HENRI FORD

Henri Ford, roen je 30. jula 1863. godine, u vreme Amerikog graanskog rata na Dirnborn farmi, blizu Detroita u dravi Miigen. Bio je sin Vilijama Forda, uspenog farmera koji je bio poreklom Irac. Poreklo njegove majke je holandsko-skandinavsko. Sa sedamnaest godina, postao je egrt u mainskoj radnji u Detroitu, gde je imao svoju mainsku radnju. Radio je popravke malih poljoprivrednih maina za etelaku kompaniju. Jo u ranoj mladosti, pokazao se njegov genije za mehaniku. Kada je obezbedio sebi nametenje u Edisonovoj Elektrik-Kompaniji (Edison Electric Company) u Detroitu 1890. godine, shvatio je da je javnost vie zainteresovana za automobile nego za traktore. Poeo je sa izuavanjem principa motora na benzin (sa unutranjim sagorevanjem), ne bi li tako reio problem teine motora na paru. Godine 1887. sklopio je svoj prvi motor na benzin. Potom je nastavio dalje da se bavi njima. Javno testiranje njegove prve benzinske ''koije'' koju je sklopio, bilo je 1893. godine. Tom prilikom, motor je dostigao brzinu od 25 milja (40 kilometara) na sat. Godine 1903. osniva Fordovu Motor-Kompaniju (Ford Motor Company) sa dvanaest saosnivaa, sa kapitalom od 100.000 dolara. Godine 1920. proizvodio je hiljadu svetski poznatih Fordovih automobila dnevno. Godine 1924. godinja proizvodnja je dostigla maksimalni broj od dva miliona automobila, kamiona i traktora. Tajna njegovog uspeha lei u metodu masovne proizvodnje i visokih plata. Budui i sam skromnog porekla, gajio je duboka oseanja prema svojim zaposlenima. Izgradio je stroge i jasne principe koji su se odnosili na rad, a koje je stalno primenjivao. Jedan od tih principa, bio je: isplaivanje najveih moguih plata. U tome je bio pravi inovator. Sledei princip je bio prihvatanje prijava za posao bez pitanja ili preporuka. Mnogi evropski socijalisti bili su zadivljeni Fordovim dokazivanjem da je Marks zastareo, te da kapitalizam moe da se racionalizuje i moralizuje. Godine 1918. Ford, koji je bio pristalica predsednika Vilsona, neuspeno se kandidovao za Senat. Kasnije je bilo nekih govorkanja koja su dovela do uzbune meu profesionalnim politiarima da e se on kandidovati za predsednika. On je meutim to demantovao i objavio da se nee suprotstavljati Kulidu. Za vreme Prvog svetskog rata, Ford je uinio niz pokuaja kako bi zaraeni narodi pregovarali o miru. Godine 1915. iznajmio je veliki putniki brod putujui u zaraene drave zajedno sa veom grupom uglednih Amerikanaca. eleo je da te zemlje privoli da prekinu uasni rat, koji je poeo 1914. Nije imao mnogo uspeha. Jevrejski zlikovci, ve su ustanovili svoje planove za uspostavljanje svetske drave. Prvi, kao i Drugi svetski rat oni su organizovali i zapoeli i Ford je to jako dobro znao. Jedina korist od te mirovne akcije brodom, bila je ta, to je Ford iz usta judejskih magnata saznao da i svretak rata, kao i poetak, zavisi od njihovih neljudskih planova. Godine 1920. okrenuo se tampi kupivi Dirborn Independent (The Dearborn Independent), jedan snaan i nezavistan list, koji je izlazio u njegovom rodnom gradu. Bio je zapaen po svojim hrabrim i stalnim preispitivanjem jevrejskog pitanja u Americi.

Forda su optuivali mnogi jevreji, meu kojima i Deterding i Gruger, da finansijski podrava Hitlerov pokret u Nemakoj. Na Nirnberkom procesu, Baldur fon irah, voa Hitlerjugenda je rekao, kako je postao ''mudar'' kao jevreji itajui Fordove knjige. Ford je bio odluan protivnik Ruzveltove politike kontrole u industriji i trgovini, ali se u svojim poznijim godinama manje bavio politikom i ostalim javnim aktivnostima. Bio je zgaen tupou amerikih intelektualaca i narodnih masa, zanetih koristoljubljem, a koji nisu hteli da se uznemiravaju zbog jevrejskog zavojevanja Amerike. U svojoj knjizi ''Moj ivot i delo'', objavljenoj 1922. godine, Henri Ford unosi sledee stvari koje se odnose na seriju njegovih lanaka ''Meunarodni Jevrejin'': ''Rad, koji mi opisujemo kao: Studije o jevrejskom pitanju, i koga protivnici razliito nazivaju kao: Rat protiv Jevreja, Napad na Jevreje, Antisemitski program, i slino, nije potrebno objanjavati onima koji ga prate. Motivi i svrha ovoga rada moraju biti procenjeni na osnovu njega samog. On je ponuen kao doprinos pitanju koje se duboko tie zemlje, pitanju koje je po samom svom izvoru vrlo racionalno, a koje se tie pre uticaja i ideala, nego samih linosti. Tvrdnje koje ovde iznosimo, moraju prosuivati nepristrasni itaoci, dovoljno mudri da uporede nae rei sa stvarnou, budui da su u stanju da je sagledaju. Ukoliko se nae tvrdnje i njihovo rasuivanje slau, u tom sluaju je sve u redu. Potpuno je besmisleno osuivati nas pre nego to se pokae da li su nae tvrdnje osnovane ili nemaju nikakvog smisla. Prva stvar o kojoj se mora razmisliti, jeste istina o tome, ta smo mi ovim hteli da kaemo. Upravo je ovo sutina stvari koju su nai kritiari eleli da prenebregnu. itaoci naih lanaka e odmah shvatiti da se mi nismo vodili nikakvim predrasudama, sem to bi to mogle biti predrasude koje se tiu principa koji su stvorili nau civilizaciju. U ovoj zemlji su primeeni odreeni tokovi uticaja koji su prouzrokovali znaajno pogoranje stvari u naoj knjievnosti, zabavi i drutvenom ponaanju. Rad je odvojen od svog nekadanjeg osnovnog znaaja. Sveopte srozavanje nivoa se svuda osea. Nije to bila grubost Belog oveka, ve divlji i sirovi orijentalizam koji je imao uticaja iznutra na svako polje izraavanja i to u takvom obimu, da je dolo vreme da se to preispita. injenica da svi tragovi ovih uticaja vode do jednog racionalnog izvora, jeste istina koja mora biti priznata!'' U jednom intervjuu, objavljenom u asopisu Njujork Vorld (New York World Njujorki svet), 17. februara 1921. godine, gospodin Henri Ford je saeto i uverljivo izneo sluaj ''Sionskih Protokola''. Rekao je: ''Jedino to me zanima da kaem o Protokolima je to, da se oni poklapaju sa onim to se deava. Oni su stari esnaest godina i sve do danas su se poklapali sa svetskom situacijom. Uklapaju se i sada.'' On je ovu izjavu dao u vreme kada su jevrejske voe i jevrejska tampa u Americi besneli protiv serije lanaka objavljenih u Fordovim novinama: The Dearborn Independent Dirnbornke nezavisne novine, u periodu od 1920. do 1922. godine. Dirborn je predgrae Detroita u kome se nalazilo postrojenje fabrike automobila Ford, (Henri Ford, bio je proslavljeni proizvoa automobila za mase, pionir-industrijalac).

Isto kao to ''Protokoli sionskih mudraca'' jasno otkrivaju usklaen plan delovanja, namera i stremljenja kroz vekove svetske istorije, tako i duga serija lanaka u novinama ''Dirnbornski nezavisni'' pod nazivom ''MEUNARODNI JEVREJIN'' (The International Jew), otkriva monu koncentraciju snaga koje su organizovali jevrejski interesi, te posledice jevrejskog uticaja u Sjedinjenim Dravama od vremena Graanskog rata (18611865), koji su takoe jevreji prouzrokovali, do nemirnih godina koje su usledile posle Prvog svetskog rata. Obim originalnih lanaka je veliki, analize neumornog napora jevrejske ambicioznosti i brzog postizanja politike moi su duboke i nepristrasne. U svojoj celini, lanci predstavljaju najgrublje razotkrivanje stepena jevrejskog uticaja u Americi tokom mnogih decenija. Oni pruaju pravi dokaz o motivima koji inspiriu ovakav fenomen i krajnji cilj prema kome jevrejska politika vodi svet. Ovi fenomenalni lanci iz Dirnbornskih nezavisnih novina sabrani su i objavljeni u est knjiga pod nazivom ''MEUNARODNI JEVREJIN'' (The International Jew). Jevrejska ''nacionalna drava'' tamo negde, o kojoj tako mnogo prevarantskih razgovora sluamo, ve je vrsto utemeljena Du-es-ej (Jew SA) ili pak: Jevrejske Amerike Drave (Jewnited States of America) Judeo-Amerika. Sjedinjene Amerike Drave mogu i de jure i de fakto da ponesu taj naziv, bez obzira to e mnogi ameriki graani biti zaprepaeni ili e, bez sumnje, ostati nezainteresovani kada proitaju ovu tvrdnju. Nakon nekoliko godina pritisaka, kakav moe da osmisli i izazove samo organizovano meunarodno jevrejstvo, Henri Ford je nateran da se izvini jevrejstvu. Jevrejske derikoe su zapretile Fordu da e ako ne prestane sa objavljivanjem jevrejskih nedela u Americi i svetu, organizovati bankarski kartel i onemoguiti mu dobijanje zajmova za rad njegove fabrike automobila. To bi znailo bankrotstvo preduzea u kome je radilo vie hiljada radnika, te je Ford morao da popusti. Strana je mo judejskih pljakaa. To je uinio u pismu od 30. juna 1927. godine, adresiranom na Luisa Marala, tadanjeg vou Amerikog jevrejskog komiteta. Fordovo izvinjenje je ponizno, meutim ni tada, kao ni do sada Ford nije nikada porekao istinitost svojih lanaka. Ameriki goji su nastavili da mure pred jevrejskom agresijom na hriansku kulturu, prihvatajui judejsku tezu da oni uljezi i tuinci nose novu, ''bolju liberalnu'' kulturu. Henri Ford je umro u 83. godini ivota u Detroitu, 7. aprila 1947. godine, kao poznati Amerikanac i svetski priznata linost.

ISTORIJA JEVREJA U SJEDINJENIM DRAVAMA

Pria o Jevrejima u Americi poinje sa Kristoforom Kolumbom (koji je i sam bio iskreno preobraeni Jevrejin). Dana 2. avgusta 1492. godine, vie od 300.000 Jevreja je proterano

iz panije, a ve sledeeg dana, 3. avgusta, Kolubmo je krenuo u plovidbu ka zapadu, vodei grupu Jevreja sa sobom. Oni meutim, nisu bili izbeglice, jer su proroanski planovi moreplovca (Kolumba) mnogo pre toga pridobili simpatije uticajnih Jevreja. Sam Kolumbo nam govori o tome kako se on mnogo druio sa Jevrejima. Provo pismo, u kome je izneo detalje o svojim otkriima, bilo je upueno jednom Jevrejinu. Naime, ve samo putovanje koje obiluje mnogim dogaajima, koje je doprinelo da se oveanstvo obogati novim znamnjima i bogatstvom ''druge polovine zemlje'', omoguili su Jevreji. Umila priica kako je drago kamenje Kraljice Izabele bilo finansijska potpora putovanju, raspala se tokom istinskog istraivanja. Postojala su tri Maranos-a, ili tajnih Jevreja, koji su imali ogroman uticaj na panski dvor: Luis de Santagel, koji je bio vaan trgovac iz Valensije, koji je bio utemeljitelj kraljevskog poreza, njegov roak, Gabrijel Sanez, koji je bio kraljevski blagajnik, kao i njihov prijatelj dvorski slubenik Huan Kabrero. (Ve tada, Jevreji su vodili glavnu re na panskom dvoru kao finansijski strunjaci krune. To su uspostavili i na Britanskom dvoru, to je sluaj i do danas, kao i u demokratiji Francuske velike revolucije.) Oni su neprestano uticali na matu Kraljice Izabele, objanjavajui joj kako da potroi kraljevsko blago, kao i verovatnou da e Kolumbo otkriti fantastino zlato Indije, sve dok Kraljica nije bila spremna da ponudi svoj nakit u zalog za fondove (na taj nain Jevreji ne bi nita izgubili i da je Kolumbova ekspedicija propala). Santagel je uspeo da isposluje dozvolu da se novac isplati njemu, ukupno 17.000 dukata, to je bilo oko 5.000 funti, to bi danas (1920.) verovatno bilo jednako cifri od 40.000 funti. Sa Kolumbom su na putu bila jo najmanje petorica Jevreja: Luis de Tores, prevodilac, Marko, hirurg, Bernal, lekar, Alonzo de la Kale i Gabrijel Sanez. Luis de Tores, bio je prvi ovek koji je kroio na kopno. On je bio prvi ovek koji je otkrio upotrebu duvana. Nastanio se na Kubi i, moglo bi se rei da je bio otac jevrejske kontrole poslova sa duvanom, onakvog kakav i danas postoji. Kolumbovi stari zatitnici, Luis de Santagel i Gabrijel Sanez, dobili su mnoge privilegije za ulogu koju su odigrali u ovom poslu, a Kolumbo je postao rtva zavere koju je skovao Bernal, brodski lekar. ''Za nagradu'' bio je strpan u zatvor (Kolumbo), pretrpivi nepravdu. Od ovog trenutka, Jevreji su sve vie i vie gledali na Ameriku kao na plodonosno polje. Useljavanje je bilo strogo usmereno ka Junoj Americi, pre svega prema Brazilu. No, zbog vojnog uea u nesporazumu izmeu Brazilijanaca i Holanana, brazilski Jevreji su bili prinueni da napuste Brazil, te se usmere u pravcu holandske kolonije, to je danas Njujork (tada se zvao Novi Amsterdam New Amsterdam). Piter Stajvesant, holandski guverner, nije u potpunosti dozvolio njihovo naseljavanje meu holandskim stanovnitvom, te im je naredi da odu. Jevreji su meutim, oigledno preduzeli mere predostronosti kako bi osigurali svoj dolazak, ako ne uz dobrodolicu, a ono uz, kako su direktori izneli, na osnovu priseanja o Stajvesantovoj naredbi, jedan od razloga zbog kog su bili prihvaeni ''velike sume kapitala koji su investirali u akcije Kompanije''.

Bez obzira na sve to, njima je bilo zabranjeno da se zapoljavaju u javnim slubama i da otvaraju trgovake radnje (kada su ta ogranienja ukinuta, bila je to fatalna greka hrianskih politiara), to je za posledicu imalo to, da su bili primorani da ponu da se bave meunarodnom trgovinom (gotovo iskljuivo trgovinu robljem iz Afrike), u kojoj su ubrzo ostvarili monopol, zahvaljujui svojim vezama u Evropi. Ovo je samo jedan od hiljade primera koji se mogu navesti o neiscrpnim izvorima Jevreja. Ako mu se zabrani u jednom pravcu, on e biti jo bolji u drugom. Kada mu je bilo zabranjeno da se bavi novom odeom, prodavao je staru to je bio poetak organizovanog protoka polovne odee. Kada mu je zabranjeno da se bavi trgovinom, on se bavio otpadom Jevrejin je zaetnik svetskog posla otpadnim materijama. On je bio zaetnik osiguravajuih sistema. On je takoe nauio ljude kako da koriste stare krpe, kako da oiste staro krzno, kako da koriste iarke i zeju kou. Uvek je imao njuh za trgovinu krznima, koju sada kontrolie. Njegova je ''zasluga'' to danas bezbroj obinih koa, pod razliitim bljetavim trgovakim imenima, prolaze kao visoko kvalitetna i originalna krzna. Njujork je postao jevrejski raj za dobit. Njujork je najvee sredite jevrejskog stanovnitva na svetu. To su ulaznalna vrata gde se carini gro amerikog uvoza i izvoza, gde u stvari, celokupan posao koji se obavlja u Americi odaje poast tim vladarima novca. Sama zemlja na kojoj se grad nalazi vlasnitvo je Jevreja. Nije udno to jevrejski pisci, posmatrajui ovaj nepredak bez presedana, ovaj nekontrolisani rast bogatstva i moi, izjavljuju puni entuzijazma kako su Sjedinjene Amerike Drave obeana zemlja koju su prorekli proroci, a da je Njujork Novi Jerusalim. Neki su otili ak i dalje, te su vrhove Roki planine opisali kao: ''planine Sinaja'', i to s razlogom, ukoliko se uzmu u obzir bogatstva Jevreja zasnovana na rudarstvu i uglju. Jevreji u privredi i poslovima U vreme Dorda Vaingtona, bilo je oko 4.000 Jevreja u zemlji, od kojih se veina bavila trgovinom. Za pedeset godina je oigledno uveanje Jevrejske populacije u Sjedinjenim Dravama. Njihov broj je tada iznosio 3.300.000. Niko ne moe sa sigurnou da tvrdi koliki je njihov broj danas. Da bismo napravili spisak grana poslova koje kontroliu Jevreji u Sjedinjenim Dravama, moramo se dotai najvitalnijeg dela industrije ove zemlje onog koji je zaista vitalan i onog za koji postoji uvreeno miljenje da je vitalan. Posao sa pozoritem iskljuivo je jevrejski; proizvodnja pozorinih komada, prodaja karata, poslovanje pozorita, sve je to u rukama Jevreja. Ovo se podudara sa injenicom da se danas u svakom pozorinom komadu mogu pronai tragovi propagande, ponekad neprimerno bljetave, komercijalne reklame, ponekad direktna politika propagandna uputstva. Filmska industrija, industrija eera, duvanska industrija, preko ezdeset procenata industrije obue, vei deo muzike industrije u zemlji, nakit, itarice, pamuk, nafta, elik, asopisi, distribucija novina, posao sa alkoholom, zajmovi. Sve ove pobrojane

industrijske grane kako u nacionalnim, tako i u meunarodnim razmerama vane i priznate, potpuno su pod kontrolom Jevreja iz Sjedinjenih Drava, potpuno ili u saradnji sa prekookeanskim evropskim sunarodnicima. Amerikanci bi bili vrlo iznenaeni kada bi mogli da vide uspon nekog od uspenih amerikih poslovnih ljudi, koji upravljaju prekookeanskom trgovinom. Oni su mahom Jevreji. Ovo bi moglo da baci dodatno svetlo na to, kako se u nekim delovima sveta gleda na ''amerike poslovne metode''. Kada ljudi razliitih rasa mogu da obavljaju posao pod imenom ''ameriki'', i to legalno, ne iznenauje to, to Amerikanci ne prepoznaju neke opise tih ''amerikih metoda'' koji se pojavljuju u stranoj tampi. Ukoliko je naruena reputacija amerikog poslovanja, to je s toga to se neto drugo, a ne ameriki metod, koristi pod imenom ameriki. Primeri prosperiteta Jevreja u Sjedinjenim Dravama su poznati. To je prosperitet, prava nagrada za njihovu mo predvianja i prilagodljivosti, ali ne treba je meati sa kontrolom. Za bilo koje udruenje Nejevreja, nemogue ja da pod slinim okolnostima stigne do ovakve kontrole do koje su Jevreji doli, zbog toga to kod Nejevreja ne postoji odreeni kvalitet zajednikog rada, odreena tajnovitost u radu i privrenost intenzivnom rasizmu, koja karakterie Jevreje. Za Nejevrejina ne znai nita to je drugi ovek Nejevrejin. Gotovo najvanija stvar na svetu za Jevrejina je to, to je njegov sused jo jedan Jevrejin. Plan meunarodnih Jevreja da prebace svoje trite novca u Sjedinjene Drave, neto je to Amerikanci nisu eleli. Istorija nas upozorava na znaenje toga. To podrazumeva du su panija, Venecija, Nemaka ili Velika Britanija te, koje bi svet trabalo da krivi, ili, na koje treba sumnjati zbog onaoga to su jevrejski finansijeri uradili. Najvanija stvar oko koje treba da se zabrinemo jeste ta, to je veliki deo nacionalne netrpeljivosti danas proistekao iz ozlojeenosti zbog onoga to je mo jevrejskog novca uradila, zakamuflirana koristei amerike nacionalne nazive. Tako na primer: ''Britanci su ono uradili'', ''Nemci su ovo uradili'', onda, kada su to ustvari uradili meunarodni Jevreji. U tom sluaju narodi nisu znaili nita vie, ve samo obeleene teritorije na Jevrejinovom kontrolnom spisku. Danas se irom celog sveta uje optuba: ''Sjedinjene Drave su to uradile. Da nije Sjedinjenih Drava, svet bi bio bolji. Amerikanci su prljavi, pohlepni i okrutni ljudi.'' Zato? Zbog toga to je mo jevrejskog novca ovde skoncentrisana. Ta mo stvara novac, kako iz naeg imuniteta tako i iz Evropske nezaposlenosti, upuujui jedne protiv drugih; kao i zbog toga to danas tako mnogo takozvanih ''Amerikih poslovnih ljudi'' u inostranstvu nisu uopte Amerikanci oni su Jevreji. Danas se ljudi naglo bude, shvatajui da ak ni Bela rasa ne moe vie sama da gradi meusobne odnose. Oni se uspostavljaju jedino kroz prizmu Jevreja. Velika Britanija i Francuska, danas retko mogu sresti specijalnog amerikog portparola koji nije Jevrejin. To je moda razlog zbog koga i oni nama alju Jevreje, mislei verovatno da mi njih vie volimo.

DRAVA SVIH JUDEJACA

Judaizam je najvre organizovana mo na zemlji. Ona stvara dravu u kojoj su svi graani bezuslovno lojalni gde god da se nalaze, bilo da su bogati ili siromani. Ime koje je dato toj dravi, a koje cirkulie po svim zemljama je ''Sve-Judejska zemlja''. Sredstva moi ove Svejudejske zemlje su kapital i novinarstvo, ili pak novac i propaganda. Sve-jevrejska zemlja je jedina zemlja koja sprovodi svetsku vladavinu. Sve druge zemlje mogu da sprovode samo nacionalnu vladavinu. (a ne mogu ni to) Glavna kultura Svejudeje je novinarska. Tehnike, naune i knjievne predstave modernog Jevrejina se deavaju preko novinskih predstavljanja. One su zasluga savrenog talenta Jevreja da usvajaju tue ideje. Kapital i novinarstvo su udrueni u tampi i stvaraju politiki i duhovni medij jevrejske moi. Vlada ove drave svih Judeja je odlino organizovana. Pariz je bio njeno glavno sedite koje je sada pomereno za stepen nie. Pre 1914. godine, London je bio njeno prvo sedite, a Njujork drugo. Njujork sada zamenjuje London. Svejudejska drava nije u situaciji da ima stalnu vojsku i mornaricu. Druge zemlje joj to nadoknauju. Britanska flota je uvala napredak svejevrejske svetske ekonomije, ili pak onaj njen deo koji je zavisio od mora. Za uzvrat, Svejudejska drava je omoguila Britaniji neometanu politiku i teritorijalnu vladavinu. (U sutini Britanska imperija je izgraena saradnjom britanske drave i judeo-bankara. Ameriki narod i drava su danas baza za stvaranje sve-jevrejske imperije najavljene kao Novi svetski poredak.) Onda je Njujork zamenio London. Pokret Jevreja u devetnaestom veku, pretvorio se u poplavu posle Prvog svetskog rata, a od Sjedinjenih Drava napravio sedite jevrejske moi i uticaja. Amerika i njena flota, vojska i graani, preuzeli su mesto Britanije kao vladara sveta. To je jednostavno znailo da su se Jevreji preselili iz britanske imperije na ameriki kontinent. Svejevrejska drava je voljna da poveri delove svetske vladavine nacionalnim vladama. Ona samo trai da kontrolie vlade. Judaizam ima strast za nacionalnim podelama nejevrejskog sveta. Oni sami, nikada se nisu asimilovali ni sa jednom nacijom. Oni su odvojeni narod, uvek su bili, a uvek e to i biti. Svejudejska drava se svaa sa narodima samo onda, kada oni ine nemoguom kontrolu nad nacionalnim industrijskim i finansijskim profitom. Ona moe da izazove rat, moe da donese mir, moe u tekim sluajevima da uvede anarhiju, moe da uniti poredak. Ona dri svu snagu svetske moi i deli je meu narodima na nain na koji e to najbolje podravati njen plan. Kontrolom izvora svetskih vesti, Svejudejska vlada uvek moe da pripremi narode na svoj sledei potez. Treba da se uradi jo jedna vea stvar, a to je nain pravljenja vesti kojim e se miljenje naroda oblikovati onako kako njima treba.

Kada se napokon otkrije moni Jevrejin, i njegova umeanost obelodani, tada dolazi spreman krik o proganjanju i on odzvanja svetskom tampom. Pravi uzrok ''proganjanja'' (koji je protivljenje ljudi zbog finansijske prakse Jevreja), nikada se ne objavljuje. Svejudejska uprava ima svoje pod-vlade u svim glavnim gradovima. Izvrivi svoju osvetu nad Nemakom, kree da osvoji druge nacije. Britaniji su se ve osvetili, kao i Francuskoj i Rusiji. Sjedinjene Drave sa svojom uroenom tolerantnou prema svim rasama nude obeanje. Svejudeja je ovde. Mesto dogaanja se menja, ali, Jevrejin je isti ve vekovima.

