Autorsko Pravo

-izvor: Zakon o autorskim i srodnim pravima BiH, Slubeni glasnik BiH, 63/10 -polje primene: a) pravo autor na njihovim
delima iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti (autorsko pravo), b) prava izvodja, proizvodja fonograma, filmskih producenata, organizacija za radiodifuziju, izdava i proizvodja baza podataka na njihovim izvodjenjima, fonogramima, videogramima, emisijama i bazama podataka (srodna prava), c) ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava, d) zatita autorskog prava i srodnih prava.
Pojam autorskog dela

Intelektualna tvorevina nastala kao rezultat duhovnog
stvaralatva odreene individue tvorca dela. Izuzetak jedino narodna usmena knjievna i umetnika dela stvarana i doterivana vekovima, iji je autor narod (ak i onim sluajevima kada je poznat prvi autor). Tri faze u nastanku autorskog dela: A) faza ideje : sastavni deo unutranje linosti autora i njegovog intelekta (sadraj budueg romana, koncepcija scenarija za film), nema pravnu zatitu

Druga faza: konkretizacija ideje, davanje unutranjeg oblika ideji (note za melodiju budueg muzikog dela, skica budueg likovnog dela). Trea faza: spoljna (izraajna forma): rukopis knjievnog dela, notni materijal muzikog dela. Tek spoljna forma uiva pravnu zatitu. Zakon:(1) Autorskim delom smatra se individualna duhovna tvorevina iz oblasti knjievnosti, nauke i umetnosti bez obzira na vrstu, nain i oblik izraavanja, ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. (2) Autorskim delom smatraju se naroito: a) pisana dela (knjievni tekstovi, studije, prirunici, lanci i ostali napisi, kao i kompjuterski programi), b) govorna dela (govori, predavanja, propovijedi i druga dela iste prirode), c) dramska, dramsko-muzika i lutkarska dela, d) koreografska i pantomimska dela, e) muzika dela s reima ili bez rei, f) audiovizuelna dela (filmska dela i dela stvorena na nain slian filmskom stvaranju), g) dela likovnih umjetnosti (crtei, slike, grafike, kipovi i druga dela iste prirode), h) dela arhitekture (skice, planovi, nacrti i izgradjeni objekti), i) dela svih grana primenjenih umetnosti, grafikog i industrijskog oblikovanja, j) fotografska dela i dela proizvedena postupkom slinim fotografskom, k) kartografska dela, l) prezentacije naune, obrazovne ili tehnike prirode (tehnike skice, planovi, grafikoni, formulari, ekspertize, nalazi vjetaka, prezentacije u plastinom obliku i druga dela iste prirode).

Zakon: Zaetak dela, nezavreno delo, naslov i drugi
sastojci dela, ako predstavljaju individualne duhovne tvorevine, zatieni su kao samostalno autorsko delo. Prevodi, prilagodjavanja, muziki aranmani, muzike obrade i druge prerade izvornih autorskih dela koje predstavljaju individualnu duhovnu tvorevinu zatieni su kao samostalna autorska dela. Autorskim delom smatraju se i zbirke autorskih dela ili druge gradje (enciklopedije, zbornici, antologije, zbirke narodnih knjievnih i umetnikih tvorevina, zbirke dokumenata, zbirke sudskih odluka, baze podataka i slino) koje, s obzirom na izbor, raspored ili nain izlaganja svog sadraja, predstavljaju samostalne individualne duhovne tvorevine.
Uslovi zatite autorskog dela
Izraajna forma, moe i ne mora biti materijalizovana (muzika dela bez nota, jer su govor i zvuk delovi prirode kojima se komunicira i pernosi odreeni sadraj) Zavreno delo, medjutim, i nezavrena dela uivaju pravnu zatitu ako izraajna forma ispunjava uslov originalnosti (ne vai za tek zapoeta dela iz kojih se ne moe naslutiti sadrina). Originalnost dela. A) Autorska originalnost: kada delo odraava indivudualne osobine autora, kao rezultat njegove inspiracije, ako se stavra oseaj novog, originalnog, neobinog, do tada nevidjenog (skulptor i uenik koji naini slinu skulpturu: oba dela su originalna, ali je samo prvo umetniki originalno, a drugo je podraavanje umetnikog dela). B) Originalnost dela: razlikuje se od novosti dela. Delo ne mora da bude novo, da bi bilo originalno. Ipak, plagijat ili nedozvoqena kopija su pravno sankcionisani. Objavljivanje dela u naem pravnom sistemu nije neophodan uslov zatite (za razliku od prava SAD). Zakon: Autorskopravno nisu zatieni: a) ideje, koncepti, postupci, radne metode, matematike operacije, naela ili otkria, b) slubeni tekstovi iz oblasti zakonodavstva, uprave i sudstva (zakoni, uredbe, odluke, izvetaji, zapisnici, sudske odluke i slino), c) politiki govori i govori odrani tokom sudskih rasprava, d) dnevne vesti ili razne informacije, koje imaju karakter kratke vesti sadrane u obavetenju za tampu, e) narodne knjievne i umetnike tvorevine.
Naslov autorskog dela

Naziv kojim se jedno autorsko delo obeleava u cilju
njegove identifikacije i razlikovanja od dela iste ili sline vrste. Uiva samostalnu zatitu (ali naslov nije samostalno autorsko delo. On se moe zatititi samo ako postoji celo autorsko delo, ima akcesornu funkciju). Nije dozvoljen naslov koji je ve upotrebljen za delo iste vrste, ako se time izaziva zabuna u pogledu autora dela. U sluaju kolizije, pravilo prior tempore potior iure.
Izvedena autorska dela i zbirke

Izvedeno delo: nastalo uzorom, idejom, kompozicijom drugog
autora, pod uslovom unoenja izvesne originalnosti, odnosno neinjenja plagijata. Uiva pravnu zatitu ako je pozajmljena samo ideja izvornog dela. Ukoliko je pozajmljena i forma, onda je re o relativno originalnom delu (prerade, obrade, prilagodjavanja). Tako je prerada (adaptacija) autorskog dela zatiena, dok prevod autorskog dela nije. Muzika izvedena dela: aranman (obrada postojeeg muzikog dela radi njegovog prilagodjavanja za izvodjenje na drugim instrumentima, mora postojati indivudualni duhovni doprinos autora), varijacija, skraivanje (izbor muzike za film). Zbirka: enciklopedije, zbornici, antologije, baze podataka, zbirke sudskih odluka, zakonskih tekstova.
Autor
Zakon: Autor dela je fiziko lice koje je stvorilo delo. Autorom se smatra lice ije su ime i prezime, pseudonim ili neki drugi znak oznaeni na delu na uobiajeni nain, dok se suprotno ne dokae. U sluaju anonimnog ili pseudonimnog dela, izdava ije je ime naznaeno na delu smatra se zastupnikom autora dok se suprotno ne dokae, i kao takav ovlaen je da vri moralna i imovinska prava autora. Ako izdava nije naznaen na delu, za ostvarivanje autorskog prava ovlaeno je lice koje je objavilo delo. Autor stie autorsko pravo aktom stvaranja dela. Delo, pri tom, mora imati odreenu, priznatu formu i biti rezultat originalnog individualnog stvaralatva. Izjava volje autora da eli da pribavi autorsko pravo nije neophodna. Pravo je autora da oznai svoje delo, ali ne i dunost (moe ga oznaiti svojim punim imenom, pravim imenom, neopotpunim i drugim imenom (pseudonimom), simbolima karakteristinim za tog autora ili da ga uopte ne oznai.) U sluaju neoznaavanja dela, smatra se da je re o anonimnom delu.
Autor
Ako je autorov identitet nepoznat, autor e uivati
zatitu im otkrije svoj identitet. Ako dva ili vie autora spoje svoja dela (spojeno delo) radi zajednikog iskoriavanja, svaki zadrava svoje subjektivno autorsko pravo na svom delu. Spojeno delo nije koautorsko delo. Zakon: Ako dva ili vie autora spoje svoja dela radi zajednikog iskoriavanja, svaki od njih ima autorsko pravo na svom delu. Odnosi izmedju autora spojenih dela uredjuju se medjusobnim ugovorom.
Koautor
Zakon: Ako autorsko delo stvoreno saradnjom dva ili vie lica ini nedeljivu celinu, svim koautorima pripada nedeljivo autorsko pravo. Udeo pojedinog koautora odredjuje se srazmerno stvarnom doprinosu koji je svaki od koautora dao u stvaranju dela, ako njihovi medjusobni odnosi nisu drugaije uredjeni ugovorom. Odluku o korienju autorskog dela donose zajedno svi koautori. Koautor ne moe uskratiti svoju saglasnost suprotno principima savjesnosti i potenja. Ako se koautorsko djelo sastoji od delova koji se mogu zasebno koristiti i ako se autor svakog takvog dela moe identifikovati, autor svakog dela smatrae se izvornim vlasnikom imovinskog prava u delu koji je on stvorio. Koautorstvo filmskog dela: pisac scenarija, reiser i glavni snimatelj. Ako je muzika bitan element filma, koautor je i kompozitor muzike (ako nije bitan element, on je autor samo na svom delu, a ne na celom filmskom delu). Koautori filmskog dela imaju iskljuivo pravo snimanja, reprodukcije, stavljanja u promet i prikazivanja svog dela.
Koautor
Producent filmskog dela je fiziko ili pravno lice koje finansira stvaranje kinematografskog dela i obavlja poslove organizacionog i propagandnog karaktera. Producent postaje nosilac autorskog prava na osnovu ugovora sa koautorima filmskog dela, tako to mu oni ugovornom cesijom prenose pravo snimanja, pravo putanja u promet i pravo prikazivanja filmskog dela, a za to dobijaju naknadu od producenta koja se utvrdjuje ugovorom. Ako jedan od autora odbije da izvri svoj doprinos ili bude spreen da to uini, producent moe da upotrebi ve dati doprinos za zavrenje dela, kao i da angauje drugog autora da bi se delo dovrilo. Producent doprinose pisca scenarija i kompozitora muzike moe odvojeno koristiti.
Sadrina autorskog subjektivnog prava

Zakon: Autorsko pravo je jedinstveno pravo na
autorskom delu koje sadri iskljuiva lino-pravna ovlaenja (autorska moralna prava), iskljuiva imovinskopravna ovlaenja (autorska imovinska prava) i druga ovlaenja autora (druga prava autora).
Moralna prava autora

Iskljuivo apsolutno pravo koje deluje erga omnes.
Diskreciono pravo da povue svoje delo, odustane od ve zakljuenog ugovora, da uniti svoje delo (uz naknadu tete ako je time prouzrokovana). Neotuivost: iskljuivo vezano za linost autora Nasledivost Nezastarivost: moralna prava traju i po isteku imovinskih prava autora. Nedopustivost prinudnog izvrenja
Moralna prava autora

Pravo paterniteta: autor se moe suprotstaviti svakom plagijatu svoga dela. Zakon: Autor ima iskljuivo pravo da bude priznat i oznaen kao stvaralac svog dela. Pravo na naznaenje imena: autor svoje delo moe da naznai svojim imenom na nain na koji to sam odabere (anonimno ili pseudonimom). Zakon: Autor ima pravo odrediti da se njegovo delo objavi pod njegovim imenom, pseudonimom, odnosno nekom drugom oznakom ili anonimno. Pravo na objavljivanje dela: odluuje da li e i u kom obliku i na koji nain delo objaviti, prikazati ili na drugi nain izloiti javnosti. Pravo na zatitu integriteta dela: autor moe da se suprotstavi neovlaenim
izmenama svoga dela, ili javnom saoptavanju svoga dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, jedini moe dati dozvolu za preradu svoga dela Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela: ukoliko neko ugroava autorov ast i ugled (ogranienje: ako je autor ustupio delo na korienje drugom licu po osnovu nekog autorskog ugovora, i kada je autor preneo svojinu na drugo lice.
Imovinska prava autora

Autorska imovinska prava sadre iskljuivo ovlatenje autora da zabrani ili dozvoli iskoritavanje svog djela i primjeraka tog djela, ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. Drugo lice moe iskoritavati autorsko djelo samo s dozvolom autora, osim ako ovim zakonom nije drugaije odredjeno. Za svaki oblik iskoritavanja autorskog djela od drugog lica autoru pripada posebna naknada, osim ako zakonom ili ugovorom nije drugaije odredjeno. Autorska imovinska prava sadre naroito: a) pravo reprodukcije, b) pravo distribucije, c) pravo davanja u zakup, d) pravo saoptavanja javnosti, e) pravo prerade, f) pravo audiovizuelnog prilagodjavanja, g) pravo prijevoda.

