa promovie dominantne vrednosti, tako da slika dobijena analizom dnevnih novina moe ponuditi validan odgovor na pitanje demokratskog potencijala kojim Srbija raspolae. Prema nekim procenama12, analizirane novine su najtiraniji tampani mediji sa znaajnim uticajem na javno mnenje, pa se moe konstatovati kako se agenda javnog komuniciranja delimino formira kao posledica njihovog pisanja. U svakom broju analiziran je ukupan sadraj, bez nedeljnih i dnevnih dodataka i reklamnih materijala. Jedinica analize bili su tekstovi koji su na bilo koji nain, ukljuujui i izvore informacija obraivali teme relevantne za javni prostor. Varijable analize su: anr, fotografija, vrsta i broj izvora informacija, povod zbog kojeg je tekst objavljen i rodna ravnopravnost. Istraivanje se zasnivalo na kvantitativnoj analizi ukupno 4.496 tekstova, ali podaci nisu ukrtani na nivou tampanih izdanja pojedinano! 13 Uzorak je dovoljno veliki da se mogu izvoditi precizne ocene, a budui da nemamo prethodne podatke o slinom istraivanju to je komparativno poreenje za sada nemogue. Fokus je na tehnikama novinarske produkcije, pravcima ureivake politike, kao i ishodima medijski relevantnih tema (agenda setting). Praktiari na polju drutvenih merenja istiu kako se posao istraivaa ne zavrava prostim opisom predmeta, ve se nastavlja kritikom faktikog stanja stvari, sa stanovita kljunih drutvenih vrednosti, ciljeva i sredstava glavnih aktera14 (Brankovi, 2009:17), to opredeljuje cilj ovog rada.
ke Komisije o slobodi tampe (tzv. Hainsonova komisija). U njemu se tvrdilo da usled sve evidentinije koncentracije medijskog vlasnitva u mali broj individualnih ili korporativnih vlasnika, tampa sve ee naputa svoje osnovne funkcije bitne za demokratski razvoj drutva. 12 Podaci Press pabliing grupe, 26. decembar 2010. Sve rekorde u prodaji obarao je Pres (oko 130.000), za njim su Veernje novosti (125.000), a onda Blic (120.000), Kurir (oko 90.000) i ALO (40.000), dok su na zaelju Politika (oko 50.000) i Danas (15.000). Od ukupnog tiraa koji je iznosio oko 670.000 primeraka dnevno, ove novine kupovalo je vie od dve treine italaca u Srbiji! 13 U navedenom periodu iz Politike je analizirano 656 tekstova, Danasa 482, Veernjih novosti 683, Blica 754, Presa 693, Kurira 486, Pravde 354 i ALO 388. 14 Srbobran Brankovi: Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije Kultura polisa, u: Srbije, Obian dan istraivanje dnevne ekonomije vremena, Novi Sad, 2009. str. 17.
178
Analitiki okvir
Po ugledu na slino istraivanje o rodnim stereotipima u dnevnim novinama u Srbiji,15 u ovom radu koriena je analiza tzv. preferiranih znaenja bitnih za kreiranje generalne ocene o verodostojnosti dominirajueg diskursa. Sve drave, odnosno dominantne politike partije spinovanim i sofisticiranim metodama upravljanja i nadziranja utiu na konstruisanje komunikacione paradigme, posebno kada se informacije odnose na politiko-socijalne teme sa snanom ideolokom ili nacionalnom konotacijom. Nastanak medijskog trita oznaio je i poetak novog nadmetanja tako da je borba za svakog konzumenta donela agresivno, esto senzacionalistiko, netolerantno i tabloidno novinarstvo. Ako tampa u Srbiji kreira realnost pod uticajem politiko-korporativnih interesa onda medijska realnost moe biti razliita od objektivne realnosti, to potencira opasnost pogrenih predstava koje se oblikuju u svesti auditorijuma? Osnovna hipoteza polazi od pretpostavke da verodostojnost dnevne tampe u Srbiji nije svodiva na relacioni odnos objektivna realnost realnost tampe, ve da obuhvata i kredibilnost izvora informacija koji su bitni za uspostavljanje poverenja sa sve diferenciranijom publikom. Doktrina o drutvenoj odgovornosti (social responsibility)16 jasno ukazuje na znaaj nosilaca vlasti, jer injenica da imaju mo kontrole nad medijskom politikom vodi nadziranju komunikacionih prostora. Otuda je posebna panja usmerena na: 1. Medijsku prisutnost, prema dominirajuem shvatanju da se dogaaj nije ni desio ako ga mediji nisu registrovali. Ovde je znaajno uoiti jo jedan pojam: odsutnost (ono to je nevidljivo, ega nema, to je nevano), jer se kroz nju moe videti odnos moi unutar zajednice. Kombinacijom prisutnosti i odsutnosti lako se stvaraju stereotipi kao opteprihvaene mentalne slike o odreenoj grupi ljudi, pa i itavoj zajednici. Komercijalizacija rui sve profesionalne standarde, pa objavljivanje poluistina, dvosmislenih naslova, nekada i grubih lai postaje uobiajena pojava u naem urnalizmu. Popularna pevaica Svetlana Ranatovi Ceca tokom ove sedmice (sa izuzetkom petka 13. maja) imala je rezervisano mesto za podizanje tiraa tabloida ALO. za nevericu je podatak da se ak est dana nalazila na naslovnoj strani: Cecu eka ljubav u uniformi (9. maj); Ceca moe da ima seks samo kod kue!!! (10. maj); Ceca ide u manastir! (11. maj); Ceca snima zatvorsku pesmu (12. maj); Ceca
15 Vidi u: Jevtovi, z. Slika ene u ramu demokratije, Politika revija 2-4, Beograd, 2007, str. 717-744. 16 Osnovna ideja je da se novinarima prui zatita od samovoljnih i proizvoljnih intervencija vlasti, ali i od pritisaka moi novca, to vodi koncentrisanju medija i stvaranju komunikacionih monopola (Daniel Korni, Etika informisanja, Klio, Beograd, 1999. str. 100.
179
raskida nagodbu (14. maj); Neu vie da viam Cecu (15. maj). O bliskosti ureivake politike govore i sledei podaci: estradna zvezda je tokom istog perioda bila etiri puta na naslovnim stranama Veernjih novosti i Pravde, tri puta Blica, dva puta Pressa i Kurira, jednom Danasa, a izazovu da je ne stavi kao mamac za itaoce oduprla se jedino Politika! Stereotipi, kombinovani sa predrasudama predstavljaju dobar nain kreiranja predstava o drugima, bitno utiui na lestvicu drutvenih vrednosti. Teme, odnosno naini prezentacije dalje se reflektuju na drutveni status i poloaj. Analizirajui da li se o javnim linostima govori iz diskursa javne sfere ili privatnog ivota, kancelarije ili domainstva, politike ili mode, lake emo konstruisati dominirajui obrazac verovanja. Raa se igra zamenljivosti subjekata i objekata, stvarnosti i senki, istine i lai, informacija i dezinformacija, ozbiljnog i senzacionalnog, mentalna implozija koja se zavrava konfekcijskim poretkom istine, koja je imaginarna, kao i instant slika koju smisleno predstavlja. 2. Glasove i izvore informacija, kao autoritete koji saoptavaju informacije, stavove, ideje, vrednosti, poruke. Kod manje obrazovane publike veoma je bitno KO govori, da li iza njega stoji autoritet funkcije, vlasti ili drugih centara moi jer se na taj nain reprezentuju institucije, partije i slini agensi. Masa se olako predaje izvorima informacija, tako da kompetentnost glasova ima veliku ulogu u stvaranju vrednosne matrice. Mediji su razbili prostor planete u milione komadia, nudei stanovnitvu snove o boljem, lakem i drugaijem ivotu, poto se uz difuziju slike i rei lako selimo iz lokalne (mikro) u globalnu (makro) sferu. Poluistine i senzacionalizam, vremenski pritisci i konkurencija dodatno utiu na problem istinitosti, posebno u drutvima koja neke informacije prikrivaju od sopstvenih graana ili ih saoptavaju na manipulativan nain. Protok vesti tada se suava, kontrolie ili ograniava! Kriza tampe u Srbiji sve je evidentnija, a putevi njenog prevazilaenja sve ee se poklapaju sa snienjem etikih standarda i moralnih orijentira. 3. Zanimanja i drutveni odnosi kao pitanja personaliteta i statusa u zajednici. Posveenost istini je najstariji princip novinarstva, usaen u filozofiju morala i prava. Kao racionalna bia zavisimo od direktnih, preciznih i pravovremenih informacija, a kao konzumenti tampanih sadraja postajemo primatelji poruka koje nam agensi distribuiraju. Luis Alvin Dej istie da su u sloenom demokratskom drutvu mediji primarni provodnici informacija i u onoj meri u kojoj ne pruaju istinite, tane i relevantne informacije, u toj meri uskrauju svojoj publici intelektualnu hranu neophodnu za racionalno odluivanje.17
17 Luis, Alvin, Dej: Etika u medijima primeri i kontraverze, Klub plus i igoja tampa, Beograd, 2008. str. 105.
180
tampa gradi savreno oblikovan svet narativa, doivljajno identificirajui, tako da prelazak voha populi u voh dei niko ne primeuje. Politika kultura nastaje kao rezultat dominantnih uverenja, stavova, ideolokih vrednosti i obrazaca, ali njena mo je u kreiranju komunikacionih strategija i taktika kojima e javnost dati pristanak18. Svrha medijskog ubeivanja uvek je osvajanje instrumenata politike vlasti, kako bi se kontrolom javnog mnenja postojei politiki sistemi blokirali, doveli u krizu i na kraju, promenili. Koncentracija vlasnitva nad medijima predstavlja monopol odreenih ideja, stavova, ideologija, pa ako hoete i kapitala koji odluujue oblikuje psiholoko i socijalno okruenje. Uostalom, filozofi medija ve uoavaju dilemu po kojoj tradicionalno shvaena etika, jednom nogom zaronjena u svet ekonomije, a drugom u drutveno-politiki ivot odreene sredine prerasta u puke zbirke konvencija i propisa koje donose delegati uma, na svojim strunim konferencijama, sastancima i akademskim savetovanjima,19 dok se u stvarnosti odvija trina bitka u kojoj su konvencionalne vrednosti potisnute na marginu. Verodostojnost medija promovie komunikacionu otvorenost i ravnopravnost, tako da e analiza sadraja dnevne tampe koja sledi pokazati koliko su demokratski tokovi nakon petooktobarskih promena postali otvoreniji za drugaija miljenja?
Rezultati: Tabloidizacija sa mirisom politizacije?

Skandali, svae, smrt, seks, slava i sport ine okosnicu strukture najitanijih dnevnih listova u Srbiji, pri emu povrnost, tabloidizacija i senzacionalnost ugroavaju tradicionalnu ozbiljnost i najstarijih dnevnika. Iskopavaju 24.000 mrtvaca (ALO, 12. maj), Komunalci hoe da prekopaju mrtve (Pravda, 14-15. maj), Mrtvu staricu oglodali psi (Veernje novosti, 11. maj), Pono plaeniji od Tadia i Jeremia (Pres, 14. maj), Bivi ministri i dalje na dravnim jaslama (Blic, 15. maj), Nedodirljivi Novak okovi (Politika, 9. maj), Svetlani Ranatovi preti pet godina zatvora (Danas, 13. maj), Pola Srbije ne da Mladia (Pres, 15. maj), Kralj puteva proneverio 32 miliona evra (Blic, 13. maj), Deak poginuo vebajui parkur (Pres, 12.maj), Rani radovi Jelene Mrki (Kurir, 14. maj) i slini naslovi trebali su da privuku publiku. tampa ve odavno nije puki kanal za irenje vesti, ve i snana presa za kodiranje javnog uticaja. Romantina shvatanja o nezavisnom novinarstvu koje je za18 Vidi u: Jevtovi, zoran Masmedijski preobraaj terorizma i religije u globalnom poretku, Politikologija religije, br. 1. Beograd, 2007. str. 97-124. 19 Vuksanovi, Divna Etika i disleksija: granice medijske kulture, Kultura, br. 127, Beograd, 2010. str. 109.
181
snovano na interesima graana, tehnolokom revolucijom kopernikanski su promenjena u menaderska uenja o poslovnom uspehu i rejtingu, pa se prema ovakvim shvatanjima etinost moe rtvovati radi sticanja profita? Udarne strane amerikog nedeljnika Njusvik (Newsweek) na 17 od 22 naslovnice prikazuju linosti iz sveta zabave,20 obino u vezi sa seksom, a samo dva puta akteri su bili iz sfere politike. Prisustvujemo velikoj promeni novinarske paradigme, ali ini se kao da svest auditorijuma jo ne uoava o kakvim preobraajima se radi. Izbor tema koje e se pratiti, naini prikazivanja politikih lidera i stranaka, njihov izgled na fotografijama, kontekst i ton kojim se dogaaj analizira, kao i mnoga druga sredstva prezentacije bitno usmeravaju stavove italaca. Relevantnost informacija i interpretacija dogaaja uvek su u meuodnosu sa interesovanjima, kontekstom i sudovima recipijenata, pri emu je uloga urednikih kriterijuma vana za konanu ocenu ta e se pojaviti u javnosti. Dinaminim drutvenim promenama, koje se svakodnevno deavaju u Srbiji, i dalje upravljaju mukarci! Da bi se uverili ko je vie prisutan, a ko odsutan pregledani su svi sadraji navedenih novina. Ukupno je registrovana 5.271 osoba na unutranjim stranicama, dok je 375 lica pomenuto na naslovnim stranama. Odmah je uoljivo da mukarci dominiraju: skoro pet puta su prisutniji na naslovnicama, dok je odnos na unutranjim stranicama neto umereniji, ali i dalje nekorektan (tri puta ih je vie)! Statistika bi bila jo poraznija kada bi se analizirao kvalitet sadraja. Na primer, u posmatranom periodu Politika je na naslovnim stranama objavila samo etiri fotografije ena (od toga intervju sa Radmilom Dragievi Dii, vriocem funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu (15. maj), najava nastupa Nine Radojii na pesmi Evrovizije (10. maj), a u preostalim sluajevima re je o strankinjama: Meri Vorlih, ambasadorka SAD (13. maj); Ketrin Eton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku (14. maj). Veernje novosti su to uinile sedam puta, (Sneana Malovi, ministarka pravosua, zagorka Dolovac, republiki javni tuilac (broj od 10. maja; dok su u ostalim sluajevima fotografije Svetlane Ranatovi i drugih estradnih linosti), Danas takoe u etiri broja (jedino u ovim novinama je vidljiva slika Edite Tahiri, efice pregovarakog tima Pritine, ali i kolumbijske zvezde akire), dok sa fotografijama ena prednjae tabloidi Kurir, ALO, i Pravda, ali tako to donose provokativne slike i informacije o zvezdama estrade (ALO, 9.maj Kene beao s dve grandovke; ALO, 14. maj: Jelena Karleua Da mi ga svi popuite veeras; Kurir, 11. maj: Nataa Kandi troi milione na horor spotove; Kurir, 12.
20 Project for Excellence in Journalism: Changing Definitions of News, 6. mart, 1998., . 41.
182
maj: Intervju: Jelena Kostov: Nikada se neu odree Keneta; Pravda, 13. maj: Maja Nikoli Spremam se za Sunane skale, itd.). Tirani mediji znaajan proctor ustupaju pisanju o bruci u finalu domaeg kupa u fudbalu (Finale kupa prekinuto, Partizanu pripao trofej, Blic, 12. maj), prorocima (Srbi e preiveti smak sveta; Kurir, 13. maj), sudskoj nagodbi Cece Ranatovi (Ceca: elim novu ansu, Pres, 10. maj), hapenju putarske mafije (Asfalt pun dijamanata, Veernje novosti, 14. maj), suenju narko-kartelu (Duko ari jue sasluan, Kurir 14. maj) i sl., tako da se agenda usmerava ka infotejmentu.
Prisutnost na unutranjim stranicama: na naslovnim stranicama: Mukarci 73,4% 79,3% ene 24,3% 19,2% Ostali 2,3% 1,5% Ukupno 100% 100%
Tabela 1. Rodna prisutnost na unutranjim i naslovnim stranicama
Kada tekst sa unutranjih stranica ima najavu na naslovnoj strani (5,6% svih tekstova), mukarci opet dobijaju centralnu ulogu (78,1%), mnogo manje ene (20,5%), dok deci pripadaju 2,4% procenta Ovakav rezultat posledica je izvetavanja o popularnoj pevaici koja je navodno iznajmila japansko dete kako bi pokazala saoseajnost sa japanskim narodom stradalim u zemljotresu: Senzacija: Ana Nikoli usvojila Japanca (ALO, 10. maj); Anina beba nije Japanac nego Kinez (Kurir, 12. maj), ali i nekoliko saobraajnih nesrea sa mladim kao rtvama (Poginuo deak, Pravda, 10 maj; Pas lutalica ujeo maliana, Veernje novosti, 12. maj; Brigu o siroiima preuzeo stric, Blic, 9. maj, i sl.). Ve sada se moe uoiti da kodeksi profesije imaju marginalizovanu ulogu jer su naslovi previe senzacionalistiki, provokativni, dvosmisleni, a u nekim sluajevima i izmiljeni. Uvaavajui miljenje da novinari imaju sloeno isprepleten skup opaajnih, linih i kulturnih perspektiva unutar kojih prikupljaju informacije, da bi ih preneli itaocima, (aket, 2007:321) mogli bismo zakljuiti da su naslovne kompozicije namenjene jeftinom privlaenju panje.
Teme politika, crna hronika i sport kao javna scena

Prevashodni cilj novinarstva je da informisanjem graana slui optem dobru kako bi pojedinci mogli da kvalifikovano donose sopstveni sud o pitanjima bitnim za iru zajednicu. Drugim reima, od srpske tampe se oekuje da slui kao forum za kritiku raspravu, ukljuujui i nezavisno ispitivanje
183
nevidljivih moi sile, prvenstveno nosilaca vlasti. Temelj profesionalnog ugleda je poverenje italaca i novinara, to podrazumeva da je sadraj vesti i anrova istinit, rastereen od predrasuda i stereotipa, kao i da su sve strane pravino predstavljene. U vremenu gomilanja informacionih nanosa javlja se epistemioloki relativizam, koji trino nadmetanje medija vidi kao beskrajnu trku za panjom. Tako se oblikuje popularna kultura koja irei primitivizam, ki, und, trivijalnost i brojne varijacije ekstremnosti propagira ideal informacija kao robe koja ima vrednost samo ukoliko je traena. Slobodne spekulacije, predvianja, lano izvetavanje, uz manipulisanje i instant vesti preplavljuju komunikacioni prostor, dovodei konzumente u stanje nepoverenja u itavu profesiju. Tomas Deferson, autor amerike Deklaracije o nezavisnosti, jo 1785. uoava: (Tiranska) vlada uvek dri neku vrstu stalne vojske novinara koji, bez ikakvog obzira na istinu ili na ono to bi liilo na istinu, (izmiljaju) i objavljuju u novinama sve to bi moglo da poslui ministrima. To je dovoljno za veliku masu naroda koja nema nikakav nain da razlikuje istinite od lanih pasusa u novinama.21 Javnost se mora tititi od novinarske samovolje jer se vestima moe prikriveno upravljati, to je najlake izborom tema i aktera pria. Iako je koriena metoda sluajnog uzorka relevantna samo za ovaj vremenski okvir sa iznenaenjem smo posmatrali dobijene rezultate.
Rubrika
Politika Tekui dogaaji/ politika Svet Ekonomija i biznis Crna hronika zabava Kultura/ umetnost Sport Veernje novosti Danas Pres
Centralna uloga
Ukupno % Kurir ALO Blic Pravda
20,3% 24,2% 25,7% 5,2% 8,4% 23,4% 18,7%
12,5% 10,3% 11,2% 14,1% 12,6% 13,5% 16,6%
18,3% 19,6% 16,3% 4,2% 8,4% 18,3% 7,2%
12,3% 10,5% 12,5% 15,4% 13,4% 13,8% 15,8%
7,2% 7,2% 5,8%
8,5% 13,5% 7,4% 14,7% 7,4% 11,8%
7,4% 6,1% 9,3% 12,2% 9,5% 6,3% 8,4%
100 100 100 100 100 100 100
14,7% 15,8% 18,4% 12,2% 19,3% 16,2% 5,1% 8,6% 4,9% 14,7% 7,4% 17,3%
Tabela 2. zastupljenost tematskih oblasti u analiziranim novinama 21 Opirnije u: aket, Dejl Novinarska etika, Slubeni glasnik. Beograd. 2007. str. 150.
184
Izborom tema dnevna tampa u Srbiji namee o emu emo razmiljati, pri emu se simbiotski podeen diskurs ciljano profilie. Lako se uoava da Politika i Danas prednjae izvetavanjem o dogaajima sa politike scene, kako u zemlji tako i inostranstvu, iz sfere ekonomije i biznisa, kao i kulture i umetnosti, ali isto tako i da polutabloidni pristup Blica, Veernjih novosti i Presa nailazi na veliki odziv auditorijuma! za razliku od svetske tampe u kojoj se tabloidi bave ivotima slavnih linosti, u Srbiji ute novine kao temu esto imaju sferu politike, posebno forsirajui senzacionalistiki pristup i neprovereno pisanje. U analiziranom periodu tzv. ozbiljna tampa u fokusu je imala pregovore oko budunosti Kosova (primeuje se da se iz naslova june srpske pokrajine polako gubi Metohija), probleme srpskih azilanata i odnosa sa EU, kao i potpisivanje sporazuma bivih oficira JNA sa dravom o isplati obeteenja zbog neosnovanog pritvora. Koliko se panje pridaje proveri izvora informacije i spinovanju javnosti ilustruje primer medijskog lina lekara Klinikog centra Srbije, koji je u tampi optuen i osuen, dok se u praksi pokazalo da je nevin: Doktor SPID: Naelnik u Urgentnom dilovao drogu (Kurir, 13, maj; Politika, 14. maj; Novosti, 13. maj; itd. )22. Brzo irenje (dez)informacija moe imati zapaljiv karakter, pa nakon prekida finalne utakmice kupa Srbije u fudbalu Kurir izvetaj stavlja pod naslov: Vojvoani su ustae, (14. maj), Ode nam fudbal u tri lepe (ALO, 12. maj), dok ozbiljnije novine smiruju tenzije: Crno-belima pehar posle prekida (Danas, 12. maj); Ovakvu bruku na fudbal jo nije doiveo, (Politika, 14. maj). Detaljnijom analizom brzo bi uvideli da odreene novine forsiraju odreene ideoloke poglede. Transfer znaenja veto se prenosi sa objekta pisanja na politike lidere, pa se pod maskom istraivanja prikrivaju politiki obrauni. Na primer, ALO je ak u pet brojeva objavljivao fotografije ministra policije i predsednika SPS-a Ivice Daia (u 14. i 15. maja), dok Politika od 22 fotografije na naslovnoj strani nijednom nije ustupila prostor nekom od predstavnika opozicije? Uoljivo je i da tabloidni formati svoju popularnost temelje na visokom sadraju tema iz tzv. crne hronike, zabave i sporta, ime se polako vraaju osnovnim tematskim karakteristikama. Takoe, zapaa se ustupanje znaajnijeg prostora stranim temama, to moe imati i strategiju
22 Na naslovnoj strani lista Pres (13.maja), objavljeno je ime Gorana V. Lazovia, jednog od najpoznatijih hirurga i efa maksiofacijalne traumatologije sa tvrdnjom da je drao fabriku za proizvodnju amfetamina i da je pravio i dilovao drogu. Ne proveravajui podatak jer je izvor informacije bio ministar policije Ivica Dai, novinari su ga pustili u javnost, da bi se ustanovilo da je uhapena osoba sa istim imenom i prezimenom, ali direktor preduzea Varan Chemicals iz Ugrinovaca. U trci za brzinom novinari su nainili nepopravljivu greku!
185
izbegavanja vruih pria sa domaeg politikog terena, ali i sve vei uticaj stranog kapitala u medijskom vlasnitvu! Svetski trendovi dijametralno su drugaiji. Godine 1977. naslovne stranice amerikih novina Tajm (Time) i Njusvik (Newsweek) odnosile su se na politiku ili meunarodnu linost (31%), ali se ve poetkom ovog veka taj odnos dramatino preokrenuo. Broj politiara kao tema naslovnica ili tekstova opao je za vie od 60%, dok je broj stranica sa slavnim linostima i svetom zabave porastao za 40%.23Politizacija srpske tampe vidljiva je u svim segmentima analize, to indirektno ukazuje da medijskim tritem ne dominiraju ekonomski uslovi, ve skriveni politiki interesi.
Glasovi/izvori vlast i prividi pluralizma

Nain komuniciranja sa graanima definitivno opredeljuje karakter vlasti i oblike politikog ponaanja. tampa tei da bude nezavisna, ali to ne znai i da je ideoloki nepristrasna! Eliminisanjem odreenih drutvenih (politikih, kulturnih, religijskih, rodnih) grupa iz javnog ivota ostvaruje se njihovo iskljuivanje iz uticaja u tokovima odluivanja, ime jaa stereotip o nemoi i nevanosti. Ko govori, a ko uti u tampi, jedan je od najboljih indikatora drutvene ravnopravnosti?
Rubrika
Partije Opozicione na vlasti partije Tekui dogaaji/ politika Svet Ekonomija i biznis Crna hronika zabava Kultura/ umetnost
Centralna uloga
Vlada, miOstali Drugo (neimenistarstva, (NVO, novani izvori, dravne crkve, druge redakcije, institucije sindikati, agencije itd.) i optine univerzitet, 35,6% 38,5% 36,6% 74,5% 31,5% 43,5% 5,5% 2,5% 11,5% 9,3% 16,1% 10,2% 9,5% 2,6% 3,7% 4,4% 23,5% 12,2% Ukupno
38,1% 32,3% 34,5% 7,1% 20,6% 25,4%
11,3% 24,1% 13,7% 4,7% 8,3% 8,7%
100% 100% 100% 100% 100% 100%
23 Kova, Bil i Rozenstil, Tom Elementi novinarstva. CID i Institut za medije. Podgorica, 2006. str. 185.
18
Sport 13,7%
VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE 6,5% 53,4% 14,2% 12,2% 100%
Tabela 3. Izvori informacija
Vlada, ministarstva, dravne institucije i optine, sa partijama na vlasti dominiraju kao teme u gotovo svim znaajnijim rubrikama (unutranja i spoljna politika (73,7%), ekonomija i biznis (70,1%), kultura (68,9%), crna hronika (81,6%), sport (67.1%)! Sve vei broj vesti rezultat je obraenih saoptenja za javnost ili spinovanih informacija proizvedenih u vladinim biroima za odnose s javnou, dostavljenih od portparola i slinih slubi, a znaajno raste i broj intervjua realizovanih telefonskim pozivima. Tako mediji neosetno postaju zavisni od rutiniziranih izvora jer se na njih mogu osloniti, sigurni da e im brzo dostaviti traene podatke, to je u skladu sa liberalnim tendencijama (Tapsall, Varley, 2001:11). Slina analiza priloga u Njujork Tajmsu otkrila je snano oslanjanje na slubene izvore: od 57,2% do 72,5%.24 Da je re o tendenciji potvruje i obimna analiza tekstova dvadeset tri izvetaa u sedam velikih amerikih novina, gde su u 75% sluajeva izvori bili dravni (Hallin i dr. 1993:755). Industralizacija novinarstva namee novi imperativ: stvarati to vie informacija sa to manje trokova, pa prividno besplatni paketi podataka i fotografija koji svakog trenutka stiu u redakcije postaju mona orua u obradi javnog miljenja. Takvi tekstovi sve su ei jer predstavljaju injenice koje nije trebalo prikupljati, prie koje nije trebalo napisati i fotografije koje nije trebalo snimiti (Newsom, Scott, 1985:230). Slubeni izvori tako neosetno vre nadziruu funkciju u zajednici obezbeujui javnu podrku za svoje programe. Istovremeno, sve je vie izvetaja sa konferencija za tampu, izjava zvaninika i saoptenja za medije. To su anrovi koji promoviu interese nosilaca znaenja, tako da kod italaca stvaraju iluziju da nude jasno razumevanje situacije, dok u praksi esto ume biti drugaije. Politiki lideri i partijski imenovani funkcioneri nastoje da javnost uvere u ispravnost svojih ideja, ime u prvi plan izbija opasnost da mediji postanu sredstvo manipulacije. znaajno oblikujui dnevnu agendu vladajue partije u kombinaciji sa dravnim institucijama i nosiocima vlasti suavaju prostor za drugaije ideje i programe, kritike glasove i dijaloku komunikaciju. Uticaj civilnog drutva je veoma slab, dok je prisustvo opozicionih partija i javnih rasprava marginalizovano. Dominacija tema iz politike u veini dnevnih listova Srbije vodi zakljuku da je tampa jo uvek platforma za iznoenje ideolokih miljenja, pa ne udi velika podudarnost u izboru tema (npr. 15.
24 zhang, J. i G. T. Cameron (2003) Study Finds Sourcing Patterns in Wen Ho Lee Coverage, Newspaper Research Journal, 24 (4).
187
maja: Ivica Dai: Podelio bih Kosovo (Blic), Azem Vlasi: Nema podele Kosova bez rata (Pravda, 12. maja); Auto Bild otcepio Kosovo (Kurir, 12.maj); Ragmi Mustafa: Priznati Kosovo (Danas, 14. maj); Kamenicama razbili dijalog (Veernje novosti, 13. maj). Novinarstvo ima sposobnost definisanja dogaaja u drutvenom kontekstu, ime se aktuelni problemi mogu predstaviti kao ivlji i celovitiji doivljaj od onog u realnom ivotu. tampa transformie stvarnost jer nudi dramski konflikt kojim se privlai panja italaca. Jedan problem se teorijom agende uvodi u politiku orbitu kako bi se javnost zabavljala njegovim refleksijama koje u velikim koliiniama pristiu, obino iz anonimnih, ali dobro obavetenih izvora. Nizovi informacija reaju se kao vatromet, a uestalou ponavljanja udarnih podataka napetost raste. Priu preuzimaju drugi mediji, pa se tako nizovima proizvedenih slika i znaenja kreira drutveni problem, koji po potrebi, moe da se predstavi kao bezbedonosna pretnja. Dok se javno mnenje bavi nametnutim slikama i reenjima iza paravana politiki lideri reavaju druge probleme. Panja javnosti jaa ili slabi asimetrino sa medijskim konstruisanjem problema, senenjem dogaaja i stavljanjem teita na razliite aspekte. Veliki problem moe biti relativizovan kao mali, ali i obrnuto!
Rubrika
Zanimanje/ profesija/ oblast Politiar/ predstavnica vlasti Politiar/ opozicija vlasti zdravstvo/ socijalne slube Policajac/ vojno lice, vatrogasac i sl. Akademski strunjak/ obrazovni sektor Menader/ finansijski strunjak Radnik/ seljak/ / domaica Politika Veernje Danas novosti 27,3% 5,4% 4,3% 3,9% 6,3% 22,5% 4,7% 2,3% 5,2% 2,1% 31,3% 4,2% 3,5% 2,4% 4,6% Pres 20,7% 6,8% 3,3% 3,8% 2,1%
Centralna uloga
Kurir 19,5% 10,2% 2,4% 3,7% 1,5% ALO Blic Pravda 19,6% 12,1% 1,8% 3,3% 2,4%
11,5% 21,6% 2,3% 3,5% 4,1% 1,6% 4,7% 2,3% 3,1% 2,2%
4,2% 2,3%
3,2% 1,8%
7,3% 1,5%
2,4% 2,2%
1,8% 2,5%
2,2% 1,2%
2,7% 1,8%
1,6% 3,4%
188
Advokat/ sudija/ pravnik/ pravnica Trgovac/trgovkinja, zanatilja i sl. Versko lice Aktivista/a, NVO i sl. organizacije Muziar/ glumac/ estradna linost Sportista/sportski menader/ trener itd. Lice koje ini kriminalno delo Student/studentkinja uenik/ uenica Dete (mlae od 18 godina) Osoba koja vodi domainstvo, roditelj ostalo Ukupno % 1,4% 0,7% 2,3% 5,6% 6,4% 12,5% 7,4% 1,2% 0,5% 0,5% 7,8% 100%
VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE 2,2% 1,7% 1,8% 4,3% 14,2% 12,3% 12,3% 1,6% 1,4% 1,5% 4,8% 100% 2,1% 0,9% 1,1% 14,6% 4,3% 4,5% 4,8% 3,2% 0,8% 1,1% 7,8% 100% 2,2% 1,5% 2,3% 3,4% 13,8% 13,2% 11,4% 1,8% 1,2% 0,7% 7,2% 100% 3,6% 1,7% 2,7% 2,5% 15,3% 10,8% 12,2% 1,3% 2,1% 1,1% 5,1% 100% 2,1% 2,4% 1.7% 2,4% 2,1% 1.6% 1,3% 3,5% 2,2% 1,5% 2,4% 3,3% 16,5% 8,2% 9,7% 1,2% 1,4% 1,1% 8,3% 100%
22,6% 13,5% 5,4% 12,1%
22,8% 14,1% 1,3% 2,5% 1,3% 9,1 100% 1,4% 1,3% 1,5% 6,2% 100%
Tabela 4. zanimanje aktera vesti
Politike voe i interesne grupe bude interes i politizaciju teme, ne libei se ni stvaranja pseudodogaaja u postizanju dramatizacije. Pumpanje problema, doziranje stvarnosti tehnikama okiranja i spinovanja, mali su deo bogatog instrumentarija kojim se upravlja auditorijem. Nakon odreenog vremena, kada se publika zasiti nametnutom temom proizvodi se nova, jo spektakularnija, zavodljivija, neobinija, i tako u krug. Sudei po frekvenciji zanimanja politiari su i dalje najee izvori informacija u tampi Srbije, a prisustvo obinih graana skoro da je zanemarljivo. Poveano prisustvo svetenih lica posledica je aktuelnih deavanja u Crnoj Gori, ali i predstojeeg sabora SPC koji se odravao u Beogradu (Progon srpskih popova, Kurir, 14. maj; Pada odluka o dolasku pape, Veernje novosti, 15. maj). Glas radnika, seljaka, domaica i mladih osoba polako nestaje, dok buku proizvode politiari, estradne linosti, sportisti i lica iz krimogene sfere. Demokratija se sa novim tehnologijama pretvara u infokratiju, ali samo za
189
one koji koji imaju pristup medijima. Obini ljudi postaju akteri izvetavanja u tekim situacijama jer konflikti i incidenti po prirodi podiu tirae (Gladni radnici zauzeli optinu, Kurir, 14. maj; Beograani ne peru zube, Veernje novosti, 10. maj; Olakice graanima i za postojee kredite, Blic, 12. maj; Ubijen zbog para, Pravda, 12. maj, itd.). Visok procenat u rubrici ostalo ukazuje na sve vei broj informacija koje nemaju izvor, to govori o moguoj manipulaciji u sadraju poruka. Nepotpisane vesti, nepoznati izvori, pa ak i neimenovane linosti svedoe o nepotovanju profesionalnih kodeksa. U analiziranoj tampi dominiraju zvanini izvori informacija (drava odnosno vlada, ministarstva, javna preduzea i slube, institucije i organizacije pod kontrolom drave, politike partije, slubena saoptenja i sl.). Na prvi pogled udeo informacija koje stiu obraene od PR agencija i slinih slubi nije veliki, ali kada se zna da u gotovo svim institucijama rade profesionalno edukovani portparoli ili kreatori informacionih paketa jasno je da gro vesti stie iz nadgledanih izvora informacija (87,6%). Institucionalna legitimnost se javlja kao posledica simbolike moi koju poseduju visoki vladini finkcioneri koji realno imaju snagu javnog uticaja. Sutina je u nametanju tema i rutinskom stvaranju pseudodogaaja (proizvodnja afera, politikih izjava, konferencija za tampu, parlamentarnih podela itd.), tako da publika lakoverno guta udicu, ne primeujui da slobodno vreme rtvuje priama koje su nametnuli drugi. Dravne elite se u praksi smatraju pouzdanim izvorima informacija, pa esto dobijaju prednost u izvetavanju. Istovremeno, redakcije u medijima su sve malobrojnije, jer trina orijentacija, smanjenje trokova, rizici poslovanja i trka sa vremenom pridonose zatvaranju u kancelarije, pretvarajui novinare i urednike u interpretatore pristiglih saoptenja, izjava i informacija. Novinari svoj posao sve ee zavravaju iz kancelarija, telefonskim intervjuima, mejlovima ili umreavanjem nekoliko razliitih izvora informacija. Sve manje vremena je za proveru podataka, organizovanje injenica, verodostojnost informacija!
190
pri ama koje su nametnuli drugi. Dravne elite se u praksi smatraju pouzdanim izvorima informacija, pa esto dobijaju prednost u izvetavanju. Istovremeno, redakcije u medijima su sve malobrojnije, jer trina orijentacija, smanjenje trokova, rizici poslovanja i trka sa vremenom pridonose zatvaranju u kancelarije, pretvaraju i novinare i urednike u interpretatore pristiglih saoptenja, izjava i informacija. Novinari svoj posao sve e e zavravaju iz kancelarija, telefonskim intervjuima, mejlovima ili umreavanjem nekoliko VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE razli itih izvora informacija. Sve manje vremena je za proveru podataka, organizovanje injenica, verodostojnost informacija!
80.0% 70.0% 60.0% 50.0% 40.0% 30.0% 20.0% 10.0% 0.0% Zvani ni izvori Nezvani ni izvori PR slube Dokumenta, Internet, arhivi
Grafikon 1. Vrsta izvora informacija Grafikon 1. Vrsta izvora informacija O instrumentalizaciji i neprofesionalnosti novinara u dnevnoj tampi svedo i i sve prisutnija praksa nepotpisivanja autora, kao i neimenovanja izvora. To se posebno uo ava kod
O instrumentalizaciji i neprofesionalnosti novinara u ih informacija tampi sveagencijskih vesti iz inostranstva, dok se povrnim uvidom u sadraj doma dnevnoj vidi dominacija Tanjuga, to siptomati no iz ugla doi i sve prisutnija praksamoe bitini stav vlade da autora, kao i neimenovanja izvora. nepotpisivanja se todemokratizacije jer je re ouagenciji pod starateljstvom drave? Zvani manje mea (laissezfaire) sadraj medija ovim je derogiran, jer je evidentno da drava na prikriven na in upravlja To se posebno uoava kod agencijskih vesti iz inostranstva, dok se povrnim informacijama. Ako se potuje staro novinarsko pravilo da svaka informacija mora sadrati uvidom u sadraj domaih informacija vidi dominacija Tanjuga, to moe biti siptomatino iz ugla demokratizacije jer je re o agenciji pod starateljstvom drave? zvanini stav vlade da se to manje mea (laissezfaire) u sadraj medija ovim je derogiran, jer je evidentno da drava na prikriven nain upravlja informacijama. Ako se potuje staro novinarsko pravilo da svaka informacija mora sadrati najmanje dva nezavisna izvora, onda iz empirijskih podataka proizilazi konstatacija da je sadraj srpske tampe esto nepouzdan i ideologizovan!25
25 Novinar je otuda veiti sumnjalica (ne i skeptik), koji zna da mnogi ele da posredstvom njegovih tekstova manipuliu javnou, pa stoga tanost informacija uvek proverava iz najmanje dva meusobno nezavisna izvora (Jevtovi, z. 2009: 152).
zoran Jevtovi, Ko govori u dnevnoj tampiizSrbije? najmanje dva nezavisna izvora, onda empirijskih
60.0%
podataka proizilazi konstatacija da je sadraj srpske tampe esto nepouzdan i ideologizovan!25
191
50.0%
40.0%
30.0%
20.0%
10.0%
0.0% Bez izvora Sa jednim izvorom Sa dva izvora Sa tri i vie izvora informacija
Uslov svih demokratskih promena je sloboda medija, a ona je nemogua bez ekonomske samostalnosti. U Srbiji je tokom 2010. godine, na ime marketinga u svim medijima potroeno neto vie od 120 miliona evra, pri emu je udeo tampe oko 18%. Pet marketinkih agencija u privatnom vlasnitvu diktiralo je kojim novinama e se reklame distribuirati, vodei ih u direktnu finansijsku zavisnost. Ako se zna da su njihovi vlasnici bliski jednoj vladajuoj stranci jasno je da se preko oglaivaa moe uticati na sadraj onoga to e biti objavljeno . Interesne mree politiara, tajkuna, oglaivaa i novinara filtriraju poruke upuene javnosti, ali ciljane ka nivou poslunosti i pasivnosti. Dobro 25 Novinar je otuda ve nikada nisu ugroavale tehnologije, ve nekvalitetno novinarstvo iti sumnjalica (ne i skeptik), koji zna da mnogi ele da posredstvom njegovih tekstova manipuliu javno u, spremno da zarad veeg najmanje dva me usobno (apologetsko) izvetavanje,pa stoga ta nost informacija uvek proverava izprofita napusti standarde nezavisna izvora (Jevtovi , Z. 2009: 152). 26 novinarske etike. , Slobodan: Mrea kolskih drugova u politi koj eliti Srbije, Nacionalni interes, Vidi u: Antoni god. VI, vol. 9., broj 3, str. 307-328, Beograd, 2010. 27 drutvo se menja bre Srpsko Autor problem tabloida ne vidi kao propast od sopstvene tampe koja potkopavajui novinarstva. Uostalo, vie od 77 miliona ljudi posetilo je samo u maju sajt Dejli mejla, ime je itav niz tradicionalnih vrednosti, britanski tabloidshvatanja neitanosti novina na normi i oborio sve rekorde nudi adekvatnu zamenu za ono to promovie. Umesto da istrauje, analizira i kontrolie vlast tampa prenosi izjave politiara i njima bliskih institucija i organizacija, raznolikost izvora informacija i miljenja izostaje, dok oglaivae ne opredeljuje ureivaka politika ve sprega interesa i bliskosti sa centrima moi. Otuda informacije sve ee ne odraavaju realnost, ali znaajno uestvuju u njenom simbolikom kreiranju! Infotejment podran senzacionalistikim tonovima
26 Vidi u: Antoni, Slobodan Mrea kolskih drugova u politikoj eliti Srbije, Nacionalni interes, god. VI, vol. 9., broj 3, str. 307-328, Beograd, 2010.
Uslov nemogu a bez ekonomske samostalnosti. U Srbiji je tokom 2010. godine, na ime marketinga u svim medijima potroeno neto vie od 120 miliona evra, pri emu je udeo tampe oko 18%. Pet marketinkih agencija u privatnom vlasnitvu diktiralo je kojim novinama e se reklame distribuirati, vode i ih u direktnu finansijsku zavisnost. Ako se zna da su njihovi vlasnici bliski jednoj vladaju oj stranci jasno je da se preko oglaiva a moe uticati na sadraj onoga to e biti objavljeno26. Interesne mree politi ara, tajkuna, oglaiva a i novinara filtriraju poruke upu ene javnosti, ali ciljane ka nivou poslunosti i pasivnosti. Dobro novinarstvo nikada nisu ugroavale tehnologije, ve nekvalitetno (apologetsko) izvetavanje, spremno da zarad ve eg profita napusti standarde novinarske etike. Srpsko drutvo se menja bre od sopstvene tampe koja potkopavaju i itav niz tradicionalnih vrednosti, normi i shvatanja ne nudi adekvatnu zamenu za ono to promovie. Umesto da istrauje, analizira i kontrolie vlast tampa prenosi izjave politi ara i njima bliskih institucija i organizacija, raznolikost izvora informacija i miljenja izostaje, dok oglaiva e ne opredeljuje ure iva ka politika ve sprega interesa i bliskosti sa centrima mo i. Otuda informacije 26 e e ne odraavaju realnost, ali zna ajno u estvuju u njenom simboli kom sve kreiranju! Infotejment podran senzacionalisti kim tonovima vodi stapanju injenica i fikcije, to drutvu u tranziciji moe doneti diktaturu tabloidizovanih izdanja.27 Problem prikrivanja
Grafikon promena izvora medija, a ona svih demokratskih2. Broj je slobodainformacijeje
Grafikon 2. Broj izvora informacije
192
vodi stapanju injenica i fikcije, to drutvu u tranziciji moe doneti diktaturu tabloidizovanih izdanja.27 Problem prikrivanja medijskog vlasnitva krizu dodatno produbljuje, jer se pored politiara u ulogama vlasnika potenciraju i kontroverzni biznismeni jo iz Miloevieve ere28, dok se u konstruisanju tabloidnih sadraja osea duh devedesetih i uticaji raznih bezbednosnih slubi, tajkuna, ali i stranih centara moi. Analizom sadraja prezentovanom u ovom radu pokazali smo da u Srbiji u kontekstu drutvenih i politikih pitanja demokratski pluralizam miljenja izostaje, to kao posledicu moe imati irenje specifinog partokratskog kapitalizma. Ako tampa zauzima osetljivu moralnu poziciju unutar drutva (kroz sadraj namee vrednosti, stavove i miljenja) onda mora da nosi i odgovornost moralnog razvoja. Slobodno drutvo poiva na ravnopravnosti, dravnoj regulaciji koja svim uesnicima u komunikacionom lancu nudi jednake anse. Sedita svih dnevnih novina su u Beogradu, to znai da je znaajan deo Srbije bez dovoljno informacija o deavanjima u sopstvenom okruenju, to proizvodi dalje nesuglasice i trvenja. Ideologizacija agende rezultira rastom ideoloke uniformnosti, jednoobraznosti, centralizacije, dramatinosti i trinog favorizovanja, pri emu se etiki standardi povlae bez adekvatnih profesionalnih sankcija. Krajnji gubitnik je publika koja zaslepljena sjajem, brzinom i slikovitou sve tee razlikuje istinu od propagandnih magli, dok demokratija postaje san u koji veruje sve manje ljudi! LITERATURA
Antoni, S. Mrea kolskih drugova u politikoj eliti Srbije, Nacionalni interes, god. VI, vol. 9, broj 3, Beograd. Brankovi, S. (2009). Dnevna ekonomija vremena itelja Srbije, Kultura polisa, u: Obian dan istraivanje dnevne ekonomije vremena, Novi Sad. Vuksanovi, D. (2010) Etika i disleksija: granice medijske kulture. Kultura, br. 127, Beograd. Carey, J. W. (1989) Communication as Culture, Essays on Media and Society. London: Unwin Human
27 Autor problem tabloida ne vidi kao propast novinarstva. Uostalo, vie od 77 miliona ljudi posetilo je samo u maju sajt Dejli mejla, ime je britanski tabloid oborio sve rekorde itanosti novina na Internetu. Svakoga meseca belei se trend rasta od 20%, a vie italaca od ovog tabloida u svetu imaju samo Njujork tajms i Hafington post! (Politika, 5. jul 2011.) 28 Na primer, Veernje novosti su u vlasnitvu Milana Beka, ministra iz tog perioda, dok se u veze sa Presom dovodi Miroslav Mikovi!
193
Gerbner, G. (1964) Ideological Perspectives and Political Tendencies in News Reporting. Journalism Quarterly No 4. New York. Jevtovi, z. (2007) Masmedijski preobraaj terorizma i religije u globalnom poretku. Politikologija religije, br. 1. (priredio Jevti M.), Beograd. Jevtovi, z. (2007) Slika ene u ramu demokratije, Politika revija 2-4, (priredio Suboti D.), Beograd. Jevtovi, z. (2009) Novinarski izvori informacija, CM, asopis za upravljanje komuniciranjem, br. 11, god. IV, Novi Sad i Beograd: Protokol I Fakultet politikih nauka McManus, J. H. (1997) Whos Responsible for Journalism?, Journal of Mass Media Ethics, 12 (1) 517. Radojkovi, M. (2003) Novinari kao profesionalna grupa, Socioloki pregled, vol. XXXVII. No. 3-4. Beograd. . . Alvin, D. L. (2008) Etika u medijima primeri i kontraverze, Klub plus i igoja tampa:Beograd. Vodi kroz medije Jugoslavije (2002), Agencija za istraivanja medija i odnose s javnou, Beograd. aket, D. (2007) Novinarska etika, Slubeni glasnik: Beograd. Kova, B. i Rozenstil, T. (2006) Elementi novinarstva, CID i Institut za medije: Podgorica. Tapsall, S. i C. Varley (2001) What is a journalist?, str. 320. U: S. Tapsall, C. Varley (ur.): Journalism: Theory in Practice. Oxford: Oxford University Press. zhang, J. i G. T. Cameron (2003) Study Finds Sourcing Patterns in Wen Ho Lee Coverage, Newspaper Research Journal, 24 (4): 88-101.
zoran Jevtovi Who speak in Serbian daily press? Summary: This paper analyzes the content of the leading daily newspaper in the national information space. By the analysis of sources of information, agenda as well as seeing the genre structures, author recognizes the dominant ideological paradigm and its appropriateness to European democratic environment. Looking at journalism as a complex area that in addition to journalistic and editorial activities include other participants in the processes of public communication that are able to state their opinions, ideas and programs to influence the others, the author directs the focus to gender equality, but also to identify by which professional form relations between the credibility of fact, moral dilemmas and ethical values are established.
194
In transitional societies, investigative journalism is marginalized, while the interpretation of facts is often done in line with expectations of the political elite, PR services, powerful advertisers, hidden interest groups and invisible centers of power. Models, forms and ways of representation of personalities, phenomena and processes in daily news, affect, among other things, constructing of stereotypes about their place in society, but also developing of different political concepts, in terms of (re)constructed perspectives on an equal share of power. By content analysis of newspapers in Serbia, we note that in the context of social and political issues the desired plurality of opinion is missing, ideologically paternalism crush critical discourse, while tabloidization combined with cheap entertainment suppresses professional standards. If we want to democratize the frame of society in which we live, we must change the media contents that identify us! Key works: Newspapers, public space, information sources, visibility, political propaganda, pseudodemocracy.
UDC 654.191(497.113 Novi Sad)
Ma Smiljana Milinkov1
Kako prii eni u radijskom etru Srbije? Pokuaj formatiranja novosadskog Radija 021
Rezime: Radio 021 je krajem devedesetih godina bio jedan od novosadskih simbola borbe za demokratiju i graansko drutvo. Tadanja misija radija bilo je potovanje razliitosti, ljudskih prava, pogotovo prava ena i bio je jedan od retkih medija u Srbiji gde se mogao uti rodno senzitivan jezik. Ulaskom u tzv. demokratske promene 2000. godine radio stanice okupljene oko Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), pa i Radio 021 izlaze na trinu utakmicu sa ostalim komercijalnim stanicama. Jedno od reenja za samoodrivost bilo je prelazak na model format radija, a menadment Radija 021 odluio je da za ciljnu grupu postavi enu od 35 godina, jer je procenjeno da ta grupa moe biti zanimljiva marketinkim oglaivaima. To je znailo prelazak sa uglavnom informativnog na program pod nazivom Moja druga ljubav. Ideja ovog rada je da pokua da istrai kako je i zato sluateljki Radija 021, koja je godinama podravana da bude slobodna, otvorena i glasna, nametnuta stereotipna slika amerike domaice? Kljune rei: Radio 021, graansko drutvo, format radio, ciljna grupa, stereotipna slika ene
Uvodna razmatranja
Ako se ima u vidu da odluujui uticaj na budunost radija imaju sluaoci, jer njihove potrebe elje, ideologije i navike vie nego ijedan drugi faktor odluuju o propisima za emitovanje radio programa (ingler, Viringa 2000:14), onda se u sluaju Radija 021 moe govoriti i o nekoj vrsti izdaje tih slualaca, preciznije sluateljki, to se reflektuje i na dalji ivotni put tog medija. Cilj ovog rada je da istrai zato radio stanica, koja je rodnu ravno1 Asistentkinja na Odseku za medijske studije, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Kontakt sa autorkom: smilinkova@gmail.com
19
pravnost promovisala kao jednu od osnovnih vrednosti graanskog drutva, poinje da emituje banalizovanu i stereotipnu sliku ene. Osnovna pretpostavka je da se u elji za elnom pozicijom na tritu previdelo da su kvalitet, kritinost postojeeg i otvorenost prema drugaijem bili razlozi za veliku sluanost programa. Tanije, da su bukvalnim kopiranjem modela amerikog format radija, uz pomo pojedinih medijskih konsultanata, u prvi plan stavljeni interesi oglaivaa dok su zanemareni dotadanji sluaoci. Nekritikim formatiranjem programa sluateljka Radija 021 poistoveena je sa slikom bele ene, koja ivi u kui sa belom ogradom u nekom amerikom predgrau i iji je jedini cilj da bude dobra domaica, majka, supruga i kominica, a put do tog izmatanog ideala vodi preko kupovine najrazliitije robe koju gore pomenuti oglaivai reklamiraju. Koliko Novosaanke nisu mogle da se pronau u jednoj prilino stereotipnoj predstavi ene, odnosno kako u Srbiji nije mogue bukvalno prekopirati model format radija, svedoi i injenica da se odustalo od prvobitnog koncepta i da je ciljna grupa proirena na ene i mukarce od 20 do 55 godina. U ovom radu kao istraivaki metod koristila sam intervju sa nekadanjom urednicom Radija 021 Jovankom zlatkovi, aktuelnim glavnim i odgovornim urednikom Slobodanom Krajnoviem i nekadanjim novinarima Milanom Srdiem i arkom Bogosavljeviem2. Budui da govorim o radijskoj slici ene a polazei od znaaja iskustvene evidencije za feministiku teoriju, bitno je napomenuti i lino iskustvo, poto sam devet godina radila kao novinarka na Radiju 021 i bila deo redakcije koja je pokuavala da pravi vesti za enu sa plakata. Kao osnova za rad uzete su i kvantitativno-kvalitativne analize tampanih medija koje je radio enski informaciono dokumentacioni centar (INDOK).
Radio 021 kao enin najbolji prijatelj

Popularnost lokalnog radija u svetu, koja traje od ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka do danas, opstala je zahvaljujui misiji koju je lokalni radio imao kada je nastajao promovisanje ideja ue sredine, informisanje o lokalnim vrednostima iz kraja, prezentacija sopstvenih kulturnih dostignua i sluanje muzike. (Pralica 2010:19) Radio 021 je program poeo da emituje 1. avgusta 1997. godine na frekvenciji 92.2 MHz, kao jedini novosadski nezavisni elektronski medij. Tre2 Razgovori su voeni januara 2009. godine kao deo seminarskog rada na master studijama Novinarstva na Fakultetu politikih nauka u Beogradu.
197
inski vlasnik ovog radija bio je Grad Novi Sad, jedan od opozicionih gradova tada vladajuem reimu Slobodana Miloevia, dok je po treina pripadala privatnicima Sretenu Kovaeviu i zvonku Tarleu. Jedan od postavljenih ciljeva Radija 021 bio je slobodan i otvoren radio, profesionalan i objektivan. Kako primeuje Jovanka zlatkovi u knjizi Uzvodno do 021 bazini problemi tadanje Srbije bili su neobrazovanost i primitivizam, dominacija iskljuivosti, straha od drugog i drugaijeg, netolerantnost i masovna neosveenost ljudi da su pojedinci, a ne iskljuivo sastavni deo nekog kolektiva, mase ili gomile. Nasuprot tome bio je postavljen Radio 021 kao medij otvoren za dijalog, multietnike i multikulturalne sadraje i spreman da edukuje sluaoce za civilno drutvo i graansku demokratiju (zlatkovi 2001). A osnovni cilj civilnog drutva, kako navodi Rade Veljanovski, je ostvarivanje najrazliitijih individualnih prava, koje nije mogue bez kvalitetnije razmene informacija, odnosno razmene koja je izvan uticaja vlasti i drugih centara moi. Pre 2000. i nekoliko godina nakon petooktobarskih promena Radio 021 je bio najsluaniji u Novom Sadu i jedan od najuticajnijih nezavisnih medija u Vojvodini. U novije vreme sintagma nezavisni mediji u raznim zemljama, koje su kroz turbulentne drutvene procese kretale putem tranzicije, oznaavala je, maltene, sve medije koji su imali kritiki odnos prema nedemokratskim reimima, alternativne medije ili one koje jednostavno nije osnovala vlada (Veljanovski 2005: 89). Tadanja misija radija bila je potovanje razliitosti, ljudskih prava, pogotovo prava ena i bio je jedan od retkih medija u Srbiji gde se krajem devedesetih mogao uti rodno senzitivan jezik. Radio 021 je imao vrlo intenzivnu saradnju sa enskim organizacijama kao to su enske studije i istraivanja Mileva Mari i Vojvoanka, kojima u velikoj meri pripada zasluga to upravo iz Vojvodine kree pria o rodnoj ravnopravnosti3. Petooktobarskim promenama 2000. godine i uspostavljanjem nove vlasti u dravi, trinog naina poslovanja medijskog sektora Radiju 021, sem dotadanje borbe za demokratizaciju drutva, namee se novi izazov, borba za sluaoce u konkurenciji sa komercijalnim radio stanicama, to je uslovilo unutranju transformaciju radija. Jedno reenje bilo je prelazak na model format radija, odnosno usmeravanje i specijalizaciju radijskog programa, pri emu su sluaoci poistoveeni sa odreenim tipom potroaa (Vali-Nedeljkovi 2009:91). Menadment Radija 021 odluio je da za ciljnu grupu postavi enu od 30 do 40 godina, jer je procenjeno da ta grupa moe biti zanimljiva
Pokrajinski sekretarijat za ravnopravnost polova osnovan je 2002. godine i to je jedan od prvih institucionalnih mehanizama u Srbiji za rodnu ravnopravnost.
198
monim marketinkim oglaivaima. To je znailo prelazak sa informativnogradskog na preteno zabavni program pod nazivom Moja druga ljubav.
Kako izabrati idealan radijski format?

