/

:
.

I
II
III
IV
V
VI
VII
VIII
IX :

X
XI
XII :
I

, ,
. , , "",
, XII , ,
.
, , .

, I.
,
( XVI )
- . ,
, .
,
.

"" .
, , ( ,
) .

, .
, .
( II II), a
. , ,

. , ,
, .

, ,
XII , .
, , ()
(, , ).

 .
, ,
. . ,
. ,

. , ,
.

XII , ,
. , ,
, , ,
, , , ,
, ,
.

.

, - ,
. X , ,
, .

II

XII ,
1110. 1115. . , , ,
, , - ( , ).
Bio je vrsnjak Stefana Nemanje, 1113g.

I, ,
. , ,
.
,
, , , ,
. , ,

 .
XI ,
,
.

, " " (. ),
. (
).
" ".
.
, , .

,
. I
1116. .
,
. , .

. : " ,
. ,
, , , ". Tada je Zavida sa
porodicom pobegao u Zetu-Duklju po pomoc I onda je Djordje pomogao Urosu. Znaci da su Uros I
Zavida braca ili rodjaci. , ,
: 1127-1129
,
.

"",
,
.
,
. ,
, ,
,
.

,
,
.

XII , , ,
( , ,
, ) .

, I
, ,
, , , (
XII ). , ,
: " ...
(. ) ".

, .
XII XV : ,
( I II), ,
, . ,
, , ,
. (),
"" ( ).
: (). ,
- ,
, .
, . ,
sa -
X/XII ur, .
" ,
". .

, "" ,
, ,
( , ,
).

. I ,
, .
( II, ),
( ), ()
(). , , , ,
,
...
XII ,
.
,
.

III

,
,
, XII , ,
. , , , ,
, ,
, ,
. , ;
, ... ,
, , , .
, , /: ,
.

, I
XII
. , 1128.
,
. ,

- ,
.

1128, -
, , () . ,
.
II, ,
, . ,
(), ,
. II , I,
, , .
, .
,
.

",
, ". ,
II, ,
.
. II , "
". "
,
,
, ."
, . ,
(1204. )
("") .

, ,
,
.

XII ,
, 15-18 . 1128.

.

. 1128-1129.
:
. , 1129. , II
.
.

IV

, , X ,
( ) .
.
.
,
.

, ( ), 1000,
,
. XII (
) :
. , :
, ( ) , ,
( ).
, : 1102.
,
.

1198. "
, ...", "
", .

,
"" , ,
, .

 II, , ,
, , ,
. , ,
1102. , , .
, , . ,
, .
,
. 1115. . II
. , ,
( )
. ,
, . ,
, .

,
, (-
"" ). ,
II, , , 1127. ,
. .

,
. ,
, .
() ,
. ,
(" , ,
, , , "). ,
. , ,
, ,
, .
.

, , , ,
, .
, , 1129. ,
, I. II

 . ,
. , 1131. .

II , 1131. 1141. .
, ,
, , , .

, , .

, ,
. ,
,
.
, ,
, .

, , ,
, . jo 1130. , II,
, II. ,
: (), () .

II
. 1132. ,
, ,
, , .
, ,
, :

" , , , !
; ? ?
, !"

 ,
, "
". , .
, .

1132. , ,
, ,
. ,
, , .

. ,
.

1132. III
. ""
( ) .
"",
, .
: . ,
, ( II,
). -- 1135. ,
II, .

. , ,
, . , 1137.
" ",
. , - ,
, , "" (. ).

,
, . ,
,
.

 , ,
. . ,
.
, , 13. 1141. 31 .

. ,
.
, ,
, .
, ,
,
, 1131. . , 1136. ,
, .

, , , .
,
.
, ,
.
.

, znai pre 1141, ,

, 1157. .
.
.
, , .
, , , .

,
. , ,
, . ,
1066. .
.
, ,

 . ,
, , - ,
, - ( ,
).

.

. , , 1134.
, , , .
,
. ,
, ,
. , II, ,
( , ,
). , ,
XII .
XVII .

VI

1141. , , ,
II, 10-11 .
, .
.
,
.
, ,
, ,
IX ( ). , , ,
, , ,
.

, .
, ,
, , .

 , ,
.

, (
), . , , ,
; , "",
; , ,
; , .
, , . ,
, XII , ,
, , ,
, , ,
.

,
.
.
, , ?
.
, , , ,
. ,
, , , , , , .
, :
.

, .
, , , , , , , , , , ,
...
, , , , , ,
. , ,
, ,
, .

, ,
1142.

 II. ,
.

( 1143. ) . II je
, , , "-",
- - , ,
, . , ,
III .
, ,
, .
III, VI . ,

III , , .
.

VII

1146. ,
.
, , ,
III , .
: 1146.
( ). ,
.

, 11. 1146.
, , II ,
II , "dux" ,
70.000 . , , ,
, ( 15 ).
.
, ,
12.000 . .
,
. . ,
, ,

. . ,
7.000 , 3.000. II . ,
, , .

,
, .
1142.
. , II 1142.
, "" II .
,
1146. . 1148 1152.
. ,
, . , ,

, .
"" , 1147.
( ,
, ).
, .

,
, 1150. ,
. K
, "".
.
(1152. ) .
.

1147. ,
, , :
, , ,
, . , ,
, . ,
, . III 20.000
. , ,
, . ,
, , ,

 .
, .

,
VII. ,
, . ,
, ,
. ,
, " "
. , ,
, ,
.
. , ,
.
. , .

,
, , ,
. , ,
" ".

.

, .
, , a
(), , 1150.
. 1164. ,
"" (.
) "".
. ,
. Ne on bi bio Nemanja jer su on I ban Belos vrsnjaci.