NAJVEI SVETSKI PROBLEM

Svako ko u Sjedinjenim Dravama, putem eseja, raspravlja o ''jevrejskom pitanju'' mora biti spreman na to da e ga proglasiti ''antisemitom'' ili ''protivnikom Jevreja''. Podrku ne treba traiti ni meu politiarima, niti pak u narodu, niti pak od tampe. Ljudi koji su uopte ovoga svesni, radije e saekati ishod jednog takvog pokuaja. Postoji nekakvo udno oseanje da je otvoreno korienje rei ''Jevrejin'', ili pak njeno raskrinkavanje u tampi, na neki nain nepristojno. Stidljivo se koriste utivi izrazi kao to su ''Hebrej'' ili ''Semita'' (oba su podlona kritici zbog svoje netanosti), a ljudi se ponaaju pokorno, kao da je cela ova tema zabranjena, sve dok se ne pojavi neki hrabri mislilac sa reju ''Jevrejin'' pa se onda napetost smanjuje i vazduh proiava. Re ''Jevrejin'' nije epitet, to je ime staro i opisno sa oznakama svakog perioda ljudske istorije: prolosti, sadanjosti i vremena koje e tek doi. Glavna tekoa za pisanje o jevrejskom pitanju, jeste preosetljivost Jevreja i Nejevreja koji su zabrinuti za ovu stvar. U Americi verovatno ne postoje ni jedne novine, a zasigurno ni jedan oglaavajui medij u vidu asopisa koji bi imao dovoljno smelosti da pokrene priu o injenici da ovaj problem postoji. tampa je uopte uzev otvorena za velike uvodnike koji veliaju sve to je jevrejsko, dok jevrejska tampa koja je u Sjedinjenim Dravama brojna, uvrede donosi na zadnjim stranama. Stav o tome, da svaka zapoeta rasprava koja se pokrene o jevrejskom pitanju, verovatno potie od onih koji mrze Jevreje, usaen je nasleem i jevrejsku svest. Ova se ideja uvruje i meu Nejevrejima putem jevrejske propagande. Ideja da je sve to nije u saglasnosti sa Jevrejima, kao i sve to ih ne obasipa hvalospevima, jesu uroene predrasude i mrnja. Zbog toga se takvi stavovi smatraju kao da su ''puni lai, uvreda insinuacija i predstavljaju uvod u masakr''. Ovakvi se izrazi sreu u savremenim uvodnicima. ta je ''antisemitizam''

''Antisemitizam'' je termin koji se i suvie esto koristi. Ukoliko se nastavi sa njegovom zloupotrebom, za sve koji pokuaju da raspravljaju o jevrejskim osobinama i jevrejskoj svetskoj moi, vremenom e postati poten i astan. To bi moglo biti korisno raiavanje terena kako bi se definisalo ta antisemitizam nije. 1. To nije priznavanje jevrejskog pitanja. Da jeste, to bi znailo da je veina amerikog naroda osuena da postane antisemite, jer, on poinje da prepoznaje postojanje ovog pitanja. Pitanje je tu? Mi zaista moemo biti slepi za njega. Moemo biti i plaljivo neujni. Mi ak i nepoteno moemo da ga poriemo. Ali, ono je prisutno, a vremenom emo svi morati da ga uvidimo. 2. Javna rasprava o jevrejskom pitanju nije antisemitizam. Publicitet je zdrav. No, vrsta publiciteta koja je data odraenim aspektima jevrejskog pitanja u ovoj zemlji je vrlo tetna. O njemu se raspravljalo sveobuhvatnije u jevrejskoj tampi, nego igde drugde, ali bez iskrenosti i bez trunke vizije. Dva preovlaujua stava koja se okreu iznova i iznova uz monotono ponavljanje jesu nepotenje nejevreja kao i hrianske predrasude. Jevejski pisci koji piu za jevrejske itaoce predstavljaju neobine stvari za prouavanje rasne svesti i njene zabrinutosti za druge rase. to se dnevne tampe tie, u njoj nikada nije bilo ozbiljnih rasprava. Kada pominje Jevreje, pominje ih laskavim frazama kojih ima u izobilju. Publicitet koji je dat ovom pitanju u zemlji, sastoji se od pogrenih tumaenja kritika Nejevreja, to ini jevrejska tampa, kao i pogrenog tumaenja pohvala Jevreja od nejevrejske tampe. Zbog toga nezavisni napori da se antisemitizmu da konstruktivan publicitet ne mogu doneti rezultate, ak kada neke ovakve izjave dovedu do bunta jevrejskog itaoca. 3. Nije zadatak antisemitizma da kae kako je sumnja prema Jevrejima pustila korene u svakom civilizovanom gradu u svetu, da ovakve stavove prihvata odreeni broj veoma vanih ljudi, da je u svetu na delu plan za kontrolu nad njim. Ovo nisu injenice kojima treba da se bavi antisemitizam, niti je pak njegovo da ih dokazuje. Ove tvrdnje trebalo bi porei, a oni koji bi to ponajpre mogli, ukoliko je naravno sve to neistina, jesu upravo sami meunarodni Jevreji. Meutim oni to do danas nisu uinili. Zato raspravljati o jevrejskom pitanju? Zato to je ono tu, te zato to njegovo pojavljivanje u javnom mnjenju treba da doprinese njegovom reavanju, a ne nastavku ovih loih uslova koji okruuju ovo pitanje u skoro svakoj zemlji. Jevrejsko pitanje u Sjedinjenim Dravama postoji ve dugo. Sami Jevreji su ga znali, ak i ako Nejevreji nisu. Bilo je perioda u naoj zemlji kada je ono isplivavalo na povrinu takvom snagom da je predstavljalo uvod u mrane stvari koje su nailazile. Mnogi znaci ukazuju da se ono pribliava svojoj akutnoj fazi. Ne samo da jevrejsko pitanje dodiruje one stvari koje su sveopte prihvaene, kao to su kontrola finansija i trgovine, uzurpacija politike moi, monopol nad osnovnim potrebama, kao i autokratsko usmeravanje svake vesti koju ita ameriki narod, ve ono dosee i u sfere kulture, te na taj nain dira u samo srce amerikog ivota. Pitanje se

sputa sve do June Amerike i preti da postane vaan faktor u Pan-amerikim odnosima. Ono je isprepleteno veinom zala organizovanog i proraunatog nereda koji danas prave probleme nacijama. Ono nije odskora, njegovi koreni seu duboko, a duga istorija problema je izbalansirana proroanskim nadama i programima koji podrazumevaju vrlo odluan i kreativan pogled na budunost. Zato ''Meunarodni Jevrejin''? U ovoj seriji lanaka, korien je izraz ''Meunarodni Jevrejin''. Postoje dva objanjenja za to: prvo je Jevrejin, gde god se nalazio, dok je drugo, Jevrejin koji vri meunarodnu kontrolu. Prava zabrinutost sveta odnosi se na ovog drugog Jevrejina, kao i na njegove satelite, bez obzira da li su to Jevreji ili Nejevreji. Ova meunarodna vrsta Jevrejina, tog otimaa svetske kontrole, tog stvarnog vlasnika i nosioca svetske kontrole, jeste za njegovu rasu vrlo nesrena kombinacija. A znak ovoga jeste taj da ovaj tip ne raste nigde vie sem na jevrejskom tlu. Ni jedna druga grupa, niti pak rasa ili nacija, ne poseduje ovakvu vrstu ljudi. Nije stvar samo u tome to postoji nekolicina Jevreja meu meunarodnim finansijskim kontrolorima. Stvar je u tome da su ti svetski kontrolori iskljuivo Jevreji. Obzirom da je kontrola nad svetom ambicija do koje su jedino Jevreji stigli, i to ne pomou bilo kog metoda koga su koristili mogui svetski osvajai, postaje neizbeno povezivanje ovog pitanja sa rasnom kategorijom. Mo prati Meunarodnog Jevrejina Vano je napomenuti injenicu vezanu za ''proganjanje'' i lutanje Jevreja Evropom, da gde god da se kreu, njihov centar poslova izgleda ide za njima. Kada su jevreji bili slobodni u paniji, tamo je bio svetski centar zlata. Kada je panija proterala Jevreje, izgubila je finansijsko vostvo i nikada ga nije povratila. Studenti ekonomske istorije Evrope, uvek su bili u nedoumici kada su otkrivali zato se centar trgovine pomerao iz panije, Portugalije, Italije, sve do severnih zemalja, Holandije, Nemake i Engleske. Traili su razlog u mnogim stvarima, ali ni jedan nije to u potpunosti objanjavao. Kada se uvidelo da je promena bila vezana za proterivanje Jevreja sa juga, te da su oni odleprali na sever, kada se zna da je po dolasku Jevreja u severne zemlje otpoeo trgovaki ivot koji i dan danas cveta, izgleda da objanjenje i nije tako teko. Jo jednom je dokazana injenica da, kada su Jevreji prinueni da se sele, centar svetskih dragocenih metala seli se za njima. Treba obratiti panju na to da je dolo do ere najvee nacionalne i duhovne kulture u periodu kada su Jevreji izbaeni iz panije i Engleske. Ove dve velike zemlje su mnogo dale svetu, a najbolje su davale u vremenima svoje osloboenosti od jevrejskih ideja.

USPONI I PADOVI MOI JEVREJSKOG NOVCA

oveanstvo je postalo u dovoljnoj meri spremno da raspravlja o onim oblicima psihikih bolesti koje je ranije obavijao veo sramote i tajnovitosti. Meutim, politika higijena jo uvek nije dotle dola. Za glavni izbor bolesti naeg nacionalnog bia, optuen je jevrejski uticaj, i, mada je to bilo oigledno bistrim umovima i pre nekoliko godina, sada se tvrdi da je to otilo tako daleko, tako da je postalo oigledno i onima koji su obino poslednji koji takve stvari primeuju. Dok su ovi uticaji kvarili mase ljudi, vii krugovi jevrejskog porekla, delovali su u vladi. Jevrejski problem u Sjedinjenim Dravama jeste pre sveg problem grada. Veliki gradovi su mesta gde je izvor svih nacionalnih bolesti. Za Jevreje je karakteristino da se masovno okupljaju ne tamo gde je otvorena zemlja, ili pak gde su pronaene sirovine, ve gde ivi najvei broj ljudi. Ovo je veoma vana injenica u sluajevima kada se razmatra zajedno sa tvrdnjom, kako su Nejevreji izoptili iz drutva Jevreje. Jevreji se sabiraju u velikom broju upravo na onim mestima i meu onim ljudima koji se najvie ale na njih, tamo gde su upravo najmanje poeljni! Objanjenje koje se najee daje jeste sledee: genije Jevreja je takav da oni ive od ljudi, a ne od zemlje, niti pak od proizvodnje stvari, ili pak sirovina, ve od ljudi. Neka drugi ljudi obrauju zemlju. Jevrejin e, ako moe, iveti od onog ko je obrauje. Neka drugi ljudi dirine u zanatima i proizvodnji, Jevrejin e iskoriavati plodove njihovog rada. U tome se sastoji njegov ''genije''. Ukoliko je ovaj genije opisan kao parazitski, ini se da mu je ovakav pridev, kao i sam opis sasvim odgovarajui. Ni u jednom drugom gradu Sjedinjenih Drava, jevrejski se problem ne moe tako uspeno prouavati kao u Njujorku. U Njujorku ima vie Jevreja nego bilo gde drugde na svetu. Najmanje jedan Jevrejin na svakog desetog stanovnika Njujorka (1920. god.). (Sadanje stanje stvari je verovatno najmanje jedan jevrejin na svakog petog.) Jevreji imaju vie moi u Njujorku i od Njujorka nego to su ikada imali za vreme hrianstva na bilo kom drugom mestu, sa izuzetkom dananje Rusije. Jevrejskom revolucijom u Rusiji, upravljalo se iz Njujorka. Jevrejska vlada Rusije je skoro u celosti prebaena sa Ist Sajda, iz Njujorka (preteno jevrejskog dela Njujorka). Opte upravljanje trgovakim radnjama, od velikih robnih kua do trgovina otpadom, Jevreji su praktino monopolizovali. Od novinskih agencija koje snabdevaju novine vestima, do novina koje ih objavljuju, do novinarnica koje prodaju ono to treba itati, kontrola, kao i vlasnitvo u veini sluajeva, jeste uglavnom Jevrejska. U Vol Stritu, Jevreji su i mnogobrojni i moni. To se i moe oekivati od rase koja od ranih dana igra vanu ulogu u finansijskim svetskim operacijama. Rotildov metod

Jevrejske visoke finansije su prvi put dotakle Sjedinjene Drave preko Rotilda. ta vie, moglo bi se rei da su Sjedinjene Drave osnovale Rotildovo bogatstvo. Kao to to esto ujemo u priama o jevrejskom bogatstvu, ono je pronaeno u ratu. Prvih dvadeset miliona dolara, sa kojima je Rotild mogao da pekulie, bili su novac plaen za hesenske trupe koje su se borile protiv amerikih kolonija. Od te prve posredne veze sa amerikim poslovima, Rotildi su uvek osvajali novac poslovanjem u Americi, mada uvek preko posrednika. Ni jedan od Rotildovih sinova nije smatrao da je neophodno da se naseli u novoosnovanim Sjedinjenim Dravama. Anselm je ostao u Frankfurtu, Solomon je odabrao Be, Natan Majer je otiao u London, arls se nastanio u Napulju, a Dejms je predstavljao porodicu u Parizu. Ovi ljudi, bili su petoro gospodara rata u Evropi vie od jedne generacije, a dinastiju su nasledili njihovi potomci. Rotildova mo, onakva kakva je nekada bila poznata, bila je vrlo proirena ulaskom ostalih bankarskih porodica u vladine finansije, tako da je danas poznata ne po imenu porodica Jevreja, ve po imenu rase. Zbog toga se o njoj govori kao o Meunarodnim jevrejskim finansijerima, a njeni glavni predstavnici se opisuju kao meunarodni jevrejski finansijeri. Najveim delom, veo tajnosi koji je u tolikoj meri doprineo moi Rotilda, danas je spao. Ratne finansije su uvek bile oznaavane kao krvavi novac. Za meunarodnog jevrejskog bankara, usponi i padovi, ratovi i mir meu narodima, nisu nita drugo do promene na finansijskom tritu. Sve ee manipulacije kretanjem zaliha na tritu, zarada ciljeva trine strategije dovodi do poremeaja meunarodnih odnosa, to se ini zarad isto finansijskih dobitaka. Mogunosti moi jevrejskog novca Kompanija Kun i Leb, predstavlja vrhunac jevrejskih finansija u SAD. Na elu ove firme je bio pokojni Jakob if, poen u Frankfurtu na Majni, iji je otac bio jedan od Rotildovih berzanskih radnika. Jedan od saradnika Jakova ifa, Oto Kon, roen je u Majnhajmu rano se sprijateljio sa Spajerima, koji su takoe poreklom iz Frankfurta koji su do velike moi u Engleskoj doli za vreme vladavine Edvarda VII. Drugi saradnik, Feliks Varburg, oenio se enom iz porodice if. Tako su Varburgovi postali jedan od najuticajnijih lanova amerikih diplomatskih predstavnika. Rani pokreti jevrejskih finansijera u Americi, traili su svoj cilj u stranim zemljama iji se budui uticaj na Sjedinjene Drave pokazao kao vrlo znaajan. Prvi pokreti su bili prema Centralnoj i Junoj Americi. Finansijska pomo, praktina i savetodavna, data je Meksiku za vreme perioda najslabijih odnosa sa Sjedinjenim Dravama. Dale su ih grupe Jevreja. Poznato je da je Jakov if pruio materijalnu pomo Japanu u ratu sa Rusijom 1905. godine. Ovo se moglo objasniti dobrim poslovnim odnosima i eljom da se osveti Rusiji zbog loeg postupanja sa Jevrejima. if je iskoristio mogunost da stvori principe koji su danas prerasli u boljevizam. Njih je ubacio u mozgove ruskih zatvorenika u japanskim ratnim logorima. Pokuaj da se uvrsti uticaj u Japanu tih dalekih dana, ispao je prilino loe. Japanci su se drali tako da je poslovni dogovor poslovni dogovor, tako da je

gospodin Jakov if generalno gledano bio razoaran Japanom. Ta ideja sa poetka veka, izgleda da je bila u tome da se novi Japan pridrui lancu jevrejskih finansijskih osvajanja. Do tada meutim, Japanci su imali tu prednost jer su znali mnogo vie o ''jevrejskoj opasnosti'' nego Sjedinjene Drave. Jevrejstvo je iz Prvog svetskog rata izalo monije nego ikada, ak i u Sjedinjenim Dravama. U slobodnom svetu, uspon Jevreja se danas sve vie uoava. Upravo u onim zemljama, koje bi se ispravno mogle nazvati kao neprijateljski raspoloene prema Jevrejima, danas, ili tek od nedavno, vladavina Jevreja je jaa nego bilo gde drugde. to im se vie protive, to Jevreji sve vie ispoljavaju svoju mo. U trenutku kada, kako nas svi jevrejski glasnogovornici obavetavaju, naie svetski talas antisemitizma to je njihov naziv za novo buenje naroda po pitanju toga ta se deava ta se drugo moe desiti, nego da e se na elu glavnog magistrata sveta pojaviti Jevrejin (U originalnom tekstu iz 1920. godine ovo se odnosilo na Ligu naroda, a danas se pojavljuje isti inilac u pogledu Ujedinjenih nacija). Izgleda da niko ne zna zato. To niko ne moe da objasni.

VIDOVI JEVREJSKOG UTICAJA

Jevrejsko pitanje postoji gde god se pojave Jevreji, kae Teodor Hercl (osniva cionistikog pokreta 1896. godine), zbog toga to ga oni sami donose sa sobom. To pitanje nije posledica njihovog broja, jer skoro u svakoj zemlji postoji vie drugih stranaca nego Jevreja. To nije zbog njihove naveliko hvaljene sposobnosti, jer danas se shvata da, ukoliko se Jevrejinu da mogunost istog starta i ukoliko ga dri pod istim pravilima igre, on nije pametniji od ostalih; zaista, u jednoj velikoj klasi Jevreja, ne postoji revnost ako se otkloni mogunost intrige. Jevrejsko pitanje nije broj Jevreja koji su ovde nastanjeni, nije ni u amerikoj ljubomori zbog uspeha Jevreja, svakako nije ni u bilo kakvoj primedbi to se tie jevrejske Mojsijeve religije. Ono je u neemu drugom, a to drugo je injenica da postoji jevrejski uticaj na ivot zemlje u kojoj oni ive. U Sjedinjenim Dravama to je uticaj Jevreja na ameriki ivot. To, da Jevreji koriste uticaj, oni sami glasno objavljuju. U stvari, Jevreji tvrde da su temelji Sjedinjenih Drava jevrejski, ne hrianski, te da bi celokupnu istoriju ove zemlje trebalo ponovo napisati, ne bi li se stiglo do ispravnog saznanja o prethodnoj slavi, za koju je zasluan Juda. Ukoliko pitanje uticaja ostane iskljuivo na tvrdnji Jevreja, nee biti prilike za sumnju, njihov uticaj e biti potpun. Ukoliko oni insistiraju na tome da su nam oni ''dali nau Bibliju'', i da su nam oni ''dali naeg Boga'', kao to to stalno, ogoljenom oholou i rade, posredstvom svih svojih polemikih publikacija ne smeju postati nestrpljivi i grubi, dok god mi ne zavrimo spisak stvarnih uticaja koje su oni nametnuli amerikom ivotu.

Nije tu stvar u Jevrejima, ve u jevrejskoj ideji, iji su oni samo prenosioci, o tome se radi. U ovoj istrazi o jevrejskom pitanju, otkriveni su i definisani jevrejski uticaj i jevrejska ideja. Jevreji su propagatori. U sutini, to je njihova misija. No, njihov zadatak je bio da propagiraju glavni princip njihove religije. Nisu u tome uspeli. Ne uspevi u tom zadatku, po njihovom sopstvenom Svetom Pismu, oni ni u emu nisu uspeli. Sada su narod bez blagoslova Boijeg. Nekolicina njihovih voa je ak polagalo pravo na duhovnu misiju. No, misija ideje je jo uvek sa njima u degenerisanom obliku. Ona predstavlja najvei mogui materijalizam dananjice, ona je postala sredstvo prljavog sticanja umesto usluge. Rad i jevrejstvo Sutina jevrejske ideje u njenom uticaju na radni svet je ista kao i u ostalim poljima razaranje pravih vrednosti u korist fiktivnih vrednosti. Jevrejska filozofija novca nije u ''pravljenju novca'', ve u ''nabavljanju novca''. Izmeu ova dva pojma postoji fundamentalna razlika. To objanjava zato su Jevreji ''finansijeri'', umesto ''prvaci industrije''. To je razlika izmeu ''nabavljanja'' i ''pravljenja''. Kreativan i konstruktivan ovek vezan je za stvar koju radi. Nejevrejski radnik pre svega, izabere posao koji mu se najvie dopada. On ne menja lako zaposlenje, jer izmeu njega i vrste posla koju je izabrao, postoji veza. Nita mu drugo nije tako privlano. Radije e zaraivati neto manje novca, a raditi ono to voli, nego neto vie novca i raditi ono to ga nervira. Onaj koji pravi je s toga uvek pod uticajem onoga to voli. To nije sluaj sa ''nabavljaem''. Za njega nije vano ta radi, sve dok mu to donosi zadovoljavajui priliv novca. On nema nikakvih iluzija, oseanja ili vezanosti za posao koji obavlja. On je bezoseajan. On nije povezan sa stvarima koje proizvodi, jer on ih i ne proizvodi, on se bavi stvarima koje drugi ljudi prave, odnosi se prema njima samo sa stanovita kolika im je vrednost u pravljenju novca. Uivanje u kreativnom poslu ne znai mu nita, pa ak ni kao mudra izreka. No, prethodnica te pojave jevrejskih socijalistikih i subverzivnih ideja, preovlaujua misao u radnikom svetu bila je ''napraviti'' stvari i tako ''napraviti'' novac. Meu mehaniarima je postojao ponos. Ljudi koji su pravili stvari bili su vrsta, potena rasa, zbog toga to su se bavili idejama umea i kvaliteta, a sam njihov karakter je uokviren zadovoljstvom to su izvrili korisna dela u drutvu. Oni su bili ti koji prave. Dogod su oni bili vrsti i drutvo je bilo vrsto. Ljudi su izraivali cipele, izraavajui preko toga svoje sposobnosti. Seljaci su uzgajali ito iz iste ljubavi prema itu, a ne zbog tamo nekog trita novca. Svuda je POSAO bio najvanija stvar. Sve ostalo je bilo sluajno. Jedini nain da se razbije ovaj snani uvar drutva kreativna radnika klasa, vrstog karaktera bilo je, posejati drugaije ideje meu njih, a najopasnija ideja od svih koje su posejane, bila je ona koja je zamenila ''napraviti'' sa ''nabaviti''. Uz odgovarajue manipulacije tritem novca i hrane, na krajnjeg potroaa moe da se izvri sasvim dovoljan pritisak kako bi se on usredsredio na ideju ''sticanja''. Nije mnogo vremena prolo pre nego to je celokupan odnos amerike privrede bio potpuno poremeen. Sa Jevrejima na vrhu bankarskog sistema, sa Jevrejima na vrhu u konzervativnim tako i u radikalnim elementima radnikog pokreta, a ono to je bilo,

najmonije od svega, jevrejske ideje, posejane su u umove radnih ljudi. Koje ideje? Ideje ''sticanja'', umesto ''pravljenja''. Ideja ''sticanja'' je iskvarena, antisocijalna i razorna ideja kada stoji sama za sebe ali, kada ide zajedno sa ''pravljenjem'' i kao druga po vanosti, ona je legitimna i konstruktivna. im se ovek ili klasa zarazila isto jevrejskom idejom ''sticanja'' -(''sticati moje'', ''sticati dok god ide dobro sa sticanjem'', ''asno ako moe, neasno ako mora ali, stii'' to su sve postavke ove nakaradne filozofije), sam temelj ljudskog drutva gubi svoju vrstinu i poinje da se lomi. Veliki mit i zamisao o novcu, silom je ubaen na mesto pravih stvari. Drugi in drame tako moe da zapone. Jevrejski uticaj na misao radnih ljudi Sjedinjenih Drava, kao i na misao poslovnih ljudi i visokokvalifikovanih ljudi je lo, u potpunosti lo. On se ne ispoljava u podeli izmeu ''kapitala'' i ''rada'', jer ne postoje takvi razliiti elementi. Postoje samo izvrni i operativni delovi amerikog posla. Prava podela se sastoji izmeu jevrejske ideje ''sticanja'' i anglosaksonske ideje ''nabavljanja'', a u dananje vreme, jevrejska ideja je toliko uspena da je proizvela preokret. ' irom Sjedinjenih Drava, u mnogim granama trgovine, zadrani su komunistiki koledi koje su postavljali i poduavali Jevreji. Ovi takozvani koledi se nalaze u ikagu, Detroitu, Klivlendu, Roesteru, Pitsburgu, Njujorku, Filadelfiji i drugim gradovima, svi sa namerom da sveukupan ameriki rad uspostave na osnovama ''sticati'', to e dovesti do ekonomske propasti zemlje. Crkve i jevrejstvo Poslednje mesto na kome bi neupueni posmatra traio tragove jevrejskog uticaja, jeste Hrianska crkva. Meutim, ako ne zaviri tamo, mnogo e propustiti. Da su biblioteke naih teolokih seminara opremljene kompletnim dosijeima jevrejskih literarnih napora poslednjih nekoliko desetina godina, kao i to da se od studenata teologije zahteva te jevrejske izjave, bilo bi manje glupih razgovora i manje povrnih primedaba o jevrejskoj propagandi u amerikoj propovedaonici. U sledeih dvadeset i pet godina, svaka teoloka kola bi trebalo da da podrku izuavanju Savremenog jevrejskog uticaja i Protokola. Jevreji NISU ''Izabrani narod'', iako je praktino sveukupna Crkva podlegla propagandi koja tvrdi da jesu. Jevrejski nain miljenja je zadnjih godina preplavio mnoge hrianske tvrdnje. Neupueno svetenstvo pokazalo se sve vie naklonjeno ovoj jevrejskoj tvrdnji. Nemoralno stanje Crkve, koje su tako mnogo iskoriavali govornici koji su se zanimali za njen unutranji ivot, nije nametnuto od strane ''nauke'', niti ''uenjatva'', niti ''poveanjem prosvetljenosti i uenosti'' jer ni jedna od ovih stvari nisu u suprotnosti ak ni sa nepotpunim postavkama istine ve ga je nametnuo jevrejsko nemaki Vii kriticizam (tzv. ''Vii kriticizam'' Svetog Pisma, bila je zavera Jevreja da omalovae Sveto Pismo). Branioci vere su se dugo i hrabro borili protiv proboja koje je stvorio takozvani Vii kriticizam, ali su, na alost bili osujeeni u svojoj odbrani, jer nisu uvideli da su i njegov nastanak i njegova svrha, jevrejski. Vii kriticizam nije bio hrianski, nije bio nemaki, on je bio jevrejski. Sve ovo, savreno je u skladu sa jevrejskim Svetskim programom. Da ovaj razoran uticaj treba pripisati Jevrejima takoe, savreno je u skladu sa ne-jevrejskim poverenjem,

prihvatanje stvari bez proveravanja njihovih izvora. Crkva je sad rtva drugog napada. On se ogleda u nadiruem socijalizmu i sovjetizmu. Ovo dvoje, napada Crkvu u ime slabih i nemoralnih teorija o ''bratstvu'', te postavlja pred Nju zahtev, za Njenov veom pravednou. Crkva je poela da veruje da je ona forum za diskusije, a ne visoko mesto za propovedanje. Svetenstvo bi trebalo da zna da sedam osmina ekonomskih ideja o kojima oni govore sa propovedaonice, pripremaju jevrejski profesori politike ekonomije i revolucionarne voe. Trebalo bi da budu obaveteni da je ekonomska misao u toj meri judaizovana uz pomo namernog i savrenog plana zamaskirane propagande, da je zajednika misao gomile (to je misao koja se najvie uje na ''popularnim'' propovedaonicama i uvodnicima), jevrejskija nego to je samo jevrejstvo u sebi sadri. Jevrejin je preuzeo doktrinu Crkve u takozvanom liberalizmu, kao i u bolesnim i slabim sociolokim razlikama mnogih klasa. Ukoliko postoji i jedno mesto gde bi trebalo napraviti izravnu studiju o jevrejskom pitanju, to je savremena Crkva, koja nesvesno daje legitimitet obilju jevrejske propagande. Ovde se ne savetuje reakcija. To je napredak du ispravnih puteva, puteva naih predaka Anglo-Saksonaca, koji su do tada bili svetski graditelji, tvorci gradova, trgovine, kontinenata, a ne Jevreji, koji nikada nisu bili graditelji ili pioniri, koji se nikada nisu nastanjivali u divljini, ve oni koji su se uspinjali uz pomo rada drugih ljudi. Verovatno ih ne treba kriviti to nisu graditelji ili pioniri. Treba ih kriviti to polau sva prava na ono to su prava pionira, pa ak ni tada ih mod ne treba toliko kriviti, koliko anglo-saksonske sinove to su odbacili visoku graevinu svojih otaca, i to su se priklonili sumnjivim idejama Judejaca. Jevrejsto u kolama i koledima Jevrejska ideja neprestano osvaja kolede. Sinovi Anglo-Saksonaca su napadnuti ve u samoj stvari sopstvenog nasledstva. Sinovi graditelja i tvoraca su podvrgnuti filozofiji unititelja. Mladi ljudi, prvih meseci izgnanstva su intelektualno slobodni zateeni su obeavajuim doktrinama, ije izvore i posledice ne mogu da sagledaju. Postoji prirodna pobuna mladosti, koja obeava napredak, postoji prirodni avanturizam za slobodnim poigravanjem sa starim verama. I jedno i drugo su izlivi duha i znak buenja mentalne snage. Za vreme ovakvih perioda, kada se deavaju ekspanzije adolescencije, mladost se zarobljava uticajima koji su namerno postavljeni u koledima. Istina je ta, da posle nekoliko godina, veliki deo mladih ljudi shvata sutinu i postaje sposobna da se oslobodi ovih uticaja. Shvataju da doktrine ''slobodne ljubavi'' jesu uzbudljive teme za razgovor, ali da je porodica staromodna odanost jednog mukarca i jedne ene jedno drugom i svojoj deci osnov ne samo drutva, ve i linog karaktera i napretka. Shvataju da revolucija, ma koliko bila uzbudljiva tema i odlian pokreta oseanja nadmonosti, ipak nije proces napretka. Problem sa koledima se pojaavao po istim linijama, kao to je opisan problem povezan sa crkvama. Kao prvo, jevrejski vii kriticizam u iskrivljavanju oseaja za potovanje antikih temelja kod mladih ljudi, kao drugo, jevrejske revolucionarne socijalne doktrine. Ova dva uvek idu zajedno. Ne mogu da ive svaki za sebe. Oni su ispunjenje programa Protokola za cepanjem nejevrejskog drutva putem ideja.

