La za La za revi Pripovetke

S ad raj P red rag P ro ti P red g o v o r Pripovetke v ab ica Prvi put s ocem na jutrenje k o lsk a ik o n a Na bunaru Verter S v e e to n aro d p o zlatiti Vetar R en ik m an je p o zn atih rei i izraza P red ra g P ro ti Predgovor Ima pisaca kod kojih proces sazrevanja traje dugo a putanja njihova razvoja pokazuje krivudavu liniju uspona i p ad o v a p re n o to p o stig n u rezu ltate k o ji im d o n o se g las d o b rih p isaca. T ak v ih p isaca n ije m alo , i v ein a je tak o p o ela. A li im a i o n ih d ru g ih , k o d ko jih p ro ces sazrev an ja n ije v id ljiv , iji se rast n e o b av lja p red itao cim a n eg o u njihovoj radnoj sobi i koji svojim prvim radovima ostaju u k n jiev n o sti. L aza L azarev i p rip ad a o v o j d ru go j g ru p i p isaca; o n je p o eo b ez p o etn itv a. N jeg o v a p rv a objavljena pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje ujedno

je i jedna od njegovih najboljih pripovedaka. Iz te p rip o v etk e m o g la b i se sag led ati L azarev iev a o p red eljen ja, sk lo n o sti i n ain m iljen ja, o d n o sn o p rim an ja u tisak a iz sp o ljan jeg sv eta i izraav an ja tih utisaka. R o en u ap cu 1 85 1 . g o d in e u trg o vak o j p o rodici, L azarev i je u io g im n aziju u sv o m e ro d n o m g rad u i u B eo g rad u , g d e se i u p isao n a tad an ji P rav n i o d sek V elik e sk o le. K ad je d o ao n a V elik u k o lu , p o k ret m e u omladincima izazvan idejom i delovanjem Svetozara M ark o v ia b io je u p u n o m jek u . I L azarev i p rilazi to m p o k retu . U i ru sk i jezik d a b i m o g ao d a ita i n ep rev ed en e sp ise ru sk ih rev o lucio n arn ih d em o k rata, d ri p o p u larn a p red av an ja iz p riro d n ih n au k a, p rev od i k rae lan k e arlsa D arv in a i M ajk la F arad eja. L azarev i p o in je d a prevodi i poznat ro m an ern iev sk o g a ta d a se ra d i koji, k ak o sam k ae, "svo jim itao cim a p o k azu je p u t k o jim se d o lazi d o d ru tv eno g a b lag o stan ja". O n je i sek retar, ili k ak o se to o n d a zvalo : p isar, stu d en tsk o g d ru tv a "P o b ratim stv o ", ija je u p rav a u ru k am a stu d en atasocijalista. Ali se ovaj novi uticaj sukobljava sa jednim d ru g im u ticajem k o ji se v rem en o m p o k azao jaim . P o d uticajem vaspitanja koje je dobio u porodici od majke, izu zetn o jak e en e, k o ji n ik ad a n ije m o g ao a n i eleo d a p rev azi e, L azarev i se p o stu p n o i p o stepeno odvaja od "n o v ih " lju d i i o d "n o v e" n au k e i, k ao to to o b in o b iv a, postaje njihov protivnik. Po povratku iz Berlina, gde je k ao d rav n i stip en d ist stu d irao m ed icin u , o d v o jivi se o d b eo g rad sk e d u ho vn e i p o litik e k lim e, taj rask id p o staje potpun. R ad io je k ao p rak tiar, civ iln i i v o jn i lek ar, i u z p u t se b av io k n jiev n im rad o m . N ap isao je n ek o lik o napisa iz oblasti medicinske nauke i bio prvi srpski lekar i n au n ik k o ji je u sv o m e rad u u p o treb ljav ao m ik ro sk o p . U isto riji m ed icin e u S rb iji o stae isto tako poznat po p rim en i n o v ih m eto d a u leen ju n ek ih b o lesti. K ad je L azarev i p o eo d a p ie, srb ijan sk a stv arn o st n ije

p ru ala n im alo ru iastu slik u . O sam d esete g o d in e p ro lo g a v ek a o stae u isto riji n ap isan e k ao razd o b lje v lad alak e sam o v o lje i p o licijskog nasilja; jedna u krvi u g u en a b un a i jed an , p ro tiv n o n acion aln im in teresim a v o en i n esren o izg u b ljen rat, jesu n ajp o zn atiji, ali n e i jed in i trag in i d o g a aji to g a d o b a. E k o n o m sk e p rilik e u zem lji su se o zb iljn o p o go rav ale. P ro ces rasp ad an ja starih p o ro d in ih zad ru g a, u k o je je S v eto zar M ark o v i p o lag ao v elik e n ade i p rip isiv ao im o d lu u ju u u log u u srp sk o m d ru tv en o m p reo b raaju , b io je v e o d av n o zav ren . P ro ces p ro p ad an ja seljak a i d alje se n esm etan o razvijao tako da se velikom broju materijalno u p ro p aen ih seljak a p rid ru io n e tak o m ali b ro j materijalno posrnulih ili sasvim propalih malih trgovaca i sitn ih zan atlija. o v ek u k ao to je b io L azarev i tak av svet nije mogao da bude po ukusu, ali on nije mogao ni da v eru je u n ek i d ru tv en i n ap red ak i u izmenu toga n ep o d no ljiv og stan ja. V asp itan u p atrijarh aln o m d u h u , s v rlo iv im i razv ijen im o sean jem p o ro d ice i za p o ro d icu , n o sei u seb i o tp o r p rem a "n o v im " lju d im a k o jim a je i sam nekada pripadao i "novoj" nauci koju je nekad i sam ispovedao, Lazarev i se o k ren u o p ro lo sti. S v et n jeg o v a d etin jstv a i p rv ih sazn an ja o iv o tu in io m u se k ao n ajp rav in ije u stro jen sv et, k ao sv et d o b rih lju d i, p o slo v ino g p oten ja i p rim ern e rad ljiv o sti i o n je eleo d a g a o v ek o v ei i, p o sred n o , stav i n asu pro t sv etu u kome iv i. A li, k ao to to esto b iv a (red o v n o k od d aro v ito g p isca k o ji k ritik u je sv et u k o m e iv i s k o n zerv ativ n ih p o zicija} pisac govori jed n o a k ae d ru g o . I L azarev i je n eh o tice o tk rio taj sv o j p atrijarh aln i sv et i p rik azao g a d ru k ijim n o to je eleo d a g a p rik ae. U to m e sv etu iv o t se razv ijao p o jed n o m o d re en o m red u k o ji je za sv e lju d e o b av ezan i nepromenljiv. "Bolje da propadne selo nego u selu adet" g lasi jed n a n aro d n a p o slo v ica k o ja b i m o g la d a p o slu i i k ao o d lian p u tov o a n a p u tu k ro z taj svet. Postoji p o ro d ica i p o sto ji p o jed in ac; p o jed inac je lan p o ro d ice,

ali n ik ak o n e i sam o staln a lin o st. A k o d o e d o n esp o razu m a m e u n jim a, p o jed in ac im a d a se p rik lo n i p o ro d ici. M o g u n ost d a p o ro d ica n ije u p rav u n i k ao teo rijsk a p retp o stav k a n e m o e se primiti u tom svetu. L azarev i je u to m sv etu v id eo sv et sree i sp o k o jstv a; o n o to je u stv ari p rik azao b ilo je "m ran o carstv o ", k ak o je rusku patrijarhalnu porodicu nazvao Dobroljubov. U njegovoj pripoveci va b ica M ia M arii eli d a se o en i devojkom koja bi mu po svemu odgovarala. Ali, ona je strankinja i njegova porodica ne bi mogla da je kao takvu p rih v ati. S h v atan ju p o ro d ice o n rtv u je sv o ju lin u sreu , n a ta, m o d a, im a p rav o , ali i sreu d ev o jk e k o ju v o li, na ta n em a p rav o . M itar u p rip o v eci Prvi put s ocem na jutrenje na kocki gubi celo svoje imanje i dovodi do p ro sjak o g tap a celu sv o ju p o ro d icu, ali n jem u n em a niko da se suprotstavi jer je on despot, glava porodice. I k ad n ao p ak o rad i, o n rad i n ajb o lje to m o e. Jer o n zn a sv e i m o e d a in i to h o e. U ko lsko j iko n i pop e zap retiti d a e za in at p ro d ati sv in je u b escen je i n jem u n ik o n ee m o i d a se su p ro tstav i. O n e p o k u ati d a sp rei sv o ju k er d a p o slu a g las sv o g a srca i k ad se o n a n jeg o v o j od lu ci sup ro tstav i, o n a za n jeg a v ie n ee p o sto jati. K ao to se v id i, L azarev iev p atrijarh aln i sv et, u svojoj osnovi, daleko je od toga da bude idealno sazdan, ak i o n d a k ad se p o sm atra u lep an i s n jeg o v e najidealnije strane. L azarev i je b io jed an o d p rv ih srp skih p rip o v ed aa k o ji je obratio p an ju n a u n u tran ji sv et lin o sti k o je p rik azu je i n a p sih o lo ku an alizu . K o d M ilo v an a G liia i Jan k a V eselin o v ia p sih olo k e an alize u n ek o m d u b ljem sm islu te rei g o to v o i n em a. K o d Jak o v a Ig n jato v ia o n a je sv ed en a n a n ajm an ju m o g u u m eru . S rem ac se o g ran iav a n a o p is sp o ljan jih m an ifestacija u n u tran jih lo m o v a, i to v ie k ao h u m o rist n eg o k ao p siho lo g . A L azarev ia b a p sih o log ija in teresu je. O n u p rav o n ajv ie slik a p relo m e u o v ek u , o n aj tren u tak k ad p o sle p retrp ljen o g p o raza u o v ek u n astaje m o raln i p reo b raaj: M itra k ad o b o ren e

g lav e p rizn aje sv o j p o raz i sa su zam a u o im a trazi p o d rk u i u teh u , A n o k u (Na bunaru) u trenutku saznanja d a je n ajv ea srea u p o slu n osti, a jed in a p rav a slo b o d a u pokornosti, Maru ( ko lska iko n a ) k ad se v raa k ao p o k ajn ica i sv a u su zam a trai o d o ca o p ro taj. T e p relo m e i p reo k rete L azarev i d aje zan im ljiv o sa zav id n o m v etin o m i sa o d lin im p o zn av an jem p sih o log ije. S lik aju i p o n ek i p u t, k ao k od M itra i A n o k e, sam o sp o ljan ja izraav an ja u n u tran jih n em ira, o n izv rsn o d o arav a sv u v eliin u i jain u u n u tran jih p o tresa i celo k u p n u d ram u k o ja se u lin o stim a zb iv a, d o k je u va b ici M ia M arii p red m et p rilin o p recizn e i sav esn e p sih o lo k e an alize. A ta je u zro k d u ev n im lo m o v im a i k rizam a u to m e svetu k o ji je, za L azarev ia, n ajb o lji o d sv ih m o g u ih sv eto v a i jed in i m o g u i sv et? Jer ak o u to m e svetu im a o zb iljn ih p o tresa, o n d a taj svet ili n ije tak o v aljan k ao to b i to L azarev i h teo d a p o k ae ili o d n o se u to m sv etu n ek o sa strane muti. Na ova pitanja mogu da budu dva potvrdna ili d v a o d rin a o d g ovo ra. L azarev i, m e u tim , o d rin o odgovara na prvo a potvrdno na drugo pitanje. On o g laav a za k riv ca n o v o v rem e k o je k u ca n a v rata staro g sv eta i n o v o g o v ek a k o ji je n o silac to g n o vo g v rem en a u onoj istoj meri u kojoj je to novo vreme stvorilo njega. O k o to g a k o je u p rav o taj n o v i o v ek u L azarev iev im pripovetkama postoji kod nas jedan mali, u osnovi p riv id an sp o r. Jo v an S k erli v id i u n jem u u en ik a S v eto zara M ark o v ia, a M iro slav o r ev i rad ik ale k o ji su S v eto zarev o u en je izn ev erili. U v rem e k ad je L azarev i p isao , o n o v rem en e razlik e izm e u rad ik ala i u en ik a S v eto zara M ark o v ia n isu se v i ale o n ak o jasn o k ao to se v id e d an as; za sav sv et o n i su b ili jed n o isto ili g o to vo jed n o isto . "N o v i" o v ek b i, dakle, zvao se radikal ili S v eto zarev u en ik , b io p ristalica u en ja S v eto zara M ark o v ia. U o stalo m , o v d e je m n o g o zan im ljiv ije k ak av je L azarev iev o d n o s p rem a to m e n o v o m o v ek u o d to g a k o je u p rav o taj L azarev iev "n o v i" o v ek . I ta je o v o ga nagonilo da se tako o d red i p rem a sv o jim n ek ad an jim

isto m iljen icim a. "N o v im " o v ek o m b av ila su se tro jica n aih realista: G lii, L azarev i i S rem ac. O d n o s sv e tro jice p rem a n o v o m o v ek u je slian : n eg ativ an . B iv i "crk v en jak " G lii o b rau n av ao se u Novom Mesiji sa svojom so cijalistik o m m lad o u n a n im alo sim p atian n ain i sa o trin o m jed n o g ren eg ata ili b iv eg v ern ik a: "n o v i" o v ek p rik azan je k ao m alo u m n ik . S rem cu je n o v i o v ek sv u da na meti i redovno predmet podsmeha: od ia Jo rd a n a do prve glave Zone Zamfirove, od S rete u itelja do Zlog podanika. L azarev i n o v o m o v ek u p rilazi d ru k ije. O n nema simpatija ni za njega ni sa ideje koje on propoveda, ali to o d su stv o sim p atija je n a jed n o m m n o g o v iem in telek tu aln o m n iv o u n o to je k o d G liia i S rem ca. T o je otpor jed n o g ko n zerv ativ n o g p ro fesora a n e m rn ja jed n o g p o litik o g ag itato ra. "N o v i" o v ek su b jek tiv n o n ije r av, ali o b jek tiv n o im a tetn u i r av u u lo gu . N jeg o v e id eje p o seb i n isu n ep am etn e, ali su o n e n ep rim en ljiv e u n ao j sred in i i p o k u aj n jih o v e p rim en e redovno izaziva haos. Jer, po starom dobrom redu, sve u svoje vreme i sve na sv o m e m estu ; L azarev iev "n o v i" o v ek se p o jav io u n ed o b a i n a p o g ren o m m estu . K ritik o m "n o v o g " o v ek a L azarev i p relazi sa slik an ja id ilin o g sv eta p rolo sti n a p lan sav rem en e d ru tv en e kritike. A tamo gde govori o starom patrijarhalnom d ru tv u o n uk azu je n a razo rn i u ticaj lju d i k o ji su se o d to g a d ru tv a o tp ad ili. T ak av je u itelj u ko lsko j iko n i i tak av je P era Z elem b a, g lav n i k riv ac M itro v e m aterijaln e i moralne propasti. Pa ip ak , ta d ru tv en a k ritik a n ajo trije je izraen a u d v em a p rip o v etk am a: u Sekciji i u n ajp o zn atijo j L azarev iev o j p rip o v eci S ve e to n a ro d pozlatiti, uz Prvi put s ocem na jutrenje. U Sekciji L azarev i p o lazi o d jed n e tan e in jen ice iz k o je izv lai p o g ren e zak lju ke. P rim en a jed n o g zak o n sk og p ro p isa u sred in i k o ja n ije sp o so b n a d a g a p rih vati, jer o n o to zak o n p ro p isu je u su p ro tn o sti s n jen im o k o talim i

o k am en jen im n av ik am a i o v etalim trad icijam a, d o n o si m n o g e trag in e i n eeljen e p o sled ice. L azarev i ne daje n ik ak av k on aan zak lju ak , jer n jeg a u o v o j p rip o v eci v ie zan im aju m o raln i i p sih o lo k i p rob lem i. A li itav a p rip o v etk a je tak o in to n iran a d a se iz n je izv lai zak lju ak d a tak v u zak o n sku m eru n ije treb alo p rim en iti. D o d u e, to nije sasvim u skladu s p atrijarh aln im n aelo m p o k o m e je bolje da "propadne selo nego u selu adet", ali je zato p o jav a k o ja se ig o e, sek ciran je m rtv aca, u su p ro tn o sti sa patrijarhalnim adetom. Mnogo je dublja, stvarnija i su tastv en ija k ritik a u S ve e to n a ro d p o zla titi. Invalid, h ero j iz rata, p ro si. "L ju d i d o b ra srca in ili su m u d o n ek le poklone. Ali na sve se na svetu ogugla. Sve izbledi: i o d u ev ljen je, i lju bav , i d u n o st, i saaljen je! I n e m o e g a v ie p o zn ati k ao n i T o p u zo v og v ran ca k o ji je n ek ad dobijao svaku trku , a sad a o k ree su v au ." O k ru en rav n o d u no u ljud sk o m , p red tu im b o lo m i n eb rig o m d rav e k o ja m u d aje izd rav an je to lik o d a m o e d a p ro si, B lag o jev sin o staje k ao iv i, trajn i p ro test p ro tiv sv eg a to g a. N ajp re p ro tiv d rav e, k o ja se, k ad trai rtv e, javlja k ao d o m o v in a, a k ad v raa d u g o v e, p o jav lju je se k ao o rg an izacija jed n e k lase za zatitu n jen ih in teresa, a zatim i p ro tiv lju d sk e rav n o d u n o sti i o tu p elo sti i sv eg a o n o g a to d o p rin o si d a "sv e izb led i". M o d a je u n ajv eo j m eri ta k ritik a u p eren a b a to j o so b in i lju d sko j, ali jain a d ru tv en e k ritik e p o tisk u je sv e o stalo u d ru g i p lan . A o n o to to j k ritici d aje svu o trin u i sv u g orin u jeste k raj p rip o v etk e i n ain n a k o ji je taj k raj sao p ten : "B lag o je je jo d o n ek le g o v o rio "S v e e to n aro d pozlatiti!" P o sle je o k ren u o n a: "S v e e to teb i b o g p latiti". Naposletku se propije, i tu skoro umre. A njegov sin p rim a izd ran je o d in v alid sk o g fo nd a i - prosi. M o ete m u , ak o ete, u d eliti. Ovo je moj prilog." I n ijed n e su v in e rei, n ijed n e n ep o sred n e in terv encije.

K ao d a p isac sv o jim p riv id n im m iro m h o e d a p o k ae d a je sudbina Blagojeva sina sasvim normalna pojava u svetu u k o m e su , B lag o jev sin i o n , o su eni d a iv e. Pripovetka S ve e to n a ro d po zla titi zan im ljiv a je jo iz jednog razloga; to je jedina pripovetka u kojoj je L azarev i o tv o ren o p o su m n jao u lju d sk u d ob ro tu . In ae, k o d L azarev ia sv e se d o b ro zav rav a. T aj n jeg o v o p tim izam S k erliu je to lik o sm etao d a je b io sk lo n d a tv rd i d a L azarev i u jed n o m d u b ljem sm islu i n ije realist. I doista, Mitar i Marica se m ire, p o p o p rata sv o jo j jed in ici, A n o k in p reo b raaj d o iv ljav a se k ao p razn ik i izaziv a b esk rajn u rad o st p o k u i en ad ia, n ep rijateljstv o b rata p rem a sestrin o m jaran u p rerasta u u rak o v o o bo av an je zeta (U d o b ri a s h a jd u ci), Jan k o u v i a d a je b esmislena n jeg o v a lju b av p rem a u d ato j en i i d o lazi k seb i (Verter), a M ia M arii raskid a sv o ju v ezu sa v ab ico m . Z ab lu d eli se u v ek v raaju n a p rav i p u t i u v ek ih n jih o v i n ajb lii d o ek u ju rairen ih ru k u , d aju im p o n o v o sv u to p lin u p o ro d in og o g n jita, a v rst zag rljaj k o jim ih steu n ije sam o zn ak o p ro taja n eg o i zn ak b u d u e n erask id iv e v eze. Ne raduju se samo ljudi nego i priroda, nebo je plavo i v ed ro , a ju tro sv ee, su n ce b lag o g reje, p a se lju d im a in i da se na njih osmehuje. Ali, uvek je i mnogo suza rad o sn ica p ri tak v im su sretim a, tak o d a se itao cu u jed n o m k rajik u sv esti, u p rk o s sv o j lep o ti p o m iren ja, jav lja n ed o u m ica d a m o d a u tim su zam a rad o sn icam a n em a p o m alo i b o la zb o g p o raza k o ji su lju d i d o iv eli, zb o g p o n ien ja k o je su k ao p o k ajn ici m o rali da pretrpe, n ije li to u jed n o m sm islu i n a jed an n ain i p la k o ji ih , p o sle p o m iren ja i p o k ajan ja, p o d sea n a iv o t k o ji je sad pred njima. L aza L azarev i je n ajb o lji stilist n aeg realizm a i sv ak ak o n ajb o lji p rip o v ed a to g a razd o b lja. N jeg o v a reen ica ima g ip k o sti i eleg an cije, n jeg o v a p o re en ja su zan im ljiv a, esto p o m alo n eo b in a i d u h o v ita. M a g d e p ro n ali n ek i n jeg o v o d lo m ak , o d m ah em o g a p o zn ati p o n ek im

stilsk im o so b in am a k o je su sam o n jeg o v e u itav o j n ao j literaturi. Nekad su ga zbog dobrog pisanja nazivali "srp sk im T u rg en jev im ". T o p o re en je, m a k o lik o b ilo preterano, nije u isti mah i besmisleno. Uz to, on ima d rag o cen a o sean ja za h u m o r i o n d a k ad n e eli d a d a m ah a to m e sv o m o sean ju , o n o p o n ek ad p reo v la u je. Cela pripovetka Verter protkana je blagom ironijom. Ta blaga ironija doprinosi da prema jednom, po patrijarhalnom shvatanju, prestupniku imamo sve sim p atije. S k erli m u je zam erio d a je u n jem u m o ralist p o b ed io realista i d a je L azarev i u im e n ek ih m o raln ih n aela k o ja su p ro b lem atin a, izn ev erav ao u m etn ik u istin u . N jeg o v a m o raln a n aela su d o sta p ro b lem atin a, ali n i S k erliev o m iljen je o izn ev erav an ju u m etn ik e istin e n ije n ita m an je p ro b lem atin o . I m im o sv o je v o lje, L azarev i je o sv etu k o ji je v o leo izrek ao n ep rijatn e istin e. P o n ep rijatn o sti tih istin a i p o tein i o p tu b e k o ja iz n jih p ro istie L azarev iev e p rip o v etk e se m o g u m eriti, u n jem u sav rem en o j k n jiev n o sti, sam o sa, in ae slab im , ro m an im a Jan k a V eselin o v ia Jed a n ju n a k n a ega d o ba i Borci. K ad je L aza L azarev i izm u en tuberkulozom umro k rajem . 1 8 9 0 . g o d in e, b io je o aljen k ao n ajb o lji srp sk i p rip o v ed a. U n ap isim a n astalim n ep o sred n o p o sle n jeg o v e sm rti o L azarev iev im d elim a p isalo se, n e tak o retk o , b o lje n o to su o n a zaslu iv ala. T ak v o p isan je moralo je da izazove reakciju i ona se javila. O njegovom d elu p o elo je d a se i d ru k ije su d i. L ju b o m ir N ed i m u je zam erao d a je im ao v ie v etin e n eg o p rav o g k n jiev n og talen ta i tim e stv o rio n e m alu zab u n u . N aim e, N ed i n ije jasn o o d red io ta u o v o m slu aju p o d razu m ev a p od v etin o m a ta sm atra k n jiev n im talen to m . S k erli je o tiao d alje i n eg iraju i, sasv im o p rav d an o , isp rav n o st njegovih nazadnih shvatanja bio sklon da umanji i u m etn ik u v red n o st n jeg o v ih p rip ov ed ak a. T ak v o S k erliev o p isan je n ije o stalo b ez o d jek a. B ilo je u pitanju n ep o v o ljn o m iljen je k ritiara u iji se su d v eru je o p iscu

k o ji je n esu m n jiv o b io o m iljen . I zato , sv e to se p o sle S k erlia p isalo sv o d ilo se ili n a p o k u aj o b aran ja n jeg o v a su d a ili n a p o k u aj o d b ran e S k erliev ih stav o v a. U tim rasprama stv o rilo se sasv im p riro d n o i jed n o tree stan o v ite: d a je istin a n eg d e n a sred in i. L azarev i d o ista n ije o n ak o v elik i pisac k ao to su m islili n jeg o v i sav rem en ici, ali je sv ak ak o jed an o d n ajb o ljih n aih p rip o v ed aa. O n o p o em u o n o staje jeste k n jiev n i n ain p isan ja, sm isao za p sih o log iju , p o d jed n ak o razv ijen a m o zap aan ja i im ag in acije, a izn ad sv eg a, o n o staje n ad ah n u ti p esn ik i sp o n tan i k ritiar jed n o g d avn o g , u n ep o v rat iezlo g sv eta. P red rag P ro ti

La za La za revi Pripovetke va b i ca K ad sam se p o lan i v ratio iz Italije, d o ao m i je d o ru k u o v aj ru k o p is. itao sam g a p o d u tiscim a k o ji su n a m e o stav ili P o m p eji. K ad sam iziao iz P o m p eja, p ev ao sam pesmu "Svja sujeta elo v jeask aja, jelik a n e p reb iv aju t p o sm erti". u d n o v ato d a m i se ta p esm a v rzla p o p am eti i p o sle o v og ru k o p isa. Jo je u d n ije to m o j sap u tn ik u Italiji, m o j p rijatelj i red ak to r, k ad sam m u p ro itao o v aj krnjav rukopis ponudi mi u otkup album Pompeja. Ja sam p ristao n a tram p u , sm eju i se r av o j d o setci o m o ljcim a i lavi. I Pismo ... en sk o d ru tv o p rijatn o ... N jen a m ajk a, b rat jo j p o ru n ik ...m an o v , P o p esk u ,

k alk u lato r u M in istarstv u g ra ev in a, jed an n em ak i stu d en t, M ak s p o im en u ... A li ti v e p o zn aje g lav n e o so b e o vo g a p an sio n ata, a n aro ito n ju . P rek o d an sm o sv ak i n a sv o m p o slu . N a d o ru ak , ru ak i n a v eeru skupljamo se u trpezariji gde je klavir i jedno desetak n o v in a i u rn ala. T rp ezarija je ta u p rav o n ae in tern acio n aln o zem ljite. T u sm o sv i kao u svojoj sobi. K o n em a n ik ak a p o sla, sed i tu , ita n o v in e, u d ara u k lav ir, zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni u z p e. A A n a je, n arav n o , u v ek tu s rad o m ili sa zab av o m . T u m an o v s n jeg o v im d u b o k im b aso m i jo dubljim brkovima ... ... Ponosita kao ... Dmol ... m ae k o len a p etro leu m o m , i k ad g o d , siro ta, ju tro m d o e s trg a, h u e i p ri to m n am a, sv o jim p ito m cim a, d em o n stru je sad rin u k o tarice k ao vuga, a oni to zovu haut gout[1]... II Pismo M isli, v aljd a: k o ta rad i. - ja se samo njome zanosim? N e, b rate, jo u m en i ip a p o ten o srce, - ta valjda pred to b o m sm em to tv rd iti! ta im am ja s n jo m e? Ja b a i d a sam uveren da me ona - isto m e sram o ta d a k aem - da me ona voli, tim bih se pre povukao s polja ljubavi. Zar da se igram "dev o jak im srcem "? A k o u istin u rei, n a sv ak i n ain p rijatn o m i je b iti s njome, - a, k ao b ajag i, to i d a m i n e b u d e? A li n arav n o d a je to sv e d alek o o d m a k ak o g o sean ja k o je b i b ilo m a i nalik na ljubav. Pogledam je pokatkad sa strane i ispod oka, pa se m islim : d ijete, d ijete! A li d alje, n arav n o , n ita. T a ja, i k ad n e b ih b io rav n o d u an p rem a n jo j (k ao to je ona prema meni - a to jeste, tako mi boga!), ipak bih se d o b ro u v ao sv akog k o rak a k o ji b i m e v o d io d o m a k ak ih izjav a i sp o razu m ev an ja. T i zn a d a ona nije u onim g o d in am a u k o jim a se "P ro v o d i lju b av ", sto ji celu n o p red av lijsk im v ratim a i ek a se "lju b av n ik ", p a se p o sle cm ak a d o k n e u d ari k rv n a n o s, a n e d aju i seb i n ik ak v a

rau n a p o d b o g o m . H o u d a k aem : n ije u g o d in am a u kojima se igra ljubav n ih scen a i sam o jo j "zn aajn o " steg n u ti ru k u zn ai "p o i za m en e". N em a tu , d ak le ale. Ja jo k o ji m esec p a o stav ljam sk am iju i stu p am n a sv o je noge, i svaki, ma i neozbiljan korak u ljubav bio bi korak u en id b u , a ti v rlo d o b ro zn a d a se ja n jo m o eniti ne m o g u . B o e m o j! ta b i rek li m o ji, ta p rijatelji, ta naposletku i poglavito ti sam? Prvo, nije ni Srpkinja, m o d a n i lep a, a siro ta. P a n jen a ro d b in a, - hajde majka i b o e p o m o zi, ali lajtn an t! A ti zn a d a sam p restareo za ekscese. Nekada sam mislio d a b ih b io u stan ju o en iti se k u v arico m , iv eti s n jo m e o k o ri su v a h leb a i b iti n ajsren iji sm rtn i. T o su , v aljd a, g o d in e to in e o v ek a "pametnijim". Ja bih pljunuo na njih, pa ipak ne mogu da b u d em "lu d ". P ro lo je sv e. S ram o ta b i m e b ilo o d berberina koji me sapuni triput nedeljno. A m an , p o b ratim e! Ja n eh o tin o n ainih n ek ak av u v od . Tome je svemu kriv Joca koji nas je, kad nam je bio u g o stim a, u zeo n a o k o , p a p o sle i teb i k o jeta n ad ro b io , iz eg a si ti n ain io itav u o p tu b u , o d k o je se ja sam o b ran im . P rip o v etk a je sv ren a. V eru j! Ja sam p rem a n jo j samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva; d o d ajem jo j ig le k ad isp ad n u ; o g rem jo j k ab an icu k ad p o e u etn ju itd . M e u tim , m irn o i sp o k o jn o g led am svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se d a u p o stati doktor. - K o e sa m n o m ! P o m isli ta je u rad io lu d i N ik o la - obrijao brkove i upisao se u b u rev e! Ja, k ao n ajstariji m ed icin ar, u su d io sam se d ati m u jed n u lek ciju , p o sle k o je m i je o n p retio d a e m e zv ati n a d u el, n a to m u je V id ak d u v an d ija - udario am ar! Neko zakuca na moja vrata. A n a m e zo v e n a v eeru .

Tvoj pobratim. III Pismo O d n ek o d o b a n aa se p rep isk a v rze sam o o k o A n e. Ja to in im , v aljd a, sto g a, d a ti n e b i p o m islio : "A , sad se u u tao , sad n ita o n jo j n e p ie, zn am ja ta e to rei!", jer tak v o g sk ep tik a k ao to si ti m alo je. S ad a e m i b ar v ero v ati d a n em a n ita, jer je jo p re p et d an a o tila sv o jo j sestri u Gotu. Ostali smo sami, - n em o j d a m i se sm eje k ad ti k aem d a n am je n ek ak o sv im a tu n o . O n a je d rala svezu izm e u n as, jer o v ak o sed n em o sv i za sto , u tim o , d a se u je k ak o m u v a v eera. M ak s p rav i r av e d o setk e n a k o je se m i sam o zv an in o sm ejem o . S T u m an o v o m se n arazg o v aram k ad sm o u sv o jo j so b i, jer k ak o o n tek o g o v o ri n em ak i, to g a m rzi d a to p o in je k ad sm o svi zajed n o , a d a, o p et, o k ren e ru sk i u d ru tv u g d e n iko v an nas dva ne razume - zn a d a je v rlo "g en an t"[2] N a "D o n K arlo s" je n ep restan o o n a u asn a p ro tiv ren o st im en u k o je sm o m u d ali. O n ak o isto g led a isp o d o iju , elja k o su iz p o tiljk a n a elo , n o si kratke pantalone i ogromne cipele i crvene velike marame u koje se u sek n ju je i k o je m u iz d ep a v ire. Im a b ritv u o d k o je je jed n a stran a sam o za u ljev e. T u sam o p azio n ek i d an k ad je S p ald in g u zeo o d n jeg a b ritv u d a zaree p lajv az. P o ceo d an ita n o v in e k o jih su m u p u n i p ag o v i. Z atu ri se u k an ab e i v ad i jed n e p o jed n e. P o k atk ad , p o to je n aiao n a n eto v an o , o d m ak n e ih d rei ih u lev o j ru ci i g led a ih iz daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda o n o g a k o ji n ajb lie sed i d o n jeg a, k lim n e v an o g lav o m i promumla: N a t rlich ![3] ili Na-nu![4] ili Donnerwetter noch einmal![5] o n d a stan e rev n o sn o sv e p o d v laiti crv en im p lajv azo m i, p o to o d u v a bu rm u t to m u je iz n o sa p ao n a n o v ine, zav ali se o p et u k an ab e i ita d alje. T im isp o d v laen im n o v in am a o b in o p o v ezu je b ab a su trad an u p o v e s k o m p o to m .

O n jo n ep restan o g o v o ri strasn o o n jih o v u ratu s F ran cu zim a, o b u d u em sv etu k o ji e se sasto jati sam o iz N em aca o "siln o m n em ak o m carstv u ", itd ., itd . N o s m u je v e p o crv en eo , i k ak o u e n a v rata, u je kako mu se m u k a p iv o u trb u h u . - T u m an o v o b in o p ro ap e: Kraftige deutsche Natur![6] Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi N em ce. B ije k eln ere k ad h o e d a g a p rev are za d eset p ara, p a im p o sle d aje d in ar b ak ia. V u e jo n ep restan o nemak o -en g lesk i ren ik k u d g o d id e i d o ru k u je tatarski b iftek . Ja g led am te o d n jeg a u im to m o g u v ie en g lesk i, pa posle kazujem njoj. N jen b rat lajtn an t je o n ak o isto o tu an . O n je p resrean k ad m o e d a n as u v erav a k ak o jed v a ek a d a se o p et d ig n e krajina na Francuze: die'Hunde haben noch immer die Jacke nicht voll.[7] K ad je to g o v o r o S rb iji, o n d a m i o n n ep restan o d o k azuje k ak o m i treb a d a p o n em o s T u rcim a, p o b iem o ih v aljd a. - E h , k ad b iste v i im ali n eto sam o jed an o v ak av k o r k ao m i, lasn o b iste v i sv rili s T u rsk o m ! M en i b i i su v ie: - Kad biste vi znali srpsku vojsku i njena dela, vi biste se stid eli tak o to rei. O n d a T u m an o v stan e, n atu caju i n em ak i, d a p ria. T i zn a d a o n d o b ro zn a n ae stv ari. S ad je u zeo m em o are P ro te N en ad o v ia d a p rev o d i n a ru sk i. T i n e zn a jo d v a R u m u n a k o ji s n am a sed e, - jedar g im n azist o v d e, a d ru g i m atem atiar. V eo m a d o b ar i o zb iljan o v ek . IV Pismo u d i se, m o ra b iti, to sam se u u tao , - bolestan sam, ili, b o lje d a k aem , b io sam b o lestan . N isam ti h teo p isati, d a

se n e b rin e: sad je sv e d o b ro . P a i p o sle to lik o g u tan ja ip ak n em am n ita o em u b ih ti m o g ao p isati. P o sled n jim tv o jim p ism o m u v erav a m e d a iz m o jih p rip o v ed ak a s A n o m n ee izvoditi nikakih zak lju ak a i trai sam o d a ti sv e n atan k o p iem to b u d e izm e u n as d v o g a, i p o d v lai d v a p uta rei natanko. D o b ro , p o b ratim e. T i n e zn a d a m e ti sam u v lai u n ek ak av ro m an . S ad sam i ja p o eo d a m o trim n a sv ak i njen postupak prema meni. T i si, u p rav o , k riv to sam p o eo d a se in teresujem n jo m e, p rav o d a ti k aem , v ie n o to b ih h teo . S v e se m islim : p a ta sad d a m u p iem ? E v o ta sam jo n ap ab irio za m rav o p ism o , k ao to su o b in o sv a m o ja p ism a. K ad je d o la iz G o te, ja sam se b io toliko pridigao, da sam taj d an ru ao s n jim a zajed n o : d o tle sam jeo u sv o jo j so b i, jer m e m rzelo o b laiti se. O n a je d o la u v ee. u o sam k ak o jo j P o p esk u i T u m an o v , v eseli, o tv o rie v rata i k ak o se cela k u a n ap u n i v eselja. T u m an o v d o tra m en i u so b u (n e zn am ta je i n jem u n asp elo ) i s n ek ak o m p o u zd an o u d a e m e obradovati veli: H ajd ete, d o la A n a! O n d a sam se i sam o b u k ao i o tiao u sobu gde jedemo. K ad sam u ao , o n a je v ad ila n ek ak e p o k lo n e o d sestre za mater. - A - ree o n a g laso m k o ji m e, b ad av a je, dirnu - a vi ste slabi? - N e, b io sam , g o sp o ice. A o tk u d v i zn ate? O n a se m alo zbuni.

- G. Tumanov mi je kazao. - Da, - ree T u m an o v p ro sto du n o k ak o g a je b o g stv o rio g o sp o ica je p itala, k ak o je v rata o tv o rila, ta v i rad ite. Ja je pogledah ispod oka. O n a se in ila d a n ita d alje n e slu a i v ad ila je d alje d aro v e za m ater. Ja sam seo u u g ao d o p ei i g led ao je. M o e b iti to sam je se zaeleo , m o e b iti i to je b ila zap u ren a o d p u ta, tek m en i se u in i n eo b in o lep a. N isam n ita d alje g o v o rio . K ad b ab a izi e d a g led a v eeru , a P o p esk u d a k u p i d u v an a, o stasm o sam o ja i o n a. T u m an o v ita n o v in e i sv ak i as p ita: "K ak to p o ru ssk i?", o n a d o la i sela d o m en e k o d p ei. - Al' vi ste sad sasvim zdravi? - zapita me nekako p laljiv o . _ Na putu da budem sasvim zdrav. - Al' ste tako bledi! _ N isam jeo n ita v e o sam d an a. _ B o g u h v ala, sam o k ad je sv e p ro lo . V i se n e u v ate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! - i p o e v eselo d a se smeje. - Ja n e sm em n ita u in iti p ro tiv v aih n ared ab a, a vi ne date sebi n ita p rim etiti. N eu v as n i ja, b o g am i, o d sad slu ati. - V i? N e, v i ste u v ek b ili d o b ro d ete. N eete, v aljd a, sad d a p ro ig rate v a g las, n aro ito u m o jim o im a , molim vas? - I ja p o eh d a se sm ejem , h tev i p o kazati d a ja i n e mislim prisvajati sebi toliko interesa za me s njene strane. N ije m i n ita o d g o v o rila. P o g led ao sam je isp o d o k a, n ije m e g led ala. M en i se u in i k ao d a sam jo j stav io n ek ak v o pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo do

n jen o g o dg o vo ra. O v ak v i slu ajev i m en e sam o d rae. S v e m e k o p k a n ek i av o d a v id im d a l'o n a u stv ari m ari za m e, k o to m e v i svi u v erav ate. T o g v eera p o sle v eere ig rali sm o d am e. O n a je ig rala vrlo dobro. Do b i p rv u p artiju i p o g led a m e o tro , ja sam razu m eo d a to zn ai: zato v i n e ig rate o zb iljn o? Drugu partiju ja sam se usiljavao da dobijem, pa valjda stoga i previdim njen kolut koji sam morao pojesti. Kad sam v e sam m icao , u g led am d a o n a im a d am u , tu rim je n a k rajn o p o lje i p o k rijem je jo jed n im k am en o m , k ao to se to in i s d am o m . - Vi opet imate damu! - rekoh joj. O n a p ro m ea srd ito ru k o m k o lu to v e, o tu ri d ask u o d sebe, p o d bo i se n a ru k u i g led ae n a k lav ir za k o jim P o p esk u sv irae v lak e p o tp u ri. - A to m eate fig u re k ad p artija jo n ije sv ren a? - V i h o ete d a se sprd ate m n o m e? -- Bog s vama! - A zato n e ig rate, n eg o m e p u tate d a ja d o b ijam ? - Z ar v i m islite d a ja n a taj n ain h o u d a v am u in im nekakvu ljubav? Budite uvereni da se varate - ja sam igrao kako sam najbolje znao. O n a se o p et o d o b ro v o lji, ali n ije h tela v ie ig rati d am e. Ja okrenem dasku i odbrojim sebi i njoj po devet zrna. Ona pristade da igra mica. Opet me je tukla, ali sam na njenu licu video da je ona u v eren a d a ja ig ram k ak o n ajb o lje zn am i d a je n e p u tam h o tim in o d a d o b ija.

P o sle tri p artije o p et p o m ea zrn a i o tu ri tab lu, ali ne srdito. Smejala se. - N e, v i n e zn ate d a ig rate. M o rate k o d m en e u iti. - S v ak a lek cija o d v as b ie m i d rag a - ja udaram glasom na "vas". - Dobro. Onda je prvo: nemojte da laskate. - H o ete tj. d a k aete: n em o jte n i o d sad d a lask ate k ao to ni dosad niste laskali? Ona lako pocrvene. B ab a m e u tim d o n ese m ed a i o rah a, p a o p et izi e. P o p esk u b ee u g asio sv ee n a k lav iru i sv irae n ap am et, m en i se u in i lep e n eg o ik ad , u v ertiru T elo v u . O n a je m e u tim u zela n ek ak av ru n i rad . Ja lu p ah o rah e i d av ah jo j, o n a im zam ak ae u m ed . P o p esk u n e h te jesti. O n p o e o p et W eb er-ovo Aufforderung zum Tanze[8]. Ja u stah i d o n eh au v o d e. P o p ijem p o la ae. - Ah, oprostite, ja nisam i za vas doneo. Ona uhvati moju d o p o lov in e p u nu au . - O d atle sam ja p io ; ek ajte, ja u je izap rati, p a u v am onda nasuti - i u h v atih za au . O n a istre ru k u i n ag lo isk ap i au . - A li, g o sp o ice! O n a m i izg led ae u v re en a. N e h te n ita v ie g o v o riti. u tali sm o o b o je. P o p esk u d ov ri sv iran je, zak lo p i k lav ir i d ie se. - L ak u n o !

- L ak u n o ! - rekosmo mi. K ad o stasm o sam i, ja se p o d b o im n a ru k u i g led ah jo j u o i k o je su b ile u p rav ljen e n a rad u ru k am a jo j. O p azila je d a je g led am , n ije n i za jed an tren u t d izala o iju s rad a. - G o sp o ice, o v aj je p rst m o j b o lesn ik (n jeg a je b ila oparila k lju alo m v o d o m . Ja sam jo j, p o to je p rsn u o mehur, mazao rastvorom srebrnog nitrata), ja imam pravo da ga u svako doba prihvatim i da vidim kako mu je. Molim ovamo ruku! U h v atih je za ru k u i p o eh zav iriv ati p rst k o ji je b io zaleen jo d av n o p re n jenog polaska u Gotu. O n a n e o tim ae ru k u , ali izg led ae o zb iljn ija n eg o to b ih ja hteo. Ovo je zgodna prilika da ogledam njeno "srce", pomislim se. - G o sp o ice, p o k lon ite m i o v aj p rst. O n a je n ep restan o u n jeg a g led ala. N a m o je p itan je v rae glavom u znak da mi ga ne poklanja. - Z ar n i cig lo jed an p rst n eete d a m i p o k lon ite? N isam se nadao. - av o g a zn ao , to sam k azao s d o sta o sean ja i, u stvari, kao da osetih da me boli njena hladnoa. - A ta ete s n jim e? - V i m en i n jeg a p o k lo n ite, a ta u ja s n jim , to ja zn am . O n a se u siljen o n asm ei. - A k o ete d a g a o d seete, ev o v am g a. - Z asad n ita. S am o d a ja zn am d a je o n m o j, a? O n a k lim n u o d o b rav aju i g lav o m .

Ja u zeh n jen p rsti i p o eh g a m ilo v ati. D rao sam g a za koji minut u svojoj ruci, ona ga onda, veoma oprezno i k ao n e zn aju i ta rad i, izv u e i n astav i p leten je. Posle pet minuta ja izvadih sahat. - V e 1 1 . V i zn ate - rek o h ja k ao u ali - da sam ja bolestan, pa ipak me ne terate da idem da legnem. A ja sam , o p et, sm ean to i sam n e id em , n eg o v as sam o zanovetam kojekakim besposlicama. Ja znam da vam je dugo vreme kad ste sa mnom. - A vi idite kad znate. U in i m i se d a e to rei: n em o jte d a m e terate d a v am k aem d a v as v o lim . P a ip ak u stah i p o oh . - L ak u n o ! D ajte m i b ar ru k u . N e g led aju i o d g o v o ri lak u n o , ali m i n e d ad e ru k e. - G o sp o ice, to n isam zaslu io . E , p a lak u n o ! D o o h u sv o ju so bu . N e zn am o tk u d , p a ip ak o seah se u v re en . Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Treba ostaviti stv ar. N em a tu o n o g a to sam ja m islio , a n ap o sletk u i n e treb a. A ta sam ja i m o g ao m isliti? D a m e... B u d alatin e... C elo v ee sam p ro v eo s n jo m e, a p o sla p u n e ak e. B o lje b i b ilo d a sam to p am etn o rad io , n eg o to sam p iljio n jo jzi u o i. ta sam hteo time? P o sle sam sk u v ao aja i rad io d o tri sah ata p o p o n o i d a b ih n ak n ad io on o to sam izg u b io . K ad sam leg ao u k rev et, izi e m i o n a u p am eti. Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja imam staru mater, ja imam svoj zadatak - zar kojeko da

me smeta! P o b ratim e, p rip o v etk a je sv ren a. T i n isi n ita v ie n i o ek iv ao . T i zn a m en e. T v o j v ern i Pobratim V Pismo N... N e zn am k o jim si p u tem n ain io o n ak av zak lju ak u tvome poslednjem pismu: "Vi se obadvoje uzajamno v o lite. D o k se p o lju b ite, v id eete d a se ja n e v aram ". T i zn a d a m e n a taj n ain d o v o d i n a ud n o v ate m isli. O n je u to lik o istin it to ja i p o sle m o jeg a p o slednjeg pisma n isam p restao "zan o siti se s n jo m e", k ao to sam ti b io p isao i k ao to sam m islio d a u u in iti. Im am i o p et im e d a ti se izv in im , - bio sam se "zavadio" s n jo m . Ja sam ti p riao k ak o sam o tiao iz so b e, a o n a m i nije ni ruke dala. Sutradan ja sasv im o zb iljn o u em . u sob u (o b in o , p ak , ti v e zn a, sv e se to zb iv a u ali i sm eh u ) i d o ru k u jem . Nije bilo nikoga, no mi ipak nismo govorili jedno s d ru g im . im sam p o p io k afu , o d m ah izi em . - Zbogom! - Zbogom! N ije m e p itala n i k u d a u tak o ran o , k ao in ae. D o ao sam u d v a n a ru ak . O n a se b ila o tk rav ila. Izg led ala m i je n eo b in o slatk a. Z a ru k o m n eh o tin o je g u rn em lak to m .

- Mille pardons![9] - ritersk i se k lan jaju i. O n a v rae g lav o m : n em a p ard o n . Z a k azn u ja je jo jed ared tak n em lak to m . Ona n ain i n ek ak o d etin jsk i v an o lice i p o g led a m e p ro testu ju i: ta se d irate? Drugi su svi bili zaneti u nekakav razgovor. Ja kucnem sv o jo m ao m u n jen u i ap n em jo j: - Bud'te zdravi! Ona klimnu glavom. Dakle pomirili smo se. Ama da l' se ja varam il' se ona zbilja raduje? P o sle ru k a o n a sela k o d p ro zo ra i p rev re L'histoire d'un paysan - Erckmann-Chatrian.[10] Ja stao v ie n je. - Lepo vreme - rek o h ja u zd rav aju i sm eh . O n a n ap u i u sta, su to d ete. - Ah, vi ste neka prznica! - N em a v ie d a se g o v o ri o to m e. Dajte ruku. Sad smo se pomirili. O n a p ru i ru k u , o b rn u v i g lav u k p rozo ru . Ja je stisk o h za nju. D o n K arlo s, k o m e u taj p ar d o n ese d ev o jk a flau s p ivom , n ak alja se n ek ak o isu v ie g lasn o . Ja se b ejah n ag n u o n ad knjigu i gledah ilustracije. - M e ed - pro ap u ta o n a k ao o d g o vo r n a K arlo so v o k aljan je. B i m i n eo b in o p rijatn o . D o sad n ik ad n ije u m o m

p risu stv u g ov o rila m a ta p ro tiv m a k o g a lan a n ae k u e. - u jete, g o sp o ice, h ajd 'd a zak lju im o u g o v o r d a se n ijed n o o d n as n e sm e n i za to lju titi. - Vi se ljutite, ja se nikad i ne ljutim. - Ko zna? Nego pristajete l' vi na moj predlog? Ona izmahnu rukom da udari po mojoj ruci, pa je polako spusti n a m o j d lan i jo o zg o p ritite m alo . - Pristajem! Ja n e zn am zato sam se to m e to lik o rad o v ao . in ilo m i se da sam s njom podvezao nekakav kontrakt prijateljstva. O n d a p riv u em sv o ju sto licu d o n je i p o n em d alje prevrtati Erckmann-Chatrian-a. N ai em n a d v o je zag rljen ih . - Dopada l' vam se ovo? O n a n ap u i usta. O p et n ai em o n a slik u isto g a sm isla. - A ovo? O n a m e tak o o tro , o zb iljn o p o g led a, d a m e p ro e sv a v o lja za d alju alu i d a m i se u in ie m o ja p itan ja i o d v ie b lju tav a. K ao b ajag i n astav ljaju i d alje, n a em Marseillaise-u. - A dopada l' vam se ovo? O n a p o sm atrae slik u k o ji sek u nd , o nd a sasv im n aiv n o odgovori: - Ja n e zn am ta se o v d e m o e o v ek u d o p ad ati. N aro ito u v ao j k n jizi. M o ra b iti d a je o v o le plus apre lettre.[11]

M alo u k o g o v ek a d a je itav n o s. S v e je tak o zam rljan o da se jedva raspozn aje. N e v alja n ita, n ita. P o e se slatk o sm ejati, p a k ao b ajag i zad irk u ju i m e: - H ajd 'n o site v au k n jig u ! K o b ajag i slik e, a izg led aju k o d a ih je n aa k u v arica b rk ljo m p rav ila. Ja se p ro tiv ih i d rah k rep k o o tv o ren u k n jig u ko ju o na p o k u av ae d a zatvori. - O , v i m islite d a ete je n a silu zatv o riti? V arate se. O n a se jo v em a n ap in jae. Ja n ap o sletk u o d jed an pu t p u stim , i o b e p o le lu p ie jed n a o d ru gu i lak o jo j p rik letie p rst. Ja p ritisn em o b e k o rice i n e d am jo j d a izv u e p rst. N ap o sletk u o n a g a ip ak izv u e, n o zd era v rlo m alo k o e, a u isto d o b a i p are lista iz k n jig e. - Ah, oprostite! - rek o sm o o b o je u jed an g las. O n a to m i je o tcep ila list, a ja to sam jo j n av u kao ran u n a p rst. - Molim, - rekoh ja - iako ja ciglo imam prava da molim za o p ro taj, ip ak se n e slu im n jim e, jer m e u n am a sto ji k o n trak t d a se n e srd im o , d ak le d a i p ard o n n e item o . - M o g la b ih d o k azati d a im am v ie p rav a n o v i, al'k ak o je to p rav o n a n aem m e u n aro d n o m , tj. srp sk o -n em ak o m k o n g resu u k in u to , to n eu n i d a se slu im njime. Dakle, ja izrin o n e traim p ard o n a - i p o e se slatk o sm ejati. D a n ije b ilo D o n K arlo sa u so b i, n e zn am ta b ih jo j k azao , jer m i to lik o m ila d o e. Izb i etiri sah ata. - Sad moram da idem. Moram vam samo kazati da se b o jim e ete se p o k ajati to ste takav ugovor sa mnom zak lju ili, jer... o stajte zd rav o ! S ad ete m i v aljd a d ati ruku, jer ako mi je ne date, ne ostaje mi ni ta uteha da se

srdim. O n a m i p ru i ru k u i sm ejae se. A h , p o b ratim e, zn a li k ak a jo j je ru ica! Od to doba bilo je stotinu takvih sitnurija. Ja ti ih ne p riam - n a to ? Resume[12] je da smo nas dvoje prijatelji. O , ta m i o n a k o jeta n ije p riala! Ja sam u sv im a tim razgovorima nalazio nova i nova svojstva koja su me to lik o p riv laila d a n e zn am jesam li d o v o ljn o isk ren k ad ti kaem d a se n isam zalju b io (sit venia verbo![13]). N u n a to sv e to? Ig ra, lu d a ig ra! Ja sve m an je rad im i sve se v ie zan o sim n jo m e. P o lo je sv e b u d ibo k sn am a. N o jo n isam to lik o zag azio d a se n e m o g u p o v u i, a, s druge strane, krajnje je vreme da se okanim posla za koji n isam , i to u u in iti, tak o n e b io tv o j Pobratim VI N... 1. I 187... P o in jao sam ti, d u e m i, d o sad , d v ad eset p isam a i sv a p o d erao . V e su d v a m eseca o d m o g a p o sled n jeg p ism a. Ti si pisao, molio, zapomagao, - ja ti ip ak n isam n ita o d g ov o rio . S tid m e je b ilo n ap o sletk u , jer b ih se o g reio o svoju iskrenost kad ti ne bih sve p riao , a p riati ti, o p et, sv e, tak o m i je teko , tak o tek o ! Ja sam slab iji i n ii o d crv a. V en o sam te u v erav ao d a u p rek in u ti sv e s n jom e, p a ip ak ... N eg o b o lje s p o etk a. S v e u ti isp riati. P o d eliu u g lav e. D au sv ak o j m o to . R azv iu sv u sv o ju m u zu . T im e b iti sm en ije. A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bih se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto

p laa p reg n u ti n a d elo p o ten a o v ek a. R ek o h d a u p o eti g d e sam stao . Glava I T ra i a vo la sa sveo m Od neko d o b a o n a rad i sv ak u n o d o 1 2 i d u e, jer sp rem a p o k lon e za B o i, - ti zn a d a u n jih n a B o i sv i d ariv aju . Ja o b in o d o n esem k n jig u , p a sed n em s n jo m e, jer se m o ja so b a n e m o e d o b ro d a u g reje. B ilo je p re jed n o n ed elju d an a. P o n o i se b ilo p rib liilo, i v am p iri su ek ali d a se m in u tn a sk azaljk a n a sah atu p o m ak n e za jed an ep erak , te d a d ig n e p o k lo p ce s n jih o v ih ko v eg a. B led o g m eseca n ije b ilo . ( teta! U o stalo m , ti m o e celu scen u zam isliti sp ram m esein e!) Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ona je radila. Ja sara gledao u knjigu i mislio na nju. N a jed n o m p ro zo ru b eleo se sp u ten rouleau[14], na drugom nije bilo zavese. Ja, d a b ih p o eo razg o v o r, d ig n em se. - Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a? Govorili smo vrlo tiho, ne znam zato , p a ip ak m i se u in i d a sam isu v ie g lasn o g o vo rio . Ona klimnu glavom. Ja d o o h do p ro zora i g led ah je sa stran e. B o e! O n a je to opazila. Baci jedanput-d v ap u t po g led n a m e n ita n e g o v o rei. Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je ok n a n jeg ov a, a n a n jim a se u d n o v ato zaig rav ae sv etlo st lam p e s u lice, n iu i se u b esm islen e d u g u ljaste i

zv ezd aste slik e, sao b raav aju i se o so v in i led en ih k ristala. D u g o sam g led ao o v u , k ao to v id i lu d u , p rljav o -svetlu slik u k o ja se sv ak i as m en jae, kad se suv vetar na ulici zaigra plamenom lampe. M islio sam n eto , n e zn am n i sam ta. A u sv ak u sam misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti, - trebalo je, dakle, samo otkraviti led , i zrak e p asti n a tav an icu n ae so b e. K ao to v id i, genijalna misao. Ona je sedela za stolom i vezla nekakav jastuk. N a u lici zatu tn jae p o arn ik a k o la. B ak lje p ro su e jo jau sv etlo st n a zale en e p ro zo re. Z v o n o u d ari n ek o liko puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho. - Vatra! - ree o n a. - Vatra! - odgovorih ja. N an o v o u u tasm o . Ja u h k ak o u p o bo n o j so b i T u m an o v d u b ok o d ie; o n d a, k ak o o n a zab ad a ig lo m u jastu k i k ak o se vunica tare o tulle anglais.[15] S ed o h n a sto licu do n je i tak o p rib liim g lav u n jen o m vezu, da n ije m o g la v ie ig lo m p ro b ad ati. Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku. Ja je uzeh za tu ruku i spustih je na sto, milovah je. Posle leg o h n a n ju i zatv o rih o i. O n a n ije n ita g o v o rila, n ije se o p irala. O setih d a sav g o rim i d a o n a tek o d ie. P ribrah se. N esren ie, ta rad i? S k o im n ag lo sa sto lice i tu rim ru k e u p ag o v e. V aljalo je p o eti m a k ak av in d iferen tan razg o v or. Ja izv ad im duvankesu.

- Izvol' te na poklon! - rek o h n ek ak o p ro m u k lo i p o k u ah da se smejem. - Ne! - ree o n a. N eastiv i m e i o p et b o cn u : - Z ar p o k lo n o d m en e n eete d a p rim ite? O n a o u ta. Ja p o eh d a ju riam : - Poklon od mene, g o sp o ice! - Takav! - ree n ek ak o zb u n jen o , u zim aju i n an o v o v ez. - K ak av g o d v i h o ete. A k ak av v i h o ete? O p et je u tala. Ja sam g o to v o ap u tao : - K aite k ak av h o ete! N ita n e o d g o v o ri. - G o sp o ice, zn ai d a b iste v i ip ak k ak av d ru g i p o k lo n h teli o d m en e; v i n eete m o ju d u v an k esu . K aite, d ak le! Ja sed o h o p et d o n je i p rim ak o h jo j se b lie. - Ne! - ree ona. - N eete d a k aete. N e, v i m o rate k azati. - Nikad! - A l'ja zn am ta je. - V i n e m o ete n ik ad zn ati ta je. - Parole d'honneur[16], velite da ne znam. Ona se zbuni: - Ja mislim da vi ne znate. - Parole d'honneur, vi mislite da ja ne znam? Ona pocrvene sva. - Ostavite se. M en i se u in i d a m e n estad e. O n a je p ro b ad ala ig lo m b ez ikakva reda. Da je uhvatim za ruku, da je poljubim hiljadu

puta, pa da umrem. Talas strasti (sit venia verbo) sve mi jae d izae g ru d i. Ja se n ag o h n jo jzi. U isti p ar sin u m i kao munja kroz glav u : v ab ica, siro ta, m o ja m ati, S rb ija. S k o im i, n e u zd aju i se u sv o j g las, b ez zb o g o m o d em u svoju sobu. B ilo je v e 1 p o p o n o i. u h k ak o i on a o d e u sv o ju so bu i oprezno zatvori vrata. T u n o n isam n ita m islio , b ar n e zn am d a sam ta m islio , pa ipak nisam zaspao do 3 sahata. - "O n a h o e srce" - to m i je n ep restan o izlazilo p red o i. Glava II O, ljubofi paklena! P o trai sam au to ra S u trad an b ila je o zb iljn ija n eg o o b ino . Ja sam se o p rezn o klonio svakog diferentnog razgovora. T o g a d an a b ila se o eljala kako ja volim, a to je prosto razdeljena kosa nasred glave, a ostrag pokupljena u k lu p e. T ak o i m o je sestre eljaju sv o ju d ecu , - m o e b iti sto g a jo j lep o sto ji, to m i, u o v im g o d in am a u k o jim a je, ipak izgleda kao dete. T o g a d an a in ila je sv e to sam je molio. Pevala mi je p esm e k o je in ae za b o g a n ee d a p ev a, jer id u d o g , a n jo j je g las ist sam o d o eis. P a ip ak n ije je g las n ig d e izneverio. U v ee je p o zo v em u etn ju . S n eg je b io n ap ad ao za jed n u su d lan icu i k rip io je p o d n o g am a. S v i izlo zi u d u an im a o sv etljen i i p rep u n i sv ak o jak ih "b o inih d aro v a". L ju d i p ro laze p u n ih ak a; kola u takvoj gomili da jedva mile; pred SPILLER-ovom p o slastiarn ico m sto ji jed n a ru lja i g leda svakojake figure

o d eera; p red S P IL L E R -ovom restoracijom transparent i na njemu stoji: Eisbahn bei brillanter Beleuchtung, Entree seporee[17] i guraju se deca i ljudi s kliskama. Pored nas sv ak i as p ro trav aju d eca s o n im eg rtaljk am a u ru k am a i ljud im a o d h artije, k o ji, k ad ih p o v u e za k o n ac, ire ru k e i noge i klimaju glavom. Oni ljudi s novinama u k o v ezim a, k o ji im v ise o v ratu , izv ijah u n jim a svojstvenim glasom. Montags-Zeitung, Abendpost, FigaFiga-Figaro! Jed an p ro sjak k o ji i ae n a k o len im a p ru i n am a ru k u , o n a izv ad i p et g ro a i sp u sti m u u n ju . P red k u o m za k o n cert, iak o je b ilo v e etv rt p o sle sed am , u stav ie se jed n a g o sp o dsk a k o la. irica sk o i sa sed ita i o tv o ri v rata, o d k o la. S d ru g e stran e isko i jed an m lad o v ek u b elim ru k av icam a, p re e n a d ru g u stran u k o la i p ru i ru k u u n jih . N a tu ru k u n av eza se jed n a b ela ru k av ica i jed n a d am a za n jo m . D am a lak o sk o i n ap o lje. T resae g lav o m i zatu ri k o su za u i. M i i n eh o tin o ek asm o d o k o n i p re o e p rek o tro to ara. O n d a p o o sm o d alje. - Gosp o ice, o v d e je tak o p u n o sv eta d a se n e m o e ii. Hajd'mote, bolje, u manje ulice. O n a u tei p o e za m n o m u Jahn'sstrasse. Ja opet udarih levo preko Brigadier-Brucke, i mi stajasmo pred o g ro m n im p ark o m u k o m e v lad ae p u n a n o , jer sam o glavni prolazi beh u o sv etljen i. Ja p o o h jo d alje, n e g o v o rei jo j n ita; v e sm o b ili n ek o lik o k o rak a u u m i. N o g e n am u p ad ah u d o v ie lan ak a u n eu g aen sn eg ; ogromni hrastovi beljahu se s one strane s koje je vetar duvao kad je sneg padao, te ga nanosio na njih. Vreme je bilo suvo, toga dana bilo je na termometru - 1 0 , m en i n ije bilo hladno i bilo mi je vrlo prijatno. P o sle p et m in u ta b ili sm o d o sta d u b o k o u u m i. O k o n as b ilo je tak o tih o , tu tan j v aro k i b io se sasv im izg u b io , nigde nikoga nije bilo.

N ism o n ita g o v o rili. Ja sam mislio na nju i ispredao svakojake snove. Zamislih sebi moje Valjevo, i nju u n jem u , i sv et k o ji p ria o n am a k ad p ro em o u lico m : "G led aj g a, zav rtila m u p am et v ab ica", i m o ja m ati, crv en ih o iju , k o ja sv o je so p stv en e sn ah e n e razu m e, i deca mo jih sestara i b rae k o ja se lib e d o i m en i o tk ak o sam d o v eo n ju u k u u , i n jen o v en o o sean je usamljenosti, jer je niko ne razume i ona nikoga ne razume... da se oprostim s njom, da je ostavim za svagda. O n a u jed an p u t stad e i g led ae o tro n ap red u p o m rinu. Da se vratimo? - ree o n a. Ja je p o g led ah . O k o g lav e je im ala crn sv ilen al, b aen p rek o tem en a, k rajev i u k rten i p o d v rato m p a zab aen i n a le a. Iz to g a ala p ro v iriv ae jo j lice k ao iz n ek o g crn o g okvira. - Izg led ae m i n eo b in o lep a. - Da se vratimo? - pitah ja. - A to ? O n a sm ak n u ramenima. - V i se b o jite ii d alje u p u stu u m u ? O n a b aci p o g led n a m e. P o g led u k o m e je b ilo n eeg a to ti ne umem kazati. Nekakvo pouzdanje, poverenje, sila. T aj se p o g led razli p rek o sv eg a m en e. U in i m i se d a sam piram id a i d a o n a n e m o e d a m e p reg led a. - Z ar s v am a k ad id em d a se b o jim eg a? - ree o n a s n ek ak v o m d etin jsk o m rav n o d u n o u. - Ta vi ste tako jaki! - I ne treba da se bojite - rekoh ja glasom koji je trebalo da izgleda silan i pouzdan, no ispade nekako promuklo i zag u ljiv o . U taj p ar d u h n u v etar p o jae, i s jed n o g su v ark a sro za se sn eg i p ad e n a ru k av n jen e u d e. Ja izv ad ih m aram u i p o eh jo j stresati sn eg .