VIII

 ,
:
: III
, .

, .
" " (.
) "" (. ) .
,
.

.
II. 1149-1150. II
, ,
, , ,
II .

II, I, ,
" ". , ,
, , . II
,
. , 1147-1149.
.
II,
, , . II
:
VII, , II, ,
, . .

, . ,
, ,
II.

 1149. ,
" ", "
, ."

. , :

"... (. ) ,
... ( ) ...
,
."

1149. .
,
(), ( "", ).
, II , "
."
, " ".
( , ). "
. ,
. " " .
, () , .
,
. , ,
" ".
.
,
( ).

,
, , 1150.
.

II j .
, . Te ,
.

 .
. , ,
, . .

,
, . .
: II .
, . ,
,
. "
", . ,
. ( )
. ,
, ,
.

. ,
( ), , , . ,
. ,
, . .

. ,
, "

, (. ), ,
(. ) ."

. .
.
. , " " ,
" " ,
. ,
" ". , ,
, " . , ,
, ".

 , /, .
" . ,
, , ,
. ,
, ,
. , . ,
".

, .
. .
.
.

, .

, . " ,
. ,

". : , ,
500 300 2.000
.

, .
. , 1153. ,
, . ,
, .
.

IX :

1150. , ,
.
. ,

 ( ),
(
) (
, ). , ,
, ,
, , , ,
. .
, , ,
"" , .
, ,
: ,
,
. ,
, , , ,
. II
. ,
, , , ,
.

, ,
, .
( ),
,
II.

, ,
, , , ,
, , ,
, , .
, , ,
. , ,
, ,
.

1151. , ,
, . :
" () (, )
, . () ,

 , ,
. ,
, .
..."

, , .
. , ,
, . "
", . ,
, ,
, ,
. , "
". ,
, "
. , , ,
(. ), ".

, " ",
. , ,
, , .

,
.
, .
, 1153. , .
. , , , , ,
.
, , , ,
. 1153. ,
() : ,
.
. ,
, " (. ) ".
, .

 ,
. , ,

.

, , ,
, , , . ,
" ,
, ",
. , , .
,
( ).

. ,
,
, .

, ,
,
. ,
, , , .
1154. .
, .
.

" , (. ) ,
() , ,
".
. " ,
(. ) .
, ,
, ".

, , . ,
, .
,

 . ,
.
. .

, ,
. ,
,
..

.
, .
, , 1155. II
, ,
. , ,
, , .
,
. ,
, .
. II, .
.

,
, ,
1154. () .
,
, , , .
,
, .
. , .
, .
, , , . ,

. 1157. , ,
,
.
, ,
. , 1157. , .

XI

, , , ,
; ;
; , ;
; , ,
, ; ,
, , , ;
; ,
, , ;
; ,
; , , ,
XII , .

o , , ,
, ,
, , .
, ,

. , 1162. ,
, , .

, ( II)
" , ,
. ,
". - , , "
, ".

, ,
! , ,
. , XII ,
, .
,
,

 .
, "" .

, . "
, , (. )
". ?

, . ,

. ,
, .
, ,
. , 1162. ,
,
II, .

1162. , , II.
,
, . ,
(III), .
, , ,
, 1162. II. ,
, . 1163. ,
.

, , .
, (IV).
, , .
IV
. ,
.
, .
, .
, .
,

, .
( ), .
, , .
,
. .
, .

, . ,
, ,
. ,
.
,
, , ,
, .

, . 1165.
, (IV) ,
, .
, . " ,
, ,
... , ,
()." .
" , (. ) ,
, ,
".

,
,
. ,
.

IV, ,
, .
,

 II. ,
,
, .

XII :

,
. ,
,
, I II
. ,
II . ,
, , .

.
" () "
, .
() (). ,
, .

1163, , "
, ".
,
, , ,
. . "
, .
". , .
,
, .
. , ,
, .

,
, ( , ,
). (1165. )

 " ". ,
" (. ).
, ,
. , ,

." , , ,
" ;
, ".

, .
, .
, . ( ),
. ,
.

, ,
: , ,
, .

,
. , ,
, , .
, . ,
. , , ,
,
.
, .
III 1198. .

, ... , , ...
, , ,
, : " "
, .

 ,
, , , , .
, 1166. , ,
. ,
, , .
; ;
. ,

.

. ,
.
, , ,
.

,
. , ,
: , , ,
(, ) , .
, ,
, , , , ,
,
, , ...

.
, ,
.
,
(, , ),
. ...

| | | | |
| | Latinica |

 1997-2003 - ; , ;
; .
. .

...

 ( 1110. 1115. , 12. ;

III 1198) I,
.
12. .

je :
,
, , ,
. ,
, II,
. ,
,
.

~ I ~ II ~ ~ ~

(). Belos. ,
, .
. Polislau
() .
I (1112. 1145) II (
11451162). I (
) . .
1110. 1115. .

II (11311141), .

, II.
1129. 1130. II, . Belus dux
1142. .
.
1135. 1141. . ,
,
.
, II (11411162).
: , , 1144. 1157.
. 1145. (. comes palatinus).

,
.
, .

.
, , , ,

.
.

.
. 1144.

. :
1146. , II
.
. 1150. ,
. . 1148. 1152.

 .
.

III
, , .
( )
.
II . 11. ,
.

II (11411162), .
. ,
- 11491150. .
( 12. ),
. II
- . 1150.
-
I .
.

(, , ),

. 1154.
I .
, .
,
, . 1155. -
.

, 1157.
.
. ( ,
, ).

.
I ( II)
.
.
( ).
1162. .
1163. .
, III IV. III
, II.
.
.

.
III IV, II.
IV
.
IV 1163.
. IV
.
.

.
. III
1198. . .