Centralna grupa crvenih filozofa na svakom univerzitetu, vrlo esto sa nejevrejskim predstavnikom, javljaju se u liku zavedenog i obmanutog profesora. Neke od ovih profesora plaaju organizacije koje su van pomenutih crkvenih organizacija. Postoje socijalistika drutva u koledima, povezana sa Jevrejima i jevrejskim uticajem, koja vrbuju jevrejske profesore po celoj zemlji, obraajui se studentskim udruenjima koja su pod patronatom najboljih civilnih i univerzitetskih odbora. Predavanja za studente su odlina prilika za ovu propagandu, ija je svrha da u studentima probudi utisak i veru kako oni uestvuju u poecima jednog novog velikog pokreta koji bi se mogao uporediti sa pobedom amerike nezavisnosti. Revolucionarne snage koje predvode jevrejstvo, u velikoj meri se oslanjaju na odgovornost koju ima njihov pokret na taj nain, to se studenti vezuju za svoje profesore. Tako je bilo i u Rusiji zna se koje je znaenje re ''student'' vremenom dobilo u toj zemlji. Jevrejska obrazovana zajednica, koja gotovo iskljuivo deluje na koledima i univerzitetima, zajedno sa boljevizmom u: umetnosti, nauci, religiji, ekonomiji i sociologiji, vodi poreklo direktno iz Anglo-saksonske tradicije kao i zemlje porekla studenata nae rase (Britanija je glavno izvorite jevrejskih ideja u toku poslednjih trietiri veka). Ovome zduno pomau profesori i svetenstvo, iji su stavovi isaeni i zatrovani jevrejskim subverzivnim uticajem na teologiju i sociologiju. ta uraditi po tom pitanju? Jednostavno, treba identifikovati izvor i prirodu uticaja koji je preplavio nae kole i univerzitete. Dozvolimo studentima da shvate da njihov izbor lei izmeu Anglo Saksonaca i plemena Judejaca. Dozvolimo studentima da odlue te da prihvate, da li e slediti graditelje, ili pak one koji tee ruilatvu. To nije stvar o kojoj treba raspravljati. Jedini apsolutni protivotrov jevrejskom uticaju jeste poziv studentima koleda da se vrete ponosu na svoju rasu. esto govorimo o Oevima, kao da se radi o nekolicini, kojima se zadesilo da stave svoje potpise na veliki dokumenat koji je oznaio novu eru slobode. Oevi nae nacije, bili su ljudi Anglo-saksonsko-keltske rase. Ljudi koji su doli iz Evrope sa civilizacijom u svojoj krvi i sudbini. Ljudi koji su preli Atlantik i uspostavili civilizaciju na kamenitoj obali, ljudi koji su otili na sever do Aljaske i na zapad do Kalifornije, ljudi koji su otvorili tropski pojas i ukrotili Arktik, ljudi koji su osvojili afriku pustaru, ljudi koji su nastanili Australiju i ukrotili svetske kapije Sueca, Gibraltara i Paname, ljudi koji su uobliili svaki vid ponaanja i nain ivota svim ljudima koji su idealni za sva vremena. Oni od Judejaca nisu dobili ni svog Boga, ni svoju veru, ak ni svoj govor, niti pak svoj stvaralaki genije oni su Vladaoci. Kroz vekove, odabrani da vladaju svetom gradei ga, kako bi on bio sve bolji i bolji, a ne ruei ga. U krilo i stanite ovih ljudi, meu sinove vladara, dolazi narod koji nema vidljivu i bitniju civilizaciju, koji nema uzvienu religiju, univerzalnog govora, koji nema nikakvih velikih dostignua ni na jednom polju, osim na polju ''sticanja'', narod koji je izbaen iz svake zemlje koja mu je pruila gostoprimstvo. Taj narod se usuuje da kae sinovima Saksonaca ta je potrebno, kako bi se svet nainio onakvim kakav on treba da bude!

Ukoliko nai sinovi prate ovaj sabir mranog otpadnitva i razaranja, to je zbog toga to ne znaju iji su sinovi, koje rase su potomci. Moemo dopustiti do odreenih granica slobodu govora na naim univerzitetima, kao i slobodno preplitanje ideja, ali, nazovimo jevrejske misli jevrejskim, otkrijmo svojim sinovima tajnu rase. DA LI SU JEVREJI NAROD?

Ni jedan Nejevrejin ne zna koliko je Jevreja u Sjedinjenim Dravama. Na brojke iskljuivo pravo imaju jevrejske vlasti. Vlada Sjedinjenih Drava moe da obezbedi statistike podatke o skoro svim stvarima koje se odnose na stanovnitvo zemlje, meutim, kada god je bilo pokuaja da se sistematski doe do podataka o Jevrejima koji stalno ulaze u zemlju, kao i o broju njih koji sada ive ovde, jevrejski lobi u Vaingtonu se umea i sve to zaustavi. Jevreji sakrivaju svoju snagu, jer je jevrejski uticaj na Kapitolu dovoljno jak da pobedi u svim stvarima koje se dotiu jevrejskih interesa, u svako doba. Imigracija u Sjedinjene Drave je pre 40 godina postala posao iskljuivo jevrejski posao. Postoji savrena organizacija koja reava brojne primedbe do kojih dolazi zbog protivljenja protiv putanja poznatih revolucionarnih Jevreja. Evropski Jevreji su verovatno i mogui revolucionari. Ameriku manji narodi u Evropi ne zovu zabadava ''Jevrejska zemlja'', a uznemiravajue poveanje jevrejske imigracije ponovo otvara ovo pitanje u javnosti. Stvara se nacionalno ubeenje po ovom pitanju, jer, oigledno je da se iskljuivo jevrejski posao dovoenja Jevreja u Sjedinjene Drave, kree kao armada, koja se, uradivi svoju dunost u Evropi na potinjavanju tog kontinenta, preselila u Ameriku. Jevrejska tajna druta u Americi su glavni pomonici ovog dugakog juria na Ameriku. Oni mogu da srede posao sa pasoima, oni sreuju izbegavanje zdravstvenih propisa. Zakoni ove zemlje se otvoreno zaobilaze. Jevrejski imigranti mogu da dou iz bilo kog kraja sveta, i dolaze. Njihov prvi pogled na ivot ovde pokazuje da je jevrejska kontrola ovde i mona i potpuna, kao i u Rusiji. Oni vide da zvaninici jevrejskih tajnih drutava zaobilaze zvaninike biroa za imigraciju Sjedinjenih Drava. Zato se onda oni ne bi ponaali kao da poseduju Sjedinjene Drave? Nije ni udo to oni bukvalno rue zidove i kapije sa svim ponaanjem pobednikog osvajanja. To je, nita manje nego invazija. Ona je podstaknuta i potpomognuta uticajima u Sjedinjenim Dravama. Kada nisu u tajnosti, ubedljivo su prikazani kao, ''ljudi koji bee pred progonom''. Jevreji se protive bilo kakvoj rasnoj klasifikaciji Jevreja, nakon ulaska u zemlju, jevrejski argument nejevrejskim vlastima jeste taj, da Jevrejin predstavlja religiju, a ne rasu. Jevrejin ima jedan stav koji iznosi pred Nejevrejima, a drugi koji zastupa meu pripadnicima svog naroda, kada je pitanje rasa. Ne postoji popis Jevreja u Sjedinjenim Dravama. Postoje klasifikacije za sve ostale narode i rase, ali ne postoji ni jedna za Jevreje. Ni jedna druga rasa nije imala primedaba, a Jevrejin nije nikako klasifikovan. Kakav je rezultat danas? Kada upitate vladu Sjedinjenih Drava koliko ima Francuza u zemlji, moi e da vam da cifre. Ukoliko pitate za broj Poljaka, i one su tu. Ako pitate za broj Afrikanaca, on se zna. Tako se moeta jo

dugo raspitivati i videete da vlada zna sve podatke. No, upitajte vladu Sjedinjenih Drava koliko Jevreja ima u zemlji to ona ne moe da vam kae nema podataka. Rasa ili religija? ta sami Jevreji imaju da kau o ''rasi ili religiji''? Sledei citat e itaocu pruiti informacije o tome ta sam Jevrejin misli o sebi kao o pripadniku drugaijeg naroda, potpuno van okvira njegove religije. ''Razliit karakter Jevrejina ne proizilazi samo iz njegove religije. Istina je da su njegova rasa i religija neraskidivo vezane, meutim, ma ta da je razlog ove udruene ideje rase sa religijom, vrlo je izvesno da sama religija ne ini narod. Onaj koji veruje u jevrejsku religiju zbog same te injenice ne postaje Jevrejin. Meutim, s druge strane, Jevrejin po roenju ostaje Jevrejin, pa ak iako odbaci svoju religiju.'' Leo N. Levi, Predsednik Bne Brita, 1900-1904. (Iskljuivo jevrejska masonerija. Ostale masonske organizacije ne smeju da se ogranie ni na veru ni na naciju.) Grec, istoriar Jevreja, iji monumentalni rad predstavlja standardni autoritet, kae da istorija Jevreja ak i od kako su izgubili svoju jevrejsku dravu, ''jo uvek poseduje svoj nacionalni karakter. Ona ni po emu nije samo vera ili crkvena istorija.'' Mozes Hes, jedna od istorijskih figura kroz koju je celokupan jevrejski (komunistiki i cionistiki) program isplivao, od njegovih antikih izvora do njegovih savremenih agenata, napisao je knjigu pod nazivom ''Rim i Jerusalim'', u kojoj je izneo celu stvar snano i sa jasnoom: ''Jevreji su mnogo vie nego samo sledbenici jedne religije, naime, oni su rasa, bratstvo, nacija.'' (str. 71) ''Jevrejin pripada svojoj rasi i shodno tome judaizmu, uprkos injenici da su on ili njegovi preci postali otpadnici.'' (str. 97-98) ''Svaki Jevrejin je, svialo mu se to ili ne, vrsto sjedinjen sa celom nacijom'' (str. 163) Luis D. Brandajs, sudija vrhovnog suda Sjedinjenih Drava i svetski voa Cionistikog pokreta, u svojoj knjizi ''Cionizam i ameriki Jevreji'' napisao je:

''Uprkos meditacijama uenjaka i dekretima saveta, nai instinkti i dela, kao i instinkti i dela onih drugih su za nas definisali termin ''Jevrejin.'' Rabin Moris Dozef, jedno vreme rabin sinagoge Zapadnog Londona britanskih Jevreja, pie u svojoj knjizi ''Izrael, nacija'': ''Izrael je sigurno velika nacija... Izrael prepoznaju kao naciju oni koji ga vide. Nemogue ga je zameniti sa sektom. Poricati jevrejsku nacionalnost, znailo bi poricanje postojanja Jevreja.'' Jevrejski advokat, Bertram B. Benas, pie u: ''Cionizam nacionalni jevrejski pokret'', ''Jevrejski entitet je sutinski entitet naroda.'' Leon Simon, jevrejski intelektualac i pisac, pravi znaajnu studiju o pitanju religije i nacionalnosti. U svojoj knjizi ''Studije jevrejskog nacionalizma'', on razrauje pretpostavku da je religija Jevreja nacionalizam, a taj nacionalizam jeste integralni deo njihove religije: ''Mesijansko doba za Jevrejina ne znai samo ustanovljavanje mira na zemlji i dobro oveku, ve univerzalno priznavanje Jevrejina i njegovog Boga.'' (str. 14) ''Judaizam nema poruku za spasenje individualne due, kao to to ima hrianstvo. Sve njegove ideje su vezane za postojanje jevrejske nacije.'' (str. 20) ''Ideja da su Jevreji religiozna sekta, naroito u poreenju sa katolicima i protestantima je glupost.'' (str. 34) Artur D. Levis, jevrejski pisac, u svom delu ''Jevreji nacija'', takoe bazira nacionalnost na rasnim elementima: ''Jevreji su po poreklu nacija, i to vie od bilo koje druge nacije, sauvali su elemenat nacionalnosti naime, rasni elemenat. Ovo, naravno moe da se dokae opte poznatim testom njihove razliitosti. Mnogo lake moete da prepoznate da je jedan Jevrejin Jevrejin, nego to moete rei za jednog Engleza da je Englez.'' Ideja da Jevreji ine naciju, jeste najrairenija ideja od svih meu Jevrejima. I vie od toga ne samo nacija, ve super nacija. Moemo da idemo i dalje kroz izjave jevrejskih autoriteta: moemo rei da e budui oblik jevrejske nacije biti kraljevstvo (I to brutalnog, azijatskog tipa, neto kao jevrejska uprava nad Rusijom, SSSR. To je ''Novi svetski poredak'' na tom osvajakom stupnju). Dr Izrael Fridlender kae: ''Za nas je dovoljno i to, to znamo da se Jevreji ve oseaju kao posebna rasa, otro odeljena od ostatka oveanstva.''

Stvarna uverenja veine aktivnog i uticajnog dela jevrejstva u Americi pokazana su u delu koje je objavila amerika cionistika organizacija, ''Vodi kroz cionizam''. ''Ime njihove nacionalne religije, judaizam, izvueno je iz njihovog nacionalnog obeleja. Nereligiozan Jevrejin jo uvek je Jevrejin, i vrlo teko moe pobei od svoje dunosti samim odbacivanjem imena Jevrejin.'' (str. 5) Jevrejstvo se nigde ne izraava u reima svojih najveih uitelja i najautoritativnijih predstavnika, kao pristalica teorije da je Jevrejin samo ''brat vere''. On esto i nije bret po veri, ali je i dalje Jevrejin. Argument ''religija, ne rasa'', otkriva duple standarde onih politikih voa, koji umesto da se asno suoe sa jevrejskim pitanjem, pokuavaju da gurnu u stranu sva ispitivanja time to prave uasnu konfuziju u umovima Nejevreja. Postoje dva jevrejska programa u svetu jedan, koji Nejevreji treba da vide, i drugi, koji je iskljuivo za Jevreje. U utvrivanju koji je program pravi, najsigurnije je prihvatiti onaj koji je napravljen da uspe. Program koji podravaju takozvani cionisti e uspeti. To je program iji se sponzori zalau za rasnu i nacionalnu odvojenost Jevreja. Bez obzira na to, ta bi moglo da se kae Nejevrejima zbog obstrukcije ili modifikovanja njihovog delovanja, nema nikakvog dvoumljenja o tome ta Jevrejin misli o sebi: on o sebi misli kao da pripada narodu sjedinjen sa tim narodom krvnim vezama koje nikakve verske promene ne mogu oslabiti, kao o nasledniku prolosti tog naroda, i kao o uesniku politike budunosti tog naroda. On pripada jednoj rasi, on pripada jednoj naciji. On trai da carstvo doe na ovu zemlju, carstvo koje e biti nad svim carstvima, sa Jerusalimom kao vladajuim gradom sveta. Ta elja jevrejske nacije moe biti ostvarena, a odnosi izmeu jevrejskog nacionalizma i nacionalizma naroda meu kojima Jevreji ive su smernice ka moguoj pobedi. BOLJEVIZAM I CIONIZAM

Komunizam u Sjedinjenim Dravama koristi iste kanale koje je koristio u Rusiji, slui se istim sredstvima revolucionarnim i pljakakim unionizmom, kao i uz pomo jevrejskih agitatora. Prilikom deportovanja, naputanja Sjedinjenih Drava, takozvanog sovjetskog ambasadora Martensa, on je za svog zamenika, u stvari zastupnika komunizma, imenovao izvesnog arlsa Rehta, Jevrejina. Ovaj ovek, pravnik po zanimanju, posedovao je kancelariju u Njujorku. Ova kancelarija je mesto sastajanja svih voa jevrejskih radnikih sindikata u gradu, mnogih sindikalnih voa iz cele zemlje i esto, amerikih vladinih zvaninika i drugih politikih voa, za koje se znalo da su verni sledbenici jevrejskih interesa u Sjedinjenim Dravama, kao i to, da su simpatizeri pljakakog radikalizma. Od tada se organizacija iri sa jednog na drugi kraj Amerike, od severa do juga. Odnosi sa komunistikim vrhovnim tabom bili su i sada su, vrlo vani, jer se iz tog centra iri i grana vlast i delovanje na sve ostale gradove Unije. Njujork je laboratorija u kojoj emisari revolucije vre eksperimente, a njihovo znanje se svakog dana uveava savetima i iskustvima putujuih delegata koji stiu direktno iz Rusije.

Ameriki graani ne shvataju da svi nemiri, razlike meu radnim ljudima, trajkovi i politiki mete nisu iznenadna i sluajna deavanja, ve namerno isplanirani dogaaji i pokreti voa, koji tano znaju ta rade. Mafija je sistematina. Uvek postoji inteligentni cilj, koji se izvede pod platom iznenaenja. To iznenaenje, uvek je unapred isplanirano. Obino, prilikom zavretka svih revolucija, francuske, ruske, nemake, kao i svih ostalih od tada pa do dana dananjeg, na elo drave je uvek dolazio unapred odabrani ovek. Njega su pripremali odreeni krugovi, koji su se uzdigli do vrhunca moi, koju jo uvek dre u svojim rukama. Ti moni krugovi su Jevreji. Oni ne kontroliu Rusiju nita vie nego to kontroliu Francusku. Nemaka je uzalud pokuavala da se oslobodi jevrejskih okova (deset godina kasnije, na vlast je doao Hitler). Ista je situacija i u Americi. Prvi korak jevrejskih organizacija koje su podravale komunizam u Sjedinjenim Dravama, bio je kontrola i ekspanzija hebrejskog radnikog pokreta meu milione imigranata tokom proteklih pedeset godina sa ciljem da se na kraju dostigne kontrola svih radnikih sindikata. Jevreji su zarobili pokrete amerikih radnikih sindikata u toj meri, kao da su ih uzeli pred streljaki stroj. Postoji gomila potresne literature, koju su uglavnom napisali Jevreji, koja prikazuje ustreptala srca sa kojima ove tuinske gomile slobodoljubivih demokrata, radnikih drugova gledaju na Ameriku, njihovu stalnu enju za ''amerikim nainom ivota'', njihovu ljubav prema narodu i amerikim institucijama. Dela ovih ljudi i rei koje izgovaraju njihove voe, tako jasno daju lani ton ovoj bajkovitoj slici u koju naivni ameriki Nejevreji veruju. Dve podele jevrejske finansijske i politike moi su sledee: - prvi deo: nemaki Jevreji, koje predstavljaju: ifovi, Spajerovi, Varburgovi, Kansovi, Levisonovi i Gugenhajmovi, koji igraju igru uz pomo nejevrejskih finansijskih izvora. Drugi deo se sastoji od ruskih i poljskih Jevreja koji imaju monopol nad niim delovima trgovine i industrije. Meu njima su veze i uticaji apsolutni. Moda se ponekad sporekaju oko podele plena, kako bi neki vredni publicista mogao jasno da usmeri panju na te sitne nesporazume. Oni treba da poslue kao dokaz krajnjeg nedostatka jedinstva meu Jevrejima. Meutim, u jevrejskoj zajednici kao i bilo gde drugde, oni se meu sobom sasvim dobro sporazumevaju i razumevaju. Po pitanju Jevreja protiv Nejevreja, oni su uvek jedinstveni. Postoji razlika izmeu toga ta bi ova jevrejska koalicija mogla i ta moe da uini. Njena volja i mo nikada nisu tako jedinstvene kao onda kada nejevrejski element u naciji spava. Nikada jevrejska volja i mo nisu tako podeljeni, kao kada je nejevrejski duh u stanju pripravnosti. Jedina stvar koje se treba bojati, nije uznemireni Jevrejin, ve posledice koje se javljaju usled uspavanosti Nejevreja. Jevrejski program se dokazuje onog momenta kada se shvati i jasno obelei. Jevrejske crvene veze U Sjedinjenim Dravama ima vie komunista nego u Sovjetskoj Rusiji. Njihov cilj i njihove rasne osobine su jednake. Tvrava komunistikog uticaja i propagande u

Sjedinjenim Dravama nalaze se u jevrejskim sindikatima, koji se, skoro bez izuzetka, lepe za boljeviki program razvoja industrije i zemlje kao celine. Ova injenica se najee pokazuje kao najporaznija kod jevrejskih voa priznatih politikih partija. Dovoljno je ve loe to to je ruski boljevizam i komunizam prevashodno jevrejski, ali, postaviti istu situaciju u Sjedinjenim Dravama, jeste problem za koji jevrejske voe moraju da upotrebe mnogo vie pameti i mnogo vie varki da bi ga objasnili ili izbegli. Ipak, meunarodnim Jevrejima Amerike, ne moe se oprostiti to, jer jedini oni snose odgovornost za komunizam u Rusiji. Ruski boljevizam je ponikao na Ist Sajdu Njujorka, gde je bio posejan uz pomo verske, moralne i finansijske podrke jevrejskih voa. Leon Trocki (Brontajn), potie sa Ist Sajda. Sile koje su usadile ono iza ega je on stajao, bile su skoncentrisane u jevrejskoj zajednici i Amerikom jevrejskom komitetu. Obe organizacije su bile zainteresovane za stvar koju je on sebi postavio u zadatak svrgavanje ustanovljene vlade, jedne od saveznica Sjedinjenih Drava u Prvom svetskom ratu. Ruski boljevizam je bio potpomognut jevrejskim zlatom iz Sjedinjenih Drava isto tako i nepoznavanjem kao i nezainteresovanou nejevrejskog stanovnitva Amerike. Zloin Amerikanaca-Nejevreja, ogleda se u ne injenju i ne preduzimanju odgovarajuih protivmera. Taj zloin, moe se smatrati isto tako velikim kao i zloin pristalica boljevizma koji je kao zloin u tom smislu zaista i poinjen. Sada kada je numeriki ustanovljeno da je uticaj komunizma jai ovde nego u Rusiji, ova injenica nije nita manje neprijatna za ''patriotske'' Jevreje. Velike jevrejske radnike organizacije, direktan su proizvod jevrejskih socijalistikih bandi Rusije. Banditi su se sjatili u Sjedinjene Drave nakon propale revolucije iz 1905. godine, kada nisu uspeli da nametnu boljevizam u Rusiji, pa su onda proveli vreme boljevizirajui hebrejske sindikate u Americi. Oformljen je Biro za propagandu koji je propagirao radikalni socijalizam posredstvom jidia. Banditi su 1905. godine osnovali u Njujorku organizaciju poznatu pod imenom ''Radniki krug'' i okupili zvaninike jevrejskih sindikata, da citiramo dokumente Jevrejske zajednice. Posle kratkog pokuaja da propagiraju socijalizam bez uplitanja jevrejskog pitanja, od toga se odustalo. Godine 1913. usvojena je jedna rezolucija u kojoj je objavljeno kako je sve to je uraeno, uinjeno zbog Jevreja. Ovo je pripisano, po dokumentima Kehile, irenju: ''ideje jevrejskog nacionalizma.'' Ono to zapanjuje prouavaoca jevrejskog pitanja u Sjedinjenim Dravama, jeste glupost, koja je dozvolila jevrejskom boljevizmu da se tako otvoreno iri. Jedino objanjenje koje uopte deluje kao odgovarajue, jeste to da Jevreji nikada nisu ni pomiljali da e se ameriki narod dovoljno osvestiti kako bi se suprotstavio. Povremeno otkrivanje jevrejske politike u Americi dolazi kao iznenaenje za jevrejske voe. Upravo o ovome treba povesti rauna, jer Jevreji su ubeeni kako su do te mere pokorili ameriki um, da ovakve stvari vie nisu mogue. No, jevrejske voe moraju priznati da se jevrejsko pitanje ne pojavljuje kod amerikih graana otkrivanjem injenica i pomaganjem ostalim graanima da ih postanu svesni. Jevrejsko pitanje se sastoji u samim injenicama i u jevrejskoj odgovornosti prema tim injenicama. Ako antisemitizam znai, rei to, da je komunizam u Sjedinjenim Dravama jevrejski, neka tako bude. Meutim, za um koji nema predrasuda, to e tvrenje veoma zvuati kao pravi amerikanizam.