O n a g led ae sv e to n ek ak v im rav n o d u n im p o g led o m . Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: - Hvala! - Na malu. O p et zau tasm o . O n a o k rete lev o k ru g i p o e n atrag , n e g o v o rei n ita. - Vama je hladno? - rekoh ja. - Ne! - R av o? O n a slee ram en im a. - Da? - Da! - ree o n a. - A ta v am je? O n a o p et slee ram en im a. Ja se n e u su d ih p itati je jo ta d alje. Uz p u t p o eh p riati jo j to sam m o g ao in d iferen tn ije stv ari sam o d a n e b ih d o ao n a o no eg a sam se tak o bojao, jer mi je tako milo, tako prijatno i opet tako o p asn o . P riao sam jo j p o sto ti p u t o H ajd u k -Veljku, o R ajiu , o p o jed in im p esm am a, p o sle sam je ispitivao da li je zapamtila druge pesme koje sam joj prevodio. O d g o v arala je n ek ak o len jo , p a ip ak sv e tan o . O n d a sam jo j p riao o V aljev u , o m alen im k u icam a, o v o lo v sk im k o lim a n a k o jim a n em a n i za g ro g v o a, o C ig an im a kako sviraju i pevaju i koji za deset para daju da im o d v ali am ar. N ap o sletk u k o jek ak ve d o setk e o B an aan im a. D o n ek le je ilo k o jek ak o . K ad sm o v e u li u v aro , n ije m i v ie ilo za ru k o m , iak o sam se u siljav ao .

S d ru g e stran e, o p et, k o la i tu tan j i n e d ad o e d a se ta g o v o ri. Ja u utah. K ad d o o sm o b lizu k u i, u d arism o n a Albrechtsstrasse. T i zn a k ak o je tu tih o . Ja n e zn am zato , o k reto h se n jo jzi: - Jo k o ji k o rak , p a ete se o slo b o d iti m o jeg a d o sad n o g d ru tv a. Ona srdito-tu n o razv u e k rajev e u san a: - N a to n eu n ita d a o d g o vo rim . Ja h ted o h d a o k renem sv e u alu . P o eh k ro z u siljen sm eh : - M o lim , v i n a to n e m o ete n ita d a o d g o vo rite. - N e, ja n eu d a laskam . - S ad ste se tan o izrazili; n eete d a lask ate. A k ad b iste istinu kazali, ona ne bi bila niukoliko laskava za me. N isam se v ie m o g ao n asm ejati. O n a o k ren e g lav u o d mene. - Ja... ja... - p o e zag u ljiv o i p resta. M en i p o m re sv est. A m a jesam li ja b u d ala? - pitah se. Kuda sam zagazio? D o o sm o p red n au k u u i u tek i p ro o sm o je. O n a se oklizn u i p o srn u m alo , ja je u h v atih za m iicu : - G o sp o ice, m o lim v as, u zm ite m e p o d ru k u , o vd e je klizavo. - Hvala vam - ree o n a i n e u ze m e p o d ru k u . O n d a se o p et v ratism o , o p et p ro o sm o . K ad se p o trei p u t v ratism o (ti zn a d a su o v d e p o ceo d an zak lju an e

kapije), ona stade. - Im ate li k lju sa sob o m ? Ja o tk lju ah k ap iju . O n a u e tro m o . P o d step en im a o tresae n o g e n a asu ri, i to in jae n ek ak o tro m o . B ila je v eo m a b led a. - G o sp o ice, v am a je o zb iljn o r av o? O n a k lim n u glavom. - P a k aite m i ta v am je? - Ne znam - ree o n a. - Dajte mi bar ruku da vam pomognem peti se uza stepene. O n a p ru zi ru k u . Ja i ah za tri step en a v ie i v o d ih je za ruku. Kad bismo na po basamaka, stegnem je krepko za ruku i pogledam je. Ona se zaljulja i prisloni se na zid. Bila je bleda kao sneg k o ji m alo p re g azism o . Iz o iju jo j g ru n u e su ze. - B o e! - p ro ap u ta o n a n ek ak v im g laso m k o jim , v aljd a, udavljenici govore. U taj p ar u e se n eiji k o raci n iza step en e. N e g o v o rei n ita p o em d alje i p o v u em je za ru k u . P o red n as p ro e jed an o v ek , sk id e kap u i p o k lo n i se. - A, vi ste, Hermane, - ree o n a k ao p rib iraju i se. - ta rad i g o sp o ica V ed el? - Ja sam b a sad d o p ratio g o sp o icu k v am a - ree m o m ak u tiv o se sm eei. O p et se p o k lo n i, p a o d e n iza step en e. Ja b ejah v e n a g o rn jem step en u , o n a za tri n ie. B ee izv ad ila m aram u i u sek n jiv ae se. Ja v id eh k ak o on a razastre maramu po celom licu i kako dvama prstima

p ritite o i. Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. B rav a k ljo cn u i n jen a se m ati p o jav i n a v ratim a. O n a tre sv o ju ru k u iz m o je, n o ja je k rep k o d rah . - Ta penjite se! - v ik ah ja sm eju i se. - Zar vas nije stid? U v aim g o d in am a n e m o ete d a u zi ete d v ad eset step en a. P risu stv o b ab in o to lik o m i resp ek ta u li d a se o zb ilja p o eh sm ejati i aliti. T rg o h je za ruku i izvukoh na gornji stepen. B ab a se slatk o sm ejae. N ije n ita o p azila, a n ije n i m o g la n ita o p aziti. O d em u sv o ju so b u , sk in em zim sk i k ap u t i o d em u o p tu sobu. P red stav ie m e g ici V ed el. T o je o b razo v an a d ev o jk a. Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i en g lesk i. N jen je o tac p ro feso r n a u n iv erzitetu i n ije alio ni truda ni novaca da vaspita svoje dete. A n a je v rlo m alo jela za v eero m . u tala je, tu ila se d a njoj nije dobro. Ja sam se u siljav ao d a zab av ljam g icu V ed el. Posle kratk o g razg o v o ra n ain i m i o n a k o m p lim en at k ak o d o b ro g ov o rim n em ak i. - O p ro stite to m o ram v a k o m p lim en at d a razu m em k ao ukor, malo ima mojih zemljaka koji za pet godina ovako r av o g o v o re k ao ja. - Molim vas, vi ste vrlo skromni. Ja vas uveravam da o v ek m o ra b iti v rlo p aljiv p a d a v am sam o n a ak cen tu zapazi da ste stranac. Uostalom, lako je to razumeti, jer

v am je jezik v rlo sro d an s n aim ! - ree o n a. - O p ro stite, g o sp o ice, to v am m o ram p ro tiv reiti. S rp sk i jezik nema apsolutno nikaka srodstva s nemak im ! Ja p o g led ah A n u . O n a b ee p o crv en ela. - Ali, Klaro, - ree o n a o b raaju i se g ici V ed elo v o j k ak o m o e tak o to p itati! S rb i su S lo v en i. - Ah, tako! Molim, oprostite, - izv in jav ae se g o sp o ica. - Z n am , sad se seam . V a je jezik sro d an s m a arsk im? Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete. - Klaro, Klaro, - ree o n a u siljen o sm eju i se. - Zar su M a ari S lo v en i? T o je k ao k ad b i n ek o tv rd io d a n a jezik ima srodnosti s persijskim. G o sp o ica V ed el b ee crv en a k o p ap rik a. Ja se n isam n ita srd io . T i zn a d a S rb in n a stran i, a o so b ito u k lasino j N em ak o j, m o ra o g u g lati n a o v ak a p itan ja; n as su to lik o p u ta p itali n em ak i stu d en ti (k lasin o o b razo v an i - g o v o re latin sk i i g rk i k ao sv o j ro en i jezik ) je li S rb ija u M alo j A ziji; u d ili se k ad sm o im kazali da i mi pijemo kravlje mleko, da mesimo hleb isto k ao i o n i, d a im am o ak p o zo rite i d a sm o h rian i. - N ad am se d a m i n eete za zlo p rim iti - ree g ica V ed el - to sam tak o slab a u g eo g rafiji. - U geografiji! - p ro ap u ta A n a p o d rug ljiv o . - O, molim vas - rek o h ja k lan jaju i se. A n i b i o ev id n o do sad n o i n ep rijatn o. O n a se sam a stidela. Da bi prekinula pauzu, a, drugo, da bi svrnula p an ju n a to d ru go , u sta i u p ali sv eu n a k lav iru .

- K laro , sv iraj to g o d ! I g ici V ed el k ao d a b ee o v a p rilik a d o b ro d o la. O n a o d m ah sk o i i o tp o e sv irati. Ja n isam slu ao , m islio sam n a n a razg o v o r, o n d a o d o h u n au zem lju , o n d a u o h u sv o je V aljev o , p a u sv o ju k u icu . T am o je b ilo sv e tak o tih o i tak o p rijatn o . M o ja m ati p ro sto o b u en a i starak i sm eei se, - ta ja sam u z n ju , m o je sestre, m o ja b raa, p a d eca, p a m o ji b u d u i b o lesn ici u p elen g irim a, s razd rljen im ru tav im p rsim a. P a n isk e iste so b ice, p a m rav k o n ji i p ro sta k o la, - ek ip aa g o sp od in -doktora. P red u k o v o m m eh an o m sed eo je Jo v o ark ija s njegovim zaguljiv im g laso m i p esm o m , k raj k o je se sam o S rb in to p i. P a p ijan i o za k o ji m e je, k ad sam o rasp u stu b io k o d ku e, sto p u ta u v erav ao d a je p ijan , "ali teb i, g o sp od in e, est i p o to v an je", i b aci k ap u u b lato . P a o rah u m o jo j av liji k o ji je p o sa en k ad sam se ja rodio, i koji v e n a sv o jo j p eriferiji n o si su v e g ran e. P a g o sp o d in n aeln ik k o m e se n a v elik e p razn ik e m o ra p rav iti v izita i koji uvek za sobom vodi Tijosava pandura pod pusatom. P a T ijo sav k o ji u d esn o j ru ci n o si d ren o v tap i i n jim e se p o tap a, lev o m razm ah u je i o d m ak ao je za itav arin o d seb e, jer m u jatag an sm eta. P a N ik o la ero k o ji sv ak i as d o lazi m o jo j k u i i p ita: "T reb a l' to za k u u?" M o ja m ati zn a ta to zn ai i m o m e o d m ah d o tri s p o liem rak ije, te g a d aje ia-Nikoli. Onda uvedoh A n u u taj m o j zav iaj, i cela slik a p o tam n e. L ju d i m e g led ae k ao stran ca. M o jo j m ateri n esta sm eh a s u san a. M o ji n eaci i sestrii k lo n e se sv o je tetk e i u jn e. Ja g led ah sam o u n ju . I n jo j b ee tu n o i h lad n o . N e, m i n e b ism o n ijed n o n a taj n ain b ili sren i. G o sp o ica V ed el b ee m e u tim sv rila sv iran je. Ja jo j n ain ih n ek o liko ob in ih k o m p lim en ata. - A ima li u vas klavira? - p itae m e.

- Naravno da ima, - rekoh ja, bez ikakve volje za dalji razgovor. - Opet ludo pitanje, - ree o n a. - S v irate li v i u to , ak o smem pitati? av o g a zn ao ta m i b i! Ja o d g o v o rih : - U d ro m b u lju , g o sp o ice. Ona se malo zbuni: - O p ro stite, ja n e zn am ta je to d rr..., m o lim v as, k ak o ste kazali? - Drombulja - rekoh joj. Tumanov lako prsnu u smeh. - To je flauta - istakla se Ana -; g . M arii sv ira v rlo d iv n o u flautu. - Onda baci na me jedan pogled pun molbe. R azu m em je i u jed n o se p o stid eh to sam h teo s "d am o m " da teram nekakav inat. Da bih se popravio, uzmem sasvim ozbiljno lice. - Da, flauta, - rekoh ja - upravo nije flauta, ali je jako nalik. Onako kao klarinet, a zanosi na fagotu. B i m i n ep rijatn o to sam tak o n esp retn o izleteo . I n a licu g o sp o iin o m p o k aza se n eto n alik n a p o n ien je. Bi mi krivo. Da bih ugasio u njoj i najmanju sumnju da se ja samo sprdam, reknem joj: - A k o d o zv o lite, ja u v am sv irati to . - S k o im k ao d a id em , i o ep im d v ap u t jak o n o go m T u m an o v a. A n a m e g led ae p o p laen o . T u m an o v m e je razu m eo . - V a je in stru m en t o d n eo v a zem ljak d an as k ad je b io . Ja sam zab o rav io d a v am k aem .

- teta! - ree g ica V ed el sasv im u spo k o jen a. - O , n iste m n o g o izg u b ili, m e u tim , k ad o p et u zim ad n em ast n ai se u v aem d ru tv u , d o zv o liete m i d a v as u v erim k ak o sam lo sv ira. - U n ap red sam u v eren a d a u jak o u iv ati. An a b rzo p o e n ek ak av d ru g i razg o v o r. Ja se m e u tim d ig n em i o p ro stim se. A n a izi e za m n o m . - V i ste r av o v ek - ree m i o n a u h o d n ik u . Ja jo j p ru ih ruku koju ona uze. - A vi ste dobra devojka - odgovorih joj. - L ak u n o ! T u n o sam p isao m ateri, sestram a, b rai i p o eo o v o pismo, za tebe. B io sam u m o ran , sto g a sam leg ao u 1 1 . K ad m e v e h v atae san i n ejasne u sp av ljiv e slik e p o ee se re ati, izi e m i o n a u crn o m alu . U isti p ar to ak o d k o la h tede da mi pregazi stopalo, ja trgnem nogu i lupim glavom o krevet. S an m i se razb i. N jen a slik a n ep restan o m i leae isp red zatv o ren ih o iju u sv im m o g u im o b licim a. Ja o p et h o d ah s n jo m p o V aljev u , i b i m i n eo b in o tu n o . N e zn am k o lik o je to trajalo . B rav a n a h o d n iku k ljo cn u i ja u h M ak so v e n esig u rn e k o rak e i zag u en k aalj. M o ra b iti d a je v e 3 , jer d an as je su b o ta, a M ak s im a sednicu sa studentima njegova kora - u o v o j k rm i. O p et m i se re ae slik e. O p et o n a s crn im alo m o k o glave... Ama samo jedan jedini poljubac, al' onda, - onda b ih se m o rao o en iti n jo me!... N e zn am k ak o , o p et se n a em s n jo m u isto j u m i. B ilo je

k ao leto . M i sm o ili k ro z n ek ak v e o rah e, i o n a je k u p ila u k ecelju o n e sp o ljan je zelen e lju sk e to o tp ad aju k ad o rah u zri. B io je su to n . S u n ce je zailazilo za G u ev o . O n a je vodila odnekle najm la e d ete m o je sestre, k o je n am je g o v o rilo n eto n em ak i - ja n e zn am ta. P o sle je n estalo to g a d eteta. N eto sm o k ao g o v o rili - n ieg a se v ie n e seam . Ja sam u lev o j ru ci n o sio jed nu eram id u s k ro v a m o jeg a ard ak a i n a n jo j je b ilo m altero m n ap isano njeno ime. O n a je im ala isti crn i al o k o g lav e. Ja sam jo j n ep restan o g led ao u o i. B ila je lep a k ao v ila. Ja n e zn am k ad sam je n au io srp sk i, o n a je g o v o rila srpski i ja sam govorio srpski. S eli sm o p o sle n a trav u p o d jed an o rah . O n a je b ila tu n a. - Z ato si tu n a? - rekoh ja. O n a m etn u p rsti n a sv o ja u sta u zn ak d a u tim . O d n ek u d d o p irae d o n as to n o v i o d fag o te. B ili su n eo b in o tu n i. Ja osetih kako se oni liju u talase i kako nas ti talasi p o d igo e. M i k o raasm o p o n jim a d alje, sv e d alje. Ja je o b u h v atih o ko p asa. P rib liih jo j se sv e b lie, o n d a joj pritisnem jedan poljubac na levo slepo oko. O n a d o e jo tu n ija. T i e m e u zeti? - ree o n a, a su ze jo j u d arie n iz o b raze. Ja je stegoh i p o eh d iv ljak i lju b iti. S v ak i d eo lica i ru k e, svaki prst i svaki nokat. Nisam se radovao; naprotiv, bilo m i je tu n o i slatk o . O n d a u g led ah teb e. T i si im ao u b aru k o ju si b io n atu k ao o i. B io si stran o n am rg o en . P u io si i p ro ao p o red n as. Nisi ni boga nazvao.

Ja razg rn u h n jen crn i al i sak rijem o d teb e lice u n jeg a. D ak le, ja sam sv e sv rio , ja im am en u k o ja m e v o li. A moji: moja mati, moj pobratim, moja zemlja? O setih se o stav ljen o d sv eta i p lju n u o n a sv e to sam dosad voleo. Sam samcit, s njome u mom zagrljaju. Ja b rizn u h u p la iak o sam iz p o n o sa p restao p lak ati jo k ad mi je bilo 15 godina. Suze su mi tekle kroz grudi, i ja osetih da mi je toplo od njih. U taj p ar zau h n ek ak av teak h o d . O tv o rih o i i u g led ah m o m k a k o ji je lo io fu ru n u . - San! - rekoh ja. - San! - I sv e m i izg led ae n ev erica. P o k lo p ih ru ko m o i i p o k u ah d a n ano v o sastav im razbijenu sliku. V atra se u p ei b ee razg o rela. Jo n ije b ilo sv an u lo . C rv en i zraci iz p ei u d arah u u m o ju p o stelju . Dugo nisam ustao. Premetalo mi je se po pameti b u d ibo k sn am a ta. N ajv ie sam m islio n a k u u i n a m ater. K ad sam u stao i u m io se, o seao sam se sv e. B ilo m i je tu n o k ad sam se seao sn a, i b ilo m i je p rav o i tih o u d u i to je to sv e sam o san . B ar u se sad jo jae u v ati jav e. Ovo je nekakv a o po m en a n a d u n o st. P o b ratim e, o p ro sti m i to sam te n am u io i o v o m lu d o m slik o m . Ja zn am d a ti sv e o v o m o ra n aliiti n a o trcan e n em ak e p rip o v etk e. Ja n e zn am in ae k ak a b i sm isla imala ovako sentimentalna ljubav, kad ne bi bar jednog triav o g sn a b ilo . Progutaj ga, dakle. U o stalo m , d a b ih te u sp o k o jio , d ajem ti re d a u o d sad sp av ati k ao to p i d a n eu n ita san jati. S ad e m i v aljd a v ero v ati d a m e je p ro la sv a v o lja n a

d alje aik o v an je. P a ip ak , eh , b rate, o n a je, tak o m i b o g a, tako dobra, tako dobra!... N u , "v elik o p ism o " je g o to v o . S au v aj g a. M o d a em o mu se kad slatko smejati. Tvoj pobratim VII Pismo U N., 17. X 187... Dragi pobratime, Odavno ti nisam pisao pisma bez "svione kosice", "p o ru m en jen ih i p o b led elih o b raia", "m alen ih ru ica d a ih p ro v u e k ro z ig len e u i", "p o to k a su za i u zd isaja" d u b ok ih k o artesk i b u n ar i d u g ak ih k o T rifk o jek m eg d ija, "ark ih o iju k ao n eb o " (razu m e se italijan sk o ), as crn ih k o ..., u o stalo m , laem . A k o sam k ad g o v o rio o o im a, to sam m o g ao g o v oriti sam o o p lav im, jer u nje su plave. Pa onda, brate mi si ga moj, o "slatkoj tu zi i tu n o m v eselju ", "u b o reem p o to iu ", "uspavljivom glasu zvona", itd., itd. H v ala b o g u , k aem ti, jed v a jed n o m o p am etih se. E, brate, ti zn a d a im a u n aem iv o tu tren u tak a u k o jim a se, h o e-n ee, p o d eti. T ak o je i sa m n o m b ilo . K o e to m e d ati rau n a? itao si, v aljd a, k ak o je n ek i d an u B av arsk o j leg ao v o n a elezn ik u p ru g u , i v o z se o sak atio . N ek i d an , o p et, p ro ao o v d e jed an p ism o n o a p o red k u e k o ja se zid a, a u sk ija sa skela p u p !, p a n jeg a u p rav o p o sred tik v e. Niko se nije ubio (bar ja ne znam) ni zbog jedne ni zbog d ru g e n esree. Ju n o a! O v d e lei d u b ok a m u d ro st. P o trai je i n ai e! M en e je m im o ila aa k o ja je, istin a, sla a o d o n e k o ju slu e u G etsim an sk o m v rtu . av o m e je terao , d v a-triput sam lap n u o d a srk n em iz n je, n o m o j d o b ri g en ije d rao m e je za n ju k u .

Ohladio sam se. Ti si se nasmejao snu koji sam ti poslao, i ja se sad sm eim i tarem ru k e k o ifu ti kad podvale stari eir p o d n o v . Ohladio se, rekoh. Njoj ne prilazim, ko punom topu, i tako se u v am i jo jae h lad im , i v aljd a u se sasv im o h lad iti. M ilo m i je to je u o v o j isto riji b ila m o ja ast an g ao v an a. sam je o u v ao , i d o sto jan sam d a b u d em tv o j pobratim. A sad , o p rezn o se u v aju i i n ep restan o m islei ta e b iti a la fin de finis[18], p restao sam d a p ev am p esm u " to se b o re m isli m o je", v ie m i n e d re lice i n e g o re g ru d i, tj. n e d ru g ru d i i n e g o ri lice, k ak o li se k ae. N ain io sam tablice za puls i temperaturu. Triput idem na dan njojzi u so b u : n a d o ru ak , ru ak i v eeru . U v ek m i je term o m etar p o d p azu ho m . K ak o se v ratim u sv o ju so b u , p ro itam to p lo tu n a term o m etru i o d b ro jim p u ls, p a zab eleim . Groznica je sasvim popustila, ne boj se nita. P o eo sam i d a rad im . O tv o rio sam k n jig e k o je sam p re p o g o d in e itao . N aao p u n o ko jek ak ih b eleak a p o n jim a i isp o d v laen ih red ov a, - u d io sam se d a sam ja to sv e n ek ad rad io , jer se n ieg a n e m o g u setiti. S tresao sam p rain u s m o jih aica, flaica, mikroskopa, lam p ica. S v o jim ab am a m en jao u red n o sv ak i d an vo du i p ito m e zeev e h ran i m o m ak sv ak i d an u m o m p risu stv u. R asp rem io sam sto . P o b acao sam u p e m n o g o k o jeta. O p rao sam d iv it i n alio taze m astila. P isao k u i, izv in jav ao se: k o jeim to sam tako neuredan, i kleo se im sam g o d stig ao d a u o d sad b iti u red n iji. U b o ln ice id em o p et u red n o , i o p et se p ro feso ri o b raaju n a m e k ad treb a n ain iti k ak v u p o teu d ijag n o zu . O p et u red n o ig ram g im n astik u i isp ru am ru k u sa trid eset est fu n ata u n jo j. Ju e sam p eice iao u M ., v ratio sam se

u 8 u v ee i p o jeo d v e u lb astije. S novom kuvaricom, koju smo pre dva dana dobili, stojim n a d o b ro j n o zi. S in o sam jo j o b eao k u p iti jo j n o v e cip ele. O n a je "o b o rila o ice i p o crv en ela". Uzeo sam nanovo lozove za lutrije i k ak o d o b ijem , p latiu ifu tin u L ev en h ajm u m o j d u g . I tak o d alje. Jed n o m rei: p o stao sam u red an o v ek . S to o o j, jav a! - v ie ti. - A m a k ak o se sv e to o k ren u , ta se to u in i? - K ak o ? V rlo p ro sto ! N ije m i b a p rav o d a p re em n a taj predmet, ja sam rad d a g a sasv im izb riem iz p am eti. A li to se mora, - mora! D ak le, o n e n o i, ju tra, k o ji li je av o b io , ja sam se m islio i tv rd o sam o d lu io d a n ije p o ten o od m en e ig rati se n jo m e k ad n e sm em d a m islim n a en id b u . O d em u so b u n a d o ru ak . U o zb iljim se i inio sam se kao d a n ita i n ije b ilo m e u n am a. O n a k o d a je i sam a d o la n a iste m isli. K ad sam u ao , b ila je tu n a, n o im m e ugleda promeni se. Smejala se. Nasula mi je kafu. Presula p rek o o lje. Ja sam p rav io r av e d o setk e i sm ejao se rask alan o . Odmah u 8 sahata odem u bolnicu. Gledao sam svakog bolesnika. Prepirao se s jednim o kurari. Posle sam kupio Hermanovu Fiziologiju d a je u im za isp it. D o ao u 2 k u i. O tiao u 3 o p et n a k lin ik u . U v ee sed eo sam d o k sm o v eerali. P o sle sam zaseo i itao d o 1 2 . Kad sam legao, bilo mi je tako prijatno i tako tiho. Nekakvo o sean je isp u n jen e d u n o sti g o licalo je p rijatn o m o je grudi. Ah, ovako je divno! - pomislim se ja. - ta m e v ee za n ju? N isam n iim an g ao v an . D alje, d ak le! "O d sad a e

braca Mika ovako da radi." Hteo sam posle da ustanem iz kreveta. Da se udarim d esn o m ru k o m p o g ru d im a, a lev u d a isp ru im . O n d a desnom nogom da lupim o pod: dixi[19] i d a se n asla av am sv o jo m n ep o k o leb ljiv o m o d lu k o m . N isam sk o io iz postelje, jer mi je soba bila hladna, a posle morao bih bar n a jed n u n o gu o b ui cip elu k o jo m b ih lu p io o p od . A li o d lu k a n ije n ita izg u b ila o d sv o je v an o sti. I o n a m i sv o jo m rav n o d u no u n eo b in o po tp o m ae. K o zn a, n ap o sletk u , m o e b iti d a sam ja celo d o sad an je n jen o p o n aan je k riv o razu m eo . M o d a sam ja njoj ama tak o rav n o d u an ko stare cip ele? N o o n jo j n em a v ie razg o v o ra. O n a d o lazi u "p rijatn e uspomene". Ostaj zdravo tvojemu pobratimu VIII Pismo U N., 17. X. 187... O n jo j n em a n ita. T i se, razu m e se, n e u d i, jer zn a d a n ita i n e m o e b iti. Ja sam sasv im u red an o v ek i zad o vo ljan so b o m . Samo sam od neko doba zlovoljan - n e zn am ta m i je. N ajm an ja sitn ica n ajed i m e d a d o em k o sk o rp ija. Ju e sam h teo d a lu p am M ak sa. N e zn am jesam li ti p riao d a sam se ja jo p re m esec d an a zavadio s njime i da mu ne nazivam ni boga. Od to doba on je nekoliko puta gledao da me izazove, no

ja sam g a se k lo n io . B o jao sam se k lep n u u g a n ezg od no , p a se n ee v ie d ig n u ti. D o ao n a ru ak . S av se u lep io flasterim a p o licu , b io o v a na duelu. Pokraj toga bio je napit. M en i d o e g ad n iji n eg o ik ad , h ted o h d a p lju n em . T u m an o v m e jo p o d b ad ae, n ep restan o ap u i: V o t g ad o st ! Ja n e zn am zn a li ti n jih o v e d u ele. T o je iro n ija n a ast, n a ju n atv o , n a razd rljen e g ru d i p red o trim v rh o m sab lje i v ed ro elo p red b rzim zrn o m iz p ito lja. D a to in e d eca od deset godina, bilo bi razumljivo, ovako je gadno. O n i, zn a, tu re n a o i n ao are o d ice, p o d v eu sv ilen im k rp am a i k o n cim a sv ak u jau arteriju n a v ratu i licu , u m o taju d esn u ru k u tak o e sv ilo m . K ro z tu sv ilu n e m o e prorezati sab ljica k o jo m se o n i d u eliu . A ta je sab ljica, tak o zv an i "rap ir", o tra sam o d o p o lo v in e, i o n i se sek u samo vrhom, i to samo po licu - da vidi svet njihovo ju n atv o . R an a k o ju ta sab ljica zad aje p o tp u no je b ezo p asn a, jer n e m o e p o g o d iti n ijed an d eo tela koji bi bio opasan za ceo organizam. Zalepi prosto flasterom i sutradan sve je zaraslo. Oni imaju jedno vreme u godini kad se moraju da "d u eliu ". O n d a se rev n o sn o ep aju no g am a i p o ziv aju n a duele. M ak s se isk aljiv ae k ad u d e u so b u . S ed e n em arn o za sto i u ze n ek ak v o v an o lice, k ao d a je d elio m eg d an s K u rsu lo m , p a ip ak o n h ted e se n ain iti rav n o d u n im , k ao d a o n i n e m o tri n a tak o o b in u stv ar i k ao d a je i zab o rav io d a je sav iaran k ao S id o v ljev a k arta E v ro p e. O n o ig led n o ek ae d a g a k o zap ita za n jeg o v o ju n atvo P o p esk u n e m o g ad ijae d u e izd rati. O n n am ig n u n a m e

pa se okrete Maksu: - Vi kao da ste s polja gde se gazi krv? - ree o n g led aju i mene i Tumanova. Maks htede da ostane hladan. - Ha, - ree o n - n ije b a tak o o p asn o . - Bogami, stojati p red g o lo m sab ljo m , tu treb a p etlja! ree Popesku. M ak s u tae. O n d a p rsn u u sm eh , o ev id n o b io se zb u n io p a h ted e d a se izv u e iz zab u n e. P o e se jo u siljen ije smejati - Ha, ha, ha! P o p esk u p og led a m en e sleu i ram en im a. - Cela ne vous concerne pas[20] rekoh mu. Francuski je osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala. M ak s se jo g lasn ije sm ejae k u p ei u sta d a m u se n e odlepi flaster. Popesku udari vatra u lice. - ta v am je sm en o? - ree o n i p ro m en i se u licu . M ak s se uhvati za trbuh. Smeh je bio usiljen, ali on nije znao k ak o d a p restan e; o n d a, k ao b ajag i u stav ljaju i sm eh , pogleda po svima: - Odsekao sam mome protivniku polovinu nosa - ree o n i prsnu u smeh. Od nas se niko nije smejao. Maks se opet pribra i obrati se meni onako avec nonchalance[21]:

- H teo sam d a v as m o lim ju tro s d a n am p o d v eete menzuru - ree o n . Ja u tah . T u m an o v g le ae as u m en e as u M ak sa, o n d a zapita Maksa. - A ta je to m en zu ra? - Pa eto, ove rane. Biste li pristali na moju molbu? - obrati se on meni. D o e m i u asn o g ad an . - Ne bih - rek o h m u i p o eh d a d rem . - N e b iste? A zato ? M o lim , o p ro stite, ja n em am p rav a postaviti vam takvo pitanje. Ja n e o d g o v o rih n ita. M ak sa sam i av o terae d a m e zad irk u je. P o sle m ale p au ze v id eh k ak o m u lice d o e p ak osn o . Opet mi se zajedljivo obrati. Da li ste vi pristali na moju molbu, mogli bismo popiti o n o to sm o p latili jed n o m v aem k o leg i k o ji, u o stalo m , n ije in io izu zetk a o d o stalih lek ara: n ije n ita zn ao . Mene svega obuze neka jeza. Za stolom su sedele i "dame", ja se steg o h i u zd rah se. Maks pobesni. - A zato v i n e b iste h teli p o d v ezati m en zu ru , - ree o n nanovo, kao s nekakvim pravom. Ja prvo duhnuh na nos da ne prsnem, onda se opet stegoh i o d g ov o rih m u to sam m o g ao h lad n ije: - Jer je na va im duelima i berb erin izlian .

On sav pozeleni: - V i izg o v arate re b erb erin n ek ak o p rezriv o , to je nekolegijalno od vas. - O, o! - g o v o rie u v re en i T u m an o v i P o p esk u . B ab a ustade. - Gospodo, gospodo! M en i se o d sek o e n o g e. A n a m i b ee stala n a n o g u i p ritisk ivae je to bolje m o g ae. U m en i se k u v ae. Ja n e o d g o v o rih n ita M ak su , in i m i se i n e b ih n ita m o g ao p ro g o vo riti, jer b i m e re u d av ila. M o rao b ih v ik ati d a b i i p o licija d o la. Ja u stad o h o d sto la i stah k raj p ro zo ra. I d ru g i p o u stajae. S v i u tae. B ab a izi e p laljiv o iz so b e n o sei u ru ci in iju ; i A n a o d e za n jo m . - N ik o la Iv an o v i , - rekoh ja Tumanovu - p o alu sta p o d ite v o n i n e pu sk ate n ik o g o iz d am v komnatu.[22] - T o l k o p o alu sta k o lo tite k ak sld u et .[23] Ostali smo u sobi sami mi ljudi i Mak s p o e k v ratim a. J. g a stig o h k ad b ee u h v atio za k v ak u . U h v atim g a za ru k u izv u em do sred sobe. - K u d e, ti? - rekoh mu. O n m e g led ae b lesav o . B io m u je isuv ie n eo ek iv an ovakav pozdrav. L ajtn an t d o e i stav i se m e u n as: - Gospodo, molim vas, gospodo!

M ak s se o seti p o sram ljen . Istu ri g ru d i i, o b in im to n o m i reim a k o jim a se o n i zo v u n a d u el, ree m i: - Ja vam stojim u svakom pogledu na raspolaganju. Samo ne tako srpski... varvarski - ree o n m islei v aljd a d a e m e n a taj n ain p o sram iti i d a u g a p u stiti. - Ja u i sam teb e stav iti seb i n a rasp o lag an je - rekoh mu i ja i p o eh v e v ik ati. O n p ro b ae d a iu p a ru k u k o ju sam m u ja tak o b io steg ao da se sve uvijao. Drugom rukom opre se meni o prsi. - H o u ja teb i p o k azati - rekoh mu - s k im e ti m isli d a se ali - i jo k rep e g a steg n u h i g led ah m u u o i. Lajtnant uhvati nas obojicu za ruke. Popesku metnuo ruke n a le a i p rislo n io se u za zid . D o n K arlo s p ri e i sam . M ak s se jo jae p o stid e. U jed an p u t se n ap ree i, to je ig d a m o g ao , g u rn u m e, p a o n d a tre ru k u d a je iu p a. - Serbe! - re o n p o d ru g ljiv o . Ja ga skopah rukom za prsi i gurnem ga o zid. On opusti ru k e i g led ae m e b lesasto . Ja n e zn ad o h v ie za seb e. - L ei! - vikah ja. O n m e sam o b lesasto g led ae. - L ei, b re! - ciknuh ja i pritisnem ga na grudi. On se sroza n iza zid n a p ato s. U taj p ar u e b ab a p lau i. - Z a im e b o je! - k u k ae o n a i u h v ati me za ruku. Ana v irae u p laen o k ro z o d k rin u ta v rata. Ja se o d m ak n em o d sv o je "rtv e". P o k lo n im se n a sv e stran e k ao ak ro b ati k ad n ain e salto m o rtale, i izi em u tei iz so b e.

T u m an o v m i p ria d a se o d m ah za m n o m i M ak s izv u k ao , da je s njega kapao znoj, da je zapeo za stolicu i posrnuo na Anu, a ona ciknula i pobegla. P o sle su i o n i P o p esk u d o li m en i i rad o v ali se celo m "sraen iju ". Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta n jih d v o jica o d oe o p et u o p tu sob u d a p iju k afu . Ja sam im p o ru io d a m en e n e ek aju . T u m an o v m i p o sle p ria k ak o je o n u zeo n o v in e i in io se d a n e slu a, a lajtn an t g o v o rio s D o n K arlo so m o aferi. - Barbarisch![24] - kazao je lajtnant. .- Barbarisch - pristao je Don Karlos. O n d a je T u m an o v u p ao u re. - Keinesusegs![25] - k azao je lajtn an t i izb eio o i. - Z ato n e n a rap ire? - pitao je Don Karlos. - A zato b a n a rap ire? - pitao je Tumanov. - Jer je to d o v o ljn o za zad o v o ljen je asti: p o tee k rv rekao je lajtnant. - P a o n d a je jo p ro stije d a d u elan ti p u taju sebi pijavice rekao je Tumanov. A n a se n asm ejala i b ila se sasv im u m irila. L ajtn an t n ita nije odgovorio, samo je mrdnuo obrvama. Posle je Popesku seo za klavir i svirao Kronungsmarsch iz Prophet-a[26] K ad sam u v ee d o ao k u i, sretn em M ak sa k o ji i ae n iza stepenice, i za njim hamalina koji mu je nosio stvari.

P ro ao je p o red m en e g led aju i seb i u cip ele. T ri d an a je o tk ak o se to zb ilo . O d to d o b a sv i u te za sto lo m . N ik o n i rei. T ek sin o p o esm o o p et p o m alo govoriti. Ja sam miran. Afera s Maksom nije na meni o stav ila n ik ak v a u tisk a, o n a je sam o in ila d a sam ja u tao , te i s A n o m n isam n ita g o v o rio , v an o b in ih pozdrava. Samo da ovako ostane! A to i d a n e o stan e? P ro sto n e treb a n a n ju n i m isliti a to je laka stvar. Tvoj pobratim IX Pismo U N., 14. XII 187. Dragi pobratime! To je bilo ovako. O n a je b ila v esela k o to sam ti v e k azao . M e u tim , ja sam o pazio da je ona uvek, kad je sama, o zb iljn a i zam iljen a. O p azio sam i p o to m e to , k ad g o d sam u ao u so b u , o n a se trzala k ao iza sn a, i o n d a b iv ala v esela. A d ru g o , ak je i T u m an o v u p alo u o i d a o n a, k ad n isam ja u so b i, v en o u ti, i d a je o p et, k ad ja u em , neprirodno razgovorna. M en e p o e k o p k ati. ta je to ? Jed n o g a d an a, k ad n je n ije b ilo k o d ku e, p rem etao sam p o n jen u sto lu gd e rad i. Izv u em jed n u fio ku i n a d n u n jen o m n a em jed n o p are b ele sv ile. N a n jem u zlatn o izv ezen a tri p o etn a slo v a m o jeg a imena. M je bilo sasvim gotovo, G do polovine, a drugo M tek plajvazom o b eleen o . T o p are sv ile b ilo je zg u v an o , i o n o p isaljom

M rastrljano. Ja izv ad ih to p are sv ile i m etn em g a u p ag . T o celo poslepodne mislio sam na njega. Videlo se da je poodavna p o eto , i v id elo se d a je b aen o d a se v ie n e d o v ri. X pismo Call me but love, and I'll be new baptiz'd.[27] My name is hateful to myself Because it is an enemy to thee; Had I it mritten, I would tear the word[28] Dragi pobratime! N a sv ak i n ain ti n isi o ek iv ao tak o b rzo m o jeg a p ism a, n isi n i m o g ao o ek iv ati. M o g ao si seb i zam isliti m o j p o lo aj: ja sto jim n a m o ru , sam n a jed n o j d asci, u stran o j buri, i davim se. ta d a rad im ? to d a te laem ? - ja je volim! Ta to si i sam znao, - n isi m e, v aljd a, d rao za k ak v o g fifiria k o ji se vucara s devojkama da ih vara. P rv ih n ed elja, o tk ak o sam je p o lju b io , ja n isam n ita m islio . U g u iv ao sam sv ak i g las sav esti i p o m isao n a sv o ju k u u i m en e s n jo m e u k u i. P a b a i d a sam h teo d a mislim na izlazak, - nisam mogao . Ja sam b io i o d v ie srean d a b i m o g la ik ak v a m alo crn ja m isao o siliti se u m en i i p rev u i o v aj slad ak san g o rk o m jav o m . V en o sam b io s n jo m . O n a, im b ab a izi e n a p ijacu ili in ae u v aro , d o e u m o ju so b u . U re u je k n jig e, d ie m o ju u lad za g im n astiku i divi se mojoj snazi, posle se mazi, umiljava se - ja sedim na kanabetu, gledam je i topim se. S v ak im d an o m g azio sam sv e d u b lje i d u b lje. K ad sam to

govorio za se, uvek sam kazao mi. Ona me je samo gledala, ljubila, - iv ela je sren o . O d to d o b a, k ad god sm o ili d a h o d am o , in ili sm o to u u m i. O b o je sm o mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao. Jed n o v ee h o d ali sm o o p et zajed n o . G o v o rili sm o francuski. P o red n as p ro o e d v a p ru sk a n ared n ik a. K ad su b ili n ek o lik o k o raaja za n am a, o k rete se jed an i po d ru g ljivo ree: - Grand natijong![29] Ja se o k reto h d a g a v id im . O n a m e d rae isp o d ru k e i p o v u e n ap red . - Odmah si se naljutio - ree o n a u m iljav aju i se. Ja m ah n u h rav n o d u no g lav o m . - M io , - g o v o ri m i o n a p laljiv o - ti n e v o li N em ce. Ja se malu zbunih: - Kako da ti odgovorim? ... Da! Ja ih ne volim. No ti mi sam a p riala d a je tv o j d ed a b io P o ljak . - O tac, m ati, b raa, sestre, sv i su N em ci - ree o n a n ek ak o alo stiv o . - Ti si moja - rekoh ja - m a ta d a si. Ona se pripi uza me. Ili sm o d alje. M en i je b ilo n eo b in o p rijatn o . T o je b ilo k rajem m arta. Ja sam p rv i p u t to g a v eera iziao u jesen jem k ap u tu . V azd u h je b io b lag . u m a je p o ela d a pupi.

D o li sm o d o jezera i seli n a k lu p u . ab e su k rek etale. Jed an lab u d je p lov io sred in o m i ostavljao za sobom brazdu. Bilo je tiho. M en i su zu jale u i. Ja leg o h n jo j u k rilo . G led ah u n eb o i slu ah k rek etan je ab a. B i m i n eo b in o b lag o . O n a m e as p o lju b ljae u elo . Ja izvadih duvankesu i rekoh joj srpski: - N ain i m i cig aru ! O n a je v id ela d a e to rei: drehe mir eine Cigarette! O n a m i k o jek ak o sm o ta cig aru i p ru i m i. - V id i k ak o sam razu m ela - ree o n a rad u ju i se. - A n a, h o e li d a te u im srp sk i? N jo j se lice razv ed ri. N ek ak v a b esk rajn a srea n ak u p i jo j se o k o o iju i u san a. U m esto o d g o v o ra, p ritite m e n an o v o ljubiti. Kad smo se vratili, ja sam joj uz put davao prvu lekciju u srp sk o m . O b jan jav ao sam jo j trajn e i sv ren e g lag o le. N au io je n ek o lik o rei i reen ica. P o sle je isp itiv ao i ona se radovala kao malo dete. K ad sm o d o li k u i, b ilo je v rem e v eeri. P o sle v eere ja o d em u sv o ju so b u. O seao sam n ek ak av p rijatan u m o r. N e zn am zato m i n isu d o n eli lam p u . Ja u p alim sv eu i m etn em je n a sto . O tv o rim p o sle p ro zo r, i ist v azd u h p ro m ah iv ae m i k ro za so b u . Ja rask o p am p rslu k i k o u lju , p a legnem na kanabe. Misli su me prijatno g aliale. N ep restan o je b ila o n a u za m e, v esela k ao g rlica. Ja p o eh seb i d av ati rau n a o sv em u to m e - nisam se m o g ao p rib rati. S lik e su m i p ro letale isp red o iju b ez

ikakva ia nijednu ne mogoh uhvatiti. Nekoliko puta p o n av ljao je u seb i re en id b a, ali n ik ak a p o jm a n isam mogao za nju vezati. T ak o sam zasp ao , iak o n ije b ilo jo n i d ev et sah ata. N isam ita san jao . N eto m e je p ritisk iv alo n a g ru d i i g u ilo . K ad sam o p et o tv o rio o i, b ilo je d u b o k o u n o . S v ea b ee sasvim izgorela, i ona hartija, kojom je na dnu u m o tan a b ila, b ee se u p alila i u z n ejasn u sv etlo st d izae se g u st d im k o ji d o h v atae ak d o g red ice, jer je b ilo tak o tih o d a n ita n ije sm etalo n jeg o v u p utu k n eb u . Taj dim me je i probudio. Ja, onako sanjiv, d o h v atim au v o d e i sasp em je n a sv en ik . O n d a u stan em te o tv o rim i d ru g i p ro zo r d a d im izi e. S tajao sam p o d u e n a p ro zo ru koji je gledao u vrt. B io sam b u n o v an . U v rtu je b ilo tih o . U d aljin i p itao je elezn ik i v o z. Mene odjedanput obuze neka tuga, nerazumljiva, nejasna. in ilo m i se d a se n iim n e m o g u u teiti, iak o n isam zn ao ta je to to m e tak o p ritisk u je. N ajed an p u t m i izleti n jen a slik a p red o i. Ja se streso h i o setih k ak o m i v azd u h h lad i grudi. B o jao sam se n e zn am zato , d a i d alje m islim n a nju. H teo sam d a u p alim sv eu , d a se sk in em i d a leg n em u postelju. P o traim ig ice n a sto lu . O n je sav b io m o k ar o d v o d e k o ju sam sasu o n a sv en jak . ig ice su se b ile u k v asile, i nijedna ne hte upaliti. Onda se setim da imam u novom k ap u tu k u tiju sa ig icam a. N a em je i p aljk aju i jed n u p o jed n u p o traim itav u sv eu . U sijan sv en jak b io je p rsn u o k ad sam n a n jeg a v o d u sasu o . Ja u g lav im sv eu u p esk ao n icu o d d iv ita i m etn em

je na mokar sto. M o ja m i so b a d o e tak o tu n a d a ti n e u m em k azati. N au io sam d a m i u v ek g o ri lam p a, a sv ea m i je, o p et, tak o k iljila, d a m i se in ilo d a n ita n e rasp o zn ajem u sobi. Sto je bio sav mokar, i s njegovih krajeva kapala je voda s mrvicama od duvana i pepelom od cigara, koji sam ja o tresao n a sv en jak . Ja isp o d izah k n jig e k o jih se h artija n a k o ricam a b ee p o d k lo b u ila o d v od e. U jed an p u t u g led am pismo na stolu. Poznao sam da je od moje sestre. Otvorim ga. T i zn a k ak o sestre p iu . C elo p ism o b io sam ja. P isala m i je kako me neprestano pominju, kako deca neprestano p itaju k ad u ja d o i, k ak o su m e se svi zaeleli i k ak o im se in i d a v e n ee d o iv eti taj sren i as k ad u ja sv riti i v ratiti se n jim a d a ih v ie n e o stav ljam . N eto m e jo tee stee u g rlu . Ja zatv o rih p ro zo re i stad o h h od ati p o so b i. O n d a sam o p et itao p ism o i o p et hodao po sobi. U in i m i se d a se sprem am za n ek ak av b o j i d a za n jeg a treb a h rab ro sti. P o n em da se prikupljam. Skrstim ruke, g led am u d iv it sa sveo m i, k ao d a ik am n ek o g a, zap itam se: p a d o b ro , ta je? U in i m i se d a se p rsi sasv im isp razn ie, i d a slu am g las sv o je sav esti k o ji m e je p itao : ta in i ti o d seb e? Sirota Ana! Ja se uhvatih rukom za grudi i htedoh da o u p am p are sv o g a m esa. Pismo sestrino bacilo me je tamo odakle se Ana ne vidi. Ja p o eh d a o ajav am - ta d a rad im !

O n a se o d rie im en a, n aro d n o sti, jezik a! I to sv e sam o m en e rad i. O n a tv rd o v eru je d a u se o en iti n jo m e. A ja? Bivae m i sv e n ejasn ije, ja se o p ratah s n jo m e i o p et je traih i g rlih je i b ejah g o to v d a je n e o stav im d o sm rti. O n d a m i u jed an p u t izi e m o ja m ati i sestrin o p ism o , i o n aj sasv im d ru g i iv o t. Ja h ted o h d a v iem : ta d a rad im ? N e zn aju i n i sam ta d a rad im, izvadim maramu i p o n em b risati v laan sto . O n d a sed n em za n jeg a i p o d bo im se n a ru k u . - Ideja! - rek o h ja seb i isto rad o stan - p iem sestri i b ratu , d a ih so n d iem , d a v id im ta e o n i o tp rilik e rei. N ap iem p ism o , i n e zn am m u v ie sad raja. Z n am samo d a je p o in jalo jed n im sn o m , i u to m sam sn u o tp rilik e nacrtao kako sam ja zavoleo Nemicu koja nije lepa, koja je p u k a siro ta i k o jo j su v e d v ad eset i etiri g o d in e. P itao sam ih , k ao u ali, ta b i o n i rad ili k ad b ih se ja o en io n jo m e, ta b i rek la n aa m ati n a sv e to , itd ., itd . P ism o je b ilo n ap isan o po la u ali p o la u istin i, ili, b o lje rei, tak o d a sam se ja u sv ak o d o b a m o g ao p o v u i i k azati im d a je to sv e ala i d a sam ih ja h teo p o p laiti. P o sle g a sav ijem i zap eatim , p a leg n em u k rev et, ali n ik ak o d a zasp im . P retu rao sam se, m u io sam se. S v rav ao sam sa sob o m . Jed an p u t sam k azao : P a d o b ro ! S u tra u jo j rei d a je n e m o g u u zeti. S tv ar je sv ren a. Hajd' da se spava. - Onda na vrata kaveza u kome je bila ta m isao "v rsto " zatv o ren a u u n jala se druga: Ala, kad bi m i o n i, n eto o d g o v o rili!... E h n a to n e treb a n i m isliti. S v e je b ilo u zalu d , zasp ati n isam m o g ao . O n d a sam p o eo da se jedim; anasana, mislio sam, ta to ja moram jedanput sv riti.

B ad av a, ja n isam p a n isam m o g ao zaspati s m ilju d a u je ostaviti, a nisam imao nikakva oslonca da ispredam p rijatn ije sn o v e. P o sle d u g e m u k e sk o im s k rev eta, dokopam pismo. - K o zn a?... m islio sam se. O b u em se i izi em u v aro . S v e je b ilo tih o . O d em d o p rv o g p o tan sko g k ov eia i b acim p ism o u n jeg a. - Ko zna? B o e, zato je tak o slatk o zalag iv ati se? K ad sam v e strp ao p ism o , v ratim se k u i. P o red m en e p ro o e d v a p ijan a o v ek a. Jed an se b ek eljae n a m e i g u rn u m e lak to m . N isam m u p o leteo u o i, n isam traio n ik ak v a "zad o v o ljen ja", k ao to b i to d ru g d a m o e b iti rad io (ta v i m e sv i zo v ete p rzn ico m ). u tao sam i iao sam d alje. N isam n i m islio d a m e je n ek o h o tim in o gurnuo laktom. Ja sam se bavio nekakvom nejasnom m ilju : b acio sam p ism o - ko zna?... K ad sam o p et leg ao u p o stelju , b ilo m i je m n o g o lak e, ne zn am n i sam zato . N jen e se slik e n isam v ie p laio . M islio sam n a etn ju s njom. Pade mi na pamet kako ona ostavlja svoje ime, jezik, veru, - in i sve to h o u , n a sv e o d g o v ara: k ak o ti rek n e! S an m e h v atae. S lik e se izm eae. Izi e m i sestra i pism o . S ah at izb i etiri. Ja p o eh d a to n em u n ek ak v u d u b inu , sv e m i b iv ae n ejasn ije. - M o e b iti... k o zn a?... N e g led aju i n a to to sam se tu n o b io sm irio , b io sam od to doba vrlo nemiran. S jedne strane bilo mi je nepravo to sam o p rav io o n o p ism o , - ta n a to ? - mislio sam se zn am n ajb o lje k ak av u o d g o vo r d o biti; s d ru g e, o p et, in ilo m i se sv e: d o b ro e b iti. T ak o sam i p rem a n jo j p o sled n jih d ana b iv ao . as sam je se k lo n io i b eao o d n je, as, o p et, traio je, eretao s

njom hodao kojekuda, ljubio je ko Ciganka dete. N u n a to d a ti p riam to ? T i i sam m o e zam isliti ta rad e d v o je "zalju b ljen ih ". as se zav ad im o , p o sle se o p et pomirimo, pa opet cmakaj se, itd. N u teb i je v e p o stalo o tu n o . Bolje da idem dalje. B ilo je to jed n o g v eera, n a jed n o d v e nedelje posle m o jeg a p ism a. N ik o g a n ije b ilo k o d ku e o sim n as d v o g a. Ja sam sed eo celo p o slep od n e i itao . P red v ee u stan em , otvorim prozor i gledah u vrt. Dole je vratar prerivao budakom crnu zemlju koja je rasprostirala oko sebe onaj v lan i p ro len i m iris. O n u re iv ae staze p o v rtu . V rem e je bilo blago. Ja m iljah , n e treb a n i d a ti k aem , o seb i i n jo j. u d io sam se to n em a p ism a i zeb ao sam n ek ak o . A n isam seb i sm eo d ati rau n a o sad an jem sv o m o d n o aju p rem a n jo j. Osetih da se neko prisloni uza me. Trgoh se i ugledah nju. - A gle! - rekoh ja veseo. - Nema nikoga u kui, p a m e strah . - A ti sedi kod mene. Ja je uzeh za ruku. Dovedoh je do kanabeta. Sedoh sam i p o n ud ih je d a sed n e d o m en e, o stav iv i jo j to lik o m esta d a je morala sesti pola na kanabe, a pola meni na krilo. O n a se m alo u stezae, p o sle sed e. Ja sam je milovao i mazio. O n a p laljiv o se ae m en i n a k rilu . N ek o lik o p u ta p o k u av ae d a u stan e, n o ja jo j n e d ad o h . O n a o k rete

glavu od mene: - M io , ta rad im o m i? - N ita r av o , d ete m o je. - M io , - ree o n a stid ljiv o - to b i tv o ja m ati... M en e p resee. - u ti! - rekoh joj. M o ra b iti d a sam izg led ao isu v ie o zb iljan . O n a se p o lak o d ie i p o d n ek ak v im izg o v o ro m izi e. Ja se d ig n em i o d em d a etam . Sad mi je sve jasno - rekoh sebi. - V ie je n i m in u ta n e sm em lag ati. A i p ism o e v aljd a d o i. XI Pismo Pobratime! Dobio sam p ism o i o d teb e i o d k u e. O b a su p o d jed n ak a, sam o je o d k u e zam o tan o i zav ijen o , a o d teb e jasn o i razgovetno. I ti, dakle! Pa dobro, - n eu se u b iti. Ili sam ja k u k av ica ili si ti p am etan isu v ie. Ja p ristajem , n alazim d a je sv e razlo ito i p am etno u tvom pismu. Ti si pravnik, ja lekar - ta n am je stalo to e se sk rh ati jed n o srce? - nek iv i rezo n ! M i sm o m o d ern i lju d i, p o ten i lju d i. N e sed im o n a d ru m u d a d o ek u jem o b o g ate p u tn ik e, v raam o to u zajm im o n a o b lig aciju , - p o ten i sm o ! ta e v rlina? d o sta je d u n o sti. P a, istin a, i im e sam ja o b av ezan? L ju d i se i p rsten ju ju p a se razi u n a m iru i n e u b ijaju se. A, posle, - ja n e m o g u k azati o n o to se m o ra o seati. N a to se tu e i v elik i lju d i, - a ja n eu d a sam v elik i. H o u m ira, h o u slo b o d e, d a je tro im b ez rau n a i b ez u iv an ja k ao m asaro k o ji d an as d a n a k arte p o la im an ja n e v o d ei rau n a to e su tra d o i d o p ro sjak o g tap a. I ja sam rasip ao sv o ja o sean ja i zam alo p a ih v ie n eu im ati n i za

teb e, n i za seb e, n i za k u u . T v rd o sam se o d lu io d a rask rstim s n jo m e. T o m o ram u in iti, k ak o ti ree, rad i seb e, rad i n je, rad i teb e, rad i k u e... P a d o b ro , d ak le. N em o j m isliti d a n em am za to k u rai, - b o e m o j! T o e biti dobro delo! Oh, kad bi znala moja mati na kako se veliko delo spremam, ona bi se molila bogu da mi da sn ag e. A ta je, istin a, n jo jzi u in ila siro ta A n a? A ta sam , k ao b ajag i, o p et ja u in io A n i i ta u jo j to u rad iti, eg a se k ao p laim ? Ja v id im , i ti v id i d a ja n eu b iti s n jo m srean - p a ist rau n . N a to n atezati, n a to g lo d ati sv o je ro en o srce? S v i razlo zi su za, jed an lak o m islen k raj srca protiv. Dole sa srcem! A li, m o lim te, p ro m isli sam o : ta m en e v ee za n ju ? Z ar ima momka na svetu koji nije "provodio ljubav" iz koje izlazi samo luk i voda? Pa i ja sam samo obian o v ek , i ja sam k u sn u o o d te slasti k o jo j n ek an jen o p ev aju p esn ici svih vremena i naroda. Pa zar samo ja da uletim u taj stran i o b ru n ep ro rau n jen e en id b e? A ja! Id em o d m ah n jo jzi. K azau jo j .. ., zn am v e ta u jo j k azati. Tvoj XII Pismo Lajpcig V e si p o p o tan sk o m ig u p o zn ao d a sam o stav io m esta m o g a, m o je, m o jih ..., k ak o d a k aem ?... m o je p atn je. S v e je sv ren o , - ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je zap aljen o g n ezd o i p o d av ljen i p tiii. L an ci su m i sk in u ti, ali ruke su mi uzete. Ne mogu redom, i ne znam kako je sve bilo. Znam samo d a sam b io h lad an k ao d ip lo m ata, d a sam p o eo sa "g o sp o ice", d a sam v iek ratn o p o m in jao "d u b lje razlo g e" i kako ja "ne smem misliti samo na sebe", "ne smem nju u n esreav ati", "ja, n estaln a p riro d a", "fam ilijarne

obaveze", "moje srce zna kako mi je, ali...", itd. O n a m e je g led ala, b led a k ao jak a n a k o u lji jo j, s razro g aen im o im a u k o jim a je b ila n ek a su v a v atra. K ad sam ja sv rio , k ad sam p atetin o o d ek lam o v ao v aljd a deseti put: - Ana, promisli se! Ne ja, ne moja, nego tvoja srea, tv o je sp o k o jstv o . R eci sam o , ak o m isli d a p ri sv em to m n a b rak n e b i im ao n eg d a, m o d a, p o sled ica..., k ak o d a k aem ?... P ro m isli. - ja sam ipak na sve gotov! O n a sk o i i n aslo n i se sam o v rh o m o d p rstiju n a k lav ir, G las jo j je b io tak o p ro m en jen , d a m e sv eg a jeza p ro e: - M io , - ree o n a - to je sv e tak o n eiek iv an o , d a je n e zn am ta d a ti k aem . Ja n eu saaljen ja. T i si... v i ste slobodni! O n d a se stro p o ta na stolicu, lupi laktom po tasterima od klavira i nasloni glavu na ruku. ice jek n u e zb rk an o i b ez red a, b a k ao to b ee u m o jo j g lav i. eir n a lam p i o b o jio je so b u nek o m zelen k asto m sv etlo u - U u g lo v im a je b ilo m ran o . Iz sp o red n e so b e u lo se d u b o k o disanje. Ja sam stajao k ao o su en ik . "T rp i, zlik o v e", g o v o rio sam seb i, "ti si jo m n o g o v ie zaslu io "! M o d a p o sle p et m in u ta o n a d ie g lav u i p o g led a m e o n ak o jad no g , b ez d o sto jan stv a, b ez v eliin e, b ez m u k o g p o n o sa. P o g led n jen b ee v laan , h lad an kao prva zimnja k ia k o ja se n ep rim etn o h v ata u led . A tam o iza o iju n eto b ezg ran in o u p lje, g d e izv esn o n isam b io v ie ja. V id eh d a je o d n o s n a k ao n o em p reseen , d a v ie n e mogu natrag. Ja p ri o h n jo jzi, k lek o h i u zeh n jezin u h lad n u ru k u p a je pritisk o h n a u sta; o p et sam n eto n esp retn o trab u n jao , in i mi se: "Bog mi je svedok, ja nisam nikad nikoga kao vas

lju b io , n iti u ik ad ik o g a. A li p ro m islite. M o d a su o v i m o ji razlo zi n itav n i, i ja sam n atu ra za p rezren je, n ezaslu n a o n o g a p lam a k o jim ste m e v i o b asjali. M o ete li mi oprostiti?" Ona ne ote ruke. XIII Pismo D an as je u p rav o d v e g o d in e d an a k ak o je A n a u m rla. ta se nije od to doba promenilo! Ja sam postao sasvim drugi. P o b ratim e, p u sti m e d a se isp laem - poslednji put! Sve me je ostavilo. Ideali i id eje, iro k e g ru d i i tesn e cip ele, patriotstvo, rad, - n a sv e d a se n asm ejem . K u p io sam jo p re g o d in u d an a jed n u k ak etu , o n a je tak o u m aen a d a n iu k o liko n e zao staje o d jak e s k ap u ta. K n jig e m i lee jo n ep restan o u isto m k o v eg u u k o m e sam ih d oneo kad sam d o ao o v am o . S am o sam izv ad io o n u s recep tim a i n o sim je n ep restan o u d ep u . H em ik alije lee b ez ik ak v e u p o treb e, sam o to m o j sestri p o k atk ad p retu ra. Jo k a u k aro v a n aila n a azo tn u k iselin u , te n jo m e ara jaja za V ask rs. M o je je n o ev e isk u hala moja baba Maga, te n jim a sad lju ti k ro m p ire i p o ri rib u . Mojim mikroskopom igraju se deca, gledaju buve. Sve jae sistem e p o zab aciv ali su k o jek u da, v ele d a se n a n jih n ita n e v id i. S in o sam n aao im erzio n u k alo in am a. K ecelju za o b d u k ciju n aao T rifun na tavanu, pa je sad o b lai k ad tim ari k o n je. O d n eiseen ih m ed icin sk ih u rn ala k o je sam n ek ad d o b ijao p rav e d eca zm ajev e i generalske kape. Ja sve to gledam. Id em sv ak i d an u red n o trip u t u iju k ov u m eh an u n a p iv o i igram sansa s Jovom advokatom i Niko lo m p o ru n ik o m . D eca m o je sestre jo m e n ep restan o v o le - ne izbijaju iz

moje sobe. A moja sestra, - eh, pobratime! T i m e p ita: am a trg n i se, b o lan , stresi tu p rain u , d ig n i jo jednom ponosno glavu! - P o k u av ao sam . S estra m e o d v ed e k ro jau , izab ere m i haljine, uredi mi so b u , o b rie m ik ro sk o p i zap reti d eci d a e o d b iti p rste o n o m e k o ji u m a to u jk in o p rih v ati. I ja o tp o n em . U red im k o jek ak o stv ari. Izv ad im n ek o lik o k n jig a i n are am n a sto . B o lesn icim a o d red im izv esn o d o b a d an a k ad sam k o d k u e, itd ., itd. Drugi dan sve opet po starom. Otvorim album i gledam njenu sliku, i sve mi se zam o ta u crn o . N ek i d an traim n jen u slik u i n ig d e da je n a em . O d em sestri u so b u . - S eo , d a n isi ti u zela n jen u slik u? O n a m rd n u g lav o m , tu ri d o n ju u sn u u u sta i g led ae me p itaju i d a l'se srd im . - A to e ti, seo ? - Pokloni mi je - ree o n a. - S eo , sv e ti p o k lan jam ta h o e, i n jen u slik u , ak o h o e b a d a je u zm e. A l'to e ti? D aj m i je, m o lim te! Izvadi njenu sliku iz nedara i dade mi je, pa briznu u plac i turi glavu meni na grudi: - Bato, bato! - N e p lai, seo , - rekoh joj. Uzeh sliku i odoh napolje... (1879) Napomene 1 . V iso k i (o d lin i) u k u s

2. Zazorno, stidno 3. Naravno 4. E-e! 5 . G ro m i p ak ao , jo jed n o m ! 6 . S n an a n em ak a p riro d a. 7 . O v im p sim a jo jed n ak o n ije d o vo ljn o b atin a. 8. Poziv na igru 9 . H iljad u p u ta (m o lim ) o p ro taj. 10. "Istoriju jednoga seljaka" Erkmana- atrijan a. 11. Najoporije pismo 1 2 . S u tin a 1 3 . S d o p u ten jem d a k aem . 14. Zastor 15. Engleski til (retko tkanje) 16. (T ak o v am ) asn e rei. 1 7 . K lizalite sjajn o o sv etljen o , u lazak zaseb an 18. Na kraju krajeva 19. Rekao sam 2 0 . T o se v as n e tie. 2 1 . N eh atn o (n em arn o ), n eb riljiv o 2 2 . N ik o la Iv an o v iu , m o lim , izi ite n ap o lje i n e p u tajte nijednu od dama u sobu.

23. Samo , m o lim v as, u d rite p o ten o . 24. Varvarski 25. Nikako 26. K ru n id b en i m a r iz P ro ro ka , o p ere n em ak o g m u ziara M ajerb era 2 7 . Z o v i m e sam o lju b av (d rag i), i b iu izn o v a k rten . 28. Ime mi je svoje mrsko, Jer je tebi neprijatelj; da je napisano, ja bih istrgao re. 29. Veliki narod! (Napisano onako kako Nemci izgovaraju francuski.)