(11621163)

. , , 36 (1997), 6381.
I, 1982.
. , (IXXII ), 2006.
: __ __

...

 .
.
, 1127.

a ( 1169), (11631166. 1168).

a ( 1189), (11631166, 1168, 1169
?).
a ( 1196. 1199), (11631166. 1168, 1169 ).
e ( 1113, 1199), ,
(1166. 1168).


1180. .

, .
. .
, 1.
, .

. .
.
. ,
,
I. ()

( ) .
,
1112. . ,
. ,
,
.

 , ,
, .

.

.
. 1900,
2006, ,
(1930) , .
I.

,
1112. . I, .
, , 1126/7
I .
-
. , II
1122/3 .
.
,
II. , ,
. . ,
, . II
, II 1126.
- 11271129.
. III (11721198) Gesta Hungarorum,
.
1122/3
1126. , I,
: , ,
. I,
1129. II ,
.

o
1126, .

1. 1930.
. , I.

. , . , , - 2001, 35-36. ISBN 86-83639-01-0

. , (IXXII ), 2006, 119-124.
. , I, 52 (2005), 9
22.
: __ _ _
( ) | | | |
Wikidot.com
, - 3.0 Unported

Zavida je brat Urosa I ili sam Uros I je Zavida

Pre 1164 ban Belos salj brata Stefana *Nemanju* u Split.

*6+ (
) ( ). *1+
,
,
. *4+

 .
. (1900),
(2006), ,
(1930) , .
I. *7+
Ako je Stefan brat bana Beloa, onda mu je Uro I otac.
Hipoteza:
Uros I imenom Zavida rodjen oko 1080 umro oko 1245
I brak : UrosII Prvoslav-prvi je rodjen(r oko 1100) , Belo (Beloslav r oko 1105)i Desa(Desislav 1110).
II brak : Nemanja1120 i brada Miroslav1112 Tihomir 1116(pop tehomilj????- tihomir je imao sina
zupana prvoslava koji je umro 1220) Stracimir1120(Konstantin???) , ,
, : " ,
, ".
6. 1244.???? (1174-1244).
Uros I je dugo ziveo i mogao je da se ozeni dva puta i izrodi 12 dece otprilike.
Vukan r.oko 1050 umro 1112( i Marko???) vladao do 1112
Sinovci Vukana : Uros I Zavida(r.oko 1080 do 1145) i Stefan Vukan(r.oko 1080 do 1140)
Sinovi Uroa I Zavide : prvi veliki upan sin Zavidin Uros II Prvoslav i poslednji veliki upan od zavidine
dece Stefan Nemanja.
Sinovi Nemanje : Vukan Stefan i Rastko
Ipak je verovatnije:
Vukan 1050-1112
Zavida 1080-1140 i li Uros I Zavida
Nemanja 1113-1170 1120
Vukan Stefan Rastko 1140-1200 1150 1160
Uros 1170-1330 1180 1200
Milutin 1200-1260 1210 1230
Decanski 1230-1290 1240 1270
Dusan 1260-1320 1270 1305

Uros 1290-1330 1300 1335

Kada je umro Vukan, nije ga nasledio sin Zavida vec brat nepoznatog imena, naravno u gradjanskom
ratu. U tim borbama koje su se nastavile on gine (Vukanov brat recimo Marko) ali opet njegov sin
(Vukanov) Zavida izvisi vec pobedi Uros sin Markov. U neko vreme ubrzo Uros padne u tamnicu ali ga
izbavi dukjlanski kraljh djordje. U ta vremena Zavida se skloni u Duklju. Kasnije se posle nekoloko godina
vrati u Rasku i priznao Urosa. Posle Urosa I vladaju njegova deca a posle njih Zavidina deca.
Kada je Nemanja obnovio ocevu dedinu ne misli se na pradedovinu vec na dedovinu po ocu, tj na
Vukana koji mu je deda.
Vukan je dosao iz Duklje, tamo mu se rodio sin Zavida :
, ,
,
.(5) (on tj Zavida) , .
Tu u Duklji u Ribnici rodio se i Nemanja: , ,
,(6) ,
, , , (7), .(8)
Zavida nije racunao da ce mu sin Nemanja biti vladar:
,(13) ,
(14) -
.(15)
Nemanja postaje oblasni gospodar u uzrastu od 15-22 god. : ,(1)
, , ,(2)
, ,(3)
, , .(4)
, ,
.(5) otroscini
, : . , ,
. Ynaci negde oko 1113+20 to je oko 1128-1133 god.

Braca Vukan i Marko

Vukan ima Zavidu a Marko Urosa i Stefana Vukana.

ORBINI
,
, , ,
. , ,
, , , ,
, ,
. , ,
, , ,
. ,
. ,
,
.
, ,
( ) . ,
, , .

Pop Stefan
Sinovi : Vukan Ljubomir i Marko???
Unuci : od Vukana???? I I Stefan Vukan_????
..........

