ZLATNI PRESEK

Geometrija poseduje dva velika blaga: jedno je Pitagorina teorema, a drugo zlatni rez. Prvo se moe uporediti sa istim zlatom, a drugo sa dijamantom neprocenjive vrednosti. Johannes Kepler U naem svakodnevnom ivotu neprestano se susreemo sa matematikom i geometrijom. Svet kojeg oblikuje ovek prepun je pravih uglova, linija i predmeta pravilnih geometrijskih oblika. Matematika je danas obina, svetovna nauka, ona je alat kojim se sluimo da bismo brojali, raunali, merili i manipulisali svetom oko sebe. Pri tome zaboravljamo ono dublje, metafiziko znaenje matematike i geometrije o kojem su govorili mnogi matematiari i filozofi. Pitagora je smatrao da u osnovi svega lei broj i da je itav svemir jedna matematika struktura. Zato putem geometrije, koja se bavi redom u prostoru kroz merenje odnosa meu razliitim oblicima, moemo istraivati principe koji vladaju u svemiru. Matematiki odnosi i brojevi postoje a priori, oni mogu, ali ne moraju imati svoju paralelu u pojavnom svetu. Cilj je geometrije omoguiti ovekovoj svesti da stvori kanal kroz koji Zemlja, nivo manifestovanih oblika, moe poprimiti apstraktne, kosmike principe neba. Istraujui odnose meu oblicima, matematiari su doli do nekih udesnih brojeva, poput e, baze prirodnog logaritma, ili , odnosa obima kruga i njegovog promera, koji kao da izrastaju iz temeljne strukture kosmosa. Jedan od takvih brojeva je i F (phi), zlatni broj, zlatni presek ili zlatna razmera. PROMER I RAZMERA Zlatni presek se moe brojano izraziti kao konstanta ija veliina iznosi 1.6180339..., ali njegovo znaenje nije toliko u njegovoj numerikoj vrednosti, koliko u razmeri koju odreuje. Da bismo ovo razumeli, moramo razjasniti pojmove promera i razmere (proporcije). Promer je odnos dve mere, veliine i koliine ili dva svojstva i izraava se formulom a:b. Tako promer predstavlja meru razliitosti, i to razliitosti koju moe spoznati bar jedno od naih ula. Odnos a:b nije samo osnovni pojam za sve aktivnosti opaanja, nego oznaava i osnovni proces inteligencije gde simbolizuje poreenje izmedju dve stvari, to je osnova za stvaranje zakljuaka. Proporcija je meutim sloenija. Razmera ili proporcija znai jednakost izmeu dva odnosa, tj. kada se jedan element prema drugom odnosi kao trei prema etvrtom, i izraava se formulom a:b = c:d. To predstavlja finiji nivo inteligencije, od odgovora na jednostavnu razliitost odnosa. Stari Grci su to nazivali analogija.

Pitagorejci su razlikovali dva tipa analogije. Prvi je definisan pre navedenom formulom i sastoji se od etiri razliita elementa. Taj se tip proporcije naziva diskontinuirani. Ali ako se ograniimo na samo tri elementa razmere, dobiemo bitno egzaktniji odnos koji moemo izraziti formulom a:b = b:c. Ovo se naziva kontinuirana proporcija, jer su dva promera povezana jednim zajednikim elementom. Meutim, ta tri elementa razmere moemo redukovati na samo dva. Jedina prirodna aritmetika razmera koju moemo dobiti sa samo dva elementa izraava se formulom a:b = b : (a + b), gde se manja veliina prema veoj odnosi kao vea prema iznosu obe veliine. Ova se razmera naziva zlatna razmera. Numerika vrednost broja F je priblino 1.6180339. FIBONAIJEV NIZ BROJEVA Uz zlatni broj F vezane su mnoge matematike zanimljivoti; npr, bilo koju potenciju broja F moemo dobiti tako da saberemo dve prethodne potencije. Fibonaijev niz brojeva, nazvan po italijanskom matematiaru Leonardu Fibonacciju iz XIII veka, jedan je od naina na koje moemo generisati F. Prva dva lana Fibonaijevog niza su 1 i 1, a svaki sledei lan dobije se tako to se saberu prethodna dva: 1,1,2,3,5,8,13,21,34,55,89,144,233,377,610... Ako bilo koja dva uzastopna lana meusobno podelimo, dobiemo niz brojeva koji osciliraju oko broja F; to je vrednost lanova niza vea, to e vrednost koju dobijemo njihovim deljenjem biti blia broju F. Npr: 8:5=1,6 13:8=1.625 21:13=1.615385... ... 377:233=1.6180257... 610:377=1.6180371... Iako Fibonaijev niz poinje sa 1,1, niz je mogue zapoeti sa bilo koja dva broja. U svakom nizu ovakvog tipa, promer uzastopnih lanova teie prema F. ZLATNI PRAVOUGAONIK Zlatni pravougaonik je onaj pravougaonik kod kojeg je promer due i krae stranice jednak F. Geometrijska konstrukcija zlatnog pravougaonika iz kvadrata: Odredimo taku E, polovinu stranice AB kvadrata ABCD. Povuemo liniju koja spaja take C i E. estarom povuemo luk sa sreditem u taki E i odredimo taku F.