Kada je britanska armija ula u Jerusalim 1917. godine opsadom grada, koja je zauvek ostala u seanju, Protokoli su zajedno sa njom, uli u grad. Simboliki krug se tako zatvorio, mada ne na onaj nain na koji su se Protokoli nadali. ovek koji je nosio Protokole, znao je ta oni predstavljaju. Oni stoga nisu uneeni trijumfalno, ve potajno kao Plan neprijatelja svetske slobode. Cionizam kao takav, od svih jevrejskih aktivnosti, najbolje je uoljiv. On je ostvario vei uticaj na svet, nego to to obian ovek moe da shvati. U svojim romantinijim gleditima on se obraa i Hrianima i Jevrejima, jer postoje odreena proroanstva za koja se smatra da govore o povratku Jevreja u Jerusalim. Kada doe do ovog povratka, doi e na red neki veliki dogaaji koji treba da se dogode. Zbog ove meavine ''religioznih'' oseanja, ponekad je odreenoj klasi ljudi teko da shvati moderan politiki cionizam. Propaganda ih je veto ubedila da su politiki cionizam i povratak koji su obeali proroci, ista stvar. Cionizam izaziva svetsku panju danas, zato to stvara uslove, zbog kojih mnogi veruju da e proistei sledei rat. Sa cionizmom, kao politikom injenicom, svaka je vlada primorana da se bavi. To je vee pitanje od bilo kog drugog svetskog pitanja. Ono lei u osnovi svih svetskih problema, bilo malih bilo velikih, nacionalnih ili internacionalnih, a iri se brzo pod okriljem mnogih drugih interesa. Vano je primetiti da se cionizam, u aktivnom savremenom politikom smislu iri rasno i geografski tamo gde se uzdie boljevizam, naime u Rusiji, te da uvek postoji vrsta povezanost izmeu ruskih cionista i njujorke Kehile. Ovo je dokazano u javnim tvrdnjama u Rusiji, posle revolucije, u kojoj je Kehila bila visoko uvaavana. U vreme kada je 1914. godine objavljen rat, cionistiki Komitet za unutranje akcije, bio je rasprostranjen po raznim zemljama. Na primer: dr marija Levin iz Berlina, bio je u Sjedinjenim Dravama gde je i ostao. On je bio ruski rabin, nemaki ak i kosmopolita. Mada je 1914. godine cionistiki centar kao i sedite Komiteta unutranjih poslova bio u Berlinu, on je ostao u Sjedinjenim Dravama gde je postao poznat kao voa cionistikih prvaka, sve do velike jevrejske selidbe u Versaj. Drugi lan Komiteta, bio je Jakobson koji se nalazio u Carigradu. Kada je video da Carigrad ne moe vie da bude centar cionistike politike, otiao je u Kopenhagen u Dansku, gde je u neutralnoj zemlji mogao da bude od praktine koristi cionistima tako to je slao informacije i sredstva. U stvari, ceo Komitet sa glavnim tabom u Berlinu slobodno se kretao kroz ratom zatvoren svet. Dr Levin je dao svoju ocenu o premetanju centra Jevreja iz Berlina u Ameriku: ''Ve 30. avgusta 1914. godine, mesec dana po izbijanju rata, sazvana je vanredna konferencija amerikih cionista u Njujorku.'' Tema mnogih diskusija je bila znaenje ove promene sedita. Izgleda da su 1914. godine Jevreji znali mnogo vie o moguem trajanju rata nego to su znali glavni politiari u ratu. Nemaka se rado zaloila za to da se palestinska zemlja da Jevrejima, ali su Jevreji ve videli ta je Vilhelm II uradi u toj staroj zemlji poto se ustoliio na Maslinovoj gori. Oigledno je da su saveznici bili ubedljiviji u kontekstu davanja obeanja i pokoravanja Jevrejima, jer, 2. novembra 1917. godine kada je general Alenbi napredovao svojom britanskom vojskom kroz Palestinu, Artur Dejms Balfur, britanski sekretar spoljnih

poslova, izdao je poznatu deklaraciju u kojoj se potvruje da je Palestina nacionalni dom jevrejskog naroda. Poznavanje politikog cionizma je osnov takoe i za verodostojno ilustrovanje onoga ta Jevrejin radi kad je na vlasti. Nekada se to ilustrovalo kroz Rusiju, danas je to Palestina. Uz svaku injenicu koja je protiv njih, sa svakim putnikom i posmatraem koji im direktno kau da je to la, jo uvek postoje jevrejski glasnogovornici i jadni zalueni nejevrejski frontovi, kao i korumpirani nejevrejski politiari i pisci, koji su uporni u tvrdnjama da komunizam nije jevrejski i da Rusijom ne vladaju Jevreji. Upravo to stalno pobijanje injenica, to proputanje anse da budu asni, bie u budunosti sudija jevrejskim voama. irom sveta, a ne samo u Rusiji, komunizam je jevrejski. U sadanjem trenutku u Palestini je najoiglednije uvreno jedinstvo revolucionarnog i finansijskog jevrejstva. ak i za najneodgovornije jevrejske glasnogovornike, nemogue je da poriu kako je Palestina jevrejska. Vlada je jevrejska, plan rada je jevrejski, metodi koji se koriste su jevrejski. Palestina e posluiti kao primer jevrejskog genija, kada doe na vlast. Profesor Albert T. Klej u asopisu ''Atlantik mantli'' (Atlantic Monthly Atlantski mesenik) (da li e bilo ko da tvrdi, da je ovaj davno osnovani i vrlo potovani asopis ''antisemitski''?), upozorava nas na informacije koje pristiu u Ameriku o Palestini. One preko jevrejske telegrafske slube (to je Udruena tampa Associated Press celokupnog svetskog jevrejstva), kao i preko cionistike propagande. Poslednja takva vest, kae on, ''svojim jezivim priama o pogromu u Evropi, kao i njenim pogrenim tumaenjem situacije na Bliskom istoku, nije uspela da pobudi nimalo simpatija za cionistiku propagandu.'' Ova ''propaganda pogroma'' ''ubijeno na hiljade Jevreja'' ne postie nita, osim to pokazuje naivnost tampe. U ovu propagandu niko ne veruje. No, injenica da se ona nastavlja, ukazuje na to da je ona neto drugo, a ne toliko neophodna injenica kako bi se plan nastavio. Dok je ovo pisano (1921. godine), u Jerusalimu je donet hipotekarni zakon. Dolo je do borbe izmeu starosedelaca, koje je trebalo da titi Balfurova deklaracija, i novopridolica Jevreja. Jevreji su bili dobro naoruani, a starosedeoci su se borili orujem koje su mogli da pronau na licu mesta. Zakljuak svih neutralnih posmatraa je bio, da su Jevreji bili pripremljeni za bitku protiv nepripremljenih Arapa. Tragovi nereda koje su izazvali Jevreji, svuda su naokolo. Uoljivo je da je ''progonjeni'' postao progonitelj. Jabotinski je bio jedan od pravih ''ruskih'' boljevika koji je doao da se bavi lepim umetnostima tog plemena u Palestini. Od britanske okupacije, vlada je bila, a i sada je jevrejska. Ser Herbert Semjuel, bio je britanski visoki komesar koji je zastupao mo britanske vlade koja je imala mandat u Palestini. Ovo je bio temelj jevrejske moi, koja se do danas zadrala i uveala do sadanjeg opasnog stanja. Glavni ovek u ministarstvu pravosua je takoe bio Jevrejin. Hrianske ili muslimanske sudije, koje nisu davale Jevrejima ba najbolju proceduru, bivali su zamenjivani uslovi koji su vrlo dobro poznati u Njujorku. Kaim Vajcman, postao je kljuna linost u ministarstvu za rad, a kasnije se pojavio kao naslednik Levina i kao voa cionizma. Jevrejska vlada te ''nove Palestine'', veoma je liila na onu iz boljevike Rusije bila je uglavnom sastavljena od stranaca. Praktino svaki vei grad Amerike, predstavljen je u prvoj boljevikoj vladi Rusije.

Otimaina zemlje Kada bi svetu bilo dozvoljeno da sazna koji su metodi korieni za oduzimanje zemlje od Arapa u prvim danima cionistike invazije na Palestinu, svet bi bio zaprepaten i zgnuan. injenica da je to uraeno uz znanje i odobrenje cionistikog komesara Semjuela, vidi se po tome to je on suspendovao aktivnosti britanskog zvaninika, koji je pokuao da zaustavi ovu zloupotrebu. Zatim sledi neto to je svaki nepristrasan posmatra opisao kao arogantni pokuaj da se oduzme sve na ta se naie. Sve je ovo opet duh boljevizma. To je tiranija, ne tiranija snage, ve zla i tame. To je duh koji je proizveo Irgun terorizam, jevrejsku mrnju, zlo i osvetu, koja se ustremljuje na sve kritiare jevrejstva i protivnike cionistikih ambicija. Ovaj duh, nastao na poetku pokreta, za koga je propaganda ubedila nevini hrianski svet da ga doivljava kao jedino verski i potovanja vredan egzodus, objanjava sve ono to se desilo u godinama posle cionistikog preuzimanja Palestine. Ovo podstie matu da predvidi, ta bi sve bilo uraeno u sluaju njihove potpune i bezuslovne vladavine (posle nasilnog uspostavljanja Izraela 1948, nastao je teror nad Arapima po zakonima dungle). Palestina se naziva centrom sveta. Mo koja kontrolie Palestinu, kontrolie i svet. Palestina je klju svetske vojne strategije i trgovine. U dvanaestom pitanju ''Pitanja i odgovori'' koje je izdalo odeljenje za obrazovanje amerikih cionistikih organizacija, stoji ovo: Koje su komercijalne mogunosti Palestine? - Lokacija Palestine koja se nalazi izmeu tri kontinenta u prvi plan istie mogunosti spoljne trgovine. Sve ovo vodi do snova o buduoj slavi, kao i neiscrpni mineralni i naftni izvori Palestine, ije koliine su naunici procenili astronomskim ciframa. Mnogi Hriani, budui prijatelji Jevreja, kako bi im udovoljili, prihvatili su meunarodni svetski sud, Hag, u Jerusalimu, kao i novi drutveni poredak koji se izrodio da bi blagoslovio naciju Siona. To je ideja koju je osmislio ovek kao to je A. A. Berl u knjigama kao to je ''Svetski znaaj jevrejske drave''. Amerikanci ne razumeju delikatnu rasnu situaciju u Palestini. Cionistika propaganda je uvek bila prihvatana pod pretpostavkom da je Palestina jevrejska zemlja i da Jevrejima samo treba pomoi da je povrate. Po zavretku rata koji je trajao od 1914-1918. godine, u Palestini je ivelo preko 600.000 Arapa i samo 50.000 Jevreja. Ni brojano ni industrijski, Jevreji nisu gospodarili zemljom. Ipak, kao rezultat ''ratnih pregovora'', ona im je predata bez obzira na starosedeoce, kao kada bi Belgiju predali Meksiku. Mnogi starosedeoci su Semiti, isto kao Jevreji, ali, oni ne ele Jevreje meu sobom. I Balfurka deklaracija, kao i uslovi mandata, priznavali su prava starosedelaca. Svako ko ita zna o

ljudima koji su starosedeoci u Palestini hiljadama godina priznaje njihova prava, svi osim Jevreja. A sada zavrne reenice koje su dodate na zahtev cionistikog istoriara: ''da bi se udovoljilo odreenim predstavnicima nepoverljivog anticionistikog miljenja'', poinju da dobijaju svoje znaenje. Da li je cilj bio samo da se utiaju neprijatna pitanja dok se sve ne zavri? Oigledno. To je bilo nepoteno udovoljavanje! Namera cionista je mogla da bude takva, ali, niko nije oekivao prevaru od strane odgovornih zemalja. General Alenbi je obeao starosedeocima, Arapima iz Palestine, da e njihova prava biti potovana. To je obeavala i Balfurka deklaracija, kao i konferencija u San Remu. To je uradio i predsednik Vilson u dvanaestoj, od njegovih ''etrnaest taaka''. Ali, Juda kae: ''Neka izau! Neka nam predaju svoju zemlju, mi je elimo.'' Divota od jevrejstva! uvari na kulama straarama sveta uznemireni su onim to se sprema u Judinom kazanu. JEVREJSKO GOSPODARENJE U POZORITU I NA FILMU

Pozorite je ve dugo deo jevrejskog programa za oblikovanje ukusa publike i uticaja na javno mnjenje. Ne samo to je pozoritu dato posebno mesto u programu ''Protokola'', ve je ono i spreman saveznik iz noi u no za bilo koju ideju koju ''sila iza scene'' eli da ostvari. Nije sluajno to, to u Rusiji, gde jedva da neto drugo i imaju na raspolaganju, jo uvek dre u svojim rukama pozorite koje je naroito oivljeno. Podstiu ga i podravaju jevrejski boljevici, jer veruju u pozorit isto koliko i u tampu. Ono predstavlja jednu od dve znaajne poluge za uobliavanje javnog mnjenja. Jevreji u potpunosti kontroliu ne samo ''pravu'' scenu, ve i filmsku industriju petu po redu najveu industriju, uz prirodnu injenicu da je civilizovan svet sve vie neprijateljski raspoloen prema trivijalnom i demoraliuem uticaju ove vrste zabave, onako kako se njom danas upravalja. Kada su Jevreji preuzeli kontrolu nad amerikim piem, dobili smo problem pia sa drastinim posledicama. Kada su Jevreji preuzeli kontrolu nad ''filmom'', dobili smo novi problem, ije su posledice oigledne. Zasluga je posebnog genija njihove rase da stvara probleme moralne prirode u svakom poslu gde dosegne veinu. Svake veeri stotine hiljada ljudi poklanjaju dva do tri sata pozoritu, svaki dan bukvalno, milioni ljudi provode od 30 minuta do tri sata uz filmove, a to jednostavno znai da milioni Amerikanaca svakodnevno dobrovoljno pristaju da se podvrgnu jevrejskim idejama ivota, ljubavi i rada. Ti ljudi su izloeni neposrednom uticaju jevrejske propagande, koja se ponekad smiljeno, a ponekad neveto primenjuje. Ovo daje jevrejskom kreatoru javnog mnjenja mogunost koju eli. On se jedino plai da bi ovo otkrie moglo da mu poremeti igru.

Pozorite nije jevrejsko samo u pogledu upravljanja, ve i u literarnom i u profesionalnom pogledu. Sve vie i vie, pojavljuju se komadi iji i autor i producent i glavna zvezda kao i sve ostale uloge, jesu iskljuivo jevrejske (muziari vodvilja, uglavnom su Jevreji). To nisu znaajni komadi, ne traju dugo. To je sasvim prirodno, obzirod da jevrejsko pozorino interesovanje ne traga za umetnikim trijumfima, oni ne tragaju za slavom amerike scene, niti im je cilj da razviju velike glumce. Njihov interes je samo finansijski i rasni. U toku je ogroman pokret judaizacije. Poduhvat je skoro zavren. Ameriki duh je nestao iz pozorita. Umesto njega, stigla je tamna, azijatska atmosfera. Sve do 1885. godine, ameriko je pozorite bilo u rukama Nejevreja. Tada kree prvi upliv jevrejskog uticaja. Ovaj datum se skoro podudara sa poetkom organizovanja i usaglaavanja jevrejskog svetskog plana za vladanje svetom, nazvanog ''cionizam''. Ova godina ne obeleava samo poetak uspostavljanja jevrejske kontrole, ve i neto mnogo vanije. Nije bitno to, to su sada upravnici pozorita i koncertnih sala Jevreji, na mestima gde su nekada bili Nejevreji. Ono to je bitno, povezano je sa injenicom da je sa promenom upravnika dolo i do pada umetnikih i moralnih vrednosti scene, a pad je ubrzavan sve brim irenjem jevrejske kontrole. Jevrejska kontrola podrazumeva da je iz amerikog pozorita izbaeno namerno i sistematski sve, osim onoga to je u njemu bilo najnepoeljnije, a onda su ti nepoeljni elementi stavljeni na najvie mogue mesto. Sjajno doba amerikog pozorita je prolost, veliki glumci su prolost, a da nisu ostavili naslednike. Hebrejska ruka se spustila na pozornicu, dok je prirodni genije pozorita postao nepoeljan. Trebalo je ustanoviti nov oblik oboavanja. ''ekspir je prolost'', vikao je jevrejski upravnik. ''Uobraenost'' (sa znaenjem svega to nije lascivno), takoe je jevrejski izraz. Ova dva izraza od kojih se jedan odnosi na upravljanje pozoritem, a drugi na pozorinu publiku, znaili su posmrtno slovo eri klasika. Proseni gledalac koji se danas pojavljuje u pozoritu, nema vie od 13 do 18 godina. Publika izmorenih poslovnih ljudi (jo jedan jevrejski izraz), tretira pozorinu publiku kao maloumnike. Pozorite se obraa direktno nezrelim umovima, koji se lako mogu uobliiti po idejama hebrejskog teatarskog monopola. iste, zdrave, konstruktivne komade nekolicina njih koja je preostala podravaju uglavnom pobornici pozorita koji brzo odumiru. To su ljudi koji su preiveli prethodni period i uspeli da zatite neke mlade ljude od trovaa jevrejskim pozoritem. Ogromna veina dananje generacije, naviknuta je da podrava potpuno drugaiju vrstu komada. Tragedija je zabranjena. Karakterni komad sa dubljim znaenjem od onog koji bi mogao da oduevi um jednog deteta, ne potuje se, komina opera je iskrivljena do nivo tela, boje i pokreta kombinacija lascivne farse i dez muzike, koju je napisao jevrejski muziar (veliki stvaralac deza), trai se iskljuivo ekstravagancija i burleska. Farsa oko spavae sobe je izbaena na prvo mesto, istorijska drama je zamenjena spektaklima punim nagih tela upotpunjenih monim scenskim efektima, gde su glavne komponente mnotvo devojaka iji kostimi ne prelaze teinu od 5 grama. Frivolnost (povrnost), senzualnost (ulnost, razbludnost), nepristojnost, zapanjujua nepismenost i beskrajni, uvek isti sadraj, obeleja su degenerisanog amerikog pozorita kojim upravljaju Jevreji.

Tehniari i lane ''zvezde'' Postoje etiri glavne promene koje su Jevreji napravili u pozoritu. Prva, razvili su tehniku stranu pozorita, inei ljudski talenat i genije manje neophodnim. Oni su scenu napravili ''realistinom'' umesto da ona ''tuami''. Velikim glumcima je potrebno malo mainerije, ljudi i ene koji imaju uloge kod jevrejskih upravnika su bespomoni bez mainerije. Najvanija injenica o ogromnoj veini dananjih predstava jeste ta, da mehaniki delovi umanjuju i trivijalizuju (obesmiljavaju) glumu. Razlog je sledei znajui da je jevrejska politika smrt talentu, jevrejski producent vie voli da uloi svoj novac u drvo, boju, platno i lamete. Drvo i boja nikada ne pokazuju prezir prema njegovim sebinim idealima i prema izdajstvu poverenja. Tako danas u pozoritu imamo bljetave efekte svetla i pokreta ali nemamo ideja. Veliki broj scenskih radnika, ne glumaca, vebaju i igraju beskrajno, ali ne igraju dramu. Jevrejin ih je bacio u blato, ili je pak iz nje izbacio ideje koje je ine dramom. Drugo, Jevreji su na scenu uveli istonjaku ulnost. Plima prljavtine podizala se sve dok nije preplavila celo pozorite. U Njujorku, gde ima vie upravnika Jevreja nego to e ih ikada biti u Jerusalimu, granice probijanja teatarskih okvira zabranjenog spustile su se sve nie i nie. Prodaja narkotika je nelegalna, ali ubrizgavanje moralnog otrova nije. Celokupna atmosfera ''kabarea'' i ''pononih predstava'', zabava je jevrejskog porekla, oni su je uvezli. Trea posledica jevrejske dominacije nad amerikom scenom je pojava sistema ''zvezda'', sa upotrebom reklama. Pozorite je pretrpano brojnim ''zvezdama'', koje se nikada nisu zaista uzdigle, a pogotovu nisu nikada zasjale, meutim one su bile visoko uzdignute na oglasnim tablama jevrejskih pozorinih sindikata, kako bi publici dali utisak da su te slabe lampe, svetla najviih nebesa dramskog dostignua. To je obina propagandna strategija. Dok je u normalna vremena publika pravila ''zvezdu'', danas jevrejski upravnici odreuju preko svojih oglasa i reklama ko e biti zvezda. Jevrejin traga za trenutnim uspehom u svemu, osim kada se radi o rasnim pitanjima. U slomu nejevrejskog pozorita, uspeh mu nije dovoljno brz. Za uvebavanje umetnika treba vremena. Mnogo je jednostavnije imati raune za reklamu, glavne kritiare tampe, a to e ve biti dovoljna zamena. Dananji jevrejski upravnik skree panju sa dramaturkog siromatva pozorita tako to baca konfete, gole udove, donje rublje, svetlucave trake i time zaslepljuje oi svoje publike. Uspon jevrejskog teatarskog trusta Ova tri katastrofalna rezultata jevrejske kontrole pozorita, objanjena su sva etvrtim: tajna promene jeste u jevrejskoj strasti da komercijalizuje sve ega se dotakne. Centar panje je pomeren sa scene na blagajnu. Banalna politika: ''daj publici ono to eli'', jeste politika podvodaa, a ne kreativnog genija. Ula je u pozorite sa prvom invazijom Jevreja 1885. godine, kada su dva ivahna jevrejina osnovala u Njujorku takozvanu agenciju za zakazivanje predstava, te kada su ponudila da preuzmu komplikovani sistem, po kome su upravnici pozorita velikih, ali udaljenih gradova u zemlji, ugovarali

programe za narednu sezonu. Stara procedura je podrazumevala iroku korespodenciju sa producentima sa istoka. Mnogi lokalni upravnici, bili su obavezni da provedu nekoliko meseci u Njujorku kako bi uspeli da obezbede predstave za tu sezonu. Prednosti centralizovanja rezervacija predstava, omoguavale su utedu vremena, rada i razmiljanja lokalnim upravnicima. Sada su svi detalji uraeni bez njihovog velikog truda, a rezervacije za sledeu sezonu su obezbeene. Ovi principi rada, kasnije su bili osnov za uspostavljanje trusta pozorita. Firma za rezervacije, koja je uvela gvozdenu kontrolu nad pozoritem, bila je Klo i Erlanger. To je klju celokupnog problema propadanja amerikog pozorita. Uspon pozorinog trusta, dokrajio je razaranje linog kontakta u odnosima izmeu upravnika i pozorine glumake druine. Sama injenica o jevrejskoj kontroli pozorita nije po sebi razlog za nezadovoljstvo. Ukoliko su odreeni Jevreji, radei odvojeno ili u grupama, uspeli da preuzmu ovaj bogati posao od nejevrejske kontrole, bilo je to isto pitanje komercijalnog interesa. To je potpuno isto kao kada jedna grupa Nejevreja preuzme kontrolu od druge grupe Nejevreja. U ovom, kao i u ostalim poslovima meutim, postoji etiko pitanje na koji nain se dolo do kontrole, te na koji nain se ona koristi. injenica da su nekadanji upravnici Nejevreji, umirali siromani, dok su upravnici Jevreji neopisivo bogati, mogla bi da navede na pomisao da su nejevrejski upravnici bili bolji umetnici, a loiji poslovni ljudi od jevrejskih upravnika. U krajnjoj liniji, oni su bili loiji poslovni ljudi, moda. U svakom sluaju, rad na poslu iji je glavni cilj bio da proizvodi predstave, nije imao za cilj iskljuivo profit. Pojava jevrejske kontrole koja je uspostavljena nad pozoritem, bila je na mnogo komercijalnijim osnovama nego ikada ranije. U stvarnosti, ona je predstavljala primenu ideje trusta na pozorite pre nego to je bila iroko primenjena na industriju. Rana kontrola pozorita u strateki vanim gradovima, agencije za rezervaciju, kao i angaovanje glumaca i produkcije, potom i ostajanje bez posla nezavisnih pozorita i scenskih kompanija zbog previsokih cena komada koji su ve igrani u pozoritima trusta, zaista su sluili jevrejskim interesima na drugi nain. Poela je da se probija industrija pokretnih slika. Od samog poetka, to je bio jevrejski posao. Od samog poetka, Nejevreji nisu imali nikakve anse da se ubace u posao sa filmom, te stoga nije ni bilo potrebe da se odatle izbacuju. Na taj nain je jevrejska kontrola, potiskivanjem i guenjem nezavisnih pozorita, njihovu publiku prebacila na film. Korist je opet pripala iskljuivo jednoj odreenoj rasnoj grupi. Pozorini trust koji je nastao kao jevrejski, na poetku dvadesetog veka, imao je potpunu kontrolu u ovoj oblasti. Ono to je osnova umetnosti on je sveo na sat, sistem registar kasa na rad uz preciznost koju sreemo u dobro kontrolisanoj fabrici. On je potisnuo individualnost, inicijativu, unitio takmiarski duh, izbacio nezavisne upravnike i prirodnog genija, iskljuio sve, osim stranih pisaca uvrene reputacije, ugradio popularnost loijeg talenta koji je uglavnom bio talenat Jevreja, ubacio bezbroj ''zvezda'' koje su se mnoile kao peurke posle kie i iivljavale nad bespomonom publikom, dok je prave umetnike bacao u bedu, upravljao je komadima, pozoritem i glumcima kao fabrikim proizvodima i zapoeo proces vulgarizovanja i komercijalizovanja svega to je bilo vezano za pozorite. Kontrolisani kritiari