Drina u doba kosaca

5500

Sv. Sava je na Karejskoj isposnici na Svetoj Gori uklesao u kameni nadvratnik tekst:" Zbog toga
pisah i potpisah svoj rukopis, 6707 ( = 1199) godine. ( jer je znao da ce razni " pametnjakovici"
ispravljati njegove tekstove). Na osnovu navedenog natpisa moze se zakljuciti da je Sv. Sava
racunao hriscansku eru od 5508.godine ( 6707 1199= 5508).
Nemanja Simeon se zamonasio 25.3.6703
6703-5500=1203. God 25 marta - godina zamonasenja. Ili po carigradskom 6703-5508=1195 god
8.10.6706 odlazi u hilandar
6706-5501=1205. God 08 oktobra, odlazi u hilandar ovde je uzeto u obzir da je nova godina 01
septembra vec 1 januara.iste godine dodje 02.11 6706 u hilandar provede godinu I pet meseci znaci
02.05.6707 I jos 8 meseci znaci 02.01.6708 ili tacnije 13.2.6708
Tamo provodi godinu I pet meseci I jos 8 meseci i umire 13.02.6708
25.03.1203
25.03.1204
25.03.1205
08.10.1205
08.10.1206
13.02.1207
13.02.1208
Umire zvanicno 13.02.1208 godine a po hronoligiji umire godinu dana ranije tj 1207
Zakljuak je da je kao monah poiveo 3 godine i 10 meseci, manje od etiri godine.
Nemanja je rodjen posle februara a pre oktobra moj zakljuak. Ne ves ovako ako je rodjen izmedju
01.09.do 01.01. onda je rgodina rodjenja 1119 ili 1111 a ako je rodjen posle 01 januara onda je godina
rodjenja 1120 ili 1112. Nemanja je rodjen izmedju septembra 1119-1111 I marta 1120/1112 godine.
Nemanja je poceo da vlada pre 25.03.1166 a posle 01.09.1165.
6708 -5500= 1208 Umro je 1208 Ovde je greska Pisceva u godini???? Ne Sava je samo pogresio kada je
sabirao godine Nemanjinog zivota. 46 +37 ali nije +3 vec plus 4 godine=87 godina je stvarno poziveo
Nemanja
Osam godina je lezao u grobu do 1216 godine I prenet u srbiju 16.02.1216

46 god primi vladu I vlada 37 godina( I usao u 38 godinu te 6703tj 1203) I pozive kao monah ukupno 3
godine (tanije bi bilo nepune etiri) sve zajedno = 86 godina (86 punih i zapoeo 87 godinu) Posto je
zapoeo 87 godinu onda mu se odbija 87 za odredjivanje godine rodjenja a ne 86 godina. Tanije poiveo
je 4 pune godine(6708-6703=5 nepunih godina) i skoro celu pet kao monah. 46+37(tacnije 38)+4+1=89
godine treba odbiti od datuma smrti za datum rodjenja. 1208-89=1119 ili 1111
Posle 8 godina od kada??????? Sava je mosti odneo u studenicu.1207+8=1215 god.
Po meni 46+37+5=88 godina kako nista nisam znao???????

Oko 1140 dobio deo zemlje na upravu od svog oca koji je tada morao biti veliki zupan da bi mu dao
tolike oblasti, ynacu Zavida je Uros I.
Oko 1150 +- 10 godina, dobio Dubocicu na upravu. Od cara manojla (1143-1180) Manojlo je 1149 I 1150
ratovao protiv raske tada sigurno nije dao nista Nemanji. Ali 1155 Manojlo je ratovao protiv ugara I bana
borica oko Braniceva ynaci tada je mogao dati Nemanji Dubocicu.
Greske u izvoru od 6703 do 6706 je tri godine I jos 1 god I pet meseci tj dve god kao monah je proveo
znaci oko 5 godina a ne tri Sta je sad tacno. Po meni su tacniji datumi.
Rodjen je 1208-86=1122
Poceo da vlada 1122+46=1168 godine
Zamonasio se 1168+37=1205 godine
Umro 1205+3=1208 godine

Nemanja je poceo da vlada u svojoj 46 godini

46+37=83 godine je imao kad se povukao I proveo tri godine u monastvu I imro u

Zetski kralj ore postavio je u Rakoj dva svoja doveka Vukana i Marka. Niko ne kae da su oni brada.
Kasnije se u izvorima pominje samo Vukan.
On je, Vukan 1094 dao 20 talaca vizantincina gde su bili njegovi nedaci Uro i Stefan Vukan.
Posle njega vladao je Uro ali verovatno i Stefan Vukan i verovatno jo neko, sigurno su se otimali esto
oko prestola.
Oko 1120 jedan od predendenata Zavida koji je i sam roen u Duklji pobegao je u istu i tu se radja
Nemanja. Moda je Zavida u stvari Uro.

Vladimir se ozenio cerkom velikog zupana Raske ale ne Vukanovom cerkom vec Zavidinom
Vladimirov sin bio je poslednji vladar Duklje a ujaci su mu bili Nemanja i Miroslav i Stracimir
Dobar primer je slu~aj posledweg
dukqanskog kneza Mihaila koji je oko 1180. godine, prema izve{taju
papskog legata, zlostavqan od strane ujaka, odnosno Stefana Nemawe i wegove
bra}e Miroslava i Stracimira.76 Bliske srodni~ke veze nisu sa~uvale
velikog kneza Mihaila wegove `alosne izgnani~ke sudbine, kada je kona~no
bio prisiqen da napusti Kotor, posledwi grad pod wegovom vla{}u i nekada
mo}ne dukqanske kraqevine.
Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, ured. I. Kukuljevi} Sakcinski, II,
Zagreb 1875, N 159. U pitawu je pismo Grgura, barskog arhiepiskopa iz oko 1180. godine, koji
pi{e papskom poslaniku i splitskom kanoniku Gvalteru, o neda}ama koje mu uzrokuje Stefan Nemawa.
U Codex II, N 169, gre,kom nije od,tampan red: est, ab auunculis molestatus, ad ea que
nos cupimus, nunc intendere minime valet. Tamen, odakle sledi veoma va`an zakqu~ak da su ujaci
posledweg dukqanskog kneza Mihaila Stefan Nemawa i wegova bra}a.
Nemanjina sestra je mogla biti rodjena oko 1100 do 1130.
Ako je Nemanjina sestra cerka velikog zupana onda je i on sin velikog zupana. Znaci Zavida je definitivno
bio veliki zupan oko 1130-1145. Ako je tada Uros I veliki zupan znaci on je u stvari Zavida.
Medjutim LPD vladimirova zena je Vukanova cerka.

