UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO MATEMETIKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

SEMINARSKI RAD

TURISTIKE VREDNOSTI TEMERINSKE BANJE

Student: Nikolina Carevi Broj indeksa: 812/06

Profesor: dr. Pavi Dragoslav Asistent: Savi Stevan

* PREDGOVOR
Ono to me je navelo da piem na ovu temu, jeste pre svega zainteresovanost za objekte, pojave, i sl. koji su odnosno koji mogu biti turistiki atraktivni, a naroito, kao to je sluaj sa Temerinskom banjom, koja je nekad bila veoma poznata, priznata u okolini, pa i ire, a sada je od nje ostalo samo ime. Takoe bih htela da naglasim da sam pokuala, da uspostavim kontakt sa unukom Grie Andraija, gospoom Marijom, vlasnikom Kadskog Kupatila, koja ivi u Temerinu, ali sam spreena iz vie razloga. Kaem vlasnikom, ali mislim na naslednicu, koja sada, trenutno i vie godina u nazad nije vlasnik ovog kupatila, koje joj je oduzeto posle drugog Svetskog rata, procesom nacionalizacije, kao to se to desilo i veini ljudi u tom periodu. Meni je stvarno ao to nisam uspela da razgovaram sa njom, na njeno odbijanje, jer sigurna sam da bih tada imala daleko sloeniju i potpuniju sliku cele ove prie. Gospoa Marija mi je dala negativan odgovor, to je i donekle za razumeti, s obzirom na situaciju i njen poloaj. . Htela bih da se zahvalim mojim roditeljima, koji su uvek bili tu da me podre i nejasnoe razjasne; mom deku Sranu, bez koga ne bih dola do veine potrebnih podataka; gospodinu Ekresu i Gospodinu Govedarici koji su mi izali u susret i pomogli vie nego to su i svesni. Svi oni su uticali na moje samopouzdanje i ideju da se uopte uputam u ovo istraivanje, koje nije bilo ni malo jednostavno. U svakom sluaju, nadam se da sam verno prikazala nekada poznato banjsko leilite i dananje nazovimo ostatke, koji i dan danas imaju velike predispozicije za razvoj banjskog, leilinog turizma, samo kada bi se o tome malo vie povelo rauna. Iskreno se nadam da e se neke promene desiti u skorijoj budunosti, po pitanju valorizacije kako Temerinske banje, tako i Temerina u celini, ali i po pitanju reavanja odnosno vraanja Banje u ruke vlasnika ili ve neke nadoknade, koja bi bila prihvatljiva.

* UVOD
Termomineralne vode pripadaju dubokoj izdani, ali esto im se moe dodati prefiks arteke. Nalaze se na dubinama od preko 200 do 300 m. Nisu za pie jer imaju mineralizaciju preko 1 g/l i temperaturu preko 20 C. Utvrene su u predelu Temerina i poele da se eksploatiu 1914. godine, kada je u jugoistonom delu naselja izbuen bunar (po podacima biveg vlasnika Grisa Andraa) dubine 417 m. Bunar preseca kvartarne i paludinske sedimente i samoizlivno daje vodu temperature 27 C. Izdanost bunara je nakon buenja iznosila 397 l/min, a kasnije je smanjena. Voda otie kanal DTD. Relevantnu hemijsku analizu vode izvrio je Institut za fiziku PMF-a u Novom Sadu 1979. godine. Analiza vode je pokazala sledee: 1. slabo-alkalnu reakciju (pH -7,8); 2. ukupnu mineralizaciju 2,669 gr/l; 3. karakteristini joni u gr/l su: natrijum (0,708), hidrokarbonat (1,512) i hlor (0,337); 4. od lekovitih sastojaka utvreno je prisustvo joda, broma, fluora, litijuma i stroncijuma, ali ispod graninih koliina lekovitosti za svako ponaosob. U vodi takoe ima i metana kojim se dogrevala voda i zagrevale prostorije kupatila u toku zime, ali koji je predstavljao opasnost zbog mogunosti poara. (Lakov, 1985) Slika 1. Poloaj Temerina