Sedamdesetih godina prolog veka u vreme nastanka veine vojvoanskih stanica, ciljna grupa bili su svi oni koji imaju radio-aparat i mogu da prate programe tih medija. Prema Dejanu Pralici, kako lokalne radio stanice u procesu transformacije postaju finansijski manje zavisne od lokalnih samouprava, prinuene su da same zarauju vei deo novca, te su poele trino da se ponaaju pravei program koji je bio namenjen odreenim ciljnim grupama. Veliki deo privatnih radio-stanica, poetkom 21. veka, pod uticajem inostranih trenera koji su ideje doneli iz Amerike i Velike Britanije, poeo je da formatira svoje programe i da trai svoju ciljnu grupu. (Pralica 2010:239) Glavni i odgovorni urednik Radija 021 Slobodan Krajnovi pojanjava da se menadment radija na formatiranje odluio zato to je eleo da doe do odreene ciljne grupe kako bi se lake marketinki prodavao program. Mi smo se opredelili za ciljnu grupu koja je najpriblinija najmonijim marketinkim oglaivaima, kako bismo mogli da to vie naih sredstava iscrpimo iz marketinga i na taj nain odravamo funkcionisanje nae radio stanice. Do ciljne grupe ali i do programa namenjenog toj centralnoj sluateljki dolo se uz pomo medijskog konsultanta Duana Maia. zanimljivo je da, iako se u tekstu Kako izabrati idealan radijski format navodi da je izbor formata prava nauka, u sluaju Radija 021 korieni su uglavnom samo osnovni koraci, bez strune analize trita, istraivanja publike i ozbiljnog profila ciljne grupe. Tako se po Maievom savetu krenulo od oglaivaa, odnosno onih onih kod kojih se nalaze pare za opstanak vae stanice. Pri tome mislim na lokalne oglaivae koji treba da vam pokriju najmanje 80% planiranog budeta. Sastavite spisak svih uspenih privrednih subjekta i probajte da svakome od njih dodelite njihovu idealnu muteriju. (Mai 2009) Sledei savet odnosi se na izbor centralnog sluaoca/sluateljku, nekog kome je apsolutno sve na programu zanimljivo. To je osoba ija se slika dri na zidu u studiju i kojoj voditelji priaju. Istu sliku imaju pred sobom i novinari kada biraju prie i vesti koje e ii u etar, ba kao i prodavci kada biraju koje potencijalne oglaivae e napasti (isto). I zaista u studiju kao i u redakciji Radija 021 nalazio se kola sa fotografijama iz novina koje su predstavljale zamiljenu sluateljku i sve ono to bi nju trebalo da zanima, u sutini ono to zanima klijente
199
radija4. Kada ste odluili iju sliku ete da kaite na zid, treba da saznate ta ta osoba voli. Jedini nain da to utvrdite je da pitate. Sastavite iroki upitnik o ivotnim navikama i ukusima pa na ulicu (Mai 2009). Sem krativnih sastanaka predstavnika svih segmenata Radiodifuznog preduzea 021 (novinari, voditelji, marketing, sekretrijat...) na kojima se razmiljalo ta bi to moglo da interesuje pomenutu enu, sastavljani su i upitnici koje su popunjavali zainteresovani roditelji ija deca pohaaju Predkolsku ustanovu Radosno detinjstvo, jer se pretpostavilo da se meu njima nalazi osnova eljene ciljne grupe. Koliko je analiza centralne sluateljke laiki i povrno uraena govori i injenica da voditelji i novinari koji su kreirali program, u stvari nisu znali kome se obraaju. Iako Sloban Krajnovi smatra da je kreiranje programskih sadraaja bio laki posao u procesu formatirnja radija jer je bilo potrebno da se samo malo novinari okrenu i da razmiljaju kako razmilja ciljna grupa i koje su to teme koje njih privlae i o emu vole da sluaju, tadanji urednici i novinari imaju sasvim drugaije miljenje. Tako Milan Srdi ocenjuje da je teko kada sa jednog ozbiljnog informativnog programa, koji prati deavanja u gradu i olakava ivot i prosveuje Novosaane, preete na neku usku stvar kao to je ena od 25 do 45 godina, pogotovo ako treba da uredite vesti i ako ne slaete te vesti po jaini ili nekom urednikom principu, nego morate da mislite na tu istu enu, kako ete njoj da udovoljite. Slino kae i arko Bogosavljevi Treba nekako razmiljati ta enu koja ima 35 godina zanima. Nemam pojma ta je zanima, sem onog okvirnog da verovatno ima dete, da je udata i da je verovatno zanimaju te neke stvari oko deteta u koli, vrtiu, kako to funkcionie.... Koliko se linearno gledalo na ciljnu grupu govori i podatak da je Radio 021 potpuno prestao da objavljuje informacije o isplati penzija, budui da sluaoci tog radija, nakon formatiranja ne treba da budu penzioneri. Radio 021 prevideo je da informacija o isplati penzija moe biti od koristi svima u porodici, jer postoji mnogo ljudi koji nemaju stalni radni odnos, a kojima je jedini stalni i sigurni izvor prihoda upravo penzija najstarijih ukuana. Jer injenica je da ova usko profilisana ciljna grupa prema amerikoj tradiciji nikako nije primenljiva na sredinu kao to je Srbija, s obzirom na to da lokalna radiostanica opstaje na tritu koje pokriva od 5.000 do 350.000 stanovnika, te je toliko raslojavanje publike ravno propasti stanice u naim uslovima. (Pralica 2010: 240)
Kao novinarka uestvovala sam u gotovo svim koracima formatiranja Radija 021, te o ovome piem na osnovu linog iskustva.
200
Vizuelna degradacija i stereotipizacija ene

Transformacija programa Radija 021, auditorijuma, enemoe se ilustrovati i dinglovima. Od Politika aktivne, miroljubive frekvencije emitovanog krajem devedesetih, preko Radio 021- vaa lina obavetajna sluba sa poetka drugog milenijuma, do dinglova iz srcaste faze: Kada sam tuna on mi peva, 021- enin najbolji prijatelj Moje prijateljice ga vole Pria mi o deci, o nama, o vremenu Poklanja mi cvee i knjige Ujutro me budi i zajedno pijemo kafu Brine o mom zdravlju i o mom izgledu Moja druga ljubav . Ukoliko se ima u vidu da su se elni ljudi Radija 021 odluili da gotovo potpuno nekritiki preuzmu ameriki model format radija, a pogotovo ako se uzme u obzir da se do predstave o ciljnoj grupi dolo bukvalno kopiranjem slika ena iz dnevnih listova i enskih magazina, tada nije zauujue to zamiljena sluateljka nema veze sa onom stvarnom. Naime, rezultati kvantitativnih i kvalitativnih analiza tampanih medija enskog INDOK centra iz 2009. godine pokazuju da slika ene u tampanim medijima u Srbiji ne predstavlja odraz realnosti, sem u pojedinim aspektima. Takoe se navodi da samo letimini pogled na dnevne novine ukazuje na vizuelnu degradaciju i stereotipizaciju ena kada je u pitanju tekstualna i ne-tekstualna forma (Prirunik za medije 2009). Po miljenju Snjeane Milivojevi, vladajue predstave o enama umnogome zavise od medijskog reprezentovanja. Medijski tekstovi jesu odraz odreene kulture, i upuuju na postojanje dominantne politike (Milivojevi 2004). U Priruniku za medije navodi se da u izvetavanju medija dominira idealizovana slika enstvenosti lepa, bela, heteroseksualna, urbana, a sa druge strane vezana za porodicu i tradiciju, dobra devojka ili majka vie dece i savrena supruga. Tipina ena kojoj se mediji obraaju opsednuta je istoom, dovoenjem braka u red i spremanjem zimnica. Iako u drugim oblastima ide u korak sa savremenim (urbanim) nainom ivota, dnevna i nedeljna tampa u odslikavanju ivota ena ostaje u 70-tim godinama. Stoga ne udi da je vei deo programa Radija 021 bio posveen tradicionalnim obavezama ene kao
5 Promenila se i vizuelna prezentacija, od prepoznatljive narandaste boje logo Radija 021 postaje ruiast sa srcima. Proirenjem ciljne grupe vraa se narandasta boja.
201
to je vaspitanje dece, voenje domainstva, ouvanje zdravlja i negovanje lepote. Mediji su ogledalo drutvene stvarnosti, ali i njeni primarni projektanti koji definiu nae ivote, modele ponaanja i vrednosne sisteme. Kroz politiku medijske reprezentacije moemo rasvetliti paradigmatine predstave o enama, kao i simboliki kapital koji se prenosi patrijarhalnom matricom i inkorporira u njihova delovanja, uloge i tela. (Vinji, Mirosavljevi 2008: 249) U ovoj tezi nalazi se i odgovor na pitanje kako je sluateljki Radija 021, koja je godinama podravana da bude slobodna, otvorena i glasna, nametnuta jedna stereotipna slika. Program Moja druga ljubav je u stvari proputena prilika za jedan kvalitetan elektronski medij namenjen enama, kakav ne postoji u Srbiji. Iako je mnogo toga na polju rodne ravnopravnosti ve dostignuto, ipak sve dok se ene irom sveta suoavaju sa diskriminacijom i dalje e postojati uloga i potreba za enskim radijom, jer radio je i dalje platforma sa koje ene mogu da se obraaju enama ak i u multimedijalnom svetu. Prisvajanje radija, kao alternativnog javnog prostora koje je naroito znaajno u vreme tranzicije i krize odigralo je znaajnu ulogu u procesu modernizacije i demokratizacije irom sveta, poevi od dvadesetih godina 20 veka pa do danas (Pralica 2010: 284-285).
Zakljuak
Konanu re o formatu jednog radija uvek imaju vlasnici. Ako ostavimo po strani one kod kojih bi trebalo da budu znaajniji programski interesi (ekonomski interesi nisu iskljueni), vlasnici trinog radija na prvo mesto stavljaju ekonomske interese. Radio stanica mora da zarauje (Marii 2008). Tako je bez obzira na ponosno prikazivanje rezultata istraivanja Stratedik marketinga iz prolea 2007. koji su pokazali da je te godine najsluaniji termin na radiju bio enski sat (Pralica, 2010:240), menadment Radija 021 upravo iz ekonomskih razloga odustaje od prvobitnog koncepta i odluuje da se ciljna grupa znatno proiri, na ene i mukarce od 20 do 55 godina starosti. Jovanka zlatkovi smatra da je osnovna greka u procesu formatiranja programa odluka da se ne menja ime tom radiju.Ako ostajete na istom imenu a menjate ureivaku politiku, kao to smo mi uradili, Radio 021 je potpuno izgubio poverenje svoje publike koja zna da taj radio identifikuje po tim njegovim specifinostima, po toj posebnosti, otvorenosti, po jednom duhu koji je bio reper za Novi Sad. znai, poverenje je izgubljeno kod onih koji znaju ta
202
je 021 i zato najei komentar koji se moe uti kada sretnete ljude koji su sluali, koji kau Ja to vie ne sluam, to nije vie Radio 021. Analitiarka medija Dubravka Vali-Nedeljkovi6 smatra da je Radio 021 bio medij koji je bio naglaeno graanski, demokratski, medij koji se bavio ljudskim pravima, gradskim temama od javnog interesa i on je u sutini izgubio veliki deo auditorijuma kada se formatirao na samo jednu usku ciljnu grupu. Ako se vratimo na poetak rada i injenicu da odluujui uticaj na budunost radija imaju sluaoci, upravo poistoveivanje potreba, elja, ideologija i navika redovnih sluateljki sa potrebama oglaivaa dovodi do toga da Radio 021 od velike emocije postaje obina komercijalna radio stanica sa vrlo kolebljivom sluanou.
LITERATURA
Marii, N. (2009). Kreativno i pragmatino u formatiranju radija.mc.rs URL: http://www.mc.rs/code/navigate.aspx?Id=966. Poseeno 04.10.2011. Mai, D. (2009). Kako izabrati idealan radijski format. media.ba. URL: www. media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-izabrati-idealan-radijski-format. Poseeno 14.06.2011. Milivojevi, S. (2004). ene i mediji: Strategije iskljuivanja. zenskestudie.edu. rs. URL: http://www.zenskestudie.edu.rs/index.php?option=com_content& task=view&id=35&Itemid=37. Poseeno 12.06.2011. Pralica, D. (2010). Lokalni radio u viejezinoj sredini: primer Autonomna pokrajina Vojvodina, doktorska disertacija odbranjena 9. jula na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. ingler M. i Viringa S. (2000). Radio. Beograd: Clio. Vali-Nedeljkovi, D. (2009). Model verskog format radija u zborniku Religija i tolerancija vol. 7. br 11. Novi Sad: Filozofski fakultet Centar za empirijska istraivanja religije. Vasiljevi, L. Anelkovi, V. (2009). Prirunik za medije. Beograd: enski INDOK centar. Veljanovski, R. (2005). Javni RTV servis u slubi graana, Beograd: Clio.
Izjava prof. dr Dubravke Vali-Nedeljkovi snimljena je januara 2009. godine takoe za potrebe seminarskog rada u okviru master studija Novinarstva na Fakultetu politikih nauka.
203
Vinji, J. i Mirosavljevi, M. (2008). Problem reprezentacije roda u medijima. Neko je rekao feminizam. (zbornik radova). Beograd: Heinrich Bll Stiftung (Regionalna kancelarija za Jugoistonu Evropu). zlatkovi, J. (2001). Uzvodno do 021. Novi Sad: Radio 021.
Smiljana Milinkov How to approach a woman in radio ether in Serbia? Attempt of formatting Novi Sad Radio 021 Summary: In the end of the nineties, Radio 021 was one of the symbols of Novi Sads struggle for democracy and civil society. These days, it mission was respect for diversity, human rights, especially rights of women. Radio 021 was one of a few media in Serbia, where listeners could hear a gender-sensitive language. By joining the so-called democratic changes in year 2000. radio stations centered around the Association of Independent Electronic Media (ANEM), as well as Radio 021, going out in competition with other commercial stations. One of solutions for self-sustaining was transition to the model format of a radio. Management of Radio 021 decided to set a target group for women over 35, because it was estimated that this group may be interesting for advertisers. This meant moving from the most informative program to program called My second love. The idea of this paper is to try to explore how and why is imposed a stereotypical image of American housewife to typical female listener of Radio 021. Key words: Radio 021, civil society, radio format, target group, stereotypical image of women.
UDC 070.41 174:070 659.3
Dr Dobrivoje Stanojevi1
Stilovi subjektivnosti u savremenom novinarstvu2

Rezime: Udaljavanje novinara iz dogaaja o kome izvetava, beanje u subjektivnost i senzacionalistike sheme uslovljavaju osamostaljivanje dogaaja i novu konstrukciju stvarnosti. Novinar esto rekonstruie ono to se zaista dogodilo iz onoga to je reeno o dogaaju. Rekonstruisanje dogaaja ne znai da se novinar oslobaa konstrukcije od koje polazi. Lo je onaj novinar koji izvetava samo iz jednoga izvora. Onaj ko saslua dva izvora jo uvek nije dobar. On je samo manje lo. Re je o neophodnosti sueljavanja irokog kruga izvora. Potrebno je uporediti protivurenosti, dokazni materijal i mnoge potvrde stvarnosti. Kljune rei: stilovi subjektivnosti, savremeno novinarstvo, manipulacija, masovni mediji, diskurs, senzacionalizam.
Privremeni nedostatak znaenja

U savremenom srpskom novinarstvu bez obzira na sve potpuniju profesionalizaciju oiti su mnogi stilovi subjektivnosti koji ne idu u prilog pomenutoj profesionalizaciji. Ponekad se u takvim, gotovo linim retorikim nastojanjima, eli da prenese izvesno iskustvo svakodnevnog razgovora u kojem ima mnogo elemenata procenjivanja umesto opaanja, manje odgovornosti a vie poluodgovornog navoenja na senzacionalistiko gledite. Subjektivnost se ogleda u razliitim razlivanjima stilova. Jedan deo novinarstva kao da je zatien od stvarnosti i zaboravlja na svoju ulogu i neophodnost stremljenja
1 2 Profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorom: dobrivoje.stanojevic@fpn.bg.ac.rs Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
20
prema to potpunijoj objektivnosti. Veoma esto se stvara privremeni nedostatak znaenja (Jackson, 2005: 29-32). Novinari, bez obzira na razliite oblike najavljivanja priloga, pritajenim i sve sofisticiranijim lukavstvima privlae panju auditorijuma, ali uvek nekako kao da kriju pravi zavretak. Usled este znaenjske disperzije i amfibolike struktiriranosti priloga, epilog mnogim dogaajima se ne zna, i to zbog nedoslednosti novinara da istrae temu do kraja, a najvie zbog posustajanja sistema u pokuaju da rei brojne pokrenute afere od kojih su mnoge i predimenzionirane da bi se skrenula panja sa drugih stvari. Na javnoj sceni se esto simuliraju promene, preokreti, neosnovano ukazuje na tue greke da bi se prikrile vlastite. Tako nastaje sveopte javno medijsko lutanje koje se iskazuje i u jeziku. Medijska slika tako ostavlja dosta zagonetaka. Ostavlja se izvesna vrsta nedelotvorne polunavijake napetosti. Preokreti se u novinarstvu previe esto diktiraju. Postoji izvesna nostalgija za razlonou koje jedva da ima. U medijskom prikazivanju stvarnosti esto je jasno da i novinari i intervjuisani znaju mnoge tajne i rasplete, a ipak svako od njih deluje kao da ne zna, ili nedovoljno zna, najvanije stvari. Dok se novinaru to mora tolerisati jer on bi trebalo da pita kao da ne zna, intervjuisani gost je pozvan da to potpunije govori o temi za koju je pozvan. Izbegavanje gostiju da odgovaraju na tzv. kakljiva pitanja dovelo je oblikovanja anra tekog razgovora sa elementima sukobljavanja novinara i gosta. To vodi u izvesni nametljivi poluprofesionalizam. Obino su to autorske emisije (tipa Kaiprst, Intervju sa J. osiem, Utisak nedelje, Stanje nacije na TV B92) karakteristine po tome to uvek postoji neposredno aktuelni povod, jasno odreena tema van koje se ne moe, i odreeno najvanije pitanje zbog kojeg se esto i vodi celi razgovor. Novinar, mimo obiaja profesije, kao da zna celu istinu, a razgovor slui da bi se gost naterao da to javno i saopti. Ponekad je to i neprijatni razgovor sa novinarskom tezom. Publika hoe da ukloni svoju nevericu i svoje nedoumice, esto se i sama ukljuuje (brojne radio emisije ivoga programa). Otuda nisu retke retorike konstrukcije i jaka elja da se brzo pokau ishodi od strane onih koji su ve sve morali da znaju. Informacije tako dobijaju svojevrsnu krunu strukturu. Vraaju se tamo odakle su i potekle.
Prazna mesta konverzacije

Analizom javnog diskursa moe se otkriti upotreba velikog broja stilsko-retorikih sredstava (eufemizama, tautologija, perifraza) kojima se svaki novi semantiki znak zatvara u sopstveni krug. Re je o ostraenim stavovi-
Dobrivoje Stanojevi, Stilovi subjektivnosti u savremenom novinarstvu
207
ma uvijenim u znaenje prividne nepristrasnosti. U novinarstvu nema mnogo otvorenih struktura. Novinari esto ponovo tre svoj patetini peripatetiki krug od zato prema da li, od posledice prema sumnjivom uzroku, umesto da to bude obrnuto. I dok se ivotne nepredvienosti kreu u horizontalno i vertikalno, novinari kao da stalno lebde u neodreenoj horizontali. Uprkos tome, iako ponekad titi druge i upravo dok titi druge, novinar je najmanje zatien. Nijedno drutevno stanje ga ne moe preventivno osloboditi iskuenja objektivnosti sa kojima se mora jednom suoiti. Bez obzira na anrovske razlike postoji supstrat koji je zajedniki svim novinarskim tekstovima, izvesna pria po sebi (Chatman, 1978:9). I dok su se u donedavnom ratnom i poratnom izvetavanju novinari sluili treminima kao to su: zverstva, pokolji, masakri, izbezumljeni plaenici, satnija koljaa, dara je prevrila mjeru, dok su ak i glavni urednici govorili o ciljevima koji su vie nego prepoznatljivi, samo su najupueniji profesionalci govorili da je to bezizlaz i videli izvesnost sramnoga kraja, a ipak se uinilo nedovoljno da se novinarstvo zaista profesionalizuje. Novinar tako krstari jezikom kao duh, kao razoarani avanturista. esto je primoran na vernost svojim zabludama. Obezlien, bez subjektivne teine, ali sa primesama stilova tuih subjektivnosti. U takvom novinarstvu novinar zna ono to e publika tek saznati, zauzima vlastiti stav koji ga udaljuje od profesionalizma. Novinarstvo postaje svojevrsni grozomorni roman sa jasnim crno-belim raspletima u iju sutinu je novinar upuen, a recipijent oekuje jo injenica. Umesto pravih injenica njemu se nude subjektivna objanjenja i tumaenja kojima se zamenjuje profesionalno izvetavanje. Novinar se upinje da bude to subjektivniji i izraajniji inae se njegovo delovanje s tog gledita posmatra kao besmisleno. itaoci, gledaoci, sluaoci, opet, poluzaueno, polusvesno prihvataju tu neobinu pretpostavku da informacija ima u doziranim segmentima. Kretanje novinara postaje gest poslunika, onoga koji omeuje sopstvenu kreativnost. Teko je tada ne uoiti povezanost sa izvesnim centrima moi. Poto poznaje dogaaje iznutra, novinar prepoznaje i strah. Novinar se trudi da prui iluziju objektivnom govoru, a zaista nam pokazuje kako njime govori neko drugi. Otuda novinar postaje glasnogovornik tuih subjektivnosti koje prihvata kao svoje i kao da neprestano obnavlja mrtva mesta u konverzaciji. (Genette, 1976:1406)
208
Strukturna napetost anra

Tu se raa izvesna strukturna napetost anra i zbunjenost zbog toga ko o emu, za koga izvetava i kako. Recipijent ne zna rasplet sve dok se rasplet sam ne otkrije uz pomo novinara. Izazovi modernog novinarstva potvruju da bi, radi budunosti novinarske profesije, i dalje bilo bolje izvetavati i iznositi injenice nego tumaiti sa stanovita poznatih teza. Tako e jedna od naslovnih strana Nina (3150, 12. maj 2011) govoriti o Grenom mitropolitu Amfilohiju Radoviu pri emu se ne vidi i ironijska dimenzija prie. Potrom u istom broju o Eldoradu za bankare, pri emu se zaboravlja da je to cilj svih bankarskih sistema; Klijentima u ropstvu, pri emu se ne istie da klijenti punoletni ulaze u kredite. Klijenti se, recimo, subjektivno tretiraju kao osobe sa znatnim stupnjem nepoznavanja bankarskih pravila. Stoga se moraju prepustiti analizi novinara-strunjaka koji govori o pohlepi i samovolji banaka gubei iz vida uslove u kojima postoji bankarsko trite. zbog toga se recipijenti u posebnoj eristikoj utakmici moraju prepustiti novinaru i prihvatiti injenicu da on uvek zna ta e se dogoditi iako novinar nije tu da zna odgovor na pitanje ve da ume da postavi pravo pitanje i predstavi gosta u izvornom svetlu, da li i kako odgovara na pitanje. I kad zna, mi od novinara ne traimo da zna. Najee hoemo da pametno pita one koji bi morali znati sve i ako ne znaju. Pravi novinarski odnos prema dogaaju jeste odnos pritajene naivnosti i ne treba da proizilazi samo iz njegovog znanja o predmetu ve iz pravog odnosa prema recipijentima. Originalnost, otrinu i prirodnost treba uneti iz napetosti koja dolazi od strane nasluivanih ili podrazumevanih recipijenata. Meutim, elementi napetosti tako potrebni svakom mediju dovode do toga da novinari ine posebne lingvistike akrobacije ne bi li recipijente doveli u stanje bez anestezije. Ve to je korak blie do senzacionalistikog upakljenja. O stvarima se ne razgovara ve se istie kako mnoge od njih nisu apsolutno tane. Vie nije dovoljno da je neto tano, ono mora da je apsolutno tano. To je ve, samo po sebi, sumnjivo. Nije dovoljno da je neto neistinito, ono mora da je apsolutno neistinito. Novinarima je esto muka u elucu (kao da ona moe biti i negde drugde), esto oseaju beskrajnu tugu (zoran Ostoji). Novinari ne bee od toga da esto uzvikuju dobro ili jednostavnije: O kej. esta je, dakle, upotreba i razlikujuih stilsko-retorikih znakova, svojevrsnih ulaznica u subjektivnost (definitivno postoji problem politikog uticaja, kae Nino Brajovi kao da je otkriveno neto zbilja novo).
209
Naivna teatralnost
Novinari kao da se koriste prelaznim reima prema subjektivnom doivljavanju, kao da trae dozvolu da nastave. Tako se kae da e poslanici izvesno poeti raspravu koja izvesno i ne mora da pone, da e prisustvovati oko 80 predstavnika koji i ne moraju biti prisutni, da e trajk paralisati mnoge slube u zemlji, pri emu je izraz paralisati tu da zastrai, nagovesti i neto za ta se ima i drugo reenje. Nametljivi novinar nastavlja priom kojom se razvija posebno vienje mogueg dogaaja umesto da se obavetavamo o neposrednom dogaanju, a nama prepuste zakljuci ta bi to moralo da znai. urnalista esto dramski osmiljava dalji tok dogaaja u nekakvom vizionarsko-prognostiko-hiromantskom samozanosu uz pretpostavku da je recipijent navikao na dramatine prie. Kao da se pravi kako ne zna rasplet iako je ve vie puta odigran. Tako ujemo da su snane eksplozije potresle Tripoli. Stvara se utisak neposrednog prisustva. Samo re eksplozija nije dovoljna, a to da su se trupe povukle u strahu podrazumeva i poznavanje psiholokog profila onih koji se povlae. Ako se ve povlae, neka to bude u strahu. Kao posebno opte mesto, koje postaje i svojevrsni topos u vreme trajkova, jeste i inovativno saznanje da su putari koji trajkuju nezadovoljni. To vie nije prenoenje informacije primaocu ve predstvaljanje naivne drame pospanoj publici. Novinari provode vie vremena u davanju predstava nego u davanju informacija. Naivna teatralnost o putarima ija je sudbina neizvesna (kao da je neija izvesna) umesto objektivnosti donosi izlive potroenih formulacija o oseanjima, vetakim spontanostima ak i prenemaganjima o tome emu se, recimo, eli nada. Paralelnost izmeu novinarstva i pozorita je i mnogo dublja. Televizija B92 izvetava o tome kako veina radnika ima veoma ozbiljne zdravstvene probleme, kao da i novinarstvo nije bolesno od zdravstvenih problema iako tu dijagnozu niko ne bi potpisao. Novinar sve manje, ak i danas, reprodukuje. On sve vie govori u neije ime ili za neiji raun pravei se da je to i njegovo vlastiti miljenje. Novinar pokuava da pridobije svoje recipijente izvetavanjem o tome da je Janko morao da igra me u dva dana. Svi znamo da nije morao, mogao je i da odustane. U emisiji Kaiprst reakcije javnosti su najee une, a kad neko neto izjavi u vezi sa nekim, on najee optuuje, iako je sve na kraju daleko od optube. Recipijenti nisu u informativnom horizontu, oni su tu samo fiktivno, kako teorija ui u fiktivnom prezentu i aktivnom stanju.
210
Najzad, iako se kraj nigde ne vidi, razgovori i polemike su redovno okraji, a esto, umesto da razgovaraju, poruuju jedni drugima. Naa spremnost kao publike da dozvolimo novinarima da nas izvetavaju kako je Sting oduevio publiku na koncertu u Beogradskoj areni i kako je to bila magina rok simfonija, kako se u okolini Prijepolja nalaze predeli udesne lepote (Danas, 9. jun 2011) ne iznenauje jer smo davno navikli da nas novinari, naroito iz oblasti kulture i sporta, ne obavetavaju ve piu zakasnele srednjokolske sastave stilovima najrazliitijih procenjivanjima sklonih subjektivnosti. Novinar uesnik ponekad kao da ne zna ta ini. On je vie opsednut dogaajem nego to istinski izvetava. Sportski naroito. Sportski dogaaji kao da su zarazni svojom sugestivnou pa se u stilu novinara vide elementi pristrasne ratobornosti, uticaj atmosfere, nefunkcionalnih detalja konotatori nametljivog vulgarnog mimetizma. Takav novinar ne vlada naelima profesionalnih specifinosti svoga izvetavanja o dogaaju, pa mu zato izmiu kriterijumi biranja izmeu moguih stilova. Od jednog mogueg objektivnog pristupa on se odluuje za mnoge subjektivne. Tako se remeti delotvornost novinarske procedure u postupku oblikovanja izvetaja o stvarnosti.
Udaljavanje od dogaaja senzacionalistiki shematizam

Novinar profesionalac, meutim, tano zna ta eli da uini sa svojom priom. U procesu izvetavanja on samostalno raspolae svojim profesionalnim izazovima umesto da izazovi raspolau njime kao to se dogaa neprofesionalcu. Novinar koji je u verodostojnom svetu svoje prie, vidi i pozadinu percepcije. Interes urnaliste, otuda, u vreme tranzicije, mora da sledi njegovu percepciju, da se prilagodi nekoj koncepciji, a objektivnost bi bio istinski pokreta. Neautentini profesionalac zaraen senzacionalizmom, meutim, hoe samo da ispria priu. U skladu s tim, svi delovi dogaaja, sve etape njegove geneze u funkciji su toga tabloidnog interesa. Udaljavanje novinara iz dogaaja o kome izvetava, beanje u subjektivnost i senzacionalistike sheme uslovljavaju osamostaljivanje dogaaja i novu konstrukciju stvarnosti. Novinar esto rekonstruie ono to se zaista dogodilo iz onoga to je reeno o dogaaju. Rekonstruisanje dogaaja ne znai da se novinar oslobaa konstrukcije od koje polazi. Lo je onaj novinar koji izvetava samo iz jednoga izvora. Onaj ko saslua dva izvora jo uvek nije dobar. On je samo manje lo. Re je o neophodnosti sueljavanja irokog kruga izvora. Potrebno je uporediti protivurenosti, dokazni materijal i mnoge potvrde stvarnosti.
211
To to je novinar sa svojom akribinou rekonstruisao nikad nije ne moe biti isto sa onim to se zaista dogodilo. Razliite istine, stvarna i rekonstruisana divergiraju po prirodi suprotnosti neposrednog i posredovanog gledita. Ma koliko se novinar trudio da rekonstruie ono to se zaista dogodilo, ishod njegovog truda bie pre konstrukcija o tome ta je trebalo da se dogodi, to po iskustvu senzacionalistikog shematizma stoji u pozadini izvetavanja. A lo je sudija koji presudu temelji iskljuivo na iskazu tuitelja ili tuenoga. (Vigotski, 1975:36) Novinarski tekst usled mnogih subjektivnih motivacija esto je konstrukt koji, paradoksalno, kao da prethodi dogaaju. Poznato je da su neki tekstovi nastali o dogaajima koji se nisu ni dogodili. Svaki pojam nastaje, dakle, izjednaavanjem nejednakoga. (Nie, 1983:153) Naravno, strune javnosti jedva da ima. A i kad se uje njen glas ona je najee zauzeta uveravanjem o tekom poloaju novinarstva, novim tehnikim mogunostima, pretpostavljenim vlasnicima. Kao da se u nekom zaaranom krugu odmotavaju ve vieni segmenti u razliitim prelivima. Novinari piu isti tekst, mi znamo kraj i to je sada svojevrsna balkanska venost.
Manipulisani objekt i jezik

Novinarske subjektivnosti, dakle, jesu gestovi podanika koji namerno samoograniava svoje etike i estetike mogunosti. Danas je teko pisati i novinarski delati bez vezivanja za izvesne centre moi. Novinari se danas boje jer previe dobro prepoznaju stvarnost. Izvesne uspene parodinosti u kolumnama (Svetislava Basare, Teofila Pania, Dragana Jovanovia...) jesu posebne potvrde za to. Medijska samoparodinost je prevaziena. Novinari bi morali da inoviraju anrove i jezik da ne bi bili proterani iz sveta kome se veruje. Inae e vreme provoditi u prolosti, a prieljkivati budunost ve prognanu u jeziku viesmislenost. Tek tada e potpunije pripadati stvarnosti kojoj se veruje. Preokret bi se mogao dogoditi iz nove profesionalnosti koja omoguava da deluje uprkos izloenosti udarcima (primer novinarke Brankice Stankovi, Svetlane Luki, Teofila Pania...). Kad e se i da li e se uopte dogoditi preokret i prestati igra preruavanja novinarskih subjektivnosti i pristrasnosti, teko je odrediti. Upotrebljenim jezikom i sve veim brojem medija jo vie se podstie oseaj manipulativnog otuenja od pravog stanja stvari. Sve smo dalji od stvarnosti, a sve blii da postanemo objekti manipulacije izloeni uticajima zavodljivih stilskih subjektivnosti. Manipulisani objekt, meutim, nije stvar bez ogledala. On se uvek ogleda i u jeziku onoga koji manipulie.
212
LITERATURA
Chatman, S. (1978). Story and Discourse. Ithaca: Cornell UP. Genette, G. (1976). Granice prie. zagreb: Teka. Jackson, R. (2005). Writing the war on terrorism. Language, politics and counter-terrorism. Manchester and New York: Manchester University Press. Nie, F. O istini i lai u izvanmoralnom smislu. zagreb: Gordogan. Vigotski, L. (1975). Psihologija umetnosti. Beograd.
Dobrivoje Stanojevi Subjective approaches (styles) in contemporaryjournalism Summary: There is a thesis in work that we can recognize a person that has adopted main places od manipulation, in the first place, by the language that person uses. However, that is something that is not as obvious as need that some persons, even some media, to be presented differently and more modern than they really are. General place of manipulation is, therefore, contiknuos and force-impplemented modernization. Key words: manipulation, subjective apprpaches (styles), sensationalism, mass media, discourse, contemporary journalism
UDC 070.11 316.774
Dr.sc. Radenko Udovii1
Vjerodostojnost tampanih i elektronskih medija teoretske i praktine dileme sa osvrtom na Bosnu i Hercegovinu
Rezime: Tekst objanjava teoretske i praktine postulate vjerodostojnosti medija na kojima se zasniva praksa novinarskog profesionalizma u zapadnim drutvima. Autor navodi ak 32 postulata koji doprinose vjerodostojnosti medija i dijeli ih u etiri grupe: Moralni profesionalni postulati vjerodostojnosti, Novinarski postulati vjerodostojnosti, Edukativne i drutvene pretpostavke i Tehniki i zanatski postulati vjerodostojnosti. Meutim, kako su mediji plod drutvenog razvoja, tekst se fokusira i na profesionalne i etike dileme oslikane kroz primjere u Bosni i Hercegovini kao i okolnosti koje sputavaju masovne medije da neprisrasno slue interesima javnosti. Kljune rijei: mediji, novinarski uklon, televizija, novine, vjerodostojnost, javni RTV servis profesionalizam, etika
Masovni mediji su plod drutvenog razvoja. Meutim, nakog svog roenja postali su kreator drutvenih tokova. Nesporno je da masovni mediji oblikuju javno mnijenje te je potpuno razumljivo to su pod konstantnim pritiskom vlasti, komercijalnog, pa ak i nevladinog sektora koji nastoje da unaprijede informisanje o svojim djelatnostima ali i potaknu na graanski aktivitet. Okolina, odnosno kulturoloki i politiki ambijent usmjerava pravac medijskog djelovanja. Interakcija izmeu javnosti i medija je izuzetno snana. Demokratska drutva, koja imaju ureene politike, ekonomske pa tako i medijske sisteme, reproduciraju neto vie mogunosti za kvalitetniji protok informacija pojedinaca i javnog sektora, to je katalizator za postojanje vie povjerenja, odnosno iskreniji i injenicama potkrepljeniji medijski nastup. Naravno, i ovakva drutva, u koja na alost u potpunosti ne spada bosansko1 Programski direktor Media plan instituta iz Sarajeva i profesor novinarstva na Odsjeku komunikologije Fakulteta humanistikih nauka u Mostaru.
214
hercegovako, nisu imuna na matrice veinske kulture, obiaja, ekonomskih interesa odnosno odravanja moi, to se reflektuje i na medije koji upadaju u branjenje takvih koncepata. Vjerodostojnost medija je uzrokovana javnim mnijenjem. Kako je ono u Bosni i Hercegovini i etniki i entitetski i politiki isparcelisano, minimum saglasnosti podijeljenog druta odnosno podijeljenih medija bi trebao da se upravo oslika na takozvanim ivotnim pitanjima. Meutim, uglovi izvjetavanja, selekcija informacija i odabir injenica, ak i u nepolitinim temama, oslikavaju opredjeljenje medija.
Vjerodostojnost medija kao katalizator za povjerenje u drutvu

Vjerodostojnost medija bi u najkraem podrazumijevala situaciju koja putem profesionalnog medijskog djelovanja uzrokuje povjerenje recipijenta (medijskih konzumenata) prema informacijama koje producira taj medij. Vjerodostojnost je pojam koji snano odreuje novinarski profesionalizam, mada je rije u znaajnoj mjeri o teorijskoj kategoriji, jer esto u medijskoj praksi imamo primjere da odreeni mediji za dio javnosti uivaju povjerenje, iako mnoge od postulata vjerodostojnosti ne provode. injenica da je komunikacija, nemedijska i/ili medijski posredovana, u svojoj kulturnoj konstrukciji preduslovljena drutvenim strukturama poticaj je i da se baci pogled na graansku i politiku kvalitetu drutva. (Bauer, 2007: 33) Vjerodostojnost je uzrokovana javnim mnijenjem. No, kako kae filozof Sran Damnjanovi, mnijenje je udna mjeavina istine i neistine. Javna komunikacija, koja je ubrzala sve oblike ivota pretvorila je komunikaciju u neistinu, privid i la, ba zato to je masovna, zasnovana na javnom mnijenju. (Damnjanovi, 2009: 7) Da li to znai da mediji, kako bi obezbijedili vjerodostojnost trebaju ii po svaku cijenu u korak sa javnim mnijenjem? U znaajnoj mjeri time bi bila naruena profesionalnost, odnosno ve stotinjak godina izgraivani postulati profesionalnog ponaanja medija. Vjerodostojnost medija, koja je dvosmjeran proces, u znaajnoj mjeri oslonjen na ranija razmatranja medijske pismenosti, esto je na skliskom polju potreba, ili bolje reeno elja, javnosti i njenih korekcija kroz davanje tanih i kontekstualno razjanjenih informacija. Pored, za nae uslove politike ili politikanske sadrine ovog dvosmjernog procesa, omeeni smo, posebno u razvijenom svijetu hiperkomercijalizmom to dovodi do propadanja novinarstva i sluenja javnosti, idealu slobodnih medija bogati medije, siromana demokratija, kako kae Robert McChesney.
Radenko Udovii, Vjerodostojnost tampanih i elektronskih medija teoretske i praktine ...
215
Posvetiemo se sada jo nekim definicijama vjerodostojnosti medija, koje e zaokruiti ovaj pojam, tako esto koriten u medijskom diskursu, mada i zloupotrebljavan i demagoki shvatan.
Postulati vjerodostojnosti u klasinim medijima

Medijska vjerodostojnost je procjena i evaulacija medijskog kapaciteta da ispuni oekivanja istinite informacije dana od obje strane, proizvoaa i potroaa, s obzirom na to da je ta informacija za korisnike relevantna materija od i za s tim povezane konverzacije, kae u knjizi Vjerodostojnost novina Thomas Bauer. Publicitet, aktuelnost, odgovornost te, nadovezujui se na to, korisnost i dostupnost treba uzeti kao medijski specifine poruke izgraene unutar odnosa izmeu medija i njegovog recipijenta. Rad medija je vjerodostojan ako je transparentan u metodama rada, u selektivnim faktorima, u koritenju povjerljivih izvora, novosti, u priznavanju pogreaka ako su one poinjene, te u praenju principa deontoloke etike, koji su izmeu ostalog: publicitetet, aktuelnost i pouzdanost. (Bauer, 2007: 32) Meutim novinar je samo jedan toak u sistemu koji tu maineriju dri u pogonu. Vlasnici medija pod pritiskom oglaivaa i drugih okova za pozicioniranje na tritu, vjeto manipuliu takvim novinarskim idealima. Stoga, ako je medijska kompanija ili medijska ustanova zainteresovana za pozicioniranje etikih standarda, ekonomskih standarda, standarda kvalitete ili pak standarda tipinih za medije, moda kako bi dobila na vjerodostojnosti ili postavila preduvjete za vanjsku kredibilnost, onda treba razviti i organizovati strukture i orua kao bi bila u mogunosti posmatrati sebe i sve relevantne razvoje trita i okolia sa interesnim grupama (itatelji, takmiari, ciljne grupe i dr.) a standard vjerodostojnosti e biti mjeren kvalitetom strukture za kvalitetu funkcija. (Bauer, 2007: 31) Vjerodostojnost je kompleksan koncept koji se istovremeno odnosi na sve komponente komunikacijskog procesa; kako na kvalitetu poruke (vijesti) u smislu njene istine, tako i na komunikatore, prirodu i reputaciju medija i na koncu na sve faktore koji odreuju komunikacijsko ponaanje recipijenta. (Kurti, 2007: 40) No, da bi se u praktinom smislu shvatila vjerodostojnost, nuno je sagledati karakteristike (postulate) koji definiu ovaj pojam. Hrvatski medijski ekspert Mato Bratulovi je napravio tabelarni prikaz karakteristika izvedenih od razliitih autora koje odreuju vjerodostojnost novina. zadnja kolona nazvana Mi pokazuje karakteristike koje su definisali autori iz jugoistone Evrope u knjizi Vjerodostojnost novina, koje su im sluile kao varijable u istraivanju putem analize sadraja novina.
21
Tabela 1. Postulati vjerodostojnosti (Brautovi, 2007: 70)

Gaziano i McGrath Potenje Nepristranost Sveobuhvatnost (kazivanje cijele istine) Tanost Postulati vjerodostojnosti novina Potivanje privatnosti Razlikovanje injenica od komentara Voenje rauna o ljudskim interesima injeninost Obuenost novinara Istinitost Voenje rauna o javnom interesu Autori Bogart Integritet Potenje Uravnoteenost Tanost Sveobuhvatnost Dubina istraivanja Autoritet Razliitost sadraja Utjecaj na zajednicu ivo pisanje Atraktivna prezentacija Dobar dizajn itljivost Razlikovanje injenica od komentara Mayer i Kong Hyub Lakoa upotrebe Lokalizam Snaga urednika Koliina vijesti Interpretacija Tanost Istraivako novinarstvo Vjetine novinara Mi Potenje Nepristranost Uravnoteenost Lakoa upotrebe Lokalizam Razlikovanje injenica od komentara
Nuno je pojasniti neke pojmove. Jedan od zbunjujuih bi mogao biti pojam lokalizam. Lokalizam, kao to su definisali Mayer i Koagn-Hyub, oznaava utvrivanje autora novinskog napisa te naina na koji je njegovo autorstvo naznaeno. No u duhu naeg jezika, lokalizam bi se mogao protumaiti kao prihvatljivost lokalnoj sredini, odnosno interesima. U svakom sluaju, i ovakvo poimanje je takoe vaan segment vjerodostojnosti. Informacija mora biti relevantna za recipijenta. Nema njegovog poimanja vjerodostojnosti, ako bi mu servirali samo informacije o dogaajima u Novoj Kaledoniji, ma koliko one sadravale sve druge nabrojane elemente. Stoga dodajemo postulat
217
relevantnosti informacije. Najil Kurti u knjizi Kod novinarstva ovo naziva blizinom. Ovdje znaajan element igra takozvana konfirmatorska funkcija medija ljudi vole da potvrde ono to su vidjeli, to znaju i da uporede medijski izvjetaj sa svojim zakljucima. Svako od nas nastoji novine prosuditi, ako ih uopte prosuujemo, po tome na koji nain one obrauju onaj dio vijesti u koji se mi sami osjeamo ukljueni. Walter Lippman u knjizi Javno mnijenje navodi da ako neke novine daju zadovoljavajui prikaz onoga to mi mislimo da znamo, naeg posla, nae crkve, nae stranke, prilino je sigurno da e biti zatiene od silovite kritike sa nae strane. Novinska verzija mora da se podudara sa itaoevim vlastitim javnim mnijenjem. Lippman navodi primjer izvjesnog Horrace Greely-a koji 1860. pie prijatelju koji eli da pokrene provincijski list. Poni od jasnog shvaanja da je za prosjeno ljudsko bie predmet od najveeg interesa ono samo; odmah zatim ga najvie zanimaju njegovi susjedi. Azija i otoje Tonga u njegovim mislima dobrano zaostaju... (Lippman, 1995: 236). Dakle, umjesto u tabeli definisanog izraza lokalizam, bolji je izraz, mada jo daleko od pune konciznosti, autorstvo. Ono moe biti i nepoznato, punim imenom navedeno, inicijalima, kombinovano, od strane agencije ili redakcijsko. Lakoa upotrebe oznaava jesu li informacije u napisima pojanjenje uz upotrebu razliitih oblika grafike opreme te pridonosi li sadraj tih elemenata razumijevanju. Potenje iznad svega znai da e novinar uiniti sve kako ne bi bio pod utjecajem svojih predrasuda i preduvjerenja dok izvjetava i ureuje. Slino, uravnoteeno izvjetavati znai prikazati strane koje su upletene u dogaaj. Kod veine autora koji u gornjoj tabeli navode postulate vjerodostojnosti, itamo pojam tanost dok samo kod Graziana i McGratha imamo pojam istinitost. Tanost je izraz pod kojim podrazumijevamo precizne i istinite podatke dok je istinitost, iako semantiki naizgled jasna rije, prilino filozofski pojam podloan razliitim interpretacijama. Vie puta navoena teza: Samo je jedna istina, a sve drugo su interpretacije, je sutinski na debatnom tragu koji otvara pitanja redosljeda injenica, namjere, razloga i osjeaja. Neka je samo jedno od navedenih podruja zamagljeno, diskutabilno je kakvu istinu primamo. Novinarstvo je pod imperativom pretpostavljene istinitosti. Obini ljudi su svakodnevno prinueni koristiti vijesti da bi razrijeili razliite ivotne dileme. ovjek je upuen da se oslanja na predpostavljenu istinitost (vjerodostojnost) informacija iz masovnih medija, da vjeruje kako odreena tvrdnja samim tim to je iskazana u formatu vijesti ili saoptenja u informativnom mediju korespondira injeninom stanju. (Kurti, 2007: 43)
218
Svijet je globalizovan, umreen i sve to se zbiva postaje vijest koju masovni mediji prenose svojim konzumentima. Na temelju takvih informacija obini graani saznaju ta se dogodilo i donose svoje odluke, koje mogu biti kljune ali i trivijalne. Takve odluke mogu biti pogrene, u smislu odreenih rjeenja i na linom (porodinom) ali i irem drutvenom planu. Meutim, odluku ne treba vezati za istinitost informacije. Mogue je donijeti pogrenu odluku i na osnovu istinite (tane) informacije, jer nije nuna uvijek ovakva vrsta kauzalnosti. Meutim, pretpostavka za pogreno pojedinano ili grupno injenje je znatno vjerovatnija kada mediji dezavuiu, sakrivaju ili lau. Stjepan Malovi smatra da je kljuno imati tanu informaciju negoli je prvi objaviti. U novinama prevladavaju kratke forme. Nema vie dunih lanaka, detaljnih analiza, opirnih intervjua. Dananje novine obiljeavaju kratke vijesti, veliki, udarni naslovi i velike fotografije. U hrvatskim novinama 61,8 posto objavljenih tekstova zauzimaju vijesti i kratke vijesti (Malovi, 2007: 14). Dakle, novine su svedene na niz kratkih vijesti. Kratkoa je imperativ dananjeg vremena, ali ne smije se zanemariti i znaaj objanjavanja pozadine, analize i komentara dogaaja, to oito u ovakvoj koncepciji nije primarno. A zadaa medija je objasniti kontekst kao dodatnu vrijednost injenicama. Naalost, u akteulnom medijskom okruenju gdje mediji tee ekskluzivitetu, dolo je do izrazite tabloizacije novina. Mnogi mediji su se povinovali zahtjevima javnog mnijenja koje hoe kratko i jednostavno. Listovi koji gaje takozvano pozadinsko novinarstvo, poput francuskog Le Monda, su izgubili tirae i nalaze se na rubu propasti. to je Le Mond pametniji, to je sve dalje od italaca, rekao je jednom prilikom direktor Visoke kole novinarstva iz Lila Marc Capelle. Slina stvar je bila svojevremeno i sa Osloboenjem. Prije par godina, u jeku svoje najvee analitinosti i iskusnih i jakih autora, vrtoglavo se poveala razlika u tirau u korist Dnevnog avaza koji je gajio kratke forme, ali je imao brzinu. To je jo jedna karakteristka koja fali u gornjoj tabeli brzina ili pravovremenost. Pod njom se podrazumijeva sposobnost medija da u to kraem roku ponudi tanu informaciju. Brzina je zbog prirode medija mnogo vie karakteristina za radio, televiziju i internet. esto u dnevnoj tampi moemo primijetiti tromost u smislu dolaska do odreenih informacija, ili redakcijske nesposobnosti da se prilagodi kasnim nonim dogaajima i prezentuje ih u jutarnjem izdanju. No, upravo zbog afiniteta medijskih konzumenata, potrebno je nai forme u kojima se jasno moe dati produbljenje nekog dogaaja. Nekada, u samoj vijesti od tri paragrafa, moemo na kraju proitati reenicu ili dvije koje daju pojanjenje. Ili struan komentar od kredibilnog autora moe na kartici i po razjasniti neki dogaaj ili pojavu. Godine maratonski dugih kolumni i izvjetaja su, vjerovatno nepovratno, prole.
219
Da bi upotpunili sliku postulata vjerodostojnosti, nuno je ubaciti jo dva elementa koji odreuju elektronske medije radiofoninost i televizinost. Vjerodostojan radio ne moe nikako biti, ako nema dobar zvuk, a televizija i zvuk i sliku. Razlika izmeu radija i televizije i pisanih medija je odreena koritenjem tehnologije. I radio i televizija poivaju na zvuku i slici (audio or visual impact). Neki dogaaj moe postati vaan samo zato to je slikan. Novine imaju sasvim drugaiju sutinu i esto se nosei tekstovi u novinama ne podudaraju sa glavnim vijestima u dnevniku. Poar u nekoj brvnari u ozbiljnim novinama nee biti ni spomenut, dok e nai mjesto u centralnom dnevniku zbog slike vatre koja gori, jer vizuelni element tog dogaaja plijeni panju. (Udovii, 2007: 43) Rade Veljanovski, profesor urnalistike na FPN u Beogradu, inae dugogodinji radio novinar, u knjizi Kako pisati za medije (str 145) kae da sluaoca ne treba dovoditi u nedoumicu ta je uo, ta se zapravo dogodilo? Slualac ne moe sluajui radio da se, kao itajui novine, ponovo vrati na prethodnu reenicu da bi bolje razumio vijest. Pozivajui se na Mencher Melvina (News reporting and Writing, Mc Graw Hill, USA 2000, 236) on navodi da radio i televizijski pisci trebaju da: koriste svakodnevni jezik piu kratke reenice ogranie svaku reenicu na jednu ideju koriste sadanje vrijeme svaki put kada je zgodno obino ogranie priu na jednu glavnu temu Jasnoa i konciznost izraza su, uz sliku, dakle kljuni elementi novinarskog nastupa, posebno na radiju i televiziji. U knjizi Telling The Story (str 250) se navodi da efektna slika moe da se povlai i kroz nekoliko emisija vijesti, i to nekoliko dana. Novine taj konkretan dogaaj obrade samo u jednom izdanju. Vraaju mu se samo ukoliko imaju nove injenice ili pristup sa novim uglom. Slino je i na radiju. Efektni zvukovi, ekskluzivne izjave se esto ponavljaju. Naravno najee navoeni razlog za to je da sluaoci nisu 24 sata uz radio, kao ni uz televiziju, te da se odreene stvari moraju ponavljati. Meutim, vea je uestalost ponavljanja audio vizuelnih sadraja. Agencijsku vijest o poaru uemo znatno rjee nego vidjeti sliku sa tog dogaaja. Stjepan Malovi, na osnovu teorijskih razmatranja Benneta, insistira na potenju, kao kljunom elementu vjerodostojnosti medija. Bennett umjesto objektivnosti uvodi kategoriju potenja i to kao cilj, a ne rezultat izvjetavanja. Potenje se ini kao lake ostvarivi cilj: novinar nastoji prikupiti toliko informacija koliko je to mogue nastojei prikazati obje strane ravnopravno s
220
njihovim komentarima i interpretacijama. Potenom novinaru vjerujemo ak i kada racionalizuje informaciju jer se nadamo kako ju je prikazao na najbolji mogui nain. (Malovi, 2007: 24) U elaboraciji potenja hrvatski profesor novinarstva daje est kljunih taaka: 1. Profesionalni novinar prihvaa ulogu politiki neutralnog faktora koji kritiki ispituje sve strane i tako osigurava nepristranost izvjetavanja. 2. Novinar odolijeva napastima senzacionalizma i procjenjuje zbivanja na temelju vaeih drutvenih standarda pristojnosti i dobrog ukusa. (Ova uloga novinara vana je zbog rastueg broja tabloida i senzacionalistikih izdanja) 3. Istinitost i vjerodostojnost vijesti se dokumentuju izvjetavanjem i prezentovanjem injenica iz provjerljivih izvora i potkrijepljenih materijalnim dokazima. 4. Objektivnost izvjetavanja je osnaena koritenjem zajednikih standarda prikupljanja i pisanja vijesti. Na temelju tako pisanih vijesti (5W) itatalac moe stvoriti predstavu o dogaaju. 5. Standardizovano izvjetavanje omoguuje novinaru pokrivanje bilo kojeg dogaaja. Novinari opteg usmjerenja manje su izloeni suvie strunim interpretacijama. Specijalistiko novinarstvo razvija se zadnjih godina u nauci, ekologiji, privredi i sl. 6. Ovi standardi mogui su samo uz stalno preispitivanje ureivake politike, to je ujedno i brana protiv ugroavanja prakse i normativa novinarske profesije. (Malovi; 2007: 24 25) Na kraju ovog dijela daemo taksativni pregled definisanih postulata vjerodoistojnosti ili, jasnije reeno, novinarskog profesionalizma koje djelimo u etiri situacione kategorije na kojima se zasniva profesionalna (iskljuivo informativna) medijska produkcija. Moralni profesionalni postulati vjerodostojnosti Potenje Nepristranost Voenje rauna o ljudskim interesima Voenje rauna o javnom interesu Potivanje privatnosti
221
Novinarski profesionalni postulati vjerodostojnosti Sveobuhvatnost (kazivanje cijele istine) Tanost injeninost Istinitost Nepristranost Lakoa upotrebe Autorstvo ili lokalizam Uravnoteenost Razlikovanje injenica od komentara Koliina vijesti Interpretacija Istraivako novinarstvo Dubina istraivanja Razliitost sadraja Brzina / pravovremenost Edukativne i drutvene pretpostavke Vjetine novinara Obuenost novinara Snaga urednika Autoritet Uticaj na zajednicu Relevantnost informacije ili blizina Tehniki / zanatski postulati vjerodostojnosti ivo pisanje Atraktivna prezentacija Dobar dizajn itljivost Radiofoninost / dobar zvuk Televizinost / dobra slika
222
Izazovi novinarskog profesionalizma

