Primena Senzora Od Optickih Vlakana U Mernoj Tehnici

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri
Senzori od optikih vlakana
Primena senzora od optikih vlakana u mernoj tehnici j h i i

1
Trigonometrijska formulacija Ti ij k f l ij zakona prelamanja svetlosti p j

Pri prelazu iz jedne u drugu sredinu menja se fazna brzina svetlosti, a time i pravac prostiranja svetlosti. O promena pravca l i i i j l i Ova pri prolazu kroz graninu povrinu naziva se prelamanje svetlosti.

Upadni zrak, normala na graninu povrinu u taki prodora zraka kroz ovu povrinu (tzv upadna normala) i prelomljeni zrak lee u (tzv. istoj tzv. upadnoj ravni.

Proizvod ineksa prelamanja i sinusa odgovarajueg ugla ima istu vrednost i d ispred i i granine povrine i zove se i d iza i i invarijanta ij prelamanja svetlosti.
n sin = n' sin ' i i
n n'

Odnos apsolutnih indeksa prelamanja prve i druge sredine n12 naziva se relativni i d k prelamanja ovih d j sredina. i l i i indeks l j ih dveju di
sin ' n = = n12 sin n'
Geometrijska formulacija zakona G ij k f l ij k odbijanja svetlosti j j

Upadni i odbijeni zrak se nalaze u upadnoj ravni. Odbojni ugao (ugao koji odbijeni zrak gradi sa normalom) je jednak upadnom uglu:
= '
Totalna unutranja refleksija

n sin ' = sin n'
n' > n sin ' < 1
n' n' < n sin ' < 1 sin n
Kritini (granini) ugao:
n' 1 sin g = = n n rel
> g svetlost se u tom sluaju ne prelama, nego se odbija od granine povrine j g p

7
Totalna unutranja refleksija
n = 1.46 1.96 g = 30 43o

Ako je granina povrina ista, glatka i neograniena, pri totalnoj o g pov s ,g eog e , p o oj refleksiji nema energetskih gubitaka; praksa je pokazala da je odnos odbijenog i upadnog intenziteta pri totalnoj refleksiji vei nego kod metalnih ogledala.
8
Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Pod funkcionalnim elementima za voenje svetlosti podrazumevaju se oni optiki elementi koji kod kojih prenoenje svetlosnog fluksa ne slui prvenstveno optikom preslikavanju.
Optiki kablovi su savitljivi optiki elementi koji prenose svetlosni fluks od jednog do drugog kraja kabla. Svetlost se prenosi nizom totalnih refleksija unutar tankih optikih vlakana. i i l ih fl k ij kih ikih l k

Optika vlakna se izrauju od visokotransparentnih materijala (staklo, kvarc, plastine mase). I d k prelamanja materijala od k k l i ) Indeks l j ij l d koga j je izraeno jezgro optikog vlakna vei je od indeksa prelamanja tankog omotaa: nj > no, a potrebno je i da upadni ugao zraka na omota 2 bude vei od graninog ugla totalne refleksije.
10

Primena optikih kablova: u medicini, za osvetljavanje nepristupanih mesta kao to su telesne duplje, za prenos slike, za prenos informacija u tehnici komunikacija, za izradu senzora.
11

Digitalni elektrini impulsi (kodirana informacija) pobuuju poluprovodniki element (emitersku diodu) koji ih transformie u diodu), svetlosne impulse i emituje kroz eonu povrinu optikog vlakna; na kraju optikog vlakna nalazi se prijemnik u obliku fotodiode ili j p g p j fototranzistora koji svetlosne impulse transformie ponovo u elektrine. Poto je ovaj signal znatno slabiji od emitovanog impulsa potrebno ga je pojaati odgovarajuim pojaivakim kolom.
12

Optokapler se sastoji od emiterske diode, svetlovoda i prijemne diode. Optika vlakna su umetnuta u odgovarajue cilindrine otvore i fiksirana gumenim omotaem.
13

Prednosti optikih vlakana u odnosu na vodove od bakra: manji prenik prenik, znatno manja masa, veliki kapacitet prenosa informacija, liki k it t i f ij manji gubici, nema smetnji u prenosu informacija u blizini jakih promenljivih t ji i f ij bli i i j kih lji ih elektrinih polja, ne stvara se dodatno zraenje pa je prenos informacija zatien, zraenje, zatien nema potencijala, nema opasnosti od paljenja tako da mogu da se koriste i u paljenja, mog 14 eksplozivnim sredinama.
Elementi za meusobnu vezu svetlovoda kao i svetlovoda sa svetlovoda, 15 emiterom, prijemnikom i kuitem