Prvi put s ocem na jutrenje - Bilo mi je - veli - o n d a d ev et g o d in a. N i sam se n e seam sv eg a b a n atan k o . P riau v am k o lik o sam zap am tio . I m o ja o d m en e starija sestra zn a za to , a m o j m la i b rat b a n ita. N isam p ao n a teme da mu kazujem! M en i je m ati p riala m n o g o to ta k ad sam o d rastao p a je zapitkivao. Otac, naravno, nikad ni slovca! O n , tj. m o j o tac, n o sio se, razu m e se, tu rsk i. isto g a g led am k ak o se o b lai: d em ad an o d crv en e k ad ife s nekoliko katova zlatna gajtan a; p o v rh n jeg a u re o d zelen e o h e. S ilaj iaran zlato m , za n jeg a zad en u ta jed n a h arb ija s d rk o m o d slo n o v e ko sti, i jed an n o i sa sreb rn im cag rijam a i s d rk o m o d slo n o v e k o sti. P o v rh silaja tranbolos, pa rese od njega biju po levom boku. ak ire sa sv ilen im g ajtan o m i b u m eto m , p a iro k i p aalu ci p rek rilili d o p o la n o gu u b elo j arap i i p litk im cipelama. Na glavu turi tunos, pa ga malo nakrivi na levu stranu, u rukama mu abonos-ib u k s tak u m o m o d ilib ara,

a s d esn e stran e p o d p o jas p o dv u en a, zlato m i in u v am a izv ezen a d u v an k esa. P rav i k ico ! Naravi je bio - o tac m i je, istin a, ali k ad sam v e p o eo p riati, n e v red i ep rtljati -, n arav i je b io u d n ov ate. Ozbiljan preko jego, pa samo zapoveda, i to on jedanput to rek n e, p a ak o n e u rad i, - b ei k u d zn a! O so rljiv i u v ek h o e d a b u d e n a n jeg o v u , tj. n ik o se n ije n i u su ivao d o k aziv ati to p ro tiv n o n jem u . K ad se zd rav o n alju ti, a o n p su je alilu j. T u k ao je sam o am aro m , i to sam o jed an p u t, ali, b rate, k ad o d alam i, o d asa se p ru i! L ak o se n alju ti; natu ti se, g risk a d o n ju u snu , d esn i b rk su e i izd ie g a n av ie, v e e m u se sastale n a elu , a o n e crn e o i sev aju . Jao ! D a o n d a n ek o d o e d a m u k ae d a n isam zn ao "alek cije"! N e zn am eg a sam se tak o b o jao , n ap o sletku b a i d a m e u i jed an p u t, p a ta? A li ja strepim od onih o iju : k ad ih p rev ali, p a k ao iz p rak e, a ti, n e zn a zato n i k ro to , cep ti k ao p ru t! Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet. Znam, jedan, p u t d ri o n n a k rilu m o g m alo g b ratia. D ao m u sah at d a se ig ra, a m o j o k ica o k u p io p a gura ocu sahat u usta i d ern ja se iz p etn ih ila to o n n ee d a o tv o ri u sta. Ja i sestra d a u m rem o o d sm eh a, a to se i o cu d ad e n eto n a sm eh p a n ek o lik o p u ta razv u e m alo lev u stran u o d u sta, i o k o lev o g a ok a n ab ra m u se k o a. T o je b ila v elik a retkost, i eto tak o se o n sm ejao k ad se d esilo to g o d gd e b i n ek i d ru g i razv alio v ilice d a b i se u lo u T etreb o v u mehanu. A zn am , o p et, k ad je u m ro m o j ia s k o jim je b ab o o rtak i rad io i k o g a je jak o v o leo . M o ja strin a, m ati, svojte, mi deca -u d ri k u k aj, p lai, zapevaj, stoji nas vriska, a m o j b ab o n ita, am a b a n i su ze d a p u sti, n i "u h !" d a ree. S am o k ad g a p o n ee iz k u e, a b ab i zaig ra d o n ja u sn a, d re, d re; p rislo n io se n a v rata, b led k ao k rp a, p a u ti. to rek n e, n ee p o p u stiti n i za g lav u . P a m ak ar d a se on

k aje u seb i. Z n am k ad je o tp u stio P ro k u m o m k a iz slu b e. V id im d a se k aje i d a m u je ao , ali p o p u stiti n ee. T o g a Proku je najvoleo od sviju momaka. Znam samo jedanput d a g a je u d ario to , to ei rak iju , n ije d o b ro zav rn u o slav in u n a p etaci, p a sk o ro ak o v rak ije istek ao . In ae nikad ni da ga je kljucnuo! Sve mu je poveravao, slao ga u sela p o v eresiju i k o jeta. - A zn ate to g a je o tp u stio? Na pravdi boga!... Video ga da igra krajcara! - T ek ete se v i p o sle u d iti! T o o u r ev u d n e. D o ao P ro k a u d u an d a m u se n an o v o p o tp ie b u kv ar. B ab o izv ad i d ev ed eset g ro a, p a k ae: "N a, ev o ti ajlu k a! M en i v ie n e treb a; id i p a trai g d e se m o e ig rati k rajcara!" T u rio P ro k a fes n a o i, p lae k ao k ia i m o li. D arn u to m o g o ca, b a v id eh , ali m islite d a je popustio? - B o e sah ran i! Izv ad i sam o jo jed an d u k at pa m u d ad e: "N a, p a p u t za u i!" O d e P ro k a, a o n se k aje u seb i to istera n a p rav d i b o g a n ajv aljan ijeg m o m k a. N ik ad se n ije alio ; n i s n am a d eco m , n i s m ajk o m , n i s k im d ru g im . u d n o je iv eo s m o jo m m ajkom. Nije to da rek n e d a je o n , n e d aj, b o e, k ao to im a lju d i, p a h o e d a d ari i tak o to , n eg o o n ak o n ek ako : uv ek h lad an , o so rljiv , g o ri o d tu in a, p a to ti je! A o n a, siro ta, d o b ra, b rate, k ao sv etac, p a p ilji u n jeg a k ao n o je u jaje. K ad se o n to obrecn e, o n a d a sv isn e o d p laa, p a jo m o ra d a k rije su ze i o d n as i o d n jeg a. N ik ad i n ik u d a n ije s n jo m e iao , n iti je ona smela pomenuti da je kuda povede. Nije trpeo ni da se o n a to m ea u trg o v in u i n jeg ov a p o sla. K ae o n a jedanput: - M itre, to n e d a S tan o ju rak iju? S ko ro e i n o v a, p a g d e e je? A tek se o n izd rai n a n ju : - Jesi li ti g lad n a ili ti je eg a m alo ? N o v ci su u tv o jim ru k am a, p a k ad ti n estan e, a ti k ai! A u m o j se p o sao n e

p lei! P o k u n ji se m ati p a u ti. S a sv eto m je tak o e m alo g o v o rio. U kafani imao je svoje d ru tv o , i sam o m e 'n jim a to rek n e p o k o ju . K u m a Iliju je p o to v ao to m o e b iti; i to je jed in i o v ek k o ji m u je sm eo rei ta je h teo , i k o g a se m o j o tac isto p rib o jav ao . Nas je decu, kao i majku, voleo, nije fajde, to se vidi, ali n as je d rao p restro g o . Ja se n e seam n ik ad i n ik ak v a zn ak a n en o sti o d n jeg a. P o k riv ao n as je istin a, n o u k ad se otkrijemo, i nije nam dao da se nadnosimo nad bunar i penjemo na dud, - ali ta m i je to ? T o rad e i d ru g i o ev i, ali k u p u ju d eci i eerlem eta, zlatn e h artije i lo p tu o d g u m alastik e to sk ae s v rh jab lan a! U crk v u je iao sam o n a u r ev d an , u k afan u sv ako v ee. V eeram o , o n tu ri ib u k p o d lev u m iku , zad en e duvankesu pod pojas, pa hajd! Dolazio je leti u devet, a zimi i ranije, ali nek i p u t p rev ali i p o n o , a n jeg a n em a. T o je moju sirotu majku i sestru peklo - ja v am se o n d a jo nisam razumevao u lumpovanju. - Nikad one nisu zaspale p re n eg o o n d o e, p a m a to b ilo u zo ru . S ed e u k rev etim a n e sm eju n i sv eu d a u p ale. L ju ti se o n , b o lan, kad vidi da sv ea g o ri. u o sam jed an p u t, k ad d o e d o cn e k u i, g d e p ro g u n a: - ta e ta sv ea u o v o d ob a? - P a d a se v id i sv u i, M itre, - k ae m o ja m ati. - A zar ja n e zn am u p aliti sv ee, ili sam , v aljd a, p ijan , p a n e u m em n ai? - Pa nije, Mitre - uvija se moja mati - nego kao velim... - A ta v eli? V aljd a d a m i k o m ilu k m isli d a m i lei m rtv ac u k u i!

Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za su sed stv o ! N eg o ne d a o n d a m o ja m ati v o d i rau n a o njegovu dolasku i odlasku, pa ne zna od zla k ak o e d a p o n e. H teo b i d a m ati sp av a, sam o d a o n m o e b ez b rig e b an iti. P ek lo je to i n jeg a, v id i se to . Pio je vrlo malo, i to samo vino. Rakiju, i kad ogleda za kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kafu nije bogzna k ak o m ario ... P a ta je rad io sv u n o p o m eh an in am a? pitate vi. N esrea, p a to ti je! D a je p io , in i m i se, n i p o jad a. N eg o ... V id eete! T o je m o jo j m ajci p o la v ek a u k in u lo . P lae n ek ih p u ta d a svisne. A nikome da se pojada. Jed an p u t d o e o n , tak o , d o cn e k u i... N ita!... S u trad an n ita... K ad , m o j b rate, o p azi m ajk a d a o n n em a sah ata! P rek id e se en a, p ita g a: - A gde ti je, Mitre, sahat? O n se n am rg o d io . G led a n a stran u , k ae: - Poslao sam ga u Beograd da se opravi. - Pa do b ro je iao , M itre. - V aljd a ja n isam o rav n i lu d ; v aljd a ja zn am k ad sah at ide i kad ne ide! M o ja m ati ta e, u u ta. K u k a p o sle s m o jo m sestro m : "E , teko m en i! D ae sv e to im am o , p a p o d staro st d a p erem tu e k o u lje!" Jedanput opet - jali je bilo deset, jali nije - a njega eto iz k afan e. N ak riv io jed n u astrah an sk u u b aru , p rek o p rsiju zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak

isk ien zlato m i d rag im k am en jem . U e o n , a k ao d a m u se n ab rala k o a o k o lev o g o k a. N eto je d o b re v o lje. K ak o u e, izv ad i sah at iza p o jasa, k ao san im d a v id i koliko je. - Zar si povratio?... - tre se. - Z ar ti je v e o p rav ljen sahat? - Opravljen! - k ae o n . - A kakav ti je to lanac? - Lanac kao svaki lanac - k ae o n , ali n ek ak o m ek an o , n ije da se izdire. - Znam, - k ae m o ja m ati - a otkud ti? - Kupio sam! - A ta u b ara? T o im a sam o u M ie k azn aeja. - Kupio sam i nju! - Prodao ti? - Prodao! - A kakav...? Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku. O n a u m u e. On se uze skidati. Gledam ispod jorgana. Izvadi iza pojasa jedan zamotuljak kolik pesnica pa baci na sto, i ono zveknu: sam samcit dukat, brate! - Na, - ree - ostavi ovo! - P a o n d a izi e u k u h in ju . M o ja mati uze onu hartiju nekako samo s dva prsta, kao kad d ie p rljav u d eju p elen u .

- A ta u - k ae sestri - s ovim novcima? Ovo je p ro k leto !... O v o je av o lsko !... O v o e av o o d n eti k ak o je i doneo!... K ao to v id ite, n em a tu sree n i iv o ta! I tak o je m o ja m ati b ila n esren a, i m i sm o sv i u z n ju b ili n esren i... N ek ad , p riala m i je m ati, b io je o n sasv im d ru g i o v ek ; a i ja se seam , k ao k ro z m ag lu , k ak o m e je esto d rao n a krilu dok sam bio sasvim mali, pravio mi od zove svirajku i v o d io m e sa so b o m n a k o lim a u liv ad u . A li, k ae m ajk a, o tk ak o se p o e d ruiti s M io m k azn aejem , K rsto m iz Makevine ulice, O lb rek to m ap o tek aro m i jo tak o n ek im a, sv e se o k ren u i p o e k ak o n e treb a. O b recu je se. N e trp i n ik ak v a zap itk ivan ja, o d m ah isp rei: "G led aj sv o ja p o sla!", ili: "Im a li ti d ru g e k ak e b rig e?" N ije fajd e, k azao sam ja: v id eo je o n sam d a n e v alja ta radi; ali ga uzeo budiboksnama na svoju ruku, pa ga ne p u ta. P a ip ak , sm en o je k azati, ali o p et, o p et je o n b io d o b ar o v ek . Jeste, b o g am i! A li tak o ... Jed an p u t v rati se o n u n ek o d o b a ku i. N ije sam ! u d i se m o ja m ati. P ro e o n jo s n ek im p o red v rata, n eto p o lak o g u n aju . O d o e u av liju . u jem o m i m alo p o sle k o n jsk i to p o t i rzan je. N e zn am ja ta je to . K ad o n p o sle u e, ja p o eh h rk ati i m o ja se sestra u in i d a sp av a. N azv a d o b ro v ee, p a u u ta. u ti o n , u ti m ajk a ek am ja. O n d a m o ja m ati o tp o e, a g las jo j p ro m u k ao : - O d v ed o e v ran ca!

- O d v ed o e - k ae o n . O p et u te, sam o m ati as p o u sek n ju je se, a ja isto o seam k ak o p lae. - M itre, tak o ti B o g a, tak o ti o v e n ae d ece, o stav i se, brate, drug o v an ja s av o lo m . K o se n jeg a d ri, g u b i i o v aj i o n aj sv et. E n o ti Jov e k artaa p a g led aj! O n ak av g azd a, p a sad sp ao n a to d a p reg re tu u iark u i d a k u p u je p o selim a k o e za ifu te. Z ar ti, zab o g a, n ije ao d a ja p o d staro st ek am o d d ru g o g k o ru h leb a i d a o v a n aa d eica slu e tu in u?... - P a o n d a p o e jecati. - A ta si ti u zela m en e zak lin jati d eco m i p lak ati n ad a m n o m iv im ? ta slin i za jed n o m d rk elo m ? N ije o n m en e stek ao n eg o ja n jeg a! S u tra, ak o h o e, d a k u p im d eset! M o ja m ati p lae jo jae: - Znam, Mitre brate, - k ae o n a m ilo stiv n o - ali h o e d u m an i sv e d a o d n esu . O stav i se, b rate, tak o ti o v e n ae n ejai, p ro k lete k arte! Z n a d a sm o m i n a n ao j g rb in i i krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da me kojekakve izelice iz mog dobra isteraju?... - A ko te tera? N e tera m e n ik o , b rate, ali e m e isterati ak o tak o i d alje rad i. T o je zan at o d B o g a p ro k let! - A m a ja sam teb i sto p u ta k azao d a m i n e p o p u je i d a slin i b ez n ev o lje! N ije m en i, v aljd a, v ran a p o p ila p am et, d a m i treb a en a tutor! u ti p lem en ita d u a. G u i se. N i su za n em a v ie. O n e tek u kroz prsi, padaju na srce i kamene se. D an za d an o m , a o n o sv e p o staro m . D o n o sio je esto p u n e fiek e n ov aca. G u b io je tak o e. D o lazio je esto b ez prstenja, bez sahata, bez zlatna silaja. Donosio je drugi put

i po dva-tri ahata i po nekoliko prstenova. Jedanput: jedne izm e, jed n u u rd iju ; d ru g i p u t: k o n jsk o sed lo ; p o sle, o p et: tu ce sreb rn ih k aik a; a jed n o m : p u n o bu re lak erd e i sv ak o jak ih d rug ih k o m en d ija. Jed an p u t d o v ed e u v ee vranca, on o g isto g , n aeg . S u tra m u k u p io n ov e ' o v e: v ise rem en i d o n ie k o len a i am biju ga rojte po vilicama. Upregao ga u kola, a stolicu tu rio n a d u an sk a v rata, p a k ro z v aro rrrrrr!, d a sv e izlee kaldrma ispod nogu. M i sm o v e b ili o g u g lali, sam o je m ati p lak ala i brinula se. Kako da nije, bolan? Trgovina zabataljena. Momak se jed an p o jed an o d pu ta. S v e id e k ao u n esren o j k u i, a n o v ci se tro e k ao k ia. P o ee, b o g m e, o n i n jeg o v i p ajtai d olaziti i n ao j k u i. Zatvore se u veliku sobu, upale po nekoliko svea, zv ei d u k at, p u i se d u v an , k lizi k arta, a n a m o m ak S to jan n e p restaje p ei im k afe (a su trad an p o k azu je p o n ek o lik o d u k ata to je n ad ob ijao n ap o jn ice). A n aa m ati sed i s n am a u d ru g o j so b i; o i jo j crv en e, lice b led o , ru k e su v e, i as p o p o n av lja: "B o e, ti n am a b u d i p rijatelj!" I tak o se o n sasv im o tp ad i o d k u e. S am o u ti. M ateri n ik ad n e g led a u o i. N as d ecu n e m ilu je, n i o so rn e rei d a rek n e, a k am o li b lag e. S v e b ei o d k u e. S am o n am p ara d aje k o lik o k o je ho em o . A k o item d a k u p im leg rter, a o n izv ad i p o itav u p letu . Z a jelo je k u p o v ao sv e to je b ilo n ajlep e u v aro i. M o je h aljin e n ajlep e u celo j v aro i. A li o p et n eto m i je tak o tek o b ilo g led aju i m o ju m ajk u i sestru : isto p o starele, b led e tu n e, o zb iljn e. Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu. A i n am a su en e slab o d o lazile v e sam o lju d i i to g o to v o sv e sam o o n e "lo le" i "p u sta' ije", k ao to ih je m o ja m ati zv ala. D u an g o to v o i n e rad i. "Z ar ja - k ae m o j o tac". D a m erim g ejak u za d v aest p ara iv ita? E n o m u ifu ta M ati n e sm e n ita v ie n i d a p ro slo v i. K ae, jed an p u t i

kazao: - Jesi u la, ti, razu m ej srp sk i to u ti rei: ak o ti m en i cig lo jed an p u t jo to o to m e p ro slo v i, ja u seb i n ai k u u ; p a se iseliti; a ti o v d e p o p u j k om e h o e! U -pam-ti do-bro!" u ti o n a, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana d an , a sv e se m o li B o g u : "B o e, ti m en e n em o j o stav iti!" E , p a v aljd a v id ite ta e iz sv eg a d a b u d e! D o o e o n i sv i jedn o v ee. D o e s n jim a jo n ek ak av P . Z elem b a, n ek ak av sv in jarsk i trg o v ac k o ji, v ele, "radi s P eto m ". B rk o v e u iljio , k o su o strag razd elio , a zo lu fe p u stio , d o jag o d ica. D eb eo u licu , ik av u telu ; n ak riv io n ek ak av eiri, a p rek o p rslu k a zlatan lan ac; isti o n ak av kakav je: babo imao. Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da, u se pogledati. Gega se kad ide; govori k ru p n o i p ro m u k lo , a sv e se sm ei o n im m alim , k ao jed zelen im o im a, d a te n ek ak av strah u h v ati k ao o d sovuljage. D o o e o n i, v elim . S to jan o d m ah u z o g n jite, p a p eci kafu. Z ap alie etiri sv ee. U d ari d im o d d u v an a kao iz d im n jak a. P iju k afu , u te k ao T u rci, sam o k arta k lizi, i u je k ak o zv ei d u k at. T o je b ila stran a n o . M i se s m ajk o m zatv o rili u d ru g u so bu . O n a v ie n e p lae. N i sestra. Isp ijen e u licu , o i u p ale p a g led aju strah o v ito u p laen o . P rem a o v o m e je n ita o n o k ad m i je stric u m ro . N ek o lik o p u ta u lazio je n a o tac u n au so b u . B io je sav zn o jav . R azd rljio d em ad an , rasp u io k o u lju p a m u se v id e g u ste crn e d lak e n a g ru d im a. N am rio se k ao T u rin .

- D aj jo ! - veli mojoj majci. O n a steg la srce. u ti k ao k am en , o tv ara k o v eg p a ak o m sipa u njegovu, a on vezuje u maramu. G led a u zv eren o i n a stran u , o d lae n o g am a k ao ja kad me d ru tv o ek a n ap o lju , a ja sto jim d o k m i sea n e o d see hleba. Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa k ad p ro e, p ro g u n a k ao za se: "Jo sam o o v o !" I o n d a isto b ei iz so b e. A li "jo o v o ", u e ti o n , in i m i se, p eti p u t u n au so bu , a tak o o k o tri sah ata p o p o no i. - Daj! - v eli m ajci, a d o ao u licu k ao zem lja. M ati p o e k o v eg u , a n o g e jo j k lecaju , sv e se n av ija. Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i k ak o se p rih v ati za p e. - B re! - k ae m ajci, a o d lae n o g am a i ru k av o m b rie znoj. M ati m u p ru i. - Daj sve! - ree o n . - Poslednjih deset dukata! - ree o n a. A li to n e b ee v ie g las, n i ap at, v e n eto n alik n a ro p ac. O n sk o p a o n e n o vce i u p rav o istra iz so b e. M o ja m ati k lo n u k raj k o v eg a i o n esv esti se. Sestra v risn u . Ja sk o ih iz p o stelje. I o k ica sk o i. S ed o sm o dole na patos kraj nje; ljubismo je u ruku: "Nano, nano!" O n a m etn u ru k u n a m o ju g lav u i ap u tae n eto . O n d a sk o i, u p ali sv itac p a p riee k an d ilo p red sv etim o r em . - Odite, deco, molite se Bogu da nas izbavi od propasti! ree o n a. G las jo j zv o n i k ao zv o no , a o i sv etle k ao

v eern jaa n a n eb u . M i p o trasm o n jo j p o d ik on u i sv i k lek o sm o , a o k ica klekao pred majku, okrenuo se licem njoj, krsti se i, siro e, ita n ag las o n u p o lo v inu O en aa to je v e b io n au io . O n d a se o p et k rsti i lju b i m ater u ru k u , p a o p et g led a u n ju . Iz n jen ih o iju tek u d v a m laza su za. O n e b eh u u p rav ljen e n a sv eca i n a n eb o . T am o g o re b ee n eto to je ona videla; tamo njen Bog kog je ona gledala i koji je nju gledao . I o n d a jo j se p o licu razli n ek ak v o b laen stv o i n ek ak v a sv etlo st, i m en i se u in i d a je B o g p o m ilo v a ru k o m , i d a se sv etac n asm ei, i d a ad aja p o d n jeg o v im k o p ljem ze' u . P o sle m i zab lesn u e o i, P a p ad o h n iice n na kraj njene haljine i na njenu levu ruku, kojom me p rid ra, i m o lih se p o sto ti p u t: "B o e, ti v id i m o ju m ajk u ! B o e, m o lim ti se za b ab u !" I o n d a, a n e zn am zato "B o e, u b ij o n o g a Z elem b aa!" Dugo smo se tako molili. Posle moja mati usta, pope se na stolicu pa celiva svetog o r a. I m o ja sestra to isto u in i, a p o sle d ie i m en e i o k icu , te i m i celiv asm o . O n d a m ati u ze su v u k itu b o sio k a to je stajala za ik o n o m i stak len ce s b o g o jav ljensk o m v o d ico m to je v isilo p o d ik on o m , p o k v asi on o m v o d o m b o siljak , p a, n eto ap u i p rek rsti njime sobu . O n d a p o lak o o tvo ri v rata n a p rstim a d o e d o velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od nje. E j, k ak o m i je o n d a lak o b ilo ! K ak o sam se o seao b laen k ao o k u p an ! A m a to m i sad n e m o e v ie d a b u d e o n ako? Isto m to m ati p rek rsti v rata o d v elik e so b e, a u n u tra d ie ag o r. N e m o e n ita d a se razu m e, sam o to Z elem b a jed an p u t v ik nu , k olik o ig d a m o e: - A k o m en e m o e n aterati d a ig ram v ie? K am o to g a? P o sle o p et n asta n ejasan ag o r i sv a a. O n d a u sm o k ak o

se v rata o tv o rie, g u n an je i k o rak e. A li b ab o n e u e u so b u . Z alu d m i ek asm o . I d an zab eli ja i o k ica zasp asm o , a o n jo n e d o e. K ad se p ro b u d ih , su n ce b ee d alek o o d sk o ilo . O seao sam se stran o u m o ran i p razan , ali n e m o g ah v ie zatv o riti o iju . U stan em . S v e izg led a n ek ak o sv ean o , p a tu n o . N ap o lju mirno, sv e zrak p ad a k ro z o tv o ren p ro zo r, a p red ik o n o m d re p lam iak u k an d ilu . M o ja m ati i sestra b led e k ao k rp e, o i im v lan e, lice k ao o d v o sk a, k re p rste, id u n a p rstim a i n ita n e g o v o re, sam o to ap u u n ek e p o b o n e rei. N e d o n ee n am d o ru ak , n e p itaju jesm o li g lad n i, n e alje m e m ati u k o lu . - ta je o v o? - pitao sam se ja. - Je li o v d e m rtv ac u k u i ili se moj pokojni stric vratio pa ga valja nanovo sahranjivati. O n d a p retrn u h k ad se setih ta je n o as b ilo i m eh an ik i p ro ap tah : "B o e, zn a ono za b ab u ;" i o p et: "B o e, am a u b ij o n og Z elem b aa!" N e m islei n ita, o b u em se i izi em iz so b e. I n eh o tin o p o em v ratim a o d v elik e so b e, ali se o as trg o h , jer o setih kako me majka dohvati za ruku. Ja se o k reto h , ali o n a n e ree n ita, sam o tu ri p rst na usta; o n d a m e o d v ed e d o v rata o d k u e, p a m e p u sti. O n a se vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za njom - n e zn am ta d a m islim . O n d a se n an o v o p riu n jam n a p rstim a d o v elik e so b e, p a p ro v irim k ro z k lju ao n icu . Gledam. Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri

p retu ren e. P o p o d u lei tisu u k arata, razg aen e i n erazg aen e cig are jed n a razb ijen a k afen a o lja i isp o d jed n e k arte v iri d u k at. Z asto r n a sto lu sv u en s jed n e strane skoro do polovine. Po njemu razbacane karte, isp rev aljiv an e o lje, p u n o trin a i n ep ela o d d u v an a. S to ji jo n ek o lik o p razn ih tan jira, sam o n a jed n o m d u v an istresen iz lu le. etiri p razn a sv en jak a; sam o u jed n o m to b u k ti d eb ela h artija k o jo m je sv ea b ila o m o tan a i crn dim mirno se uzd ie i d o h v ata za tav an . N a jed n o j sto lici za sto lo m , le im a o k ren u t v ratim a, sed i moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke leg ao elo m , p a se n e m ie. Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadim aju . u d n o sam i m ran o n eto m islio . in ilo m i se, n a p rim er, - a ne znam, u p rav o , zato - d a je o n m rtav , p a sam se u d io k ak o m rtv ac d ie. P o sle m i se in ilo d a m u je o n a sn an a ru k a o d k ab aste h artije, d a n e m o e v ie n jo m u d arati, - i sve tak o k o jeta. Bog zna dokle bih ja tako virio da me se opet ne dotaknu m ajin a ru k a. N ita m i n e ree, sam o o n im b lag im o im a pokaza put vrata. Ja - n e zn am zato - odjedanput skidoh kapu, poljubih je u ru k u , p a izi o h n ap o lje. Taj dan bio je subota. K ad izi o h n a u licu , id e sv et k ao i o b in o ; sv ak i g led a sv o ja p o sla. S iln i seljaci d o terali k o jeta n a p ijacu . T rg o v ci zav iru ju u v ree i p ip aju jag n jad . N o v ak p an d u r d ere se i o d re u je g d e e k o d a p ritera k o la. D eca k rad u tren je. S reten ata id e d o b o arem p o v aro i i ita da se zab ran ju je p u tati sv in je p o u licam a. T riv k o izv ad io jag n je p a v ie: "H o d i, v ru e!", a p ijan i Jo za ig ra u jed n o j

barici. - A to je, m o re, v a d u an zatv o ren? - zapita me Ignjat u rija k o ji u taj p ar p ro e. - Tako! - k aem ja. - Da nije bolestan Mitar? - Nije - k aem ja. - O tiao , v aljd a, n ek u d? - U selo - rekoh ja, pa pobegoh u avliju. Eto ti zatim dva takozvana "devera", tj. mojih drugova k o je je p o slao g o sp o d in d a v id e to nisam d o ao u k o lu . S ad se tek setih d a je treb alo ii u k o lu . U zm em knjige i komad hleba, a gledam majku i devere. - K aite, d eco , g o sp o d inu d a M ia n ije m o g ao p re d o i imao je posla. O, ova ruka! Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava, kad me ne vidi! ta je b ilo u n ao j k u i za v rem e d o k sam b io u k o li - ne znam... T o jest, zn am : jer k ad se v ratih iz k o le, n a o h sv e onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama u k rilu ; n e k u v a se n i ru ak ; p ro laze n a p rstim a p o k raj velike sobe i samo othukuju - isto onako kao kad mi je stric u m ro . o k ica u av liji v ezao m ak i d ezv u za rep , p a se u v eseljav a n jen o m trk o m . M o m ci iju g u n jev e u sv o jo j o d aji, a S to jan se izv alio u sen o p a h re k ao d a je p o n o i. M o j o tac jo isto o n ak o sed i, n e m ie se. Z ateg lo m u se u re p rek o iro k ih le a, a o k o p o jasa se razm ie o d duboka daha.

O d av n o je v e b ilo zv o n ilo n a v eern je. D an se k lo n i sv o jem u k raju , a u n ao j d u i ista o n a p u in a, - n ig d e k raja d a v id i, sam o to se o b laci sv e g u e g o m ilaju . S v e p o staje n esn o sn ije, stran ije i o ajn ije. B o e, ti n a d o b ro o k ren i! Ja sam sedeo n a p rag u p red k u o m . D rao sam u ru ci n ek ak v u ko lsk u kn jiicu , ali je n isam itao . V id eo sam n a prozoru bledo lice moje matere naslonjeno na suvu joj ru icu . U u im a m i je zu jalo . N isam u m eo n ita d a mislim. U jed an p u t k ljo cnu b rav a. M o je m ajk e n esta s prozora. Ja pretrnuh. V rata se o d v elik e so b e o tv o rie. N a p rag u stajae o n , m o j otac! Fes malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu v iso k o elo . B rk o vi se o p u stili, lice p o tam n elo , p a o starelo . A li o i, o i! N i n alik n a o n e p re an je! isto posuknule, utekle u glavu, upola pokrivene trepavicama, p o lak o se k reu , n estaln o i b esm islen o g led aju , n e trae n ita, n e m isle n ita. U n jim a n eto p razn o , n alik n a d u rb in k o m e su p o lu p an a stak la. N a licu n ek ak av tu an i milostivan osmejak - nije to nikad pre bilo! Takav je izg led ao m o j stric k ad je p red sm rt iskao d a g a p rieste. P o lak o p re e h o d nik , o tv o ri v rata o d n ae so b e, p ro m o li sam o g lav u u n u tra, p a se, n e rek av i n ita, b rzo p o v u e. Z atv o ri v rata p a izi e n a u licu i lag an o se u p u ti k u m Ilijinoj kui. P riao m i je p o sle T o m a, k u m -Ilijin sin, da se moj otac s n jeg o v im zatv o rio u jed n u so bu , d a su n eto d u go p o lako razgovarali, da im je posle doneto hartije i mastila, da su n eto p isali, u d arali p eate i tak o d alje. A li ta je to b ilo ,

to se ne zna niti e ik ad ik o zn ati. O k o d eset i p o sah ata m i sm o sv i leali u p o stelji, sam o m ati to je sed ela s ru k am a u k rilu i b ezn aajn im p o g led o m g led ala u sv eu . U to d o b a k rip n u e av lijsk a v rata. M ati b rzo p irn u u sv eu , p a i sam a lee u k rev et. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije ek iem u g ru d im a. V rata se o tv o rie i m o j o tac u e. O b rte se jed n o m -dva po so b i, p a o n d a, n e p alei sv ee, sk id e se i lee. D u g o sam jo slu ao k ak o se p rev re p o k rev etu , p a sam p o sle zaspao. Ne znam kolik o sam tak o sp av ao , k ad o setih n eto m o k ro n a elu . O tv o rim o i i p o g led am : p u n m esec g led a p rav o u so b u , a n jeg o v p auin ast zrak p ao n a lice m o je m ajk e. O i jo j zatv o ren e, lice k ao u n ek o g tek og b o lesn ik a, a g ru d i jo j se n em irn o d iu . V ie n je sto ji m o j o tac. U p ro p o g led u n ju i n e m ie se. M alo p o sle p ri e n aem k rev etu . G led a n as sv e, g led a m o ju sestru . D o e o p et n asred so b e, o p et p o g led a u o k rug , p a p ro ap u ta: - Spavaju! - A li se tre o d sv o g ap ata i k ao d a se o k a meni nasred sobe. Dugo je tako stajao n e m iu i se, sam o to o p azim p o k atk ad k ak o m u se' u o i, g led aju i as n a n n as as n a m ater. Ali mi nijedno ni uvom da maknusmo! O n d a o n p o e p o reb ark e n a p rstim a iv ilu k u , a n e sk id a o k a s n as; sk id e p aljiv o o n aj sreb rn jak , tu ri g a p o d d u b e n atu e fes n a o i, p a b rzo i celo m n o g o m stu p aju i izi e napolje. A li tek to se v rata p ritv o rie, a m o ja se m ati isp rav i u

k rev etu . Z a n jo m se d ie i sestra. K ao k ak v i d u si! M ati b rzo ali p aljiv o u sta i p o e v ratim a; za n jo m p rista i sea. - Ostani kod dece! - p ro ap u ta m ajk a, p a izi e n ap o lje. Ja sk o ih p a i sam p o o h n a v rata. S ea m e u h v ati za ru k u , ali ja se otrgoh i rekoh joj: - Ostani kod dece! K ad izi o h n ap o lje, p ritrim p lo tu , p a sv e p o red p lo ta a isp o d v ian ja d ov uem se d o b u n ara i u n em iza n jeg a. N o je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, v azd u h sv e - n ig de se n ita n e m ie. O n d a v id eh b ab u k ak o se n ad v iri n ad p ro zo r o d m o m ak e so b e, p a o p et o d e d alje. S tad e n ajzad p o d k ro v o d am b ara, p a izv ad i p ito lj. Ali u istih mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. P ren erazi se o v ek . U p ro p o g led u n ju p a b leji. - M itre b rate, g o sp o d aru m o j, ta si to n au m io? M o j o tac u zd rh ta. S to ji k ao sv ea, u p ljim p o g led o m g led a m o ju majku, a glas mu kao razbijeno zvono. - Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao! K ak o si p ro p ao , g o sp o d aru , B o g s to bo m ! to g o v o ri tako!... - Sve sam dao! - ree o n p a rairi ru k e. - Pa ako si, brate, ti si i stekao! Moj otac ustuknu jedan korak, pa blene u moju mater. - Ama sve, - ree o n - sve, sve!

- A k o e! - ree m o ja mati. - I konja! - ree o n . - Kljusinu! - k ae m o ja m ati. - I livadu! - Pustolinu! O n se p rim ae m o jo j m ajci. G led a je u o i, isto p ro ie. A li o n a k ao jed an b o ji sv etac. - I k u u ! - ree o n , p a razro g ai o i. - A k o e! - ree m o ja m ati. - D a si ti iv i zd rav ! - Marice! - Mitre! - ta ti to v eli, M arice? - V elim : d a B o g p o iv i teb e i o n u n au d eicu ! N ije n as h ran ila n i k u a n i liv ad a, n eg o ti, h ran itelju n a! N eem o m i b iti n ijed n o g lad n i d o k si ti m e n am a! Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino. - Marice, - p o e o n - zar ti?... - Z ag rcn u se, p a p o k ri o i ru k am a i u u ta. Majka ga uhvati za ruku: - K ad sm o se m i u zeli, n ism o im ali n ita o sim o n e ponjave, jedne tepsije i dva-tri korita, a danas, hvala B o g u , p u n a k u a! Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu sp ram m esein e.

- P a zar si zab o rav io n a ard ak p u n iark e? - Pun je! - k ae o tac g laso m m ek an im k ao sv ila, a ru k av p rev u e p rek o o iju i sp u sti ru k u . - P a ta rad i o n a m o ja n isk a d u k ata? to e o n aj leei novac? Uzmi ga u trgovinu! - U lo iem o u ito ! - Pa zar smo mi neki prestari ljudi? Zdravi smo, hvala B o g u , a zd rav a su n am d eica. M o liem o se B o g u , p a raditi. - K ao p o ten i lju d i! - N isi ti n ek i tu n jez, k ao to ima ljudi. Ne dam ja samih tv o jih ru k u za sav k ap ital P aran o so v , p a d a je jo o n o lik i! - P a em o o p et stei k u u ! - Izv eem o n au d ecu n a p u t - k ae m ati. - P a m e n ee m rtv o g k leti... O tk ad ih n isam v id eo ! - H o d i d a ih v id i! - ree m ati, p a g a k ao n ek o d ete povede za ruku. A li ja u tri k o rak a v e u so b i. S am o to p riap tah m o jo j sestri: "Lezi!", pa povukoh jorgan na glavu. U p rav o n jih d v o je stu p aju p rek o p raga, a n a crk v i g ru n u e zv o n a n a ju tren je. G ro m k o se razlee k ro z tih u n o i p o trese se d u a h rian ska. I kao talas suvo granje, tako n jih o v zv uk o d no si b o lju i p eal, k id a u ze tatin e, a sk ru en a d u a razg o v ara se s n eb o m ... - Sine, ustani da idemo u crkvu!... K ad sam iao lan e u B eo g rad p o esp ap , v id eo sam u T o p id eru P eru Z elem b aa u ro b ijak im h aljinama. - Tuca

kamen! (1879)

kol a i on a sk k I N ae selo im alo je crk v u , a crk v a je im ala p o p a. P o p je, o p et, im ao crk v u , selo i p o p ad iju . T o jest: p o p je slu io crk v u , u p rav ljao selo m i iv io s p o p ad ijo m . P o p je b io sv e i sv a! Im ali sm o i k o lu , ali je o n a b ila p o tin jen a zn aaja, k ao to je ata u sud n ici. O n a je slu ila crk v i i selu , d ak le p o p u . - P o slije u v am i o n jo j p riati. Cijelo je selo bilo popov spahiluk. Zapovijedao je kmetu, a kmet selu. Nije imao pandura, ali niko nije mogao ni p o m isliti d a n e p o slu a p o p a, a o n , o p et, sa sv o je stran e n ije n i san jao d a n jeg o v a rije n ajalo v o p ro e, ili d a o n u zim a v last k o ja m u n e p rilii. S tjep an u , to id e u rask o rak , p rezrijev a ito , a o n jo n ije p o n jeo . - A to ti, S tjep an e, n e an je? - K ak o u , o e? - Srpom! - Z n am , o e; a k u d a u p rije? Z n a da sam inokosan. - A moba? - T reb a u b iti b rav a i n ab av iti ak o v rak ije, a zn a k ak o sam stradao.

- A ti u zm i k o je crk v en o m arv in e, a zar e b iti i to rakije, pa sjutra zovi mobu. S ju trad an d o v eern je o b o ren o sv e, v ezan o i slo en o u krstine. P o p je sv e to je im ao sv o g a zv ao "crk v en o " i "n aro d n o " a sv e to je seo sk o "n ae". M o g ao je o n ii u k o ju h o e k u i u zeti to je h tio - n ik o m u n ee n i rijei rei. O n je to i rad io . P o p u stila m u in a n a to k o v im a, a o n n a e P era k o v aa g d je sjed i p red k rm ao m . - Zar ti - veli - u rad n i d an sjed i p red m eh an o m ? - Blagoslovi! - k ae k o v a i id e ru ci - a ta u k ad n em am posla? - A jesi li v id io crk v en a k o la i in u n a to k o v im a? - N ijesam , o e! - N ijesi, jab o m e, n em a k ad o d m eh an e. T reb a ja d a vodim i tvoju brigu! O n id e d alje, a k o v a k ao o p aren tri p o p ov o j k u i i stee in u . N ab av lja zelen e are u v aro i p a ih sv e m asti, a isp o d trap a, g d je h v ata m o d an ik , p o d m etn u o d v ije stare k o n jsk e p lo e d a se m alo g ig aju k o la k ao n a "v en d erim a" i da se popu "ne trucka zorli". Jednom u sumraku ugleda on novoga poljaka Luku; u h v atio n eije sv inje p a g o n i u o b o r. - K u d a e to , L u k o? - B lag o slo v i, o e! - U obor! - A ije su ? - Ama ne znam ni ja.

- Je li v ie k rm aa ili v ep ro v a? - K rm aa. - R o v aen e? - U desno uho. - E, to su crkvene svinje! Tjeraj u obor pa im podaj k u k u ru za. A k m eta p o zd rav i n ek 'zak ae selu d a p azi n a te sv in je; jer ak o jo jed an p u t u jem d a su u p ale u tu e d o b ro , p ro d au ih o d m ah , m a n i sto g ro a n e u zeo ! N ee b iti m o ja teta. Ne zna niko, pa ni on sam kad se rodio. U ono doba gdje v am p o in jem p riati, rau n ali sm o m i, a i o n , d a e m u biti tako pedeset godina. Popadija jal' je bila godinu dvije m la a, jal'n ije. A li o b ad v o je lju d i tem eljiti. D jece n ijesu im ali, tijem su v ie rau n ali seo sk u d jecu u svoje. Ko nije im ao arap e, treb ao je sam o n ed jeljo m p ro i p o red p o p o v e k u e, p a v e v ie n e b i iao b o so n o g . O n o d o b ra to su im ali, k ao to rek o h , n ijesu rau n ali u sv o je v e u n aro d n o . N aro d g a je zasijav ao , n jeo , k o sio , p lastio , v rh ao , v ijao . M io crkvenjak na pijacu nosio a pop novce u v ao . - A ta e n jim a d v o m a d o b ro ? N i k u eta, n i m aeta! D o k su jo iv i, b ie im d o sta, a p o slije - narodno je i bilo. P o o d av no je v e k ak o p o p n e m o e d a m ah n e k o so m , n i, zakopa motikom, ali zato je on ipak uvijek u poslu. On v o d i b rig u o cijelom selu . as je u jed n o j, as u d ru g o j n jiv i, sad u k o li, p o slije u crk v i. Im ao je sv u d a p o sla, svuda je i stizao, i svuda je trebala njegova pamet. K ad je k ak av tei slu aj u su d n ici, o d m ah tri p o p o p a, i o n to o d asa n am iri, da je svakom pravo. K o d k u e je iv io sk ro m n o i p o starin sk i. P o p ad ija g a lju b i u ru k u k ad p o e u selo ili k ad se v rati k u i. S v a im je

p o slu g a b io M io crk v en jak , k o ji se tak o e rau n ao u n eto to p rip ad a crk v i i selu , d ak le p o p u . Pop je govorio vrlo esto b esjed e u crk v i. S iln e, sv ete i p o u ljiv e rijei, d a te jeza p o d i e. C rk v a je slu ila sv ak i d an , a n ed jeljo m je b ila u v ijek d u p k om p u n a. P rije, jo d av n o , i k ad je k ak av sv etaac, p a i p etak , n ag u ra se p u n a crk v a en a, ali p o p jed an p u t, p o slije slu be u petak, stade p red o ltar p a p o e g o v o riti: d a je B o g o stav io n ed jelju i p razn ik e za crk v u ; d a se u o stale d an e o v jek rad ei m o li Bogu; da se on za sve moli kad oni moraju raditi; da je bogomrsko ne raditi u petak, jer je to samo turski svetac, i d a e o n sv ak o g a izb risati iz p ro to k o la k rten ih k o ji o d sad ne bude petkom radio. I v jeru jte, lju d i, u n aem selu n em a, k ao u d ru g im a, am a nijedne glave koja svetkuje petak. A nedjeljom crkva, rekoh vam, puna puncata, pa i polovinu porte pritisnuo narod. A pop jo k ad h o e to v an o d a b esjed i, p o ru i k m etu d a zo v n e jo lju d e k o jih e se n ajv ie ticati b esjed a. A k o je k o u in io to r av o , a o n g a u crk v i p red cijelim n aro d o m izo b lii i p o zo v e n a p o k ajan je. N ije se n ik ad d esilo d a m u se n e p o slu aju sv ete rijei. Jed an p u t u e n ek a p o m am a u lju d e d a razg ra u ju tu e g rad in e i d a u p u taju sto k u . P u ca v rljik a, a razbijenih glava kao bundeva. Svaki dan sve gore, i k m et v e b io p o ru io C ig an in u d a sku je rezu za zatv o r i p red lo io d a se k u p i k atan ac, a p o p jed n e n ed jelje stade p red , o ltar p a o tp o e p ro p o v ijed . L ijep o je, b rate, g o v o rio , isto d a se zap lae. K ad n ap o sljetk u sav p o crv en je, p a p o e d a d re k ae: " ta je to , b rao , jeste li v i h rian i? Kakvo je to zlo udarilo, da je gore negoli u Turskoj? S in o - veli - zov u d a itam m o litv u A rn au to v iu ; k ad ja tam o , a n jem u S rn in i p ro cem slo m io reb ro , i to sv e o k o n ek e sip ljiv e k o b ile. P a ta ete v i u o v o m h ram u k ad tak o rad ite? ta sam ja zg rjeio B o g u , d a m i n e d ate p o d m o je stare d an e iv jeti? K ak o u - veli - p o i n a n eb o , g d je e

me sjutra-p rek sju tra sv ev in ji p o zv ati, k ak o m u sm ijem stati p red lice i d ati rau n a o sv o m e stad u? Ili v i h o ete d a ja zatvorim ovo sveto mjesto, da ga ne gazite bogoprotivnim nogama i da me ne crnite sve gore pred o cem n eb esk im ! P o ljed n ji v am p u t k aem i p o ziv am d a se o stav ite p asjalu k a i n esren e rab o te. Jesi u o , ti R ajk o v iu ti Iv an ko v iu , ti Jo v an e B o jiiu i ti N astase A n d riu , am a zar v i m islite d a ja n e v id im d a ste i v as etv o rica u o v o m b o jem d o m u ? P rog n au v as, ak o tak o ustjerate, staro sti m i. o d av d e i n am jestiu M ia crkvenjaka pred portu s vrljikom pa da mu prebije golijeni koji se od vas usudi stupiti nogom na ovu svetu zemlju. P ro k leu i v as i sv e in ad ije i u b o jici o n im p u tiro m o n d je, p a o n d a iv i ak o m o e. P o slu ajte m e p o ljed n ji v am p u t k aem ; v as ste etv o rica sv em u zlu k o lo v o e. Jal'se m irite, jal' ete o d sad s B o g o m rato v ati!" D rem o m i k ao p ru to v i - n ije ala o n e b o je rijei, a p rijeti k letv o m . O svre se n aro d i trai o im a n jih etv o ricu , a o n i p o k u n jili g lav e, p o g led aju se isp o d o iju i h o e v e d a se lju b e p red n aro d o m . A p o slije slu b e: cm o k ! P o zd rav ljaju se i o n i k o ji se p rije n e h tjee n i pogledati, i kmet istavi kolac kojim je bio podupro vrata od buvare. - G o v o ri n aro d o p o p o v im rijeim a, a sv ak o m e puno srce, i lako mu kao da se okupao. Tako je on djelovao. Nikad nije prestajao, nikad se u m o rio . B o g u se m o lio : "B o e, o p ro sti m i g rijeh e i o d ri m e zd rav o d o k le si m i iv o ta p o k lo n io !" I B o g g a je zajed n o s p o o m o b d ario zd rav ljem . A li k ad p o a n am iri p o n aem rau n u tak o p ed eset i p et g o d in a, p o n e n eto h u d jeti, sv ak o ju tro p o v raa, a p o slije n ek o lik o m jeseca i n o g e jo p o ee o tjecati. N e m o e v ie n i h ljeb a d a zam ijesi. "H o e - veli - d u a n a n o s d a m i isk o i!" T eretan jo j sv ak i rad , i sv e d a jo j je d a lei. N e tu i se, istin a, nikome, ali popu pao nekakav teret na srce i crne mu misli d o laze u g lav u d a e izg u b iti d ru g a. Z ab rin u o se siln o i n o u esto u staje. Id e sam p o d v o ritu , a sv e p rislu k u je

k o d k ap k a. A li p o i, k ak o k o ja n ed jelja, sv e g o re. M u k a, istin a, g d jeto i p o p u sti, ali n o g e zatjeu sv e jae, d o h v atilo i g o re snag u , i esto je h v ata n esv jestica. S v e v ie izn em ae, i jed n u n o lijep o d a zak o v rn e. U d arie n ek ak v i b o lov i u krsta i sv e se u k lu p e sav ija. S jed i p o p k raj p o stelje i n e o d m ie se. ap e samo molitve, a p o p ad ija slab o se i razb ira. Jei sam o i m o li se B o g u d a je primi. ta d a se rad i? Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva pocrvenje. Pop se okameni. - P o lji - veli ona - b re p o Ik o n iju M ark o v u . P o p razb u d i M ia k o ji u skok ode baba-Ik o n ijin o j k u i, a sam se opet vrati popadiji. B o lo v i n astu p aju sv e n a m ah o v e i sv e ee, ali k ad popuste, ona je pri sebi. Stidljivo pogleda popa, a na licu jo j se v id i n ek ak v a straljiv a sp o k o jno st. O n d a b o lo v i n an o v o u estae. D o e i Ik o n ija, i p o a ree p o p u d a izi e, a sam a o sta s Ik o n ijo m . V e p o in je d a sv ie p rv i d an Duhova. Sio pop na klupicu u avliji, turio sijedu glavu u ru k e, p a se n e m ie. O n d a m u u jed an p u t sin u n eto k ro z g lav u . S k o i s k lu pice i k ao d a se n asm jeh n u , a u isti p ar u d rek u m alo g a d jeteta iz so b e. O n k lee n a trav u i u ze se moliti Bogu. Jo n ije p o ten o n i sv an u lo , a v e sv e selo zn a d a se u p o p a n alo en sk o d ijete. V eseli lju d i i en e, izo b laili se i d o li u crk v u . L ju b e p o p a u ru k u i estitaju . A o n se isto podm lad io . B lag o silja sv e red o m , a M iu zap o v ijed io d a sv e crk v en e arap e, tk an ice i ru b lje izn ese u p o rtu i razd a siro m an o m e n aro d u . V elik a je slu b a b ila taj d an , d iv n o je p o p p jev ao . A p o slije slu b e v eselje n a sv e stran e. P u n a i k rm a, p a sve n azd rav ljaju popu i njegovu domu.

N a e se i n ek ak av aljiv in a k o ji n azd rav i "crk v en o j p o p ad iji", ali K rsta Z am lata istee am aro m i sastav i g a sa zem ljo m , a u v rije en i n aro d g rak n u : "U d ri, p o sv etila ti se!" Sve ide dobro i svi se dobru nadaju. Popadija se oporavlja" i v e treeg d an a p rid ig la se u p o stelji, p a sre m lijek o iz ase. P ro h o d a k ao i p rije p o selu , ali je rasijan i sv e se tru d i d a sak rije rad o st. A k ad je n asam o , esto m u se razv u k u u sta, g led a o n u stran u g d je m isli d a m u je en a i dijete, po ponavlja "Slava tebi, Gospode!" A li jed n o v ee, k ad se v rati iz sela, zastad e o n p o u u n esv ijesti, a Ik o n ija se sv a o zn o jila k u p ei k rp am a k rv isp o d k rev eta. P o p u se o d sjek o e n o ge. S p o p ad n e p etrah ilj, n am ae g a n a v rat p a stad e itati "m o litv u o d k ro v o teen ija". - Sv e zalu d ! O n a o tv o ri jo jed n o m o i. P o k aza sv o jo m u to m ru k o m n a d ijete p o k raj seb e, d o h v ati o nd a p o p ov u ru k u i p o lju b i je p ro ap ta: "Blagoslovi me... i oprosti!" Poslije joj se, valjada od bola, razv u e lice, tre se jed n o m i o n d a k ao d a se o sm jeh n u i kao da otvori malo ruku, kad joj Ikonija turi u nju v o tan icu . K ad ao v izv isi g o m ilu zem lje v ie p o p ad ije, m ah n u p o p ru k o m n a n as, i m i o d o sm o n jeg o v o j k u i, a o n o sta sam n a g ro b u . S jed jeli sm o m o e b iti jed n o p o sah ata. M io iznio rakije u bardaku, pa slui v in sk o m ao m . P iju lju d i, a en e o th u k u ju i u zd iu , a u ai n estaje rak ije. ta je p o p radio sam na grobu, to niko ne zna. Tek poslije jedno po sahata vrati se on, i istom stupi na avlijska vrata, a dijete u so b i zap ita. N e p o zd rav i se o n n i s k im , v e, p o v o d ei se, u e u so b u gd je je d ijete b ilo . R ee en am a d a izi u , a sam o sta n ek o v rijem e k o d d jeteta. u d n o d a d ijete, im o sjeti n jeg o v u b radu n a sv o jem o b razu , zau ta i zasp a. G led ao g a je o n d u g o . O n d a o b risa o i i u e u n aro d . S v i p o u stajae. - Im ao b ih n eto d a p ro g ov o rim sa starijim ljudima - ree p o p . en e, jed n a p o jed n a, n jeg a u ru k u p a k ao g u sk e jed n a za

d ru g o m n a k ap iju . I m la i sv ijet o d e. Ik o n ija sam a o sta u sobi s djetetom. - B rao , - ree p o p - vi znate kako me je Bog blagoslovio i kako sam mu platio za moje znane i neznane grijehe. Svi u te. N ik o se n e u su u je n i d a sjed n e. I p o p sto ji, a b ijela m u b rad a as p o zaig ra. -_ Ja - veli -, b rao , o stah tak o sam sam o h ran sa o v ijem crv o m . T ak o je b o ja v o lja, n ek a m u je slav a! A li d ijete valja g led ati. ta u ja, star i n ejak , s n jim e. O p et sv i u te i ustavili dah. - Pticama nebeskim dao je Bog drugu snagu i pute, a o v jek u o staje p am et i h rian sk o srce. O p et u tan je, n ik o n e zn a k ak o d a p o n e, k ak o d a g a tjei, ta d a m u k ae. P o p izd ie g lav u i pogleda po svjema: - Je li o n o tek o selu? - N e d aj, B o e! - g rak n u e seljaci. - Ne govori tako, ako B o g a zn a! A k sen tije S m iljan i istae se n ap rijed : - Ako je tvoja volja, popo, i tvoj blagoslov, da uzmemo d o b ru en u d ad ilju, ili d a g a d am o k ak o j b ab in jari d a g a prihrani dok ne uzmogne samo jesti. U taj p ar o tv o rie se v rata o d k u e, i Ik o n ija, sv a u m azan a od suza, iznese dijete na rukama. - Ja - veli - n e d am d jeteta o d seb e, ak o ete m e sv u isjei. M en e je p o k o jn a zak lela d a g a u v am i p azim . - Da uzmemo Ikoniju! - v ik n u e seljaci. - Dobro! - ree p o p . - Ali djetetu treba sisa. Stanoje G lu v i stid ljiv o izi e n ap rijed :

- D a p ro sti ti, p o p o , i v i, b rao , vi svi znate da se moja d o m aica p rije d v a m jeseca p o b ab ila. D ajte m en i d ijete i Ik o n iju , d o k je o n o jo za sise! P aziu g a k ao sv o je! - Ako je s tvojim blagoslovom, popo, ja velim tako je dobro - ree k m et. - N ek a je s b o jim b lag o slo vo m ! Ik o n ija se v rati u sobu. - Jo n eto ! - ree p o p . - S m rtan je o v jek , a n ezn an m u je as sm rti. N a je g rijeh ak o u m re p o red n as iv ijeh n ek rten a d u a. Ja elim d a k rstim o d ijete p rije n eg o g a d am iz k u e. - Da ga krstimo! - rek o e seljaci. - K o e b iti k u m ? M e u seljacim a n asta ag o r, ali u b rzo izi e N in k o V ilo ti. - A k o sam ti p rav , o e, d a se o k u m im o ! T ak o n aro d , h v ala mu, mene izabra. P o p se trip u t p o lju b i s n jim e. O n d a p o n ijee d ijete u crk v i i ona se napuni naroda. T ak o se d ijete k rsti, i n ad jen u e m u im e M arija. K ad g a o p et v ratie u k u u , M io izn ese p o n o v o rak iju . P rv u au d ad e k u m u N in k u . O n u ze au , sk id e k ap u i u stad e a seljaci n eh o tice sv i p o u stajae i p o sk id ae k ap e. N in k o o tp o e: - K u m e m o j i o e, sren a d a ti je M arija i n ae k u m stv o . Da Bog da svako dob ro i rad o st o d n je d a d o ek a: d a te u tjei i p o d v o ri p od tv o ju staro st, d a se d ii i p o n o si n jo m e, k ak o se n aro d d ii i p o n o si tob o m , a sv e u zd rav lju i veselju za dugo i na mnogo! - Amin, da Bog da! - o d azv ae se tih o seljaci. S v i se

o b red ie rak ijo m , p a o n d a n eto p ro ap u tae m e u so b o m i N in k o V ilo ti p rv i u e u so b u g d je je d ijete b ilo i tu ri m u pod glavu dukat. Za njim kmet, za kmetom Aksentije S m iljan i, a za n jim sv i o stali p o red u i starjein stv u , i sv ak i d ariv a d ijete. K ad se sv i izred ie, Ik o n ija izbroja dva d u k ata u zlatu i etiri i p o u sreb ru i k rajcaram a; v eza novce u maramu, pa dade popu: - Na ostavi; ovo je Marijino! Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s G lu v iem o d e n jeg o v o j k u i. P o zd rav ie se i o stali seljaci s popom, p a o d o e, a o n o sta sam k ao su v o d rv o , i n a srce mu pade tuga. D u g o se o p irao srcu n e h o tei "srd iti B o g a", ali staro st g a je o b rv ala. O n p ad e licem n a k rev et, g d e je ju e jo p o k o jn ica. leala, i g o rk o zarid a. S u ze sp iraju crn e m isli, naliju prepuklo srce. S lo m ljen b ro d p o to n e, i n ita se v ie n e v id i. I sam o jo to san iz p o lo m ljen e p arad i stv ara nejasne slike. II N aa k o la b ila je u jed n o j p ro sto j d aari. U n jo j je b ila jed n a v elik a so b a za d jecu , jed n a m ala za u itelja i jed n a kuhinja u kojoj je i familijaz spavao. Glavna soba, upravo k o la, b ila je n isk a, k ao i cijela k u a. V rata o d n je g led ala su u k o lsku av liju, a s lijev e stran e b ila su jo jed n a m an ja, n a k o ja je u itelj u lazio . U n jo j u v ijek u d ara n a p rain u i lju d sk i zn o j. P ro zo ri su b ili h artijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona sv eto g a S av e. B ila je sasv im p o ad ila i isp rep u cala, d a se jedva razaznavao svetac. Samo gore, gdje je glava, cakle se o i, i m a u k o ji k raj k o le d a stan e, u v ijek g led aju u tebe. Ozbiljne, crn e, p ro d iru ti u d u u i k ao d a te n eto p itaju . Ja zn am , k ad se d esi d a sam sam u k o li, sp o p ad n e me nekakav strah i ne smijem da se obazrem na onu stran u . S v e m i se in i p ro g o v o rie n eto i as p rije g led am

da zagrebem napolje. U itelj je b io jed an k ro ja, k o ji je strad ao , v rlo m iran i v rijed an o v jek . C io d an je u k o li, a n o u ije p o p ov sk e k ap e i alje u v aro . Jed v a d a je to v ie zn ao o d o n o g a to je djeci govorio. Pjevao je u crkvi, ali glasa gotovo n ik ak o g n ije im ao . P o p g a je esto d o tjeriv ao , ali se za n aeg d o b ro g u itelja slab o ta lijep ilo . T ek o n se tru d io to je b o lje m o g ao . N i u to se u selu n ije p aao , sv ak o m e je u g a ao , a p o p a se b o jao . U p rav o se n i iv n ije u o . M i smo bili njime zadovoljni: kakav je, takav je - n a je! N e bih ga ja ovdje ni pominjao da i on nije imao udjela u M arijin u o th ran jiv an ju . V id jeete k ak o ! L ijep o p aze M aru u G lu v iev o j k u i. N ap red u je d ijete d a ti je m ilin a p o g led ati. en e se n ad m eu p o n u d am a i p o k lon im a. N ije jo j b ila jo n i g o d in a d an a, a v e je im ala arap a, k o u lja, u b ru sa i d ru g ih stv ari p u n k o v eg . K ad jo j se n av rila g o d in a i d ev et m jeseca, a p o p , u d o g ov o ru sa selo m , d o zid a u z k u u jo jed n u so b u i u ze dijete s Ikonijom sebi. Njima dvjema jednu sobu, a sebi d ru g u . T ak o g a n i en e n e sm etaju , k o je su sv ak i as o b ilazile M aru , v o d ile je sv o jim k u am a i d o v o d ile o p et popu. O n a je rasla u k u i k o d o ca d o sv o je o sm e g o d in e. Jed n o g v eera sjed i p o p , k u m N in k o i S tan o je G lu v i u p o p o v oj av liji O n d a p o e p o p : - u je, k u m e, i ti, b rat-S tan o je! D ijete, k ao to v idite raste, h v ala B o g u , i n ap red u je. Jo m alo p a e sam a seb i plesti kose. Ja sam - veli - m n o g o m islio i lu p ao g lav u ta d a rad im jak o s n jo m e. D ijete v alja d a se p o m alo u i k u ev n o m red u i p o slu . ta e - veli - n au iti u m o jo j k u i gdje nema ni preslice, a kamoli razboja? A i Ikonija je o starjela, d a se jed v a d ri n a n o g am a. ta v i - veli mislite? Da se dogovorimo mi, pa poslije da zapitamo i

d ru g e p am etn e lju d e: d a v id im o ta e o n i rei. - Ja v elim d a je o p et d ate m en i u k u u - ree G lu v i - Jok! - k ae k u m N in k o . - Kod tebe je bila skoro dvije godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni d ijete u k u u . U m en e je i zad ru g a v ea, a, h v ala B o g u , p am etn a su m i eljad , im ae se i k o d m en e em u n au iti. - Hvala ti, kume! - ree p o p . - Tako sam nekako i sam m islio . S ju tra em o se razg o v arati i s n aro d o m , p a u im e b o je n ek id e d ijete u tv o ju k u u i n ek a p o n e n au k . A li sju tra se p ro m ijen i k o d crk v e sv e. Isto m p o p isp ria i k m eto v im a i starijim lju d im a, sv i p ristae, i k u m -Ninkova d o m aica, v esela, u zela d ijeta za ru k u , a tek u itelj k ao iz mrtvih: - M o lim v as, b rao , i v i, g o sp o d in -popo, ako dozvolite da reknem i ja. Z au d ie se lju d i: - K ai-de! - Ja velim, gospodin-popo, i vi, gospodo kmetovi i kumovi, da nije pravo da se dijete kod tolikog svog imanja p o tu ca p o tu im k u am a. P o p p o crv en je k ad u rije im an je, a k u m N in k o razro g ai o i i sk id e lu lu s ib u k a. - Zar ti - veli -, d ro n jo , zo v e m o ju k u u tu o m i zar e se o v o d ijete p o tu cati u m o jo j k u i? U itelj se u jed e za jezik : - Molim, molim, gospodar-Ninko i kume, i vi, gospodinpopo i ostala gospodo! Ja velim, ako dozvolite, da se d ijete v asp itav a k ao v aro k a d jeca, jer o v o , v i v id ite i tak o , m islim n ije ro en o d a k op a i o re, a to b i b ilo i sram o ta za o v o lik o selo ; a v ao j k u i ast i p o ten je! - Tu

u itelj sk id e k ap u i p o k lo n i se k u m -Ninku. - A ja mislim i k aem d a se d ijete v asp itav a! - ta to? - ree M o jsilo P ro k i. - M islim i k aem d a se d ijete d ad e u k o lu . - K ak u k o lu? K o je jo v id io d a en sk o eljad e id e u k o lu? - E, idite u v aro , g o sp o d ar i g azd a-S tan o je, p a ete v id jeti. T am o id u sv a d jeca, i m u k a i en sk a, i tak o je sad v rem e d o lo d a e i p o selim a p o eti, p a je g rio ta d a d ijete zad o cn i. N eg o ja tak o m islim i k aem d a se d ijete v asp itav a, i n ik ak o d ru k ije! Z g led ae se seljaci. - ta v eli, k u m e? - ree N in k o p o p u . - Nijesam - veli pop - n ik ad n a to m islio . D a v id i, n ije lu d a o v a u iteljev a. - A k ak o e to ii? - zap ita A k sen tije S m iljan i u itelja. - L ijep o , k aem , d ijete e u k o li k o d m en e s d ru g o m d jeco m n au iti itati i p isati, p a n ee p o d sv o ju staro st m o liti d ru g o g a d a jo j ita p ism a. A d o k o n a o d raste, n ee se p ism a tak o rijetk o p isati k ao sad a, n eg o e sv ak i o v jek m o rati p isati p ism a. A , p o slije, u k o li se u i: zem ljo p is, sv eten a isto rija, p rv a i d ru g a zn an ja... - N e b i b ilo r av o ! - ree k m et. - ta v eli ti, o e, i v i, b rao? - Pa da ogledamo, a? - ree k u m N in k o . I tak o M ara o stad e k o d o ca, a p o e u k o lu . Na jedno po godine poslije toga naprasno se razbolje pop, zak o v rn u o d jed anpu t, i v e m u se in i d a n ee n i n o i iv d o ek ati, p a zo v e N in k a, A k sen tija S m iljan ia, S tan o ja

G lu v ia i k m eta. - B rao , - veli - tak o m i se sv e d o p ad a d a e sk o ro k u cn u ti za m e as. N eg o sam v as zo v n u o d a se d o g o v o rim o za neke stvari. K u m N in k o h o e d a so k o li p o p a, ali m u se jezik zav ee i sam o g u ta p lju v ak u . A k sen tije sa S tan o jem p o k u n jio se p a se sam o p rim ak o e p o stelji. - P rije sv eg a, b rao , ev o u o v o m su k o v eg u o vd je n aro d n i n o v ci, a k lju je n a trp ezi, p o d p latan ico m - zna M io . U n u tra im a h iljad u i sto i jed an d u k at. Oni se zg led ae. - Iz to g a zid ajte n ajp rije k o lu , p a crk v u . N em o jte b ru k ati seb e iv e, n i m en e m rtv a, n i g rad iti ta m u d rag o . N p o in jite d o k d ob ro n e sm islite i d o k n e b u d e d o sta novaca da ne budete postidni pred svijetom. To vam je na amanet pa sad gledajte! H o e o n i to g o d da p ro g o v o re, ali se zag rcn u li, p a sam o k alju ck aju . P o u ta p o p i o d m o ri se, p a o n d a, u steu i se, n astav i: - A moje dijete... ostavljam vama na amanet... Bog vam, a d u a v am ! K u m N in k o isp ru i v rat, h rak n u m alo , p a ree: - G led aem o g a k ao sv o je! P o p n astav i: - S m rtn i sm o lju d i, n e p rim ite za zlo , b rao , v alja m i se d o b ro s v am a razg o v o riti, jer se n e v raa s p u ta n a k o ji p o lazim . N e d aj, b o e, sm rtn a slu aja ili k ak e za ev ice, ta b i o n o , siro e, o n d a?... N eg o , b rao , ja bih vas molio d a jo j za sv ak i slu aj o d red im o m alo im an ja o d n aro d n o g

dobra. - Kume, - veli kum Ninko - nije maleno tvoje imanje, a ev o u i ja d ati jo ... Pop nestrpljivo mahnu rukom: - Stanite, ne razumjeste me! Nemam ja svojega imanja, ni d aj, B o e! S v e je v ae i o n o g a h ram a. M n o g o b i n jo jzi b ilo d a jo j o d red ite i o v o to ja d o sad a d rah . ta e en sk o m eljad etu to lik o im an ja, a B o g zn a ija e o n a b iti i u ije e ru k e d o i! T ek v elim to lik o d a jo j o d red ite, d a se n e rau n a b a siro e i d a b i se im ala im e p rih ran iti, d a je, n e d aj, B o e, v i k o ji... ek ajte d o k sv rim ! T ak o sam ja srau n ao i sm islio d a jo j o d red im o , ak o je v aa v o lja, o v o p are zem lje g d je je k u a, i n jiv u u z n ju , zab ran sa aram p o v o m i liv ad u s v iro m . To neka je njeno! Je l' vam pravo? - K ak o ti n ared i! U k o v eg u im a u jed n o m ru p cu zav ezan o est i p o d u k ata, im e ste je v i d ariv ali k ad se ro d ila. I to je n jen o ! - B o je, pa njeno! - E sad mi je - veli - lak e u m rijeti. S p ad e m i n ek i teret sa srca. Ali kad pop skide brigu s vrata, i boljk a u m in u . P red n o , istin a p ad e u v atru , ali o n a n e d ra d u g o , i o n tv rd o zasp a. P ro b u d i se u sam u zo ru i izi e u av liju . M ara m u p o li d a se umije i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom p rije e u licu i u e u crk v u . Ali njegova podjela imanja osta. I narod i dan-danas zove o n u liv ad u s v iro m M arin v ir, a zab ran sa aram p o v o m M arin aram p o v . K o n e v jeru je, n ek a p ita sam o k o g a iz mog sela.