* GEOGRAFSKI POLOAJ TEMERINA

Temerin se nalazi na severu Sbije, u centralnom delu autonomne pokrajine Vojvodine, odnosno u junom delu Bake. Nalazi se na 20 km severno od Novog Sada, oko 27 km juno od Beeja, u blizini meunarodnog evropskog geografsko-turistikog puta, koji ga povezuje sa Maarskom i okolnim

TEMERI

zemljama na jednoj strani, a preko Beograda i Nia sa Grkom i Turskom na drugoj. Pored toga znaajna je rasksnica i regionalnoh putnih pravaca prema Zrenjaninu, Beeju, Subotici, Somboru, Novom Sadu. Izvor: www.temerin.org.yu Ovo prigradsko naselje je sedite jedne od 45 optina u Vojvodini, koja ima povrinu od 169,61 km2 i predstavlja jednu od najmanjih optina u Vojvodini. Prilikom popisa stanovnitva 2002. godine u njoj je ivelo 28 275 stanovnika, to iznosi 1,1% stanovnitva Vojvodine. Gustina naseljenosti iznosi 166 stanovnika po km2, to j znatno iznad prosene naseljenosti Vojvodine koja iznosi 97 stanovnika po km2. To je posledica ne samo prirodnog prirataja, ve i privrednog rasta Novog Sada u ijoj je gravitacionoj sferi cela optina, ali i posledica privrednog razvoja Temerina.Sam grad se nalazi na nadmorskoj visini od 83 m. Pravougaonog je oblika, ija je dua osa u pravcu jugozapad-severoistok, du puta R-120. (Mesaro, 1968)

PRIRODNO GEOGRAFSKE TURISTIKE VREDNOSTI

Geoloko geomorfoloke vrednosti
Na tlu temerinske optine sedimentne stene dostiu debljinu preko 2000 m, to predstavlja najveu debljinu ovih stena u Bakoj. To je posledica depresije u paleoreljefu. Taan raspored i debljinu stena na teritoriji temerinske optine mogue je pratiti na osnovu istrane buotine koju je 1968. godine izradila organizacija Naftagasa u centru Temerina, a koja je oznaena sa Te-1. Buotina je duboka 2004,5 m i proseca kvartarne, paludinske, pontijske, miocene i kredne sedimente. Najmladji kvartarni sedimenti, po dubini oko 800 m, predstavljeni su humusom, lesom, peskovitim i ljunkovitim glinama raznih boja. Debljina lesa i lecolikog materijala u ovom delu Bake kree od 2 do 4 m. Paludinski horizonti peskovitog sastava mogu se smatrati nosiocima podzemnih voda. Pontijski sedimenti, do dubine 1600 m, predstavljeni su laporima. Mioceni i kredni najdublji sedimenti su zastupljeni u poetku laporima, zatim pearima i konglomeratima sastavljenim od raspadnutih vulkamskih stena. Ova buotina nije stigla do preneogene podloge sastavljene od eruptivnih i

metamorfnih stena. Budua istraivanja radi pronalaenja trmomineralne vode, s obzirom na poznati geoloki sastav zemljita u ovom kraju, treba usmeriti na plie slojeve.Teritorija optine Temerin predstavlja ravniarsko zemljite sa jedva primetnim visinskim razlikama i u geomorfolokom pogledu pripadaju svim svojim delovima lesnoj terasi, uglavnom su zastupljene rene doline i predolice, kojih najvie ima u severnom delu optine, sa leve strane Jegrike. Nastale su proceivanjem atmosferske vode kroz les i rastvaranjem krea u ve postojei udubljenjima prelesnog reljefa. (Ristanovi, Joki 2006)