Pravo reprodukcije (pravo na beleenje i umnoavanje) iskljuivo pravo fiksiranja dela na materijalnom nosau (primerku dela) neposredno ili posredno, privremeno ili trajno, delimino ili u celini, bilo kakvim sredstvima i na bilo kakav nain. Delo se reprodukuje naroito u obliku grafikog umnoavanja, trodimenzionalnog umnoavanja, fotografisanja, fotokopiranja i umnoavanja drugim postupcima kojima se postie isti uinak, zvunog ili vizuelnog snimanja, izgradnjom, odnosno izvodjenjem arhitektonskog objekta i pohranjivanjem dela u elektronskoj formi. Pravo distribucije (pravo na stavljanje primeraka dela u promet): iskljuivo pravo stavljanja u promet originala ili kopije dela, snimke izvodjenja ili fonograma na materijalnom nosau, prodajom ili drugim nainom prenosa svojine, ukljuujui uvoz radi takvog stavljanja u promet i javne prodaje ili drugog oblika prenosa svojine. Pravo distribucije obuhvata i iskljuivo pravo da se umnoeni primerci dela uvoze u odredjenu dravu radi daljeg stavljanja u promet, nezavisno od toga da li su izradjeni na zakonit nain ili ne. Pravo davanja u zakup: iskljuivo pravo davanja na korienje originala ili primerka dela na vremenski ogranieni period, u svrhu ostvarivanja posredne ili neposredne privredne koristi.

Pravo saoptavanja javnosti (pravo predstavljanja dela): iskljuivo pravo da se djelo uini dostupnim javnosti u nematerijalnom obliku i obuhvata naroito: pravo javnog izvodjenja (dela iz oblasti knjievnosti ili nauke njegovim itanjem ili recitovanjem uivo , muzikog dela njegovim izvodjenjem uivo, dramskog, dramskomuzikog, koreografskog, lutkarskog ili pantomimskog dela njegovim scenskim prikazivanjem uivo.
Pravo javnog prenoenja je iskljuivo pravo da se recitacija, muzika izvedba ili scensko prikazivanje dela saopte javnosti koja se nalazi izvan prostora u kojem se delo uivo recituje, izvodi ili scenski prikazuje putem zvunika, ekrana ili drugog tehnikog uredjaja.
Pravo javnog prikazivanja je iskljuivo pravo saoptavnja javnosti audiovizuelnog dela ili dela iz oblasti fotografije, likovnih umetnosti, arhitekture, primenjenih umetnosti, industrijskog oblikovanja, kartografije ili prikaza naune ili tehnike prirode pomou tehnikih uredjaja. Pravo javnog saoptavnja s fonograma i videograma je iskljuivo pravo da se recitacije, izvedbe ili scenska prikazivanja dela koja su snimljena na fonograme ili videograme saopte javnosti.

Pravo radiodifuznog, odnosno kablovskog emitovanja je iskljuivo pravo saoptavnja dela javnosti pomou radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem, beinim prenosom (ukljuujui satelit) ili ianim prenosom, odnosno ianim prenosom (ukljuujui kablovski ili mikrotalasni sistem). Emitovanje putem satelita postoji kad se pod kontrolom i odgovornou organizacije za radiodifuziju programski signali koji su namenjeni za javni prijem alju u neprekinutom komunikacionom lancu prema satelitu i nazad na Zemlju. Ako su programski signali kodirani, emitovanje putem satelita postoji pod uslovom da su sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti od organizacije za radiodifuziju koja vri emitovanje ili od ovlaenog treeg lica. Pravo sekundarnog korienja dela koje se radiodifuzno emituje je iskljuivo pravo da se delo koje je radiodifuzno emitovano, odnosno radiodifuzno ili kablovski reemitovano, istovremeno saoptava javnosti putem zvunika, ekrana ili slinog tehnikog uredjaja. Pravo injenja dostupnim javnosti je iskljuivo pravo da se delo saopti javnosti ianim ili beinim prenosom na nain koji pojedincu omoguava pristup delu s mesta i u vreme koje sm odabere (internet, video-on-demand, music-on-demand i slino).

Pravo prerade je iskljuivo pravo da se izvorno delo prevede, dramski ili muziki obradi, promeni ili na bilo koji drugi nain preradi. To obuhvata i sluaj kada se izvorno delo u neizmenjenom obliku ukljui ili ugradi u novo delo. Autor izvornog dela zadrava iskljuivo pravo na korienje svog dela u preradjenom obliku, ako ovim zakonom ili ugovorom nije drugaije odredjeno.
Pravo na naknadu za davanje na poslugu: pravo na odgovarajuu naknadu ako se original ili primerak autorovog dela daju na poslugu putem javnih biblioteka, odnosno drugih institucija kojima je to delatnost.
Pravo sledjenja: Ako je original dela likovne umjetnosti, nakon to ga je autor prvi put prodao, ponovo prodat, autor ima pravo da bude obaveten o prodaji i novom vlasniku i da potrauje naknadu u odredjenom obimu pod uslovom da se prodavac, kupac ili posrednik profesionalno bave prometom umetnikih dela (prodajni saloni, galerije, aukcionarske kue i slino).
Ogranienja imovinskih prava

Zakonska licenca: Bez pribavljanja imovinskog autorskog prava, a uz obavezu plaanja odgovarajue naknade, doputeno je: a) reprodukovati u itankama, udbenicima, radnim sveskama i ispitnim materijalima odlomke autorskih dela i pojedinana autorska dela fotografije, likovne umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafikog dizajna i kartografije ako se radi o objavljenim delima, b) reproduckovati u periodinoj tampi ili u pregledima takve tampe (kliping) pojedinane objavljene lanke o aktuelnim politikim, privrednim, verskim i drugim slinim tekuim pitanjima, osim ako je to autor izriito zabranio. Lica sa invaliditetom: Doputeno je reprodukovanje i distribuiranje dela za potrebe invalidnih lica ako to delo ne postoji u traenom obliku, ako je njegova upotreba u direktnoj vezi s invalidnou tih lica i ograniena na njen obim, te ako to nije uradjeno s namerom da se ostvari posredna ili neposredna ekonomska korist.
Informisanje javnosti
Nastava: javno izvodjenje objavljenih dela u obliku neposrednog poduavanja na nastavi, javno izvodjenje objavljenih dela na besplatnim kolskim priredbama pod uslovom da izvodjai ne prime naknadu za svoje izvodjenje, javno saoptavanje radiodifuzno emitovanih kolskih emisija putem zvunika, ekrana ili slinih tehnikih uredjaja koji se nalaze u obrazovnoj ustanovi.
Ogranienja imovinskih prava

Reprodukovanje za privatnu i drugu vlastitu upotrebu: na papiru ili slinom nosau, upotrebom fotokopiranja ili druge fotografske tehnike sa slinim efektom, na bilo kojem drugom nosau ako se to ini za privatnu upotrebu, ako primerci nisu namenjeni ili pristupani javnosti i ako tim reprodukovanjem nema namere da se ostvari direktna ili indirektna imovinsku korist. Citati: Doputeno je doslovno navodjenje odlomaka i citata iz objavljenog autorskog dela ili pojedinanih objavljenih dela fotografije, likovne umjetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog i grafikog dizajna radi naunog istraivanja, kritike, polemike, recenzije, nastave i drugog osvrta u meri opravdanoj potrebom prikaza, suoenja ili upuivanja koje se eli postii i u skladu s dobrim obiajima. Pri tom se moraju naznaiti izvor i ime autora, ako je to navedeno na upotrebljenom delu. Javne izlobe i aukcije
Slobodna prerada dela: parodija ili karikatura, ako to ne stvara ili ne moe stvarati zabunu u pogledu izvora dela
Baze podataka Dela smetena na javnim mestima (u parkovima, ulicama, trgovima).
Vremensko trajanje
Autorsko pravo traje za ivota autora i 70 godina nakon njegove smrti. Ako autorsko pravo zajedniki pripada koautorima, rok se rauna od
smrti koautora koji je posljednji umro. Autorsko pravo na anonimno delo i delo objavljeno pod pseudonimom traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela. Svi rokovi poinju tei od 1. januara godine koja sledi posle godine u kojoj je nastala injenica od koje se rauna poetak roka. Istekom rokova trajanja autorskog prava autorsko delo prestaje da bude autorskopravno zatieno.
Autorsko pravo u pravnom prometu

Nasledjivanje
Neprenosivost: Autorsko pravo kao celina je
neprenosivo. Autor ne moe prenijeti na drugo lice autorska moralna prava. Autor moe ugovorom ili drugim pravnim poslom preneti na drugo lice pojedinana imovinska ovlaenja (autorska imovinska prava) i druga prava autora. Nemogunost prinudnog izvrenja: Predmet prinudnog izvrenja mogu da budu samo imovinske koristi koje potiu od korienja autorskog dela.
Autorsko ugovorno pravo

Prenoenje autorskog prava: Prenos pojedinanih autorskih imovinskih prava ili pojedinanih drugih prava autora moe biti sadrajno, prostorno ili vremenski ogranien. Neiskljuivi prenos prava ovlauje nosioca da na ugovoreni nain iskoriava autorsko delo, pored autora i drugih nosilaca prava (Vai u BiH). Iskljuivi prenos prava ovlauje nosioca da samo on na ugovoreni nain iskoriava autorsko delo uz iskljuivanje autora i svih drugih lica od korienja dela.
Pojedinana autorska imovinska prava ili pojedinana druga prava autora prenose se zasebno .
Lice na koje je preneseno autorsko imovinsko pravo ili drugo pravo autora ne moe to pravo preneti dalje na trea lica bez dozvole autora Nitava je svaka ugovorna odredba iji je cilj da autor prenese na drugo lice: a) autorsko pravo kao celinu, b) moralna autorska prava, c) autorska imovinska prava na svim svojim buduim delima, d) autorska imovinska prava za jo nepoznate naine iskoriavanja svog dela.

Pravni poslovi kojima se prenose autorska imovinska prava ili druga prava autora, ili kojima se daju dozvole za iskoriavanje autorskih dela moraju biti u pisanoj formi. Smatra se da se prenos autorskih imovinskih prava ili drugih prava autora uvek vri uz naknadu, osim ako se dokae suprotno. Ako naknada nije bila odredjena, ona se odredjuje prema uobiajenim visinama naknada za pojedinu vrstu dela, prema obimu i trajanju iskoriavanja dela i prema drugim okolnostima sluaja. Ako se iskoriavanjem autorskog djela ostvari prihod koji je oigledno nesrazmeran ugovorenoj ili odredjenoj naknadi, autor ima pravo traiti izmenu ugovora radi odredjivanja njegovog pravinijeg udela u tom prihodu, odnosno ponovno odredjivanje visine naknade. Autor se ne moe odrei ovog prava. Autor moe jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor kojim je na iskljuiv nain preneo autorsko imovinsko pravo, ako druga strana to pravo vri u nedovoljnom obimu ili ga uope ne vri, pa su zbog toga opravdani interesi autora ozbiljno ugroeni. Raskid ugovora nije mogu pre nego to isteknu dve godine od prenosa tog prava. Ako se iskljuivo pravo odnosi na novinske lanke, taj rok je est meseci.