U svakom slucaju ovo je dokaz da je Nemanja iz kuce

velikih zupana!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Ali ako je Mihailova majka cerka Vukanova onda je
Nemanja brat od ujaka Mihailu, a Zavida bi bio sin a ne
sinovac Vukanov.

Vukan 1050-1110
Stefan Vukan 1080 , Zavida 1080 i cerka zena kralj Duklje
Vladimira
Nemanja 1140

Dokument je validniji od letopisa a po dokumentu

Nemanja je ujak Mihailu. Ne mora biti rodjeni ujak moze
biti i majcin rodjak a ne samo rodjeni brat.
Vladimir je vladao 12 godina do 1111 god.
1111-12=1099 tada se ozenio sa cerkom Vukanovom.Ona je rodjena 1099-21=1078 oko 1080 god
Ona je vrsnjak Zavidin.
Mihailo je rodjen u periodu izmedju 1100-1110 godine.
Vladimir se ozenio oko 1099 godine.

 , , ,
, 1195. . .
Mavro Cazafrangi Bona(). :" ,
1195. , 13. , Mavro, Andrije
Cazafrangi, Bonom , ,
. , .
, ,
, . ,
. !"

(
)*1+ 988 II, 1453.
, . .
,
, 1. /
, 5509-08. ... ( -
). , 5508 1.
/ 31. /, . 5509 .
462. 1. 537.
. , ,
,
25. / () 5493. ...
"" " *2+.
.

, , .
24. / ( ,
29. /, ).
1. / 2008. ( , . 14. )
7517. () .

. - 5500.
, 5508. (
). , 6363. 5500,
5508 . . .

Vladari iz dinastije Vojislavljevida *uredi+

Sveti Vladimir (roen oko 970. - Prespa, Makedonija, 1016.), dukljanski knez, prvotni crnogorski svetac,
poznat u literautiri i kao Sveti Jovan Vladimir (hrvatski, Ivan).
Vojislav, dukljanski knez, Sveti Vladimir mu je bio stric ili brat od strica, vladao od 1018. do 1043.,
osamostalio Duklju, 1042. pobjedio bizantsku vojsku.

Kralj Mihailo na fresci crkve u Stonu (Hrvatska)

Mihailo, dukljanski kralj, vladao od 1046. do 1081., dobio kraljevske oznake od pape Grgura VII.
najkasnije 1077. godine.
Radoslav Mihailov sin1077-1082 Radoslav ima sina Branislav i Koopara ...)Branislav nije bio kralj ali
njegovi sinovi jesu.
Bodin, dukljanski kralj, vladao od 1082. do 1108. Tacnije do 1099kada je umro godine, za njegovoga
doba Dukljansko kraljevstvo bilo je na vrhuncu. On je postavio Vukana na Vlast oko 1083
Mihailo II., dukljanski kralj, naslijedio oca Bodina nakon njegove smrti 1108 tj 1099. godine, no ubrzo je
bio svrgnut.
Dobroslav, dukljanski kralj, sin Mihaila i polubrat Bodina, voljom je naroda izabran za kralja, no ubrzo je
postao rtva urote koju je ispleo raki upan Vukan koji ga je zatvorio. Pustio ga je na slobodu, ali je
Dobroslava, njegov nasljednik na dukljanskom prijestolju kralj Vladimir, oslijepio. Umro je Dobroslav u
samostanu Sv. Sra i Vakha pokraje rijeke Bojane.
Vladimir, dukljanski kralj vladao je 12 godina od 1099 tj posle toga nedugo moyda jednu dve godine do
1111 ili 1106-1118, unuk Mihaila, suraivao s rakim upanom Vukanom i bio eksponent rake struje u
Duklji o kojoj izvjetava i Ljetopis popa Dukljanina. Otrovan je 1118 ili 1111-12. po nareenju Bodinove
ene kraljice Jakvinte. Vladimir se ozenio cerkom Vukanovom.
ore, u dva navrata dukljanski kralj, najprije 1118 ili 1111(1112/13-14)do 1113. a onda u razdoblju od
1125. do 1131. godine.ili 1120-1130 Sin Bodinov. Sa svojom majkom Jakvintom se estoko obraunavao
s rakom strujom u Dukljanskom kraljevstvu. No, Bizant je uskoristio unutarnje borbe, pa su poduzeli
vojni napad na Duklju, zauzeli prijestonicu Skadar, uhitili Jakvintu i poslali je u Carigrad kamo je i umrla.
ore bei u Raku 1118 ili 1113-14 god.U Rakoj tada vlada Uro I???? Ili pak Vukan
Grubea, dukljanski kralj, sin kneza Branislava, vladao od 1118. do 1125 ili 1113do1119-20. Tanije
sedam godina kao bizantski vazal, te ratovao protiv kralja ora, u jednom takovom boju i pogunuo.
Tada se rodio Nemanja u izgnanstvu u Duklji.
ore, u dva navrata dukljanski kralj, najprije 1118 ili 1111. a onda u razdoblju od 1125. do 1131 ili
1120-1130..... Vratio se na presto iz pomoc Rasana 1125 ili 1120 gde je bio od 1118-1125 ili 1113-1120.
Znaci za vreme UrosaI.Djordje je vratio Urosa I na vlast.
Gradihna, krio se u Raskoj gde se i ozenio u tom periodu 1125-1131 ili 1120-1130dukljanski kralj,brat
Grubese vladao od 1131. do 1141. godine, sin kneza Branislava, za kralja postavljen kao bizantski vazal.
Pomogli mu Rasani . Ljetopis popa Dukljanina opisuje kako je bio Gradihna "blag, krotak, milosrdan,
zatitnik udovica i siroadi". Mod je Dukljanskoga kraljevstva za njegova doba ved bila na izmaku. Za
vreme njegovo vratio sa Zavida u Rasku.