Slika 2. Baka ravnica Izvor: www.temerin.org.yu

Klimatske vrednosti
Klima temerinske optine se po svojim optim odlikama, naravno podudara sa klimatskim odlikama Vojvodine, odnosno itave panonske nizije.U temerinskoj optini nema ni jedne meteoroloke stanice te su za prikaz klimatskih osobina uzeti podaci najblie stanice Novi Sad Rimski anevi, koja je svega 6 km km udaljena od teritorije preispitivane optine, tako da e analizirani podaci dati najcelovitiji prikaz klimatskih elemenata. Tabela 1. Geografske kordinate i nadmorska visina optinkog sredita i meteoroloke stanice Mesto Geografska Geografska Nadmorska irina duina visina Temerin 45 25 19 54 83 m Novi Sad - 45 20 19 51 82 m Rimski anevi Temperatura vazduha - predstavlja kvalitativnu vrednost njegovog toplotnog gradijenta. Tabela 2. Srednje meseene i godinja vrednosti temperatura vazduha u C, za meteoroloku stanicu Novi Sad-Rimski anevi za period 1996-2005 godine Mesec Novi Sad I II III IV V VI VII VIII IX X XI XI I Prosena godinja T ( C)

0,01 1,6 6,2

12,4 17,7 20,8 21,6 21,7 16,2 11,9 6,6

0,8 11,5

Srednja godinja temperatura u posmatranom periodu iznosila je 11,5 C . Prema datim srednjim mesenim temperaturama vazduha najtopliji mesec je avgust sa temperaturom od 21,7 C. Najnie srednje mesene temperature vazduha javljeju se u januaru i u posmatranom periodu iznose -0,01 C. Oblanost Oblanost spada u vane klimatske elemente i bitan je kod turistike valorizacije podruja. Od oblanosti direktno zavisi osunavanje. (Lakov, 1985) Tabela 3. Srednje mesene i godinja vrednost oblanosti u desetinama, za meteoroloku stanicu Novi Sad-Rimski anevi, za period 1996-2005 godine Prosena VII Mesec I II III IV V VI VII IX X XI XII godinja I vrednost Novi 7,2 5,7 5,2 5,6 4,2 4,3 4,2 3,7 5,0 4,9 6,3 7,0 5,3 Sad Kao to se moe zakljuiti iz tabele br. 4, u posmatranom periodu najmanja oblanost je u toku glavne turistie sezone, odnosno u avgustu (3,7), dok je najvea oblanost u toku zimskih meseci i to u januaru kada je prosena vrednost 7,2 desetine. Takoe moe se jo zakljuiti da je jesen vedrija (srednja vrednost 5,0), od prolea (srednje vrednosti od 5,2 do 5,6). Padavine Na teritoriji Vojvodine postoje znatne razlike u koliini padavina, ak i kod bliskih kiomernih stanica. Visina padavina uglavnom opada od zapada prema istoku. Temerinska optina se odlikuje srednjom koliinom padavina. Tabela 4. Srednje mesene i godinja vrednost padavina u mm, za meteorloku stanicu Novi Sad-Rimski anevi, za period 1996-2005 godine Godin Mese I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII ja c suma Novi 26, 30, 28, 57, 59, 89, 93, 64, 74, 65, 56, 55, 58,3 Sad 2 1 0 3 9 6 4 1 1 1 2 9 Prosena godinja koliina padavina , prema podacima za kiomernu stanicu Novi Sad-Rimski anevi iznosi 53,8 mm. Mesec sa najvie padavina je jul mesec, kada proseno padne 93,4 mm kie, dok je najsuvlji mesec januar sa svega 26,2 mm padavina.

Biogegrafske vrednosti
Predeo lesne terase koja zahvata najvei deo optine Temerin odgovara stepskoj travnoj vegetaciji. Razvojem zemljoradnje tokom 17. i 18. veka nestaju panjaci, a zasejavaju se kulturne biljke od kojih danas preovlauju itarice, industrijsko bilje i povre. Veih umskih povrina nema, ali se mogu videti, oko salaa, umarci bagrema i topole sa po kojim dudom. ivotinjski svet je nakada bio brojniji i Slika 3. Fazan raznovrsniji. Promene u razvoju ratarske proizvodnje uticale su na smanjenje broja i vrsta divljih ivotinja. Od krupnije divljai znaajne za razvoj lova, ima srna, lisica, zeeva, a od pernate divljai fazana, jarebica, divljih pataka i gusaka kao i divljih golubova. Veliki je broj raznih ptica: vrabaca, lastavica, detlia, voraka, kukavica, caria, roda, sivih vrana. Ima mnogo insekata: komaraca, muva, pela, strljena, raznih vai, cvraka, bubamara, leptira i dr. (iri 2004) Izvor: www.temerin.org.yu