Vrlo je verovatno da mnogi koji ovo itaju nisu zainteresovani za pozorite. Oni su u stvari ubeeni da su pozorite i bioskop zlo. No, ta ove stvari preteno ini zlim? To da scena i bioskop danas predstavljaju najvaniji kulturni sadraj za 90% ljudi. Ono to prosean mlad ovek prihvata kao dobar oblik, odgovarajui anr, rafiniranost kao kontrast grubosti, ispravnost govora ili izbor rei, obiaje i oseanja drugih naroda, modu, ideje o religiji i zakonu, proizvodi su onoga to se vidi u bioskopu i pozoritu. Zanimanje ideja irokih masa o domu i ivotu bogatih, dolo je sa pozornice i sa filmskog platna. Pozorite i film, koje kontroliu Jevreji, u jednoj nedelji pruaju vie iskrivljenih stavova i stvaraju vie predrasuda nego to to daje ozbiljna studija Jevrejskog pitanja za ceo jedan vek. Ljudi se ponekad pitaju odakle potiu ovakve ideje mladih ovde je odgovor. Jevrejska kontrola javnog mnjenja nije postignuta bez otpora. Meutim, jedan po jedan branioc amerike tradicije bivao je potuen ili uguen prejakim suprotnim uticajima. Izdava njujorkog lista ''Ogledalo drame'' (Dramatic Miror), jo je davne 1897. godine, 25. decembra napao pozorini trust. Bio je to poznati dramski kritiar Harison Grej Friski. On je tada pisao: ta se onda moe oekivati od bande avanturista nepoznatog porekla, bez vaspitanja i definitivno bez ukusa za umetnost? Trebalo bi imati na umu da je najvei broj ovih ljudi, koji ine pozorini trust, apsolutno nesposoban da radi na bilo kom mestu sem na najniim mestima u ekonomiji pozornice, te da ih ne treba tolerisati ak ni na ovakvim mestima, osim pod kontrolom, vrsto i bezkompromisno. Njihovi dosijei su za nepotovanje, a u nekim sluajevima i kriminalni, a njihove metode podudarne sa njihovim dosijeima. Friskijev lanak, tampan je ponovo marta 1898. godine. Jevreji su, naravno, reagovali kao jedan, kao to se uvek i deava kada je neki Jevrejin napadnut zbog pogrenog delovanja ili pak kada se grupa Jevreja maltretira. Svi Jevreji Sjedinjenih Drava, ustali su u odbranu pozorinog trusta. Izvren je pritisak na novinske kue koje su se bavile distribucijom ovog asopisa po Sjedinjenim Dravama. Velikim hotelima je naloeno da povuku ''Dramatik Miror'' iz svojih prostorija. Dopisnicima ''Ogledala drame'', bilo je zabranjeno da uu u pozorita koja je kontrolisao trust. Mnogobrojni podzemni uticaji, iskorieni su u operaciji ''hvatanja'' Friskija i njegovog posla. Podignute su optube protiv Friskija za nanoenje ogromne tete strukturama kojima je pripisao line osobine lanova trusta. Ipak, u oima javnosti, lanovi trusta su barem jednom ispali loi. Otkriveno je da su ovi upravljai amerikih pozorita mnogo nii nivo ljudi nego to je amerika publika mogla i da pretpostavi. Bitka dramskih kritiara, prvo protiv podmiivanja, a zatim i protiv napadanja pozorinog trusta, jeste pria iji odjeci putem tampe esto stiu do publike. U prvo vreme, savetodavac za upravnike, glumce, pisce komada i kritiku, trust je, im je preuzeo mo, pokazao svoje skrivene kande. Zaraivao je milione dolara koji su se umnoavali zahvaljujui nadolazeoj publici, nije imao pravih razloga za zabrinutost. U prilikama,

kada bi se neki kritiar usudio da ukae na metode kojima se koristio trust, odnosno ako bi se usudio da ukae na lou, prostu i degradirajuu scensku produkciju, bivao je izbaen iz pozorinih sala koje su pripadale trustu. Tada je od lokalnih pozorinih upravnika traeno da zahtevaju njegovo otputanje iznova. Gotovo u svim sluajevima, ovakvi su zahtevi bivali ispunjeni, jer su novine bile zastraene gubitkom oglaavanja. Od tada, svih ovih godina, Udruenje je lovilo i stavljalo na crne liste kritiare koji govore istinu. Dananji cilj pozorine produkcije nisu komadi, ve sale u kojima se oni igraju. Pozorini posao preao je u domen nekretnina kada je u njega uao trust. U izdavanju stolica je novac, a one se izdaju po ceni od 1 do 3 dolara na sat. Izdavanje stolica je realnost. Pozornica je postala iluzija, obzirom da je dola pod uticaj i kontrolu grupe bivih istaa cipela, prodavaca novina, tapkaroa karata, posetilaca bokserskih ringova i tipova iz Baueri (priprosti svet). Publika ne vidi i ne poznaje te ''bogove'' pred koje svake godine prosipa svoje milione, niti pak zna odakle dolazi pozorino nasilje. Bolno je sluati neizgraene filozofe kako raspravljaju o ''tendencijama pozornice'', ili opirno raspredaju o ''boanskom pravu umetnosti'', da bude odvratna i prljava koliko god hoe. Naravno, sve ''tendencije'' ove ''umetnosti'' sve vreme usmeravali su ljudi od ijeg bi porekla umetnost mogla samo da zaplae. Ovaj pozorini trust danas ne postoji u obliku u kome je bio pre deset godina. Postao je arogantan, stvorivi neprijatelje meu sopstvenim ljudima. Rodila se nova sila, meutim i ona je jevrejska. Umesto jedne, ameriki narod sada ima dvostruku diktaturu na pozornici. Sasvim je prirodno da potpuna judaizacija pozorita proizvede njegovu transformaciju u ''ou biznis'', stvar trgovine i razmene. Producenti esto nisu obrazovani ni za ta drugo sem za goli biznis. Mogu da unajme ta god ele, tehniare, kostimografe, slikare, pisce, muziare. Svojim smislom za ukus publike i njihovim nainima delovanja koji su zasnovani na rasnoj osnovi i bokserskom ringu, sa njihovim sveukupnim idealom stvorenim na ambiciji da unitava umesto da slue legitimnim potrebama , ne iznenauje da su standardi pozorita trenutno na najniem stupnju. Gde god je mogue, jevrejski menader angauje jevrejske glumce i glumice. Pisci i glumci Nejevreji, brojano su sve manje zastupljeni. Glavna uloga, shvaena je od strane publike kao onaj glumac ili glumica koji obezbeuju zabavu koja u svojim proporcijama uglavnom, iskljuivo raste u korist Jevreja. Svejevrejski filmovi Jevreji nisu izumeli umetnost pokretnih slika, niti su pak iim doprineli njenom mehanikom ili tehnikom usavravanju. Oni nisu stvorili ni jednog velikog umetnika, pisca ili glumca koji su obogatili platno originalnim dostignuima. Pokretne slike, kao i veina korisnih stvari u svetu nisu jevrejskog porekla. No, jedinstvenoj sudbini koja je od Jevreja napravila ljude koji najvie na svetu skidaju kajmak, priznanje nije otilo na adresu izumitelja ve na adresu uzurpatora i izrabljivaa.

Danas, kada se milioni ljudi bukvalno, svakodnevno, u bilo koje doba dana ili noi guraju na vratima bioskopa, u gotovo svim nastanjenim delovima sveta, bilo bi korisno znati ko je taj to ih nagoni na to, dok oni mirno sede u tami bioskopske sale. Ko je taj koji sutinski kontrolie ogromnu koliinu ljudske snage i energije koja se usmerava na ideje koje se nude i sugeriu sa filmskog platna. Ko stoji na vrhu piramide i vri kontrolu? To je naznaeno u reenici: uticaj filma na Sjedinjene Drave, kao i na ceo svet. Sve to, iskljuivo je pod kontrolom, moralnom i finansijskom, jevrejskih manipulatora javnog mnjenja. Uticaj filma na moral, postao je danas svetski problem. Danas je svima koji poseduju pozitivna moralna oseanja, potpuno jasno ta se desilo i ta bi trebalo uraditi u suprotnom smeru. Film je biznis koji zaista na brutalan nain unitava ukus i srozava moral. Ne bi se smelo dozvoliti da on postane sam sebi zakon. Naravno, ona propagandna strana filmova, ne pokazuje se publici na direktan nain. Istina, da su filmovi postali ogromna propagandna mainerija, moe se dokazati nizom dokaza, koje je gotovo sve mogue nabrojati. Ono to se dans moe primetiti u pogledu ove propagande, moe se iskazati na sledei nain: njena sutina skrivena je u tome, to se o Jevrejinu ne govori kao o obinom biu. Jevreji se ne prikazuju ni na sceni ni na platnu, osim u izuzetno povoljnim situacijama. Ova skrivena propaganda koja izdvaja Jevrejina, usmerena je takoe protiv nejevrejskih religija. Jevrejski rabin na ekranu, iskljuivo je prikazan kao vrlo astan. Obavijen je svim dostojanstvom svog zvanja i uvek je vrlo upeatljiv. Hrianski svetenici, kao to e se svaki ''filmofil'' odmah setiti, esto su podvrgnuti raznoraznim vrstama iskrivljenih prikazivanja, od kominog do zloinakog. Ovaj stav prema njima, iskljuivo je jevrejski. Kao i mnogi neiskazani uticaji u naim ivotima, iji izvori vode do jevrejskih grupa, cilj je to vie razbiti potovanje prema svetenstvu. To srozava ugled jednog predstavnika religije u oima publike, istovremeno, iri kod gledalaca zarazu opasnih ideja, prikazanih u takvom filmu. Jevrejin nee biti prikazan na platnu kao vlasnik poslastiarnice iako su svi poslastiari Jevreji, meutim, od hrianskog svetenika moete napraviti bilo ta, od zavodnika, do razbijaa sefova i to e proi. Podseajui se ta pie u ''Protokolima'': ''Zaveli smo, zaglupili i demoralizovali omladinu Nejevreja preko poduavanja principa i teorija, za nas potpuno pogrenih, iako smo ih mi izmislili'' (Deveti Protokol). ''Od davnina smo se dobro pobrinuli da diskreditujemo svetenstvo Nejevreja'' (Sedamnaesti Protokol). ''Iz tog razloga moramo omalovaiti veru, izbaciti iz glava Nejevreja same principe Boga i Due, i zameniti ove koncepte matematikim proraunima i materijalnim eljama'' (etvrti Protokol). Dakle, svesno ili nesvesno, platno predstavlja pozornicu na kojoj se pripremaju opasni scenariji. Nema podizanja revolucija a da prethodno nisu planirane i uvebane. Revolucije se ne podiu ako akcija manjine nije briljivo isplanirana. Dogodilo se nekoliko poznatih revolucija. Ovim revolucijama za razbijanje drutva, civilizacija i sloboda, uvek su bile unazaivane. Njih su uspevali da pokrenu subverzivni elementi. Uspena revolucija mora da se uveba. U filmovima, to je mogue da se uradi bolje nego

bilo gde: to je ''vizuelno obrazovanje'', koje ak i umom najgluplji ovek moe da razume. Zaista, moglo bi se rei da postoji nepremostiva prepreka u tome, da se razumeju ove stvari. Normalni ljudi klimaju glavama, mrte se i ire ruke govorei: ''Mi ovo ne moemo da razumemo.'' Naravno da oni to ne mogu. Ali, kada bi razumeli primitivizam, razumeli bi i to, sasvim jasno. Reformisti su naravno, vatreni zagovornici oslikavanja i predstavljanja kriminalnog ponaanja. Meutim, policija se protivi predstavljanju tehnike ubijanja policajaca na platnu, koje je na filmu razraeno u detalje. Poslovni ljudi izraavaju protest zbog svakodnevnih lekcija o tome kako se obijaju sefovi, to se sve prikazuje na filmovima. Moralisti se protive umetnosti zavoenja, koja je postala glavni motiv bez obzira ta je glavna radnja filma. Oni se protive svemu ovome jer shvataju da su to loi primeri koji unose trule u drutvo. Ova vrsta ''vizuelnog obrazovanja'' se nastavlja. Nema vie niega pogranog, a da ve nije prikazano publici, te da joj ve nije usaeno u glavu putem filma. Postoje i druge stvari sa platna koje treba spomenuti. Jedna od njih je, sve vee rabljenje nejevrejskih autora koji stvaraju jevrejsku propagandu. Popularne nejevrejske knjige, ekranizuju jevrejski producenti. One su kao takve mnogo efikasnija propaganda, jer iza njih stoje nejevrejska imena, poznata u knjievnom svetu. Koliko je u svemu ovome zasluna, autorova elja da ue na polje pro-semitske propagande s jedne strane, a koliko je to zapravo zasluga njegove prinuenosti da ne odbije primamljive ponude filmskih magnata koji su mu ve isplatili ogromne sume novca, a isplatie mu ih jo, jeste ve posebno drugo pitanje. ''Virus filma'' toliko se rairio po zemlji, te je sada gotovo nemogue obezbediti dovoljno dobrih filmova koji bi zadovoljili ove vetake potrebe. Neki ljudi imaju toliki apetit da im je potrebno da odgledaju dva, pa ak i vie filmova dnevno. Zaglupljene ene gledaju ih popodne, a potom jo nekoliko nou. Sa svom pameti i vetinom koju poseduje ova zemlja, nemogue bi bilo osmisliti dobru i kvalitetnu dramu ili komediju koje bi se pojavljivale svakih sat vremena svee iz studija, kao vekne hleba, kako bi na taj nain bile zadovoljene sve potrebe. Mesto gde su jevrejski kontrolori prevazili sami sebe, nalazi se u sledeoj injenici: preterali su u izazivanju ovakvih potreba i sada njima vie ne mogu da udovolje, osim materijalom koji e upravo unititi ove potrebe. Nita nije opasnije za socijalnu vrednost filmskog biznisa kao to je to preterani apetit za njim, a taj apetit je gajen i ohrabrivan sve dok nije postao opsesija.

JEVREJSKI DEZ POSTAJE NAA NACIONALNA MUZIKA

Mnogi ljudi su se pitali odakle stiu naleti muzikog smea koje vri invaziju na pristojne domove i navodi mlade ljude ove generacije, da se ponaaju kao obine budale. Savremena muzika je monopol Jevreja. Dez je tvorevina Jevreja. Tra-la-la i naputen oseaj za sklad, note su jevrejskog porekla.

Majmunski razgovor, krici kao iz dungle, mumlanje i groktanje koji lie na teleu ljubav, sakrivene su nekolicinom simpatinih nota i prihvaene u kuama gde bi ove stvari same po sebi neiskvarene ''konzervisanom muzikom'', bile izbaene sa uasom. Laskajui muziki delovi otkrivaju stvari koje su uzete direktno iz kazana savremenog kapitala, kako bi se od njih napravio dnevni atrovaki govor, koga besmisleno mrmljaju aci. Zar vas ne iznenauje to to, da gde god da se okrenete i ustanovite trag tetnih uticaja koji plivaju po drutvu, stiete do grupe Jevreja? U korumpiranom bejzbolu grupa Jevreja. U lihvarskim finansijama grupa Jevreja. U degeneraciji teatra grupa Jevreja. U reklamiranju alkoholnih pia grupa Jevreja. U kontroli nacionalne ratne politike grupa Jevreja. U kontroli tampe putem poslovnih i finansijskih pritisaka grupa Jevreja. Ratni profiteri 80% njih su Jevreji. Organizatori aktivnog opiranja hrianskim zakonima i obiajima Jevreji. U otrovnoj magli takozvane popularne muzike koja kombinuje slaboumnost sa svakom naznakom moralne raspojasanosti ponovo Jevreji. Bez ikakve sumnje, jevrejski uticaj na ameriku muziku smatra se vrlo ozbiljnim od strane onih koji znaju neto o njoj. Ne samo da postoji sve jai protest protiv judaizacije nekolicine naih velikih orkestara, ve ima i jake reakcije zbog rasne dominacije koja ispunjava koncertne bine jevrejskim ''umetnicima'' na tetu drugih umetnika. Kada bi oni bili bolji umetnici, nita protiv toga ne bi moglo da se kae. Oni su samo poznatiji i rasno favorizovani u jevrejskim muzikim krugovima. ''Dozvolite mi da proizvedem nacionalne pesme i nije me briga ko pravi zakone'', glasi jedna od njih. Jevreji su imali dovoljno dugake prste u ovoj zemlji, pa su pravili i pesme i zakone. Namera ovog lanka jeste da ljudima predstavi istinu koja se odnosi na glupu muziku koju po navici pevue, pevaju i vrite po ceo dan i no, te ukoliko je mogue, da im se pomogne da vide nevidljivi jevrejski tap koji visi nad njima iz finansijskih i propagandnih razloga. Ba kao to su amerika pozornica i film pali pod kontrolu Jevreja i njihovog komercijalizovanja koja unitava umetnost, tako je i posao sa ''popularnim pesmama'' postao idovska industrija. Jevreji, koji su u prvim danima zapoeli eksploataciju muzike, bili su u veini Jevreji iz Rusije. Nekima od njih, prolost je bila neslavna, poput otkrivenih prolosti mnogih Jevreja, pozorinih i filmskih prvaka. Kako vas jevrejski trust pesama tera da pevate Jevreji nisu stvorili popularne pesme, oni su ih oteli. Vreme uspostavljanja jevrejske kontrole nad popularnim pesmama je upravo vreme kada je moralnost popularnih pesama poela da opada. ''Popularna'' pesma, pre nego to je postala jevrejska industrija, zaista je bila popularna. Ljudi su je pevali i nisu imali razloga da je skrivaju. Dananja popularna pesma je esto tako diskutabilna tvorevina da izvoai sa imalo pristojnosti moraju da hvale svoju publiku pre nego to je otpevaju. Stariji graani e se setiti faza kroz koje je popularna pesma prola u toku nekoliko prethodnih decenija. Ratne pesme su se pevale posle Graanskog rata i postepeno su se meale sa pesmama kasnijeg datuma,

ivopisnim, romantinim, istim. Iste i sline pesme i balade su se na kratko vratile za vreme Prvog svetskog rata. One nisu bile proizvod fabrika za pravljenje pesama, ve stvaralatvo individualaca sa prirodnim darom. Ovi ljudi nisu radili za izdavae, ve iz istog zadovoljstva, za umetnike muzikih bina. Nije bilo ogromnih zarada stvorenih od pesama, ali je postojalo veliko zadovoljstvo u zadovoljavanju ukusa publike. Ukus publike, kao i svaki drugi ukus, zasniva se na onome na emu se hrani. Ukus publike je njena navika. Publika nije zainteresovana za izvor, ve za dobijanje potrebnog proizvoda. Ukus publike se podie ili sputa onako kako se kvalitet poveava ili smanjuje. U etvrt veka, davi im sve vrste publiciteta kao to su pozorite, film, popularna pesma, novine i radio u meuvremenu zbacivi odoru zabrinutosti za sve koji su vodili rauna o moralu dobili su vrstu publike kakvu su eleli. Za ovakav posao, potrebno je samo oko etvrt veka. I ranije su ljudi pevali isto kao to to rade i danas, ali ne tako zaglupljeno i ne uz takvu upornost. Pevali su zato to su eleli, a ne zbog toga to je to bila nekontrolisana navika. Pevali su besmislene, sentimentalne i herojske pesme, ali su nepristojne pesme bile zabranjene. Starih pesama se brzo setimo. Mada su godine prole otkako su one bile u modi, njihov kvalitet je takav da one ne umiru. Popularna pesma prolog meseca zna li neko kako se zove? Ali ima pesama iz davnina iji su naslovi poznati i onima koji ih nisu pevali. Kakav uticaj ostavljaju ove pesme na labilne i preemotivne ljude? U njima nije nedostajalo oseanja, a ta oseanja su bila takva da im se nije moglo prigovoriti. Onda su stigli Jevreji... Popularna pesma je doivela promenu. Pojavila se potpuno nova vrsta naslova, koja se bavila potpuno drugaijim temama nego pesme ije su mesto zauzele. Talentovani pevai i melodino pevanje su nestali. Jevrejski i afriki periodi, kao uvoenje motiva dungle, takozvani ''Kongo'' stil, kao i druge kompozicije, koje su se brzo pretvorile u manje vie ivotinjski tip, tip do kojega i ivotinje teko stiu. Uz tu poplavu barutina iao je i ''regtajm'', muziki stil koji je bio varijacija prave crnake pesme. Stihovi su iezli pre mnogobrojnih pesmiica koje su iskvarile uho publike. Zavodljiva sinkopa je progutala harmoniju prave pesme. Pevanje je dobilo novi ivot: bujne ene, uz zavodnike pokrete mumlaju nazalne note koje ni jedan pravi muziar ne moe da prepozna. Klavirski ''aktovi'' su postali jaka moda, pojavili su se ''dez bendovi''. Nemogue gradacije koje sada lako moemo da uoimo kroz ubre od pesama, kojima su poslednje decenije bile preplavljene, izazivale su pad kod pesama popularne muzike. Oseanje je izvrgnuto u ulnost. Romantika je pretvorena u erotiku. Popularni muziki stil je skliznuo u regtajm, a regtajm je potisnut u dez pevuenje. Teme pesama su postajale sve nie i nie, sve dok nisu postale kao ljigavo dno podzemnog sveta. Prvi samoproizvedeni ''kralj deza'', bio je Jevrejin pod imenom ''Frisko''. Glavni tvorci sveukupnog pada bili su Jevreji. Bio je potreban samo dodir njihove pameti da bi se zakamuflirala moralna prljavtina da je podigne samo pola stepena iznad one prirodne granice, gde postaje nita drugo do neukus. Plagijatorstvo U ovom poslu pravljenja nacionalnih pesama, Jevreji su, kao i obino pokazali mnogo prilagodljivosti, a nikakvu originalnost to je blagi naziv za plagijat koji u svojoj pojavi

pokriva zloin mentalne krae. Jevreji ne stvaraju, oni uzimaju ono to su drugi uradili, daju mu pametan zaokret i koriste ga. Plagiranje je rezultat toga to su osrednji umetnici bivali favorizovani od strane ne-umetnikih promotera, kako bi proizveli neto to bi moglo biti uvijeno u dovoljnu privlanost da bi privuklo novac publike. Jevreji su povadili sve stare pesmarice, operske spise, zbirke narodnih pesama, a ako zastanete da analizirate neke od najveih ''hitova'' ranih dana idovskog proizvodnog trusta pesama, shvatiete da su one bazirane na motivu i melodiji istih pesama pre barutinske ere. Izdezirana muzika, kao i muzika koja je otrgnuta od prepoznatljivosti, previe senzualnih oseanja, gurnuta na njihov pranjavi put preko sveta. Zbog jevrejske apsolutne kontrole trita pesama, kao i u izdavanju i u njihovom prikazivanju, nemogue je objaviti bilo koju pesmu u Sjedinjenim Dravama koja nije jevrejska, a ako se i objavi, ne moe se uti. Dokaz za ovo, jeste injenica da idovski trust poseduje sav posao sa takozvanim ''pesmama hitovima'', a sve one nose jevrejska imena. Napad jevrejskog zla na na umetniki integritet, jeste delom zasluga laljivosti, povrnog arma i orijentalne ubedljivosti hebrejske umetnosti, njenog sjaja, njenih grubo iskazanih krajnosti strasti, njenog pesimizma i erotizma, a delom i u injenici da ono to je u nama moglo proizvesti protivljenje, jeste onaj najdublji i najosnovniji poriv, koji je zaluen i zbunjen stotinama drugih tendencija jevrejske epohe. Kvaliteti anglosaksonskog stanovnitva kao i anglo-saksonska taka gledita, jeste najvitalnije jezgro amerikog temperamenta. Jevrejska dominacija nad naom muzikom preti da ga podjarmi u svakoj njegovoj taki. Tin-pan bulevar Amerika ne peva ono to voli, ve peva vodviljske ''pesme'' koje postaju popularne beskrajnim ponavljanjem, sve dok slabani umovi publike ne ponu da ih ponavljaju na ulici. Oni koji putaju te pesme, pozorita, vodvilji i radio, plaeni su agenti idovskih muzikih agencija. Novac, a ne zasluga dominira irenjem glupe muzike to je stilizovan jevrejski dez i sving. Nejevrejska muzika je obeleena kao uobraena. Ljudi se kljukaju iz dana u dan sugestivnou gluposti koja izvire u potocima iz ''Tin-pan bulevara'' (Tinpan, tiganj, tava), glavne njujorke fabrike prljavtina, koju populariu razni ''Aby'', ''Izzy'' i ''Moe''. Oni ine stvaralaki personal raznih institucija. ''Tin-Pan-Avenija'' je ime koje je dato delu Dvadeset osme ulice, izmeu Brodveja i este avenije, gde su prvi idovski proizvoai pesama poeli ovaj posao. Jata mladih devojaka, koje misle da mogu da pevaju, kao i ostali koji misle da znaju da piu pesme, doli su u taj kraj privueni neasnim reklamama koje obeavaju vie nego to prevarantski idovski promoteri mogu da ispune. Nepotrebno je rei, skandal postaje ogroman, kao i uvek kada se takozvane devojke ''Nejevrejke'', svedu na potrebu da mole za usluge od Jevrejina. Cela Amerika je sada jedna velika Tin-Pan-Avenija, njena zabava, njena mladost, njena politika, trube od umno zakrljalog idovstva. avolsku lukavost sa kojom se stvara neista atmosfera i provlaenje kroz sve klase drutva istim uticajem, nee prevideti ni jedan posmatra. U tome postoji neto satansko, ponekad proraunato avolskom otrinom.

A bujica tee li tee, postajui sve gora i gora, na tetu nejevrejske publike i u korist poveanja jevrejskog bogatstva. Propovednici, obrazovni radnici, reformisti, roditelji i graani, zaprepaeni su porastom izgubljenosti meu ljudima i koliinom loih rezultata. Oni vide avolski proizvod i napadaju ga. Oni osuuju mlade ljude koji se predaju njegovom erotizmu i sugestivnosti. Oni se bune protiv seksualne raspusnosti, delikvencije i infantilnosti mladih ljudi. Sve to ima svoj izvor! Zato ne napasti sam izvor? Kada je nacija preplavljena prizorima, zvucima i idejama odreenog karaktera, potopljena u njih i zaguena njima, sistematski, namerno i organizovano, napad bi trebalo da bude usmeren na uzrok, a ne na posledicu. Ipak, upravo tu nije izvren napad, najverovatnije zbog nedostatka znanja, kao verovatno i zbog straha. Uasavajue otupljivanje moralne skromnosti i primena monih afrodizijaka, uvedena je u sadanje ludilo za pesmicama stimulisano ludilo. rtve su svuda. Meutim, ipak suvie malo protivnika ovog moralnog trovanja, uvia da je pogubno izgraivati ovako bolesne mlade ljude. Zdrav razum nalae ienje i razjanjavanje izvora bolesti. Izvor se nalazi u idovskim proizvoaima pesama koji kontroliu celokupnu proizvodnju i koji su odgovorni za celu ovu stvar, od poezije do profita. Pored moralnih optubi protiv takozvane ''popularne'' pesme, jeste i optuba da ona i nije tako popularna. Ne postoji spontana popularnost, ukus publike nije ba tako diskriminativan. To je vetaka popularnost koja se stvara konstantnim reklamiranjem. To je jednostavno mehaniko bubnjanje na mozgove publike koja se baca na njih iz svakog filma i sa svake pozornice. Oglaava se na sjajnim plakatima, gramofonske ploe urlaju danonono, sviraju ih razne grupe, radio ih puta i jednostavnim ponavljanjem i sugestijom, pesma se hvata dok je ne zameni neka druga. To je stara igra promene stila, kako bi se ubrzao posao, te da bi se ljudi naterali da kupuju. U idovskoj igri nita ne traje moda u odevanju, filmovima ili pesmama, to je uvek neto ''novo'' koje e da pospei protok novca iz depova publike u kofere proizvoaa idiotske muzike. Dve injenice o ''popularnoj'' muzici su poznate svima: prva, da je u veini sluajeva ona nepristojna te da je najaktivniji agent moralne krize u zemlji, ili, ako ne ba i najaktivniji, ono rame uz rame sa filmovima, i druga, da je industrija ''popularne'' pesme iskljuivo jevrejska industrija. Ovde ima posla za Ligu protiv lai i kleveta! (Jewish Anti-Defamation League borbena podrunica judejske masonerije u Americi.) Ta liga zna kako da pomrsi konce svima koji se obrue na Jevreje! Od vanih izdavaa do provincijskih novina bez uticaja, Liga protiv lai i kleveta je uvek i svuda prisutna. Za nju ima posla, kako u filmovima, tako i u pozoritu, kao i u industriji popularnih pesama. Zato se Liga ne baci na one Jevreje koji su iskvarili filmove i potopili ljude u njihove ''umetnosti'', sportove i zabavu? Zato da ne? Da li je odgovor taj, kako treba kontrolisati samo Nejevreje, a Jevreje treba pustiti? Da li je odgovor da mirne Nejevreje moete grditi i tui, a Jevreje (ak i zle) ne moete? Ameriko se jevrejstvo plai otvaranja i jednog jedinog skladita njegovog oruja putem bilo kakve istrage ili reforme. Jevreji se u sutini plae, da ukoliko bi zemljom buknuo poar ispravljanja, ta bi on sve mogao da zahvati.

