Prof. Dr Vladislava Gordi Petkovi Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet SRPSKA PROZA 2011.

Iako se o krizi romana, kao i o krizi autorstva, govori bezmalo od njegovog nastanka, ova knjievna vrsta se pie nesmanjenom strau. Iako je u Srbiji prozna godina 2011. ponudila oko 110 romana koji su od strane izdavaa i pojedinaca nominovani za NIN-ovu nagradu za roman godine, objavljeno je bar dvadeset vie, to daje provizni broj od 130, koji je za nau malu kulturnu sredinu vie nego impozantan. Najui izbor od est romana ukljuuje generacijski i poetiki raznolike pisce: od devedesetogodinjeg Voje olanovia do etrdesetogodinjeg Ugljee ajtinca, od satirinog romana Svetislava Basara do vrlo intimnih saga o suvinosti i gubitnitvu Franje Petrinovia i Slobodana Time. Ugljea ajtinac ispisuje epistolarni imejl roman, Albahari kriptofantastinu povest o ratu, a olanovi odu nemoguoj ljubavi koja je dojsovski smetena u jedan dan. Teme srpskog romana kreu se u tri pravca: ljubav, istorija, kritika svega postojeeg. Bavi se savremenim egzilom (T. Ai) i krstakim ratovima (Gorbaev); ispisuje povest industrijalaca i modernih ruskih klasika; dotie se i kuge (D. Nikoli) i raka (. Nedeljkovi, B. ankovi) i atentata (roman Dragoljuba Stojkovia Poslednji greh: sluaj gospoe Markovi u izdanju Portalibrisa jeste neka vrsta istorijskog trilera o atentatorki na kralja Milana Obrenovia). Izdavaka kua Prometej ponudila je itavu pregrt putopisa kroz predele i seanja, recimo Ljiljane Maletin Vojvodi kroz Portugaliju i Kataloniju, i Miodraga Matickog kroz rovinjske uspomene. Na temu stranosti kod kue najbolje su odgovorili Franja Petrinovi (Almaki kruoci leenih meseara) i Slobodan Tima ( Bernardijeva soba). Romana o planinarima napisana su ak dva Povreenost Olega Tomia i Srp nad Everestom Milana Jankovia. Dva su romana o Karaburmi: Ko je rekao iveli T. H. Raia, nostalgino-nean primer anra ispiuturijade i Prekomerna upotreba sile Vide Crnevi Basare, prozno delo ije bi se teme disfunkcionalne porodice, nasilja, rata i pogrenih ljubavi najbolje saele u odreenje: enska verzija Arsenijevievog Potpalublja. U godinjoj berbi romana sreemo vojvoanske Nemice i mason(k)e s Vraara, hodamo po epistolarnom mostu na ruti MenhetnIlanda, bivakujemo sa isposnicima, pratimo prvo presaivanje kostne sri i hroniku najavljene Titove smrti (a plovimo i na TitOniku!), teleportujemo se na Krf, u Keniju, u kvatroento. Ugljea ajtinac, Sasvim skromni darovi, Arhipelag. Druga prozna knjiga zrenjaninskog dramaturga i scenariste Ugljee ajtinca je dirljiv i gorak epistolarni roman, sainjen od pisama dva roena brata. Ova melahnolina povest nastaje na rastojanju izmeu Ilande i Menhetna: dok mlai brat koristi jednomesenu stipendiju za dramske pisce u zemlji mogunosti, drugi (umalo propalica i danguba, nesvreni student koji se blii etrdesetoj, vozi pikap i ima tri nedelje

ratnikog staa) brine o bolesnim roditeljima i svom raspalom ivotu sve dok se situacija ne preokrene.... Gde e zavriti ameriki, a gde banatski brat itajte u sjajnom romanu koji mami na suze i smeh, i podsea na istoriju svih naih propadanja. U Banatu kue padaju same od sebe, iz njihovih poruenih krovova korov raste do neba dok obnovitelji roditeljskih domova, pristigli iz dalekog sveta, kunu red i rad koji ih tamo gue; u Njujorku je sve mogue jer, kako kae jedan junak, samo treba nai producente Jevreje da bi postao slavan. U dopisivanju