Naslov originala: A. S. Neill: SUMMERHILL — A Radical Approach ‘to Child Rearing © Hart Publishing Co., 1960. itanski pedagog Aleksandar Saterlend Nil (ro- aca 1883) ence fe 1921. godine u jednoj en- gleskoj ‘Prasplg colu Samerhil, u kojoj su nastava i je dece 2 Postavijent a pot jove. jednim od najznatajniji 03 fin oe inh decenija‘Nilov rad i njegove ideje bili su predmet Zestoke ‘erik, all su dobill i velika priznania, eminent. sihologa i antropologa. Predgovor 2 bv Eng aapisao je Brin From, r PREDGOVOR ERIHA FROMA I Napredni mislioci proklamovali su tokom XVIII veka ideje o slobodi, demokratiji i samoopredeljenju, i te su ideje u prvoj polovini XX veka urodile plodom u oblasti obrazovanja. Zamenjivanje autoriteta slobo- dom bilo je osnovni princip tog samoopredeljenja. Nje- gov smisao potivao je u poduéavanju deteta bez upo- trebe prinude i to podsticanjem detinje radoznalosti i spontanih potreba, kako bi se pobudilo interesovanje deteta za svet koji ga okruzuje. Ovakav stav oznatio je povetak progresivnog obrazovanja i predstavljao vazan korak u razvoju litnosti. Ipak, rezultati novog metoda behu éesto ispod o&ekivanja. U poslednje vreme ima sve vise nepovoljnih reagovanja na progresivno obrazovanje. Danas mnogi veruju da je sama ta teorija pogresna i da bi je tre- balo baciti u zapecak. Jaga pokret u praveu poostra- vanja discipline, a takode i kampanja da se nastavni- cima javnih 8kola dozvoli fizitko kainjavanje uéenika. Mo?da je najvainiji Zinilac u ovakvom reagovanju veliki uspeh koji je u nastavi postignut u Sovjetskom Savezu. U toj zemlji se u punoj meri primenjuju sta-6 Aleksandar S. Nil rinski autoritarni metodi, a izgleda da njihovi rezultati, bar Sto se tiée samog znanja, ukazuju na to da bismo i mi bolje uéinili ako bismo se vratili starim disciplin- skim merama i prenebregli slobodu deteta. Da li je ideja o obrazovanju bez upotrebe prinude pogre’na? Pa éak i ako sama ideja nije pogrena, kako mozemo objasniti njen relativan neuspeh? Verujem: da ideja o slobodi dece nije bila pogres- na, ali da je ona gotovo uvek bila izvitoperavana. Da bismo tom pitanju pristupili na jasan natin, najpre moramo razumeti prirodu slobode, a da bismo to u¢i- nili moramo napraviti razliku izmedu javnog autoriteta i anonimnog autoriteta.* Javni autoritet se primenjuje neposredno i izri¢ito. Osoba od autoriteta otvoreno saopstava onoj koja joj je podredena: »Mora’ to da uéini8. U protivnom, pro- tiv tebe ée biti primenjene izvesne sankcije.« Anonimni autoritet teZi da prikrije upotrebu prinude. On se pre- tvara da autoritet ne postoji, da se sve Gini uz saglas- nost pojedinca. Dok je nastavnik u prodlosti govorio Dzoniju: »Mora§ to da uéini8,inaée éu te kazniti«, savre- meni nastavnik kaze: »Siguran sam da ée ti se dopasti da to uéinig«. U potonjem slugaju, sankcija za nepo- slugnost ne sastoji se u telesnom kainjavanju, vec se ogleda u oZaloséenom licu roditelja ili, Sto je joS gore, u komuniciranju osecanja »neprilagodenosti«, oseéanja da se ne postupa onako kako postupaju ostali. Javni autoritet koristio je fiziéku prinudu, dok anonimni autoritet primenjuje psihiéko manipulisanje. Prelaz sa javnog autoriteta devetnaestog na ano- nimni autoritet dvadesetog veka bio je uslovijen orga- nizacionim potrebama naSeg savremenog industrijskog * Podrobnija analiza problema autoriteta mote se nadi u: E. From — »Bekstvo od slobode«, »Nolit«, Beo- grad, 1964. (prim. prev.) Slobodna deca Samerhila 1 drustva. Koncentracija kapitala dovela je do stvaranja gigantskih preduze¢a kojima je upravijala hijerarhijski organizovana birokratija. Veliki konglomerati radnika i sludbenika rade zajedno, pri éemu je svaki pojedinac deo ogromnog mehanizma organizovane proizvodnje, koji, da bi uopSte funkcionisao, mora da funkcionige glatko i bez zastoja. Pojedini radnik postaje samo zup- éanik u mehanizmu. U takvoj organizaciji proizvodnje, pojedincem se upravlja i manipulie. Pojedincem se takode upravlja i manipulige i u oblasti potrosnje u kojoj on, navodno, ispoljava slo- bodu izbora. Bilo da se radi o konzumiranju hrane, odese, pita, cigareta, filmova ili televizijskih programa, prvo, da stalno povetava apetit pojedinca za novim po- tro’nim dobrima; i drugo, da usmerava taj