U izvravanju svoje profesije novinar zapravo stalno mora odluivati izmeu kriterija vanosti nekoga dogaaja, pretpostavljenog zanimanja publike, te moguih pozitivnih i negativnih posljedica izvjetavanja. (Kunczik, zipfel,1998: 182) No kako bi se ostvarili profesionalni postulati novinarske profesije nuno je ispunjavanje osnovnih ljudskih preduslova. Jedno od kljunih je materijalna nezavisnost novinara. Kako veina novinara nisu previe dobro plaeni, ostaje za divljenje njihovo noenje sa materijalnim izazovima, koji mogu biti ponueni u razliitim institucijama. Stoga zadivljuje entuzijazam veine novinara kao pojedinaca, mnogo vie nego njihovih medija kao pravnih lica, koji balansiraju izmeu ekonomskih interesa i idealistikih teorijskih postavki. Meunarodna federacija novinara (IFJ), kao krovno tijelo veine novinarskih udruenja u svijetu, postavila je temeljna naela novinarske profesije. Osnovno odreenje novinarske profesije je nezavisnost od svake ideologije i materijalna nezavisnost novinara. Naela novinarskog rada, prema Meunarodnoj federaciji novinara su: Ureivaka i izvjestiteljska nezavisnost Sloboda misli i izraavanja Potovanje profesionalnih i etikih standarda zakonodavstvo: pravedni i pristojni radni te ravnopravni uvjeti (www.ifj.org) Posebno kada su manji mediji u pitanju u Bosni i Hercegovini, danas u jednoj osobi imamo direktora i glavnog urednika, pa i vlasnika. Teko da je mogue imati toliku odgovornost prema javnosti da neutralizuje odreene aspekte koji proizilaze iz menaderskog, a posebno vlasnikog odnosa. Odgovornost prema javnosti se jednostavno esto kosi naspram odgovornosti prema ekonomskoj opstojnosti firme, vlastitim radnicima i, u krajnjem sluaju, vlastitoj porodici. Naravno da su ove relacije prisutne i u medijima sa razdvojenim funkcijama, jer trina utakmica naruava novinarske postulate, ali je svakako lake rjeiva i dobrom koordinacijom, katkada i kompromisima, moe da funkcionie. Vijee ministara EU u svojoj preporuci vlasnicima medija je naglasio: Pluralizam se bolje uva ako je vlasnitvo razdvojeno od ureivanja. Ohrabrujemo medijske organizacije da osiguraju pravo urednika na odluivanje o sadraju medija. (Malovi; 2007: 58) Jedan od najuspjenijih novinarskih koncerna, njemaki WAz (VAC) esto je na meti kritike jer se smatra izdankom korporacijskog novinarstva! Pored povremeno prisutnih pristrasnih postupaka prema odreenim kompa-
223
nijama, najee poslovnim partnerima firme, postoji jedan isto novinarski, posredni, metod postupanja. Iz jednog dopisnitva za desetke dnevnih novina u deset zemalja se produciraju informacije. Gledano sa ekonomskog stajalita, to je opravdano kao i brzo i efikasno. No, WAz je uvijek tvrdio kako se ne mijeaju u ureivake politike svojih izdanja te da je to zadaa urednika tih novina. Sada to vie ne moe biti tano. im se informacije skupljaju, obrauju i emituju iz jednog dopisnitva za sva izdanja, tada automatski nestaje ureivaka autonomnost. (Malovi; 2007: 61) U tom smislu Lance W. Bennett navodi kako savremenim svijetom vlada trojka koju ine masovni mediji, oglaivai i banke, i to kako na globalnom nivou, tako sve ee ak i na lokalnom. (Bennet, 2004: 100) Na toj liniji je i razmiljanje McChesneya koji kae da neki idu tako daleko da demokratiju predstavljaju kao neto to definie ponajprije slobodu pojedinca da kupuje i prodaje imovinu, kao i pravo da se investira radi sticanja profita. (McChesney; 2008: 5) Ako pravimo usporedbu sa nekadanjim socijalistikim ureenjima, kapitalizam jeste vaan se segment demokratije, ali istovremeno i oteavajua okolnost za demokratske medije. Stoga evropski model postojanja javnih RTV servisa, uz sve tekoe i izazove sa kojima se susreu, je izuzetan doprinos informisanju i sluenju javnim interesima. No tako odomaeni izraz sluenja u znaajnoj mjeri pokazuje, pogotovo na prostorima bive Jugoslavije zavisnost javnih servisa od politikih matrica veinskoj javnog mnijenja.
Novinarska etika kao balans izmeu profesionalnih pravila i moralnih ogranienja

Vjerodostojnost medija esto odreuje i pojam novinarske etike. Luis Alvin Dej pravi distinkciju izmeu esto izjednaavanih pojmova morala i etike. Rije moral izvedena je od latinske rijei mos, moris, to znai (izmeu ostalog) nain ivota ili postupanje. Ona se esto povezuje sa religijskim vjerovanjem ili linim ponaanjem. Rije etika, s druge strane, izvedena je iz grke rei ethos, to znai obiaj, upotreba ili karakter. O etici se esto misli kao o racionalnom procesu primjene postojeih principa prilikom sudara dva moralna ogranienja. Najtee etike dileme nastaju kada doe do sukoba dva ispravna moralna ogranienja. (Alvin Dej; 2004: 19). Ta dva koncepta poslednjih godina toliko su pomijeana da se skoro ne mogu razlikovati. Etika je zapravo grana filozofije koja se bavi moralnom komponentom ljudskog ivota. Novinarska etika se svodi na pravila postupanja medija prilikom izvjetavanja. Novinarski etiki postulati su esto sadrani u kodeksima za
224
tampu novinare ili, kako je u BiH, ali i veini zemalja Evrope, u Kodeksu za ureivanje radijskog i televizijskog programa. Shodno dva odvojena sistema u Evropi, regulacije i samoregulacije medija, pravila za elektronske medije imaju jau snagu, odnosno rezultuju i zakonskim sankcijama, dok kodeksi za tampu, u skladu sa samoregulacijom, su na bazi dobrovoljnosti potivanja. zao glas u medijskoj zajednici za onoga ko ne potuje kodekse bi trebao da bude opomena ili sramota za takav medij, ali u BiH, duboko podijeljenoj, mnogi esto teko prave distinkciju izmeu profesionalnog postupanja i borbe za politike ciljeve. No, koliko god pravilnici za elektronske medije i pisane medije bili precizni, uvijek postoji ono to se zove meuprostor ili underline, gdje, usljed razliitih konteksta dolazi do sukobljavanja ili polemike. Jedan od prvih dokumenata koji je sveobuhvatno precizirao odgovornost medija je izvjetaj iz 1947. godine Hainsove komisije za slobodu tampe Slobodna i odgovorna tampa koji je sadrao dobro promiljenu i sveobuhvatnu analizu potrebe za postojanjem odgovorne tampe. Prvi zahtjev, prema komisiji, jeste da se daju iskreni, sveobuhvatni i inteligentni izvetaji o dnevnim dogaajima u kontekstu koji tim dogaajima daje znaenje. tampa mora ne samo da bude tana ve mora i da pravi jasnu razliku izmeu injenica i stavova. Ali injenice same po sebi nisu dovoljne. Informativni mediji moraju da objavljuju istinu o injenicama tako to e vijesti stavljati u iri kontekst i tako to e italac procjenjivati kredibilnost suprostavljenih izvora. Interpretirajue novinarstvo mora da ide dalje od istih injenica i da prui odgovarajuu pozadinu tih injenica. (Alvin Dej, 2004: 60) Dalje se navodi da tampa slui kao forum za razmjenu komentara i kritika. Na tampu se apeluje da prui platformu za stavove suprotne njenim vlastitim i da istovremeno ne odustaje od tradicionalnog prava na zastupanje nekoga ili neega. Trei zahtjev jeste taj da tampa projektuje reprezentativnu sliku konstitutivnih grupa u drutvu. Drugim rijeima, rasne, drutvene i kulturne grupe trebalo bi prikazivati precizno bez oslanjanja na stereotipe. (Alvin Dej, 60) Mediji bi takoe trebalo, prema komisiji, da budu odgovorni za prezentaciju i pojanjenje ciljeva i vrijednosti drutva. Posljednji zahtjev Hainsove komisije jeste da bi tampa trebalo da omogui pun pristup dnevnim podacima. Taj stav odrava se u medijskoj podrci pravu javnosti da zna. Meutim, zadnjih desetljea mediji su koristili pravo da se zna kako bi opravdali novinarske aktivnosti koje se proiruju izvan vladinih aktivnosti i zalaze u privatne ivote pojedinaca. Upravo najvei broj etikih dilema se sukobljavao na ovom polju. Da li cilj opravdava sredstvo i kada? Neki autori pokuavaju da opravdaju svoje prevare ili direktno izvrtanje injenica pozivanjem na viu istinu. Prema tom gleditu, nije mnogo vano da li su injenice u osnovi prie tane ili ne. One su, umjesto toga, samo zamjena za autorovo
225
vienje politike realnosti (Alvin Dej; 2004: 100). Pojedini novinari ponekad brane svoju praksu obmanjivanja u ime javnog interesa. est sluaj, hiljadu puta opisan i u filmovima, je da novinari koji se bave istraivakim novinarstvom koriste se lanim predstavljanjem da bi otkrili korupciju dravnih funkcionera ili neku drugu neasnu aktivnost koja negativno utie na blagostanje drutva. S etike take gledita, takva praksa se brani obrazloenjem da e donijeti korist javnosti, nanosei pri tom tetu (obmanjujui) samo manji broj ljudi. Oni koji dovode u pitanje ovakvu praksu vjeruju da novinari imaju prejaku sklonost da postaju uljezi i prije nego to probaju druga sredstva da dou do prie. (Alvin Dej; 2004: 104) Jedan od najintrigantnijih primjera je postupanje novinara Slobodne Bosne iz 1998. godine, koji se poeo zabavljati sa sekretaricom premijera Federacije BiH, kako bi preko nje pribavio podatke neophodne za dokazivanje korupcije tadanje vlasti. Nakon to je doznao ta mu treba, ostavio je prevarenu (iskoritenu) djevojku. zanimljivo je da ovdje nije rije bila o krivom predstavljanju, ve, recimo, o glumljenju osjeaja radi novinarskog interesa. Jedan sluaj, oko kojeg se u medijskoj zajednici Francuske otvorila velika rasprava, ali bez ujednaenog stava, je bio sluaj novinara TVF1 koji je, kako bi otkrio koji je uzrok kontinuiranih sukoba fudbalskih navijaa Pari Sen ermena i policije, godinu dana glumio kako bi se infiltrirao u vrh radikalnog krila navijake skupine. Nakon mjeseci odlazaka na utakmice, ustanovio je da za nerede snosi krivicu i policija koja je esto bezrazlono provocirala, katkada i udarala navijae. Iako je istina izala na vidjelo, ovakav postupak je naiao na snano odbijanje samih navijaa, koji, iako su dokazali neke svoje stavove, nisu mogli sa ljudske strane preboliti da se neko krivo predstavljao i glumio svoja uvjerenja. Slina stvar je bila, poetkom ovog vijeka takoe u Francuskoj. Primjer koji se inae izuava na Visokoj koli novinarstva iz Lila2, kada je jedan medij potplatio jednog kompjuterskog strunjaka iz obezbjeenja fabrike da im dostavlja snimke, preko koji su se trebale dokazati neke neasne radnje u toj kompaniji. Ovaj insajder je na kraju ostao bez posla sa krivinom odgovornou, snimljeni dokazi skoro nita nisu potvrdili, odnosno rezultovali su nekom neinventivnom priom, a novinarska udruenja su ostala duboko podijeljenja oko ovog postupka. Ali, studenti novinarstva,
Visoka kola novinarstva iz Lila je najstarija novinarska kola u Francuskoj. Bila je partner Visoke kole novinarstva Media plan iz Sarajeva, gdje sam obavljao dunost direktora studija od 2006. do 2008. godine. Obje kole su dio svoje nastave bazirale na primjerima iz novinarske prakse koji su analizirani i smjetani u razliite profesionalne kontekste.
22
pa i sami novinari su dobili odlian primjer da diskutuju i otre svoj osjeaj za etiko postupanje. Jedan od najzanimljivijih sluajeva etikog postupanja je primjer iz 1993. godine iz opkoljenog i granatiranog Sarajeva. Televizijske ekipe, prije svega strane, su izvjetavale sa jedne gradske sahrane, civilnih rtava bombardovanja. No, u sred pokopa mjesto sahrane je zasula paljba iz PAM-a (protiv-avionskog mitraljeza). Jedna ena pada ranjena. Video-novinarka jedne talijanske televizije baca kameru i pritrava da pomogne eni koja se previja na zemlji. Druga televizija, odnosno njen kamerman, ostaje da snima ovaj prizor i uspaniene ljude, jedne koji bjee, druge koji se pridruuju talijanskoj novinarki u pomoi ranjenoj eni. Koja televizija je postupila pravilno sa stanovita novinarske etike? zanimljiva rasprava se vodila u zajednikom plenumu u Neumu 2002. godine studenata novinarstva iz zagreba i Visoke kole novinarstva iz Sarajeva. Veinski stav je bio da je talijanska novinarka postupila etino sa ljudske strane, dok su ostali novinari bili etini u smislu profesionalnog, novinarskog konteksta. Da li je etino uskratiti sliku dogaaja, eksluzivnog stradanja civila? Posebno, ako je tu veliki broj graana koji su u stanju pomoi unesreenoj. Dakle, novinarstvo je okrutna profesija, zasnovana na okantnim slikama i priama. Takva pria se mediju, odnosno gledaocima moe samo uskratiti ako novinar, odnosno snimatelj, nema izbora. Po miljenju studenata, ovdje ga je bilo. No, ne smijemo zaboraviti novinar je samo ovjek, tako da hipotetiku osudu ove novinarke trebamo uzeti samo kao edukativnu vjebu, a nikako podvesti kao neprofesionalno postupanje. Pojedini ljudski nagoni mogu biti ispred profesionalnih. Alvin Dej navodi nekoliko, kako on kae, zahtjeva sistema etike, koji moraju da budu zajednike vrijednosti za medije. Potivanje ovih vrijednosti bi trebalo da podigne vjerodostojnost medija, odnosno ojaa njihov kredibilitet. Vrlo zanimljiv zahtjev za medije je mudrost. U novinarstvu, na primjer, smatra se da je prava ravnotea negdje izmeu senzacionalnog i monotonog. Program afirmativnog djelovanja favorizovanje manjina ili rasa, koji ponekad moe izgledati ekstremno, nekada se opravdava potrebom ispravljanja ranijih diskriminacija. (Alvin Dej, 2004: 47) Dakle, mudrost u medijskom smislu je dobra procjena, kada neto naglasiti, kada djelovati aktivno, kada spustiti tenzije. Pravda je takoe po ovom autoru jedno duboko subjektivno poimanje. Medijski radnici mogu radi njenog ostvarenja upotrebiti odreene obmane, uspostavljanja i odravanja poverljivih odnosa i naruavanja privatnosti drugih. Kako bi se mogla ostvarivati mudrost i pravilno rasuivati pravda, potrebna je sloboda. Bez slobode nema ni moralnog rasuivanja, zato to mo-
227
ralno rasuivanje podrazumijeva izbor izmeu nekoliko alternativa i odbranu odluke na osnovu racionalnog principa. I naposljetku, po ovom razmatranju Alvin Deja, zahtjev za pravilnom primjenom etikih principa je odgovornost. Novinari moraju imati osjeaj odgovornosti prema javnosti, to esto sublimira i pojedince. Novinari znaju da e skandalozno saznanje povrijediti druge, ali njihova namjera ne bi trebala da se svodi na to da neko bude povrijeen, ve da se obavijesti javnost o stvarima od javnog interesa. Na primjer, u nekoj medijskoj kui moe da postoji zabrana novinarima da se koriste prevarama da bi doli do vijesti; ta zabrana izvedena je iz optih drutvenih normi u vezi s laganjem. Novinari, meutim, pod pritiskom konkurencije i vremenskih rokova, dolaze u iskuenje da odustanu od tako uoptenih principa jer ele da imaju ekskluzivnu priu ili vjeruju da e iskrivljavanjem injenica zadovoljiti javni interes, makar pritom prekrili i jedno od osnovnih pravila etikog ponaanja. Kada moralne norme prou vatreno krtenje u stvarnom svijetu, medijski radnici dolaze na teritoriju primjene etike. Primjena etike je grana filozofije koja se bavi reavanjem problema. (Alvin Dej, 2004: 21) Michael Kunczik i Astrid zipfel koriste izraz unutarnje slobode tampe koji ne bi trebalo dovoditi u vezu sa pojmom autocenzure, mada se neminovno oslanja i na to, ve upravo zahtjeva etike, odnosno novinarskog prilagoavanja njenim zahtjevima. Njemaki autori u elaboraciji ovog pojma navode da postoje dvije vrste ponaanja medija, odnosno postupanja novinara. To su sutinski i dva teorijska pogleda na ulogu medija. Jedno je takozvano neutralno-objektivno pristupanje dogaajima ili pasivno-distancirano posmatranje. Drugo je aktivno, participativno drutveno angaovano, odvjetniko novinarstvo. (Kunczik, zipfel, 1998: 74) Prvo postupanje gaji takozvani neutralni novinarski uklon, a drugo pozitivan ili negativan, zavisno od situacije. Vrlo slikovito ova dva modaliteta oslikavaju dva javna TV servisa iz Sarajeva. BHT vai za hladnu televiziju, koja niti smrdi niti mirie sa najee neutralnim, katkada i opreznim ponaanjima novinara, posebno kada su u pitanju politike teme koje reflektuju razliite nacionalne interese. S druge strane, Federalna televizija u svom informativnom programu gaji takozvano misionarsko novinarstvo koje ima namjeru da razotkrije, ispravi i promjeni. Dio novinara ak ima i jasne politike stavove, koji se uglavnom ne veu za odreenu politiku partiju, ali svakako za politiku ideju. Meutim, politika pristrasnost je posebno izraena tokom predizbornih kampanja. Iako pripadaju istom Javnom RTV sistemu BiH, dnevnici triju javnih servisa su 2010. godine sa znaajno drugaijih pozicija pratili predizbornu kampanju. U sutini, rije je o nastavku divergentne ureivake politike ovih medija koja je, pogotovo kada su u pitanju entitetske televizije, u znaajnoj mjeri i etniki i politiki suprotstavljena. tampa u Bosni i Hercegovini jo od ratnih vremena gaji kritiki stil pisanja
228
prema razliitim drutvenim pojavama, istaknutim pojedincima, vlastima, opoziciji. Meutim, takvo izvjetavanje za vrijeme predizbornih kampanja je esto na rubu objektivnosti pa ak i u misiji promjene politikih odnosa u zemlji (ur. Udovii, 2011: 16). Ni zadnji izbori nisu bili izuzetak. Jasno su se mogli vidjeti afiniteti prema odreenim politikim strankama i kandidatima. Vidljiva je bila i etnika i politika medijska podijeljenost zemlje. No, objektivnost predstavlja cilj i glavnu odrednicu ponaanja te su mnogi analitiari skloni tome da angaovano novinarstvo nije uvijek ni neutralno ni objektivno. Drugi problem je to je pojam objektivnosti vrlo fluidna kategorija. Veina ljudi promatra svijet kroz svoj politiki svjetonazor i smatra da je sve to odstupa od njegova miljenja neuravnoteeno i neobjektivno. (Bennet, 2004: 76) Ipak, kako navode Kunczik i zipfel, glavni prigovor istom, distanciranom novinarstvu jeste da se postojee ureenje neispitano prihvaa kao datost te da se izbjegava preuzimanje politike odgovornosti. Takvo novinarstvo slui u svrhu objave informacija (objavljivako novinarstvo) i bavi se, navodno, objektivnim izvjetavanjem s dvora, cinino primjeuju. za razliku od gatekeepera, advokat sebe vidi kao predstavnika odreenih drutveno zapostavljenih skupina koji svoje interese ne mogu zastupati sami. Novinar sebe vidi kao etvrtu vlast koja sprijeava zloporabu moi, to barem implicitno predstavlja tenju za promjenom drutvene konstitucije. (Kunczik, zipfel, 1998: 74) Karakter medija je takav da ukljuuje otvorenost prema bilo kojoj temi, ali i da otvara bilo koju temu za svaiji pristup dostavljanjem informacije ili ak distribucijom generalizovanog znanja. Taj uslov sugerie da je medijska komunikacija napravljena za svakoga, da je manje optereena individualnim interesom jer je interes medija uvijek faktor koji otklanja individualne poruke u drugi red. (Bauer: 2007: 25) No, svjedoci smo da su svugdje u svijetu, a posebno u konfliktnom podruju Balkana, ideali profesionalizma esto zapostavljeni. Pojedini mediji imaju svoje vlastite politike ili ekonomske interese, ili su poluge za ostvarivanje tih interesa kod odreenih politikih krugova ili grupacija.
Ureivaka naela javnog servisa

Meutim, bez obzira na sve, vjerodostojnost medija trebamo posmatrati uvijek u idealnim, neki e rei idealistikim, okvirima. Pisano usmjerenje ka tome su ve spominjani kodeksi. Prezentovaemo zato, vjerovatno, najkvalitetniji dokument ove vrste u BiH, a to su UREIVAKA NAELA JAVNOG RADIOTELEVIzIJSKOG SISTEMA U BOSNI I HERCEGOVINI. Kako se u preambuli ovog profesionalnog, u sutini etikog novinarskog kodeksa
229
kae, ove smjernice i naela u osnovi govore o standardima to ih se poslovodstva, urednici i uposlenici javnih emitera u BiH trebaju pridravati kako bi bolje razumjeli i izvravali svoju misiju sluenja javnosti. No, kako se dalje kae, naela ne ine kvalitet programa. Ona su samo vodi za poslovodstva i uposlene, a kvalitet programa postie se stalnom profesionalnom obukom i posveenosti poslu. U dokumentu se kae da e uposlenici javnih emitera ureivati i proizvoditi programe u skladu s najviim profesionalnim kriterijima. Oni e tititi slobodu medija i pravo na komentarisanje i kritiku. Njihova lina opredjeljenja ili pripadnost pojedinim drutvenim skupinama ne smiju utjecati na njihovu objektivnost u izvjetavanju. Dalje se navodi da e urednici i urednika tijela potovati stvaralake i umjetnike slobode novinara i autora u okvirima ovih smjernica. Ureivaka naela javnih servisa baziraju se na tri kljuna profesionalna standarda: NEPRISTRASNOST U obrazloenju se kae da nepristrasnost ne znai apsolutnu neutralnost o svakom medijskom sadraju, niti je nuno svakom miljenju plasiranom u programu suprotstaviti drugaije miljenje. Informativno-politiki program treba imati slobodu da ispituje bilo koju temu sve dok za to postoje ureivaki razlozi. Ali, kada se iznose suprotstavljena miljenja, ne smiju se pogreno ili iskrivljeno interpretirati. Informativni programi, naglaava se, trebaju ponuditi gledaocima i sluaocima sadraje s dovoljno injenica i na uravnoteen nain, tako da oni mogu formirati sopstveno miljenje. Kao vaan segment oko kojeg je mogua manipulacija sa nepristrasnosti navodi se lino miljenje. Urednici, voditelji, novinari i drugo osoblje medija iz sastava javnih servisa mogu u tim ulogama izraavati samo profesionalna rasuivanja, ali ne i ona koja proistiu iz njihovih politikih ili drugih linih opredjeljenja. U informativno-politikim emisijama mora postojati jasna razlika izmeu komentara i injenica. Kad su sve relevantne injenice tano i nepristrasno utvrene, autor moe izraziti profesionalnu procjenu dogaaja, ali ne i lino miljenje. U sluajevima kada je program kreiran tako da nudi lino miljenje specifine osobe ili skupine, tada priroda tog programa mora biti unaprijed objanjena auditoriju. PRAVINOST Pravilo pravinosti zasniva se na tome da se prema sudionicima dogaaja kao i gostima treba odnositi iskreno i s potovanjem. za sve sudionike
230
programa, kao i za novinare, vrijede naela, posebice ona koja se odnose na potivanja ljudskih prava i sloboda, te na prava graana koja im garantuje Ustav i zakoni Bosne i Hercegovine, odnosno ustavi entiteta. Istie se i to da svi programi moraju biti utemeljeni na tanosti podataka. Temelj ovog naela jest detaljno istraivanje injenica o dogaajima. Stoga, kad god je to mogue, novinari i svi drugi kreatori programa, kae se u ovom dokumentu, trebaju prikupljati informacije iz prve ruke, tako to e biti na mjestu dogaaja ili ukoliko to nije mogue nastojati da se do vjerodostojnih injenica doe putem razgovora s onima koji su prisustvovali samom dogaaju. Radi postizanja maksimalne pouzdanosti informacija o dogaajima o kojima javni emiteri nemaju vlastito izvjee, vijest ne bi trebala biti emitovana ukoliko nije potvrena iz najmanje dva izvora. Jezik koji se koristi mora predstaviti injenice na jednostavan i lako razumljiv nain i ne smije sugerisati nedostatak objektivnosti, niti promovisati odreeno stajalite. Kada se objavi netana injenica, treba jasno i otvoreno priznati poinjenu greku i to prije je ispraviti. DIGNITET IzVORA INFORMACIJA Tretira se i problematika izvora informacija. Istie se da kada je god to mogue, izvor informacije treba biti naveden, ali novinar i urednitvo imaju pravo u odreenim okolnostima zadrati u tajnosti identitet izvora ili sudionika. Novinarstvo u medijima javnih emitera moe pretrpjeti tetu ukoliko osobe koje pruaju informacije pod uslovom da ostanu neotkrivene, u nekom trenutku budu identifikovane. Stoga, u situacijama kad se dogovaraju o povjerljivosti, novinari i urednici javnih emitera trebaju paljivo razmotriti mogue posljedice i o tome zatraiti saglasnost poslovodstva. Kao vaan oblik vjerodostojnosti za RTV medije, navedeno je pravilno naznaavanje arhivskog materijala pri emu je nuno da urednici i novinari su obvezni jasno naglasiti kada se koristi arhivski materijal, bilo prethodnom najavom u radio-emisijama ili tekstom na tv-ekranu. PRISTOJNOST I ULJUDNOST Standard pristojnosti i uljudnosti se sutinski svodi na obazrivo postupanje prema razliitim subjektima izvjetavanja. U mnogim multietnikim zemljama, posebno proizalim iz konflikta, ovaj profesionalni standard apsolvira i takozvani jezik mrnje, koji je bio karakteristika dijela medija kako neposredno prije rata, tokom njega, ali i niz godina nakon. Da jezik mrnje nije napustio u potpunosti medije u BiH svjedoe brojne analize medijskih sadraja koje pokazuje njegove suptilnije, ali ipak izrazito ubojite oblike. U
231
ureivakim naelima javnih servisa izraz se eksplicitno ne spominje uostalom rije je, ipak, o simplificiranom, subjektivnom, nazivu ali se vrlo jasno daje do znanja urednicima i novinarima ta se podrazumijeva pod medijskom pristojnosti. Tako se navodi da e javni emiteri u svojim programima potivati opteprihvaene standarde o pristojnosti i uljudnosti, a vodit e rauna i o obiajnim (kulturoloko-religijskim) normama svoje sredine, odnosno sredine o kojoj ili iz koje se izvjetava. Ne smije se koristiti nikakav programski sadraj koji bi mogao potai pojedince ili skupine na nasilje, nered i mrnju. Nije doputena upotreba jezika koji bi mogao znaiti uvredu pojedinca ili bilo koje drutvene skupine. U tome cilju, kae se dalje, javni emiteri nee publicirati nikakav sadraj koji, koritenjem predrasuda ili stereotipa, diskriminira pojedince ili grupe. Nee se emitovati nikakav materijal koji bi mogao provocirati ili potai na djela protiv temeljnih prava i graanskih sloboda pojedinaca. Praktino ureivaka naela medija, a posebno javnog RTV servisa, koji u evropskim okvirima snano reflektuje pluralnost razliitih drutvenih interesa kroz novinarsku komunikaciju, ako se provode, reflektuju demokratsku realnost jedne zemlje. Javni radio-televizijski sistem je samo jedan element transformacije struktura zemlje koji jednostavno ilustruje, u sferi medija, posljedice izbora napravljenih na politikom nivou. (Thompson, Hrvatin, Jusi; 2008: 76) Gotovo opteprihvaeni stav da je dovoljno pogledati centralni dnevnik i razumjeti u kakvom je stanju dotina zemlja, samo svjedoi o izrazitoj drutvenoj simbiozi gdje su mediji njeno ogledalo. LITERATURA
Bauer, T. (2007). Mediji za otvoreno drutvo, zagreb: JETiC Bennet, W. L. (2004). News: Politics of Illusion. New York: Paperback Chomsky, N. (2008). Kontrola medija. Novi Sad: Rubikon Damnjanovi, S. (2008). Medialogike (vreme filozofije i razonode). Novi Sad: Media Art Service International Dej, L. A. (2004). Etika u masmedijima. Beograd: Medija centar Grupa autora (ur.) Malovi, S. (2007). Vjerodostojnost novina. zagreb: ICEJ & Sk Grupa autora (Thompson, Hrvatin, Jusi) (2008). Razjedinjeni propadaju: javni radio televizijski servisi u multietnikim dravama, Sarajevo: Mediacentar Kunczlik, M. i zipfel, A. (1998). Uvod u publicistiku znanost i komunikologiju. zagreb: Naklada Friedrich Ebert Lippman, W. (1995). Javno mnijenje. zagreb: Naprijed 995).
232
Malovi, S. (2007). Mediji i drutvo. zagreb: ICEJ i Sveuilina knjiara McChesney, R.W. (2008). Bogati mediji siromana demokratija. Sarajevo: ahinpai Udovii, R. (2007). Odnosi sa javnostima i novinarstvo: Informatori sa razliitim ciljevima. Sarajevo: Media plan institut http://www.bhrt.ba/lat/default.wbsp?p=453 Ureivaka naela Javnog radiotelevizijskog sistema u Bosni i Hercegovini. Credibility of print and broadcast media- theoretical and practical dilemmas with a look at Bosnia-Herzegovina
Radenko Udovii Credibility of print and broadcast media theoretical and practical dilemmas with a look at Bosnia-Herzegovina Summary: The article explains the theoretical and practical postulates of media credibility on which the practice of journalistic professionalism is based in western societies. The author lists 32 postulates that contribute to media credibility and divides them into four groups: Moral professional postulates of credibility, Journalistic postulates of credibility, Educational and social assumptions and Technical and professional postulates of credibility. However, as media are a result of social development, the article also focuses on professional and ethical dilemmas reflected through examples in BosniaHerzegovina, as well as circumstances that hold back media from serving public interest without bias. Key words: media, journalistic attitude, credibility television, newspapers, public RTV service, profesionalism, ethics
UDC 050:91NATIONAL GEOGRAPHIC(497.11) 791.229.2
Dr Veselin Kljaji1
Nova dokumentarna reportaa u tampi (Studija sluaja National Geographic, izdanje za Srbiju)2
Rezime: Globalne medijske i tehnoloke promene, opte ubrzanje, preobilje informacija, trka sa vremenom, nedostatak novca i specifinih kadrova, potpomognuti globalnom ekonomskom krizom uslovili su pad kredibiliteta brojnih tampanih medija. Kontinuirana inflacija interpretativnosti i deflacija istraivakog novinarstva je oigledna. Sve vie i sve ee se postavlja i pitanje verodostojnosti, validnosti, izvora, ali i autora. S druge strane uoljiv je porast novinarskih dokumentarnih formi na stranicama srpskih tampanih medija. Jedan od onih koji nudi mogue odgovore na pitanja ne samo opstanka ve i razvoja, ak globalnog uticaja je svetski globalni tampani medij Nacionalna Geografija (National Geographic). Ovaj tekst pored teoretskih razmatranja, pokuava da kroz studiju sluaja izdanja za Srbiju, pokae ulogu i znaaj sveprisutnijeg anra nove dokumentarne reportae, kao jednog mogueg puta za povratak kredibiliteta i kvaliteta referentnih tampanih medija. Kljune rei: dokumentarne forme, tampa, interpretacija, kredibilitet, nova dokumentarna reportaa.
Od samog zaetka novinarstva dokumentarne forme su zauzimale najvanije mesto na stranicama pre svega periodine, ali i dnevne tampe. Ovo potvruje i injenica da su reportaa i feljton, koji se svakako svrstavaju u dokumentarne forme, najstariji novinarski anrovi. Ve povrni uvid u istoriju novinarstva pokazuje da su pretee dananjih savremenih anrova obilovale
1 2 Vanredni profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorom: vkljajic@sbb.rs Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
234
dokumentaristikom preciznije dokumentarnom graom, naravno u skladu sa tada nepostojeim zahtevima brzine i aktuelnosti (u realnom trenutku vremena) kakve e doneti drutveni i tehnoloki razvoj XX a pogotovo XXI veka. Razvoj interpretacije u urnalizmu, koji se poklapa sa tehnolokim revolucijama, pojavom novih medija, ali i globalnim drutvenim previranjima i promenama donosio je neminovne promene i u oblast novinarstva, naroito u eri preobilja informacija, kao posledice svekolikog ubrzanja postinformatikog drutva. Trka za vestima sa elektronskim medijima, bila je unapred izgubljena, a odgovor kao nunost opstanka se i dalje trai (pored izlaska na to vei broj platformi) prevashodno kroz poveanu interpretativnost i na odreeni nain povratak novoj dokumentarnosti. Potreba za izdvajanjem novinarskih dokumentarnih formi u tampi nastaje u onom trenutku kada su tekstovi ove vrste postali konstanta kako dnevnog, tako pogotovo periodinog tampanog novinarstva, i ta potreba u kauzalnoj je vezi sa procesima naglog umnoavanja komunikacionih sistema i ubrzanjem vremena za koje informacija obie planetu i ve za nekoliko sati zavri kao pisani izvor, odnosno dokument. Pogotovo danas kada i u tampanom novinarstvu (zahvaljujui portalima, online magazinima itd) informacija postoji u realnom vremenu. Stoga bez obzira da li je autor nekog novinarskog dokumentarnog anra, novinar profesionalac ili strunjak, i da li je ta forma u veoj ili manjoj meri interpretativnog ili dominantnije esejistikog tipa, takvi tekstovi ne samo to donose kvalitet vie, ve na izvestan nain pomau u razjanjenju i prevashodno tumaenju konglomerata razliitih, esto vrlo suprotnih informacija i sve veeg informativnog haosa koji preti da u potpunosti zatrpa intelektualni procesor svakog zainteresovanog recipijenta U dokumentaristici, naroito u periodinoj tampi, informacija nije dovoljna, ve je potrebno i dodatno objanjenje i interpretacija dogaaja, u emu pomae istraivanje dokumentarne grae. Ponekad samo nekoliko dodatnih reenica moe tekstu dati novi znaaj i smisao ili ga uiniti atraktivnijim i itljivijim. Usled interpretacije, dakle, novinar specijalista koji je dogaaj sagledao dubinski, poto raspolae vikom informacija, koje e u BKG-u podeliti sa itaocem (Todorovi, 2002:78). U toj funkciji jeste upravo bekgraund, u koji se smetaju sve neophodne informacije znaajne za razumevanje odreene prie. Naime, pri interpretativnom novinarskom postupku obrade teme, dogaaj se vie ne posmatra kao izolovani, pojedinani sluaj nego kao karika u nizu kojom su povezani njegovi uzroci i posledice. Uslov za interpretaciju dogaaja je njegovo razumevanje u irem kontekstu drutvenog znaenja (ibid:68). znaaj doku-
Veselin Kljaji, Nova dokumentarna reportaa u tampi
235
mentarnih formi u savremenom novinarstvu potvruje i injenica koliko je potreba za interpretacijom koja je jedna od glavnih odlika ovih anrova u poslednjem periodu dominantna. Ona je dovela i do nove podele anrova u novinarstvu: Svi oblici novinarskog istraivanja po decenijama uvreenoj tripartitnoj podeli mogli su se odrediti kao faktografski, beletristiki i analitiki. Ali sa dolaskom sva tri, naroito poslednjeg talasa u razvoju interpretacije i interpretativnog novinarstva, ova podela se ini neadekvatnom i savremeno novinarstvo danas podrazumeva podelu na faktografske (5Ws) i interpretativne anrove(5Ws + 2) (Kljaji, 2009:21). Nije teko zakljuiti da dokumentaristika predstavlja osnov svih interpretativnih i istraivakih sadraja i da svojom zastupljenou podie kvalitet, nivo, ugled, pa samim tim i standard novina, magazina pogotovo. Da bi se to postiglo dokumentarne forme karakterie pored ostalog i upotreba dokumentarne, arhivske grae kao to su informacije iz instituta, biblioteka, arhiva, razliite vrste istoriografije, ali i faktografije, pre svega upotreba razliitih vrsta dokumenata kao i korienje podataka iz ve objavljenih novinarskih tekstova, struni radovi, statistike i sl. Ne treba gubiti iz vida da ovakve forme esto zarad podizanja kvaliteta samog teksta mogu da sadre i reportane elemente, dakle tzv. ive izvore odnosno citate, vrednosne stavove, tumaenja, sudove, i sve ono to je ve bilo zabeleeno u nekom od prethodnih tekstova, bez obzira da li se radi o tampanim ili elektronskim medijima, jer svaki tekst od jue ve danas, odnosno sutra postaje upotrebljiv dokument. Novinarske dokumentarne forme, dakle, zasnivaju se, prevashodno na dokumentu (najire posmatrano) i rezultat su istraivanja autora te samim tim u sebi sublimiraju i faktografiju i interpretaciju doseui nivo istraivakog novinarstva. Ono sa im su saglasni svi autori, ali i novinari, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou, jeste da upravo ova vrsta novinarstva predstavlja kljunu nedostajuu kariku savremenog urnalizma. Kada je re o budunosti njihove struke, iskusni novinari istraivakog novinarstva su pesimistini. Pritisak trita toliko je veliki da je istraivako novinarstvo, koje se generalno smatra najskupljim vidom novinarstva... na dobrom putu da se ugasi (de Berg, 2007:14) istiu teoretiari. Utoliko je prisustvo interpretativnog i istraivakog modela kroz formu nove dokumentarne reportae dragocenije. Kako za teoriju, tako jo vie za novinarsku praksu i itaoce pre svega.
23
Nova dokumentarna reportaa

Od svog nastanka i vremena Marka Pola i njegovih tekstova pretea iz 13 i 14 veka, preko putopisa Evlije elebije u 17 veku, potom Donatana Svifta, Aptona Sinklera i Deka Londona neposrednih zaetnika moderne novinarske reportae, ali i predstavnika poetaka literarnog urnalizma kako ga vidi Hauzer (Hauser, 1996) do Londra, Rida, Kia, Hemingveja i drugih reportaa e postati kamen temeljac modernog novinarstva, budunosti koju je osvajaka Amerika XIX veka silom prilika prepustila novinama u Evropi roenim iz snage ideja koje su ih zatim proslavile (Bal,1997:114). Potvruje to i tzv. trei talas novog urnalizma koji e obeleiti kraj XX i poetak XXI veka i Simsova definicija novinari pisci (Sims, 1984). Ti tekstovi su kasnije nazivani, prema istoriarima amerikog urnalizma, dosta proizvoljno novom, nonfikn reportaom. (Todorovi, 2011:29) Autori su se posebno fokusirali na stil pisanja i kvalitet deskripcije. Neki ljudi iz moje struke tvrde da to nije nita drugo do hibrid u kome se kombinuju tehnika pisca romana sa injenicama koje prikuplja reporter. Moda i jeste tako (Sims, prema Todorovi, 2002:54). U pokuaju da ponudi odgovor na brojna promiljanja o reportai kao jednom od najstarijih novinarskih anrova, teoretiar novinarstva Mihael Haler napisae sledee: Veina autora udbenika lomi prste nastojei da bezuslovno objasni reportau optom, u sebe zatvorenom definicijom. Oni ele da mladim novinarima jednom zauvek kau ta je reportaa umesto da objasne kakav odnos reportaa uspostavlja sa temom, sa zbivanjima i sa situacijom, kako se informacija i dogaaji uobliavaju, kako se saoptavaju, kako ih moemo funkcionalno procenjivati ( Haller, 1987: 69). I dok se i dalje lome koplja o predominantnosti literarnog, odnosno urnalistinog u reportai, i dok je jedni i dalje svrstavaju u beletristiku, a drugi u faktografiju, dotle su neki autori u meuvremenu napisali itave tomove u pokuaju da dokau da reportaa ima tano onoliko vrsta koliko ima i tema ili oblasti ljudskog interesovanja. Iako ovakva razmatranja datiraju iz sredine osamdesetih godina prolog veka, zanimljiva su teoretska promiljanja kao ona npr. kada tefan Rus Mol konstatuje da lanak i reportau (feature) nije mogue otro razgraniiti. lanak je zahtevan anr: meaju se reportaa i analiza. Reporter ne izvetava vie samo o tome ta on vidi, uje, saznaje, ve pokuava i da dogaaj uredi, interpretira, dogaaj uini razumljivim (RusMol, 2005: 66). U novije vreme, pod pritiskom prevashodno televizije kao medija, reportaa je u pokuaju da se odbrani, a prvenstveno zatiti, poprimila sve vie elemenata faktografije i interpretacije, pa su tako nastala gotovo paralelno
237
dva relativno nova anra, a to su moderna faktografska reportaa i fier. U najkraem, moderna faktografska reportaa u sebi sublimira daleko vie elemenata faktografije u kombinaciji sa reporterskim izvetajem, dok je stil, lepa re i kreativni rukopis (po miljenju ovog autora naalost) stavljen u drugi plan ( Kljaji, 2009: 45). Iako fier mnogi autori esto izjednaavaju sa reportaom, on je tipian interpretativni anr koji u sebi sublimira elemente i faktografije i beletristike i njegova glavna funkcija je da humanizuje, oboji, da edukuje, ali i da zabavi. Ipak, kod fiera autor za razliku od prethodnih anrova, ima priliku i da izrazi svoj lini stil, ne samo kroz deskripciju, nego i kroz komentar, pa stoga nije ni udno to se smatra da je pisanje fiera pisanje vesti srcem, kako to kae Meri Gilespi iz ikago San Tajmsa (Chicago Sun Times-a). Kao hibridna forma, fier sadri elemente profila linosti, human interest story, backgrounda, analize (dubinskog osvetljavanja) dogaaja ( Todorovi, 2002: 79). Ako uzmemo u obzir da se uveno novinarsko pravilo akronim HELP (humanizovati, energizovati, lokalizovati i personalizovati) moe primeniti na sve oblike novinarskog izravanja, pa i na fier, dolazimo do zakljuka da su se danas savremena reportaa i fier zaista pribliili jedno drugom. Ipak sumnje u mo njene interpretacije i dubinskog poniranja u priu, ali i iza prie, jo postoje. Ona je vie ogled o vetini posmatranja nego analiza. Vie informacija nego izraavanje miljenja. Dobar reporter e saoptiti svoje utiske, ali ih nee saimati u zakljuke (Lorenz, 2002:138). za razliku od danas sve prisutne moderne faktografske reportae koja je nasledila takozvanu klasinu, nekada literarnu, svrstavanu u istu beletristiku, dananja nova dokumentarna reportaa zasnovana je, pored neophodnog tzv. oka kamere i eksplikacija, odnosno opservacija reportera, tj. pisca reportae kao i neophodnog prisustva sagovornika tzv. ivih izvora, odnosno aktera ili oevidaca prie, prevashodno na dokumentarnoj grai, odnosno dokumentima. Nepisano pravilo kae da upravo ta dokumentarna graa ini bar 50 % ukupnog sadraja, tako da je samim tim dokumentaristika (u najirem smislu) predominantna potka za ovakav tekst. (Kljaji, 2011:62) Logino, ova forma zahteva ogroman istraivaki rad od strane autora koji esto nadilazi nivo zahteva koji se postavljaju pred lankopiscem, a ponekad i feljtonistom. Nova dokumentarna reportaa ima i svoj angaman, ona iznosi sud, daje ocenu, drutveno vrednuje, istina ne na nain komentara, eksplicitno i sa otvorenim nametanjem linog miljenja, ve daleko suptilnije, vie nalik lanku (u pogledu in deepth analize), a posebno kroz svoju strukturu tj. kompoziciju i upotrebom najraznovrsnijih stilskih sredstava.
238
Studija sluaja
Jedan od najboljih dokaza, ali ujedno i primera koliki znaaj, uticaj, ali i ugled ima dokumentarna reportaa, jeste globalni svetski tampani medij National geographic iji sadraj predominantno ini upravo ovaj anr. National Geographic naime izlazi u 30 zemalja na 29 jezika i ima tira od 12 miliona primeraka samo u matinom izdanju na engleskom jeziku. Moda najbolji primer koji pokazuje kolika zahtevnost stoji pred bez izuzetka najeminentnijim novinarima-piscima koji objavljuju u ovakvoj vrsti tampe, je podatak da pripreme za jedan ovakav tekst vrhunske dokumentarne reportae traju od jedne do dve i po godine, a da samo na proverama podataka u vaingtonskom istraivakom odeljenju i biblioteci radi priblino 500 ljudi. Dodajmo tome injenicu da u ovu brojku ne ulaze specijalni konsultanti sa institucija kao to su Institut Masausets (Institute Masachusets) ili Univerzitet Kolumbia (Columbia University) i slika postaje kompleksnija. Istraivanje koje uraeno za potrebe ovog rada fokusira se zato prevashodno na dokumentarnoj vrednosti sadraja, kao i kvalitetu interpretacije, definisanju istraivakih kategorija, izvora dokumentarne grae, lokacija, tema, narativa, ilustracija, ali pre svega novog koncepta struktuiranja kompozicije, odnosno dramaturgije. Jer savremena dokumentarna reportaa sve vie se po svojoj dramaturgiji pribliava kategoriji amerikog, tj. holivudskog trilera, konceptu story tellinga (prianju prie), formi savremenog romana (strukturalno), ispovednoj dokumentarnoj prozi i sl. I ba kao to je televizija uspela da potisne reportau (generalno) sa stranica tampe, tako je tzv. nova dokumentarna reportaa sve ree prisutna u nedeljnicima i seli se u druge vrste periodine tampe najee u mesenike. Razlog pored neophodnih zamanih finansijskih sredstava neophodnih za ovakav obim istraivanja, permanentni nedostatak vrhunskih pisaca reportaa, jeste i u znaajnom obimu tj duini ovih tekstova koji prevazilaze granice absorbcije news magazina i nedeljnika uopte. Na slian nain se realizuju tekstovi i u srpskom izdanju ovog magazina, pa tako po reima glavnog i odgovornog urednika Igora Rilla domai autori na jednom tekstu rade od tri i po meseca do godinu i po, dok o proveri, pored redakcije brine vie od 25 stalnih strunih konsultanata svi do jednog doktori najrazliitijih nauka, ne retko i profesori univerziteta.Vana napomena je da u Srbiji oni rade pro bono tj besplatno ili volonterski!!! Ipak za pet godina koliko Nacionalna Geografija izlazi kao srpsko izdanje (pokrenut 2006.) briga o verodostojnosti, kredibilitetu i validnosti informacija i istraivanja koja se objavljuju, ostaju na najviem moguem, svetskom nivou, koji diktira centrala u Vaingtonu.
239
Istorijat Nacionalne geografije

Poetkom 1888. godine u kui na Lafajet trgu u Vaingtonu okupila se grupa akademika i bogatih ljudi. Jedna ideja ih je povezivala, ideja o putovanjima. Tog 13. januara 1888. godine okupili su se kako bi se dogovorili oko pravilnika i oko osnivanja drutva iji je osnovni zadatak biti uveanje i irenje geografskih saznanja. Dve nedelje kasnije izabran je prvi predsednik drutva Gardiner Habard. Prvi broj svog magazina drutvo objavljuje u oktobru 1888. samo sedam meseci nakon osnivanja. Ljudi okupljeni oko Nacionalne geografije ve 1890. godine finansiraju ekspediciju iji je rezultat otkrivanje najvieg vrha Kanade (Loganov vrh, visok 5956 metara). Godine 1898. Aleksandar Bel dolazi na elo drutva, dok njegov zet Gilbert Grosvenor 1903. postaje glavni i odgovorni urednik magazina Nacionalna geografija. Grosvenor svojom vetinom i hrabrou pravi prekretnicu u tampanim medijima ubacujui u januarskom broju 1905. godine 11 fotografija Lase, glavnog grada Tibeta. Takvim postupkom Grosvenor ne samo da definie smer i nain prezentovanja prie u jednom pisanom mediju ve i utie na promenu paradigme u tampanim medijima uopte. U duhu svoje ideje Nacionalna geografija je finansirala ekspediciju Roberta Perija i Metju Hensona koji su prvi stigli do Severnog pola. Nastavljajui u duhu revolucije koju su oni kreirali, 1926. godine se objavljuju prve podvodne fotografije u boji. Prve prve fotografije u boji iz vazduha objavljuju se 1930. godine. Kako je tehnika u vezi sa fotografijom napredovala, tako je Nacionalna geografija pomerala granice u svojim reportaama postavljajui nove standarde u fotoreportaama. Prvi snimci aka Kustoa su prikazani u Nacionalnoj geografiji. Vremenom i razvojem polje interesovanja Nacionalne geografije prelazi i na druge nauke, ne samo u smislu prezentovanja ve i finansijske podrke, tako Dejn Gudal 1961. godine poinje svoje istraivanje impanzi zahvaljujui fondu Nacionalne geografije. Dajen Fosi 1967. godine poinje svoje istraivanje gorila u Ruandi, takoe zahvaljujui novcu koji je obezbedilo Drutvo Nacionalna geografija. Kada itate o tome ta je sve Drutvo finansiralo, ta je sve objavljeno u magazinu, kakvu su revoluciju u novinarskom poslu napravili, ta su sve pokrenuli i uzmete u obzir da postoje 108 godina, a da je sve to vreme centralni fokus nauka i sve to je vezano za nauku, ne moete da se otrgnete utisku planetarnog znaaja Nacionalne geografije. Nacionalna geografija je uspela ono to nijednom naunom asopisu nije uspelo, a to je pribliavanje nauke laicima na jedan pristojan i jasan nain, nikada potcenjujui ni nauku, ni itaoce i itateljke.
240
Od ljubitelja putovanja preko Drutva ija je ideja bila irenje i uveanje geografskih saznanja, Nacionalna geografija je postala ne samo ozbiljan promoter nauke i kritikog miljenja ve i Drutvo koje postavlja nove standarde kako u novinarskom poslu tako i u ozbiljnom korporativnom biznisu i to stvarajui nove proizvode, ulaui u nova nauna ispitivanja i istraivanja, promoviui nauku kao jedan od najvanijih elemenata drutvene zajednice. Jednom reju, nesporna je injenica da je Nacionalna geografija je institucija koja je uticala kako na razvoj nauke, tako i na razvoj civilizacije u 20. veku. Njeni dometi pak u razvoju novinarstva ne samo da su oigledni kroz tampano izdanje, ve poslednjih decenija postavljaju standarde (esto nedostine) i kroz svoje filmske i televizijske projekte kakav je npr. TV Kanal Nacionalna Geografija (National Geographic Channel).
Korpus, konteksti i cilj istraivanja

Predmet ovog istraivanja3 je analiza dokumentarnih reportaa srpskog izdanja globalnog magazina Nacionalna geografija. Uzorak obuhvata 12 tema izdanja, tj. dokumentarnih reportaa sa naslovne strane u 2010. to ini 20% ukupnog sadraja (bez reklama). Izbor reportaa sa naslovnih nije nimalo sluajan, jer te prie najbolje reprezentuju celokupan opus magazina. Reportae sa naslovne strane zauzimaju ukupno 254 strane magazina dok ostali sadraj bez reklama ini 1030,5 strana od ukupnog broja strana kojih je 1284,5. Ovo istraivanje polazi od koncepta dokumentarne reportae kao kreativne interpretacije injenica stvarnosti (Macdonald, Kevin,and Cousins 1996:131) pozajmljenog od Dona Grirsona (John Grierson), oca dokumentarnog filma. Otud, ova analiza se fokusira na dokumentarnu vrednost sadraja reportaa, ali i kvalitet interpretacije injenica stvarnosti. Polazni koncept odredio je i izbor metodologije, tj.definisanje istraivakih kategorija: izvori dokumentarne grae, teme, lokacije, narativi i ilustracije. Cilj istraivanja je da pokae ulogu i znaaj dokumentarne reportae Nacionalne geografije u razvoju nove dokumentarne reportae, kroz pristup istraivanju i interpretaciji, a kroz analizu svih prethodno odreenih i pobrojanih kategorija, obzirom na izrazito visok nivo poverenja od strane itaoca,
3 Studija sluaja je raena na master studijama novinarstva na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, na predmetu Novinarske dokumentarne forme u tampi, 2011. godine, pod mentorstvom autora ovog teksta. U istraivanju su uestvovali studenti Ana olovi i Milan Tei.
241
dakle vrhunski stepen verodostojnosti, koji se reflektuje i kroz enormne tirae koji na svetskom nivou broje vie od 40 miliona itaoca. Posebna panja i akcenat je na novim modelima strukture tj. kompozicije reportaa izraenim kroz dominantni koncept narativa. U radu je koriena kvantitativna i kvalitativna analiza sadraja, komparativna metoda, klasifikaciona, statistika, kao i deskriptivna metoda. U okviru ovog istraivanja je raena kvalitativna analiza svakog teksta tj. reportae ponaosob, ali e za potrebe ovog teksta ona zbog svog kvantuma biti izostavljena, a svaki sluajni ili namerni uzorak pretio bi pre svega naglaavanjem to autor eli da izbegne.
Analiza kroz istraivake kategorije Autori i autorke