Primer: Indeksi prelamanja materijala od kojih su izraena optika vlakna iznose nj = 1.60 i no = 1.52 Za optiko vlakno prenika 2. vlakno, dj = 30m i duine l = 500mm, ije zavretke okruuje vazduh, odrediti: najvei dozvoljeni upadni ugao paralelnog svetlosnog snopa na eonu povrinu optikog vlakna, broj refleksija zraka koji na eonu graninu povrinu optikog vlakna pada pod najveim dozvoljenim upadnim uglom i ija putanja l i u meridijalnom preseku optikog vlakna, t j lei idij l k tik l k stvarnu duinu puta zraka kroz optiko vlakno za najvei dozvoljeni upadni ugao na eonu graninu povrinu optikog 16 vlakna.
17

n j sin 2 g = n o sin '2g sin '2 g = 1 2 g no = arcsin = 71.8o nj
2 '1 = 90o '1 = 90o 2 '1max = 90o 2 g
18

'1max = 90o 2 g
n sin 1max = n j sin '1max
n = 1 sin 1max = n j sin 90o 2 g 1max = 30o
19

l n ref l = tg 2 g n ref = = 5478 dj d jtg 2 g
20

nj dj l l l s = n ref l 0 = = =l = 526.3mm d jtg 2 g cos 2 g sin 2 g no
21
Senzori izraeni od optikih vlakana

Prostiranje svetlosti kroz optiko vlakno zasniva se na principu totalne refleksije. Svetlost odaslata sa optikog izvora kree se kroz odailjako optiko vlakno prema principu t t l refleksije, k d ilj k tik l k i i totalne fl k ij izlazi iz njega i reflektuje se od mernog objekta. Tako reflektovanu svetlost prihvata prijemno optiko vlakno vlakno.
22

Prihvaeni reflektovani svetlosni signal nastavlja da se kree kroz prijemno optiko vlakno prema principu totalne refleksije do optoelektronskog pretvaraa, k ji svetlosni signal pretvara u t l kt k t koji tl i i l t elektrini. Zbog razlike u odbijanju svetlosnog snopa od refleksione povrine na prijemnom optikom provodniku razlikuje povrine, se i karakteristika primljenog signala svetlosti.
23

Karakteristika senzora moe biti statika i dinamika. Statika karakteristika se dobija tako to se zada vrednost ulazne veliine, saeka d se smire sve prelazne pojave i onda oita vrednost k da i l j d it d t izlaza. Postupak se ponavlja tako to se zadaju nove vrednosti ulaza, ulaza oitavaju vrednosti izlaza i na osnovu dobijenih vrednosti crta se karakteristika ulaz-izlaz.
24

Dinamika karakteristika senzora opisuje ponaanje senzora nakon to se merena veliina promenila, pa do trenutka kada se na izlazu ponovo uspostavi stacionarno stanje. t i t i t j
25

Oblik karakteristike senzora zavisi od prenika optikog kabla, rastojanja izmeu optikih kablova, osobina refleksione povrine i optoelektronskih pretvaraa pretvaraa.
26

Poznavanjem uticaja parametara na karakteristike, senzor moe da se optimalno podesi prema problemu merenja. To se odnosi i na oblast merenja, merenja rastojanja pri merenju geometriju ugradnje Vana osobina merenju, ugradnje. senzora je da moe da radi u dve merne oblasti.
27

U prvoj mernoj oblasti je karakteristian veliki nagib karakteristike pri maloj promeni rastojanja. Druga merna oblast je vea i nagib karakteristike je manji Maksimalna karakteristika oznaava se kao manji. optiki vrh. Visina optikog vrha (pika) moe da se primeni za j normiranje karakteristike.
28

Jedan senzor od optikih vlakana sastoji se iz 3 komponente: vrh senzora, u kome se nalazi optiki aktivna eona povrina optikog kabla odailjaa i prijemnika, provodnik svetlosti, slui za prenoenje optikih mernih signala; izrauju se od stakla ili PVC-a i obmotani su jednim PVC ili metalnim omotaem radi zatite od mehanikih i hemijskih uticaja, uticaja OEW modul, slui za spajanje optoelektronskih pretvaraa i svetlosnih provodnika; ova jedinica integrisana je u jednom dvadesetopolnom Sub-D utikau.
29
Senzori sa staklenim vlaknima sa PVC-metalnim omotaem 30