Hidrografske vrednosti
Optina Temerin u hidrolokom smislu se karakterie bogatstvom razliitih tipova izdani i samo neznatnim povrinskim tokovima koji su predstavljeni rekom Jegrikom i njenim slabim pritokama koje su sve zajedno ukljuene u kanalsku mreu sistema Dunav-Tisa-Dunav. Freatske izdani se nalaze na prosenoj dubini od 200 do 300 cm, a njihova najmanja dubina iznosi svega nekoliko cantimetara. Arteka izdan je na dubini od 100 i vie metara i njeno kretanje se stalno prati, na veem broju bunara (pijezometrijski nivo). Sa porastom dubine , temperatura podzemne vode, na podruju Temerina brzo raste, Temperature vode na pomenutim buotinama, pokazuju da temperaturni gradijent ovog geohidrolokog lokaliteta iznosi svega 14 m, to je znatno manje od prosenog (33 m), pa ak i od proseka geotermskih znaajnijih delova Vojvodine (18 m). (Bogdanovi, Vidi, 1999)

Za razvoj banjsko rekreativno sportskih aktivnosti od hidrolokih prilika bitne su dubinske, termomineralne vode i prirodni reni tikovi kao primarne vrednosti banjskih potencijala, te u i njih spomenuti. REKE prirodnih renih tokova vie nema, jer su svi pretvoreni u kanale i ukljueni u hidrosistem DTD radi navodnjavanja poljoprivrednih povrina. Najvei i jedini znaajan vodotok jeste Jegrika, koja je desna pritoka Tise, duine 64,5 km. Jegrika nastaje od vode iz vie bara u atarima Despotova, Silbaa, Paraga, Ratkova i Pivnica. Na teritoriju optine Temerin ulazi u sa zapada iz optine Vrbas. Protie oko 2 km severno od Temerina. Dolina Jegrike u temerinskoj optini je vrlo plitka. Dolinske strane su i u ovom delu blago nagnute, a obale strmo useene i obrasle trskom. Temperatura vode se u toku godine menja u zavisnosti od temperature vazduha. Voda je mrke boje i prilino zagaena otpadnim vodama iz Zmajeva, Despotova i Temerina. Po dr. D. Dukiu, pripada III klasi voda po zagaenosti, to znai da se ne sme koristiti u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao ni za kupanje. (Mari, Pucar, 2004) KANALI Kanal J-152, koji je pritoka reice Jegrika, prolazi kroz park Temerinske banje od stacionale km 15+150 do stacionae km 15+775. Kanal je ukopan i bez nasipa, sa neobloenim kosinama. JEZERA Prrodnih jezera u optini Temerin nema. Ranije je bilo est malih vetakih jezera jamura kod Bakoj Jarka. Sada se jedino vee jezero u optini nalazi istono od Temerina, sa desne strane puta za abalj, iz kojeg je vaena zemlje za industrijske potrebe. Jezero ima stalno vode i poribljeno je, pa se koristi i za sportski ribolov. (Mari, Pucar, 2004) Istorijat korienja Temerinske termomineralne vode Temerinska termomineralna voda se koristi za leenje reumatskih bolsti od 1914. godine. Godinu dana ranije u dvoritu Grie Andraija, vlasnika drvare, majstor o iz Beeja, izbuio je bunar dubok 417 m. Temperatura vode je bila 29 C, ukaste je boje i sumporovita. Na imanju Marije i Grie Andrai, izgraen je bazen dimenzija: 15 x 12. Voda u bazenu je bila duboka 2,5 m, za odrasle 0,90 m za decu. Izgraeno je i kupatilo, koje je imalo tri sobe sa po dve kade i tri sobe sa po jednom kadom. Dokumentaciju o prvom kupatilu i bazenu uva erka marije i Grie Andraija. Godine 1942, izgraena je centrala za struju, na bazi metana, koja je kasnije pretvorena u mlin. (Nemeth, 2005) Prema reima gospodina Ekresa u Temerinskom parku, 1914. godine radilo je i kupatilo sa tri kade. Godine 1950. kupatilo Grie Andraija je nacionalizovano. Postalo je vlasnitvo Komunalnog preduzea

