Istine i zablude o Kosovskom boju Vojislava C. SPASOJEVI | 18. februar 2012.

21:06 |

"Novosti" istrauju: Ko su stvarni kosovski junaci i ta se danas ui o boju na Gazimestanu. Da li se iza Miloa Obilia krije Nikola Gorjanski, a iza Jug Bogdana Lazarev tast Vratko

Slika Kosovka devojka od Uroa Predia NAJVEI broj graana Srbije ne zna koje su stvarne linosti uestvovale u Kosovskom boju, a koje je opevao narod u epskoj poeziji. Jo manje njih zna na osnovu kojih su realnih srpskih vitezova opevani poznati junaci. Svi relevantni podaci o najuvenijoj bici u istoriji mogu se nai u naunim radovima objavljenim 1889, povodom 500-godinjice Kosovske bitke, tvrdi Boidar Kljajevi, profesor istorije i geografije, koji se 37 godina bavi poreklom porodica, i objavio je nekoliko knjiga. - Prema nekim istoriarima, narod je lik Miloa Obilia, kojeg su Turci zvali Kobili, najverovatnije opevao na osnovu lika vojvode Nikole Gorjanskog, mavanskog bana, mada neki vezuju Gorjanskog i za ovarsko-kablarsko podruje - kae Kljajevi.

On tvrdi da izvori pokazuju i da se u linosti starog Jug Bogdana krije lik kneza Vratka, Lazarevog tasta, odnosno oca kneginje Milice. Vratkov otac je Vratislav, unuk upana Dimitrija i praunuk Vukana, sina Stefana Nemanje. To pokazuje da ova loza najdirektnije vodi korene od Nemanjia. Iza lika Strahinia bana iliti Banovi Strahinje krije se ura Stratimirovi Bali, zet kneza Lazara, za kojeg je bila udata njegova kerka Jelena. Kosani Ivan i Toplica Milan su vojvode iz Kosanice i Toplice. Malo se zna i za dvojicu srpskih junaka - brau Oliverovi, Krajimira i Damira, vrhunske majstore u maevanju na evropskim turnirima. Krajimir je doekao odrubljenu glavu kneza Lazara u posudi, zavetujui se Bogu da e i njegova glava biti svuda gde je kneeva. - Nedugo zatim, i zaista, njegova glava bie odrubljena i, prema svedoenjima janiara Mihaila Konstantinovia, iz Ostrovice, nai e se u istoj posudi - pria Kljajevi. Takoe pominje i skoro zaboravljene kosovske borce Pavla Orlovia, rudnikog vojvodu, od ije je brae ostalo iroko potomstvo u Hercegovini, vojvodu Damjana Tonkovia, Orlovievog ujaka, koji je poginuo sa svojim sestriem na Kosovu, bosanskog vojvodu Vlatka Vukovia, Stevana i Lazara Musia, sestrie kneza Lazara... Kljajevi se osvre i na Nemanjie, i tvrdi da ima dokaza da postoje potomci ove kraljevske porodice. Re je o plemenu Nikia, koji vode poreklo od Vukanove kerke Ofinije i grbljanskog bana Vladimira, i slave slavu Svetog Luku. Po vojvodi Niki je Niki dobio ime. - Dr Rua uk i dr Ilija Sindik doli su do podataka da su potomci Nemanjia po mukoj liniji postojali u bratstvu Bogunovia, u Dubrovniku, gde se naselio Lavrentije Bogunovi, sin Boguna Nemanjia. On je 1350. otiao u pratnji cara Duana za Dubrovnik, i tu se porodica odrala 252 godine - kae ovaj istoriar, i dodaje da su kasnije nastavili da traju kroz hercegovake porodice Zurovie i Zurovce, i islamske Ramovie i Zuhrie, kao i porodice Bogunovia, u ibenskom podruju. Od njih su nastali ogranci Adamovii, Cvjetiani, Miljui, Kovaevii, kundrii i Grmue.

A ta deca o Kosovskom boju ue u koli? U udbeniku za esti razred osnovne kole Radeta Mihaljia stoji da se od srpske vlastele knezu Lazaru u bici pridruio samo Vuk Brankovi, gospodar Kosova, i da je jedan odred u pomo poslao bosanski vladar Tvrtko.