Pravougaonik BDGF je zlatni pravougaonik.

Ako iz zlatnog pravougaonika izreemo kvadrat ija je stranica jednaka manjoj stranici pravougaonika, pravougaonik koji nam ostaje takodje e biti zlatni. Tako da je i pravougaonik ACFG zlatni. U geometriji se F pojavljuje i kod nekih pravilnih geometrijskih likova, npr. Kao odnos poluprenika kruga i stranice pravilnog desetougla oko kojeg je krug opisan, ili kod pentagrama gde je svaka duina podeljena prema zlatnom preseku. ZLATNI PRESEK U PRIRODI Zlatni presek i Fibonaijevi brojevi pojavljuju se na mnogo mesta u prirodi, a brojne studije potvruju njihovu uestalost. U svetu prirode, rast znai dodavanje odreene koliine jedinki ve postojeima, makar te jedinke bile sitne poput molekula. ini se da je upravo F idealna mera za rast takve vrste. Dobar je primer za to prelepa kuica pua iz roda Nautilus. Ona raste u obliku spirale koja se u svakom krugu poveava srazmerno broju F. Grananje kao jo jedan oblik prirodnog rasta odvija se prema Fibonaijevom nizu brojeva. Logaritamska spirala, otkrivena u poloaju koji ljudski i ivotinjski fetus zauzima u posteljici, pristuna je i u modelu rasta mnogih biljaka. Raspored semenki kod cveta suncokreta sledi logaritamsku spiralu na bazi zlatnog preseka. Nadalje, suncokret ima 55 spirala u smeru kazalje na satu koje se nalazre preko 34 ili 89 spirala poloenih suprotno od smera kazaljke na satu. Ove brojeve prepoznajemo kao deo Fibonaijevog niza koji generie broj F.

Zanimljiv primer Fibonaijevog niza u prirodi moemo pronai kod pela. Kod njih je jedinstveno da trutovi nastaju iz matinih neoploenih jajaaca, tako da imaju samo majku, dok enske radilice imaju i majku i oca. Ali kod jednih i kod drugih, ukupan broj pela svage generacije sledi Fibonaijev niz brojeva. Zlatni presek, vezano uz njegovo pojavljivanje kod pentagrama, moemo pronai kod svakog cveta sa pet latica. Porodice rua, kao i cvetovi svih jestivih voaka, imaju pet latica, ili broj latica koji je dobijen mnoenjem broja pet sa samim sobom vie puta. Tradicionalna medicina smatra da kroz taj broj biljke daju oveku signal da su jestive. OVEK I ZLATNI PRESEK Kanon ljudskog tela, odnosno opis prosenih i idealnih mera ljudskog tela, bio je predmet ovekovog interesovanja jo od najstarijih vremena. Poznati su nam kanoni iz doba faraona, Polikletov, Leonardov, Albertijev, Mikelanelov i brojni drugi, U mnogima od njih, ljudsko telo je promatrano kao sloen sistem odnosa koji se izjednaavaju u zlatnom preseku. Prema egipatskim, grkim i japanskim kanonima, pupak deli ovekovo telo prema zlatnom preseku, dok se polni organi nalaze tano na polovini ovekove pune visine. Ovo oznaava povezanost seksualnosti sa funkcijom dualnosti, podele na dva tj. reprodukcije. Kod roenja, meutim, pupak se nalazi na pola visine detetovog tela i tokom rasta pomie se na taku zlatnog preseka. To simboliki oznaava kretanje dualiziranog, seksualnog stanja u prirodi prema harmoninijem odnosu kojeg simbolie zlatni presek.