Pravo pokajanja: Autor ima iskljuivo pravo
jednostranom izjavom volje raskinuti ugovor kojim je preneo autorska imovinska prava i uskratiti dalje iskoriavanje svog dela ako za to ima ozbiljne moralne razloge i ako prethodno nadoknadi obinu tetu nosiocu tih prava. Autor se ne moe odrei ovog prava Nosilac prava iskoriavanja mora, u roku od tri meseca od dana prijema izjave o raskidu, saopiti autoru obim obine tete. Ako nosilac prava iskoriavanja to ne uini, izjava o raskidu ima uinak istekom tog roka.
Izdavaki ugovor
Autor se obavezuje da prenese na izdavaa pravo reprodukovanja svog dela tampanjem ili drugim slinim postupkom i pravo distribucije primeraka dela (pravo izdavanja), a izdava se obavezuje da delo na ugovoreni nain reprodukuje i distribuira (izda) i autoru za to plati ugovorenu naknadu. Ako izdavakim ugovorom nije drugaije utvrdjeno, izdava ima pravo samo na jedno izdanje dela .
Ako rok za izdavanje dela nije drugaije ugovoren, on iznosi godinu dana od kada je autor predao izdavau primerak dela u odgovarajuem obliku.
Dok vai izdavaki ugovor, autor ne moe preneti na drugo lice pravo izdavanja istog dela na istoj teritoriji i na istom jeziku, osim ako je izdavakim ugovorom drugaije odredjeno. Pravo izdavanja novinskih lanaka autor moe preneti istovremeno na vie lica, osim ako izdavakim ugovorom nije drugaije odredjeno.
Ako izdavakim ugovorom nije drugaije odredjeno, izdava je obavezan u sluaju novih izdanja dela omoguiti autoru da unese poboljanja ili druge izmene u autorsko delo pod pretpostavkom da to ne menja karakter autorskog dela i ne uzrokuje nesrazmerne trokove izdavau.
Izdavaki ugovor
Ako je rukopis ili drugi original dela nakon njegove predaje izdavau uniten krivicom izdavaa ili zbog vie sile, autor ima pravo na naknadu koja bi mu pripala da je autorsko delo izdato. Izdavaki ugovor prestaje: a) smru autora pre zavretka autorskog dela, b) iscrpljenjem tiraa svih ugovorenih izdanja,
c) istekom roka vaenja ugovora.

Izdava koji namerava neprodate primerke dela prodati kao papir za preradu ili ih na drugi nain unititi, duan je da otkup tih primeraka ponudi prvo autoru po ceni koju bi ostvario za takvu prodaju. Ako autor ne prihvati ponudu izdavaa ili je prihvati samo za odredjeni broj primeraka, preostale primerke djela izdava moe slobodno prodati kao papir za preradu ili ih unititi.
Ugovor o izvodjenju
Autor prenosi korisniku pravo javnog recitovanja, javnog izvodjenja ili javnog scenskog prikazivanja svog dela, a korisnik se obavezuje da e delo na ugovoreni nain koristiti i za to autoru platiti naknadu. Korisnik je duan omoguiti autoru pristup izvodjenju dela, ostvariti tehnike uslove za izvodjenje koji osiguravaju potovanje autorskih moralnih prava, te autoru ili njegovom zastupniku dostaviti program, druge publikacije i javne kritike izvodjenja, ako ugovorom nije drugaije odredjeno . Ako korisnik ne izvede delo u ugovorenom roku, autor moe raskinuti ugovor o izvodjenju i traiti naknadu tete a, uz to, moe i zadrati naknadu, odnosno traiti isplatu ugovorene naknade.
Ugovor o stvaranju dela po narudbini

Ugovorom o stvaranju autorskog dela po narudbini autor se obavezuje da stvori odredjeno autorsko delo i primerak tog dela preda naruiocu, a naruilac se obavezuje da e autoru za to platiti ugovorenu naknadu. Naruilac ima pravo da nadzire posao i daje autoru uputstva i zahteve u vezi sa izgledom i sadrajem dela ako time ne zadire u nerazumnoj meri u autorovu slobodu naunog ili umetnikog stvaralatva.
Autorsko pravo na delu po narudbini, osim prava distribucije, zadrava autor.

Kolektivnim autorskim delom smatra se delo stvoreno na podsticaj i u organizaciji fizikog ili pravnog lica (naruilac) u ijem stvaranju je uestvovao veliki broj lica, te koje se objavljuje i koristi pod imenom naruioca (enciklopedije, leksikoni, zbornici, almanasi i slino). Za stvaranje kolektivnog dela zakljuuje se poseban ugovor. Ako ugovorom nije drugaije odredjeno, smatra se da su sva autorska imovinska prava i druga prava autora na kolektivnom delu iskljuivo i neogranieno prenesena na naruioca.
Kompjuterski programi
Kompjuterski programi zatieni su kao pisana autorska dela ako predstavljaju vlastitu intelektualnu tvorevinu njihovog autora.
Autor kompjuterskog programa ima iskljuiva prava koja obuhvataju:

a) reprodukovanje sastavnih delova ili celog kompjuterskog programa bilo kojim sredstvima i na bilo koji nain, nezavisno od toga da li se radi o privremenom ili trajnom reprodukovanju; ako uitavanje, prikazivanje, stavljanje u rad, prenoenje ili pohranjivanje programa zahteva njegovo reprodukovanje, za te radnje trai se dozvola autora kompjuterskog programa,
b) prevodjenje, prilagodjavanje, obradu ili bilo koju drugu preradu kompjuterskog programa i reprodukovanje rezultata tih prerada, s tim da ostaju netaknuta prava lica koje je preradilo program,
c) distribuiranje originala ili primeraka kompjuterskog programa u bilo kojem obliku, ukljuujui njihovo davanje u zakup. Ovlaeni korisnik kompjuterskog programa moe bez dozvole autora da reprodukuje najvie jednu sigurnosnu kopiju programa, ako je to potrebno radi njegove upotrebe. Povredom prava na kompjuterskom programu smatraju se naroito i sledee radnje: a) bilo koja distribucija primerka kompjuterskog programa za koji se zna ili za koji se osnovano sumnja da povredjuje autorsko pravo, b) posedovanje primerka kompjuterskog programa u komercijalne svrhe za koji se zna ili za koji se osnovano sumnja da povredjuje autorsko pravo.
Audiovizuelna dela
Kinematografski, televizijski, dokumentarni, crtani, reklamni i kratki muziki videofilmovi, te druga audiovizuelna dela izraena slikama koje u sledu stvaraju utisak pokreta sa zvukom ili bez zvuka, nezavisno od vrste nosaa na kojem su fiksirana. Zakljuenjem ugovora o audiovizuelnom prilagodjavanju smatra se da je autor izvornog dela preneo na filmskog producenta pravo prerade i ukljuivanja izvornog dela u audiovizuelno delo, svoja autorska imovinska prava na tom audiovizuelnom delu, njegovom prevodu, njegovim audiovizuelnim preradama i na fotografijama nastalim u vezi s produkcijom audiovizuelnog dela, ako ugovorom nije drugaije odredjeno. Koautorima audiovizuelnog dela smatraju se: a) autor prilagodjavanja, b) glavni reiser, c) autor scenarija, d) autor dijaloga, e) glavni snimatelj (direktor fotografije), f) kompozitor filmske muzike, stvorene posebno za korienje u tom djelu.
Audiovizuelna dela
Odnosi izmedju filmskog producenta i koautora audiovizuelnog dela i autora doprinosa tom delu, kao i odnosi izmedju samih autora uredjuju se ugovorom o filmskoj produkciji, koji mora biti u pisanoj formi. Audiovizuelno delo smatra se dovrenim kada je, u skladu s ugovorom izmedju glavnog reisera i filmskog producenta, izradjen prvi standardni primerak dela koje je predmet ugovora o produkciji.
Zabranjeno je unitenje matrice prvog standardnog primerka audiovizuelnog dela.

Ako filmski producent ne dovri audiovizuelno delo u roku od pet godina od dana sklapanja ugovora o produkciji, ili ako dovreno audiovizuelno delo ne pone da iskoriava u roku od dve godine od dana njegovog dovrenja, koautori mogu traiti raskid ugovora, ako nije ugovoren neki drugi rok. U tom sluaju koautori dela i autori doprinosa zadravaju pravo na naknadu.
Srodna autorska prava

Rim, 1961. Meunarodna konvencija za zatitu
umetnika-izvoaa Prava izvoaa Prava proizvoaa fonograma Prava filmskih producenata Prava organizacija za radiodifuziju Prava izdavaa Prava proizvoaa baze podataka
Izvodjai, u smislu zakona, jesu glumci, pevai, muziari, plesai i druga lica koja glumom, pevanjem, sviranjem, pokretima, recitovanjem ili interpretiranjem na drugi nain izvode autorska ili folklorna dela. Kao izvodjai, smatraju se i reiseri pozorinih predstava, dirigenti orkestara, vodje pevakih horova, i varijetetski i cirkuski umetnici. Izvodja koji individualno izvodi autorska ili folklorna dela ima iskljuivo pravo da bude priznat i naznaen kao izvodja, odnosno da odlui da li e njegovo ime ili druga oznaka identiteta biti navedeni pri koritenju njegove izvedbe. Izvodja ima iskljuivo pravo:
Prava izvoaa
a) snimanja svog ivog izvodjenja,

b) direktnog ili indirektnog reprodukovanja snimka svog izvodjenja na bilo koji nain i u bilo kojem obliku, c) prenoenja javnosti svog ivog izvodjenja, d) radiodifuznog emitiranja svog ivog izvodjenja, osim reemitiranja od organizacije ili uz dozvolu organizacije koja vri emitovanje, e) injenja dostupnim javnosti snimaka svog izvodjenja, f) distribuiranja primeraka snimka svog izvodjenja, g) davanja u zakup primeraka snimka svog izvodjenja.
Prava izvodjaa traju 50 godina od dana izvodjenja. Ako je snimak izvodjenja u tom roku zakonito izdat, ili zakonito saopten javnosti, prava izvodjaa traju 50 godina od dana prvog izdanja ili prvog saoptavanja, zavisno od toga koji je dan bio ranije.
PRAVA PROIZVOAA FONOGRAMA

"Proizvodja fonograma", u smislu zakona, jeste fiziko ili pravno lice koje preduzme inicijativu i snosi odgovornost za prvo snimanje zvukova jednog izvodjenja ili drugih zvukova, ili onoga to predstavlja zvukove. "Snimanje", u smislu zakona, znai fiksiranje zvukova ili onoga to predstavlja zvukove na nosa s kojeg se oni mogu sluati, reprodukovati ili saoptavati putem odredjenog uredjaja. "Fonogram", u smislu zakona, jeste snimak zvukova izvodjenja ili drugih zvukova ili onoga to predstavlja zvukove, osim ako se radi o snimku koji je ukljuen, odnosno ugradjen u
audiovizuelno delo. Proizvodja fonograma ima iskljuivo pravo: a) direktnog ili indirektnog reprodukovanja svojih fonograma, na bilo koji nain i u bilo kojoj formi, b) distribuiranja svojih fonograma, c) davanja u zakup svojih fonograma, d) injenja dostupnim javnosti svojih fonograma. Prava proizvodjaa fonograma traju 50 godina od dana prvog fiksiranja. Ako je fonogram u tom roku zakonito izdat, prava traju 50 godina od dana prvog izdanja. Ako fonogram u tom roku nije zakonito izdat, ali je zakonito saopten javnosti, prava traju 50 godina od dana takvog prvog saoptavanja javnosti.
Prava filmskih producenata