Radoslav, dukljanski knez, naslijedio pristolje do svoga oca kralja Gradihne, no za razliku od njega i svih
ostalih Vojislavljevida od doba Mihaila, Radoslav nije nosio titulu kralja, to bjelodano svjedoi o
dezintegraciji modi Dukljanskoga kraljevstva. Skupa sa svojom bradom Jovanom i Vladimirom pokuao je
Radoslav organizirati oruani otpor srpskim napadima koje je predvodio raki upan Nemanja. No, u
tome nisu imali uspjeha.
Posle Radoslava vladao je Mihailo Nemanjin rodjak.

Vukan roen oko 1050 god vladao do oko 1115 godine po meni. Kada je umro u Rakoj je bio sklonio se
ore sve do oko 1121. On je bio svedok smrti Vukanove i borbe ya presto na koji dolazi na kraju Uro I.
Tada Zavida bei u Duklju oko 1115 gde je na vlasti Grubia i radja se Nemanja u Duklji 1120 godine.
ore uz Uroevu pomod isvaja vlast u Duklji oko 1121. Uroa je neko zatvorio oko 1125 verovatno
Zavida koji se nekako povratio u Raku na presto iymedju 1121-1125, ali ga ore koji je na vlasti u
Duklji oslobodio oko 1125. Uro je vladao pood tada do najmanje 1135. Onda Zavida ponovo dolazi na
presto oko 1135-1145. Posle 1145 Uro II je vladar. Ili manje komplikovano Zavida je Uro.
Derka Vukanova udala se za Vladimira(1109-1111) oko 1110 god. A roena oko 1090. God u Rakoj.

Zavida roen pre 1082/1083. Roen je valjda pre oevog stupanja na Raki presto jer mu je otaanstvo
Duklja , mora i on da je tamo roen. Zavida je ujak Mihailu (sin Vladimirov i njegove sestre) a Nemanja
mu je brat od ujaka.

 , , ,
, 1195. . .
Mavro Cazafrangi Bona(). :" ,
1195. , 13. , Mavro, Andrije
Cazafrangi, Bonom , ,
. , .
, ,
, . ,
. !"

1199 vukan pise papi i dalje je kralj Duklje ne pominje nemanju.

Godine 1199. Vukan Nemanji saoptava papi da je srean to je otkrio da je u
srodstvu sa njime, pa u duhu toga srodstva denuncira kao bogumila Kulina bana i
njegovu sestru, udovicu kneza Miroslava(!), i egzaltirano izjavljuje da su izaslanici
pape (Inoencija III) Ivan i imun prosvijetlili kao sunce itavo njegovo kraljevstvo.
Dokumenat je, naravno, na latinskom, a mi ga donosimo prema prijevodu A.
Miloevia:
"Preblaenome i presvetome ocu i gospodinu Inoenciju, bojom milou svete
rimske crkve vrhovnome sveteniku i optem papi - Vukan, istom milou kralj
Duklje i Dalmacije, pozdrav i vrsta odanost. Dolaskom k nama gospodina Ivana
kapelana i gospodina imuna, savjesnih i pouzdanih legata svete katolike i
apostolske stolice, doista smo se obradovali, jer kao to svjetlost sunca, u svom
svojstvu sijajui, rasvjetljuje na svijet, tako njihovim svetim i spasonosnim
pripovijedanjem, vjeruje se, da je rasvijetljeno cijelo nae kraljevstvo. Tom
njihovom dobrotom i znanjem poueni, Bogu i vaem oinstvu bezbrojne hvale
upravljamo, to ste k nama poslali, kakve smo vazda eljeli da primimo, bojim

darovima obdarene, jer sve to je dano najbolje i svaki savreni dar odozgora je.
Poto su nam predali Vaa pisma razumjeli smo, da je naim molbama milosrdno
udovoljilo blaenstvo Vaeg apostolata. Stoga smo mi s velikom pobonou duha
naredili da po svemu naem kraljevstvu, sve to je po Bogu, urede i utvrde, a ono
pak to je protivno, u smislu onog proroanstva, da istrijebe i unite. Poto su
pristupili na mjesto, e se u staro doba(!) obiavalo odravati sabor, odrali su sveti
sinod, potanko raspravljajui o porocima i o krepostima, te skupa Bogu i
preblaenoj Mariji, vazda djevici i blaenom Petru, prvaku apostola, i Vaem
apostolatu hvale podnosei. Meutim, neka primi na znanje Vae oinstvo da mi je
u potpunosti priznata kraljevska ast i, to je jo slavnije i srenije, doznasmo da
smo u srodstvu s Vaom plemenitom krvi. K tome javljamo da smo eljeli sada
poslati pred noge Vaeg blaenstva nae legate, ali poto smo uli da je ona zemlja
uzbunjena, to nijesmo mogli izvriti, jer Vaim legatima svuda se iskazuje duna
poast, doim nai legati, kad bi htjeli ii s velikim sjajem poasti, pretrpjeli bi
tete, a moda i smaknue. No kad bude zgodnije i prikladnije vrijeme, asnije
emo to izvriti, jer su nama rijei Vae svete podstreke donijele, to nam je slae
od meda i saa. A poto se nadamo i sigurno drimo po tome to si vikar gospodina
naeg Isusa Hrista, da e se On po Tebi udostojiti otvoriti nam vrata kraljevstva
nebeskog, a poto na ovom svijetu ni od ega ne oskudijevamo, mnogo prosimo, da
za nas grijenike upravljate molitve Gospodu. Napokon neemo tajiti Vaem
oinstvu, da jeres, ne mala, u zemlji kralja Ugarske, to jest Bosni, preuzima maha
toliko, da je pod pritiskom dogaaja sam ban Kulin sa svojom enom i sa svojom
sestrom, koja je udovica pokojnog Miroslava, humskog kneza, i sa vie srodnika
zaveden; vie od deset hiljada hriana naveo na istu jeres. Radi toga kralj
Ugarske, ogoren, nagnao ih je da dou pred Vas, da budu ispitani od Vas, a oni su
se, pak, povratili sa krivotvorenim pismima, govorei da im je s Vae strane
dozvoljeno uenje. Stoga molimo da savjetujete kralja Ugarske da ih iz svoga
kraljevstva istrijebi kao kukolj iz penice."