ZLATNI PRESEK U UMETNOSTI Otkako je oveanstvo poelo razmiljati o geometrijskim oblicima svog sveta, brojne prirodne, filozofske i estetske studije bavile su se zlatnim presekom. Zlatni presek bio je prisutan u sakralnoj umetnosti Egipta, Indije, Kine i drugih drevnih civilizacija. Dominirao je u grkoj umetnosti, ostao skriven, ali prisutan u gotikom srednjem veku da bi ponovo bi slavljen u renesansi. Moda najslavniji primer primene zlatnog preseka u umetnosti je Partenon, grki hram posveen boginji Atini kojeg su sagradili arhitekti Iktin i Kalikrat. Kod Partenona je zlatni pragougaonik prisutan i u proelju i u tlocrtu hrama. Promeri veliina pojedinih delova hrama, sve do najsitnijih, predstavljaju razmere zlatnog preseka. Grki su umetnici ovaj princip razumevali ne samo kao odnos duina, nego i kao odnos povrina, zavladavi na taj nain beskrajem lepih oblika. Analize pojedinih autora pokazuju da je u veini klasinih graevina na neki nain ugraen zlatni presek. Fidija, kipar ija dela krase Partenon, je svoje kipove proporcionirao prema svojoj razmeri. Zato je ameriki matematiar M. Barr dvadesetih godina prolog veka predloio da se numerika vrednost zlatnog preseka oznai slovom F, prema prvom slovu imena uvenog vajara.

Iako se zlatni presek najee vee uz grku umetnost, on je bio poznat i ranije, jo u vreme Vavilonaca i Egipana. Ideju da pomou osnovnih geometrijskih likova (kvadrata, kruga i jednakostraninog trougla), te razmere poput zlatnog preseka prenesu principe makrokosmosa u oveku, blii svet mikrokosmosa, Grci su preuzeli od Egipana. Grob Ramzesa IV u dolini kraljeva lep je primer povezivanja arhitekture i sakralne geometrije. Naime, Ramzes IV sahranjen je u grobnici uklesanoj u stenu u trostrukom sarkofagu. Sarkofag u kojem se nalazilo telo bio je u obliku dvostrukog kvadrata, a srednji sarkofag bio je u obliku zlatnog pravougaonika. Trei, spoljni sarkofag, sastojao se od dva takva pravougaonika. Geometrijska analiza predmeta pronaenih u grobnicama pokazala je da su i oni oblikovani korienjem kvadrata i zlatnog preseka, to pokazuje prisutnost sakralne geometrije, ne samo u velikim arhitektonskim formama, nego i kod najmanjih svetih predmeta. Zlatni se presek ne pojavljuje samo u arhitekturi. Analiza kompozicije slike Hristovog krtenja Piera della Francesce, pokazuje nam da je ova slika zapravo geometrijska alegorija principa Svetog Trojstva, gde Sveto Trojstvo sledi geometrijski simbolizam zlatnog preseka. Hristovo telo smeteno je unutar povrine 1x1/F, a njegova visina je 3x1/F. I drugi elementi kompozicije voeni su slinim principima u skladu sa hrianskom simbolikom, npr, poloaj Hristovog srca, pupka, ruke Sv. Ivana itd. Na slici Piera della Francesce, geometrijskom, matematikom logikom Hrist povezuje pojmove duha i materije, univerzalnog i individualnog, konanog i beskonanog. Upravo harmonizacija s onim viim, nama teko dokuivim sferama, bila je cilj svih istinskih filozofa. Za mnoge od njih, zlatni presek je bio direktna veza sa tim sferama, njihova manifestacija u naem nesavrenom pojavnom svetu. Bilo bi preterano rei da se zlatni presek nalazi svuda u prirodi, ali gde god opazimo pojavu izuzetne lepote i sklada, najee emo otkriti prisutnost zlatnog preseka.

On je podsetnik na srodnost naeg pojavnog sveta sa njegovim savrenim izvorom i sa njegovom potencijalnom buduom evolucijom. Autor Suzana Dobri aja (tekst preuzet iz asopisa Nova Akropola br 16.)