dvojice brae meaju se aluzije na knjievnost i muziku, pripovedanja najskorijih dogaaja sa uspomenama na detinjstvo, da bi na kraju romana, posve neoekivano ali ne sasvim nemotivisano, braa zamenila mesta i onaj za kog se inilo da nee mrdnuti nikud od kue naglo menja evropski kontinent za ameriki, a brat za kog bismo se zakleli da je umetnik spreman na rizik i avanturu vraa se u dobro znanu teskobnu uukanost domovine. Komino-fantastini roman Bremasoni Mirjane urevi vraa nas u jun 1940, u vreme priprema za tzv. "samouspavljivanje" jedne tajne organizacije, poglavito muke masonske loe Jugoslavije. Dok se masoni dogovaraju kako da obave veliki poslednji ritual, tee tiha logistika aktivnost mnogo tajnije organizacije: enske loe "Bratanice". Ne bi li pomogle muevima da svoju malu drubu konzerviraju za venost, vraarske gospoe improvizuju slobodnozidarski hram u domu jedne od njih, uz pomo heklanog stolnjaka sa masonskom mustrom - motivom akacije. "Bremasoni" su alternativna istorija graanskog Beograda, iji je mali univerzum od istorijskih gibanja zatien samo tvrdoglavom odlukom est ena da ukradu uvenu mumiju Nesmina iz mraka Prirodnjakog muzeja i iskoriste ga u drevnom egipatskom ritualu. Ismevajui muke sujete i borbu za vlast, autorka odaje poast enama, ali i to ini armantno i aljivo, predstavljajui svoj alter ego kao Veliku Opajdaru. Roman bi se mogao okarakterisati kao pseudoistorijski aljivi triler, potuje aristotelovska jedinstva mesta, vremena i radnje, predstavlja u autorkinom opusu zapravo drugi tom alternativne istorije Beograda. Tema najnovijeg, sedmog romana Gorana Milainovia kree se izmeu proznog anra trilera i filma katastrofe, i prosto priziva ekranizaciju. Godine 1958. ozraeno je est atomskih fiziara u Instutu Vina: odlaze u Pariz na leenje, gde pristaju na riskantan eksperiment: na njima e biti izvedeno prvo presaivanje kotane sri u svetu. Kako e ovaj rizini eksperiment promeniti ivot pacijenata i njihovih lekara, a kako donatora kotane sri, ostaje da se sazna, ili bar nasluti. Roman-feljton u istorijskom prezentu prati s mnogo napetosti i emocija nesebinu bitku za ivot, rtvu bez pitanja i bez ostatka. Tema humanosti bez razloga i rtvovanja bez rauna neto je sasvim novo u srpskom proznom krugu. Milainovi pie ovaj roman resko i brzo, ne dozvoljavajui nam da u itanju zastanemo, jer borba za ivot je, u isti mah, borba s vremenom. injenica da stradanju kumuje ljudski faktor ne umanjuje nesebinu rtvu: udno je samo to kako se danas o ovoj plemenitoj borbi tako malo zna. Tito je umro Mirjane Novakovi (Laguna) je politiki triler kakav Srbija jo nije imala iz ruke dobrog pisca. Junakinja romana je novinarka "Politike" ija je karijera krenula nizbrdo: malo zbog alkohola, malo zbog nesavesnog obavljanja dunosti, ali njeno pravo ime i razlog njenog pada u nemilost neemo uspeti da saznamo. Na slavi kod prijateljice upoznaje

nekadanjeg komunistikog funkcionera, i od tog uglaenog gospodina saznaje dobro uvanu tajnu: dan i as Titove smrti najavljeni su punih dvanaest godina pre tog 4. maja 1980, i to ba u "Politici", u tekstu ija poetna slova svakog paragrafa daju reenicu "Tito je umro". Misteriozna novinarska akreditacija za sednicu Glavnog odbora Demokratske stranke pomae junakinji da razotkrije briljivo planirano ubistvo mladog i oigledno suvie perspektivnog stranakog lidera Sae Vrtae. U reavanju sluaja pomau i odmau korumpirani novinari