Смиља Аврамов-Геноцид У Југославији1941-1945 1991...

GenociduJugoslaviji
GenociduJugoslaviji19411945,1991...
Smilja Avramov. Prof dr Smilja Avramov, svetski strunjak za meunarodno pravo, koja je ceo svoj radni vek posvetila utemeljenju principa istine i pravde, nedavno je objavila studiju Genocid u Jugoslaviji 1941-1945 u kojoj nam otkriva jedan svet u kome smo iveli, a koji nismo poznavali.
Skrivanjeistinezloinprotivovenosti
Sve do objavljivanja kapitalnog dela Arons (Mark Aarons) i Loftusa (John Loftus), i delimine deklasifikacije arhivske grae iz Drugog svetskog rata, razlozi za preutkivanje genocida nad Srbima traeni su iskljuivo u ideolokom opredeljenju SFRJ U svetskoj literaturi dvadeseti vek nazvan je vekom megasmrti. Meu mnotvom oblika masovnih umorstava u dvadesetom veku, centralno mesto pripalo je genocidu. Samo u Drugom svetskom ratu, od 55 miliona ljudskih ivota stradalih u direktnoj borbi, ili od bombardovanja, epidemije i gladi, 10 miliona bile su rtve genocida: Jevreji, Jermeni, Romi, Rusi, Ukrajinci i oko milion Srba. Kada je 1951. stupila na snagu Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida, malo panje posveeno je naunoj obradi ovog fenomena. U sklopu hladnoratovske strategije zapada protiv istoka, razraena je strategija zaborava i prevazilaenja prolosti kao njen sastavni deo. Ideja je potekla od pape Pija DII, koji je u pomirenju katolikih zemalja, pobednika i poraenih, pre svega Nemake i Francuske, video monu branu protiv komunizma i istonog bloka. Uz aktivnu ulogu Vatikana postignut je konsenzus zapadnih zemalja, i otvoren proces preoblikovanja istaknutih nacista, okorelih ratnih zloinaca, u borce za demokratiju, u nove krstake ratnike u obraunu sa Istokom. Preiveli logorai i potomci rtava genocida nad Jevrejima podigli su glas protesta; doiveli su strategiju zaborava kao najteu uvredu. utanje je zloin protiv ovenosti uzviknula je Sara Berkovic. Protesti Jevreja irom sveta urodili su plodom. Posle skromnih dela krajem pedesetih, koja su se bavila tehnikom stranom ubijanja, bez ulaenja u sutinu problema, postepeno se irio krug analitiara koji su svestrano, iz razliitih uglova prouavali genocid. Odluujuu ulogu u tome imala su dela Teodora Adorna i Hane Arent. Ova dva filozofa postavila su genocid u odnosu na strukturu i logiku modernog ivota. Odbacili su razmatranje genocida kao neki bizarni dogaaj, ili usputnu greku u modernoj istoriji. Umesto toga postavili su genocid kao deo istorije, ije je viedimenzionalno prouavanje neophodno da bismo shvatili u kojoj vrsti drutva ivimo. Kao rezultat tih nastojanja, u poslednje etiri decenije prolog veka, objavljeno je nekoliko hiljada knjiga, formirani su brojni instituti koji se i danas bave genocidom.
www.krajinaforce.com
GenociduJugoslaviji
Prouavanje je u tom periodu svedeno gotovo iskljuivo na stradanje Jevreja u Nemakoj i satelitskim dravama Treeg rajha. Genocid je postao kljuni elemenat jevrejskog kolektivnog identiteta, i osnov na kome poiva drava Izrael. Genocid nad Srbima, izvren tokom Drugog svetskog rata u ND Hrvatskoj, koji po metodama umorstava i motivima spada u red najmonstruoznijih dogaaja u novijoj istoriji, izbrisan je iz svetske istorije. Sve do objavljivanja kapitalnog dela Arons (Mark Aarons) i Loftusa (John Loftus), i delimine deklasifikacije arhivske grae iz Drugog svetskog rata, razlozi za preutkivanje genocida nad Srbima traeni su iskljuivo u ideolokom opredeljenju SFRJ. Loftus, koji je za vreme i posle rata, u svojstvu naao na listi ratnih zloinaca koju su sainile Ujedinjene nacije. Visoki funkcioner u vladi Velike Britanije, koji je radio na problematici ratnih zloina i imao pristup tajnim dokumentima NATO, otkrio je nedavno prave motive. Prema njegovim reima: Britanska obavetajna sluba odravala je pre rata tesne veze sa ustakom podzemnom teroristikom mreom, ak i posle ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra u Marseju 1934... koristila je Pavelia, uprkos njegovoj reputaciji teroriste i ubice... bila je to hipokrizija najneobuzdanije vrste, zakljuuju pisci. Bilo je pokuaja osporavanja genocida poinjenog i nad Jevrejima. Odrani su u tom cilju ak i nauni skupovi. Pokrenuti su posebni asopisi i objavljene mnogobrojne knjige. Artur Buc (Arthur R. Butz) osporava istrebljenje Jevreja u Nemakoj; po njemu, oni su samo izgnani iz Evrope. Logori su, istina, postojali u ovoj zemlji, ali to su bili radni logori, izvor radne snage tako potrebne nemakoj ekonomiji. Kao rezultat ratnih uslova u njima je, po Bucu, umrlo izmeu 350.000 i 400.000 ljudi raznih nacionalnosti, od ega je sasvim neznatan broj otpadao na Jevreje. Gasne komore su za njega izmiljotina, ili ista fikcija. Postojali su krematorijumi, ali su sluili za spaljivanje tela ljudi koji su umirali. Upotrebljavan je povremeno insekticid, kao to je na primer Zyklon B, ali samo za dezinfekciju, jer su usled ratnih prilika harale epidemije. I za Forisona (Robert Faurisson) upotreba gasa bila je preventivne prirode; po njemu i po tajnu (Honjard F. Stein) holokaust je samo grupna fantazija, pa je otuda potrebna istorijska revizija dogaaja iz Drugog svetskog rata.
GenociduJugoslaviji
ZatiranjeistineoSrbima
Genocid nad Srbima nije izbrisan samo iz svetske istorije, nego sve donedavno bio je izbrisan i iz nacionalne istorije. U naim udbenicima taj fenomen je prosto izostavljen, za njega se nije nalo mesta ni u fusnotama
Jedan broj revizionista priznavao je izvrenje genocida, ali su kroz minimiziranje broja rtava pokuali da nacizam, sa svim njegovim izdancima: ustatvom, balistima, gvozdenom gardom, itd. postave u istu ravan sa ostalim politikim reimima, demokratskim i nedemokratskim. Nisu, po njima, Hitler ili Paveli bili ni bolji ni gori od erila, koji je naredio bespotedno bombardovanje nemakih gradova u kojima je stradalo na hiljade nedunih civila; ni od Trumana koji je doneo odluku o bacanju atomskih bombi na Hiroimu i Nagasaki, ni od Staljina koji nosi na dui milionske rtve, ni od Izraela pod ijom je zatitom izvren masakr nad Palestincima u logorima Sabri i atili juna 1982. i brojni zloini protiv ovenosti. Izrael i jevrejska dijaspora irom sveta istrajali su u svojoj borbi. Seanje na genocid institucionalizovani su kroz ritualno obeleavanje Dana seanja i masovne posete logoru Auvic. Tog dana na stotine mladih Izraelaca marira u stroju kroz logor, sa zastavama Izraela. U SAD, Evropi i Izraelu izgraeni su monumentalni memorijalni centri. Genocid nad Srbima nije izbrisan samo iz svetske istorije, nego sve donedavna bio je izbrisan i iz nacionalne istorije. U naim udbenicima taj fenomen je prosto izostavljen, za njega se nije nalo mesta ni u fusnotama. Meutim, treba rei da je nedostatak nauno utemeljenih rasprava o genocidu u nekadanjoj Jugoslaviji mnogo sloeniji problem, no to bi se to, na prvi pogled, moglo zakljuiti. Nauni radnici ostajali su nemi pred delikatnou situacije sa kojom su bili suoeni u jednom veto izreiranom revolucionarnom vremenu. Evidentno je, da se bez empirijskih istraivanja ne mogu vriti teorijska uoptavanja, a u atmosferi lanog zanosa o bratstvu i jedinstvu svih naih naroda nije bilo mesta za opis zloina, stravinih i neshvatljivih obinom oveku. Kako prii genocidu van mogunosti njegovog loginog lociranja u bilo kojoj ravni odnosa: oveka prema oveku, oveka prema Bogu ili obrnuto. Kako objasniti
GenociduJugoslaviji
Jasenovac, i druge koncentracione logore, te moderne fabrike smrti, Jadovno i druge krake jame punjene srpskim leevima, ije je postojanje znailo krah svih moralnih pravila, pa i metafizikih normi. Nije se to uklapalo u jedan virtuelni brozovskokardeljevski svet. Pominjanje genocida, ak i na marginama, izazivalo je neoekivano otre reakcije, individualne i kolektivne. Delikatnost situacije proizlazila je i iz okolnosti da se jedan broj Hrvata, istina veoma mali, solidarisao sa rtvama genocida, bilo kao ratni zarobljenici koji su odbili da se vrate kuama, iako im je to nueno, bilo kao gerilci koji su se nali u istim redovima sa Srbima i Jevrejima. Nije u ovom sluaju bitan broj; moralne vrednosti ne mogu biti predmet matematikih kalkulacija. ERA OKRUTNOSTI Dodatnu tekou u prouavanju i identifikaciji genocida u Jugoslaviji predstavljala je okolnost da era okrutnosti i grupnih progonstava nije okonana ratom. Na izranjavljenom telu Jugoslavije vreni su eksperimenti od kojih je svaki plaen dankom u krvi. Rezultati su bili poraavajui na egzistencijalnom, ekonomskom i moralnom planu. U ime istog marksizma u staljinistikoj vizuri na meti kolektivnog progona, i masovnih pogubljenja bez suenja, nali su se najpre buruji i kulaci, potom nacionalisti, a neto kasnije usledio je najsuroviji obraun sa neprijateljima razliitih boja, u ime antistaljinistike orijentacije, a u procesu borbe za socijalizam sa ljudskim likom. Revolucionarni podvizi pomereni su sa ulice u kabinete politiara, koji su ve tada raspolagali organizovanom represijom. U pitanju je bila jedna politika zasnovana na naunom pristupu, artikulisana putem snanog birokratskog aparata. Nosioci tog kursa, Josip Broz i Edvard Kardelj, stekli su svoja znanja na univerzitetima Kominterne. Razlike, ali i zajedniki elementi u grupnim progonima, u ratnim i poratnim godinama, nesumnjivo postoje; radi se o istrebljenju ljudskih grupa pomou dravnog aparata, pri emu nije bila bitna lina, individualna krivica, nego pripadnost grupi i identifikacija linosti kroz odreenu grupu. Razlike, ipak, postoje u motivaciji. Logikom ratnih zbivanja mogue je osvetliti samo zavrni in. Genocid poinjen nad Srbima ima svoje originalno poreklo i za njegovo razumevanje moraju biti uzeti u obzir mnogobrojni inioci. Zloini koji su poinjeni tokom nasilnog razaranja Jugoslavije 19911995. istorijski se nadovezuju na one iz 1941-1945. Ali i u ovom sluaju zloini moraju biti locirani u kontekst dogaanja u Evropi, koji su razliiti od onih 1941.
GenociduJugoslaviji
ApelVatikanudaspreizverskipokolj Srba
Prve diplomatske akcije kraljevske vlade u cilju zatite ugroenog stanovnitva usmerene su ka Vatikanu. Ve 17. maja 1941. poslanstvo Kraljevine Jugoslavije obavestilo je Svetu stolicu o masovnom ubijanju Srba, pokolju pravoslavnog svetenstva
Kraljevska vlada Jugoslavije pola je od pretpostavke da je u tako traginoj situaciji poglavar Katolike crkve, papa, kao duhovni predstavnik katolianstva u svetu, prvi pozvan da podigne svoj glas protiv varvarskih metoda. Ovo utoliko pre, to je ustaki pokret u idejnom i organizacionom vidu bio najtenje povezan sa Katolikom crkvom u Hrvatskoj. Pojedini visoki katoliki dostojanstvenici su i lino uestvovali u progonima. S druge strane, Vatikan je odravao direktne veze sa poglavnikom Paveliem, preko papskog izaslanika u Zagrebu. Prve diplomatske akcije kraljevske vlade u cilju zatite ugroenog stanovnitva usmerene su ka Vatikanu. Ve 17. maja 1941. poslanstvo Kraljevine Jugoslavije obavestilo je Svetu stolicu o masovnom ubijanju Srba, pokolju pravoslavnog svetenstva, s molbom da papa intervenie i sprei pogoranje situacije. Kralj Petar II uputio je 6. juna 1941. papi Piju DII telegram sledee sadrine: Ja inim apel na Vau svetost da svojim velikim autoritetom uzmete u zatitu moj narod koji nevino strada. Apel papi uputila je 31. oktobra 1941. i vlada Kraljevine Jugoslavije, naglaavajui da izvetaji o zverstvima u NDH neprekidno stiu. Nad Srbima vre se takvi masakri, na tako irokom planu, da je i sama njihova egzistencija ve u opasnosti. Rasistiki zakoni
GenociduJugoslaviji
primenjeni su u odnosu na Jevreje i na Srbe, dodaje se u telegramu, a ti zakoni, prema miljenju vlade, predstavljaju kriminalan akt, monstruozan utoliko pre to dolazi od vlade koja pretenduje da propoveda katolianstvo, da vlada na osnovu te iste religije Strani masakri, organizovani i izvreni nad Srbima od strane reima Pavelia mogu imati izuzetno teke posledice u odnosu na buduu versku politiku i crkvene organizacije na Balkanu Vlada Kraljevine Jugoslavije podnosi Vama, Sveti oe, izvetaje o zloinima s molbom da Vaa svetost, kao najvii moralni autoritet, u ime vene pravde, u ime hrianskih vrlina koje su jedinstvene i nedeljive, osudite zloine koji prete da istrebe na narod i da uinite sve to Vaa svetost nalazi za potrebno kako bi se spreile i onemoguile tegobe naroda Jugoslavije. Devet evropskih okupiranih zemalja, odnosno njihovi diplomatski predstavnici akreditovani pri Svetoj stolici, zatraili su i kolektivno od pape da crkva javno i formalno osudi zverstva nad civilnim stanovnitvom. Ministar inostranih poslova Kraljevine Jugoslavije uputio je papi Piju DII notu 6. novembra 1942, sa konkretnim podacima i snimcima o zverstvima, uz energini zahtev da Sveta stolica svojim moralnim autoritetom sprei dalje pokolje. Otpravnik poslova Kraljevine Jugoslavije pri Vatikanu informisao je gotovo svakodnevno Rimsku kuriju o traginim dogaajima u NDH. Pismo jednog potenog Hrvata upueno nadbiskupu Stepincu 8. februara 1942. u prepisu je upueno i vladi u Londonu. Ono glasi: Punih 10 meseci kolju se u Hrvatskoj na najzverskiji nain Srbi i unitavaju se milijarde njihove imovine, a crvenilo obliva lica potenih Hrvata Nije sva strahota u samom ubijanju. Ona je u ubijanju svega odreda staraca, ena i dece i ubijaju se u stranim i divljakim muenjima. Te nevine Srbe nabijali su na kolje, loili vatru na gole im grudi, pekli ih ive na vatri, spaljivali u kuama i crkvama ive, polivali vrelom vodom i kidali meso, i rane solili. Kopali su ivima oi, sekli noseve, ui, jezike, sveenicima sekli udove i stavljali im u usta, vezivali ih za kamione i s njima jurili; prebijali noge i ruke, zabijali im eksere u glavu, velikim ekserom zakivali ih za pod kroz slepo oko, bacali ive u bunare i ponore, a na njih bacali bombe, razbijali gvozdenim uskijama glavu; decu bacali u vatru, vrelu vodu, u kreane, kidali deci noge, razbijali glave o zid, lomili kime o kamenje i jo mnoga uasna muenja vrili, kakva normalni ljudi ne mogu ni zamisliti. Hiljade i hiljade srpskih leeva nose Sava, Drava i Dunav, kao i njihove pritoke. Bilo je leeva sa natpisom: Pravac Beograd - putuj kralju Petru.
GenociduJugoslaviji
Papanijeobaveten
Svi apeli upueni papi ostali su bez odjeka. Oficijelni krugovi Vatikana pravdali su pasivan stav Svete stolice odsustvom pouzdanih informacija
Straan je sluaj Milene Boni iz Stabilde, iz koje su noem izvadili dete. Pa grozan sluaj naene peene glave u Bosni. Naene posude pune srpske krvi, pa sluajevi prisiljavanja Srba da piju vruu krv svoje poklane brae. Silovanje bezbroj ena, devojaka, devojica, majki pred erkom i erki pred majkama, a gomila devojaka, ena i devojica odvedenih u logor ustaa za bludnice, ak silovanja vrena i u oltarima pravoslavne crkve... Za ova strana i neuvena nedela postoje detaljni i verodostojni zapisnici. Uas ovih nedela zaprepastio je i Nemce i Italijane. Oni su fotografisali ogroman broj ovih sluajeva. Nemci govore da su Hrvati radili ovo i za vreme Tridesetogodinjeg rata, i da od tog vremena postoji u Nemakoj poslovica: Sauvaj me Boe kuge, gladi i Hrvata... Italijani su fotografisali jednog (oveka) koji je doao u Dubrovnik opasan sa dva erdana odrezanih srpskih jezika. Pismo je dospelo i do Vatikana, a u Vladi u Londonu izazvalo je pravi ok. Svi apeli upueni papi ostali su bez odjeka. Oficijelni krugovi Vatikana pravdali su pasivan stav Sv. stolice odsustvom pouzdanih informacija. I sam papa Pije DII, pri kraju rata, u intervjuu listu La Gazette de Lausanne objasnio je svoj stav reima: Znali smo da je u Nemakoj bilo violentnih progonstava iz politikih razloga, ali nikad nismo bili obaveteni o nehumanom karakteru nacistike represije. Vatikan nikad nije demantovao rei Pija DII, ali je njegov stav opovrgnut objavljivanjem zvanine dokumentacije (ADSS). Ispostavilo se da je Sveta stolica raspolagala bogatom kolekcijom prvorazrednih izvornih dokumenata o zloinima u NDH, i u Nemakoj, to svedoi o tekoj hipokriziji linosti pape i moralnoj krizi u kojoj se naao vrh katolianstva.
MOLBA KRALJA PETRA PREDSEDNIKU RUZVELTU
GenociduJugoslaviji
Kralj Petar je uputio 6. juna 1941. telegram predsedniku SAD Ruzveltu, s molbom da intervenie kako bi se uinio kraj vandalizmu; u NDH, istie se u telegramu, dva miliona Srba, koji vekovima tu ive, lieni su svih prava i sredstava za ivot. Nikad jo jedan hrianski narod nije bio u tolikoj meri unien i zlostavljan od jedne vlasti, koja se takoe naziva hrianskom. (Pov. br. 828) Kraljevska vlada uputila je 21. oktobra i 6. novembra 1941. predsedniku SAD Ruzveltu izvetaj koji sadri detaljan opis pokolja Srba u Bosni, Hercegovini, Slavoniji i Hrvatskoj (K. Pov. br. 7240). Predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa Gerhart Rigner (Gerhard Riegner) izneo je jo 1942. godine svoj stav da je iluzorno oekivati pozitivne korake od strane Vatikana, s obzirom na podrku koju je Hitleru pruilo nemako katoliko svetenstvo, kao i na pomiriteljsku ulogu Vatikana u odnosu na Hitlera. Apel za pomo upuen je saveznikim vladama. Rei pohvale i velianja srpskog naroda od strane premijera Velike Britanije erila, povodom dravnog udara u Jugoslaviji 27. marta 1941, koji je zvanino ocenjen kao istorijski, za konanu pobedu saveznika, ulivale su nadu kraljevskoj vladi da e rei biti propraene adekvatnom politikom, u trenutku kada je i sama egzistencija srpskog naroda dovedena u pitanje. Naalost, dogodio se obrt u politici Velike Britanije. Od velianja prelo se na beskrupulozno nipodatavanje i kralja i vlade, pa i same zemlje. U jednoj bezizlaznoj situaciji, u kojoj se nala vlada, nije joj nita drugo preostalo sem da diplomatskim notama pokua da probudi kod svojih saveznika oseaj moralne obaveze, ako ve ne i pravne. Svi ovi izvetaji samo su karike u lancu obavetavanja od strane kraljevske vlade u Londonu. O nemakim zverstvima u okupiranoj Srbiji vlada je uputila notu svim saveznikim i svim neutralnim zemljama 21. marta 1942. o zverstvima maarskih trupa 4. maja 1942. (Pov. br. 4850), a italijanskih 23. oktobra 1942. (Pov. br. 5691). Pokolj Srba u Sremu od strane ustaa dramatino je opisan u pismu upuenom ministru inostranih poslova Idnu 24. oktobra 1942. (Pov. br. 4483), sa imenima masakriranih Srba u Zemunu, Vukovaru i drugim gradovima Srema i Slavonije.
GenociduJugoslaviji
Izvetajiozloinima
Jedan ustaa je zateen sa dva kilograma ljudskih oiju, koje je nameravao da kao svoj poklon da Paveliu, istie se u jednom izvetaju. Devojice, unakaene kopale su svoje sopstvene grobove, pie u drugom. Fotografije prikazuju usmrivanje dece udarom o zid, ljude sa odseenim uima, izvaenim noktima, rasporenu trudnu enu
Dramatine izvetaje o stanju na okupiranim delovima Jugoslavije primao je predsednik SAD Ruzvelt i premijer Velike Britanije eril, direktno od strane svojih obavetajnih slubi i te informacije su razmenjivali. eril je za obavetajni kanal iz Jugoslavije, u prepisci sa Ruzveltom, upotrebljavao nazive Ultra i Boniface. Ultra je bila oznaka za informacije koje je britanska obavetajna sluba sticala prodorom u sistem nemake obavetajne slube. Pismo koje je eril uputio Ruzveltu 13. avgusta 1943. sadri u dodatku F inventar zloina poinjenih u Hrvatskoj. Izvetaj je sainjen na bazi podataka koje je dostavio jedan oficir, slubenik u Pavelievim snagama. U izvetaju se opisuju masovna ubistva, bacanja u jame unakaenih, poluivih ljudi. Jedan ustaa je zateen sa dva kilograma ljudskih oiju, istie se u izvetaju, koje je nameravao da kao svoj poklon da Paveliu. Fotografije pokazuju usmrivanje dece udarom o zid, ljude sa odseenim uima, izvaenim noktima, trudnu enu rasporenu, decu vezanu za plast sena koji je potom zapaljen. Svetenik je iv zapaljen u Brinju. Devojice, unakaene kopale su svoje sopstvene grobove. Na oficir za vezu tvrdi da je sistematsko paljenje gradova i sela i cele etve beznaajno, u odnosu na iroko rasprostranjene brutalnosti o kojima postoji obilje dokaza. Stizale su na adresu vlade i individualni izvetaji i izjave. Tako fotograf iz Zenice Dervi Imamovi, kao oevidac, opisuje stanje u svojoj neposrednoj okolini: Ustaki stan je bio na obali u Prosvjetnom konviktu, iz toga stana nije niko iv izlazio. Od 8 do 18 samo kroz moju sobu prodefilovalo je 420 osoba. Tu su kopali oi, parali ui, noseve, obrtali prste, vadili nokte... Naroito se dojmilo kada su doveli sedam Lopatia iz sela vie Sarajeva - meu njima dva djeaka od oko 14 godina i starca od 80 godina... Boli su ih kamama, kopali oi... navee kada poinje otpremanje u Raj - vezali su ih icama i skupa sa drugih valjda 150 do 200 osoba, koliko su ih odvozili svako vee, negdje u pravcu Vijenice, i bacali ih u neku provaliju. Prve vesti o masovnim umorstvima Jevreja