ALKOHOL, KOCKANJE POROCI I KORUPCIJA

Jevrejin je svetska zagonetka. Nije veliki po broju kao narod, a ipak kontrolie svetske finansije. Razbacani kao narod po svetu, bez zemlje i zvanine vlade, pa ipak Jevreji predstavljaju jedinstvo rasnog kontinuiteta koje ni jedan drugi narod nije dostigao. Vie od bilo koje rase on ispoljava odlunu averziju prema industrijskom zapoljavanju koju dri u ravnotei isto kao i tako odlunom sposobnou adaptacije trgovini. Deak Nejevrejin je pripremljen da se sam izbori za svoj put do vrha, zapoljavajui se u proizvodnim ili tehnikim oblastima, no, jevrrjski deak vie voli da pone kao trgovac, inovnik, bilo ta, sve dok je to vezano za komercijalnu stranu posla. U samoj Americi, veina velikih poslova, trustova, banaka, prirodnih izvora i glavnih poljoprivrednih proizvoda, naroito duvana, pamuka i eera, pod kontrolom su jevrejskih finansijera ili njihovih zastupnika. Jevrejski novinari su ovde velika i mona grupa. Veliki broj robnih kua dre jevrejske firme, a mnoge od njih, ako ne i sve, vode se pod imenom Nejevreja. Jevreji su najvea i najbrojnija grupa koja poseduje zemljite za stanovanje u celoj zemlji. Oni su neprikosnoveni u svetu zabave. Oni imaju apsolutnu kontrolu nad protokom publikacija kroz celu zemlju. Jevrejin je jedini originalni meunarodni kapitalista, ali po pravilu on ne voli da istie tu injenicu. Jevreji i zlo krijumarenja Tvrdnja da su Jevreji rasa trezvenjaka je moda istinita, ali to ne pobija dve injenice kada se radi o njima: naime, oni obino predstavljaju dilere alkoholnih pia u zemljama gde ih ima mnogo, kao i to, da su oni u Sjedinjenim Dravama jedina rasa na koju se zakon o prohibiciji ne odnosi. Sve u svemu, Jevreji su uvek tamo gde je alkohol, a tamo su uvek i bili. Oni su najpostojaniji alkoholiari. Zbog toga su uspeli da obezbede izuzee od zakona o prohibiciji. Njihovi verski obredi od njih zahtevaju da piju koliine alkohola koje zakon tretira kao 10 galona alkohola godinje. Tako se zakon o prohibiciji u Sjedinjenim Dravama koji je bio deo Ustava Sjedinjenih Drava zvanino ne primenjuje na koliinu od 10 galona alkohola godinje po jednom Jevrejinu. Rasna privilegija? Ne, onda se Jevreji nisu pobunili protiv toga u vreme kada je era prohibicije bila unosna. Znali su da je vrlo lako nabaviti 100 galona u toku 10 godina. U stvari, milioni boca alkohola su proli preko tih 10 godina. Za ameriki narod saznanje da je posao sa alkoholom u celom svetu u rukama Jevreja, bilo je iznenaenje. U Sjedinjenim Dravama, posao sa alkoholom je bio skoro iskljuivo u jevrejskim rukama jo dvadeset i pet godina pre prohibicije, u vreme kada je u stvari trgovina alkoholom davala sve jae razloge za prohibiciju!

U delu ''Jevrejin osvaja'', koje je izdala Fank i Vagnals kompanija 1916. godine, Don Foster Frejser pie: ''Jevreji su vlasnici trgovine viskijem u Sjedinjenim Dravama. Osamdeset procenata lanova nacionalnog Udruenja trgovaca alkoholom su Jevreji. Dokazano je da je ezdeset procenata destilacije i veleprodaje viskija u rukama Jevreja. Kao posrednici oni kontroliu proizvodnju vina u Kaliforniji. Jevreji poseuju drave u kojima se uzgaja duvan i kupuju skoro svo lie duvana, tako da velike duvanske industrije moraju sirovinu da kupuju od njih. Jevreji imaju monopol na trgovinu cigaretama.'' Isto je i u Evropi, naroito u Rusiji, Rumuniji i Poljskoj. Oni kontroliu protok alkohola, posao sa votkom koji potkopava Rusiju. U Rumuniji je celo ''Jevrejsko pitanje'' predstavljalo pitanje alkohola. U Poljskoj je bilo isto. U Sjedinjenim Dravama, posao sa viskijem je postao jevrejski u devetnaestom veku. Kako radi jevrejski alkoholni trust Alkohol iz ita moe da se napravi u svakoj klimi kao i pomou mnogih metoda. Neutralni alkohol, visoka vina i alkohol nisu nigde jedinstveni proizvodi. Mogu se proizvesti u bilo kojoj nuzprostoriji ili podrumu, za vrlo kratko vreme. Tu ima malo posla. Meavine hemikalije i alkohola koji su obojeni i kojima je dodat ukus, lano nazvanim ''viski'', pruenim preko anka, predstavlja zloin protiv destilovanja, protiv ovekovog nervnog sistema i protiv drutva. Daleke 1904. godine, doktor Vilej, tadanji ef hemijskog biroa Sjedinjenih Drava, imao je mnogo da kao o ovome. Malo njih je obratilo panju na njega zato to on nije istakao da je zlo koje on napada ubacila jedna vrsta ljudi odlunih da zarade po cenu ruenja amerike industrije i na propast bezbroj hiljada amerikih graana. Javnost je smatrala da doktor Vilej raspravlja o tehnikim metodama koje mogu interesovati samo amerike destilerije. Ovo je moglo veoma da zainteresuje i amerike graane, samo da je neko imao hrabrosti da razotkrije veliku jevrejsku zaveru oko viskija. Izvuena stara imena Osobine jevrejskog posla sa viskijem jo od vremena Graanskog rata, mogu se sagledati samo kroz injenicu koliko je novih poznatijih vrsti ovoga pia u razliitim periodima, potpadalo pod jevrejsku kontrolu. To je spisak koji treba da nas uplai. Svaki graanin bilo kog grada bilo koje veliine, ne bi imao problema da se sloi sa tvrdnjom da su veina proizvoaa, trgovaca i berzanskih radnika u trgovini sa viskijem uvek bili, i jo uvek su, Jevreji. Nije bitna samo injenica da posao sa piem kontroliu Jevreji, ve i dodatna injenica da je irom Amerike rasprostranjena mainerija podlog sistema, koji, dok je bio predodreen da unitava posao sa alkoholom, ujedno je unitavao i stotine

hiljada graana koji su verovali da rei ''ist i nerazblaen'' znae upravo to. Naravno, stvar je i bila ''ista i nerazblaena''. Takva je i ugljovodonina kiselina pa ipak nije viski. Prohibicija je unitila kafane, ali nije ostavila jevrejskog prevaranta bez njegove zarade. Prohibicija je nestala, ali su alkoholiari ostali. Mudar odgovor Stara jevrejska politika ''Podeli osvoji uniti'', jeste pria o prometu alkohola. Jevrejski uticaj, podeljen izmeu destilovanja i meanja, izbacio je destilaciju to je na kraju unitilo promet kao pravnu celinu otvarajui put masovno organizovanim krijumarima, gangsterima i prestupnicima zakona, koji danas oblikuju zle ljude. Vrlo je jednostavno, tako je jednostavno da se moe predvideti. ''Podeli i porobi'' jeste formula, koju su izmislili jevrejski lideri, a koja je zaista iznesena u ''Protokolima''. Javnost je sistematski obmanjivana pojavom uslonjavanja tamo gde toga uopte i nema. Kada pronaete komarca koji je prenosilac groznice, uta groznica vie nije tajna. Onaj koji podlegne kompletnoj judaizaciji, kako je zamiljaju jevrejske voe, zasluuje da nestane. Opravdanost njegovog unitenja se pojavljuje u mogunosti njegove judaizacije. Ideje o piu, opstaju u umovima ljudi zahvaljujui jevrejskoj propagandi. Ni na pozornici ni na platnu, ne postoji ni jedan razgovor koji se ne deava uz pijuckanje pia. Ideja zloupotrebe pia e biti sauvana zahvaljujui jevrejskoj pozornici, jevrejskom dezu i jevrejskim stripovima, sve dok se neko vrsto ne obrui na ovu pojavu kao na izdaju. Jevrejski kockari korumpiraju ameriki sport Postoje ljudi u Sjedinjenim Dravama koji tvrde da je koarka zadobila svoju smrtnu ranu i da nestaje sa spiska cenjenih sportova. Postoje drugi ljudi koji tvrde da amerika koarka moe da se spase ienjem od jevrejskog uticaja koji ju je vukao kroz period uasnog srama i nemorala. Da li je koarka, kao prvoklasni sport mrtva i da li e preiveti samo kao jeftina zabava, odnosno, da li koarka ima dovoljnju unutranju snagu da se iupa iz opasnosti koja njome vlada? Ovo e ostati stvar razliitih miljenja. Meutim, postoji jedna izvesnost, a to je, da je poslednji i najopasniji udarac koji je koarka zadobila vrlo udan, obzirom da je ovaj udarac jevrejskog porekla. Koarka je najobinija stvar, u poreenju sa nekim injenicama koje jo ekaju da budu objavljene. Meutim, lako se moe videti kako jevrejska ideja deluje u koarci isto kao i na drugim poljima. Proces je isti, bez obzira da li je u pitanju rat, politika, finansije ili sport. Kao prvo, Jevreji nisu sportisti. Ovo nije izgovoreno da bi se omalovaavali, ve samo kao tvrdnja. Moda je to mana njihovog karaktera, moda i nije. Svejedno, to je injenica koju Jevreji bez dvoumljenja priznaju. Bez obzira da li je to zahvaljujui njihovoj fizikoj letargiji, njihovom preziru prema nepotrebnim fizikim aktivnostima, ili zbog njihove

odluke, neka presude drugi. Ako bi Jevrejin poeo da se bavi golfom, to je stoga to njegov drutveni status to nalae, a ne zato to ga on zaista voli. Ipak, uzrok trovanja ameriikog sporta nalazi se u injenici prisustva odreenog tipa Jevrejina, ne kao uesnika ve kao izrabljivaa i potkupljivaa. Postoje opravdani razlozi, zbog kojih je ispravno korienje termina ''izrabljiva'' i ''potkupljiva'', kada je u pitanju koarka. Sve ovo, lako bi se dalo potvrditi kada se radi o rvanju i konjskim trkama, ili pak profesionalnom boksu. Rvanjem u toj meri vladaju Jevreji kao da je to postao sport van zakona. Pria o rvanju nije samo pria o srozavanju morala u sportu, ve i pria o celokupnoj prevari publike. Isto se odnosi i na konjske trke. Celokupna atmosfera oko sporta je neasna. Konji ostaju jedina dobro vaspitana stvorenja koja su vezana za ovaj sport. Ali, zato bi umetnost odgajanja i treniranja dobrih konja bila sputena na niske grane? Samo zato to je odreena grupa ljudi videla u tome ansu da igra na slabost ljudi za lakim sticanjem zarade. To objanjava prisustvao Jevreja u savremenom sportu, a objanjava zato jevrejska ideja, umesto da uva, korumpira sport. Jevrejin vidi novac tamo gde sportista vidi zabavu i umee. Jevrejin je odluio da komercijalizuje rivalstvo i takmienje. Nije vredelo nita to u ikagu gde jevrejska Liga protiv lai i kleveta ima svoj glavni tab nije bilo ni rei potvrde koju su poslali Jevreji jevrejskim protivnicima, napadajui ih zbog njihovih aktivnosti. Ni rei. Ali u isto vreme, pritisak Lige protiv lai i klevete bio je ogroman na celokupno ameriko novinarstvo da zabrani javno izneenu tvrdnju kako je celokupan skandal u koarci bio jevrejska predstava od poetka do kraja. Ogromno jevrejsko klaenje, podmiivanje igraa, kupovina klubova, varanje publike, sve je to bezbroj puta dokazano u amerikim sudovima. Du celog toka istrage sportskih skandala, stoji bezbroj jevrejskih imena. Ako ''oboavaoci'' ele da saznaju probleme amerike koarke, mogu da ih saznaju iz tri rei suvie mnogo Jevreja. ''Nejevrejski front'' moe kao papagaj da ponavlja svoju propagandu, injenica je da je sport ist i koristan, sve dok ne pone da privlai jevrejske investitore i izrabljivae. Tada sve kree nagore. Dve spojene stvari deavaju se u Americi suvie esto, i to pod tako mnogo razliitih okolnosti, da se u njihovu povezanost ne moe sumnjati. Ne postoje vidljive razlike u obliku jevrejske korupcije amerikih sportova, uglavnom koarke, trka, boksa i rvanja. U nametanju rezultata, u varanju kockara, svuda se otkriva pokvarenost meu jevrejskim investitorima i kljunim takmiarima. Treba istai da su glavne jevrejske varke rairene po celoj naciji. To je dokazano u istrazi vlade Sjedinjenih Drava o trgovini belim robljem, u krijumarenju, u klaenju na trkama, na bejzbol utakmicama sve je to nacionalna mrea za hvatanje ''budala''. Nema niega udnog u ovoj jevrejskoj aktivnosti od ''pametnih'' do ''glupih'' svi su oni deo nacije. Oni su deo nacionalne mainerije koja je organizovana i radi za odvajanje ''nejevrejskih budala'' od sopstvenog novca. Da nema ''nejevrejskih budala'', odnosno, da ''nejevrejske budale'' samo pogledaju oveka iza paukove mree koja je irom razapeta, kockari i ruitelji sporta nali bi se na drugom poslu sa verovatno manje novca kojim bi mahali pred nosevima potenih ljudi. Godinama pre nego to su izbili skandali, Jevrejin se namnoio u svim profitabilnim sportovima, ostao je da ih kontrolie, ali samo sa njihove komercijalne strane, retko, ako uopte ikada sa simpatijama prema sportu kao stvarni sportista. Jevreji ak nisu ni pravi

kockari, oni nisu dovoljni sportisti da bi mogli da se kockaju. Oni su ljudi koji idu na sigurno. ''Nejevrejske budale'' su oni koji upadaju u njihove zamke i obezbeuju novac. ak ni na polju novca, Jevrejin nije sportista on je gangster, okruen bandom sebi slinih. Rvanje Rvanje tako vrsto kontroliu jevrejski menaderi, da je pravi rva apsolutno izbaen iz straha da e on moi da pokae kako aica rvaa koje je iznajmio jevrejski sportski trust, uopte nisu rvai, ve samo namet na dobru narav publike. Pokvarenost starog sporta, istog rvanja, izbila je na povrinu u vidu tako neukusnih orgija kao to su: ''svi na ring'' i rvanje u blatu, ili pak u poslednje vreme rvaka takmienja izmeu pripadnica enskog pola koje vrite. Rvanje u svim njegovim segmentima kontroliu Jevreji, pa ak i u delu proizvodnje odee za rvanje. Uprkos beskrajnim skandalima u prelaznom roku, koarka je i dalje sport broj jedan u Americi. Ne moe se unititi kao biznis. Uvek e privui bandu popodne, naroito nedeljom. U nju moe da se ubaci energija i dez, kako bi se napravio prilian spektakl. Ali ona moe biti i jeste ubijena kao sport, a oni koji cene igru kao sport, trebalo bi da ele njeno krajnje unitenje, umesto utehe da je ona postala randevu za bande koje sada pune burleskne kue koje kontroliu Jevreji. Koarka kao biznis, postala je opasna po ameriki ivot, centar mafije, mesto skupljanja zloinaca, kao to su trkake staze i bokserski ringovi to davno ve postali. Bolest je prouzrokovana jevrejskom osobinom koja upropatava sve svojom grubom komercijalnom eksploatacijom. Moda se bolest suvie razvila da bi mogla da se lei. BITKA ZA KONTROLU NAD TAMPOM

Prvi instinktivni odgovor koji Jevrejin ima na bilo koju kritiku Nejevreja jeste nasilje, zastraivanje i muenje. Ovo e potvrditi stotine hiljada graana Sjedinjenih Drava koji su to uli svojim uima i videli svojim oima. [Jevreji su veinom azijatskog turskotatarskog porekla. Ta mongolska rasa je esto surova i neosetljiva. Tzv. ''Istoni Jevreji'' 90% dananjih Izraelaca nisu uopte Semiti, ve Mongoli, pripadnici tursko-tatarskog naroda Hazara (trinaesto pleme). Nikakva posebna rasa nisu Jevreji, niti nekakav ''Izabrani narod'', sve je to mit svoje vrste. Oni su poreklom od tursko-tatarskog naroda, Hazara. Oni su Akenazi bivi Hazari. Oni danas predstavljaju veinu od 85% svih Jevreja. Po mnogim procnama Semiti (Sefardi) ine svega 10-15% od ukupnog broja onih koji se izjanjavaju kao Jevreji. Pored tog dela Jevreja, Semiti su jo i: Arapi, Sirci, Etiopljani.]

Ako se paljivi istraiva ''jevrejskog pitanja'' sluajno naao u nekom privrednom poslu, bojkot je prvi odgovor na koji Jevreji pomisle. Bez obzira da li su to novine ili trgovaka firma, ili pak hotel, ili dramska produkcija, ili bilo koji proizvod iji je proizvoa prihvatio politiku ''moja roba je za prodaju, ali moji principi nisu'' ukoliko postoji bilo koji oblik veze sa prouavaocem ''jevrejskog pitanja'', prvi ''odgovor'' je ''bojkot''. Tehnika ovoga sprovodi se ''apatom''. Uznemirujue glasine ponu da se ire brzo. ''Gledajte kako ga hvatamo'', rei su koje se ire unaokolo. Jevreji koji su zadueni za nacionalne servise vesti, usvojili su slogan: ''jedna glasina na dan''. Sve vodee novinske agencije u Americi kontroliu Jevreji. Jevreji koji su zadueni za novine, usvojili su slogan: ''jedan skandalizirajui naslov dnevno''. Jevreji koji su zadueni za prodavce novina po ulicama (svi ulini poslovi su pretrpani jevrejskim ''patrones'' koji samo svojim momcima dozvoljavaju prodaju), daju nareenje da se odreene vesti naglaavaju u njihovim uzvikivanjima po ulicama ''novi uzvik protiv dotinog, a svakog dana.'' Cela kampanja protiv kritiara jevrejstva, ko god da su oni, vezana je za pretnju: ''Gledaj kako ga hvatamo!'' ''apati'', ''bojkot'', to su glavni jevrejski odgovori. Oni su osnovna sadrina takvog stanja duha Nejevreja, poznata kao ''strah od Jevreja''. Benetova borba Ovo je pria o bojkotu koji je trajao vie godina. To je samo jedna od mnogobrojnih pria iste vrste koja se moe ispriati o Americi. Bilo je i gorih sluajeva nego to je ovaj iz vremena buenja jevrejskih ambicija i moi u Sjedinjenim Dravama. Ovo je prva meu mnogim bitkama koje je jevrejstvo uspeno okonalo kako bi uguilo nezavisnu tampu. Odnosi se na odavno obustavljeni Njujork Herald (New York Herald), jedine novine koje su bile nezavisne od jevrejskog uticaja u Njujorku. Herald je postojao 90 godina. Uguen je 1920. godine, neizbenim spajanjem firmi. Pokazao je veliku snagu prikupljanja vesti po svetu. Poslao je Henrija M. Stenlija u Afriku da pronae Livingstona. Podrao je anet ekspediciju na Arktik. Bio je od velike koristi u postavljanju prvih kablova preko Atlantika. Njegova reputacija meu novinarima bila je ta, da niti njegove vesti, niti pak njegovi uvodnici nisu mogli da se podkupe. Na njih nije mogao da se vri uticaj. Ipak, moda je njegova najvea pobeda u tome to je uspeo da zadri svoju novinarsku nezavisnost tokom dugog niza godina pod kombinovanim napadima njujorkog jevrejstva. Njegov vlasnik, pokojni Dejms Gordon Benet (Jams Gordon Benet), veliki Amerikanac, poznat po mnogim svojim aktivnostima, uvek je zadrao prijateljski stav prema Jevrejima svoga grada. Oito da nije imao nikakvih predrasuda u odnosu na njih. Svakako da im se nikada nije namerno zamerao. Ipak, bio je odluan u stavu da zadri nezavisnost u novinarstvu. Nikada nije pokleknuo pred politikom toga da oglaivai mogu da se meaju u uredniku politiku novina, niti pak da mogu da vre bilo kakav uticaj kako bi ih javno potisli. U Benetovo vreme, amerika tampa je u veini bila slobodna. Danas je pod potpunom jevrejskom kontrolom. Ova kontrola se iskazuje na razne naine, ponekad zadravajui se samo na oseanju za samoodravanjem vlasnika. Ipak, kontrola je tu, a u ovom trenutku, ona je potpuna. Pre pedeset godina, bilo je mnogo vie novina u Njujorku nego danas. Od tada je udruivanje smanjilo konkurenciju na par

odabranih koji nisu meusobni konkurenti. Do ovakvog razvoja stvari, dolo je i u drugim zemljama, naroito u Velikoj Britaniji. Benetov ''Herald'', novine koje su kotale tri centa, uivale su najvei presti i bile su najpoeljniji medij za oglaavanje zahvaljujui njegovim tiraima. U to vreme populacija Jevreja u Njujorku, bila je manja za jednu treinu nego to je to danas, ali je posedovala velika bogatstva. Danas, kao to to svaki novinar zna, stanje je sledee: veina jevrejskih voa, uvek je zainteresovana ili da se lanak tampa, ili da se on ne objavi. Ne postoji ni jedna klasa ljudi koja tako paljivim okom ita javnu tampu koja se odnosi na njihove poslove, kao to su to Jevreji. Od samog poetka ovakvih pritisaka, Herald je usvojio stav da se ne sme dozvoliti da oni na bilo koji nain dovedu u pitanje osnovne obaveze novina, da su one na prvom mestu javno glasilo. Ovakva politika je pomogla ''Heraldu'', i drugim novinama u gradu. Kada bi izbio skandal u jevrejskim krugovima (a na kraju XIX veka rastui jevrejski uticaj izazvao je mnoge skandale), uticajni Jevreji bi se sjatili u urednike kancelarije da isposluju neobjavljivanje takvih pria. Urednici su znali da ''Herald'' nee zabraniti ni jednu priu ni zbog koga. Kakva je korist zabraniti tampanje jednim novinama, ako se drugima ne zabrani? Tako bi urednici govorili: ''bie nam zadovoljstvo da ne objavimo ovu priu, ali 'Herald' e je iskoristiti, tako da mi, da bi smo se zatitili moramo uraditi isto. Meutim, ako uspete kod 'Heralda' da spreite tampanje, mi emo to rado slediti.'' ''Herald'' nikada nije pokleknuo: ni snani pritisci, ni poslovna obeanja, niti pak pretnje gubitkom, nisu uspeli. On je i dalje objavljivao ove vesti. Postojao je izvesni jevrejski bankar, koji je s vremena na vreme zahtevao da Benet otpusti urednika finansija u ''Heraldu''. Bankar se bavio prodajom meksikih obveznica u vreme kada su te obveznice bile vrlo nesigurne. Jednom, kada je neobino velika koliina tih obveznica trebala da se proda Amerikancima koji nisu nita sumnjali, ''Herald'' je objavio priu o nedavnoj meksikoj revoluciji. Bankar je objanjavao i iskoristio sve uticaje koje je mogao, kako bi promenio ljude koji su se bavili finansijama u ''Heraldu'', meutim, nije mu polo za rukom da zameni ak ni kurira. Jednom, kada su lanovi poznate porodice bili upetljani u skandal, Benet je odbio da povue priu, obrazlaui to time da je u bilo kojoj porodici iz druge rase izbio takav skandal, on bi bio objavljen bez obzira koliko su lanovi porodice uvaeni. Jevreji iz Filadelfije, uspeli su da u tom gradu izve pritisak, ali, zbog Benetovog odlunog stava to se nije desilo u Njujorku. Novine su poslovni projekat. Postoje neke stvari kojih one ne smeju da se dotaknu, a da ne upadnu u zamku nezainteresovanosti. Ovo se naroito pokazuje istinitim od trenutka od kada je novinama glavni izvor prihoda ne od publike ve od oglaivaa. Novac koji italac daje za novine, jedva da pokriva trokove istog papira koji dobija. U ovom smislu, oglaivai ne mogu biti nikako izostavljeni, kao to ne mogu biti izostavljeni ni proizvoai papira. Poto su najvei oglaivai u Njujorku bile, a jo uvek su velike robne kue, a obzirom da su vlasnici najveih robnih kua bili, a jo uvek jesu Jevreji, ispada logino da Jevreji esto imaju uticaj na politiku novina sa kojima sarauju. U to vreme, uvek je glavna preokupacija Jevreja bila ta da izaberu Jevrejina za gradonaelnika Njujorka. Oni su odabrali vreme kada su vodee partije bile u rascepu i time pomogle njihovom izboru. Metod koji su usvojili, bio je specifian. Mislili su da

novine nee smeti da odbiju zahtev udruenih vlasnika robnih kua, pa su poslali ''vrlo poverljivo'' pismo vlasnicima njujorkih novina zahtevajui da oni podre jevrejskog kandidata za gradonaelnika. Vlasnici novina su se nali u kripcu. Nekoliko dana su se dogovarali ta da ine. Svi su bili nemi. Urednici ''Heralda'' su telegramom poslali vest Benetu koji je bio u inostranstvu. Tada je benet pokazao hrabrost i direktnost u prosuivanju to mu je i bila odlika. Poslao je nazad telegram: ''Objavite pismo''. To se i desilo u ''Heraldu''. Arogancija Jevreja je izala na videlo, a nejevrejski Njujork je odahnuo sa olakanjem i pozdravio ovaj poduhvat. ''Herald'' je iskreno objasnio da ne moe zbog privatnih interesa da podri kandidata, jer je veran interesima publike. No, jevrejske voe su se osvetile ''Heraldu'' i oveku koji se usudio da otkrije njihovu igru. U svakom sluaju, Benet ih je dugo nervirao. ''Herald'' su zaista bile ''drutvene novine'' Njujorka, ali je Benet imao pravilo da se objavljuju samo imena uvaavanih porodica. Prie o naporima novopeenih bogataa Jevreja, da im se ime pojavi u ''Heraldu'' su najbolje prie koje su stari novinari priali. Ceo ''rat'' je kulminirao u nadmetanju koje je krenulo izmeu Beneta i Natana trausa, nemakog Jevrejina, ija se poslovna kua zvala ''R. H. Mejsi i kompanija'', pri emu je Mejsi kot taj koji je razradio posao i preko ijih naslednika je traus stigao do njega. traus je bio neka vrsta filantropa u getu, meutim, pria se da je Benet propustio da ga proglasi za filantropa i to je dovelo do svae. Poeo je dugi rat novina, emu je bio uzrok pasterizacija mleka glupa rasprava koju niko nije ozbiljno shvatao. Ta rasprava je spasla Beneta i trausa. Jevreji su, naravno, bili na strani trausa. Benet je prikazan kao neko ko je u najokrutnijem poslu proganjanja potenog Jevrejina. Otilo je tako daleko, da su Jevreji bili spremni da uloe protest komitetu gradskih odbornika. Naravno, traus je kao veliki oglaiva mnogo pre toga povukao i poslednji dolar iz ''Heralda''. Sada su se udrueni i moni elementi njujorkog jevrejstva skupili da zadaju udarac Benetu. Na snazi je bila jevrejska politika ''zavladaj ili uniti'', jevrejstvo je objavilo rat. Kao jedan, svi jevrejski oglaivai su povukli svoje oglase. Tvrdili su da je njihov razlog taj, jer ''Herald'' pokazuje animozitet prema Jevrejima. Pravi razlog je bio razbiti jednog vlasnika amerikih novina koji se usudio da bude nezavisan od njih. Udarac je bio smrtonosan. On je znaio gubitak od 600.000 dolara godinje. Zbog toga bi svake druge novine u Njujorku prestale sa izdavanjem. Jevreji su to znali. Ostali su da ekaju i vide propast oveka koga su odabrali za svog neprijatelja. Meutim, Benet je bio borac. Pored toga, poznavao je psihologiju Jevreja verovatno bolje od bilo kog Nejevreja u Njujorku. Usprotivio im se na najneoekivaniji nain. Najbolji prostor u njegovim novinama su uvek koristili Jevreji. Odmah ih je predao Nejevrejima uz ekskluzivne ugovore. Trgovci koji su se pre nalazili sa svojim oglasima na zadnjim stranicama novina, sada su se nali na prednjim celim stranicama. Jedan od nejevrejskih trgovaca koji je iskoristio novo-nastalu situaciju, bio je Don Vanamejker, iji su veliki oglasi od tog vremena, postali vidno primeeni u Benetovim novinama. Benetove novine su izale u nesmanjenom tirau i sa punim oglaivakim stranicama. Tako da do dobro planirane katastrofe nije dolo. Umesto toga, dolo je do prilino kominog iznenaenja. Bili su to nejevrejski trgovci Amerike, koji su uivali usluge vrednog oglaivakog medija, dok su jevrejski trgovci ostali nezastupljeni. Nesposobni da izdre da spektakl