 ,
,
, , ,
,
, ,
:
. :
[]?, ...
, , ,
;
, ...
, , ,
, , :
, ,
. : , ,
, ?
, , .
,
, ,
,
: ; :
, .
, , ,
...
... , ,
,
, ...
,
,

... ,
, (!) .
Petrovgrad, Ruska nacionala biblioteka. F n I 82 (Vukanovo jevandjelje, oko 1202.
g.) ZIN I 7.
-----------------------------------------------------------------------------------Poto su mnogi poeli pisati knjige i istorije, tako i ja, grjeni, nitavniji i najbjedniji
od svih, nedostojan nazvati se imenom monaha Simeona, elim da izvijestim, sve
po redu, o nekim dogaajima koji su se desili, po volji Vladike svih, a na
preklinjanje i molbu, mene grenog Simeona starca, kada sam bio svetovanjak, i
jo ivio u porodici. Moja jedina molba bila je: >>Gospode Isuse Hriste poastvuj
mene nedostojnog da budem dostojan primiti igo Tvoje na se. A On blago i
milostivo ree: >>Onoga koji ide za mnom, spasiu pakla? Ispuni moju elju
ubrzo... to to ekah mnogo dana. I jo kada sam bio u manastiru, u opteiu,
opet sam poelio da napustim manastir i bratiju i posvetim se Bogu. I udovoljih

sebi. Ne poteeh svoju nemonu staru majku u ime... i ostavih dragu brau i
sestre, i drugu ostalu rodbinu da se dogodi ono to ne govore proroci, ni apostoli,
nego sam Gospodin na Isus Hristos: >>Svako ko ostavlja majku i brau, i sve
ostalo, i slijedi me, sto puta e zadobiti vjeni zivot. A David dakle, pie: >>Koja je
korist od moga tijela, kada u istruliti, kada u postati prah, ili kada u objaviti
istinu Tvoju? To vrijeme pokajanja je dolo, jer ne treba se sjetiti Tebe na samrti,
ko e Ti se u adu ispovijediti? I sve smislivi, odluih da se otuim od svojih
roditelja i brae, primih na sebe muku i ukor, i ak klevetu od zlih ljudi, a od avola
iskuenja i, osobito nasrtaje. Ali, ja sve prihvatih u ime Hrista, sjetivi se rijei
Davidovih; >> jer zbog Tebe bih ismijavan svaki dan. I jo >> Bijah tu
poznanicima mojim, i stran sin mojoj majci. Poto sam ja, grjeni, ovako odluio,
udostojih se da ivim u peini, kraj grada Rasa, i prepisah ovu knjigu svome
gospodinu, velikom upanu... o neiskazane Bogu i boanstvene tajne...
samodravnoj vlasteli, o tome to u rei o njima, uasavam se umom i rijeju, no
ipak se drznuh da se sjetim njihove veliine i duevnih podviga koje je podario
nebeski car takvoj vlasteli, poto je Vladika... Gospod na Isus Hristos, po
neizmjernoj njegovoj milosti, i po izvoljenju presvete Gospoe Bogorodice, predao
Hristos asni vijenac velikom upanu Vuku, koji je vladao svojom Srpskom
zemljom i Zetskim krajevima, i primorskim gradovima... i Niavskim
predjelima, plemenitoga roda i veleslavnomu velikom upanu Vuku, sinu
samodravnoga gospodina svoje oblasti, Stefana Nemanje.

No priu o Likinijevom "sinu" Beli Urou nastavlja Karlovaki rodoslov:

Ovo videv njegov sin Bela Uro, koji je od sestre careve Konstantije, bee u
velikom strahu i uasu, i pobee tvrdoj, zapadnoj strani zemlje Zahumlja i oeni se
Anom, kerju franakog kralja, i rodi s njom dva sina: Tehomilja i udomilja. Naini
crkvu u Drevima, u ime presvetloga prvomuenika Stefana, na pomo sebi. Tada
stanovnici te zemlje, imajui visoki vrat od mudrovanja i zanovetajui pogrde,
nazvae Tehomilja popom, a udomila episkopom. A Tehomilj rodi etiri sina,
svakim vrlinama i hrabrou ukraena, a ova su im imena: Zavid, Stracimir,
Prvoslav, Stefan Nemanja...

Djordje je zavlado kada je otrovao Vladimira 1111/12 u isto vreme se rodio Nemanja.
Vladimir je bio Vukanov zet. Vukan je postavio Vladimira na vlast posle smrti Bodinove 1099.
Vladimir je Vladao do oko 1111/12. Vukan je umro u isto vreme .Pitanje je samo ko je prvi umro. Logicno
je da je prvo umro Vukan. Uros protera Zavidu u Duklju ili bolje Zavida pobegne kod zeta Vladimira u
Duklju, medjutim Djordje osokoljen smrcu Vukanovom otruje Vladimira i zavlada u Duklji, ali posle dve
godine ga smaknu i on pobegne u Rasku kod Urosa. U Duklji zavlada Grubisa od 1113-1120 a onda ga
posle sedam godina proteraju Rasani i postave ponovo Djordja.On je vladao najmanje 10 godina 11201130.