i nesavesni policijski inspektori, kuna pomonica iz Kovaice, sponzorua sa Fejsbuka i mnogi drugi, uglavnom pohlepni junaci i antijunaci tranzicione Srbije. Iako smeten u Beograd vremena dananjeg, roman nas vraa u politike obraune iz Brozovog vremena, ali i uvlai u vrtlog farmaceutske mafije, finansijskih skandala, elitne prostitucije. Neprijatna predizborna pilula za generacije roene ezdesetih, ali se lako guta. Govorei jednom prilikom u svojoj knjizi Izgubljeni testamenti o orvelizaciji uspomena, Kundera je pokuao da nas ubedi da smo stvarnost u komunizmu gledali kao goru nego to je bila zato to smo tu prolost nasilno literarizovali, prilagoavajui je jednom stereotipu nemara, represije i propadanja. No kod Mirjane Novakovi sreemo specifinu orvelizaciju stvarnosti: njena junakinja, novinarka sa stigmom, kae: "mogla sam slobodno da radim sve to nisam htela, a sve to sam elela da piem nije bilo zabranjivano, jedino se nije objavljivalo"; ili svet opisuje kao cinino i ravnoduno mesto; "sponzorua je ... ogrnula bundicu koja joj je sezala ak do struka, i uhvatila Maksimilijana pod ruku, u kojoj su se jo uvek klatili kljuevi sa priveskom mercedesa, i tako romantini izali napolje, kao da ljubav nikad nee umreti." (str. 163) Umesto u stanu nasleenom od oca (inae vojnog lica), junak Bernardijeve sobe Slobodana Time (Kulturni centar Novog Sada) Pita Petrovi iz grada urvideka svaku no prespava na parkingu u olupini kupea boje "teget metalik"; slua Betovenovu desetu, nikad dovrenu simfoniju sklupan kao fetus na zadnjem seditu, progonjen seanjem na automobilsku nesreu koju je skrivio i u kojoj je jedna devojka izgubila ivot. Ovo je samo okvir prie o odrastanju i sazrevanju u Novom Sadu, gde jedan ostareli umetnik, toliko nesiguran u svoju polnu pripadnost da o sebi govori u enskom rodu, sanja okean, jede varcvald tortu i zbog novanice od hiljadu maraka dospeva u zatvor. "Bernardijeva soba" nije samo nena i komina pria o turobnom samovanju umetnika (a umetnik je svakom drutvu suvian), ve i satirina skica novosadskog Liliputa, njegovih umiljenih i izmiljenih veliina. U pitanju je vrhunska proza iz pera kultnog umetnika, kojeg njegov grad nimalo nije mazio. Fascinacija Venecijom u ovoj naoj zemlji bez mora naterala je Vladimira Pitala da se, ubrzo posle Milete Prodanovia i Sanje Domazet, pozabavi Serenisimom u romanu Venecija (Agora). Meutim, dok je autor "Vrta u Veneciji" pisao sumorni triler o gradovima koji propadaju, a autorka romana "Acqua alta" iskoristila grad na vodi kao kulisu za priu o seksualnom zlostavljanju, Pitalo bira samo dve kljune rei: lirino i filmino. Bombastino, ali tano: Pitalova "Venecija" je jedina knjiga u kojoj se sreu Milo Crnjanski, Kazanova, Felini i Donald Saterlend. Kratki roman sainjen od lirskih zapisa i uspomena koje su vie

odsanjane nego doivljene kao da je namenski pisan: da bi se prodavao u venecijanskoj knjiari "Akva alta", ili dve ulice od trga svetog Marka. ak i da Voja olanovi nije pokazao da Dojs jote ivi na Tamajdanu, da nas Mirjana urevi nije upoznala s tajnim drutvancetom u stilu Sterije i Indijane Donsa a Krsta Popovski i Mirjana Novakovi s anatomijom enskog bola i ludila koji vrebaju iza okova potleuica i solitera, da izrekne pohvalu srpskom romanu bio bi moda dovoljan i onaj uzbueni junak Srbobrana Brankovia, koji zahvaljuje bogu na naim dombastim drumovima. Kriza je uinila svoje, uinila nas boljima.