Jedinstvo, a od 1955, godine radi pod nazivom Narodno kupatilo. Sekretarijat unutranjih poslova-Odeljenje za protivpoarnu zatitu, zatvorio je Kupatilo (31. maja 1978.) zbog metana. Kupatilo je ponovo otvoreno 1982. godine. Voda za pie se koristi iz bunara, na nekoliko metara od Kupatila. Dve godine kasnije, na novoj buotini, stotinak metara od centra Temerina, poeo je sa radom otvoreni bazen. Ova buotina izdaje veu koliinu vode, vie je temperature i bogatijeg minerolokog sastava.U dvoritu Kupatila se i danas nalaze ostaci jedanaest daanih kabna za presvlaenje korisnika bazena. Polovina vode iz bunara koristila se za punjenje bazena, a ostalo za Kupatilo. Hemijsko mineroloke karakteristike temerinske termomineralne vode Od hemijsko minerolokog sastav vode zavisi njeno balneoloko dejstvo, a da li e i koliko biti korieno zavisi i od mnogih drugih faktora. Temerinska voda, ne samo da je bogata razliitim minerolokim elementima, ija koncentracija iznad nivoa lekovitosti, ve je i topla, spada u grupu toplih voda. Temerinsku vodu Kupatila, ija temperatura iznosi 26,5 C svrstavamo u grupu hipotermi, dok voda u otvorenom bazenu sa temperaturom vode od 40 C, predstavlja hipertermu. Kompletna mineroloka analiza sastava termomineralne vode u Temerinu u raena je 1984. godine i to: -17.10.1984. godine na buotini u Otvorenom bazenu -26.11.1984. godine na buotini iz 1914, godine Kupatilo i bunar

Tabela 5. Hemijski sastav termomineralne vode u Temerinu 1984. godine Parametri Bazen Kupatilo Merna jedinica Dubina 526 607 397 (417) m Izdanost 1 340 384 l/min Temperatura 40 26,5 C Prozrana Bez suve Izgled materije Boja Svetlouta ukaste Miris Metalnih cevi Karakteristian

Mutnoa Gustina (200 C) Povrinski napon(20 C) pH p-alkalitet m-alkalitet Ukupna tvrdoa proraunata na (CaO) Karbonatna tvrdoa proraunata na (CaO) Ukupna mineralizacija Salinitet (Cl na HCl) Potronja KMnO4 Neorganski azot

3 1003,79 0,0725 7,70 0 31,32 1,10 1,10

0,4 1 003,44 0,0634 8,00 0 23,0 1,5 1,5

na mg/m3 kg/m3 n/m mol HCl/m3 mol HCl/m3 mol/m3

mol/m3 3,4496 0,8481 189 22,42 189,0 g/l mg/l mg/l 2,4 gr/l

Otvoreni bazen sa termomineralnom vodom, nalazi se na buotini, koja je zahvatila vodu sa dubine od 526 m do 607 m. Kompleksna hemijskomineroloka analiza, iz priloenih tabela pokazuje da je voda topla i veoma bogata mineralima: -ukupna mineralizacija 3,444 gr/l -izdanost 1340 l/min -temperatura vode je 40 C -boja-svetlouta -hidrokarbonata 689,00 mg/l -natrijuma 995,0 mg/l -hlorida 514,17 mg/l -hidrokarbonata 1 910,50 mg/l