Analogna jedinica za obradu signala pretvara signale koji dolaze sa senzorske glave u vrednosti napona koje su proporcionalne senzorskim k kt i tik ki karakteristikama.
31
Primena:
32
Primena:
33
Primena:
34
Primena:
35
Primeri merenja senzorima sa optikim vlaknima Merenje linearnog pomeraja j gp j
Najstariji tip ovog senzora radi na principu refleksije svetlosti od p povrine pokretnog objekta. Normalno na objekat postavljena su p g j j p j dva optika vlakna. Dovodno vlakno je povezano sa laserskim izvorom svetlosti, a prijemno vlakno je povezano sa fotodiodama.
36
Izlazni signal zavisi od rastojanja izmeu objekta i optikih vlakana. Za rastojanje x = 0 i x = i na fotodiodama nema j j signala, dok izlazni signal ima maksimum za neku vrednost .
37
Statika karakteristika senzora u = u u max = f ( x d ) ima maksimum za: x d Sa umax je oznaen maksimalni napon na prijemniku pri direktnom spoju prijemnik-predajnik.
38
Drugi tip senzora pomeraja na bazi optikog vlakna primenjuje se za neprovidne objekte Dva optika vlakna postavljena su tako da je objekte. izmeu njih zazor . U zazoru se nalazi pokretni objekat. Izlazni signal se menja za pomeranjem objekta ako je zadovoljen uslov da je objekat vei od prenika vlakna ( d 2rv ).
Izlazni signal u = u u m ax je proporcionalan osvetljenom delu __ poprenog preseka vlakna r = r rv , u opsegu koji se utvruje kalibracijom. Karakteristika senzora zavisi od poetnog poloaja, tj. __ od vrednosti r0 = r0 . rv . Ova statika karakteristika je linearna za
0,6 r0 1, 4
__
Izlazni signal zavisi od zazora izmeu vlakana i rastojanja izmeu njihovih osa Ako je u toku mernog procesa jedna od ovih osa. veliina konstantna, druga se moe dovesti u vezu sa pokretnim objektom i meriti njegovo pomeranje. U tom smislu se razlikuju senzor i -senzor.
Primeri merenja senzorima sa optikim vlaknima Merenje pritiska j p
Deformacijom membrane od silicijuma (elastini element) modulie se intenzitet svetla. Svetlost od laserske diode kao izvora svetlosti preko odailjakog optikog vlakna, pada na membranu, od koje se reflektuje, vraa se u prijemno vlakno i preko njega na prijemnik svetlosti.
Membrana se dobija nagrizanjem silicijumskog vafera pomou kalijumove baze (debljine 10m i prenika manjeg od 1 mm). j ( j p j g ) Opisanim senzorom prati se ugib membrane preko promene u prijemnom intenzitetu svetlosti.
Na ovom principu napravljen je senzor namenjen za merenje p pritiska u motorima SUS. Karakteristike ovakvog senzora su g izvanredne: rad na temperaturi do 400 oC , neosetljivost na elektromagnetne smetnje i koroziju, primenljivost u eksplozivnim sredinama, male dimenzije, merno podruje od 0-7 bar do 0-200 bar, linearnost 0.25% , frekventno podruje od 0,01 Hz do 30kHz.
Primeri merenja senzorima sa optikim vlaknima Merenje temperature j p
Senzor temperature sa optikim vlaknom inicijalno je napravljen za upravljanje mikrotalasnom hipertermijom kod nekih medicinskih tretmana. tretmana Zbog potpune neosetljivosti na elektromagnetne smetnje senzor sa optikim vlaknom pokazao se kao odlino reenje, pa je njegova primena proirena i na druge oblasti gde su prisutne takve j g p p g g p smetnje. Na primer, koristi se za merenje temperature namotaja generatora, transformatora ili motora velike snage.
Kao primarni senzorski element slue prirodni fosfor ili kristal , jer su izraziti luminifori (elementi koji pod dejstvom energije svetlosti emituju svetlost) Svetlost koju emituje LED dioda prolazi optikim svetlost). vlaknom do primarnog elementa i izaziva njegovu fotoluminiscenciju, tj. dovodi do emitovanja hladne svetlosti nakon j , j j apsorbovanja energije fotopobude.
Kada je pobuda jedan kratki impuls, intenzitet fotoluminiscentnog signala opada eksponencijalno, a vreme njegovog trajanja proporcionalno je temperaturi T. Informacija o temperaturi dobija se iz odnosa izmerenih intenziteta I1 I2 :
t2 t1 (T ) = ln ( I1 I2 )
Drugi tip senzora se dobija na napred opisani nain. Fluorescentni signal kree se kroz vlakno zahvaljujui totalnoj unutranjoj refleksiji. refleksiji Ako se komad omotaa vlakna zameni luminiforom ( Si staklo dopirano retkim elementima), tada e se naruiti principi totalne refleksije i jedan deo zraka e se, zavisno od temperature, j j , p , probiti i raspravati u omotau, tako da do prijemnika stie slabiji intenzitet svetlosti.
Trei tip fluorescentnog senzora dobija se kada se jedan deo kabla zameni temperaturno osetljivim luminiforom. Promena temperature poveava apsorpciju i smanjuje intenzitet svetlosti na mestu prijema prijema.
Merni opseg senzora temperature sa optikim vlaknom i fluorescentnim primarnim elementom ima merni opseg od -50oC do +250oC tanost do 0 1oC , brzinu odziva 0 5s Odlikuje se malim C, 0.1 0.5s. dimenzijama, visokom pouzdanou i osetljivou i otpornou na fizika oteenja. j
Primeri merenja senzorima sa optikim vlaknima Merenje hrapavosti j p
Automatizovano merenje hrapavosti zasniva se na korienju optoelektronskog skenera sa optikim vlaknima. U unutranjem krugu prenika D1 smetena su optika vlakna koja dovode svetlost svetlost, a u prstenu D2 D1 optika vlakna koja primaju difuzno svetlo sa hrapave povrine. p p
Sluajne varijacije hrapavosti karakteriu se standardnim odstupanjem i korelacionom duinom povrine T. Snaga difuzione svetlosti P u prijemnim vlaknima opisuje se jednainom:
P = ( , T ) K ( d ) I 0
P = ( , T ) K ( d ) I 0
Io - i intenzitet svetlosti na izlazu iz dovodnih vlakana, i l i i l i d d ih l k K (d) - funkcija udaljenosti skenera od povrine, - koeficijent koji zavisi od karakteristika vlakna i sluajnih varijacija hrapavosti.
Maksimalna vrednost snage primljene difuzne svetlosti Pmax dostie d i se uvek pri odreenoj udaljenosti d = dc , k j zavisi od k i d j d lj i koja ii d konstrukcije skenera, a naroito od rasporeda optikih vlakana u skeneru. skeneru Varijacije Pmax nastaju kada se promeni hrapavost Ra, odnosno kada se promene karakteristike povrine i T .