K ad se n av rile tri g o d in e i M ara sv ri trei razred , u itelj o n d a n av ali n a p o pa i n a d ru g e lju d e, te je zad ra jo jed n u g o d inu d an a u k o li "n a p riv at". T ak o o n a p o e u iti i etv rti razred . V e je zo v u seljaci d a p ie p ism a n jih o v im svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje g d je treb a p isati, izv ad iti k rten o p ism o , i tak v e stv ari. A u itelj p o red n je izg u b i i o n o m alo n au n o g n im b u sa, jer M ara sv ri sv e n au n e p o slo v e k ao i o n . V e se v ie n e k aju seljaci to su je d ali u k o lu , a p o p , k ad je p o g led a, u zd ie o i k n eb u , i k ad g o d je k o h v ali, a n jem u id u su ze k ao m alo m d jetetu . S asv im v e o stario , o b n ev idio i postao zab o rav an . Z n am , k ad g o d m u p ri em ru ci d a m e p ita iji sam. T ak o sm o m i rau n ali, a u itelj n ije im ao n ita p ro tiv to g a d a je M ara v e sv rila "v asp itan je" i d a sad a p o h ita u iti se k u ev n o m p o slu . V e je p o p m islio d a p o v ed e rije o tome s n aro d o m , ali se o p et d esi n eto to p ro m ijen i n ae rau n e. T e n o i d o e u n au o k ru n u v aro v lad ik a. N eu v am p riati ta se tu sp rem a, n i o n u trk u i u rn eb es o d p o po v a. D o sta d a zn ate d a je n a p o p b io n ajstariji u cijelo m okrugu, te da mu je po tome spadala n ek a o so b ita p o ast i zad atak p ri p o zd rav ljan ju n o vo g a v lad ik e. N aro d o d lu i d a p o p u za taj d an n ain i n o v e h aljin e, i u itelj je itav e d v ije n ed jelje io k ap u i d o tjeriv ao to je b o lje u m io . K ad p o p sjed e u k o la p red n ao m crk v o m , p riek ae g a dvanaest k o n jan ika to su iz n aa sela u n aro d n o j v o jsci i o n i o tp ratie p o p a u v aro , a cijelim p u tem b acae p u k e i p jev ae. Z a p o p o m , u d ru g im k o lim a v o zio se k u m N in k o i G lu v i, za n jim a jo m n o g i n aro d . V ele, k ad je n a p o p a d o ao u v aro , d a su lu p ala zv o n a i pucale prangije, jer k o n jan ik , to je stojao n a rask ru , k ad u g led a p o p a u o no j p o m p i, p o m isli d a je v lad ik a, p a o b o d e k o n ja m u tu lu k . B ilo k ak o m u d rag o , v lad ik a d o e, i n a p o p o so ko li tu : "V lad ik a o d m ah in io ru ak . B ilo je p u n o sv ijeta, a n a

pop v ele, sjed io u zaelju . K o e s n am a! P o slije ru k a, v ele, razi e se sv ijet m alo -p o m alo , sam o o stae p o p o v i kod vladike. O n d a p o e v lad ik a jed n o g p o jed n og p itati: k ak o se zo v e o d ak le je, k ak v a m u je n u rija itd ., p a p ita i n aeg p o p a. K ae o n sv e k ak o je i hvali se nama - hvala mu! - kao sv o jo m d jeco m . O n d a, v ele, ree sv eti v lad ik a: - Ti si, o e, o d n ajstarijih o v d je; a b o g ati, k olik o ti je g o d in a? - Ja - veli pop - i n aro d rau n am o d a m i je tak o sedamdeset. - Lijepa starost! - ree v lad ik a. - Da Bog da jo d u go da p o iv i! A b o g ati, o e, n e p rim i za zlo , g d je si ti k o le u io? - Ja sam se - veli pop - u io u m o g a o ca k o ji je p o p o v ao u stara v rem en a, p a k ad g a u b ie T u rci, ja o stah siro e i pobjegoh u ovo selo, gdje me poslije vlast zapopi. - A onako nijesi, d a ree, k ak ijeh k o la u io? - Nijesam nikakijeh. - A zn a li p rav ilo slu b e k ak o v alja i "o b red o slo v ije"? - Ja, o e v lad ik o , to rek ao n ek i stari p o p S to k o : ko g a sam k rstio n ije se p o tu rio , k o g a sam v jen ao n ije se rastav io , a koga sam opojao nije se povampirio. P o p M itar p o v u e n aeg p o p a za m an tiju . V lad ik a se slatko nasmija. - L ijep o , o e! - vele da je rekao. - Hvala ti! Taki meni trebaju! K ad p o slije p o o e, a p o p M itar sk o i n a n aeg p o p a: K ak o ti d a g o v o ri o n ak o p red n jeg ovim

p reo sv eten stv o m - D a k ak o u? - ree n a p o p . - O n ak o je sv e u d lak u ! Jo sam zab o rav io d a m u k aem d a sam i jed n o g T u rin a p o k rstio i en o g a, sv i g a zn ate, v aljan h rian in i jed an p o jedan gazda u selu. A li v lad ici zb ilja o m ilio n a p o p , jer p rv e n ed jelje p o slije toga, istom pop podijeli naforu, a jedne karuce rrrr!, pa stad o e p red crk v u . S k o i jed an to sjed i s k o ijaem , p a popa u ruku: - Hajdete, - veli - pozdravio vas gospodin vladika da idete n a ru ak . S jed e p o p u k o la, p a jo i M aru u ze sa so b o m . G ig aju se, brate, o n a k o la, rek ao b i o v jek sad e isp asti, a k o n ji k ao b ale! S k id a n aro d k ap e k u d a p o p p ro e, a sv ak o m e p u n o srce. N ije ala, n a p o p ! A li i jeste o v jek ! T a p rilii m u da je sam vladika! K ad je p o p stig ao u v aro , p ria Jan k o R ad u lo v i k od koga mi kupujemo so i to m u je k u a d o v lad iin a d v ora, d a je v lad ik a iziao p red v rata i p o m ag ao p o p u d a si e s kola, pa mu nije dao ni ruke, nego se s njime, veli, u lice poljubio. M ara o d m ah p ritra, p a v lad ik u u ru k u , a o n n ju u elo . - Tvoja? - pita vladika. - B o ja, pa moja! - ree p o p . - D a je iv a i zd rav a! - ree v lad ik a m ilu ju i d ijete. S jed o e o n i za ru ak . P o sad ie M aru d o p o p a, p a jo j v ise n o ice n iz sto licu , a sam sv eti o tac n am eta je. O n d a u e jed an star o v jek i u n ese in iju s jelo m , a M ara sk o i p a njega u ru k u . ia sav p o crv en je.

K ad ia izi e, a v lad ik a p o m ilo v a M aru p a ree: - O v o g a ik u , ' eri, n e m o ra lju b iti u ru k u . T o je m o j kuvar! - N ek a, o e v lad ik o , - ree p o p . - S tar je o v jek ! T ak o sam ja n ju u io . - O d teb e se, o e, - ree v lad ik a - ima i m ato r o v jek em u d a n au i. - A kako ti se zove mala? - Mara. - Da je blagoslovena! P o slije ru k a m n o g o se to ta v lad ika s p o p o m razgovarao. Zvao ga da ga uzme u konzistoriju, ali pop v eli d a n e m o e n ik ak o o stav iti sela, "a zb o g m en e jed n o g , veli, ne vrijed i d o p rem jeta k o n zisto rije u selo !" V lad ik a se d o b ro d u n o i lak o n asm ija. I s M aro m je m n o g o to ta g o v o rio . - Koji je ono svetac? - ree o n n jo j p a p o k aza n a jed n u ikonu na zidu. - Car Lazar! - ree M ara. - G le! A o tk u d ti zn a. - P ro itala sam o n o dolje. - Z ar ti u m ije itati? - Umijem. V lad ik a d o n ese jed n u k n jigu , p a je d ad e M ari d a ita. O n a o tv o ri u srijed i. N am rg o d i sv o je o ice, p a p o e g lasn o i m o n o to n o , k ak o sv a d jeca itaju :

M ae v o jsk u starac Ju g -Bogdane, U Bogdana silna vojska bila... - Stani! - ree v lad ik a. - Ko je to Jug Bogdan? - N ije o n iv - ree M ara. - On je poginuo na Kosovu. - A ta je to K o so v o? - Kosovo je polje gdje su Srbi izgubili carstvo i gdje je poginuo srpski car Lazar. T u n jen e o ice p o n o v o p o traie slik u L azarev u . - Lijepo, sine, vrlo lijepo! - ree v lad ik a. - Uzmi tu knjigu p a itaj k o d k u e! - Na poklon? - ree M ara izn en a en a. - Na poklon! B jee to jed n a v elik a p jesm arica, sv a u zlato u v ezan a. P o p nagnuo glavu, a od miline sve mu suze kaplju u tanjir. Poslije je v lad ik a p itao ta je u ila i k ad o n a o d g ov o ri d a sv ru je etv rti razred , zap ita o n p o p a: - P a ta m isli sad a s n jo m e? - M islim , o e v lad ik o , d a je d am u k u m o v u k u u d a se d ijete u i rad u . teta b i - veli vladika - b ila o trg n u ti d ijete o d k o le. O v o je - veli - glava kakvih malo ima. Nije se ona rodila da b ere k u d jelju . N eg o ti n ju d aj d alje u k o lu . - N e u ti, o e v lad ik o , sv rila je! - Z n am , sv rila u selu , a sad je d aj d alje u v aro , u Biograd.

P o p a trecn u k ao d a g a n ek o n o em u d ari. - Zar da se odvojim od svojega djeteta? - A brada mu zadrhta. - E - ree v lad ik a - ti si sv o m e d jetetu n ajv ie d o b ru rad . P a ja v elim n e treb a d a staje n jen o j srei n a p u t. - Ne dao bog! - ree p o p g rcaju i. - P a ta d a rad im ? N au i m e! - P o lji je u B io g rad n a n au k e. - A koliko to traje? - etiri g o d in e! P o p p reb lijed i k ao k rp a i razro g ai o i. - ta se to , p o b o g u, to lik o u i? - Nauke - ree v lad ik a. - A ta e to n jo j? - K ak o ta e, o e? D ru k iji je d an as sv ijet n eg o to je b io za tv o je m lad o sti, a jo e d ru k iji b iti k ad ona stupi na sn ag u . K ad sv ri k o le, m o e, ak o e, b iti i u itelj. A p o slije u v aro i d ru g a srea ek a d ijete. P o p zau ta i d ad e se u m isli. I v lad ik a u ti. T ak o to traja n ek o v rijem e, o n d a ree p o p . - T reb a li tu to g o d tro iti? - Jedno pet-est d u k ata m jesen o . P o p u isto o d lak nu . - N em a o d to g a n ita, o e v lad ik o ! G d je su to lik i n o v ci? - Pa ti - veli - im a im an ja, k ak o su m i p riali, n a h iljad u dukata.

P o p se zab ei: - K ak i h iljad u d u k ata, k ak v a im an ja? N em am ja n ita. N jo j je, istin a, n aro d n eto o d red io , ali n e v rijed i sv e n i sto d u k ata. N em a tu n ita o d k o le! V lad ik a se m alo iskalja. - Lasno je - veli - za n o v ce, tek ak o ti p ristaje. S v e em o to lijepo namjestiti. Imam i ja neku crkavicu koju sam za k o lu o d red io , a - veli - ne znam bolje prilike od ove - O e v lad ik o , starija je tv o ja i p am etn ija o d m o je. S am jo d a v id im ta e selo rei. A u selo k o sm ije rei to p ro tiv v lad iin e v o lje i rijei? Nijesu se dugo p rep irali. S eljaci se u u rie, sam o ih srce b o li ali to m o ra b iti - mora! I p o slije m jesec d an a v e se o p rem a d ijete za p u t. S iln e se p rip rem e in e. D an p red p o lazak m u tljaju se en e iz cijelo g a sela p o p o p ov o j k u i. T u je k am ara sirev a, k o laa o d p ek meza i tijesta lep in ja i p o g aa, lo n aca s k ajm ak o m , iv ih i p ren ih p ilia p astrm e i to lik o "zaire" d a b i V o jin eto v o a rah at cijelu etu n jo m e n ah ran io . M io d o n io iz v aro i aren k o v eg i u n jeg a trp a Ik o n ija siln e arap e, k o u lje i ubruse. en e p o sjed aju n a k lu p u po d o rah , m ilu ju M aru i p lau a o n a u p laen o id e iz k rila u k rilo . N e p lae, v e zam iljen im o icam a g led a u ta m u d rag o . u p k a rese n a k o u lji i n e g o v o ri n ita. N ita n e jed e i n e p ije. isto d ijete d o lo v an seb e; n ek ak v a m u v atra p o d ila o b raie, i k ad to p ro g o v o ri, to je k ao u n ek ak v o m zan o su . - D a B o g d a d a o v o sv e n a d o b ro izi e! - ree b ab a

Stevana. K ad se v e sm re, razi o e se en e i lju d i k u am a, a o stav ie p o p a sam a. N ije n i o n g o to vo n ita v eerao , a tu n o u ze M aru seb i u p o stelju . Ik o n ija se n e m o e o d n je d a rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala, iznese svoj guber i prostre ga pred vrata popove sobe, pa tu lee. K ad san , k o ji n e m o e rastjerati n ik ak a b rig a d jetin jeg d o b a, sav lad a n em irn u d u u M arin u ; k ad crn e trepavice p ad o e n a zap u ren e o b raie, a g ru d i se p o ee ravnomjerno dizati, ispravi se pop u postelji. Sobu je osvjetljavalo kandilo koje je gorjelo pred ikonom. Da je u taj par Ikonija provirila, bi pomislila da gleda svetiteljske slike. Nadnijelo se uvelo starev o lice n a p u n iv o ta lik d jeteto v , a s b ijele b rad e cu ri k ap p o k ap i isto se zap u i n a n jen im o b raiim a. I tam an se p o p n ae d a je p o lju b i, a dijete u snu mahnu rukom, okrete se na drugu stranu i nastavi spavanje. Duboko pop uzdahnu i zavali se u postelju. D av n o je p ala ro sa, v e se i isto k ru m n i, a p o p jo n e zasp a. I k ad u g d je p red n jeg o v u k u u stae k o la, u stad e i izi e n ap o lje. P red k u o m k u m N in k o p o pu ta tran jg e k o n jim a k o ji se p u e u sv jeem jesen jem ju tru . K o ija se isp eo n a k o la, p a n o g o m p o tu ru je sijen o p o d sjed ita. P o p izi e n a k ap iju ; u selu je jo sv e b ilo m irn o , sam o g d je-g d je to k rip n e eram , ili lu p n e k ap ak o d p rozo ra. K o k o i v ad e g lav u isp o d k rila, ali jo n e sk au sa sjed ala. - Dobro jutro, kume, i blagoslovi! - ree k u m Ninko kad u g led a p o p a. I k o ija se isp rav i u k o lim a i sk id e k ap u . Pop ga otpozdravi:

- Dobro si poranio, kume! - ta u ? - ree k u m N in k o . - Probudih se ranije, pa kad ne mogah zaspati, a ja viknuh dijete da hvata. - H o d i u k u u ! - ree p o p . - M ara jo spava, a Ikonija nam m o e isp ei k afu . Ne rekoh vam da je takav dogovor da kum Ninko vozi M aru u B io g rad i p o n ese v lad iin o p ism o k u d treb a. P o p n e m o e o d crk v e, a i o d staro sti. A g d je b i n jeg a, starca, pustio narod na put, i kako bi njemu bilo da ostavi dijete u Biogradu, pa da se sam vrati? Bog zna bi li on to mogao ikako i podnijeti. T u o n i g o v o rie k oje o em u , a n ajv ie o p u tu i o M ari. Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da pazi na ovo i n a o n o i d a d o b ro u p am ti sv e, p a d a m u p o slije p ria k ad se vrati. Tako oni brigaju brigu, dok Mara spava tvrdim sn o m . V e se zab lista o d isto k a. S tad o e jo d v o ja k o la p red p o p o vo m k u o m . D o o e en e i lju d i iz su sjed stv a, a i k o ji su d alje sjed jeli. Jo jed n o p o sah ata, i av lija b jee p u n a lju d i, a p red k u o m v ie od deset kola, a Mara - jo spava! Kum Ninko pogleda u sunce koje se pomoli. - Osvaja dan, - ree - ja velim, u ime Boga i s tvojim b lag o slo vo m , k u m e, d a se k reem o . Ik o n ija sa crv en im o im a u tae se: - S p av a jo d ijete! T o b jee p rep o n a. K o m o e steg n u ti srce, pa sad probuditi i dijete? A li k ad p ro e jed n o etv rt sah ata i k ad se s p lasta p o e p u iti a sa trav e ro sa d izati, u sta p o p p a p o e u k u u . S vi

u m u k o e, n ik o n i u h o m d a m ak n e, p o p u e u so b u . D u g o g led a m irn u i b ezb rin u sav jest k ak o sp av a. S tad e po d ik on u i p o m o li se B o g u , p a o d v an o p rid e k rev etu . M etn u d jetetu ru k u n a elo : - Maro, sine, ustani! D ijete p ro trlja o i i o tv o ri ih . D u b o k o u zd ah n u , p a g led a v elik im b ezazlen im crn im o im a u p o p a: - Kako sam lijepo sanjala, babo! - A ta si san jala, ' eri? - S an jala sam k o ja u n ek o j v elik o j v aro i, p a k o n ek e v elik e, v elik e k u e; p a k o ja se v o zim n a zlatn im k o lim a; p a se sv e lju ljaju k ao v lad iin a! - P a sad e, eri, u im e B o g a, u B io g rad , - ree p o p i silo m razv u e u sta. - Tamo e sv eg a v id jeti. - Biograd!? - ree d ijete i p ro m ijen i se u licu , a srce m u zalupa. - U stan i!... S v i te ek am o ... - ree p o p p a p o b jee iz so b e. P o slije je u la Ik o n ija s d ru g im en am a i k ro z jed n o etv rt sah ata izv ed o e p lau i d ijete k o je se i sam o k u palo u suzama. - A ta b alite, v i en e, i cv ijelite d ijete? V i n ita d ru go i n e znate! - ree A k sen tije S m iljan i i o b risa ru k av o m su zu . M io izn ese M arin k o v eg i tu ri g a u sijen o p o d p red n je sjed ite. P o p p o lju b i M aru : - P o i zb o g o m , M aro ! N ek a ti je o n u p o m o i! O n d a sv i red o m p o ee lju b iti d ijete i n ajzad je N in k o p o n ese, k ao d a su jo j d v ije g o d in e. R ee jo j d a se p rek rsti, p a je m etn u u kola gore. Onda se i sam prekrsti, pa se posadi pored nje

i p riap ta jo j: - P o lju b i b ab u jo jed an p u t i k ai: "B lag o slovi me!" O n a se n ae iz k o la p o p u i p ru i ru k u : - Blagoslovi me, babo! - pa nasloni usne na uvelu popovu ruku. en e p o k rie o i, lju d i ep rk aju p alico m p o p rain i i gledaju na drugu stranu, u plot. N asta tiin a. Pop metnu obje ruke na Marinu glavu i uze ap u tati. A k ad o n d ie i isp rav i g lav u , N in k o v ik n u k o ijau : - O in i! K o n ji p o o e. P o p p ristad e u z k o la i zag rli se u h o d u s kum-N in k o m , p a ree: - u v aj m i d ijete, tak o ti iv o ta i sam o sazd an o g stvoritelja! N in k o d o hv ati d ijete ru k o m isp o d m ik e i p riv u e g a k seb i, a k o n ji p o ee k asati. M ara se o k rete o cu i p restrav ljen o v ik nu : "N eu u B io g rad ! N eu !" A li slab jo j b jee g lasi. N e u to n i p o p , n i k u m N in k o , n i k o ija. Konji sve krupnije kasaju i ona nasloni glavu na Ninkove p rsi, p a n eu tjen o i siln o zajeca. Jo m alo se v id i k ro z o b lak o d p rain e kak o se k o la k reu . V e o k reto e Z eb iev im o ro m , a p o p i za n jim sav n aro d n e m ie se s m jesta i n e o d v aja o iju . K ad v e k o la zam ak o e, p o p o b risa o i i p o g led a p o n aro d u . M ah n u slabo glavom, kao da rekne "zb o g o m !", i p rije e p rek o p u ta. O tv o ri crk v en a v rata i n iice p ad e p red o ltar, a elo m d o h v ati zem lju . L eao je tak o m o e b iti etv rt

sah ata, a k ad se d ie i o k rete, u g led a p u n u crk v u n aro d a. Kad se Ninko poslije nedjelju dana vratio iz Biograda, nije mog ao n ao d g ov arati sv ijetu . P riao je m n o g a u d a to je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo. Za Maru v eli d a je n ajp rije s p ism o m v lad iin im iao u jed n u k o lu i p red ao g a k o lsk o m starjein i. O v aj, v eli, k ad p ro ita p ism o , o tiao je s n jim e i sa M aro m k u i n ek o g p rofesora V u etia, i tu je M aru p red ao . P riao je k ak o u to j k u i im a m n o g o k o jeta, d a n i d eseto n e zn a em u je i zato je, i k ak o se o v jek m o e lasn o o b ru k ati ak o d o b ro n e p azi. T ak o o n , v eli, i n e g led a, v e p lju ck a isp red seb e. K ad slu ajn o o b rn e o i, a n a p ato su sto ji jed n a v elik a p jesk o vn ica, zam al' v eli, to n ije u n ju p lju n uo . , P o slije, k ae, sv e k o d to g p ro feso ra, n u d ili m u d a n asp e o rb u seb i u tan jir, ali o n , v eli, k azao : "N ek a, h v ala, m o g u ja i iz in ije", te n ije h tio p rljati tan jira. - Z n ali sm o m i v e u n ap rijed d a n as o n n ee o sram o titi! P o p g a je as p o p rek id ao : - A Mara? - ili: - A o n a ta k ae? - a N in k o n am jeta to b o lje u m ije. K ae d a je v esela k ao p tica i d a je lju d i k o d k o jih je p aze d a n e m o e bolje biti: - Ne slazi - veli - s k rila. D a B o g d a! S am o to n eto sm eten o p ria k ak o se rastao s n jo m e: - Nije - veli ni plakala! - G d je e to b iti d a d ijete n e p lae? to d a v am p riam k ak o n am je b ilo b ez n je; to d a v am p riam k ak o je siro m ah p o p isto zan esen i esto h o e o v o a rad i o n o , m isli jed n o a g o v o ri d ru go? to d a v am pripovijedam kako smo bili kao ubijeni i kako je kum Ninko sav pocrvenio kad poslije deset dana dobi pop p ism o o d M are, u k o m e p ria: k ak o jo j je sam o j, k ak o je htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se o n v raao , k ak o se sv e k rije o d g o sp o e za d rv a i u u p u , p a p lae sam a, i k ak o , k ae, h o e d a u m re. N e treb a n i o k o to g a d a se zad rav am k ak o je p o p n av rat-nanos spremio kola za B io g rad i s tim p ism o m o trao v lad ici. - Sve to samo bi razv lailo p rip o vjetku, i sve to samo bi onaj razumio koji

je sv o je ro en o m o rao p o slati u tu in u , ili k o ji je sam u sv o jo j m lad o sti m o rao o stav iti sv o j zav iaj. A k o je to sv e p rek o g lav e p retu rio , taj zn a k ak o n ajzad i tu g a m alak e; legnu njeni talasi po srcu i umornu po v rin u d o tie sam o jo p ism o o d m ilo g a, k ao lastin o k rilo m irn o o g led alo vode. Dan za danom, nedjelja za nedjeljom, pa i mjeseci klize n eo sjetn o . to p ro e, in i se d a je m alo as b ilo , sam o u b u d u no sti v id i v jen o st srce k o je ek a. K ad je p o ljed n ji mjesec k o lsk e g od in e, n e m o e o v jek iv d a d o ek a. A li n em a v ie tu g e. R azv ed rila su se lica i n ek ak v a n esp o ko jn a rad o st o zarila i u v elo p o p o v o lice. U d arie v ru in e. Ik o n ija v e k rei p o p o v u k u u i sp rem a se d o ek za Maru. Jednog dana i kum Ninko sjede na kola, pa u ime Boga ode u Biograd, a veseo narod samo jedno p o ru u je: - P o h itaj, n e zad rav aj se! M arin a so b a k ao raj. P ro zo ri zak ien i lip o v im g ran am a, p o d g red ice p o d vuen i stru k o v i b o siljk a. N a p ei, sv ak o jak a cv ijea; n o v a aren ica p ro strta p o p o stelji. I sam o se jo n estrp ljiv o iek iv ae m io v lad alac k o ji i n e san jae o sv o jo j m o i n ad n aim srcima. B o e, k ad o n a d o e! Pop van sebe od radosti. - Ik o n ija d a se u g u i o d su za, p a n e p u ta d ijete iz ru k u . en a p u n a k ua, p a se sam o vajkaju: "Lele mene, kako je dijete islabilo!" - A d a, v esela d ru g o , g lad n o i ed n o u tu em sv ijetu ! - Pa guraj djetetu ko laa i d ru g e p o n u d e u ru k e i u u sta. A n a n jo j slab a p ro m jen a. S am o to je m alo p o rasla i to je b le a d o la u licu , te jo j crn e o i isto jo crn je i jo se silnije cakle.

A o n a n e zn a ta d a rad i. P rep u n o jo j srce, p a n e m o e nigdje da se skrasi! Sjedne n a k rev etac, d ri k o la u ru ci i g ig a n o g am a. O n d a sk o i, tri u k u h in ju i tjera Ik o n iju d a jo j p ria k o jeta. P o slije tri p o av liji, v ab i k o k o i, g led a k ak o M io izg re ar iz p ei za h ljeb ili k ak o su sjed D eri p rav i strailo za p tice. P a o n d a h ajd N in kovoj ili G lu v iev o j k u i. A o n i k ao d a im je v lad ik a d o ao : zav iru ju je sa sv ih stran a i v e n e m o g u d a je se siti nagledaju. T ak o o n a v eseli p o p a i selo . Ila je s p o p o m i v lad ici. B ila je u k o li. P a p o slije o p et je s d jev o jicam a n a ig ri ili n a radu. Sv e se b o lje u o b ljav aju o b raii i sv e crv en iji d o laze, d o k v e n e izm ae m jesec ju l i d o k k u m N in k o n e zap ree k o n je d a v o d i d u u sela iz sela. K ad p o d ru g i p u t od e, p o e sv e p o staro m . N an o v o je treb alo ek ati g o d in u d an a, i k ad se o n a n av ri, zak la n as lijep o jed n o p ism o u k o m e v eli: "S latk i b ab o ! H o e srce d a m i p u k n e to ti n e m o g u d o i. P riao ti je v lad ik a d a me je premjestio u jedan pansionat gdje se govori samo fran cu sk i. C ijele g o d in e ila sam u k o lu , a sad m e n i o rasp u stu n ee d a p u ste k u i. V ele: m o ram u iti fran cu sk i d a stig n em d ru g e, itd .". M o ete m isliti k ak o n am je b ilo ! A li ta em o ? P o pu n e sm ije n i p o m en u ti d a u stan e o ko vladike ne bi li je on kako istrgnuo otud i dobavio nama, m a n a n ed jelju d an a. T o b i n jeg a siro m ah a, sam o jo jae cvijeljalo , jer o n je zacijelo i sam v e s v lad ik o m o to m e g o v o rio . P o k un jism o se, p a u tasm o . P retu rism o jo g o d in u d an a p rek o g lav e. K ad je treb alo d a d o e, p o p d ob i p ism o d a o v e g o d in e o rasp u stu id e g o sp o a k o d ko je je M ara u B e, p a h o e i n ju d a p o v ed e. V lad iin a je v o lja d a d ijete, p rije n eg o se sasv im v rati k u i, v id i to v ie sv ijeta i n au i se em u se g o d d esi p rilik a. P o p u je k aza "S trp i se, o e, jo g o d inu d an a! N ek a d ijete p ro e sv ijeta p o slije, k ad ti d o e, n ee se v ie o d nje odvajati!" Tako op et n astu p i v jen o st, p o slije k o je e

zar i nama granuti sunce. M e u tim , m ijen ja se to ta u selu , - v rijem e in i sv o je: N a stari u itelj o stav i n as - ode, siromah, na put na koji se id e zatv o ren ih o iju . B o g d a m u d u u p ro sti! ao n am ga je bilo. Bio je, siromah, nekako prirastao za selo. L ijep o sm o g a sah ran ili. P o slije rasp u stism o d jecu , a k o lu zatvorismo. S ad sm o se sv i n ad ali d a e n am M ara d o i za u itelja. V e je p o p s n ek o lik o starijih lju d i iao zb o g to g a i v lad ici, i o n im u tv rd o o b ea. S iro m ah p o k o jn i u itelj, isto n am je..., b a se o v jek g rijei!... h tjed o h rei: isto n am je, B o e, p ro sti, stajao n a p u tu . D a v id ite jesm o li d o ek ali em u sm o se n ad ali. III B jee n ed jelja p o slije p o d n e. N aro d se isk u p io k o d zap isa Izn ijeli jed an sto iz su d n ice, p o red n jeg a d u g ak a k lu p a i nekoliko tronogih stolica. Zasjeli stariji ljudi i pop, pa razg o v araju o o v o m i o o n o m , a m lad e se ig ra i v eseli. A d ru m o m za n ae selo id u jedna kola, i u njima jedan g o sp od in o v jek . u d an m alo n a p o g led . N a g lav i m u iro k slam n i eir s crv en o m trak o m . Isp o d eira sm e a k o sa p ali n a elo . G u ste o b rv e g o to vo se sastaju , a m e ' n jim a jed n a d u b o ka b o ra k o ja se n i o n d a n e izjed n ai k ad gospod in o v jek zatu ri eir i ru p cem b rie zn o j s ela. M o ra b iti d a se s n jo m ro d io . u d n o o n a o d sk ae n a mladom licu usred koga sjedi malo kukast nos, a pod n jim e m alen i g u sti b rii k o je je o n n a o b je stran e raeljao , te su n a k rajev im a rastresen i i iri nego pod samim nozdrvama. Donja mu je usna malo visila, a gornja je malo uzdignuta, te se vide bijeli kao snijeg zubi, malo iskrivljeni kao plot koji je posrnuo. Lice mu je poblijedo, al'n e m rav o , a v elik e sm e e o i d o p o la zatv o ren e, m ire i uvijek gledaju na stranu. Ima mu dvadeset i dvije do tri

godine. N ita n e g o v o ri s k o ijaem . P u i cig aru iza cig are. G led a o k o seb e i k ao d a n ije v eseo . A sa o n e b o re n a elu n e m o e o v jek n i zn ati k ak o m u je jer u v ijek izg led a mrgodan i zlovoljan. Id e o n u n ae selo i en o g a g d je u e. H ajd ' h ajd ' p a p rav o , , u n aro d . U stav ie se k o la. G led am o m i k o e to b iti. G o sp o d in ov jek nesp retn o sk o i s k ola, p a tro m o i k ao d a je b o g zn a k ak o u m o ran p ri e sto lu g d je je i p o p sjed io . N e nazva Boga, samo malo klimnu glavom: - Je li ovdje kmet? M i p o m islism o d a je n o v ata, p a p o u stajasm o . K m et sk o i: - Ja sam, gospodine! G o sp o d in ov jek izv ad i g o to v u cig aru , p a tu ri u u sta i n ao k rik e, a sv e g led aju i k m eta, p ri e sto lu ; zav rati eir, n ae se p rem a p o p u i p ru i ru k u . - iv b io , sine! - ree p o p . A l'g o sp o d in do h vati k u tiju sa ig icam a k o ja je p red p o p o m stajala, i b rzo tre ru k u n azad . Isp rav i se, p a sa stran e b aci p o g led n a p o p a, jo v em a zak ilji, a b o ra n a elu k ao d a jo d u b lje d o e. Onda se opet lijevim ramenom okrete kmetu: - G d je je o v d je k o la? - Tu je, gospodine, odmah do crkve. - Vodi me! - ree g o sp o d in o v jek .

- Zatvorena je. - A ti je o tv o ri! Ja sam n aim en o v an za u itelja u o v o m selu. G le!..: N o v u itelj!... K ak o to? Pop se ispravi pa ga stade gledati. I mi se oslobodismo P o sjed asm o o p et, p rav ei i n jem u m jesta, al' o n n e h tjed e sjesti v e o p et v eli k m etu : - D ela b re, u m o ran sam . O tv o ri k o lu i p o lji m i familijaza. - S jed i, o v jee! - ree o slo b o en k m et. - Nije sablja za vratom. U itelj se n asm ija, al'sam o lijev im k rajem u sta, i lijev o oko sasvijem mu se zatvori, a onijem drugijem pogleda kmeta u opanke, pa onda u kapu: - N eu , - veli - hajde me vodi! - A m a sjed i d a p ije to g o d ! - ree k m et. - N eu n ita, - ree o n o tro , a v rh o n e b o re p o k azae se jo d v ije p rek o n je - vodi me! Kmet ode s njime. - K ak v o je o v o u d o? - ree O sto ja P eru ev i. - Jal' je n eto p rev e m u d ro , jal'je sasv ijem lu d o ! S eljaci sleg o e ram en im a i, sam i n e zn aju i zato , d ad o e se u nekakvu tamnu slutnju. D ru g o g a d an a iziao u itelj u m eh an u . S jed n e sam , n am rg o d i se, p a u ti. P o ru i to g o d d a jed e, p a o p et u k o lu . D jece n ije b ilo , jer je v e b io ju l m jesec, p a zb o g ono nekoliko dana do raspusta ne htjesmo sazivati djece. P o p a se k lo n i d a je u d o . V e je n ed jelju d an a, a s n jim e n ije jo n i rijei p ro g o vo rio . K ad b i u n ed jelju , a p o p g a

ek a d a d ri p ijev n icu . Jes' al' u itelja n em a! P o slije , slu b e d ig n e se p op d a v id i d a u itelj n ije to b o lestan . K ad u e u so b u , a o n lei n a k rev etu k o ji je n ain jen o d k u h in jsk ih v rata p o d k o ja je p o d m etn u o n a etiri k raja p o pet-est cig ala. N a n o g am a m u p an talo n e, a g o re sam o k o u lja. B o so no g lei i ita n ek ak v u k u p u saru . - Pomozi Bog! - ree p o p . U itelj zan ese o b jem a n o g am a k ao ru k u n icam a, p a ih spusti niz k rev et. T u ri k aip rst u k n jig u , p a je m etn u u k rilo . P o k lo n i se m alo p u t p o p a, p a o sta sjed ei n a krevetu. - A k am o se ti, u itelju? - ree p o p . - Evo me! _ Z n am ! A k am o te u crk v u d a p jev a? - Nijesam pijan da pjevam! P o p u stu kn u jed an k o rak , n ae se n ap rijed , p a zak ilji i g led a u u itelja. - ta m e g led a? - N ita! - veli pop. - U crk v i se p jesm o m slav i im e b o je. - Pa kad ti se slavi, a ti ga slavi! A mene nemoj dirati! V id i d a rad im ! Pa opet se izvali na krevet i otvori knjigu. Pop se prekrsti, pa natrak e izi e iz so b e. O d atle o d e p o lak o k u i. S eljacim a n e ree n ita. S am se dade u neke misli. O d to d o b a o n u itelja n ik ad v ie n i za ta n e zap ita, n iti je s n jim e d o lazio u d o d ir. I u itelj, im v id i p o p a, a o n p o g n e g lavu , n am rg o d i se jo jae, ig ra se p ru tiem i

prolazi kao mimo tursko groblje. K o zn a zato o n tak o in i? K o zn a ta je p o p o n jem u mislio? I tak o se u itelj o sam i. U p rste b ih v am m o g ao k azati sv ak u n jeg ov u rije, tak o je m alo g o v o rio . K ad v id je d a m u i o n o m alo , to o v d a-onda progovori, niko ne razumije, on se dusne, okrene glavu na drugu stranu i mrgodno ode. Jedanput ide on polako pored kov an ice. K o v a je n eto teretn o rad io , sav m o k ar o d zn o ja, zalijep ila m u se k o u lja za iro k a le a, a o n stao n a v rata o d k o v an ice p a d u v a. Naspram tih vrata druga su, te se tako igra vjetar kroz k o v an icu i h lad i zn o jav a k o v aa. K ad u itelj d o e n ap o red njega, a on se okrete: - A to si ti, m o re, stao tu? - to sam u m o ran - ree k o v a. - Z n am , a to si stao n a p ro m ah u? - A? - to si, v elim , stao tu , d a te tak o zn o jav a b ije v jetar? - ' ak o ja k ad se o zn o jim ! S tan em n a v jetar, p a isto V zabreknem. Pa kad poslije o p et u zm em ek i, in i m i se d a u n jem u n em a p et d ram a, a le a m i isto k rip e. U itelj se n asm ija. O n ak o : jed n im k rajem u sta i jed n im o k o m . P o g led a k o v aa jo jed an p u t, n e ree m u n ita. Samo se savi u struku i ode dalje. D ru g i p u t P av ao D eri v o d i v olove s praznim kolima. S to k a se n eto u zaru m ila, p a n ee s m jesta, a P av ao se n alju ti, p o crv en io u licu k ao p ap rik a, v ie n a v o lo v e i d ere

ajdamakom kud stigne. A tek u itelj p red n jeg a k ao k ak av kap etan . - A to - veli - b ije tu m arv u? - Ja ta u k ad n ee d a id e? - A to je n e h ran i d o b ro , p a b i ila? P av ao isk o lai o i: - Z ar n e v id i d a je sv ak i k ao p u ce, ap o sto la m u n jeg o v a? Pa da ga ne bijem! - Pa opet: pljus! - Gori si od te marve! - ree u itelj. P av ao se isp rijei: - Nemoj-de mi pristajati na muk u , k aem ti, v e g led aj svoga posla! Znam ja tebe dobro koji si ti! U itelj zak ilji o im a: - A koji sam ja? - iv u tin - ree P av ao . - Ja te n e v id jeh n i d a se k rsti, n i d a k lan ja. N e zn am sam o iv u tsk o ga zak o n a. T u o n jo lju e o d ad re d en jak a. V o lo v i ujedanput p o trae. P av ao se d o h v ati za stran ju o so v in u i sjed e n a n ju , p a p o izd alek a, o k ren u v se u itelju , v ik n u : - Upamtid e ti, u itelju , k o m e si k azao d a je m arv a! S eljaci su v id jeli, istin a, d a je o v aj u itelj sasv ijem n eto d ru g o o d p re an jeg , i m islili sm o sv i d a je o n u ev an o v jek , ali g a n ijesm o m arili. O so b ito g a je to crn ilo to g a pop ama ni u usta ne uzima. N ik o se n ije s n jim d ru io o sim jed n o g Jero tija K o v aev ia k o ji g a je zak lan jao i b ran io . T aj je Jero tije ak i iao n jem u . ta su n jih dvojica govorili, to se ne zna. Jed an p u t d ov u e Jero tije am erik an sk i p lu g i stad e se

h v aliti k ak o g a je u itelj n au io . A l' k ad g a zab o d e u n ek u k rev in u , a p lu g p u e n a d v ije p o le k ao d a je o d led a. P su je Jero tije to m u n a u sta d o e i k ad se o n d ad e d a g a u i k o jek o k o n ije n i o rao , n i k o p ao . T ak o i o n o stav i u itelja seb i sam a i n jeg o v o j g lav i. O d to d o b a u itelj p o sta jo v ea u talica i jo o sam ljen iji Jed n o v ee p isao je n ek o m sv o m e d ru g u " ... B o p o sla! U ro d u se n e m o e n ita u in iti. Z au zim aju i se za njega, p iu i i g o v o rei, u p ro p astio sam sv o ju k arijeru i sp ao n a to d a b u d em u itelj!... O v d je su sv i m o ji p o k u aji jalo v o ispali. Narod je glup i zatucan! Imaju jednog popendu, k o ji je jo s d v a-tri kapitalista pritisnuo pola sela, a sve b lag o astiv im n am jetan jem . O n s o v im k ap italistim a ek sp lo atie seljak a - p o d rav a g a sv e jae u g lu p o sti -, a sam n ita n e rad i!... H o u d a p resv isn em g led aju i o v u nepravdu!... IV V e se p rib liav ae P etro v d an . S v ak i d an iek iv asm o M arin u p o ru k u za k o la. A li d o e i Petrovdan, a pisma od n je n em a. Jed n o v ee, trei d an p o P etro v u d n e, v raaju se lju d i s rad a, p a sto je p red su d n ico m i g o v o re n eto o p u n icam a. Ja sam b io s R ad o jo m N ik o liem u lo v u , i k ad se v ratism o , u m ijeasm o se i m i u n aro d . V e se h v ata mrak. U daljini opazismo neka kola. Kmet pogleda na onu stran u , zak ilji o im a i tru d i se d a d o zn a k o je. U jed an p u t pljesnu rukama: - Mara! - Mara! - g rak n u sm o m i, a ata, to b o lje m o e, p o p u n a m u tu lu k . R ad o je o p ali iz d v o cijev k e. P o p g o log lav p o tra p red k o la k o ja se u stav ie, rairio ru k e i rid a, v jetri m u se ig ra bijelom bradom i s ono malo dlaka na glavi.

M ara b jee sam a u zaelju . B rzo u stad e, lijev o m ru k o m p o k up i h aljin e, d esn o m sm ae eir s g lav e, dohvati se za lo tre i lak o sk o i n a zem lju . P o p je u h v ati o b jem a ru k am a za g lav u , p a je lju b i u elo , a nama idu suze. Pozdravlja se ona s nama, - kakva je, jedva d a je p o zn a! A k ad k o m e o d n as m o m ak a p ru i ru k u , a on sav pocrveni. Iskupi se dosta svijeta, pa je kao mladu o d v ed osm o p o p o v o j k u i. P o p o d rad o sti n i g o v o ri, n i ro m o ri, sam b rie o i, i tek p o stariji lju d i to je p o to g od p rip itaju , a m la im a se isto v ezao jezik . N ije ala, k ao k ak a g o sp o a! P a k ak v e su jo j o n e haljin e, p a k ak o id e!... Sutrad an u stala o n a, stala n a v rata p a g led a. P o p je v e d av n o b io u g rad ini i sv ak i as se v raa d a v id i je li M ara u stala. P red zo ru je b ila lak a k ia. Z em lja b jee sv u d a v lan a a sa d u d a spram v rata jo n ijesu isp arile k in e kapljice, pa sa obasjalo jutrenje sunce, te se cakli kao p o lelej u v aro k o j crk v i. N a b u k v i k lik e d jetli, a s o rah a m u se o d ziv a u n ja S u n ce b lista, a o b laci se razilaze. M ara stala n a v rata, p a g led a n ek im iro k im p o g led o m . D u b o k jo j je d ah , a u d n o jo j n eto u g ru d im a. - A to si m i se zamislila, golubice? - ree Ik o n ija. M ara jo d u b lje p o vu e p aru : - N ita! - ree, a p o g led jo j u p rt u d aljin u . - Kako je sve d iv n o , p un o iv o ta, k ak o je sv je v azd u h ! Ik o n ija jo j zav iri u o i, p a o n d a p o g led a n a stran u k u d a M arin e o i b jeh u u p rav ljen e. - Dud? - ree o n a. - ta? - G led a u d u d ?

Mara se slabo nasmjehnu: - U dud i svuda! - P a zam iljen o n astav i: - isto sam gladna ovoga vazduha. - E , p eem ja k afu za teb e - ree Ik o n ija. - Znam ja, ti si se p o v aro an ila. V o li ti b ijelu k afu ! U to d o e i p o p iz g rad in e. N jeg o v o sv etiteljsk o lice b jee o p et u zelo zem aljski o b lik , jer g a rad o st b jee o b asjala: u sta su m u n ep restan o razv u en a, a n a b ijelim trep av icam a as p o v isi k ap ljica k o jim d u a ro si k ad jo j se mrkne i kad svanjuje. A k ro z letv e o d ard ak a u susjednoj avliji cakli se jedno o k o . T aj je ard ak N en ad a eria, a u n jeg a je sin P av ao , m o m ak za en id b u . O n aj isti k o m e u itelj ree d a je marva. Sjede pop s Marom za sto pod orahom. Ikonija donese bijelu kafu. P o p n e sk id a s n je o iju . - ta si rad ila, sine, otkad si ustala? M ara u zv i o b rv ice. U m o rn o k ren e o im a o k o seb e, p a k ad ih upre u popa, njemu je kao da ga polijeva nekim iv o tv o rn im b alsam o m . - Gledala sam prirodu - ree o n a b ezazlen o . P o p p ro tu ri p rste jed n e ru k e k ro z p rste d ru g e ru k e, isp ru i o b a k aip rsta i sastav i im v rh o v e, p a tak o sk lo p ljen e ru ke p o lo i n a sto . Z av rati se m alo n a k lu p icu , a g lav u n eto iskrivi na desnu stranu i pogleda u nebo. - Prirodu! - ree o n zam iljen o . - Da! Toj sam se misli i sam poklonio! Velika je to knjiga! Ko n ju ita, taj se b lii

Bogu! D a, ali p o p n e zn a o d k o liko se ru k u m o e itati ta k n jig a. D an i izm iu . M ara je car sela. S v ak o m e su p u n a u sta. N ad a d a e n am o n a b iti k ad - tad u itelj zan o sila n as je sv e. A o n a h o d a p o p o lju . Z am iljen a je, - ali joj je jasno lice. N ije to tu g a, n i b rig a, to zan im a n jen u d u u . To je ona sentimentalnost, valjada svojstvena njenim g o d in am a i k o li k o ju je u ila. H o d ei tak o sastajala se i s u iteljem ; n ajp rije g a se, v ele, p laila, ali p o slije se v e navikla. T ak o je to ilo m jesec d an a. U to d o b a M ara p o sta jo zam iljen ija. u d n o v ato se p o e p o n aati. S jed i n ek i p u t s n am a. ereta i p ria ta im a p o sv ijetu , p a o n d a sk o i; sam o to rek n e: - Treba raditi! - pa nas ostavi, a mi blejimo za njom. Ili d o e p o slije p o d n e, k ad se p o p n aslo n io n a aren icu , p a ga gleda, nagne se prema njemu, pa se odjedanput trgne, izd ig n e g lav u , u e u so b u i o tv o ri k n jig u . Ili hoda po polju. Zapjeva slavuj poistiha, pa krepko, milostivno i sitno veselo kao svatovska pjesm a, p a tu n o k ao o p ijelo . A o n a g a slu a, slu a, i p o g led jo j lu ta p o zrak u . O n d a u jed an p u t tresn e n o ico m i u zd ig n e g lav u : - L u scin ia p h ilo m ela! P a ta? - Ili trgne bokvicu iz zemlje, p a zav iru je p rsti k o ji je jo k ao d ijete p o rezala i k o ji jo j je Ikonija b o k v icom p rev ijala. G led a listie i m isli n eto , p a g a o n d a isto srd ito b aci i s n ek ak v im p o u zd an jem ap n e: - Plantago lanceolata - prosta stvar! N ek i p u t, o p et sto ji sam a u so b i. N eto se stran o b o ri sam o m so b o m . U d are jo j su ze p a p lae, p lae, p a o pet u jed an p u t u tre o i, d o h v ati k n jigu , tresn e o sto , o tv o ri, p a

n av ali itati. Sjela jednom pod orah. Plete, a knjigu metnula preda se u k rilo ; n am rg o d ila o ice i ita, n e p restaje. A n a o tk o su v ie n je sto ji m lad o v jek . P o d b o io se n a k o site i trai o im a p o p o v u k u u . Ili izv ad i d v o jn ice, d u v a u n jih , i n jih o v jasan p isak tu n o p liv a zrak o m . N ije to p o zn ata pjesma, nije ni igra - k o e g a zn ati ta je to ! P a je o n d a tresn e o led in u , istee p rstim a o n o m alo d laica n a u sn am a i m rk o g led a u d aaru g d je je k o la. P o d ilazi m u k rv n a o i, o n e su v lan e i lice g o ri k ao u g ro zn ici. A k ad m rak p ritisn e zem lju , n ek o se un ja p o red p o p ov a p lo ta. N e b ijeli se n a n jem u seljak a k o u lja, n i n a p u tu o staje iro k a sto p a o d o p an ak a. N aslo n i se n a v rljik e, a iz popove ku e, k ao m jeseev zrak , lak o se k ree d ru g a slik a, u d u g im h aljin am a; k o raa p lo tu , i d u g o i tih o ap u u . N ik o to n e v id i, n iti k o o p aa n a d ru g o j stran i iza am b ara crn e P av lo v e o i k ak o p ro sijecaju n o n i m rak . - N e zn am p ro sto ta d a rad im ! - govori slika iz avlije. - Ostani! - veli slika sa ulice. - Odmah si se rasrdio! - N e m arim za m ale d u e, ja n eu o v d je d a se s to b o m cm ak am ! Ja h o u rad ! Ili m e v o li ili n e v o li! Jed n o ili d ru g o ! N eu tan jir o d d v a lica. N e v o lim lju d e k o ji to h o e n e m o g u , a to m o g u n ee. Ili - ili... Vidim sve. Bolje se v rati p a itaj sen tim en taln e ro m an e i lju b i o ca u ru k u . N o je b ila crn a k ao m alo k o ja n jen a d ru g a. N ig d je se n ita n e m ie, sam o so v u ljag a u e n jen u stran u p jesm u . Psi podvijaju rep pa zavijaju, a umoran seljak prene iza sna, prekrsti se: "O tvoju glavu!" pa opet spava. N a jed an stu b o d zv o n are stajao je n aslo n jen P av ao eri i k ao so k o g led a u p o m rin u .

U taj p ar iz k o lsk e av lije izi o e jed n a k o la, p a g o to v o trk o m p o o e u lico m . P av ao o p ali iz p ito lja, a zap aljena se sukija ustavi pred "k o lsk o m streh o m , a u v rap jem g n ijezd u . K o la p o o e jo b re. Iz su sjed n e av lije isp ad e s m alo m p u k o m starac M atija D en ad i k o ji je, v ele, jo p o d M ilo em rato v ao . U p o m o ! - v ik n u P av ao p o trav i n jem u . - ta je? - P o b jee u itelj! - B estrag a m u g lav a! ta d ie v ik u? - ree b u n o v an M atija. P av ao m u p ri e i an u jo n eto . M atija o p ali i sam iz p ito lja: -U p o m o , b rao , p o v ed e se ro b lje! P o p se p ro b u d i, p a u p laen p o tra p rv o u M arin u so b u : - Ustaj, sine, nekakva buna! Ali iz Marina kreveta niko se ne odazva. P o p p ri e k rev etu i p ip ae p o n jem u d a p ro b u d i M aru , ali k rev et b jee p razan . O n istra n ap o lje. V e se b jee p rik u p ilo n eto seljak a. N ek ak av strah b ee o b u zeo p o p a, d a se jed v a d rae n a nogama. A k sen tije S m iljan i p o zn a ga u mraku. - P o b jee! - ree o n . - Ko?

- U itelj! P o p d ah n u du o m . - S rean m u p u t! - ta? - ree A k sen tije. - A Mara? - A? - I ona s njim! Pop se zanese, a i da padne nauznak, a seljaci ga p rih v atie. U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima! - Sjedajte! - viknu on. - S ad em o g a u h v atiti! D v o jicatro jica m etn u e p o p a u k o la. P o sjed ae jo n jih n ek o lik o o ru an ih , a P av ao ib a k o n je d a sv e v rca k rv . Z a n jim a p ristad o e jo n ek o lik o k o la. Naro d se isk u p io . u d n o d a m la i lju d i, m a k o lik o d a v o ljeli M aru , sm atrae cijelu stv ar za izg u b ljen u , i d a n ije starijih lju d i, n e b i m o d a n i u p o tjeru ili. A li stariji b acaju p u k e, sjed aju n a k o la i tre izv an sela. K m et se pomamio. - iv o g ili m rtv o g ! - dere se on - iv o g ili m rtv o g m o ja g lav a carev u p laa! I u as, k ao n ek im u d o m , sv i n eo d o ljiv o zaeljee u h v atiti u itelja i o teti m u M aru . G raja se d ig la i siln o k ao o rk an k ree se m asa Z eb iev im o ro m . N ek o lik o k on jan ik a p ro letjee k ao strijela. I ja se strpah u jedna kola. Izi o sm o iz sela, stizasm o lju d e, stizasm o i stizah u n as k o la, i cio taj u rn eb es k retae se jed n im p rav cem . D o o sm o v e u p rv o selo .

P rem etn u sm o k o lu , jer se n a u itelj sa o v im p azio ; premetnusmo mehanu; pitasmo uzbunjene seljake: ne v id je li k o ta? - n ik o n am n ita n e u m jed e k azati. - O tili su p rek o jaru g e! - v ik n u g o m ila, i sv e n ae, k ao jato v o rak a, n atrag . - O v u d a! O v u d a em o g a p resresti! Z v rk te k o la i p u caju o so v in e, a o d lijeu n ap laci i k o n jsk e p lo e. Al' da se udari putem na jarugu, morali smo se vratiti do b lizu sam o g sela. K ad se o p et p rim ak o sm o , u sm o p o n ov o p u k e u n aem selu i v id jesm o k ak o se crv en i nebo. - U selo! U selo! - u se sa sv ih stran a. I sv e g ru n u o p et Z eb iev im o ro m . K ro za selo lete lju d i i v iu : "V atra!", "V atra!", "Izg o rje k o la!", "Izg o rje crk v a!". P a o p et p u k e, lu p a i tan d rk k o tlo v a i ak alja; a k ro z cijelu tu v rev u u je se sitan g las crk v en o g zv o n a. K ad stig o sm o p red k o lu , a o n a g o ri u v elik e. C rk v a, h v ala B o g u , jo zd rav a, itav a, sam o to v jetar iznosi plamen na n ju , i sv ak i as ek am o k ad e p lan u ti. P o p , k o ji je d o to d o b a v an seb e leao u k o lim a, sk o i n ap o lje k ao m o m ak o d d v ad eset g o d in a. U o im a m u n eto stran o , d a te sv eg a jeza p o d i e. B ilo n as je k o ji sm o p o m islili d a je p o m jerio p am eu . - Vodu! - dreknu on. -R ek ao b ih h iljad u k o tlo v a se sasu e u p lam en . A li o n jo huknu suknu daleko iza zvonare, a varnice se hvataju za n eb o . ljem e b jee sv e u p lam en u . P u caju ro g o v i i g red e, v e je tav an d o h v atilo ; a u k o li se sv ijetli k ao u p o d an a.

Ujedanput zagrmje popov glas: - Ikona! Ikona! Mi pogledasmo kroz prozor, a sveti Sava gleda onim istim m ran im i o zb iljn im p o g led o m n a n as sv e. P o p p o letje n a jed an p ro zo r. D v o jica g a d o h v atie za m ik e, ali se o n tre i u sk o i u n u tra. U taj par cio jedan kraj ljem en a p ad e p o k raj p ro zo ra i d o h v ati k u u i sa te stran e, te m u zap rijei p o v ratak . D im se sav i. N aro d v riti i sip a v o d u , a sjek ira tu tn ji. M i v ie n e v i esm o p o p a. T ad a S tan o je Isak o v i lu p i sjek iro m u v rata. O n a o d letjee i mi ugledasmo popa u plamen u . D ri ik o n u i d ig ao je v ie glave. N am a iv a srca p o p u cae. P restrav ili se, p a zab o rav ili i d a gasimo. A on stoji. Crven ga plamen obasjao, bijela brada p rek rila p rsa, d ig ao ik o n u v ie g lav e i k ro z o n aj tutanj i p rask u u sm o n jeg o v jasan g las, p jesm u i rijei: " ... p erv je b o p riel jesi, sv etitelju S av o "... Ninko ciknu kao guja kad ugleda popa: - S p asav ajte k u m a, ak o em o sv i izg in u ti! - O n d a sk o i n a jed n u v rb u d o sam o g ljem en a, p a k ao b jeso m u an i n e zn aju i ta rad i, stad e lu p ati sjek iro m p o jed n o j g red i o d tav an a. G red a s p rask o m p ad e p o sred so b e izm e u d v ije sk am ije, v arn ice p o su k tae, a p ro lo m ljen tav an n ae se u p lam en u i h o e d a d o h v ati p ato s. - Dodajte mi dobar kotao pun vode! - d erae se N in k o . D o d ae m u . O n d o h v ati k o tao o b jeru k e. O p rije se n o g am a o v rb o v u g ran u , a le im a o d ru g u , p a g a zan jih a i b aci n a p ro v aljen o

m jesto . V rb a p u e, a N in k o ljo sn u n a d ru g u stran u o zem lju , a k o tao izru i sv u v o du n a p ro v aljen o m jesto . v rk n u v od a, a d im se sk lu p a. U so b i se n ita v ie n e v i ae o d d im a. O p et k ao d a se u je p o p o v g las, ali je zag u en i n e razb iraju se rijei. M alo p o slije razi e se d im , i m i g a u g led asm o k ak o p resk o i p rek o g red e k o ja se p u ae n a p ato su , p a p o e vratima - Vodu na vrata! Obarajte grede! - u je se d rek a sa sv ih stran a itav o b lak o d v o d e sasu se n a zid g d je su v rata. P o p tam an d a sk o i jo p rek o p rag a, a B u rm azo v i k o ji je stajao sa stran e i n e v id ei p o p a, m ae sjek iro m p o d o v ratk u . P o p p reko p rag a, a p lam en a g red a v ie v rata tresn u i lu p i p o p a p o p o tiljk u . O n p ad e n iice i p rsim a n a zem lju , a ik o n u d ie v ie g lav e. S asu sm o ab ar v o d e n a njega i gredu i izvadismo ga ispod nje. U taj par cijela k o la s u asn o m p rask o m g ru n u o zem lju i sv e se n ain i k ao v elik o o g n jite. O d n ijesm o p o p a n jeg o v o j ku i. Iz u sta i n o sa lo p tila m u je k rv , a n o g e v isie k ao m rtv e. Jo je disao. Namazasmo mu uljem izgorjelo mjesto na le im a, p o k v asism o k o u lju o cto m , p a m u je n av u k o sm o i p o lo ism o g a u k rev et. O n se n ije razb irao . K m et v ik n u skupljenom narodu: - D o b ar k o ija p o d o k to ra, a d o b ar k atan a p o v lad ik u ! Dvoja-tro ja k o la u n ajv eem trk u p o letjee, a V o jin A rn au to v i zab o d e sv o m e b ijelcu o stru g e u trb u h . O n d a se sp u sti g ro zn a k ia. Iz g rd n e g o m ile erav ice, g d je je b ila k o la, su k n e jo as p o p lam en , a v arn ice p o letjee n eb u , ali p lju sak o sv ajae. P red zo ru se jo sam o slab o p u ae, a v lad ik a i d o k to r stig o e u selo .

K ad o n i u o e u sob u , n a n au rad o st razab ra se p o p . Pogleda oko sebe: - Gdje je ikona? Mi mu pokazasmo. - Metnite mi ovdje! - On pokaza rukom na prsi, i mi p o lo ism o ik o n u . V lad ik a p ri e n a p rstim a, a o i m u p u n e su za: - K ak o si, o e? P o p se tre i o b rte o i n a o n u stran u g d je v lad ik a stajae. - ta te b o li? - ree v lad ik a. P o p s m u k o m p o d v u e ru k u p o d ik on u i m etn u je n a srce. - Ovdje! -D o k to r p ri e, o b rtae g a, jad n ik a, i o v am o i o n am o . U ze g a b o sti io d o m p o n o g am a i sv e d o p o jasa, a sv e p ita: - B o li li te? O sjea li to g o d? p o p slab o o d go v ara: - Ne! - B o li li te m a to g o d? - ree d o k to r. - Ovdje! - ree p o p i m etn u ru k u o p et n a srce. Doktor naredi da ga ostave na miru, da ga niko ne dira ni zan o v eta, a v lad ici n ap o lju ree: - N e m o e n ita b iti. P u k la m u je k im a! On ode, a vladika se vrati u sobu. - O e, - ree v lad ik a - eli li to g o d ?

- Da se ispovjedim! - ree p o p . Vladika se zabezeknu: - A kakav tebe grijeh mori? P o p slab o m ah n u ru k o m , k ao d a m u p ri em o . V lad ik a sjedi na stolicu do kreveta, a mi se iskupili unaokolo. S lab im g laso m p o e p o p : - O e v lad ik o , sjea li se k ad si m e p itao ta sam u io ? - S jeam . - S jea li se d a m i ti ree d a je to d o sta za d o b ra p astira? - S jeam ! - u j m e, o e v lad ik o , i v i b rao ! Ja izg u b ih du u to n ijesam u io k o le. S a to g a izg u b ih i d ijete, a o d v ed e m i g a n ek rten o v jek . - K ak o to , o e? - ree v lad ik a. - T ak o , o e v lad ik o ! Ja zatv aram o i, a d iv n o v id im d a je d ru g i sv ijet n astao . D o e u ev an o v jek s k o jim ja nijesam smio ni govoriti. Vidim da mu ne valjaju poslovi to rad i, ali g d je ja, p ro st o v jek , sm ijem u d ariti n a n au k u ! N em o j, o e v lad ik o , d rati v ie p ro stih p o p ov a k ao ja to sam ... to sam b io ... - U u ta i ish rak n u se, p a jed v a u jn o nastavi: - N i v i, b rao , u zim ati p o p a k o ji n ije u ev an . k o lu o dm ah zid ajte i d jecu u ite... N astaje d ru g i sv ijet! O n d a se u h v ati za srce, pa isprekidano dodade: - A njoj..., njoj oprostite!... Nije ona kriva ..., ja sam. U taj p ar u se n ap o lju v risak i v rata se n ag lo o tv o rie. N a p rag u se p o k aza M ara, b lijed a k ao sm rt, u b ijen a k io m

i vremenom, sva mokra, a raspletene joj kose pale niz p lea M i se sk lo n ism o , a k ao d a n as p u k a p o sred srca u d ari. O n a k o rai jed an p u t, p a p ad e n a k o ljen a. S ae g lav u , p o k ri o i ru k am a, a crn a jo j k o sa rasu se p o zem lji. P o p se u zd rh ta, a suze m u u d arie. O n m rd n u jed n im prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu. - Jo b lie! - an u p o p . O n a n a k o ljen im a p ri e jo b lie, ali n e d izae g lav e n i ru k u s o iju . P o p jo j m etn u ru k u n a g lav u i n eto ap u tae. P o slije jo p o tu ri ru k u p o d u sta. O n a je d o h v ati o b jeru k e i o b li suzama. Osmijeh zaigra na popovu licu. On je dohvati ru k o m za b rad u i izd ie jo j lice p rem a seb i, pa ga gleda. - S lu i o v o m e! - ree p o p , a o im a p o k aza n a sv eto g a S av u k o ji m u je leao n a p rsim a. O p et eljn o g led a n jen o b o lno lice. S m ijei se i isto n e m o e sit d a je se n ag led a: - S ad m i je sasv im d o b ro ! S ad m e n ita v ie n e b o li! T o b jee p o ljed n ja n jeg o v a rije. P ro lo je o d to d o b a d o sad est g o d ina. Ja sam lu tao p o sv ijetu , d o k m e n a rat n e p o zv a k u i. P ri sv retk u d o b ijem zap o v ijest d a id em u B . M o rao sam p ro i k ro z m o je selo . N a p o ljed n jo j stan ici d o b ijem n o v o g k o m o rd iju , n ek o g Iliju T eo v ilo v ia, m o g a seljak a. K aem m u se. M n o g o sm o to ta g o v o rili. V e se p rim icasm o selu . O n d a ja zak o p am b lu zu , n ab ijem ajk au n a o i, zam u rim i

o d v an o up itam : - ta je, b o g ati... - h tjed o h rei: s M aro m , ali m e sam jezik povede, te rekoh: - ta je, b o g ati, s P av ao m eriem ? - E , seljae i g o sp o d in e, n jeg a je o n u n o , k ad k o la izg o re, n estalo . N ijesm o d u g o zn ali, d o k n e d o e M ark o tru b a iz v o jsk e i ree d a je P av ao o tiao u B io g rad i stupio u vojsku. K ad ju e id o sm o u v aro p o treb o v an je a n a k o m isar d o n ese in e p a n am p ro ita: "P o g in u li p ri o sv ajan ju an ca na Gorici, 29 dekembra 1877, taj i taj, taj i taj, taj i taj", pa o n d a ree i: P av ao , eri, p o ru n ik ! - Odakle je? - v ik n u sm o m i sv i. O n p ro ita n ae selo . - B o g d a m u d u u p ro sti! - A ... o n aj..., v a u itelj? u ste li to za n jeg a? - E k ad se o n aj b o ji an eo o d ree n jeg a i v rati p o k ajan p o p u u itelj, v ele, o d e u B io g rad i o en i se n ek ak v o m to p rav i eire. O sto ja b o g o slov ac p ria d a se sad rastav lja s to m en o m , Jer g a o n a tu i d a je b ije i zlo stav lja. N ee o n , seljae, n ik ad sree im ati! U o sm o v e u selo . U sp o m en e n av alie i p ritisk o e m i grudi. - L ak e, Ilija, lak e, jo lak e! Z ateg n i u zd e. H o d o m p ro o sm o p o red n o v e, v elik e, zid an e k o le. B a zv o n jae n a v eern ju . K ro z p ro zo r u g led ah aie: u stali n a n o g e, p a itaju m o litv u . P red n jim a sto ji jed n a en sk a. U p rla p o g led u sv etog a S av u , o n o g a isto g ko ji je u staro j k o li stajao. Poznao sam je. U maju 1879.