Tok i konaan ishod bitke nisu poznati. S bojnog polja vratilo se malo ratnika. U estokom sudaru i obostranoj velikoj pogibiji, smrt su nala dva vladara, knez Lazar i sultan Murat. Turskog sultana ubio je srpski ratnik Milo Obili (Kobili)... Moravska Srbija ostala je bez ratnika i voe. Mada se novi sultan Bajazit posle bitke povukao iz srpskih zemalja da bi uvrstio svoju vlast u Maloj Aziji, naslednici kneza Lazara priznali su vrhovnu vlast sultana, kome je jo neko vreme otpor pruao Vuk Brankovi, koji je preiveo bitku, pie Mihalji. On dodaje i da je kasnije izgraena legenda, na kojoj se bazirala narodna istorijska svest, kao i da su knez Lazar i kneginja Milica, Vuk Brankovi i ratnik Milo Obili, bili istorijske linosti. Izmiljeni su Jugovii, Ivan Toplica i Milan Kosani. Legenda je izmislila i da je Obili bio Lazarov zet (u stvari verenik njegove kerke Olivere), i da je Jug Bogdan bio kneev tast, kae Mihalji. Od 19. veka istoriari, praktino, vode polemiku da li je Obili zaista postojao i nisu se sloili do dananjeg dana. Ni nai, ni strani. Zanimljivo je da je, prema turskim izvorima, Murat ubijen nakon bitke, kada je srpski vojnik koji se pravio da je mrtav, probo sultana koji mu se pribliio. Italijanska autorka Ana di Lelio tvrdi da je Murata, u stvari, ubio albanski vitez - Milos Kopilik, i da je taj ep rasprostranjen meu albanskim ivljem.

ANTI: O BOJU SE MALO ZNA Pokojni akademik Sima irkovi je svojevremeno zakljuio da se o Kosovskoj bici do danas u potpunosti pouzdano znaju dva podatka - da se dogodila i da su oba vladara tokom njenog trajanja poginula, objanjava istoriar edomir Anti. - Zna se da je sultana Murata ubio neko od srpskih ratnika, nije izvesno o kome je re, a prema nekim verzijama to je moglo biti prilikom Muratovog obilaska bojnog polja ili prilikom predaje nekog vlastelina - kae Anti. Ime Miloa Obilia prvi put se u pisanim izvorima pominje poetkom 15. veka, i to u prilino drugaijoj verziji tog imena. Poistoveivanje Nikole Gorjanskog sa Miloem Obiliem predstavlja slobodnu interpretaciju, vie oslonjenu na povest razvoja knjievnog nego istorijskog lika, za koju nema dovoljno dokaza, dodaje ovaj istoriar. - Mnogo je legendi, nedokazivih tvrdnji i netanosti vezanih za Kosovsku bitku. Recimo, u osmanskoj tradiciji valjalo je objasniti kako je u jednoj bici sa malim narodom zaboravljene dravnosti, prvi i poslednji put u istoriji dolo do pogibije sultana. Odatle tvrdnje da se u bici na Kosovu sa Osmanlijama sudario savez vojski iz sedam ili devet drava, meu kojima su bili i Srbi, Bugari, Arbanasi, Ugari, Nemci, Franci... Istorijska istina je, a o tome je 1989. jedan znaajan rad napisao i akademik

irkovi, da su u ovoj bici uestvovale samo vojska Kneevine Srbije i vojska iz Bosne koju je poslao Tvrtko Prvi - objanjava Anti.

Kososvska bitka nije imala znaaj koji joj je pridavala narodno predanje. Re je o jednoj od velikih i sudbonosnih bitaka evropskog srednjeg veka, ali daleko je znaajnija bila Marika bitka iz 1371. Godine, posle koje su balkanske zemalje (Vizantija, Bugarska, srpske i vizantijske dravice...) veinom postale turski vazali. Srpske zemlje su se odrale sedamdesetak godina posle Kosovske bitke, ali je zbog kolektivne uspomene i naslea poslednjih srpskih vladara (potomaka kneza Lazara), Kosovski boj ostao u istoriji zabeleen kao presudna i kobna bitka za kasniju srpsku istoriju, zakljuuje Anti.

ARAOREVII POTOMCI VOJNOVIA

Etnolog Mile Nedeljkovi istraio je poreklo Karaorevia i doao do toga da su oni potomci plemike porodice Vojnovia iz Hercegovine. Slava im je Sveti Kliment, jedinstvena slava u srpskom narodu. Roake imaju u umadiji, ali i u sjenikim Koritima. - Postoji pismo Vlatka Maeka knezu Pavlu, u kojem Maek objanjava da su Jelaii (familija bana Jelaia) u srodstvu sa Karaoreviima, jer su i jedni i drugi poreklom iz Hercegovine, potomci plemike loze Vojnovia - zakljuuje Kljajevi.

SAUVANE RELIKVIJE Ogromne zasluge za to to su srpske relikvije sauvane prilikom paljenja manastira Mileeve, 1688-1689. godine, ima Nikola, otac Ruera Bokovia. On je, objanjava Kljajevi, otkupio zlatni krst, dar sultanije Mare, kerke ura Brankovia, i ruku svetog Save u zlatnoj kutiji, koja se selila sa seobama srpskog naroda od manastira Pakraca, preko Peke patrijarije i manastira Dovolje na reci Tari, da bi 1912. dospela u vlasnitvo muslimanske porodice engia. Danas je u manastiru Trojice u Pljevljima. Bokovii su se, inae, prvo prezivali Pokrajiii i slavili su urevdan, da bi Nikola preao u Dubrovnik i zbog trgovakih veza primio katolianstvo. Po njegovom ocu Boku su se prozvali Bokovii.