Tabela 6. Mineroloki 1984. godine Elementi u Bazen tragovima Mangan (Mn) Olovo (Pb) Cink (Zn) Stroncijum (Sr)

sastav termomineralne vode u Temerinu Kupatilo 1,0 34 9 100 29 (103) 69 42 0,24 Merna jedinica mg/l 103 mg/l 103 mg/l 103 mg/l

Litijum (Li) Silicijum (Si) Jedinjenja amonijak (NH3) Metaborna kiselina (HBO2) Metasilicijumova kiselina (H2SiO3) Hidrokarbonat (CO2) Koloidni rastvori (Fe2O3)

50 3,50 27,34 2,19 4,54 689,00 0,57

0,05 0,50 10,38 1,09 1,3 506,0 0,20

103 mg/l mol/m3 mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l

Prikazana analiza (kupatilo) je uraena na buotini iz 1914. godine, pokazuje da termomineralna voda ima sledee karakteristike: -ukaste boje, karakteristinog mirisa -ukupna mineralizacija 2,4 mg/l -temperatura vode 26,5 C -natrijuma 680,0 mg/l -hidrokarbonata 1 603,0 mg/l -ima: magnezijuma, kalcijuma, gvoa, zatim hlorida i joda -od gasova ima najvie metana. Prema balneolokim karakteristikama, po Kventinu, temerinska termomineralna voda pripada hidrokarbonatnim vodama, podgrupa natrijum.hidro-karbonatnim vodama. S obzirom na mineroloke karakteristike i balneoloke osobenosti termomineralna voda u Temerinu izuzetno uspeno lei: degenerativna oboljenja i vanzglobni reumatizam, dermatoloke, finekoloke bolesti, voda ima i baktericidna svojstva. (Bogdanovi, Vidi 1999) Korienje Temerinske termomineralne vode: Leenje u temerinskoj banji se sprovodilo kupanjem i pijenjem vode. Prema reima gospodina Govedarice kupanjem su leni iijas, reumatizam, hemoroidi i ginekoloka oboljenja, a pijenjem ir na probavnim organima. Kupanje je trajalo 30 minuta, a leilina tura 21 dan. Sezona potpune iskorienosti kupatila je poinjala u maju i trajala do septembra. Kapacitet je bio 220 kupanja na dan jer je kupatilo radilo od 7-19 asova. Zaposlene su bile samo dve radnice bez posebnih kvalifikacija, a radile su na prijemu pacijenata i odravanju higijene. Prema reima biveg vlasnika Kupatila, korisnici pacijenti su bili veinom iz Temerina i okolnih mesta Siriga i Bakog Jarka, ali bilo je i bolesnika iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda i ue Srbije, pa ak i iz inostranstva. Dolazili su najvie Maari i nai iseljenici iz Francuske i Amerike.

Kako u Temerinu nije bilo hotela niti drugih smetajnih objekata, pacijenti koji su dolazili s veih udaljenosti , odsedali su kod vlasnika Kupatila (jedna soba sa est leaja) ili u okolnim privatnim kuama koje su primale po 20 gostiju.Danas se voda koristi: a) U Kupatilu koje se nalazi pored glavne saobraajnice i radi tokom cele godine, a o pacijentima brinu po jedan lekar i fizioterapeut. Najvei broj pacijenata je iz okoline Novog Sada. b) Iz bunara, koji se nalazi u blizini Kupatila, voda se koristi za pie, tokom cele godine i smatram da treba naglasiti da se ne flaira, iako postoje sve mogunosti c) U otvorenim bazenima (9x12m), za odrasle i menjem bazenu za decu. U Sportsko-rekreativnom centru, u neposrednoj blizini ovih bazena, sa termoineralnom vodom, nalazi se i olimpijski bazen, sa obinom vodom Slika 4. Bazen U otvorenom bazenu termomineralna voda ima ista balneoloka svojstva kao i voda u Kupatilu i bunaru. Prava je teta, to se ova voda moe koristiti samo u toku letnje sezone (maj-septembar), kao i to to su bazeni skromnih dimenzija. Temerinska termomineralna voda slina je, po minerolokom sastavu i balneolokim osobinama, drugim poznatim, balneolokim Izvor:www.tenerin.org.yu

centrima

Panonskom

basenu.