Iako je notorna injenica da i na globalnom nivou postoji permanentna inflacija vrhunskih pisaca reportaa Nacionalna geografija uspeva ve vie od veka da na svoje strane dovede najeminentnija imena iz sveta nauke, knjievnosti, novinarstva kao svoje stalne ili ekskluzivne autore. Dokumentarne reportae iz analiziranog uzorka u Nacionalnoj geografiji, sa izuzetkom priloga domaih autora, pisali su svetski poznati autori i autorke, iz razliitih oblasti nauke. Meu njima su i naunik Edvard O. Vilson, pisac kapitalnog dela Sociobiologija, Barbara Kingsolver, knjievnica naunog bekgraunda, kod nas poznata po romanu Biblija otrovne masline. zahi Havas, vodei egipatski arheolog, generalni sekretar egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete je pisao u septembarskom broju Nacionalne geografije o novim otkriima o Tutankamonu. Treba rei da njegov istraivaki rad Drutvo Nacionalna Geografija (Society National Geographic) pomae od 2001. godine. Nesumnjivo je da se autoritet i harizma autora i autorki prenosi i na njihove tekstove i pojaava utisak kredibiliteta kod italaca i itateljki. Manir Nacionalne geografije je da svakog autora i autorku predstavlja jednom reenicom, bez obzira na znaaj, reputaciju, ugled ili formalno zvanje. Autor martovske reportae na primer je Stiven Hol, pisac knjiga o meuprostorima nauke i drutva, ija je najnovija knjiga Mudrost: Od filozofije do nauke, nastala iz naslovnog lanka objavljenog u Njujork Tajms-u (NewYork Times), iji je urednik bio od 1997-2000. Pisac reportae o dostignuima bionike je Do Fiman, urednik redakcije za istraivanja i tehnologiju asopisa Hronika Vieg obrazovanja (Chronicle of Higher Education), a meu autorkama jedne od etiri reportae u 2010. godini koje su napisale ene, nala se jo jedna knjievnica, Aleksandra Fuler.
242
Ostali autori u analiziranom uzorku su i poznati novinari, kao Don Lankaster, dugogodinji dopisnik Vaington posta iz Azije ili Tom Miler, uveni putopisac, pisac knjige Trgovanje sa neprijateljem (Trading with the Enemy), koju Lonely Planet smatra moda najboljim putopisom o Kubi, kao i free-lance novinar Robert Drejper. Srpske reportae napisali su Dragana Nikoleti i Slobodan Bubnjevi, novinar sa verovatno najveim brojem nagrada u Srbiji za pisanu reportau.
Teme
Dokumentarne reportae Nacionalne geografije iz 2010. odlikuje velika raznovrsnost tema, ali ipak dominiraju drutvene teme u odnosu na prirodne. Od ukupno 12 tema ak 7 su bile iz oblasti drutva, 4 iz oblasti prirodnih nauka a 1 bi se mogla definisati kao kompilacija prethodne dve. Oblasti arheologije, antropologije, paleontologije, zoologije, biologije, ekologije, genetike, ekologije, tehnologije, drutva, religije i kulture su pokrivene temama od interesovanja Nacionalne geografije u 2010. godini: biodiverzitet, misterija geoglifa u Peruu, voda, hidroelektrana na Dunavu, savremeni Pakistan, evolucija kitova, nova otkria o Tutankamonu, Institut Vina, bionika dostignua, nova otkria u Izraelu, ekoloka bogatstva rezervata zasavica i izazovi drutva postaparthejdau Junoafrikoj republici. Teme naravno nisu dnevno aktuelne, ali uvek upuuju na neki vaan problem savremenog sveta, poput terorizma, siromatva, zagaenja, prekomernog korienja prirodnih resursa ili informiu o naunim dostignuima. Dakle ve i izbor tema upuuje da je re o globalnom agenda settingu koji i na dnevnom nivou puni stranice medijske industrije, daleko ee kroz akcidente i incidente, onako kako to savremeni mediji (pa i tampani) ine u trci za tiraom, ali jasno pokazujui da ovaj globalni magazin (koji je jedinstven i po tome to sr svih izdanja ini isti sadraj), ne samo prati ve esto i diktira ta e biti dominantan medijski sadraj. Samim tim znaajno utiui na kreiranje javnog mnjenja, ali to je ve tema za neko drugo istraivanje koje nije bilo u fokusu ovog rada.
Izvori dokumentarne grae

U reportaama objavljenim u 2010. najee su (pored brojnih pisanih dokumentarnih izvora kao to su studije, istraivanja, knjige, analize, prethodni tekstovi, enciklopedije i dokumentacije) korieni tzv. ivi lokalni izvo-
243
ri informacija poput domaina-vodia. Najee su to bili struni, oficijelni izvori informacija, poput lokalnih arheologa, lokalnih protagonista prie (kapetan na Dunavu, pripadnik privilegovane kaste u Pakistanu, peruanski arheolog) ili svedoka vremena (navigator plovidbe na Dunavu pre izgradnje hidroelektrane ili pakistanski umetnik koji svedoi o drutvenim i politikim promenama u zemlji ili naunici prisutni u vreme izgradnje nuklearnog instituta u Vini). Neposredno, lino iskustvo je drugi vani izvor dokumentarne grae, kada sam/a autor/autorka na osnovu svojih istraivanja dokumentuje pojavu. Edvard O.Vilson svedoi o najbrojnijoj vrsti mrava: Na kraju svoje studije, posle 18 godina sporadinih prouavanja, izdvojio sam 624 vrste. Veina, njih 337, bile su nove za nauku. Barbara Kingsolver pie o veitoj borbi za vodu u dolini Baho Pijura, iznosei geografske, geoloke, antropoloke i druge podatke do kojih je dola tokom svog boravka na toj lokaciji: Mene je tamo kao novinara odveo jedan inovativni projekat poumljavanja. Vodei egipatski arheolog zahi Havas pie o novim otkriima o Tutankamonu u koja je kao deo strunog tima i sam bio ukljuen: U potrazi za odgovorima, odluili smo da analiziramo Tutankamonov DNK i da isto to uradimo i sa deset drugih mumija za koje se pretpostavljalo da su bile lanovi njegove ue porodice. Tako, podatke od najveeg naunog, istorijskog i kulturnog znaaja predstavlja jedan od njihovih kreatora, bez ikakvih posrednika. Istraivanje je pokazalo da raznovrsnost tzv ivih izvora, tj broj sagovornika likova koji s pojavljuju u prii ( na terenu ) ne mora nuno da povea dokumentarnu vrednost reportae. U reportai Dolina kitova ivi izvor informacija je jedan od vodeih svetskih paleontologa koji autoru prua informacije na osnovu kojih ovaj izuzetno kreativno gradi uzbudljivu priu o dugogodinjem istraivanju koje je dovelo do osvetljenja evolucije kitova. U ovoj reportai ima relativno malo izvora dokumentarne grae (glavni lik, istaknuti paleontolog, i dva kraa osvrta na Darvinovo Poreklo vrsta i Dorda Gejlorda Simpsona, istaknutog paleontologa XX veka), naspram mnogih izvora u prii Srce Pakistana, ali to nikako ne umanjuje njenu dokumentarnu vrednost, kao to ni u potonjem sluaju vei broj izvora informacija ne poveava njenu dokumentarnu vrednost, to pokazuje analiza pojedinanih tekstova, za koju nije bilo prostora u ovom radu.
Lokacije
Iako je pre istraivanja bilo za oekivati da e dominirati lokacije sa engleskog govornog podruja, ako ni zbog ega drugog onda zbog tiraa matinog izdanja, ova pretpostavka se nije pokazala tanom. Samo uslovno, ako
244
se uzme u obzir da je Severno ameriki kontinent zavredio samo jednu temu vie od ostalih. Dokumentarne reportae Nacionalne geografije u 2010. godini su pokrile mesta na pet kontinenata Severna Amerika, Azija, Afrika, Juna Amerika, Evropa. U naem uzorku reportae su se odnosile na jedno mesto, osim u sluaju februarskog broja, kada je napravljeno istraivanje biodiverziteta na etiri lokacije. zemlje ije su drutvene, religijske, ili ekonomske prilike predstavljene u reportaama Nacionalne geografije u 2010: Pakistan, Srbija i Junoafrika republika. zemlje iji eko-sistemi su bili predmet istraivanja: Francuska Polinezija, Junoafrika Republika, Kostarika, SAD, Juna Amerika, Severna Amerika, Peru i Srbija. zemlje kao arheoloki lokaliteti: Egipat, Peru i Izrael. Dakle: 4 lokacije u Severnoj Americi i po 3 u Evropi, Aziji, Africi i Junoj Americi.
Fotografije i ilustracije
Fotografije u ovom magazinu su ba kao i tekstovi pria za sebe. Od prvog broja ih rade najuveniji svetski majstori fotografije, koji su do te mere postavili standarde da se ve decenijama ne takmie na svetskim konkursima, od kada je ustanovljeno da kada su oni prisutni niko drugi ne dobija nagradu. Ba kao to su vesti uvek bile vie od informacije, pres fotografija je uvek bila vie od vesti (Brigs i Kobli, 2005:704). Tekstovi u Nacionalnoj geografiji su raznovrsno ilustrovani. Mape, crtei, naune, umetnike, humanistike i druge fotografije poveavaju dokumentarnu i saznajnu vrednost tekstova. Pored toga, fotografije svojom estetskom i umetnikom vrednou doprinose boljoj recepciji teksta. ta fotografije dokumentuju? Stjuart Hol se pita da li o njima treba suditi prema autentinosti njihove reprezentacije ili prema dubini i suptilnosti oseanja koja je fotograf stavio u njih (Hall, 1997: 7). Izvor fotografske retorike lei u njenoj dvosmislenoj prirodi ona je u isto vreme mehaniki oblik predstavljanja sposoban da stvori objektivne, naune zapise osloboene od iskrivljenosti ljudske perspektive i ambicije i tehnologija koju fotografi koriste da prevaziu, dopune ili ak falsifikuju objektivne injenice.4 Fotografije Nacionalne geografije imaju poznati nauni etos. Kao urnal kvazi-naunog drutva, magazin ima reputaciju korienja fotografske tehnologije u oslikavanju (geo-graph) predela i ljudi. Fotografije Nacionalne
4 http://pubpages.unh.edu/rmj2/rhetoric_source.html, poseen 23.09. 2011.
245
geografije dopunjuju rutinske naune metode Drutva i magazina: zgusnute opise i forenzike analize5. Fotografije u naem uzorku dokumentuju prirodu i ljude u najraznovrsnijim oblicima bionike proteze, biodiverzitet kubne stope reke u Americi, sledbenike verskih sekti u Pendabu, drevne misteriozne crtee u pesku u junoj Americi, vodopade, vodeni park sa figurom boga ive u Mumbaju, evolutivne faze razvoja kitova, pustinjske stene egzotinih oblika izvajane vetrovima, egipatske mumije, Josipa Broza koji pokree reaktor 1959. u Vini, ugroene vrste rezervata zasavica, Mikelanelovog Davida itd. Dok se za autentinost reprezentacije insekata i biljaka u prii o biodiverzitetu moe rei da je problematina, jer su slike doterane, naglaeno estetizovane, ubaene u areni uzorak, fotografije lobanja i kostura na arheolokom lokalitetu u junoj Americi koje deluju isto tako oieno, sterilno i inscenirano, izmetene iz konteksta, ipak ostavljaju jak utisak na itaoca i doprinose doivljaju misterioznosti naglaenoj u samom tekstu. Taj utisak autor je postigao korienjem dramatinog osvetljenja isto bela lobanja sa ostacima kose i zuba na pozadini tamno plavog neba sumraka. Isto tako, fascinantne fotografije mumija iz Tutankamonove porodice koje je uradio uveni Kenet Garet imaju crnu pozadinu, koja najbolje odgovara kraljevskom poreklu mumija i najbolje kontrastira i naglaava zlato na Tutankamonovoj maski. Bilo koja druga boja ne bi tako doprinela dostojanstvenosti i ekskluzivnosti predmeta. Reportaa o Pendabu je ilustrovana ekspresivnim fotografijama Eda Kaija, koji je uhvatio vrlo dinamine delove pakistanske stvarnosti: samobievanje iita, konji koje igraju, seljani koji vre pirina, deaci u igri ispred kole ili restoran u kaubojskom stilu. U decembarskom broju Nacionalne geografije objavljena je fotografija Mikelanelovog Davida, uz dozvolu italijanskog Ministarstva kulture. Fotograf Greg Dirard je napravio vrlo upeatljivu sliku uvenog umetnikog dela, u ambijentu galerije, na kojoj panju privlai i detalj koji nema veze sa temom istaica, oslonjena na metlu, glave okrenute ka Davidu, posmatra ga zainteresovano i ostavlja utisak predaha uz umetnost. Ukoliko nije sluajan izbor, u ta je teko poverovati kad je u pitanju Nacionalna geografija, moglo bi se zakljuiti o fotografovoj duhovitoj paraleli i istaica, kao i David, je u pozi kontraposta. Fotografije u aprilskoj reportai (Slatka voda) ne slue samo da dopune ili ilustruju tekst, ve ine novi tekst, priajui prie o razliitoj prirodi vode i upotrebi vode u razliitim drutvima, kulturama. Nasuprot takvim ilustraci5 http://pubpages.unh.edu/rmj2/genres_science.html, poseen 23.09. 2011.
24
jama, reportaa Ukrotiteljka dunavskih virova ima po broju i raznovrsnosti vrlo skromne fotografije fotografije unutranjosti turbina, rotora, nonog neba niti dopunjuju niti obogauju podatke ili atmosferu prie. Fotografije izrazito dominiraju u odnosu na tekstualni deo reportae, a najizrazitiji primer je pria o biodiverzitetu (februarski broj) u kojoj fotografije zauzimaju 18 od ukupno 21 strana reportae. U svih 12 analiziranih reportaa objavljeno je ukupno 156 fotografija na 159 strana i 24 ilustracije na 15 strana (80 strana teksta). Fotografije ine ak 61% sadraja dokumentarnih reportaa objavljenih na naslovnim stranama Nacionalne geografije u 2010.
Narativi
U analizi dokumentarnih reportaa Nacionalne geografije, jedna od istraivakih kategorija je bila i narativ. Polazna taka je bio Brunerov koncept narativa. (Bruner,1991) Naime, Bruner je razlikovao dva naina na koji ljudi stiu iskustvo. Prvi je nazvao paradigmatski, a odnosi se na logino-naunu organizaciju misli i zasnovan je na razumu. Drugi nain je narativ, koji se, prema Bruneru, bavi stvaranjem prie. Prema Bruneru narativ se odnosi na: a) nain oblikovanja i strukturiranja izraavanja informacije putem razliitih medija, formama koje korisnika vode jednostavnim postupkom do saznanja b) kognitivni mod koji korisnici koriste kako bi stvorili smisao informacije ili iskustva. Narativ tako postaje deo naina na koji ljudi razumeju svet oko sebe i slui kao nain razumevanja i komunikacije sa drugima, a ima privilegovan status u odnosu na druge diskurse situacije i epizode u narativu imaju veoma blisku komunikaciju sa svakodnevnim iskustvom, pa su mehanizmi razumevanja vie prirodniji nego oni koji se aktiviraju prilikom korienja nekog drugog diskursa kao to su na primer argumentacija ili logiko razmiljanje (Bruner,1991:57). Dakle narativ je odlino sredstvo da se nauna kompleksnost i pismenost priblie javnosti, jer je cilj nauke u obrazovanju da prikae buduim graanima vrednosti i vanost nauke za razvoj jednoga drutva. Narativ omoguava da naune injenice shvate i razumeju graani i graanke koji nemaju ekspertsko obrazovanje. Narativ, ustvari, predstavlja novi nain komunikacije nauke u neformalnom okruenju. Narativ obezbeuje jednostavan i jasan pristup naunim injenicama i shvatanjima ljudima koji se nalaze van naunog diskursa. Korienjem narativa ne samo da se nauka vraa u javnost kao vaan deo jednoga drutva, ve se bez naruavanja sutinske strukture nauke, logiko-miljenje,
247
upotreba injenica, podataka i argumenata demistifikuju i pribliavaju veini ljudi. Istina narativ ostavlja mogunost stvaranja novog narativnog prostora i uspostavljanje novog narativnog poretka onako kako ga vidi Kristijan Salmon (Salmon, 2010) ali se daleko vanijom ini davna alba Valtera Bendzamina iz 1931. godine o nedostatku naracije u novinarstvu: Svako jutro nas obavetavaju o svemu to se desilo na zemlji, a opet smo siromani priama koje mogu da nas iznenade. To je zbog toga to vie nijedan dogaaj ne dolazi do nas, a da nije praen objanjenjima. Drugim reima, naracija vie ne izvlai korist ni iz ega to se zbiva, sve ide u korist samo informaciji, dok se umee pripovedaa zasniva na tome da njegovoj prii nisu potrebna nikakva objanjenja (Salmon, 2010:156). ini se da su elnici Nacionalne geografije jo tada posluali ovaj savet upotpunjujui ga svim kljunim elementima savremenog dokumentarnog istraivakog urnalizma, pratei tokove i diktirajui trendove. Do danas.
Zakljuak
Pad kredibiliteta, verodostojnosti, te shodno tome i kvaliteta srpskih tampanih medija, odraz je globalnih medijskih i tehnolokih promena. Jedan od moguih odgovora za izlazak iz ove viegodinje krize jeste porast prisustva novinarskih dokumentarnih formi na stranicama pre svega periodine referentne tampe. Meu najeklatantnijim predstavnicima ovih anrova je svakako i nova dokumentarna reportaa, naalost sve rea u nedeljnicima, pa ak i mesenicima, iako su njena interpretativno istraivaka i saznajna vrednost i angaman, od ogromnog znaaja. Pogotovo kada dostigne oekivani nivo istraivakog novinarstva, takoe sve manje prisutnog u tampanim medijima. Studija sluaja analizirana u ovom radu pokazuje na koji nain je mogue realizovati vrhunske domete nove dokumentarne reportae i to u kontinuitetu, ostvarujui na taj nain ne samo vrhunski nivo verodostojnosti i kredibiliteta, ve i postavljajui nove standarde u kreiranju ovog anra. Dokumentarne reportae Nacionalne geografije iz uzorka ovog istraivanja (objavljene na naslovnim stranama u 2010.godini) odlikuje velika raznovrsnost tema, izvora informacija i lokacija. Najvee bogatstvo ovih reportaa je njihova verodostojnost, kredibilitet informacija, velika saznajna vrednost i lepota stila. Fotografije, delo proslavljenih autora i raznovrsne ilustracije slue ne samo da dokumentuju dogaaje, pojave, biljni i ivotinjski svet i ljude, ve i da objasne sloenost sveta u kojem ivimo. Tako, one predstavljaju fotografski storytelling koji posreduje nauku do italaca/itateljki.
248
Nacionalna geografija tj. njeni autori u svojim dokumentarnim reportaama koriste narative, tj. prianje pria. U analiziranom uzorku je identifikovano pet narativnih struktura. Dominira struktura uslovno nazvana triler, a koja ima oblik misteriozne prie, holivudskog trilera, i predstavlja neku potragu, bilo za boljim reenjem, za ostvarenjem neijeg sna, nade ili za kljunim naunim dokazom. Sve karakteristike ovog filmskog anra, njegova dramaturgija, ali neretko i obrasci primenjeni su u ovim dokumentarnim reportaama. U tu grupu smo uvrstili reportae Bioniko doba (potraga za savrenim bionikim pomagalom), Duhovi u pesku (traganje za reenjem misterije), Dolina kitova (traganje za kljunim dokazom), Tutankamonove porodine tajne (traganje za reenjem misterije). U strukturi ovog storytellinga pratimo sudbinu ili rad glavnog junaka, bilo da je to arheolog koji trai odreenu kost kita ili razreenje misterije drevnog naroda, bilo da je to junakinja sa hendikepom ije postepeno ostvarenje nade o savrenoj bionikoj ruci napeto pratimo. Drugi narativ koji je identifikovan je prianje prie u ijoj osnovi je kontrast ili sukob, bilo da pratimo dve suprotstavljene teorije (David i Solomon) ili drutvene kontraste u Pendabu (Srce Pakistana u opasnosti). Trei tip prilanja prie smo oznaili kao ispovedni storytelling, a kao izrazite predstavnike smo identifikovali priloge Edvarda O. Vilsona i Barbare Kingsolver, koji svedoe o svom radu i iskustvu. etvrta struktura je karakteristina za tri prie domaih autora, Dragane Nikoleti, koja je napisala dve reportae i Slobodana Bubnjevia. Njihove prie o HE erdap, rezervatu zasavica i institutu u Vini imaju poetak koji je karakteristian i za druge reportae Nacionalne geografije, dolazak na mesto radnje, upoznavanje sa lokalnim likovima, koji su vodii i izvori informacija. Na poetku postoji i neki mamac koji u ovim sluajevima obino predstavlja zanimljivu situaciju iz svakodnevnog ivota. I ova vrsta naracije ima kulminaciju i rasplet na dramaturkom nivou, ali po svojoj kompoziciji vie podseaju na lanak (ak i sa anrovskim pretpostavkama ) sa pojaanim elementima analize, ak i eksplikacije, a na utrb dramaturgije i pogotovo narativnog sloja. Posebnu, petu vrstu narativne strukture predstavlja reportaa Mandelina deca (junski broj) i moe se za potrebe ovog rada identifikovati kao dramska naracija. I ona ima eksplikaciju, kulminaciju i rasplet, ali se od prethodnih razlikuje po izrazitoj dramtinosti radnje.Ona je pored izrazito vetog voenja prie, ogromnog broja beckgrounda, koji su predloak visoke dokumentarnosti, postignuta i tzv. pavork tehnikom graenja reportae, koju ini vie naizgled zasebnih celina crtica i fiera ija zajednika tema, lokacija i izvori sve povezuju u jednu homogenu celinu vrhunske dokumentarne reportae.
249
Veinom svojih pria, dokumentarnih reportaa, Nacionalna geografija ne samo da obezbeuje jednostavan pristup naunim injenicama ve i ispunjava svoju misiju da inspirie ljude na brigu o planeti. za to su zasluni i svetski poznati autori i autorke, nauni autoriteti, ivopisni likovi protagonisti pria, kao i ideje i emocije ugraene u tekstove. Te ideje, emocije i svest ine dodatnu vrednost i osobenost pria Nacionalne geografije koje joj pomau da ispuni svoju misiju. Dajui ovim dokumentarnim reportaama pored nesporne saznajne i gotovo umetnike vrednosti, kvalitet vie kroz angaman i angaovanost na globalnom nivou. Uz sve one potencijalne nedostatke, koje takav globalni pristup nosi sa sobom. LITERATURA
Bal, F. (1997). Mo Medija. Beograd: Clio Berg, H. (2007). Istraivako novinarstvo. Beograd: Clio Brigs A. i Kobli, P. (2005). Uvod u studije medija. Beograd: Clio Breton, F. (2000). Izmanipulisana re. Beograd: Clio Bruner, J. (1991). Acts of meaning. Cambridge. MA: Harvard University Press. Emery, M. and Emery E. (1988). The Pressand America. New Yersey: Prentice Hall Gocini, . (2001). Istorija novinarstva. Beograd: Clio Hall, S. (ed.) (1997). Representation: cultural representations and signifying practices. London: Sage/The Open University Haller M. (1987). Die Reportage, Ein Handbuch fur Journalisten. Munchen: Olschlager Herbert, I. (2001). Practising Global Journalism. Oxford, Aukland, Boston, Johannesburg, Mellburn, New Deli: Focal press. Kljaji, V. (2009). Intervju. Beograd: igoja Kljaji, V. (2011). Uloga i znaaj novinarskih dokumentarnih formi u tampi. U: Kultura, Beograd: Cicero prints Lorenz, D. (2002). Journalismus. Stuttgart/Weimar:Verlag J.B. Metzler Macdonald, K. and Cousins, M. (1996). Imagining Reality: The Faber Book of Documentary. Faber and Faber Rus-Mol S. i zagorac Kerer A.J. (2005). Novinarstvo. Beograd: Clio Salmon, K. (2010). Storytelling. Beograd: Clio Sims, N. (1984). Novinari knjievnici. Pregled 232, New York: Ballantine Books Todorovi N. (2002). Interpretativno i istraivako novinarstvo. Beograd: igoja
250
asopisi:
National geographic izdanje za Srbiju, januar-decembar 2010. godine
Renici i encilopedije:
Vujaklija, M.(1980). Leksikon stranih rei i izraza. Beograd: Prosveta Grupa autora, (1997). Enciklopedija novinarstva. Beograd: BMG
Elektronski izvori:
http://pubpages.unh.edu/rmj2/rhetoric_source.html, pose_en 6.marta 2011. http://pubpages.unh.edu/rmj2/genres_science.html, pose_en 6.marta 2011
Veselin Kljaji New documentary reportage in press media (case study of National Geographic, Serbian issue) Summary: Global media and technological changes, general acceleration, information overload, time race, lack of financial resources and specific human resources, with help of global economic recession, let to drop of credibility of numerous printed media. Constant inflation of interpretation and investigative journalism is obvious. The question of credibility, validity of resources and authors is raised more and more. On the other side, it is visible increase of journalism documentary forms on pages of Serbian printed media. One of those offering possible answers to question of not just survival, but also development and even global influence is global print media National Geographic. This article, a side from theoretical deliberations, is trying to show, through a case study, significance and roll of documentary reportage, a genre that is more and more represented and is one of possible ways back towards credibility and quality of referent print media. Key words: Documentary forms, press, interpretation, credibility, new documentary reportage
UDC 316.77:342.7 316.334
Dr Dragan alovi1
Mediji i privatnost
Rezime: Iako oblast medijskog delovanja naizgled stoji u dihotomnom odnosu prema privatnosti, savremena medijska praksa pokazuje tendenciju sve ireg ukljuivanja privatnog u medijski prostor, sa ili bez pristanka osobe u vezi sa kojom se informacije iznose. Budui da nedovoljno preciziranim mogunostima medijskog zadiranja u privatnost svako moe biti posmatran, a prikupljene informacije u svakom trenutku iznete u javnost bez njegove saglasnosti, namee se pitanje da li se savremena medijska praksa davanja publiciteta privatnom ivotu moe sagledati kao vrenje specifinog oblika nadzora. U tekstu se ispituju mogunosti povezivanja savremene medijske prakse zadiranja u privatnost sa stavovima Miela Fukoa iznetim u knjizi Nadzirati i kanjavati, pri emu se savremena medijska praksa zadiranja u sferu privatnog sagledava kao specifian oblik drutvene kontrole. Kljune rei: disciplinovanje, kontrola, mediji, nadziranje, privatnost
Uvod
Rasprave o odnosu medija i privatnosti nisu nove. Jo pre pojave elektronskih medija postavljeno je pitanje pravnog regulisanja medijskog zadiranja u privatnost. Razmiljanja na ovu temu nastavljena su i tokom dvadesetog veka. Ipak, ini se da je ovaj problem naroito bio aktuelizovan medijskim izvetajima o smrti princeze Dajane 1997. godine. (Demos, 1998: 319) Fotografije objavljene u medijima podstakle su intenzivnije promiljanje odnosa zatite privatnosti i slobode medijskog izvetavanja. U narednom periodu interesovanje istraivaa za ovu temu bilo je podrano sve uestalijom praksom, naroito tabloidnih medija, da u svojim izvetajima iznose detalje iz privatnog ivota poznatih linosti i lanova njihovih porodica. Ovakva medijska praksa
1 Docent na Fakultetu za kulturu i medije, Megatrend Univerzitet u Beogradu. Filoloki fakultet, Univerzitet u Beogradu. Kontakt s autorom: calovic_dragan@yahoo. com
252
otvorila je mnoga pitanja. Kao naroito problematino prepoznato je prikupljanje podataka, koji bi potom putem medija bili objavljeni, bez nametanja obaveze medijima da obezbede uvid u sakupljene podatke onome o kome su ti podaci prikupljeni, te ponude mogunost da se zatrai korekcija netanih ili nepotpunih podataka pre njihovog objavljivanja. Osloboenost medija ove dunosti, posmatrana na nivou regulisanja zakonskih obaveza, esto se dovodi u vezu sa obezbeivanjem slobodnog protoka informacija od javnog interesa, zatitom slobode medija, obezbeivanjem anonimnosti novinarskih izvora, itd. Na ovaj nain postavljena problematika namee uspostavljanje jednog ireg pristupa koji bi u razmatranje ukljuio svu njenu sloenost. Na kompleksnost postavljenog pitanja ukazuju i argumenti koji se iznose u prilog ili protiv posmatrane medijske prakse. Budui da nedovoljno preciziranim mogunostima medijskog zadiranja u privatnost svako moe biti posmatran, a prikupljene informacije u svakom trenutku iznete u javnost bez njegove saglasnosti, namee se pitanje da li se savremena medijska praksa davanja publiciteta privatnom ivotu moe sagledati kao vrenje specifinog oblika nadzora. U tom cilju, u daljem tekstu bie razmatrane mogunosti povezivanja savremene medijske prakse zadiranja u privatnost sa stavovima Miela Fukoa iznetim u knjizi Nadzirati i kanjavati.
Privatnost i medijsko izvetavanje

Savremena praksa esto pretpostavlja davanje prednosti zatiti prava na slobodno medijsko izvetavanje u odnosu na zatitu prava na privatnost. Ovakav pristup najee se obrazlae argumentima u prilog zatite ekonomskih sloboda, spreavanja cenzure, te zatite javnog interesa. (Demos, 1998: 321) Argumentom koji medijsku praksu slobodnog iznoenja informacija opravdava zatitom ekonomskih sloboda, nastoji se da se zatita slobodnog medijskog izvetavanja dovede u vezu sa ire postavljenim zahtevom za zatitu slobode, te da se na taj nain, rad medija u savremenom drutvu oslobodi bilo kakvih ogranienja postavljenih u cilju obezbeivanja prava pojedinaca na zatitu privatnosti. Ovaj argument polazi od injenice da je veina medijskih kua trino orijentisana, te se protok informacija putem medija moe posmatrati kao specifian oblik uea na tritu. Kako se od svakog savremenog drutva oekuje da obezbedi slobodu graanima da trino posluju, te se i ograniavanje razmene informacija putem medija, moe smatrati ograniavanjem ekonomskih sloboda. Budui da se obezbeivanje slobode, uopte uzev, smatra vrednijom tekovinom od zatite dostojanstva, zahtev za zatitu privatnosti,
Dragan alovi, Mediji i privatnost
253
prema ovakvom pristupu, podreen je zahtevu za zatitu slobodnog medijskog delovanja. Obezbeivanje prava medija da budu angaovani na razotkrivanju injenica, te iznoenju informacija bez dobijanja prethodne saglasnosti onoga o kome se informacije iznose, esto kao argument ima i spreavanje cenzure. Ovaj argument zasniva se na injenici da se dravna cenzura medijskih tekstova suprotstavlja slobodi govora kao osnovnom ljudskom pravu. U iznoenju ovog argumenta polazi se od tvrdnje da je svaka zatita privatnosti koja pretpostavlja ogranienje prava medija da iznesu odreene informacije bez saglasnosti onih u vezi sa kojima se informacije iznose, ravna dravnoj cenzuri. Poto se sloboda govora, a u okviru ove i sloboda medijskog izvetavanja, smatra vrednijom tekovinom od prava na privatnost, to se, prema ovakvom pristupu, zatita privatnosti mora podrediti zahtevu za zatitu slobode medijskog izvetavanja. Slino ovome, argument koji se oslanja na zatitu javnog interesa, posebno je usmeren na obezbeivanje prava da se iznesu informacije bez prethodnog dobijanja saglasnosti. Ovaj argument polazi od tvrdnje da javnost, u cilju zatite svojih interesa, ima pravo da bude informisana o razliitim pitanjima, ukljuujui i ona koja se tiu privatnog ivota osoba na odgovornim pozicijama. Pored toga, ovaj argument prihvata i shvatanje da osobe koje uestvuju u javnom ivotu i poznate linosti, implicitno, obavljanjem svog posla, daju saglasnost da se njihovoj privatnosti d odreeni publicitet. Sva tri izneta argumenta polaze od pretpostavke da se u odreenim sluajevima, pravo na privatnost moe podrediti viim interesima. Ova pretpostavka utemeljena je u zakonskoj praksi da se osobe koje dobrovoljno sebe dovedu u odreene pozicije, mogu zakonski drukije tretirati, jer su svojim postupkom preuzele izvesnu odgovornost i obaveze. Budui da se, unutar ovakvog pristupa, uee u javnom ivotu smatra dobrovoljnim, te se, sledei postavljeni princip, oni koji uestvuju u javnom ivotu mogu zakonski drukije tretirati. Meutim, iako zakonsku praksu drukijeg tretiranja odreenih osoba, a na osnovu odgovornosti koju snose za uinjene postupke, moemo smatrati opravdanom u odreenim sluajevima (osobe koje su poinile teka krivina dela i sl.), postavlja se pitanje u kojoj meri se ovakva praksa moe primeniti kod osoba koje uestvuju u javnom ivotu. U vezi sa ovim mogu se postaviti dva pitanja. Prvo, u kojim sluajevima i u kojoj meri se uee u javnom ivotu moe smatrati dobrovoljnim, te u skladu sa ovim, u kojoj meri se moe pretpostaviti dobrovoljno pristajanje osoba koje uestvuju u javnom ivotu da budu drukije zakonski tretirane; i drugo, do koje mere se prikupljanje i
254
iznoenje podataka o osobama koje uestvuju u javnom ivotu moe smatrati prikupljanjem informacija od javnog znaaja, odnosno, u kojoj meri praksa medijskog zadiranja u privatnost ostaje u okvirima onih aktivnosti koje su usmerene na zatitu javnog interesa, a u kojoj meri je ovakvo delovanje okrenuto zatiti korporativnih interesa, poveanju profita, ili se moe podvesti pod zlonamerno delovanje. Analizirajui medijsku praksu, mogue je uoiti vie okolnosti kada privatnost jedne osobe moe postati predmet medijske panje. (Demos, 1998: 343346) Najpre, kada je re o politiarima koji mogu zauzeti visokoodgovorne pozicije u drutvu, te se praenje njihovog rada sagledava kao od javnog interesa, a njihovo uee u politikom ivotu kao rezultat slobodne odluke koja sa sobom povlai i odreene obaveze. zatim, kada je re o osobama koje se nalaze na elu vanih dravnih institucija, vladinih agencija, sudije, itd. ija se delatnost takoe sagledava kao od velikog javnog znaaja. I ovde, kao i kod politiara, prihvata se stav da su ove osobe dobrovoljno stupile na ove pozicije, te zbog odgovornosti koju nose moraju pristati na odreene ustupke. Sledeu kategoriju ine osobe koje se bave poslovima u kojima je uspeh povezan sa postajanjem javne linosti, kao to su glumci, reditelji, muziari, televizijski voditelji, itd. odnosno osobe koje se u medijima najee nazivaju poznatima, a iji je poslovni uspeh u velikoj meri uslovljen zadobijanjem medijske panje. I u ovom sluaju prihvata se stav da su se ove osobe dobrovoljno odluile za bavljenje nekim od ovih zanimanja, nadajui se da e skrenuti panju javnosti na sebe, to sledei ovakav pristup, povlai i spremnost da vlastitoj privatnosti daju publicitet. Medijska panja, meutim, esto moe biti skrenuta i na privatnost osoba koje su postigle znaajan uspeh u svojoj karijeri, a iji poslovni uspeh nije direktno povezan sa zadobijanjem medijske panje. Tako panja medija esto moe biti usmerena na detalje iz privatnog ivota uspenih preduzetnika, istaknutih naunika i pronalazaa, itd., pri emu mediji esto ispituju vezu izmeu njihovog poslovnog i privatnog ivota. Konano, jo jednu kategoriju predstavljaju osobe koje su sticajem okolnosti dospele u neku nesvakidanju situaciju, kao to su dobitnici visokih premija igara na sreu, dobitnici istaknutih nagrada i priznanja, ili osobe koje su dovedene u vezu sa odreenim kriminalnim aktivnostima, bilo kao poinitelji ili osumnjieni za izvrenje nekog kriminalnog dela, bilo da ih konkretno kriminalno delo na neki nain dotie, a da sami u njegovom izvrenju nisu uestvovali (oevici, rtve napada ili prevare itd.). Pored ve ustaljene prakse zadiranja u privatnost koja potpada u domen profesionalnog medijskog izvetavanja, razvoj savremenih tehnologija otvorio je mogunost da se i putem amaterskog medijskog delovanja skrene panja javnosti na odreene dogaaje iz privatnog ivota osoba koje su bile dovede-
255
ne u nesvakidanju situaciju, koje su bile uesnici odreenih deavanja koja izlaze iz okvira prihvatljivog ponaanja u javnosti, ili o kojima su prikupljene odreene informacije iz privatnog ivota, a koje su ocenjene kao dovoljno atraktivne da privuku panju publike, pri emu se ove osobe ne moraju nuno baviti nekim od javnih zanimanja, niti zauzimati visokoodgovorne drutvene pozicije.2 Sagledavanjem savremene medijske prakse, ukljuujui profesionalno i amatersko delovanje, mogue je uoiti da osobe ijoj je privatnosti dat odreeni publicitet, ne moraju uvek dobrovoljno uestvovati u javnom ivotu, jednako kao to se ne moraju baviti nekim od javnih zanimanja, niti zauzimati visokoodgovorne drutvene pozicije. One mogu postati predmet medijskog interesovanja zahvaljujui specifinim okolnostima u kojima su se nale, zahvaljujui svojoj povezanosti sa osobama koje uestvuju u javnom ivotu ili obavljaju visokoodgovorne pozicije, ili pak zahvaljujui mogunosti da se materijal koji je o njima prikupljen, bez obzira da li je re o profesionalnom ili amaterskom delovanju, iskoristi za privlaenje publike ili ostvarivanje linih interesa onoga koji pribavljenim materijalom raspolae. Otuda medijsko zadiranje u privatnost ne mora uvek biti praeno davanjem implicitne saglasnosti osobe o kojoj se izvetava da se podaci iz njenog privatnog ivota putem medija iznesu u javnost. Pored toga, prikupljanje informacija iz privatnog ivota i njihovo iznoenje putem medija esto ne mora biti praeno obrazloenjem iz kog je razloga i u kojoj meri ovakvo delovanje od javnog znaaja. ak i onda kada se ovakvo medijsko delovanje obrazlae iznoenjem informacija od javnog znaaja, interes javnosti moe biti preiroko shvaen, te zatita slobodnog i drutvenoodgovornog rada medija moe posluiti i kao opravdanje postupcima iniciranim tenjom ka senzacionalizmu, ili ostvarivanju odreenih linih i/ili profesionalnih interesa. Konano, amatersko objavljivanje medijskih tekstova najee ne podlee znaajnijim zakonskim sankcijama, niti pretpostavlja dublje sagledavanje drutvene odgovornosti za ostvarene efekte objavljenih informacija. Drutvenoodgovoran rad medija predstavlja sloen koncept zasnovan na uverenju o mogunosti postojanja neutralnih i objektivnih medija, koji bi svojim kritikim delovanjem stali u odbranu javnih interesa. Ipak, ovakva uloga medija, utemeljena je u pretpostavljenom protoku potpunih i preciznih infor2 Pod amaterskim delovanjem, podrazumeva se vaninstitucionalno medijsko delovanje (najee posredstvom interneta), koje ne podlee profesionalnoj etici, i koje esto moe biti i anonimno. Ovaj oblik medijskog delovanja esto se podvodi pod tzv. graansko novinarstvo.
25
macija, koji se moe smatrati idealitetom demokratskog drutva. (alovi, 2009:5157) Iako se drutvenoodgovoran rad medija ne moe u potpunosti porei, medijski izvetaji nisu osloboeni ideolokih uticaja, kao ni pritiska razliitih politikih i ekonomskih grupa. Pored toga, medijske interpretacije rezultat su odreenog stava, ugla posmatranja, te esto mogu biti optereene odreenim vrednosnim stavovima, predrasudama, ili subjektivnom doivljaju medijskih profesionalaca ili amatera. Otuda i medijska praksa prikupljanja, objavljivanja i interpretiranja podataka iz privatnog ivota, mora biti kritiki sagledavana. Bez vrstih argumenata i obrazloenja na koji nain je ovakvo delovanje medija podreeno javnom interesu, praksa medijskog zadiranja u privatnost ostaje podjednako na nivou potencijalnog rada na iznoenju informacija od javnog znaaja, koliko i na nivou potencijalnog terora i demonstriranja moi. Bez kritikog sagledavanja prakse medijskog zadiranja u privatnost i utvrivanja preciznih okvira mogunosti ovakvog delovanja, bez obzira da li je re o profesionalnom ili amaterskom medijskom delovanju, ovakva upotreba savremene tehnologije, zahvaljujui kojoj svako moe biti posmatran, a prikupljene informacije u svakom trenutku iznete u javnost bez prethodno dobijene saglasnosti onoga o kome se informacije iznose, moe biti shvaena kao uspostavljanje nadzora, odnosno kao vrenje specifinog oblika drutvene kontrole. Upotreba savremene komunikacijske tehnologije u cilju zadiranja u privatnost, bez preuzimanja odgovornosti za uinjene postupke, kao i bez ireg sagledavanja posledica ovakvog delovanja, odnosno bez postojanja vrste argumentacije da je ovakav postupak usmeren na zatitu javnog interesa ali i u skladu sa zatitom graanskih prava, predstavlja postupak demonstriranja moi da se uspostavi kontrola nad privatnim, odnosno postupak kojim se kroz uvoenje mogunosti nadzora disciplinuje oblast privatnog ivota.
Medijski nadzor
Pristup medijima kao sredstvima javnog nadzora, pre svega osoba iz javnog ivota, mada se sa razvojem savremenih tehnologija ovo moe posmatrati i u odnosu na osobe koje ne uestvuju u javnom ivotu, otvara mogunost uporeivanja metoda nadzora putem medija s praksama nadziranja razvijenim u prolosti. Poput razvijenih metoda suzbijanja kuge u evropskim gradovima, o kojima govori Fuko (Foucault), medijski nadzor moemo razumeti kao u vezi sa snom o savreno disciplinovanom drutvu. Ostvarivanje disciplinske vlasti, podrano razvijenim mehanizmima nadzora, osmatranja i beleenja, poverenim hijerarhijski organizovanim inovnicima, u uslovima medijskog nadzora, svoj oslonac trai u radu razgranate mree medijskih institucija sa
257
uspostavljenom hijerarhijom medijskih profesionalaca inovnika nove vrste, potpomognutim radom medijskih amatera. Iako, za razliku od dravnih inovnika, vlast ne moe vriti direktan uticaj na rad, uslovno reeno, medijskih nadzornika, njihov rad, budui trino uslovljen, u najveem broju sluajeva podreen je dominantnoj ideologiji, shvatanjima i sistemu vrednosti na koje se oslanja, a koja, u krajnjoj liniji, predstavljaju i oslonac uspostavljene vlasti. Oslanjajui se na Fukoova shvatanja, medijski nadzor mogao bi se sagledati kao nastavak tenji nagovetenih u prelasku sa zamisli uspostavljene vlasti u okruenom gradu, na zamisao o arhitektonskoj strukturi koja omoguava napredan sistem neprekidnog nadzora, razraenog u Bentamovom Panoptikonu. Poput arhitektonske strukture koja zahvaljujui svom prostornom ustrojstvu predvia jedinice koje omoguavaju da se neprekidno sve vidi i odmah prepoznaje, sistem medijskog nadzora, zahvaljujui savremenom tehnologijom omoguenoj sveprisutnosti, omoguava neprekidan nadzor ostvarenih aktivnosti. Ipak, za razliku od Panoptikona koji predvia dva transparentna zida u arhitekturi svake elije, ostavljajui savreno individualizovane i stalno vidljive jedinke bez mogunosti meusobne komunikacije, medijski nadzor dozvoljava mogunost meusobnog posmatranja posmatranih, prenosei princip transparentnosti na vii nivo. Umesto laboratorije osmiljene za posmatranje izolovanih jedinki, kakav je Panoptikon, medijski nadzor uspostavlja laboratoriju za posmatranje posmatranih kojima je dozvoljeno praenje ponaanja drugih. Izraeniju transparentnost, koju medijski nadzor dozvoljava u odnosu na Panoptikon, moemo sagledati kao radikalizovanje discipline kao ustrojstva. za razliku od discipline kao blokade, koju Fuko prepoznaje u okuenom gradu, a koja prekida komunikacije, disciplina kao ustrojstvo obezbeuje suptilne vidove prisile. Ova prisila utemeljena je u stalno moguem nadzoru, koji tek sa medijskim nadzorom, sa ukidanjem neprozirnih zidova meu elijama Panoptikona, dobija svoju punu formu. Gubljenje privatnosti usled medijskog nadzora, slino gubljenju privatnosti posredstvom arhitektonske organizacije Panoptikona, indukuje u posmatranom svest o njegovoj stalnoj vidljivosti, ime se, sledei Fukoova shvatanja, obezbeuje automatsko funkcionisanje vlasti. (Fuko, 1997:195) Kako Fuko istie: Treba postii da efekti nadzora budu neprekidni, ak i ako je njegovo dejstvo diskontinuirano; savrenstvo vlasti tei da uini nepotrebnim njegovo aktuelno izvrenje; ovo arhitektonsko zdanje treba da postane aparatura za stvaranje i podravanje takvog odnosa vlasti koji e biti nezavisan od onoga ko ga vri; ukratko, zatvorenici treba da budu u takvom situacio-
258
nom okruenju vlasti da sami ponu tu situaciju da stvaraju i prenose (Fuko, 1997: 195). Aparaturu o kojoj govori Fuko, moemo prepoznati u mehanizmima medijskog nadziranja privatnosti. Iako posmatrani u uslovima medijskog nadzora nije neprekidno nadziran, on se neprekidno podsea na postojanje medijske prakse kojom se ovaj nadzor ostvaruje, jednako kao to zna da svakog trenutka moe biti posmatran, iako ne zna da li ga ba u tom trenutku posmatraju. Na taj nain mediji, poput Panoptikona, postaju mehanizam putem kojeg vlast moe biti vidljiva i neproverljiva. Naelo automatizacije i dezindividualizacije vlasti, ostvareno u Panoptikonu, a o kojem govori Fuko, podrano je i medijskim nadzorom. I ovde, vrenje nadzora nije olieno u jednoj osobi, ve je sadrano u aparaturi, iji unutranji mehanizmi proizvode odnose koji se prenose na pojedinca. Pokretaki motiv, zahvaljujui savremenim tehnologijama, i u medijskom nadzoru postaje nevaan. On ne mora biti podstaknut nastojanjem da se deluje u javnom interesu, ili eljom za trinim uspehom medijskog profesionalca, ve i radoznalou ili pukim demonstriranjem moi medijskog amatera. Na taj nain medijski nadzor, moda jo snanije od Panoptikona, proizvodi homogeno dejstvo vlasti, jer dok Panoptikon daje jo izvestan autoritet inovniku, medijski nadzor slabi otru granicu efekata nadziranja medijskog profesionalca i amatera. Amaterski izvetaji u medijskom nadzoru svakog trenutka mogu biti institucionalno podrani, dok s druge strane i bez podrke institucije, uvek mogu biti prepoznati kao verodostojni. zahvaljujui ovome, i medijski nadzor ostvaruje potinjavanje bez primene sile, jer budui svestan svoje potpune vidljivosti, posmatrani spontano nad sobom primenjuje stege vlasti, podravajui naelo vlastitog potinjavanja. Poput Panoptikona koji sopstvenom arhitekturom omoguava da vrenje vlasti postane savrenije, medijski nadzor sopstvenim ustrojstvom omoguava dosledno sprovoenje kontrole. Ovo, s jedne strane zato to savremena tehnologija i postojei zakonski okviri obezbeuju dovoljne uslove za sprovoenje nadzora, i s druge strane, zato to svaki lan drutva moe istovremeno biti i nadzornik i nadzirani, ime se ujedno obezbeuje kontrola sprovoenja nadzora. Na taj nain, irenje disciplinskih institucija svoju radikalizaciju dostie u njihovoj demokratizaciji, u konanom ukidanju elitistikog statusa nadzornika i raspodeli njegovih aktivnosti na sve lanove drutva. Uspostavljenjem medijskog nadzora itavo drutveno telo istovremeno postaje i perceptivno polje, i uesnik u njegovom ostvarivanju.
259
Disciplinatorni mediji
Suprotno prostorno ogranienom nadzoru Panoptikona, medijski nadzor produava pogled nadzornika, i to ne samo u prostoru, ve zahvaljujui internetu, kao i mogunosti pohranjivanja medijskih zapisa, i u vremenu. Pored toga, medijski nadzor nije ogranien samo na posebne institucije kakve su kole, bolnice, zatvori, fabrike, itd. On rui zidove, ukida granice meu nadziranim oblastima, beskonano proirujui svoje perceptivno polje. Pretvarajui itavo drutveno telo u perceptivno polje, kroz uspostavljanje uvek budne panje usmerene na sve aspekte privatnog, medijski nadzor utemeljuje se kao svojevrsni disciplinski mehanizam kojim se radikalizuje sprovoenje kontrole. zahvaljujui medijskoj praksi zadiranja u privatnost, uloga disciplinovanja drutva proirena je s policije na savremene medije. Govorei o policijskom aparatu Fuko istie: Policijska vlast treba sve da obuhvati: ali ne totalitet drave ni kraljevstva kao vidljivog i nevidljivog monarhovog tela, nego one najsitnije dogaaje, delatnosti, ponaanja, miljenja sve to se deava; policija svoj predmet ima u svakodnevnim stvarima, [...]. Policijskom aparatu svojstvena je neodreena kontrola koja, u idealnom smislu, nastoji da dopre do najsiunijeg elementa, najprolaznije pojave u drutvenom telu (Fuko, 1997:207) Savremeni mediji svojim usmeravanjem panje ne samo na dogaaje od ireg drutvenog znaaja, ve mnogo pre na sve one banalne storije iz ivota poznatih, na nesvakidanje situacije kojima se odrava spektakularizacija stvarnosti, dogaaje koji ispunjavaju rubrike crnih hronika, itd. prihvataju funkciju sofisticiranog aparata kojim se odrava ono to bi Fuko nazvao politika vlast nad beskrajno siunim. Premeravanje privatnosti, njeno beskrajno seciranje, uporeivanje s konstruisanim modelima njenog razumevanja, komentarisanje i izlaganje oceni javnosti, te konano i njena spektakularizacija, u krajnjoj liniji izokreu i sm pojam privatnog. U uslovima intenziviranja nadzora svakog segmenta ivota, disciplinovanje se utemeljuje kroz neprekidnu samokontrolu, kroz konstantni teror pogleda medijskih nadzornika iju panju privlae i najsitniji detalji, i najmanja odstupanja od konstruisanih modela poeljnog, uobiajenog, odnosno disciplinovanog. Svojom decentralizovanou, disciplinatorni mediji nastavljaju tendenciju dezinstitucionalizacije disciplinskih ustanova. (Fuko, 1997:205) Dok su zatvorene aparature u prolosti bile prinuene da pridodaju svojoj interesnoj i specifinoj funkciji dimenziju spoljanjeg nadzora (o emu govori Fuko), uvoenjem medijskog nadzora, pogled vie nije usmeren ka nekom unutranjem, zatvorenom prostoru, on vie nije odreen vrstim granicama dogovorenog polja nadzora i disciplinovanja, ve postaje neuvreno delatan, ne prikrivajui svoje slobodno kretanje.
20
zaokret koji uvodi disciplinsko drutvo, koje javnim predstavama, karakteristinim za antiki period, koje omoguavaju mnotvu ljudi uvid u mali broj objekata, pretpostavlja obrnut zahtev da se malom broju ljudi omogui trenutni pregled nad velikim mnotvom, s uvoenjem medijskog nadzora prelazi na vii stupanj. (Fuko, 1997: 210) Praksa medijskog nadgledanja kree se putem ostvarivanja potpune transparentnosti, omoguavajui mnotvu pregled nad velikim mnotvom. Put koji zahteva uvid u svaki segment privatnog ivota jeste put uspostavljanja totalne discipline. Svaki trenutak, ma koliko bio drutveno beznaajan, ma koliko bio intiman, zahvaljujui mogunosti medijskog posredovanja, postaje potencijalni predmet nadzora, procenjivanja i evidentiranja. Nekada teko kontrolisana sfera privatnog, podreena imperativu obezbeivanja grae za odranje nezajaljive mainerije zabave, biva potpuno razgoliena, ukljuena u proces spektakularizacije stvarnog, ali i otvorena disciplinatornom skeniranju. Rastui uticaj drave, postojea pretenzija regulisanja gotovo svih odnosa i pojedinosti drutvenog ivota, s medijskim zadiranjem u privatnost, konano postaju osloboeni napora definisanja polja nadzora. Objanjavajui razvoj panoptikog principa Fuko istie: Nae drutvo nije drutvo javnih priredbi, ve nadzora; ispod povrine slik, dubinski se utie na tela; iza velike apstrakcije ekonomske razmene, odvija se minuciozno i konkretno dresiranje korisnih snaga; krugovi komunikacije predstavljaju podlogu za akumuliranje i centralizaciju znanja; sistemom znakova odreuju se naini ukorenjivanja vlasti; lep totalitet jedinke nije amputiran, potisnut, izmenjen naim drutvenim poretkom, nego se jedinka u njemu briljivo fabrikuje, u skladu sa taktikom organizacijom snag i tel. U nama je mnogo manje antikog nego to mislimo. Nismo ni u gledalitu ni na pozornici, ve u panoptikoj maineriji i pod uticajem dejstva vlasti koju dalje sami prenosimo, poto smo jedan od njenih tokia (Fuko, 1997: 210). Upravo iza te povrine slik, intenzivnog medijskog beleenja svakodnevnog ivota, stalne produkcije albuma na drutvenim mreama, neprekidnog rijaliti programa, uvruje se mehanizam sveobuhvatnog nadzora. Demokratizacija nadzora svoj izraz nalazi i u savremenoj arhitekturi. Transparentne fasade, satkane od prozirnih staklenih ploa, pretvaraju enterijer u elije stalno otvorene pogledu. Centralni toranj Bentamovog Panoptikona rastakanjem spoljnjeg zida postaje suvian, jer sada svako iz sopstvene elije moe nadzirati, jednako kao to moe biti nadziran. Ipak, bez obzira na ovo ukidanje spoljnjeg zida na savremenim graevinama, s medijskim nadzorom, panoptika mainerija o kojoj govori Fuko, nadrasta svoju zavisnost od arhitekture. Strukture kojima se obezbeuje
261
ostvarivanje mehanizama nadzora vie nije neophodno graditi. Odranje discipline i sprovoenje kontrole vie nije nuno obezbeivati promiljenim arhitektonskim dizajniranjem namenskih objekata, niti detaljnim urbanistikim planiranjem gradova. za obezbeivanjem potpune transparentnosti ne traga se u arhitektonskim reenjima, ve u upravljanju komunikacijama. Umee obezbeivanja discipline i efikasne kontrole ponaanja, tako svoju panju prebacuje s graevinske na medijsku delatnost.
Zakljuak
Fuko zapaa da je disciplinama svojstveno nastojanje da definiu takvu taktiku vlasti koja e zadovoljiti tri kriterijuma: najpre, da uspostavljanje i odravanje vlasti to manje kota (u ekonomskom smislu kroz smanjenje trokova, u politikom smislu, tako to e se vlast vriti neupadljivo, izazivajui to manji otpor) zatim, da se dejstvo konkretne drutvene vlasti maksimalno pojaa i rasprostre, kako istie bez ostatka i propusta, i konano da se to ekonomino jaanje i irenje vlasti povee sa uinkom onih aparata unutar kojih se ta vlast vri (pedagokih, vojnih, medicinskih, itd.) odnosno da se istovremeno povea i pokornost i iskoristivost svih elemenata sistema. (Fuko, 1997:211) Medijski nadzor, ini se, uspeva da odgovori na sva tri postavljena zahteva. On ne trai ambiciozne graevinske poduhvate, niti velika javna ulaganja. On takoe, disciplinovanje ostvaruje prikriveno, kroz samokontrolu podstaknutu uspostavljenim mehanizmima osmatranja u kojem svi mogu uestvovati i koje nije povereno dravnim inovnicima. Budui nenametljiv i necentralizovan, bez simbola koji svedoe o ostvarivanju nadzora, o kontroli discipline, medijski nadzor brie uporine take svakom otporu njegovom sprovoenju. Pored toga, medijski nadzor je sveobuhvatan. On ne zavisi od planiranja i preoblikovanja prostora, ve od njegovog pokrivanja, od njegovog ukljuivanja u fokus medijske panje. Otuda, mehanizmi medijskog nadzora, mnogo pre nego bilo koja arhitektonska struktura, mogu odgovoriti zahtevu potpune vidljivosti, jer suprotno nunoj omeenosti arhitektonski planiranog ili oblikovanog prostora, medijski nadzor karakterie mogunost stalne ekspanzije, neprekidnog irenja i umnoavanja mehanizama putem kojih se on sprovodi. Konano, mehanizmi medijskog nadzora omoguavaju relativno jednostavno i delotvorno povezivanje s aparatima unutar kojih se konkretna vlast vri. Jedno od obeleja disciplinskog ustrojstva jeste da razdeli i umnoi svoje instance kako bi pojaalo svoju proizvodnu funkciju. (Fuko, 1997:170) Fuko govori o uspostavljanju i planiranju nadzora u velikim radionicama i fabrika-
22
ma, koji se razlikuje od nadzora kakav je postojao u manufakturama, a koji su sprovodili inspektori zadueni da obezbede potovanje propisa. Novi nadzor zahtevao je intenzivnu, neprekidnu kontrolu tokom itavog radnog procesa, koja nije bila usmerena samo na proizvodnju, ve i na aktivnost radnika, njihovu brzinu i nain rada, te na ponaanje tokom radnog procesa. (Fuko, 1997:170) Medijski nadzor privatnog pojaava proizvodnu funkciju proirujui kontrolu ponaanja izvan prostora i nakon vremena predvienog za rad. Disciplinovanje privatnosti deo je rada na uspostavljanju totalne kontrole, na konanom oblikovanju prilagoenog pojedinca, spremnog da deluje u skladu sa funkcijom koja mu je dodeljena, kako unutar proizvodnog procesa, tako i unutar planirane potronje. Suprotno tradicionalnoj vlasti, ija snaga dolazi upravo iz ina ispoljavanja snage i moi, dok oni nad kojima se ona vri mogu ostati u senci, disciplinska vlast vri se tako to postaje nevidljiva, nameui onima koje potinjava princip obavezne vidljivosti. (Fuko, 1997:182-183) Re je o tome da se u disciplinskom poretku efekti vlasti obezbeuju upravo uspostavljanjem vidljivosti onih nad kojima se vlast vri, jer upravo injenica da je jedinka neprekidno osmatrana, kako istie Fuko, da uvek moe biti viena, odrava je u njenom podreenom poloaju. U tom smislu medijska praksa zadiranja u privatnost, usmeravanje pogleda na sve segmente drutvenog ivota, ta neprestana izloenost pojedinca maineriji proizvodnje medijskih prikaza, njegovo ukljuivanje u stalni proces spektakularizacije stvarnog, moe biti shvaena kao jedan od mehanizama kojima se uvruje disciplinska vlast. Intenziviranjem nadzora svakog segmenta ivota, ostvarenim savremenom medijskom praksom zadiranja u privatnost, disciplinovanje se utemeljuje kroz neprekidnu samokontrolu, kroz konstantno preispitivanje i korigovanje. zahvaljujui uvrivanju prakse da svaki trenutak, ma koliko bio drutveno beznaajan, ma koliko bio intiman, moe postati predmet medijskog nadzora, procenjivanja i evidentiranja, savremeni mediji proiruju svoju delatnu snagu u smeru uspostavljanja totalne discipline. LITERATURA
alovi, D. (2009). Uvod u teoriju medija. Beograd: Megatrend univerzitet Demos, P. (1998). The Future of Privacy: Private Life and Public Policy. London: Demos, Elizabeth House. Ferrara, A. (1999). Authenticity: A Moral Notion or a Philosophical Horizon? In: Bal, M. at all, Privacies, Amsterdam: Amsterdam School for Cultural Analysis
263
Fuko, . (1997) Nadzirati i kanjavati: nastanak zatvora, Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica zorana Stojanovia Gatens, M. (1999) Privacy and the Body: The Publicity of Affect, u: Bal, M. i dr., Privacies, Amsterdam School for Cultural Analysis, Amsterdam. Koch, G. (1999) A Private Point-of View: Privacy in and via the Media, u: Bal, M. i dr., Privacies, Amsterdam School for Cultural Analysis, Amsterdam. Roessler, B. (1999) Privacies. U: Bal, M. i dr. Privacies. Amsterdam School for Cultural Analysis, Amsterdam.
Dragan alovi Media and privacy Summary: Although the area of media activity is seemingly dichotomous in relation to privacy, contemporary media practice shows the tendency of the wider involvement of privacy in the media space, with or without the consent of a person in connection with which the information amount. Because of insufficient specified options of media intrusion into the privacy everyone can be viewed and gathered information at any time set out in public without his or her consent, the question is whether the contemporary media practice of giving publicity to private life can be seen as performing a specific form of social control. This paper explores the possibility of connecting contemporary media practice of invasion in privacy with views of Michel Foucault presented in his book Surveiller et punir. Naissance de la prison (1975), where the practice of contemporary media intrusion into the private sphere is viewed as a specific form of social control. Key words: control, media, monitoring, privacy, regimentation
UCD 316.774:32.09.5 174:316.774(497.6) 321:316.77 070.11 DNEVNI AVAz 070.11 OSLOBOENJE
Mr.sc. Belma Buljubai1
Izvetavanje medija o domaim dnevnopolitikim dogaajima bosanskohercegovaki listovi: Dnevni Avaz i Osloboenje
Rezime: Iako se kao glavne funkcije novinarstva redovno istiu informisanje, edukacija i zabava, mediji se u dananje vrijeme sve ee nameu i kao glavni izvori manipulacije drutva. Prema etikim naelima novinarske profesije, objektivnost i vjerodostojnost izvjetavanja smatraju se glavnim profesionalnim standardima u novinarstvu. Meutim, gledano u praksi, evidentno je da novinari svakodnevno kre glavna naela svoje profesije, te da je objektivnost zamijenjena pristrasnou i senzacijom. Tema ovog rada je krai osvrt na sadraje dva bosanskohercegovaka dnevna lista: Dnevni avaz (najtiranija bh. dnevna novina) i Osloboenje (koje je najstariji dnevni list u dravi). Profesionalna pravila nalau da novinari koji profesionalno obavljaju svoj posao, ne smiju biti politiki aktivni, lanovi ili simpatizeri odreene politike stranke. Svakodnevnim praenjem sadraja ova dva dnevna lista primjetno je da je ureivaka politika oba lista stranaki pristrasna, ili argonski reeno stranaki obojena. To se naroito istie u vrijeme predizborne kampanje. Vlasnik Dnevnog avaza, Fahrudin Radoni je osnovao politiku stranku nekoliko mjeseci prije posljednjih izbora, te je svoj list koristio kao oruje za obraun sa svojim politikim neprijateljima. Osloboenje je otvoreno podravalo Socijaldemokratsku partiju, to su i nastavili nakon njihove izborne pobjede. Osim to ova dva primjera jasno oslikavaju sunovrat novinarske profesije, ovakvi primjeri dokazuju i da su mediji postali mono oruje manipulacije javnosti i javnog mnijenja. Kljune rijei: medijska manipulacija, politike stranke, novinarska etika i standardi, mo medija, izborna kampanja, medijska senzacija, objektivnost 1 Vii asistent na Fakultetu politikih nauka-Odsjek za urnalistiku, Univerziteta u Sarajevu. Kontakt sa autorkom: buljubasic.belma@gmail.com
2
Kada se govori o medijima Bosne i Hercegovine, uvijek se naglaava da urednici i novinari najmanje slue obinim graanima, a da su najee u funkciji vlasti, odnosno politikih elita. Ova reenica, iako zvui alarmantno, nakon toliko godina ponavljanja zvui kao dosadna izlizana floskula. Publika kritikuje medije i medijsku politiku, ali im se uredno vraaju i esto, ako ne i uvijek, apsorbuju medijske sadraje kao apsolutnu istinu. To najbolje pokazuju i izborni rezultati, jer medijska publika skoro uvijek glasa za opciju koju je u toku izborne kampanje podravao njihov favorizirajui medij. Da mediji veoma uspjeno manipuliraju itateljima, sluateljima i gledateljima je potpuno jasna stvar. Pojam angairanog novinarstva izgubio je svoje znaenje i moe se podrugljivo nazvati novinarski angaman u svrhu promovisanja politikih elita. Veina novinara u Bosni i Hercegovini svoj profesionalni status su zamjenili ulogama sluga i promotera politikih funkcionera. To se najbolje oslikava prilikom selekcije vijesti, kao i subjektivnom interpretacijom dogaaja. Medijski konzumenti koji prate nekoliko medija esto ne mogu shvatiti ta se zapravo desilo, kada proitaju sve ponuene interpretacije istog dogaaja. S obzirom da je veina graana Bosne i Hercegovine, uglavnom vjerna iskljuivo jednom mediju, svoje stavove formiraju na osnovu sadraja favorizovanog medija. Mediji u Bosni i Hercegovini, naalost zavise od lokalnih monika, finansijera i politikih stranaka. Pri tome treba napomenuti da u BiH egzistiraju i pojedini mediji koji su itekako nezavisni (politiki magazin Slobodna Bosna, portal radiosarajevo.ba)2, ali da su uposlenici ovakvih medija svakodnevno izloeni verbalnom vrijeanju, a nerijetko i fizikim napadima. U njihovom sluaju novinarstvo se moe okarakterisati kao profesija visokog rizika. Odnos medija s centrima moi, naroito sa dravnom moi nije neto to je novo. Naprotiv. Mediji nastoje odrati intimni odnos s dravnom moi. ele saznati tajne informacije, ele biti pozvani na press konferenciju.(...) Kako bi to postigli, moraju igrati igru koja podrazumijeva laganje i sluenje dravi u formi aparata za dezinformacije. (Chomsky, 2002:46) Falsifikovanje injenica, preuivanje istine, podilaenje politikom rukovodstvu i sve ono to se oduvijek smatralo smrtnim grijehovima novinarske profesionalne etike, danas se moe preimenovati u nove metode novinarstva. Profesionalna etika izraava se u moralnoj vrstini kojom se novinar odupire raznim interesima i pritiscima kada ga oni tjeraju da izmijeni ili iskrivi svoje znanje i nalaze, ili da izostavi objavljivanje istine. (Nuhi, 1999:23)
2 Novinari magazina Slobodna Bosna su esta meta napada, a 2005. godine redakcija je opljakana i uzeta je cjelokupna arhiva
Belma Buljubai, Izvetavanje medija o domaim dnevnopolitikim dogaajima...
267
U Bosni i Hercegovini vlada medijski paternalizam, koji predstavlja prisni odnos koji se uspostavlja izmeu vlasnika medija odnosno finansijera (posrednog ili neposrednog) i medijskog proizvoaa, ako se tako moe rei, ili odreenu situaciju i opseg u kojem dominira specifian intelektualni kao najamni ili politiki utjecaj na uredniku i ureivaku politiku iz kojih slijedi ugroeno profesionalno ponaanje medija. (Fejzi, 2007:148) Medijska pristrasnost, odnosno naklonjenost jednoj strani, osim to kri pravila novinarske etike, ima i druge opasne posljedice. Priklanjane jednoj strani za posljedicu ima iskrivljenje slike dogaaja, a iskrivljena slika dogaaja za posljedicu ima iskrivljena mnijenja onih kojima su takve slike glavni izvor spoznaje i na koncu pogrene izbore u neizvjesnim situacijama. (Kurti, 2006:91) Pritisci politiara na urednike i novinare nisu nikakva novina. Oni su uvijek nastojali pridobiti panju utjecajnih medija i koristiti to za svoje line interese. Politiari neprekidno nastoje da podrede redakcije svojim ciljevima ili da ih pretvore u svoje razglasne stanice. (Rus-Mol i zagorac Kerer, 2005:261) Osim to podravaju politiare i njihove stranke, veliki broj novinara i urednika u Bosni i Hercegovini su i lanovi politikih partija, to se nikako ne bi smjelo deavati, jer na taj nain gube objektivnost. U Bosni i Hercegovini lideri pojedinih stranka su itekako ukljueni u ureivaku medijsku politiku, tako da pojedine lidere politikih stranaka podrugljivo nazivaju glavnim i odgovornim medijskim urednicima. Kao eklatantan primjer ove tvrdnje, moe se navesti ureivaka politika Federalne televizije. Nakon izborne pobjede Socijaldemokratske partije vidljivo je da urednitvo svakodnevno promovie njihovu politiku, a i sama stranka je na elo postavila politiki podobne urednike. Vlasnici veine vodeih medija u Bosni i Hercegovini su biznismeni, a svoje novine koriste i kao sredstvo za vlastitu promociju i postizanje linih ciljeva. Pristrasnost u medijskim izvjetavanjima naroito je uoljiva u vrijeme trajanja predizborne kampanje. Tada se medijski prostor pretvara u ratite, a u eliminaciji protivnika su dozvoljena sva raspoloiva sredstva. U tom periodu isplivaju na povrinu razne afere (od kojih je veliki broj daleko od istine), skandali i pronevjere politikih protivnika, dok se favorizirajua stranka predstavlja kao spasonosno rjeenje za poboljanje, odavno naruene drutvene situacije u Bosni i Hercegovini. Analizom medijskih sadraja lako je utvrditi koju politiku opciju medij favorizuje. Kada su u pitanju dnevni listovi koji izlaze u Federaciji Bosne i Hercegovine, publika se dijeli na itaoce Dnevnog avaza i itaoce Osloboenja.
28
Kratak uvid u sadraje ova dva dnevna lista i metode kojima se urednitva i novinari slue, posluie za potpunije razumijevanje medijske politike u Bosni i Hercegovini, koja je za skoro sve medije identina, samo su druge politike opcije u igri.
DNEVNI AVAZ najtiraniji bosanskohercegovaki dnevni list