GenociduJugoslaviji
u koncentracionom logoru Mauthauzenu izneo je decembra 1941. nemaki knjievnik Tomas Man. Sledili su zatim iscrpni izvetaji poljske vlade u Londonu o zloinima u koncentracionom logoru Treblinki. Svetski jevrejski kongres u Bernu imao je svoju obavetajnu mreu, a i preko vrhunskih privrednika u vajcarskoj dobijao je informacije iz prve ruke o fabrikama smrti. Rihard Lihtentajn, delegat jevrejske organizacije u enevi, u svom izvetaju o poloaju Jevreja u Hrvatskoj nakon uspostavljanja ustake vlasti, upuenom 27. avgusta 1941. u Jerusalim, pored ostalog navodi: Situacija u odnosu na Jevreje u Hrvatskoj je deperantna... Italijani se ponaaju mnogo humanije u svojoj okupacionoj zoni, nego ostali nemaki saveznici; meutim, Hrvati su izvesno meu najgorima. Jakob Rozenhajm, predstavnik Svetskog jevrejskog kongresa za Evropu, u svom izvetaju navodi: Tela umorenih rtava se upotrebljavaju za proizvodnju sapuna... Molimo vas uinite sve da doe do amerike intervencije. Svi listovi u slobodnom svetu objavljivali su brojne reportae o zloinima u Jugoslaviji: Nezavisna francuska agencija (AFI) iz Ankare, NJujork Tajms, Britanska ujedinjena tampa, vedski list Aftonbladet, Diario Carioca iz Rio de aneira, kanadska tampa i tampa niza drugih zemalja. ak i italijanska tampa donosila je napise i fotografije o zverstvima ustaa. Faistiki senatori u Rimu skretali su nekoliko puta panju na dogaaje u susedstvu, na civilizacijski nivo zemlje, na iji presto treba da stupi jedan lan italijanske kraljevske kue. Novine na svim kontinentima bile su pune potresnih reportaa o stradanju Srba, a vladi u Londonu stizali su izrazi saoseanja od istaknutih linosti iz sveta. Vest o streljanju srednjokolske omladine u Kragujevcu stigla je i do Brazila, gde su 30. decembra profesori i aci Rio de aneira organizovali pomen, u najveoj crkvi ovog grada. Tim povodom direktor gimnazije Luis Gama Filio uputio je apel svojim sugraanima sledee sadrine: Dajui izraza oseanjima hrianske solidarnosti svog profesorskog zbora i aka, Direkcija gimnazije Piedade ima ast da vas pozove da prisustvujete misi koja e se sluiti 30. o. m. u 10 asova, pred glavnim oltarom crkve Svetog Frane od Paula. Ovaj religiozni akt predstavlja poast, koju elimo da ukaemo, u ime brazilskih aka, svojim drugovima jedne gimnazije u Jugoslaviji...koji su streljani zajedno sa profesorom, kao rtve talasa zverstava koji se iri svetom, unitavajui nemilosrdno tekovine civilizacije.
10
GenociduJugoslaviji
IstrebljenjeSrba
Genocid nad Srbima u NDH sprovoen je po nekoliko paralelnih linija: sinhronizovanim masovnim ubistvima u kuama i na otvorenim prostorima, upuivanjem u koncentracione logore, prevoenjem pravoslavnog ivlja u katolicizam i iseljavanjem
Razraenom strategijom kroz etiri napred navedena oblika, NDH je planirala integralni genocid nad srpskim narodom. Ubijanje Jevreja i Roma vreno je u okviru planirane nacistike politike, istrebljenje Srba bio je originalni poduhvat ustatva. KRVOPROLIE Meu prve akte NDH spada naredba da se odmah sastave spiskovi najuglednijih i najbogatijih Srba. Sprovedeno je to na terenu po najhitnijem postupku. I dok se za vienije i bogate pripremao jedan kvaziregularni proces, na terenu je otpoela hajka na srpski ivalj. Krvoprolie na podruju Starog Petrovog Sela dogodilo se ve 17. aprila 1941. Na livadi je ostalo 25 poubijanih i noevima unakaenih leeva u dobu izmeu 35 i 40 godina.
Sinhronizovana masovna ubistva Srba otpoela su u Sremu, Slavoniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Dalmatinskoj zagori, odmah nakon proglaenja NDH. I pre no to je poela da funkcionie ustaka vlast, talas terora i genocidni mentalitet irio se Hrvatskom. Akcije su otpoele grupe ustaa, potpomognute Hrvatskom seljakom straom, a tek potom su usledili organizovani oblici terora. Komanda Druge italijanske armije izvestila je Rim da je hrvatsko stanovnitvo podeljeno u dve politike stranke: Pavelievu i Maekovu. Ali, dodaje se u izvetaju, u akciji odmazde prema Srbima dve frakcije deluju dogovorno. Uee Maekove Hrvatske seljake strae u masakrima nad Srbima potvruje i ef nemake obavetajne slube za jugoistonu Evropu. Talas terora zahvatio je najpre Slavoniju, da bi se odmah zatim proirio na Kordun, Baniju i Liku. U Grubiino Polje stigle su iz Zagreba ustae 24. aprila, predvoene
11
GenociduJugoslaviji
Eugenom Didom Kvaternikom. Plan pogroma nad Srbima sainjen je na sastanku u stanu katolikog svetenika Pere Siljakovia. Za hapenje Srba i izvoenje akcije pozvani su u pomo metani Hrvati. Nekoliko dana kasnije, 27/28. aprila, Dido Kvaternik sa grupom ustaa izvrio je masakr u okolini Bjelovara, u selima Gudovac, Brezovac, Klokoevac, Bale i Tue ubijeno je tom prilikom 250 Srba. Iste noi baeno je u Dunav, nedaleko od Vukovara, 180 Srba. Ustae iz Petrinje poubijale su 3. maja Srbe iz okoline a leeve ostavili na putu, kako to izvetava Orunika pukovnija NDH. Sledio je zatim tokom maja 1941. masovni pokolj srpskog stanovnitva u Blagaju na Kordunu, u Vojniu i okolini, u Vrgin Mostu i okolini. Komandant 4/DI korpusa italijanskih okupacionih snaga izvetavao je tih dana svoju komandu o progonu Srba u Slavoniji, obrazlaui da NDH time eli da totalno progna iz drave pravoslavnu religiju. Po njegovom miljenju, ovaj problem nije lako reiv, jer u najplodnijem delu teritorije koja je pripojena Hrvatskoj ivi oko 500.000 pravoslavaca. Italijanski oficir koji se prvih dana postojanja NDH naao na terenu, izvestio je svoje pretpostavljene, pored ostalog, i o tome da Drava nosi mnoga tela Srba, ponaosob obeleena natpisima: Putuje besplatno za Beograd. Zapovednik Stoera hrvatske legije, potpukovnik Najberger, podneo je iz Bosanskog Novog izvetaj zapovedniku hrvatske kopnene vojske o zbivanjima na terenu koji su kontrolisale jedinice pod njegovom komandom. U izvetaju navodi da lanovi raznih organizacija, od vojske dotjerane seljake, i predane politikim vlastima radi odvoenja u koncentracione logore, ive sijeku u komade, vade im oi noem, odsijecaju razne udove, bacaju ih u vodu, pa gaaju pukom sa po sto naboja. U selima, stoji dalje u izvetaju, ponjeto ito propada, ljeevi lee nezakopani, rijeke su pune ljeeva, koji se hvataju na bunje i truju okolinu, iako za to nema nikakvog razloga. Potpukovnik smatra da se sve to moe civilizovano izvesti u koncentracionim logorima. Veoma precizne izvetaje o stanju u NDH i progonu Srba dostavljale su sve italijanske okupacione jedinice svojoj Vrhovnoj komandi. Tako, na primer, Komanda divizije Lombardija izvetava o stradanju Srba u Plakom, Ogulinu, Drenici i drugim mestima, o panici koja je zavladala meu srpskim stanovnitvom koje trai zatitu od Italijana. Nae trupe, naglaava komandant, dovedene su u jednu delikatnu situaciju.
12
GenociduJugoslaviji
MinamauklanjaligomileubijenihSrba
Ustaki porunik Antun Zlikori, koji je uzeo uea u masakru Srba u Mostaru, izjavio je italijanskom komandantu: Srbi i Jevreji moraju biti svi ubijeni, u Hrvatskoj ne moe ostati u ivotu ni jedan jedini
U noi 30. maja italijanski vojnici naili su u Medaku na leeve 80 masakriranih Srba. Komandant VI armijskog korpusa general Renco Dalmaco u svom izvetaju od 3. juna belei masovna ubistva srpskog stanovnitva, neuven teror i bekstvo Srba i Jevreja u italijansku zonu. Italijanski komandant okruga izvestio je vie vojne instance o progonu Srba u Livnu i okolini, o totalnoj nesigurnosti ljudi i njihovih dobara. On naglaava da je situacija pogorana dolaskom u Livno dr Nikole Blaevia, delegata Glavnog ustakog stana u Zagrebu. Odmah po njegovom dolasku 8. juna, streljano je u Livnu 12 Srba na elu sa pravoslavnim svetenikom, a sledeeg dana ubijeni su mnogobrojni graani pravoslavne vere. Izvetaji ove jedinice i tokom sledeih dana puni su podataka o zloinima sa imenima ubijenih Srba u Kninu, Graacu, Stocu; u Graacu ubijeno je 15 Srba, a 10. juna dva voda ustaa obilazei grad ispljuvali su sve Srbe koje su sreli. U Gackom, dodaje se u izvetaju, uhapeno je 145 pravoslavaca koji su zatim sprovedeni u unutranjost Hrvatske, gde im se gubi svaki trag. Komandant VI korpusa izvestio je Komandu 2. armije o masakru 35 graana 6. juna, koji su najpre ubijeni, a zatim baeni u jamu rudnika u blizini Drnia, a drugih 30 odvedeno je u nepoznatom pravcu. Karabinjeri koji su potom izvrili istragu konstatovali su sledee: zatvorenike je autobusom prevezao ofer Andrija Marii. Na lokalitetu Velui-Promina otvorio je vrata i naredio da svi izau, a zatim uzviknuo: Pogledajte, ovo je vae vjeno prebivalite. LJudi su poeli da bee ali bez rezultata, jer su vojnici otpoeli gaati iz mitraljeza, a potom su ih bacili u provaliju... Jama u koju su baeni leevi ima jedan otvor radijusa od 2 metra i dubinu od oko 10 metara, a sluila je za vaenje aluminijuma. Slede zatim
13
GenociduJugoslaviji
imena ubijenih: Popovi Mihailo, svetenik, Cvetkovi Jovan, slubenik itd, uz potpis komandanta grupe karabinjera kapetana Umberta Bonasisija. Ista vojna jedinica uputila je izvetaj o ubistvu 10 srpskih aka-studenata na lokalitetu Brezik, a u distriktu Gospi italijanski vojnici pronali su jo 30. maja 20 ubijenih Srba. U umi pokraj sela Raduk, prema Lovincu, glasi dalje izvetaj, ubijena je grupa Srba iz Knina i Graaca, a bajonetima je raznet Srbin Kolumbrija Savo. Na lokalitetu Vriban ubijena su 4 Srbina. Izvetaj zavrava konstatacijom da se trenutno u Gospiu nalaze 220 zatoenih Srba, 24 komunista i 4 ene. U jednom drugom izvetaju stoji. Na stotine je umorenih u Ogulinu, Gospiu i Otocu, a preostali Srbi pokuavali su da pobegnu u Italiju, ili Srbiju, i trae nau zatitu... Nai vojnici, sa njihovom prirodnom istananom intuicijom, dre se dostojanstveno u odnosu na ovu delikatnu situaciju. Komanda VI korpusa izvetava 18. juna o ogromnim proporcijama u progonu Srba, posebno o zloinima poinjenim u Topuskom i Velikoj Kladui. Komanda karabinjera, pridodata 2. armiji, obavestila je o ubistvu 30 Srba iz Knina, meu kojima je bilo deaka od 14 godina, a zatim dodaje da je 21. juna grupa Srba prebegla u njihove kasarne i zatraila zatitu. Istog dana pokupljeni su seljaci sa svojih njiva, a srpskim porodicama u gradu nareeno je da napuste svoje kue; svi su se nali u sabirnom centru na periferiji grada. Proveli su no na otvorenom polju, u samrtnom strahu od ustakog nasilja. Sline scene opisane su i u mestu Raduiu. Mnogo napora smo uloili, ali nismo uspeli da vlasti privedemo na jednu liniju razuma i logike, zavrava svoj izvetaj komandant italijanskih karabinjera 24. juna 1941. Legija karabinjera obavestila je 25. juna prefekturu u Zadru, da su ustae podmetnule mine pod gomile ubijenih Srba u Kistanju, kako bi sklonili leeve Srba ubijenih proteklih dana. U istom mestu ubili su 20 srpske dece. Ustaki porunik Antun Zlikori, koji je uzeo uea u masakru Srba u Mostaru, izjavio je italijanskom komandantu: Srbi i Jevreji moraju biti svi ubijeni, u Hrvatskoj ne moe ostati u ivotu ni jedan jedini. Izvetaji italijanskih okupacionih snaga, upueni viim vojnim instancama, pisani su sa dubokim saoseanjem sa patnjama Srba i Jevreja. esto su ponavljane rei: La scena pietosa...
14
GenociduJugoslaviji
Vojnikapismasvedociustakog zverstva
Vojnik Fornezi Domeniko u pismu svom bratu vojniku Fornezi Kristijanu 26. juna 1941. kae: ...Dragi brate, italijanska vlada je predala Srbe u ruke Hrvatima, a Hrvati ubijaju Srbe, ene, ljude i decu... Ovaj varvarizam nikad nije vien, tavie, dragi brate, uzimaju devojice i seku im dojke...
O stanju u NDH i raspoloenju italijanskih vojnika svedoe najbolje njihova pisma upuena najbliim u Italiju. Tako, na primer, na adresu Ide Pecoli, (Via Rizorgimento 24, Bologna) 17. juna 1941. sa puno topline dragoj Idini pie Klemento, uz pokuaj, kako sam kae, da opie dogaaje i sredinu u kojoj se naao. Rasna borba se svakodnevno sve vie raspaljuje, poprimajui vid ljudske tragedije. Koliina telesa iz mase mrtvih se pokree, najpre jedan, zatim dva, tri. Samo su ranjeni. Nakon enormnih napora rizikuju da izau iz jame i nou prebegnu ovamo u oblinju italijansku zonu Ogroman broj injenica uvek u istom stilu, uvek sa istom brutalnou. Nastavlja se guva lokalnog stanovnitva, u najveem delu srpskog, koji trae nau pomo. Na komandant ne moe intervenisati. Mi smo gosti. Poneki oficir se rtvuje i transportuje kamion izbeglica u zonu Zadra. Istine radi, nisam uestvovao nijedanput u ovakvoj akciji, jer mi nije pruena prilika... Ne znam za sada nijednu re njihovog jezika, ali vidim ene u plau, jednu stranu mizeriju. Oni to su uspeli pobei o kojima sam ti pisao u mom prolom pismu, transportovani su prole noi naim kamionom preko granice. Veeras je situacija sledea: Kod nas se nalaze 84 Srba u oekivanju da ih transportujemo preko granice. Najveim delom mukarci, poneka ena, osmoro dece kojima sam poklonio eer. Ustae znaju da je ovde puno Srba. Situacija je zategnuta. Imam ogromnu elju da neto uinim...Ti si daleko, verna u iekivanju... Klemento. UBIJENI BACANI U JAME Od lokalnih ustaa svi se oseaju ugroenim. Hapse se ljudi nou i apsolutna je misterija njihova dalja sudbina. Zatim prie iz prve ruke ili realnost. Nateraju 10 ljudi da
15
GenociduJugoslaviji
iskopaju jamu i zatim ih ubijaju. Drugih 10 ih zakopavaju, a zatim sebi prave jame. Transport od otprilike 40, svi vezani, baeni u jedan majdan, udaljen odavde 15 kilometara. Ruku za ruku, mitraljezom gaani i bacani u glavnu jamu. Vojnik Fornezi Domeniko, (Sesto Big 79 Compagnia P.M.10), u pismu svom bratu vojniku Fornezi Kristijanu, (18 Regg, Fanteria 3 Big. 10 Comagnia P.M.2A) 26. juna 1941. kae: Posle 14 meseci provedenih u Veroni... naao sam se ovde u sredini meu Hrvatima i Srbima i u ovoj revoluciji, koja je jadna stvar da uistinu svojski zaplae. Jer, dragi brate, italijanska vlada je predala Srbe u ruke Hrvatima, a Hrvati hoe da ubijaju Srbe, ene, ljude i decu od 7 do 8 godina i nas brine da nou budemo izvan slube zbog opasnosti da ne ostavi kou. Ovaj varvarizam nikad nije vien, tavie, dragi brate, uzimaju devojice i seku im dojke... U pismu gospoi Ventureli Terezini, (Viale Roma No 10, Bergamo) njen Silvio pie 20. juna o kii i stranim vetrovima u ovoj stranoj zemlji, nastanjenoj sa toliko ravim svetom... Hrvati su grozni posvuda... Treba biti daleko od majke domovine da bi bio svestan snage njene velike civilizacije. Ovde se deavaju stvari da ne poveruje, video sam ljude druge zemlje, kako od srca ljube ruke italijanskim vojnicima koji su iz velikodunosti rizikovali da ih spasu od sigurne smrti. Jadni Srbi koji su morali pretrpeti toliko divljatva. Vojnik Fernando Batista, (4-B.M.S.I Comp. Intendeza 2 Armata P.M.10) u pismu svom ocu Domeniku, Via Pin Cit. Forno Canavesi-Torino) duboko potresen, opisuje ta ine okrutni Hrvati jadnim Srbima koji nita ne mogu Jednom, koga sam poznavao, isekli su glavu. A u drugom pismu, upuenom iz Knina 22. juna 1941. Alisi Konstantino, ( Pietro Via Cit. Casa Darvium. Forno Canavesti, Torino), kae: nije za verovati, fratri i svetenici ubijaju ljude, jadne ljude ija je krivica samo u tome... to nisu katolike vere. Na pukovnik je sebi uzeo jedno jadno dete, jer bi do sada ve bilo ubijeno od strane Hrvata. Vojnik Bertoni uzepe ( 6. Battaglionne Presidiario 79, Camp. Scalo Knin P.M.10) uputio je pismo poruniku Domeniku Spineli, (79 Reg. Fanteria - Roma C.P.A.I, tg. P.M.83) u kome ga izvetava da je u svom slobodnom vremenu odlazio do sada u crkvu, provodio po neki sat sa fratrima. Sada to vie ne mogu; posmatrao sam, i stvari stoje ovako. Ovde upravljaju fratri, imaju svoju partiju ustaa, svete se Srbima, ubijaju ih i ine tolika druga varvarstva. Italijanski vojnici su protiv toga... Sve u ti pojasniti kada se vratim i kada budemo civili.
16
GenociduJugoslaviji
KakojepapaprimioPavelia
Ta svijest dovodi nas danas pred vas, da vas kao legitimni predstavnici Crkve Boje u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj od srca pozdravimo kao njezina dravnog poglavara s obeanjem iskrene i lojalne suradnje za bolju budunost nae domovine. ... I dok vas, evo, od srca pozdravljamo kao glavara Nezavisne Drave Hrvatske, molimo Oca zvijezda, od koga dolazi svaki dobri dar ne samo pojedincu nego i narodnoj, odnosno dravnoj zajednici, da vas obdari onim duhom, koji je glavaru drave potreban, da svojim radom upravlja in iustitia et veritate - u pravdi i istini, kao najvrem temelju Bogom blagoslovljene budunosti! U knjizi Benigara, iji se sadraj u katolikim krugovima smatra krunskim dokazom da je Stepinac svetac, izmeu ostaloga stoji neto to je zapravo zapanjujue, ali, naalost, istinito: Od vremena do vremena Stepinac je posredovao kod hrvatske vlade za neke progonjene i poubijane u logoru, to nekima na vlasti zbog tadanjih politikih prilika i razloga nije ni najmanje pogodovalo, te je dolazilo do napetosti... Zapanjujue, najblae reeno, za vreme i prostor na kojem je za tako malo vremena izvreno toliko mnogo, na stotine hiljada, grozomornih ubistava. On i dalje podrava ustaku vlast, te razularene ubice koje su bile u stanju da ubijaju i sopstvene majke, poput Dida Kvaternika, i nasuprot injenicama koje su mu bile poznate, ako je hteo za njih da uje iz pisama estitog biskupa mostarskog Miia, Grizigonova, Ritiga... I pored svih injenica, pored mora zla i uasa, Benigar pie da on u svom srcu ipak nije nosio nikakve odvratnosti prema Paveliu. To i sam Stepinac potvruje zapisom iz Kraia, iz dana posle putanja iz Lepoglave, gde je do njega dola vest o atentatu na Pavelia u Argentini. U zapisu lepo stoji:
17
GenociduJugoslaviji
ao bi mi bilo da mu se zlo dogodi, makar se nismo u mnogome slagali, makar mi je zadavao mnogo briga. Bog sam moe ga prosuditi. Ja ga vie puta nisam mogao razumjeti. Kad sam mu prigovorio to, znao je rei: Moja savjest je ista pred historijom. Nastojanja Stepinca da Paveli bude primljen kod pape urodila su plodom. Nije bitno to papa Pio DII nije primio Antu Pavelia kao dravnika, nego kako je u slubenim vatikanskim krugovima zabeleeno, kao obinog katolikog vjernika. Time je moralna odgovornost pape za ratne zloine u Jugoslaviji postala jo vea, jer se iz te injenice moe zakljuiti da je vatikanskim krugovima bilo veoma dobro poznato sve ono to se u takozvanoj Hrvatskoj dogaalo. injenica da je po nalogu Ante Pavelia u Drugom svetskom ratu pobijeno ne samo na stotine hiljada Srba, nego i najmanje 40.000 hiljada Jevreja, kao i 80.000 Roma, kao i hiljade Hrvata antifaista, stvorilo je podozrenje izvesnih krugova u Vatikanu u odnosu na nadbiskupa Stepinca i Antu Pavelia. Sa druge strane, mnogi dokumenti utvruju uee Vatikana u prevoenju preko 200.000 pravoslavnih stanovnika u katoliku veru, koje je izvreno u doba Pavelievog masovnog ubijanja Srba. Takoe, postoji vie izvetaja nemakog poslanstva iz Zagreba Ministarstvu spoljnih poslova Treeg rajha o zloinima ustaa u Hrvatskoj, kao i u Bosni i Hercegovini.

18
GenociduJugoslaviji
Neprekidanlanackrvoprolia
U selu Grahovcu, u blizini Petrinje, u jednom danu, i jednoj noi 24/25. jula ubijeno je 1.200 ljudi, meu kojima veliki broj dece, dva dana kasnije u Slunju je masakrirano 80 ljudi, a u Vojniu 180. Bila je to samo predigra za ono to e se dogoditi 29. jula u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Glini
Talas nasilja zahvatio je Dalmatinsku zagoru, i u selima oko Sinja, Drnia i Knina dolo je do masovnih ubistava na licu mesta; mnogi leevi ostavljeni su nezakopani, a neki su baeni u krake jame. U Gospiu je uhapeno i podvrgnuto muenju vie od 1.000 Srba, meu kojima velik broj ena i dece, izvetavao je komandant V korpusa. U okolini Lapca, i na susednim lokalitetima, zlostavljanja od strane ustaa srpskog elementa uzelo je takve razmere da su mnoga sela potpuno naputena. Ispred terora, stanovnitvo je odbeglo u okolne ume. Brutalnosti su iste prema enama i deci. U neprekidnom lancu krvoprolia, izvetava komandant legije karabinjera 9. jula, ne iskljuuje se mogunost skorog revolta srpskog elementa protiv hrvatskog. Nita bolja situacija nije bila u Slavoniji, na Kordunu i Baniji, Lici i Bosanskoj krajini. U selu Grahovcu, u blizini Petrinje, u jednom danu, i jednoj noi 24/25. jula ubijeno je 1.200 ljudi, meu kojima veliki broj dece, dva dana kasnije u Slunju je masakrirano 80 ljudi, a u Vojniu 180. Bila je to samo predigra za ono to e se dogoditi 29. jula u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Glini. U dnevnom izvetaju domobranske jedinice sa podruja Gospia navedeno je sledee: U noi 2/3. kolovoza postreljano je od strane vojnika-ustaa 700 osoba grko-istone vjere. U selu Trojvrhu 7. kolovoza ustake postrojbe vrei ienje... ostavile su na terenu 80 ljeina. Talijanska komisija je ovo obila i fotografisala. U izvetaju se potom dodaje da su masakrirani bili starci i nesposobni koji su ostali u kuama, dok su sposobni seljaci odbjegli iz straha u ume. Domobranski potpukovnik Redeltajn, u izvetaju od 10. avgusta, javlja da je jedan ustaki vod napao selo Vrebac. Ubio oko 400 ljudi, od toga preko 300 ena i djece. Na podruju Josip Dola pronaeno je mnogo ljeina. Ovo su ljeine od ljudi koje su
19
GenociduJugoslaviji
poubijale ustae i ostavile u polju, sadrina je narednog izvetaja. I tako iz dana u dan, iz meseca u mesec, sve do kraja svog postojanja ispisivala je svoju istoriju mlada hrvatska drava. Domobranski potpukovnik Hojberger izvestio je 28. avgusta 1941. viu komandu da od pre nekoliko dana, muslimani iz muslimanskih sela napadaju ona sjeverno od Otoka, uzimaju pravoslavnom puanstvu stvari, stoku, hranu i t. sl.. Izvetaj bojnika Stegera je precizniji i glasi: Naoruani muslimani pod vostvom orunikog narednika Pilinger Martina - njih oko 200 izvrili su paljenje, pljakanje i ubijanje grko-istonjaka iz sela oko irovca. U brojnim izvetajima italijanskih jedinica naglaava se da su se ustae toliko osilile da se uopte ne obaziru na prisustvo italijanskih trupa, ugroavajui svojim postupcima dostojanstvo i ast italijanske vojske i italijanske zastave. esto je dolazilo do otvorenih konflikata izmeu ustaa i Italijana koji su titili srpski ivalj. O tome govore i brojni dokumenti NDH. U izvetaju Ministarstva hrvatskog domobranstva od 20. avgusta 1941. konstatuje se da talijanski asnici i vojnici zatiuju ivalj grko-istone vjere i nagovaraju ga na neposluh prema naim vlastima... Osim toga, Talijani jako kritiziraju postupak naih vlasti i govore da su Hrvati barbari. U istom izvetaju navodi se i sledee: 1. kolovoza je na podruju orunike postaje Buim ubijeno oko 1.000 do 1.300 Srba. U vrijeme od 31. srpnja do 3. kolovoza je na podruju orunike postaje Bravsko, kotar Klju, ubijeno 139 Srba, sumnjivih da pomau etnike. Zbog pobune seljaka grko-istone vjere, na podruju kotareva Bosanski Petrovac, Klju, Bosanska Krupa i Sanski Most je u selu Hrustovu od strane ustaa strijeljano oko 500 seljaka grko-istone vjere od 31. srpnja do 8. kolovoza, a na podruju postaje Ilida ljeevi pokopani na licu mjesta. Domobranski general Mari poalio se Ministarstvu hrvatskog domobranstva da je talijanski general Lucano saopio naem orunikom vodniku da mora prisustvovati ekshumaciji ljeina Srba iz Huma, koju misli izvriti za par dana... Isto tako da ima prisustvovati istrazi povodom tih pogibija, iako su one izvrene prije 2 do 3 mjeseca.

20
GenociduJugoslaviji
Zverstvakakvasvetnijevideo
U Hercegovini, masovna ubistva otpoela su 1. juna 1941. Malu decu, njih oko 50, odvojili su od majki, i poubijali na oigled njih. Milevi Medan, koja je bila pred poroajem, rasekli su stomak, izvadili dete, a zatim ga sasekli na komade. Silovali su devojke na zverski nain pred preneraenom masom graana
Komanda jedinica koje su bile locirane na ostrvu Pagu izvestila je talijanskog guvernera za Dalmaciju da je: Velik deo od 5.000 pravoslavaca interniranih u koncentracioni logor Slano (ostrvo Pag) masakrirano od strane ustaa i baeno u zajedniku jamu... Voa ustaa ovog lokaliteta je dr Zubovi. General NDH Luki izvestio je svoje pretpostavljene da je 2. septembra 1941. talijanski lekar iz sastava Druge armije otputovao za Tribanj, Otarije i Pag s ciljem utvrivanja i pregleda vode tj. da ne bi voda u ovom kraju, gdje ima njihovih posada, bila zaraena od zaraznih bakcila, a koji bi poticali od ljeina koje su...ustae ubijale i bacale u razliite jame. U Hercegovini, gde su ustae imale snanu potporu katolikog svetenstva, masovna ubistva otpoela su 1. juna 1941. Sluaj sela Prebilovci zasluuje posebnu panju. Prvi pokolj stanovnitva izvren je na Vidovdan 28. juna. Privremeno su poteeni samo oni stanovnici koji su preli u katoliku veru, ali njih je uskoro zadesila jo gora sudbina. U noi izmeu 3. i 4. avgusta, ustae iz susednih sela, sa kojima su do tada iveli u dobrosusedskim odnosima, stegli su obru oko sela, pohapsili metane i zatvorili ih u osnovnu kolu. Malu decu, njih oko 50, odvojili su od majki, i poubijali naoigled njih. Milevi Medan, koja je bila pred poroajem, rasekli su stomak, izvadili dete, a zatim ga sasekli na komade. Usledilo je potom silovanje, silovali su devojke na zverski nain pred preneraenom masom graana. Sledeeg dana 830 zatoenika prebaeno je u selo urmance, a 6. avgusta, pod rukovodstvom ustakog glavara Ivana Jovanovia Crnog, baeni su u jamu Golubinka. Uz poslednju rtvu baeno je u jamu nekoliko bombi. Ovi ljudi, zapoinje svoj izvetaj Zapovjednitvo Vojne krajine, osim toga to su grko-istone vjere, tueni su nemilosrdno kundacima, po prsima, leima i krstima do nesvjesti; zapovjeeno im je da se skinu, vueni su zatim za monje po itavoj sobi u kojoj su se nalazili, udarani otrim gvozdenim predmetima u glavu, sve dotle dok lubanja ne bi prsla i tako dalje... Jedan Hercegovac poslije ovakvog ogavnog posla, pojavljuje se na zaprepaenje prisutnih, sav krvav, u lokalu jajakog gostioniara Augusta, pijan vadi krvavi no, lie ga na oigled zaprepaenih pogleda gostiju... Ovi se dogaaji ponavljaju. Sledi zatim izvetaj o dogaajima u Jezeru. Pohvatali sve ene, djecu i
21
GenociduJugoslaviji
starce grko-istone vjere koji nisu uspjeli i mogli da uteknu... Ova sirotinja poklana je na najgrozniji nain. U izvetaju se zatim dodaje da ovo klanje nije imalo nikakve veze sa borbama protiv etnika, jer tu etnika nije ni bilo. Po oceni Zapovjednitva, poklano je 165 lica, koliko se na brzinu moglo ustanoviti. Meutim, nije iskljueno da je ovaj broj vei, kada bi se raunala sva ona trupla, koja je tih dana kroz Jajce nosila rijeka Vrbas, radi ega je moralo biti obustavljeno kupanje na jajakim plaama. Prema ovom izvetaju, domobrani su pokuali da spree dalje krvoprolie, pa su preostale Srbe smestili u crkvu i sinagogu, ali je 100 ustaa savladalo domobransku strau i izvuklo ih iz crkve. Neispavane i izgladnele starce, ene i djecu, veu icom dvoje i dvoje, trpaju u kamion i voze u pravcu katolikog sela Podmiloja na udaljenosti od 4 kilometra. Ovdje ovi nesretni ljudi izlaze na zapovjed iz kamiona, da bi moglo otpoeti jedno od nezapamenih najstranijih i najkrvolonijih zvjerstava... Presjecaju krvniki vratove iz kojih iba krv. Ono to nije na ovaj prizor izgubilo svjest, nadovjeanskim krikovima i jaukom koji se promaljaju kroz no, bude dobre seljake katolikog sela Podmiloja, koji bespomono doivljavaju isto toliko teke trenutke... Ve svie, a klanje jo traje... Bacaju se poluivi ljudi u rake... Iz zemlje uje se jo po koji glas poluivog oajnika. Seljaci sela Podmiloja kopali su rake i posle svega sa gnuanjem govore o ovom dogaaju, navodi se u izvetaju.

22
GenociduJugoslaviji
Generalnaprobapakla
Mnogobrojni su nemaki izvetaji o zloinima kojima su ispisivane poslednje stranice istorije NDH. Srbofobija je imala primat nad ideolokim opredeljenjima. U Sisku je 4. maja 1945, samo nekoliko asova pre no to je grad osloboen, poubijano i baeno u Savu oko 500 Srba
Kapitulacija Italije i uspeh saveznikih snaga na svim frontovima doveli su do previranja u svim drutvenim slojevima u NDH, ali to nije pokolebalo ustaku vlast u ostvarenju svog osnovnog zadatka, unitenja srpskog naroda. Oktobra 1944. u selu Hrastovac ubijeno je 1.256 Srba, a u Dvoru na Uni 1.556. Masakri su tih dana proireni na Liku, stradala su sela Brlog kod Otoca, Dobro Selo kod Donjeg Lapca, Smiljan itd. Interesantan je izvetaj koji je tih dana dostavio Stjepan Gai, inae slubenik Jugoslovenskog kraljevskog konzulata u enevi, svom stranakom lideru u Londonu dr Krnjeviu. On govori o potitenosti Hrvata u zemlji: I oni koji su isprva prili ustaama i to iz uvjerenja ili zbog pekulacije, danas su najveim dijelom razoarani, povlae se, osuuju sve to i odriu se uinjenog (Podvukla S. A.). Godina 1944. bila je za NDH godina najteih iskuenja i optereenja - zavladala je opta nesigurnost u zemlji, haos u saobraaju i nedostatak osnovnih prehrambenih proizvoda. Neverovatno, ali je istinito da su pogromi i tad nastavljeni. Berlin je energino zahtevao od poslanika Kaea da intervenie kod hrvatskih vlasti da se sprei divljanje ostataka 13. SS Handar divizije, ali je sve bilo uzaludno. U logorima su masovno likvidirani zatvorenici i spaljivanjem brisani tragovi zloina. Organizovane su zasede koje su saekivale grupe Nedieve strae, etnika ili pristalica LJotia, koji su se povlaili na zapad pred nastupom partizanskih jedinica. Svi su ubijani bez milosti i pored sporazuma koji je postignut sa nemakim okupacionim snagama i Pavelievog obeanja da e im biti omoguen slobodan prolaz. Ovi poslednji zloinaki trzaji izazvali su buru protesta i ogorenja i samog Berlina. Ribentrop je lino naloio poslaniku u Zagrebu da odmah preda Paveliu protestnu notu. U strogo poverljivom Ribentropovom telegramu navodi se sledee:
23
GenociduJugoslaviji
LJOTIEVO RAZOARENJE U drugom telegramu upuenom lino Ribentropu Nojbaher je javio da je Luburi poubijao u Zagrebu LJotieve pristalice, koje su se prebacivale na zapad. LJoti je tako, navodi se u telegramu, izgubio svoje prve saradnike i elitu oficira koji su godinama stajali uz nas u borbi... To je prosto neshvatljivo. - 23. i 24. novembra 1944. ustake brigade kod Jasenovca zaustavile su transport (Feldlazeretts 615) ranjenika, iz vagona, pod pretnjom orujem, izvukli ranjene srpske dobrovoljce i zatim ih poubijali. - 7. decembra 1944, 36 oficira - srpskih dobrovoljaca, koji su se borili na strani nemakih snaga, nasilno su izvukli iz nemakog transporta na zagrebakoj eleznikoj stanici i, pored protesta nemakog vojnog predstavnika koji ih je slubeno pratio za Rijeku, odmah u blizini same stanice poubijali. U telegramu se navode i drugi zloini uz kategorian Ribentropov zahtev da se odgovorna lica egzemplarno kazne i da Poglavnik preduzme hitne mere da se slini postupci ne ponove. Ribentropov protest nije urodio plodom. Nojbaher je sa ogorenjem izvestio Vrhovnu komandu za Jugoistok i ministra inostranih poslova da je ustaka brigada iz Koprivnice, i pored estokog protivljenja tamonjih nemakih vlasti, 18. decembra 1944. muki poubijala transport od 140 ranjenih ujievih etnika. Nojbaher opisuje i veliko LJotievo razoaranje u Nemce, uz konstataciju da je LJoti duboko deprimiran i da vie ne moe pogledati u oi svojim pristalicama, a zatim dodaje: I Nedi je pod tekim utiskom. Ako mi dozvoljavamo da hrvatska vlada ubija dobrovoljce i tretira ih kao psee leine, to je udarac za same Nemce i naa nastojanja da mobiliemo srpske nacionaliste, to je ruenje autoriteta Rajha i nemakog Vermahta. Mnogobrojni su nemaki izvetaji o zloinima kojima su ispisivane poslednje stranice istorije NDH. Srbofobija je imala primat nad ideolokim opredeljenjima. U Sisku je 4. maja 1945. poubijano i baeno u Savu oko 500 Srba, samo nekoliko asova pre no to je grad osloboen.

24
GenociduJugoslaviji
Umiranjepresmrti
U logorima NDH postojale su dve grupe zatoenika: Srbi, Jevreji i Romi, koji su upuivani u logore direktno, kao bezvredan ljudski materijal, ak tetan i suvian, i individualni politiki zatoenici, kao to su bili komunisti, masoni i jugoslovenski orijentisani Hrvati. Za ostale Nemci su imali zasebne logore na teritoriji NDH
Koncentracioni logori, za razliku od masovnih pogroma o kojima je bilo rei, predstavljaju institucionalizovane oblike masovnih umorstava. U logorima NDH postojale su dve grupe zatoenika: Srbi, Jevreji i Romi, koji su upuivani u logore direktno, kao bezvredan ljudski materijal, ak tetan i suvian i individualni politiki zatoenici, kao to su bili komunisti, masoni i jugoslovenski orijentisani Hrvati. Povremeno su u logor dovoeni zarobljeni partizani i etnici, ali retko, jer su Nemci na teritoriji NDH imali svoje zasebne logore. U pogledu sudbine ljudi koji su dovoeni u logor kao grupe Srba, Jevreja ili Roma - koje su inile oko 99 odsto od ukupnog broja umorenih, neizvesnosti nije bilo. NJima je predstojala i grupna smrt. Zatoenici su odvoeni u povorkama na odreeni lokalitet, gde su vrena masovna umorstva. Na elu povorke iao je odred ustaa, obino pevajui i nosei maljeve, iza njih su bili na smrt osueni zatvorenici, a na kraju povorke opet ustae. U pogledu individualnih zatoenika povlaena je razlika shodno karakteru i stepenu protivljenja ustakom reimu; to su bili jugoslovenski orijentisani Hrvati, bivi aktivisti organizacije Sokol, Hrvati osumnjieni kao inostrani pijuni, masoni, a posle 22. juna 1941. i komunisti. Cilj individualnog upuivanja u logor kretao se u rasponu od prevencije i slanja u logor na odreeno vreme, pa do fizikog unitenja, to je zavisilo od procene Ustake redarstvene slube. ORGANIZACIJA LOGORA Sistem logora u NDH graen je, u principu, po uzoru na nacistike logore. Planove za izgradnju logora, prema nemakim izvorima, sainio je Maks Luburi jo u emigraciji. Nakon formiranja NDH Luburi je upuen u Nemaku, kako bi se bolje upoznao sa organizacijom logora.
25
GenociduJugoslaviji
Srbi, Jevreji i Romi upuivani su u logor, po utvrenom planu, koji je sainjavan na lokalnom, to e rei kotarskom ili jo nie seoskom nivou. O tome svedoe mnogi dokumenti. Hapenje komunista, ili drugih politikih neprijatelja NDH, vreno je individualno i oni su zadravani najpre u zatvorima, a tek potom, pojedinano ili po nekoliko njih otpremani su u logore. Otuda o njima i postoje najpotpuniji podaci, koji se najee koriste u do sada objavljenim knjigama. I o Jevrejima su sainjavani spiskovi, ne zbog pedantnosti u voenju evidencije, nego su preko spiskova umorenih Jevreja ustae dokazivale svoju odanost nacizmu. Romi su ubijani na svakom koraku, u pokretu. NJihova konana, bezimena likvidacija usledila je nakon nareenja Vrhovnog oruanog zapovjednitva od 20. maja 1942, upuenog svim potinjenim pukovnijama, da se svi preostali Cigani sprovedu u koncentracioni logor. Srbi su ubijeni po unapred dostavljenim spiskovima, a i bezimeno, kako kad. Spiskovi su, meutim, naknadno unitavani, naroito nakon to je u svet prodrla vest o zloinima. Nekadanji komandant jasenovakog logora LJubo Milo, na sasluanju pred organima vlasti FNRJ, izjavio je: Ukupan broj likvidiranih zatoenika u logoru Jasenovac, ciglana s okolinom, kako za moje vrijeme, a tako i za cjelog opstojanja logora Jasenovac, ne bi mogao rei niti ja niti itko drugi, jer transporti koji su upuivani na likvidaciju nisu nigdje, ni u kom sluaju, zavoeni u knjige ili tome slino, a s namjerom da se ne bi znalo koliko je ljudi likvidirano. U svakom sluaju taj broj je ogroman i upravo nepojmljiv. Unitenju Srba, Jevreja i Roma u logorima NDH prethodile su mere fizike i psihike torture, koja je imala za cilj razaranje ljudskog personaliteta. Pri ulasku u logor rtvama je oduzimana poslednja imovina, ak i odelo i obua. Sve te mere vodile su totalnom razaranju ljudske linosti, i tu se moe nai delimino objanjenje zato su u logorima grupe mirno i bez otpora odlazile u smrt. Grupna umorstva, s jedne strane, i individualna, s druge, diktirala su intenzitet i metode nasilja. Dok su se na grupna umorstva primenjivale svirepe metode, nad kojima su se ak i Nemci zgranjavali, u odnosu na politike zatoenike primenjivane su normalnije metode nasilja: streljanje ili veanje, ukoliko je bila po sredi smrtna kazna. Postavlja se pitanje: da li se svi zloini poinjeni u logorima NDH mogu podvesti pod pojam genocida, i da li se ti logori mogu svrstati pod pridev genocidni.