Svetlost iz He Ne lasera deli se u optikom delitelju; jedan deo ide kroz dovodna optika vlakna skenera do merne povrine, a drugi deo id k d ide kroz referentna optika f t tik vlakna. Na taj nain se kompezira nestabilnost laserskog izvora. izvora Pretvaranje konstantnog intenziteta svetlosti u naizmenini ( f = 3.75 kHz) vri se radi eliminacije uticaja dnevnog svetla na tanost merenja.

Dve fotodiode, postavljene na krajevima dovodnih i referentnih vlakana, daju na svojim izlazima elektrine signale ija se razlika pojaava i zapisuje k j i j kao relativna l ti vrednost P / P0. Korani motor menja udaljenost d i postupak se ponavlja sve dok se ne odredi Pmax, odnosno hrapavost na toj lokaciji.

Zatim se prelazi na sledei proizvod. Dobijene vrednosti Pmaxi uporeuju se sa tabelarnim vrednostima nelinearne badarene krive Pmax(Ra) i i t ki interpolacijom se l ij rauna odgovarajua hrapavost Ri.
Primeri merenja senzorima sa optikim vlaknima Merenje vlanosti j

Rad senzora sa optikim vlaknima za merenje vlanosti, zasniva se na korienju fluorescentnih senzora. Mogue su dve varijante zamene dela omotaa optikog k bl t tik kabla. U prvoj j varijanti se koriste dva vlakna jedno do drugog. drugog Oko jezgra jednog vlakna stavljena je fluorescentna senzorska obloga, a intenzitet fluorescencije se registruje susednim vlaknom oko ijeg jezgra na odreenom delu nema omotaa. t