Lekovitost temerinske termomineralne vode koristi se ve 94 godine. Meutim, svih ovih godina, bio je jedan skroman zdravstveno-rekreativni centar. Jedina investicija bila je izgradnja skromne, prizene zgrade Kupatila sa kadama i otvorenog natkrivenog bazena. (www.temerin.org.yu)

Mogunost korienja termomineralne vode

Imajui u vidu priloeni hemijsko-mineroloki sastav i balneoloke karakteristike termomineralne vode u Temerinu moe se zakljuiti da postoje viestruje mogunosti njenog korienja: - U zdravstvene svrhe, mnogo ire i kvalitetnije nego do sada, s obzirom na mineroloki sastav, temperaturu, kao i dosadanja iskustva u leenju, koja su potvrdila da voda ima baktericidno dejstvo, da lei degenerativna oboljenja, vanzglobni reumatizam, dermatoloke i ginekoloke bolesti. Mogao bi se izgraditi balneoloka centar, za leenje pomenutih bolesti, koje su veoma rasprostranjene u dananje vreme. - Za rekreativno-sportske aktivnosti, koje bi izgradnjom odgovarajuih zatvorenih bazena nesumljivo privukle brojno, posebno mlado stanovnitvo Novog Sada i okolnih naselja, za koje je jedan ovakav centar prosto neophodan. Tome idu u prilog i injenice da su znaajnije povrinske vode od Temerina prilino daleko i da su u znatnom meri zagaene, da se sportsko-rekreativne aktivnosti u odgovarajuim objektima, sa termominerlnom vodom, mogu obavljati tokom itave godine, da Temerin ima povoljan geografski poloaj i nalazi se u gusto naseljenoj oblasti. - Za zagrevanje stambenih prostorija jer topla voda predstavlja jeftin, neiscrpan, a neiskorieni izvor energije. Obzirom na zabrinjavajuu energetsku situaciju, kako kod nas, tako i u svetu, geotermski izvori energije e se koristiti sve vie u budunosti. Istina, u naem sluaju bi se voda za te potrebe morala dogrevati, ali svemu ovome pogoduje i polazna temperatura vode od 40 C, kao i prisustvo zapaljivog gasa-metana. - U poljoprivredi, odnosno proizvodnji hrane, gde se pre svega misli na tople leje i proizvodnju povra u vrme klimatske prilike, odnosno niske temperature to onemoguuju. Ovo je mogue i potrebno istai, imajui u vidu vrlo plodna polja u regionu, kao i gusto naseljeno okruenje. (Lakov, 1982) Na kraju bih naglasila, da temerinska termomineralna voda predstavlja neiskorieno prirodno bogatstvo, jer je zaista malo gradova u Vojvodini koji se mogu pohvaliti takvim potencijalom u smislu razvoja banjskog turizma.

* OBLICI TURIZMA
Temerinska banja ima odreene potencijale, na osnovu kojih moemo zakljuiti da je na ovoj lokaciji mogu razvoj pre svega leilinog turizma, irih razmera u odnosu na potencijalnu tranju. Banjsko mesto kao zdravstevni centar sa zdravstvnim uslugama koje bi imale slian ili isti standard kao susedne banje. Takoe, postojanje bazena i eventualnom izgradnjom sportskih terena, ukazuje na mogunost rekreacije, oporavka. Bitno je spomenuti i lovni i ribolovni turizam, koj na ovom prostoru ima veliki potencijal za razvoj. Smatram da bi i neke

manifestacije, razliitog tipa, sporskog, kulturnog, zabavnog umnogome uticala na poveanje atraktivnosti i te neke manifestacije bi postale deo tradicije i kulture, neto jedinstveno i specifino, koje bi po svemu sudei mogle postati i brend, bar kada se radi o Vojvodini.