Na bunaru Kako vetar popuhuje, tako se s brazda, kao neke bele aveti k reu g o lem i p ram en o v i m ag le; n o se se stran o m n a k o ju v etar d u e, p a p o sle se, u sitn im b eliastim k ristaliim a, k ao o b o ci v eaju teb i o b rad u i b rk o ve i konju o dlaku. T o je o n o to ja k aem : ak o n isu m u v e, a o n o je in je! N o g e se m rzn u , a o i su ze. V e n i rak ija n e m o e d a zag reje srca, i ti se n estrp ljiv o o sv re, n ee li g d e u g led ati k u u i d om ain a k o ji v o li g o sta, Ja, b o g am i, zn am k u d a u . - Ja id em k o d M atije en ad ia. O n o m u je k u a to p red n jo m o ljiv i u b o g ov etn o v isi u tu ra s p rep een ico m ! K o g o d p ro e, n ek srk n e! - tako v o li M atija. A k ad m u d o e u k u u , n a ru k am a e d a te nose... M o re, isto m e m rzi d a p riam , to treb a v id eti. K ak v a je to k u a, starin sk a zad ru g a, - itav a v o jsk a! D o i sam o u v ee, a d a ti se n ad aju , p a e te p resresti jed n a sn ah a n a sam o m p u tu , s lu em u ru ci. D ru g a sto ji u ljiv ik u , trea je p red stajo m , etv rta o d b ija p se, p eta u k u h in ji, esta u so b i kuda te vode, - itavi svatovi! I sve je u njih veselo, sve sk ro m n o , sv e zad o v o ljn o . A n e d ao ti B o g d a se p o b ije s k im e iz n jih o v e k ue, jer o d n jih im a esto ro u sam o j v o jsci, a jed an je b a p rav i v o jn ik , stajaak , p o d zastav o m u Beogradu. Niti njima treba moba - ta e im moba kod tolikih ruku? Lepo kod njih oru tri pluga bez prestanka; a kad trgovci p o u lu iti sv in je, d o b ro zab rek n e em er u M atije. O v o g n jih ov a A rsen a zn am jo k ad je b io k ev ilj. Izv ad i d v o jn ice iza p o jasa, p a sv e u rlie p o k raj B u rm azo v iev e k u e. A u B u rm aza je k i, - k i i p o ! D a p ro jae, to k au , p o red n je d a o n a p rev ali o n im p u stim o im a, o as ti m rk n e sv est, i jed v a se d ri n a k o n ju.

A m a se A rsen n av ik n u n a n jen e o i i n e p lai ih se. Zaturio nogu na vrljiku, laktom se odupro o drugu, a na ak u naslonio obraz, pa govori s njome: - S tid m e b a d a, p o m en em b ab i, a ed i n e b ih sm eo am a b a n ik ak o ! B a d a zn am d a te n ik ad n i u zeti n eu ! A n o k a se n e zastid e, k o to b i treb alo . L u k av o p o g led a isp o d o k a, n av i se m alo n a stran u i, p rik riv aju i lju tin u , ree: - P a d o b ro , i n em o j! Ja u se u d ati za V ilip a M ariia! - K o ji? Z ar ti m isli d a u ja teb e d ati ik o m e d ru g o m e! B e ni kost s koskom mu ostala ne bi ko bi te samo prstom prihvatio! A n o k a razm aen o tresn e n o g o m o zem lju , isp u p i p rsi, zak ilji i zav rti glavu: - E ? A ti b i, v aljd a, h teo d a ja sed e p letem ? V i' m o lim te! , A li A rsen to v ie n e u je. O n se u d av i p o d n jen im v rato m , p a je d o h v atio za ru k u i p riv lai v rljik am a i seb i. O n a se p o p rilin o zatee, ali p rilazi b lie i b lie; i p o d u zim a je tajanstvena v atra k ad jo j se m u k a ru k a sav i o k o p asa. D o b ra d ev o jk a, d a je B u rm azo v i n ije stran o razm azio . A l'ta je zn ao rad iti? O k o leri m u p o g ib e to lik a eljad ija, d a je p o sle A n o k u d rao k ao m alo v o d e n a d lan u . N e v alja to m aziti d ete i p o p u tati m u , p a d a je jedno u svetu. Ama nikako! T o v ee d o e A rsen sasv im zam iljen k u i. to m u n ije o b iaj - p rv o sv rati u k aaru , p a m o su ro m d o b ro p o tee iz jed n e d v o jk e; a n ije o n in ae n ik ad p io . S ed e p o sle n a p an j i o sta sam u m rak u , p a g led a iv o t u d v o ru . N a o tv o ren a k u h in jsk a v rata b u k ti v atra crv en im p lam en o m i lie g v o zd en jak i v erige n a k o jim a o n v isi. A rsen a sam o g p o e p o d ilaziti n ek ak v a v atra; i b i m u v ru in a, i o n se u ae

k ak o je to : d a g a ak iz k u h in je zag rev a o n aj p lam en ! A k raj v atre p o d v o ru as p o as p rolaze crne ljudske slike i p si. Iz ara d o p ire to p o t o d ko n ja, p red k aaro m se isp reu v o lo v i s k o jim a se o v aj as v ratio N en ad iz v aro i. P o n ek a se k o k o o tisn e s du d a i lep raju i se p o n ov o se g n ezd i m e u sv o je d ru g e. P o k o ja re jasn o zazv o n i k ro z v eern ju tiin u . Jed an se m i u su d io v e d a o tpo n e g rick an je b a ispod panja na kome je Arsen sedeo. N jem u se p o e v rteti u g lav i. S p o etk a u k ak o m u srce b ije isp o d lev e sise, i o d to g a k ao d a se n eto u p lai. P a o n d a se u jed an p u t stad e sm ejati, b ezrazlo n o , su lu d o - ni zn a za to , n i k ro to ! P o sle, o p et, u d ari u p la - ni to ne zn a zato ! S am o to m u se i k ro z sm eh i k ro z p la u n ejasn o j slici p o k azu je A n o k a, i tak o g a u d n o u p a za srce, d a m u se in i sad e u m reti. O n se n aslo n i n a b u re iz k o g a je m alo as p io i p o e u m irati, ali tak o slatk o d a m u se in i k ao d a g a g rli A n o k a i k ao d a g a n o si b esan k u la O sto jiev . T ak o je sv ak o m k o se p rv i p u t o p ije. M alo je o n tu sp av ao , a V elin k a u p ad e s lu em u ru ci d a trai n eto u k aari. T re se k ad u g led a A rsen a n a p an ju , k raj b u reta, s m o su ro m u ru ci. P laljiv o p ri e k n jem u i dotakne mu se ramena: - Zlatane! Arsen o tv o ri zak rv av ljen e o i. - T i si p ijan , v eseln ie! A rsen u k ao d a se o b jasn i n jeg o vo stan je. O n isto rad o sn o v ie: - Pijan! - A to to , d o b ro sren ie? - E , ja h o u d a u b ijem V ilip a M ariia! O n m ah n u m o su ro m v ie g lav e, lu p i n jim e o zem lju , slo m i g a i uze

se smejati. I Velinki se dade na smeh: - A to , zlatan e? ta ti je u in io V ilip ? - E , a h o e d a u zm e A n o k u ! - Pa? Neka uzme! - E, al' ja ne dam! O n p o sk o i m alo n ap red i h ted e se d ii, ali le im a b ee sasvim prijatno susedstvo od bureta, i ona se uporno v ratie u sv o j p rv an ji p o lo aj u z b u re. Velinka se zavrati od smeha: - A to , zlatan e? H o e ti d a je u zm e? - Ja ta rad i! A l'k ad to ree, o n se zb u n i, o b rte se k aci, stad e p lak ati i k ro z p la g o v o riti: - E , a k ak o je se b ata o en io? H o u i ja..., jes'! On htede da udari u potvrdu sebe po kolenu, ali pesnica, bez njegova pitanja i odobrenja, lupi o panj. Za kaznu on je turi u zube i ujede je. V elin k a se sv e sla e sm ejae: - K u k u m en e, siro to d ete! P a u zee je ti, zlatan e, n e b o j se! Ja u v eeras g o v o riti b ab i, a b ab o e b ab i, a b ab a e v e s ed o m i n ared iti stv ar k ak o treb a. - Hajd' da te o d v ed em u v ajat d a te, b o lan , ed n e v id i tak o g a! H o d i d a sp av a! N e b o j se - isp ro siem o m i teb i d ev o jk u ..., b a ak o e i A n o k u !

- H o u ja, b o g am i! I snaha iznad k u e p ro v ed e p ijan a d evera p o m rak u d o v ajata. P o k ri g a p o n jav o m i o d e u k u h in ju d a p ria jetrv am a ta se zb ilo . A li se n ijed n a n e o b eseli to m e g lasu . S m ejae se, istin a, ali im smeh ne ide od srca. - N ije o n a za n au k u u ! - Jed n a n am ig u a! - More to, al' m azn ica, d a te B o g sau v a! - Sve bi nas zavadila! M atija je en ad i o v ek sasv im star. N a elu m u se v id i belega od rane koju je dobio u Hajduk-V eljk o v u an cu . O sim n jeg o v e eljad ije, i celo g a selo zo v e ed o m . en a mu je davno u zbegu umrla. Od starijeg brata ostala mu je snaha koja s njime sada deli starein stv o , - Radojka joj im e. O n a za so fro m sed i d esn o o d ed e, i u k u i se n ita v an ije n e d eav a d o k o n a n e d a sv o j g las, ili b ar d o k je ed a n e zap ita. O n a p o tp u n o razu m e sv o j p o lo aj i n e zlo u p o treb ljav a g a. N p r., ed a zap ita: - ta v eli, sn ah o , za M ariiev zab ran? D a u zm em o ? - K ak o ti n ared i, b rato , ti si m u k a g lav a! O n a lju b i d ed u u ru k u , a sv e d ru g o , to in ae n ije o b iaj u n aem selu , i en sk o i m u k o , lju b i n ju u ru k u . P o sle M atije i R ad o jk e jo je lan k u ev n o g sav eta n ajstariji sin ed in , B lagoje, otac Arsenov. Osim njih tro g a n ik o se n i za to u k u i n e p ita n eg o sv e lep o slu a i p o k o rav a se. A k o je M atija o d n eo p o rez, R ad o jk a o tila crk v i, a B lag o je d a p o lae sto ci, - u k u i je k ao u k o li o d ak le je iziao u itelj. S v e je slo n o , v eselo i ljupko, i sv ak o g led a to m p rilik o m d a se d o b ro iali i ism eje. K ak o

se, pak, koje od njih troga pojavi vrata, odmah nastaje red, o zb iljn o st i p o slu n o st. N jih tro je se p o g d eto h o tim in o sk lo n e d a se d eca p ro v esele i lju d i serb ez n ap u e d u h ana. ed a je b io ... b io ..., k ak o u v am k azati? Z n ate: star o v ek - gotovo dete! Prsne nekih puta za najmanju sitnicu grdi, p rask a, p a b o g m e h o e i d a u d ari. A n ek ad , o p et, m ek an k ao p am u k , trai sam o d a m ilu je d ecu , d aje im p o d eset p ara i n i za ta se rasp lae. N p r. k ae: - Eto, ja ostah kao suvo drvo u planini! Pa udri ridaj. Mladost - ludost, starost - slabost! Sutradan po pijanstvu A rsen o v u d o e B lag o je R ad o jci sasv im o zb iljn a lica: - S trin a! O v aj n a A rsen , p ro sti m e, zam ilo v ao o n u B u rm azo v iev u v ilju ! - Arsen?... To o n aj to sm o g a leto s zam o m ili? - Taj! - V eli, o n u B u rm azo v iev u v ilju? - Ja! - Anoku? - Nju! - N ije o n a za n au k u u ! - N ije, i ja v elim ! A li o n , p ro sti m e, zan eo se b a zo rli. P ria m i V elin k a d a je sin o n eto ru n o in io . - A ta? - Nemoj ti, molim te, p riati ed i!

- N e d aj, B o e! - A m a V elin k a v eli: o p io se, p a p so v ao i p retio d a h o e d a u b ije V ilip a M ariia; jer o n , zn a... o b ilazi tam o . - Nuto-de! Baba se zamisli. Najzad odgovori: - Ja u v e p o m en u ti ed i; d a v id im ta e o n rei! - Nemoj ti, m o lim te, p o m in jati to za o n o ! - Bog s tobom! K ad R ad o jk a p o sle sv e isp ria ed i, o n se zam isli, zam isli. Najposle mrdnu obrvama: - Z n a, sn ah o , sv e je tak o ! A m a ja sam slu ao o d starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala Bogu, velik a k u a. N e v eru jem te n as n ee b iti o sam d eset d u a. - Im a, b o g am i, i v ie! .- Ima, hvala Bogu! Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom! - D aj, B o e! Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj svojoj drugarici: - Znala sam ja da sve mora biti po mojoj volji! Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela! Onda izvadi iz nedara kutijicu s ogledalcetom i stade k o v rd iti zo lu fe. N esrea je to to o n a, i k ad u e u k u u en ad iev u , o sta m azn ica, k ao to je i u o ca b ila. Ona zna sve najbolje!

Uvek mora biti na njenu! N ee d a rad i to jo j se k ae. K ae: - Nisam ja to ni u oca rad ila! to d a ja m esim h leb za carev u v o jsk u? M en i i mom Arsi dosta jedan! en sk ad ija n e sm e n ijed n o n ita d a p ro slo v i. M u ev im a se g d eto i p o tu e, ali R ad o jk i i ed i k o sm e to p o m en u ti? Dugo su trpele i krile svoju nevolju. Radile su sve za nju i p o n jen o j v o lji. U n jen u d ran ju b ilo je n eeg a zap o v ed n iko g a, tiran sk o g a, k ao d a si je m o rao p o slu ati. M o d a je to b ila i n jezin a lep o ta to je tak o siln o v lastv o v ala n ad en am a. N jen e jetrv e o g o v arale su je izm e u seb e, a zak lan jale i b ran ile p red starijim a i tu in cim a. I B o g zn a d o k o je b i m ere o n e izd rale b ez roptanja, da Anoka, i n e sastav iv i p u n ih est m eseci u n jih o vo j k u i, n e u ze sv e v ie i v ie b esn eti. R u n o je ak i p riati o n ek im stv arim a; n p r., ta je k azala k ad su je zv ali d a sad i k u p u s ili k ad je k o ja zam o li d a jo j p riu v a d ete. P o e n ap o sletk u traiti d a se d ru k ije i bolje odeva. A rsen , siro m ah , k ae jo j: d a ed a i R ad o jk a k u pu ju sv u ro b u , i d a o n n e sm e n i p o m en u ti ed i d a n jo jzi sam o k u p i nov srmali-jelek ; ali o n o d g ov o ri d a za ed u n ije n i p o la i d a e o n a ii sv o m e o ci i isk ati d a jo j o n k u p i, jer jo j je m u d ro n ja i n e sm e jo j u zeti n i iv atk e d o k n e p ita o n o ga stark elju . A rsen se n aao n a m u ci. D a m u je sam o d a g a n e p o g led a o n im o im a, a o n b i n jo j sud io . I p o n eg d a tu ri ru k u p o d po jas, zag lab a ib u i, a b atin u u zm e p rek o sred e; ali im o n a p o g led a i d ig n e n os, a on se uparadi kao da stoji pred vladikom. T ak o o n a sv e v ie i v ie b esn i i b a h o tim in o id e u z n o s. Pusti pse u kuhinju, pa povade sve meso iz lonca. Ne pazi k ad zav re slav in u n a b u retu . H leb jo j p reg o ri, d a se cela p e m o ra b aciti sv in jam a. O b lai stajau ro b u rad n im d an o m . N i g lav e n e o b re d a v id i ta rad e d eca, i zb o g n je je Jo v an k in o d ete i u p alo u k rean u . N ijed n e jetrv e n ije o stav ila d a jo j n e izd en e im e. R ad o jk u zo v e d erim a, a

 ed u jev tik a. S v ak i d an sv e v ee u d o i p o k o r, a k ad jo j k o to g od p o m en e, o n a o d m ah p reti d a e d a se v rati o cu . en am a v e d o g rd i, i k ad A n o k a jed n o m , k ad je treb alo d a b u d e red ara, o d e n a v aar, o n e se sku p ie u tajn u sednicu. - Ja n e zn am , d ru g e, ta sm o m i B o g u zg reile d a o v o patimo! - Ni ja, bogami. - Bogme je ovo napast i nevolja! - Jed an n am B o g sam o m o e p o m o i! - O v o o v ak o n e m o e o stati. A ja! - D a k aem o b ab i, a o n a e ed i! - P a k ai ti, S elen a! - A to ja? - Pa je l' ti kazala da si joj ukrala belenzuku? - E , a zar teb i n ije k azala d a ti je m u d iv lji p o p? - Pa kazala je i Mirjani da se dovela iz gladi! - I Velinki da je rodila kopile! I tek o b i se en e i o p et o d v aile d a k au d a R ad o jk a sv e to v e izo d av n o i n e slu a i n e g led a i d a n ije sam A rsen sutradan, kad je ona svoj nov novcat jelek isekla na drvljanik u , o tiao ed i n a tu b u . A rsen je tih o v ek . O d d etin jstv a n au io sam o slu ati. N i d rv a o n n e u m e p ro d ati d o k m u k o d k u e n e k au : k o lik o d a ite i p o to d a d a. ed a, k ad A rsen u e k n jem u , se ae sam u so b i. K ak o

n ita d ru g o n e m o e rad iti - on komi grah. A rsen sk id e k ap u i p ri e ru ci. ed a se n eto n am rtio . N e d ie g lav e, n e d ad e m u ru k e, samo suvoparno promrmlja: - i' b io ! - ed o , m o lim ti se, ja..., n ije v ad je..., o b raz p o d n o g e! D ed a g a n am rten o p o g led a. - Ja, - nastavi Arsen - n ije v ajd e..., n em o j to d a se lju ti! ed a sasv im izd ie g lav u , srd ito o tu ri o d seb e sau ricu s grahom i na bezuba usta ljutito istrese: - Z n am ja to sv e! A k ak av si ti, m o re, o v ek? Z ar si se ti n aao s o n o m ..., o n o m ... M alk o u u ta. - O n o m ..., jed n o m ... Z ar ti d a m i rastu ri k u u? A rsen tu n jez, sk am en i se k ad u d a ed a sv e zn a. G las g a izd ad e: - M o lim ti se, ed o , ja n e zn am ta u ! O p ro sti m i! O n p o e ru ci. D ed a tre ru k u : - O d lazi, n em o j m i p o g an iti ru k e! Z ar si ti m u k o ? A rsen o k rete g lav u zid u i zak lo n i o i ru k av o m o d g u n ja: - R ad i, v ala, o d m en e i o d n je ta h o e! M en e u b ij, a n ju oteraj! Da ti je bogom prosto! Nemoj me samo oturiti od seb e, iv o g a ti B o g a! ed i zad rh ta m alo b rad a. O n h ted e d a p rik rije sv o ju u zb u eno st. G o sp o dstveno se u stu ri, d ie g lav u u tav an i n ak riv i je m alo : - V id i, sin k o , sam si je izab rao ! Jesam li ti ja k azao n i

dela, ni nemoj? - N isi, n e d aj, B o e! S v em u sam sam k riv . ed i p o n o v o p o lete b rad a n o su . O n se p o n o v o uk ru ti d a izg led a v aan : - Pa sad ja da isp rav ljam to si ti u k v ario ! - Bog, pa ti! - E, ama ja evo ne znam kako. Da je bila Radojka, ona bi opazila kako se oko nabranih ed in ih o iju p ok aza n ek ak a d etin jsk o -lukava samopouzdanost. - K ak o te B o g u i! - ree A rsen . - A... ti... nju... onako... je li o n a teb i b a m rsk a? A rsen se zb u n i. H teo b i o u tati, al' ed a sasv im u p o rn o g led a p rav ce u o i. - N am o r je! - Z n am , zn am ! A m a ja p itam : m ari li ti za n ju ? A rsen o p et u ti. H teo b i d a izb eg n e o d g o vor, al' i ed a sasv im u p o rn o g led a u o i i u ti. - Mora biti - ree A rsen - da je Burmaz zdravo mazio! Z n a, jed in ica m u je! Deda kao da izgubi strpljenje: - u je ti, m o re, ta ja teb e p itam ?... P itam ja teb e: k ai ti m en i, m ilu je li ti A n o k u? T o ti m en i k ai! A rsen p o d ie g lav u , tu ri n o s u ak u , stad e v rteti ramenima levo i desno, i kroza stid a sasvim protegnuto odgovori: - Ja ne znam! - E , a ti treb a d a zn a, jer u ja p o to m e d a su d im , d a ti

p o sle n e b u d e k rivo i d a n e rek n e o v aj i o n aj! - Jok ja! - Dobro! A sad idi dok se ja razmislim! N a ed i, k o u m e d a ita, m o g ao b i o d m ah p o zn ati d a je o n v e sasv im o d lu io ta d a rad i i d a je zad o v o ljan sv o jim planom. T o v ee, k ad sed o e za v eeru , p o re ae se lju d i p o starein stv u , k ao i o b in o . O sim R ad o jk e, en e n ije b ilo n ijed n e. O n e jed u za seb e. S am o to p o d v e-tri slu e lju d e. B a je b io A n o k in red . D o k d ru g e d v e u no se i izn o se jelo i n aslu u ju p ie, o na se naslon ila le im a n a v rata i ak a n o s. ed a am a b a d a je p o g led a. S v i u te. U R ad o jk e b ije li srce - b ije! A A n o k a n ita i n e san ja! P o to se v eera, lju d i se p o ee k rstiti i ek aju n a ed u , p a da ustaju. ed a o tu ri isp red seb e k o m ad h leb a, laicu i v ilju k u , n o turi u cagrije. Nasloni se na laktove, pogleda unaokolo po svima, pa stade na Anoki. N ju n eto trecn u . O tp u sti ru k e n iza se. Isp rav i se i p o e napolje. - ek aj-d e ti, k eri! - v ik n u ed a n eo b in o jasn im g laso m . S v i se trg o e. T im istim g laso m n astav i deda: - T i, sin k o ..., s to b o m , u jem ..., teb i je sasv im n ep rav o u m o jo j k u i i k o d m o g n aro d a! K o je jo v id eo d a en sk a g lav a to o d g o v ara? I A n o k a u ti, ali steg la ru k o m sv o ju ro en u b utin u , i n o k ti u p ad aju

u meso. Deda opet istim glasom i mirnim licem nastavlja: - Ja n eu to , d o k sam ja iv ! N e d am ja d a je m o ja k u a m a za k o je m o je d ete ro b ija... u jem d a ti o v e en e (o n b rad o m p o k aza p u t k u h in je)... d a ti se o v e en e n atresaju i pakoste! Al' ja sam ovde gospodar! A n o k a v id e n eto zlo b n o n a ed ino m zb rk an o m licu . I p o red m rn je, o n a p rv i p u t o seti n ek ak v u b o jazan . - T eb e sv e n eto zad irk u ju . S v e b i h tele d a ti za n jih sv e rin ta i rad i. K ao d a si ti d o la iz n ek e g o le k u e! O n se n ain i tak o n esp retn o lju b azan i n ean d a se A n o k i p o e k o sa d izati n a glavi. - A l'ja to n e d am ! Ja sam star i n em o an , i tek o m i je sam o m d ijan isati u to lik o m n aro d u . I ev o n eu v ie, ja sad... L ice m u se izb ei, a u sn e m u p o ee d rh tati. O n p o e stran o i p ro m u k lo v ik ati: - Svima vama - slu aj i ti, R ad o jk a, i ti, B lag o je, i svi ostali! - sv im a v am a i v aim en am a zap o v ed am d a u sv em u slu ate o v u o v d e - rukom koja cepti kao prut pokaza na Anoku - i n eu n ita d a m i rad i u k u i, d a n e u p rlja g o sp o d sk e ru k e. N i v in a d a n ato i! I u b io g a B o g k o ji je i za ta n e p o slu a ili je i n ajm an je u em u v red i! O n sk o i. S iro m ah starac! V elian stv en , p a ip ak sm ean i alo stan . D re k ao p ik tije k ad izi e n ap o lje. S v i se p rek rstie. U stad o e. u tek i p ro o e p o red A n ok e a sv e n ao k rik e, b o jei se d a je se k o je n e d o tak n e. S traan i u asan b es razd irae A n o k u .

K ao p o m am n a u lete en am a u k u h in ju : - Jeste li u le, vi? en e, p a d a n e u ju . - Ja h o u sad d a m i se p ro stre p o d lip o m . H o u ed in o iljte, R ad o jk in u zg lav ak , B lag o jev g u b er; i h o u ti, P etrija to ti je b rat n a ro b iji, d a u zm e p o d u p irau , p a d a rastera k o k o k e s lip e i d a sv u n o sto ji v ie m en e. A k o n e p o slu a - "u b io g a B o g !" E j, b re, jeste li u le? B o e m o j! B a je o v ek n ek i p u t g o ri o d iv in eta. N ik o n e ree n i rei. U sv e je u ao n ek i strah , a p o v rh sv eg a ed in e rei: "U b io ga Bog!" A rsen p o b eg ao ak n a g u m n o . T u rio g lav u m e u k rstin e, p a m ie. Z alu d m u je - n ije san g u b er, p a k ad h o e d a g a n av u e n a g lav u . I n am estie A n o k i d a sp av a. Jes' al'n ije tak o lasn o zasp ati, k ao to je m islila! , to n ik ad n ije b ilo , to o n a sad o seti sam o u ! P a jo b ez k ro v a n ad g lav o m , n a b esn o m k o n ju b ez u zd e, n a la i k o ju lju lja v etar, a k rm an o a n em a. N a n ju k id ie b esn o i n jen o ro en o srce, a n em a k o d a g a o d b ije. S v et se prevrnuo i ona stoji strmoglavce. Al' p asjalu k n e p o p u ta: - ta d rem a, r o , k ad ja zap o v ed am ? Z ar h o e d a te B o g ubije? M esec izg rejao n a p o d n e. S v e je u m rlo , al'u b rzo o iv i, a n a A n o k in o se srce sv e v ie sv ija i g n ezd i n eto m rtv o . O v ak o n e m o e o stati - al'ta d a rad i?

Da se vrati ocu - ta d a m u k ae? "D ed a zap o v ed io d a m e slu aju !" - A ja, k u d a e o cu ? A n o sv e v ie o sv aja, i n ajzad i o n a e p ro i, b lesn u e d an i sun ce o g rejati, a o n a, n esren ica, k u d im a p o g led ati? - D a b esn i jo v ie - kud e v ie? D a se m iri, - kako? Zar da se ponizi? Aja! M isli se isp rek rtaju k ao ice n a aren ici, izap eru se, isp lau ; u m o r sav lad a strasti, i lju b av , i m rn ju , i g lad , i e . K ad se n a k ap k e o d o iju n av alie itav a b rd a, a o n i se ipak ne mogu da sklope, - tad a jo j b i tak o tek o , nesnosno i dugo, da b i d a jo j je, p o to -poto, jednim m ah o m d a p rev rn e sv et, d a tu ri g lav u p o d v od en in i kamen, pa da zaspi, ma i mrtvim snom! A li sn u n e zap o v ed a ed a, n iti se o n b o ji n jeg o v e k letv e! A n o k a se d ie. P o g led a tam n u slik u P etrije v ie seb e. N ap rasn o jo j se n eto prevrte u grudima. Sasvim izn en ad n o , a b esk rajn o siln o , n ek a h rian sk a ica zazu ja u njenim grudima: - Petrija! Idi spavaj! P etrija n ita n e ree. B aci p o d u p ira i p o e. - Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O , B o e, g le n o v e slasti! K ak e su m isli, kuda se to nose? - Petrija, sestro, oprosti mi! en sk o srce o d v u gn u , zad rh ta i rasp lin u se: - A n o k a, d u o , d a ti je b o g o m p ro sto ! - Petrija, sestro... Ona je dohvati za ruku, posadi je pored sebe, zagrli je, i

o b e se zap lak ae. Kako slatko jecaju - kao sisan ad ! S v e u ti, n ita se p o d n ag im b o g o m n e u je; sam o se n jih dve zagrlile, jecaju i ljube se. Anoka nju gde stigne, P etrija n ju u v rat i u elo . I m esec k ao d a je n ad ig ao o n e njegove obrve. - P etrija, srce m o je, ja u d a u m rem ! T i e m e, sestro , ukopati! Metni mi dosta bosioka. Zagrizi i jednu jabuku, p a tu ri u san d u k ! N ik o m e v ie n e v o li d o teb e! - u ti, lu d o m o ja, k ak o te n e v o li? S vi te v o le! - Jok, jok, znam ja! - K ak o zn a, rad o sti m o ja, k ad ti s n am a n isi d o sad n i govorila? Ja bih pre umrla n eg o to b ih d ala d a ti n ek o rek n e o k o rn e rei! Opet obe jecaju i zagrle se. - A ed a? - D ed a je, d u o , star i d o b ar. Id i ti sam o n jem u , sam a tak o , p a d a v id i! - Dobro, idem!... Zbogom, srce moje, ako umrem. Petrija joj metnu ruku na usta. Anoka skide ruku i savi je sebi oko vrata: - Ako umrem, nemoj me po zlu pominjati! A sad idi molim te! - N eu ja teb e o stav iti d o k sam iv a! - A li ja te m o lim , k ao to se B o g m o li!

- A ti k u d a e? - Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti Bog pomogao , tak o ti tv o g a d eteta, p u sti m e! N e zn a k ak o m i je! P etrija se k lo n i za v ajat d a m o tri k u d a e A n o k a. A li n o jo caru je, te n e m o e v id eti k ak o A n o k a o d e k o d v rata o d ed in e so b e i sed e n a p rag . N i ed a n ije sv u n o tren u o . P rv i p etli zap ev ae, p rv i v esn ici n o v o g a d an a i iv o ta. A n o k i se n ik ad d osad n ije n jih o v a p esm a u in ila tak o lepa. D ed a se d ie, o tu ri g u b er, p rek rsti se, p o d av i n og e p o d a se, p a o sta sam u m rak u , sed ei n a k rev etu i p retu raju i svakojake misli. D ru g i p etli zap ev ae. D ed a u sta i p o e na bunar. Na pragu, a tek kroz rasvitak, opazi ljudsku sliku. - Ko si ti tu? - Ja sam , ed o , A n o k a! H o u d a u m rem ! O p ro sti m i, ak o m o e! Deda pretrnu i zaljulja se: - D ijete, g reh o ta ti je o d B o g a! V id i o v aj p erin ! N i u ovce nije belji! Anoka uhvati pe o d g u n ja k o jim se ed a b ee o g rn u o i poljubi ga: - Ja sam ti g rd n o zg reila, ja sam ti k u u zam esila. O p ro sti

m i, ak o zn a za im e b o je! N ita lak e n eg o starca rasp lak ati. N jem u g ru n u e su ze. O b eru k e je d o h v ati za g lav u i p o lju b i: - Hodi ovamo! O n a u e za njim u sobu. - Sedi tu! O n a sed e n a k lu p icu , ed a n a k rev et. - Dede malo komi taj grah! Ona komi grah. Deda zadovoljno gleda kako ona komi. O b o je u te, n ita n e g o v o re, sam o srce in i sv o je i d an osvaja. - Hajd' sad ovamo! O n a p o e za n jim u k o n ju n icu i p o lo i k ak o jo j o n k aziv ae sv im a k o n jim a. N iti se o n a to b o ji, b a n i B lag o jev a b rn je to h o e i n o g o m i zu b im a. - Hajd' sad ovamo! Opet je odvede do svinjca. Ona razbi devet bundeva i baci svinjama. eljad se isp ro b u iv ala, p o u stajala, p a b o jaljiv o i s razro g aen im o im a p ristaju za n jim a d v o m a, ali se d o b ro u v aju d a ih o n i n e o p aze. A rsen se tak o u p rep astio i zb u n io , d a se p o p eo n a o rah , sak rio se u lie, p a g led a n ev i en o u do . D ed a se p o d m lad io . isto p o cu p ku je k ad ide. - H ajd 'n a b u n ar! D o o e n a b u n ar.

- Vadi! Anoka izvadi kovu. - Sipaj! A n o k a zah ie v rg o m i ed a celu k o v u isp lju sk a p o licu i po glavi. - O b rii m e! A n o k a rasp lete k o su i stad e g a su iti. L asn o je v o d u o b risati, ali su slab e o i u starca, i su ze k ap lju bez p restan k a. ed a u g led a n ek o lik o n jih u d v o ru : - H ajd 'o v am o , v i! to se n e u m iv ate? V i' A n o k a ek a d a , poliva! D etin jsk o n ek o d osto jan stv o carstv ov ae n a n jeg o v u licu . - S v i, sv i! S v im a e o n a, siro ta, p o liti! A d a o n a n ek o m , rekne: "Polij mi!", bilo b i trista u d a! S b o jaljiv o u p rilaze lju d i i en e b u n aru , i k ao k ak v a g o sp od a, sv ak i, p o to se u m ije, k ae A n o k i: "H v ala!" A rsen u se razv ed ri p red o im a. P ri e i sam b u n aru , rask o rai se, n ae se n ap red , a ru k e p o d m etn u : - Dede! O n a p o e p o liv ati. Arsen na devetom nebu! - A m a, k ak o to p o liv a? S v e p o zap on cim a! - N ee, n ee! - O n a m u lev o m zad ie ru k av e, a d esn o m naginje vrg. - E , iv a b ila!

P etrija tri o d jed n e jetrv e d ru g o j i sv a u m azan a o d su za ap e n eto , m lata ru k am a i lu p a se p o p rsim a. Deda sve n av ijaju i se u e u sv o ju so b u . O tv o ri k o v eg i izv ad i jed an erd an o d n ek ak v ih starih o rlaa. T u ri erd an i jed an u b ru i u n ed ra i d o e p o n ov o b u n aru . Svi se behu umili, a svima je Anoka polivala. S v e se o b u k lo u n ek u tajn u sv ean o st i sv ak o m zu ji u uim a n eto n alik n a: "G las g o sp o d en j n a v o d ah ." I sam o d a n eg d e zatreti p ran g ija, sv e b i se u zelo k rstiti. Deda s bezazlenim dostojanstvom pogleda po svima. Siromah, siromah starac! - A n jo j n ik o d a p o lije? S v i po trae k o fi. - S ad , p o to ja k aem . S ad v o lim i sam p o liv ati. D ed e, sine, umivaj se! N e zn a se d a l'n jem u v ie d ru ru k e, il'A n o k i srce. O b risa je sv o jim u b ru so m . O b esi jo j erd an o v rat: - S v e o n a, siro ta! A l'ja v am k aem , p azite to sam v am i sin o k azao : "K o je i u em u v red i, B o g g a u b io !" L ju d i! Istin a je d a se i n eb o n ek ih p u ta isto o sm ek u je i ad u je. D v o n o ac g a g led a, iri ru k e, te m u zv ezd a p ee p o d lev u sisu i d u a se k ao n ev id ljiv tam jan p en je i v ezu je za nebesko kube. - Jes' bogami! Na novu godinu 1881.

Verter B an ja i rat im aju n eto zajed n ik o : za rat se, n aim e, in e sp rem e g o d in am a, a i za b an ju . U ratu se tro i b ez rau n a i istresa se d rav n a k asa n em ilice, za b an ju se tak o e

potpisuju menice lako kao ljubavna pisma. I u ratu i u b an ji iv i se n a p are, i sv ak o g led a d a o n o m alo iv o ta do smrti ili do povratka iz banje - u tu e n a n ajrasip ljiv iji n ain . N ajzad , p o sv ren o m p o slu p rav i se s p rijateljem , o d n o sn o sa en o m u g o vo r m ira, i p o sle se p ristu p a smanjivanju plate in o v n icim a i to alete en i. Jo im a n eto u b an ji to v eo m a n alii n a rat, - to je aren ilo . V id ite, n p r., o n o g p ro feso ra N ed ia! - Da niste d o li u b an ju , n e b iste v ero v ali d a im a u sv etu tak v ih lju di. ak i u p ag u o d prslu k a n ai ete m u k ak av Dodatak A u g zb u rkim n o vin a m a ili d ep eu P o litike korespondencije. P a p o tar K o u ti, k o ji se p re zv ao P o p o v i, ali m u je sam g. ministar na njegovu molbu dopustio da svoje d o tad an je p rezim e zam en i "sv o jim fam ilijarn im im en o m K o u ti", iak o o n n ije im ao n ik ak ve familije i Bog zna da li o n sam zn a g d e se ro d io . T aj K o u ti tak o je lep o i b ezazlen o zn ao d a p ria p u n o lu d ih p ria o k u rjacim a; o p reo b u en im carev im a k o ji u d araju svo jim m in istrim a am are, a k o jek ak v im p ro tu v am a d aju zo b n ice, "zo b n ice, moj gospodine!", s dukatima i postavljaju ih za velike dostojnike; o nekakom velikom topu u kome sviraju d v ad eset, "d v ad eset i v ie C ig an a"; o k asam a k o je, k ad p ro b a d a o b ije, zv o n e, d eru se i v iu za p o m o . N ije n i seb e zab o rav ljao u sv o jim p riam a: n p r., k ak o se p ere svako jutro hladnom vodom, "a u zimu snegom", jede m n o g o p ap rik e i b ib era, u staje ran o , i m n o g o k o jeta to je tak o sitn o k ao ljun ak k o jim su p o su te aleje u p ark u . O n se d ru io , ili u p rav o n am etao za p rijatelja p o ru n ik u V asiljev iu , n eo b in o lep o m i stasito m o v ek u , k o ji n ep restan o u v re b ri i v o li d a g a sab lja sap lie, te je n ik ad n e p rid rav a ru k o m n eg o je u h o d u zak o rau je desnom nogom, te tako dobija izgled nemarnog ritera. S tran o m u je m ilo k ad m u k o k ae d a je av o ili o b een jak , i tru d i se d a zaslu i te ep itete, slu ei se

bljutavim izrazima, npr., "grozno glup", "gadan da b lju je", itd . V o li d a g o v o ri o ju n ak im stv arim a i m n o g o d ri n a sv o ju , k ao to o n g o vo rae, "o ficirsk u ast", ali v o li d a g a d irn e u o k o , n eg o d a m u p ro tiv rei. O so b ito u "isto v o jn ik e stv ari" n e trp i d a se m ea "laik ". T ak o , n p r., p ro feso r N ed i stad e jed n o m m latati ru k am a i s tak im o d u ev ljen jem g o v o riti o p ru sk im o ficirim a, d a je sasv im u p rsk ao m lad u u d o v icu k o ja se s p o ru n ik o m d rae isp o d ru k e. P o ru n ik istu ri g ru di: - G o sp o d in e, d ajte m i p ru sk i b ataljo n , p a ete v id eti ta u u in iti? - E, gospodine, - istra se b rzo p leti p ro feso r - a to v i n e n ain ite p ru sk i b ataljo n? N ije b ataljo n p rav io o ficire, v e oficiri... - Gospodine, - u p ad e m u d o sto jan stven o u re p o ru nik ja sm atram za b ezo b razlu k d a se o v ek m ea u g o v o r k o ji ne razume. - Z n am , al'ja se n isam m eao , v i ste se... A l'p o ru n ik v e o d e d alje stazo m s u d o v ico m . O k ren u o o i o d n je, zak iljio s p o u zd an o u i p rav ed n o m srd n jo m psuje: "Stoka, stoka bez repa!" A u d o v ica se tak o p rip ija u z n jeg a i v e b i h tela tv rd iti d a ta sto k a i rep n o si k ad eto tak o o ig led n o n asre n a lju d e stru n jak e. O n aj, o p et, o n d e, u slam n o m eiru s b elim p latn en im "en g lesk im " cip elam a, to je ap o tek ar K atan i - straan o b een jak i v elik i in trig an t. O n i p o ru n ik im aju n eto zajed n ik o - punu svest o svome ja, s tom samo razlikom to ap o tek ar n e v eru je n i sam o j sv o jo j p am eti m n o g o , a b istar je, zb ilja, k ao su za, a p o ru n ik , o p et, d ri d a je sav

sv et "g lu p k ao izm a" a sv o ju je k arijeru p o eo o d eag ije. Z a o b o jicu se, p ak cela b an ja in tereso v ala. P o ru n ik je b io lep i b ezo b razan , ap o tek a p ik an tan i lu k av . Z n ao je sv aije tajn e, i n ek ih p u ta, k ad zn aajn o m irn e, isto m u n a elu p ie: "Z n am ija je o n o lep eza ili: "V id eo sam kad si je o ep io ." O n ig ra ah a, ali sam o jed n im o k o m g led a u fig u re, a d ru g im n a u d o v icu to se v e as p o zav raa o d sm eh a i p o k riv a u sta lep ezo m , jer je p o ru n ik o b asip ae n eslan im d o setk am a. K ao g o d to v ele d a v aar n e m o e b iti b ez k ie i C ig an a tako ni banja se n e d a zam isliti b ez k artaa. N jih se n e tie ni samo kupatilo, a kamoli partije, parkovi, muzika, dame. On se samo navrat-nanos okupaju, pa se posle svi zajedno zn o je o b in o u zaseb n o j so b i, a k ao to se to v eli, "u z trid eset i d v e". N jih o v e en e id u sam e p o p ark u , h u u , i jadaju se svakome koga samo uhvate. Kraj njih je bilo p u n o b ezn aajn ih lin o sti k o je, ak o zap ita k o su , o d g ov o ri ti se: "I o n se o v d e k u p a". " in i m i se d a je iz ak a". "M islim d a je n ek i in o v n ik iz kontrole" itd. Jedan pak gost ove banje junak je ove pripovetke. in o v n ik , o v ek od trid eset g o d in a, im en o m Jan k o . O b la, b led a lica k o je izg led ae sasv im b ezn aajn o , sam o to u o im a k ao d a se itae n ek a n aiv n o st i en ja. T o se v i a n a lju d im a sasv im m lad im k o ji jo n isu p o k v aren i "svetsk im lu k av stv o m ", k o ji jo k rip e zu b im a k ad slu aju za "suze rajine" i lupaju pesnicom o sto, kad se peva to g o d gd e sev aju jatag an i, - jed n o m rei: to b ee o v ek sa iro k im g ru d im a i tesn im cip elam a. T im u d n o v atije izg led ah u n jeg o v e o i o d d v ad eset, p o red brkova, od trid eset g o d in a. T o m e e zar b iti u zro k n jeg o v o v asp itanje i iv o t o d k o lev k e. O d rastao u b o g ato j fam iliji, o d g ajen n en o k ao d ev o jk a i u celo m iv o tu tak o slu en sreo m , d a n ik ad n ije itao Hamleta n i v eerav ao lu k a i h leb a. Dok je bio kod k u e, im ao je d o b re u itelje k o ji su m u i u g ram atik im an alizam a d av ili p o u ljiv e p rim ere, n p r., "d o b ar ak d o b ija p o h v alu "; a k ad je p o ao n a p u t, d o b io

je p ism o o d o ca, u k o m su u sed am n aest taak a b ila razlo en a sv a p rav ila p am etn o g i d o b ro g v lad an ja. Preko, "n a n au k am a", b io je d o p re p et g o d in a b av ei se u p rav o n iim , ili, k ao to se to o n d a zv alo k am eraln im n au k am a". S trasn o je itao V ik to ra Ig a i o d u ev ljen o g o v o rio o n jem u , a u seb i ezn u o za ro m an sk im ju n atv o m ! B ee v e zag azio u d o b a m u an stv a, n e srk n u v i iz ae lju b av i, o sim to o d jed n e sitn ice iz n jeg o v a d etin jstv a p o esto n atezae d a n ain i, p o sv im a p ro p isim a L em k eo v im ,[1] id ilsk u lju b av . P a ip ak o n u srcu o seae tu lju b av n u p razn in u , i k ak o m lad i lju d i to g o d itaju ap lik u ju n a se, to se i o n jed n o m b av ljae m ilju d a o b u e g v o zd en e cip ele, p a d a id e p o sv etu traiti sv o j id eal, k ao to je to u n ek ak v o j kn jizi za n ek o g a itao . B av ei se tak o sam im so b o m , m o d a v ie n o to b i treb alo o n se, k ao to o n to zv ae, "izra iv ao ", to jest sv e radio, ili hteo raditi, po n ek o m p rin cip u . S reo m , iz fran cu sk ih ro m an a zab o rav io je b rak o lo m stv o , a zap am tio ast i slav u . A im a li u o v o m e k o g a tak o siln o g k ao to je F ran cu z! O tu d a je o n p o to v ao sv o ju re v e d o d etin jarlu k a; o tu d a sk id ao k ap u zastavi gde god ju je video; otuda ga je za vreme bokeljskog ustanka jedva u Novom Sadu stigla potera koju je otac za njim poslao, a bez koje bi on izvesno o tiao u B o k u . N ajzad , sa to g a "izra iv an ja" seb e sam o g a d o lazi i o n a n eo b in a p rev rtljiv o st raspo lo en ja: as veseo d o , rask alan o sti, as tu an i su m o ran k ao d a sav sv et g o ri, a sv e s k ak v e sitn ice: n p r., to je n aeln ik o v ica p o slala p an d u ra d a istera p ro sjak a iz av lije ili tak v o to . G o to v o se n i s k im i n e d ru i. S reta se, istin a, s g o stim a ju tro m i v eero m k o d izv o ra, sk id a im k ap u , k ae ili p ita koliko je sahata i pripaljuje cigaru, - al'v ie n ita. O b in o b ei p o d o n u lip u u b rd u d o k o je n em a n i staze i g d e g a n ik o n e m o e sm etati; ali i tu g a n a e jed n o g v eera p ro feso r N ed i i stad e m u v atren o p riati o situaciji v elik ih sila i o h im eri ev ro p sk o g ek v ilib ra. Jan k o d a isk o i iz k o e, ali n aeln a u tiv o st n e d a m u d a b ru taln o o d b ije

profesora. On se stade uvijati: - D a, d a, g o sp o d ine, p rav o k aete! N ek rad i E n g lez ta h o e, R u s je tu , a T u rin a n eem o m n o g o n i pitati... V rem e je v eeri! I s tim reim a, k o je se n im alo n e o d n o sie n a g o v o r g . N ed ia, u p u ti se u g o stio n icu gd e se h ran ilo v ie o d polovine gostiju. P red g o stio n ico m v e se ah u i stajah u g lad n i g o sti. N ik o n ije n ita rad io , sam o se ad v o k at N esto r ig rao novim k artam a i v ad io je n a zah tev an je as etiri k eca, as etiri an d arm a. N eb o se crv en elo n a zap ad u , a su n ce se in ilo n ek ak o su m o rn o , v elik o i rav n o d u n o, k ao o b razi u o n o g a b an d iste to e p o sle v eere sv irati u k larin et. N a iro k o m d ru m u lei za ak u d eb ela p rain a i p o n jo j isto san jiv e b razd e o d k o lo v o za. U z m alen o b rd ace p en jah u se jed n a k o la s arn jev im a, i n a n jim a zv ek etae m ak a i p ap u a k o ja s k atran ico m v iae o sran ici. U m o rn i g o sti rad o zn alo p o g led ae n a n o v e p u tn ik e, i isto celo d ru tv o o iv e. R ad o zn alo st i n itav i razg o v o ri, in trig e, k artan je i ljubavne scene, to je glavni damar svakog kupatila na sv etu . N ek a d o e sam o jed an n o v , o d m ah rasp itu ju za n jim . A k o je m a o d k ak v o g po lo aja u d ru tv u , v e e se n ajd alje za d v ad eset etiri sah ata zn ati k o je, ta je, o d ak le je, je li en jen , k o lik o m u je g o d in a i p late, k arta li se itd . I tek ak o m u je i sp o ljan jo st i p o lo aj b ez ik ak v a zn aaja, o n e se i p o sle d v ad eset i etiri sah ata zv ati "o n aj s raseen o m u sn o m ", ili "o n a s k u eto m ". N ije, d ak le, u d o to sv a p u b lik a, m ad a b ee o b zn an jen o d a v eera ek a, osta napolju da vidi novog putnika. etv o ro n o k e isp od arn jev a izv u e se jed an o v ek v iso k, su v o n jav , m alo sv ed en ih o b rv a, g o tov o n am rg o en , o d m o e b iti trid eset i p et g o d in a. M esto n a jarmac, stupi n o g o m n a d rep an ik , p o srn u n ap red, o d b i se ru k o m o d k o n jsk ih sap i i sasv im n esp retn o sk o i n a zem lju .

- D r'se! - p ro g o vo ri K o u ti tak o d a g a je sam o n ajb lia o k o lin a m o g la u ti. S tad e se o n d a slatk o ceriti i o b azirati h o e li jo k o p ristati u z n jeg a. A li rad o zn alo st carstv o v ae n a licim a sv ih , a n jeg o v a d o setk a p ro p ad n e. G o sp o d in ko ji je iz k o la isk o io p ru i sv o ju ru k u s crn om rukavicom pod arnjeve, i na tu rukavicu naveza sa druga, u ta i m alen a. G o sp o d in izd ie m alo p o v ie ru k u i u k ru ti je. Z a u to m ru k av ico m p o m o li se cela ru k a, p a o n d a jed n o p lee, i u b rzo isk o i ceo jed an b o ji stv o r u v id u en sk e. Ja n e zn am k ak o b ih je o p isao . M o e je v azd an g led ati, i opet, da te ko upita, ne bi mu znao kazati kakva joj je g lav a, k ak av n o s, k ak v i o b razi. S am o o i! O n e crn e, p o lu o tv o ren e o i to u v ek izg led aju da su san jiv e n ek im n eb esk im sn o m en je. S am o ih p o g led a, a p red to b o m izn iu k ao iz zem lje ark ije, jatag an i, b esn i k o n jici to nose u druge krajeve lepe devojke na krilu junakovu, m an d o lin ate, h an d ari, d u eli i sv a o n a u d a to se p riaju u ju n im p rip o v etk am a. A k o si m o m ak i g azija, isto ti k riv o to je p ro lo ritersk o d o b a te n isi p ristao n i d a p ae m a, n i d a se k alu eri. Z a tak v e se o i ilo n a m u k e, za n jih se lila k rv , g u b ila ast i o tad b in a izd av ala. O v a en sk a to lik u je p an ju n a se o b ratila d a m alo k o v id e i jed n u d ev o jicu , tak o o d sed am d o osam godina, koja tak o e izi e iz k o la: ak i en sk i g led ao ci to lik o se b eh u zab len u li d a im se n a licu ne vide ni traga zavisti. P o ru n ik V asiljev i n e m o e o trp eti d a ak u p risu stv u u d o v iinu n e o b n aro d u je sv o je d iv ljen je k o je se zav ilo reim a: - Pa one o i! ista arap sk a k rv ! U d o v ica je zak iljila o im a. K atan i se lu k av o n asm ei, a

K o u ti v e p o e p riati o n ek o j en sko j zb o g k o je su se tri m o m k a u b ila, i to jed an iz "lev o rv era", jed an n o em a jedan se udavio. Jan k o p ak , k ad u g led a tu en sk u , p reb led e i pretrnu. Srce mu zalupa i u grlu ga stade golicati, pa onda daviti. On se b rzo p o v u e za jed an stu b o d g o stio n ice, o d ak le n ab rzo u m ae. U e u sv o ju so b u , zak lju a v rata, sed e n a k rev et, zam u ri i jo i ru k u m etn e p rek o o iju , i o n d a: Ugleda je malenu, to lin u , n ije jo j b ilo n i p et-est g o d ina. O k o g lav e zam o tala b eo ali, te jo j lice iz n jeg a v iri k ao iz k ak v o g o kv ira. T o b ee o n a zb o g k o je je o n tak o esto k ao stu d en t u v eliko j v aro i u su m rak u tu rao ru k u n a o i i p red av ao se m islim a p u n im en je k o joj tako isto nema o sn o v a n i k raja n i k o n ca, k ao n i o n o j m elan h o lin o j ariji koja mu iz vergla dopire u odlomcima kroz otvoren p ro zo r, isk id an lu p o m k o la i m eteo m v elik e v aro i. T o b ee o n a k o jo j je o n n eg d a "p o k lo n io" p aren ce zem lje, o g ra en o iv ericam a, koje su oni oboje zvali "livadom", i u n jem u u b o d en u g ran icu v rb e to su o n i zv ali "g rm o m ". To je ona pred kojom se on negda hvalio kako je s tik v am a Iv e V u k iev ia p rep liv ao S av u - a to b a n ije b ilo - i k ak o je n a b esn o m u jak o v u k o n ju p resk o io p lo t - a to je jo m an je b ilo . P red n jo m se o n jed n o m razm etae k ak o e, k ad p o raste v ei, o tii u v o jsk u i sei T u rk e k ao o n u tatulu u vrtu. Ona se sumnjivo nasmeja: - A ta e rad iti ak o te u d ari p u k a ili sab lja? - N ita! - A li e te b o leti? Pa ako! - P a e p lak ati! - Zar ja? - On izvadi svoju b ritv icu , zab o d e v elik u stran u seb i u b u tin u i k o raae ispred nje s uzdignutom glavom. Kad ona ugleda krv po n jeg o v im b eliastim p an talo n am a, v risn u i o b ezn an i se, a o n u ek stazi p ro d ui sv o je h o d an je k raj n je, d o k n ajzad i sam ne klonu i ne pade pored nje. Od to doba ona mu je sve bezuslovno verovala i sasvim mu se predala tako da ju je jed an p u t, b ez iijeg p itan ja, o d v eo ak u k o m en d iju . T ad a m u je v e b ilo trin aest g o d in a. K ak o li je se o n a tad a s pouzdanjem stavila p o d n jeg o v u zatitu i g u rala se za

n jim k ro z g o m ilu d ru g e d eu rlije p red u lask o m ! A li k ad se ona sasvim ponosno namesti pored njega na klupu, i o b o je se p red ad o e o v o m n ajv iem u iv an ju , - tada njegov o tac, sav zap u ren , u tra i u sred p red stav e o d v ed e ih oboje k u i, d rei n ju za ru k u , a n jeg a za u v o . itav u n ed elju d an a p o sle to g a o na g a je p ip ala za u v o p itaju i: - Boli li te? - I, g le u d a, sad m u se u in i d a g a o n o jo titi! P o sle se seti o n o g a b ezn aajn o g cm ak an ja i isto se i sad sti ae rei k o jim a ju je u v erav ao d a je v o li i d a e je u zeti, i n jen ih , k o jim a se o b eav ae d a e "p o i za n jeg a"; i svoga "dnevnika" u kome je stajalo: toga i toga dana "p o slala m e n an a d a k u p im h leb a", p o sle "o terali k o ijaa Nikolu, zdravo sam plakao", a na takvom jednom listu stajalo je: "ja se dogovorio s Marijom da se uzmemo". P o sle m u d o e n a u m rastan ak i o p ro taj k o ji je za n jeg a b io lak , jer je iao u sv et, u v elik u v aro g d e e se m o i slo b o dn o k up ati i p u iti, a p o sle k o ga je p lak ao , a i sad b i se zaplakao kad se seti kako je ona grcala i jecala, kako se k rila za d rv a i k ak o m u je d ala n a p u t p are p an d ip an ja, ali d a g a n e p o jed e, n eg o "d a g a u v a", - en o g a jo u n jeg o v o j bo tan iko j k u tiji s o stalim d etin jsk im zn am en ito stim a: jed n im zrn o m ilib ara, jed n im tab an om o d p u k e, p rv o m n jeg o v o m b ritv o m itd . S ad - p resk o i n ek o lik o go d in a svo g a iv o ta i p o n o vo je u g led a v e k ao devojku od sedamnaest godina, kad pogledi dobijaju zn aaj, ru k e se p o n u stisk ati, a p o lju p ci su p rav i vezikatori za ugrejano srce. Tada je kao na predstavi m a io n iara, b lesn u lo i o p et iezlo n jezin o lice, jer se o n odmah sutradan morade vratiti s ocem u Beograd, odakle je sam o n a jed an d an d o ao rad i sv ad b e sv o m e b ratu o d tetke. I samo na toj svadbi, u onome svetu kraj muzike k o ja treti i k o la koje se savija kao put uz brdo, samo je tu m o g ao v id eti, p o zd rav iti se i p ro g o v o riti o zb ilja etiri rei: "S eate li m e se?", n a to o n a n ita n ije o d g o v o rila, sam o je pocrvenela i svoje velike trepavice spustila na jagodice, a o i n a ru u k o ju je n a p rsi bila pridenula. Posle su se te o i sasv im o p ro stile s ru o m n a p rsim a i traila n jeg a, i

sam o n jeg a u celo j o n o j tiin i. P o sle to g a je o n o tiao , i n ita se v ie n ije d esilo . A li ta e m u v ie? T o je d o sta d a sam iz seb e, k ao o n o p au k , isp red e itav jed an sladak, iak o p au in ast, h o rizo n at; d o sta d a g a u aso v im a slatk ih n ad a p rati slu tn ja d a e s n jo m k ad -tad nastaviti svoju d etin jsk u lju b av u m u an sk o m o b lik u . I eto sad sav se stresa kad pomisli da se ona malopre skinula s kola, da je svi ubezeknuto glede, d a jo j o i sjaje o n im d etin jsk im o g n jem k o ji k ao p lam en i m a to n e u g ru d i i tu p i se u m esu srca. N jeg a isto p laae, a sv ak ak o n eizm ern o u zn em irav ae p o m isao d a je o n a tu , m o d a u p rv o j so b i d o n jeg a, d a m o e s n jo m g o v o riti, d a im a p rav a ru k o v ati se, d a e se su tra sv ak ak o sastati s n jo m e u etalitu i d a e se p o zn ati s n jen im m u em , jer "o n aj o v ek tek n e m o e b iti n ik o d ru g i d o n jen m u !" I o d to g a se tak o u p lai i zb u n i, d a n ajp re p o e g led ati p o sv o jim stv arim a i m isliti d a b ei zo ro m , a p o sle p o e sm iljati k ak o e se p red n jo m p o n aati. ak u p ali sv eu , stad e p red m alen o o g led alo n a sto lu i p o k u av ae d a se rav n o d u n o i u tiv o sm ei. V e se d av n o u g asio iv o t u g o stio n ici, i p o h o d n icim a, i p o so b am a, a o n as p o p aljae i g aae sv eu , m u ei se da razvedri ili razagna misli. Ali zaspati mu se nikako ne d ad e. V e n astaje o n a isp lak an o st u m islim a, i v e m u p o in je b iv ati rav n o sv e d o m o ra, ali san n ik ak o d a g a obori. Stade skakati mislima s jednog kraja na drugi. M iljae n a m ater, u zelen o j am iji, kako mesi pitu. Na Jo v u ark ijaa k ak o je zam u rio d ig n u o g lav u , razv alio v ilice i p ev a p esm u u k o jo j im a rei: "A moj dragi" - p a o n d a n ek o lik o rei k o jih se n e m o g ae setiti, p a "k leti". D u g o g a m u ie te rei. O n d a n a silu odvede misli na Stevana Aniin a, k ak o se d av i u S av i i p rev re o im a; n a slo m ljen u v etren jau p o d k ap ijo m iza k o je Iv an p an d u r vrlo v eto istresa o n u zak lju an u k u tiju u k o ju se sp u taju k rajcare za siro tin ju . P o sle m u p ad e n a p am et k ak o je jed an p u t iao p rek o k rean e i tam an to je p reao d ask u , a o n a se o p u i i p ad e, i stran o g a stad e

m u iti m isao : ta b i b ilo d a se d ask a ran ije o p u ila i k ak o b i se sav isp ek ao , p a m o e b iti i u m ro? Sve zalud! I kad se san prikrade, Marija tako furiozno zd ere o n aj v eo p o d k o jim se sk lap aju o i, isp ru aju n o g e i zev a, d a Jan k o sasv im lju tito n e h ted e "b a n ita v ie m isliti". S eti se o n d a k ak o je itao u n ek o j k n jizi d a k ad se o v ek u razb ije san , treb a d a b ro ji, i o n , d a b i rasterao m isli, p o e tak o sv esn o b ro jati, k ao d a je G av an o v k azn aej; te k ad g o d n ab ro ji sto tin u , o n isp ru i jed an p rst, i tak o m u se n ek ak o in ilo d a b a m o ra tan o p aziti k o lik o je n ab ro jao . A l'k ad v e d o e d o b lizu tisu e, a san se, k ao n ek i teak , m ek an i rav n o m eran p o k riv a p o e p ro stirati p o n jem u i k ao d a p o e o d n og u p a nav ie. Jan k o jo sam o o seti k ak o m u se n eto rask riv a u m o zg u , i zasp a. K ad se p ro b u d i, v e je b ilo d av n o sv an u lo . Isp red p ro zo ra u se sm eh i k o raci. Jan k a n eto trecn u . O n se seti sn o n ice i k ao d a zad rh ta, ali tad a m u se u jed an p u t p rev rte n eto u m islim a. S tad e se itav o u d iti ta m u je. "G le sad !" k ak o o n seb i, a k o n ek o m e d ru g o m e g o v o rae: " ta je k ao b ijag i! Jesam li ja k riv k o m e to g o d? ta je s to m en o m ? B o g sa m n o m b io ! K o g a se ja b o jim ?" I o n d a se stad e b rzo o b laiti, h o tei se sam o m e seb i n ain iti rav n o d u an . S tad e ak i zv id u k ati, i k ad b i g o to v i izi e n ap o lje, srce m u p o n o v o i u jed an p u t siln o zalu pa k ao o d u laren k o n jic k o ji se sv e v ie zaig rav a to g a v ie m iti i ru k u m u p ru a. Jer tek to stad e n a v rata o d hodnika i pogleda u park, a ona sto ji s m u em i s o n o m d ev o jico m . P red n jim a su k o la i m u zam ee n o g u n a jarm ac, i jo g a Jan k o i n e sag led a d o b ro , a o n v e isp o d arn jev a m ah ae en i i o n o j d ev o jici ru k o m . K o la o d o e. N jih d v e stajae sam e n a p u tu . Jan k o o th u kn u i k ao d a m u se n eto sv ali s d u e. O n se p rib ra. " to m o ra b iti - mora!" i p o e n jim a d v em a. M u k a je p o n av ljati p o zn an stv o u o p te, a k am o li o v ak v o . K ad se s n ek im n isi d u g o v id eo , a n isi s n jim e n ik ak av o so b it p rijatelj, ti si u zab u n i ta d a

m u k ae, k ak o d a m u p o k ae d a se in teresu je za n jeg a. P a i to tek o id e. O tu d a o n a p o slov ica: "K ad si d o ao? K ad e d a se v rati? D aj m i cig aru d u v an a!" D a k ak o je obnavljati ovakvo poznanstvo?! Ljubiti se s nekim d eteto m p re to lik o g o d in a, p a g a sad v id eti k ao en u ; seati se o n ih p o lju b aca i p rid av ati im sad an ji zn aaj, - to je, ak o n ita d ru g o , a o n o b ar d a se o v ek p o ten o zb un i. S am o d aj d a se o tp o n e ta m u d rag o ! Jan k o razv u e lice n a o n o o b lig atno sm een je, sk id e n esp retn o k ap u i pru i ru k u : - D o b ro d o li, g o sp o o ! Al' gospo a se n ajp re tre, p o crv en e d o u iju , b rzo stite Jan k o vu ru k u i sasv im izn en a en a o tp o zd rav i g a s n ek om v atren o m isk ren o u . Janko opet odahnu. - V id eo sam v as jo sin o k ad ste d o li. - P a, zab o g a, to se n iste jav ili? - E, pa tako!... Mislio sam..., kako d a v am k aem ?... Putovali ste, pa umorni ste; i, posle, gospodin... Nisam poznat sa gospodinom... onim... O n p ru i ru k u u p rav cu k o jim su k o la o tila. - M o jim m u em ? - G o sp o a o p et p o crv en e. - Pa ja bih vas upoznala! - Tako?... Ta da! - A ..., ta sam h teo d a k aem ?... D a! Jeste b ili k ad g o d ovde? - Nisam!