26
GenociduJugoslaviji
Smrtnajefikasnijilekzazatoenike
Logori su bili dravne institucije sa vrstom organizacijom. Nadlenost nad logorima poverena je Ustakoj redarstvenoj slubi, na ijem je elu bio najpre Mijo Babi ovani, a od juna 1941. Vjekoslav Luburi Maks. Postojali su sabirni logori, koncentracioni logori i logori za taoce
Ovlaenje za osnivanje logora dato je generalno Ustakoj nadzornoj slubi, a donoenje odluke o upuivanju lica u logore povereno je ustakom redarstvu, kao grani Ustake nadzorne slube. Protiv ovih odluka nije bilo pravnog leka. Paveli je 20. jula 1942. doneo novu precizniju zakonsku odredbu o upuivanju lica u koncentracione logore kao i pojedinih lanova obitelji osoba, koje same ili u zajednici s oruanim skupinama naruavaju javni red i sigurnost, ili koje ugroavaju mir i spokojstvo hrvatskog naroda. Logori su, dakle, bili dravne institucije sa vrstom organizacijom. Nadlenost u odnosu na logore poverena je Ustakoj redarstvenoj slubi, odnosno njenom treem uredu, na ijem je elu bio najpre Mijo Babi ovani, a od juna 1941. Vjekoslav Luburi Maks. Nakon ukidanja UNS, organizacija i ureenje logora povereno je Dravnom ravnateljstvu za ponovu. Logori u NDH zvanino su klasifikovani u tri kategorije: 1) sabirni logori, 2) koncentracioni logori i 3) logori za taoce. Sabirni logori bili su namenjeni za prvi prihvat zatoenika, odakle su ovi upuivani u koncentracione logore, na rad u Nemaku ili na iseljenje. Svirepa ubistva Nisu bili retki sluajevi da su neki logori ukidani na veoma prost nain - ubijanjem svih zatoenih lica. Komandant karabinjera kapetan Umberto Bonasisi izvestio je italijanskog guvernera za Dalmaciju 28. jula 1941. da je u Smiljanu u blizini Gospia formiran koncentracioni logor, gde se nalazi oko 5.000 Srba pravoslavaca. Uslovi su toliko loi da e nesumnjivo izazvati laganu smrt. Po ustakoj klasifikaciji to je bio sabirni logor, ali su sva zatoena lica umorena na svirep nain.
27
GenociduJugoslaviji
Sabirni logori formirani su irom NDH, s kraim ili duim vremenskim trajanjem. Postojali su u Donjem Miholjcu, Dubici, Kostajnici, Virovitici, Bjelovaru, Slavonskoj Poegi, Zemunu, Vinkovcima itd. Kao sabirna mesta sluile su i kole, pravoslavne crkve i sinagoge. Neretko tu su vrena muenja i masovna ubistva. Posebni logori za taoce formirani su u Rumi, Osijeku, Brodu na Savi. Prvi koncentracioni logor formiran je 29. aprila 1941. u Koprivnici, u prostorijama fabrike hemijskih proizvoda Danica, a prvi zatoenici bili su Srbi i Jevreji iz Pakraca, Grubinog Polja i Krievaca. Prvi zapovjednik logora bi je Martin Nemec, a nasledio ga je Nikola Herman. Direktive za organizaciju logora i postupanje sa zatoenicima primali su od Eugena Kvaternika, Mije Babia i Mije Bzika. Kroz logor je prolo 5.000 zatoenika. Logor je rasformiran februara, a zatvorenici, koji nisu do tada poubijani, premeteni su u druge logore. Ravnateljstvo za javni red i sigurnost uputilo je raspis 8. jula 1941. svim upskim redarstvenim ravnateljstvima da grko-istonjake i idove ne alju u Danicu nego u Gospi. U zgradi bive kaznione formiran je maja 1941. logor u Gospiu, a osnovao ga je Jozo Rukavina. U nareenju ustakog redarstva iz Zagreba od 19. jula 1941. precizirano je da se postepeno svakog dana pone sa upuivanjem u koncentracioni logor Gospi Srba, financijalno i intelektualno jaih u grupama od 20 do 30 ljudi. Iz svih krajeva stizali su transporti u Gospi, koji su rasporeivani u samom mestu, ili u logoru Jadovno, smetenom u jednoj krakoj uvali u blizini jednog ponora. Kapaciteti logora iznosila su 3.500 zatvorenika, ali su zatvorenici sukcesivno ubijani i bacani u jame na Velebitu (Grigin brijeg, aranova jama itd.). Nareenje ustakog redarstva u Zagrebu izvravano je disciplinovano i bez pogovora. Upuuju Vam se dole navedeni idovi i Srbikomunisti, glasi dopis ustakog redarstva iz Banja Luke od 24. jula, upuen na ruke ravnatelja logora. A njegov tajnik Antun Vrebac e istim hladnim birokratskim stilom potvrditi prijem Srba i idova, sprovedenih po ustai LJubomiru orku. Isti postupak, isti stil i jezik o prijemu Srba i Jevreja iz mnogih mesta Slavonije! Veliki upan iz Dubrovnika suoio se, meutim, sa problemima, pa je od podmarala Lakse traio dodatna uputstva. Izvestio ga je 5. avgusta da je po nalogu Ustakog povjerenitva za Bosnu i Hercegovinu gospodina Francetia... uhieno 235 lica pravoslavnih. Od tog, do sad upueno u logorite Gospi 145 lica, a ostalo je jo uhieno 80. Meu uhienim licima bilo je 80 posto ena i djece, a tako isto i meu onim koji su ostali. Moralo se je iseljavati i ene i djeca, jer su starjeine bile uhiene, a za njih se ko nije imao starati. Molim nalog ta da radim sa ostalim uhienim licima. Lek je ubrzo pronaen, svi su poubijani po kratkom postupku.
28
GenociduJugoslaviji
PakaomonstruozneNDH
Logor na ostrvu Pagu bio je smeten u uvalama Slanom i Metajni. Prvi zatvorenici, Srbi i Jevreji, stigli su juna 1941. i bili su smeteni na otvorenom prostoru ograenom icom. rtve su ubijane i bacane u jamu ili u more. U potresnom izvetaju lekarske ekipe konstatuje se da su rtve prethodno stravino muene Logor Jadovno dobio je ime po istoimenom srpskom selu, a formiran je krajem juna 1941, poto su poubijani svi stanovnici ovog sela. Zatoenici ovog logora ubijani su tupim predmetima, i to tako da najpre formiraju ivi lanac vrsto povezan ispred ponora, pa kad prva rtva u lancu bude gurnuta u ponor, ona redom povue i sve ostale. U Jugoslovenskoj enciklopediji navodi se da je u Jadovnu ubijeno 35.000 Srba i Jevreja. Naknadna istraivanja upuuju na daleko vei broj. Poetkom jula 1941. formiran je sabirni logor i u Capragu, u nekadanjem vojnom magazinu, a bio je namenjen prvenstveno za srpske pravoslavne svetenike i njihove porodice. Logor je zatvoren septembra iste godine. Avgusta 1941. formiran je u Sisku prolazni logor za izbjeglice, sa odeljenjem za decu, koje je funkcionisalo sve do poetka 1945. Upravnik logora bio je Ivan Stier, a kasnije Martin Brki. O stanju logora u Sisku najreitije govori izvetaj Zapovjednitva orunike pukovnije iz Siska od 26. jula 1943. u kome pie: U oba logora nema vode za pie, nema ni posuda za primanje jela. U logoru su primenjivane drakonske kazne. Sastojale su se u stajanju na jednom uskom prostoru icom ograenom i to po nekoliko sati, na suncu ili kii, bez jela i pia i vjeanja o drvo. Postojao je jedan naroito odreeni drveni stub, ukopan u zemlju, za koji su vezivali osuenike, tako da nisu mogli nogama dodirivati zemlju. Tako bi kanjenik visio do iznemoglosti. Kroz ovaj logor prolo je 7.000 dece. Samo u prve dve godine umrlo je 1.600. Poslednji logorai, njih oko 45, ubijeni su 4. i 5. maja 1944, neposredno pred osloboenjem ovog grada. Logor Kerestinec, 25 km daleko od Zagreba, formiran je maja 1941, a prva grupa zatoenika stigla je istog meseca, sastavljena preteno od istaknutih komunista. Pokuaj njihovog osloboenja, u noi izmeu 13. i 14. jula, zavrio se neuspehom, nakon ega je logor rasformiran. rtve bacane u jamu ili u more Logor na ostrvu Pagu nalazio se pod komandom Ivana Devia zvanog Pivac, a bio je smeten u uvalama Slanom i Metajni. Prvi zatvorenici, Srbi i Jevreji, stigli su juna 1941. i bili su smeteni na otvorenom prostoru ograenom icom. Tek naknadno sagraene su barake. rtve su i ovde ubijane tupim predmetima i bacane u jamu na lokalitetu Fornae, ili u more, na slian nain kao u Jadovnu. Logor je likvidiran 20. avgusta 1941, pre no to je ostrvo predato Italijanima. Sanitarna sekcija V korpusa italijanske armije izvrila je vaenje leeva iz plitkih jama i njihovu kremaciju, kako bi se izbegla epidemija, uz prethodno odavanje pote mrtvima. U potresnom izvetaju lekarske ekipe konstatuje se da su rtva prethodno stravino muene. Izvrena je ekshumacija 791 osobe, od ega 407 mukaraca, 293 ene i 91 deteta od 5 do 15 godina. Leevi iz dubljih jama nisu vaeni, kao ni oni baeni u more.
29
GenociduJugoslaviji
Logor Kruica, blizu Travnika u Bosni, kratko je postojao, a bio je namenjen iskljuivo za ene i decu. Rasputen je krajem septembra 1941, kada su preostali zatvorenici prebaeni u Jasenovac i tu poubijani. Lobograd, blizu Zlatara-Bistrice u Hrvatskom zagorju, osnovan je septembra 1941, a namenjen je takoe enama i deci. Prvi transport od 1.450 Jevrejki, 250 Srpkinja i nekoliko desetina dece, stigao je prvih dana oktobra. Na elu logora nalazili su se Karlo Heger i njegov brat Vilbald. rtve su ubijane, ali velik deo umro je od gladi. Nakon epidemije tifusa oktobra 1942. logor je zatvoren. Mali broj preostalih zatvorenica, Jevrejki, transportovan je u Auvic, a Srpkinja u Staru Gradiku.

30
GenociduJugoslaviji
Jasenovaclogorsmrti
Jasenovaki logor zvanino je kvalifikovan kao sabirni i radni. On nije bio ni jedno ni drugo. Naziv je bio samo kamuflaa. Reju, bio je to logor smrti, mesto masovne egzekucije. Tu je pobijeno, prema strunom istraivanju, 360.000 zatoenika
U sistemu ustakih logora Jasenovac je zauzimao primarno mesto. Bio je smeten u movarnom predelu na obali reke Save, u blizini istoimenog mesta, nastanjenog srpskim ivljem koje je ubrzo poubijano. Katoliki svetenik Jureti izvestio je dr Krnjevia u Londonu 10. juna 1942. da logor Jasenovac predstavlja pravo gubilite. Nigdje niste uli ni itali za takve grozote pod GPU, ili Gestapoom, kakve ine ustae. To prelazi svaku fantaziju. LJudi se mue na najgrozniji nain. Osniva i prvi komandant logora Vjekoslav Luburi i sam je uestvovao u pokoljima zatoenika. Logor se sastojao od pet jedinica objedinjenih zajednikom komandom: logor I Broice, logor II Krapje, logor III Ciglana, logor IV Koara, i enski logor Stara Gradika. Jasenovaki logor zvanino je kvalifikovan kao sabirni i radni. On, zapravo, nije bio ni jedno ni drugo. Naziv je bio samo kamuflaa da bi se prikrila stvarna priroda logora. Bio je to, u bukvalnom smislu rei, logor smrti, mesto masovne egzekucije. Rad u logoru, ukoliko ga je bilo, svodio se na njegovo odravanje, odnosno na pripremne radnje za umorstva ljudi. Kao to je zabeleio oevidac logora, radei na nasipu reke Save koja je predstavljala prirodnu ogradu logora, ko god bi posrnuo ubijan je. Vrlo esto su ljudi tako ubijani i jednostavno bacani u nasip, koji je sagraen na stotinama zatoenikih leeva. Zatoenici su smetani u barake, bez elementarnih higijenskih uslova. Hrana se sastojala od jednog obroka dnevno, i to orbe od repe ili pasulja, bez ikakve masnoe i bez hleba. Kapacitet logora iznosio je u proseku 3.000-4.000, a sav viak zatoenih bio bi likvidiran odmah kao suvian. UBIJANI NA 50 NAINA Bivi zatoenik jasenovakog logora naveo je u svojoj knjizi 50 naina ubijanja zatvorenika, od vatrenog oruja koje je bilo rezervisano za vanije linosti, preko veanja, pa do ubijanja drvenim maljem, gvozdenom ipkom ili klanja noevima,
31
GenociduJugoslaviji
specijalno proizvedenim za tu svrhu. Nisu izostala ni umorstva batinanjem i liavanjem vode i hrane. Stratita su se prostirala na irokom prostoru na desnoj obali Save, od Dubikih kreana do sela Gradina. Tu je pobijeno, prema strunom istraivanju, na tom lokalitetu, 360.000 zatoenika. Ubijanje je vreno i po okolnim umama. Utica, na levoj obali Save, nizvodno od Jasenovca, ubraja se meu najvea stratita. Nain ubijanja opisao je u svojoj knjizi bivi logora Ciliga. Zatoenici su dovoeni do jednog jarka, nareeno im je da kleknu na jedno koleno i da se okrenu prema jarku: ... Svi su kleknuli mirno, bez rijei, bez gesta protesta kao da se radi o molitvi ili lijeganju na poinak. Svi hitci u potiljak, sva padanja na zemlju slijedila su bez krika, tie nego padanje presjeenih stabala u umi. Samo kod posljednjeg bio je mali incident, ako se to tako moe nazvati. On je nakon hica u zatiljak ostao vrsto na koljenu. Nakon drugog hica on se malo stresao, ali nije pao. Ustakom zastavniku to je ve bilo previe. Izvadi no i zabije ga nesretniku ravno u srce... Tako je i posljednji osuenik pao na zemlju, dok je zastavnik podizao okrvavljeni no k svome licu. Sve se to odigravalo u prisustvu drugih zatoenika, kojima je posle nareeno da se raziu i vrate u barake. Termika sredstva ubijanja usledila su neto kasnije, kada se zbog masovnog dovoenja novih zatoenika nije mogao drugaije obaviti radni zadatak. Spaljivani su leevi, ali i ivi ljudi u omanjim prostorijama ili u specijalnim tunelima. O tome govori zapis dr Samuela Pinta, koji je igrom sluaja ostao iv: Ubijali su ih na taj nain da su rtvama noem rasparali trbuh i udarali ih maljevima u glavu, a ponekad jo ive bacali u vodu. Ponekad su opet mrtve spaljivali u velikim peima ciglane ili keramike. U ove pei su esto bacani ivi ljudi jer ustae nisu stigle da ih poubijaju - a deavalo se da su ustae htjele ustanoviti kapacitet tih pei ako ih loe ljudima, umesto obinim gorivom, pa su stoga spalili vie samo maljem omamljenih zatoenika. Izgradnju ovih pei projektovao je i njima rukovodio in. Hinko Piili (Hinko Piccilli). Prema kazivanju dr Zeca, inae zatoenika logora, jedan polupijani ustaa se hvalio da je prole noi postigao svoj rekord i ubio 1.152 rtve, a onda je traio od ljekara injekciju morfija, jer su ga progonila lica pobijenih.

32
GenociduJugoslaviji
Specijalizovanilogorizadecu
Formiranje posebnih koncentracionih logora za maliane, predstavlja jedinstven primer u istoriji, a taj bestijalni in karakterie ND Hrvatsku
Meu ubicama u jasenovakom logoru bilo je ljudi bez elementarne kulture, robova najniih strasti, ali i ljudi sa akademskim obrazovanjem. Dva njegova upravnika bili su katoliki svetenici. Po bogatstvu varvarskih metoda logor Jasenovac zauzima jedinstveno mesto u svetu. Nemaki kapetan obavetajac Artur Hefner opisao je 18. novembra 1942. ovaj logor sledeim reima: Radi se o logoru najgore vrste koji se moe uporediti sa Danteovim infernom. Koliko je ta konstatacija tana moe da potvrdi zapis dr Samuela Pinta. Govorei o nadi zatoenika da e bar o boinim praznicima u logoru zavladati mir, on pie: Na sam Boi 1941. dovedena je grupa Srba iz Pakraca i pakrakog kotara. Tu su se odmah sastali najkrvaviji saradnici Luburia: Ivica Matkovi iz ibenika, LJubo Milo iz Hercegovine, Jozo Matijevi iz Gospia, Mujo Musi iz Bihaa ili Cazina i jo neki pomagai. Poelo je klanje. Upravo su se ustae natjecale tko e biti krvoloniji. Vaenje srca, grkljana i oiju sa ustakim bodeima i klanje trajalo je cijeli dan. Po jo jednoj osobenosti izdvaja se ovaj logor - po nesrazmeri izmeu stvarne moi NDH, i broja ubijenih u Jasenovcu. To pitanje zahteva socijalnopsiholoku analizu, a njegovo istraivanje doprinelo bi razumevanju kolektivnog ponaanja kako samih rtava, tako i izvrilaca zloina, a i velikog broja hrvatskih graana koji su ostali pasivni. ZARAENE INJEKCIJE O stanju u odeljenju za decu koncentracionog logora u Sisku, funkcioner Crvenog krsta Hrvatske izjavio je pred Komisijom za utvrivanje ratnih zloina u Jugoslaviji, 3. decembra 1945, sledee: Silom odvojenu djecu od roditelja ustae su zatvorile u prostorije zaraene pjegavcem. Sem toga, Antun Nojer, lijenik i jedno vrijeme upravnik logora za pravoslavnu djecu, masovno je likvidirao zatrovanim injekcijama. Znali smo da je pomor djece katastrofalan, ali sve nae intervencije bile su uzaludne. Teko je utvrditi taan broj umorenih u jasenovakim stratitima. U jesen 1944, neposredno pre osloboenja, otpoelo je u logoru spaljivanje knjiga, baraka i unitavanje
33
GenociduJugoslaviji
ostalih tragova zloina. Ubijanje zatoenika trajalo je gotovo do poslednjeg dana. Sauvani su, meutim, u Centralnoj arhivi NDH dokumenti iz pojedinih krajeva, sa spiskovima lica koja su upuivana u logor, pa bi se tim putem moglo doi do priblino tanog broja. Prema deliminom uvidu u te spiskove, broj se nesumnjivo penje na stotine hiljada. Meutim, masovna ubistva Srba vrena su irom NDH, spaljivana su itava sela zajedno sa stanovnitvom, tako da se ukupan broj rtava genocida ne moe svesti samo na ubistva u logorima. Poslednjih dana rata, kada su se oslobodilake snage ve pribliavale Jasenovcu, preiveli logorai pokuali su 2. aprila 1945. bekstvo iz logora, ali se poduhvat zavrio neuspehom. Poslednji logorai pogubljeni su tih dana u grupama od po 50 lica. Jasenovac je simbol genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, simbol najstravinijeg zloina koji se ikad odigrao na ovim prostorima. Ali treba naglasiti da Jasenovac nije osloboen. Partizani su uli u logor, nakon to su se ustae planski povukle, ostavljajui iza sebe popaljene zgrade i gomile leeva. Partizanske snage u Slavoniji i Bosanskoj krajini raspolagale su ve od 1942. godine dobro naoruanim jedinicama i imale su mogunost da napadnu i oslobode jasenovake logore, koje su obezbeivale relativno malobrojne ustake jedinice. Kako navodi istaknuti partizanski general Pavle Jaki, za nau tadanju vojsku bila bi to prava ala. Inicijativa u tom pravcu je postojala, pa i spremnost da se takva akcija sprovede. Meutim, kako navode Slavko Komarica i Slavko Odi, predlogu se suprotstavilo rukovodstvo KP Hrvatske, u prvom redu Bakari. Glavni tab Hrvatske u svom odgovoru naglasio je: Ne slaemo se, nikako napadati, mi vam ne moemo pomoi. Formiranje posebnih koncentracionih logora za decu, predstavlja jedinstven primer u istoriji, a taj bestijalni in karakterie ND Hrvatsku. U Jastrebarskom i u Gornjoj Rijeci, u blizini Krievaca postojali su takvi specijalizovani logori, ili kako su ih ve zvali: Sabiralita za djecu izbjeglica. U pojedinim logorima postojala su specijalna odeljenja za decu, kao na primer u Sisku. Deiji logor u Jastrebarskom bio je pod nadzorom asnih sestara kongregacije sv. Vinka, a u Gornjoj Rijeci pod upravom Ustake nadzorne slube.
34
GenociduJugoslaviji
NemakilogoriuNDH
Na teritoriji NDH postojali su logori pod iskljuivom nemakom vojnom upravom: Jankomir kod Zagreba, logori u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, u Rijeci; najvei je bio Sajmite u Zemunu
Upravnica logora u Jastrebarskom bila je asna sestra Pulherija. Uslovi u logoru bili su stravini i smrt je svakodnevno odnosila po nekoliko mladih ivota. Pre ma nalazu vrsnog istraivaa iz ove oblasti Dragoja Lukia, samo iz 210 kozarakih sela za etiri godine umoreno je 11.149 dece, u dobi od nekoliko meseci do 14 godina. Na inicijativu Austrijanke Dijane Budisavljevi, preko Crvenog krsta pokrenuta je akcija spasavanja dece iz logora, pa je uz pomo humanih ljudi jedan broj srpske dece spasen, a drugima su olakani poslednji dani njihovog traginog ivota. Sprovoenje terora i sadistiko iivljavanje u logorima u Hrvatskoj bila je rutinski programirana operacija, pri emu su funkcioneri u logorima imali iroku diskrecionu vlast. Ovi zlikovci su se ponaali kao da rade regularni, dravni posao, a blagoslov i oprotaj od greha davala im je Katolika crkva. Teko je, meutim, shvatiti monstrume, kakav je, na primer, bio fratar Majstorovi, iz perspektive individualnog posmatranja strahota koje su inili. Da bi se napravio portret ustakog kriminalca, stvar mora biti podignuta na drutveni nivo. Ovo utoliko pre to je u sprovoenju terora uestvovalo na hiljade graana Hrvatske, koje su ustae regrutovale iz svih slojeva drutva. Nesumnjivo da je za uspeno funkcionisanje logora bio vaan institucionalni faktor, tj. organizacija i ovlaenja dobijena od najvieg autoriteta u zemlji. Potom, slede ne manje znaajni faktori - politiki i verski fanatizam. U toj klimi izrastao je prototip heroja, koji je svoj identitet i odanost poglavniku, hrvatskom narodu i Katolikoj crkvi potvrivao kroz zloine. Ali dalji ivot zloinca u zajednici, kao graanina, ak i heroja, bez oseanja krivice, upuuje na zakljuak da izvorite tog zla treba traiti u moralnom posrtanju jednog znatnog dela ire drutvene zajednice. SMRTONOSNI GAS Jevreji sa Sajmita likvidirani su, manjim delom, u kamionima sa zatvorenim kabinama, bez prozora, u koje je ubacivan smrtonosni gas. Masovne likvidacije vrene su na stratitima irom Srema, u junom Banatu i u okolini Beograda. Tako je npr. porunik Valter izvestio svoje pretpostavljene o obavljenom zadatku, aktom br. 9/I R.433 od 1. marta 1941. Odabrao je pogodno mesto, naglaava porunik Valter,
35
GenociduJugoslaviji
pored nasipa, na putu izmeu Paneva i sela Jabuka, kako bi se obezbedio od napada srpskih bandita. Na teritoriji NDH postojali su logori pod iskljuivom nemakom vojnom upravom: Jankomir kod Zagreba, logori u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, u Rijeci; najvei je bilo Sajmite u Zemunu. Logor je formiran decembra 1941, pod nazivom Judenlager, a nakon konanog reenja jevrejskog pitanja, krajem avgusta 1942, naziv je promenjen u Partizanski logor, uskoro potom u Sabirni, pa konano u Radni logor. Po svom karakteru bio je od osnivanja pa do kraja izrazito genocidni, u kome je nalo smrt oko 6.000 Jevreja i neto vie od 50.000 Srba i Roma. Zatoenici su dovoeni iz raznih delova Jugoslavije, sa Kozare, ali i sa Kosova. Pri kraju rata Nemci su zatvorili logor u Skadru, u kome su iptari sa Kosova utamniili Srbe, pa su zatoenici prebaeni na Sajmite i tu poubijani. Tokom bombardovanja Beograda od strane angloamerikih snaga, aprila 1944, nekoliko bombi palo je i na ovaj logor i usmrtilo 200 zatoenika. Maja 1944. logor je predat ustaama na upravu. Poslednji zatoenici ubijeni su 21-23. septembra 1944, dakle samo mesec dana pre osloboenja Beograda. Najvie vremena, zakljuuje Valter, utroeno je na iskopavanje jama, dok je likvidacija ila vrlo brzo - 100 ljudi za 40 minuta.

36
GenociduJugoslaviji
NasilnoiseljavanjeSrba
Naredbom vlade NDH od 7. juna 1941. zapoveeno je prijavljivanje u roku od 10 dana lica koja su se doselila u Hrvatsku posle 1. januara 1.900, kao i njihovih potomaka. Jedna grupa Srba iz Zagreba, njih oko 800, iseljena je odmah u Srbiju, a vei deo upuen je u koncentracione logore i poubijan
Nije se radilo samo o iseljavanju Srba sa podruja NDH; ustaka politika ila je mnogo dalje. Ministar vanjskih poslova dr Mladen Lorkovi u dopisu diplomatskim predstavnicima NDH 1942. istakao je, pored ostalog, i sledee: Hrvatska drava ne moe postojati ako u njoj ivi 1.800.000 Srba, i ako mi za leima imademo snanu srpsku dravu, koja bi uvjek zasezala u naa podruja i predstavljala vjenu opasnost za nas. Oba ta pitanja bilo bi nemogue rijeiti u normalnim vremenima, u kojima bi se moralo postupati zakonito i voditi rauna o graanskim obzirima. Stoga je srea za nas, to je do uspostave NDH dolo u ovakvim vremenima, jer samo sada moemo rijeiti taj problem: mi stoga nastojimo da nestane Srba iz naih zemalja i u tom pravcu je ve mnogo uinjeno. Evo, ja sam se ovih dana vratio s podruja Kozare; 60 kilometara dugo i gotovo isto toliko iroko podruje koje je bilo nastanjeno iskljuivo Srbima, danas je prazno zgarite... A sad prelazimo na Grme, i tamo e u toku graanskog rata biti rijeeno najbolnije pitanje, a hrvatske zemlje oiene... No mi mislimo i na pitanje srpske drave preko Drine. Ni ta ne moe ostati. I stoga sam ja jo prole godine stupio u slubene pregovore s predstavnicima Rajha, kod kojih sam naiao na puno razumjevanje, pa je odlueno da e, nakon pobjede, Srbi biti iseljeni u Sibiriju. Karakteristino je Lorkovievo vienje graanskog rata kao povoljne mogunosti za istrebljenje Srba, to ide u prilog tezi o sprezi hrvatskih komunista i ustaa. Taj isti scenarij ponovie se i 1991.
37
GenociduJugoslaviji
Konferencija o preseljenju Srba iz NDH odrana je u Nemakom poslanstvu u Zagrebu, 4. juna 1941. Preseljenje Srba kao deo ustake politike, sticajem ratnih okolnosti poprimalo je daleko ue okvire od planiranih. Ve na prvom koraku realizacije plana ispreili su se vojnostrateki interesi. Zatim je dolo do sukoba interesa italijanskonemakih, kao i nemako-hrvatskih. Poslanik Kae zatraio je jo 13. maja 1941. od Berlina precizna uputstva u tom smislu. Prema primljenom odgovoru, posle razgovora sa vladom NDH, Paveliem i vojnim zapovednikom za Srbiju, Kae je dao inicijativu za preseljenje Slovenaca u Hrvatsku, a Srba iz NDH u Srbiju. Postignut je sporazum 4. juna 1941. da se 179.000 Slovenaca iz Koruke i tajerske naseli u NDH, u srpske i jevrejske domove, a da se isti broj Srba preseli u Srbiju. Nezavisno od navedenog sporazuma, Zakonskom odredbom oduzeta je celokupna imovina dobrovoljcima iz Prvog svetskog rata, i na osnovu take 3 data u vlasnitvo Hrvatima. Bivi vlasnici veinom su poubijani, a manjim delom iseljeni. Naredbom vlade NDH od 7. juna 1941. zapoveeno je prijavljivanje u roku od 10 dana lica koja su se doselila u Hrvatsku posle 1. januara 1900, kao i njihovih potomaka. Jedna grupa Srba iz Zagreba, njih oko 800, iseljena je odmah u Srbiju, a vei deo upuen je u koncentracione logore i poubijan. Nakon sporazuma postignutog sa Nemakom o iseljenju, NDH je ceo plan stavila u okvire svog zakonskog sistema. Odredbom od 21. juna 1941. osnovano je Dravno ravnateljstvo za ponovu, u iju je nadlenost ulazilo: useljavanje, smjetanje i iseljavanje puanstva, preuzimanje i predaja posjeda i onih dobara iz ruke iseljenih u ruke useljenih, odnosno naseljenih, kao i uprava nad takvim imanjima i dobrima. Ova ustanova bila je nezavisna od bilo kog ministarstva i nalazila se pod neposrednom kontrolom Predsednitva vlade, koje je izdalo Provedbenu naredbu u cilju sprovoenja u ivot gornjih odredaba. Na osnovu take 1 Ravnateljstvo za ponovu preuzimat e pokretnu i neposrednu imovinu iseljenih osoba, pa ih to prije predati Zavodu za kolonizaciju, u svrhu unutranje kolonizacije. Celokupna imovina iseljenih proglaena je za svojinu NDH. Uprava nad stambenim zgradama iseljenih Srba poverena je gradskim poglavarstvima, odnosno kotarskim predstojnitvima. Zakonskom odredbom od 30. decembra ukinuto je Dravno ravnateljstvo za ponovu, a nadlenost je preneta na Ministarstvo za obrt, veleobrt i trgovinu, kao i na dravnu riznicu.

38
GenociduJugoslaviji
Ubekstvutrailispas
Da bi spasli goli ivot, mnogi Srbi i Jevreji neorganizovano su beali ispred terora. U Srbiji se nalo oko 400.000 izbeglica iz Like, Bosne, Hrvatske, Slavonije i Slovenije, kao i 89.000 dece bez roditelja
Iako se rat pribliavao kraju, a njegov ishod bio oit, Paveli nije odustajao od plana da oisti NDH od Srba. Krajem novembra 1944. obratio se Nemcima sa zahtevom da se po hitnom postupku 500.000 pravoslavaca preseli iz Hrvatske u Srbiju, a 80.000 muslimana iz Sandaka u Hrvatsku. Ovaj poslednji pokuaj imao je za cilj da se i u promenjenim uslovima, posle poraza sila Osovine, ouva granica na Drini. Budui da Hrvatska za tu granicu nije imala ni istorijske ni pravne osnove, elela je da u ratnim uslovima, kroz genocid nad Srbima, obezbedi etniku prevlast i etniki osnov za nju. NESIGURNO UTOITE Sredinom jula 1941. u italijanskoj okupacionoj zoni, u okolini ibenika, nalo je utoite vie od 10.000 Srba i Jevreja, a u Splitu 8.000. Italijanski guverner za Dalmaciju, u raspisu prefektima dalmatinskih gradova od 17. juna, ukazao je na tekoe i osetljivost ovog problema, uz konstataciju da su elementi koji trae utoite nepoeljni. Izuzetno se moe dozvoliti ulazak onih Jevreja koji na granici pokau dovoljno materijalnih sredstava, a zatim bi ih trebalo, kako je uputio general, prebaciti u nevojne lokalitete. Da bi spasli goli ivot, mnogi Srbi i Jevreji neorganizovano su beali ispred terora u Srbiju, ili u zonu okupiranu od italijanskih trupa. U Srbiji se nalo oko 400.000 izbeglica iz Like, Bosne, Hrvatske, Slavonije i Slovenije, kao i 89.000 dece bez roditelja. Bili su prihvatani od strane Komesarijata za izbeglice, koji je efikasno delovao pod okriljem vlade generala Nedia. Sve banje u Srbiji - Vrnjaka, Mataruka, Koviljaa itd. - bile su pretvorene u izbeglika sklonita, a hoteli u domove i kole za decu. Finansirani su od strane vlade Srbije, ali je veliku pomo pruilo i lokalno stanovnitvo. Vlada u Londonu upuivala je takoe pomo preko Meunarodnog crvenog krsta. Kraljica Marija organizovala je mnogobrojne humanitarne akcije radi prikupljanja sredstava za pomo deci bez roditelja. Ta sredstva su takoe prebacivana posredstvom Meunarodnog crvenog krsta u zemlju. Mnogi manastiri u Srbiji, na primer Studenica, pretvoreni su u domove i kole za izbegliku decu.
39
GenociduJugoslaviji
Treba zabeleiti da su italijanski vojnici ispoljili daleko vei stepen humanosti, od guvernera. Spontano su pruali pomo hiljadama Srba, organizovali su civilne logore, a posebnu pomo ukazali su enama sa malom decom i starijim osobama. Vlada Italije donela je posebne propise o tretiranju: a) ratnih zarobljenika, b) pobunjenika i v) civilnih lica, tj. izbeglica. to se tie pobunjenika koji podiu oruje na italijansku vojsku, njih treba tretirati, kako stoji u naredbi, sa otrinom (con severita), ratne zarobljenike po pravilima meunarodnog prava, a civilna lica, tj. izbeglice, treba izjednaiti sa graanima Italije. Vlada Italije predvidela je, dakle, represivne mere za ustanike, a zatitne za izbeglice. U pogledu ishrane civila starijih od 19 godina primenjivae se identian tretman predvien kartama za snabdevanje civilnog stanovnitva... Deca do 18 godina, u pogledu ishrane, imae isti tretman kao njihovi vrnjaci, navodi se u ovom dokumentu. Vlada NDH planirala je useljavanje u zemlju hrvatske nacionalne manjine iz susednih zemalja u naputene srpske i jevrejske kue. Tako je decembra 1941. ministar vanjskih poslova NDH zakljuio sporazum sa Graanskom upravom Donje tajerske o preseljavanju hrvatskih dravnih pripadnika ili hrvatskih sunarodnika iz Donje tajerske na podruje NDH. Bila je predviena takoe i kolonizacija Hrvata sa Kosova. Ovi i slini planirani poduhvati nisu realizovani. Meutim, neplanirana preseljenja poprimila su velike razmere. O tome govori izvetaj nemakog generala Badera, u kome stoji: Otri sukobi u istonoj Bosni izmeu Hrvata, muslimana i Srba ine ovu zemlju najveim aritem nemira... Hrvati nesumnjivo tee da unite celokupno srpsko stanovnitvo. Opte je poznato u kom se obliku to deava. Neborako srpsko stanovnitvo, ene i deca, kao i ljudi koji su nesposobni za borbu, a da ih ne bi zadesila zla sudbina, spasavaju se bekstvom preko Drine u srpske oblasti. To se ne da spreiti. Opljakani do gole koe, isprebijani i namueni, ovi begunci unose neprekidno nemir u srpske oblasti. Oni moraju postati plen komunista. U ovom momentu se najmanje 40.000 ovakvih begunaca nalazi u okolini Kosovske Mitrovice. Oni skapavaju od gladi, smrzavaju se ili podleu zaraznim bolestima, meu kojima su najtee pegavi i trbuni tifus. Juno od Zvornika u istoj se situaciji nalazi oko 4.000 izbeglica. Hiljade i hiljade, broj im se ne da utvrditi, nalaze se u pokretu ka srpskoj teritoriji, da bi se spasli od zverstava Hrvata.
40
GenociduJugoslaviji
Nasilnopokrtavanjedeogenocidnog procesa
Krajem aprila 1941. ukinute su sve srpske konfesionalne puke kole i zabavita. Samo nekoliko dana kasnije, zabranjeno je irilino pismo, na kome su bile tampane sve crkvene knjige. Upotreba irilice smatrana je krivinim delom
Organizovano, nasilno prevoenje pravoslavnog stanovnitva u katolianstvo bilo je sastavni deo genocidnog procesa; sprovoeno je kroz spregu klera i ustaa. Zakonsko pokrie ove akcije obezbeivala je ustaka vlast, a moralni vid samog ina nije predstavljao optereenje za Vatikan, po kome greca fides nulla fides (grka vera nije vera). Vatikan je ostvario u Hrvatskoj ono to nije uspeo da ostvari u zapadnom svetu: da nacionalno identifikuje sa verom. U toj konstrukciji pokrtavanje se pojavilo kao sastavni deo borbe za etniku istotu hrvatske drave. Stepinac je zapisao u svom dnevniku 17. januara 1940: Najidealnije bi bilo da se Srbi vrate vjeri svojih otaca, tj. da prignu glavu pred namjesnikom Hristovim svetim ocem (papom). Onda bi i mi konano mogli odahnuti u ovom djelu Evrope. Donoenje zakonskih propisa o prevoenju u katolianstvo, to je bilo u nadlenosti poglavnika, bilo je do detalja usklaeno sa akcijom Zagrebake nadbiskupije. Krajem aprila 1941. ukinute su sve srpske konfesionalne puke kole i zabavita. Samo nekoliko dana kasnije, zabranjeno je irilino pismo, na kome su bile tampane sve crkvene knjige. Upotreba irilice smatrana je krivinim delom. Otpoelo se odmah i sa ruenjem srpskih pravoslavnih crkava, a ponegde su one pretvorene u katolike. Manastir Orahovica u Slavoniji ustupljen je trapistima, koje je Hitler proterao iz
41
GenociduJugoslaviji
Rajhenburga. Na zahtev nadbiskupa dr Stepinca, manastir Lepavina dat je krievakom biskupu dr Janku imraku. Episkopski dvor u Pakracu, sa sabornom crkvom i kulturnoistorijskim spomenicima od neprocenjive vrednosti, dodeljen je franjevakom redu svetih irila i Metodija u Zagrebu, dok je crkva Svetog Ilije u istom mestu sruena. Slina sudbina zadesila je i ostale pravoslavne sakralne objekte u Hrvatskoj. Za vreme etvorogodinje ustake vladavine srueno je ili spaljeno blizu 500 pravoslavnih crkava, to je imalo za cilj liavanje stanovnitva duhovnog oslonca. U aktu biskupskog ordinarijata akovake biskupije br. 848/42, od 14. februara 1942, data su precizna uputstva o pretvaranju pravoslavnih crkava u katolike. Gotovo isti metod primenjen je u drugom genocidnom pohodu 1991, nakon otcepljenja Hrvatske od Jugoslavije i proglaenja Nezavisne Republike Hrvatske. Prema podacima Zavoda za zatitu spomenika kulture, do kraja oktobra 1991. na podruju Hrvatske unitena je ili tee oteena 71 pravoslavna crkva, i to u eparhiji slavonskoj 27, zagrebako-ljubljanskoj 18, sremskoj 14, gornjokarlovakoj 6 i dalmatinskoj 6. Ovi podaci, naalost, nisu definitivni, jer se unitenje crkava nastavlja. Paljene su srpske biblioteke isto kao i 1941. Drastian primer predstavlja episkopsko sedite u Pakracu, gde je Hrvatska garda spalila sredinom oktobra riznicu, biblioteku i galeriju; kulturno blago koje potie iz DVI, DVII i DVIII veka. Zakonsku odredbu o prelasku s jedne vere na drugu, od 3. maja 1941, sva tampa u NDH pozdravila je kao povjesni in. Ministar bogotovlja i nastave dr Mile Budak izdao je Uput o prelazu s jedne vere na drugu, kako bi se ubrzao postupak prevoenja. Naredbom ministra pravosua dr Mirka Puka naziv srpsko-pravoslavna vjera promenjen je u grko-istona vjera. Zakonska regulativa bila je dopunjavana crkvenim propisima. Nadbuskupska kancelarija svojom Okrunicom br. 4104/41, od 15. maja, polazei od teze da mnoge osobe ele prijei u katoliku crkvu, utvrdila je uslove prijema otpadnika. Pristup u katoliku crkvu, glasi t. 1 Okrunice, moe se dopustiti samo onim osobama, za koje postoji osvjedoenje nae svete vjere, i o njenoj potrebi za spas due. A zatim se u t. 6 upozorava duebrino sveenstvo, da u ovim delikatnim pitanjima ljudske due postupa strogo, po naelima katolike crkve, uvajui njeno dostojanstvo i ugled, te a limine odbija one, koji bi u crkvu htjeli ui bez ispravnih motiva, traei u njoj samo zatitu svojih materijalnih i egoistinih ciljeva. Profesor Teolokog fakulteta u Zagrebu dr Stjepan Baki izradio je Propise za prijem u katoliku crkvu.
42
GenociduJugoslaviji
OtriapeliVatikanu
Proces prevoenja pravoslavaca u katoliku veru i stav Vatikana naili su na otru osudu u redovima saveznikih sila. Vlada Jugoslavije uputila je Vatikanu otar protest, zahtevajui od pape da energino istupi i javno osudi pokrtavanje
U leto 1941. otpoelo je pokrtavanje u masama. Ovu akciju najbolje osvetljava dopis akovakog biskupa dr Akamovia, upuen vukovarskom biskupu, u kome, pored ostalog, stoji: Skupni prijelazi vre se na temelju odluke nadlene kotarske oblasti, koja obiaje prikupiti od podrunih opinskih uprava velik broj prijelaznika, vie puta cijelo selo, pak sve te osobe popie u jednom iskazu i za sve izdaje jednu odluku kojom se daje dozvola prijelaza i svjedodba estitosti. Skupne prelaze obezbeivale su naoruane ustake strae. To je bio metod jedinstven za celu NDH. Poslanik u NDH u Rimu dr Peri izvestio je papskog nuncija 17. septembra 1941. da je prevedeno 350.000 pravoslavaca u katolianstvo. Na sumnjiavo pitanje i primedbu nuncija da je za prelaz potrebno osjeanje, Peri je odgovorio: Osjeanja e doi naknadno. Prelaznici su bili podvrgnuti duhovnoj torturi i strogoj kontroli. Mesni svetenici izdavali su im svake nedelje pismene potvrde sa datumom da su obavili vjerske dunosti. Postavka Vatikana o prevoenju katolika u pravoslavlje, za vreme turske dominacije, liena je istorijskog osnova, ali je to pretvoreno u vetu propagandu kojom se pravdala duhovna tortura nad totalno obespravljenim srpskim narodom. Nekoliko hiljada Srba iz Slavonije izrazilo je elju da pree u protestantsku veru. Svi su, po tom istom spisku, odvedeni u koncentracioni logor Jasenovac i tu pogubljeni. Jedan mali broj Srba u Bosni preao je u islam, to je NDH tolerisala, istina nevoljno. Prelaz u protestantizam bio je apsolutno iskljuen. Proces prevoenja pravoslavaca u katoliku veru i stav Vatikana naili su na otru osudu u redovima saveznikih sila. Vlada Jugoslavije uputila je Vatikanu otar protest, zahtevajui od pape da energino istupi protiv zakljuaka Biskupske konferencije, i da javno osudi pokrtavanje. Ako Sv. stolica, glasi nota, ne zabrani, ili bar ne osudi javno
43
GenociduJugoslaviji
ovakav rad predstavnika katolike crkve u Hrvatskoj, teko e biti docnije otkloniti posledice koje mogu biti neprijatne po dravu, koja se uvek stara da obezbedi verski mir. U svom odgovoru Sv. stolica nije osporila injenice, nego okolnosti koje su pratile te injenice, stavljajui u prvi plan principe katolike doktrine na osnovu kojih je prelaz rezultat, ne spoljnjeg pritiska, nego pridruenje due istinitom uenju katolike crkve, a zatim dodaje da se radi samo o vraanju disidenata matici crkvi i to u punoj slobodi. Protest je uloio i Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve nemakim okupacionim snagama u Srbiji, a zatim 15. januara 1942. nemakom generalu fon rederu, ukazujui da se terorom prevode u katolicizam mnogobrojni Srbi. Katoliki svetenici dolaze sa naoruanim ustaama, zatvaraju pravoslavne crkve i oduzimaju crkvene matice, poto prethodno opljakaju sve crkvene dragocenosti. Nadbiskup beogradski dr Uji uputio je pismo papi Piju DII 24. jula 1941. postavljajui pitanje: Pojedini pravoslavci, da bi izbegli neprijatnosti, prelaze u katolianstvo... Ali emu to slui, kada nedostaje religiozno ubeenje. Odgovorio mu je kardinal Maljone 1. maja 1942. na uobiajeno jezuitski nain: U pitanju su disidenti koji se vraaju katolikoj crkvi u Hrvatskoj... To je plod intimnog uverenja, a ne prinude bilo sa koje strane. Protestovali su i slovenaki katoliki svetenici, koji su proterani iz Slovenije i nali utoite u okupiranoj Srbiji. Predali su 1. marta 1942. promemoriju nadbiskupu beogradskom dr Ujiu, s molbom da je dostavi papi. Tu se, pored ostalog, konstatuje: Vaoj preuzvienosti je dobro poznato da pravoslavni u Hrvatskoj prelaze danas u masama u katoliku crkvu. Na prvi pogled izgleda, da je to po prirodi isto vjersko i crkveno pitanje, ali tko poznaje stvarne prilike u Hrvatskoj, morao se ba o protivnom uvjeriti: taj zna da dananje preobraanje pravoslavnih u katoliku vjeru u NDH u svojoj sutini nema nikakve veze sa vjerom. Kakve planove ima Zagreb sa ovim preobraanjem pravoslavnih kazao je upravo sa savrenom iskrenou jedan od najuticajnijih ljudi u Hrvatskoj, ministar mr Mile Budak. On je u Gospiu slubeno izjavio: Jedan dio Srba emo pobiti, drugi raseliti, a ostale emo prevesti u katoliku vjeru i tako pretopiti u Hrvate.
44
GenociduJugoslaviji
GenocidnapolitikanaKosovuiMetohiji
Albanska kvislinka vlada u Tirani nije proklamovala genocidno zakonodavstvo, ali je sprovodila genocidnu politiku prema Srbima i Crnogorcima, motivisana svojim ekspanzionistikim ciljevima. Primenjivane su tri osnovne metode: individualna ubistva, masovna ubijanja stanovnitva i organizovana politika iseljavanja
Teror na Kosovu i Metohiji, slino kao i u ND Hrvatskoj, otpoeo je jo u toku kratkotrajnog aprilskog rata. Iz zasede su ubijani vojnici, napadane regularne jedinice Jugoslovenske vojske, kao to je, na primer, bio napad na 51. peadijski puk u Pritini od strane naoruanih iptarskih grupa. Vreni su istovremeno i napadi na srpska sela. Teror je beleio uzlaznu liniju, iako su neprijateljstva formalno obustavljena kapitulacijom jugoslovenske vojne sile. Iz skupine zloina koji su poinjeni na ovoj teritoriji u toku rata, genocid je bio najsnanije izraen. Za razliku od genocida u Nemakoj ili ND Hrvatskoj, koji je imao svoj zakonski osnov, mehanizam genocida na Kosovu i Metohiji bio je kompleksan i imao je difuzne korene. Italija nije zavela na okupiranim podrujima rasistike zakone, niti joj se moe staviti na duu genocidna politika. Artiljerijskim jedinicama koje su nastupale iz Albanije prema Kosovu izdato je nareenje da se sauvaju ivoti i imovina civilnog stanovnitva. Proklamovan je, dodue, Zakon o kolektivnom kanjavanju, to je u suprotnosti sa lanom 50 Hakog pravilnika, ali njegova je pozadina bila vojnostrategijska, a ne genocidna i odnosio se podjednako na sve pobunjenike strukture. Meutim, i pored svega stoji injenica da je rat omoguio sprovoenje genocidne politike. SINHRONIZOVANE AKCIJE Zloine su otpoeli kaaki odredi ubaeni iz Albanije, ali su im se pridruili i pripadnici iptarske manjine. Sudei po italijanskim izvetajima, sve to liilo je u prvom momentu mnogo vie na razbojniku pljaku nego na osmiljenu politiku. U srpske kue odmah su se useljavali susedi iptari, ili oni koji su nadolazili iz Albanije sa italijanskim jedinicama. Na udaru su se nali pravoslavno svetenstvo, manastirska dobra i kulturna batina Srba. Ve u prvim danima aprilskog rata ubijeno je 14 svetenika i jedna monahinja,
45
GenociduJugoslaviji
oskrnavljene su mnoge crkve i postepeno uzurpirana manastirska imanja. Kroz sinhronizovane akcije, ve prvih meseci okupacije, uz podrku koju su tim akcijama pruile kvislinke vlasti na Kosovu, mogle su se sagledati konture genocidne politike. U prvim danima rata, 11. aprila 1941, Ministarstvo inostranih poslova Italije zauzelo je stav da brz razvoj dogaaja zahteva zatitu interesa politikih, stratekih, etnografskih i ekonomskih, italijanskih i albanskih, u regionu Jadranskog mora, Crne Gore i jugoslovenskih teritorija. To treba osigurati, po proceni Ministarstva, okupacijom cele Dalmacije i ostrva, Crne Gore, Kosova i jedne zone do Vardara. Komanda italijanskih jedinica koje su prve ule na teritoriju Kosova i Metohije izvestila je o oduevljenju albanskih masa i o njihovoj elji da sarauju sa okupacionim snagama, kako bi se onemoguilo da u toj zoni ponovo zavlada slovenski element. Ni albanska kvislinka vlada u Tirani nije proklamovala genocidno zakonodavstvo, ali je sprovodila genocidnu politiku prema Srbima i Crnogorcima, motivisana svojim ekspanzionistikim ciljevima. Primenjivane su tri osnovne metode: 1) individualna ubistva, u cilju zastraivanja i naputanja domova; 2) masovna ubijanja stanovnitva, i 3) organizovana politika iseljavanja, koja e biti nastavljena i u posleratnim uslovima. Genocid nije sprovoen na verskoj liniji, nego nacionalnoj. Islam je bio privilegovana religija u Albaniji, ali veliki deo iptarskog stanovnitva pripadao je hrianstvu. Komandant artiljerije koja je nastupala iz Albanije prema Kosovu, u svom izvetaju javlja o stravinim scenama na koje su nailazile njegove jedinice: Tridesetak i vie masakriranih leeva Jugoslovena (Srba), jo nepokopanih. Slike se ponavljaju od sela do sela gde su iveli Srbi. Ukazano je i na opasnost od irenja epidemije, uz zahtev da se preduzmu hitne mere.

46
GenociduJugoslaviji
iptarskizloinipodokupacijom
U Toplianima kod Suve Reke, Arsenija Ilia masakrirali, odsekli mu glavu, nabili je na kolac i nosili kroz selo radi zastraivanja i vrenja pritiska na Srbe da se isele. Brau aji iz sela Grbole noevima ive isekli u prisustvu porodice
U proglasu Komunistike partije za Kosmet od 1. oktobra 1941. opisani su najcrnji teror, pljaka, hapenja i ubijanja srpskog ivlja i paljenje itavih sela. Masovni teror zahvatio je najpre akoviki srez gde je, tokom aprila i maja 1941. ubijeno vie od 200 Srba i Crnogoraca. Oni koji su uspeli da pobegnu iz akovice krenuli su u pravcu Crne Gore. Prolazei kroz albansko selo Crnobreg doiveli su traginu sudbinu - na ene i decu iptari iz ovog sela otvorili su vatru. Selo Bardonii, nedaleko od Deana, nastanjeno Srbima, spalili su iptari iz susednog sela. Istu sudbinu prvih dana okupacije doivela su sela u Metohiji: Dubrava, Suvi Lukavac, Belica, Osojane, Veri, Dobrua i niz drugih. ITALIJANSKI IZVETAJ Na sam Bajram 1941, u poslednjem asu, onemoguen je opti pokolj u Pritini i okolini zahvaljujui energinoj intervenciji italijanskog pukovnika Marika (Marico). Metod genocida u tom gradu sastojao se preteno od upada u srpske kue, odvoenja mukaraca i potajnog ubijanja. Vlasti ne vre u takvim sluajevima istragu i odbijaju da prue zatitu, navodi se u italijanskom izvetaju. U mesecu junu masakri poprimaju organizovaniji karakter, zahvaljujui naoruavanju i formiranju iptarskih dobrovoljakih eta (tzv. vulnetari). eta na elu sa Ram Alijom, kao i ona pod Coljom Bajraktarom poinile su masovna zverstva tokom septembra i oktobra 1941, ostavljajui iza sebe gomile leeva i spaljene domove. Jedna od esto primenjivanih metoda bila je individualno ubistvo domaina na njivi, dok je ovaj obavljao poljoprivredne radove, a zatim pljaka imovine, progon porodice i useljavanje u kuu. Tako su okonali ivot Vladimir Velini i njegov sin, pod noem Bajrama Redep-Gaija iz sela Prigode. Ubistva su esto praena sadistikim iivljavanjem: silovanjima maloletnih devojica u prisustvu majki ili masakriranjem leeva.
47
GenociduJugoslaviji
U selu Topliani kod Suve Reke, nesrenog Arsenija Ilia masakrirali su, odsekli mu glavu, nabili je na kolac i nosili kroz selo u cilju zastraivanja i vrenja pritiska na Srbe da se isele. Brau aji iz sela Grbole vulnetari su najpre noevima ive isekli u prisustvu porodice, a Jagoa Milia iz istog sela sasekli su sekirama. Italijanski diplomata Karlo Umilta (Carlo Umilta) koji je u svojstvu civilnog komesara bio dodeljen generalu Biroliju (Pilzio Biroli), komandantu svih okupacionih snaga Albanije, kao i divizija u Prizrenu i Debru, boravio je tih dana na Kosovu. U svojim memoarima opisao je stradanje srpskog naroda, naroito po selima gde kontrola italijanskih snaga nije jo uvek bila mogua. Bio je okiran mrnjom koja vlada u tom podruju. Albanci ele da istrebe Slovene, pie on i dodaje: Na ulicama narod eka da prou kamioni i vozila nae vojske, molei da ih povezu prema Staroj Srbiji i Crnoj Gori, gde su oekivali spasenje. Posle Pritine Umilta je posetio akovicu i Pe, nailazei na strahote. Prolazei kroz sela zapazio je da ni jedna jedina kua nije imala krova, sve je spaljeno... ljudi i ene leali su na ledini bez glava, a ivi su traili sklonite. iptarski teror zahvatio je delove Kosova i pod nemakom okupacijom. U naseljima Starog Kolaina kod Kosovske Mitrovice od 51 srpskog sela spaljeno je 31. Od 10.000 Srba u tom kraju ubijeno je ili rasterano pet hiljada. U izvetajima Komande okupacionog podruja opisani su uasni zloini iptarskih dobrovoljaca koji su izazvali poremeaje u redovnoj proizvodnji u okolnim rudnicima, tako da su ak i Nemci preduzeli mere u pravcu smirivanja situacije. iptarski dobrovoljci i policijske snage prodirali su povremeno i u Srbiju poinivi i tu brojne zloine. Kosovska andarmerija, na ijem je elu bio Bajazit Boljetini, uestvovala je povremeno u kaznenim ekspedicijama u Srbiji. Postupak prema srpskoj i crnogorskoj nacionalnoj manjini u Albaniji nije bio na nivou obaveza koje je Albanija preuzela stupajui u lanstvo Drutva naroda. Bio je, dodue, daleko blai i za vreme rata nego prema Srbima i Crnogorcima na Kosovu. Dok se u Albaniji sprovodila tiha asimilacija, centar teroristikog mehanizma protiv Srba bio je u Pritini.