U drugoj varijanti koristi se samo jedno optiko vlakno i za dovoenje pobudnog i za odvoenje reflektujueg fluorescentnog zraenja. Talasna duina fluorescentnog zraenja j manja od fl t j je j d pobudnog za 50-70 , to omoguava detekciju fluorescencije sa visokim odnosom signala i uma.
Pobuivanje perilendibutirata na fluorescentno zraenje moe se ostvariti pomou halogene sijalice sa volframovom niti ili pomou plave LED diode. Svetlost iz izvora prvo prolazi kroz monohromator M1 i soivo za fokusiranje L1, a zatim kroz dovodno optiko vlakno pobuuje senzorski sloj postavljen na cev kroz koju prolazi testirani vazduh.
Povratnim optikim kablom fluorescenna svetlost se dovodi na soivo L2, monohromator M2, a onda na fotodiodu FD. U elektronskom kolu za obradu signala vri se pojaanje, A/D konverzija i formiranje izlaza. U podruju 20-100 % relativne vlanosti dobijena je tanost 0 1% 0.1%.
Primeri merenja senzorima sa optikim vlaknima Merenje brzine i protoka fluida j p f

Na slici je prikazan je anemometar sa optikim vlaknom. vlaknom Svetlost iz izvora prolazi kroz optiko vlakno savijeno u obliku prstena i postavljeno normalno u odnosu na tok fluida. U zavisnosti od brzine toka fluida, vlakno se savija tako da svetlost koja izlazi iz prstena ne dolazi u celosti na prijemno vlakno. I l i signal i f t ij ij l k Izlazni i l iz fotoprijemnika j ik je tako proporcionalan nagibu vlakna u obliku prstena, tj. prstena tj brzini toka fluida Mehanike osobine fluida. kao senzora pomeraja menjaju se zavisno od duine drke, tj. od lokacije prstena unutar cevovoda, pa se kalibracija mora sprovesti za svaku lokaciju posebno.

Na sledeoj slici je prikazan senzor koji slui za merenje brzine u providnim fluidima Senzor je u fluidima. celosti napravljen od stakla. Krajevi dovodnog i p j prijemnog optikog vlakna posebnim postupkom g p g p p p istegnuti su i sueni do prenika od 0,012 mm i savijeni tako da je formirana trouglasta petlja. Krajevi K j i su postavljeni t lj i eono j d prema d jedan drugom i predstavljaju senzor pomeraja. Sonda se postavlja normalno na tok fluida Zaokretanje horizontalnog fluida. dovodnog vlakna proporcionalno je brzini fluida. Izlazni signal iz fotodiode linearna je funkcija brzine.

Senzor za merenje brzine neprovidnih i elektromagnetnih tenosti (npr teni metali) (npr. prikazan je na slici.Osobina prikazane konstrukcije j je odvojenost od tenosti senzora pomeraja kao j p j primarnog elementa. Ovaj element je napravljen izvlaenjem tankozide staklene kapilare prenika 0,5 0 5 mm d k il do kapilare prenika 0 03 0 05 mm. N ik 0,03-0,05 Na izvuenom delu sa unutranje strane zavarena je staklena nit duine L i prenika 0 02 mm sa 0,02 neprovidnim slobodnim krajem.

Kada se vrh senzora pomeri za y, on se zaokrene za ugao tako da se slobodni neprovidni kraj , pomeri za
r = L sin y
U zavisnosti od brzine toka, slobodni kraj niti modulie prolaz svetlosti izmeu dovodnog i prijemnog vlakna, t se na i l ij l k te izlazu d bij signal dobija i l proporcionalan mernoj brzini toka.

Primena Senzora Od Optickih Vlakana U Mernoj Tehnici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Primena Senzora Od Optickih Vlakana U Mernoj Tehnici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Primena senzora od optikih vlakana u mernoj tehnici j h i i

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Trigonometrijska formulacija Ti ij k f l ij zakona prelamanja svetlosti p j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Trigonometrijska formulacija Ti ij k f l ij zakona prelamanja svetlosti p j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Trigonometrijska formulacija Ti ij k f l ij zakona prelamanja svetlosti p j

n sin = n' sin ' i i

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Trigonometrijska formulacija Ti ij k f l ij zakona prelamanja svetlosti p j

sin ' n = = n12 sin n'

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Geometrijska formulacija zakona G ij k f l ij k odbijanja svetlosti j j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Totalna unutranja refleksija

n' n' < n sin ' < 1 sin n

Kritini (granini) ugao:

n' 1 sin g = = n n rel

> g svetlost se u tom sluaju ne prelama, nego se odbija od granine povrine j g p

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Totalna unutranja refleksija

n = 1.46 1.96 g = 30 43o

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri

Senzori od optikih vlakana

Optiki k bl i k f k i l i O iki kablovi kao funkcionalni elementi za voenje svetlosti j

2 '1 = 90o '1 = 90o 2 '1max = 90o 2 g

Senzori, aktuatori i PLC kontroleri