apetit u praveu koji je najrentabilniji za industriju. Covek se pretvara u potrofata, vetito sisante, tija je jedina Zelja da trodi vie i »boljex. NaS ekonomski sistem mora da stvara Ijude koji ée odgovarati njegovim potrebama, Ijude koji spremno saraduju, Ijude koji Zele da sve vise i vie tro’e. NaS sistem mora da stvara Ijude @ji su ukusi standardizo- vani, Ijude koji su izrazito podlozni uticaju, Ijude éije se potrebe mogu predvideti. NaSem sistemu su potrebni Ijudi koji se oseéaju slobodnim i nezavisnim, ali su uprkos tome spremni da dine ono &to se od njih ote- kuje, Ijudi koji ée se bez trvenja uklopiti u dru8tveni mehanizam, oni koji mogu da budu usmeravani bez prinude i voda, i bez ikakvog drugog cilja izuzev onog da »dobro produ.* Stvar, dakle, nije u tome sto je * Za podrobniju analizu uticaja ameritkog industrij- skog sistema na karakterolosku strukturu pojedinca videti: E rom — sZdravo drustvor, *Rade, Beograd, 1963. (prim. prev,8 Aleksandar S. Nil Slobodna deca Samerhila 9 autoritet nestao, pa éak ni u tome &to je oslabio, veé u tome Sto se iz javnog autoriteta prinude pretvorio u anonimni autoritet ubedivanja i sugestije. Drugim retima, da bi bio prilagodljiv, savremeni éovek je pri- nuden da gaji iluzije kako se sve dogada uz njegovu saglasnost, iako se ta saglasnost od njega mode iznu- diti pomocu suptilnog manipulisanja. Njegova saglas- nost se, prema tome, stiée iza njegovih leda, ili iza njegove svesti. Isti izumi primenjuju se i u progresivnom obrazo- vanju. Dete je prinudeno da proguta pilulu, ali ona je presvuéena slojem ecera. Roditelji i nastavnici po- brkali su istinsko neautoritarno obrazovanje sa obra- zovanjemt putem ubedivanja i skrivene prinude. Na taj nagin je progresivno obrazovanje degradirano. Nije uspelo da postane ono &to je trebalo da bude i nikad se nije razvilo onako kako je trebalo. II Sistem A. S. Nila predstavlja radikalan pristup odgoju deteta. Po mom miljenju, njegova knjiga je vrlo znaéajna zato Sto zastupa pravi princip obrazo- vanja bez straha. U Skoli Samerhil autoritet nije maska za sistem manipulisanja. Samerhil ne razvija teoriju, veé prenosi stvarno, go- tovo éetrdesetogodisnje iskustvo. Autor se zadovoljava konstatacijom da »sloboda funkcioni8ee. Principi koji cine osnovu Nilovog sistema izlozeni su u ovoj knjizi na jednostavan i nedvosmislen naéin. Oni se mogu ovako rezimirati: 1. Nil évrsto veruje u »detinju dobrotu«. On veruje da se prosetno dete ne rada kao bogalj, kukavica ili bez- du8ni automat, veé raspolate punim potencijalom da voli Zivot i bude zainteresovano za njega. 2. Cilj obrazovanja — u stvari cilj Zivota — jeste da se radosno radi i da se nade sreéa. Prema Nilu, biti sre¢an i , kako bih to sam predotio, reagovati na Zivot ne samo mozgom nego ¢i- tavom litno3éu. 3. Intelektualni razvoj nije dovoljan za obrazovanje. Obrazovanje mora da bude i intelektualno i emocio- nalno. U savremeom druStvu nailazimo na sve vecu Podvojenost izmedu intelekta i ose¢anja. Iskustva da- nafnjeg Soveka uglavnom su misaona, a manje pred- stavljaju trenutno poimanje onoga Sto srce ose¢a, oko vidi i uho @uje. U stvari, podvajanje intelekta i ose- éanja dovelo je savremenog Soveka do gotovo Sizoidnog mentalnog stanja, u kome je on postao skoro nespo- soban da iskusi bilo Sta, izuzev uz pomo¢ mi8ljenja. 4. Obrazovanje mora da bude prilagodeno psihitkim po- trebama i mogu¢nostima deteta. Dete nije altruist. Ono jo8 uvek ne voli u smislu zrele ljubavi odraslog foveka. Pogre&no je o%ekivati od deteta neSto Sto ono moie da ispolji samo na hipokritski natin. Altruizam se razvija poste detinjstva. 5. Dogmatski nametnuti, disciplina i kaZnjavanje stva- Taju strah, a strah stvara neprijateljstvo. To neprija- teljstvo ne mora da bude svesno i otvoreno, ali ono, uprkos tome, paralise preduzimljivost i autentitnost ose¢anja. Opsedne disciplinske mere prema deci su Stet- ne i ometaju normalan psihitki razvoj. 6. Sloboda ne znaéi odsustvo pravila. Ovaj vrlo vatan princip koji naglaSava Nil sastoji se u tome da poSto vanje lignosti mora da bude uzajamno. Nastavnik ne upotrebljava prinudu protiv deteta, ali ni dete nema pravo da upotrebi prinudu protiv nastavnika. Dete ne mote da uznemirava odraslog samo zato Sto je dete,