Izdato u Palermu, godine Gospodnjeg utjelovljenja 1195, mjeseca

novembra, indikcije 14., za vladanja naeg gospodara Henri ka VI, Bojom milodu uvijek uzvienog cara Rimljana i najslavnijeg
kralja Sicilije, u godini njegovog vladanja 25-oj, carevanja
zapravo petoj i kraljevanja u Siciliji prvoj, sa sredom, amen.
Ovo je iz 1195

Isto ovako Nemanja je vladao 37 godina ali to ne znaci da je bio veliki zupan vec samo da je vladao
svojom oblascu.
1111/12+46=1157/58
, *1+ , ,
*4+ , , *1+. Oko 1157/58
, 1162. ,
I (1143 1180). ,
: 1162
, II
(1162 1163)*1+*8+, 1155.
*1+*8+.
Istovetan slu~aj je u kasnijim srpskim rodoslovima i letopisima koji Stefanu Nemawi
pripisuju 42 godine vlasti (ponekad i 48), spajaju}i vreme tokom kojeg je bio samo oblasni
`upan sa onim kada je vladao Srbijom kao veliki `upan; upor. Stari srpski rodoslovi i letopisi,
ured. Q. Stojanovi}, Beograd Sremski Karlovci 1927, 47, 170, 174175, 177, 184, 190, itd.
Kod svetoga Save broj godina Nemawine vladavine je 37, ali je to tako|e zbir ukupne wegove vladavine;
upor. Stare srpske biografije, preveo i objasnio M. Ba{i}, Beograd 1930, 7.

Sv. Sava je na Karejskoj isposnici na Svetoj Gori uklesao u kameni nadvratnik tekst:" Zbog toga pisah i
potpisah svoj rukopis, 6707 ( = 1199) godine. ( jer je znao da ce razni " pametnjakovici" ispravljati
njegove tekstove). Na osnovu navedenog natpisa moze se zakljuciti da je Sv. Sava racunao hriscansku
eru od 5508.godine ( 6707 1199= 5508).

O slobodi mesta toga: zaklinjem Gospodom naim Isusom Hristom i presvetom

njegovom Materom, kao to pisasmo ovde da ne bude potvoreno. Ako li ko ovo
promeni, i bude uznemiravao onoga koji ivi u mestu ovom, ili bude to uzeo to je u
mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili drugo, to god bude u mestu tom, neka bude
proklet i zavezan od Svete i ivotvorne Trojice. Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene
grenog. I da ne bude oproten ni u ovome veku ni u buduem. Zbog toga pisah i
potpisah ovaj svoj rukopis, 6707 (=1199) godine.
Od svih poslednji, Sava greni.

,
,
, !
2:

2. 6706(1197).
3:
6708 (1200) 13. , ,

6708 - 6707. ,
, ,
= 8.
, . ;
. " ": . ,
, - . , , 1979, 109110.


, , .
, , ,
, , ,
. , ,
, , ,
, , .

, ,
, , , , ,
, , , , , , , , .
,
.
, ,
37 ..
: ,
; .
. ,
, ,
,
, , ,
,
. .
, 37
,

37 , ,
, -
.
- , , ,
, (11),
! 38 ,
, !.......
,
,
. ,
, , ,
, ,
, 25, 6703
(1195). , , ,
, .
, , .
, . ..
.
, , , 8.

, 6706 (1197). , ,
,
. ,
, , ,
, .
***
, , 2. . ,
, .
, , ; ,
, .
, ,
. ,
, .
, .
..
. , ,
, , ,
. , , ,
. ,
, .
, .
, ,
, .
, ,
.
***
7. ..
,
:
, .
, ,
, . :
; ,
- . :
, , ,
.
46 , .
37 , .
3 .greska treba 4 godine
86 .samim tim ovde treba 87 godina punih a u stvari treba
oduzeti 88 jer bi te godine napunio 88
6708 (1200!) ,
13. .

 I (28. 1118 24. 1180) (1143 1180)

je 24.

(, , 184;
190).
1143+24=1167 godine
Sa druge strane nemanja je poceo osvajanja u 12 godini svoje vladavine. Misli se na osvajanja posle 1180

,
:
1.-
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
:
1.
2. ....

Vaqa, najpre, krenuti od imena carevog oca, koje je, prema Akropolitu,
glasilo Tih. U novijoj istoriografiji odavno je prime}eno da bi Tih moralo
biti skra}enica od Tihomir, Tihoslav ili Tihota (Tihotica). Odatle dolazimo
do pretpostavke da se Konstantinov otac Tih zapravo zvao Tihomir.
17 Zbog sli~nosti, odnosno istovetnosti, imena, za pitawe porekla cara
Konstantina posebno je zanimqiv Tihomir, najstariji me|u Nemawinom bra}om, svojevremeno veliki `upan (1163/651166). (Vaqa upozoriti da je ime
ovog Nemawinog brata zapravo dopuna jednog nepotpunog izvornog podatka,
upravo gorespomenutog nadgrobnog natpisa `upana Stefana Prvoslava, dopuna
koja se u novijoj istoriografiji uzima kao gotova ~iwenica.18 Mada je
dato tuma~ewe ubedqivo, mora se primetiti da ime najstarijeg Nemawinog
brata ipak nije utvr|eno pouzdanim izvorima, za razliku od imena Stracimira
i Miroslava.) Stracimir i Miroslav otpadaju iz razmatrawa o Stracimirovom
potomstvu se ne zna ni{ta, a Miroslavqevo je dobro poznato i
.
.