48
GenociduJugoslaviji
Logoridopunskimetodgenocida
Masovne zloine u Obiliu, Graanici, Novom Selu, Bresnici, Lipljanu i Batusu poinili su, prema italijanskim izvorima, prve komije i iptari iz susednih sela. Nasred ulice u Pritini ispaljeni su hici na dr Nikolu Radojevia, hirurga, a u bolnici u koju je preneto, njegovo telo zverski je iskasapljeno
Za razliku od Nemake, gde je genocid sprovoen u koncentracionim logorima koji su bili mesta izvrenja zloina, koncentracioni logori koje su formirale albanske vlasti bili su samo dopunski metodi. Na teritoriji Albanije postojali su logori u Klosu, u blizini Kavaje i Fiori. Uslovi su posvuda bili izuzetno loi, tako da su glad i nehigijenski uslovi svakodnevno odnosili na desetine ljudskih ivota. Treba ukazati i na neke osobenosti koje su, verovatno, proizlazile iz kulturnog nivoa lokalnih vlasti. Dok je, na primer, u logoru Burel bio zaveden krajnje surov reim, logor u Fiori imao je snoljive uslove. Vredno je, takoe, zabeleiti da su ustanici u junoj Albaniji organizovali napad na logor Burel, oslobodili deo logoraa i poveli ih u umu, to nije zabeleeno u ustanikim analima u Jugoslaviji. Albanska birokratija nije vodila preciznu evidenciju o logorima, kao to je to bio sluaj u Nemakoj. Za vreme vladavine Envera Hode, slino kao i u Jugoslaviji za vreme ivota Josipa Broza, to je bila tabu tema, tako da su sistematska istraivanja o albanskim logorima otpoela tek nedavno. Bespomono srpsko i crnogorsko stanovnitvo prualo je povremeno otpor i organizovalo vrstu samopomoi. Pljaka i ubistva Srba i Crnogoraca vreni su nou, pa su pojedina sela pretvarana u prave frontove, ponekad u ive buktinje. Umilta u svojim memoarima navodi: U Pei sam prisustvovao jednoj takvoj gadnoj sceni. U noi izmeu 8. i 9. juna dogodio se sukob u koji su se umeale i oruane italijanske jedinice da bi spreile dalje krvoprolie. Sukob je bio tako snaan, kae ovaj italijanski diplomata, da se na kraju nije znalo ko napada, moda Sloveni ili Albanci. KULMINACIJA TERORA Teror nad srpskim i crnogorskim stanovnitvom dostigao je kulminaciju 1943, posle kapitulacije Italije. Pe je ponovo bila na meti; od sredine septembra tu je otpoelo sistematsko istrebljenje Srba i Crnogoraca. Pre no to su u ovaj grad uli Nemci, na
49
GenociduJugoslaviji
ulicama su leali izmrcvareni leevi. Naveemo jedan primer: svog unakaenog sina Vukadina Mikelia majka je prepoznala po cipelama. U izvetaju Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju, od 3. septembra 1943, navodi se: Okupatorske snage sistematski nastavljaju nad srpskim ivljem teror, pljaku, interniranje i ubijanje, uz pomo iptarske vojske, vulnetara i milicije. Glas protesta nije se uo Italijanska policija pohapsila je jedan broj iptara. I u noi na sam Boi 1942, takoe u Pritini, iptari su, navodi Umilta, ubili na desetine i desetine Slovena, mnotvo ih je ranjeno, i samo brzom intervencijom naih karabinjera i naih trupa u Pei spreeno je dalje nasilje Ali, mira nije bilo. etniki odredi iz zone Berana i Sjenice, koji su do tada mirovali, upali su u ovu zonu; zapalili na desetine (iptarskih) kua i poubijali oko hiljadu ljudi, ena i dece (iptara) sa te teritorije. U jugoslovenskoj memoarskoj literaturi dogaaji u Pei tumae se kao provokacija Italijana, a dolazak i akcije etnika iz Crne Gore u celosti se negiraju. Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju uputio je proglas Albancima u kome, pored ostalog, stoji: Dan obrauna porobljenih naroda sa njihovim zakletim neprijateljem pribliava se. Dolazi trenutak kada e krvavi faistiki okupatori i njihovi pomonici platiti za sva nedela i krvoprolia, za sve patnje porobljenih naroda, za svaku kap krvi nevinog naroda, osveta nad faistikim lopovima i njihovim slugama bie najsvirepija, poto su i njihova dela bila nemilosrdna. U proglasu od septembra iste godine pozvani su opet iptari sa Kosova i Metohije da stupe u partizanske redove i operu ljagu koju su na njih bacile njihove izdajice! Ti (svaki iptar ponaosob) treba i mora da ode u borbu za svoju slobodu Digni odluno glas protiv zloina koji se ine u tvoje ime. Meutim, glas protesta nije se uo, a masovna ubistva su nastavljena. Selo Pomazetin blizu Pritine spaljeno je 1942, a njegovi stanovnici Srbi delom poubijani, a delom prognani. Masovni zloini poinjeni su u Obiliu, Graanici, Novom Selu, Bresnici, Lipljanu i Batusu. Zloine su, prema italijanskim izvorima, poinili prve komije i iptari iz susednih sela. Nasred ulice u Pritini ispaljeni su hici na dr Nikolu Radojevia, hirurga, a u bolnici u koju je preneto, njegovo telo zverski je iskasapljeno. iptarske vlasti iz Pritine saoptile su da je to delo srpskih komunista.

50
GenociduJugoslaviji
GlavniciljeviLige
Nakon ulaska nemakih trupa na Kosovo i Metohiju, pod njihovim patronatom osnovana je u Prizrenu od 16. do 19. septembra 1943, Druga prizrenska liga, na ijem je elu stajao Centralni komitet. Druga prizrenska liga postavila je za svoj osnovni cilj odbranu svih teritorija na kojima ive iptari
Teror nad srpskim i crnogorskim stanovnitvom dostigao je kulminaciju 1943, posle kapitulacije Italije. Pe je ponovo bila na meti; od sredine septembra tu je otpoelo sistematsko istrebljenje Srba i Crnogoraca. Pre no to su u ovaj grad uli Nemci, na ulicama su leali izmrcvareni leevi. Naveemo jedan primer: svog unakaenog sina Vukadina Mikelia majka je prepoznala po cipelama. U izvetaju Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju, od 3. septembra 1943, navodi se: Okupatorske snage sistematski nastavljaju nad srpskim ivljem teror, pljaku, interniranje i ubijanje, uz pomo iptarske vojske, vulnetara i milicije. A u pismu sekretara Okrunog komiteta KPJ za Metohiju od 15. oktobra 1943. stoji: U Pei se pogorava situacija. Zbog nestanka jednog Nemca i 14 Rusa streljan je 51 Srbin od strane Nemaca. Pre etiri dana, u selu Brestoviku, streljano je nou 25 ljudi; 19 ih je ubijeno i 6 ranjeno od strane iptara (petokolonaa). U gradu se skoro svake noi deavaju ubistva i pljake nad Srbima. Bogata dokumentacija o genocidu na Kosovu, sa spiskovima imena ubijenih, popaljenih crkava i opljakane manastirske imovine pohranjena je u arhivi Sv. sinoda Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. U kraim izvodima objavljena je u knjizi episkopa g. Atanasija Jevtia: Od Kosova do Jadovna. Kao i u ND Hrvatskoj, i ovde su svi Srbi proglaeni najpre etnicima, a potom komunistima, to je iptarskoj vlasti posluilo kao pokrie, a omoguilo je i angaovanje okupacionih snaga u sprovoenju genocidne politike. Nema nikakve sumnje da su okupacione vlasti i ovde preduzimale kaznene pohode i kolektivni teror. No, budui da je ustaniki pokret bio slab, to je zajednika ocena Italijana i Nemaca, a to potvruju i izvetaji KPJ, povodi za takve akcije bili su retki. NJih je zahtevala lokalna vlast na Kosovu, kako bi olakala ostvarenje svoga cilja - totalno istrebljenje slovenskog ivlja na tom podruju.
51
GenociduJugoslaviji
HITLEROV TELEGRAM Hitler je 5. marta 1944. uputio telegram Specijalnoj misiji za Jugoistok u Tirani, i u Beogradu, sa nalogom da se na Kosovu, pored ve formiranog andarmerijskog puka, formira dobrovoljaka SS divizija. Albanska vlada e, dodaje se u telegramu, kroz ovu mogunost moi da ostvari svoje ve poznate politike ciljeve. iptari su i do tada bili ukljueni u oruane SS formacije, sainjavali su deo 13 SS divizije koja je poinila neopisive zloine nad Srbima u Bosni i Hercegovini. Nemaka misija u Tirani izvestila je Berlin 3. aprila 1944, da je Liga na elu sa Daferom Devom i potpredsednikom Musom ehuom spremna da uloi sve snage i sredstva u borbi protiv Srbije i Crne Gore, pri emu je bezuslovno potrebna nemaka pomo. U izvetaju Pokrajinskog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju od 12. januara 1944. o situaciji u ovoj oblasti, upuenom Centralnom komitetu, istaknuto je da bi ovde najvaniji zadatak bio stvaranje solidnih vojnih jedinica Kosmeta... ali situacija, koja je kod nas iz dana u dan sve gora, to nam ne omoguava. Nemamo nijedne baze. A u izvetaju od 31. januara 1944, takoe upuenom Centralnom komitetu, stoji: iptarske mase faistike okupatore, a naroito Nemce, smatraju oslobodiocima i najveim prijateljima, jer su im dali: pravo kola na maternjem jeziku i administraciju, vratili im oduzetu zemlju, dali im zastavu i pravo noenja oruja, pljaku, iseljavanje i ubijanje svih onih koji nisu iptari. Danas iptarske mase uviaju, ali i ale to e Nemaka izgubiti rat. NJih hvata veliki strah od osvete za nedjela razbojnikih bandi, a ponekad i itavog naroda pojedinih krajeva. Gestapo, uviajui takvo raspoloenje iptarskih masa, iznalazi razne naine da ih zavara i na taj nain koristi... Za iptare na ovom dijelu Kosmeta glavni je i jedini neprijatelj Srbin. Nakon ulaska nemakih trupa na Kosovo i Metohiju, pod njihovim patronatom osnovana je u Prizrenu od 16. do 19. septembra 1943, Druga prizrenska liga, na ijem je elu stajao Centralni komitet. Nije na odmet podsetiti da je Prva prizrenska liga, formirana 1878, bila pod patronatom Austrougarske, kako bi se otpor Albanije okrenuo protiv Srbije i Crne Gore. Druga prizrenska liga postavila je za svoj osnovni cilj odbranu svih teritorija na kojima ive iptari, a u tu svrhu bila je predviena vojna obaveza svih iptara do 60 godina starosti. Liga je u stvari predstavljala koaliciju svih nacionalistikih organizacija, a njihova delatnost podudarala se sa planovima Nemake.
52
GenociduJugoslaviji
ivimljudimakopalisuoi
Sinan Hasani navodi da su, pored SS divizije Skenderbeg, u ijim je redovima bilo 11 hiljada iptara, teror nad Srbima sprovodili i balisti, njih oko pet hiljada
Po utvrenom planu usledile su akcije. SS divizija Skenderbeg je formirana i svoj prvi uspeh zabeleila je u hapenju i lovu na Jevreje, koji su pod italijanskom okupacijom ipak mogli nekako da preive. A zatim je usledila hajka na Srbe u Pritini i okolini, Pei kao i drugim mestima. 28. avgusta 1944. divizija je poklala 428 srpske dece i staraca koji su se zadesili po kuama u selu Velika, nedaleko od akora. I dok su se Nemci povlaili, iptarske jedinice sprovodile su sve vei teror uz nezamisliv sadizam; kopali su oi ivim ljudima, odsecali delove tela i slino. Spontano se namee pitanje ta je nagnalo iptarske mase da, u trenucima oite propasti sistema na koji su se oslanjali, ogreznu tako duboko u zloinima. Sekretar Sreskog komiteta za Gnjilane naveo je u svom izvetaju Oblasnom komitetu za Kosovo, 31. marta 1944, jedan interesantan podatak u izvetaju: ujem da je u Gnjilanu odrano savetovanje vienih iptara gde se govorilo o poloaju Srba u gradu i srezu. Izgleda da postoje dve struje: jedni kau da su preterali sa terorom nad Srbima, kao i da se kaju; drugi pak kau: istina je da smo terorisali Srbe i to toliko da nemamo gde i da se ne moemo vie da opravdamo, zato moramo do kraja, pa ta mu drago. Mnogi psihoanalitiari, koji su prouavali mentalno stanje kriminalnih tipova, dolazili su do saznanja da ponovljeni zloini proizlaze iz nemoi razreavanja sopstvenih unutranjih sukoba; samo, u ovom sluaju ne radi se o pojedincima nego o masama. Sinan Hasani navodi da su pored SS divizije Skenderbeg koja je brojala 11 hiljada iptara, teror nad Srbima sprovodili i balisti, njih oko pet hiljada. Sa gotovo istom merom sadizma odnosili su se i prema onim malobrojnim iptarima koji su se prikljuili partizanskom ili etnikom pokretu (bilo je i takvih), ili onima koji su u svojim kuama pruili utoite nekom preostalom Srbinu. U nekim srezovima, kao na primer nerodimskom u kome je ivelo meovito stanovnitvo, bio je zabranjen kontakt izmeu iptara i Srba. SPASAVALI SU IH SRBI
53
GenociduJugoslaviji
Neki su se nadali da e ih spasiti Engleska jer ona je velika drava, te nam nee uiniti zla. Meutim, nikakva spoljna intervencija nije bila potrebna za spasavanje iptara; spasao ih je ostatak naroda nad kojim su izvrili genocid, onaj isti narod protiv koga su otvorili novi krug genocida, srpski narod. Dva partizana iptara amil Brovina-Bujku i M. Tahiri uputili su 7. aprila 1944. pismo Oblasnom komitetu KP za Metohiju u kojem stoji: Iako je narod tu i tamo poeo da shvata poraz Nemake, jo uvek nije sklon da shvati nau stvar: prvo, iz straha od Slovena i drugo, iz straha od terora. Ovaj zaostali narod postaje posluan svakoj sili ije maine prolaze drumovima. tavie, ovde strepe jedan od drugoga. Nema dvojice komija koji dobro govore i misle jedan o drugome. Navodei dalje da ih nisu primili u kuu ni najblii prijatelji, i da im nije mogue bilo ta uiniti, zakljuuju: prema tome, ne ostaje nam nita drugo do da se krijemo Nas udi sadraj vaih pisama. Kao da ne poznajete uopte zaostalost ovog naroda. Vi piete kao da se mi nalazimo meu seljacima Toskanije, ili onih krajeva Jugoslavije gde je pokret prihvaen od strane naroda. I sada kada shvata poraz faizma, narod izmilja legende oko Turske, koja e se zainteresovati za nas. Strah je zahvatio iptarske mase. O tome Ismet airi-Stopi izvetava Pokrajinski komitet za Kosmet: Nae mase... ekaju kao zbunjene da se neto dogodi, neke sa strepnjom od osvete Srba i Crnogoraca, jer znaju ta su poinili nad njima... Mi smo mnogo puta diskutovali o naem narodu i doli do zakljuka da on nee prie, ve dela, da se pokorava iskljuivo sili. I sekretar Sreskog komiteta KPJ za Uroevac, Tankosava Simi, dola je do slinog zakljuka pa, u svom izvetaju od 28. septembra 1944. Oblasnom komitetu za Kosmet, navodi: Neopisiv je strah iptarskih masa od sutranjice. Dok se onaj deo iptarskih krvnika sada kaje to ranije nisu zavrili sa pokoljem svih Srba, da sada ne bi imali glavobolje, dotle se dosta veliki deo onih pasivnih iptara kaje zato je dopustio da ti izrodi uine takve zloine, da se odgovornost sa njih proiruje na sve iptare... No mali deo veruje da e ih iz itavog ovog haosa spasiti Turska svojim posredovanjem kod saveznika.
54
GenociduJugoslaviji
MasovnobeanjeuSrbiju
Komesarijat za izbeglice u Beogradu registrovao je do aprila 1942. neto vie od 70.000 izbeglica sa Kosova i Metohije. Taj broj je, meutim, daleko vei. Komesarijat je registrovao nezbrinute izbeglice, a ne i one koji su se sami snali kod roaka
Drugi metod sprovoenja genocidne politike bilo je prinudno iseljavanje srpskog i crnogorskog ivlja. Iseljavanje je imalo dvostruku pozadinu. S jedne strane bilo je posledica kolonizacije Albanije od strane Italije, a sa druge politika kvislinke vlade da se obezbedi etniki isto Kosovo. Musolinijev plan ekonomske reforme Albanije otpoeo je 1940, kolonizacijom priobalnog pojasa Albanije i potiskivanjem domorodakog stanovnitva ka severu. Na desetine hiljada italijanskih tehniara, farmera, uitelja itd. preseljeno je sa porodicama u Albaniju. O tome postoje precizni podaci. Iza italijanskih trupa, koje su izvrile invaziju Kosova i Metohije, krenula je bez plana i evidencije reka albanske sirotinje, ali i pripadnika srednjih slojeva. Krajem 1941. otpoela je organizovana kolonizacija Kosova i Metohije i Makedonije. Nakon pada Musolinija Italijani su vraeni u Italiju, ali su graani Albanije ostali na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji. Taan broj kolonista do danas nije utvren, budui da na Kosovu i Metohiji nije voena uredna evidencija, a osim toga legalne arhive su namerno spaljene, kako se ne bi mogao utvrditi identitet doljaka. Sudei po italijanskim dokumentima, u kojima se to pitanje samo uzgred pominje, pouzdano se moe tvrditi da se taj broj kree izmeu 150 i 200 hiljada u prve dve godine rata. Pravi termin za iseljavanje Srba i Crnogoraca sa Kosova je proterivanje, a ono je otpoelo aprila 1941. Na udaru su se nali najpre oni koji su stekli domicil na Kosovu
55
GenociduJugoslaviji
posle 1918. godine. U naoj literaturi uvreena je pojmovna i terminoloka konfuzija u pogledu rei doljak. U jednoj ustavnoj, parlamentarnoj zemlji, u kojoj je bila zagarantovana sloboda kretanja, ne moe se govoriti o doljacima ma gde se oni nali, osim ako su u pitanju stranci. Ovo naroito vai za Kosovo, odakle su Srbi progonjeni unazad tri veka. Oni se mogu tretirati samo kao povratnici, a ne kao doljaci. Komesarijat za izbeglice u Beogradu registrovao je do aprila 1942. neto vie od 70 hiljada izbeglica sa Kosova i Metohije. Taj broj je, meutim, daleko vei. Komesarijat je registrovao nezbrinute izbeglice, a ne i one koji su se sami snali preko roaka i prijatelja. Osim toga, na hiljade proteranih Srba i Crnogoraca krenulo je ka Crnoj Gori. Italijanske vlasti pokuale su da spree iseljavanje, strahujui od otpora stanovnitva, ali i zbog ekonomskih razloga, kako bi se omoguila normalna proizvodnja agrarnih proizvoda. Meutim, u tome su samo delimino uspevali. Nakon kapitulacije Italije, pred novim naletom terora, Srbi i Crnogorci pokuali su da bekstvom u Srbiju spasu ivote. Poslednji organizovani transport krenuo je iz Uroevca 5. i 6. avgusta 1944, sa oko 75 porodica iz tog grada i okoline. Postojala je neskrivena namera da se istrebi srpski narod. Sait Bakali-Jakupi to je izvanredno opisao. iptari, kae on, nee nikakvu saradnju sa Slovenima, niti hoe da ih vide ovde. Kada uju da se njima dogodi neko zlo - bili oni etnici ili partizani - mnogo se raduju. NJihov je cilj da se Vlah oteuje, a da Turin ostane slobodan na ovoj zemlji. Koliko imaju due i samilosti, oni bi istrebili sve Slovene koji se nalaze na Kosovu i Dukainu, ne ostavljajui ni jednog jedinog za zakletvu... Iz razgovora koje sam imao sada ili ranije, shvatio sam da ovako misle skoro svi.
Smilja Avramov Glas Javnosti mart.2008 Kraj
Zajosdokumenataposjetitewww.krajinaforce.com
56

Смиља Аврамов-Геноцид У Југославији1941-1945 1991...

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Смиља Аврамов-Геноцид У Југославији1941-1945 1991...

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GenociduJugoslaviji

MOLBA KRALJA PETRA PREDSEDNIKU RUZVELTU

Smilja Avramov Glas Javnosti mart.2008 Kraj

You might also like