- Pa ne znate ni vodu, ni kupatilo? - Z n am , b ila sam ju tro s ran o sa u jo m . G o sp o a p o m ilo v a en sk o d ete: - Moja zaova! - A, tako! Janko, kao da to mora biti, pomilova i sam dete koje se stid ljiv o sm eae. O p et u u tae. Jan k u se u in i sasv im n ezg o d n o stajati s njima dvema nasred staze. - P o ru n ik V asiljev i s p o taro m p ro e m im o n jih . D rsk o g led ae en u u lice, o n d a lak o i, k ao to se to k ae, "o b een jak i" m ig n u n a Janka, pa ode-dalje. Janko se ponovo izgubi. Izvadi sahat. - Devet! I ona izvadi sahat. A la jo j je m alen p rst k o ji je b ila isp ru ila p ri o tv aran ju sahata. - H o ete li d a etate ili d a id ete k u i?... T o jest..., m o lim ... O n tresn u m alo g lav o m k ao o v ek k o ji se n a n eto o d lu i. - Jesam li vam na smetnji? - B o e m o j, - ree g o sp o a p ro sto du n o - a to ste n am n a sm etn ji? A k o ete, h ajd em o zajed n o ! V i ste o v d e p o zn ati. P o k aite n am m esto . - Hajde, Cujo! D ete k ao d ete zazjav ae o v d e-o n d e. S ag ib ae se te u b irae cv etie. P o o e g lav n o m iro k o m alejo m i razgovor posta v e o d reen iji. Jan k o se v e p o e u seb i u d iti to se u p rav o to lik o bo jao o v o g a sastan k a. S ad g o v o rae sasv im

slo b o dn o . P o k aza jo j esm u s jed n o m i esm u s d ru g o m v o d o m . U p o zn av ae je s g o stim a. P riae jo j o d o k to ru koga zovu opodeldok; pokaza joj ruskog korespondenta sa stak len im o k o m u v erav aju i je d a sam a n e b i n ik ad opazila: - N ita, n ita se n e p rim eav a. S reto e i S reten a k am en jara, k o ji je p o to m e slav an to p ije n a d an etrd eset aa v o d e i u h lad n o m b asen u sed i svaki dan sahat i p o . I u to m razg o v oru o n se o seae tak o lak o i p rijatn o k ao o v ek k o ji se jed an p u t b u nu o u h lad n u v o d u , p a sad o sea u n u tran ju to p lo tu. S u n ce v e p o e p rip icati. S aleje v o ae jed n a u zan a stazica d esn o , i tam o se u ip rag u i h lad o v in i v i ae jedn a klupica. G o sp o a sk id e m aram u k o jo m se b ee o g rn u la i dade je detetu: - C u jo , id i b aci o v u m aram u n a k rev et, p a d o i o p et! M i em o te ek ati o v d e! - Ona rukom pokaza na klupicu u ip rag u . N jih d v o je, o b o je u tei, d o o e d o k lu p e. O n a sed e n a sredinu, Janko na sam k rajiak . O n se o seae d a b i im ao n eto d a k ae, m n o g o d a jo j g o v o ri, ali m u se in jae d a su m u u sta o lo v o m zaliv en a, i d a p o v rh sv eg a stoji straan p eat n a k o m e su slo v a: ast, porodica... B rzo i o d v an o o dag n a te m isli, n ap rav i i zap ali cig aru i p o e o p et sasv im o b in e razg o v o re o b an ji, o b o lestim a, o v aro i, p a o n d a p o n o v o i p od u e zau tiv ae. as p o m u p ad o e n a p am et k o jek ak v e an eg d o tice i sm en e p rip o v etk e k o je b i g a izv u k le iz n ep rilik e u tan ja, ali o n ip ak u tae b o jei se d a tim e n e p rek in e ovo, njemu ma k ak o n ezg o dn o , ipak p rijatn o stan je h o tim in e zateg n u to sti, iza k o g a se k rilo n eto n alik n a p rik riv en o poverenje i slatke izjave. I ma koliko da se on pravce b o jao d a i n ajm an jim im e p o k u a d a stan e n a n o g u

staroga, detinskoga poznanstva, isto tak o u v ae se d a d ig n e p red so b o m m o st n a k o ji n e m iljae n ik ad ii. I tak o sed ei p o k raj n je i o seaju i n ek o slatk o g alian je o n se v e d rae za m u en ik a asti i p o ten ja, i to m u lask ae i o n h v atae seb e seb i. A li b a to n av alin o u v an je d a jo j se n e p rib lii, to o ajn o u v erav an je seb e sam a d a je o n a tu a en a i d a o n m o e b iti sam o zlik o v ac, b a to zatezae sv e g o re i g o re n jeg o v p o lo aj p rem a n jo jzi, to in jae d a se o n sv e v ie zb u n jiv ae, to g a d o v o ae g o to v o do o ajan ja. O n u p rav o traae p red m et za razg o v o r, ali g a n e n a e. S tan je p o stad e n esn o sn o . P o ru n ik p ro e jo jed n o m p o red n jih , i K atan i, i p o tar, i sv i g led aju n ju , i sm ee se lu k av o n a n jeg a: go v o re n eto p o lak o, a p ru tiem se puckaju po pantalonama. - M a ta! M a ta! - m iljae Jan k o - samo da se govori i o n d a se p rim ae n jo j, se e sasv im k o m o tn o n a k lu p u . K ao d a sk id e n ek i o b ru k o ji g a stezae i p rek o g ru d i i p o d g rlo m . Z av rati se m alo . Z en u ak i - oslobodi se ponovo: - O v o b a p rip ie! Ja leti zd rav o v o lim lak e h aljin e sasvim lak e. A li k o e p o n eti u b an ju sav k o m fo rt? U taj p ar V asiljev i se sam v rati stazo m i o p et o tro p o sm atrae en u . Jan k o se isto o ajn o b o rae d a istraje k ak o je zap o eo . I o n o tro g led ae V asiljev ia, in ei se p ri to m rav n o d u an . "S am o slo b o d n o!", i opet nastavi: - A zdravija je zima - v eru jte! Istin a, m alo se o v ek izlae o p asn o sti d a n azebe, ali o v ak o ... o v o je d a B o g sau v a., O n o b risa ru p cem zn o j s ela. - Jeste li d o ru k o vali? D a..., n arav n o ..., n ajp re ste h teli i da pijete vodu.

G o sp o a razu m ed e o v aj Jan k o v g o vo r. I sam a se b rzo okrete, i kao da se obradova ovome tonu: - N isam , n isam jo , n arav n o . H o em o li? U to d o e i C u ja. - Hajdete! - ree g o sp o a. - Hajdete i vi s nama. Mleka im am , u zela sam d o sta m islei d a e i M lad en d o ru k ovati. Ali on popi samo crnu kafu. Hajdemote! - Ne branim - ree Jan k o s p u no p o u zd an e rav n o d u no sti. - Z n am izv esn o d a e v aa k afa b iti b o lja n eg o u m eh an i... - O v e p o sled n je rei in jah u m u se d a su sm en e, o n se sm ejae "h a, h a, h a!" I tak o p o o e. O b o je o seae d a su n ali, iak o n ezg o d an ip ak jed in i m o g u an m o d u s v iv en d i. Jan k o se to lik o p o u zd ano p o n aae d a se isto i u licu p ro m en io . H o d ae p o red n je rav n o d u n o irei n o g e i g eg aju i se, to in ae n ije n jeg o v o b iaj. A u n u tra se o seae tak o p o u zd an i tako zadovoljan kao g lad an o v ek k o ji se, m esto o strig a, rak a i p alain ak a d o k op ao jag n jee p lek e. "S am o tak o ", m iljae o n , "p a se n i m o j, n i n jezin m ir n ee p o rem etiti!" S iro m ah ! O n n e zn a d a je o v eje srce In d ijan ac. D ela, o b av etav a, g o v o ri m u iz d an a u d an i v e g a v id i d a d ie ru k e k n eb u , p o sti, k rsti se, m etan ie i p o m in je im e H risto v o ; ali razd rlji k o u lju , p a e m u n a g ru d im a o v rp ci n ai id o la o d p o rcu lan a. Z g rio se, tu rio k o len a p o d b rad u , p a k ao d a se zad o v o ljn o i lu k av o sm ei jed n o m sam rtn ik u . Jan k o je s n jim a zajed n o d o ru k o v ao , p o sle ih o stav io d a o d m o re, i o p et p red ru ak p o n jih d o ao . Pogodio hranu u mehani, odredio jedan sto u uglu na k o m e d a se "p o stav i za i p erso n e". I d o v eo ih n a ru ak . K ad su o n i u li, sv a se m eh an a u u ta. G o sp o a se p o k lon i

g o stim a za n ajb liim d v am a sto lo v im a, p a sed e, o k ren u v i se le im a p ro zo ru a licem u n u tran jo sti m eh an e. S v i m irn o i n e m iu i se g led ae. S am o V asiljev i s n eo b in o m d rsk o u , n am ig u ju i n a ap o tek ara, d ie sv o j tanjir i premesti ga na dru g i k raj sto la, tu ei se d a g a o n d e p ee su n ce. T ak o b ee licem o k ren u t g o spo i. Jan k o o p azi o v o i o d jed an pu t srd an o i siln o stad e m rzeti p o ru n ik a. T ek k ad se zap u i su p a i zazv eae laice, d ru tv o o tp o e o n aj p o tm u li n ejasan g o v o r, i m u k arci p o ee brisati salv eto m b rk o v e, te to m p rilik o m b acati o i n a o n aj sto . N arav n o d a je Jan k u sp o etk a b ilo nelag o d n o . N ije u m eo se n am esti n a sto lici. S u p u sv e m u se in i d a i su v ie sre. V in o k ad p ije, in i m u se d a zd rav o k lo k o e; - al' kad se elu d ac n ap u n i, k afa zap u i i zam irisa d u v an , celo d ru tv o k ao rask o p a jak e i o th u k nu . R azg o vo r p o sta n ajp re iv lji, p ae i p o k o ja d o setk a, i p o n ek a p esn ica lu p i o sto ; p o sle se m n o g im a zao k ru g lie o i, i d ru tv o se sv e v ie razlab av ljae. P an ja i in teres p o p u sti, v e slab o k o d a jo sev a o im a n a sto g d e je Jan k o . S am o to V asiljev i jo p o g led a o n am o , p ria o sv o jem u k o n ju k ak o jed n o m n ije h teo d a n ai e n a b u re, a o n o stru g am a sv eg a isk rv av io i sab ljo m isek ao p o v ratu i sap im a. M o m ci p o d ig o e n a n ek o lik o sto lo v a arav e, p a n a n jih m etn u e k arte, k red e, "p ik sle" i tab lice. K artai p o sed ae, o stali p o u stajae. I Jan k o s g o spo o m i C u jo m u stad e i o d e. - Hajd'mote kod nas da pijete kafu! K ak o d a n e p o e? A li tad a se b ee v e o slo b o d io , d a m al n e sk id e i k ap u t k ad je u ao u so b u , n am eten u k ao sv e so b e u n aim banjama: dvama krevetima, jednim stolom uz prozor i jed n im iv ilu k o m ; a p ro zo r zastrv en d eb elo m stru k o m te se su n ce zalu d m u i d a u b aci i jed an zrai. I g o sp o a i

d ete b eh u v e sasv im o b ik li n a d ru tv o s Jan k o m . Pristav ie "m ain u " za k afu , eretae, p o p ie, p a Jan k o o d e u sv o ju sob u , a o n e o stad o e u sv o jo j. T ak o p ro lazie d an i. M irn o , tih o , o d m eren o , g aliljiv o p rijatn o , p a ip ak , k ao to Jan k o m iljae, "o zb iljn o ". O n p o sta v e i p rem a seb i to lik i g lu m ac d a sv o j o d lazak k n jim a i n ep restan o b av ljen je u z M ariju o b jan jav ae o b in im d ru en jem i sim p atijo m , i tad a g a n ita n e b i m o g lo o to m e razu v eriti. U to d o b a itae ro m an jed n o g ruskog majstora, u kome se ovaj svojim anatomskim p ero m sm ejae o b in o j zab lu d i id ealista d a se m lad o v ek i m lad a en sk a, k o ji n isu n i ro d n i p o m o zb o g , m o g u v o leti kao brat i sestra. Janko baci knjigu i dvaput pljunu, kao g n u aju i se, ali u srcu k ao d a o seti n ek i p razn in u . Z alu d isp ru i n o g u , istu ri g ru d i i lu p i ak o m p o n jim a, - iznutra kao uprkos da zazvoni: "Ala da ti je da bar jednom n aslo n i g lav u n a g ru d i!" O n lee n a k rev et i d ad e se u m isli k o je se tru ae d a o d ag n a, ali ih ip ak , k ao isp o d ru k e, p o tp u tae. D v ap u t m u p ad ae n a u m d a sp ak u je stv ari p a d a b ei iz k u p atila, ali se v arae d a to m o e u v ek u in iti i d a b ar s tim n e m o ra h itati. T a sitn ica u to m e ro m an u sasv im g a u zn em iri. K ao d a b a od toga dana posta sasvim sumoran, i kao da ga ta sitnica n eo d o ljivo g o n jae d a p reisti rau n s to m "en sk o m ". I taj rau n , k o ji se "m o rao p reistiti", o stav ljae o n s d an a n a d an , a sv e b iv ae s n jo m i u z n ju , sve m iljae n a n ju i p o sta sasv im su m o ran , n ev eseo , p resta ak i jesti i p red ad e se, k ao to o n m iljae, "d u b o k o j stu diji o iv o tu ", a u samoj stvari sasvim plitkoj ljubavi. Sve je to Marija d o b ro o p azila, a jo b o lje ap o tek ar i p o ru n ik . M arija g a jed n o m n e p o zv a p o sle ru k a n a k afu . Jan k o n e h ted e n i p o sle v eere o tii. T aj d an o seti n ek u lak o u u g ru d im a i o n tap ae sam seb i: "T ak o , tak o treb a! u d n a m i u d a o stav iti se tu e en e! N isam li ja jed n o m itav

mesec dana ostavio duvan?" A li v e su trad an o n o d e n e sam o p o sle ru k a, n eg o i n a d o ru ak , i p o sle ru k a i p o sle v eere, i to je n ajg o re, se ae ceo d an s n jo m e i u z n ju , a n i rei n e p ro g o v o ri. A i o d o v og a je ak b ilo n eto g o re, a to je to i o n a n e p ro g o vo ri n i rei i to je tak o e n eo b in o m alo jela. T o g a d an a u v ee Jan k o se sasv im d o ck an i sasv im zam iljen v rati k u i. U e u sv o ju so b u , u p ali sv eu , o b u e se i izi e n ap o lje. u k ak o iz k afan e d o p iru n ejasn e promukle zdravice i kak o zv ee ae, i u p u ti se tam o . V rata o d k afan e, k o ja g led ah u u "m ali p ark ", b eh u iro m o tv o ren a. Jan k o u e n a v rata a n e o p azi d a p o d o rah o m napolju u mraku stoje dve ljudske slike u suknjama. U k afan i za sto lo m u u g lu se ae b rig ad ir V eljk o , ad v o k at Nestor i upravnik kupatila, i igrahu karata. U drugom uglu b u b n jae i sv irae C ig an i. N a sred in i, za v elik im sto lo m , b ee jed n o d esetak m lad ih lju d i, k ao to se to v eli, s aam a u ru ci, a u sam o j stv ari s v in o m u g lav i. U g o rn jem elu to g a d ru tv a se ae p o ru n ik V asiljev i a u d o n jem ap o tek ar K atan i. Jan k o o tp ljun u k ad u g led a o d v in a n am rg o en o lice o v ih ljudi, a osobito kad mu se pogled sukobi s podmigljivim i b ezo b razn im o im a p o ru n ik o v im , ali o n ip ak u e. B ee to n ek ak o o ajan je k o je g a u n u tra g o n jae. Po ru n ik , k ak o g a u g led a, sk o i sa sto lice: - A , d o b ro v ee, k rd alijo ! A g d e ti je... o n aj... o n aj..., o n a tv o ja d u lin eja? R e d u lin eja u o je o n o d u red n ik a "S v etlo sti", i ta m u se "fran cu sk a" re tak o d o p ala d a ju je sv ak i as u p o treb ljav ao , o b in o p ak u frazi: "to rek ao F ran cu z; d u lin eja".

Janko preblede i zanese se kao osetljiva dama kad vidi ab u . H ted e v ik ati, n ag rd iti p o ru n ik a, u d ariti g a b o co m i sto lico m , p a ip ak stajae n a u lazu k ao b ezjak i u tae. - T a ta si se tu u k ip io? - d erae se p o ru n ik. - Ovamo! iv ela tv o ja d u lin eja! O n u lev o j ru ci d ie au , d o e Jan k u , u h v ati g a d esn o m ru k o m i p o v u e u n u tra tu raju i m u au p o d n os. Jan k o isk o rai d esn o m n o g o m n ap red , d o h v ati p o ru n ik a za prsi i gurnu ga svom snagom od sebe. - Odlazi - d rek n u o n , a g las m u se sk lu p a i zap ti u g rlu . V asiljev i tresn u o sto n a k o m e se p rev rto e n ek o lik o stakladi. K atan i se u m ea s lu k av im d o sto jan stv o m : - G o sp o d o ! M ah n ite se o rav a p o sla! - i zad ra V asiljev ia k o ji p o n o v o po lete n a Jan k a. - Sad u g a..., sad u g a!... N a m o ju o ficirsk u ast!... d erae se V asiljev i i p ru ae ru k e p u t Jan k a. Jan k o p rek rsti ru k e i sasv im m irn o i p rezriv o ree: - G o sp o d in e! Ja n eu s v am a d a se o v u d a rv em . A li ak o m i u n ajk raem ro k u n e d ate satisfak cije, k ao to to rade lju d i o d asti, ja u v as m o rati u p ark u b iem istu i! O n d a p o d ie g las: - Razumete li? - Oho! Ovamo, ovamo, bre! P o ru n ik isu k a sablju . Jan k o b rzo sk id e s iv ilu k a b rig ad iro vu sab lju . Z asu k a

m alo d esn i ru k av i d ie sab lju v ie g lav e. Brigadir Veljko poklopi svoje karte na sto i metnu ruku na njih. - M en i jo p et - ree p o lak o sv o m e d ru tv u , o n d a se sam o licem okrete "duelantima" i viknu: - G o sp o d in e p o ru n ie! - Izvol'te, gospodin major! - o d g o v o ri V asiljev i i sp u sti ruku na sablju. - Ovamo sablju! V asiljev i u h v ati sv o ju sab lju za o tricu a b alak p ru i brigadiru. - U haps! - ree b rig ad ir i p o k aza ru k o m n a jed n u p o b o n u sobu. - Razumem! - ree V asiljev i i s jed n im v rlo n ek o o rd ino v an im "lev o k ru g o m " u e n a v rata k o ja su m u pokazana. Brigadir balak o m lu p i o sto n e d iu i ru k u s k arata. M o m ak d o e. - N ek a se zak lju a o v a so b a, a k lju n ek a se m en i d o n ese. N a, o stav i o v u sab lju ... P laate li? - Ig rai p o m eae k arte. B rig ad ir zg rn u p are i p o n o v o , k ao ov ek k o ji je izd an g u b io , stad e u rn o m eati k arte, a preko ramena govoriti Janku: - Ja n e zn am , g o sp o d in e, ta ste v i tu d o li sam o d a k v arite d ru tv o ! P a, p o sle, u zeli ste m o ju sab lju , k ao d a je to ..., ta je b o lji?..., k ao d a je to o p tin sk a stv ar..., k o taju o b e tri dinara! Janko turi sablju u korice i p o e n eto sp leten o d a se izv in jav a. K atan i g a p o v erljiv o p o vue n a stran u :

- O stav ite se, n ije p o treb n o ! Id ite b o lje k u i! V i ste, v id i se, v rlo p o ten i o setljiv o v ek ! Jan k o b i g a isto zag rlio . U o v o j n ep rilici g le k ak o m u se prijateljski javlja o v ek g o tov o n epo zn at! O n v e h ted e d a suzama brani svoju nevinost. - Mahnite se, mahnite se! - ree K atan i, u ze g a isp o d ru k e i o b a iza o e n ap o lje. I to m p rilik o m Jan k o n e v id e o n o dv oje to sto jah u u zasen k u , ali K atan iev u o k u n i to n e izm ae. O n p o d ie glas k ad v e b eh u u p ark u : - M en i v as je ao to se o v a n ep rilik a d esila. V i slab o p o zn ajete sv et..., n e p rim ite za zlo ..., i zam iljate u sv ak o m sv o je srce i sv o je o b razo v an je. A to je g led ite v rlo p o g ren o i n ep rak tin o ..., n em o jte se srd iti! T o je... Jan k o m u stite ru k u : - Hvala vam, gospodine. Vi ste pripomogli da ga ne u d arim . elim d a v am sto g u b o i u b o ljo j p rilici v ratim !! O p et m u stite ru k u . "S m eten jae! K ak v u u slu gu?" - m iljae K atan i i obradova se kad ga odvede do vrata i kad se jednom oslobodi njegova stiskanja ruke. V raaju i se n atrag u m eh an u , o n stad e n em arn o p ev u iti i zao b i e ak o k o o rah a, ali p o d n jim v ie n ik o g n e b ee. "Bez sumnje je ona s detetom!" - m iljae K atan i. - No! S ad e se v aljd a u v eriti d a je... - O n h ted e rei "smetenjak" ali onda stade redom misliti kako je stvar tek la i izb risa re smetenjak iz toga razgovora sa samim sobom. U m eh an i zastad e celo d ru tv o k o je se v e v ie i n e seae n a aferu i b ee d o b re v o lje. Jo ca M iji zav ratio g lav u ,

p ev a p esm u "L ep a n aa d o m o v in o !" n a g las, "O n am o , o n am o !" i tu i se to n ik o n e u m e d a m u sek u n d u je. S tev a p rak tik an t zam ae p rste u v in o , te n jim a p ie p o sto lu svoje ime. Profesor N ed i p rev o d i n ek ak v u b esedu n ek og lan a en g lesk o g p arlam en ta. A ad v o k at N esto r tu i se kako mu se "odbila karta". K atan i n e n a e za p o treb n o d a se o p rata, v e se u tei s vrata okrete i ode u svoju sobu. Sutradan ovako su stajale stvari: Na brigadiru V eljk u n ije se o p aalo n ik ak v e p ro m en e o sim to je m alo o trije n eg o o b in o p so v ao m o m k a to mu nije doneo debelu govedinu. Ovo pak nije se moralo n iu k o liko d o vo d iti u v ezu sa sin o n om afero m , jer je b rig ad ir im ao tri u zro k a b iti n erasp o lo en : p rv o , to je m eso b ilo o d ista m rav o ; d ru g o , to je o n b io k ao i o b ino v rlo g lad an ; a tree, to g a je ad v o k at N esto r sin o jak o "u tin u o ". N a p o ru n ik u V asiljev iu o p aalo se, o p et, to to je d an as u etalitu sasv im o p u stio sab lju , te ara p o p esk u , a o b in o ju je p rid ev ao n a lan i, te m u zap lie n o g e i to je b iem lu p ao p o liu n a k esten o v im a. U g o v o ru je b io sasv im o d reen , slo b o d an k ao i u v ek , i in io se to lik o rav n o d u an , k ao da sin o n ije p rev rn u o n i o lju s k afo m . T ek u k u p atilu , k ad se n ek ak o n aao u k ru g u sin o no g d ru tv a, g o v o rio je n ajp re o d u elim a u o p te; p o sle je p reao n a sv o j su dar s Jan k o m , i tu je sasv im v elik o d u an bio: "Badava!... Dirnuo sam ga malo gde ga boli! Pi! Tako se to n ek i p u t o tm e o v ek u p ri ai v in a! S iro m ah ! D a, d a! Pomislite, on... Pa mene zove! Dakle, ja sam pozvan, b iram o ru je i p rv i p u cam ! V eem g a za d u d , im am p rav a, pozvan sam..., pa napunim top..., naravno, ja biram o ru je!... i..." - on lupi dlanom po vodi i zviznu. K atan i se n a to tak o g ro m o g lasn o zasm eja d a se sv i okretoe. A li o n se tresijae i sv e g lasnije sm ejae.

 m u rn u se i p o d v o d u , ali i v ie n jeg o v e g lav e izb ijae v elik i k lo b uk o v i. K ad se isp rav i, o b risa d lan o v im a o i i, slatk o se sm eju i, ree p o ru n ik u : - N o , taj zacelo n e b i lasn o p ro ao ! T o m e b iste v i p o k azali s k im h o e d a se d u elie! - Pa onda nanovo prsnu u smeh i isprekidano nastavi: - Naravno, vi ste pozvani..., izaberete top..., ha, ha!... Pa n jeg a za d u d ! H a, h a!... S iro m ah , n i p areta o d n jeg a n e b i ostalo! Ha, ha, ha!... P o ru n ik a n e sam o d a n e u v red i ovaj smeh nego se i sam stad e sm ejati. N ajzad se o p et n am rti: - E , ali sad je sv e p ro lo ! Ja sam jo ek ao d o o sam sah ata p ism en p o ziv , k ao to je to red . A li o n n e p o zv a! - Tu p o ru n ik slee ram en im a. - A to je red? - ree K atan i s p ritv o rn im i g lu p im interesom. - N arav n o d a je red ! T o trai i m o ja o ficirsk a ast. K atan i isto zb u n jen o slee ram en im a. K o u ti je d o k o p ao p rilik u d a p ria o n ek im "am erik an sk im " d u elim a g d e se, in i m i se, p ro tiv n ik p o ji rastopljenim olovom, guta pilule od inamita i na sve se to jo rav n o d u n o sm ei i n ajp re ak a zu b e. Jan k o , p ak , b io je u tak o alo sn o m stan ju , d a n ije zn ao k u d d a se o k ren e. S tran o o sean je stid a i p o n ien ja, k o je se ne da izgladiti nikakvim taktom ni heroizmom. Pitao je sam seb e: k o ji g a je av o n o sio d a ulazi kad je video p ijan e lju d e? P o sle se k in jio to je tak o p rim io srcu re "d u lin eja", i n ap o sletk u sav se zn o jio o d stid a i jed a k ad se seae k ak o je, k ao k ak v o d erite, izv u k ao sab lju brigadirovu i doveo sebe u "glup, gluuup, najgluplji p o lo aj n a sv etu !" to je n ajg o re i n ajcrn je, to je to sad

n e zn a ta d a rad i. D a g a zo v e p o n o vo n a d u el, - k o jeta! Da se bije s njime kao kakva propalica u parku, te da n ain i jo v ei sk an d al - "pi!" On se pljesnu rukom po elu . - "S v ak o u d o za tri d an a!" A li d aj p reiv i ta tri dana! A M arija to g a ju tra b ee tu n o m ilo stiv a. V elik e o i b eh u jo jae p rek riv en e trep av icam a. K ad se n a e u p ark u s Jan k o m , n e ree m u n i "d o b ro ju tro !", ali g a tak o zn aajn o stite za ru k u i tak o m ilo stiv n o p o g led a, d a je o n iz to g a v ie p ro itao n eg o to im a u celo m M ajero v o m Leksikonu. O ig led n o b ee u to m e o n o slatk o sp o razu m ljen je k o g a se o n to lik o k ao b ajag i b o jao . O n u tei h o d ae p o red n je, a g ru d i m u b rek tae p o d n ek im o sean jem k o je se u n ek u ru k u p reliv ae u b esk rajan , tih , sladak bol. "Sve zna", m iljae o n u seb i, i u jed an m ah , n e h tev i i n e m islei n ita, a o k ren u v i g lav u o d n je p ro g ov o ri: - Vi sve znate! - Sve! - ree o n a tak o e n e o b ru i g lav e. I o b o je g led ae u trav k u , p are lju n k a ili crv o to in u ; ali k ro z te stv arice, k ao k ro z o k u lar m ik ro sk o p a, iri se v elik i. n ep o zn at, p rim am ljiv sv et, p reliv en u d esn im i b o an stv en im zain o m . C eo d an n e p ro g o vo rie rei, m za ru k o m , m za v eero m i k ao d a b eae jed n o o d d ru go g a, a ip ak se sv ak i as k ao n eh o tin o suk o b ljav ah u . P o sle v eere o d o e o d m ah sv ak o u sv o ju so bu i o b o je o setie p o treb u d a d u g o , d u g o jo , p o to je sav sv et sp av ao i h rk ao , g led aju u o d o b lak a p ro g ru an o n ebo i d a se razg o v araju p o zv ezd am a. U to g lu h o do b a Jan k o , s n ek im tajn im o sean jem o d k o g a je drhtao, otv o ri iro m v rata o d sv o je so b e, lee n esv u en n a krevet i pokri lice rukom. Sve je tiho kao u groblju. U jed ared o n u d a n eto u ti, a g ren a m isao o d v ed e g a n a M ariju . A li, je li to san u k o ji se b o jae p o g led ati o tv o ren im o k o m ? u tan je p re e u n jeg o v u sobu, kad on d ie b o jaljiv o ru k u s o iju , u g led a n ju v ie seb e, u b elo j

h aljin i, n ag la se n ad n jim i slu a m u d ah . V aljd a n e zn a d a li o n sp av a. T ad a jed v a u jn o p ro apu ta: - to si tu an ? O n h ted e sk o iti s k rev eta, rask in u ti jak u to g a tak o stran o d av ljae, stisn u ti je u n aru je, p a tak o v aljd a u m reti, ali g a sn ag a n e p o slu a. N e m rd n u n i p rsto m , n i o k o m n e tren u , i n a jed v ite jad e tak o e p ro ap u ta: - Volim te! A li tad a m u v e p o m re sv est, i o n v ie i n e v id e k ak o o n a ostavi njegovu sobu. B a tad a p ro e p o red n jeg o v e so b e po ru n ik , stu p aju i k rep k o i o tresito , tak o d a m u o stru g e u o v o j tiin i zv o n ie isto k ao p rap o rci. O n p ev u k ae n ek u p esm icu o d n e b a sasv im so lid n o g znaaja. I o n o stav i v rata o d sv o je so b e o tv o ren a i p o lak o se sk id ae zv id u u i. K ad bi gotov, napisa ovakvo pisamce: G o sp o d in e! V aa se en a v rlo lep o p o n aa o v d e. N ek i g . Jan k o n e izb iv a o d n je n i d an ju n i n o u . Jed an v a p rijatelj O n d a p ro ita p ism o jo jed n o m , p o d vu e rei "n i n o u ", zatv o ri g a u k o v erat i zap eati g a p o lo v in o m d in ara. A d reso v a n a m u a M arijin a i zad en u g a za k ap u d a g a n e zaboravi predati. Onda zevnu, prevrte se na krevet i zah rk a m irn o , sp o k o jn o i slatk o , k ao o v ek k o ji je u in io d o b ro d elo i h rian sk u d u n o st. A Jan k u u d n o b ee te n o i. T ak o se je o seao jed n o m jo k ao d ete, k ad celu n o n e sk lo p i o k a, n estrp ljiv o ek aju i k ad e sv an u ti d an V rb ice d a o b u e n o v e h aljin e. S am o to u o v o m p rijatn o m o sean ju b ee n eeg a, k ao to rek o h , b o n o g a, i o n se s n eo b in o m v o ljo m zad rav ae b a n a to m e. S v ak i as m u se in jae d a u je o p et o n o tih o

u tan je. isto o b am re, i p o p rsim a k ao d a m u p u e n ek i m iriljav i v etri k o ji g a tak o zan o si k ao o n o k ad o v ek n a lju ljaci zam u ri. P o n ek ad rairi ru k e: h teo b i n eto zag rliti u n aru je, - pa tek kad vidi da je sve prazno i tiho o k o n jeg a, o n d a g a jo jae o b u zm e o sean je u d ljiv e sree k o ja m u se, k ak o m iljae, v e v ie n e izm ae. N jen b alzam ian d ah jo k ao d a m u o m o tav a u g rejan o elo isp o d k og a je tak o b o jaljiv o isk lizn ulo o n o "v o lim te!" S ad , sad d a je o p et d a d o e, k ak o b i jo j o n zn ao k azati zato je tu an - "zato..., zato...", ali on ni u mislima ne d o v ri reen icu , v e se p ro stire p red n jo m , celiv a jo j v rh cipele, pa posle sak riv a elo i o i u n jen u d u g u ko su , rastap a se u n ita p o d n jen im tu n im m ilo stiv n im p o g led o m . S ad m u se in i d a jo j je n aslo n io g lav u n a ram e, p a se zalu d m u i ta d a jo j k ae, k ak v im reim a d a prospe pred nju ono varivo u srcu svome, prema kome je usijana lava ledeni aparat; jer, naravno, niko pre i niko p o sle n jeg a n ije m o g ao lju b iti, "o v ako lju b iti". "Jer ta ja im am o d sv eg a o v o g a!" m iljae o n . "T u u en u !" I sa to g a se sv e o v o zain jav ae n ek o m n ejasn o m m ilju slatk e smrti u kojoj kao da je neizbean v rh n jeg o v e lju b av i. T ek u sam u zo ru , k ad o tp o ee k ripati v rata n a so b am a i sanjivi momci i devojke promicati hodnicima, usta on s k rev eta i zatv o ri v rata i p ro zo re. iv o t k o ji se b u ae n ap o lju u tiav ae on aj iv o t u n jem u . K ao d a m u sm etae m iljenju ono tabanje pored njegovih vrata, te prodrema malo, pola u snu, pola na javi, s Marijinom slikom koja se tak o k o k etn o p rik rad ae k n jem u i o p et b eae o d n jeg a im to n ap o lju lu p n e. K ad u stad e i n ap o lje izi e, b rzo i straljiv o p ro e p o red vrata od njen e so b e i isto se rad o v ae to je n e v id e. N a u lask u u k u u istra p red n jeg a so b arica su d ije P erin o v ia, k o ja je i M ariju p o slu iv ala, i p red ad e m u jed n u ced u ljicu . C ed u lja n e b ee u k o v erti, n e n o ae n ik ak v e ad rese, a u n u tra stajae: "V i ste jo sp av ali kad su po mene i Cuju d o la k o la M lad en o v e tetk e iz sela k o je je o v d e p rek o

b rd a. B av iu se k o ji d an ." P o tp isa n e b ee. Jan k o se u p rv i m ah o b rad o v a o vo m e, ali v e o k o p o d n e sp o p ad e g a stran a am a i o sean je b esk o n an o sti. N ig d e d a n a e m ira! L ek ari n a krevetu, turi ruku preko o iju p a san ja, san ja. O n d a u jed an p u t sk o i, p a p o sto p uta p ro e so b u tam o i am o . P o sle o p et leg n e n a k rev et, p a se d aje u m isli k ak o o n a u lazi k ao sen k a, ap e m u . Z am ilja k ak o b i m u b ilo d a g a p o m ilu je ru k o m p o u sijan o m elu , k ak o b i se o n o n d a to p io , k ak o jo j n e b i n ita g o v o rio , samo bi uzeo kraj njene haljine, pa bi ga ljubio..., aja, ne bi ga ljubio..., naslonio bi ga sebi na obraz..., njenu bi ruku naslonio na obraz..., samo bi je malo dodirnuo usnama. Ako bi ga ona poljub ila, o n b i..., ta b i o n rad io?... O n b i k azao h v ala, h v ala!... N e! N e b i n ita kazao... umro bi, da, umro bi - to je n ajlep e! A li i to se v e d o sad i, sp o p ad e g a n estrp ljen je. P red v ee p o e p u tem k o jim je o n a o tila i i ae n ap red , a sv e m u se in jae: sad e je sresti; i im u je d a o tu d zv rk te k o la, v e sm iljae k ak o e k azati d a je sasv im slu ajn o p o ao o v u d a d a eta, a n ije u p rav o n i zn ao d a je to taj p u t. A d a e se o n a v ratiti v eeras, sad o d m ah , - to mu je govorilo srce n jeg o v o , i sto g a i ae sv e dalje napred, i sve slo b o dn ije, jer se sve v ie o sam ljiv ae. A li u jed an p u t se tre, k ao d a stad e n a g u ju , jer p o d jed n o m v in jag o m u g led a p ro feso ra N ed ia s n ek o m k n jig o m i crv en o m pisaljkom u ruci. Nema kud natrag, pozdravi ge s njime, o b risa zn o j s ela i primi ponudu da i sam sedne pod vinjagu. - P azite sam o ta o v aj k ae - ree p ro feso r i p o e itati n ek u d u g aku reen icu iz k n jig e k o ju d rae u ru ci. Jan k o je u o sam o s p o etk a jed n o : "als", na kraju "worden ist", i u sredi dvaput "hohere Regionen". Iz u tiv o sti izjav i dopadanje i zamoli da razgleda knjigu. - B a b ih v as m o lio , ak o im ate to za itan je - ree o n

N ed iu , a u jed n o se o b rad o v a id eji d a e k ak v o m p rijatn o m lek tiro m m o i rasterati am u . - Drage volje, drage volje! - ree p ro feso r. - Ja imam ovde A b h an d lu ng en b er d ie m o d ern e P o litik [2] o d L ev en tajn a, nekoliko Geteovih stvari, - znate, i taj je bio veliki mislilac; pa onda imam: Ueber das Wesen der Gedankenlehre[3] o d S o n en tajn a, p a o n d a, o n d a... o d Sauertajga... - M o lim v as to g o d o d G etea! - prekide ga Janko. - D rag e v o lje, m o lim ! H o ete li d a se v ratim o , p a d a v am odmah dam? Jan k o p ristad e, ali se k rad im ice sv ak i as o b rtae, sv e m islei d a e g a stii n jen a k o la. O n u sv o jim m islim a i n e u k ak o m u N ed i celim p u tem d ek lam o v ate stih o v e iz Fausta i p retresae p o red o m o n o n ek o lik o k rn jatak a to je p ro itao iz G etea. - Ovde imam i Vertera: Patnje mladoga Vertera - ako h o ete to? - itao sam n ek ad , - ree Jan k o - ali davno. Mogu bas to uzeti! - Dakako! - Koliko se mladih ljudi ubilo zbog toga! Haj h aj! K ao m u v e. P ro itaju Vertera, p a p ito lj u elo ! Jan k o , k o ji se k ao k ro z m ag lu seae V ertero v e su d b in e p ri o v im N ed iev im reim a isto o seti n eto h lad n o n a elu . "T o e tam an p ristati za m en e", m iljae o n i g o to v o s n estrp ljen jem ek ae d a d o u k u i i d a u zm e k n jig u . U to j se k n jizi p ria k ak o je n ek i san jalo , p o im en u V erter d o ao u n ek i k raj g d e je tih o i m irn o , id ilsk i, i tu p o zn ao

jed n u d ev o jku k o ja se zv ala L o ta, a b ila zaru en a sa n ek im A lb erto m . V erter se o d m ah zalju b i u n ju , i v e n e zna od ljubavi kud udara. Albert, koji je za vreme poznanstva Verterova s Lotom bio negde na putu, vrati se i v en a s L o to m . V erter, d a b i razag n ao sv o je jad e, p rim i se n ek ak v e slu b e i o d e o d atle ali n ab rzo se v rati, i n jeg o v a se lju b av p rem a L o ti jo jae razbukti. Jednom, k ad jo j m u n ije b io k o d k u e, sp o p ad n e je lju b iti, ali v e p o sle to g a n ije m u o stalo n ita d ru g o n eg o d a se u b ije. O n o zb ilja n ap ie, k ao to se to o b in o rad i, m n o g o p isam a, p o g o ri sv o je h artije, n ap u n i p ito lj, p o teg n e i u b ije se. Janko sam o m alo p o v eera, p a se n ak lo p i itati. O h o , k ak o je to b esk rajn a slast d eliti s n ek im su d b in u ! V e n a prvim stranama Janko vide da je i on sam Verter, i, pri sv ak o j scen i u k n jizi, traae k ak v u slin u sitn icu iz sv o g a iv o ta. V ertero v a jad ik o v an ja za samo ga srce ujedahu, i o n m u u p am eti stisk ae ru k u k o ja je v e d av n o n a n eb u s L o to m zajed n o . S v e, sv e m u se d o p ad ae, i u sv em u o n v i ae seb e. O n se slae s V ertero m d a m u n e treb aju knjige, jer je srce i bez toga uzburkano; samo mu treba tiha, mirna pesma koja se peva deci uz kolevku. I njemu je, kao i Verteru, najmiliji onaj pisac u kome on nalazi sv o j sv et i g d e je sv e n alik n a iv o t itao ev . A u V erteru je sv e tak o n alik n a Jan k a. N alik o n o b ean je o d sv eta a traen je M arije, n alik je o n o o sean je k o je g a p ro im a o d g lav e d o p ete k ad se, k ao to v eli V erter, n jeg o v p rst n eh o tin o tak n e n jezin o g a ili k ad im se n o g e sretn u p o d sto lo m . "Ja trg n em n o g u n azad , a tajn a n ek a sila v u e m e opet napred - meni mrkne svest!" Sve tako, ama u dlaku! I njemu je Marija n eto sv eto , i u n jen o m p risu stv u u ti sv ak a p o u d a! L ju ti se n a V ertero v a p rijatelja to m u sav etu je d a se p ro e L o te: "L asn o je to k azati!" P a k ak o je d o b ra L o ta k o ja p u ta V ertera d a se p o k atk ad isp lae n a njenoj ruci! - I o n e to p o k u ati k o d M arije, to je zaista u zv ien o a n ev in o zad o v o ljstvo . V erter ita L o ti o n aj prevod Osijana[4], a Janko? - O n e M ariji d ati Vertera da ita. "N ek v id i m o je jad e!" I to se v ie p rim icae k raju

k n jig e, tim se sv e v ie zb ratim ljav ae g V ertero m , i najzad, kad Verter u zim a p ito lje, i Jan k o p og led a sv o j rev o lv er n a zid u , k o ji m u izg led ae k ao n ek ak av sig n al, i iza njega kao da vidi bono i bledo Verterovo lice koje kao d a m u zn aajn o k lim a g lav o m : "T ak o , tak o , b ratac, m i jad n i siro tan i! L ju b im o , ali tu e en e; p o teni smo, pa zato treba da umremo! Hodi!" "Zdravo, zdravo mi budi, pobratime, - p o k licav ae Jan k o u sebi - sk o ro em o se v id eti!" I u p rav o n e traei n ik ak v a d alja razlo g a, o n se o p rijatelji sa sm ru . I o n aj n erazu m ljiv i tren u tak , u k o m e se p restaje iv eti, tak o p rijae n jeg o v o j san jalako j p riro d i, d a g a g o to vo s n estrp ljen jem ek ae. S latk o m u b i k ad p o m iljae k ak o e o n a m o d a n a n jeg o v o , v e jed n o m k ao m ram o r h lad n o elo p ritisn u ti sv o j u g rejan i p o lju b ac. "T ad a, tad u b iti n ajsren iji!" A d a li e o n to o seati? "D ak ak o ! ta k ae V erter?" O n p o n ov o p ro ita o n a m esta seb in e filo zo fije gd e se b ez ik ak v e rezerv e p atn icim a o b eav a n ag rad a "tam o g o re". itan je se p ro d u ilo i su tra d o p o d n e, a p o sle p o d n e Jan ko v e p o e p o p ro p isu u re iv ati sv o je stv ari, p isati pisma i m e u n jim a jed n o sasv im v elik o , u v id u d n ev n ik a, a n am en jen o M ariji. O so b ito u iv ae u sv o jo j "m irn o i", a m irn o o m o n zv ae g lu m ak o n av laen je o sm ejk a ili m rtin a n a sv o je lice, iak o se u n u tra u d u i u v ijao k ao crv . I u celom tom svom delanju o n n ijed an p u t n e p o ku a d a d a seb i rau n a zato o n to sv e in i. Z ato je o n tak o n esrean i ta sv e m o ra o v ek im ati p a d a se n e m o ra u b ijati? B ee li i o v o p o sled ica n jeg ov o g v asp itan ja ili n ek e u ro en e p ren ad raen o sti? N a to se n e d a lasn o odgovoriti. to se n jeg a sam o g a tie, o n , k ad je p o k u avao da to sve sebi objasni, odmah je posustao i zaklanjao se za b o leljiv o g V ertera i za v elik o im e G eteo v o . T ak o rad e i matori ljudi koji se u mladosti nisu napatili!

O d p rv o g sastan k a M arijin a s Jan k o m K atan i g a n e b ee isp u stio iz o iju . P ratio m u je sv ak i k o rak ; zn ao je i za n aim an ju sitn icu . N ita m u se n ije o telo - n jih o v e etn je, razg o v o ri, p a ak n i p ism o p o ru n ik ov o n a M arijin o g m u a, n i M arijin a ced u lja n a Jan k a, n i sam o itan je V ertera. Jed n o je sam o to on nije znao, upravo nije v ero v ao p rian ju p o ru n ik o vu - d a je M arija n o u u lazila u sobu Jankovu. M o g u n o je d a je K atan ia m n o g o to ta k retalo d a tak o pazi na Janka; dva su, pak, uzroka poznata i nama: prvo, to b ee o d p riro d e rad o zn ao , ak o se, to jest, m o e n azv ati p ro sto m rad o zn alo u o n o in tereso v an je za p o tan k u isto riju sv ih i sv ak o g a, i u iv an je u sazn av an ju n ajsk riv en ijih m isli u o v ek u k o g a p osm atra. M o d a se tim e zad o v o ljav ae n jeg o v o u ro eno v lasto lju b lje jer se i n a taj n ain u n ek u ru k u v lada svojom okolinom. Eto, n p r., u k u p atilu n e b ee n ik o g a k o n ije isto zazirao o d K atan ia, i n ik o k o g a p o zn aje n e b i se zau d io k ad b i m u K atan i u razg o v o ru , u z re p o m en u o za k ak v u d u b ok u tajn u . S d ru g e p ak stran e, K atan i je b io v ajk ad an ji prijatelj M lad en a, M arijin a m u a, u ijo j je k u i o d rastao p o slu u ju i jo k ao ak . M lad en o v g a je o tac d ao , p o sv ren o j n io j g im n aziji, u ap o tek u , p o m ag ao m u d a o d e n a k u rs i jam io za n jeg a k ad je o tv o rio ap o tek u n a sv o ju ru k u . O tu d se o n o seae v ezan za M lad en o v u ku u i M lad en o v u ro d b inu . Z a M lad en a lin o i p o to m e to se n jih o v e n arav i p o du d arae, iak o se o b in o k ae d a se n e m o g u v o leti d v e sasv im jed n ak e d u e. U o stalo m , o n e i behu jednake samo u jednoj polovini svojoj, a to u ozbiljnosti i u odvratnosti prema sv em u to je n o silo tip izjav a p rijateljstv a ili lju b av i. In ae, k ad b i se, k ao to se to p o n ek i p u t rad i, p o red ile u d i s iv o tin jsk im o so b in am a, K atan i b i m o rao b iti m ak a, a M lad en lav , ipak, dakle, oboje felis[5]. K atan ia ste v e u n ek o lik o poznali. A k o m u o d u zm ete m alen e lu k av e o i, p a ih zam en ite o sred n jim , u v ek o tv o ren im ; ak o iro n in e b razd e s o b a k raja u san a d ig n ete i tu rite ih m e u o b rv e, - onda

imate Mladena! Najzad su mogli ledno drugo voleti i sto g a to im se in teresi n ik ad i n i u em u n e u k rtae. K ad je M lad en o tiao sa slu b o m u B eo g rad , i n jih o v i se o d n o si p rek ido e, jer n ijed an n e b ee v o ljan p ism im a k rp iti lin o rask in u te v eze; ali v eza k o ja se jo u d etin jstv u zatek la n ije p o p u stila u sn azi. K ad se M lad en en io , p o slao je i K atan iu tampan poziv na svadbu i na njemu je jo d o p isao p ero m : "N ik ak o d ru k ije d a n e u in i n eg o d a d o e!" K atan i m u n a d an sv ad b e estita sam o ico m , i to b ee sv e. P a i p o sle sv ad b e n jih ov a k o resp o n d en cija n e o iv e - pisali su samo po kakom poslu. Tako, npr., kad je M lad en k u p io k u u , traio je o d K atan ia d v esta d u k ata n a zajam za tri g o d in e. K atan i u zajm i to lik o o d S to jan a B ard ag d ije i p o sla M lad en u s o v ak v im p ism o m : "E v o ti aljem n o v ce! N e treb aju m i p re d o k i sam n e k u p im k u u ". T e n o v ce v ratio m u je d o cn ije M lad en s n en o u k o ja n e p riliae n jeg o v o j n arav i - u kesici koju je njegova en a izv ezla za n ep o zn ato g p rijatelja sv o jeg a m u a. K atan i, o p et, sa svo je stran e, zam o ta k esicu u fin u hartiju, turi je u jednu apotekarsku kutijicu i zatvori u ono odeljen je v erth ajm o v ae k o je se zo v e "trezo r". A o b o jica bi se oni nasmejali nekome drugom koji bi tako radio. O n o v ee k ad je M lad en d o ao sa en o m i sa sestrico m u k u p atilo , K atan i g a je, n arav n o , o d m ah v id eo , ali n e m o g ae o d m ah p rii, jer p o sv o jo j o prezn o j, m ajo j prirodi hteo je najpre da se sam sa sobom dogovori kakav e p o lo aj d a u zm e p rem a M lad en o v o j en i. U ju tru p red zoru probudi ga jaka glavobolja, tako da je jedva u deset m o g ao u stati i izii n ap o lje; ali M lad en v e b ee o tp u tov ao ; a s n jeg o v o m en o m etae se Jan k o p o p ark u . K atan i je u m eo b iti E v ro p ljan in i zn ao je k ak o m u se v aljalo jav iti M lad en o v o j en i, ali g a o d to g a zad ra ili n jeg o v a n arav , jaa o d E v ro p e, ili n ek a lu k av a slu tn ja d a e, o v ak o p o v u en, m o i b o lje p aziti n a lju b av n u ig ru ko ja, k ao to m u se n a p rv i p o g led u in i, b ee n eizb en a, a k o jo j b i zasad b ilo n erazlo n o stati n a p u t. A li v e p o sle etiri d an a o n se u p lai o d o n o g a to n jeg o v o b istro ok o n azirae k ro z zb u n jen o lice Jan k o v o i jo san jiv ije o i

Marijine. Tada on napisa M lad en u d u g ak o p ism o , n ajd u e k o je je ik ad n ap isao , u k o m e m u n ag o v esti k ak o se zb o g g lav o b o lje n ije m o g ao jo o n o v ee jav ljati M lad en u i n jeg o v oj en i, a su tra, o p et, b ee p o zn o . T u d alje, k ao u z re, a sasv im zatrp an o u d ru g e sitn ice, stajae i to : k ak o svak i d an v i a n jego v u en u , zd rav u i v eselu , "s g o sp o d in o m Jan k o m , k o g a ti izv esn o p o zn aje". N ap o sletk u je d o dao jo i o v o : "Jak o b ih se rad o v ao k ad b i ti d o ao to p re, d a se v id im o i m alo p o razg o v o rim o , i d a m e p red stav i tv o jo j en i. T o m p rilik o m im ao bih ti sao p titi jed an v rlo v aan p lan o jed n o m p red u zeu k o je b ism o m o g li o b a u in iti." P o d o v im "p red u zeem " o n je zam iljao k u p o v inu v in a, ili m a k ak v u la k o ju e v e sp rem iti d o k M lad en d o e, a g lav n o m u b ee d a M lad en v id i Jan k a i d a se zn a n ai. M lad en , k ad je p ro itao o v o p ism o , n ije u p rav o n i o b ratio p an je n a to g a Jan k a, m islei d a e to b iti k ak av p rijatelj n jeg o v e k u e, k o m e K atan i n e zn a ae p rav o g im en a. Jed n o m u se sam o u d n o in jae: n e re o "p red u zeu " v e p rek o m ere d u g ak o p ism o K atan iev o . O tk u d to ? A li v e p o sle p o sahata on ode u kancelariju, zatrpa se poslom i sasvim zab o rav i n a K atan iev o p ism o s Jan k o m i p red u zeem , p o red k o g a n ije n i o p azio p o dv u en e rei "to p re". T reeg d an a p o sle o n o g po ru n ik ov a p ism a i p o sle o d lask a M arijin a u selo , u v ee, k ad je Jan k o n ajiv lje u re iv ao sv o ja p ism a i p rem iljao "k ak o m p ak len o m sp rav o m d a razo ri sv o je b ed n o srce", etao se K atan i s p o ru n ik o m k ro z g lav n u aleju . P o ru n ik p o b ed ilak i p riae k ak o g a M arija o d d v a-tri d an a o trije g led a: "D o b ar zn ak , fik sira m e!" i u v erav ae d a je o n u stan ju zad o b iti lju b av sv ak e en sk e n a sv etu : "M lad sam , n isam ru an ", a u seb i m iljae: "N isi v aljd a o rav , v id i k ak o sam lep! Oficir sam, a sve en sk e lu d u ju za o ficirim a, p a jo k o n jik i!" K atan i b i d ru g o m p rilik o m u iv ao u o v ak v o m p rian ju i jo b i izaziv ao p o ru n ik a d a to v rlja i d alje, ali sad b ee isu v ie zam iljen i o zb iljan . O n se b rzo o d v o ji od n jeg a i p o e u sv o ju sob u , sm iljaju i k ak im

n ain o m d a p o n o vo p o zo v e M lad en a d a d o e, "jer je v e k rajn je v rem e!" D a m u k ae istin u - "to bi ga ubilo, a stvar se jo d aje p o p rav iti". A li ta d a rad i, k ak o d a p o n e? V e g a izd ad o e sv e k om b in acije, k ad g a u m alo n e p reg azie jed n a k o la iz k o jih isk o i - Mladen! D a g a je k o d o b ro u o io o n og a d an a k ad je d o v eo M ariju u k u p atilo , o p azio b i d a je sad jo m rav iji i b le i, a o b rv e k ao d a su m u g u e i jae p ale n a o i. K atan i stad e k ao u k o p an , p ljesnu se n ajp re p o elu , p a onda dlanom o dlan; i onda se zagrli s Mladenom. M lad en se p laljiv o o sv rn u : - M o ja en a! - O tila je n ek o j tv o jo j ro d b in i o vd e u selo . M lad en p lati k o ijau . U ze K atan ia isp o d ru k e i n ita n e g o v o rei p o v ed e ga p rv o m stazo m k o ja o d g o stio n ice v o ae u p ark . N ik o g a n e b ee n a p o g led . M laden izvadi p o ru n ik ov o p ism o iz p ag a i u tei p ru i g a K atan iu . K atan i i n e zav iri d o b ro u p ism o , a v e m u g a v rati: - Znam! M lad en g a u p rep aen o p o g led a. K atan i se n ain i rav n o d u an : - L ae taj p as! Z n am ja k o je to ! P o k azau g a i teb i. Istin a, n eto ima i u stvari - K atan i se u jed e za jezik ; to jest, n em a n ita..., n eto im a..., izg led a, to jest, k ao d a im a... ali n ita, n ita r av o ! U taj p ar b eh u n asp ram esm e. U b lizin i se ae zam iljen Janko s otvorenom knjigom u ruci. - To je on! - ree K atan i i p o k aza Jan k a M lad en u .

B a u taj p ar Jan k o o stav i k n jig u n a k lu p u i p ri e esm i d a n ato i au v o d e. U n ao k o lo n iko g a ne b ee. K atan i se p aljiv o o sv rte. D o k o p a k n jigu s k lu p e, tu ri je seb i p o d k ap u t, p a p o e d alje n e o sv ru i se i iv o g o v o rei i g estik u liu i. K ad se o d m ak o e p o d alek o , M lad en p o g led a K atan iu p o d k ap u t gd e je k n jig a stajala i zau en o zap ita: - A to to ? - N a, p a n o as razg led aj! K o zn a? M o e ti treb ati! M lad en , n e zn aju i zato , g o to v o p o bo n o u ze k n jig u , pa je uri sebi pod kaput. u tei id o e d alje. K ad v e za o e u u m u , M lad en sed e n a jed an p an j, tu ri g lav u m e ' ru k e i u zb u eno , a jed v a u jn o p ro g ov o ri: - D ak le, sv e je sv ren o !... P ro p alo ! K atan i isto zad rh ta: - B o g s to b o m ! ta ti je? - N em o j n ita k riti! N e v eru jem n iem u d ru g o m , ali na tv o m licu v id im d a je sv e su ta istin a. K atan i b i sam o g seb e u io . H teo b i n eto g o vo riti, teiti g a, ali n e zn a ae k ak o . S tv ar o d ista n e b ee za o ajan je. O n o v ak o m iljae: S v e zav isi o d M lad en a! M arija sad n ije n iija. K o o d n jih d v o jice b u d e bolji, Mladen ili Jan k o , o n o m e e se i p rik lo n iti. en a je to i d ete. K o m u d a b o lju ig rak u , o n o g a v ie v o li. "D a sam ja", m iljae o n , "n jezin m u , ja b ih v e zn ao k ak o b ih p o eo !" A su to n se p o e p o istih a i isto b o jaljiv o sp u tati. Vazduh kao da se p ro ced i k ro z n eto , stad e m irisati i isp rav ljati k lo n u lo lie. K o m arci p o o e u p ljak u d rei se p rav ca p rem a g o stio n ici, o d ak le se zau e zv u ci

n eu re en e m u zik e. M lad en izd ie g lav u . U n jeg o v u p o g led u b ee n eto b an k ro tsk o , u K atan iev u , opet, toliko nen o sti d a ih zb ilja n e b i m o g ao p o zn ati n i onaj koji je s njima svaki dan. Ova dva, po svome o p h o en ju , in ae k ao k o st su v a o v eka in jah u se u o v aj par kao dva goluba. Jedan sa slomljenim krilom, klonuo; jed an zd rav , s p u n o m g u o m , v o ljan d a g a zah ran i. K atan i n e b ee v ie o n ; n a licu , u d ran ju , u g o v o ru , u p o g led u , v ie n i trag a o n e lu k av e o p rezn o sti, p o v u en osti i zatv o ren o sti s k o jo m k ao d a se b ee ro d io . O n d o h v ati M lad en a za ru k u i u zb u en o p ro g o vo ri: - M lad en e, tak o ti B o g a, b u d i o v ek ! E v o ti se kunem sv im n a sv etu d a sam p azio n a sv ak i k o rak i d a n ita n isam v id eo to b i ti k aljalo o b raza i d o m a. T reb alo je, istin a, ran ije d o i, ali to p ism o V asiljev iev o su ta je la. Tako mi Boga! Evo oba moja oka ako tu ima truna istine! U i d a o d seem ak o n ije sv e p resn a la! M lad en isto o iv e. P o g led m u se razb istri. K atan i, o k u raen , n astav i: - S tv ar je u o v o m e... V id i: tv o ja en a, o n a je u n ek u ru k u san jalica, p a n aila n a o v ek a san jala. V eru jem d a o n i o b o je isk lju no p o to m e to su im p riro d e slin e, sim p atiu jed n o d ru g o m e, ali k ak v a je to n esrea? V id i: o v aj slep ac ita V ertera, i b o g zn a k o lik o g a o n cen i sam o zato to o d g o v ara n jeg o v o j p riro d i ko ja trai n ep restan o d a g o ri i b u k ti! A li, n esren ik , n ije o n k riv to m u se d ala p rilik a d a b a u o v o m e pravcu hrani tu svoju prirodu. Nije o n zato n ep o ten . T reb a m u sam o o tv o riti o i, to jest, i n jo j i n jem u , i tu riti g a n a d ru g o o g n jite, sam o d a o p et m o e b iti u g ro zn ici, p a e se o n sam p ro i tv o je en e, a i o n a n jeg a. P o n iziti v erterizam u n jeg o v im o im a, a d ii to d ru g o , p a eto ti i izlask a! Z ain tereso v ati g a za p o litik u , p rijateljstv o , o tad b in u , to m u d rag o , v e n ai e se ta!

R azu m e m e? Mladen je za vreme celog ovog razgovora blenuo samo u K atan ia, i m ad a m u m isli b ie n a sasv im d ru g o j stran i, m ad a n i rei n e razu m ed e, ip ak se o seae u m iren , jer iz K atan iev ih o iju i o d sen o g g lasa sijae o d su d n a p o u zd ano st i o d u ev ljen a m irn o a. K ad se v ratie, m rak b ee u v elik o p ritisn u o k up atilo , i n jeg o v p ark , n jeg ov e k u e, esm e, k u p atila, - sve to izg led ae crn o i v elik o . I M lad en u se in jae d a je to v rak a p ein a, sk lo n ite zlih d u h o v a. P o d i e g a n ek ak av strah i jeza, i on se obradova kad stigo e g o stio n ici g d e b lete sv ee i v esela lica b ezb rin ih g o stiju . S ed o e u jed an k rajiak u p ark u p red m eh an o m i u tei v eerae. P a p o sle o d m ah o d o e u K atan iev u so b u . T u K atan i p o n o v o razv re sv o je n azo re, p o g led e, m iljen ja i verovanja. U tom Mladen izvadi ukradenu Geteovu k n jig u , p a je p ru i K atan iu : - A s o v im ta u ? - K ak o ta e? - ree K atan i izd ig n u v i o b rv e. R azg led aj n o as, m o g u n o e n ai to ta to e ti treb ati! N isi n ik ad itao Vertera? - itao sam . - P a zar ti, k o ji p o zn aje sv o ju en u , a u o si ta sam ti p riao za Jan k a, zar ti n e v id i tu slin o st s V ertero m ? Ovaj smetenjak bar isti je Verter, i ja ne verujem te nije jo i to lik o lu d d a b i se i u b iti m o g ao . M lad en p o e zam iljen o p rev rtati k n jig u , ali m u o d m ah p ad o e u o i siln a mesta, gotovo na svakoj strani, isp o d v laen a p isaljk o m . O n p o e p aljiv o itati. D a li je ta m esta p o d v laio sam Jan k o , d a li g o spo d ar k n jig e, p ro feso r N ed i, to n e zn am ali M lad en , n arav n o , m iljae

sam o n a Jan k a. I iz tih isp o d v laen ih m esta o n sastav i sebi p o tp un u slik u Jan ko v u , i v e m u se in jae d a g a p o zn aje o d v ajk ad a. N e zn aju i zato , o n n a jed n o j h artijici p o e praviti kojekakve primedbice na Vertera i uvek bi ih n ajp re sao p tio K atan iu : "P azi, m o lim te!" p a b i o n d a p ro itao s u siljen o m d ek lam acijom kakvu benastu Verterovu lamentaciju na svet, na ljude, na nebo i boga, i sv e to v id im o i n e v id im o . K atan i sa zad o v o ljstv o m slu ae M lad en o v e zajed ljiv e p rim ed b e u k o jim a o n n azv a jed an p u t G etea ak i b u d alo m . - E , v id i sad a! S ad zn a to g a Jan k a, a zn a sv o ju en u . Vertera si p ro itao - sad treba krojiti plan. - Znam - ree M lad en , a u p rav o i n e san jae k ak av b i to m o rao b iti p lan . K ak o v e b ee u m o ran , o n o p et p ru i K atan iu k n jig u : - A ovo? - V ratiem o m u . Z ar o n , m isli, zn a d a ju je o n d a d rao u ruci? - u je, - ree M lad en - nije lepo od nas... - ta n ije lep o ? - Pa to! - o n p o k aza o im a n a k n jig u . - p iju n isali sm o o v ek a u n ek u ru ku . - Hajde, molim te! - ree K atan i. - L ezi p a sp av aj! Jo e i ti p o eti p lak ati k ao V erter. Mladen, da ne bi b io V erter, n asm eja se i p o slu n o se izvali na krevet. Sutradan, oko devet sahata izjutra, vrati se Marija s Cujom iz sela. M lad en b ee s K atan iem u n jeg o v o j sob i. K ad u g led a en u k ro z p ro zo r, o n o b am re. N ek o lik o p u ta

d u b ok o p ov u e v azd u h a, p a sm u en o p o e napolje. _ ek aj! - ree m u K atan i. - Stani da se dogovorimo! - Z n am ja v e sv e! - Ama stani, priberi se! - N e b o j se n ita, v e u se p rib rati. O n o p et p o e v ratim a. K atan i g a zad ra: - O n o p ism o p o ru n ik o vo p o k azae jo j. O n ak o , n arav n o , uzgred, u smehu, ili...- D o b ro , d o b ro ! M lad en se o tre i izi e. K atan i p o e u zb u en o h od ati g o re- -dole po sobi. S astan ak M lad en o v sa sv o jo m en o m b io je m n o g o lak i n eg o to b i o v ek m islio . U zb u en je je b ilo s o b e stran e podjednako, a pri tom tako jako da jedno drugo n e m o g ae p o sm atrati h lad n im o k o m k o je jed in o m o e su d iti. M lad en je iao s tu g o m za izg u b ljen im rajem , M arija s n em irn o m sav eu . S astan ak b ee ip ak to lik o k rep ak d a u o d su dn om tren u tk u izg u b i svu sn ag u i o ajan je, s jed n e, i g riu savesti, s druge stran e. O n n a e n ju isti o n ak u k ak vu je i doveo - o tv o ren u , isk ren u , v eselu , v ed ra ela, s o ig led n o m rad o u , a o n a n jeg a isto o n ak o v elik og , b lag o g , s n ek o m g o to v o o in sk o m n en o u . S latk o obmanjivanje sebe sama razli se povrh ovog sastanka i prekrili sve crn e m isli k o jim a io n ak o izlask a n e b ee. T a o ajan je i n em irn a sav est n e stan u ju lasn o u g ru d im a lju d sk im . o v ek ih b ije im stig n e, a n ajsiln ije samoobmanom. M lad en d rae d a je n em o g u n o , "ap so lu tn o n em o g u n o"; M arija ad v o k atsk i m iljae: "P a ta sam ja, kao bajagi, u in ila?" i isto je ik ala fak te k o ji su se i u n jo j i n ap o lju nagomilavali. P o ee sasv im o b in e razg o v o re. P itae se za zd rav lje, za

p u t, k u u i tak o k ojeta. I B o g zn a d a li se n a o v o m e n e bi sv rila cela isto rija, d a o b o je isto p laljiv o n e p o g led ae kroz p ro zo r d a li se o tk u d n ee p o m o liti "taj Jan k o ". M ariji b i n ajm ilije b ilo d a se o v o g a asa p u tu je. S u n ero m v esele zab o rav n o sti b risae o n a iv o svak u scen u iz sv o ga iv o ta i o d n o sa p rem a Jan k u , i u slatk o m o sean ju asn o g iv o ta p o stajae sv e b le a i h lad n ija v atra k o ja je d an p re sag o rev ae. U tim m islim a o n a se isk ren o i n en o sav ijae o k o M lad en a k o ji s p u n im srcem m ilo v ae n jen u m ek u k o su . V e b ee d o lo sv e n a staru m eru , k ad su n ce stad e biti pravce u teme. P o o e n a ru ak . U o e u g o stio n icu . Z a o n im sto lo m v e se ae zam iljen Jan k o . M arija o n o m siln o m sn ag o m , u ro en o m n aim lep im p o lo v in am a, v eselo i o tv o ren o p red stav i sv o m e m u u zbunjenog Janka, "moga prijatelja iz detinjstva, koji mi je ovde u svemu bio na ruci". P rek o M lad en o v a lica p rh n u sam o jed an o b laak n ep rijatn o g izn en a en ja, ali o n se u b rzo p rib ra, stite d o b ro ru k u o vo g "p rijatelja sv o je en e" i, m islei n a p o ru n ik ov o p ism o , izjav i m u zah v aln o st: "k o ji ste b ili tako dobri da ste..., koji ste imali dobrotu..., naravno, kako je ona sama ovde bila"... Janko se zaplete. Rukom, k ao d a se b ran i o d p ela o d b ijae zah v aln o st: - O, molim, molim, ja mislim i svaki drugi..., naspram d am e ... M i se v e o d av n o po zn ajem o ! On se usili da opravda ovo "staro poznanstvo": - Znate kad sam vas ono vodio u komendiju? - Pa ste posle izvukli... - ree M arija, p o k azu ju i lep ezo m

kako se bije. O b o je g o v o rie n ep riro d n o v eselim i razd raen o nemarnim tonom. Mladen jasno, osobito po pokretima lep eze, v id e n ep riro d n u ko k eteriju u sv o je en e. Jan k o m i izg led ae sav zelen . S v e o em u je sam o su m n jao , sad m u se p o k aza su to m istin o m . P a ip ak m u se Jan k o in jae v ie za saaljen je n eg o za m rzo st. S v ak ak o , p ak , v alja g a pobediti, pa ma kako bilo. Tu mu pade na pamet Verter, i zam alo to , b ez ik ak v a p o v od a, n e p o e v ik ati n a V ertera i G etea i celu n em ak u ro m an tiku. I Bog zna ne bi li se on i u p u stio u d ek lam o v an je d a K atan i n e p ri e sto lu . M lad en o d m ah sk o i. P red stav i g a sv o jo j en i i p o n u d i g a d a s n jim a ru ca. K atan i se, k ao o n o m ak a to se u v ek d o ek a n a n o g e, o b een jak i p rak tin o n a e u o v o m e d ru tv u . Z aturi odmah razgovor, i, posle pola sahata, n jeg o v e an eg do te tak o o sv o jie, d a i M lad en , i M arija, i Jan k o , p a i C u ja, b risae su ze k o je im o d sm eh a u d arae. M lad en sasv im zab o rav i sv o ju b rig u , tim p re to g led ae rasp o lo en o g K atan ia, jer o n n e o p azi d a m u ala n e id e o d srca i d a m u se an eg d o te as p o m o g u p rim en iti n a Mariju i Janka. U tak v o m razg o v oru zatee ih v e i v eern je. K atan i p red lo i d a se p ro h o d aju , p a p o sle k up aju . S v i p ristad o e. U to m e stie i v ee. P o v eeri M lad en p o zv a i K atan ia i Jan ka na vino i kafu. N ek o v rem e, p o to razg o v o r p o sta o d reen iji, M lad en se p o e sasv im n ev eto v rteti o k o tem e ro m an a. as p o b i hteo da navede razgovor na Getea, pa da se osveti i Janku i V erteru , ali m u se b o ja n ik ak o n e p rim ae. K atan i se v e p o e jed iti i ugrizivati za usne. Najzad ga izd ad e strp ljen je. O n isp o v rti iz p ag a G etea i tresn u g a o sto , tu ei se d a g a u lji u k ap u tu .