Filmski producent (proizvodja videograma) je fiziko ili pravno lice koje u svoje ime daje inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za fiksiranje audiovizuelnog dela ili sleda pominih slika praenih zvukom ili bez zvuka (videogram). Filmski producent ima iskljuivo pravo: a) reprodukovanja svojih videograma,
b) distribuiranja svojih videograma,

c) davanja u zakup svojih videograma, d) javnog prikazivanja svojih videograma, e) injenja dostupnim javnosti svojih videograma. Prava filmskog producenta traju 50 godina od dana prvog fiksiranja videograma. Ako je videogram u tom roku zakonito izdat ili zakonito saopten javnosti, prava traju 50 godina od dana takvog prvog izdanja ili dana takvog prvog saoptavanja, zavisno od toga koji dan je bio ranije.
Prava organizacija za radiodifuziju

Organizacija za radiodifuziju je pravno lice koje preduzima inicijativu i snosi odgovornost za proizvodnju emisije. Emisija je zvuni, vizuelni, odnosno zvuno-vizuelni sadraj pretvoren u elektrini, elektromagnetni ili drugi signal koji se emituje radi saoptavanja javnosti. Organizacija za radiodifuziju ima iskljuivo pravo: a) reemitiranja svojih emisija beino ili putem ica,
b) sekundarnog korienja svojih emisija, ako se to radi uz naplatu ulaznica,

c) snimanja svojih emisija, d) reprodukovanja snimaka svojih emisija, e) distribuiranja snimaka svojih emisija, f) injenja dostupnim javnosti svojih emisija.
Prava organizacije za radiodifuziju traju 50 godina od dana prvog emitovanja.
Prava izdavaa
Izdavai imaju pravo na naknadu za reprodukovanje svojih izdanja za privatnu ili drugu vlastitu upotrebu. Pravo na naknadu traje 50 godina od zakonitog izdanja dela. Lice koje prvi put zakonito izda ili saopti javnosti jo neobjavljeno autorsko delo na kojem su autorska prava ve istekla , stie prava koja odgovaraju autorskim imovinskim pravima i drugim pravima autora.
Ta prava traju 25 godina od prvog zakonitog izdanja dela ili prvog zakonitog saoptavanja javnosti.
Lice koje pripremi izdanje autorskog dela na kojem su autorska prava ve istekla, a koje je rezultat naunog istraivanja ili obrade i bitno se razlikuje od postojeih izdanja tog dela stie prava koja odgovaraju autorskim imovinskim pravima i drugim pravima autora. Ta prava traju 30 godina od prvog zakonitog izdanja dela.
Prava proizvoaa baze podataka

Baza podataka jeste zbirka samostalnih dela, podataka ili druge gradje u bilo kojem obliku koja je sistematski ili metodiki uredjena i pojedinano pristupana putem elektronskih ili drugih sredstava i kod koje je pribavljanje, verifikacija ili predstavljanje njenog sadraja trailo kvalitativno ili kvantitativno znaajno ulaganje ljudskih, tehnikih ili finansijskih sredstava. Proizvodja baze podataka je pravno ili fiziko lice koje preduzima inicijativu i preuzima rizik ulaganja sredstava u njeno izradjivanje. Proizvodja baze podataka ima iskljuivo pravo: a) reprodukovanja svoje baze podataka, b) distribuiranja primeraka svoje baze podataka, c) davanja u zakup primeraka svoje baze podataka, d) injenja dostupnim javnosti svoje baze podataka, e) drugog oblika saoptavanja javnosti svoje baze podataka. Prava proizvodjaa baze podataka traju 15 godina od zavretka njene izrade. Ako je u tom roku baza podataka zakonito objavljena, prava traju 15 godina od takvog prvog objavljivanja.
Ostvarivanje autorskog prava

Autor moe da ostvaruje svoja autorska prava sm ili posredstvom zastupnika. Zastupnik moe da bude fiziko ili pravno lice kojeg autor ovlasti za zastupanje. Autorska prava mogu se ostvarivati za svako pojedinano autorsko delo (individualno ostvarivanje prava) ili za vie autorskih dela vie autora zajedno (kolektivno ostvarivanje prava). Individualno ostvarivanje autorskih prava posredstvom zastupnika obuhvata zastupanje autora u pravnim poslovima s korisnicima, odnosno naruiocima njihovih dela, ukljuivi naplatu autorskih naknada i zastupanje autora u sudskim ili drugim slubenim postupcima radi zatite njihovih autorskih prava. Ako autor ostvaruje svoja autorska prava pred sudom ili drugim dravnim organom posredstvom zastupnika koji je pravno lice, takav zastupnik ima pravo traiti nagradu za svoje usluge i vraanje trokova u vezi s obavljanjem tih usluga prema vaeoj advokatskoj tarifi, ako ovlaeno lice pravnog lica ispunjava uslove za zastupanje pred sudovima ili drugim dravnim organima.
Zatita autorskog prava

Lice ija su prava povredjena moe traiti zatitu tih prava i naknadu tete od njihovog povredioca prema optim pravilima o naknadi tete. Jednaku zatitu moe traiti lice kojem preti stvarna opasnost da e njegova prava biti povrijedjena. Solidarna odgovornost: Ako je vie lica ovlaeno da trai zatitu prava, svako od njih moe da trai zatitu tog prava u celini. Ako je vie lica povredilo pravo, svako od njih odgovara za nainjenu povredu u celini. Ako je iskljuivo pravo povredjeno, nosilac tog prava moe zahtevati: a) utvrdjivanje uinjene povrede, b) zabranu daljeg vrenja uinjene povrede i buduih slinih povreda prestankom ili suzdravanjem od radnji koje to pravo vredjaju, c) uklanjanje stanja nastalog povredom prava, d) povlaenje predmeta povrede iz privrednih tokova uz uvaavanje interesa treih savesnih lica,
e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz privrednih tokova,

f) unitenje predmeta povrede, g) unitenje sredstava koja su iskljuivo ili u pretenoj meri namenjena ili se upotrebljavaju za injenje povreda i koja su svojina povredilaca, h) preputanje predmeta povrede nosiocu prava uz plaanje trokova proizvodnje,
i) objavljivanje presude.
Zatita autorskog prava

Za sve povrede autorskog prava vae opa pravila o naknadi tete i odgovornosti za tetu, ako zakonom nije drugaije odredjeno. Povredilac prava duan je platiti nosiocu prava odtetu u obimu koji se odredjuje prema opim pravilima o naknadi tete, ili u obimu koji odgovara ugovorenoj ili uobiajenoj naknadi za zakonito korienje dela ili predmeta srodnih prava odredjene vrste. Ako je autorsko imovinsko pravo povrijedjeno namerno ili krajnjom nepanjom, nosilac prava moe od povredioca traiti naknadu do trostrukog iznosa ugovorene, a ako nije ugovorena, od odgovarajue uobiajene naknade. Nezavisno od naknade imovinske tete, kao i u sluaju da takve tete nema, autor ili izvodja mogu traiti da se dosudi pravina novana odteta za pretrpljenu duevnu bol zbog povrede moralnih prava. Pri odluivanju o zahtevu sud e uzimati u obzir sve okolnosti sluaja, a naroito intenzitet i trajanje duevne boli uzrokovane povredom moralnih prava.
Patentno pravo subjekti zatite

Pravo na zatitu pronalaska ima pronalaza ili njegov pravni sledbenik ili njegov naslednik ili u sluajevima predvienim ovim zakonom, poslodavac ili njegov pravni sledbenik. Ako je vie pronalazaa dolo do pronalaska zajednikim radom, njima pripada zajedniko pravo na zatitu. Lice koje je pronalazau prualo tehniku pomo ne smatra se pronalazaem. Kada vie lica podnese prijavu za zatitu zajednikog pronalaska smatrae se, ako nije izmeu njih drugaije odreeno, da su njihovi idealni delovi jednaki.
Na sva pitanja meusobnih pravnih odnosa nosilaca prava na istom pronalasku koja nisu ureena ovim zakonom primenjivae se odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuju svojinskopravni i obligacioni odnosi.
Ako dva ili vie lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog, pravo na zatitu pronalaska pripada licu koje je podnelo prijavu patenta ili malog patenta, iji je datum podnoenja najraniji. Lica zaposlena u nadlenom organu nemaju pravo na zatitu svojih pronalazaka dok su u radnom odnosu u nadlenom organu, kao ni godinu dana po prestanku tog radnog odnosa. Strano fiziko i pravno lice u pogledu zatite pronalaska u Republici Srpskoj uiva ista prava kao i domae fiziko i pravno lice, ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srpsku.
Patentibilnost
Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv. Predmet pronalaska koji se titi patentom moe biti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka. Patent se priznaje i za pronalazak koji se odnosi na proizvod koji se sastoji od biolokog materijala ili koji sadri bioloki materijal ili na postupak kojim je bioloki materijal proizveden, obraen ili korien, ukljuujui: 1) bioloki materijal koji je izolovan iz svog prirodnog okruenja ili je proizveden tehnikim postupkom ak i ako je prethodno postojao u prirodi; 2) biljke ili ivotinje, ako tehnika izvodljivost pronalaska nije ograniena na odreenu biljnu sortu ili ivotinjsku rasu; 3) mikrobioloki ili drugi tehniki postupak ili proizvod dobijen tim postupkom. U smislu ovog zakona, bioloki materijal je materijal koji sadri genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biolokom sistemu.
Patentibilnost
Ne smatraju se pronalascima, u smislu ovog zakona, naroito: 1) otkria, naune teorije i matematike metode; 2) estetske kreacije; 3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova; 4) programi raunara;
5) prikazivanje informacija.
Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkrie nekog od njegovih elemenata, ukljuujui sekvence ili delimine sekvence gena, ne smatra se pronalaskom koji se moe tititi patentom. Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehnikim postupkom, ukljuujui sekvence ili delimine sekvence gena, moe biti patentibilan i u sluaju kada je struktura tog elementa identina strukturi prirodnog elementa. Industrijska primena sekvence ili delimine sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta na dan njenog podnoenja.
Izuzeci od patentibilnosti
Patentom ili malim patentom se ne mogu tititi: 1) pronalasci ija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, s tim da se komercijalna upotreba nee smatrati protivna javnom poretku ili moralu samo zato to je zabranjena zakonom ili drugim propisom, a naroito sledee: (1) postupci kloniranja ljudskih bia; (2) postupci za promenu genetskog identiteta germinativnih elija ljudskih bia;
(3) korienje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe;

(4) postupci izmene genetskog identiteta ivotinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju ivotinja, bez postizanja znaajne medicinske koristi za oveka ili ivotinju, kao i ivotinje koje su rezultat takvih postupaka. 2) pronalasci koji se odnose na hirurke ili dijagnostike postupke ili postupke leenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili ivotinjskom telu, s tim to se ova odredba nee primenjivati na proizvode, a posebno na supstance i kompozicije za upotrebu u tim postupcima; 3) biljna sorta ili ivotinjska rasa ili bitno bioloki postupak za dobijanje biljke ili ivotinje, s tim to se ova odredba nee primenjivati na mikrobioloki postupak ili proizvod dobijen tim postupkom.
Novost pronalaska
Pronalazak je nov ako nije obuhvaen stanjem tehnike. Stanje tehnike, u smislu ovog zakona, ini:
1) sve to je dostupno javnosti pre datuma podnoenja prijave pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi nain; 2) sadraj svih prijava pronalazaka podnetih u Republici Srpskoj, onakvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnoenja od datuma iz take 1) ovog stava, a koje su objavljene tog datuma ili kasnije na nain predvien ovim zakonom.
Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadran u stanju tehnike u periodu do est meseci pre dana podnoenja prijave, zbog ili kao posledica: 1) oigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika; 2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, na zvaninoj ili zvanino priznatoj izlobi u smislu Konvencije o meunarodnim izlobama zakljuene 22. novembra 1928. godine u Parizu sa poslednjim izmenama od 30. novembra 1972. godine, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnoenja prijave, navede da je pronalazak bio izloen i da u roku od etiri meseca od dana podnoenja prijave podnese o tome odgovarajuu potvrdu. Pronalazak ima inventivni nivo ako za strunjaka iz odgovarajue oblasti ne proizlazi, na oigledan nain, iz stanja tehnike. Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska moe proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, ukljuujui i poljoprivredu.
Sadrina prava
Nosilac patenta ili malog patenta ima iskljuivo pravo da: 1) koristi u proizvodnji zatieni pronalazak; 2) stavlja u promet predmete izraene prema zatienom pronalasku; 3) raspolae patentom ili malim patentom. U ostvarivanju svog iskljuivog prava na ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska, nosilac patenta ili malog patenta ima pravo da sprei svako tree lice koje nema njegovu saglasnost da: 1) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izraen prema zatienom pronalasku ili da uvozi ili skladiti taj proizvod u navedene svrhe; 2) primenjuje postupak koji je zatien patentom; 3) nudi postupak koji je zatien patentom;
4) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladiti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zatien patentom;
5) nudi i isporuuje proizvode koji ine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlaena za korienje tog pronalaska, ako je ponuau ili isporuiocu poznato ili mu je iz okolnosti sluaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tueg pronalaska.
Iskljuiva prava nosioca prava ne odnose se:
Ogranienje prava
1) na primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izraenog prema pronalasku u line i nekomercijalne svrhe;
2) na radnje koje se preduzimaju radi istraivanja i razvoja koje se odnose na predmet zatienog pronalaska, ukljuujui radnje potrebne za dobijanje dozvole za stavljanje u promet proizvoda koji je lek namenjen ljudima ili ivotinjama ili medicinski proizvod ili sredstva za zatitu bilja definisana zakonom kojim se ureuju sredstva za zatitu bilja;
3) na neposrednu i pojedinanu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinanog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.
Ako je zatieni proizvod stavljen u promet na teritoriji Republike Srpske od strane nosioca prava ili uz njegovu saglasnost, sticalac tog proizvoda moe slobodno da ga upotrebljava i da njime raspolae.
Patent ili mali patent ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave na teritoriji Republike Srpske ve otpoelo korienje u proizvodnji zatienog pronalaska ili izvrilo sve neophodne pripreme za otpoinjanje takvog korienja. Patent ili mali patent ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zatienog pronalaska, a koji sainjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila ili koji slue iskljuivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje pripada nekoj od drava lanica Pariske unije ili lanica Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO), kad se ono privremeno ili sluajno nae na teritoriji Republike Srbije.
Prinudna licenca
Ako nosilac prava odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ dravne uprave nadlean za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni moe, na zahtev zainteresovanog lica, posle razmatranja svakog pojedinanog sluaja, izdati prinudnu licencu u sledeim sluajevima: 1) ako nosilac prava, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zatieni pronalazak u Republici Srpskoj; 2) ako bez korienja tog pronalaska, u celini ili delimino, nije mogue ekonomsko iskoriavanje drugog pronalaska koji je kasnije zatien na ime drugog lica; 3) kada je neophodno ispravljanje postupaka za koje je u sudskom ili upravnom postupku utvreno da su protivni naelu slobodne konkurencije. Zahtev za izdavanje prinudne licence ne moe se podneti pre isteka roka od etiri godine od dana podnoenja prijave ili tri godine od dana priznanja patenta ili malog patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije istie. Zainteresovano lice duno je da dokae da je pre podnoenja zahteva pokualo da dobije ovlaenje nosioca prava za korienje zatienog pronalaska pod razumnim ekonomskim uslovima i rokovima i da ovlaenje nije dobilo u razumnom roku. Zainteresovano lice moe biti samo lice koje dokae da raspolae tehnolokim mogunostima i proizvodnim kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskoriavanje zatienog pronalaska.
Prinudna licenca
Zainteresovano lice moe biti samo nosilac prava za kasnije zatieni pronalazak i to pod uslovom: 1) da kasnije zatieni pronalazak predstavlja znaajan tehniki napredak od posebnog ekonomskog znaaja u odnosu na ranije zatieni pronalazak; 2) da nosilac ranije zatienog pronalaska ima, pod razumnim uslovima, pravo na unakrsnu licencu za korienje kasnije zatienog pronalaska.
Ovlaenje za korienje ranije zatienog pronalaska nije prenosivo, osim u sluaju istovremenog prenosa kasnije zatienog pronalaska.
Prinudna licenca nee biti izdata ako nosilac prava dokae da postoje razlozi koji opravdavaju njegovo nekorienje ili nedovoljno korienje zatienog pronalaska. Na prinudnu licencu koja se izdaje u sluaju kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili graana ili u sluaju javne nekomercijalne upotrebe ne primenjuju se zakonske odredbe. Nosilac prinudne licence duan je da nosiocu prava plaa naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i nainu plaanja naknade, naknadu odreuje nadleni sud, imajui u vidu okolnosti svakog pojedinanog sluaja i ekonomsku vrednost prinudne licence.
Prinudna licenca
Obim i trajanje prinudne licence ogranieno je za svrhu za koju je data. Prinudna licenca ne moe biti iskljuiva. Prinudna licenca se moe prenositi samo zajedno sa proizvodnim pogonom u kome se iskoriava pronalazak za koji je izdata. Prinudna licenca izdaje se prevashodno za snabdevanje domaeg trita. Prinudna licenca moe biti ukinuta ako i kada okolnosti zbog kojih je izdata prestanu da postoje i ako je malo verovatno da e se te okolnosti ponovo javiti. Nosilac prava ili sticalac licence moe organu dravne uprave nadlenom za poslove zdravlja da podnese zahtev da ukine prinudnu licencu ako utvrdi da suprotna strana ne potuje odluku o izdavanju prinudne licence. U odluci o ukidanju prinudne licence organ dravne uprave nadlean za poslove zdravlja e odrediti rok u kome je sticalac licence duan da o svom troku preusmeri sve proizvode koji se nalaze u njegovom vlasnitvu u zemlje sa potrebama ili ih na drugi nain ukloni uz konsultovanje sa nosiocem prava. Protiv reenja organa dravne uprave iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema reenja. Reenje Vlade po albi je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.
Trajanje i odravanje prava

Patent traje 20 godina, raunajui od datuma podnoenja prijave. Mali patent traje deset godina raunajui od datuma podnoenja prijave. Dopunski patent ne moe da traje due od osnovnog patenta. Ako dopunski patent postane osnovni, on ne moe da traje due nego to bi trajao osnovni patent. Za odravanje prava iz prijave i priznatog prava plaaju se propisane takse.
Takse za odravanje prava iz prijave i priznatog prava moe da plati bilo koje lice, u ime i za raun podnosioca prijave ili nosioca prava.
Takse za odravanje patenta plaaju se za treu i svaku narednu godinu, raunajui od datuma podnoenja prijave. Takse za izdvojenu prijavu plaaju se za tekuu i svaku narednu godinu, raunajui od datuma podnoenja prvobitne prijave. Ako podnosilac prijave, odnosno nosilac prava ne plati taksu, ona se moe platiti u dodatnom roku od est meseci, pod uslovom da se plati propisana dodatna taksa. Nadlenom organu se moraju dostaviti dokazi o uplatama navedenih taksi.
Prestanak prava
Ako podnosilac prijave ili nosilac prava propusti da, u rokovima
predvidjenim zakonom, plati propisanu taksu za odravanje prava i da dostavi dokaz o izvrenoj uplati, pravo prestaje narednog dana od dana isteka roka. Ako podnosilac prijave podnese nadlenom organu pisanu izjavu kojom odustaje od svoje prijave, pravo iz prijave prestaje narednog dana od dana podnoenja izjave. Ako je u registru upisana licenca, zaloga ili drugo pravo u korist treeg lica, podnosilac prijave patenta ili malog patenta ne moe odustati od prijave bez prethodne pisane saglasnosti lica na ije ime je upisano odreeno pravo. Danom smrti fizikog lica ili danom prestanka postojanja pravnog lica koje je nosilac prava, pravo prestaje da postoji, osim ako je prelo na naslednike ili pravne sledbenike nosioca prava.
Pronalazak iz radnog odnosa

Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se: 1) pronalazak koji zaposleni stvori izvravajui svoje redovne radne obaveze ili posebno naloene poslove u vezi sa nauno-tehnikim istraivanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvravanju ugovora o istraivakom radu zakljuenog sa poslodavcem; 2) pronalazak koji nije obuhvaen gore navedenim stavom, a koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korienjem materijalno-tehnikih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac; 3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, bio pronalazak iz navedenog stava. Pravo na zatitu pronalaska ima poslodavac, ako ugovorom izmeu pronalazaa i poslodavca nije drukije ureeno. Ako je pronalazak iz radnog odnosa zatien na ime poslodavca, pronalazau pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog iskoriavanja pronalaska. Pronalazau pripada pravo na naknadu i u sluaju kada poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskoriavanje zatienog pronalaska na tree lice.
Pronalazak iz radnog odnosa

Pravo na zatitu pronalaska ima zaposleni, s tim to poslodavac ima pravo ekonomskog iskoriavanja pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu u skladu sa ugovorom koji zakljue povodom konkretnog pronalaska. Kriterijumi za utvrivanje visine naknade, nain i vreme plaanja naknade odreuju se optim aktom, ugovorom kojim se ureuje radnopravni odnos izmeu poslodavca i zaposlenog ili posebnim ugovorom koji poslodavac i pronalaza zakljue povodom konkretnog pronalaska.
U sluaju spora o visini, nainu i vremenu plaanja naknade, odluuje sud, na zahtev pronalazaa ili poslodavca, uzimajui u obzir doprinos tog pronalaska poveanju dobiti ili stvaranju uteda poslodavcu.
Zaposleni se ne moe unapred odrei svog prava na naknadu. Zaposleni koji stvori pronalazak u radnom odnosu duan je da odmah po nastanku pronalaska poslodavcu podnese pismeni izvetaj kojim ga obavetava o pronalasku. Poslodavac i pronalaza duni su da uvaju tajnost pronalaska stvorenog u radnom odnosu dok prijava patenta ili priznat mali patent ne budu objavljeni ili pronalazak ne postane na drugi nain dostupan javnosti. Ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje, obaveza zaposlenog da uva tajnu traje i po prestanku radnog odnosa kod tog poslodavca.
Postupak zatite pronalaska

Pravna zatita pronalaska ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi nadleni organ.
Protiv zakljuaka nadlenog organa donetih na osnovu ovog zakona ne moe se izjaviti posebna alba, ako ovim zakonom nije drukije propisano.
Protiv reenja nadlenog organa donetih na osnovu ovog zakona moe se izjaviti alba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema reenja, ako ovim zakonom nije drukije propisano.
Reenje Vlade po albi je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.
Jednom prijavom moe se traiti zatita samo za jedan pronalazak. Jednom prijavom za priznanje patenta moe se traiti priznanje patenta za vie pronalazaka samo ako su ti pronalasci meusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazaku zamisao. Prijava za zatitu pronalaska sadri: 1) zahtev za priznanje prava; 2) opis pronalaska; 3) jedan ili vie patentnih zahteva za zatitu pronalaska; 4) nacrt na koji se poziva opis i/ili patentni zahtevi; 5) apstrakt.

Zahtev za priznanje prava sadri izriito naznaenje da se trai priznanje patenta ili malog patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazau, odnosno napomenu o izjavi da pronalaza ne eli da bude naveden u prijavi i naziv pronalaska koji odraava tehniku sutinu pronalaska i koji ne sadri komercijalne nazive. Prijava ne sme da sadri: 1) navode ili slike protivne zakonu ili moralu;
2) navode koji omalovaavaju proizvode ili postupke bilo kog treeg lica ili kvalitet i znaaj prijave ili patenta ili malog patenta tog lica, s tim da se poreenje sa stanjem tehnike, samo po sebi, ne smatra omalovaavanjem;
3) navode koji oigledno nisu znaajni ni potrebni. Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga strunjak iz odgovarajue oblasti moe izvesti. Opis pronalaska sadri naroito: naziv pronalaska, oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, definisan tehniki problem za ije se reenje trai zatita prava, stanje tehnike ukoliko se ono, prema saznanjima podnosioca prijave moe smatrati korisnim za razumevanje pronalaska, izlaganje sutine pronalaska, kratak opis slika nacrta, ako ih ima i detaljan opis najmanje jednog od naina ostvarivanja pronalaska, uz navoenje primera izvoenja i sa pozivom na nacrt, ako postoji.