Dnevni avaz je osnovan 1995. godine za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini. Na poetku je izlazio kao sedmini list pod nazivom Bonjaki avaz. Finansije za pokretanje ovog medija dao je tadanji predsjednik Bosne i Hercegovine Alija Izetbegovi, koji je namjeravao napraviti iskljuivo bonjaki list. Inae, novac za pokretanje ovog lista bio je donacija islamskih zemalja za pomo bonjakom narodu BiH. Vlasnik Dnevnog avaza je Fahrudin Radoni, jedan od najbogatijih ljudi u postratnoj Bosni i Hercegovini. Do tada skoro anoniman novinar hrvatskog lista Danas preko noi se nametnuo kao jedan od vodeih ljudi iz medijske brane. Od samog poetka izlaenja lista, Radoni medijski prostor u Dnevnom avazu stalno koristi za obraune sa svojim politikim neistomiljenicima, ali i ljudima iz drugih medija i drugih oblasti, naroito ekonomije. Radoni se obraunavao sa svim stvarnim i potencijalnim protivnicima i konkurentima. Njegova novina za veoma kratko vrijeme postala je najtiraniji printani medij. Recept za to je bio jednostavanspoj senzacionalizma, nacionalizma i tre dizajn. Dnevni avaz je esto mijenjao stavove. Tako su ljudi koji su proglaavani humanistima, izabrani kao linost godine, i o kojima su se pisali hvalospjevi preko noi postajali najvei dravni neprijatelji, kriminalci, reketai,probisvjeti, pri tom ih ne tedei raznih pogrdnih imena to predstavlja potpuni sunovrat novinarstva kao profesije. Svoje tobonje provjerljive navode, Radonievi novinari su vrsto potkrijepljivali tvrdnjama jednog ili vie izvora bliskih listu, bez pominjanja ikakvih imena ljudi koji stoje iza svojih tvrdnji. Tako je na primjer, lider Socijaldemokratske partije zlatko Lagumdija 2000. godine u Dnevnom avazu izabran za linost godine, da bi nedugo nakon toga skoro svakodnevno kritikovan na stranicama istog lista narednih deset godina. Vlasnik Dnevnog avaza ostae i zapamen po primitivnim tekstovima protiv glavnog i odgovornog urednika sedminog magazina Slobodna Bosna, Senada Avdia koje je objavljivao godinama. U svojim obraunima, Radonievi novinari nisu birali rijei, te su izmiljali razne afere i Avdia nazivali urednikom niskotiranog sedminika. Radoni je Avdiu zamjerio njegovo kritikovanje ureivake politike Dnevnog avaza i nain na koji se Radoni
269
domogao enormnog bogatstva. Ova dvojica novinara esto su svoje sukobe rjeavali na sudu. Avazovi tekstovi veoma esto odudaraju od realnosti, novinari tekstove piu iz Radonievog ugla, i ovaj list je izgradio veoma prepoznatljiv stil koji bi se mogao okarakterisati bilo kako, osim profesionalnim stilom. Sarajevski knjievnik i novinar Ivan Lovrenovi, stil Dnevnog avaza i metode kojima se ovi novinari koriste, nazvao je avazovtinom. Fahrudin Radoni se etrnaest godina nakon osnivanja svog lista (2009. godine) odluio i za politiku karijeru, te je osnovao stranku pod imenom Savez za bolju budunost Bosne i Hercegovine (SBB BiH). Radoni je u svoje redove pridobio brojne istaknute graane BiH: univerzitetske profesore, ljekare, muziare, glumce, itd. Politiku karijeru vlasnik dnevnog avaza je zapoeo brojnim obeanjima, prije svega poboljanju ekonomije, dovoenju stranih ulagaa u Bosnu i Hercegovinu, novim radnim mjestima, zapoljavanju mladih i perspektivnih kadrova, itd. za logo stranke odabrao je djetelinu sa etiri lista, koja simbolizira sreu. Radoni je na sve strane promovisao svoju stranku, naroito za vrijeme predizborne kampanje 2010. godine. Do tog perioda, Radoni je podravao iskljuivo Stranku demokratske akcije, kao jedinu ispravnu politiku opciju. Pri tom, ne treba zaboraviti da bez sredstava koje mu je dao osniva ove stranke, Alija Izetbegovi, Radoni u profesionalnom smislu ne bi ni postojao. Nakon osnivanja stranke, situacija se znatno promijenila na tetu Stranke demokratske akcije (SDA). U toku predizborne kampanje, Dnevni avaz je estoko krikitikovao SDA, naroito kandidata za lana Predsjednitva, Bakira Izetbegovia. To i nije bilo neoekivano, s obzirom da je jedan od kandidata za bonjakog lana Predsjednitva bio upravo Fahrudin Radoni.Dakle, najea diskreditacija bila je usmjerena na predsjednike kandidate- Bakira Izetbegovia i Harisa Silajdia iz Stranke za Bosnu i Hercegovinu (SBiH). Umjesto objektivnog izvjetavanja, stranice Dnevnog avaza su bile prepune govora mrnje. Ove dvije konkurentske stranke (SDA i SBiH) svakodnevno su kritikovane, trenutni ministri i funkcioneri iz ovih stranaka bili su svakodnevni gosti Avazovih stranica. Evo nekih od naslova koji e slikovitije predstaviti Avazovu predizbornu kampanju: Mafija gura pljaku (u tekstu se kritikuje osniva i predsjednik Stranke za BiH, Haris Silajdi i rukovodstvo stranke); 04.9.2010.
3 Tekst objavljen 24.januara 2003. u politikom magazinu BH Dani, rubrika Sedmi dan
270
Provoenje mjera tednje: Plaa Premijera via za 950 KM (Premijer je Mustafa Mujezinovi iz SDA i u ovom tekstu ironinog naslova, osim kritike Premijera, kritikuje se i politika SDA); 04.9.2010. Silajdia naputaju i kadrovi iz USK (Kritikovanje Silajdieve politike i njegove stranke koju svi naputaju, pa tako i kadrovi iz Unsko-sanskog kantona); 07.9.2010. Heo i Silajdi unitavaju dravnu imovinu (Vahid Heo je ministar privrede u Vladi Federacije i lan SBiH); 17. 9.2010. Nevieno piratstvo Tihia i Izetbegovia (Sulejman Tihi je nekadanji lan Predsjednitva BiH, u ovo vrijeme Tihi je bio delegat Doma naroda Parlamenta BiH; SDA je dan prije napravila novine ija je naslovna stranica izgledala kao naslovnica Dnevnog avaza i u tim novinama su objavljeni svi Radonievi grijehovi); 02.10.2010. tekst je objavljen na dan izborne utnje, kada nije dozvoljeno odravati nikakve promotivne skupove i promovisati stranke na bilo koji drugi nain. Tako da je i ovaj tekst na ovaj dan samo potvrdio Radonievu neprofesionalnost. Radonia doekala kolona od 400 vozila!; 25.9.2010. I Krajinici masovno podrali SBBBiH: Radoniev govor rasplakao neke od prisutnih; 27.9.2010. U namjeri da diskreditiraju protivnike politiki protivnici nisu birali sredstva, tako da su i one forme izvjetavanja koje nisu novinarske imale za cilj kritizirati i omalovaavati rivale. naprimjer, u SMS poruci italaca od 7. septembra stoji kao Tihi i Silajdi narodne pare koriste za stranake aktivnosti. (Marko, Turilo, Ljubi, 2010:89) Fahrudina Radonia je u vrijeme predizborne kampanje podrao i reis ul-ulema Islamske zajednice Bosne i Hercegovine, Musatafa ef. Ceri, koji je u prethodnim kampanjama redovno podravao Stranku demokratske akcije. Utemeljitelj Saveza za bolju budunost je veoma lukavo iskoristio utjecaj koji Ceri ima meu velikim brojem Bonjaka, na koje je raunao kao izborno tijelo. znajui koliki utjecaj religija i religijski slubenici imaju na graane, Radoni se posluio vrlo lukavom strategijom. Prethodno je podrao izgradnju sjedita Rijaseta Islamske zajednice donirajui 800.000 konvertibilnih maraka. Osim Dnevnog avaza, u Radonievom vlasnitvu su i drugi mediji: TV Alfa, tabloid Express, revija za ene Azra i jo nekoliko specijaliziranih asopisa. Radoni je bio i vlasnik sedminog politikog magazina Global koji se nedugo nakon Izbora 2010. ugasio. Kada je u toku predizborne kampanje
271
u magazinu Global osvanuo Radoniev intervju pod naslovom Zanima me ekonomija, a ne prizemni Tihi. Ako bi se ukratko definisala ureivaka politika Dnevnog avaza onda bi se moglo rei da se Fahrudin Radoni prije osnivanja stranke redovno sukobljavao sa svojim ekonomskim i medijskim rivalima, a nakon osnivanja SBBBiH sa politikim suparnicima. Pria o Fahrudinu Radoniu bila bi krajnje nepotpuna, kada bi se izostavio njegov vjeiti sukob sa Mujom Selimoviem, vlasnikom Osloboenja. Radoni Selimovia redovno optuuje za kriminal i nelegalno steenu imovinu koju je dobio zahvaljujui ratnim i poratnim privatizacijama, pri tome zaboravljajui nain kako je on doao do svog medijskog carstva. zaboravljajui i injenicu da je i on privatizovao fabriku modne konfekcije Alhos i na mjestu nekadanje fabrike svoj Twist tower kojeg ponosno naziva najveim neboderom na Balkanu. Potrebno je spomenuti i uvenu Avazovu rubriku Linost dana u kojoj se esto kritikuju suparnici, namjetene ankete gdje se biraju odgovori graana koji podravaju stavove urednitva Dnevnog avaza, te pisma itatelja koja svojim konceptom podsjeaju na zloglasnu Politikinu rubriku Odjeci i reagovanja, koju je ureivao ivorad Minovi. Nakon Izbora u BiH, Radoni nije dobio mandat lana Predsjednitva, ali je njegova stranka ostvarila veoma znaajan uspjeh. Nastavljeno je sa negativnim izvjetavanjima o politikim strankama koje su otvoreno izjavile da nikada nee sa Radoniem u bilo kakvu koaliciju (SDA i SBiH). Radoni je vidio potencijalne koalicione partnere u Savezu nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Hrvatskoj demokratskoj zajednici Bosne i Hercegovine, za koje je smatrao da su istinski predvodnici Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini. Svoj Savez za bolju budunost BiH je istakao kao stranku koja zastupa interese Bonjaka.
OSLOBOENJE najstariji bosanskohercegovaki dnevni list

Ovaj najstariji dnevni list u Bosni i Hercegovini osnovan je za vrijeme Drugog svjetskog rata, davne 1943. godine. Vlasnik ovog medija je takoer, sarajevski tajkun Mujo Selimovi, koji osim Osloboenja posjeduje i sedmini tabloid SAN (do nedavno dnevni list SAN- Sarajevske novine), a od prole godine i politiki magazin BH Dani koji je do tada bio u vlasnitvu senada Peanina. Osim medija, Selimovi je vlasnik i brojnih fabrika i objekata, kao to su: Sarajevska pivara, tamparija Unioninvestplastika, dvije pekarske industrije Klas i Sprind, trni centar Merkur, i brojne druge u zemlji, regiji i inostranstvu. Selimovi je i jedan od vlasnika hrvatskog portala Business.hr.
272
Osloboenje se esto dovodilo u vezu sa Socijaldemokratskom partijom BiH, te su Osloboenje smatrali glavnim promotorom politikih aktivnosti ove stranke. Tome treba dodati i injenicu da je Mujo Selimovi dugi niz godina saraivao sa vrhom SDP-a. Ureivaka politika Osloboenja i Dnevnog avaza nikada nisu imale veliki broj dodirnih taaka, a selekcija vijesti i sadraj ovih listova su se esto razilazili. Osloboenje nikada nije dosegnulo ni priblian tira Dnevnog avaza, to je Radoni esto koristio u svojim obraunima sa Selimoviem nazivajui njegovu novinu niskotiranom. Treba naglasiti da su ova dvojica medijskih vlasnika u svojim prepiranjima esto koristili ulini rijenik, pri tom ignorirajui itateljstvo i znaajne teme. Novinski prostor, koji im je sluio za meusobno optuivanje, esto se doimao kao bojni prostor gdje su dozvoljena sva sredstva za eliminaciju protivnika. Slino kao i Radoni, vlasnik Osloboenja koristi stranice ovog medija za sopstvenu promociju. Tako da se esto objavljuju hvalospjevi o nekoj od njegovih fabrika i industrija, a za vrijeme nemira u Libiji, ovaj list je pisao potpuno iskrivljene vijesti o dogaajima iz ove zemlje, jer Selimovi posjeduje i fabriku u Libiji. Izvjetavanje o dnevnim politikim dogaajima diktiraju trenutani interesi i saradnja sa odreenim politikim strankama. Ipak, jedna stvar je nepromijenjena Radoni i Selimovi su vjeiti zakleti neprijatelji. Nakon osnivanja Saveza za bolju budunost i Avazovog promovisanja stranke u vrijeme predizborne kampanje, Osloboenje se svim snagama trudilo da urui svog medijskog rivala. zanimljiva je i terminologija koju su komentatori ovog lista koristili da bi opisali Radonia i njegove pristalice. Tako je Radoni u nekoliko navrata nazivan utemeljiteljem (misli se na njegovu medijsku kompaniju Dnevni avaz) (...)Sa druge strane, njegove pristalice urednik Faruk Bori naziva fahristima (Potukli se esdeaovci i fahristi, 18.septembar). (Marko, Turilo, Ljubi, 2010:95) Dakle, za vrijeme predizborne kampanje najvie je kritikovan Fahrudin Radoni i njegova stranka: Radoni pod istragom zbog poslovnih veza sa albanskom mafijom, 15.9.2010. Lano predstavljanje Radonievog kandidata: Struni saradnik malo bi da efuje SDABiH: zna narod da je Radoni ruitelj BiH, 22.9.2010. Radoni je (bio) pijun Beograda, 1.10.2010.
273
S druge strane, Osloboenje je korektno izvjetavalo o politikim aktivnostima SDP-a, SDA i SBiH. Neki od naslova koji prikazuju korektno izvjetavanje ili favoriziranje ove tri stranke: Komi: Istorija rijetko daje priliku za popravni, 16.9.2010. Komieva poruka susjedima: Kako vi nama, tako mi vama!, 8/9. 9. 2010. Bakir Izetbegovi: Predsjednitvo BiH mora biti simbol suvereniteta, 25.9.2010. Silajdi s Gadafijem, 03.9.2010. zahtjev SBiH Silajdiu: zaustaviti atake na BiH, 12.9.2010. Komi: Ujediniemo Mostar, 30.9.2010 (Mostar vai za jedan od najpodijeljenijih gradovau BiH. Nakon rata grad je podijeljen na istoni i zapadni dio, odnosno bonjaki i hrvatski dio grada) Kada su izvjetavali o promotivnim aktivnostima ovih politikih stranaka, urednici i novinari su upeatljivim naslovima davali prostora za pekulaciju da Osloboenje podrava ove stranke, naroito SDP i SBiH. Tako je urednik Faruk Bori ve na poetku kampanje otvoreno naznaio koga podrava u toku kampanje. Komentirajui vrlo povoljne rezultate istraivanja NDI, koji su SDP istakli kao jednog od favorita izbora , Bori se nada da izuzetno optimistini rezultati nisu uljuljkali elnike ove partije i da ampanjaca nije otvoren. Iskreno se, takoer, nadam da e se zbog budueg zdravlja ovog drutva i prije treeoktobarske noi jasno odrediti i prema opciji krajnje bonjake desnice, ma koliko to suzilo manevarski prostor. Jer drava je, ipak, i prije svega, tu za ovjeka. (Marko, Turilo. Ljubi, 2010: 93) Osloboenje je korektno izvjetavalo i o aktivnostima Stranke za BiH. Naime, kada je Dnevni avaz poeo seriju svakodnevnih uvreda na raun elnitva ove stranke, vodstvo SBiH je otkazalo sve vrste reklamiranja u Dnevnom avazu, kao to su to do tada radili. Umjesto Avaza, sada su svoje aktivnosti, i parole plasirali na stranicama Osloboenja. Nakon izbora, nastavila se ista politika. Velika panja je i dalje usmjeravana na kritiku Radonieve stranke, a nakon izbornog poraza SBIH o aktivnostima ove stranke pie se veoma malo. Trenutno Osloboenje svakodnevno kritikuje politiku SDP-a kao izbornog pobjednika. Mada jo uvijek nije najjasnije otkuda ovakva promjena, za pretpostaviti je da nee trebati puno vremena da i to ispliva na povrinu. Kratka analiza dva dnevna bosanskohercegovaka lista daje uvid u kakvoj profesionalnoj bijedi se nalazi bosanskohercegovako novinarstvo. Me-
274
dijska publika svakodnevno ostaje uskraena za profesionalne informacije, dok vlasnici i urednici tira novina nastoje postii sluei se neprofesionalnim metodama. Naalost, mediji se tretiraju kao veoma profitabilan biznis, a ne kao institucije koje imaju veliki socijalni znaaj, to je pogubno za drutvo u cjelini. Glavni krivci za ovdanje medijsko stanje su, zasigurno: 1. ekonomska zavisnost medija od raznih monika 2. nedovoljna educiranost kadrova (veina novinara i urednika nisu visokoobrazovani) 3. strah za egzistenciju (novinari su izloeni razliitim vrstama prijetnji) 4. veliki broj medija su u vlasnitvu politikih elita 5. loa ekonomska situacija u medijima (niske plate zaposlenika, rad bez prijave ili ugovora) Takoer, u prilog profesionalnom novinarstvu ne idu ni podaci o velikom broju medija, koji se uglavnom ne bave profesionalnim novinarstvom. Kada je rije o printanim medijima, u Bosni i Hercegovini egzistira blizi stotinu printanih medija (sedminih i periodinih) i taj broj je stalno u porastu. Medijsku situaciju u Bosni i Hercegovini znatno oteava i podijeljenost drave, to dovodi do podjele publike na osnovu etikih principa, tako da najpopularniji mediji u Federaciji BiH nemaju skoro nikakav utjecaj na graane Republike Srpske i obrnuto. Pojedini medijski sadraji koji ne odgovaraju politikim elitama iz FBiH ili RS, jednostavno nisu dostupni javnosti drugog entiteta. Veliki broj medija ekonomski zavisi od monih oglaivaa, te brojne afere i skandale razliitih organizacija svjesno preute, jer su svjesni svoje ovisnosti o njima. To potpuno ugroava profesionalizam. U medijima je svakodnevno prisutan i katasrofalan rijenik, te se svakodnevno susreemo sa otvorenim govorom mrnje i krenjem etikih standarda, to uglavnom prolazi bez bilo kakve sankcije. Iako ovakva situacija koja preovladava u veini medija ne djeluje nimalo optimistino, ipak jo uvijek postoji nada da e se neto promijeniti na medijskoj sceni. U trenutanoj medijskoj movari, nadu daju rijetki profesionalni i nezavisni mediji, te to ostaje kao utjeha da jo uvijek ima novinara koji svjesno i profesionalno obavljaju svoj posao i nisu pokleknuli pred brojnim izazovima. Medijska situacija u Bosni i Hercegovini bi se znatno promijenila na bolje, kada bi Regulatorna agencija za komunikacije i Vijee za tampu ozbiljnije poeli da obavljaju svoj posao.
275
LITERATURA
Chomsky, N. (2002). Mediji, propaganda i sistem. zagreb: vorak Fejzi, F. (2007). Medijska teorija politikog u Bosni i Hercegovini Medijski teorijski modeli: ekstremni egzemplari. U: Godinjak Fakultet politikih nauka. Sarajevo: Fakultet politikih nauka Korni, D. (1999). Etika informisanja. Beograd: CLIO Kurti, N. (2006). Kod novinarstva. Sarajevo: Media plan institut Marko, D, Turilo, L. i Ljubi, T. (2010). Izbori 2010. u BiH, Kako su mediji pratili izbornu kampanju. Sarajevo: Media plan institut Nuhi, M. (1999). Javna rije i odgovornost. Tuzla: Filozofski fakultet Rus-Mol, i zagorac Kerer, A.J. (2005). Novinarstvo. Beograd: CLIO Ugrei, D. (2002). Kultura lai (antipolitiki eseji). Beograd, zagreb: Samizdat B92, Konzor
Belma Buljubai Media reporting on domestic daily eventsB&H daily newspapers Dnevni Avaz and Osloboenje Summary: Although the main function of journalism is to provide us with information, education and entertainment, the media is nowadays more and more imposing themselves as the main source of social manipulation. According to the ethical principles of journalism, objectivity and credibility of reporting are considered to be the main professional standards in journalism. However, as seen in practice, it is evident that journalists violate the main principles of their profession, and that objectivity is replaced by bias or sensation. This paper is a short overview of the content of two daily newspapers: Dnevni Avaz (B&Hs largest circulation daily newspaper) and Osloboenje (which is the oldest daily newspaper in the country).The professional rules require that journalists, who do their job professionally, should not be politically active members or supporters of certain political parties. Daily monitoring of the content of the two daily newspapers illustrates that the editorial policy of both of these newspapers is party biased, or party colored in slang. This particularly highlights during the election campaign. The owner of Dnevni Avaz, Fahrudin Radoncic founded a political party a few months before the last election, and his list was used as a weapon to confront his political enemies. Osloboenje, on the other hand, is openly supported the Social Democratic Party, which they continued after their election victory.Besides, these two examples clearly illustrate downfall of journalism, simultaneously these examples prove that the media have become a powerful tool to manipulate the public and shape public opinion. Key words: media manipulation, political parties, journalism ethics and standards, power of media, election campaign, media sensation, objectivity
UDC 070.448(497.11):808.1 070.442
Dr Sanja Domazet1
Kreativno pisanje i kulturne rubrike u srpskim medijima2

Rezime: Problem odsustva etike i opadanja kompetentnosti, ugleda i poverenja italaca u medije, gorui je i sada ve viegodinji problem naeg medijskog prostora. Zlatno anglosaksonsko pravilo da bez kvalitetne, prave informacije, konzument medija ne moe da donese valjanu odluku, kao da na ovim prostorima ve odavno ne vai. Tokom poslednje decenije dolo je do opteg pada kvaliteta rada medija, kako u pogledu objektivnosti, pravovremenosti, etinosti, tako i u pogledu stila, jezika, jezikih finesa, pa i pismenosti. Samim tim, opao je i kvalitet kulturnih rubrika u elektronskim i u tampanim medijima. Kriza nastala devedesetih godina XX veka, neminovno je uticala na novinarstvo, tako da se urnalistika kreacija i kreativno pisanje u medijima mahom preselilo na kulturna rubrike, poslednju enklavu i oazu gde smo ih mogli nai, ali gde ih je, iz godine u godinu, sve manje. Da li kulturne rubrike kao takve, sa kreativnim pismom najboljih novinara polako nestaju sa srpskog medijskog neba pitanje je koje postavlja ovaj rad. Kljune rei: kriza kvalitetne medijske ponude, kulturne rubrike, kreativno pisanje u medijima, novinari knjievnici
Istraivanje sprovedeno sa studentima poslediplomskih studija, ostvareno na master studijama novinarstva na Fakultetu politikih nauka, na inicijativu Ministarstva kulture, sprovoeno tokom kolske 2009. i 2010. godine, koje je imalo za cilj da istrai tretman knjige u savremenim medijima, ukazalo je da se nalazimo u periodu kada opada kvalitet kulturnih rubrika u srpskim medijima, ba kao i njihov broj i uestalost pisanja o kulturi. U pojedinim medijima,
1 2 Docentkinja na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorkom: sanjadomazet@hotmail.com Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
278
kulturne rubrike se potpuno ukidaju. Rezultati ovog istraivanja pokazali su da je sveopta tabloidizacija drutva uveliko nastupila, da je pad standarda ivota doveo i do pada kvaliteta medijske ponude, tako da su tabloidni mediji u porastu, a istovremeno tabloidne elemente stiu ak i mediji koji su godinama slovili za relevantne, visokokvalitetne i ozbiljne. (Konkretni primeri su pojavljivanje estradne pevaice na naslovnoj strani Politike ili intervju koji je u NIN-u objavljen sa Jelenom Karleuom). Sada brojni tabloidni mediji formiraju tabloidni ukus, tako da se umesto analitikih tekstova u kulturnim rubrikama, sve vie nailazi na kratke, reklamne, pr tekstove. Takoe, promenio se i profil novinara, meu kojima je sada sve vie poluobrazovanih ili neobrazovanih, a sve manje visoko obrazovanih i kompetentnih, darovitih, kreativnih stvaralaca i kritiara od renomea. Rezultati istraivanja pokazali su da kreativnog pisanja u srpskim tampanim medijima ima znatno manje nego ranije, kao i da se tekstovi pisani kreativnim pismom nalaze sada samo u ozbiljnim dnevnim listovima i asopisima, na nekoliko radio programa i u malom procentu televizijskog programa. Takoe, rezultati istraivanja ukazali su i da se polako gasi knjievna kritika, kao oblik izraavanja, ona se pojavljuje u medijima sporadino, sa tendencijom nestajanja. Novinar koji pie kreativnim pismom je visoko obrazovan, dinamian, poseduje nove, svee, oekivane ideje i teme, hipersenzibilan je, a njegova profesija se nalazi negde izmeu novinara i pisca. Njegov posao je da kreira i razvija potpuno novi urnalizam, novu vrstu medijske pismenosti, kao i novu vrstu novinarskih, hibridnih formi, kao i da primenjuje nove tehnike stvaranja novinarskog teksta, ba kao i da bude svojevrstan posrednik izmeu informacije i kreacije. U XX veku, informacija je bila najvanija roba na medijskom tritu. Sada, u XXI veku, na medijskom tritu nalazi se ono to je vanije od informacije: kreacija. No, kreacije je na srpskom medijskom nebu oito sve manje. Sprovedeno istraivanje pokazuje da najee kreativno pisane tekstove o kulturi, u hibridnoj ili analitikoj formi, sa izraenom estetskom dimenzijom, nalazimo danas u dodacima dnevnih listova (Politika, Veernje novosti, Blic i Danas), i u kvalitetnim njuzmagazinima (Vreme i NIN), zatim na radio programu I, II I III programu Radio Beograda i, znatno ree, na televiziji. Radio program kulturi posveuje veliki broj sati, u radio emisijama se o kulturi najee govori u vidu prikaza, intervjua, vesti, izvetaja, reportaa, feljtona. Novinari autori emisija, najee su izvrsno pripremljeni i kompetentno vode sluaoca kroz sadraj emisije, koje, s obzirom na paljivo odabran korpus tema i naina na koji se o njima govori, moemo svrstati u program sa snanim elementom kreativnosti. Tokom 77. PEN kongresa koji je u Beogradu trajao tokom septembra meseca 2010. godine, najpodrobnije izvetaje, in-
Sanja Domazet, Kreativno pisanje i kulturne rubrike u srpskim medijima
279
tervjue, reportae o linostima, gde su se informacija i njena kreativna obrada esto susretale, bio je, upravo, na radio programu. No, medij koji prati najira publika, televizija, kulturu prati i manje detaljno.Televizija sa statistiki najveim brojem gledalaca, Pink, nema u svom programu niti jednu emisiju iz oblasti kulture. Gledaoci dnevnika I, II i III programa RTS, bivaju informisani samo o kulturnim dogaajima, umetnosti i umetnicima koji su tog trenutka na medijskoj sceni izrazito znaajni i aktuelni. Tako se srpski romanopisac na Drugom dnevniku sigurno pojavljuje onda kada dobije NIN-ovu nagradu, najvie knjievno priznanje kod nas, a svetski pisac ukoliko dobije Nobelovo priznanje. Mada i ovde postoje izuzeci, s obzirom da je optepoznato pravilo da kad u televizijsku redakciju stigne informacija koja se hitno mora umetnuti u dnevnik, prva rubrika koja se skrauje je kulturna. U proteklih nekoliko godina najvie je stradao kulturnoobrazovni program nacionalne televizije. U trinim i komercijalnim uslovima, koji polako i sigurno nameu globalnu kulturu, negovanje tradicionalnih vrednosti, upravo za knjievnost od posebnog znaaja, pokazalo se kao veliki i sloen posao. zato kulturna politika mora da obuhvati smislenu sistematsku promociju nae kulture i knjievnosti, i u Srbiji i u inostranstvu. A to se moe uiniti nakon temeljnog redefinisanja javnog medijskog servisa, jer danas nije mogue zamisliti kulturnu sliku Srbije a da nije posredovana medijima masovnog komuniciranja ija uloga treba da doprinese razvoju kulturnih dobara. (Simeunovi i Baji, 2011:171) Meutim, postoje i televizijske emisije koje skrupulozno i visoko estetski, promiljeno i kreativno emituju priloge o knjigama. Tako su u emisiji Metropolis kulturi posveeni svi prilozi, koji su montirani tako da kombinuju akciju i atrakciju pa ti prilozi ine mala umetnika dela. Od 55 procenata do 85 procenata uticaja televizije ili govornog pristupa pokrivenog slikom neposredno se odnosi na dramaturgiju slike. Slika je platforma i okvir izgovorene rei, kae prof. dr tefan Rus-Mol. (.RusMol, 2008:157) Gde se u srpskom novinarstvu nalazi kreativno pisanje u medijima, koliko je prisutno? Najee, ono se jo uvek nalazi u njuzmagazinima. Ono to ohrabruje jeste rezistencija njuzmagazina na prodor tabloidnih sadraja, permanentno posveivanje panje kulturi, odnosno knjizi, na njihovim stranama. U Vremenu insistiraju na prikazima i kritikama knjiga iz regiona, iz bivih republika, tekstove piu saradnici iz tih sredina, pa se ini da se ureivakom politikom dalekovido tei ponovnom uspostavljanju jedinstvenog, jugoslovenskog prostoraSvetli primeri su i kulturni dodaci tradicionalnih dnevnih listova (Politika, Danas) ali najvie ohrabruje injenica da su i visokotirane Veernje novosti pokrenule kulturni dodatak i da, takoe, visokotirani Blic ve nekoliko godina ima dodatak (Blic knjiga) u kome
280
se na moderan, atraktivan nain, publika privlai knjizi i itanju. Specifian je odnos listova, asopisa i specijalizovanih magazina koji dodeljuju cenjene knjievne nagrade (Nin, Veernje novosti, donedavno Bazar), prema knjizi: njihovi novinari i urednici visoko vrednuju kulturu. Dejstvo tih nagrada i medijski tretman laureata znaajno utiu na sveopti nivo kulture sredine koja decenijama prolazi kroz krize. zakljuak ovog istraivanja mogao bi da bude: oni koji ne itaju knjige, uskoro nee itati ni novine. (Todorovi, 2011:137) Nedeljnici NIN i Vreme, dakle, i dalje odvajaju prostor za knjievnu kritiku, sada najreu formu pisanja o knjizi, ali je daleko iza nas ostalo vreme kada je negovana kritika kao vaan i relevantan oblik novinarskog izraavanja. zato sada i ne postoje kritiarska imena od ugleda, poverenja i kompetencije, kojima itaoci, sluaoci ili gledaoci veruju. Kritika koja se pojavljuje u NIN-u i Vremenu esto je bliska recenziji ili eseju i esto je pisana tako da nije namenjena irem krugu italaca. Valja napomenuti da u Vremenu nailazimo i na autora iji rad kvalitetom, originalnou tema, stila i jezika spada u potpunosti u kreativno pisanje u medijima, Teofila Pania, koji, uz kolumne, pie i tekstove posveene knjievnim delima. No, globalno uzev, iza nas je vreme kada je kritika odluivala hoe li odreeno delo biti prihvaeno od strane kulturne javnosti. Danas, knjievna kritika ni onda kada je objavljena, nije vie relevantna ni odluujua za prijem odreene knjige kod italake publike. No, na menadment kvaliteta moe se i mora svesno uticati. Savez novinara Nemake osnovao je IQ inicijativu za kvalitet, koju najvee nemako predstavnitvo interesa novinara i novinarki eli da promovie. Time se sledi primer manjih susednih zemalja, vajcarske i Austrije. Re je o jednom krugu kolega i medijskih strunjaka koji raspravljaju o tome kako redakcije i novinari pojedinano mogu da doprinesu jaanju menadmenta kvaliteta i obezbeivanju kvaliteta u novinarstvu (Rus-Mol, 2006:303). Na alost, kod nas ovakvih inicijativa nema, kao to ima sve manje i medijske kritike, pa je i to jedan od razloga to na naim prostorima mediji jesu u stanju stagnacije ili opadanja kvaliteta. Prvorazredna svetska novinarka, iji je rad izrazit primer kreativnog pisanja u tampanim medijima, Orijana Falai, tvrdila je: urnalizam je divno i strano iskustvo. Kada se naem u ii nekog zbivanja ili vanog susreta, plaim se da neu imati dovoljno vida i sluha i razuma da gledam, sluam i shvatim. Ne preterujem kada kaem da u svakom profesionalnom iskustvu ostavljam komadie due. ini se da je upravo ovakvo novinarstvo, u kome novinar do kraja ponire u ono to pie i stvara prvorazredni kvalitet, ako u
Sanja Domazet, Kreativno pisanje i kulturne rubrike u srpskim medijima
281
tekst utka i kreaciju i informaciju i erudiciju i srce, pa i duu najree. Iz tog razloga je i malo predstavnika kreativnog pisma kod nas, u doba kada vlada tabloidizacija i svesti i kulture i vesti. Svetsko novinarstvo bori se da odneguje autore iji su napisi impresivan spoj urnalizma i literature i iji tekstovi, primeri kreativnog pisma najkvalitetniji su prilozi savremenoj tampi. Ti napisi su najprofesionalniji spoj etike i estetike, sublimat autentinosti, stila, jezika, originalnosti, erudicije, transparentnosti, interaktivnosti i relevantnosti. Njih danas piu vodei novinari u svetu i, katkad, kod nas. Oni su rezultat i najava kuda ide kvalitetno novinarstvo u kom je kreacija postala uslov opstanka, a ne vie samo incident i pojava rezervisana samo za umetnike i inovatore. Novinari predstavnici kreativnog pisma, svrstavaju se, s pravom, meu inovatore, osobe koje se permanentno obrazuju i usavravaju. U vreme kada je brzina postala normalan ritam kretanja, kvalitet e uskoro biti neto to se podrazumeva. Vrhuncem profesionalnog rada u novinama, sada se smatra kreativno pisanje. Novinari su odavno poeli da se dele na one koje samo izvetavaju i na one koji posle dubinskog istraivanja, interpretiraju, informiu, obrazuju, zabavljaju. To su, za sada, daroviti pojedinci koji stvaralaki, kreativno piui menjaju stari i stvaraju novi svet. Ostaje samo strah da e kod nas sveopta tabloidizacija preovladati i da za najbolje, kao i obino nee biti ni potrebe ni mesta. LITERATURA
Kitty, A. (2005). Dont believe it! How lies become news. NY: The Disinformation Company Rus Mol, . i zagorac Kerer, A. J. (2006). Novinarstvo. Beograd: Clio Mecler, K. (2006). Kreativno intervjuisanje. Podgorica: CID Kelner, D. (2004). Medijska kultura. Beograd: Clio Medijski tretman knjige (2011). Beograd: Narodna biblioteka Srbije Prajs, S. (2011). Izuavanje medija. Beograd: Clio
282
Sanja Domazet
Creative writing and cultural sections in the Serbian media Summary: The problem of lack of ethics and the decline in competence, reputation and trust of readers in the media is the burning is now perennial problem of our media space. The golden Anglo-Saxon rule that without quality, real information, media consumers can not make a valid decision, like that in this region for a long time does not apply. Over the last decade there has been a general decline in the quality of media, both in terms of objectivity, timeliness, ethics, and in terms of style, language, linguistic niceties, including literacy. Therefore, decreased quality and cultural feature in the electronic and print media. The crisis arose nineties of the twentieth century, it is inevitable impact on journalism, so journalistics creations and creative writing in the media mostly moved to the cultural section, the last enclave, an oasis where we could find them, but where it is, from year to year, less. Does the cultural column as such, the best journalists creative writing slowly disappearing from the Serbian media heaven question is posed by this work. Key words: crisis of quality media offer, cultural section, creative writing in the media, journalists- writers
OBRAZOVANJE NOVINARA I OBRAZOVANJE ZA MEDIJE
UDC 316.774:1 659.3:32
Dr Sead Ali1
Informiranje ili uniformiranje?

Rezime: Sredinji problem suvremene (ne samo zapadne) civilizacije su masmediji. Sustavi umnaanja i medijskog posredovanja, globalne igre multinacionalnih korporacija, te sve snaniji globalni utjecaji na lokalne identitete daju za pravo autorima koji su nagovjetavali doba u kojemu emo manjevie biti na temelju naeg virtualnog bivanja. Ljudsko se iskustvo promijenilo. Utjecaji ekstenzije masmedija kreirali su nove potroae s novim iskustvima. U tom kontekstu sve znaajnijim bivaju promiljanja forme samih medija, dubinskih psiholokih, teolokih, filozofskih, kulturolokih, civilizacijskih dimenzija promjena koje u nae ivote unose masmediji. Virtualni svjetovi koji nam presuuju zahtijevaju onu razinu razumijevanja koja je i dublja i snanija i misaonija od pukog instrumentaliziranog znanja, korisnoga korporacijama. Sve vea ovisnost graana o masmedijima upuuje na potrebu one vrste razumijevanja medija kojoj samo filozofija medija moe izai u susret. Raste svijest o znaenju koje posredovanje ima za ljudsko bie: od plesa, rituala, usmenosti, pisma, tiska, pa sve do suvremenih elektronikih i digitalnih posrednika. Onako kako se pokazuje da jesmo na nain posrednika, tako se isto moe tvrditi da razumijemo tek tako i onoliko koliko u naem miljenju izrasta dimenzija filozofije medija. Kljune rijei: novinarstvo, medijska politika, masmediji, studenti, edukacija, etika medija, Hartmann, Berlusconi, filozofija medija
1.
Meunarodno udruenje novinara sa sjeditem u Bruxellessu objavilo je 2008. godine knjigu Aidana Vhitea: To tell You the Truth, The ethical Journalisma initiative. Knjiga je to koja iz najvie strukovne organizacije novinara
1 Centar za filozofiju medija i medioloka istraivanja, zagreb. Kontakt sa autorom: centarfm@gmail.com
28
progovara o suvremenim nam bolestima novinarstva: ovisnosti o politici, nekritikom sudjelovanju u politikim i ratnim sukobima i ratovima, o utilu, senzacionalizmu, proizvodnji spektakala, buenju u ljudima najniih strasi, neetinosti novinarskih tekstova onih novinara koji razapeti izmeu vlastite struke i opstanka nerijetko biraju kompromise koji ostavljaju teke posljedice na drutva u kojima rade. Knjiga je to koja na dosta otvoren nain podcrtava stav Mark Twaina da imamo zakone koji tite medije, ali nemamo zatitu ljudi od samih medija.2 Pitanje koje nam se namee u samom startu pitanje je paradoksa: Ono to je trebalo omoguavati slobodu izvrgnulo se u nerijetke zapreke slobodnom kolanju ideja, misli, stavova, orijentacija; ono to je bila osnovna pretpostavka demokratskog ureenja izraslo je u sustav spreavanja demokratskih tendencija; sredstvo komuniciranja razliitosti pretvorilo se u sredstvo uniformiranja. Kako to da je toliko vremena bilo potrebno da se razotkriju nedemokratske dimenzije sredstava demokracije i kako to da danas sve irem krugu teoretiara postaje sve jasnije? Minervina sova izlijee tek u prime time-u. Prekasno za zaustavljanje procesa koji su na djelu, dovoljno rano za otvaranje novih podruja promiljanja. Filozofija medija prikuplja tisue godina filozofijskih traganja, da bi u sumrak doba slike svijeta upozorila ne samo na sustave suvremenih masmedijskih posredovanja, nego na implikacije ljudskog nerazumijevanja znaenja posredovanja za ljudsko iskustvo, duhovnost, znanost, povijest i budunost. Filozofijsko detektiranje stvarnosti nerijetko je u povijesti otvaralo pitanja koja e tek kasnije etablirati neprikosnovena znanstvena podruja. To pokazuje i Frank Hartmann uvodei nas u svoje djelo Filozofija medija. Na temelju opepoznate injenice da je filozofija prirode postojala prije suvremenih znanosti, odnosno da je filozofija duha/due postojala prije psihologije Frank Hartmann otvara prostor mogunosti da se slina stvar danas zbiva s filozofijom medija koja otvara pitanja koja do sada nisu bila na toj razini postavljana.3
2 3 Citirano prema navedenoj knjizi: White, Aidan: To tell You the Truth, The ethical Journalisma initiative, The international Federation of Journalists, International Press Centre, 2008. Brussel, str. 23. Rije je o knjizi koja filozofiju u aspektu naglaenog propitivanja medijske dimenzije ne promatra na razini historicistikog pristupa ili interpretiranja misli pojedinih autora u kontekstu nove filozofijske discipline. Rije je o knjizi koja, meu ostalim, pozivajui se na Descartesa i Chomskoga upozorava na mijene strukture spoznaje same; analizira jezik u okvirima Leibnitza i Wittgensteina, te problematizira logocentrizam uz Vicoa i Derridu.
Sead Ali, Informiranje ili uniformiranje?
287
U jednom od opisa komunikologije (danas dominirajue u procesima edukacije za medije) Robert K. Merton kae: Komunikologija se bavi brzim i jeftinim prikupljanjem injenica koje se mogu iskoristiti za kratkorone odluke a da pri tome ne pita zato4 Ako je i dio istine sadran u ovom odreenju, put prema instrumentaliziranju znanosti u svrhu partikularnih interesa naruitelja, opasno je otvoren.5 Ako se, naime, znanosti iskljuivo usmjere na istraivanja po narudbi onda je na djelu, kako kae Liessmann u Teoriji neobrazovanosti neofeudalni kapitalizam odnosno protuprosvjetiteljstvo. Ako se, kae Liessemann znanje degradira na prepoznatljivu brojku humanog kapitala s kojom je mogue raunovodstveno raspolagati onda je na djelu proizvodnja operativaca koji imaju pravo ubijati bez grinje savjesti. Uronjeni smo u tendenciju ignoriranja pitanja smisla, ljudske sree, morala, ljudskih vrlina, razuma i uma. Svijet je prestao biti prostorom (samo)realizacije ovjeka kao bia osjetilnih, razumskih, kreativnih mogunosti i postao svijetom koordiniranim od strane instrumentaliziranih medija, a prema potrebama lokalnih ili globalnih korporacija. Grci su nas uili kako mnogoznalost ne ui mudrosti. Dananje mnotvo informacija dokaz je praznine mnogoznalosti. Partikularnim interesima proizvoaa vijesti kao robe na ruku ide proizvodnja novinarskih/medijskih kadrova koji nikada nee staviti u pitanje mitsko ishodite sustava medijskog posredovanja. U tom mitskom sreditu nalazi se sveti gral doba slike svijeta: Informiranje je zamijenjeno uniformiranjem. Platonova olovka kao sredstvo zaboravljanja izrasla je u mreu hipnotikih sredstava/tehnologija proizvodnje zaboravljanja. Platon bi danas bio antiglobalista.
Na primjeru Benjaminovog optiki nesvjestog i njegove tehnike reproduktibilnosti umjetnikog djela, Hartmann ukazuje na zaborav dimenzije upliva tehnologije na ljudsku svijest, zaborav koji je desetljeima bio na snazi u filozofijskim promiljanjima svijeta. Neto kasnije i nekoliko rijei o posljedicama: To je izazvalo gomilanja pojedinanih empirijskih rezultata. Posljedica postojanja relativno dobro ureenog istraivakog instrumentarija u drutvenim znanostima ne mora dakle nuno biti razvoj obuhvatne teorije; tovie ako usavravanje tehnike postane samo sebi svrhom, moe smetati takvu razvoju. Tako se kumulira nepregledna gomila izvjea o istraivanjima koja dijelom sadravaju ak trivijalne rezultate, dok spoznaja ostaje fragmentarna. Citirano prema: Kunczik, Michael i zipfel, Astrid: Uvod u znanost o medijima i komunikologiju, zaklada Friedrich Ebert, zagreb, 2006, str.32/33 Skrivajui se iza mnotva novoznanstvenih metoda znanost danas nerijetko obina ljudska iskustva gura u crnu kutiju metode, da bi s druge strane te iste kutije izvukla neprikosnovenost s magijskom odrednicom rezultat znanstvenog istraivanja.
288
Pokoravanje svijeta danas se vri pokoravanjem dua. Novaenje za osvajaku vojsku obavlja se uniformiranjem posredstvom edukacije i medija. Na djelu su znanosti i znanstvene metode koje su se otrgnule od smisla. Utoliko je u novonastalom svijetu dominiranja medijskih slika i njima stvorenih virtualnih svjetova, kao novo izvorite smisla, potrebna filozofija medija. Posebno u podruju obrazovanja za novinare, procesu u kojemu nita vie nije onako kako je bilo par desetljea unatrag. News Corporetion Ruperta Murdocha u 50 drava ima oko 800 tvrtki koje zajedno imaju godinji promet na razini godinjeg budeta drava kao to su Hrvatska ili Srbija. To im omoguuje birati politiare kojima e dati potporu, odnosno na koje e se osloniti u irenju tvrtke. Poznat je primjer Murdochove trgovine s Margaret Thatcher. Murdoch za potporu Thatcher dobio ulazak u Times i Sky Newes, a usput se rijeio i nepoudnih sindikata. Naa osuenost na ovakve i sline metastaze trgovakih divova u podruju dilanja informacija ide zajedno s njihovom osuenou na borbu za stalno poveanje prodaje. U toj stalnoj borbi divovi trgovanja informacijama, po logici stvari, moraju prijei granice zakona i nai se u podruju koritenja nelegalnih pa i amoralnih metoda.6 Upravo je primjer Murdochovog imperija trgovanja informacijama pokazao neke od naina ilegalnog prelaska granica morala na putu do naih depova.7 Lenjin je 1901 godine napisao: Novine nisu samo kolektivni propagandist i kolektivni agitator, nego su i kolektivni organizator.8 Trebalo je imati velikog povjerenja u medij tiskane rijei da bi se od tog medija toliko toga zahtijevalo. Trebalo je imati premalo povjerenja u taj medij da se ne vidi da e snaga tog medija biti presudna u pronoenju ideje prevrata. Prema broju tiskarskih radnika koji su bili bliski Lenjinu i njegovoj organizaciji, a kako svjedoi i Debray, Oktobarska revolucija nosi tipografski karakter. Marksova oekivanja da e revolucija izbiti u drutvu koje ima najrazvijenije kapitalistike odnose poznato je nisu se obistinila. Umjesto toga do promjene je dolo tamo gdje je bio mogu najvei utjecaj na najutjecajniji medij tog vremena. Kolektivni organizatori revolucije, dobro su dakle odradili svoj posao.
6 7 Vie u Ali, Sead: Mediji, od zavoenja do manipuliranja, AGM, zagreb, 2009 god Niti dvadesetak dana nakon izgovaranja ovih reenica na simpoziju stigla je zastraujua potvrda u vidu skandala Murdochovih novina News of the World u Engleskoj. Prislukivanja i hakiranja od strane novinara (u trgovini s policijom) postala su sredstvo i nain rada u suvremeno kontaminiranom medijskom prostoru. Citirano prema: Nohlen, Dieter (ur), Politoloki rjenik, drava i politika, Pan Liber, Osijek-zagreb-Split, 2001. god. str. 207)
289
zagovarajui ideju novog svjetskog poretka Hilary Clinton 2009-te godine obrazlae na slian nain nazivajui novinare liderima upravo zbog njihove mogunosti oblikovanja javnoga mnijenja. Lukavstvo ideje uniformiranja informiranjem raslo je s rastom masmedija sposobnih da u kratkom vremenskom periodu oblikuju veliki broj ljudi. Navedenim reenicama pridodajmo jo jednu: Kada propaganda prome idejom svekoliki narod, organizacija moe sa akom ljudi izvui posljedice.9 Reenica, nimalo razliita od reenice Hilary Clinton ili Lenjina. Njena je posebnost u tome to ju je u svojoj zloglasnoj knjizi zabiljeio Adolf Hitler.
2.
ovjek koji u potpuno mranoj sobi, nakon nekoliko nespretnih pokuaja (udaraca nogama u pokustvo) napipa prekida i upali svjetlo istog trenutka to svjetlo i zaboravi. Pred njim se otvara sadraj kojega je svjetlost ponudila njegovu oku. Medij svjetlosti koji mu je omoguio vidljivost predmeta, biva kao neto po sebi razumljivo odbaen. Tako je to s medijima, tim produecima ljudskoga glasa, vida, misli, osjeaja, a u irem smislu i ekstenzijama ruke, noge, ivanog sistema. zaslijepljeni uinkovitou velikog medijskog mehanizma ne usudimo se postaviti pitanje njegova smisla. Blizina udaljuje. Sve nam se ini poznatim, unato povremenim probojima svijesti o opasnosti. Osim toga, tradicija nas je uila da ne ubijamo glasnike Glasnici su danas i manje i vie od onoga to su nekada bili. Manje je pouzdanih informacija u mnoini/zatrpanosti informacijama. Medijski utjecaj proirio se izvan granica informiranja u podruje izgradnje medijskog okolia kao dominantnog podruja stjecanja ljudskoga iskustva i ivljenja. Pod krinkom informiranja prodaju se svjetonazori, poslovne orijentacije, narkotiki ustrojeni proizvodi za djecu i odrasle, ideologija Suvremeni je konzument postao novi proleter u svijetu u kojemu trijada business-politika-mediji porobljava oblicima manipuliranja koji su se spustili do razina kriminala. Otuda nikada dovoljno upozorenja da je etika medija danas vanija od etike kao takve, jednako kao to je ekologija medija vanija od ekologije. Fakulteti koji danas educiraju studente za poslove novinara u pravilu odgajaju studente za prolost. Ti e se budui novinari sa svojim znanjem i vrijednosnim sustavom sjajno snai u svakoj prolosti. Sadanjost im nee biti naklonjena, a u pravilu nee imati niti oruje/metodu/znanje/preporuke
9 Hitler, Adolf: Moja borba, Kvrga izdavatvo, zagreb, str. 574.
290
suprotstavljanja korporacijsko-politikom dokidanju novinarstva kao takvoga.10 Masmediji su na naim prostorima oblikovali movaru koja je ratom skrivala krau drutvenog vlasnitva od strane nomenklatura kojima je samo rat mogao pomoi da prikriju krau. A za rat su bili potrebni mediji koji e nacijama pronositi lave koji e pse rata uzvisiti do razine nacionalnih ikona. Sva uzaludna pozivanja na etiku zavravaju pred strojevima za umnaanje lai, proizvoljnosti, staklenih perli informacija, poluistina i rijetkih istina. Vraanje ideji mentalnog sklopa (koji onemoguuje provedbu zakona) posredno je priznavanje instrumentaliziranosti (mas)medija koji se (danas) ne moraju pridravati zakona jer pripadaju nekom od klanova donosioca zakona. Mentalna oboljenja tipa depresije izravna su posljedica emitiranja ivota pred oima onih kojima je ivot oduzet. Posljedica je to medijske proizvodnje ravnodunosti. Uzronik je preblizu da bismo na njega posumnjali. Rak plua moe se vidjeti. Plua je mogue secirati. zastraujua slika oboljelih plua moe proizvesti drutveni konsenzus da se na pakiranja cigareta ispisuju rijei: Puenje ubija. Masmediji meutim, mogu povesti u rat, odravati histeriju bratoubilakih klanja, pomirljivo poravnavati medijski prostor nakon uinjenih zloina, a da istovremeno nitko ne zahtijeva da se na ekranu, ili uz radijsko emitiranje, ili u novinama povremeno vidi ili uje: Gledanje, itanje ili sluanje ubija. Nepravdama koje nam se svakodnevno dogaaju masmedijski metri su kao lijek propisali Klint Estwooda i njegove obrasce katarze naih vlastitih osjeaja nemoi i nepravednosti drutava u kojima ivimo. Dirigiranoj besperspektivnoj svakodnevici u kojoj nakon radnog vremena na poslu, odraujemo drugi dio dana za multinacionalne korporacije (gledajui njihove programe izmeu komercijalnih poruka) lijek su katarze na dnevnoj bazi, sveprisutne sapunice sretni zavreci filmova i emocije humanitarnih akcija (sve ee do grla marketinki odreeni). Besperspektivnost, ojaenost, drutvena anksioznost, depresivnost, pasivnost to su oblici ponaanja i osjeanja koji se stvaraju u gledateljima da
10 Kad se tome pridodaju kritika koju nudi Teorija neobrazovanosti, uvidi Chomskoga o sustavu edukacije na fakultetima iji glavni cilj nije znanje polaznika nego razvijanje poslunosti, ili stavovi Enzensbergera o tome da nerijetko edukatori ponekad rade ponajvie protiv predmeta za kojega educiraju naemo se u podruju evidentiranja razvijanja forme uz odustajanje od bitnih dimenzija edukacije. Pod tim bitnim ne razumijem sadraje nego kreativnost, inventivnost, otvorenost za sueljavanje, istraivanje, diskusiju, suprotstavljanje autoritetima, razumijevanje drugoga i sl.
291
bi im se kao lijek udijelili sretni zavreci filmova. Katarza se s dasaka teatra prebacila u odnos realno-virtualno. Ne moemo utjecati na realne odnose. Naa je tragedija uvjetovana neim to nadilazi nae snage. Otuda razrjeenje u ponuenoj virtualnoj sferi. Katarzirani, spremno kreemo po nove porcije udaraca. Svaka reenica koju izgovorimo upuena je onome/onima, drugome/drugima izvan nas i cilj joj je uvjeravanje, traenje potvrde, traganje za zajednikim, istraivanje terena i sl. Istovremeno, u prirodi je svakog iskaza glumiti snagu i uvjerljivost izaslanika velikog koncepta, velike teorije, velike istine Na isti samo mnogo snaniji nain masmediji donose pojaanu verziju sekundarnog pokuaja uvjerljivosti. Snaga izgovorenih reenica umnaa se s brojem konzumenata; ona se rasprostire po prostoru pokrivenim signalom, postajui sama signal pokuaja zavoenja i manipuliranja.11 Ignoriranju s kojim je ovjek koristio ekstenzije (ne pitajui se o uvjetima i zakonitostima tog koritenja) odgovaraju zasebni svjetovi koje su mediji kreirali sukladno svojim zakonitostima. Izrasle su snage koje su se otrgnula od etikih sustava vrijednosti i koje tim sustavima danas propisuje sustav vrijednosti koji ljudskom biu ne odgovara, ali ide na ruku korporacijskom svoenju svijeta i ovjeka na dimenziju atoma perpetuirajue kupnje odnosno prodaje informacija. Neetinost liberalnog kapitalizma i njegove balkanske inaice kapitalizma krae drutvenog vlasnitva temelji se na prevari o dokidanju neetinosti jednopartijskog drutva u kojemu je poradi nedovoljno informacija bilo mogue bahato i nemoralno ponaanje politike nomenklature lanova jedne partije. Proces uniformiranja informiranjem star je koliko i ovjek, samo je suvremeni globalni kapitalizam utemeljen na globalnim mreama multinacionalnih medijskih kua to umijee razvio do neoekivanih razina. Puno prije pojma masovna komunikacija, s masom su se igrale i masu oblikovale usmene predaje, usmeni epovi, glinene ploe, rukopisi, knjige, novinski prilozi ili radijske emisije. Puno prije uobliavanja medijske politike mediji su kreirali/iznijeli svoje zahtjeve pred svaku moguu politiku.. ovjek je bio taj koji je morao shvatiti snagu kreiranoga, te naine na koje e se time koristiti. (Ponaao se poput dresera dupina koji je bezuspjeno podizao
11 Dolaze vremena kada e se morati matematikim formulama definirati odnosi koliine umnaanja i razine odgovornosti, odnosno kontrole medija. To to to do sada nije uinjeno naslijee je imagea medija kao donositelja demokracije i neupitnosti njihove neovisnosti. Nalija masmedija ue nas meutim da su neophodni snaniji mehanizmi praenja utjecaja i kontrole koritenja umnaanja i distribuiranja (ne)istina.
292
obru uz rub bazena. Kad je to jednom napravio na sredini bazena dupin je s lakoom skoio kroz obru. Dupin je dakle ekao svog dresera da shvati. Dresirani dupin dresirao je onoga koji je mislio da dresira.) Masmediji nas danas obredno uvode u proces inicijacije. Nameu nam agende ivljenja, govora, ponaanjaPonekad uspjeno a nekada ne, skreu tokove moguih ili ve postojeih javnih diskusija. Proces inicijacije masmedijske dimenzije ne provodi se jednom za cijeli ivot. Licenca se mora obnavljati. Ispadanje iz koloteine masmedijskih informacija/horizonata nikome se ne oprata. Inicijacija se ne provodi samo upuivanjem na sadraj. Jutarnje ispijanje kave uz novine, popodnevni obred oputanja uz sliice koje igraju pred naim oima dio su stvorene navike iniciranih. Taj dio je ponekad snaniji i utjecajniji od samih sadraja medija koji se koriste.
3.
Hijerarhijsko ustrojstvo politikih stranaka oduvijek je trailo sredstvo komuniciranja koje e od vrha do dna hijerarhijske strukture pronositi direktive vrha. Jednosmjerno komuniciranje tiskovina, radija i televizije izuzetno je pogodovalo dvadesetom stoljeu, tom dobu hijerarhija, ali ne (samo) zato to su se te hijerarhije naprosto pojavile, nego zato to su pojavom novih masmedija omoguene. Organizacijska stranaka borba za glasae danas je uglavnom zamijenjena bitkama za vidljivost, medijsku eksponiranost, onih koji ele glasove. Svaki diktator na svijetu upravlja svojim medijima. Svaki potencijalni diktator zapada, pokuava poput Berlusconija zavladati slikom da bi na krilima etera uao u parlamentarne luke, odnosno do vladarske fotelje. Masmediji su savren oblik hipnoze za masu. Isijavanje elektrona na licu itave drutvene zajednice istovremeno, uz dovoljnu koliinu ponavljanja proizvodi nesvjesno slaganje s izreenim, a to nesvjesno slaganje vremenom ulazi u rije postaje eksplicitno. Ritam vijesti elektronikih medija u stopu prati ritam komercijalnih poruka: Poeljne je stavove potrebno ponavljati u odreenim razmacima i u koliini koja moe izazvati uinak prihvaanja. Nove tehnologije i novi mediji kreirali su i horizont novog folklora. Ono o emu se pria, to se i usmeno prenosi od uha do uha, zapravo je sadraj elektronikih medija. Ono uz to se danas plee i pjeva sadraj je masmedija. Naa nova (narodska) nonja odreena je brzo smjenjivim trendovima, paletom ponuenih, trino orijentiranih pravaca koje ujedinjuju orijentaciju, trgovaku ponudu, prepoznatljivost i promjenjivost identiteta.
293
Masmediji su snano utjecali i na nunost osvjeivanja novih dimenzija pojma demokracija. Ono to je Lincoln svojevremeno izrekao kao znamenitu definiciju demokracije: Government of the people, by the people, for the people odavno je ve stavljeno u pitanje: O vlasti naroda nigdje se vie ne govori (jer to valjda podsjea na pokuaj socijalizma). Vlast je danas za narod manje-vie u onoj dimenziji u kojoj zakoni i sustav represije doista vrijede samo za narod. To da demokraciju provodi narod vie podsjea na show programe traganja za zvijezdama gdje odabrani ulaze u odabrane nesposobne vie biti ono to su bili. Masmediji su tako promijenili bit demokracije da je ak i definicija demokracije danas vie karikatura tog fenomena. Mediji su oduvijek bili poluga politike. Usmeni ili pisani, mediji su bili sredstvo provoenja vlasti. Bog je moda sainio ovjeka od gline, ali je vladar kraljevstva utisnuo svoj peat na glinene ploe s pismom. Svaki je vladar imao svoje pjevae i zabavljae koji su mu titrali, ali i ime njegovo pronosili njegovim provincijama.U priama i legendama znalo se koje je mjesto rezervirano za kraljeve i sveenstvo, a koje za narod. Prime time usmene predaje pripadao je vlasti. Kao sto danas prime time elektronikih programa pripada voditeljima servisa politike izraslim/napuhanim do veliine zvijezda. Asurbanipal nije dopustio da se svijetom raznose glinene ploe bez njegova peata. ak je i mudra Atena rtvovala svog Sokrata jer njegove usmeno pronoene besjede nisu bile usklaene s vlau. Razlog postojanja masmedija: Formalno to je mogunost istovremenog komuniciranja s velikim brojem konzumenata. Stvarno, to je mogunost izravnog utjecaja na veliki broj ljudi u odreenom vremenskom periodu.. Manipulacija je horizont i sudbina masmedija. Umjetnost je lijek i jedini mogui izlaz. Ali ne tradicionalna umjetnost koja se ugnijezdila u mehanizmima trgovine globalnoga medijalizma, nego nova interaktivna, multimedijska, kreativna, u odnosu na korporacijsku svijest subverzivna umjetnost koja to vie nije, umjetnost koja slavi smrt tradicionalne umjetnosti i tradicionalne estetike, umjetnost koja obnavlja preostala podruja ljudske svijesti preostala nakon sveopeg uniformiranja procesom informiranja.
4.
Od vode smo sainjeni, ali se u vodi moemo i ogledati. Sve dok se prema medijskim posredovanjima budemo odnosili tek kao prema vodi u kojoj
294
se ogledamo bit emo izloeni sustavnom manipuliranju trijade businessa medija i politike na svim razinama. Slika ogledanja u vodi omoguuje nam razumjeti hipnotiziranost slikom koja nam ne doputa uope prodrijeti do same vode. Narcizam je oblik hipnotike zarobljenosti tehnologijom govorio je McLuhan. Brzina nizanja planova je takva da bi odvraanje pogleda od televizora, pa i na jednu sekundu, znailo izgubiti barem jedan plan. Ta brzina sainjava, dakle, sredstvo kojim se hvata pogled i kojim se izaziva uinak hipnoze12 Prema nekim aktualnim analizama europski su filmovi u USA zastupljeni sa 3 postotka (prema plaenim kartama u kinima) a 71 posto je amerikih filmova za koje se u Europi plati karta u kinu. Gledati te (takve) emisije (kae u slinom kontekstu Ramonet) svodi se na plaanje nameta amerikom kulturnom imperijalizmu13 ivimo u starim slikama medija. Stara znaenja medija pomau novim oligarsima podiniti generacije zarobljene starim znaenjima pojmova. Medijski novogovor ili ubija ili pretvara u zombije. Pojmove je ponovno potrebno razbijati, kritiki i skeptiki demistificirati i pokazati ih u njihovoj instrumentaliziranosti.14 Vie je razloga zato medije ne shvaamo u neophodno potrebnoj dimenziji. Jedna od njih je svoenje medija na prijenosnike informacija. Onog trenutka kada svedete znaenje medija na sliku prenositelja informacija onemoguili ste razumijevanje istinske dubine medija. zato? Informacija je oduvijek bila roba i sredstvo upravljanja/porobljavanja. Pristajui uz medije kao prijenosnike informacija upisujemo se u svijet kojim upravlja nekoliko svjetskim multinacionalnih medijskih korporacija i njihovih lokalnih satelita.
12 Le Goff, Jean-Pierre: Svemogui mediji Autor interpretira teze Ignacia Ramoneta iz djela Mase televizija film, ponajvie dio u kojemu se analiziraju misli Serge Halimija. U knjizi Tiranija komunikacije Ramonet navodi i sljedeu misao Halimija: Tiskanim i elektronikim tiskovinama dominiraju novinarstvo smjernosti, industrijske i financijske grupe, trina misao, mree dosluha. Malena sveprisutna grupa novinara namee svoju definiciju informacije-robe profesiji koja postaje sve slabijom zbog straha od nezaposlenosti. Oni serviraju interese gospodara svijeta. Oni su novi psi uvari. (Europski glasnik X HDP zagreb, 2005. str. 339-346) 13 Isto 14 Jedan takav pokuaj je i Rjenik epohe autora ovog teksta koji dezideologizira kljune pojmove takozvane tranzicije. Vidjeti: Sead Ali: Rjenik epohe, Centar za filozofiju medija, zagreb, 2010.
295
Medije treba tretirati kao zrak i vodu jer su mediji zrak i voda naeg umreenog okolia. Umjesto toga na djelu je sveope porobljavanje svjetskih medija pod krinkom liberalnog poslovanja velikih korporacija kojima je svijet jedino adekvatno trite. Primjer s Murdochom i Engleskom indikativan je, ali i jezovit. On upuuje na bal pod maskama u organizaciji businessa politike i medijskih korporacija, bal koji samo ovoj trijadi doputa nositi maske. Ostalima je dunost i obveza hipnotiki gledati u te maske i vjerovati u njih. zalaganje za lokalne medije i snaenje uloge medija u lokalnim zajednicama izlino je bez promjene odnosa prema medijima. Dok god se na medije gleda kao na puke slike i informacije, titranje zabave pred oima, do tada je labui pjev svaki pokuaj razvijanja lokalnih medija. Bit informacije je da stremi veem kapitalu. Bit informiranosti je informiranost od globalnoga prema lokalnome. Razumijevati medije na razini prijenosa informacija znai biti uhvaen u mrei velikih medijskih korporacija i njihove hipnoze. U poetku bijae medij, onako kako u poetku bijae rije. Medij stvara svijet, onako kako je to inio medij rijei. Po mediju jesmo i na nain medijskog posredovanja jesmo. Ako medij doivljavamo kao sredstvo prijenosa informacija mi smo informacija u bazi podataka svjetskih medijskih korporacija. Ukoliko medij doivljavamo kao vodu i zrak, onda ima anse i za lokalne medije. Europa voli davati savjete. Na razini proklamiranoga nema im se to prigovoriti. Bez obzira na koju se preporuku pozvali: Preporuku Vijea Europe o mjerama promocije medijskog pluralizma; onu o mjerama za transparentnost medija, Deklaraciju o kulturnoj raznolikosti; odredbe i konvencije o televiziji bez granica, medijskom pluralizmu, promicanju raznolikosti kulturnih izraavanja Svaka od tih preporuka je reklo bi se zlata vrijedna u borbi za onu vrstu medijskih posredovanja uz koju bi se ovjek kao ljudsko bie mogao razvijati sukladno vlastitim mogunostima i potrebama. No sve te preporuke ne razumiju (tonije ne ele priznati) prirodu medija, utjecaj kojega mediji vre na suvremenog graanina. Slino energiji nitko ne eli besplatno i zdravo gorivo iz vode jer e to natetiti naftnim divovima, a oni su u temelju trijade business, politika, medijske korporacije. Toj trijadi nisu potrebni ljudi koji upuuju na pravu prirodu medija. Njima je stalo do shvaanja medija kao pukih prijenosnika informacija kao robe, dakle takvog razumijevanja medija koje nas pretvara u informaciju i robu. Europa je dakako svjesna da globalizacijski procesi jau na valovima novih tehnologija komuniciranja odnosno na (mas)medijima. Svijest o prakti-
29
nosti utilitarnosti masmedija razvija pragmatinost poruke: Sudjelujte i vi u arenilu glasova kojima se medijima jo uvijek daje aura starih sustava informiranja. Pod tom krinkom Murdoch i slini osvajaju nae glave to je pretpostavka ulaska na teren. Masmediji su najglomazniji, najmonstruozniji, ali istovremeno i najnevidljiviji trojanski konj kojega je svijet ikada napravio. Pred kiu ljudi svikli manipulaciji gledaju u televizor. zaboravljaju da e kiu najaviti nebo koje je nad njima, a ponekad i utihnue pjeva ptica. Svaka je zajednica po svom geografskom ustrojstvu lokalna, ali je po svojoj globalnoj umreenosti te ukljuenosti na reduciranje svijeta na informacijsku dimenziju globalna. Lokalno sudjelovanje u globalnim diskusijama samo je igranje u predvorjima velikih kazalinih kua. Sudjelovati u razgovoru o neovisnosti politike o medijima u nekoj lokalnoj zajednici uz svijest o Murdochovim ili Berlusconijevim igrama s medijima proizvoenje je izofrene svijesti koja pokuava ono nemogue: na lokalnom nivou postii ono to se zaobilazi u svjetskim dimenzijama.
5.
Suvremena promiljanja problematike medijskih posredovanja sve se vie pribliavaju Hegelovom stavu o ovjeku kao mediju djelatnosti duha. Iz jednog sasvim razliitog naina gledanja na stvari David Mathison nudi graanima premreenoga svijeta poruku: Be the Media. Na taj nain staro hamletovsko pitanje to be or not to be (preneseno na sferu razumijevanja i kritike suvremenih masmedija) dobiva svoj odgovor u poruci koja, gotovo hegelijanski, trai od nas da budemo ono to moemo biti, da sami budemo medij. Budi medij odgovor je i na staru dvojbu imati ili biti. Danas je nemogue neto posjedovati ako to nije medijskim posredovanjima verificirano. Istovremeno, samo kao svoj vlastiti medij, kao pronositelj vrijednosti koje nam se ine prihvatljivima moemo biti. Biti u svijetu krugova medijskih posredovanja osloboenih korporacijske prisile instrumentaliziranja medija kao najunosnijih i najnetransparentnijih sredstava zarade. Aktualna poruka Indymedije: Ne mrzite medije, budite medij parafraza je stare McLuhanove procjene da unato svim saznanjima o problematinosti medijskih vrtloga koji nas uvlae u sebe, u taj vrlog moramo skoiti i razumjeti ga kako bismo se spasili.
297
LITERATURA
White, A. (2008). To tell You the Truth, The ethical Journalism initiative, the international Federation of Journalists. Brussel: International Press Centre Kunczik, M. i zipfel, A. (2006). Uvod u znanost o medijima i komunikologiju, zagreb: zaklada Friedrich Ebert Ali, S. (2009). Mediji, od zavoenja do manipuliranja. zagreb: AGM (ur.) Nohlen, D. (2001) Politoloki rjenik, drava i politika. Pan Liber, Osijekzagreb-Split,str. 207 Europski glasnik X HDP zagreb, 2005
Sead Ali Information or Uniformation? Summary: The central problem of modern (not just Western) civilization, are the mass media. The duplication systems and intervention of the media, the global games of multinational corporations, and stronger global influences on local identities entitle the authors who heralded the era in which we will more or less be on the basis of our virtual existence. The human experience has changed. The effects of extensions of the mass media have created new consumers, with new experiences. In this context the reflections of the very forms of the media become more significant, in-depth psychological, theological, philosophical, cultural, civilizational dimensions of changes which are brought into our lives by the mass media. Virtual worlds that preside over us demand that level of understanding that is deeper and stronger and more reflective than just mere instrumented knowledge, useful to corporations. The increasing dependence of citizens on the mass media refers to the need for the kind of understanding of the media which only the philosophy of the media can oblige. There is a growing awareness of the importance that the mediation has for the human being: from dance, ritual, oral literature, letters, and newspapers, all the way to contemporary electronic and digital intermediaries. The way that it shows that we are in the way of the intermediary, so too can we claim to somehow understand and as much as the dimension of the philosophy of the media develops in our minds. Key words: Journalism, Media policy, Mass media, students, education, Media ethics, Hartmann, Berlusconi, Media philosophy
UDC316.774:37.014 070.422:37.014
Dr Miroljub Radojkovi1
Obrazovanje novinara ili medijska pismenost?2

Rezime: U ovom radu iznosi se pet teza o promenama u novinarskoj profesiji koje su nametnute konvergencijom, deregulacijom i privatizacijom medija. Razmatraju se rezultati dosadanjeg obrazovanja za novinare i zakljuuje da u Srbiji postoji njihova hiperprodukcija. Potom se daje osvrt na prirodu profesije koja kao otvorena dozvoljava mnogim profilima da je nasele. U svetlu iznetih podataka o broju i obrazovnoj strukturi novinara, razmatra se kakav kurikulum bi danas najvie odgovarao kolovanju novinara. U tom sklopu se navodi pet komponenti, a posebno istiu ona etika i kognitivna. Kognitivna baza novinarskog obrazovanja stavlja se pod kritiku lupu, s obzirom da novinarstvo sve vie postaje zanatski posao, a teorijska znanja se zanemaruju. Ova injenica se kritikuje kao opte intelektualno zaostajanje zbog prevashodnog oslanjanja na upotrebu kompjuterske mree. Zbog toga se, ne samo u obrazovanju novinara, nego na opte drutvenom nivou pledira za utemeljenje i irenje medijske pismenosti. Kljune rei: novinarstvo, obrazovanje novinara, mediji, profesionalna etika, medijska pismenost.
Na poetku ove rasprave mogu odmah da iznesem osnovnu ideju vodilju: po miljenju autora obrazovanje novinara je u krizi i propada, dok medijska pismenost tek treba da se utemelji i postane svojstvo modernog graanina. Drugi prilozi u ovom zborniku takoe govore o slinoj temi, a ja u pokuati da se u izlaganju osvrnem na veinu aspekata na koje su oni ukazali, kao i da dodam neke nove. U tom smislu, pred kritiki sud italaca bie izneto pet teza.
1 2 Profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorom: miroljub.radojkovic@fpn.bg.ac.rs Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Politiki identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu, (evidencioni broj: 179076), koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
300
Prva teza tie se najvieg, univerzitetskog obrazovanja za novinare. To nije stvar samo nas poslenika u akademskim ustanovama, na razliitim fakultetima, dravnim i/ili privatnim, gde se ovo obrazovanje nudi po pravilu na departmanima ili odsecima za medije i novinarstvo. Bez obzira da li se smatra da to radimo dobro ili loe, svakako moramo da bilo uspeh, ili neuspeh, podelimo sa jo dva subjekta koji (sa)uestvuju u obrazovanju novinara. Prvo, to su razliite nevladine organizacije koje u svom podruju delatnosti imaju kurseve, konferencije i okrugle stolove posveene poboljanju rada medija i novinara. Osnovna slabost ovakvih treninga i inovacija znanja je njihova kratkotrajnost. Takoe, ovako nastaje opasnost da veoma mladi ljudi, nakon kratkog treninga, pomisle da su ovladali jednom zahtevnom profesijom kao to je novinarstvo. I to je jo gore, u toj zabludi ih podravaju poslodavci jer ih mogu primiti u medije bilo kao volontere bilo kao jeftinu radnu snagu. Drugo, novinare koluju i biznis grupe koje se bave vokacionalnim treningom unutar svojih medija. To su sve mnogobrojnije medijske organizacije koje rado primaju mlade ljude u svoje redakcije, pre, nakon ili u toku njihovog univerzitetskog kolovanja. One primaju kandidate za posao na intenzivan internip, koji ponekad traje i po godinu dana, tokom kojeg ih pripremaju to zavisi od prirode medija ili za rafie u svojoj korporaciji ili za samostalne novinare. Ono za ta pripadnici departmana za obrazovanje novinara nesporno snose krivicu, i to ostaje naa hipoteka, je injenica da se u Srbiji dogaa hiperprodukcija novinara. U kolikom obimu teko je rei, jer u zemlji niko ne zna taan broj novinara u praksi. Procene su se kretale od 10.500 pre dve godine, do svega 6.000 ove. U svakom sluaju, iznete cifre pokazuju neto drugo to je nesporno. U svakoj od dve protekle godine po oko 2000 novinara (iz)gubilo je posao. To je logina posledica loeg ekonomskog stanja medijskih preduzea i divlje privatizacije. U istraivanju Medija centra FPN (Medija centar FPN, 2011), da bismo formirali verodostojniju bazu, koristili smo podatke sa veb-sajta na koji se novinari dobrovoljno prijavljuju radi traenja posla: www.novinari.rs. Saradnici na projektu prebrojali su prvo samo novinare i doli do cifre 3181, koja je nakon dodavanja ostalih profesija (fotoreporteri, snimatelji, autori emisija, montaeri itd.) korigovana na 3987. Bez obzira na pomenutu krizu i otputanja, kolovanje novih generacija novinara se nastavlja nesmanjenim tempom. Jednim delom, to je omogueno primenom blagih kriterijuma za akreditaciju fakulteta i odgovarajuih smerova, a drugim proizilazi iz injenice da je ova profesija veoma popularna i da se na kolovanju za nju moe dobro zaraditi. zbog toga su osnovani mnogobrojni privatni fakulteti i odseci za novinarstvo, a naravno, po regionalnim i drugim eljama, ni dravni fakulteti nisu ostali po strani. Sada se u Srbiji novinari obrazuju na
Miroljub Radojkovi, Obrazovanje novinara ili medijska pismenost?
301
dvanaest dravnih i privatnih institucija visokog obrazovanja, a posle studija uglavnom zavravaju na spisku zavoda za zapoljavanje, ili rade bilo kakve dostupne poslove. Druga teza je ona koju su autor i kolega Stojkovi izneli znatno ranije. (Radojkovi i Stojkovi, 2003) Ona kae da je novinarstvo meka profesija. To znai da nije zatvorena prema vlasnicima drugih vrsta diploma, i da je za razliku od drugih profesija i normativno otvorena. Ne postoje nikakvi dravni ispiti ili sline formalnosti da bi se postao novinar. Potvrdu tog statusa dae samo profesionalna udruenja koja izdaju novinarske legitimacije i zalau se za dobrobit svojih lanova. za novinarstvo to znai sledee. Student koji dobije diplomu novinarskog fakulteta ne moe da bude lekar, ali obrnuto, lekar moe da postane novinar, i da se ponekad u ovom poslu istakne. Isto tako, student novinarstva ne moe da postane advokat, sudija, tuilac itd. ali obrnuto ne vai. Suprotan pravac zapoljavanja je nemogu jer je ulaz u te profesije zakonski propisan i selektivan. Profesija novinar je takoe otvorena i za ekonomiste, sociologe, uitelje i sijaset drugih obrazovnih profila. To, moda, moe da objasni iznenaujuu sliku da u Srbiji imamo veoma obrazovane novinare, daleko iznad proseka u zemlji. Nju mi sa zadovoljstvom potenciramo, jer je u pomenutom istraivanju (Medija centar FPN, 2011) utvreno da dve treine barem naih ispitanika imaju visoko, univerzitetsko obrazovanje. To je pet est puta vie od prosenog nivoa obrazovanja graana Srbije. Ali, kao to u svom radu u zborniku potvruje jedan drugi autor, u novinarskoj profesiji je mnogo manji broj onih koji su se striktno i namenski obrazovali za novinarstvo.
Tabela 1. Stepen obrazovanja novinara (N=260)
Kakvo je vae formalno obrazovanje? zavren fakultet za drutvene i humanitarne nauke zavren fakultet za novinarstvo zavrena gimnazija zavren fakultet tehnikih i prirodnih nauka zavrena srednja kola drutvenog usmerenja zavrena srednja kola prirodnog ili tehnikog usmerenja Bez odgovora Ukupno Broj ispitanika 91 83 42 16 12 10 6 260 Procenat 35.00% 31.92% 16.15% 6.15% 4.62% 3.85% 2.31% 100.00%
ta je problem sa naim obrazovanjem novinara? Ono je otpoelo na fakultetima politikih nauka pre etiri decenije. Tada su na delu bili drugi ideali, ideologija i duh vremena. Od novinara se zahtevao kompetentan angaman u
302
korist poretka. Tada nismo iveli u skladu sa ideologijom liberalizma, u svim delovima nekadanje Jugoslavije nismo se batrgali u divljem kapitalizmu, i tada su novinari imali za cilj neku svoju misiju, spremnost da opsluuju javnost. Na studije su se upisivali sa takvim snanim idealistikim i individualistikim motivima. Pod pritiskom onih koji su ve radili u medijima, uglavnom bez odgovarajueg obrazovanja, fakulteti su prihvatili njihov zahtev da studente ne muimo mnogo optim znanjem i teorijom, nego da im pruimo to vie praktinih, zanatskih vetina. I tako se desilo, kao to nam je u pomenutom istraivanju u jednoj fokus grupi reeno, da je novinar ... od usamljenog borca za pravdu, postao obian korporativni slubenik. To saznanje najvie pogaa, i razoarava, prvo one koji rade u novim, digitalizovanim medijima. U strunim asopisima kao to je Columbia Journal of Journalism ve pre pola decenije zaposleni novinari su najvie jadikovali zbog dosadnosti posla! Nema putovanja, nema sretanja ljudi, nema razgovora sa njima... Veinom se sedi u redakciji i pregleda Internet; ako se pronae togod zanimljivo otvaraju se linkovi, i oni se zajedno sa kolegama komponuju u novinarski proizvod. Trea teza otvara pitanje sadrine obrazovanja za novinarstvo. Poto se kontekst u kojoj je njihova profesija danas drastino promenio, da vidimo ta bi trebalo da poseduje visoko obrazovani novinar. Koje su to komponente njegovog neizostavnog znanja? Neke od njih su istaknute jo pre dve decenije (adson, 1993) a neke moramo pridodati nakon digitalne obratnice medija. Tih pet komponenti su: kognitivna baza, dobro vladanje praktinim vetinama u smislu upotrebe komunikacionih tehnologija, potovanje snane profesionalne etike, ivot iskljuivo od novinarske profesije kako bi se ostvarivala prava i solidarnost u profesionalnim organizacijama, i talenat za javno komuniciranje. Ako sada ovaj skup elja primenimo na savremeno obrazovanje novinara, ja bih navedene komponente komentarisao, ali obrnutim redosledom. Poslednje pomenuto talent niko ne moe da ponudi. Ne postoji ni jedna institucija koja bi mogla da ovakvo svojstvo prenese buduim novinarima prirodnim ili vetakim putem. Ako postoji, recite mi koja je, i ja u se rado upisati da bih postao talentovani(ji) predava. Drugo, mogunost da se danas ivi iskljuivo od novinarske profesije gotovo je iskljuena. rtvujui se za svoju profesiju novinari rade u stvari tri ili etiri posla istovremeno, slinih novinarstvu ili u novinarstvu. Bolje plaeni poslovi, kao portparoli, PR slubanici, menaderi propagandnih kampanja itd. ne dolaze u obzir, jer bi to bio konflikt interesa. Ali, ko je egzistencijalno ugroen, naputa novinarstvo i gravitira upravo navedenim poslovima s one strane, ili u sukobu, sa nezavisnim novinarstvom.
303
to se tie profesionalne etike, ona je kao oblik samoregulacije stekla svoj uticaj tek nakon tranzicije i demokratizacije postsocijalistikih zemalja. U Srbiji je dugo bilo blokirano usvajanje zajednikog Kodeksa profesionalne etike za sve novinare zbog politizacije i sukoba izmeu dve najvee novinarske organizacije, ali je ovaj raskol prevazien (vidi: KAS, 2009). Profesionalna etika je, manje vie, kod nas i svugde u Evropi ista. Najkrae reeno, svodi se na tuce kljunih principa koji se nalaze na jednom mestu u Minhenskoj deklaraciji. (Radojkovi, 1999) Ali, snaga profesionalne etike se ne realizuje svugde u istoj meri, to nije neoekivano. Kada nemate talenat, kada nemate platu, kada nemate mo, iskazuje se u osnovi niska odanost prema profesionalnom moralu. Najmanji broj novinara-ispitanika u naem istraivanju (Medija centar FPN, 2011) je tvrdio da poznaje i da se uvek u radu pridrava etikog kodeksa. Takvi su, verovatno, u svim tranzicionim zemljama u najveoj nevolji ili otputeni. Najvei broj ispitanika kazao je da poznaje profesionalnu etiku, ali da je se ne pridrava u poslu, ili da je ne poznaju dovoljno da bi se prema njoj ravnao. Trei, zaista mnogobrojni, tvrde da ak nisu upoznati sa Etikim kodeksom novinara, elem, ne znaju ta je novinarska etika! Naravno, odgovor se moe tumaiti i bukvalno, ali i kao cinina, gorka autopercepcija novinara o realnostima u njihovom radu. Od ignorisanja etinosti u javnom komuniciranju teta je dvostruka. S jedna strane, to podriva ostatke ugleda i poverenja u novinare, u verodostojnost medija, a sa druge, moe da nanese ogromne tete graanima o kojima se izvetava.
Tabela 2. Principi novinarske etike (N=260)
Da li novinari u Srbiji poznaju principe novinarske etike? Poznaju, ali ih ne primenjuju dovoljno Nisu upoznati, niti ih se pridravaju u radu Poznaju, ali ih skoro uopte ne primenjuju Veoma dobro, i redovno ih se pridravaju u radu Ukupno Broj ispitanika 118 76 61 5 260 Procenat 45.38% 29.23% 23.46% 1.92% 100.00%
Komponenta koja se odnosi na set profesionalnih vetina, kao to je reeno, je bila opte mesto u kritici obrazovanja novinara od strane medija. Tvrdi se da poetnici ne znaju da postavljaju pitanja, da piu lidove, montiraju priloge, sastavlaju RTV pakete itd. Ova vrsta prigovora je ranije bila maliciozna, jer sve i da su htele obrazovne ustanove nisu imale kamere, radio studije, informatike kabinete itd. Danas vie nije tako. Ali, mi obrazujemo novinare koji pripadaju internet native generaciji, to jest generaciji internet domorodaca. Oni imaju u malom prstu vetine neophodne za upotrebu kom-
304
pjuterskih mrea i softvera. S druge strane, tehnologija nudi i takve digitalne alate, da i osoba koja nije zavrila nikakav fakultet, moe uz malo truda da pie svoj blog, diskutuje na forumu, postavi sopstveni profil ili veb sajt, itd. Svi ovi oblici autoprezentacije i izraavanja postali su i jednostavni i jeftini. zato mislim da o ovoj komponenti ne treba mnogo raspravljati. Studenti novinarstva vladaju potrebnim vetinama digitalnog doba i tako e biti ubudue. Mi nastavnici, i mnogi urednici iz generacije internet migrant-a, imamo problem kako da pratimo te vetine, i kako da otkrijemo koliko su studentski i novinarski radovi originalni ili jednostavno zbir copy-paste komandi. Posle svega reenog dolazimo, po mom miljenju, na kljunu komponentu kognitivnu bazu sadanjih i buduih novinara. Od ega se ona sastoji? za nju nije dovoljna samo opta kultura visokog nivoa koja bi se mogla zvati filozofijom medija. Dodaemo tome jo po neto. Da se ponovo pozovem na jednu izjavu iz fokus grupa u naem istraivanju. Stariji novinar-urednik kae: Oni nemaju nikakvo opte obrazovanje. Doe nam mladi kolega koji ne zna ta je holokaust, ne zna ta je konferencija u Davosu. U sutini, ova kritika nam ne ukazuje na nita nelogino. Taj mladi novinar koji je doao da trai posao, verovatno je potcenio sve to su mu fakulteti (po)nudili da izgradi kognitivnu bazu: drutvene nauke, multudisciplinarnost, teorije itd. jer ga to gnjavi. Ovu ponudu (i obavezu) izbegava kao uenici lektiru u osnovnoj koli. Savremeni student se moda pita ta mu je initi sa teorijskim znanjima i zato da im se posveti? Verovatno se ne stidi to ne zna ta je holokaust. Jer, boe moj, saznae sve o tome samo nakon dva klika miem kompjutera. I zbog toga, o svetu koji zanemaruje sinteze, teorije i naune postulate, treba itati Kerovu (Carr, 2010) knjigu sa argumentima kojima pokazuje kako Google zaglupljuje oveanstvo. Umesto da budui novinari grade duhovne vertikale sa kojih e lake (p)osmatrati svet oko sebe, oni misle da ga nadziru svojim guglovanim prilozima i linkovima. Isto tako, ako se i kao graani, korisnici mnotva medija oslonimo na lini izbor iz njih na primer daily me kao usluga, instant vesti tipa Krstarice itd. razvijamo se i socijalizujemo samo u virtuelnu irinu kao palainka; potencijalno imamo obilje informacija, ali neku duhovnu vertikalu i kriterijum za procenu obilja informacija nemamo. Odnosno, oslanjamo se na maine za pretraivanje. ta ove okolnosti dalje proizvode i kuda vode, povod je za etvrtu tezu. Novinarski proizvodi idu ka narrow castingu za koji se odomaio izraz format, ili paket. Mediji trae deo publike, tzv. ciljne grupe koje e se zainteresovati za specijalizovane novinarske proizvode i njihove prenosioce. Dakle, bivi masovni mediji trae nie u masovnoj publici koje e ih konzumirati i omoguiti da poslovno preive. Na vrhuncu ove promene nastaje nov fenomen koji je prepoznat i u dokumentima EU, u kojima se vie ne govori o
305
novinarskim proizvodima nego o media like products. Novinari ne mogu danas da prave isti proizvod za sve medije, ve slike, video, tekst moraju da prilagoavaju osobinama digitalnog medija (platforme) koju e opsluivati. Takoe, uli smo u Web 2.0 fazu razvoja Interneta u kojoj nastaje ravnopravnost u tokovima javnog komuniciranja izmeu novinara i graana. Svako ko javno komunicira postaje standing alone, ili citizen journalists... Istovremeno, graani-novinari sudeluju u distribuciji medijskih proizvoda da bi ih dopunili, demantovali, preusmerili, sve jedno. Tako kroz Web 2.0 kolaju sadraji pod zajednikim imenom user generated content ravnopravno sa medijskom produkcijom. Na osnovu promena koje smo opisali, miljenja smo da klasino obrazovanje novinara moe studente dobro da pripremi za stvaranje klasinih medijskih anrova, a samo donekle i za nove, media like products (proizvode nalik na medijske). Dakle, ustanove za obrazovanje novinara neadekvatno ih koluju za trei sektor budunosti koja je ve poela i donosi izazove. za vlasnike se otvara pitanje kako da ustroje digitalne medije, kako da postave nov menadment, kako da struktuiraju redakcije, kako da priberu reklame, i kako da sinhronizuju svoje media like products. za novinare, izazov koji je poeo otvara pitanja o tome kako da rade grupno, kako da pozadine vesti i verodostojnost izvetavanja potvrde linkovima ka verodostojnim izvorima informacija, kako da prave razlike u formi u skladu sa osobinama digitalnih medija, i ono to je ve napomenuto, kako da preive u tako dosadnom, slabo plaenom, fabrikom novinarstvu. I evo sada pete teze, koja referira na drugi deo naslova. ta mi poslenici obrazovanja novinara moemo da zakljuimo iz ove kratke analize? Svakako, da je prvo neophodno da se trudimo da novinare obrazujemo na inovirani nain. Ali, dolaze nam sve vie guglovane generacije studenata a naa nastava polako zaostaje za brzinom ovog aspekta drutvene i duhovne promene. Mi smo generacija internet imigranata, koji nisu rasli sa mreom, koja se trudi da (su)stigne tehnoloke inovacije koliko moe. No, bez obzira na sve od svih komponenti koje smo pomenuli, etika i kognitivna baza ostaju glavna a moda i jedina sadrina budueg akademskog obrazovanja novinara. Meutim, ta treba da sainjava korpus teorijskih znanja koji moramo ponuditi ostaje otvoreno pitanje, zadatak obrazovanja koji nije reen. Da zakljuimo, jasno je da i u naem poslu mora da doe do totalne, fast forward, dakle najbre mogue reforme. To e verovatno zahtevati i promenu naziva od departmana za novinarstvo, u drugaije imenovane odseke, centre... za liberal arts, za humanities, ili slino. No, to bi bila samo izmena fasade na staroj zgradi Univerziteta. Unutar nje stoji potreba za promenom kogni-
30
tivne baze ne samo novinara nego svih potencijalnih javnih komunikatora, to jest, i kognitivne mape sveta graana. To je teka misija irenja ne samo kompjuterske, nego istovremeno i medijske pismenosti, do svih graana. Ona bi morala da u sebi obavezno sadri filozofiju medija, ali i etiku komuniciranja (ne samo novinarsku etiku). Jer, sve vie ljudi e se osmeliti da pokuaju da budu novinari kao blogeri, kao forumai, kao fejsbukeri, itd. zato je medijska pismenost tekovina znanja koja mora da postane dostupna svim graanima, kako bi svoje pravo na slobodu izraavanja miljenja koristili na, blagorodan, moralan i paluzibilan nain. Jer, nema vie samo krivca u liku medija i novinara od kojih bi mogli da nas zatite pravo i zakoni ne samo kao uesnike, korisnike ili predmet izvetavanja graanskog i profesionalnog novinarstva. Jer, koristei pravo na komuniciranje svako od nas moe da nanese tetu drugim ljudima, ali i obrnuto, moemo veoma lako postati rtva drugih. LITERATURA
Medija centar FPN (2011) Profesija na raskru novinarstvo na pragu informacionog drutva Projekt je realizovan u okviru Regionalnog programa podrke istraivanjima u oblasti drutvenih istraivanja na zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu. Kompletan izvetaj i rezultati istraivanja dostupni su na URL: http://www.fpn.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2011/07/Profesija-na-Raskr%C5% A1%C4%87u.pdf. Radojkovi, M. i Stojkovi, B. (2003). Novinari kao profesionalna grupa. U asopisu Socioloki pregled, Beograd 2003, br 3-4, str. 241-253. adson, M. (1993). Sociologija proizvodnje vesti. Gledita, br.1-6, Beograd, str.15-29. KAS (2009). Kodeks novinara Srbije; uputstva i smernice. Beograd: Konrad Adenauer Stiftung. Radojkovi, M. (1999). Novinarska etika-evropska iskustva, u zborniku novinarskom priruniku Etiki kodeksi, Beograd: NUNS, str. 12-24. Carr, N. (2010). The Shallows: What the Internet is Doing to our Brains, W.W.Norton and Company Inc.: New York, NY.
307
Miroljub Radojkovi Education of journalists or media literacy? Summary: In this article five theses about journalists education are expressed as caused by convergation, deregulation and commercialization of media. Different forms of education are considered and conclusion is that the hyper production of journalists takes place in Serbia. Article offers an analysis of profession journalist, which is a soft and open one, allowing other experts to enter it. In light of presented data about number and educational level of Serbian working journalists, author opens a discussion about the curriculum of journalists education that could be the most appropriate currently. In this context five components are reviewed underlining ethical and cognitive ones as most important. Cognitive base of education is brought under critical loupe, taking in consideration the fact that journalism is becoming gradually a skill at the expense of theoretical knowledge. This phenomenon is criticiesed as global intelectuall degradation because people are relying on computer networks more and more. Therefore, not only in area of journalists education, but at common societal level, a plea to perform and spread media literacy is proposed. Key words: journalism, education of journalists, media, professional ethic, media literacy.
UDC 070.422:37.014 316.774(497.6)
Dr Lejla Turilo1
Ne/educiranost novinara i ne/vjerodostojnost medija u postratnoj i posttranzicijskoj BiH

Rezime: Jedna od znaajnih posljedica ratnih zbivanja koja su se deavala uporedo sa tranzicijskim procesima u Bosni i Hercegovini je eksplozija broja medija i potreba popunjavanja novonastalog medijskog prostora osobljem u 90-tim godinama prolog stoljea. Uvoenje pojma medijsko osoblje u javni diskurs oznailo je i svojevrsnu prekretnicu u razumijevanju pojma novinarstva i potrebe za obrazovanjem za tu profesiju. Novinarski posao u javnom se diskursu nerijetko izjednaava sa voditeljskim, a obrazovanje u polju novinarstva sa tehniko-tehnolokim opismenjavanjem za rad u medijima. Akademski pristup djelimino je ustuknuo pred shvatanjem novinarstva kao zanata koji se savladava neformalnim obrazovanjem putem kratkorornih kurseva. Istovremeno, sve vei broj novinara/profesionalca okree se podruju odnosa s javnostima kao bolje plaenom, ostavljajui otvoren prostor loije obrazovanim i manje iskusnim medijskim uposlenicima, to dodatno derogira profesionalne standarde u bh. novinarstvu i, posljedino, smanjuje stupanj povjerenja graana u bh. medije. Kljune rijei: mediji, Bosna i Herzegovina, medijski uposlenici, obrazovanje novinara, povjerenje graana u medije
Uvod: Savremeni mediji: etvrti stale, sedma sila... ili neto tree?
Jedna od glavnih odrednica savremenog drutva i svijeta jest njegova orjentiranost na medije i stvarnost koju oni kreiraju. Ogroman je broj medija kojima je svako od nas izloen svakodnevno, esto i nesvjestan njihova prisustva. Kae se da je savremena egzistencija ovjeka obiljeena konstantnom
1 Docentkinja na Odsjeku za urnalistiku, Fakultet politikih nauka- Univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Kontakt sa autorkom: turcilol@fpn.unsa.ba
310
podijeljenou panje2, a mediji odvlae znaajan dio te panje savremenog ovjeka. Ve sam broj i raznorodnost medija kojima je svaki pojedinac izloen trebao bi biti neka vrsta garancije za raznolikost informacija i mogunost izbora koja mu se nudi. Po teoriji, to bi bila idealna situacija, savren primjer medija kao etvrtog stalea, koji obezbjeuje graanima dovoljan broj najrazliitijih informacija za kompetentno sudjelovanje i (pr)ocjenu ostale tri poluge demokratije (zakonodavna, izvrna i sudska vlast). Ali, da li je zaista tako? Kritiari savremenih medija smatraju kako su rastui korporativni utjecaj, konsolidacija medijskog vlasnitva i medijska meuproetost (horizontalna i vertikalna koncentracija) stvorili sasvim novu medijsku scenu, kojom, istina, cirkulira ogroman broj ne samo medijskih kua i medijskih proizvoda, ve i veliki broj izvora informacija, tehnikih mogunosti njihova prijenosa, te izuzetno velika koliina najrazliitijih sadraja3, ali to sutinski smanjuje, a ne poveava ulogu medija kao etvrtog stalea. Takozvani robni model komunikacija4 svojim umreavanjem i medijskom koncentracijom reducira raznolikost u pristupu komunikacijskim kanalima. Prva sutinska promjena koja se deava jeste povezivanje industrije vijesti i industrije zabave u ono to se u savremenim okvirima naziva medijskom industrijom. To za posljedicu ima tzv. viak vijesti, a manjak informacija u savremenim medijima. Jedan od razloga za to je injenica da je glavni kriterij isplativnosti medijskog sadraja komercijalni. Tako, iako na prvi pogled svjedoimo ogromnom izboru medijskih sadraja, odnosno vijesti o najraznolikijim zbivanjima, sutinski ivimo u vremenu komercijalne kulture, u kojoj beskonano lovei sve veu publiku, oglaivaki mediji gravitiraju uspostavljanju formule zabave, prema najnioj razini opeg ukusa. Komercijalna kultura pospjeuje izmiljene obrasce koji jame stvaranje stalnog zadovoljstva. Ona favorizira vulgarnost, zlou i skriva se od svakog eksperimenta i razliitosti. (Bogart, 1995: 8) Dananji mediji i dalje donose vijest (kao news, novost, novuum), ali ne nuno i informaciju (kao negaciju neznanja, otklanjanje nedumice). Umjesto isuvie izbora, zapravo, izbora nema. Umjesto da ostvaruje komunikaciju, informacija se iscrpljuje u insceniranju komunikacije. Umjesto da proizvodi smisao, ona
2 3 4 U psihologiji biznisa ova se podijeljenost panje naziva multitasking. Insistira se na terminu sadraj, jer on opisuje medijske proizvode koji nisu nuno informacije. Engl. Commodification Model of Communication; pojam E. Fursich i E.P. Lester Roushanzamir, Corporate Expansion, Txtual Expansion: Commodification Model of Communication, Journal of Communication Inquiry, SAGE Publications Inc. oktobar 2001. (str. 375-395)
Lejla Turilo, Ne/educiranost novinara i ne/vjerodostojnost medija u postratnoj ...
311
se iscrpljuje u insceniranju smisla. (Baudrillard, prema Tomi, 2008: 6) Ova Baudrillardova teza, iako na prvi pogled djeluje defetistiki, sutinski nije netana: ogromna koliina vijesti kreira privid sudjelovanja u komunikacijskom sistemu, odnosno daje graanima privid da su i sami dijelom komunikacijskih procesa, pri emu se zanemaruje injenica da za kompetentno sudjelovanje u drutvenim (i) komunikacijskim procesima graani moraju raspolagati prvoklasnim informacijama, koje tano opisuju i sutinski oblikuju stvarnost, a ne sekundarnim vijestima, koje jesu zanimljive, ali ne i utjecajne. Dakle, viak vijesti i manjak informacija u medijima novog doba uzrokovao je sasvim novi problem kod javnosti. Ona, naime, vie nije suoena s potekoama kakve su bile imanentne nedemokratskim sistemima, u kojima je javnost bila limitirana u pristupu informacijama, ve je suoena s novom vrstom potekoa u definiranju potrebne koliine kvalitetnih informacija. Dakle, kljuno pitanje javnosti ranije je bilo: kako doi do informacije, dok je danas kljuno pitanje: kako doi do prave informacije. Dugo vremena se postavljao problem pristupa informaciji, dok je danas problem u izboru informacije uslijed enormnog broja vijesti. U isto vrijeme postavlja se pitanje kako se zatititi od nasilja onih koji manipuliu informacijama i dovode do njihovih deformacija. Samim tim gubi se povjerenje u medije. To obilje vijesti zbunjuje javnost, koja malo-pomalo poinje to prihvatati indiferentno i apolitino. Pojedinac sve vie postaje neosjetljiv na patnje drugih, zatvarajui se u sebe da bi opstao i zaboravio. To nije pobjeda, ve poraz informacije kao takve. (Nuhanovi, 2005: 147) Ako vjerodostojnost medija definiramo kao kombinaciju potovanja profesionalnih standarda od strane novinara i povjerenja javnosti u sadraj prezentiran i informacije prenesene od strane medija, savremena medijska stvarnost nam daje argumente za tvrdnju da je ta vjerodostojnost medija u velikoj mjeri ugroena, pa i u Bosni i Hercegovini.
Bosanskohercegovaki mediji: refleksija bh. drutva

Medijska slika u Bosni i Hercegovini izuzetno je kompleksna, i refleksija je stanja u ostalim podsistemima drutvene zajednice. Kada to kaemo mislimo, prije svega, na injenicu da dosadanja istraivanja medijske slike u Bosni i Hercegovini pokazuju da je medijski prostor podijeljen po regionalnom, ali i etnikom principu, ba kao to je podijeljen i sam drutveni i politiki sistem. Takoer, primijetan je i snaan utjecaj medija susjednih drava (Srbije i Hrvatske) na bh. graane, ali i nekih globalnih medija (poput CNN-a
312
ili Al-Jazeera TV) uglavnom na obrazovaniji i elitniji dio medijske publike. Nadalje, taj obrazovaniji i elitniji dio publike za svoj izvor informacija vrlo esto uzima internet (posebno web portale). Post-ratna tranzicija uzrokovala je situaciju u kojoj mnogi akteri vide medije kao izuzetno profitabilan biznis, a informacije kao trino vrijednu robu, te stoga svjedoimo eksploziji broja medija u Bosni i Hercegovini. Veliki broj medija nije direktno proporcionalan i koliini kvalitetnih i/ili upotrebljivih informacija za bh. graane. Broj medija je iznimno veliki u odnosu na populaciju od oko 3.5 miliona5, i taj broj kontinuirano raste, ali bi bilo pogreno kazati kako su razlozi njegova poveanja iskljuivo ekonomski. Mediji jesu profitabilan biznis i doista jedan od razloga zbog kojeg velike kompanije iz drugih sfera biznisa investiraju u medijsku sferu jeste ekonomski6, ali se mora priznati da su i politike elite vrlo brzo nauile lekciju o medijskoj moi i shvatile da kontrola medija znai i mo per se. U Bosni i Hercegovini izlazi 11 dnevnih novina, 102 sedmina, mjesena i periodina asopisa, egzistiraju 143 radio stanice i 45 TV stanica. Penetracija interneta je 52%.7 Veina ovih medija, kako je ve reeno, smatra se biznis sferom, a ne institucijama od javnog interesa, to je samo jedan (od mnogih) razloga zato se intervencija meunarodne zajednice u medijskoj sferi u BiH pokazala prilino neuspjenom: ova intervencija je promovirala upravo suprotnu ideju: da su mediji (i da bi i u BiH to trebali biti) javne institucije i stubovi demokratije. Umjesto toga, vlasnici medija vrlo su brzo prihvatili globalni trend profit prije ljudi (Profit Over People kako ga naziva Noam Chomsky). Medijski populizam, trivijalizacija sadraja, skupa sa politikim klijentelizmom i korupcijom u medijima, rezultirali su takvom situacijom u kojoj mediji umjesto instrumenata demokratije sve vie postaju instrumenti reduciranja demokratije (kako ih naziva Samuel Huntington). Kako pokazuju istraivanja, bosanskohercegovaka javnost svoja saznanja o svijetu u kojem ivi bazira uglavnom na praenju TV programa i/ili kombinovanom praenju printanih i elektronskih medija8, s tim da broj ko5 6 7 8 Kaemo oko, budui da je posljednji popis stanovnitva odran 1991. godine. Jedan od najveih investitora u medije je Sarajevska pivara, ije sestrinske kompanije u svom vlasnitvu imaju dnevne novine Osloboenje, politiki magazine Dani i tabloid SAN Podaci Regulatorne agencije za komunikacije (http://www.rak.ba) i Vijea za tampu (http://www.vzs.ba) Istraivanje za potrebe doktorske disertacije dr. Vedade Barakovi Strukturiranje medijskih sadraja pod utjecajem odnosa s javnostima, odbranjene na Fakultetu politikih nauka u Sarajevu u julu 2008. godine (neobjavljen rukopis disertacije dostupan u biblioteci FPN); rezultati preuzeti uz saglasnost dr. Barakovi
313
pija dnevnih novina koje se tampaju (koji se kree od gotovo zanemarivih pet ili deset hiljada pa do 155 000 primjeraka, koliko tampa Dnevni avaz svakoga petka) i sedminih magazina (od 20 000 do 40 000) ukazuje na injenicu da je tampa prilino skup medij za bh. graane (stoga svega 18% njih uzima tampu za glavni izvor informacija). Vie od 60% graana informira se putem televizije ili kombinirajui televiziju sa drugim medijima, to samo ukazuje na injenicu da i bh. javnost slijedi globalne trendove kad je o prihvatanju TV rije. Istraivanja marketinke agencije GfK9 ukazuju, nadalje, na etno-nacionalnu podijeljenost medijskog prostora, te na uzrono-posljedinu povezanost nacionalne pripadnosti graana BiH i njihovog odabira lokalnih programa, ali i medija iz susjednih drava. Iz istraivanja je vidljivo da su se neki privatni mediji ve etablirali kao predominantno bonjaki (NTV Hayat) ili srpski (BN TV, Pink BH ili Alternativna TV iz Banja Luke), te da hrvatski dio bh. populacije uglavnom prati medije iz Hrvatske (HRT1, HRT2, NOVA TV i HR RTL). Svi ovi trendovi imaju direktne posljedice po vjerodostojnost medija u Bosni i Hercegovini, ali i po interes mladih ljudi za medije openito, ali i za rad u medijima.
Obrazovanje novinara kao preduvjet vjerodostojnosti medija u BiH

Iako je prolo ve petnaest godina od zavretka rata u Bosni i Hercegovini, jo uvijek se osjeaju njegove posljedice po novinarstvo kao profesiju. Nije potrebno detaljno objanjavati kako je odreeni broj novinara odbacio sve profesionalne principe i stavio se u funkciju odreenih politikih lidera i organizacija. Neki su otili i korak dalje, i sami direktno doprinosei podsticanju netrpeljivosti i nacionalizma. Dodatni problem predstavlja injenica da su mnogi iskusni i obrazovani novinari ili napustili dravu ili napustili profesiju (prelazei u polje odnosa s javnou), tako da u BiH nedostaje iskusnih i obrazovanih novinara. Bosna i Hercegovina, kako je ve pomenuto, suoava se sa jo jednim od izazova svojstvenih drutvima u tranziciji rije je, dakako, o nekontrolisanom rastu broja medija, koji trae veliki broj kadrova. Ti kadrovi isprva se uglavnom regrutuju iz redova mladih ljudi koji ele da se bave novinarstvom, to ne mora uvijek biti praeno i njihovom sposobnou (i osposobljenou) za rad u ovoj profesiji. Mnogi mladi novinari se, meutim, oslanjaju na kratkotrajne kurseve koji ih ue tajnama zanata, zanemarujui
9 http://www.gfk.ba
314
ire drutveno obrazovanje. ini se da se polako razvija stereotip da sve to treba da proete da biste postali reporter je instant kurs o izvjetavanju. Ovaj je stereotip praen jo jednim zabrinjavajuim trendom u medijskoj sferi. Naime, sve se vie u javni diskurs, kada je o medijima rije, uvodi pojam medijsko osoblje, koji zamijenjuje pojam novinara-profesionalaca. Taj novi pojam: medijsko osoblje oznaava svojevrsnu prekretnicu u ne/razumijevanju potrebe za obrazovanim kadrovima. Novinar je u javnoj percepciji sve ee shvaen kao voditelj ili TV lice, dakle onaj (ili ona) ko se eli pojavljivati na ekranima, na raznim celebrity dogaajima i biti dio jet set-a, a ne kao onaj ko u ime javnosti otkriva drutvene devijacije, ukazuje na njih i, koristei svoju iroku naobrazbu, vjetine i novinarsku deontologiju, traga za rjeenjima. Medijski uposlenici, dakle, proizvode medijske sadraje. Gdje je tu novinarstvo? Gdje je objektivna informacija? Tokom rata i neposredno nakon njega jedini uvjeti za zapoljavanje u medijima bili su motiviranost kandidata, uz ope predispozicije: boja glasa, izgled, elementarna pismenost (iako ni to ne nuno). Kasnije je opi trend banalizacije i trivijalizacije medija takoer smanjio potrebu za obrazovanim i visoko profesionalnim novinarima. Uz sve to, ekonomska kriza smanjila je prihode medija, te se izmeu kvalitetnih kadrova i onih koji su manje kvalitetni, ali i kotaju manje biraju ovi drugi. I terminoloki, akcenat je na radu, a ne na kompetenciji; na dunosti, a ne na strunosti (uposlenik, a ne profesionalac, onaj ko odgovara mediju i njegovom vlasniku, a ne javnosti). Time se, zapravo, proiruje prostor za manipulaciju (i novinara i, posljedino, javnosti) od strane vlasnika medija i sa njima po/u/vezanih politikih i ekonomskih elita10. Novinari u BiH (i oni budui, ali i oni koji su ve uli u profesiju) trebaju, dakle, obrazovanje i usavravanje, ali kljuno pitanje koje postavljaju oni koji kritikuju tradicionalne naine formalnog obrazovanja jeste: treba li (buduim) novinarima toliko teorijskog obrazovanja ili ono moe biti zamijenjeno odreenim na praksu orjentiranim znanjima i vjetinama. To pitanje svojstveno je i brojnim drugim drutvima (ne samo bosanskohercegovakom, i ne samo drutvima u tranziciji), ali je u Bosni i Hercegovini otvorilo i brojna druga pitanja koja moemo kategorizirati ako se posluimo kategorijalnim aparatom novinarstva koji strukturira novosti, dobro poznatim 5W+111. Pri-
10 Izuzeci, u smislu visoko moralnih, profesionalnih i uspjenih novinara, dakako, postoje, ali su oni, naalost, upravo to: izuzeci, a ne mainstream 11 Ova paradigma primijenjena na novinarstvo i obrazovanje prvi je put ire eksplicirana u naunom lanku Izgradnja medijskog znanja temelj drutvenog senzi-
315
mijenjena na novootvorena pitanja o edukaciji bh. novinara, paradigma 5W + 1 izgledala bi ovako: Who (ko) treba obrazovati novinare univerzitetski profesori sa akademskim zvanjima i znanjima, bivi novinari sa praktinim iskustvom ili? What (ta) treba uiti novinare opa, najira znanja i razvijanje etikih kompetencija nasuprot tehnikama i metodama novinarstva, odnosno tajnama zanata? Where (gdje) obrazovati novinare na fakultetima novinarstva, na odsjecima urnalistike unutar fakulteta politikih nauka ili u kratkotrajnim kolama i kursevima novinarstva? When (kada) educirati novinare prije ulaska u profesiju, tokom novinarskog rada (teorija i praksa uporedo) ili nakon odreenog staa u medijima? Why (zato) obrazovati novinare ta je cilj, kakav kadar: novinari opeg tipa kao univerzalne sveznalice i neznalice,specijalizirani novinari ili lijepa TV lica? How (kako) organizirati edukaciju novinara uiti ih komunikologiji najirim znanjima (i teoriji i praksi) ili samo praksi? U Bosni i Hercegovini od poetka rata do danas isprobani su razliiti modeli obrazovanja novinara: Uenje oponaanjem uzora i vjebanjem pod nadzorom iskusnih novinara i urednika bilo je naroito prisutno nakon prve eksplozije broja medija, kada je bilo nemogue u svim medijima zaposliti novinare-profesionalce, pa su na poslove novinara, urednika i voditelja primani studenti ili srednjokolci, koji su tajnama zanata ovladavali usput;
biliteta (L.Turilo i J.Voki Avdagi), asopis Obrazovanje odraslih, Sarajevo, septembar 2005.
31
Kratki teajevi i kole novinarstva takoer su oformljivani kao pokuaj da se za kratko vrijeme dobije to vei broj educiranih kadrova kako bi se popunile praznine u novooformljenim redakcijama; Sistemsko obrazovanje novinara (formalno) ima najduu tradiciju, to mu je istovremeno i prednost i nedostatak prednost jer ima odreeni broj priznatih akademskih radnika, koji studentima nude kvalitetno obrazovanje; nedostatak jer se s vremena na vrijeme zarobi u tradicionalizam nespreman na inovacije i promjene. Jedan od nedostataka ove vrste obrazovanja je to producira novinare-svatare koji nisu specijalizirani niti za jednu oblast posebno; Profilirano obrazovanje (formalno + neformalno) je pokuaj da se formalne obrazovne institucije (odsjeci urnalistike na fakultetima) poveu sa neformalnim institucijama (ranijim kolama novinarstva), kako bi djelovali komplementarno. U tom smislu fakulteti nude iroku teorijsku naobrazbu na koju se nadograuju praktina znanja koja se stiu u kolama novinarstva12. U Bosni i Hercegovini trenutno postoji sedam studija novinarstva na javnim i privatnim univerzitetima13, te se pored dileme o tome da li se novinarstvo izuava kao nauna disciplina ili poduava kao zanat javlja i dilema da li se za ovu profesiju bolja naobrazba (treba da) stie u javnom ili privatnom sektoru. Javnom sektoru se esto zamjera nedostatak prakse i osavremenjavanja (pa se urednici u medijima najee ale na neosposobljenost novinara sa tim backgroundom za praktian rad i brzo uvoenje u posao), a privatnom nedostatak tradicije i iskusnih predavaa, to je svojevrstan apsurd, ali i pokazatelj da bi kombinacija ova dva sektora mogla biti dobitna kombinacija u obrazovanju novinara. Veina studija radi po tzv. Bolonjskom modelu obrazovanja sa trogodinjim preddiplomskim i dvogodinjim master studijem, ali su nastavni planovi esto vrlo razliiti i neusaglaeni. Ipak, nerijetko se deava da nastavnici sa javnih univerziteta dodatni honorar zarauju predavajui na privatnim univer12 Dobar je primjer saradnja Odsjeka za urnalistiku FPN Sarajevo sa Media Plan Institutom Sarajevo 13 Studij urnalistike na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Sarajevu, studij novinarstva na Filozofskom fakultetu Sveuilita u Mostaru, studij novinarstva na Fakultetu humanistikih nauka Univerziteta Demal Bijedi u Mostaru, studij urnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, studij novinarstva na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Banja Luci, studij medija i komunikacija na Internacionalnom univerzitetu u Travniku, te studij urnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istonom Sarajevu
317
zitetima (ili na drugim studijima novinarstva na drugim javnim univerzitetima). Javni univerziteti dodatno su optereeni injenicom da im kvote upisa odreuje Ministarstvo obrazovanja kantona u kojem univerzitet djeluje, te da su odreena socijalna davanja post-ratnim kategorijama drutva (djeca poginulih boraca i sl.) uslovljena redovnim studiranjem, pa se nerijetko dogaa da se studenti na novinarstvo upisuju kako bi zadrali socijalna davanja, a ne zbog elje za bavljenjem profesijom. U nastavnom procesu to stvara problem prekobrojnosti studijskih grupa, uz istovremeno mali broj nastavnika, te nemogunost konkretnijeg praktinog rada i vjebi sa studentima, kao i nemogunost organiziranja gostujuih predavanja i/ili susreta studenata novinarstva sa iskusnim novinarima koji bi im mogli prenijeti iskustva iz prakse (a to je teko organizirati zbog brojnosti grupa). Openito, malo je saradnje sa irom drutvenom zajednicom i medijskom sferom, pa mnogi studenti nakon zavretka kolovanja ne mogu pronai posao. Sve ove (ne)prilike u kojima se naao obrazovni sistem (pa i obrazovanje za medije) direktno utjeu na stanje u medijima, ali i povjerenje graana u medije..Lo(ij)e obrazovani novinari proizvode low taste sadraje, to svakako ne ide u prilog vjerodostojnosti medija. Ipak, i ovdje se u bh. stvarnosti pojavljuje svojevrstan paradoks. Istraivanja, naime, pokazuju jo uvijek visok stupanj povjerenja graana u medije, ali to nije posljedica kritike kompetentnosti publike koja bi rezultirala potranjom za kvalitetnijim medijskim sadrajima, ve upravo suprotno: publika od medija vie nema velika oekivanja (s pravom se na ovom mjestu moemo, poput Viktora Ivania, zapitati: Jesu li mediji ti koji se prilagoavaju publici ili se publika prilagoava medijima; ko tu koga kreira i mijesi, te ko koga obezvrjeuje(Ivani, 2010:162 ). Upravo ta injenica: da se publika ne trai i ne oekuje bolje medije i kvalitetnije informacije zapravo govori kako u Bosni i Hercegovini mediji sve manje djeluju kao stub demokratije, to svakako treba da zabrinjava.
Zakljuak: Kamo dalje i s obrazovanjem i sa medijima?

Kako bi bh. mediji (p)ostali etvrti stale nuno je da razvijaju profesionalne standarde i ostvaruju partnerski odnos s javnou. Tri su kljuna procesa na kojima treba insistirati kako bi obrazovanje novinara relativno bezbolno prevladalo tranzicijske procese kako u medijima, tako i u drutvu i rezultiralo takvim kadrovima koji su sposobni odgovoriti zahtijevima profesije u savremenom dobu:
318
1. Osavremenjavanje univerzitetskog obrazovanja, odnosno inoviranje nastavnih planova i programa (ovdje je bitno uspostaviti balans izmeu onoga to je poeljno i to je zbiljski mogue; visokokolske ustanove se esto znaju nai u zamci da imaju vrlo ambiciozno zamiljene savremene nastavne programe koji su prepisani od evropskih i svjetskih univerziteta, ali je veliki broj ljudi u institucijama samim starog kova, koji teko da su u stanju prilagoditi se tim programima, pa je revolucionarne transformacije teko oekivati). Osavremenjavanje podrazumijeva razvoj infrastrukture, kapaciteta i osoblja i rjeavanje problema kao to su: nedostatak savremenih tehniko-tehnolokih pomagala, disbalans teorije i prakse, (ne)strunost kadrova, te nedovoljna saradnja sa medijskim kuama i zajednicom u cjelini; 2. Povezivanje (uvezivanje) formalnog i neformalnog obrazovanja odnosno promjena statusa neformalnih institucija za obrazovanje novinara koje bi trebale postati nadopuna, a ne zamjena visokokolskom (univerzitetskom) obrazovanju; 3. Permanentno obrazovanje novinara, to podrazumijeva promjenu svijesti kako novinara, tako i medijskih kua u cjelini (koje neinvestiranje u edukaciju svojih novinara pravdaju injenicom da ako poalju novinara u kolu nemaju koga poslati na zadatak). Dakle, sugestija obrazovnim institucijama (koju bismo pretenciozno mogli nazvati strategijom razvoja institucija za obrazovanje novinara) u Bosni i Hercegovini nuno ukljuuje: Rad na sebi osavremenjavanje umjesto tradicionalizma; Rad sa drugima kooperativnost i komplementarnost umjesto antagonizma; Rad u i za zajednicu procjena potreba, umjesto hiperprodukcije kadrova. Da bi se to uope ostvarilo nuan je: Strukturalni dijalog akademije i djelatnog polja novinarstva o tome kakvo nam obrazovanje novinara treba u budunosti; Otrija upisna politika u obrazovnim institucijama (studijima novinarstva) i ozbiljnija/otrija politika zapoljavanja u medijima; Podizanje kritikih kompetencija medijske publike. Poemo li od injenice da su bh. mediji refleksija bh. drutva, svakako ne moemo iskljuivo kriviti ogledalo to slika nije sasvim lijepa, ali se bo-
319
ljim obrazovanjem novinara barem moe (pokuati) uiniti da ta slika bude objektivn(ij)a. LITERATURA
Barakovi, V. (2008). Strukturiranje medijskih sadraja pod utjecajem odnosa s javnostima. Neobjavljena doktorska disertacija dostupna u Biblioteci FPN Bogart, L. (1995). Commercial Culture, The Media System and the Public Interest. New York: Oxford University Press Fursich E. i Roushanzamir E.P.L. (2001). Corporate Expansion, Textual Expansion: Commodification Model of Communication. U: Journal of Communication Inquiry, SAGE Publications Inc. Ivani V. (2010). Zato ne piem i drugi eseji. Beograd: Fabrika knjiga Nuhanovi, A. (2005). Demokratija, mediji, javnost. Sarajevo: Promocult Tomi, z. (2008). News Age. Beograd: igoja Voki Avdagi J. i Turilo L. Izgradnja medijskog znanja temelj drutvenog senzibiliteta u Obrazovanje odraslih, dvv Sarajevo http://www.rak.ba http://www.vzs.ba http://www.gfk.ba
Lejla Turilo Lack of Education of Journalists and Lack of Accountability of Media in Post-War and Post-Transition Bosnia-Herzegovina Summary: One of the significant consequences of war and transition that happened parallel in Bosnia-Herzegovina is an explosion of number of media and need to fill in that new media space with staff in the 1990ies. Introduction of term media staff in the public discourse has opened a new page in understanding the term of journalism and need for education for that profession. Journalistic job in public discourse is understood as the job of TV host and education for that job is usually seen as technical and technological education for work in media. Academic approach is in the second plan and journalism is often seen as craft work that can be learned in short courses. More and more journalists are transferring to the field of public relations, which is better paid. That leaves media open to less experienced and low educated media staff. A consequence of this situation is that standards of journalistic profession are quite low and public trust in media is low as well. Key words: media, Bosnia-Herzegovina, media staff, education of journalists, trust of people in media
UDC 070.422:316.344.3
Dr Branimir Stojkovi1
Profesionalni kapital i obrazovanje novinara2

Rezime: Na poetku ovog rada ukazano je na sloenost pojma profesionalnog kapitala i na njegovu kompozitnu prirodu budui da ga ine kulturni, akademski, a potom i socijalni kapital. Tome jo treba dodati sumu profesionalnih umea i vetina koje se stiu u profesionalnom okruenju novinara (redakciji). Potom su analizirane odlike novinara kao grupe koja poseduje kvalitet profesionalizma i pokazano da novinarstvo zadovoljava minimalne, ali ne i optimalne uslove da bi bilo smatrano profesijom u punom, klasinom znaenju. U nastavku rada ukazano je na bitne odlike habitusa novinara i na ulogu praktinog iskustva i kulturnog (profesionalno) heroja u njenom konstituisanju. Drugi deo rada bavi se kulturnim kapitalom, odnosno mestom i ulogom intelektualaca u polju novinarstva, dok se u treem delu rada analizira dominantna uloga televizije u konstituisanju savremenog polja novinarstva. Kljune rei: profesionalni kapital, polje novinarstva, kulturni heroj, intelektualci, imperativ gledanosti
U ovom izlaganju u nastojati da, polazei u prvom redu od Burdijeovog razumevanja polja novinarstva i profesionalnog kapitala, ukaem na neke od problema obrazovanja novinara, ali i na medije u kojima oni rade, ili e tek raditi, ako je re o studentima novinarstva. Profesionalni kapital novinara bi mogao da se oznai kao kompozitan, budui da ga ine kulturni, akademski, a potom i socijalni kapital. (Benson i Neveu, 2005) Svaki od njih ima posebnu ulogu u nastanku habitusa novinara koji uz prethodno navedene tri forme kapitala sadri i etvrtu: sumu vetina i umea, ukratko novinarski zanat. za razliku od akademskog kapitala, ovaj potonji se ne stie studiranjem, ve se, kao i svaki zanat, izuava u redakcijskoj praksi (Imajui u vidu ovo poslednje
1 2 Redovni profesor na Fakultetu politikih nauka, Univerzitet u Beogradu. Kontakt sa autorom: branimir.stojkovic@fpn.bg.ac.rs Rad je nastao u okviru projekta broj 47021 Rodna ravnopravnost i kultura graanskog statusa: istorijska i teorijska utemeljenja u Srbiji. Projekt finansira Ministarstvo nauke Srbije
322
cinici umeju da kau: oni koji umeju-rade u medijima, oni koji samo znaju predaju novinarstvo na univerzitetima). U raspravama o profesionalnom statusu novinara sree se termin zavisna profesija (Soloski 1993). Njime se, za razliku od slobodnih oznaavaju profesije koje se obavljaju u okviru profitno orijentisanih organizacija, a tu je vokaciono-autonomna dimenzija profesije potisnuta u korist profitno-heteronomne. U zavisne profesije se ubrajaju inenjeri, ekonomisti i lekari (koji, na primer, rade na prodaji lekova za raun neke farmaceutske kompanije) ili pravnici (u slubi neke privredne korporacije). Ako je odlika slobodnih, za razliku od zavisnih profesija to to se ne obavljaju u okviru (profitno orijentisanih) organizacija, ve samostalno, moe se postaviti pitanje da li su barem novinari slobodnjaci (free-lancers) segment slobodne profesije unutar novinarstva. Odgovor bi bio negativan, jer ni ovi novinari ne nude svoje tekstove direktno krajnjem korisniku (kako je to sluaj sa lekarima i advokatima i njihovim pacijentima, odnosno klijentima), ve anonimnom auditorijumu, i to najee posredstvom profitno orijentisanih medijskih organizacija. Sa druge strane, pisci blogova na internetu zadovoljavaju zahtev autonomnosti jer se obraaju www javnosti, a ne zavise ni od kakve medijske organizacije. Oni, meutim, za svoje tekstove najee ne dobijaju nikakvu novanu nadoknadu to znai da nije re o profesionalnoj aktivnosti. Uz to autori blogova esto koriste pseudonime to je takoe u suprotnosti sa etikom medijskog profesionalizma koji pretpostavlja nesumnjivo utvren identitet autora teksta kao garanciju njegove verodostojnosti. Samu verodostojnost relativizuje ve i to to je dananji svet u sve veoj meri svet iz druge ruke jer je predstava o njemu oblikovana medijima. zato Burdije (Burdije, 2000) u sluaju televizije koristi metaforu naoara kao objekta koji ni sam korisnik ne vidi (staklo i okviri naoara) ali koji odreuje opseg i kvalitet svega onoga ta e uopte, zahvaljujui njima, moi da bude vieno. Sledei tu logiku, na internet i blogere bi mogla da se primeni metafora kontaknih soiva kod kojih nema ni okvira ni stakala, ali svejedno bitno odreuju nae poimanje stvarnosi i umnogome nae mesto u njoj. Ostaje otvoreno pitanje da li se novinarstvo moe smatrati ak i zavisnom profesijom, budui da ne zadovoljava minimalni uslov da se njime mogu baviti samo oni koji su diplomirali na fakultetu koji obrazuje budue pripadnike iskljuivo te profesije. A upravo je to karakteristika ekonomista i inenjera koji se koluju na ekonomskom, odnosno tehnikim fakultetima jer niko osim njih nema pravo na zvanje dipl. ek. ili dipl. in. U sluaju novinara ak ni fakultetsko obrazovanje nije neophodno (ve samo veoma poeljno) da bi se bilo novinar. Upravo to Endrju Bojd naglaava, bavei se, u prvom redu,
Branimir Stojkovi, Profesionalni kapital i obrazovanje novinara
323
novinarima u elektronskim medijima: Diploma se trai i pri upisu na novinarske kurseve, jer nije dovoljno samo iskustvo u ovom poslu. Posedovanje diplome je gotovo uvek dobra polazna taka u kasnijem usavravanju. (Bojd, 2002:30) Vai i obrnuta relacija. Svi oni koji zavre studije novinarstva ne trae posao samo u medijima i ne rade jedino iskljuivo novinari. znatan broj diplomaca novinarstva upoljava se u reklamnim agencijama, bavi se odnosima s javnou, radi u izdavakim preduzeima i na drugim slinim poslovima. Ovako irok operativno-radni profil osoba koje su zavrile studije novinarstva postoji zahvaljujui posedovanju umea koja ukljuuju izvetavanje i pisanje novinskih lanaka, ureivanje, nastupanje na radiju i televiziji, agencijsko novinarstvo, kao i odnose s javnou i marketing. Tome mogu da se dodaju i predmeti, koji su deo njihovog akademskog kurikuluma kao to su sociologija, psihologija, komunikologija, metodologija drutvenih istraivanja koji im obezbeuju bazina znanja iz drutvenih nauka. (Miloevi 2006) Novinari ipak zadovoljavaju dva bitna uslova kojim se definie profesija. To je, najpre, insistiranje na profesionalizmu, tj. ponaanju i radu koji za osnovu ima etiki kodeks. Njega propisuju, a potovanje podstiu, odnosno krenje sankcioniu staleke organizacije novinara. Novinari ispunjavaju i drugi uslov altruizam jer rade u interesu zajednice, a to je drugi od nunih atributa profesije prema Lambetu. (Lambeth, 1998) Novinari su, idealnotipski gledano, personalizovan i specijalizovan organ (oko, uvo, jezik i pre svega istraivaki nos) u slubi javnosti, koji analizira, obrauje i priprema za objavljivanje sve ono za ta se moe pretpostaviti da je- kao predmet rasprave od interesa za tu javnost. Profesionalizam, shvaen kao samoograniavanje novinara u radu na osnovu usvojenih profesionalnih normi, ima veoma znaajnu ulogu. On je istovremeno efikasan i ekonomian instrument kojim poslodavci (medijske organizacije) kontroliu zaposlene na novinarskim poslovima. Drugi, spoljni nain kontrole novinara jeste ureivaka i izdavaka informativna politika medijskih kua, kojom one definiu ciljeve koje ele da postignu. Tako je stvarno ponaanje novinara prilikom obavljanja posla rezultanta uticaja prvog i drugog inioca profesionalizma (iznutra) i informativne politike (spolja). Profesionalizam, kao matrica kontrole novinara, bitan je zbog toga to je proces prikupljanja, obrade i publikovanja informacija po svojoj prirodi veoma dinamian, pa njegovo uspeno obavljanje ne bi bilo mogue u birokratski organizovanoj medijskoj kui. Birokratska organizacija, naime, pretpostavlja: 1. pravila koja predviaju sve situacije u kojima bi se pripadnik organizacije
324
(novinar) mogao nai 2. sloeni sistem obuke birokrata (novinara) da bi se ponaali u skladu sa tim pravilima. Ovakav nain organizovanja zahteva dosta vremena i postojanje obavezne formalne kontrole. Nasuprot tome, sloeno i nepredvidljivo okruenje kakvo je ono u kome deluju mediji, pre zahteva neformalnu i fleksibilnu strukturu organizacije i tome primerenu kontrolu angaovanih aktera. Ovo je argument u korist profesionalizma i njemu odgovarajue samokontrole novinara koja je poznata kao profesionalna diskrecija, odnosno ponaanje koje je u prvom redu ogranieno pravilima profesije, a ne spoljnom kontrolom. To ponaanje je dovoljno predvidljivo da se moe izvesti iz pravila profesije, a istovremeno i dovoljno fleksibilno da omogui uspean i kompetentan rad u veoma promenljivim okolnostima. To je rezultat prakse (uenja) unutar medijske organizacije koja se naziva tercijarnom socijalizacijom. (Ginneken, 1998) Razumevanju profesionalnog kapitala novinara u velikoj meri doprinose Burdijeovi koncepti habitusa i polja. (Stojkovi, 2006) Habitus kao socijalizovana subjektivnost, nastaje na osnovu grupnog delovanja i sagledavanja stvarnosti koja predstavlja socijalno okruenje profesije. Takvo shvatanje habitusa moe se demonstrirati na primeru novinara: oni razvijaju sposobnost uspostavljanja takve bliskosti sa sagovornicima da ovi esto ispiaju i ono to bi inae radije preutali. Pri tom je to uistinu socijalizovana subjektivnost introvertne osobe se po pravilu ne opredeljuju za posao novinara, a ekstrovertni to ine jer lako usvajaju tehnike komuniciranja koje uspeno otvaraju sagovornike. Vana odlika habitusa jeste upravo to to on vremenom postaje druga priroda profesionalca, koji u skladu sa njim i postupa, bez mnogo promiljanja i svesnog odluivanja jer, upravo tako treba. Habitus novinara odreuju dve meusobno povezane celine: prvo, ona praktino-zanatska koju ini itav repertoar tehnika, umea i znanja; i drugo, ona vrednosno-etika koja u sebi sadri odnos prema objektivnosti, javnom interesu i javnosti, vlasnicima medija i kolegama novinarima (na osi konkurencija solidarnost). Habitus podrazumeva ne samo poznavanje ve i uvaavanje pravila igre tipinih za polje novinarstva, kao i specifian oseaj nelagodnosti (u odnosu prema sebi) i odbacivanja (prema drugima) ako su ta pravila prekrena. Drugi nain afirmacije habitusa neke profesije nastaje stvaranjem kulturnih heroja, linosti koje svojom profesionalnom karijerom i postignuima slue kao uzor kolegama. Da bi se pojaalo dejstvo uzora, pomau strune (novinarske) publikacije i asopisi, jubileji i dogaaji prigodom kojih se novinarima dodeljuju nagrade i druga priznanja. Dobitnici nekog novinarskog priznanja dobijaju status kulturnog heroja svoje profesionalne grupe. Svaka
325
redakcija, zapravo, u svom sastavu ima takve legende, ali samo neki od njih uivaju ugled koji prevazilazi granice redakcije, pa i zemlje u kojoj deluju. Burdije ume da novinare benevolentno nazove spontanim sociolozima (Burdije 2000:142), ali kasnije ne proputa da prilino nemilosredno secira njihovu sklonost da ugode monicima, onima koji su da upotrebimo Burdijeovu sintagmu determiniua determinanta polja novinarstva ali i svakog klasnog drutva. Te dve tvrdnje kao da se susreu u definiciji valjanog novinarstva koju daje Duan Radovi. Po njemu: Posao novinara sastoji se u tome da bei od onih koji ga jure i juri za onima koji bee od njega to je zapravo kvalitativna razlika izmeu ulagivakog PR informational-a i pravog, istraivakog novinarstva. Re je tu, da upotrebimo jednu re iz profesionalnog argona amerikih novinara, o mukrakersima (engl. muckracker) ili kopaima po mulju. Tako su bili nazivani pioniri istraivakog novinarstva koji su otkrivali finansijske zloupotrebe i mutne naine bogaenja gornjih slojeva amerikog drutva. Ameriki predsednik T. Ruzvelt ih je svojevremeno nazvao muckrackers elei da ih javno diskvalifikuje. Pokazalo se, meutim, da taj izvorno posprdan naziv unutar samog polja novinarstva funkcionie kao diskvalifikacija kao oznaka profesionalnog kvaliteta odnosei se na novinare i medije koji beskompromisno i kvalitetno (dubinski) izvetavaju o korupcionakim aferama koje bi inae ostale izvan domaaja kritikog suda javnosti. Strukturisanje polja novinarstva zavisi od odnosa snaga izmeu uesnika (pojedinaca ili institucija) ukljuenih u distribuciju profesionalnog kapitala koji je specifian za njih. Re je uvek o sukobu u kome jedna strana nastoji da ouva, a druga da dovede u pitanje i razori profesionalni kapital. (Schudson, 2005:214-216) Bitna je, pri tom, injenica da je taj kapital specifian i vai samo unutar odreenog polja, dok je za druga polja irelevantan. Prema Burdijeu tu doslovce vai ona klasina izreka: Sutor, non ultra crepidam! On je svoj stav demonstrirao na primeru Pjera Kardena, koji je bio nesumnjivi autoritet u oblasti visoke mode, ali ne i na polju likovne umetnosti. zbog toga se i poslednji meu akademskim slikarima smatra legitimnom pripadnikom polja likovne umetnosti. Tome polju moda ne pripada, ili je na samoj njegovoj margini kao primenjena umetnost ili umetniki zanat, koji je blii krojaima nego slikarima. (Burdije 2000) Na slian nain se polje knjievnosti odnosi prema polju novinarstva. To je na upeatljiv nain pokazao panski filozof Hoze Ortega i Gaset procenjujui knjievnike koji rade kao novinari: U Francuskoj, u zemlji u kojoj su pisci nekada bili najcenjeniji, oni danas moraju da piu za novine da bi preiveli. Pri tom, saradnja sa novinama je neka vrsta birokratizacije inteli-
32
gencije: novine su opsesivno usmerene na masu italaca i nemaju druge nego da puste da ih ona prome do kraja njihovog bia, njihovog naina oseanja i miljenja, tako da pisac biva prikleten tekuim problemima koji zanimaju ljude, kao i onim to oni o tome misle i od toga oekuju. ( Ortega i Gaset, 2003:183) Novinari se, stoga, smatraju primenjenim umetnicima rei, iako je izvesno da nema vrste granice izmeu jednog i drugog polja, ve je pre re o svojevrsnoj sivoj zoni. Iskorak prema knjievnosti ine novinarski anrovi poput kolumni, feljtona, umetnikih prikaza i kritika. Svrstavanje u knjievnost, odnosno novinarstvo zavisi od profesionalnog habitusa onog ko ih pie. Takoe, autorska prava se razliito posmatraju u ova dva polja. U knjievnosti i drugim oblastima umetnikog stvaralatva ona su jasno individualizovana i dobro zatiena. U polju novinarstva, ona se obino pripisuju medijskim organizacijama i mnogo su slabije zatiena pravnim normama. Da bi se posao novinara valjano obavio ponekad nije dovoljan samo novinarski habitus ve i zavidan kulturni kapital. Katkad je ovo drugo vanije pa neprofesionalni novinari-izvetai svoj posao obave bolje od profesionalaca. (Stojkovi, 2008) za to u navesti dva primera u oba sluaja re je o intelektualkama koje su se oprobale kao novinari-izvetai. Prva je knjievnica Rebeka Vest koja je zahvaljujui razumevanju pozadine koje daje humanistiko obrazovanje izvetavala sa Nirbernkog procesa (1945) na upravo izvanredan nain. (West, 2000) Druga je Hana Arent koja je to isto uinila sa suenja Ajhmanu. (Arent, 2000) Uspela je, pri tom da, razotkrivi mehanizam holokausta, pokae da su u konanom reenju jevrejskog pitanja uestvovali ne samo nacisti ve i neki od Jevreje, odnosno njihove logorske samouprave. Iako i sama Jevrejka, potvrdila je time da istinu stavlja na prvo mesto, ba kao i onaj grki filozof koji je rekao da voli Platona, ali da istinu voli jo vie. Ipak, polje novinarstva je mikro-kosmos koji ima vlastite zakonitosti. Ono je autonomno konstituisano, te se ne moe razumeti na osnovu uvida u inioce koji su u odnosu na njega spoljanji. Burdije ne smatra homogenim ni samo polje novinarstva, i to pokazuje analizirajui distribuciju moi izmeu pojedinih njegovih sektora (tampe, radija i TV) kao i odnose moi, odnosno dominacije i subordinacije unutar svakog od njih. Televizija je posebno moan medij posredstvom koga koruptivni mehanizmi koji su oduvek delovali unutar polja novinarstva dobijaju na znaaju. Oni sutinski dovode u pitanje ne samo autonomiju novinarskog ve i pravila igre daleko ireg intelektualnog polja. Logika koju polju intelektualne produkcije namee komercijalna televizija sutinski ukida u stvarnosti nikada dosegnut normativni ideal intelektualne autonomije. Burdije odreuje tu autonomiju kao situaciju u kojoj i autori i korisnici jednog intelektualnog produkta (lanka, studije) pripadaju
327
istoj grupi. Oni su kolege na nain na koji su to, na primer, matematiari i naunici u prirodnim naukama ije naune rezultate kritikuju, usvajaju i dopunjuju oni koji su obrazovanjem i kvalitetom svog naunog postignua i sami sposobni da do njih dou. (Bireev, 2007) Imperativ to vee gledanosti objektivno vodi ka homogenizaciji programskih sadraja televizije, dok trka za ekskluzivnostima, koje poveavaju gledanost, zavrava paradoksom: sve televizije izvetavaju o istim dogaajima na podjednak nain. U stvari, deava se kontinuiran, sistematski i predvidljiv proces selekcije, kojim se kontrolie obim i unutranji balans informacija koje se odnose na svet i reprezentuju ga. Ovaj nain upravljanja medijima je sasvim drugaiji od cenzure, jer je selekcija prerogativa urednika. On obino nije namerno usmeren u korist ili protiv bilo kojeg stanovita ili take gledita, mada u celini posmatrano favorizuje neke izvore informacija i poglede na svet na tetu drugih. (Mc Quail, 2003:236) Tako se jedan od razloga za privatizaciju dravnih elektronskih medija pokazao kontraproduktivim svuda gde je proveden proces deregulacije: umesto poveanja diverziteta medijskih sadraja pod uticajem trita, dobijena je njihova uveana uniformnost po dominantnoj formuli senzacionalizma i sadraja niskog ukusa koji privlae najiri auditorijum. Ni tampa nije poteena te (samo)ubilake trke, ali tenja za ekskluzivnim razlikovanjem kod njih po pravilu okonava u istovremenom objavljivanju fotografija istih linosti ili dogaaja na naslovnim stranicama. A one bi nasuprot konkurenciji trebalo da podignu tira nedeljnog izdanja Tajma ili Njuzvika, LEspresa ili La Nuvel Obzervatera. Deava se da neko od glasila ipak uspeva, na dui ili krai rok, da ostvari dominaciju i da se uvrsti kao merilo profesionalnih vrednosti unutar polja novinarstva kao celine, ili, to je ee, unutar pojedinog medijskog sektora u nacionalnim okvirima. Nekadanja beogradska Politika ili pariski dnevnik L Mond kao i britanski nedeljnik Ekonomist ili BBC u domenu elektronskih medija primeri su listova koji uspevaju da usklade komercijalne zahteve (itanost i oglasi) sa zavidnim simbolikim kapitalom, koji se u svetu medija izraava kao profesionalno izvetavanje, s jedne, i poverenje italaca, s druge strane. U odnosu na naunu zajednicu i to pogotovo vai za drutvene nauke televizija je u ulozi Trojanskog konja koji gledaocima kao naunike podmee one koji to zapravo nisu, ve pripadaju hibridnom soju osoba koje meu naunicima slove za ljude iz medija, a meu novinarima za naunike i vrhunske intelektualce. U odnosu na takve je Burdije najkritiniji i naziva ih posprdno fast-thinkers ili negativnim intelektualcima. (Burdije, 2000:78) Omiljen predmet njegovih intelektualnih vivisekcija jesu Anri-Bernar Levi i
328
Alen Finkelkro koji svoj minorni intelektualni kapital niti ne pokuavaju da plasiraju unutar Akademije koja samo naunim merilima ocenjuje nauna postignua ve na televiziji. Njeno trostruko merilo kvaliteta sadrano u sloganu brzo, kratko, jasno prevodi se u sintetiki pokazatelj povrno. Oni su majstori optih mesta, spremni da sa bilo kim raspravljaju na bilo koju temu ne optereujui pri tom gledaoce hermetikim naunim argonom niti sloenim izvoenjima koja zahtevaju ne samo vreme ve i intelektualnu koncentraciju. Takvima Burdije suprotstavlja Huserlovo shvatanje naunika kao funkcionera oveanstva koje drava plaa da se bave temeljnim otkrivanjem tajni sveta (prirode i drutva). Njihova je obaveza da svoja saznanja uine javnim, a oni to ine publikujui ih u naunim asopisima i monografijama. Problem, meutim, nastaje kada masovni mediji televizija pogotovo svoj egzoterini imperativ brzine i senzacionalizma nameu nauci koja je utemeljena na sasvim drugaijim, ezoterinim imperativima temeljnosti, kritinosti i proverljivosti. LITERATURA
Arent, H. (2000). Eichman u Jerusalimu: Izvetaj o banalnosti zla. Beograd: Samizdat/Free B92. Benson, R. and Neveu, E. (2005). Bourdieu and the Journalistic Field. London: Polity Press. Bireev, A. (2007). Za jednu nauku o naunom polju. U: Filozofija i drutvo, vol. 18, br. 3, str. 199-236. Bojd, E. (2002). Novinarstvo u elektronskim medijima. Beograd: Clio Burdije, P. (2000). Narcisovo ogledalo Rasprava o televizijskom novinarstvu. Beograd: Clio. Ginneken , J van. (1998). Understanding Global News. SAGE Publications Lambeth, E. B. (1998). Commited Journalism: An Ethic for the Proffesision. Bloomington: Indiana Univeristy Press McQuail, D. (2003). Media Accountability and Freedom of Publication. Oxford. Miloevi, M. (2006). Fakultetsko obrazovanje novinara i medijskih profesionalaca. U: J. Mati i dr. Obrazovanje za medije iskustva, iskuenja, perspektive, Beograd: Centar za profesionalizaciju medija i Institut drutvenih nauka. Ortega i Gaset, H. (2003). Liberalne profesije. U: Evropa i ideja nacije, Beograd: Artist Schudson (2005). Autonomy from What. U: Bourdieu and the Journalistic Field. London: Polity Press.
329
Soloski, D. (1993). Novinarski profesionalizam: mehanizmi kontrole. U Gledita, br 16, Beograd Stojkovi B. (2006). Burdijeovo shvatanje polja novinarstva. U: Naslee Pjera Burdijea pouke i nadahnua, prir. Milo Nemanji i Ivana Spasi. Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str.77-92 Stojkovi, B. (2008). Knjiga za medije, mediji za knjige. U: Vuksanovi, D. (ur.) Knjiga za medije, mediji za knjige. Beograd: Clio. West, R. A , (2000) Train of Powder ( Six Repports on the Problem of Crime and Punishement in Our Time), Natl Book Network.
Branimir Stojkovi Profesional capital and training of journalists Summary: This paper points to the complexity of the concept of professional capital and its composite nature. Paper then analyzes the characteristics of journalists as a group that has demonstrated professionalism but not the optimal conditions that would be considered as a profession in its full, liberal sense. The second part of this paper pointed out the essential characteristics of the habitus of journalists and the role of practical experience and cultural (professional) heroes in its constitution. The last part deals with the cultural capital, or the place and role of intellectuals in the field of journalism and eventually analyzes the dominant role of television in the constitution of the modern field of journalism. Key words: Professional capital, field of journalism, cultural hero, intelectuals, rating as imperative
UDC 070.422(497.5):37.014 004.738.5:37.014
Dr.sc. Mato Brautovi1
E-uenje i cjeloivotno obrazovanje novinara u Hrvatskoj: stanje i perspektiva

Rezime: Obrazovanje novinara u Hrvatskoj odvija se kroz znanstvene i strune preddiplomske, diplomske i postdiplomske studije, teajeve koji se odvijaju u organizaciji Sindikata novinara Hrvatske, Hrvatskog novinarskog drutva i nevladinih organizacija te interno obrazovanje u medijskim organizacijama. Iako je broj studijskih programa utrostruen u odnosu na prije desetak godina, danas je broj teajeva i kola koji spadaju u kategoriju strunih usavravanja i cjeloivotnog obrazovanja sve manji. Takvo stanje posljedica je ekonomske krize u medijskim kuama te ukidanja donacija od strane meunarodnih donatora i nevladinih organizacija jer se politika situacija u regiji promijenila nabolje. Kao alternativa za cjeloivotno obrazovanje nudi se e-uenje, koje omoguuje utedu resursa, produkciju mjerivih rezultata, financijsku uinkovitost, eliminaciju trokova putovanja i stanovanja, dostupnost u 24/7 rokovima i prilagodljivost studentima. Istraivanjem je potvreno kako hrvatski novinari nisu nita bolje obrazovani nego prije deset godina, kada je provedeno slino istraivanje. Potvreno je kako je smanjen broj teajeva i kola koje provode programe iz cjeloivotnog obrazovanja novinara te utvren znaajni interes za pohaanje e-teajeva. Sam program e-uenja osigurao bi i samoodrivost jer su anketirani novinari iskazali interes za plaanje takvih teajeva. Kljune rijei: e-uenje, cjeloivotno obrazovanje, obrazovanje novinara, Hrvatska, WEB 2.0
Uvod
Brzi razvoj novih informacijsko-komunikacijskih tehnologija i globalizacija te time prouzrokovane promjene u drutvu i svim aspektima ivota i rada, dovele se do novih potreba u obrazovanju i uenju. U takvom okruenju
1 Docent na Sveuilitu u Dubrovniku, Hrvatska. Kontakt sa autorom: mbraut@unidu. hr
332
stvoreni su novi oblici obrazovanja i uenja koji se u potpunosti temelje na informacijsko-komunikacijskim tehnologijama. Rije je o e-uenju. William Horton (2006) je definirao e-uenje (engl. e-learning) kao upotrebu informacija i raunalnih tehnologija za kreiranje obrazovnog iskustva. Ova definicija je namjerno ostavljena otvorena bez navoenja tehnikih rjeenja jer e-uenje obuhvaa razliite oblike uenja: samostojee teajeve, online uionice, mobilno uenje, upravljanje znanjem i dr. (Horton, 2006) Slino, E-learning Strategy Task Force (Bodroi, 2005) definira e-uenje kao uenje uz pomo informacijsko komunikacijskih tehnolokih alata, gdje je e-uenje vrsta komunikacijskog kanala kroz koji se odvija uenje. E-uenje kao pedagoki alat je relativno novi alat koji se koristi u sveuilinom obrazovanju i strunom usavravanju (Anson Boateng, 2010), a znaajnu pedagoku vrijednost dobio je pojavom Web 2.0 alata. Web 2.0 alati omoguavaju stvaranje kapaciteta za stvaranje zajednice interesa i mrea te omoguuju korisnicima, koji su fiziki odvojeni, visoki stupanj komunikacije, kolaboracije, kreativnosti i tehnolokih vjetina (Anson Boateng, 2010). Pored toga, kao prednosti e-uenja navode se, meu ostalim, tednja resursa i vremena, produkcija mjerljivih rezultata, financijska uinkovitost, nepostojanje trokova putovanja i stanovanja, dostupnost 24/7 rokovima, prilagodljivost studentima i dr. (ISU, 2011) (DelVecchio i Loughney, 2006) Jasna Tingle (2005) kao razloge za primjenu e-uenja u Hrvatskoj navodi prevladavanje geografskih, socijalnih i kulturnih razlika, ulazak u Europsku uniju i s time povezano izlaenje na trite znanja i rada te postojeu nezaposlenost, neadekvatnost znanja i kompetencija koja vlada u Hrvatskoj. Tingle takoer navodi kako se e-uenje moe primijeniti u kolama, visokoobrazovnim institucijama, te u dravnoj upravi, a za struno usavravanje i obrazovanje odraslih. S aspekta cjeloivotnog obrazovanja, kojim se bavi ovaj rad, posebno su zanimljive posljednje dvije kategorije upotreba e-uenja u strunom usavravanju i obrazovanju odraslih, gdje se istie neovisnost o vremenu i prostoru, prilagoenost potrebama trita rada, jednostavnost prilagodbe specifinim potrebama, mogunost masovne primjene te promicanje kulture uenja. Sve su ovo prednosti cjeloivotnog obrazovanja novinara u Hrvatskoj te naini rjeavanja problema i ogranienja s kojima se taj vid obrazovanja danas susree. Treba naglasiti kako je e-uenje vrlo konzistentan i efektan nain pruanja nadopune vjetina za medijske profesionalce, kao i za medijsko obrazovanje zajednice ili graana (Eddine Naji, 2009:64) Vrlo uspjean primjer primjene e-uenja u cjeloivotnom obrazovanju novinara predstavlja projekt The Poynter Institutea iz SAD pod nazivom News University (http://www.newsu.org/) koji je jedna od prvih organizacija koje su ponudile takav oblik novinarskog obrazovanja. Teajeve je pohaalo vie
Mato Brautovi, E-uenje i cjeloivotno obrazovanje novinara u Hrvatskoj: ...
333
od 180 tisua korisnika, a danas nude vie od 150 strunih teajeva. (Newsu. org, 2011) Svi teajevi su izuzetno usko usmjereni i na raspolaganju su polaznicima 24 sata dnevno, sedam dana u tjednu. Problem nedostatka dovoljnog broja adekvatnih predavaa rijeen je kroz partnerstvo s 45 razliitih institucija koje su zainteresirane za obrazovanje novinara. (Brautovi, 2010)
Obrazovanje novinara u Hrvatskoj

Obrazovanje novinara u Hrvatskoj kombinacija je obrazovanja na znanstvenim i strunim preddiplomskim, diplomskim i postdiplomskim studijima, teajevima koji se odvijaju u organizaciji Sindikata novinara Hrvatske, Hrvatskog novinarskog drutva i nevladinih organizacija te internog obrazovanja u medijskim organizacijama. Obrazovanje u podruju novinarstva u Hrvatskoj vue svoje korijene iz Vie novinarske kole koja je 1950. godine pokrenuta u zagrebu, a iji je cilj bio obrazovanje socijalistikog kadra. (Malovi, 2002:56) Ovu je kolu pohaao samo 51 reimski novinar, a kola je zatvorena 1952. godine. (zgrablji Rotar i Vrljevi ari, 2009:371) Nakon toga je u zagrebu pokrenuta Vjesnikova kola za novinare, koja je djelovala do 1970. godine. (zgrablji Rotar i Vrljevi ari, 2009:372) Prvi sveuilini program uspostavljen je 1971. godine na Fakultetu politikih znanosti Sveuilita u zagrebu (zgrablji Rotar i Vrljevi ari, 2009:372), a 1996. godine ga je popratio alternativni novinarski program na Hrvatskim studijima. Oba programa su bila utemeljena na teorijskim postavkama koje su zanemarivale praktina znanja. (Malovi, 2002:63) Desetak godina nakon demokratskih promjena u Hrvatskoj (2001) postojala su dva studijska programa u podruju novinarstva, ali ipak, prema istraivanju Hrvatskog novinarskog drutva, gotovo 50% njihovih lanova nije imalo sveuilinu diplomu. (Malovi. 2002:59) Nadalje, obrazovna struktura novinara je (bila) nezadovoljavajua, profesionalni nivo novinarskih znanja i vjetina je nizak, a konstantna potreba za novim obrazovnim aktivnostima zaobilazi novinarske edukatore (Malovi, 2002:56). Desetak godina nakon Malovievog istraivanja u Hrvatskoj imamo proliferaciju broja studijskih programa u podruju novinarstva. Tako danas, pored prethodno navedenih, postoje novinarski programi na Sveuilitu u Dubrovniku, Sveuilitu u zadru te vei broj privatnih visokih kola koje nude obrazovanje iz podruja novinarstva. Eddine Naji (2009:54) navodi da medijski profesionalci i njihovi poslodavci vrlo esto smatraju takve programe nesinkronizirane s praksom ili zastarjele kada se usporeuju sa suvremenim ili
334
novim novinarskim praksama, posebice kada su pitanju novi tehnoloki alati ili jedinstvene inovacije u sadraju ili formi Takoer, iz primjera u SAD-u i Njemakoj vidimo da poveanje broja studija u podruju novinarstva i komuniciranja ne dovodi do poveanja interesa novinara za studiranje na takvim studijima kako bi se bavili novinarstvom. (Josephi,2009: 43) U UNESCO-ovoj (1999) je globalnoj studiji pod naslovom Obrazovanje i poslovi u komunikaciji navedeno kao je informacijsko-komunikacijska tehnologija radikalno promijenila prirodu informacijsko-komunikacijskih profesija kao to su novinarstvo, oglaavanje i odnosi s javnostima, komunikacijski menadment i druge ... Poznavanje upotrebe tih tehnologija, posebice interneta, je osnova za pronalaenje zaposlenja na tritu rada Profesionalci koji su ve zaposleni trebaju nadopuniti i proiriti svoje znanje, a oni koji naputaju obrazovne institucije moraju imati tehnoloke vjetine kako bi mogli pronai posao U Hrvatskoj se struno obrazovanje novinara odvijalo pod pokroviteljstvom Hrvatskog novinarskog drutva (HND) i Sindikata novinara Hrvatske (SNH). HND je 1997. godine pokrenuo Novinarsku radionicu kao svojevrsni otpor prema tadanjoj vlasti, koja je zloupotrebljavala medije i mlade novinare za irenje propagande i manipulaciju. (Malovi, 2002:56) Rad Novinarske radionice financirale su meunarodne organizacije te strana veleposlanstva. Meutim, zbog nedostatka novaca, radionica se od 2001. godine nije odravala. HND je s Gradom Opatijom i Institutom Otvoreno drutvo 1998. godine pokrenuo Meunarodni centar za obrazovanje novinara. Njega je takoer zadesila sudbina Novinarske radionice. SNH je organizirao seriju teajeva koji su se odvijali u Hrvatskoj i susjednim zemljama. (zgrablji Rotar i Vrljevi ari, 2009: 377) Osim HND i SNH, teajeve i kole su pokretali i EuropaPress Holding, Alternativna informativna mrea (AIM), Vijee Europe, strana veleposlanstva i drugi. Danas je broj teajeva i kola koji spadaju u kategoriju strunih usavravanja i cjeloivotnog obrazovanja sve manji, odnosno gotovo ne postoje s obzirom da su, kao posljedica krize u medijskim kuama, ukinuti budeti za struna usavravanja, a meunarodni su donatori ukinuli dotacije za teajeve i kole jer se politika situacija u regiji promijenila nabolje. (Malovi, 2002:67-68) Cilj je ovog rada utvrditi postoji li jo uvijek potreba za cjeloivotnim obrazovanjem novinara u Hrvatskoj te, ako postoji, bi li se kao alternativa prijanjim programima mogla ponuditi elektronika verzija obrazovanja koja je po svom karakteru jeftinija, dostupnija i lake se prilagoava novim potrebama za znanjem iz podruja novih informacijsko-komunikacijskih tehnologija,
335
ali i drugim novinarskim vjetinama i znanjima. Ne treba zanemariti da bi primjena e-uenja sama po sebi bila praksa koritenja tih novih tehnologija. Iz cilja rada proizlaze i slijedea istraivaka pitanja: 1. Kako su obrazovani hrvatski novinari? 2. Kakvo je stanje s cjeloivotnim obrazovanjem novinara u Hrvatskoj? 3. Ako su tone tvrdnje da je smanjen broj takvih oblika obrazovanja, postoji li potreba za cjeloivotnim obrazovanjem novinara u Hrvatskoj? 4. Kakvu vrstu cjeloivotnog obrazovanja su spremni pohaati novinari u Hrvatskoj? 5. Moe li e-uenje biti rjeenje za problem cjeloivotnog obrazovanja? 6. Kakvi se programi trebaju ponuditi u sklopu e-uenja za novinare? 7. Moe li e-uenje biti samoodrivo?
Metodologija
za potrebe rada provedena je online anketa koja se temeljila na pozivu koji je poslan na 753 adrese novinara i redakcija u Hrvatskoj. Anketa se nalazila na adresi http://kwiksurveys.com?u=novinari. Anketa je provoena u razdoblju od 6. do 16. lipnja 2011. godine i ispunilo ju je 116 osoba, to ini 15,4 % ukupnog broja e-mail adresa na koje je poslana, ili 10,3% ukupnog broja redovitih lanova Hrvatskog novinarskog drutva. Od anketiranih, 39.66% predstavljaju novinari koji se nalaze u kategoriji 26-35 godina starosti, slijede s 31,9% novinari u kategoriji 26-45, a nakon toga po postotku je kategorija 46-65 s 22.4%. Svega 4.31% ine novinari u kategoriji 18-25 godina starosti i 1.72% u kategoriji 65 godina i vie. ene ine 50.86% anketiranih, dok mukarci ine 49.14%. Prema geografskoj rasprostranjenosti, anketirani su novinari iz cijele Hrvatske, a to je vidljivo iz Tablice br.1. Najvei broj anketiranih novinara je iz zagreba, ak njih 51 ili 44.82%, to je i logino s obzirom da je veina redakcija stacionirano upravo u glavnom gradu. Prema postotku anketiranih, slijedi Dubrovnik (11.2%), ibenik (6.89%), Rijeka (5.17%), Osijek (5.17%), Karlovac (4.31%), zadar (3.53%) i Varadin (3.53%).
Grad Zagreb Dubrovnik Broj 52 13 Postotak 44.82 11.20
33
ibenik Rijeka Osijek Karlovac Zadar Varadin Ostalo
8 6 6 5 4 4 23
6.89 5.17 5.17 4.31 3.53 3.53 19.82
Tablica 1 Geografska rasprostranjenost anketiranih novinara
Od anketiranih novinara najzastupljeniji su oni koji rade za tiskane medije (31.03%), slijede novinari internetskih medija (22.41%), pa novinari koji svoj rad ne temelje samo na jednoj platformi (19.83%). Radijski novinari ine 15.52% uzorka, a najmanje su zastupljeni televizijski novinari (11.21%).
Vrsta medija Tiskani mediji Radio Televizija Internetski mediji Vie medija Broj 36 18 13 26 23 Postotak 31.03 15.52 11.21 22.41 19.83
Tablica 2 Medijska pripadnost anketiranih novinara
Na temelju gore navedenih podataka, moemo zakljuiti kako je uzorak reprezentativan u geografskom, medijskom i demografskom smislu.
Rezultati i rasprava
Od anketiranih novinara najvie je onih koji spadaju u kategoriju magistra znanosti i struke. ak njih 37,93% spada u tu kategoriju. Slijede visoka struna sprema, odnosno prvostupnik, status koji ima 25,83% anketiranih, dok srednju strunu spremu ima 21.55% anketiranih. Treba naglasiti kako su ovo mnogo bolji rezultati nego rezultati dobiveni istraivanjem iz 2002. godine (Malovi, 2002). Tada je magisterij imalo 3.4 posto anketiranih, dok je postotak novinara s visokom strunom spremom bio 55.1%. Srednja struna sprema je neznatno smanjena sa 23.4% na 21.55%. za ovakvu situaciju postoji nekoliko moguih objanjenja. Na prvom mjestu, u hrvatskom obrazovnom sustavu dolo je do promjene u akademskim nazivima, tako da je veina diploma visoke strune spreme sa zavrenim studijima u trajanju od etiri godine i vie automatski prevedena u magistre struke (zakon o akademskim
337
i strunim nazivima i akademskom stupnju, 2007). Takoer, na uzorak je sigurno utjecao i nain provoenja ankete posredstvom interneta, tako da su anketi pristupili upravo oni koji se novim tehnologijama koriste, to u pravilu znai bolje obrazovani novinari.
Stupanj obrazovanja SSS VS VSS (prvostupnik) Mr.Sc. (mr. struke) Dr.sc. Broj 25 13 30 44 4 Postotak 21.55 11.2 25.83 37.93 3.4
Tablica 3 Obrazovanost anketiranih novinara
Novinarstvo je studiralo 43.1% anketiranih novinara, dok ih 56,9% nije. Odgovor na prvo istraivako pitanje pokazuje nam da su novinari bolje obrazovani nego to je to bio sluaj prije desetak godina. Na alost, do takve promjene najveim je dijelom dolo zbog administrativne promjene u akademskim nazivima. Ipak, ohrabruje sve vei broj novinara sa zavrenim studijem novinarstva, to je posljedica inflacije studijskih programa u podruju informacijsko-komunikacijskih znanosti. ak 65.22% anketiranih novinara pohaalo je neki oblik cjeloivotnog obrazovanja. Iz tablice br. 4. vidljivo je kako su anketirani novinari najee pohaali teajeve iz novinarske etike, osnova novinarstva, istraivakog i tiskanog novinarstva.
Tema teaja Novinarska etika Osnove novinarstva Istraivako novinarstvo Tiskano novinarstvo Izvjetavanje Online novinarstvo Medijska raznolikost Pisanje Televizijsko novinarstvo Europska unija Broj 32 29 28 28 23 20 19 19 17 15
Tablica 4 Deset najee pohaanih novinarskih teajeva (mogue vie odgovora)
338
Najee su teajeve iz domene profesionalnog usavravanja i cjeloivotnog obrazovanja novinara izvodile Meunarodne nevladine organizacije (24.49%), zatim HND (22.45%) te vlastite medijske organizacije (16.33%).
Izvoditelji teajeva Meunarodne nevladine organizacije Hrvatsko novinarsko drutvo (ICEJ) Vlastita medijska organizacija Novinarski fakulteti Strana veleposlanstva Neto drugo Broj 36 33 24 21 10 23 Postotak 24.49 22.45 16.33 14.29 6.8 15.65
Tablica 5 Tko su bili izvoditelji teajeva iz domene cjeloivotnog obrazovanja novinara u Hrvatskoj
ak 75% anketiranih je navelo kako je prolo vie od godinu dana od kada su zadnji put pohaali teaj iz domene cjeloivotnog obrazovanja. Kod novinara u ijim se redakcijama provode interni teajevi ak 66.67% ih je takav teaj pohaalo prije godinu dana i vie. Prema podacima koje su dali anketirani novinari, sustav mentorstva postoji u 42.24% medija. ak 56.47% novinara koji su naveli kako u njihovim redakcijama postoji sustav mentorstva tvrdi kako se vrijeme za rad s mlaim kolegama smanjio u odnosu na prije. Kao glavne prepreke u polaenju novinarskih teajeva novinari su u prvi plan stavili problem nepostojanja budeta unutar redakcija za takav oblik usavravanja (35.24%), nepostojanje teajeva (26.19%) i geografska udaljenost do mjesta gdje se odravaju teajevi u odnosu na mjesto rada/ivot (15.24%).
Prepreke odravanju teajeva Duina trajanja Nepostojanje budeta za takve oblike usavravanja Nepostojanje teajeva Osobni razlozi Mjesto odravanja teajeva Vrijeme odravanja teajeva Neto drugo Broj 11 74 55 3 32 23 12 Postotak 5.24 35.24 26.19 1.43 15.24 10.95 5.71
Tablica 6 Glavne prepreke u polaenju novinarskih teajeva
339
Kao odgovor na drugo istraivako pitanje vidimo da je ak dvije treine anketiranih novinara pohaalo neki oblik cjeloivotnog obrazovanja. Da su dominantne organizacije koje su provodile takve teajeve i struna usavravanja bile Meunarodne nevladine organizacije i Hrvatsko novinarsko drutvo koje to danas iz financijskih i drugih razloga ne provode te da ak dvije treine medijskih organizacija ne provode interne teajeve za svoje novinare. Ako i postoji sustav mentorstva, tada je vrijeme za rad s mlaim kolegama smanjen. Iz ovog moemo zakljuiti kako je stanje s cjeloivotnim obrazovanjem novinara u Hrvatskoj vrlo loe. Takoer, iz ovih podataka moemo dati i odgovor na tree istraivako pitanje i zakljuiti kako postoji potreba za cjeloivotnim obrazovanjem novinara. Kao nadopuna ovog odgovora nudi se i iskaz zainteresiranosti anketiranih novinara za pojedine teme teajeva u sklopu programa cjeloivotnog obrazovanja. Iz tablice br.7. vidljivo je da bi anketirani novinari, da mogu birati, pohaali teajeve iz istraivakog novinarstva, online novinarstva, multimedije i drugih teorijskih i praktinih znanja koji proizilaze iz suvremenog novinarstva. Ovo je ujedno i odgovor na etvrto istraivako pitanje.
Teme teajeva Istraivako novinarstvo Online novinarstvo Multimedija Ureivanje Medijska raznolikost Tehnike pisanja Novinarska etika Fotografija Izvjetavanje Primjena raunala i ICT u novinarstvu Broj 52 41 38 36 33 32 31 29 27 26
Tablica 7 Deset najzanimljivijih novinarskih teajeva (mogue vie odgovora)
ak 81.9% anketiranih novinara bi pohaalo neki oblik e-uenja. Protiv takvog oblika uenja je svega 7% anketiranih novinara. 11.21% anketiranih novinara nema stav o takvom obliku obrazovanja.
340
Spremnost Slaem se U potpunosti se slaem Nemam stav Ne slaem se Uope se ne slaem
Broj 52 43 13 7 1
Postotak 44.83 37.07 11.21 6.03 0.86
Tablica 8 Spremnost na pohaanje e-uenja
Iz prethodnih podataka moemo dati odgovor na 5. istraivako pitanje i rei kako e-uenje moe biti zamjena za klasine oblike profesionalnog i cjeloivotnog obrazovanja u Hrvatskoj. Veina anketiranih novinara (55.75%) izjasnila se za e-teajeve koji bi se odvijali kroz dui vremenski period, a predstavljali bi kombinaciju webinara i samopogonjenih teajeva. Webinari su teajevi, odnosno predavanja u realnom vremenu, dok samopogonjeni teajevi predstavljaju interaktivne teajeve gdje nema predavaa, ve je teaj unaprijed definiran i osoba koja ga polazi sama odabire smjer i brzinu.
Vrste teajeva Webinari e-teajevi Samopogonjeni teajevi Neto drugo Broj 14 63 33 3 Postotak 12.93 55.75 29.20 2.65
Tablica 9 Vrste novinarskih teajeva koje bi anketirani novinari bili spremni polaziti posredstvom e-uenja
Iz tablice br. 10 vidljivo je da bi 43.97% anketiranih novinara polazilo teajeve u trajanju do tri dana. Takav rezultat potvruje i stavove iz prethodnih odgovora. Slijedi podjednaki interes za e-uenje u trajanju od sat vremena do sedam dana.
341
Postotak 43.97 15.52 15.52 16.38 6.03 2.59
Trajanje teaja Do tri dana Cijeli dan Od sat vremena do etiri sata Sedam dana Due od sedam dana Do sat vremena
Broj 51 18 18 19 7 3
Tablica 10 Trajanje teajeva koje bi anketirani novinari bili spremni polaziti posredstvom e-uenja
Prethodne dvije tablice dala su odgovor na esto istraivako pitanje. ak 55% anketiranih novinara smatra kako je uvjet polaenja teaja posredstvom e-uenja dobivanje certifikata. Stav nema 27.59%, dok se s time stavom ne slae 17.24% anketiranih.
Dobivanje certifikata U potpunosti se slaem Slaem se Nemam stav Ne slaem se Uope se ne slaem Broj 22 42 32 14 6 Postotak 18.93 36.21 27.59 12.07 5.17
Tablica 11 Dobivanje certifikata za polaenje teajeva e-uenja
Jedna etvrtina anketiranih novinara nije spremno platiti za polaenje teajeva posredstvom e-uenja. Meutim, 29.31% ih je spremno platiti od 301 do 500 kuna po teaju, 15.52% je spremno platiti od 101 do 300 kuna, a ak 12.93% ih je spremno platiti od 501 do 1000 kuna.
Naknada za teaj Vie od 1000 kn 501-1000 kn 301-500 kn 101-300 kn 1-100 kn 0 kn Broj 7 15 34 18 13 29 Postotak 6.03 12.93 29.31 15.52 11,21 25
Tablica 12 Iznos koji bi anketirani novinari bili spremni platiti za polaenje teaja posredstvom e-uenja
342
Iz prethodne dvije tablice vidljivo je kako bi novinari bili spremni platiti za odravanje teaja za koji bi dobili certifikat, ime bi se osigurala samoodrivost takvog programa e-uenja. Ovim je odgovoreno na posljednje, sedmo istraivako pitanje.
Zakljuak
U Hrvatskoj postoji znaajan interes novinara za cjeloivotno obrazovanje koje bi se posebice bavilo problematikom istraivakog novinarstva, novinarske etike te novih tehnologija i njihova utjecaja na svakodnevnu praksu hrvatskog novinarstva. Naalost, programi cjeloivotnog obrazovanja koji su postojali prije desetak godina ne izvode se vie, a kao glavni razlog moe se istaknuti nedostatak financijskih sredstava, odnosno nepostojanje samoodrivih programa. E-uenje se u tom kontekstu namee kao logina alternativa jer, kao to rezultati istraivanja pokazuju, postoji interes za takvim oblikom obrazovanja te postoji mogunost financiranja e-uenja kroz plaanje samih polaznika, a to bi osiguralo dugogodinju samoodrivost.
LITERATURA
Anson B. i Kodwo J. (2010). E-learning in Journalism Education Experiences of Students of the GIJ. URL:http://wjec.ru.ac.za/index.php?option=com_rubbe rdoc&view=doc&id=14&format=raw&Itemid=45 Pristupljeno: 23.9.2011. Bodroi, Lj. (2005). E-learning. URL: http://www.fesb.hr/ljiljana/radovi/E-learning.ppt Pristupljeno: 12.9.2011. Brautovi, M. (2010). E learning and Lifelong Education of Journalists: Case Study, The Poynter Institute. Medijski dijalozi 4, str. 63-73. Del Vecchio, Kristy i Loughney, Megan (2006). Advantages of E-Learning. URL: http://esab26.persiangig.com/maghalate%20pdf/ebook_spring20B06.pdf Pristupljeno: 12.9.2011. Deuz, M. (2006). Global journalism education: A conceptual approach. Journalism studies, 7(1) Eddine Naji, Jamal (2009). Media Education Issues for Professional and Citizens: Bridging the Divides in Countries of the South. Comunicar 32(14), str. 53-64. Horton, W. (2006). E-learning by Design. John Wiley & Sons, San Francisco Josephi, B. (2009). Journalism Education. U The Handbook of Journalism Studies, Routledge, str. 42-56.
343
Malovi, S. (2002). Croatias bitter-sweet experiences: Education of journalists in Croatia. U Education of Journalists in South-East Europe: A Step Closer to Professionalism, Media Online Selections, Sarajevo, str. 55-75. Newsu.org (2011). About Newsu. URL: http://www.newsu.org/about Pristupljeno: 23.9.2011. Tingle, J. (2005). E-learning i to bismo njime mogli u Hrvatskoj. URL: http:// knjiznica.irb.hr/kolokviji/tingle/elearning_files/v3_document.htm Pristupljeno: 12.9.2011. UNESCO (1999). Training and Jobs in Communication. Citirano prema Eddine Naji, Jamal (2009). Media Education Issues for Professional and Citizens: Bridging the Divides in Countries of the South. Comunicar 32(14), str. 5364. zgrablji Rotar, N. i Vrljevi ari, N. (2009). The Croatian Education Landscape. U European Journalism Education, The University of Chicago Press, str. 371-381. Zakon o akademskim i strunim nazivima i akademskom stupnju (2007). Narodne novine, 107/07.
Mato Brautovi E-learning and Lifelong Learning of Journalists in Croatia: Situation and Perspective Summary: Education of journalists in Croatia is carried out through undergraduate, graduate and postgraduate studies, courses and other forms of education that take place in the Trade Union of Croatian Journalists, Croatian Journalists Association, non-governmental organizations and media organizations. Although the number of study programs tripled compared to a decade ago, the number of courses and schools that fall into the category of professional development and lifelong learning is decreasing. This situation is a consequence of the economic crisis in the media houses and repeal of donations by international NGOs as the political situation in the region has changed for the better. As an alternative to lifelong education e-learning save resources, produce measurable results, improves financial performance, eliminate travel and housing costs, ensures availability in 24 / 7 deadlines and flexibility to students. Research has confirmed that Croatian journalists are no better educated than ten years ago. Also, research showed the reduced number of courses and schools that offer programs in continuing education of journalists and significant interest in attending e-learning courses. E-learning program would ensure the sustainability because interviewed journalists expressed their interest to pay for these courses. Key words: e-learning, lifelong education, education of journalists, Croatia,WEB 2.0
UDC 070.422 659.3/.4
Dr Vladimir Barovi1
Teorijska i praktina obuka novinara za izvetavanje iz kriznih situacija

Rezime: U radu se definiu krizne situacije sa medijskog aspekta, kao nepredvieni i nekontrolisani dogaaji koji u znaajnoj meri mogu ugroziti stabilnost zajednice. Razmatraju se modeli teorijske obuke novinara na vie nivoa, od redakcije do akademske edukacije koja je najkompletnija i najbolja. Posebna panja poklanja se praktinoj obuci studenata urnalistike, ali i novinara koji rade u medijima. U radu se iznosi model za kompleksniju obuku izvetaa u kriznim situacijama, koje su najsloeniji oblik novinarskog rada, u kom je ugroena bezbednost medijskih radnika. Kljune rei: mediji, krizne situacije, novinari, obuka, izvetavanje.
Uvod
U naoj medijskoj realnosti svakodnevno smo svedoci sve veeg trenda eskalacije raznih vrsta kriza i kriznih situacija, o kojima mediji izvetavaju. U svakom od tih nemilih dogaaja, vie je nego oigledan javni interes, olien u plasiranju objektivnih, tanih i pravovremenih informacija, itaocima, gledaocima i sluaocima. Da bi to postigli mediji pre svega moraju imati obuene i pripremljene urednike, a posebno novinare-izvetae, koji odlaze na mesto krize i medijski je obrauju. Upravo se u kriznim situacijama u najveoj moguoj meri ogleda verodostojnost medija, jer se u tim vanrednim, nepredvienim situacijama najee moe (ne)svesno pogreiti u profesionalnom smislu. Verodostojnost medija u kriznim situacijama je stalno na testu, jer najvei broj ljudi upravo preko tih kanala prima razliite informacije o poarima, saobraajnim nezgodama, teroristikim aktima i sl. U tom kontekstu, moemo konstatovati da se ogleda
1 Docent na Filozofskom fakultetu na Odseku za medijske studije, Univerziteta u Novom Sadu. Kontakt sa autorom: barovic@neobee.net
34
i verodostojnost medijskih kua, novinarske profesije i medija, koji ba u kriznim situacijama najlake gube kredibilitet. Postoje razliite definicije kriznih situacija kojima je zajedniko da odreuju posmatrane procese i dogaaje kao specifine vanredne okolnosti uz isticanje razliitih faktora koji na njih utiu, a u sutini svake krize je nasilje. Liberalna retorika nikada nije uspela da shvati da nijedno drutvo ne funkcionie bez odreenog stepena nasilja u politici, ak i u kvazisimbolikom obliku poput trajkakih straa ili masovnih demonstracija, i da nasilje ima razne nivoe i pravila, kao to to zna svako u drutvima gde je ono deo tkiva drutvenih odnosa, i na ta Meunarodni Crveni krst stalno pokuava da podseti varvarizovane zaraene strane dvadeset i prvog stolea (Hobsbaum, 2008:36). Dobar primer zloupotrebe medija u irenju mrnje i pozivu na nasilje, daje Graham Spenser koji istie znaaj medija za podsticanje nasilja u sukobima irom sveta: Unutar Ruande na primer, radio stranice kao to je Radio Ruanda i radio Mille Collines igrale su kljunu ulogu u irenju straha i mrnje i bile su provereni instrument za orkestrirano ubijanje (Spencer, 2005:76). Kod nas su ti oblici govora mrnje do sada bili zastupljeni u velikoj meri kroz razliite medijske forme, a u krizama kao to su demonstracije, krimogeno nasilje i ratovi taj obrazac se koristio kao obavezan deo izvetavanja. Nasilna retorika je otuda, veoma uestala. Oblici njenog ispoljavanja sve su perfidniji. Gotovo da se razvijaju mali eristiki anrovi zasnovani na frazeologizmima satirinog, ironijskog i parodijskog karaktera. Recipijent je ostavljen u stanju kolebanja (Stanojevi, 2007:86). Ako poemo od toga da u samom pojmu krize postoji neko nasilje, treba naglasiti da je u tome sadrana i odreena pretnja bez obzira da li se ona odnosi na ekonomsku krizu ili napad ulinih huligana. Kriza se moe odrediti na osnovu vie elemenata, ali jedna od definicija glasi: Kriza je definisana kao nagovetaj pretnje koji e imati negativne posledice ako ne bude upravljana ispravno. (Coombs, 2007:5) Kombs smatra da postoje tri vrste krize koje mogu da utiu na: 1. javnu bezbednost, 2. finansijski gubitak i 3. gubitak ugleda. (Coombs, 2007) Ba zbog elementa nasilja, ili pretnje nasiljem, novinari treba da budu obueni kako i na koji nain da reaguju pri izvetavanju u kriznim situacijama, gde mogu biti ugroeni njihovi ivoti, kao i ivoti lanova medijske ekipe. Dakle kriza je opasno, neoekivano stanje za koje je potreban ozbiljan menadment da se prevazie, a Enriko Kvaranteli poredi krizni menadment sa vojnom strategijom koju jedinu smatra adekvatnom za suzbijanje tih vanrednih, iznenadnih dogaaja. (Quarantelli, 1986) Ta komparacija u kriznim si-
Vladimir Barovi, Teorijska i praktina obuka novinara za izvetavanje ...
347
tuacijama je esta, jer ameriki novinar Erik Landkvist koji je pisao o uraganu Katarina u antrfileu Kako definisati katastrofu kae: Takoe sam dobio nekoliko e-mejlova od pripadnika vojske koji su mi savetovali da ako zaista elim da neto saznam o kriznom planiranju, moram krenuti u izvetavanje iz ratnog podruja (Lundquist, 2008:37). Kada polemie o krizama Kvaranteli pravei slian osvrt istie: To je podruje taktike. Ako to uporedimo, dobro planiranje katastrofe ukljuuje generalnu strategiju koja vodi u pripremu za neoekivan, hitan poziv zajednice (Quarantelli, 1986:69). Medijska teorija i komunikologija izneli su jo jednu zapaenu definiciju koja ide u dublje sagledavanje problema: Opasnosti i krize su nepoeljna i iznenadna stanja koja mogu zahvatiti pojedinca, grupe, gospodarstvo, drutvo, lokalnu samoupravu, naselje, selo, grad, dravu ili meunarodnu zajednicu. Krizna stanja su i ugroavanje voda, zraka, tla, uma, mora, vinograda, vonjaka, zasijanih oranica, organizacija, tvrtki, institucija, ili svakog objekta iz ovjekovog okruenja (Plenkovi, 2002:19). Ako posmatramo krizne situacije iz ugla prakseoloko metodoloke svrsishodnosti smatramo da je najadekvatnija definicija koju smo i mi prihvatili, a medijsko angaovanje u kriznim situacijama odreuje kao: ...izvetavanje o aktuelnim dogaajima u kojima su ugroeni ljudski ivoti i nepokretna odnosno pokretna imovina (Vali Nedeljkovi, 2007). Navedenu definiciju usvajamo kao najcelishodniju zato to podrazumeva psihodinamiki model komuniciranja, kojim je obuhvaen irok spektar razliitih manifestacionih oblika kriznih situacija. Naglaavamo da krizno komuniciranje podrazumeva aktivnu dvosmernu interakciju medija i konzumenata informacija kao i prenos podataka, injenica i skupova informacija na odreenu daljinu. Krizu je dakle u najirem smislu te rei mogue odrediti kao nepredvieni i nekontrolisani dogaaji koji u znaajnoj meri moe ugroziti stabilnost zajednice, i naneti joj veliku tetu. O potrebi obrazovanja novinara koji se bave krizama, kod nas su oprena miljenja, jer postoje stavovi da naim novinarima to nije preko potrebno. Ta razmiljanja polaze od stava da je na ovim prostorima u blioj prolosti bilo veoma mnogo razliitih kriza od graanskih okupljanja sve do ratova, tako da su novinari iz iskustva stekli dosta znanja o tom obliku medijskog rada. Tu se ne uzima u obzir podatak da je veliki procenat novinara stradao i bio ranjen u tim okrajima, ali ni nau realnost koja je na sreu daleko od sukoba tog intenziteta. Takoe je injenica da na krizne situacije nae redakcije uglavnom alju mlae novinare, koji nisu imali kontakta sa kriznim situacijama, samim tim ne poseduju ni preko potrebno iskustvo. Oigledno je da je naim medijskim radnicima, u prvom redu novinarima, potrebna obuka u izvetavanju iz kriznih situacija, a u radu e biti razmatrani
348
modeli te teorijske i praktine instruktae, prema potrebama i mogunostima redakcije.
Modeli medijske edukacije izvetaa u krizama

Subjektivna je i u znaajnoj meri neosnovana pretpostavka da novinari i mediji mogu demonstrirati brzinu, efikasnost i aktuelnost, tokom izvetavanja sa kriza, bez adekvatne pripreme. To umnogome prevazieno stanovite polazi od koncepcije po kojoj je novinar univerzalni izveta, koji e svojom intuicijom, iskustvom i mogunou improvizacije lako nadomestiti nedostatke i profesionalne propuste. Specifikum medijskog angaovanja u kriznim situacijama umnogome se razlikuje od svakodnevnog klasinog novinarskog rada koji podrazumeva element predvidljivosti, a ogleda se u izvetavanju iz razliitih institucija, upravnih organa, kao i sa manifestacija i unapred najavljenih dogaaja. Smatramo da je stanovite koje ne podrazumeva pripremu sa profesionalnog gledita neosnovano i arhaino, jer se za krizne situacije novinar mora kvalitetno pripremiti ako eli objektivan, taan i brz finalni medijski proizvod. Globalnu pripremu moemo podeliti na: 1. teorijsku; 2. metodoloku; 3. praktino-operativnu. Ako razmotrimo navedenu podelu mogue je izdvojiti teorijsku pripremu kao adekvatnu pretpostavku koja novinaru daje kompetentnu vizuru, ija primarna percepcija se obavlja na razliitim oblicima edukativno pedagokih teajeva sa akcentom na akademsku edukaciju, kao najadekvatniju (mada je koristan i razliit spektar specijalistikih seminara i obuka koju organizuju pojedini mediji). Teorijska priprema podrazumeva definisanje, podelu, manifestacione oblike, nauno sagledavanje, markiranje najvanijih ispoljavanja, interakciju, teorijsko sagledavanje interdisciplinarnosti i niz ostalih problema vezanih za polje izuavanja kriznih situacija u medijskom kontekstu. Teorijska znanja naih medijskih radnika nisu na zavidnom nivou, to je evidentno tokom analize rada izvetaa koji gree u elementarnim pitanjima. Teorijski aspekt neopravdano se zapostavlja iako je to poetni korak u usvajanju znanja, radnji i postupaka, koji se najtransparentnije implementiraju i potvruju u terenskim uslovima. Metodoloka priprema je u neposrednoj vezi sa teorijskom i neretko je deo radionica i vebi edukativnih kurseva (od univerzitetskih do usko specijalistikih), a za cilj ima trening, kao i ocenu reagovanja polaznika u simulacijama raznih oblika kriznih situacija. Meto-
349
dologija neuniverzitetskih kurseva podrazumeva podelu i specijalizaciju na tampu i elektronske medije, jer je nepotrebno dugogodinjeg radijskog novinara obuavati u realizaciji link ukljuenja, osim ako se ne sprovodi restruktuiranje redakcije u cilju formiranja sistema objedinjenog deska i sl. Iako je zahtevnija i kompleksnija, obuka mladih novinara ili studenata mora obuhvatiti sve segmente elektronskih i tampanih medija, zato to njihova specijalizacija dolazi u kasnijoj fazi novinarskog profilisanja i stoga su posmatrani edukativni procesi i sa metodolokog aspekta kvantitativno kvalitativno zahtevniji. Praktino-operativna priprema ima dva vitalna dela koji ine sutinu pripreme, a odvojeni su u cilju kompleksnijeg sagledavanja pripreme za krizne situacije. Prvi deo koji emo nazvati segment A, podrazumeva tri vana elementa, koji se dele na: 1. strateko; 2. funkcionalno; 3. psiholoko reagovanje. Strateko donoenje odluka zavisi od menadmenta medijske kue, ali se realizuje u dogovoru sa izvetaem na terenu (tempo ukljuenja, model izvetavanja, sagovornici i sl.). Funkcionalni element podrazumeva poznavanje opreme i tehnike od strane novinara koji mora dobro poznavati funkcionisanje sistema evrovizijske razmene, posebno kada je u pitanju televizija, kao najsloeniji sistem. za krizne situacije visokog intenziteta i dugog trajanja, karakteristino je da se praktino-operativna priprema obavlja u redakcijskim uslovima, vode je urednici deska, iskusnije kolege ili instruktori, a neretko se kod nas svodi na proireni brifing. Psiholoka priprema je neizostavni segment kvalitetne pripreme, i ima ulogu to bolje pripreme novinara za specifikume koji e biti neminovni u krizi, a u relaciji su sa neprekidnim stresom koji podrazumeva: unesreena lica, ugroena bezbednost izvetaa, nedostatak elementarnih uslova za ivot i sl. (Vali Nedeljkovi D, 2007) Svaki od posmatranih elemenata koje smo naveli nalazi se u direktnoj relaciji sa neizostavnim delovima praktino operativne pripreme koju emo determinisati kao segment B, a koji se deli na: 1. iskustvenu; 2. savetodavnu; 3. tehniko-tehnoloku komponentu. Nema potrebe za ekspliciranjem svih navedenih elemenata posmatrane podele, ali moemo naglasiti da je za elektronske medije od presudnog znaa-
350
ja tehniko-tehnoloka komponenta u koju novinar mora biti upuen, dok je svesno uraena distinkcija na iskustveni (empirijski) deo, koji se u redakcijama transmituje od starijih kolega, i savetodavnu funkciju koja moe dolaziti od strunjaka koji nema direktne veze sa medijima (vatrogasni, bezbednosni, vodoprivredni, seizmoloki i sl.). Iskustvena priprema podrazumeva konkretno prenoenje podataka o odreenoj kriznoj situaciji koju obraujemo, uz logistike podatke koji dolaze na relaciji ekipa na terenu tim koji ih menja. U terenskim uslovima to su izuzetno vane informacije od kojih zavisi (ne)uspeno obavljanje izvetakih poslova, a podrazumevaju i niz drugih komunikacijskih momenata. Tehniko tehnoloka komponenta je vana, jer podrazumeva poznavanje opreme i tehnike od strane novinara, jer ako sluajno bude povreen ili onesposobljen snimatelj, novinar u kriznoj situaciji mora preuzeti njegov posao. Kada sve navedene elemente samemo u jednu celinu, dobijamo konkretan prikaz celovite i kompleksne pripreme koja u kriznim situacijama zbog niza objektivnih faktora nikada nije potpuna (nemogue je iz skupa kriza predvideti eventualne podskupove).
Praktina edukacija izvetaa/novinara u krizama

Obrazovanje izvetaa za krizne situacije, moe se realizovati na nekoliko razliitih nivoa, u zavisnosti od njihovog interesovanja, stepena obrazovanja, finansijskih mogunosti i sl. Naveli smo nekoliko osnovnih moguih modela koji su preporuljivi za ovaj vid edukacije: Struno nauni skupovi koje organizuju medijske kue, naune organizacije ili profesionalne asocijacije; ako su dobro osmiljeni i pruaju kvalitetan plan i program rada, mogu biti prilika za usvajanje korpusa fundamentalnih znanja iz oblasti medijskog nastupa i delovanja u kriznim situacijama. Na struno naunim skupovima edukacija se obavlja, tako to se pozivaju eminentni strunjaci iz oblasti kriznih situacija, koji uesnicima iznose najnovije podatke i rezultate istraivanja iz posmatrane oblasti. Bitno je da uesnici imaju osnovna predznanja i da poseduju odreeno iskustvo u medijima, tako da se taj oblik edukacije preporuuje novinarima koji ve rade u medijima tj. nisu poetnici. Diskurs koji se na njima koristi je u potpunosti akademski, iznose se rezultati istraivanja i naunih analiza, i nakon skupa se neretko tampa zbornik radova ili neka publikacija. Specijalizovani seminari organizuju se uglavnom od strane strukovnih asocijacija (UNS, NUNS, NDNV) sa ciljem osposobljavanja mladih novinara u ovladavanju medijskim vetinama i znanjima za rad u kriznim situacijama.
351
Na tim skupovima mogu se organizovati pored klasinih predavanja i razliite praktine vebe radioniarskog tipa, gde bi novinari mogli da simuliraju realne situacije, koje se dogaaju pri izvetavanju u kriznim situacijama. Na tim skupovima poeljno je uraditi jedan probni TV paket ili radio paket, u cilju uoavanja greaka od strane polaznika, to ujedno prua i oseaj samopouzdanja, sigurnosti tj. gubi se psiholoka barijera prema radu u kriznim situacijama. Na tim skupovima nije potrebno koristiti nauni diskurs, niti je neophodno uee predavaa sa akademskim titulama i zvanjima, koji e iznositi najnovije rezultate u pojedinim oblastima. Vano je da predavai budu specijalisti u svojim oblastima i da jasno, precizno i koncizno iznesu najvanije podatke i informacije koje e polaznici usvojiti. realne situacije, koje se obavlja se u redakcijama i moe se organizovati po Interna edukacija doga aju pri izvetavanju u kriznim situacijama. Na tim skupovima poeljno je uraditi jedan probni TV paket ili radio paket, u cilju uo avanja greaka od strane potrebi, ako je neophodno poslati novinare da izvetavaju sa poara, poplave polaznika, to ujedno prua i ose aj samopouzdanja, sigurnosti tj. gubi se psiholoka barijera i sl. a oni pri tom nemaju Na tim skupovima nijeizvetavanja. Tada je organizo- je prema radu na krizama. iskustva u toj vrsti potrebno koristiti nau ni diskurs, niti vanjeneophodno ukursa predava a sajer se ne mora angaovati vie lica, iznositi dointernog e e poeljno, akademskim titulama i zvanjima, koji e ve je najnovije rezultate u pojedinim oblastima. Vano je da predava i budu specijalisti u svojim oblastima i da voljan jedan ili dva predavaa, koji imaju iskustva u medijskom angaovanju jasno, precizno i koncizno iznesu najvanije podatke i informacije koje e polaznici usvojiti. na krizama. U internoj edukaciji retko se koristi moe se organizovatipredavanja je Interna edukacija - obavlja se u redakcijama i nauni diskurs, po potrebi, ako neophodno poslati novinare mediju, obim izloene materije je pri tom nemaju iskustva su prilagoena prilikama u da izvetavaju sa poara, poplave i sl., a oni skromniji, okutoj vrsti izvetavanja. Tada je pljenuje manji brojdovoljan jedaniorganizovanje internog imaju poeljno,ujer se ne mora angaovati polaznika ili dva predava a, koji kursa iskustva medijskom angaovanju sl. vie lica, ve je
na krizama. U internoj edukaciji retko se koristi nau ni diskurs, predavanja su prilago ena prilikamaGrafikiobim izloene materije je skromniji, okupljen izvetaa polaznika i sl. u mediju, prikaz Oblici medijske edukacije je manji broj Grafi ki prikaz - Oblici medijske edukacije izveta a u kriznim situacijama
u kriznim situacijama
Medijska edukacija
akademska
stru no nau ni skupovi
specijalni seminari
interna edukacija
Treba naglasiti da je svaki oblik edukacije koristan, ali je najcelishodnija i Treba naglasiti da je svaki oblik edukacije koristan, ali je najcelishodnija i najkompletnija akademska akademska podrazumeva teorijsku, ali i prakti teorijsku, ali praknajkompletnijaedukacija, koja edukacija, koja podrazumeva no - obrazovnu ikomponentu. edukacija model, tinoAkademska poznavanja je pedagokivetina i kojim edukacija je studijama profilie novinar, obrazovnu komponentu. Akademska se na osnovnim pedagoki izvetavanja u model, koji e osim novinarskih stranih jezika, posedovati i znanja iz kojim se na osnovnim studijama profilie novinar, koji e osim poznavanja za krizama. Plan i program treba da bude utemeljen na usvajanju teorijskih elemenata izvetavanje u kriznim situacijama, ali teite edukacije mora biti na prakti nim, krinovinarskih vetina i stranih jezika, posedovati i znanja iz izvetavanja u terenskim vebama. Na Odseku za medijske etiri zama. Plan predmet Izvetavanje u studije, Filozofskogna usvajanju teorijskih ama, igodine i program treba da bude utemeljen fakulteta u Novom Sadu, ve eleme- osim postoji izazvanim i prirodnim katastrofama i nesre
realizacije teorijske nastave u kabinetima i u ionicama, postoje i terenske vebe. Iako je sam pojam terenske vebe, uglavnom vezan za prirodne nauke, smatramo da je i za novinare vano da imaju prilike za terenskim radom, kao i za simulacijom realnih uslova. Primeri terenske obuke studenata novinarstva su slede i:
352
nata za izvetavanje u kriznim situacijama, ali teite edukacije mora biti na praktinim, terenskim vebama. Na Odseku za medijske studije, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, ve etiri godine postoji predmet Izvetavanje u izazvanim i prirodnim katastrofama i nesreama, i osim realizacije teorijske nastave u kabinetima i uionicama, postoje i terenske vebe. Iako je sam pojam terenske vebe uglavnom vezan za prirodne nauke, smatramo da je i za novinare vano da imaju prilike za terenskim radom, kao i za simulacijom realnih uslova. Primeri terenske obuke studenata novinarstva su sledei: Odlazak na kurs prve pomoi u Crveni krst Novog Sada. Svi sluaoci predmeta, proli su jednodnevni kurs i dobili su zvanini sertifikat o zavrenoj obuci u prvoj pomoi, to je standard za svakog izvetaa u kriznim situacijama. Studenti su obili 93. ronilaku etu Vojske Srbije koja se bavi spaavanjem unesreenih lica na vodenim povrinama. Obili su vojne brodove, amce i druga plovila koja su specijalizovana za rad na poplavama. Upriliena je simulacija gaenja poara, pri emu je aktivno uestvovala Vatrogasna brigada Novi Sad, sa svojim ljudstvom i vozilima. Studenti su u okviru vebi saradjivali na izradi sajta Krize izvetavanje o kriznim situacijama, na kom su objavljivali svoje radove. U sklopu predmeta, a u saradnji sa Crvenim krstom Novog Sada, realizovano je predavanje o potrebi dobrovoljnog davalatva krvi, i znaaju tog ina u krizama, nakon ega su studenti uestvovali u akciji davanja krvi.
Zakljuak
Iako postoje razmiljanja i stavovi da su nai novinari dovoljno obueni da izvetavaju sa svih vrsta kriza, situacija u medijima sugerie na zakljuak da je naim novinarima potrebna edukacija. To je oigledno posebno u sluaju mlaih kolega, koji nemaju dovoljno iskustva u radu, u kriznim situacijama, koje mogu ozbiljno ugroziti bezbednost novinara i ostalih lanova medijske ekipe. Novinari su esto u (ne)prilici da medijski obrauju poare, a poto se meu prvima nau na mestu incidenta smatramo da je vano ukazati na osnovne aspekte te krizne situacije. Tim pre jer smo uoili da su medijski delatnici nedovoljno upoznati sa navedenom materijom i da se u izvetajima neadekvatno koristi terminologija, ne navodi se vrsta poara, ima propusta sa etikog stanovita i nedovoljno se poznaje vatrogasna tehnika i taktika (Barovi, 2009:18).
353
Postoji vie modela edukacije, a za mlade novinare najkompletnija je akademska edukacija, koja mora sadrati teoriju, ali i praktinu komponentu, koja e u vidu simulacije pribliiti polaznicima kursa, realne prilike. Na osnovu iskustva koje je steeno u radu sa studentima, izveli smo odreene zakljuke: teorijska obuka je veoma bitna, ali je neophodno da bude potkrepljena audio-vizuelnim zapisima, koji studentima dodatno objanjavaju problematiku; poeljno je na predavanja dovoditi ljude iz struke, odnosno predstavnike raznih institucija koje sarauju na saniranju kriznih situacija; da bi studenti blie upoznali problem izvetavanja, potrebno je da napiu rad ili urade tv/radio paket na temu kriza; neophodno je organizovati terenske vebe u cilju simulacije krizne situacije. Na kraju moemo zakljuiti da nema novinara koji barem jednom u ivotu nije izvetavao sa neke krizne situacije, bilo da se radi o poplavama, poarima ili demonstracijama, tako da je potreba za edukacijom studenata urnalistike i mladih novinara u tom pravcu, vie nego oigledna. Iako je akademsko obrazovanje najcelishodnije, za izvetae su poeljni i specijalizovani kursevi koje mogu organizovati medijske asocijacije, odnosno profesionalna udruenja i novinarske organizacije. Iako je kod nas potreba za obrazovanjem na alost, ponekada potcenjena, za izvetavanje u krizama edukacija je neophodna, jer od nje u znaajnoj meri zavisi bezbednost novinara i medijske ekipe na terenu. LITERATURA
Barovi, V. Krizne situacije i novinarski rizici, Link, broj 74, februar 2009, 1819. Coombs, W. T. (2007). Ongoing crisis communication: Planning, Managing, and responding. Los Angeles: Sage Hobsbaum, E. (2008). Globalizacija, demokratija i terorizam. Beograd: Arhipelag Lundquist, E. What Katrina left behind, Eweek, 36-37., 21.07.2008. Quarantelli, L. E. (1986). Disaster Crisis Menagment. Delaware: Disaster Research Center, University of Delaware Spencer, G. (2005). The Media and Peace, From Vietnam to the War of Terror. New York: Palgrave MacMillan Stanojevi, D. (2007). Jezika agresivnost i masovni mediji. CM, broj 2
354
Vali Nedeljkovi, D. (2007). Izvetavanje u kriznim situacijama opti pregled. Novi Sad: Filozofski fakultet
Internet izvori:
http://krize.medijskestudije.org/terenske-vezbe/vatrogasna-vezba-2009/ http://krize.medijskestudije.org/terenske-vezbe/recna-flotila-novi-sad-2010/ http://www.vs.rs/index.php?news_article=1ed97e4e-d2b7-102e-9d5d-000c 29270931 http://www.gockns.org.rs/davakt.html
Vladimir Barovi Theoretical and practical training of journalists in covering the crisis Summary: The paper defines the crisis with the media aspect, as unpredictable and uncontrollable events that may significantly affect the stability of the community. It discusses the theoretical models of training journalists on several levels, from editorial to an academic education that is the most complete and best. Special attention is paid to practical training of students of journalism and journalists working in the media. This paper presents a model for the complex training of reporters in crisis situations, which are the most complex form of journalism, in which he threatened the safety of media workers. Key words: media, crisis situation, journalists, training, reporting
CIP - , 659.3/.4(497)(082) 32.019.5(497)(082) 316.77(082) VERODOSTOJNOST medija : dometi medijske tranzicije / uredio Rade Veljanovski. Beograd : Fakultet politikih nauka, 2011 (Beograd : igoja tampa). - 354 str. : tabele ; 24 cm Ovaj zbornik rezultat je meunarodnog naunog skupa Verodostojnost medija - dometi medijske tranzicije, koji je na Fakultetu politikih nauka Beogradskog univerziteta odran u drugoj polovini juna 2011. godine. --> str. 9. - Tira 200. - Re urednika: str. 9. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. Summaries. ISBN 978-86-7558-869-6 a) - - - COBISS.SR-ID 187931404

Verodostojnost Medija Dometi Medijske Tranzicije FPN

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Verodostojnost Medija Dometi Medijske Tranzicije FPN

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSkE TRANzIcIJE

tampanje zbornika pomogla je Ambasada SAD u Beogradu.

Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSkE TRANzIcIJE

MEDIJI U NOVOM TEHNOLOKOM DOBU

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

OBRAzOVANJE NOVINARA I OBRAzOVANJE zA MEDIJE

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

UDC 340.137:32.019.5(4-672 EU:497.11) 340.134:342.727(497.11) 654.17/.19(497.11)

Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije sa evropskim regulatornim okvirom2

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

I faza izrada medijskih zakona (2000 2005)

Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

II faza primena zakona (2005 2009)

Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...

III faza usaglaavanje sa najnovijim regulatornim okvirom Evropske Unije (2010-danas)

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Relevantna domaa i meunarodna dokumenta:

Jelena Surulija, Usaglaavanje medijskog zakonodavstva Srbije...

UDC 343.63:351.751(497.16) (094.5.072)

Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Nataa Rui, Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

Kleveta i uvrede u crnogorskim medijima

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Nataa Rui, Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Nataa Rui, Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

Kleveta u drugim zemljama, Evropska praksa

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Nataa Rui, Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Nataa Rui, Dekriminalizacija klevete u Crnoj Gori

Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji2

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji

Poetak nove reulacije medija i medijskog vlasnitva

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Izostanak primene zakona i zakonodavni preokret

Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji

Strateki korak unazad

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Rade Veljanovski, Kontroverze zakonske regulacije privatizacije medija u Srbiji

UDC 316.774:654.19](497.11) 340.134:316.774(497.11)2000/2011

Profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerziteta u Beogradu. Kontakt sa autorkom: nikolicmirjana66@gmail.com

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE

Drutveni ambijent, Srbija 2000 2011.

Mirjana Nikoli, Tranformacija medijskog sistema u Srbiji (20002011) ...

Faze razvoja i transformacije srpskih medija u periodu 2000 2011.

Drutvene transformacije kao uvod u transformaciju medija 2000 2002.

VERODOSTOJNOST MEDIJA DOMETI MEDIJSKE TRANzICIJE