Jan k o , izn en a en , d o k op a k n jig u : - A gle! - ta? - Knjiga! - Pa da! - Ta znam, ali moja! - V aa? - Ta da! - Gle! - Znam, pa otkud vam? - T o sam d an as k u p io o d o no g a m alo g p ereara. - P ereara? O b een jak , u k rao m i! - K ae, n aao je! - N aao ? V eru jte! M lad en se o b rad o v a. - ta je to ? - Gete, - ree Jan k o . P a tu je Wahlverwandschaften, Werther... - N o , eleo b ih zn ati k o to jo m o e itati! - Molim vas, - ree Jan k o , isto u v re en - a zato ? - B o g s v am a, k ak o zato ! Jeste li itali? - itao sam . - O n o b o lesn o n agv ad an je to se zo v e V erter?

- N esrean m lad i! - Smetenjak! - ree M lad en iv o . - Smetenjak! Pravi p ro izv o d n em ak e p o ezije. G ete v id eo R u so v ljevu Novu Eloizu, pa i on napisao Vertera. I p o m islite to je n aju d n ov atije: za tim m o k ljan o m V ertero m lu d o v alo je n ek ad celo n em ak o d ru tv o . S ad , m o lim v as, u zm ite samo: ugleda on nekakvu Margaritu d a see d eci h leb ac... - Lotu! - popravi ga Janko. - L o tu , d a see d eci h leb ac, - i ni pet ni devet, nego se o d m ah zalju b i! I jo zn a d a o n a im a svo g a p o teno g m lad o en ju k o ji e je u zeti, V in k lera, k ak o li se o n o zove?... - Alberta - ree o p et Jan k o k o g a u srce d irae o v e rei. - D a, A lb erta, i to n jem u n ita n e sm eta d a o p et trk ara k n jo j i d a m isli jo d a je v o li, a o v am o b i h teo d a je o tm e od tog Morica..., kako rekoste?..., da, Alberta, njenog p o ten og m lad o en je. I to je n ajsm en ije: ta G reta... L o ta, Lota, jest, Lota!... ta Lota tako isto zaljubi se u Vertera k o ji n em a n ijed n o g u slo v a za lju b ljen je o sim to slin i k ad g led a u m esec. P a ta m i je to sad ? Jan k o h ted e n eto o d g ov o riti, ali lu tk a k o jo m se o n ig rae b ee v e razb ijen a. M lad en n e ek ae d a mu se da povoda da nastavi: - I v id ite to m e n ajv ie jed i, d a su n ai lju d i m ajm u n i: sv e to v id e u d ru g o g a, - d o b ro , r av o , to im se d o p ad a. N ad ali d rek u : "G ete, G ete!", a o v am o , an aliite g a s k o je h o ete stran e, o n je n ajjai u to j b o lesn o j fan taziji. Pomislite samo na Fausta! Faust je... M lad en n e zn a ae ta d a k ae. P o k aja se to je sk o io s V ertera n a F au sta, k ad g a se F au st io n ak o n ita n e tie. O n

p ro g u ta p lju v aku , p a n astav i: - F au st je to isto to i V erter. M islim , n arav n o , n e p o predmetu. I v i m islite d a V erter m o e im ati k ak e v red n o sti! ta h o e o n? D a n e rad i n ita, d a se lu n ja ovamo-o n am o , "id ilsk i", d a p rav i d eci k u e o d k arata i d a treb i b o ran iju ! O d rastao , m lad , zd rav o v ek - pa kao b o g alj. P a o n d a jo sam seb e n a silu B o g a p rav i n esren im . I p o m islite, ak o se n e v aram , n jem u se ak p rik rad a elja d a u m re o n aj estiti i p o ten i m u L o tin . I o n sad m isli d a je v o li i d a b i je sam o o n m o g ao u sreiti, v aljd a tim e to slin i p red n jo m ! P a d a b i k ru n isao tu sv o ju lju b av , m ee ru k u n a seb e i p ie n jo jzi - njojzi, volim vas! - n jo jzi o n p ie p ism o p red sm rt i o p et se p ren em ae k ak o se u b ija iz p ito lja k o ji je o n a d o d ala n jeg o v u m o m k u . I to je sad lju b av , i to je o v ek ! P a i celo je d ru tv o b o lesn o i ludo; i njen otac, i taj Gustav..., Albert..., svejedno kako m u je im e, taj n jen zaru n ik , p o sle i m u , trp i d a se o n d o v lai u k u u . T o je - n ek a v ia tak tik a. B re, n e b io to k ak av zd rav u m ad in ac - o n b i n jeg a n a b rzu ru k u izleio . P a, v eru jte, n i n a p am et m u n e b i p alo d a se p ren em ae. Jan k o se o ajn o u siljav ae d a b ran i svo g a n esu en o g p o b ratim a, ali m u se jezik zav eza. S v e to b i o n h teo rei, k ad b i g a jezik slu io , b ilo b i: "A li srcu se n e zap o v ed a!" T im e m iljae d a b i p o b io M lad en a. A li i b ez to g a M lad en nastavi: - Ili, valjda, treba ga izviniti to g a je lju b av o b rv ala? Dabogme! Lopova - to je siro m ah , u b o jicu - "to m u je takva krv", izdajicu - to je p laljiv , o tim aa en a - to je zaljubljen. Pa onda nam nije niko kriv, ali ostajemo bez asti i p o n o sa! M lad en b iv ae sv e iv lji i iv lji, i as p o d o liv ae seb i v in a u au . U sv o ju en u n e sm ed e p o g led ati. D a b i izg lad io sv o j o du ev ljen i razg o v o r, k o ji sv ak ak o n em ae o v d e m esta n i sm isla, o n , alei se, d o d ad e: - Ovo vino

m en e b a u g reja -, p a o p u i d alje: - Ta zar je to tema gde se izliva poetski talenat? Gde je o n a p lem en ita, ista, zd rav a lju b av? - O n stee p esn icu i udari o sto. - K am o m ati, en a, d eca, k u ra, o tad b in a, ast...? O i m u zasv etlee: - Z ar m o e ita b iti lep o to je b easno? Z ar m o e b iti lju b av i b ez rtv e? Z ar je za saaljen je o v ak av o v ek? P i! P i! Ja g a se g n u am ! A i L o ta g a se m o rala g n u ati, ak o nije bila..., nije bila... On pljunu. K atan i o tro p o sm atrae M lad en a k o ji, d a li zag rejan v in o m , d a li u n u tran jim aro m , in jae se itav m ali atlet. Jan k o se ae n ajp re p o titen , a p o sle u zb u en . N jeg o v ju eran ji id o l, V erter, p o sta o d jed an p u t o b in o jun e. O n se isto u ae k ak o se to o d jed an p u t sv e u n jem u o b rte; ali p rev rat b ee sn aan . Z lato b ee lan o - on ga baci! M arija s n ek o m p o b o n o u g led ae sv o g a m u a. C u ja je drem ljiv o ak ala n o s. - Daj-d e jo v in a! - ree M lad en sm eju i se. - to n isam n ek i o v ek o d p era d a b ar k aem n aem sv etu d a se n e h ran i sp lain am a. O v ak v e su stv ari u b itan e za m lad a o v ek a. N e rad iti n ita! P rav d ati sv o ju len o st n ek o m v io m filo zo fijo m , k aljati k u n i p rag , razo rav ati m irn u i sav esn u lju b av jedn e en sk e, tu rati u g arak u k u u p o ten ih lju d i a jo sv o jih prijatelja, - i to sv e p rav d ati n ek im v iim , p lem en itim o sean jem k o je ak treb a d a se zo v e lju b av ! To je lopovluk, izdajstvo! Pa onda napao lamentovati i tu iti se n a sv et k o ji n ee d a se p reo k ren e sto g a to je tak o n jeg o v a razm aen a v o lja! T o m o e in iti sam o sm eten jak k ao to je V erter, a n ai p ristalica sam o u sv o jih zem ljak a

koji su ludovali za njim. K atan iu se u in i d a je d o sta. T im p re to se b o jae d a e najzad i Marija i Janko opaziti krajnji cilj ovoga razgovora. Jedan mu se odeljak Mladenove besede o so b ito do p ad ae, a to je o n o k ak o b i k ak av u m ad in ac leio tak v o g p rijatelja sv o je en e, k ao to je V erter. "O v o , istina, nije romantin o ", m iljae K atan i, "ali je jae o d celo g razg o v o ra." D a b i se zav rio , o n n aslu i sv im a v in a, p a d ie au : - E , ti si v eeras razv io ceo g o v o rn iki d ar. N ajzg o d n ije e b iti d a jo p o jed n u p o p ijem o . H ajd 'b ar za p o k o j d u e tome - kako ga ti nazva? - m o k ljan u ! D o setk a n e b ee n ik ak v a, ali celo d ru tv o , p a i M lad en , rad o p ristae d a se u siljen o sm eju i d a isk ap e n ato en u au . K atan i zam etn u razg o v o r o p o eziji u o p te. N jeg o v lju b im ac b ee N jeg o . - Vidite zdrave poezije! O n p o e m estim ice d ek lam o v ati Gorski vijenac. - To je zdravo! Zdrava je Marseljeza, zdrav je Don Kihot! A to! - o n lu p i ak o m p o Verteru. - To je samo sen tim en talan p iv arsk i trb u h ... D ete jo o v u , p a d a id em o ! M e u tim je v in o in ilo sv o je. O sim C u je, k o ja je v e spavala, i Marije, koja je n eto d alek o san jala, n a sv im a se o p aae lak , v eseo , v in sk i d u h . - ek ajte, sed ite! B o g zn a k ad em o se o p et v id eti - ree Mladen. - M ilo m i je, v eseo sam to sam m e 'sv o jim prijateljima. Eto, otkad se samo s tobom nisam video; pa sad sam stek ao jo jednog prijatelja! Nadam se, gospodine Jan k o , d a se n eem o zab o rav iti. Ja sam v a d u n ik - treba

da vam vratim ljubav za ljubav. Spasajte se! Jan k o se u v ijae: - M o lim v as! Ja sam d rag e v o lje, i ta v ie! N a sp asen ije! A , h v atam v as za re, - ree M lad en spu taju i au n a sto i b riu i b rk o v e - h v atam v as za re. P rijatelj k u e n ije n ik ad izlian . Ja v as m o lim sam o d a m i i d alje o stan ete to ste m i d o sad b ili. E to , ja v e sad traim , m o lim v as za u slu g u . S u tra p u tu jem , K atan i tak o e, - na vama opet ostaje Marija; molim vas, nemojte je ostavljati. P rsi M arijin e p o ee siln o o d sk ak ati. Jan k u se p reli u srcu , k ao u ai k o ju m u M lad en n aslu i. O n m alo n e p ad e u n esv est, m alo to n e b rizn u u p la k ad d o k o p a p ru en u Mladenovu ruku: - Ja sam v a, v a; sasv im v a! R asp o laite sa m n o m k ak o v am je. v o lja! I ak o b i v am treb alo , to k au , i k rv i isp o d grla..., ja... K atan iu b ee v e tu n o . "N a to v ie?" - m iljae o n . "K o m ed ija je v e o d ig ran a." O n stad e p ru ati ru k u sv im a red o m . I g o to vo p o vu e Janka za sobom napolje. K ad n jih d v o jica izi o e, C u ja je v e u v elik o sp av ala. M lad en o tv o ri p ro zo r d a izi e d im o d d u v an a i p irn u u sv eu d a se n e k u p e k o m arci. O b o je u tae. M arija se n aslo n i n a p ro zo r i g led ae napolje. M lad en jo j p ri e. Dole u parku crne se drva, gore b listae zv ezd e. Mladen joj nasloni ruku na rame:

- K u d a g led a? M arija o b risa su zu : - T am o ! V id i o n u zv ezd u? Ja je d o sad n ik ad n isam videla! To je nova zvezda! M lad en p o zn ad e M arsa k o ji b letae sv o m sv o jo m crv en o m sv etlo u i trep tae isto n am ig u ju i n a ovo dole to se zo v e b u ra u srcu . D a li je o n te v eeri jae sjao n eg o o b in o , d a li se sam o k ro z v lan e o i jae rastu rae njegove zrake, - tek i M lad en u b ee k ao n ek a n o v a zv ezd a. O n m etn u en i ru k u n a tem e i p o lju b i je u elo : - Nije, sine, nova zvezda; ona je uvek na nebu. Pogledaj je! M o d a je to tv o ja zv ezd a? A Mars kao dvostrukom snagom da zasvetle tako silno, pa opet tako pomirljivo i tiho. R an o su tra d o ao je k n jim a Jan k o s jed n im p ism o m u ruci, kojim ga, veli, poziva sestra na smrti. Na rastanku rukovao se s Mladenom sedam, a sa Marijom etiri p u ta. S M lad en o m i K atan iem se i p o lju b io . Iz k o la se n ije v ie o sv rtao . Od to doba prestao je baviti se ljubavnim predmetima, i k ad g o d b i k o po eo g o v o riti o to m e, o n b i d o k aziv ao d a su to sam e "v ap sk e bljuvotine". Ali ipak svake godine u in i p o k ak v u bud alatin u . Jed an p u t se fo to g rafisao s crn o g o rsk o m k ap o m . u jem d a se u p isao i u farm azo n e. A p re n ek o lik o d an a v o zio sam se p rek o M iara. K o ija m i p riae k ak o je p rek lan e v o zio tu da jed n o g g o spo d ina ko ji, k ad izi o e n a m esto g d e je p o d ig n u t k rst "P o g in u lim Srb-ju n acim a", ree m u d a stan e. - G led am ja ta e! A o n : h ajd ' h ajd ' p a u p rav o d o k rsta. , , S k id e o n d a k ap u , klee, p rek rsti se, p a p o lju b i n ajp re k rst, pa posle zemlju. Posle opet sede na kola, pa teraj dalje! av o g a zn ao ta m u je!

- K ak o je izg led ao , o iju ti? O n m i u d lak u o p isa Jan k a. Napomene 1 . K arl L em k e, n em ak i estetiar, zn atan P o p u larn o m estetik o m (1 8 6 5 ) p rev ed en o m n a v ie jezik a. 2. Rasprave o modernoj politici 3 . O su tin i n au k e o m islim a 4. Engleski pisac Makferson napisao je po narodnim predanjima skotskim kolo epskih pesama koje je izdao kao da su od staroga keltskoga Omira - Osijana. 5 . L atin sk o im e ("m ak a") ro d u g rab ljiv ih sisara, u k o ji spada, osim lava i m ak e d o m ae i d iv lje, jo tig ar, p an ter, jaguar itd.

S ve e to n a ro d p o zl ti a ti I su m rak se p o e h v atati, a la e jo n em a. S v et k o ji ju je i ek ao p o e se razilaziti. O d e i d ek o s crn im zem ik am a i kapetanica s bajatim licem . O d o e i o b a p rak tik an ta, s M ark o m sto laro m , sv ad iv i se n ajp re s g o stio n iaro m to im je to io jo p ro le sred e o tv o ren o p iv o . P o o e i k o ijai n u d ei se d a p o d v a g ro a v oze u v aro ; ali v ein a, "rad i ap etita" ili "o p ru an ja n o g u ", o d e p eice zam etn u v i p ru t n a ram e a p alac o d lev e ru k e za p ag o d p rn jak a. N i en a M arin k a m ag azad ije n e h ted e sesti u k o la v e p o e sa sv o jim m alen im d ru tv o m p eice, o k reu i as p o le a o n im a s k o jim a je g o v o rila i to n e iz n ep risto jn o sti, v e p ro sto zb o g tep eluk a koji tako b ezazlen o b listae, k ao d a je Z ajear p ro cv atio , a k ro z K n jaev ac p ro tek la rek a o d m lek a. S u n ce se b ee rasp lin u lo u d alek o j p rek o sav sk o j rav n ici, i sam o jo p o v rh m esta g d e g a je n estalo p ru ah u se u n eb o

d u g ak e, sv etle b eliaste zrak e, k ao d a je otud sa zapada p o m o lio n ek u g rd n u ak u sa rairen im i n ag o re o k ren u tim prstima - u p rav o o n ak o k ak o to p rav e d o b ri i r av i m o leri. Sava, koja je bila tako opala da se gotovo na svakom m estu m o g la g aziti, san jiv o o ticae, o d b ijaju i slab aak crvenkast reflek s o d o b lak a p o v rh n je. Z am alo jo , i sv et se sasv im razi e. O sim slu g u i in o v n ik a p aro b rod sk ih n a o b ali stajah u jo sam o d v a o v ek a, - jed an u fesu i ak iram a, d ru g i u m u n d iru i mamuzama. Onaj u fesu - B lag o je k azan d ija - ceo dan n estrp ljiv o h o d ae: sv ak i as zap itk iv ae k o g a p o to go d ; o b rtae se n ep restan o , k ao d a g a cela sn ag a sv rb i p a n e zn a o d ak le d a se p o n e eati; u laae u stan in u g o stio n icu i isto kao d a e o d o cn iti u sp lah iren o istrav ae p o n o v o n ap o lje, u p iru i p o g led d alek o p rek o mirne S av e. N jeg o v o lep o izb rijan o , isto lice, s lak im p o v rn im b o ram a, n alik n a o n e o b lak e n a ilib aru , sa sed im zo lu fim a i b rk o v im a, stajae n ek ak o u k o n trastu s m alen im , p lav im , v ed rim o im a k o je iv o , p a ip ak s p o u zd an jem , sk ak ae s jed n o g p red m eta n a d ru g i. ib u k je n ep restan o d rao u zu b im a, p alei lu lu istresen im k o k icam a. S v ak i as je zap itk iv ao i m o m k e i ag en te: to n em a la e? D a li im a k ak v a d ep ea? Je li v o d a tak o m ala? V u e li k ak v u teretn icu itd ., - n a to m u i m o m ci i ag en t, s u ro en im g o sp o d stv o m stran ih d rav ljan a, v rlo u k ratk o i o so rn o o dg o v arae. K ap etan , p ak , p o im en u T an asije Jelii, stajae g o to v o ceo d an n a jed n o m e m estu , p o d b o ivi se n a sab lju . L ice m u b ee o k ren u to stran i s k o je la a d o lazi, a o i u m o rn o i n estaln o b lu d ie ok o to g a m esta, kao ono sasvim izg u b ljen a g lav ina o k o o jed en e o sov in e. N a n jeg o v u licu n e b ee o n o g a h ero in o g a izg led a k oji se k ad to v i a i n a pensionisanim potpukovnicima, pa ipak ono te opominje n a o m arin u iza k o je se d ie o lu j, o d eu i eram id e s k u a i kape s glav a. P u n ak i, m alen i, s o b e stran e p o strien i b rk o v i, m alen ali p o d eb eo n o s, o sredn je sm e e o i, reh av e

o b rv e, o k ru g ao o b rijan p o d b rad ak i isti, m asn o u ti, ali n e m rav i o b razi, m ala u sta s p o v erljiv im k o n tu ram a, v elik e ruke, aljkava uniforma, a kao sneg b ela k o u lja i k ao m lek o ista sab lja, - sv e to izd av ae g o sp o d in a i g ejak a, o v ek a o d k o g a iek u je d a zn a aran o v ati k ad ril i o istiti o tricu , a o p et te n im alo n e b i izn en ad ilo k ad b i o n o k ren u o d am i le a, o b risao n o s salv eto m ili ak zab o v ilju k u u lok u m ie. O n d ak le stajae, a k azan d ija se n ep restan o v rtijae. N ap o sletk u , k ad m rak stie p re la e i n e m o g ae se v id eti ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica p o k un jen i v ratie u m eh an u . - Nema je, pa nema! - ree k azan d ija lju tito k ao ovek kome ne ide karta. - Nema je - ree i o ficir, ali m irn o , k ao p erio d ian in o v n ik ko ji zn a d a p o sle p et g o d ina m o ra d o i k lasa. - to li, B o e? - ree o p et k azan d ija. - Valjda..., ta da... o v d e i n em a T u rak a... A la a se v aljd a i n e m o e bobandirati? K ap etan u ti. - K o g a v i ek ate? - upita opet Blagoje. - en u ! - A ja sina! Ranjen je. On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i p o n ov o je n ap u n ivi i p alei n astav i p rek o ib u k a: - Ali lako, sasvim lako! Pisao mi je njegov drug Jole. Ovde i ovde! - o n ru k o m p o k aza sasv im n eo d re en o : n ajp re p rek o lev e p lek e, p a o n d a d u cele d esn e n o g e. - S am o g a o k rzlo ! O tp u ten je k u i iz b o ln ice d a se

popravi, pa posle u ime Boga opet!... I treba... treba goniti p ek sijan a!... S am o n ek a n am je B o g u p o m o i!... - A ta v am je sin ? - ree k ap etan , p o in ju i u estv o v ati u isto riji k azan d ijin o j. - Moj sin? - K azan d ija! E h , d a v id ite k ak o taj rad i. U njega ruka, vidite, ovde deblja nego u mene noga ovde. Ja sam zb o g o v ih o sku d n ih v rem en a p ro d ao sv e to sam imao - ta e m i? -, samo sam alat ostavio. Ali dok je n jeg o v ih ru ku i alata, b ie n am a d v o jici h leb a, p a b a d a nas je i desetoro. - Znam, znam - ree k ap etan -; ali ta je o n u v o jsci? - U v o jsci? P eak ! Jest, p eak ! Ja u v ek k aem : ti, b rate, ti bi trebalo d a si to b d ija. T i b i lep o m o g ao p o vu i to p . Posle, ono kad grune - m ilin a o v ek u u ti! A li o n h o e u p eak e. K ae: o v o v red i, - ak o e n a p u k o m et, ak o e za g u u ! S trah te p o g led ati k ad se n alju ti. T aj g d e u d ari, tu trav a n e n ie! - A gde je ranjen? - Bogami, ne znam. Ne znam - badava! Pisao mi je, istina, n jeg o v d ru g Jo le, ali ja sam zab o rav io . S m en a im en a tamo. Evo pisma! U dve borbe - u dve... O n izv ad i sasv im m asn o i izg u v an o p ism o iz u reta i predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga proita sp ram sv ee u m eh an i. U o e u m eh an u s m asn im d u g ak im sto lo v im a, a av im zidovima i od muva upljuvanim sahatom. Na vratima koja v o d e u av liju sto ji n ap isan o o b lig atn o "S ren a N o v a g o d in a" itd ." a isp o d to g a "Ilija! S rem ev i 1 4 g ro : o d raki". Na sredi tav an ice o b een a lam p a k iljila je, jed v a p ro b ad aju i zrak e k ro z v e sasv im crn o stak lo . N asred sred e stajae jed n a d rv en a sto lica sa slam n im sed item i

slo m ljen o m i tak o iv o p isn o isp ru en o m n o g o m k ao d a h o e d a se fo to g rafie. K ap etan sed e n a d u g ak u k lup u k raj p ro zo ra i p o e itati vrlo zamrljano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu, p su ju i "to e o v o u d o o v d e", sed e p o sle p rem a k ap etan u , zag rn u ru k av o d u reta i p o g led a p o sto lu , h tev i se n alak titi. A li se o d jed an p u t, tre v id ei p o sto lu grdnu, crvenkastu masnu mrlju. - E j ti, m o re! E , o v o je b a p rek o jeg o ! G led aj ti, m o lim te: m alo n e p o k v arih k o p o ran ! u je ti, b re, h o d i o v am o ! O b rii o v o ! O d n ek u d iz m ran o g u g la d o vu e se jed n o p rljav o stvorenje. - A ta je o v o o v ak o m asn o? Je li, m ag are? - Pa, mehana je, majstor-Blagoje, - ree p rljav o stv o ren je s toliko nepobitnog razloga, da se Blagoje razgoropadi: - E , g le ti n jeg a! M e er si ti n ek i m u d rac! P a v aljd a n e sede svinje u mehani? italac e se v rlo o g reiti ak o p o m isli d a je B lag o je k ak av an g rizalo , - b o e sah ran i! S ad a je o n sam o u g ro zn iav o m stan ju o d n estrp ljen ja, p a trai sam o seb i zanimanja. Pristao bi on sad i da se bije, i da ga biju sam o d a m u p ro e v rem e. N ije o n , in ae, b io b a n i v rlo razg o v o ran o v ek , i v eeran je n jeg o v o u p ravo napadanje n a sv ak o g a k og a sretn e b ee sam o o ajn ik i p o k u aj d a razag n a am u . Z b o g to g a o n o p et ju ria n a k ap etan a: - Jeste li videli onoga s nogom? - Koga s nogom? - Ta onoga bez noge?

- Koga bez noge? - T a o n o g a sa tak o m ? - K o g a sa tak o m ? - S a tak o m ! O n o g a to su m u d o k to ri o d sek li n o g u ! - A to su m u o d sek li? - P a, k au , h teo je d a u m re o d ran e to je d o b io n a Jav o ru , pa mu onda odsekli nogu, pa sad ide bez noge... Zar vi ne znate onoga s nogom? - Ne znam - ree k ap etan - nisam ga video. - Pa sve prosi pred crkvom! - Hm! - U h , B o e! - Blagoje se strese. - Ovakav badrljak amo! B o lje b i m u b ilo sto p u ta d a je u m ro ! A o n n ita - iv ! P a jo p u i! N ita m u , k ae, n e k o d i! - Pa dabogme! - S am o to m i se n e d o p ad a to p ro si. - Pa mora da jede! - Znam! Ali on kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se p lati! L ep o d a m u k au : N a ti, b rate! H v ala teb i k o ji si za n as p ro lev ao k rv , i tak e stv ari... o v ek je, u n ek u ru k u , to se vidi - k ak o d a k aem ? - izg u b io n og u , id e n a taci! S ad njemu treba da jede, da pije. H o e, b o g m e, i lu lu d u v an a... o v ek je... K ap etan se o seti p o zv an d a o b jasn i kazan d iji p o lo aj invalida: - T o je lep o to je o n za sv o ju zem lju o sak atio seb e. A li

zato o n n e m o e traiti sad d a b u d e sav etn ik . V id ite: sv ak i o n aj k o ji je p ro lio k rv za sv o ju zem lju treb a d a se rau n a u sren e, jer se o d u io sv o jo j m ajci, sv o jo j zem lji. S v ak i je d u an sv o jo j zem lji, zem lja n ije n ik o m e n ita... - E , zn am i ja te v ae filo zo fije! Z n am ja, ak o e, i "zem lja jesi, u zem lju o d itei"! A li d aj ti, b rate, to g o d u iv a u sta! V id ite: to je isto ..., k ak o d a k aem ?..., to je stran o p o g led ati! D o v d e o d seen o , - a o v ek h o e hleba! P a sad zar d a p ro si? M o ra! N e m o e d a o re, n e m o e d a k o p a! P a jo , m o e b iti, p o n ek ip u t slab o to i n ap ro si. B re, d a je m en i v last, ja b ih i zn ao ta b ih rad io ! Ja b ih lep o iz k u e u k u u . U em , u n u tra sed i g azd a i jed e p itu o d oraha. - "A, ti jed e p ite?" - "Jedem!" - "A je li krv jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?" - "A ta m e se o n tie?" - "H a, n e tie te se, je li? D aj o v am o , doktore! Jedan, dva, pet, - koliko ih treba! Dede seci! Secite mu noge ovde! Jok, ne pitam ja treba li ili ne treba: seci ti samo! Tako! Sad vidi kako je onome onde! Ha sinko!" K ap etan v id e d a se s B lag o jem n e d a o b jan jav ati u v iim reg io n im a. O n se spu sti n ie: - T ak o je, tak o je! A li e o n i i d o b iti sv i p risto jn o izd rav an je iz d rav n e k ase k ad se sv ri rat. Nemajte vi brige! - To, to, moj gospodine! Samo ako je to zacelo i onoliko k o lik o treb a, d a n e sto je o p et p red crk v o m i d a n e p ro sjae p o v aarim a. Z ar k ad b i n ek o zb o g m en e izg u b io sam o m ali p rst, p a ja... A o v am o d rav a... S lu ajte!... Z v id i! - N e zv idi! - ree k ap etan . - T a zv id i, B o g s v am a. B lag o je istra n av rat-nanos napolje. Malo posle vrati se

pokunjen. - M o ra b iti d a je n ek o v ab io v ak e. A im a i u g u rsu za, p a d u v aju i u k lju . T u p re, k ad je o n o S reta iao u B eo g rad , a o n aj o b een jak M iin sak rio se za d irek , p a p iti u k lju . S v i p o sk ak ae, i sam n aeln ik sk o i! P o sle se sam o v ratie - i n aeln ik se v rati. P su ju o n o g a k o je sv irao - i n aeln ik p su je, a n e zn a k o je!... Ja... O , b rate, ja n e zn am to se to tak o zad o cn ila! D a li je to jo k ad g o d b ilo? Je li ti? Ej, m o m e! H o d i o v am o ! Ono prljavo stvorenje pomoli se opet. - Je li se la a jo k ad o v ak o zd rav o zad o cn ila? - Ne znam - ree stv o ren je. - N e zn a? S m eten jae! P a ta ti o n d a zn a? ta im a za p ie? - S v ata! - ree stv o ren je g lu p o se sm eei. - Pijete li vi rakiju? - ree B lag o je o k ren u v se k ap etan u . - Ne! I ja slab o ... A m a ta d a se rad i sad ? ek aj-de!... Je li to zv id i? U u ta i slu a. - A ja... D o n esi rak ije! N e m o e v ie n i d a se p u i. V e m i srce p o crn e o d d u v an a! P i! T a o v o n ek ak a o m a. Parna! Pi, pi! P o to istrese p o li, k ao d a m u o i m alo o iv ee i ceo izgled dobi mirne odsudnosti. - A la m i je i to la a! S an im o n a id e b re o d k o la! D a je o v ek seo n a k ak u m u d rag o m rcin u - gde bi bio dosada!

P ih a! ta v elite, n a d o b ro m k o n ju? Svi konjik i o ficiri v o le d a g o v o re o k o n jim a, p a m a to b ilo i s k alu ericam a. I n aem k ap etan u isto sen u e o i. O n je izv esn o m islio n a k ak v o g arap liju k ad ree: - Za osam sahata! - Za osam, bogami! - ree B lag o je k o m e je o v a p ristrasn o st ila u rau n . - A ovo je v e k o je d o b a! D a sam ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na k o la. Istin a, n jeg o v d ru g Jo le k ae: lak o je ran jen , sasv im lako; ali, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je b ila u m o g m ajsto ra k o b ila!... E j ti, slep i m iu ! D o n esi jo rakije... Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu. On izvi ruku tako jako, kako bi otprilike izgledao konj sa slomljenim vratom. - A m a zar ti n em a b o lje rak ije? E j ti, p u p av e! K ai gazda-D av id u d a ja item rak ije. "D o b re!" k ai, "g azd aBlagoje!"... Ovako savije glavu! Ama tu trebaju ruke! Da p u k nu v u ku i! O n a k ad tri, p a sv e o v ak o , - on turi glavu m e 'n o g e - a ja d ri, d ri! P a n ap o sletk u , k ad n ita n e p o m ae, a ja u sto g ili u tarab u , u zid , g d e stig n em ! N ita ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk! A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode do av o la i o n a, i ja, i k o la, i sv e! A o n o n ita! P a p o sle jo ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s njom kao ja. K alfa V id ak iao jed an p u t p o b ak ar n a S av u , a o n a samo ovako - o n o p et tu ri g lav u m e ' n o g e i isp ru i b rad u k ao d a m u je em u u stim a. - Vidak ispusti uzde, pa legne u k o la, a o n a sv e p rek o ag ra, p a p o jen d ecim a, p a tri, p a tri, p a tri... Z v o n i! Jelte d a zv o n i? D a p latim ! O n o p et istra n ap o lje, ali k ad se vrati, na njegovu licu b ee n estalo n estrp ljen ja, i g lu p a v eselo st liv ae iz o iju n a k o je, p o izrazu m o jih zem ljak a, v e p o in jae cu riti

rakija. - Kakav je to konj, upravo kobila! Majstor metnuo jedanput jedan sanduk - o v ak o o vo liki, n e zn am ta je hteo! A o n a: em n a zu b , p a o v ak o ! P a k ak o je letela, o n ak o u av liju ! A k o la zak ae; p a stran ji to k o v i o stanu pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi, a p red n ji to k o v i k o d o ra, a k o b ila p red k u u , a m i d a u m rem o o d ... o d ... A m a ta su ti o d v u g le o v e ig ice?... D aj jed n u ik u ! K ap etan g a v ie n e slu ae. N jeg o v e m isli b eh u d alek o : ak u K n jaev cu . T am o m u je b ila en a k o d m atere ek aju i d a se o slo b o d i b rem en a. A li tad a su tam o b ili i erk ezi. U asn e k o m b in acije sev ae k ap etan u k ro z g lavu . S v a v arv arstv a k o ja su p o in ili o v i lju b im ci E v ro p e slik ah u se iv im b o jam a u n jeg o v im m islim a. A p o v rh sv eg a stajae d esp eratn a n eizv esn o st; jer o tk ak o je p o ao u rat, sam o je d v a p ism a o d en e d o b io . U o b a m u p isae d a e d o i im se p o ro d i i d ig n e, ali od poslednjeg pisma b ee p ro lo v e p et n ed elja, a T u rci d o li n a T resib ab u , a erk ezi ru e n jeg o v u k u u i p ale m u p o stelju n a k o jo j m u m o d a en a lei. P a ip ak je o n iek iv ae. Im a u o v ek a jed n a ica, laljiv a k ao slu aj, p a ip ak je zo v u "p red o sean je". Ko god igra na lutriji, taj pri svakom v u en ju im a p red o sean je d a e d o b iti, i n ik ad a se n e u d i p o sv ren o m v u en ju k ak o g a je p rev arilo to p red o sean je. A u d ari li sam o jed n o m i n a n jeg a slep a srea, o n ceo sv et u v erav a d a je zn ao d a e d o b iti, jer m u se sve bese tako in ilo i n ik ak o d ruk ije. I k ap etan T an asije v e trei p u t u zam an ce d o lazi ak s p o zicije n a la u , s tek o m m u k o m izm o ljav aju i d o p u ten je o d k o m an d an ta, jer m u se sv e in jae d a g a d an as n ee p rev ariti slu tn ja. A li ev o b a u o v aj p ar u in i m u se d a n i sam a la a n ee v ie d o i. O n p o stad e n estrp ljiv k ao i B lag o je. P rev rtae m isli d a p ro seje iz n jih o n o to je crn o . O d e u K n jaev ac g d e se ro d io ; u e u sv o ju k u u , sed e p o d o rah k o ji je p osa en o n d a k ad a se kapetan rodio, a koji sad na svojoj periferiji nosi suve

grane. Tu sahrani oca i mater, tu preko puta zamilova d ev o jk u , tu u z k u u o d n ese k u m u lim u n i p o ziv n a p rsten . O , k ak o m u tu b ee d rag o sv e: i stari o rah o v o rm an , i zarfo v i o teti o d n ek o g tu rsk og p ae u p rv o m n aem ustanku, iskrhani nogari za kacom u podrumu, i ikona svetoga Nikole s dvokrilnim i uvijenim nosom, nalik na d v a p u a, i fistan u saraan i, u k o jem se n jeg o v a m ajk a v en ala, i o p et, o p et, i p o v rh sv eg a: v eselo , b lag o i p u n ak o lice n jeg ov e en e, i stid ljiv a n ad a d a e b iti otac... i..., n e, n e m o e b iti! T a, ak o su i T u rci, n isu zv ero v i! O n se p o trlja p o elu h tev i razg n ati o v e m isli. - M ajsto r je, i b o g zn a k ak o , rad b io d a se o d reb i n astav ljae B lag o je g led aju i n ep restan o u m esto n a k o m e je k ap etan jo p ri p o etk u sed eo . - Dabogme! Jer to je hala, nije konj! E, ali tako... K ap etan g a m irn o slu ae, k ao o n u etalicu n a sah atu . N i ona, n i B lag o je n im alo m u n e sm etae d a d alje n astav i svoje misli. O p et je n a staro m m estu . O p et p lam te k u e i p o u licam a lee n ag r en e lein e... T ek o k o p o n o i o n se izv ali n a k lu p u k raj p ro zo ra b aciv i n ajp re jo jed an p o g led n a lam p u k o ja sv e slab ije sv etljae i sv e g r e sm rd ijae i n a B lag o ja k o ji h rk ae tu riv i g lav u m e 'n o g e i p ru iv i o b e n o g e n ap red, k ao d a d ri u zd ice. Z alu d se k ap etan m u io d a sv ed e o i - san njegov behu o k u p ili erk ezi! T ek u sam u zo ru k ao d a m alo p rid rem a, ali tad se zau k ro z m rtv u n o rav n o m ern o lu p an je to k o v a i u zv ik iv an je o n ih to m ere v o d u s p red n jeg k raja lad e; p a o n d a p italjk a stad e b u d iti u sp av an u p o slu g u n a stan in o j la i. K ap etan sk o i; sab lja m u se o tite i sa zv ek eto m lu p i o zem lju . I B lag o je se tre. - N ee, b re! - ree o n i k ao d a p o n o vo p o v u e u zd ice i

ponovo zaspa. K ap etan istra n ap o lje u sv ee ju tro . Jed v a je d isao . N eizv esan strah v lad ae n jim e. O n u trk d o tra d o stan in e la e. D o k o p a b aen alat s la e k o ja d o lazae i stad e je v u i seb i. I tam an d a zam etn e u e na kazuk, a u g o m ili sv eta o p azi jed n u en u k o ja izd ie v ie g lav e d ete u p o v o ju . K ap etan b aci u e m o m cim a k o ji se u d ie n jeg o v u po slu , zan ese se i m alo to n e p ad e u v o d u . I k ad m u en a u o n o j tim i i g u ran ju p ad e n a p rsi i p red ad e m u sina, prvo suze, p a o n d a p o ljup ci p o ee p ad ati n a p u n ak o d eten ce ko je se n im alo n e sr ae n a sv o g d o sad n ev i en og o ca. I en a je p lak ala - to se v e zn a! I d ru g a jed n a p o starija en a iza n je - i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji. O n i b rzo p re o e p rek o m o sta i sk lo n ie se u stran u p rav ei m esta d ru g im p u tn icim a k o ji se g u rae zajed n o sa sv o jim p rtljazim a, jer jo n e b ee n ijed n o g ko ijaa n i n o saa. K ap etan h ted e m n o g o to ta p itati en u , ali n ik ak o d a o tp o n e; n ap o sletku m u se o d rei jezik : - M e er, ti si iv a! O n je u h v ati i stee za m iicu , k ao h tev i se u v eriti. - I o v aj m ali! T i, ti, v o jn ie! A ta ti ja k o jeta n isam m islio ! B o e, B o e! O n o b risa lice ru k av o m i d rei d ete n astav i: - Z n ao sam , zacelo sam zn ao d a e d o i. T ak o sam b a u d lak u rau n ao . A n ana? T ek u taj p ar o n u g led a o n u staru en u i p o tra jo j ru ci: - H v ala B o g u , sam o k ad ste sv i iv i i zd rav i! K ad je sv e

dobro! S tara en a b rizn u u p la: - D alek o sm o o d d o b ra, sin k o ! O stad o sm o b ez k u e i k u ita. K ap etan a k ao d a n ek a led en a ru k a ep a za srce ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se p rek o u p rije k ree jed an o v ek u p ro sto m v o jn ik o m odelu, a bez desne noge i leve ruke, - u ti! - ree k ap etan s u aso m n a licu . B rzo p red ad e d ete en i, p a p ritri b o g alju . P o th v ati g a ru k o m isp o d m ik e i p o m o e m u d a zak o rai jed n u g red u k o ja se b ila isp reila na mostu. - D a n isi ti, v o jn ie, g azd a-Blagojev sin?... - Jesam, gospodin-kapetane! - ree v o jn ik sastav ljaju i n o g u i tak u i d o tak n u v i se p o vo jn ik i k ap e. A li g a tak a izdade i o n se p rid ra za jed n u g o sp ou s k u eto m i zem b ilo m k o ja v risn u i o d sk o i u stran u . - T u ti je o tac! ek aj d a m u k aem ! K ak o b ee tek zo ra i p u tn ici n eo d lu no stajah u n a o b ali, to i n eh o tice sv i o b ratie p an ju o v o j scen i. K ap etan o tra n ap red u m eh an u da probudi Blagoja. Svet se rask lo n i u d v a red a p u taju i in v alid a: k rasn o g , jed ro g m o m k a, s m u k im licem i alo stiv im o sm ejk o m o k o u san a. S v e b ee u n jeg a: i sn ag a, i zd rav lje, i lep o ta, i o p et - n ieg a n e b ee! S v e liae n a razlu p an u sk u po cen u porculansku vazu. O n p o e p o lak o n ap red . Z a n jim p ristad e k ap etan ica s m ajk o m i d eteto m , p a o n d a o stali sv et, sv i u tei k ao u n ek o m sv ean o m spro v o du .

U taj p ar g o lo g lav B lag o je istra iz m eh an e: K ap etan p o sk o i i d o h v ati g a za ru k u : - S tan i! O n je tek o ran jen ! Z d rav o tek o ! - K ak o tek o ? K o to k ae?... E v o , ev o p ism a!... N jeg o v drug Jole... Z v eraju i n a sv e stran e, o n p ro tra p o red in v alid a i zaustavi se na kraju publike: - Pa gde je? - Tata! - v ik n u v o jn ik m ilo stiv n o o k reu i se n a jednoj n o zi i p o d u p iru i se tak o m . - Tata! Ta evo me! Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda ga, gleda - pa onda tresnu o zemlju. N ik o n e m iljae d a id e sv o jim p o slo m . S v i p risk o ie, p o p rsk ae g a v o dom . D am a s k u eto m i zem b ilo m tu ri m u n ek ak v e k ap ljice p o d n o s. B rzo g a p o v ratie i d ig o e n a noge. On se prvo obrisa od vode kojom su ga polivali, pa o n d a zag rli sin a, ali tak o n ag lo k ao d a se b o jao d a e m u p o b ei! D u g o g a n e p u sti. A i k ad se o d v o ji, o n g a g led ae p rav ce u o i, n e sm eju i n ik ak o sp u stiti o iju d o le g d e je n ek ad noga bila. - H v ala B o g u , sam o k ad si ti iv ! S v e e o p et d o b ro b iti. Ovo, - o n ru k o m n ap ip a tak u - o v o e n aro d p o zlatiti! Je li tak o , b rao ? S v i p risk o ie o d ob rav aju i. - Eto ja, - ree k ap etan - ja prvi dajem... - on stade p retu rati p ag o v e, ali n a e sam o n ek o lik o k rajcara, - ja evo dajem sahat i lanac. Na!

- Hvala, gospodin-kapetan! - ree v o jn ik , isto o n ak o p o zd rav ljaju i k ap etan a. - D ri, tata! Ja n em am ru k e. - E v o i ja ti d ajem m o ju ilib arsk u lu lu . V red i d v a dukata ree S tev o p rak tik an t. - H v ala, b rao ! D ri, tata! - E v o ti d a k u p i d u v an a! - ree M arin k o m ag azad ija i p ru i m u n ek o lik o d u k ata. V o jn ik , s m u k o m p rid rav aju i tak u , sk id e k ap u i p o d m etn u je m ag azad iji d a tu ri u n ju n o v ce. - H v ala, b rao . D ri, tata! Blagoje uze kapu u obe ruke, metnu u nju sahat, lulu i dukate. N aro d p o e red o m sp u tati u k ap u . M e u p u tn icim a b ee i b rae R u sa, sa o n o m , k ak o o n i v ele, "iro k o m n atu ro m ". O n i n em ilice d av ae. V o jn ik se zah v aljiv ae n ep restan o sa: "h v ala, b rao !, h v ala, b rao !", ali m u g las p o stajae sv e v ie i v ie zag u ljiv . T e d v e rei p o ee d o b ijati o d su d an ritam , k ao u slep aca n a v aaru , i o n k ao d a sad p rv i p u t o seti sa sv o m snagom nepokolebljivog uverenja da je bogalj i prosjak. I n ajzad p ro su e se tih e, k ru p n e su ze, k ao m ajsk a k ia. - Gle, gle ti njega - ree B lag o je. - Zbog tak'e sitnice p lae! P a ta m i je to? Jed n a n og a! E , h ej! S v e e to o p et... - o n u m alo n e ree "n arasti", ali se o p et u stav i: - S v e e to o p et... A m a je li ti ja k aem d a e to sve n arod pozlatiti?! P a o n d a u jed ared i sam b rizn u u p la: - A to e m i sv e o v o? On baci preda se kapu s poklonima i kao lud pogleda u

n eb o , k ao d a o d o zg o ek a o d g o vo ra. - Hajdemo-te odavde! - ree k ap etan ica. - Ovde je n esrea, a m i... - ona pogleda u obe noge sv o m e m u u i u p u n e o b raie sv o g a d eteta... - mi smo, hvala Bogu, sren i i p resren i! Tada su odveli Blagoja i sina s poklonima na karucama u v aro . L ju d i d o b ra srca in ili su im d o n ek le p o k lo n e, ali sv e se n a sv etu o g u g la. S v e izb led i: i o d u ev ljen je, i lju b av , i d u n o st, i saaljen je, i n e m o e g a v ie p o zn ati, kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobijao svaku trku, a sad o k ree su h au . K ap etan je o p et o zid ao k u u n a isto m m estu u K n jaev cu . P o k rio je, istin a, k ao to se k ae, h artijo m , ali m u je ena p v esela, i sin i zd rav , i u p a g a v e za b rk o v e. | B lag o je i je jo d o n ek le g o vo rio : "S v e e to n aro d p o zlatiti!" P o sle je o k ren u o n a: "S v e e to teb i B o g p latiti!" N ap o sletk u se propije i tu skoro umre. A njegov sin prima izd ra va n je iz invalidskog fonda i - prosi! M o ete m u , ak o ete, u d eliti. Ovo je moj prilog! (1882)

Vetar B io je red n a n jeg a, n a Jan k a. O n je o v ak o p riao . Kad sam se vratio "ozgo" u Srbiju, dobio sam mesto u m in istarstv u i iv eo sam s m ajk o m o d m o je p late i n jen e m ale u te ev in e. iv eli sm o lep o i zad o v o ljn o ! O so b ito je m o ja m ajk a b ila zad o v o ljn a to jo j n isam d o v eo "iz P ariza k ak ' v ab icu ", p a d a "n e u m e s n jo m e n i g o v o riti". u

I ja sam b io zad o v o ljan to sam n een jen . I m ad a je m ajk a p o esto n av ijala d a jo j d o v ed em "o d m en u ", n ita m e n ije vuklo pred oltar. Nije da sam ja iz p rin cip a eleo o stati n een jen , n eg o - ne znam ni ja! Naprotiv! Ja sam sasvim d elio n azo re m o je m atere: "sv e sa sv eto m i k ad je em u v rem e", ali sam sv e to ip ak o stav ljao v rem en u i slu aju . S lu aju? - Jest! Ja "b o lu jem o d slu aja", p a sam v aljd a malo i fatalist! D ak le, tak o sm o m i iv eli - d o b ro ! A i k ak o d ru k ije m o g u iv eti m ati i sin? O n je n jo j u v ek , u v ek d o b ar. O n a m e je jo n ep restan o su b o to m m ila, d av ala m i sav ete, p riiv ala d u g m eta n a k o u lju , o p irala se p o k o jo j elji i tru d ila se d a o d ri sv o j au to ritet; ali k ad sam ja v e n eto u in io , k ad je n eto b ilo sv ren o , o n da je b ilo u v ek i d o b ro ! I ak o b ih se ja sam za n eto u in jen o k ajao i k in jio , o n a m e je sam a razg o v arala i d o k aziv ala d a je b a tak o dobro kako sam uradio. Dobro i onda kad me je, dan pre to g a, sv o m sv o jo m reito u o d to g a o d v raala. B o e m o j, k ak o su b ile v elik e n ae m atere! O n e su im ale p rao sn o v n e, v rste, p ro ste p rin cip e k o ji su isp isan i u sv ak o m b u k v aru ; a d rale su ih v iso k o , s p o u zd an jem i malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobrog sokola. N ije b ilo n ik ak a p itan ja n i zad atk a iv o ta, m a k ak o o n b io teak , a d a g a o n e o d m ah lak o i p ro sto n e ree. N ad ap so lu tn im tek o am a u zd izale su se sv o jim v iso k im i istin sk im relig io zn im o sean jem . M o ja se m ati m alo i slab o k ad alila. Po jedanput u godini dana ja bih joj legao glavom u krilo. Tada bi me ona ek ala p o g lav i i g o v o rila k ao m alo m d etetu : "K u d rav o m o je, ti slu a m am u !", ali k ao d a se o d m ah i zastid ela toga, jer bi uvek dodavala: "Tako sam te uvek mazila kad si bio mali!" N ek ih p u ta p o sle v eere ja zap alim cig aru i k aem : "M am o , sed i ti! Id em ja m alo u k afan u , ek a m e Jo ca

doktor!" - S ed i, b o g ati, d a se m alo razg o v aram o . eljn a sam te. H o u to m tv o m Jo ci d a k aem ..., h o u d a m u k aem ..., treb a v i, b rate, o b o jica d a se enite! Mene kao stid: - E , b o g ati, m am o ; B o e, zd rav lja! D o k b u d em im ao v eu platu! - Dosta je, hvala Bogu, pametnome. Kad, ako Bog da, b u d e im ao d ece, stii e i b o lja p lata. Ja se jo v ie stid im , ali se k u raim : - E , d ab o g m e, a im e u h ran iti d ecu ? - Bo g s to b o m , n e g o v o ri tak o ! A im e d ru g i sv et sv o ju decu hrani? - Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se usprsi na sto lici, u o zb ilji se i sv ean o m e g led a: - B o g s to b o m ! N ek a je o n a sren a i v aljan a, p a k u d e v eeg b o g atstv a? Ja se sasvim oslobodim: - A m a, b o g ati, teb i b i b ilo sv ejed n o ba ak o b ih se ja o en io i b ez n o v aca? - B o g s to b o m , ta g o v o ri k o jeta? N ek a je sam o teb i d rag a i n ek a je estita. - Tako mi Boga! O n a se in ae n ik ad n ije k lela B o g o m , a i m en e je p so v ala to sam b io u o b iajio u z re "b o g am i!" N i in ae n ije o n a m arila za k ak v e sv ean e izjav e. A li je u v ek , k ad g o d je go v o r o m o jo j en id b i, u zim ala tak o n ek i zn aajan , tajan stv en i sv ean izraz, k ao d a je g o v o rila o

tome gde su joj stvari i kako da je obuku kad umre. Zbog toga me je n eto k o p k alo d a p ov ed em razg o v o r, sam o d a je v id im u tak v o m rasp o lo en ju i d a u jem d a i o n a rek n e: "bogami!" P o sle to g a ja jo sed im i n e d iem se o d sto la. P alim jo jed n u i jo jed n u cig aru ; a o n a m i p ria. P ria se u v ek m o rala sv riti "m o ralo m " k o ji o na uostalom ne in terp retie i n e g u ra m i g a p o d n o s. N ije b ar n ik ad rek la n eto n alik n a "o v a b asn a u i", ali je zato ip ak v o lela d a sn an ija m esta istak n e i p o n av lja. - Volela je, na primer, d a p ria k ak o arh an el n ije p o slu ao B o g a, te u zeo d u u neke samo h ran e b ab e, a p o ted eo m ajk u sitn e d ece. T ad a g a B o g alje, te m u "sa d n a m o ra" d o n o si i razb ija k am en , i u n u tra su d v a iv a crv a. - A ko se za njih stara? - pita Bog. - Ti, Gospode! - o d g o v ara arh an el. - T u se cak le o i m o je m atere. O n a, k ao v rstan , p o ten , o d u ev ljen ad v okat, d ig n u tim , zv o n k im g laso m i isp ru en im k aip rsto m p o n av lja tein u "m o ral" p rip o v etk e: - u je - k ae, - ko se stara za ova dva crva? - a arh an el se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: - Ti, Gospode! Ko nego ti? O b in o p o sle tak v ih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju caricu ili Dositejeve Basne, p a sam ip ak iao u k afan u d a se n a em s Jo co m d o k to ro m . N a en id b u , n arav n o , n isam n i m islio , a o arh an elu sam i izran ije im ao tv rd o u v eren je d a je o n o d te n jeg o v e afere sam a slep a p o slu n ost. Voleo sam jako moga druga Jocu doktora. S njime sam p ro v eo d etin jstv o i m islio s n jim e lei i n a am o v u d ask u . esto sam jed v a ek ao d a g a n a em , p a sam p o sle p ristajao i d a g a p ratim ak i p o n jeg o v im v izitam a i d a g a ek am i p red tu im v ratim a. D ao sam se maltretisati i n jeg o v im latin sk im reim a i reen icam a. ta u ? V o leo sam ga, pa sam sve podnosio! Jed n o p o slepo d n e ja sam , k ao i o b in o , etao s n jim e. O n

m e d o v ed e u b o ln icu g d e ja o b in o sed im u n jeg o v o j "k an celariji" d o k o n n e o b i e i n e v id i im a li to novo. T o g a d an a se o n p rek o o b iaja zad ra, a ja iz d u g a v rem en a izi em i stan em etati d u g ak im h o d n ik o m . N e zn am zato , ali n ik ad n isam sm eo zav iriti u so b e g d e su b o lesn ici. T ak o m i se in ilo d a je tam o n eto tek o , tam n o , misteriozno! Gatke iz detinjstva: o doktoru koji ubija zd rav a o v ek a sam o d a v id i k ak o je m o g ao o zd rav iti o d n ek ak v e tek e b o lesti; i o d ru g o m d o k to ru k o ji se d ao iseck ati n a p areta p a zak o p ati u u b re, i k o g a su p o sle n ali zd rav o g i itav o g , ali, sto g a to su g a p reran o otkopali, b io je tek k ao m alo , n o v o ro en o d ete; p rie: o ra an ju sa sab ljo m n a ru ci, o "lek o v im a o d sm rti", o o iv ljav an ju u m rlih i o sah ran jiv an ju iv ih , o g u jam a u srcu i - sto k o jek ak v ih b u d alatin a: sve se to p o ten ciralo u jed n u m o n u g u v u i k lu p e, i tak o m i se in ilo d a b i se to sv e p o eli sn u rati i o d m o tav ati im b ih stu p io n og o m u sobu gde su bolesnici. B a sam ja, etaju i p o h o d n ik u , p o eo o to m e razm iljati i padati u neki san iz ranog detinjstva, a Joca u taj par izi e iz jed n e so b e i, v id ev i m e u h o d n iku, uhvati me ispod ruke: - H ajd e, m o re, u i slo b o dn o ! N ee te n ik o u jesti! - Z n am d a n ee! Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid. - Izvoli! - ree Jo ca. - Hajde ti napred! O n u e. U o h i ja. Z a n am a n jeg o v asisten t, p a o n aj momak. Zatvo rie v rata. V id eo sam jed n u v elik u , sv etlu , v iso ku , istu so b u . S o b e

strane kreveti s belom prostirkom. Kraj kreveta mali sto i s aam a, p lju v ao n icam a, m ed icin am a i p o n u d am a. M o m ci, u d u g ak im i b elim k eceljam a i m ek im cip elam a, lako stupaju po podu i p aljiv o g led aju u Jo cu . - U sobi je bilo s obe strane - ne znam koliko - kreveta. Dva ili tri bila su p razn a, u d ru g im a su leali b o lesn ici. N ek o je o d n jih b io p o k riv en i p reko g lav e, n ek o je p o v iso k o lek ario , n ek o sed eo . in i m i se d a su p o d jed n ak o o b u en i ali n isam v id eo k ak o , sam o sam o p azio v elik o k o tan o d u g m e p o d g rlo m u o n o g a b ledo g m lad ia u u g lu to d ri p lju v ao n icu po d no so m i to m u je spred a n a d v a m esta k rv av a k o u lja. Z n am d a je u so b i b ila tiin a. S v i su p aljiv o g led ali u Jo cu i o d g o v arali mu mahom kratko, ali n e zn am ta. Jo m i se u in ilo d a su g a s p o to v an jem i poverenjem pratili od kreveta do kreveta. P a d o b ro ! P a ta je to , v rag a, to m i je tak o stran o n aselo n a g ru d i? T a o v im a je lju d im a d o b ro ! O n i su u isto m , jed u d o b ro , u slu en i su, imaju valjanog lekara! Pa onda, eto , ja sam tu , ja sve to g led am . N ije m o g u n o d a su to o n e b u d alaste p rie iz d etin jstv a to m i i sad m ato ro m n e d aju d isati! N ije m o g u n o tim p re to je o sn o v misterioznosti u lekaru, a lekar je ovde Joca, moj Joca. Nije to , d ak le, o n o o d eg a je m en i tak o tek o . A ip ak m i je, i o p et m i je tek o ! Ja sam s n ek o m tu g o m i p lan jo m g led ao izb elela lica i n jih o v e izraze. N isam u o n ita ta je Jo ca g o v o rio s njima. Nisam ni osetio kako sam se vukao za njim iz sobe u sobu. U m en i je b ilo sv e n eo d re eno , tu n o , v lan o , m ek an o , k ao o n a cicv ara to je b o ln iar sk id e jed n o m s obraza. A jao h ! S tran e slik e! U o sm o u jed n u m alu so b u . B ila su sam o d v a k rev eta. Jed an p razan , a n a d ru g o m jed an o v ek . O n je sed eo licem okrenut nama i gled ao je u n as. O h , B o e, k ak av je to

pogled?! On gleda u nas; videlo se da gleda u nas, ali mu pogled b ee u p rt za itav p ed alj p o v rh n as. I to m u se m i v ie p rib liav asm o , p o g led se sv e v ie b liio tav an u . A lice! N a n jem u je b ilo n eto tu n o , p a - ne umem vam d ru k ije o p isati - p a v eselo ! P o v erljiv o , b lag o , k u ran o , p a d esp eratn o . A sv e sk u p a stran o , n ejasn o i u k o en o . I n a m o m e d ru g u Jo ci v id eo se jed an teak u tisak . O n p ri e s p u n o o zb iljn o sti i lju b av i b o lesn ik u i p ru i m u ruku. - Kako si, brat- o k o? B o lesn ik d ok o p a srd an o p ru en u ru k u o b em a ru k am a, p o k lon i se o n ak o sed ei n a k rev etu tak o d u bo k o k ao d a je h teo p o lju b iti u ruk u lek ara, p a g led aju i p rek o g lav e m o m e d ru g u o d g ov o ri g laso m u k o m e sam u o p o v eren je, desperatnu nadu, slepu predanost... - Do b ro e b o g d ati! S trah o v ita i b ezu ten a m isao sen u m i k ro z g lav u . Ta ovo je slepac! - A? - u p itah ja o im a Jo cu . O n m i ru k o m p o k aza tab lu v ie g lav e b o lesn ik ov e. N a tab li je stajalo latin sk im reim a, a p o m o m e p rev o d u : "S u en je o n jeg iv ca". - E d a to o sea b o lje? - ree Jo ca g laso m k o ji je treb alo da pokazuje indiferentnost i pouzdanje, a u kome sam ja ip ak u o u siljav an je za teen je. - Bolje, hvala Bogu! - ree b o lesn ik . - B a o seam k ad m e g o sp od in p o m o n ik u d ari n a o n u teleg rafsk u m ain u d a

mi vadi vatru, a da mi rade nervi! Ja d irn em Jo cu za ru k av i m lataju i ru k am a i p rev ru i o im a p o k u ah d a g a u p itam : "Z ar b a n em a n ik ak e nade?" Jo ca, p o zn atim m an ev ro m , zap ev i n o k at o d p alca za sek u ti i o d ap ev i, d ad e m i zn ati: "H i!". Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jed n u k lu pu u h o dn ik u . K ro z o tv o ren p ro zo r p irk ae s o n e lip e slad ak , m iriljav d ah . - Ne! - rekoh ja. - V ei je o n aj g o re i o d m o g a d ru g a Jo ce! O n e d ati onome. T ad u h iz jed n e sob e zag u ljiv i b o lan uzvik: - Jaoj, moja majko! A h ! I k n jig a iv o ta p o e m i se o tv arati. T o li je o n o to m i tak o p ritisk u je g ru d i k ad v id im o v e ljude! Oni imaju, istina, sve i sva, pa ipak oni nemaju n ita! O n i n em aju sv o g a b o leeg a, n em aju ... m ajk e! A li o n aj, o n aj o v ek ! K o je taj o v ek? ta m e to to lik o v u e n jem u ? ta je to tak o siln o i stran o , p a ip ak tak o neodoljivo slatko u njemu? Je li to pobeda, jad, nevolja, em er, i to m e v u e n jem u , a ip ak m e tera iz n jeg o v e sobe; Zar ja nisam video stotinu slepaca, pa me ipak n ijed an n ije p o tresao v ie o d k o g g roa! Jao , ta ja n jeg a p o zn ajem ! T o je..., ek aj, m o lim te!... T o je!... N e, n e! O tk u d b ih g a p o zn avao? N e m o e b iti! Jo ca izi e i u ze m e isp o d ru k e. O n p rek o ram en a n ared i jo n eto p o m o n ik u , n aziv lju ju i

bolesnike poznatim n ain o m : "B ro j taj i taj." - A on? - rekoh ja. Jo ca m i p o g led a u o i: - B ro j 1 7 ? N jem u , b rate, m i in im o sam o o n o to je u n as re "u teh e rad i". T o jest, zav arav am o g a d a n e o stan e b ez o n e jed in e iv o tv orn e i b o an sk e m ed icin e, b ez n ad e! U u tasm o . Ali ja njega ipak poznajem! Ili ga, valjda, poznajem po o n im m o jim v elian stv en im m o litv am a k ad m i je b ilo dvanaest godina; ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora; ili po ek sp iru ; ili..., tek ja n jeg a p o zn ajem !... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga! im izi o sm o iz b o ln ice, sreto sm o n aeg d ru g a M iu n a fijak eru . O n stad e, p o trp a i n as u k o la i o d v u e n a S av u , g d e sm o se p o ten o isk u p ali. K u p an je o iv i o v ek a i o p et g a n jih a i u sp av lju je. Ja sam s m am o m slatk o v eerao. U nekom polusanom, g aliljiv o m i slatk o m rasp o lo en ju slu ao sam p o sle v eere n jen e tih e p rie o "k atan am a", o v lad ici to je u sam o u b ilak o j n am eri sk o io s g o rn jeg k ata k ro z p ro zo r i o stao m rtav n a m estu , o o r u to je rad io s m o jim o cem , o mom stricu k o ji se razb o leo i u m ro im je n a staru k u u n azid ao g o rn ji k at i jo o m n o g o m e k o jeem u . M alo p re o k u p an , k raj ae v in a, k ro z d im o d d u v an a, lju k an n jezin im slatk im p rian jem - gledao sam je i mislio. Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da k aem , i k azao b ih m n o g o d a m e n ije, n e zn am zato , stid . Da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao..., kazao bih joj: slatka moja majka!

U h , a o n i u b o ln ici! P a o n aj to v ie: "Jao , m o ja m ajk o !" Pa onaj! B ez trag a sv e! N ije n i m o je srce b av an sk a rav n ica. B a n eu v ie n ik ak o o to m e d a m islim ! - Je li, m am o , k ak o se n o sio o n aj zlatan p u u l to g a ti jo u v a u o rm aru ? O n d a m i je o n a p riala o sv o jo j sv ad bi. A h , k ak o je o n a to u m ela d a p ria! S asv im , sasv im d ru k ije n eg o G u stav Droz[1]! I tako polako preturismo deset sati. - Spava li ti se, dete? - Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se! - P a h ajd e d a leem o ! L eg o sm o . - Neka, - k ae m am a - ja u u g asiti sveu . Z n ala je d a ja to v o lim . Je li to m o je p o d m la iv an je, spo m en n a d av n o prohujalo detinjstvo, ali meni je tako milo kad ja sklopim o i, p red ajem se p o k o ju , o tpu tam strau i o p et zn am d a m ajin o u v o slu a sv ak i m o j d ah , d a sv ea jo g o ri, d a n jen o srce iljb o i. O seam k ak o m i se trese resica, k ak o talasi p lju sk aju , ali je v o d a v ru a i crn a k ao m astilo . I M o jsilo ilid ar ced i lim u n i stru e so s k ifle u b azen . B u ! O d o h p o d v od u ! Jao j, ala m e n eto g u i!... U d av ih se!... Jao ! - N eto m e h lad n o d oh v ati za p erin i izv u e. Jao j, o n e o i! - L ezi lep o , sin e, n eto ru n o san ja, p a jau e! H v ala Bogu! Ali kakav je to san? Sad sam budan, a? Ali kao da m e n ek o n eim to zv ei a n e b o li lu p i p o g lav i. Ja sk o ih i ispravih se u krevetu:

- Mamo! - ta, b rate? - Video sam onoga..., onoga..., kako se zove?... onoga ia..., ia- o r a! Jest, ia- o r a. Z n a o n o g a! Ja sam b io m ali. O n o g a to je rad io s tato m ! Z n a? S ad i m o ja m ati sk o i iz k rev eta: - o r a R ad o jlo v ia? - Njega! S ad se m o ram o v ratiti n atrag . N atrag sa m n o m za itavih m o jih d v ad eset g o d in a! Ja u isp riati sv o ja sean ja o ia o r u i sv e o n o to m i je m ati p riala o n jem u , o o r u R ad o jlo v iu . N e b rig ajte! Ja u se tru d iti d a b u d em k ratak , tak o k ratak k ak o sam o m o e b iti k ratak o v ek k o ji d o lazi kod sarafa da za jednu monetu uzme drugu koja mu u onaj as treb a. T e n o i ja sam s m ajk o m p ro v eo u k rev etu sed ei, i o v o je u k ratk o m o je sean je i - n a razg o v o r. Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu i rad io je o rtak i s o r em R ad o jlo v iem . N e zn am k o lik o su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina, p o jav i se k o d n as vatra iz m ag aze! Ja n eu d a se u p u tam u sv e u o n o d ob a m o g u n e k o m b in acije "o tk u d v atra!" N eu d a o p isu jem k ak o je m o j o tac tad a p u cao iz d eferd ara n a k alfa Jeu , i k ak o je taj Jevrem bio b am b ad av a tri m eseca u h ap su , n eu d a..., ali n e! N eu b a n ita! D ak le, v atra se b rzo o p azila u m ag azi. O d atle o n a d o h v ati ard ak sa iark o m , u p u s v etren jaam a i s rak ijo m , p a d u an s celim esp ap o m , i o d k u e o stad o e sam o n ae d v e so b e. T ada - ali s m u k o m i b o lo m se seam o v ih tek ih u sp o m en a - tad a m o g a o ca zd rp i jed n a u asna groznica. On pade u krevet, zalepi negde vezikator i u m re! A o r e, k ak o m am a v eli, n i m an je n i v ie, n eg o

p o e k o d d ru go g a rad iti. ta je sa m n o m i s m o jo m majkom bilo, - to je d ru g a stv ar! A li ta je s o r em k o ji sad u o v aj p ar g led a u tav an k ad h o e d a v as "p ro g u ta p o g led o m ", ta je s n jim b ilo ? T o zn a u n ek o liko sam o moja mati. O n , k ae m am a, p o sle te n ae n esree b io je p rv o u in u o le a, v u k u i o n u no v o d u , p a je su trad an p o g u ren d o ao n ao j k u i i - sm ejao se! K ae: "V id e li ti, sek a-Soko, n au lim u n aciju !" P a o n d a je p o eo , k ae m am a, sitn o , sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije p o eo sasv im g rcati. O n d a je isp o d p azu h a izv ad io jed an itav so m un i dao ga m en i. S asv im se lep o seam to g a so m u n a i o n o g a v ezik ato ra to su g a zalep ili tati. B ad av a! Ja sam v id eo prestravljeno i isplakano lice moje majke, s tajanstvenim o sean jem slu ao re "v ezik ato r", m irisao p aljev in u i a , ali ip ak o n aj h leb ac to g a d o n ese ia- o r e n eo b in o me je slatko golicao; i zalogaji od njega tako su odsudno b risali sv e m o je in ten ziv n e u tisk e, k ao etk a s k reo m o n e za n as p u n e zn aaja rei i slik e to sm o ih m i u g ljen o m p isali p o zid u o d k o le. esto je, k ae m i m ati, d o n o sio ia- o r e so m u n isp o d m ik e i k u p o v ao nam d rv a, sv e d o k , o p et n jeg o v im nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i "mi" se razo rtaism o , p a ja s m ajk o m d o o h tetk i u B eo g rad i p o oh d alje u k o lu , a o n o sta u N . Od to doba i majka je morala raspitivati za njega, i evo sv eg a to se o n jem u zn alo : o r e je tad a p o eo p aretariti, ali k ad se p o k u p i v eresija, o n p o e za se rad iti. en a m u u m re, i o n o sta s jed n im en sk im d eteto m sam u sv etu . T ad a o n u ze sv o ju u d ov u sestru u k u u i p u nih sed am n aest g o d in a, n e sk id aju i n i d an n i n o s k o lena zak ak e, b o g zn a te n e b i i o p et d o ao d o zelen e g ran e, ali g a o i p o ee izd av ati. O n p o tra i

b ab am a i lek arim a, i n e aljae n ita g o v o rei: "N a to m i, b rate, i ru k e k ad o iju n em am ?" A li b o lest o sv ajae. L ek ar u n ao j v aro ici d ie ru k e, ali m u tad a k azae lju d i d a m u se to sam o n av lai b elo n a o k o , i d a to m o g u b eo g rad sk i lek ari d a sk in u , ili, k ao to b ab ica jo u teljiv ije i u b ed ljiv ije ree, d a "ap eliraju ". o r e, ili u p rav o n jeg o v a sestra, p ro d ad e sv e. Izv alie neki sto tin ak d uk ata i d o o e sv i tro je u B eo g rad . L ek ari m u rek o e d a se n e m o e o p erisati, n eg o se m o e n e zn am ta d ru g o p o k uati, ali zato treb a d a lei u b o ln ici. O n p ristad e. S estra m u s erk o m u ze stan u b lizin i, a o n s p o u zd an jem u B o g a u e u b o ln icu . U bolnicu, tu gde sam ga ja opazio. - D ak le, ti v eli v id eo si b rat- o k u u b o ln ici? B a n jeg a? - Njega! - K u k u m en i! A ta m u je? - N e v id i n ita! - Pomakni se s tog mesta, dijete! Kako, naopako, da ne vidi? - N e v id i n ita! - rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u grlo. - P a... im a li m u ... lek a?... ta k ae tv o j Jo ca? - N ita!... K ae... o su io m u se n erv ..., k ae, sr o d o k a... o su ila se!... Ja p o eh g o to v o g lasn o d a p laem . I moja mati. - Pa gde je, gde je?

- U bolnici. - Z n am ! A li m o e li m u se o tii?... to g o d od n eti?... ponuda?... - M o e... Ja u k azati... P a n a Jo ca! V id eo sam jo k ak o se "p lav i o d isto k a". O seao sam k ak o ia o r e n e v id i to p lav etn ilo , i - kad sam se probudio video sam da je devet sati, i da je m o ja m ati, zab ra en a, d rala p o d m ik o m jed n u v elik u p leten icu i u ru ci b o cu s vinom. T o g a d an a b ila je n ed elja. N isam m o rao ii u k an celariju . K ad sam se p ro b u d io , o seao sam se u m o ran i, razu m e se, odmah sam sebi objasnio svoj umor nespavanjem, a nespavan je, o p et, o r ev o m su d b ino m , k o ji k ao d a m i je p o stao ro ak u n eku ru k u . A li k ad sam v id eo m am u s h leb o m p o d m ik o m i s b o co m v in a, i m o ja se "sav est" u m iri, i, im je p o lju b ih u ru k u i rek o h "zb o g o m !", ja o p et zaspah. Bog zna dokle bih ja spavao, da ne u h n jen e rei: - H ej ti, len tin o ! D ii se! O setim i ru k u m am in u k ak o m e ek a p o k o si. Odmah se dignem. Kakva je bila mama! Kako blaga, lepa, tiha, ozbiljna, sv ean a!... P riala m i je m n o g o . P o la k ro za su ze, p o la, o p et, n am rg o d iv i se i sev aju i n jen im b lagim i ozbiljnim o im a. P rie je zain jav ala sv o jo m filo zo fijo m o iv o tu , o b razu , o srei, o sud u i tak o d alje, a sv e se to , o p et, sv rav alo jed n im v elik im B o g o m . Ja sam to g a d an a n eto u p am tio to n ik ad zab o rav iti n eu

i ne mogu. Video sam sasvim iznenada i zau en d a je o n a n alik n a ia- o r a. Ja n e zn am k ak o to d a v am k aem , k ak o d a o p iem , ali je slin o st n eo b in o jak a. M n o g o sam o to m e m islio , i sad m i se tek in i d a sam tad a i n a n jo j v id eo o n aj isti izraz lica, o n u istu tiin u d u e, o n o pouzdanje, pouzdanje u - Boga! - O tid i o p et k ad stig n e! - k ae m i m am a. - Otidi, javi mu se; o b i i g a, siro m ah a, d o k je jo o v d e. K ae d a e k ro z koji dan natrag u N. - N atrag ! A to ? - B o g a m i, u o n o j m u ci i n ev o lji ja n e zn am n i ta m i je g o v o rio . Z n am sam o d a ree d a e d a id e. P itaj tv o g a Jocu! Ja se o d m ah u m ijem , o b u em i u lju d im . N isam h teo n i k afe p iti, n eg o o dm ah o trim u b o ln icu . B ilo je v e b lizu p o d n e. Jo ca je b io , k ak o m i rek o e, o d av n a sv rio v izitu i o tiao . Ja se jav im p o m o n ik u i u em u "m alu so b u ". Ali tek to sam b io o tv o rio v rata i v id eo o n aj zn aajan p o g led k o ji, k ad su v rata k rip n u la, b ee u k o en o upravljen povrh njih, - tek sam , v elim , o d k rin u o v rata, a n ek i zatv o ra k o ji o seam d a je u n u tra, u m en i h ted e ih protiv moje volje i silom zalupiti i ostaviti me napolju. Ja ju n ak i o tv o rim iro m i stu p im slo b o d n o u nu tra. A li n e u m em d a k o raam . R ek o h d a sam fatalist! I tad a m i se u in ilo d a se n eto zn aajn o sa m n o m zb iv a, d a se m o ja su d b in a reav a. S o b a je b ila o k reen a... n e!... o sv etljen a... n e!... ozarena n ek o m fo sfo rastom , lju b iasto m n ek o m ..., ja n e zn am n i sam k o k o m sv etlo u ! N a k rev etu p o k raj ia- o r a sed elo je en sk o stv o ren je, i

ono je gledalo, i gledalo u mene. Ali taj pogled bio je n eto sasv im d ru k iji o d o r ev a. I taj je p o g led d o lazio, istin a, o zg o , ali se sp u tao k ro za m e i silazio jo za itav h v at u zem lju . Ja sam b ar o seao g o re n e tem en u ru p u u dole za patos zakovane noge. I onda sam se znojio, kuvao, topio i naposletku bio hladan kao ledenica. Molim vas, malo da se izduvam! Dakle ta d ev o jk a im ala je crn e o i, v elik e, tak o d a je o d njih duvao neki vetar, i neka promaja me odmah uhvati i u k o i celu lev u stran u . K o sa i o b rv e b ile su jo j p lav e, te je zar tim v ie o d sk ak alo o n o crn ilo , k ao to k ro z zem ljan e o p k op e jasn ije i zn aajn ije viri grlo topovsko. Stasa je bila sred n jeg i sn an o g. N eto zan o ljiv o , m ram o rasto b elo , v rsto i elastin o se sv ijalo u g ip k e, o b le lin ije, p u n e iv o sti, sn ag e i jed rin e. S v e m irie n a p ro lee, izd an o st, p lastin o st; ali to to o n a sed i k raj o r a, i n jegov pogled i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak id eala. M o je ran jen o srce p o e k lecati i n ajzad p o k u avati d a se p o tap a n a jezik , ali o n se v e u zeo i o b am ro . U taj p ar p ad e m i n a p am et to m i m ati ree u jed n o j prilici kad sam se zbunio: "Boga ti, dijete, ta ti si svetski o v ek !" P ad e m i, d ak le, n a p am et d a sam ja "b io u P arizu " i d a sam "sv etsk i o v ek ", p a izg n jeim sv o je srce k ao chapeau claque i slo b o dn o k o raim n ap red . P o k lo n im se n jo j, p a p ru im ru k u o r u : - D o b ro ju tro , ia- o r e! Poznajete li me? On uze moju ruku obema svojima, izvrte glavu na stranu i, sa strane g led aju i p rek o m o je g lav e, p o e se n jih ati, k ao zau u ju i d a m i n eto o d g ov o ri. Ja m u p risk o im u p o m o : - K ae m i m am a... A li m e o n o d m ah p rek id e: - Ta ti si, Janko! Gle! A kako da te poznam? Bila je seka Soka, i nadao sam ti se. Ali..., piha, kad je to sebe bilo! A

posle, - on me rukom pogladi po bradi, - kako da te p o zn am ? P u tate, b rate, te b rad e k ao p o p ov i, p a n e m o e o v ek n i d a v as p ozn a. O n d a, o n d a zn ao sam d a si imao izm e u o b rv a b eleg u o d o no g a firiza, v id i! - On rukom htede da se dotakne devojke" ali je ona bila davno ustala i stala ak k o d o n o g d ru g o g p razn o g k rev eta. - V id i! Jo kao da se poznaje! O n se d o b ro zag led a u p ro zo r, a m en i izm e u o b rv a m etn u prst. - M am a m i je p riala - rekoh ja, a oko mi ode za srcem i zakova se za devojku -, m am a m i je p riala p u n o k o jeta za v as, a i ja se seam ... O h , B o e, ti k o ji si sv em o g u i; ti k o ji si v ask rsn u o L azara i k o ji si ak o d v o d e n ain io v in o ! T i! T i m i o d rei jezik! N ee? E , h v ala ti b ar to si m i p o slao p o m o n ik a! P o m o n ik , to jest b o ln ik i p o m o n ik u e. D o v rag a! B ar je n jeg o v p o sao ov d e d a g led a sam o o r a. Naopako! Da nisam - ljubomoran? - Hteo sam - k ae o n o r u - d a v as elek triem ; ali sad im ate d ru tv a. N e, n e! M o lim v as, sv ejed n o , m o g u ja posle podne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja jo v o lim i p o sle p o d n e. B a sam v e u m o ran , a i v rem e je ru k u . On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala. - A to v i n e sed n ete, g o sp o ice? M o lim v as, izv o lite! - Molim, gospodine! D ev o jk a sed e n a jed n u sto licu ak k od fu ru n e, ja sed o h d o

p o m o n ik a n a "p razan " k rev et. P o m o n ik , sv etsk i o v ek , trlja ru k e: - Pa kako je, gazda- o k o, kako je? - D o b ro e b iti, ak o B o g d a. D ev o jk a se m en ja u licu , b led i, i izraz lica p o in je d a se k ru ti i d a se n av lai n ek o m strav o m i o zb iljn o u . N jen e o b rv e d ig o e se n a k rajev im a, a u g n u e n a sred i. O i se jo jae o tv o rie. Iz n jih je sev ala tam a. - V id i li m o ju ru k u? - ree p o m o n ik m au i ru k o m isp red b o lesn ik a, a g led aju i u m en e. - Vidim, - ree o r e - vidim, plavi se. Vidim prste! - Prsten? - ree p o m o n ik s n ek o m b o ln o m iro n ijo m . - Vidim onako, plavi se! - Pa koliko ima prstiju? On metnu obe ru k e n a le a i, k ao o v ek k o ji p ru a n ep o b itn e d ok aze, g led ae u m en e. - A ? K o lik o? M o ete li d a v id ite? A h , jad n i o r e! O n o p et isk riv i g lav u i, sasv im p o red p o m o n ik a g led aju i, ree: - etiri! in i m i se etiri! N e v id im b a d o b ro !... E , a to ti sad o p et p lae? M i se o sv rto sm o i v id esm o n jeg o v u erk u o k u p anu u suzama, s rukama stisnutim u krilu, s pogledom zakovanim za patos, ali ni daha, a kamoli jecanja da u sm o . o r e je v id eo u im a. O n se o k rete u p o la n jo j:

- A m a to ti p lae, to srd i B o g a? E to gospodina d o k to ra, p a i g o sp od in a Jo ce. Je li o n i k au , o n i v aljd a b o lje zn aju o d teb e... K au ... D ab o g m e... N em o j p lak ati! L ev i k raj u sn e zad rh ta m u . O n n e ree ta k au Jo ca i n jeg o v p o m o n ik : ali je m en i b ilo isu v ie jasn o d a je m iljen je Jo cin o i n jeg o v a p o m o n ik a treb alo d a b u d e p o v o ljn o , n e o r a, n eg o n jeg o v e eri rad i. V id eo sam d a je o r e n e sam o h teo n eg o d a je i m o rao d a v id i. P a i p o m o n ik se izg u b i. O n h ted e d a p risk o i ia- o r u , p a se o b rte d ev o jci, p o e m latati ru k am a i o d su d n o v ik ati: - Ta da, dabogme... Onaj, onako... Znate..., da..., dakako! - E to v id i! - k ae o r e. - Jo k ae g o sp od in Jo ca d o k o d em o u zelen ilo , b ie jo b o lje! S ad p o m o n ik p o e m en i o zb iljn o d o k aziv ati: - Razume se, dakako! Vazduh, pa zelenilo, pa kretanje, p a... sv e to u n ek u ru k u u b rzav a o p tok m aterije i restitu ie organizam... o tome nema sumnje. - O tome nema sumnje! - rek o h i ja, tek d a se n eto rek n e. A d ev o jk a isto o n ak o se ae, isto o n ak o ru k e d rae, isti pogled, suze - sv e! I o p et b ee n a n jo j sv e d ru k ije, sv e k ao o b am rlo , o b een o , b ez izraza! O k o n jen ih o iju , a p o licu , k ao p o n ek o m p latn u iv o ta, k ao d a je n ek o p o eo zam aziv ati b elo , b elo , b elo , d alek o , p u sto , b esk o n ano st, i samo kao da se tam o ak u d n u , u stran i, jed v a p rim etn o , n erazg o v etn o o p aa jed an k rajiak n eb a. S v i sm o u tali. P o m o n ik je p reb acio n o g u p rek o n og e, cu p k ao , g led ao u tav an i n am estio u sta k ao d a e d a zv id i. M en i je n eto ig ralo p red o im a, te m i se in ilo k ao d a se o r e s n ek im rv e. T ad a se iz n jeg o v o g k ao stak lo m rtv o g o k a o tk ai ato m led en o g o ajan ja i k ao lav in a p ad ae sv e siln ije i o g ro m n ije n an ie: p reg azi n as

dvojicu i zdrobi devojku. O n a p o k lo p i o i ru k am a i su za n jen o g o ca p ad e u m o re njezinih suza. Ne znam ko lik o sm o u tali. O n d a o r e p rv o o b risa o k o , i p o u zdan im , isto v eselim g laso m o b rte se p o m o n ik u : - A k o e m en e tam o an alizirati? - ta? - T a o v o , k ak o g a zo v ete? O v a m ain a! - D a se elek triete? P a to v ie n e treb a. Ja m islim , a, to je glavno, i gospodin Joca, da sad treba samo da ste u zelenilu. - E h , tam o g d e ja m islim b a je zelen o ! A i v o d e su u b o g a d iv o ta! u m a je, trav a je, lu fto v i su ! Ja i p o m o n ik se p rib rasm o . G o v o rism o d u g o o sv eem v azd u h u , o ro v itim jajim a, etn ji i o p riro d i "k o ja rad i". Prirodi onoj kojoj se ostavljaju ovakvi bolesnici. I to kao d a i d ev o jk u d o n ekle u m iri. A o k a n am i sam v e u ze p riati o n ek o m sv o m sv o jak u : k ak o je b io n a sam rti, k ak o su g a d o k to ri v e o stav ili, k ak o su m u p alili sv eu , a doktori savetovali da se ostavi "na prirodu", i, naposletku, k ak o je taj n jeg o v ro ak sa sv o jo m p riro d o m p o b ed io i bolest i doktore. Ja se d ig o h . O p ro stim se s o r em k o ji m i ree d a e u sk o ro n a p u t, ali e d o i d a se o p ro sti s m am o m . Oprostim se s devojkom: - Z b o g o m , g o sp o ice! B o g e d ati p a e sv e d o b ro b iti! U o v ak v im p rilik am a ja, k ao laik , a n arav n o , su d ei p o zd rav o j p am eti i p o zn aju i m o p riro d e, ja m islim d a

izg led i, ak o n e n a p o tp un o o zd rav ljen je, a o n o b ar... v i v e znate. Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka? Kao da su vrata dva kilometra od mene! T o g a d an a p o sle ru k a lek ario sam n a k rev etu i razm iljao . N ije v ajd e. D an an ji m o j sastan ak u b o ln ici n ainio je n a m e silan u tisak ! P o k u ao sam d a g a "an aliem ". Ja n ek i p u t v o lim da budem "filozof", pa da "hladno sudim". N aao sam d a je u tisak u o sn o v i tu n e p riro d e, jak o tu n e p riro d e. N arav n o , b ez ik ak e m u k e n aao sam i zato je tu an . P a ak o se i s im m o e u p o red iti sv et, to je s o im a, a ak o se i s im m o g u o i u p o red iti, to je o p et sa sv eto m . P a jo k ad taj svet sto ji p red a m n o m , p a su te o i m o je, p a k ad ih nema ni jednog ni drugog! - Onda sam dalje "analisao", d alje, red o m , iak o m i se n eto , ja n e zn am jo ta, sv e trp a p red a m e i k ae m i: "H ajd 'sad . u zm i m en e!" "H ajd ' tu ri , mene napred!" Ali ja se ne dam. Ja s n em ak o m h lad n o o m sistem atsk i razra u jem m aterijal i o stav ljam o n o n eto n apo sletk u , m ad a m i o n o o p et i n ep restan o isk ae p red o i. I to k ao d a je n eto u teljiv o , p rijatn o , slatko. Redom, redom! - P o tresa m e, d ak le, tein a situacije - kratko i jasno! Potresa me moj odnos prema p red m etu p an je, m o ji lin i o d n o si, p a m o ji fam ilijarn i odnosi. Potresa me onaj grandiozan utisak na moju dobru m ater. P o tresa m e o sean je m o je n em o i d a p o m o g n em o v ek u k o ji je p om ag ao n ek ad n ejak o m e m en i i ostavljenoj mojoj majci. P o tresa m e... A li n e...! N a to sva ta k o m ed ija? N a to p retv aran je, n a to lag an je seb e sama? D o lo m i isto d a p laem ! K ak av jad an "sistem ", k ak v o "filo zo fisan je"! Ja h o u d a p u stim srcu n a v o lju , h o u d a isced im slast iz o v e tu g e,

h o u d a m islim n a n ju ! Jer o n a je u teh a i iv o t! E to . Ja tak o v o lim ia- o r a i tu im za n jim , ja v id im , ja p o im am , ja o seam sv u n jeg o v u n esreu , i sam sam n esrean i b ezu tean . A li ja v id im n ju p o red n jeg a, i sv e d o b ija d ru g i izg led. O n a je u z n jeg a o n o to V ask rs u z Veliki petak; ona je, po mome shvatanju, imala zadatak da g a, p o red sv e n jeg o v e n esree, ip ak u srei. O n a e g a i u sreiti! Ja v am k aem : o n a e g a u sreiti! B ar ja b ih s n jo m b io srean ! Jo k ak o ! T ad a se o p et u m en i p o e k o p rcati "filo zo f" i "sv etsk i o v ek ": "L ak e, lak e, m lad iu ! T a ti, ti si v id eo d o sta o iju iz k o jih su sev ale m alo o trije strele, ali tv o ja p arisk a u tirk an a k o u lja u v ala je tv o je n en o srce." - O h , B o e, ta to sv e v red i? M a ta ja rad io , m en e je ip ak bila ponela, celoga ponela ta misao. Ja sam ogledao da je se o tarasim , ali sam se o p et, g rev ito i v eselo k o p rcaju i se, predavao njoj, pokrivao se njom i uvijao u nju, kao o n o to g o liav a d eca sk au u h lad an k rev et i iv o s u zv icim a u v ijaju se u p o k riv a. N e zn am u em u sam p ro v eo to p o slep o d n e. N eto sam k ao p o k uav ao d a rad im i rad io sam , - n o m o ete m isliti kako! "Srce" me je vuklo ponovo u bolnicu, ali mi je "razum" kazao da nje tamo nije. Bojao sam se da mama ne o p azi n a m en i k ak v u p ro m en u , p a im sam je o p azio d a dolazi u moju sobu, ja sam odmah trpao moju cigaru u u sta i traio ig ice, d o k m i o n a n ap o sletk u n e izb ro ja sedam kutija koje su mi stajale pod nosom na mome p isaem sto lu . P o in jao sam sto tin u n ek ak v ih p o slo v a, ali - sv e je ilo o d zla n a g o re! N ap o sletk u sam p o stao nestrpljiv i n erv o zan . P o v rh sv eg a to g a b io je jo i d an p rek o sv ak e m ere to p ao , te m i isto p rip ad e n ek a m u k a. P o to je v e b ilo o v eern ju , ja se o b u em i o d lu im d a

traim Jo cu , p a d a id em o n a k u p an je. Jest, ali g d e sad d a g a n a em ? A o n b i m e, in i m i se, razbio i razg alio . N arav n o , n eu m u ja n ita g o v o riti o to m e to m e m u i, - to d a m i se, m o e b iti, sm eje? - Ali em o b ar p ro eretati. S v e je to lep o , ali g d e je o n sad?... P a ak o g a jo n e n a em ? isto sam se d ao u b rig u . A li im ja iz k u e, a o n n a k ap iju . S malim ga nisam zagrlio! Nagovorio sam mu za minut m ilio n g lu p o sti: k ak o sam h teo d a g a traim ; d a g a traim k o d n jeg a k od k u e, d a g a traim u b o ln ici, k o d b o lesn ik a, u itao n ici, u raju , u p ak lu , u ... - M o re, ta ti je d an as? - N ita, b rate, - rekoh veselo. - V id i! Ja im am to - smej se ti k o lik o h o e, ali ja to im am : d a k ad n eto siln o m islim , k ad m islim d a e m i se n eto d esiti, d a u se s n ek im , n a p rim er, sastati, n ek o g a sresti, ili tak o to , d a m i se to b a desi! Eto, na primer, sad s tobom! - Rotkve! U hiljadu puta nijedanput, pa - n ita! A jedanput, pa - zakon! M en i k riv o to o n n e p ristaje u m o je lu d o v an je. L ak e b i m i b ilo . N ap o sletk u , k ad v e h o e d a se p rep ire i sv a a, hajd', i to je kakva-takva zabava: - A to se ti, o p et, p rav i v aan? T i m isli: ak o ti zn a d a se b u b reg o m n e d ie, a, o p et, d a se u m o zg u n e p rav i u d a zn a sv e i sv a? U siljav ao sam se d a "d o em u v atru ". A li k ad p o g led ah Jo cu , ja se zau d ih . N ek ak v a m ran a tajanstvenost bila je na njemu. Tako mi je bio promenjen,

da sam izg u b io svu v o lju za "d isp u t". B io je zam iljen , p a, rekao bih, i ljut, i kao da je s mukom pratio moj govor, k ao d a se u siljav ao d a se o trg n e o d n ek e tek e m isli. Ili se to m en i sam o tak o in ilo? Da vidim: - M o re, ta ti je d an as? O n se p o e v rteti, p ru iv i n ajp re v rat i k reu i ram en im a; p a p o sle p o e izd izati ru k e k ao to in i o v ek k ad g a sv rb e le a ili g a stee h aljin a p o d p azu h o m . O n je to in io tak o b riljiv o d a je jed v a d o sp eo d a m i o d g o v o ri: - N ita! N e zn am o tk u d m i d o e u p am et, a jo m an je o tk u d da mu zajedljivo reknem: - Da se nisi, more, zaljubio? On pozelene i - isplazi mi jezik. Video sam da nije za razgovor i ostavio sam ga sve do p o sle k u p an ja, i tek k ad sm o i p iv o p o p ili, u in i m i se d a u u sp eti s m o jim p red lo g o m . - u je, - rekoh - hajdemo , b o lan , k o d m en e d a v eeram o ! - D ab o g m e, d a m e jo izg rd i tetk a S o k a! - T a k o ji ti je av o , ta im a d a te g rd i? - Pa tako..., sto puta..., u nevreme!... - u je, - rekoh ja odsudno - nemoj biti, brate, lud! Hajde d a v eeram o ! Jo ca za asak sam o zam iljen o zak ilji o im a, o n d a p o g led a m en i u o i i k ao d a se razb u d i, k ao d a sk id e n ek u

m ask u , k ao d a strese n eto sa seb e: - Hajde! D o o sm o . M am a se o b eseli i u stu m ara. U b rzo b i p o stav ljen a so fra i m i v eerasm o . P o sle zad im ism o . - Je li, Joco, - ree m am a - ta je, Boga vam, s onim n esren im o r em , o r em R ad o jlo v iem ? K ao n ek im m a io n ik im tap o m , p red a m n o m se stv o rie o p et n jih d v o je. Ja u h k ak o o n a n eujn o p lae i k ak o o n k riv i g lav u , g led a u p ro zo r i san im b ro ji p rste n a p o m o n ik o v o j ru ci. O n k o ji je d o n eo, kad nam je izgorela k u a, so m u n p o d m ik o m , i... Iz Jo cin a g o v o ra jed v a sam razab rao o v e zn aajn e rei: D a se k o d o r a sui n erv o d o k a. D a je b o lest n eizleiv a d a sad jo n eto jad n o i n azire, ali d a e za k ratk o v rem e v id sasv im p ro p asti. D alje, d a je Jo ca p o k u av ao jo p o n eim d a zad ri n ap red o v an je b o lesti, ali d a je o stalo sve bez uspeha, i on je kazao o tv o ren o stan je stv ari i k eri o r ev o j, a o r u je tak o e m o rao n ag lasiti tein u njegova stanja. - o r e im a jed n o g b rata, k alu era u S ., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca u g rab io tu p rilik u d a g a p o lje b lie k u i, jer e n ap o sletku "m o rati p asti o p tin i n a teret". K azao m u je jo d a e m u m o e biti zelen ilo u m an astiru i "p riro d i" d o n ek le zad rati, pa i popraviti boljku itd., itd. Mama je za celo to vreme tiho plakala. Samo je poneki p u t, p red iu i, isp u tala re: - S iro m ah o r e! S iro to o n o dete! - Verujte, - k ae Jo ca - i m en i je tak o tek o d a v am n e u m em k azati. M n o g o m i je, in i m i se, lak e g led ati o v ek a za k o g a zn am d a e n eizv esn o u m reti. A li o v o !... P a m i je i in ae n ek ak o p rirastao za srce i o n , i... n jeg o v a

sudbina! M u io sam se i m u io , d o k sam se o d lu io d a m u k aem d a se u b o ln ici n e m o e p o m o i. S ad m i isto n eto lak e. in i m i se d a e m i p asti n ek i teret sa srca k ad o d e iz b o ln ice. S u tra e, m islim . Ja sk o ih : - S u tra? S u tra v e! - Sutra, Bogu hvala! Sad nastupi jed n a v elik a p au za u k o jo j n e zn am to je k o m islio , a ja sam sam o g led ao o r a k ak o g a o n a s tetk o m v o d i k o lim a, k ak o o n ru k o m n ap ip av a d rep an ik i k ak o se p o b au k e p o dv lai p o d arn jev e. K ak o se sv i n am etaju , gledaju je li on dobro, i onda - kas, kas, kas! Jedan oblak p rain e, i n ita se v ie n e v id i! M n o g o sam jo san jao i "filo zo firao ". R azab rao sam se n a m estu g d e m o ja m ati g o v o ri Jo ci d a e m u sp rem iti u tip ak a s m ed o m , sam o n ek a o n k ae k ad e a d o e n a v eeru . A li i Jo cin o elo b ee u d n o v ato . D a li to sa o r ev e sudbine? - P a zar se d o k to ri n e n au e v e jed an p u t n a te u tisk e, zar n e o g u g laju sv e to? Ili m o d a?... K o jeta! I tu n o sam san jao . S an jao sam : a ja k ao id em n ek o m liv ad o m . S v e se zelen i k ao jed , i u v azd u h u n eto m irie, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje - ja ne znam otkud - ali isp o d n je izb ija sat! O d n ek u d p ue v etar, i to tih , to p ao , m iriljav v etar, i u ti lip a, i o n d a jed an jak v ih or. I o k o m en e je sad g o ra, p u sta, m ran a g o ra, i p red a m n o m je staja, i opet kuka kukavica, i u jem etalicu sata, i o n a kao govori: "Jan-ko! Jan-k o !" i jo n eto , ali n e zn am ta. S v e je sam o m ran ije, i d rv a se sp u taju i sav ijaju , staza je sv e u a, i sv e se m an je v id i, a n eto se p ro v lai i tek o k o raa. T ad a

ja vidim devojku, devojku kakve samo na snu dolaze! Ona se isp rav i i p o v erljiv o m ah n u ru k o m , i tak o slatk o k ae m o je im e: "Jan k o , Jan k o ", i o n d a jo n eto , ali n e zn am ta, sam o o seam d a je n eto p red an o , p o v erljiv o lju b av n o . O d n je n eto b leti i g o ra se rastav lja i g ib a, i sv e m irie; i o n a se g ib a i sv e se v ie u p ija u m en e. T ad a ja p o zn am n ju , p o zn am o r ev u erk u , i k rep k o , i d u g o , i zn aajn o jo j steg n em ru k u . A li o n a im a n eto u ru ci to smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno p are h artije. G le ta je sad sv eta! I sv i u p rli o i u to p are hartije, i svi vide da je to lutrijska obveznica, i da se b ro jev i sv etle i b lete, te se jed v a itaju . R ek ao b ih d a su mi odnekud poznati ti brojevi, osobito onaj s kukuljicom i k ap etan sk im in o m . A , n ije! T o je Joca d o k to r! G le k ako zaljubljeno gleda u nju! Poznajem, poznajem! Znam sve! E n o o n aj isti o zb iljan p o g led n a n jem u , k o ji sam ju e o p azio i k o m e sam se u d io ! D ak le to li je! N arav n o ! A g le k ak o se o n a h artija sav ila u fiek i iz n je se p ro sip a zlato ! B leti se, u ti i zan o si njegov sjaj, a njih se dvoje sv e v ie g rle i lju b e! A li, o u d a! M en i n ije n im alo k riv o , n i ao , n ap ro tiv : m ilo m i je! N ek a, n ek a, u zm ite se, b u d ite sren i, eto v am n o v aca, ev o v am i m o g b lag o slov a! E v o , da vas ovako postarinski blagoslovim, ovako kao vladika u n ak rst! S am o to m i je n eto h lad n o p o listo v im a. G le! A ko mi je to metnuo porculansko oko na list? Ta to je m rtv ac! Jao , jao ! N e m o g u d a v iem . M a... m a... - Sine, okreni se na drugu stranu! K ad sam se razb u d io , v id im d a sv ie. P ro teg lim se i poku am d a m o j san p o n o v im , d a g a rastu m aim i d a g a upamtim, " ali me misao povede daleko natrag: S etih se n je, K aro lin e! S etih se k ad sam jo j g lav o m leao u k rilu n a k lu p i, u d ra an sk o m V elik o m v rtu . O k o n as u m a i iste staze. K ao d a u jem L ab u , i d etao n egde k lju ca, i u u im a m i zu ji, i ja g led am g o re i v id im sam o nebo i nju! Sav svet je ona, i ona sav svet! I u grudima mi

se n eto sv e, v ie iri, i o d m ah se n ap u n i m ilju o n jo jzi, i o p et se iri, sv e v ie, i o p et je o n a, i sam o o n a to tak o silno puni i raspinje moje grudi. Ja je ljubim i na grudi stisk am , a o n a zatv ara o i i san jaju i p o v ija se n atrag i p red aje se isto j slatk o j i n eo d o ljivo j sren o j m isli. A h , k ak o sam tad a srean b io , i o p et tak o "n eisk u san ", d a sam m islio : n ita m e o d n je rastav iti n e m o e!,.. P o sle se setim M arije, ah , te p rv e i jed in o istin sk e m o je lju b av i. S eam je se k ao d eteta, seam k ao - en e, ali - n e m o je en e. U k ak av se m a io n in i, san jiv i, sren i p o g led sk lap aju o n e n jen e p u ste o i! E h , ta sam tad a m islio , ta o seao , ta hteo? Z ar d a iv im b ez n je, zar... A li jed an v ih o r! P a S tan k e se seam ! A i k ak o n e? S eam se o n o g p rv o g v eera to sam p ro v eo u n jih o vo j k u i. A h , to v ee! U ao sam , n ev i en , u p red so b lje. O d v elik e so b e su b ila v rata iro m o tv o ren a. O n a je sed ela za k lav irom. Gledao sam je sa strane. Video sam joj gipki stas kako se lako njiha, p o v ijaju i se za ru k am a d esn o i lev o . P o g led o m sam jo j se p ro v laio isp o d p azu h a i razb ijao se o o n u aro b n u ob lin u . V id eo sam i n jen u o b lu ru k u , m iicu , i o n u u d esn u ru p icu na laktu . O seao sam n ek i iv o tan m iris u salo n u , m iris k o ji, k ao u d ecem b arsk o ju tro , rezi i see i in i te p o d ig rav a i leti k u d si p o ao . - u o sam n jen u svirk u , u o n ek u d otle n eu v en u so n atu . Ali kako je ona svirala! - Ja sam odmah video i osetio koliko izraza, k o lik o srca, d u e, p lem en ito sti, p o n o sa, strasti, sv eg a v elik o g u o n o j to tak o s o sean jem o iv ljav a i za n eb o v ezu je n a o rg an slu h a. Ja se u d im d a jo j jo to g v eera n isam p ao p red n o g e, d a jo j n isam kazao... A li ta je, ta je to sv e? K ak o se sv e to g u b i, b led i i izd ie p red v elian stv en om p ro sto to m m o g a n ajn o v ijeg poznanstva!... T o g a d an a b ilo je to p lo , ali je d u v ao jak v etar. P o g d eto b i pojedini vihor silno cimnuo prozorom, ili bi napeo staru

p o tk lob u en u tap etu n a zid u , p a b i o d m ah o d leteo d alje; i d o k se o k o n as slee p rain a, u je se k ak o u d aljin i h u ji i sv e se d ie u o b lak . Ja sam s m am o m sed eo p o sle ru k a i p u io . u tali sm o . in i m i se d a sm o o b o je slu ali v etar. U taj p ar v rata se iro m o tv o rie, i u e o r e sa tap o m p ru en im p red so b o m , sa sestro m i sa erk o m . in i m i se d a sam p o eo cv o k o tati zub im a. S ad m i je b ilo sv e jasn o ! S ad sam v id eo ta su m i o n i ona! S ad , za k o ji m in u t, i m o ja se su d b in a reav a! Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakvih planova i m isli d o o e u p am et. K ao davljenik, video sam za trenut ceo sv o j iv o t, n e izu zim aju i n i m o j ju eran ji san , n i Jocu u njemu. P o n u d ili sm o ih d a sed n u . M am a ih p o slu i, a ja sam , o p et, o r u p rav io i p alio cig are. P u ili sm o , tak o sm o m n o g o p u ili, d a se u n ao j v elik o j so b i n ita n ije v id elo , i etalica o d sata k ao d a se lak to v im a g u rala k ro z d eb eo dim. o r e je d o ao d a se o p ro sti. O d lazak je tu , sv e je v e sp rem n o . I zap reg n u ta k o la v e ih n e zn am g d e ek aju , i n e zn am g d e e jo v eeras n a k o n ak , p a e su tra ran o d a grabe dalje d a n e zn am g d e o p et p ad n u n a n o ite. R azg o v arali su . o r e je p riao , k ao to o b in o rad e p ro sti lju d i, m ah o m o seb i. S am o su sv e te n jeg o v e p rie, p o d o bu , zem ljitu , lin o stim a, p o zn ate m o jo j m ajci, i sto g a su je in tereso v ale. o r e je p riao p rv o i n ajv ie, a, valjda iz kurtoazije, o mome ocu, - o njemu je mnogo p riao , i m o ja je m ati g u tala te p rie. P o sle je p riao o sreb ren jacim a n aeln ik o v im , o lib ad etu to je v ezao n jeg o v o j po k o jn o j en i, o v atri k o ja je sag o rela i n jeg a i

nas, o nekakvoj pomadi o d k o je raste k o sa i ta ti ja zn am . esto se sm ejao tak o slatk o i k u ran o, d a sam ja u v ek p laljiv o p o g led ao n a n ju . A o n a je b ila - zatvorena k n jig a! Ja sam sv ak i as p o k u av ao da k ro z d im o d d u v an a p ro itam to g o d , ali n a n jen u licu stajae, k ao n a naslo v no m listu k ak v e k n jig e, n eto kru p n o i n erazu m ljiv o . H teo sam i d a jo j b acim k o ji "zn aajan p o g led ", ali ili m i to n ije ilo o d ru k e, ili se o n a in ila n ev eta. N ap o sletk u , o r e p o e sv o j g o v o r presecati sa: H aj... h ej... B o e m o j!... A la se o n d a iv elo!... Ostari se, pa to ti je!... Bilo je to u neku ruku pakovanje misli. On je pribirao, slag ao , u tu tk iv ao . T u rao u p razn in e p o n ek o : "d ae zar B o g !" ili "B o g sv e m o e!" - A li je p o k raj k o v eg a b ilo p o d o sta stv ari k o je o n k ao d a se zatee d a p o trp a. Moja mu m ati p risko i u p o m o . - P a ta sad m isli, b rat- o k o? On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater. R ee d a se o sea b o lje, d a m u je Jo ca rek ao d a to m o e b iti jo b o lje, d a je, n ap o sletk u , b o ja v o lja, ali o n se n ad a o d b av ljen ja u "p riro d i" k o d b rata. A p o sle, p o to v ie ne m o e rad iti zan ata, d a je n au m io traiti slu b u . Moja mati vide da je poslednje p are tak o v elik o d a n e m o e u k o v eg : - K ak v u slu b u , b rat- o k o? - P a tak o ! N a p rim er, k o d o p tin e to g o d . N a p rim er..., ja..., tak o ... E to , m o g ao b ih , n a p rim er, k ak o u ti k azati? - Ono jest, tako je! - ree m am a i p rik lo p i k ap ak . D ig o e

se. - ta?! - h ted o h ja, u p laen , v ik n u ti. - ta, zar v e? Z ar zau v ek? Z ar je to m o g u n o !? A li ja n e v ik n u h , n e "sru ih n eb esk e svo d ov e", n eg o jed v a p ro ap tah , i to - njoj: - Z ar v e id ete? O n a tu n o slee ram en im a i p o slu n o p o k aza o im a n a oca. - I sad odmah sedate na kola, sad odmah putujete? Odmah? - Odmah! N e zn am k ak o sm o se o p ro stili. N ita n isam v id eo . B ilo je u so b i i m ran o i zag u ljiv o , i tav an ica se p o ela sp u tati, i d im o d d u v an a k am en iti, i sv e d a te u g u i! Ja sam se rukovao, - to znam. Znam da sam i mami stisk ao ru k u , i d a m i je o n a, o zb iljn o sm eei se, rek la: Z b o g o m ; ali ja u sam o d o v rata! I v rata se zatv o rie. M am a se v rati. u jem u av liji k o rak e i lu p u o d b atin e k o jo m se o r e p o tap a. Jo jed an tren u tak i - sve je izgubljeno! - Mamo! - ta, b rate? - M am o !... Ja... ti... Jo m alo p a je - docne! - M am o , n e zn am zato , ali eto v id i, ja... u jem k ak o se zatv o rie v rata o d k ap ije i o d su d n o v id im na licu moje matere onaj ozbiljni izraz koji se na njoj vidi

sam o k ad je g o v o r o m o jo j en id b i. Jo m an je n ego malo, i sve je propalo: - Mamo!... meni se... dopada ova devojka! - Krasno dete! R azi e se d im u so b i. N ek a d av n o n ev i en a sv etlo st sinu , i sve zamirisa nadom i pouzdanjem. Valjalo je hitati. Ja sam uvek razumevao svoju mater, pa i sad sam razumeo da treba sad, i to odmah, kidati: - Da ih zovnem? - i ja p o sk o im v ratim a. Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i su h a ru ica isp rei p red a m n o m . - K ad jo j p o g led ah u o i, v id eh n eto o g ro m n o v elik o , ali n e razu m em n i o v o lin o! - Id i, ak o e! - ree o n a, i n jen p o g led razd v o ji C rv en o more. - Id i, ak o e! B o g g a u b io k o ti u to m e stan e n a put. B ilo je jo to lik o v rem en a d a sam ih m o g ao v ratiti s kapije, ali se ne makoh s mesta, i kao okamenjen gledah u majku. - Id i! T o je jed n o d o b ro i estito d ete! Z n ala sam jo j i mater, - k rasn a en a! I o r e je jed an p o jed an o v ek ! O n , eto , sad n ije n i za to , ali se jo n e d a! I ja ti k aem , m am in g las p o e em fatin o d a zv o n i- i ja ti k aem d a se o n n ik ad n ee d ati zlu ! On je od starih ljudi! On je junak i v eru je u B o g a! Id i, ak o e!... A li u n jen im o im a stajala je d ru k ija p resu d a. Ja sed o h i saslu ah je o b o ren e g lav e. Ona kao da pade u neki zanos i kao da sebi samoj ili nekome drugome - a ne meni - uze govoriti:

- Tak' ste v i sv i, d an an ji m lad ii! N e zn ate ta h o ete, n i i ta rad ite!... H aj, h aj, k ak o su v ai stari begenisavali devojke, a kako se vi danas - zaljubljujete! Svi vi, svi!... P a o n d a, k ao d a se tre iz n ek o g sn a, p ljesn u se ru k am a i o k rete se m en i, o tro m e g led aju i u o i: - A li n ao p ak o , d a ti o tk u d n e v o li or a, p a d a sto g a n e u zim a n ju ?!... D a o tk u d ti n ee d a u in i n jem u sv e to o v ek m o e u in iti, p a d aje - isto m e sram o ta d a k aem - p a d aje srce n jeg o v o j erci? D ev o jci k rasn o j, p o ten o j, estito j, d o b ro j k u an ici; ali d ev o jci - razberi se, molim te! - k o ju si ti ju e p rv i p u t v id eo !... S am o n em o j d a m isli d a ja im am to p ro tiv n je! N e, B o g a m i! B o g je v elik a zak letv a... A li v i, d an an ji m lad ii!... O n d a se p ljesn u ru k o m p o elu : - O h , ta ja, g ren a u B o g a, rad im !... M eem d ev o jci granu na put!... Idi!... Idi!... Idi!... O n a m e o ajn o d o h v ati za ru k u , u p rav o d o vu e d o v rata i o tv o ri ih ! Ja u h v atim n jen u ru k u i p o lju b im , p a iro m otvorim vrata: - Idem, mamo, ovde je - straan d im ! K ad izi em u av liju , v ru , jak v etar d u h n u i o tvo ri k ap iju . I ja izi o h n a u licu . I k ao d a u d aljin i v id eh p eev e o d o r ev a k ap u ta k ak o ih n o si v etar, i jo k ao d a u h d v atrip u t u d ar n jeg o v e tak e o k ald rm u , p a se o n d a o p et sv e zav i u p rain u . A o n o tam o d alek o p red n jima, da nije ono Joca doktor?... u d n o sam se o seao k ad u o h u sobu i v id eh m am u u o n o m sv ean o m rasp o lo en ju k ao k ad p ria: "A ta je teb i, m o re, rek o h , a? K o se stara za o n a d v a crva!"

O B o iu , 1 8 8 6 . Napomene 1 . G . D ro z, fran cu sk i p rip o v ed a (ro en 1 8 32. g. u P arizu ), p isao je i n ek e n o v ele iz m lad en ak o g a (b ran o g a) iv o ta.

R en i m a n je p o zn a ti rei i i k h zra za Abonos - crn o i v rlo tv rd o d rv o isto n o in d ijsk o g i afrik o g d rv eta afekat - razjaren o st, jak o u zb u en je afera - sp o r, d o g a aj, su k o b agresivan - nasrtljiv, koji napada ajdamak - batina, toljaga ajluk - plata, zarada akov - b av a o d 5 0 litara alas - ribar alauk - zazjavalo, vetrogonja aleja - d rv o red , etalite izm e u red o v a d rv ea alekcija - ovde: lekcija aliluj - uzvik iz crkvenog jezika (hvalite Boga!) als - kao aman - zaboga

ambar - itn ica, zg rad a za zrn astu h ran u analizirati - (o v d e p o g ren o , m isli se:) elek trizirati anasana - turska psovka anatomski - k o ji je u v ezi s n au k o m o sastav u i g ra i iv ih b ia anegdota - k ratk a zan im ljiv a p ria, o b in o o zn am en itim lin o stim a an gaovati - zap o sliti, zau zeti n eim aplikovati - primeniti, upotrebiti apsolutan - bezuslovan araplija - konj arapske pasmine arija - vazduh; napev, melodija arteski bunar - bunar s dub in sk im b u en jem zem lje, s dubinskom vodom asistent - p o m o n ik aik ovan je - zabavljanje, ljubavno zabavljanje autoritet - p o to v an je, u g led , o n a.) k o ji u iv a u g led Badija - veliki sud za zejtin balsam - vrsta mirisavog ulja b alzam ian - koji je od balsama bambadava - badava, besplatno, (ovde:) bez razloga bandist - m u zik an t, sv ira bankrotski - to p rip ad a ili se o d n o si n a b an k ro ta, k o ji je

p ao p o d steaj begenisavati - o seati lju b av , n ak lo n o st, d o p ad ati se, voleti, odobriti, izabrati (devojku i sl.) bezjak - bukvan, glupak bobandirati - (o v d e p o g ren o izg o vo ren o :) b o m b ard o v ati b ole - saaljiv , sao seajan b u m e - tanka vrpca od upredenog konca bukvar - (o v d e) k n jiica b u r - (o v d e:) stu d en t, lan stu d en tsk o g u d ru en ja (n em ak o g ) Cagrije - korice chapeau clagne - v rsta eira (k o ji se m o e sk lo p iti) agre - k am en jar, zak ren o st k o ro v o m , k o ro v atlov - p o p ren a g red a n a k o lim a ek m ed e - k u tlja, san d u e (za n o v ac) ivit - plava boja alov - budalina, luda em er - k o n i p o jas u k o m e se n o si m etaln i n o v ac irica - p o m o n ik , m o m e u slu b i k o d n ek o g a itajk a - d u g ak a isp ro iv an a p am u n a h aljin a u lb astija - m eso p een o n a zaru Dama - vrsta igre karata, slika na kartama

damar - bilo, udaranje kucavice, nerv demonstrovati - pokazivati, dokazivati desperatno - o ajn o d etaovati - otcepiti, odvojiti, dodeliti diferentan - razliit, n ejed n ak ; n erav n o d u an , zainteresovan dijagnoza - u tv r iv an je b o lesti dijanisati - d rati se, o d o lev ati dilber - lepotan, dragan disput - prepirka, spor, raspravljanje dizgin - k aii o d u zd e k o ji se d re u ru k am a drombulja - v rsta m alo g m etaln o g m u zik o g in stru m en ta duel - dvoboj duelisati - deliti dvoboj, voditi dvoboj d u lin eja - (p o d sm eljiv o :) d rag an a durunga - batina dvor - (o v d e:) d v o rite D eferd ar - v rsta p u k e d em ad an - v rsta p rslu k a (n aro d n a n o n ja) d u b e - duga gornja haljina bez rukava Eksces - ispad, prestup, izgred eksploatisati - Isk o riav ati

ekstaza - zan o s, o d u ev ljen je ekvilibr - rav n o tea elastian - rastegljiv, pokretljiv, gibak, vitak, okretan em fatin o - zan o sn o , u zn esen o , n ag laen o epitet - ukras u govoru espap - roba, materijal Fagota - d rv en d u g ak i m u zik i in stru m en t familijaz - slu itelj farmazon - slo b o d an zid ar, lan d ru tv a slo b o dn ih zid ara fatalitet - zla k o b , n esrean slu aj fatalist - koji veruje u sudbinu fermen - v rsta k ratk o g m u k o g p rslu ka fes - v rsta k ap e crv en e b o je i s k ian k o m firgaz - prut fistan - v rsta en sk e h aljin e funta - m era za tein u (p o la k ilo g ram a) furiozno - besno, bezumno Galantan - u slu an , u g la en , tin , lju b azan galiati - go licati, d raiti gatka - k ratk a p ria gazija - junak

gejak - seljak, neotesanko genijalan - uman gestikulisati - mahati rukama, glavom, ramenima grd an (grd n a u tu ra) - (ovde:) veliki grilikati - golicati gro - g lav n i, v ei d eo Harbija - ip k a k o jo m se p u n ila m ala p u k a h eroian - h ero jsk i, ju n ak i, v itek i h i - n ita, n im alo himera - varka, samoobmana, opsena horizonat - v id ik ; m o sh v atan ja hvat - m era za d u in u (est sto p a) Idilski - to se o d n o si n a id ilu , k ao u id ili (sliici k o jo m se p rik azu je zad o v o ljan iv o t) idol - zam iljen o n atp riro d n o b ie, o p sen a ilid ar - k o rad i u ilid i (b an ji) imerzion - potapanje, zagnjurivanje impozantan - k o ji u liv a p o to v an je, o sv aja lju d e indiferentnost - rav n o du n ost, n eo setljiv o st intenzivan - silan, napregnut interpretisati - tu m aiti, o b jan jav ati, p red stav ljati intimnost - p risn o st, srd an o st

intriga - spletka, smutnja, zaplet Intrigant - spletkar, smutljivac iron ian - p o d ru g ljiv , p o d sm eljiv , zajedljiv ironija - podsmevanje, fino podrugivanje, zajedanje izd raiti se - izderati se Jabogme - dabome jako - sad jarmac - p rek o ru e n a k o lim a o k o m e v ise d rep an ici Jatagan - vrsta starinske krive sablje java - lagano, polako jedan po Jedan - (o v d e:) m e u n ajb o ljim a (jed an za jednoga) jek m egd ija - hlebar ju n oa - m lad i Kalfa - zan atlijsk i p o m o n ik k aloin e - o b u a za b lato kameralni - k o ji se o d n o si n a d rav ne fin an sije katana - vojnik konjanik k azn aej - blagajnik kazuk - kolac, metalni ili k am en i stu b i (o k o ji se h v ata brod) kevilj - ohol momak, osobenjak

klarinet - v rsta flau te (d rv en i m u zik i in stru m en at) klopa - vrsta igre karata koketan - lep , k rasan , u d een , u k u san kokica - ik a o d zg o rela d u v an a iz lu le kombinacija- sastav, spajanje, vezivanje pojmova, misli komendija - k o m ed ija, ala komfor - ugodnost, udobnost k on a - en sk i u b rad a kontrakt - ugovor, sporazum kontrast - protivnost, suprotnost kontura - skica, nacrt, opseg konzistorija - duhovni sud kor - telo , celin a, d ru tv o korespondent - dopisnik krajina - (ovde:) rat k rd alija - tu rsk i h ajd u k p ro lih v rem en a krndelj - (o v d e:) m ali p ito lj (s p o d sm eh o m , podrugljivo); lomatak k u ra - hrabrost kurtoazija - o tm en o p o n aan je, v itek o o p ho en je Laik - sv eto v n jak , n ev ian , n eisk u san o v ek lajtnant - p o ru n ik

lakerda - vrsta ribe lamentacija - tugovanje, oplakivanje, ridanje lamentovati - jadikovati, tugovati, ridati leceder - p ro d av ac o so b itih k o laa n a v aarim a i sl. legiter - p isaljk a, k riu lja libade - v rsta en ske n aro d n e h aljin e iro k ih ru k av a licej - v rsta stare sred n je k o le luft - vazduh limunacija - (p o g ren o o d ilu m in acija), o sv etljen je, sv ean o o sv etljav an je lotre - lestve, daske sa strane u kolima M ak a (na kolima) - k o n ica n a k o lim a m a ion ik i - aro v it, to se o d n o si na m a iju maltretisati - m u iti, zlo stav ljati, r av o p o stup ati mandolina - m u zik i in stru m en t n alik tam b u ri manevar - ru k o v an je, n ain p o stu p an ja, sm icalica m asaro - slu b en ik k o ji v o d i m asu menzura - rana; dvoboj sabljama minderluk - divan, vrsta sofe misteriozan - tajanstven, zagonetan modus vivendi - n ain iv ljen ja moneta - novac (osobito kovani novac)

monotono - jed n o lin o , d o sad n o m orok on ja - g v o zd en a p lo ica n a d rv en o j m o ici mosur - d u g ak a cev o d d rv eta ili trske moto - geslo, jezgrovita misao (stavlja se ispod naslova spisa) m od an ik - k lin n a k o lim a k o ji d ri n ap latk e m u tu lu k - d ar g laso n o i za d o b ru v est muza - b o g in ja i zatitn ica u en o sti i lep ih v etin a g rk e mitologije Nafora - o sv een h leb u p rav o slav n oj crk v i. napon (en a u n ap o n u ) - snaga, sila na spasenje - pozdrav u nazdravljanju natura - priroda nekoordinovan - n esre en , n ed o v eden u red , n esk lad an nurija - p aro h ija, o b last slu b e jed n og sv eten ik a Obdukcija - o tv aran je i p reg led m rtv aca rad i u tv r iv an ja uzroka smrti. obeseliti - oveseliti oboci - m in u e, n au n ice obligatan - obavezan ocat - sire okular - o n o stak lo , stak lo u d o g ledu o k ren u to o ku

orjentisati se - sn ai se, u sm eriti se, u p o zn ati se s n eim osorljiv - osoran, prek, prgav otlukana - strelite ototanjiti - p o eti p lak ati otput - odjednom, odmah P aalu ci - d o n ji d eo n o g av ica n a ak iram a p ajta - drug p an d ip an j - v rsta slatk o g p een o g testa. pansionat - zavod vaspitni par - as, tren u tak (u taj p ar - u taj as) p aretariti - raditi na komad p atetin o - dirljivo, potresno, dostojanstveno patriotstvo - rodoljublje pelengir - m u k e v u n en e g ae d o ispo d k o len a p etak a - p etak in ja, p eto rk a (to h v ata p et o k a i sl.) petrahij - d eo o d ed e p rav o slav n ih sveten ik a pijaca - trg pikantan - duhovit, zanimljiv, primamljiv pjeskovnica - kutija s peskom za posipanje rukopisa (m esto u p ijaa) plajvaz - pisaljka p lastin ost - v itk o st, g ip k o st; slik o v ito st, o ig led n o st

p latan ica - p o k riv a sv ete trp eze u crk v i pleta - cvancika (stari novac) pletenica - vrsta hleba oblika pletenice pobabiti - poroditi, biti babica polelej - p o lijelej, sv en jak s u ljem pompa - sjaj, rask o , sjajn a sv ean o st potencirati - d ati m o , o v lastiti, p o v eati pozicija - p o lo aj, ratn i p o lo aj prangija - vrsta malog topa, topi iz k o g a se p u ca o sv ean o stim a preko jego - p rek o m ere, p rev ie presamititi - p red v o stru iti, n ag n u ti se princip - n aelo , izv o r, o sn o v n a m isao pusat - o ru je; o p rem a p u al - k ian k a Racki - srpski (pogrdno za Srbe) rahat - lako, udobno, mirno refleks - odblesak, odsjaj region - o b last, p red eo , p o d ru je rehav - p ro re en e d lak e, k o se, o b rv a religiozan - p o b o an rendez vous - m esto sastan k a, zb o rite, sastan ak

respekt - p o to v an je, o b zir, p rizn an je restituisati - uspostaviti, naknaditi rezon - razum, uzrok, pravo ritam - o d m eren o k retan je, d izan je i sp u tan je g lasa riter - v itez, p lem i rojta - resa rom an tian - iv o p isan , s p u n o d rai, izm iljen rotkve! - (o v d e u p o d sm eh u :) k o jeta! ruba - k o u lja Salto mortale - vratoloman skok pri kome se sk ak a u vazduhu prevrne, smrtni skok san im - to b o e saran a - u p a, o d eljen je u k o m e su stare stv ari saraf - m en ja n o v ca satisfakcija - zadovoljenje scena - pozornica; prizor, pojava sekundovati - pratiti u pevanju ili sviranju sentimentalan - o seajan , o setljiv silaj - p an jaa, k o n i o p asa u k o ji se m ee p ito lj simpatija - naklonost, ljubav sistem - (ovde: sistem mikroskopa) tip, vrsta skamija - k lu p a, ko lsk a k lu p a

skunatoriti - stei, sk u p iti s m u k o m , sastav iti n eto m alo snaga - (ovde:) telo snurati - osipati solidan - (o v d e:) o zb iljan ; v rst, p o sto jan somun - v rsta p en in o g h leb a sonata - sastav za klavir sondisati - ispitati, pripremiti teren sran ica - d eo u k o lim a za k o ji je u tv r en a ru d a. stogubo - stostruko su h aa - m lin za k o n jsk u sn ag u (k o ji k o n j o k ree) aram p ov - an ac ark ija - k o ji u d ara u ark iju (in stru m en at sa d v e ice) eerlem a - slatk i, p o slastica o d eera iljb oiti - straariti om a - slaba rakija or - mahala, ulica Takum - pribor (kuhinjska oprema, za kafu i sl.) tapeta - ilim , p rek riv a zid a (tk an in a) tarnica - v ea k o la teator - (ovde:) prizor (prema teatar - p o zo rite) toaleta - o d ea

tozluci - dokolenice tranbolos - o p asa o d sv ile, iro k al za o p asiv an je transparent - oglas, krilatica, pozdrav i sl. na razapetom papiru ili platnu trap - prednji i zadnji trap na kolima; om su na osovini, za p red n ji je p riv ren jarm ac s p red n je stran e, a za o v aj o b een i d rep an ici tunos - tuniski fes tunjez - tupavko, zamlata Udariti - zaudarati, mirisati, smrdeti u n k a - p red n je o b lu je n a sed lu upropnice - u p ro p an j, p ro p in ju i se u in u ti - uganuti uzamance - uzaman, uzalud uzarumiti se - u zjo g u n iti se, b iti u d ljiv (za k o n ja) Varivo - (ovde: varivo u srcu) muka, vatra, gorenje, lju b av v ak a - pseto veresija - n o v ac d at n a p o ek , k red it, poverenje vergl - m u zik i in stru m en at u k o ji se sv ira o k retan jem rukom verthajmovica - v rsta elin e k ase vezikator - vrsta melema (leka) za privijanje vonja - sm rad , teak m iris Zarf - m etaln i tan jiri n a k o m e slu i o ljam a crn a k ata

zaira - hrana, rezervna hrana zajapriti se - zajapuriti se, zacrveneti se, usplamiti se zdravo - veoma (zdravo volim 1 sl.) zgeba - p atu ljak , o v ek n eu g ledn a rasta zoluf - zu lu f, p u ten a k o sa p o red u v a n iz o b raz, u v o jak d rep an ik - d rv o k o je je o b een o o jarm ac a za n jeg o v e k rajev e u h v aen h am sv o jim k rajev im a k o n o p ca igica - ib ica, p alid rv ce u rn al - dnevnik Napomena - Jezik je L azarev iev o stao u g lav n o m k ak av je bio u n jeg o v im d o b rim izd an jim a. Ip ak su v ren e ispravke i jezika i pravopisa prema savremenim shvatanjima i propisima. Ali i pored toga ostale su i neke n jeg o v e i o n d an je o so b en o sti ko je su b ile k ao m o d a (p ar u zn aen ju as, tren , tren u tak , sah at u p rv o m d elu i sat u d ru g o m d elu k n jig e, to n a sv o j n ain p o k azu je d a je sam p isac d o cn ije p rih v atio k n jiev n iju re, p a ip ak jo n e as).