Patentnim zahtevima, koji moraju biti jasni, saeti i u potpunosti podrani opisom pronalaska, odreuje se predmet ija se zatita trai. Apstrakt je kratak sadraj sutine pronalaska, koji slui iskljuivo za tehniko informisanje i ne moe posluiti u bilo koju drugu svrhu, naroito ne za odreivanje obima traene zatite, niti kod utvrivanja novosti pronalaska primenom lana 10. stav 2. taka 2) ovog zakona. Nadleni organ je ovlaen da izmeni apstrakt ako smatra da je to neophodno.
Nadleni organ blie propisuje sadrinu apstrakta. Nacrt je skup svih slika.
Nadleni organ blie propisuje izgled i karakteristike nacrta. Za priznanje datuma podnoenja prijave prijava podneta nadlenom organu na taj datum mora da sadri:
1) naznaenje da se trai priznanje prava;

2) ime i prezime ili naziv i adresu podnosioca prijave; 3) opis pronalaska i u sluaju da opis ne ispunjava propisane uslove ili pozivanje na prethodno podnetu prijavu.
Posebne vrste prijava

Ako se jedna prijava kojoj je priznat datum podnoenja odnosi na vie pronalazaka koji nisu meusobno povezani jedinstvenom pronalazakom zamisli (prvobitna prijava), podnosilac prijave moe sam ili na zahtev nadlenog organa da iz te prijave izdvoji jedan ili vie pronalazaka i da za svaki od njih podnese posebnu prijavu (izdvojena prijava). Izdvojena prijava se moe podneti do okonanja postupka ispitivanja prvobitne prijave. Izdvojena prijava moe imati za predmet samo ono to je sadrano u prvobitnoj prijavi onakvoj kakva je podneta i tada zadrava datum podnoenja prvobitne prijave i, ako ima osnova, uiva pravo prvenstva. Ako podnosilac prijave patenta ili nosilac patenta dopuni ili usavri pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvrenu dopunu, ili usavravanje, moe podneti dopunsku prijavu koja ne zadrava datum podnoenja osnovne prijave. Dopunska prijava patenta se moe podneti na osnovnu prijavu ili na osnovni patent. Odustankom od osnovne prijave patenta obustavlja se postupak po dopunskoj prijavi. Ako se postupak po osnovnoj prijavi obustavi iz bilo kog drugog razloga, podnosilac prijave ima pravo, da u roku od tri meseca od dana pravnosnanosti odluke o obustavi postupka, podnese nadlenom organu zahtev da dopunska prijava postane osnovna.
Pravo prvenstva
Licu koje je podnelo urednu prijavu za bilo koji oblik zatite pronalaska u nekoj dravi lanici Pariske unije za zatitu industrijske svojine ili dravi lanici STO ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno nasledniku priznae se prilikom podnoenja prijave za zatitu istog pronalaska u Republici Srpskoj pravo prvenstva pod uslovom da on to zatrai od nadlenog organa u roku od 12 meseci od datuma podnoenja prve uredne prijave. Podnosilac prijave za zatitu pronalaska koji u Republici Srpskoj namerava da koristi pravo prvenstva ranije prijave duan je da nadlenom organu podnese: 1) zahtev za priznanje prava prvenstva koji sadri naroito bitne podatke o prvoj prijavi koja je osnov za priznanje prava prvenstva (broj i datum podnoenja prijave, dravu lanicu Pariske unije ili lanicu STO u kojoj je ili za koju je prijava podneta), najkasnije do isteka roka od dva meseca od datuma podnoenja prijave u Republici Srpskoj;
2) prepis prve prijave overen od nadlenog organa drave lanice Pariske unije ili lanice STO u kojoj je ili za koju je prijava podneta, najkasnije do isteka roka od tri meseca od datuma podnoenja prijave za zatitu pronalaska u Republici Srpskoj ili esnaest meseci od najranijeg datuma zahtevanih prvenstava, zavisno od toga koji od navedenih rokova ranije istie.
Pravo prvenstva
Na zahtev podnosioca prijave nadleni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva. Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadri naroito: podatke o podnosiocu zahteva, broj prijave za koju se zahteva izdavanje uverenja o pravu prvenstva i dokaz o uplati takse za uverenje. Uverenje o pravu prvenstva sadri naroito: podatke o podnosiocu prijave, broj prijave i potvrda da su podaci u uverenju o pravu prvenstva istovetni podacima u prijavi.
Ako nadleni organ, na osnovu sprovedenog postupka sutinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta predvieni ovim zakonom, dostavie podnosiocu prijave predlog konanog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji, sa kojim podnosilac prijave treba da se saglasi u roku od 30 dana.
Priznato pravo upisano u odgovarajui registar objavljuje se u slubenom glasilu. Reenje o priznanju patenta ili malog patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava. U slubenom glasilu objavljuju se naroito sledei podaci: registarski broj patenta ili malog patenta, datum podnoenja prijave; datum objavljivanja prijave patenta; podaci o nosiocu prava; podaci o pronalazau i naziv pronalaska. Za objavu priznatog prava se plaaju propisani trokovi.
Graanskopravna zatita prava

Nosilac prava ili sticalac iskljuive licence imaju pravo na tubu protiv svakog lica koje povredi njihovo pravo neovlaenim preduzimanjem bilo koje radnje kojom ugroava prava oteenog.
Tubom se moe zahtevati:

1) utvrenje postojanja povrede prava; 2) zabrana radnji kojima se povreuje pravo; 3) naknada tete zbog povrede prava; 4) objavljivanje presude o troku tuenog;
5) oduzimanje ili unitenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili steeni povredom prava;
6) oduzimanje ili unitenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribor, alat) koji su preteno upotrebljeni u stvaranju proizvoda kojima se povreuje pravo; 7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava. Tuba zbog povrede prava moe se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i uinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana uinjene povrede ili od dana poslednje uinjene povrede kada se povreda vri kontinuirano. Ako je predmet povrede prava postupak za dobijanje novog proizvoda, smatrae se da je svaki identian proizvod dobijen zatienim postupkom, dok se ne dokae suprotno. Teret dokazivanja pada na tuenog koji takav proizvod proizvodi, pri emu se u obzir uzima legitimni interes tuenog da zatiti svoje proizvodne i poslovne tajne.
Evropska prijava i evropski patent

Evropska prijava patenta moe biti podneta: 1) Evropskom zavodu za patente; 2) nadlenom organu. Nadleni organ prosleuje evropsku prijavu patenta Evropskom zavodu za patente u roku od: 1) est nedelja od dana podnoenja, ako predmet prijave oigledno ne podlee poverljivosti na osnovu ovog zakona;
2) etiri meseca od dana podnoenja ili, ako se trai pravo prvenstva, 14 meseci od datuma prvenstva, ako prijava zahteva dalje ispitivanje u pogledu poverljivosti.
Evropskom zavodu za patente plaaju se takse i trokovi u vezi sa evropskim prijavama patenata u skladu sa odredbama Konvencije o evropskom patentu i propisima za njeno sprovoenje.
Evropska prijava patenta, kojoj je priznat datum podnoenja istovetna je urednoj nacionalnoj prijavi patenta, sa pravom prvenstva zatraenim za evropsku prijavu patenta, ako je to pravo zatraeno, bez obzira na ishod postupka po prijavi.
Objavljena evropska prijava patenta obezbeuje podnosiocu prijave jednaka privremena prava propisana ovim zakonom, kao i objavljena nacionalna prijava patenta, od datuma kad podnosilac prijave dostavi prevod patentnih zahteva objavljene evropske prijave patenta na srpski jezik.
ig
ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizikog ili pravnog lica od iste ili sline robe, odnosno usluga drugog fizikog ili pravnog lica. ig moe biti individualni, kolektivni ili ig garancije. Kolektivni ig je ig pravnog lica koje predstavlja odreeni oblik udruivanja proizvoaa, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su lanovi tog udruenja, pod uslovima propisanim ovim zakonom. Korisnik kolektivnog iga ima pravo da koristi taj ig samo na nain predvien optim aktom o kolektivnom igu. ig garancije je ig koji koristi vie privrednih drutava pod nadzorom nosioca iga, a koji slui kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, naina proizvodnje ili drugih zajednikih obeleja robe ili usluga tih privrednih drutava. Nosilac iga garancije mora da dozvoli korienje iga garancije svakom privrednom drutvu za robe ili usluge, koje imaju zajednike karakteristike propisane optim aktom o igu garancije. igom se ne smatraju peat, tambilj i slubeni znak za obeleavanje dragocenih metala.
Predmet i uslovi zatite

igom se titi znak koji se moe grafiki predstaviti. Znak se moe sastojati od rei, slogana, slova, brojeva, slika, crtea, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzikih fraza prikazanih notnim pismom i sl. igom se ne moe zatititi znak: 1) koji je protivan javnom poretku ili prihvaenim moralnim principima;
2) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu;
3) koji iskljuivo predstavlja trodimenzionalni oblik odreen prirodom robe ili oblik robe neophodan za dobijanje odreenog tehnikog rezultata; 4) koji iskljuivo oznaava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili nain proizvodnje, kvalitet, cenu, koliinu, masu i geografsko poreklo; 5) koji je uobiajen za oznaavanje odreene vrste robe, odnosno usluga; 6) koji svojim izgledom ili sadrajem moe da stvori zabunu u prometu i da dovede u zabludu uesnike u prometu u pogledu geografskog porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga;
7) koji sadri zvanine znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podraava; 8) koji je istovetan ranije zatienom znaku za istu vrstu robe, odnosno usluga; 9) koji je istovetan ranije zatienom znaku drugog lica za slinu vrstu robe, odnosno usluga, ili slian ranije zatienom znaku drugog lica za istovetnu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga, ako postoji verovatnoa da zbog te istovetnosti, odnosno slinosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnou dovoenja u vezu tog znaka sa ranije zatienim znakom; 10) koji je istovetan ili slian, za istu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga znaku drugog lica koji je poznat u Republici Srpskoj u smislu lana 6bisPariske konvencije o zatiti industrijske svojine (u daljem tekstu: optepoznati znak); 11) koji, bez obzira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zatienog znaka drugog lica ili njegovog bitnog dela, koji je kod uesnika u prometu u Republici Srpskoj nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (u daljem tekstu: uveni ig), ako bi se korienjem takvog znaka nelojalno izvlaila korist iz steene reputacije uvenog iga ili bi se tetilo njegovom distinktivnom karakteru, odnosno reputaciji; 12) koji svojim izgledom ili sadrajem povreuje autorska prava ili druga prava industrijske svojine; 13) koji sadri dravni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, kao i njihovo podraavanje, osim po odobrenju nadlenog organa odnosne zemlje ili organizacije;
Predmet i uslovi zatite
14) koji predstavlja ili podraava nacionalni ili religijski simbol.
Postupak zatite
Pravna zatita igova ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi organ dravne uprave nadlean za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadleni organ). Protiv odluka nadlenog organa iz stava 1. ovog lana, moe se izjaviti alba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema odluke. Protiv odluke Vlade o albi, moe se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.
Postupak za priznanje iga pokree se prijavom za priznanje iga (u daljem tekstu: prijava).
Bitni delovi prijave su: 1) zahtev za priznanje iga; 2) znak koji se eli zatititi igom; 3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.
Prijava sadri zahtev za priznanje samo jednog iga koji se odnosi na jednu ili vie vrsta robe, odnosno usluga.
Zahtev sadri naroito: podatke o podnosiocu prijave; naznaenje da li je u pitanju individualni, kolektivni ili ig garancije; izgled znaka; naznaenje klasa u koje je svrstana roba, odnosno usluge, prema Nianskom aranmanu o meunarodnoj klasifikaciji robe i usluga radi registrovanja igova (u daljem tekstu: Meunarodna klasifikacija robe i usluga); potpis i peat podnosioca prijave.
Postupak zatite
Opti akt o kolektivnom igu sadri: podatke o podnosiocu prijave, odnosno licu ovlaenom da ga predstavlja; odredbe o izgledu znaka i robi, odnosno uslugama na koje se znak odnosi; odredbe o tome ko ima pravo na korienje kolektivnog iga i pod kojim uslovima; odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog iga u sluaju povrede iga i odredbe o merama i posledicama u sluaju nepridravanja odredaba opteg akta. Opti akt o igu garancije, pored podataka i odredaba, sadri i odredbe o zajednikim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantuju igom garancije i odredbe o nadzoru korienja iga garancije od strane njegovog nosioca prava. Za priznanje datuma podnoenja prijave potrebno je da prijava podneta nadlenom organu na taj datum sadri: 1) naznaenje da se trai priznanje iga; 2) ime i prezime, odnosno poslovno ime i adresu podnosioca prijave; 3) znak koji se eli zatititi; 4) spisak roba, odnosno usluga na koje se znak odnosi. Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnoenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili slian znak kojim se obeleava ista ili slina roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu.
Meunarodno registrovanje iga

Nosilac iga, odnosno podnosilac prijave moe podneti zahtev za meunarodno registrovanje iga u skladu sa Madridskim aranmanom, odnosno Madridskim protokolom. Postupak za meunarodno registrovanje iga pokree se podnoenjem zahteva za meunarodno registrovanje iga. Uz zahtev za meunarodno registrovanje iga podnosi se i: 1) izgled znaka; 2) uredno sastavljen i klasifikovan spisak robe, odnosno usluga na francuskom jeziku; 3) punomoje, ako se zahtev podnosi preko punomonika;
4) dokaz o uplati takse za zahtev.

Nosilac meunarodno registrovanog iga, moe preko nadlenog organa podneti zahtev za teritorijalno proirenje meunarodno registrovanog iga. Zahtev za teritorijalno proirenje meunarodno registrovanog iga moe da se odnosi na sve robe i usluge za koje je znak registrovan ili na jedan njihov deo.
Sadrina, sticanje i obim prava

Nosilac iga ima iskljuivo pravo da znak zatien igom koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi. Nosilac iga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlaeno koriste: 1) znak koji koji je istovetan sa njegovim ranije zatienim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj ig registrovan; 2) znak koji je istovetan njegovom ranije zatienom znaku za slinu vrstu robe, odnosno usluga ili slian njegovom ranije zatienom znaku za istovetnu ili slinu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoa da zbog te istovetnosti, odnosno slinosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnou dovoenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zatienim znakom. Nosilac iga ima pravo da zabrani i sledee: 1) stavljanje zatienog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeleavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarai za flae i sl.); 2) nuenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladitenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zatienim znakom; 3) uvoz, izvoz ili tranzit robe pod zatienim znakom; 4) korienje zatienog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.

Nosilac iga ne moe da zabrani drugom licu da pod istim ili slinim znakom stavlja u promet svoju robu, odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime ili naziv koji je na savestan nain steen pre priznatog datuma prvenstva iga. Nosilac iga ne moe da zabrani drugom licu da u skladu sa dobrim poslovnim obiajima koristi u privrednom prometu: 1) svoje ime ili adresu;
2) naznaenje vrste, kvaliteta, koliine, namene, vrednosti, geografskog porekla, vremena proizvodnje ili drugog svojstva robe, odnosno usluga;
3) igom zatieni znak, kad je njegovo korienje neophodno radi naznaenja namene robe, odnosno usluge, posebno kad je re o rezervnim delovima ili priboru. Nosilac iga ne moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga druge vrste, osim ako je u pitanju uveni ig. Nosilac uvenog iga moe zabraniti drugom licu da isti ili slian znak koristi za obeleavanje robe, odnosno usluga koje nisu sline onima za koje je ig registrovan, ako bi korienje takvog znaka upuivalo na povezanost te robe, odnosno usluga i nosioca zatienog uvenog iga i ako postoji verovatnoa da bi nosilac uvenog iga trpeo tetu takvim korienjem.

ig traje deset godina, raunajui od datuma podnoenja prijave, s tim to se njegovo vaenje, uz podnoenje zahteva i plaanje odgovarajue propisane takse, moe produavati neogranien broj puta. Nosilac iga duan je da ig koristi. ig koji je registrovan za vie vrsta roba, odnosno usluga (u daljem tekstu: prvobitna registracija), moe se na zahtev nosioca iga, u svako doba razdvojiti na dve ili vie registracija tako to e se razdvojiti spisak roba, odnosno usluga. Izdvojeni ig zadrava sva prava iz prvobitne registracije. O razdvajanju iga donosi se posebno reenje, u kome se naznaava broj prvobitne registracije, broj, odnosno brojevi novih igova, znak iz prvobitne
registracije, kao i robe, odnosno usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i robe, odnosno usluge koje su u izdvojenom, ili izdvojenim igovima. Izdvojeni ig, odnosno izdvojeni igovi upisuju se u Registar igova, a nosiocu prava izdaje se isprava o igu.
Prestanak prava
ig prestaje istekom roka od 10 godina za koji je plaena propisana taksa, ako se njegovo vaenje ne produi. ig prestaje i pre isteka roka: 1) ako se nosilac iga odrekne svog prava - narednog dana od dana predaje nadlenom organu izjave o odricanju; 2) na osnovu sudske odluke, odnosno odluke nadlenog organa, u sluajevima predvienim ovim zakonom - danom odreenim tom odlukom; 3) ako je prestalo pravno lice, odnosno ako je umrlo fiziko lice koje je nosilac prava - danom prestanka, odnosno smrti, osim ako je ig preao na pravne sledbenike tog lica. ig se moe oglasiti nitavim, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme njegovog registrovanja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje iga predvieni ovim zakonom. Nadleni organ moe, na zahtev zainteresovanog lica doneti reenje o prestanku iga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ako nosilac iga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije ozbiljno koristilo na domaem tritu ig za obeleavanje robe, odnosno usluga na koje se taj ig odnosi, u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, raunajui od dana registrovanja iga, odnosno od dana kad je ig poslednji put korien. U postupku po zahtevu za prestanak iga zbog nekorienja iga, nosilac iga ili lice koje je on ovlastio duno je da dokae da je ig koristilo.
Graanskopravna zatita
U sluaju povrede iga ili prava iz prijave iga, tuilac moe tubom da zahteva: 1) utvrenje povrede prava; 2) prestanak povrede prava; 3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava; 4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima je izvrena povreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava;
5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka;

6) objavljivanje presude o troku tuenog; 7) davanje podataka o treim licima koja su uestvovala u povredi prava. Lice koje povredi ig odgovara za tetu po optim propisima o naknadi tete. Ako je povreda uinjena namerno, tuilac moe od tuenog, umesto naknade imovinske tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene licencne naknade koju bi primio za korienje iga. Tubu zbog povrede iga, odnosno prava iz prijave moe podneti nosilac iga, podnosilac prijave, sticalac iskljuive licence, korisnik kolektivnog iga uz saglasnost nosioca kolektivnog iga i korisnik iga garancije uz saglasnost nosioca iga garancije.
Industrijski dizajn
Industrijski dizajn je trodimenzionalni ili dvodimenzionalni izgled celog proizvoda, ili njegovog dela, koji je odreen njegovim vizuelnim karakteristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i/ili materijalima od kojih je proizvod sainjen, ili kojima je ukraen, kao i njihovom kombinacijom. Proizvod je industrijski ili zanatski predmet, ukljuujui, izmeu ostalog, i delove koji su namenjeni za spajanje u sloeni proizvod, pakovanje proizvoda, grafike simbole i tipografske znake, iskljuujui kompjuterske programe. Sloeni proizvod je proizvod koji je sastavljen od vie delova koji mogu da budu zamenjeni i koji omoguavaju sastavljanje i rastavljanje proizvoda. Industrijski dizajn se titi na osnovu ovog zakona ako je nov i ako ima individualni karakter. Industrijski dizajn se smatra novim ako identian industrijski dizajn nije postao dostupan javnosti pre dana podnoenja prijave za priznanje tog industrijskog dizajna, ili ako ne postoji ranije podneta prijava za priznanje identinog industrijskog dizajna. Industrijski dizajni se smatraju identinim ako se razlikuju samo u nebitnim detaljima. Razlika u nebitnim detaljima postoji ako informisani korisnik, na prvi pogled, ne razlikuje industrijske dizajne.
Industrijski dizajn
Industrijski dizajn ima individualni karakter ako se ukupan utisak koji ostavlja na informisanog korisnika razlikuje od ukupnog utiska koji na tog korisnika ostavlja bilo koji drugi industrijski dizajn, a koji je postao dostupan javnosti pre dana podnoenja prijave industrijskog dizajna, ili dana priznatog prava prvenstva suprotstavljenog industrijskog dizajna. Prilikom utvrivanja individualnog karaktera industrijskog dizajna uzima se u obzir stepen slobode i objektivno ogranienje autora prilikom stvaranja dizajna konkretnog proizvoda, prouzrokovano tehnolokim i funkcionalnim karakteristikama tog proizvoda. Za industrijski dizajn primenjen na proizvodu, ili sadran u proizvodu koji ini sastavni deo sloenog proizvoda, smatra se da je nov i da ima individualni karakter:
1) ako sastavni deo koji je ugraen u sloeni proizvod ostaje vidljiv tokom redovne upotrebe sloenog proizvoda;
2) ako vidljive karakteristike sastavnog dela ispunjavaju uslove novosti i individualnog karaktera. Na osnovu ovog zakona zatita se ne moe odobriti industrijskom dizajnu:
1) ije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvaenim moralnim principima;
2) koji povreuje autorsko pravo ili prava industrijske svojine drugog lica; 3) koji sadri dravni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraenicu naziva neke zemlje ili meunarodne organizacije, religiozne i nacionalne simbole, kao i njihovo podraavanje, osim po odobrenju nadlenog organa.
Postupak zatite
Pravo na zatitu industrijskog dizajna pripada autoru ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno poslodavcu, u sluajevima predvienim ovim zakonom. Strana fizika i pravna lica u pogledu zatite industrijskog dizajna uivaju ista prava kao i domaa fizika i pravna lica, ako to proizlazi iz meunarodnih ugovora ili iz naela uzajamnosti. Postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.
Pravo na industrijski dizajn stie se upisom u Registar industrijskog dizajna i traje 25 godina od dana podnoenja prijave, pod uslovom da se plaaju propisane takse za odravanje prava.
Postupak za priznanje prava na industrijski dizajn pokree se prijavom za priznanje prava na industrijski dizajn (u daljem tekstu: prijava). Prijava iz stava 1. ovog lana podnosi se nadlenom organu u pisanom obliku, neposredno ili potom. Prijava mora da sadri: 1) zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn; 2) opis dizajna industrijskog dizajna; 3) dvodimenzionalni prikaz industrijskog dizajna (u daljem tekstu: prikaz).
Postupak zatite
Zahtev za priznanje prava na industrijski dizajn sadri naroito: 1) podatke o podnosiocu prijave;
2) podatke o autoru industrijskog dizajna ili izjavu autora da ne eli da bude naveden u prijavi;
3) naznaenje da li se prijava odnosi na jedan ili vie industrijskih dizajna; 4) stvaran i kratak naziv dizajna; 5) pravni osnov za podnoenje prijave, ako autor dizajna nije podnosilac prijave;
6) potpis podnosioca prijave.

Opis industrijskog dizajna treba da bude precizan i saet opis ukupnog spoljanjeg izgleda predmeta zatite, zasnovan na podnetom prikazu, koji se vidi stalno ili prilikom njegove redovne upotrebe i da ispunjava druge propisane uslove. Opis industrijskog dizajna treba da se odnosi samo na spoljni oblik predmeta zatite, to podrazumeva povrine tela, odnosno njegovih delova koje se vide stalno ili pri njihovoj redovnoj upotrebi, odnosno samo na sliku ili crte kojim je prikazan predmet zatite, a koji moe da se prenese na odreeni proizvod ili njegov deo. Opis industrijskog dizajna ne treba da sadri podatke koji se odnose na konstrukciju, funkciju ili funkcionalne prednosti i sline podatke o telu ili njegovim delovima. Opis industrijskog dizajna sadri naroito: podatke o podnosiocu prijave; kratak i pravi naziv predmeta zatite; novost predmeta zatite, odnosno njegovih pojedinih delova; namenu predmeta zatite.
Postupak zatite
Prikaz sadri iskljuivo predmet zatite. Prikaz treba da bude takav da se svi detalji industrijskog dizajna jasno vide i da, u pogledu kvaliteta i drugih tehnikih zahteva, ispunjava propisane uslove. Prikaz moe biti podnet kao fotografija ili nacrt. Za priznanje datuma podnoenja prijave potrebno je da prijava podneta nadlenom organu na taj datum sadri:
1) naznaenje da se trai priznanje prava na industrijski dizajn;

2) ime i prezime, odnosno naziv i adresu podnosioca prijave; 3) prikaz. Podnosilac prijave uiva od datuma podnoenja prijave pravo prvenstva u odnosu na sva druga lica koja su za isti dizajn docnije podnela prijavu.
Podnosilac prijave koji je, u roku od tri meseca pre dana podnoenja prijave, na domaem sajmu ili izlobi meunarodnog karaktera, ili u nekoj drugoj zemlji lanici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije izlagao industrijski dizajn, moe da u prijavi trai priznanje prava prvenstva od dana prvog izlaganja tog industrijskog dizajna.
Sadrina, obim i ogranienje prava

Nosilac prava na industrijski dizajn ima iskljuivo pravo na ekonomsko iskoriavanje zatienog industrijskog dizajna i da to pravo uskrati svakom treem licu. Pod ekonomskim iskoriavanjem podrazumeva se industrijska i zanatska izrada proizvoda za trite, na osnovu primene zatienog industrijskog dizajna, kao i: 1) upotreba takvog proizvoda u privrednoj delatnosti; 2) skladitenje takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet;
3) ponuda takvog proizvoda radi njegovog stavljanja u promet;

4) stavljanje u promet takvog proizvoda; 5) uvoz, izvoz ili tranzit takvog proizvoda. Autor industrijskog dizajna ima moralna i imovinska prava. Moralno pravo je pravo autora industrijskog dizajna da njegovo ime bude navedeno u prijavi, spisima i ispravi o industrijskom dizajnu. Imovinsko pravo je pravo autora industrijskog dizajna da uiva ekonomsku korist od iskoriavanja zatienog industrijskog dizajna. Pravo na industrijski dizajn ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave u zemlji ve otpoelo korienje istog industrijskog dizajna u proizvodnji, ili je izvrilo sve neophodne pripreme za otpoinjanje takvog korienja.
Sadrina, obim i ogranienje prava

Nosilac prava na industrijski dizajn ne moe da zabrani treem licu radnje: 1) uinjene u nekomercijalne i eksperimentalne svrhe; 2) umnoavanja u svrhu poduavanja ili citiranja, pod uslovom da su takve radnje u skladu sa praksom lojalne konkurencije i da neopravdano ne ugroavaju normalno iskoriavanje industrijskog dizajna, kao i da je navedeno odakle je industrijski dizajn preuzet.
Pravo na industrijski dizajn ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zatienog industrijskog dizajna, a koji sainjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila, odnosno slue iskljuivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje je registrovano u nekoj od zemalja lanica Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, kad se ono privremeno ili sluajno nae na teritoriji Republike Srpske. Ako je nosilac prava na industrijski dizajn u Republici Srpskoj stavio u promet proizvod koji sadri zatieni industrijski dizajn, odnosno proizvod koji je oblikovan prema zatienom industrijskom dizajnu ili ako je nosilac prava na industrijski dizajn ovlastio neko lice da u Republici Srpskoj takav proizvod stavi u promet, nema pravo da zabrani treim licima dalje raspolaganje tim proizvodom, kupljenim u legalnim tokovima prometa.
Oznaka geografskog porekla

Oznake geografskog porekla su ime porekla i geografska oznaka. Oznake geografskog porekla koje su za teritoriju Republike Srbije registrovane na osnovu Lisabonskog aranmana o zatiti imena porekla i njihovom meunarodnom registrovanju (u daljem tekstu: "Lisabonski aranman"), imaju na teritoriji Republike Srpske isto dejstvo kao da su direktno prijavljene i registrovane u Republici Srpskoj. Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na vino i rakiju i druga alkoholna pia u delu u kome su sticanje i sistem zatite, kao i ostvarivanje prava korienja oznake geografskog porekla na tim proizvodima ureeni posebnim propisima.
Oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeleavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domae radinosti i usluga.
Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se oznaava proizvod koji odatle potie, iji su kvalitet i posebna svojstva iskljuivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, ukljuujui prirodne i ljudske faktore i ija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na odreenom ogranienom podruju. Geografska oznaka je oznaka koja identifikuje odreeni proizvod kao proizvod poreklom sa teritorije odreene zemlje, regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gde se odreeni kvalitet, reputacija ili druge karakteristike proizvoda sutinski mogu pripisati njegovom geografskom poreklu i ija se proizvodnja i/ili, prerada i/ili priprema odvijaju na odreenom ogranienom podruju.
Oznaka geografskog porekla

Ako su nazivi dva ili vie mesta odakle proizvod potie identini, ili gotovo identini u pisanom ili izgovorenom obliku (homonimni nazivi), zatita takvih geografskih naziva bie priznata svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom, na osnovu principa pravednog i ravnopravnog tretiranja proizvoaa na tritu i istinitog obavetavanja potroaa, osim kada to moe da izazove zabunu u javnosti o tanom geografskom poreklu proizvoda.
Proizvod moe izuzetno da se zatiti imenom porekla ako ima dokazano tradicionalno obeleje, visoku reputaciju i dobro je poznat i kada sirovina za proizvodnju tog proizvoda potie sa podruja razliitog ili ireg od podruja prerade, ako je podruje proizvodnje sirovine ogranieno i postoje posebni uslovi za proizvodnju te sirovine, kao i sistem inspekcijske kontrole koji obezbeuje nadzor nad ispunjavanjem posebnih uslova za proizvodnju sirovina.
U sluaju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, sirovinama se smatraju samo ive ivotinje, meso i mleko.
Nazivi koji se ne mogu tititi

Oznakom geografskog porekla ne moe da se zatiti naziv: 1) ije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvaenim moralnim principima; 2) koji predstavlja ime zatiene biljne sorte ili ivotinjske vrste, ukoliko moe da stvori zabunu kod potroaa u pogledu stvarnog porekla proizvoda; 3) iji izgled ili sadraj moe da stvori zabunu kod potroaa u pogledu prirode, porekla, kvaliteta, naina proizvodnje ili drugih karakteristika proizvoda; 4) koji je istovetan ili bitno slian ranije registrovanom igu, ukoliko s obzirom na reputaciju, poznatost i duinu upotrebe tog iga postoji mogunost nastanka zabune kod potroaa u pogledu proizvoakog porekla proizvoda; 5) koji predstavlja taan naziv zemlje, regiona ili lokaliteta sa koga proizvod potie, ali koji kod potroaa izaziva lanu predstavu da proizvod potie iz druge zemlje, regiona ili lokaliteta; 6) koji je usled dugotrajne upotrebe postao generian, odnosno uobiajen naziv za oznaavanje odreenog proizvoda; 7) koji nije zatien, ili je prestao da bude zatien u zemlji porekla, ili koji je prestao da se koristi u toj zemlji.
Postupak zatite
Postupak za registrovanje oznake geografskog porekla pokree se prijavom za priznavanje imena porekla, odnosno geografske oznake (u daljem tekstu: prijava). Prijavu mogu da podnesu: 1) domae fiziko ili pravno lice koje na odreenom geografskom podruju proizvodi proizvode koji se oznaavaju nazivom tog geografskog podruja; 2) udruenja lica, privredne komore, udruenja potroaa i dravni organi zainteresovani za zatitu imena porekla, odnosno geografske oznake u okviru svojih aktivnosti; 3) strana fizika ili pravna lica, odnosno strana udruenja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji porekla, kada to proizilazi iz meunarodnih ugovora. Prijava moe da se odnosi samo na jednu oznaku ili ime geografskog podruja i samo na jednu vrstu proizvoda. Za podnoenje prijave plaa se propisana taksa. Bitni delovi prijave su: 1) zahtev za registrovanje imena porekla, odnosno geografske oznake; 2) opis geografskog podruja; 3) podaci o specifinim karakteristikama proizvoda.

Autorsko Pravo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Autorsko Pravo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

-izvor: Zakon o autorskim i srodnim pravima BiH, Slubeni glasnik BiH, 63/10 -polje primene: a) pravo autor na njihovim

Pojam autorskog dela

Pojam autorskog dela

Pojam autorskog dela

Uslovi zatite autorskog dela

Naslov autorskog dela

Izvedena autorska dela i zbirke

Sadrina autorskog subjektivnog prava

Moralna prava autora

Moralna prava autora

Imovinska prava autora

Imovinska prava autora

Imovinska prava autora

Imovinska prava autora

Imovinska prava autora

Ogranienja imovinskih prava

Ogranienja imovinskih prava

Autorsko pravo u pravnom prometu

Autorsko ugovorno pravo

Autorsko ugovorno pravo

Autorsko ugovorno pravo

c) istekom roka vaenja ugovora.

Ugovor o stvaranju dela po narudbini

Autorsko pravo na delu po narudbini, osim prava distribucije, zadrava autor.

Autor kompjuterskog programa ima iskljuiva prava koja obuhvataju:

Zabranjeno je unitenje matrice prvog standardnog primerka audiovizuelnog dela.

Srodna autorska prava

a) snimanja svog ivog izvodjenja,

PRAVA PROIZVOAA FONOGRAMA

Prava filmskih producenata

b) distribuiranja svojih videograma,

Prava organizacija za radiodifuziju

b) sekundarnog korienja svojih emisija, ako se to radi uz naplatu ulaznica,

Prava organizacije za radiodifuziju traju 50 godina od dana prvog emitovanja.

Prava proizvoaa baze podataka

Ostvarivanje autorskog prava

Zatita autorskog prava

e) potpuno uklanjanje predmeta povrede iz privrednih tokova,

Zatita autorskog prava

Patentno pravo subjekti zatite

(3) korienje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe;

Iskljuiva prava nosioca prava ne odnose se:

Trajanje i odravanje prava

Pronalazak iz radnog odnosa

Pronalazak iz radnog odnosa

Postupak zatite pronalaska

Postupak zatite pronalaska

Postupak zatite pronalaska

1) naznaenje da se trai priznanje prava;

Posebne vrste prijava

Graanskopravna zatita prava

Tubom se moe zahtevati:

Evropska prijava i evropski patent

Predmet i uslovi zatite

Predmet i uslovi zatite

14) koji predstavlja ili podraava nacionalni ili religijski simbol.

Meunarodno registrovanje iga

4) dokaz o uplati takse za zahtev.

Sadrina, sticanje i obim prava

Sadrina, sticanje i obim prava

Sadrina, sticanje i obim prava

5) naknadu imovinske tete i opravdanih trokova postupka;

6) potpis podnosioca prijave.