* ZAKLJUAK
Temerinska banja ima pre svega, stogodinju tradiciju korienja termomineralnih voda, koje su osnov za formiranje banjskog leilita. Ima povoljan poloaj u regionu, iako ne bi bila centar velikih kapaciteta, jer se u njenoj okolini nalazi veliki broj banja (Vrdnik, Junakovi, Rusanda, Kanjia), bila bi znaajna pre svega za lokalno stanovnitvo, ali kako je u prethodnom tekstu navedeno i za strance i ostale turiste koji ele da doive neto posebno, razliito. U ovom kontekstu, pre svega mislim na ureenje samog Temerina, koji poseduje predispozicije za razvoj turizma, polazei od geografsko funkcionalnih karakteristika, u pogledu tranzitnog turizma , aktiviranja prirodnih potencijala (park regionalnog znaaja i reke Jegrike), infrastrukture (saobraajne mree, vodovoda), ugosttiteljskih objekata sa nacionalnom vojvoanskom kuhinjom, sportskih objekata, privatne ergelene, negovanja srpske i maarske kulturne batine sa verskim objektima, kao i razne manifestacije, lokalnog, regionalnog i meunarodnog karaktera, lovakim i ribolovakim udruenjem. Takoe ga treba valorizovati u mrei naselja koja ga okruuju Sirig, Baki Jarak, enej, Gospoinci i abalj. S obzirom na postojeu infrastrukturu, bazene, postojei park u centru Temerina, objektima kulture, zdravstva i kolstva, mogu je razvoj banjskih, rekreativnih i sportskih aktivnosti uz komplementarnu aktivnost lovnog i ribolovnog turizma. Sama banja moe biti atraktivna, jer se nalazi na ravniarskom terenu u gradu i blizini veeg grada Novog Sada, na taj nain moe da postane banjsko mesto lokalnog i regionalnog znaaja, da objedini ponudu sa ostalim vojvoanskim banjama i da istakne svoje karakteristike i ono po emu je jedinstvena, kao to je temperatura vode, koja dostie i 39 C, znaajnih lekovitih svojstava za leenje reumatskih i stomanih oboljenja.

U tom cilju treba angaovati investitore, lokalnu upravu, kao i same graene, jer e ova grupa ljudi imati najvee koristi od to bolje valorizacije. Temerinska banja, kao i cela optina Temerin e krenuti pravcem razvoja, kako u privrednom tako i u ekonomskom pogledu.

*LITERATURA I IZVORI
Bogdanovi ., Vidi N. (1999): Temerinska termomineralna voda, Zbornik radova instituta za geografiju PMF-a, Novi Sad, broj 29., 2532 str., Novi Sad iri M. (2004): Turistiki potencijali optine Temerin, diplomski rad, PMF, Novi Sad Internet: http:// www.temerin.org.yu Lakov M. (1982): Banjski turizam SAP Vojvodine, Institut za geografiju Prirodno-matematikog fakulteta, Novi Sad Lakov M. (1985): Optina Temerin, Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad Mari I., Pucar M. (2004): Studija o mogunosti izgradnje rehabilitacionog centra i banje u Temerinu, radni materijal, Indtitut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, Temerin Mesaro . (1968): Temerin, Novinsko izdavatvo preduzee knjievne novine, Beograd Meteoroloki godinjaci (1995-2005): klimatoloki podaci, Republiki hidrometerorolki zavod, Beograd Nemeth Z. (2005): Mi lesz a Grisza-vizzel, asopis Magyar Szo, izdanje za novembar, Temerin Podaci dobijeni na terenu (razgovor sa Karolj Ekresom, piscem iz Temerina Podaci dobijeni na terenu (razgovor sa Zoranom Govedaricom, direktorom turistike organizacije Temerin Ristanovi B., Joki I. (2006): Optina Temerin: regionalno-geografska studija, Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad