JEZIKE UNIVERZALIJE

Duko Firaunovi Neda Avramovi

LINGVISTIKA
*komparativna nauka *Formulie uoptenja o jeziku empirijskim istraivanjem.

TIPOLOGIJA
*istrauje univerzalije *Utvruje ogranienja kojima su jezici podloni.

INDIJA
*Univerzalni jezik kao osnova koja omoguuje funkcionisanje.

*Roder Bekon: Postoji samo jedna gramatika, a varijacije u govoru nam strane jezike ine nerazumljivim. *Viljem od Okama: Univerzalije su samo rei/imena. *Don Stjuart Mil: Svaka reenica je lekcija iz logike.

Inplikacione univerzalije *apsolutne/neapsolutne *ne vae u oba smera

APSOLUTNE
*Svi jezici imaju suglasnike i samoglasnike. *Svi jezici prave razliku izmeu imenica i glagola. *Svi jezici raspolau sredstvima za formiranje pitanja.

NEAPSOLUTNE
*Veina jezika poseduje samoglasnik ( i ). *Veina jezika poseduje prideve. *Za obeleavanje DA/NE pitanja koriste se razliite intonacije.

NEOGRANIENE UNIVERZALIJE *Zasnovane na jednom predikatu sa dve vrednosti.

FORMALNE UNIVERZALIJE *Apstraktni principi organizovanja konkretnih jedinica.

SLABE I JAKE UNIVERZALIJE SLABE UNIVERZALIJE

*Izvor su im kongnitivne i percepcijske univerzalije

JAKE UNIVERZALIJE
*Uslovljene su kognicijom

GOVORNA SPOSOBNOST U DVA VIDA

1)

2)

Progresivan - razvoj govora kod dece Regresivan gubljenje govora u afaziji

JEZIKE UNIVERZALIJE *Granice varijacija koje istiu slinosti meu jezicima. *Predmet lingvistikih istraivanja.

Ana Gojgi Anela Drai Marija urevi

Fenomen jezika je karakteristika svih ljudskih drutava i manifestuje se kroz hiljade jezika i dijalekata irom Zemljine kugle Lingvistika je univerzalna nauka o jeziku Neke lingvistike discipline se bave slinostima razliitih jezika (teorija jezikih univerzalija), dok druge podrazumevaju slinosti, a razlike paljivo registruju (teorija jezike relativnosti) Pojam o postojanju jezikih univerzalija star je koliko i sama lingvistika

Legenda o Kuli vavilonskoj - pretpostavka o prvobitnom jedinstvu ljudskog jezika Stara Indija - doktrina o nunosti univerzalija Kina III v. stare ere - tzv. kole imena - imena se smatraju apsolutim i trajnim Antika Grka - teorija formi ili ideja Srednji vek - pojam univerzalne gramatike (Boecije, Roder Bekon) Renesansa - Sankcijus (gramatika Minerva) XVII i XVIII - Opta i racionalna gramatika, Por Roajal; Nikola Boze definie pojam opte gramatike; Rasprava Hermes, Dzejms Haris XIX - opada interesovanje za univerzalnu gramatiku usled opisivanja i klasifikovanja novih jezika

Uticaj filozofije i psihologije na jezik 1928. god. danski strukturalist Brendal objavljuje knjigu o tradicionalnim vrstama rei, a iste godine Hjelmslev izdaje knjigu Principi opte gramatike Od 1950. god. se nastoji da se do univerzalija doe induktivnim putem (Dozef Grinberg) 1961. god. u dravi Njujork - prva konferencija o univerzalijama jezika 1967. god. U Teksasu - nauni skup na temu jezikih univerzalija

* Neograniene - odlika koju pokazuju svi jezici bez izuzetka * Ograniene - prisutne samo u najveem broju jezika * Implikacione - ako jedan jezik poseduje osobinu x, onda on uvek poseduje i osobinu y * Jezike - najoptije, odnose se na komunikacijsku funkciju, razlikovanje plana sadraja i plana izraza, promenljivost u vremenu itd. * Lingvistike - tiu se indentifikacije fonema i morfema, formulisanja gramatickih pravila itd.

Lingvist Uspenski: * Odlike koje pokazuju svi jezici * Odlike koje ne pokazuje nijedan jezik * Supstantivne - odnose se na konkretne jedinice i koriste se u svim jezicima * Formalne - ne odnose se na konkretne jedinice, ve obuhvataju principe ogranizovanja takvih jedinica * Tzv. slabe - njihov nuan i dovoljan izvor je u kongitivnim univerzalijama * Tzv. jake - kao nuan uzrok imaju isto jeziku sposobnost

Sinhronijske i dijahronijske univerzalije - Sinhronija se bavi iskljuivo jednovremenim prikazom jezika dok se dijahronija bavi istorijom jezika i grupa jezika kao i kakve su se strukturalne promene dogodile Jakobsonova teorija - razvoj dejeg jezika, afazino gubljenje jezika i sinhronija i dijahronija svetskih jezika i jezika uopte podlolni su jedinstvenim strukturalnim zakonima sukcesivnosti i implikacije.

U uem smislu, tipologija kao istraivanje jezikih tipova, komplementarna je traenju univerzalija U irem smislu, kao nauka koja prouava jeziku strukturu, ukljuuje potragu za jezikim univerzalijama Njen zadatak je definisanje izbora koji preostaju unutar jezikih univerzalija (jezike univerzalije same oznaavaju granice varijacija i time istiu slinosti meu jezicima, dok tipologija predoava mogunosti tih varijacija i tako ukazuje na meujezike razlike)

Generalije (opte) - ono to je raireno u jezicima, ali neobavezno Univerzalije (univerzalno) - ono to ulazi u definiciju ljudskog jezika i obavezno je Kategorija povremenog - ono to nije jako rasprostranjeno, ali se tu i tamo nalazi Tzv. negativne univerzalije - obavezno odsustvo nekih obeleja svojstveno ljudskom jeziku

Svi jezici imaju bar dva vokala Ako jedan gramatiki sistem ima kategoriju duala, on ima i kategoriju plurala Ako neki jezik ima kategoriju roda, on uvek ima i kategoriju broja Svi jezici imaju zamenike kategorije u bar tri roda i dva broja Svi jezici imaju neki tip podele na vrste rei

Osnove metodologije lingvistikih istraivanja

JEZIKE UNIVERZALIJE
Marija Pali Olga Maksimovi Nevena Anelkovi

 Jedinstvo jezika : razliita ispoljavanja jezika Prirodna prisila upravlja jezikom Indija: savren univerzalni jezik ---- sanskrit Kina: apstraktne univerzalije (imena su apsolutna i trajna klase) Grka: teorija ideja Univerzalije su uglavnom za model koristile vlastiti jezik koji se doivljavao kao pravi i originalni

 Srednji vek: univerzalna gramatika

XIV vek modisti: univerzalna gramatika zasnovana na jednoj logici

Poimanje jezika slino za sve ljude

Nametanje kategorija latinskog

Racionalizam: logiko miljenje upravlja iskazima; preuzimaju sistem od 8 vrsta rei

 Poetak XIX veka - jae interesovanje za klasifikovanje novih jezika

tajntal: univerzalna gramatika je nezamisliva

Do 50-ih godina XX veka fragmentarna aktivnost u okviru opte gramatike

1961. Njujork - konferencija o univerzalijama jezika

Jezike univerzalije

svi jezici imaju bar dva vokala slogovna struktura od jednog konsonanta praenog jednim vokalom dual podrazumeva plural ...

Nova uloga jezike tipologije

metod uporednog opisivanja jezika

utvrivanje jezikih univerzalija

Dijahronijska i univerzalistika tipologija poslednjih decenija od velikog su znaaja u prouavanju jezika. Neke jezike strukture imaju predispoziciju da se kreu u odreenim pravcima to je zadatak lingvistike tipologije da ispita.

Dijahronija na individualnom planu = promena u govornoj sposobnosti pojedinaca u toku njihovog ivota

progresivne promene (razvoj govora kod dece)

regresivne promene (gubljenje govora u afaziji)

Glasovne distinkcije koje dete najpre stekne upravo su one koje afazini bolesnik poslednje izgubi.

 Dananja tipologija vrsta generalizovane deskriptivnokomparativne lingvistike Lingvistika tipologija most izmeu lingvistike jezik i lingvistike jezika Ono to jedan jezik ima, a drugi nemaju predstavlja osobenost istog (jezikom Humbolta ili Sapira njegov individualni genij) Traei invarijantno u varijaciji, tipologija od relativno marginalne grane prerasta u metodoloki centralan deo opte lingvistike Ideal opte gramatike Samo kroz tipologiju lingvistika se uzdie do sasvim optih taaka gledita i postaje nauka. Hjemslev

 Kakve su zapravo prirode jezike univerzalije?

Pojedini pristupi istiu vezu univerzalija sa psiholokim, fiziolokim, sociolokim i drugim iniocima. omski Sposobnost oveka da ve u ranim godinama ivota usvoji jedan sloen sistem pravila koja e mu omoguiti da koristi sredstva svog jezika i formira reenice. Taj sistem gramatika maternjeg jezika.

Univerzalna gramatika sistem principa koji se namee, koji je uroen i zajedniki svim ljudima (poseduje svako novoroene, koje tek kasnije otkriva specifinu gramatiku svog jezika)

 Ako lingvistiku posmatramo kao granu psihologije saznanja, onda postoje dve vrste univerzalija Supstantivne univerzalije (fiksirane kategorije tradicionalne univerzalne gramatike) Formalne univerzalije (apstraktni principi organizovanja jedinica)

Razlika izmeu dveju aktuelnih koncepcija jezikih univerzalija: 1) Empiristika, induktivna, oslonjena na deskripciju 2) Naglaeno deduktivna, usmerena ka objanjenju Empirijsko istraivanje jezikih univerzalija (komunikacijska funkcija) Teorijsko prouavanje lingvistikih univerzalija (metajezik)

 Univerzalije prouavanje tei utvrivanju svih ogranienja kojima su podloni svi jezici Tipologija njen zadatak je definisanje izbora kojiunutar tako nametnutih granica Drugim reima, univerzalije oznaavaju granice varijacija, a tipologija predoava mogunosti varijacija Centralna uloga jezika u ivotu pojedinca i drutva Napomena: Ne izjednaavati opte (sluajna sveukupnost) i univerzalno (nuna sveukupnost) Jezike univerzalije centralan predmet lingvistikih prouavanja

Literatura

Bugarski,R. (1996). Jezik i lingvistika. Beograd: igoja. 80-115. Bugarski, R. (2009). Uvod u optu lingvistiku. Beograd: igoja. 76-81.

(26) (26) (26) (26)


: : . .
*, , , , . .

/ / / /


: :
* . .

: :
* - , - - , -

: :
: , , : , , : , , : , ,


[] .
?

>>> X, Y. <<<

, . , .

 :
:

>>> Y, X, Z. <<<
---, , .


: :


4 1. ( ) 2. ( ) 3. ( ) 4. ( ) -


, , . . , , . .

 !!!

antiki period srednji vek novi vek savremeno doba

Indija Kina Grka

Latinski neoplatonist Boecije Roder Bekon (13. vek) Nominalistiki stav (Viljem od Okama) Realistiki stav (modisti)

Sankcijus - Minerva (16. vek) Komenski, Lajbnic, Vilkins, Dalgarno (17. i 18. vek) Por Roajal - Opta i racionalna gramatika (1660) Nikola Boze Dejms Haris - Hermes

Hjelmslev - Principi opte gramatike Ferdinand de Sosir Dosef Grinberg

Svi jezici imaju bar dva vokala, a ukupan broj fonema u njihovim glasovnim sistemima nije manji od 10 niti vei od 70. Svi jezici imaju vlastita imena. Svi jezici koriste se metaforama. Ako neki jezik ima kategoriju roda, onda uvek ima i kategoriju broja.

 Dijahronija na individualnom

planu (progresivno/regresivno) Simetrija procesa usvajanja i gubljenja jezika Zakoni ireverzibilne solidarnosti

Sistem formalnih pravila gramatika maternjeg jezika Zadatak lingvistike jeste da otkrije i objasni ta pravila Dve vrste univerzalija: supstantivne formalne

1) Empiristika, induktivna i

oslonjena na deskripciju 2) Teorijska, deduktivna i usmerena ka objanjenju

Tipologija u irem smislu jezike univerzalije (granice varijacija) Tipologija u uem smislu jeziki tipovi (mogunosti varijacija) Kombinovan pristup univerzalijama i tipologiji - Hansjakob Zajler

jakih univerzalija slabih univerzalija Pretresanje pitanja vezanih za jezike univerzalije doprinosi ovekovom optem upoznavanu sopstvenog bia.

univerzalno esencijalno

opte akcidentalno

negativne univerzalije

Katarina Rai i Milica kori

JEZIKE UNIVERZALIJE
Bojana Damnjanovi Antonina Dotli Nemanja Golubovi

 Predmet izuavanja u nekim naukama je neto to je zajedniko, dok neke istiu razlike. Jezike univerzalije favorizuju slinosti. U Indiji se jos od Patanalija govori o nunosti univerzalija, a smatra se da sve proistie iz jednog univerzalnog Jezika.

 Universalia ante rem-univerzalija pre stvari. Universalia in re-univerzalija u stvari. Roder Bekon-proklamuje da je sva gramatika u sutini jedna. Univerzalna gramatika u modistikoj verziji nije bila dugog karaktera. Meutim, kasnije opet dolazi do pojave koncepta univerzalne gramatike; preuzima se nasleeni sistem od osam vrsta rei, a reenica je smatrana spojem subjekta i predikata.

 U prvim decenijama naeg veka, pojedini lingvisti oivljavaju ideju opte gramatike. 1961.-Prva konferencija o univerzalijama jezika Implikacione univerzalije Ako jedan jezik poseduje osobinu X, onda on uvek poseduje i osobinu Y.

 Razliite vrste univerzalija. -Jezik koji razlikuje rod u drugom licu, razlikovae i u treem, ali ne i obrnuto. -Ako jezik ima kategoriju roda, imae i kategoriju broja.

 Obeleenost kategorije iznosi tvrenje o prisustvu odreene odlike, dok opte znaenje odgovarajue neobeleene kategorije nita o tome ne tvrdi. Neograniene univerzalije zasnovane su na prisustvu odnosno odsustvu jedne odlike.

 Strukturna tipologija Uspeskog, u kojoj se teorijske postavke Hjelmsleva i metodoloki postupci Grinberga sreno kombinuju sa linim kreativnim doprinosom ovog autora, poiva na principu sinhronije. Dijahronija-obuhvata sve jezike sveta. Promena u govornoj sposobnosti pojedinaca u toku njihovog ivota je dijahronija na individualnom planu. Promene imaju dva suprotno usmerena vida; jedan je progresivni, a drugi degresivni, razvoj govora kod dece i gubljenje govora u afaziji.

 Glotogonija-razvoj ljudskog jezika u celini. Razvoj dejeg jezika, afazino gubljenje jezika, sinhronija i dijahronija svih jezika sveta podloni su jedinstvenim strukturalnim zakonima sukcesivnosti i implikacije. Lingvistika u celini postala je univerzalna nauka o jeziku

 Kakve su zapravo prirode jezike univerzalije? Da li su one imanentne jeziku ili su determinisane neim izvan jezika?

 Pitanje je postavljeno na drugoj strani u vezi sa jednom drugaijom koncepcijom jezikih univerzalija i u tom kontekstu je ve dobilo odgovor. Interesovanje za univerzalnu gramatiku-tokom teorijskog rada na izgraivanju generativne gramatike. Implicitno je prisutno polovinom pedesetih godina a prvo publikovano svedoanstvo dolazi tek 10-ak godina kasnije.

 omski: Jezik je, pre svega, sposobnost oveka da u ranim godinama usvoji sloen sistem preciznih formalnih pravila koja mu omoguuju da neka sredstva svog jezika kreativno koristi u proizvoenju i ispravnom razumevanju neogranienog broja dobro formiranih reenica koje nikada pre nije proizveo niti uo. Taj sistem pravila jeste gramatika ovekovog maternjeg jezika. Zadatak lingviste-da otkrije i objasni ta pravila. Pravila moraju biti univerzalnog karaktera.

 Svaki jezik je poseban sluaj jednog opteg odnosa izmedju zvuka i znaenja. Univerzalna gramatika-sistem principa koji namee snana ogranienja na mogue forme ovog odnosa. Principi koji obuhvataju sve prirodne jezike i druge sisteme su oveku urodjeni i zajedniki svim ljudima. Svako dete je, po dolasku na svet, snabdeveno genetski prenesenom univerzalnom gramatikom koja omoguuje da ovlada njome bez prouavanja.

 Restriktivni shematizam-treba traiti objanjenje jezike sposobnosti svakog normalnog pojedinca. Dve vrste univerzalija: 1. Tie se supstance; 2. Tie se forme. Supstantivne univerzalije-odreene forme se koriste u svim jezicima (npr.vokali, slog, imenice, glagoli...) Formalne univerzalije-ne odnose se ni na kakve konkretne jedinice, ve obuhvataju apstraktne principe organizovanja takvih jedinica.

KONCEPCIJE JEZIKIH UNIVERZALIJA

Prva koncepcija-nezamisliva bez tipologije, empiristika je, preteorijska, induktivna, oslonjena na deskripciju. Druga koncepcija-ne operie tipolokim pojmovima, usredsredjena je na ispitivanje forme moguih gramatika, sutinski teorijska. Univerzalije oznaavaju granice varijacija i time istiu slinosti medju jezicima. Odnos izmedju jezikih univerzalija i jezikih tipova nije jo ni priblino rasvetljen.

 Kombinovani pristup univerzalijama i tipologiji-zastupa nemaki lingvist Hansjakob Zajler u znaku svojevrsnog kompromisa izmedju ekstremnih vidova empirizma i racionalizma. Uloga tipologije jeste da slui kao kljuni instrument povezivanja lingvistike teorije sa jezikom stvarnou. Objanjenje jezikih univerzalija-snaan impuls daje jezika orijentacija. Slabe univerzalije-nuan i dovoljan izvor je u kognitivnim i percepcijskim univerzalijama. Jake univerzalije-delimino uslovljene kognicijom ili percepcijom. Sve univerzalije su tzv. slabe univerzalije-samo su posledica delovanja vanjezikih univerzalija neke vrste.

 Zakljuak da su najvanije univerzalije jezika fundamentalno vanjezike i prejezike (bioloke, psiholoke, socioloke, pragmatike i funkcionalne), je neizbean. Pomenute su razliite vrste univerzalija-ovaj termin je preoptereen, i insistiranje na njemu, moe da zamagli znaajne distinkcije. Opte-sluajna sveukupnost-ono to je u jezicima raireno. Univerzalno-nuna sveukupnost-samo ono to ulazi u definiciju ljudskog jezika i bez ega neki sistem ne bismo prihvatili kao mogueg lana zajednice jezika naeg sveta. U ovom sluaju ne bi se vie operisalo pojmovima ogranienih ili statistikih univerzalija, nego bi sve univerzalije bile u ovom smislu neograniene ili apsolutne.

 Nuno prisustvo, ali i obavezno odsustvo nekih obeleja moe da bude svojevrstan odraz sutine ljudskog jezika, jer ako se utvdjuje kakvi jezici moraju biti mora se odredjivati i kakvi oni ne mogu biti. (npr.ne mogu da ne razlikuju konsonante i vokale). negativne univerzalije Jezike univerzalije ostaju na dnevnom redu kao centralan predmet lingvistikih prouavanja; ali e za uspeh ovog pregnua biti dobro ako se ovaj pojam bude koristio selektivnije i diferenciranije nego to se to do danas inilo.