trgovine pree na nejevrejsku stranu, Jevreji su se vratili Benetu traei da koriste njegove stranice za oglaavanje. Bojkot je bio tei za one koji su ga sproveli. Benet je primio sve koji su doli, ne pokazujui nikakve zamerke. Traili su svoja stara mesta za oglaavanje natrag, ali je Benet rekao NE. Svaali su se, ali je Benet rekao NE. Ponudili su vie novca, ali je Benet rekao NE. Odabrana mesta su bila izgubljena. Benet je trijumfovao, meutim, bila je to skupa pobeda. Sve vreme dok im se Benet odupirao, Jevreji su postajali sve moniji u Njujorku, i bili su opsednuti idejom da kontroliu novine u Njujorku to je znailo kontrolu javnog mnjenja cele zemlje. Broj novina se vremenom smanjivao preko kombinacija publikacija. Adolf S. Oks, filadelfijski Jevrejin, dobio je ''Njujork Tajms''. Uskoro ih je pretvorio u velike novine, ali one iji je cilj da slue Jevrejima. Kvalitet ''Tajmsa'' kao novine je u tome to tako dobro slui kao jevrejsko orue. U ovim novinama Jevreji se neprestano hvale i brane. Takva panja se ne garantuje ni jednoj drugoj rasi. Onda se pojavio Herst opasni agitator, ne samo zato to je agitovao za pogrene stvari, ve zato to je to radio u pogrenom sloju ljudi. Okruio se koterijom Jevreja, udvarao im se, radio sve u rukavicama sa njima, ali nikada o njima nije rekao istinu, nikada ih nije ''odao''. Trend uspostavljanja jevrejske kontrole nad tampom je poeo onda i nastavlja se do danas. Velika imena polako iezavaju. Novine se zasnivaju ili na velikim umovima urednika u kojima one postaju izraz mone linosti, ili pak postaju institucionalizovane i postaju komercijalne. U drugom navedenom sluaju, anse da nadive svog osnivaa su vee. ''Herald'' je bio Benet, a sa njegovim odlaskom, neminovno je da su i odreena snaga i umee otili sa njim. Kako je Benet stario, sve vie se bojao da e posle njegove smrti njegove novine pasti u ruke Jevreja. Znao je da ih ele. Znao je da su guili, ruili i posle izgradili mnogo agencija koje su se usudile da govore istinu o njima, te se time hvalisali kao pobedom jevrejstva. Bemet ke voleo ''Herald'' kao to otac voli dete. U testamentu je odredio da ''Herald'' ne padne u ruke jednog oveka, ve u fond na korist ljudi koji su radili na tome da ''Herald'' postane ono to je bio. Umro je maja 1919. godine. Jevreji, neprijatelji, jo jednom su povukli svoje oglase, kako bi izazvali, ako je mogue, pad prodaje novina. Znali su da ukoliko ''Herald'' pone da gubi, poverioci nee imati drugo reenje, bez obzira na Benetov testament, nego da ga prodaju. No, u Njujorku je bilo zainteresovanih koji su poeli da shvataju zamke jevrejske tampe. Ovi ljudi su obezbedili novac da ''Herald'' otkupi Frenk A. Munsi. Tada je na opte zaprepaenje, Munsi ukinuo stare novine i ponudio njihovo ime kao deo imena ''Njujork San'' (New York Sun). Unitene su novine koje je vodio Benet. Ljudi koji su na njima radili, rasuti su po polju novinarstva, penzionisali se, ili umrli. Iako Jevreji nisu uspeli da dou do svojine nad ''Heraldom'', bar su uspeli da uklone jo jedan nejevrejski list sa scene. Usredsredivi se na uspostavljanje kontrole nad jo nekoliko novina, njihova pobeda je sada bila potpuna. Ali, pobeda je bila finansijska nad mrtvim ovekom. Dok je bio iv, Benet je bio i moralni i finansijski pobednik. Moralna pobeda je jo uvek na strani ''Heralda''. On je dokazao ta moe da uradi neustraiv, nezavisan um, potpomognut ljudima koji znaju svoj posao i koji su ga voleli zbog njega samog. Pokazao je i ta se

moglo postii da su ga podrali svesni, aktivni nejevrejski Amerikanci. ''Herald'' je postao besmrtan kao ''poslednji zid odbrane protiv jevrejstva'' u Njujorku i Americi. Danas su Jevreji mnogo vee gazde novinarstva u Njujorku, nego to su u bilo kom glavnom gradu Evrope. ta vie, esto se desi da se u Evropi pojave novine koje objave prave vesti o Jevrejima. U Njujorku nema takvih novina. Takva situacija e se zadrati sve dok se Amerikanci ne probude iz svog dugog sna i pogledaju ozbiljnim oima na nacionalnu situaciju. Samo taj pogled e im biti dovoljan da im sve pokae, a njihove oi e otkriti ove istonjake uzurpatore. DIZRAELI OSLIKAVA JEVREJE

Bendamin Dizraeli, Erl od Bikonsfilda i premijer Velike Britanije, bio je Jevrejin i ponosio se time. Napisao je mnoge knjige, a u nekima od njih je raspravljao o svom narodu u elji da ih predstavi u pravom svetlu. Britanska vlada u to vreme nije bila tako jevrejska kao to je od tada postala, i Dizraeli je lako postao jedna od najveih figura u njoj. U njegovoj knjizi ''Koningzbi'', pojavljuje se jevrejski lik nazvan Sidonija, u ijem liku i kroz ije rei je Dizraeli pokuao da predstavi Jevrejina onako kako je eleo da ga svet vidi. Ipak, postoji meunarodni Jevrejin, potpuno skriven. On je zagovornik ''Protokola'', obavijen misterijom, ovek iji prsti povlae sve konce ljudskih motiva, i koji kontrolie najbrutalniju silu novac. Da je Nejevrejin napisao Sidoniju, tako istinito prikazujui rasnu istoriju i karakter Jevreja, bio bi podvrgnut uasnom pritisku koji Jevreji primenjuju na svakoga ko govori istinu o njima. Dizraeli prisiljava svog jevrejskog heroja Sidonija da primeti: ''Svetom upravljaju potpuno drugi ljudi od onih koje zamiljaju oni koji nisu iza pozornice.'' I Dizraelovi redovi koji nam jo vie rasvetljavaju uverenje da je, na kraju, on pisao da bi upozorio svet na jevrejsku ambiciju prema moi: ''Nikada ne primeujete neki veliki intelektualni pokret u Evropi u kom Jevreji ne uestvuju u velikom broju. Prvi Jezuiti su bili Jevreji. Tu misterioznu rusku diplomatiju koja je tako uzburkala zapadnu Evropu, organizovali su i uglavnom sproveli Jevreji. Ta mona revolucija koja se ovog trenutka sprema u Nemakoj, i koja e, u stvari, biti druga i vea reforma, i o kojoj se jo uvek tako malo zna u Engleskoj, u potpunosti se razvija pod okriljem Jevreja.'' Na koji nain deluju Jevreji kako bi slomili ustanovljen poredak stvari, pomou ideja, kako to ''Protokoli'' tvrde, prikazano je u Sidonijinom razgovoru:

''Torijevci gube vanu izbornu trku u kritinom momentu. Jevreji su istupili i glasali protiv njih. Crkva je uplaena planom za tolerantnost univerziteta, i shvata sa olakanjem da nema fondova za njegovo osnivanje. Jevrejin istog momenta istupa napred i prihvata ga.'' Da je ove rei napisao Nejevrejin, vrisak ''antisemitizma'' bi odzvanjao zemljom. Ipak, Sidonija dodaje: ''I svaka njihova (jevrejska) generacija mora biti monija i opasnija za drutvo koje je neprijateljski raspoloeno prema njemu.'' ''Tolerantnost'' je, jednom reju, doktrina ''Protokola''. To je proboj uz pomo uloge takozvanih ''liberalnih'' ideja koje same po sebi ne stvaraju nita, ali imaju mo da razore ustanovljeni poredak. Nekoliko generacija je prolo od kako je Dizraeli napisao svoje rei. Jevrejin i dalje gleda na svaki oblik nejevrejske zajednice kao na zajednicu koja je neprijateljska prema njemu. Oni su postali moniji i opasniji. Oni koji bi da izvagaju kolika je to opasnost neka pogledaju oko sebe! Jevrejin kae da su ''Protokoli'' lani dokument. Da li je Bendamin Dizraeli laan? Da li je jevrejski premijer Velike Britanije pogreno predstavljao svoj narod? On je pokazao da su u Rusiji, u istoj onoj zemlji u kojoj su se Jevreji njegovog vremena alili da su najmanje slobodni, oni imali svu kontrolu. On je pokazao da Jevreji znaju ''tehniku revolucije'', predskazujui u svojoj knjizi revoluciju koja je nedugo potom izbila u Nemakoj. Kako je to mogao da zna? Znao je zato to je ta revolucija razvijena pod okriljem Jevreja, i, zbog toga to je onda vaila istina da ''se tako malo jo zna u Engleskoj'', Dizraeli, Jevrejin, je to znao, i znao je da je ona i po poreklu, i po razvoju i po ciljevima jevrejska. Jedna stvar je jasna. Dizraeli je rekao istinu. On je korektno svetu predstavio svoj narod. On je opisao Jevrejsku mo, jevrejske ciljeve i jevrejski metod sa takvom sigurnou koja govori vie od saznanja on pokazuje rasno saoseanje i razumevanje. Zato je on to uradio? Dizraeli, nakien, najorijentalniji dvorjanin i najljubazniji politiar sa odlinim finansijskim mogunostima. Da li je to bilo tipino rasno, to opasno, agresivno visoko miljenje u kome Jevrejin otkriva najvei deo svojih tajni? Bez obzira na to, on je jedan ovek koji je rekao istinu o Jevrejima i koji nije bio optuen za pogreno predstavljanje Jevreja.

JEVREJSKI POLITIKI PROGRAM

Teodor Hercl, jedan od najpoznatijih jevrejskih velikana i osniva modernog cionizma, bio je moda najvidovitiji javni eksponent filozofije jevrejskog postojanja koju poznaju savremene generacije. On se nikada nije dvoumio oko pitanja postojanja jevrejske nacije. Zagovarao je njeno postojanje u svakoj prilici. Govorio je: ''Mi smo narod jedan narod.'' Ne samo da je Hercl objavio da Jevreji ine naciju, ve je u pogledu delovanja ove jevrejske nacije u svetu napisao: ''Kada tonemo, postajemo revolucionarni proleterijat, nii oficiri revolucionarne partije. Kada se uzdiemo, raste i naa strahovita snaga novca.'' Danas niko i ne pokuava da porie, osim nekolicine glasnogovornika, koji i nisu vodei u jevrejskoj misli, ve su postavljeni tu, samo kako bi uticali na nejevrejsku misao, da socijalnim i ekonomsko razornim elementima irom sveta, danas oni ne samo to upravljaju, ve su i potkupljeni upravo jevrejskim interesima. Dugo vremena, ova injenica je drana u tajnosti, pre svega zahvaljujui energinom jevrejskom poricanju, kao i nedostatku informacija o onim javnim agencijama, za koje je javnost traila informacije. Ali, sada se injenice razotkrivaju. Ispostavilo se da su Hercelove rei istinite ''kada tonemo, postajemo revolucionarni proleterijat, nii zvaninici revolucionarne partije.'' Ove rei su prvi put objavljene u Engleskoj 1896. godine! Sada ove tendencije idu u dva pravca, jedan je cepanje nejevrejskih drava irom celog sveta, a drugi, osnivanje jevrejske drave u Palestini. Ovaj drugi projekat je obuzeo panju celog sveta. Cionisti naveliko galame o Palestini, no, to teko moe da se nazove bilo im drugim sem neobino ambicioznim planom kolonizacije. Jevrejska ideja o ''domu'', tako uporno razvijena, vrlo je korisna dimna zavesa za konfiskaciju neizmernih izvora mineralnih i naftnih bogatstava. Takoe slui i kao vrlo koristan javni paravan za produavanje tajnih aktivnosti. Meunarodni Jevreji, kontroliu svetske vladajue i finansijske moi mogu da se sastanu bilo gde, u bilo koje vreme, za vreme rata ili mira, i obelodanjujui da se oni bave iskljuivo nainima i sredstvima otvaranja Palestine Jevrejima, lako izbegavaju sumnju kada su zajedno i zbog bilo kog drugog posla. Jevreji se nee ba odmah preseliti u Palestinu. Oni se tamo nee uopte preseliti samo zbog cionistikog pokreta. Sasvim drugi e biti motiv koji e prouzrokovati egzodus od nejevrejskih nacija, kada vreme za taj egzodus zaista i doe. Svet je dugo sumnjao u poetku samo nekolicina, potom tajna odeljenja vlada, zatim intelektualci meu narodom, sada sve vie i vie i sam obian narod ne samo to su Jevreji nacija, razliita od svih ostalih nacija, misteriozno nesposobna da utopi svoju nacionalnost, ve da oni konstituiu i DRAVU, da su oni nacionalno svesni, i ne samo to, ve da su svesno ujedinjeni za zajedniku odbranu zajednikog cilja. Suprotnost Herclovoj definiciji jevrejske nacije, koja se dri zajedno zbog zajednikog neprijatelja, a onda otkriva da je taj zajedniki neprijatelj nejevrejski svet! Da li ovaj narod, koji zna da je nacija, ostaje potpuno neorganizovan u suoavanju sa tom injenicom? Teko da bi to liilo na njih, cenei po pameti Jevreja na drugim poljima. Interesovanje za ''Protokole'' je njihov odnos na pitanje: da li Jevreji imaju organizovan svetski sistem? Kakva je njihova politika? Kako ona funkcionie? Svim ovim pitanjima, posveena je puna panja u ''Protokolima''. iji god da je um osmislio ova pitanja, poznavao je ljudsku prirodu, istoriju i dravniki zanat, koji

zaslepljuje svojom brilijantnom celovitou, kao i uasom ciljeva ka kojima upravlja svoju mo. Ukoliko ih je zaista jedan um smislio. Suvie je istinito da bi bila mata, tako je dobro postavljeno za razmiljanje, suvie duboko u svom poznavanju tajnih izvora ivota da bi bilo falsifikat. Jevrejski napad na ''Protokole'', ini ih zbog toga mnogo bitnijim, od injenice da oni potiu iz Rusije. To nije istina. Protokoli su doli upravo preko Rusije. Interni dokazi jasno ukazuju na to, da ''Protokole'' nije pisao Rus, niti su u originalu pisani na ruskom jeziku, niti su pisani pod uticajem uslova u Rusiji, nego su svoj put pronali do Rusije. Tamo ih je prvi put objavio profesor Nilus 1905. godine. On je pokuao da objasni ''Protokole'' po dogaajima koji su se tada pribliavali Rusiji. Diplomate su ih pronalazile u rukopisu irom celog sveta. Gde god je jevrejska mo mogla to da uradi, ona ih je potiskivala, ponekad i koristei najekstremnije kazne. Njihovo protivljenje je injenica koja izaziva podozrenje. Potpune lai nisu dugog veka, njihova mo brzo umire. ''Protokoli'' su ivlji nego ikada. Probili su se, vie nego ikada do najviih mesta. Skrenuli su na sebe mnogo ozbiljniju panju nego ikada ranije. ''Protokoki su Svetski program'' nigde se u to ne sumnja njihov program je naveden u samim lancima. Meutim, zbog spoljne ivotne potvrde, oni e biti verodostojniji jedan ili est potpisa, ili dvadeset potpisa, ili pedeset godina neprekidne linije napora da se taj program ispuni? Sutina interesovanja ove, ili drugih zemalja, nije u tome to je zloinac ili ludak zamislio ovakav program, ve to, to poto je ve smiljen, ovaj program pronalazi naine da se ispuni u svojim najbitnijim delovima. Ovaj dokument je nevaan. Vane su okolnosti pod kojima on izaziva panju. Upravo to je od najvie vanosti.

UVOD U JEVREJSKE PROTOKOLE

Dokumenta koja najee pominju oni, koji su zainteresovani za teoriju jevrejske svetske moi, vie nego za stvarno dejstvo te moi u dananjem svetu, predstavljaju dvadeset i etiri dokumenta poznatih kao ''Protokoli Sionskih mudraca''. ''Protokoli'' su privukli mnogo panje u Evropi, bili su centar vanih bura razmiljanja u Engleskoj, meutim, rasprava o njima u Sjedinjenim Dravama bila je ograniena. Ne zna se ko je bio taj koji je dao ime ovim dokumentima ''Sionski mudraci''. Kada bi se bez ozbiljnog sakaenja ovih dokumenata odstranila pomisao da su autori Jevreji, sve glavne take koje ine najsveobuhvatniji program za pokazivanje sveta, za koju je javnost ikada saznala. Kako bi se odbacile sve sumnje o tome, da su Jevreji autori ''Protokola'', potrebno je objasniti brojne suprotnosti i neloginosti, kojih u ''Protokolima'', u njihovoj sadanjoj verziji nema. Cilj plana koji je izloen u Protokolima, jeste potkopavanje svih vlada, kako bi nova vlast u formi autokratije mogla da bude uspostavljena. Ovakav plan ne bi mogao iznii iz redova vladajue klase jer ona ve poseduje vlast, iako bi mogao da potekne iz redova anarhista. Meutim, anarhisti ne priznaju autokratiju kao krajnji cilj za kojim

tragaju. Autore moemo da shvatimo i kao grupu francuskih ruilaca, poput onih koji su postojali u vreme Francuske revolucije, koji su imali sramnog vojvodu od Orleana za vou, no to bi ukljuivalo i suprotnost zbog injenice da su ovi ruitelji preminuli, kao i injenice da je program koji je objavljen u ovim ''Protokolima'' stalno sprovoen, ne samo u Francuskoj, ve i irom Evrope, a naroito u Sjedinjenim Dravama. U njihovoj sadanjoj verziji, koja u sebi sadri dokaze kako je ovo njihov izvorni i pravi oblik, nema suprotnosti. Uverenje da su Jevreji idejni tvorci ovog plana, od presudne je vanosti za njegovo dosledno sagledavanje i razumevanje. Da su ova dokumenta falsifikati, kao to to tvrde jevrejske apologete, falsifikatori bi se verovatno feko namuili da jevrejsko autorstvo uine tako istim. U tom bi sluaju njihov antisemitski cilj bio veoma lako prepoznatljiv. Meutim re ''Jevrejin'' pojavljuje se u ''Protokolima'' svega dva puta. Ukoliko se prilikom itanja ovih ''Protokola'', obrati malo vea panja, vea od one kakvu bi pokazao obian italac, tada e se otkriti planovi o uspostavljanju svetske diktature. Tek tada postaje potpuno jasno, kako bi ona trebalo da izgleda u budunosti. Nigde u ovom dokumentu nije ostavljeno mesta sumnji u to koji je to narod protiv koga je usmeren ovaj ''Plan''. On nije usmeren protiv aristokratije kao takve. Nije usmeren ni protiv kapitala kao takvog. Ovaj ''Plan'' upravo predvia sasvim odreene nagrade upravo za aristokratiju, kapital ili vladu, ukoliko bi se ukljuili u njegovo sprovoenje u delo. Ovaj plan, usmeren je protiv svih naroda sveta, koji se ovde nazivaju: ''Gentiles'' Uroenici (neznaboci, jazinici, Nejevreji). Upravo esto pominjanje Nejevreja u ovom dokumentu objanjava njegov krajnji cilj. Razni destruktivni (ruilaki) ''liberalni'' planovi, uglavnom imaju za cilj ukljuivanje samog naroda kao pomagaa njihovom sprovoenju. Cilj ovoga ''Plana'', jeste degeneracija naroda, kako bi bio doveden u zabunu (i zabludu), te bi na taj nain bio izmanipulisan. U tom smislu treba ''ohrabrivati popularne Liberalne pokrete, sve razorne filozofije u religiji, ekonomiji, politici i domaem nainu ivota.'' Treba ovakve ideje usaditi meu ljude, a u narodu bi se u toj meri dezintegrisala socijalna solidarnost, ako bi krajnji ''Plan'', ovde naveden, mogao da bude neprimetno sproveden. Kada se bude objavilo da je uverenje ovih filozofa pogreno, ljudi e biti ve duboko zaglibljeni u njima. Ne moe se rei: ''Mi Jevreji emo uraditi ovo'', ve: ''Nejevreje emo naterati da misle i rade ove stvari.'' Sa izuzetkom nekolicine primera u zavrnim ''Protokolima'', jedina re koja se odnosi na rasne razlike jeste re: ''Nejevrejin''. Rasne razlike Primer: prva naznaka ove vrste pojavljuje se na sledei nain u ''Protokolu'': ''Ogromni kvaliteti naroda ast i iskrenost u sutini su zlo za politiku, jer oni unitavaju mnogo sigurnije i mnogo izvesnije nego to to ini i najjai neprijatelj. Ovi kvaliteti su atributi vladavine Nejevreja. Mi sigurno ne smemo da se povodimo za njima.'' I opet:

''Na ruevinama nasledne aristokratije Nejevreja, postavili smo aristokratiju nae obrazovane klase, a iznad svega, aristokratiju novca. Utvrdili smo osnove ove nove aristokratije na bazi bogatstva koje mi kontroliemo, kao i na nauci koju vode nai mudri ljudi.'' Ponovo: Poveavaemo plate, moje meutim, nee biti radnicima ni od kakve koristi, jer emo mi, istovremeno, prouzrokovati poveanje cena osnovnih namirnica (inflacija), pretvarajui se da je to zbog smanjenja poljoprivredne proizvodnje i stoarstva. Takoe emo, vetaki i duboko potkopavati izvore produktivnosti, usaujui u radnike ideje anarhije, podstiui ih da koriste alkohol, a u isto vreme preduzeemo sve mere, da se svi intelektualci Nejevreji isele iz zemlje. Sledea stanovita se nastavljaju ovako: ''Da stvarno stanje stvari Nejevreji ne bi prerano otkrili, zamaskiraemo ga tako to emo se pretvarati da dajemo sve od sebe da sluimo radnikoj klasi. Promovisaemo velike ekonomske principe, za koje e biti nastavljena aktivna propaganda preko naih ekonomskih teorija.'' Ovi citati e ilustrovati stil, sa kojim se ''Protokoli'' odnose u stvaranju odnosa prema stranama o kojima je re. ''Mi'' se odnosi na pisce, a ''Nejevreji'' na one, o kojima se pie. Ovo je jasno izneto u etrnaestom ''Protokolu'': Pravei razliku izmeu nas i Nejevreja, u sposobnosti da mislimo i rezonujemo, jasno se vidi znak izbora nas, kao izabranog naroda, kao viih ljudskih bia, za razliku od Nejevreja koji imaju samo instinktivne i ivotinjske umove. Oni vide, ali ne predviaju ne otkrivajui nita (osim moda materijalnih stvari). Iz ovoga postaje jasno da nas je sama priroda predodredila da vladamo svetom i da ga vodimo. Ovo je, naravno, jevrejski metod podele oveanstva od najranijih vremena. Svet je samo Jevrejin i Nejevrejin. Sve to nije Jevrejin, jeste Nejevrejin. Upotreba rei Jevrejin, jasno se vidi u sledeem odlomku iz osmog ''Protokola'': ''Za sada bi bilo sasvim bezbedno dati odgovorna mesta u vladi naoj brai Jevrejima, mi emo ih poveriti narodu ija prolost i ije osobine su takve, da postoji ambis (jaz) izmeu njih i naroda.'' Ovo je praksa za koju se zna da je koristi ''Nejevrejski front''. Ovaj se ''front'', iroko upotrebljava u dananjem svetu finansija, kako bi se prikrili dokazi jevrejske kontrole. Sasvim je prirodno oekivati, da e se javno mnjenje sve vie i vie navikavati na jevrejsku okupaciju koja e zaista biti samo mali korak u odnosu na sadanji stepen uticaja koji sprovode Jevreji najviih kabineta u vladi. Ne postoji ni jedna funkcija u amerikom predsednitvu, a da joj u veoma velikom obimu ne pomau Jevreji. Stvarna

okupacija vladinog kabineta ne podrazumeva nuno njihovu mo, ve promovie odreene poduhvate koji su vrlo slini sa planovima naznaenim u ''Protokolima''. Sledea stvar koju e italac ''Protokola'' primetiti, jeste sasvim hladan ton ozbiljnih zahteva koji se iznose u ovim dokumentima. Ovi zahtevi nisu propaganda. Oni nisu pokuaj da se stimuliu ambicije ili aktivnosti onih kojima se obraaju. Oni su hladni kao zakonski projekat, u stvari, kao statistika tabela. U njima nema ni jedn reenice tipa: ''Podignimo se, brao moja''. Nema histerije poput: ''Dole sa Nejevrejima!''. Ovi ''Protokoli'', ukoliko su ih zaista napravili Jevreji, te ukoliko su ogranieni na Jevreje, odnosno, ukoliko sadre principe jevrejskog svetskog programa, zaista nisu namenjeni podstrekaima, ve paljivo pripremljenim i isprobanim izabranicima iz viih krugova. Problem porekla Jevrejske apologete (branioci) postavljaju pitanje: ''Da li je mogue da se ozbiljno prihvati, da su Jevreji, ukoliko zaista sami osmislili ovakav svetski plan, dozvolili da se on napie i objavi?'' No, nema nikakvih dokaza da su ovi ''Protokoli'' ikada bili objavljeni na bilo koji drugi nain osim usmenim putem i to od strane onih, koji su ih izmislili. ''Protokoli'', onakvi kakve ih mi danas imamo, jesu beleke sa predavanja koje je zabeleio neko ko ih je sluao. Neki od njih su dugaki, neki vrlo kratki. Tvrdnja koja je uvek dovoena u vezu sa ''Protokolima'', od momenta kada su postali poznati jeste ta, da su to beleke sa predavanja koja su drana jevrejskim studentima negde u Francuskoj ili u vajcarskoj. Pokuaj da se oni prikau kao da su ruskog porekla je u potpunosti prgrean, sa ruske take gledita, u odnosu na vremenska ogranienja, te na osnovu odreenih gramatikih pokazatelja. Njihov ton se svakako slae sa pretpostavkom da su oni prvobitno bili predavanja namenjena studentima, jer njihov cilj u sluaju nije taj, da se program prihvati, ve da da informacije koje se odnose na program, koji je predstavljen tako, kao da se on ve ispunjava. U ''Protokolima'' nema poziva za udruivanje snaga ili nuenje odreenog miljenja. Naprotiv, naroito je naglaeno da su nepoeljne i rasprave i miljenja. (''Dok se Nejevrejima propoveda liberalizam, na sopstveni narod i nae sopstvene ljude emo drati u stanju neprikosnovene poslunosti.'' Plan upravljanja mora osmisliti samo jedan um... Zbog toga, mi moemo znati plan delovanja, ali ne moemo da raspravljamo o njemu, u protivnom bismo unitili njegov jedinstven karakter... Zbog svega ovoga, uzvieni rad naeg voe to bi mogao biti vrhovni Iluminat, duboko skriven iza mnogih paravana ne sme biti baen pred mase, jer bi ga one iscepale na komade, ne smemo ga staviti ak ni pred ograniene grupe.'') Naprotiv, kada bismo povrno gledali na ''Protokole'', jasno je da program, koji je iznet u ovim predavanjima, nije bio nov kada su u trenutku predavanja drana. Nema dokaza da je on nedavno napravljen. U svemu tome, da se primetiti, i nit tradicije, ili religije, kao da je taj ''Plan'' predavan sa generacije na generaciju preko ljudi od posebnog poverenja odabranih ljudi. Ne postoji ni traga novim otkriima sveeg entuzijazma u njemu, ali izvesnost i smirenost davno poznatih injenica i politika koju je iskustvo davno potvrdilo. Najmanje dva puta se u samim ''Protokolima'' spominje vreme. U prvom ''Protokolu'' se pojavljuje ovaj odeljak:

Ve u antikim vremenima, mi smo bili ti koji su prvi uzvikivali rei: ''sloboda, jednakost, bratstvo'' meu ljudima. Mnogo puta su ove rei ponavljali nesvesni papagaji, skupljajui se sa svih strana na ovaj mamac kojim su unitili prosperitet sveta i stvarnu linu slobodu... Naoko pametan i inteligentan, Nejevrejin nije razumeo simboliku izgovorenih rei, nije uvideo suprotnost u njihovom znaenju, nije shvatio da u prirodi nema jednakosti... Druga stvar, koja se pojavljuje, a koja se odnosi na izvrenje programa je pronaena u trinaestom ''Protokolu'': Pitanja politike su, meutim, dostupna samo onima koji su osmislili tu politiku i koji su mnogo vekova njome upravljali. Moe li se ovo odnositi na tajni jevrejski Sinedrion za samoouvanje odreene jevrejske kaste od generacije do generacije? I, ponovo se mora rei, da tvorci i upravljai koje ovde spominjemo sada, ne mogu biti nikakva vladajua kasta, jer sve o emu program govori je u direktnoj suprotnosti sa interesima takve kaste. Ne moe se odnositi ni na koju nacionalnu aristokratsku grupu, kao to su Junkerski iz Nemake, jer su metodi koji su ponueni isti oni koji bi inili nemonom takvu grupu. On ne moe da se odnosi ni na koga osim na narod koji nema otvorenu vladu, koji bi mogao da postigne sve, a da ne izgubi nita, i koji moe da se dri nedodirnut u svetu koji lomi. Postoji samo jedna grupa koja odgovara ovom opisu. Glupost Nejevreja Kritike koje ovi ''Protokoli'' upuuju na raun gluposti Nejevreja su ispravne. Nemogue je ne sloiti se sa svim delovima opisa mentaliteta i nepotenja Nejevreja u ''Protokolima''. ak i najvei nejevrejski mislioci, bili su prevareni tako to su prihvatili kao injenicu ''kretanja napretka'', ono to je bilo samo ubaeno u obian ljudski um najmranijim sistemima propagande. Istina je, da je s vremena na vreme neki mislilac ustao da kae da takozvana nauka nije nauka. Istina je i da je s vremena na vreme po neki mislilac ustao da kae da takozvani ''ekonomski zakoni'' nisu uopte zakoni ve vetake izmiljotine, tj. obmana i prevara judeo-bankara. Istina je da ponekad paljivi posmatra tvrdi da nedavni debakl luksuza i ekstravagancije uopte nije rezultat prirodne reakcije naroda, ve je neto to je sistematski stimulisano, ubaeno meu njih sa namerom. Istina je da je nekolicina ubeena da je vie od polovine onoga to se smatra ''javnim mnjenjem'' samo iznajmljeni aplauz i poklici, i da to nikada nije ostavilo utisak na javno mnjenje. No, ak i sa ovim povremenim zakljucima, koji su u veini sluajeva ignorisani, nikada nije bilo kontinuiteta i saradnje meu svesnim ljudima, u tome da se slede svi zakljuci, do njihovih izvora. Glavno objanjenje o tome kako ''Protokoli'' utiu na mnoge vodee dravnike sveta, ve nekoliko decenija jeste to, da oni objanjavaju odakle dolaze svi pogreni uticaji i ta je njihov cilj. Sada je vreme da narod sazna. Bez obzira da li tvrdimo

da ''Protokoli'' dokazuju bilo ta u vezi sa Jevrejima ili ne, oni u sebi sadre uenje o nainu kako mase pretvoriti u ovce uticajima koje one ne razumeju. Sigurno je da kada jednom ''Protokoli'' postanu iroko poznati i shvaeni u narodu, kritika koju ''Protokoli'' sada sa pravom iznose o nejevrejskom umu vie nee vaiti. Zavadi pa vladaj Postoji li mogunost da program ''Protokola'' uspe? Program je ve uspean. U mnogim njegovim vanim delovima, on je ve stvarnost. No, ovo ne mora da izazove uzbunu, jer, glavno oruje koje treba upotrebiti protiv ovakvog programa, i to se tie njegovih primenjivih delova, kao i onih koji to jo nisu, jeste otvoreno obelodanjivanje. Ljudi treba da znaju. Podizanje naroda, upozoravanje naroda, pozivati se na strast naroda sve je to metod plana naznaenog u ''Protokolima''. PROTIVOTROV je samo PROSVETLJENJE naroda. Analize su pokazale da su ''Protokoli'' podeljeni na etiri glavna dela. Oni nisu oznaeni strukturom ovog dokumenta, ve milju koja se u njima nalazi. Postoji i peti deo, ukoliko se rauna i cilj, ali, cilj je kroz celokupne ''Protokole'' samo tu i tamo terminoloki definisan. Ova etiri glavna dela su ogromni rezervoar sa mnogobrojnim ograncima. Imamo prvi koji je smiljenj da bude jevrejska koncepcija ljudske prirode, pod kojom se podrazumeva priroda Nejevreja. Kao drugo, postoje stvari koje su ve ispunjene u realizaciji ovog programa stvari koje su ve uraene. Tree, ovde su kompletna upststva o metodama koje treba koristiti da bi se program dalje ostvario. etvrto, ''Protokoli'' u detalje sadre dostignua koja je u vreme kada su ove rei izgovorene, tek trebalo dostii. U meuvremenu su neke od ovih poeljnih stvari dostignute, jer, treba imati na umu da je u periodu od 1905. godine do danas, mnogo monih uticaja iskorieno da bi se postigli odreeni ciljevi. Ono to je trebalo uiniti, bilo je razbijanje nejevrejske solidarnosti i snage, to je naravno bilo uinjeno velikim ratovima u Evropi. Metod koji je bio naznaen, bio je dezintegracija. Podela naroda na stranke i sekte. Posejte ideju koja najvie obeava i koja je vrlo utopijska i uradiete dve stvari odjednom: uvek ete nai grupu koja e se prikloniti svakoj ideji koju izbacite, a tako ete nai vostvo koje deli i otuuje razliite grupe. Autori ''Protokola'' pokazuju u detalje kako to treba uraditi. Ne treba baciti jednu, ve hiljade ideja, te meu njima nee biti jedinstva. Cilj je ne da ljudi misle o jednoj stvari, ve da misle razliito o toliko mnogo razliitih stvari da meu njima nee biti jedinstva. Rezultat ovoga e biti znatno nejedinstvo, iroki nemiri a to je rezultat sa kojim se raunalo. Kada se jednom solidarnost nejevrejske zajednice razbije a naziv ''nejevrejska zajednica'' je savreno ispravan, jer je oveanstvo uglavnom nejevrejsko tada ova vrsta uloga druge ideje na koju uopte ne deluje preovlaujua konfuzija, moe da nesmetano pronae svoj put ka mestu kontrole. Poznato je da vod od dvadeset policajaca ili vojnika moe da savlada neorganizovanu gomilu od hiljadu osoba. Tako manjina, koja je odreena ovim planom moe da uradi vie sa narodom ili svetom koji je pocepan na hiljadu protivnikih stranaka, nego to bilo koja stranka to moe. ''Zavadi pa vladaj'' je moto ''Protokola''.

Uzmimo za primer ove odlomke iz prvog ''Protokola'': ''Politika sloboda je ideja, ne injenica. Neophodno je znati kako primeniti ovu ideju onda kada se ukae potreba za pametnim mamcem da bi se obezbedila podrka naroda za jednu stranku, ukoliko je ova partija odabrana da pobedi drugu partiju koja je ve na vlasti. Ovaj zadatak je laki ukoliko je i sam protivnik zaraen principima slobode takozvanog liberalizma, i za dobrobit ideje izgubie neto od svoje moi.'' Razmislite o ovome iz petog ''Protokola'': ''Da bi se postigla kontrola nad javnim mnjenjem, kao prvo, potrebno je zbuniti ga iznoenjem suprotnih miljenja sa razliitih strana... to je prva tajna. Druga tajna se sastoji u poveanju i pojaavanju nedostataka ljudi u njihovim navikama, strastima i nainu ivota, tako da niko nee biti sposoban da se snae u haosu, te e s toga ljudi izgubiti meusobno poverenje. Ova mera e nam posluiti i u pothranjivanju neslaganja u svim strankama, u dezintegrisanju svih kolektivnih snaga koje jo uvek odbijaju da nam se pokore i u obeshrabrivanju svake line inicijative koja na bilo koji nain moe da utie na nae akcije.'' Sledei primer je iz trinaestog ''Protokola'': ''...moete takoe da primetite da mi traimo odobravanje, ne za naa dela, ve za nae rei koje su izreene u odnosu na jedno ili drugo pitanje. Uvek javno obznanjujemo da se vodimo u svim naim merama nadom i ubeenjem da sluimo optem dobru.'' Protokoli obeavaju postepeno ispunjenje Pored stvari koje ele da urade, ''Protokoli'' obljavljuju i ono to rade i ono to su uradili. Gledajui po dananjem svetu, mogue je uoiti i stvorene uslove i jake tendencije kojima ''Protokoli'' tee uasavajue ostvarivanje svetskog plana koga oni otkrivaju. Nekoliko citata e posluiti kao ilustracija elemenata sadanjeg dostignua u tvrdnjama ovih dokumenata, a da bi ovo bilo itaocu jasno, kljune rei bie naglaene. Obratite panju na deo iz devetog ''Protokola'': ''U stvarnosti pred nama nema prepreka. Naa nad-vlada IMA takav ekstra legalni status da se moe nazvati energinom i snanom reju diktat. Odgovorno mogu da kaem da smo sada MI zakonodavci. MI inimo sudove i zakonodavstvo. MI vladamo jakom voljom, jer MI u svojim rukama DRIMO ostatke nekada snane stranke, sada podreene nama.'' Sledei primer je iz osmog ''Protokola'':

''Okruiemo nau vladu itavom masom ekonomista. To je s toga to su ekonomske nauke glavni subjekat instruisanja koju poduavaju Jevreji. Biemo okrueni itavom galaksijom bankara, industrijalaca, kapitalista, a naroito milionerima jer e se u stvari, o svemu odluivati pozivanjem na brojke.'' Ovo su snane tvrdnje, ali ne toliko snane za injenice koje mogu da se ustanove da bismo ih ilustrovali. One su, u stvari, nita drugo do uvod u daljnje tvrdnje da su one stvorene i isto tako uporeene sa injenicama. Kroz ''Protokole'', se insistira, kao i u onom citatu iz osmog ''Protokola'', predominacija Jevreja koji poduavaju politiku ekonomiju i na tome se insistira, a injenice to potkrepljuju. Oni su glavni tvorci tih neloginosti koje vode rulju ka ekonomskim nemogunostima, a oni su, takoe, glavni predavai politike ekonomije na naim univerzitetima, glavni autori tih popularnih udbenika ovog predmeta, koji dre konzervativne klase u zabludi da su ekonomske teorije ekonomski zakoni. Ideja, teorija, kao elementi drutvene dezintegracije, zajedniki su za univerzitetske Jevreje i za boljevike Jevreje. Kada se sve ovo prikae do detalja, moda e javno mnjenje da se promeni po pitanju vanosti akademske i radikalne ekonomije. Jer, kao to se tvrdi u citatu koji smo malo pre naveli iz devetog ''Protokola'', jevrejska svetska mo danas zaista i ini nad-vladu. To su rei iz samih ''Protokola'', i ni jedne druge rei ne bi vie odgovarale od ovih. Ni jedan narod ne moe dobiti sve to eli, mada njegovi zahtevi iziskuju nejevrejsku jednakost. ''Mi smo zakonodavci'' kau ''Protokoli''. Jevrejski uticaji bili su vei u zakonodavstvu od bilo kojih drugih, to samo eksperti mogu da shvate. U poslednjim decenijama, jevrejska meunarodna vladavina je u velikoj meri dominirala svetom. Gde god je jevrejskim tendencijama dozvoljeno da deluju neskriveno, rezultat nije ''amerikanizacija'' ili ''anglikacija'', niti bilo koji drugi razliiti nacionalizam, ve jak i preovlaujui povratak natrag u esencijalnu ''judaizaciju''. Osvajanje religije i tampe Sledei deo iz sedamnaestog ''Protokola'', bie od priline vanosti moda onim svetenicima koji rade sa jevrejskim rabinima, kako bi doli do neke vrste verskog jedinstva: ''Dobro smo se pobrinuli davno da diskreditujemo nejevrejsko svetensto i tako da unitimo njihovu misiju, koja bi nas sada mogla prilino sputati. Njihov uticaj na ljude se svakog dana smanjuje. Sloboda savesti je svuda proklamovana. S toga, jedino je pitanje vremena kada e doi do potpunog raspada hrianske religije.'' Pomalo udan odeljak iz ovog ''Protokola'' tvrdi da je jevrejska rasa posebno obuena (izvebana) u umetnosti uvreda: ''Naa savremena tampa e otkrivati vladine i verske skandale, kao i nesposobnost Nejevreja, koristei izraze koji su tako odvratni da bi postigli uvredu, vrsta posla koji je tako dobro poznat naoj rasi.''

Sledei primer je iz petnaestog ''Protokola'': ''Pod naim uticajem sprovoenje zakona Nejevreja je svedeno na minimum. Potovanje zakona je potkopano slobodnim tumaenjima koja smo mi uveli u ovoj sferi. Sudovi odluuju kako mi nalaemo, ak i u najvanijim sluajevima u koje su umeani osnovni principi ili politike stvari, sagledavajui ih u svetlu u kom ih mi predstavljamo nejevrejskoj administraciji preko ljudi sa kojima na izgled nemamo niega zajednikog, kroz miljenje tampe i ostalim putevima.'' Postoji mnogo tvrdnji o kontroli tampe od strane Jevreja. Evo nekih tvrdnji iz etrnaestog ''Protokola'': ''U zemljama koje nazivamo naprednima, mi smo stvorili besmislenu, prljavu i odvratnu knjievnost. Ubrzo, po naem stupanju na vlast, mi emo podstrekivati njeno postojanje tako da bi ona ubedljivije dokazala razliku izmeu nje i pisanih i usmenih najava koje emo mi davati.'' U dvanaestom ''Protokolu'' se kae: ''Mi smo ovo (kontrolu tampe) sada postigli do take u kojoj se sve vesti dobijaju putem nekoliko agencija u kojima se one centralizuju u odnosu na sav ostali svet. Ove agencije e tada biti nae institucije za sve nae namere i ciljeve i objavljivae samo ono to mi dozvolimo.'' Iz sedmog ''Protokola'' ovaj citat se odnosi na istu temu: ''Moramo nastojati da Nejevrejske vlade usvoje mere koje bi provovisale na iroko osmiljen plan, koji ve dostie svoj trijumfalni cilj, time to e dovesti do toga da se podnosi pritisak lanog javnog mnjenja, koje emo mi organizovati uz pomo takozvane ogromne moi tampe. Uz nekoliko izuzetaka koje nije vredno spominjati, ona je ve u naim rukama.'' Osvrnimo se na dvanaesti ''Protokol'': ''Ako smo ve uspeli da dominiramo umovima nejevrejske zajednice do te take da skoro svi vide svetska deavanja kroz obojena stakla naoara koje smo im mi stavili na oi, i ako sada ne postoji ni jedna vlada koja je podigla barikade pred nama, za na pristup onome to se zahvaljujui nejevrejskoj gluposti zove dravna tajna, ta e se desiti kada budemo priznati vladari sveta olieni u liku naeg univerzalnog vladara?'' Prava tajna svetska diplomatija je ona koja je svetske takozvane tajne, predala u ruke nekolicini ljudi, koji su svi pripadnici jedne rase. U ovom momentu ne postoji ni jedna vlada na svetu koja im je tako na usluzi kao to je to naa (judeo-Amerika).

Razbijanje drutva ''idejama'' Metod po kojem ''Protokoli'' rade na slamanju drutva je oigledan. Razumevanje tog metoda je neophodno ukoliko se eli saznati znaenje tokova i kontra tokova koji ine tako bespomonom papazjaniju dananjice. Narodi koji su zbunjeni i obeshrabreni razliitim glasovima i neusaglaenim teorijama dananjice, od kojih svaka izgleda prihvatljiva i puna obeanja, mogu pronai jasno objanjenje vrednosti glasova i znaenja ovih teorija ukoliko razumeju da se njihova zbunjenost i obeshrabrenje poklapaju sa ciljem. Nesigurnost, nedoumice, beznae, strah, raspoloenje sa kojim se svaki plan koji obeava i sa kojim se svako ponueno reenje rado prihvata sve su to ba one reakcije koje program naznaava u ''Protokolima'' kao eljene reakcije. Takvo stanje je dokaz efikasnosti programa. To je metod za koji je potrebno vreme, a ''Protokoli'' tvrde da je trebalo vremena, ta vie, vekova. Prouavaoci ove teme nailaze na identian program ''Protokola'', koga je objavila i sprovodi jevrejska rasa, od prvog veka na ovamo. Trebalo je 1900 godina da bi se Evropa dovela do sadanje potinjenosti grubog potinjavanja u nekim zemljama, ekonomske potinjenosti u svima ali, u Americi je uz isti program, kao i uz skoro isti stepen uspenosti, za ovo trealo samo oko pedeset godina! Centar jevrejske moi, najvaniji sponzori jevrejskog programa su stanovnici Amerike, praksa koja je koriena na Mirovnoj Konferenciji (Versajska Konferencija) da bi se jevrejska mo to vie uvrstila nad Evropom, bila je amerika praksa izvrena na zahtev snanog jevrejskog pritiska koji je iz tog razloga doveden iz Sjedinjenih Drava. Ove aktivnosti se nisu zavrile sa Versajskom Konferencijom. Celokupan metod ''Protokola'' se moe opisati jednom reju DEZINTEGRACIJA. Ruenje onoga to je uraeno, stvaranje dugog i beznadenog meuvremena u kome e pokuaji za ponovnom izgradnjom biti ometani, kao i postepeno troenje javnog mnjenja i javnog uverenja, sve dok oni koji stoje izvan stvorenog haosa ne ubace svoju snanu, mirnu ruku da bi postigli kontrolu to je celokupan metod tog postupka. ''Protokoli'' izriito tvrde da je do njihove prve pobede nad javnim mnjenjem dolo tako to su nametnute ideje koje su se skupile oko ''DEMOKRATIJE''. Ideja je oruje. Da bi bilo oruje, to mora biti ideja koja se razlikuje od prirodnih tokova ivota. To mora biti teorija koja je suprotna injenicama ivota. A ni od jedne tako suprotne teorije se ne moe oekivati da se ukoreni i postane vladajui faktor, sem ukoliko se umu ne uini da je razumna, inspirativna i dobra. Istina esto izgleda nerazumno. Istina je esto deprimirajua. Istina ponekad izgleda kao zlo, no, ona ima tu sutinsku prednost, ona je Istina, i to god je izgraeno na njenoj osnovi niti donosi niti vodi do zabune. Ovaj prvi korak ne podnosi kontrolu nad javnim mnjenjem, ali vodi do nje. Treba naglasiti da je taj prvi korak upravo sejanje ''otrova liberalizma'' kako ga ''Protokoli'' nazivaju, koje je prvo po redu u ovim dokumentima. Sledei ovo, ''Protokoli'' kau: ''Da bi se postigla kontrola nad javnim mnjenjem, neophodno je prvo ga zbuniti.'' Istina je jedna i ne moe biti zbunjujua, ali, ovaj lani, prividni liberalizam koji se seje na sve strane, i koji zri bre pod jevrejskom prirodom u Americi nego to je ikada u Evropi, lako se zbunjuje jer to nije istina. To je greka, a greka ima hiljadu oblika. Uzmite jednu naciju, jednu stranku, jedan grad ili udruenje u koje je posejan ''otrov

liberalizma'' i moete to razbiti na onoliko inilaca koliko ima osoba, jednostavno, bacajui meu njih odreene modifikacije prvobitne ideje. To je deo strategije dobro poznat snagama koje nevidljivo kontroliu masovnu misao. Proces zbog kog su svi Nejevreji rtve, a nikada Jevreji nikada Jevreji! jeste ba ovakav: prvo, stvoriti ideal ''iroke misli'' To je fraza koja se pojavljuje u svakom jevrejskom protestu protiv javnog pominjanja Jevreja i njihovog navodnog Svetskog programa: ''Mislili smo da ste vi ljudi dovoljno irokih pogleda da biste izraavali takve misli.'' To je vrsta kljune rei, indikativne za stanje duha i uma u kojem se ele drati Nejevreji. Ljudi su roeni lakoverni. Za izvesno vreme oni mogu verovati u irokogrudost ali pod uasnim socijalnim pritiskom kojim se ona namee, oni e je otvoreno napasti. No, to je suvie plitko da bi zadovoljilo bilo koji ivi koren koji se razvija. Oni moraju da veruju duboko u neto. Kao dokaz ovoga, obratite panju na snagu koja se ne moe porei, snagu negativnih verovanja, koju dre ljudi koji umiljaju da oni ne veruju ni u ta. S toga se neko ko je visoko obdaren nezavisnou duha, vee za one zabranjene stvari koje se u izvesnom delu dodiruju sa onim to se tie Jevreja to su ''uskogrudi'' ljudi. Ukratko, oni prenose svu svoju mo kontemplacije u aktivan ivot, ak onako kako je to napisano u ''Protokolima'' ''Da bi se iskrivila misao i mo razumevanja Nejevreja, interesovanje mora biti odraeno na industriju i trgovinu.'' To je upravo onaj uticaj na materijalistiku osnovu koju nude ''Protokoli'', a slino tome i jevrejski propagatori. ''Otvorenost uma'' u surovom naputanju vitalnih stvari se brzo srozava na materijalizovanje uma. Sav nesklad dananjeg sveta moe da se pronae u ovoj nioj sferi. To znai, kao to sve oko nas ukazuje na to, prostituisanje usluga na nivo dobiti i postepeni nestanak profita: to znai uasnu konfuziju meu direktorima i opasan nemir meu radnicima. No, to znai i neto gore: to znai raspadanje nejevrejskog drutva. Ne podelu izmeu ''kapitala'' i ''rada'' ve podelu izmeu Nejevreja sa obe strane rada, kao to potvruju ''Protokoli'': ''Da bi slobodi omoguili da u potpunosti razjedini i srui nejevrejsko drutvo, industrija mora biti postavljena na spekulativnim osnovama.'' Sa jevrejskim kapitalom koji pravi pritisak na jednu stranu sistema rada Nejevreja i preti proizvoaima, i sa jevrejskim agitatorima i razbijaima i ruiteljima, na drugoj strani ovog sistema Nejevreja, izazivajui pritisak na radnike, mi imamo situaciju sa kojom svetski upravljai iz programa ''Protokola'' moraju biti neopisivo zadovoljni. Pogledajte deveti ''Protokol'': ''Mogli bismo da se pribojavamo spajanja snage Nejevreja koji umeju da misle i slepe snage masa, no, mi smo preduzeli sve mere protiv ovakve mogue zaraze podiui zid obostrane netrpeljivosti izmeu ove dve sile. Tako slepa sila masa ostaje naa podrka. Mi, i samo mi, emo sluiti kao njihove voe. Prirodno, mi emo usmeravati njihovu energiju da bi smo stigli do svog cilja.'' Indicija da su oni vrlo zadovoljni ukazuje na to da oni ne samo to ne ine nita da bi olakali situaciju u svetu, ve oito ele da je pogoraju. Oskudica koja je isplanirana u tu svrhu, dovee Sjedinjene Drave do ivice, ako ne i preko same linije boljevizma. Jevreji poznaju celokupan nain stvaranja velike oskudice i visokih cena. To je raeno i u Francuskoj revoluciji i u Rusiji. U ovoj zemlji se primeuju svi ti znaci.

Nije teko uvideti genealogiju jevrejskih ideja o liberalizmu od njihovog nastanka do poslednjih uticaja na ivot Nejevreja. Zabuna na koju se ciljalo je ve ovde! Zbunjenost karakterie celokupno mentalno raspoloenje ljudi danas. Ne znaju u ta da veruju. Prvo im se serviraju jedne injenice, a onda druge. Prvo im se na jedan nain objasne uslovi, onda im se daje drugo objanjenje. Postoji itav pregrt objanjenja koja nita ne objanjavaju, ve samo produbljuju zbunjenost. Da zakljuimo opti pogled na metod, upravo, na ovaj deo metoda, na samu zabludu, emu svi jevrejski uticaji tee da je proizvedu. Treba oekivati da e proizvesti jo jedno, jo bespomonije stanje. A to stanje je iscrpljenost. Ne treba mate da bi se videlo ta to znai. Iscrpljenost je jedan od uslova koji danas upravlja ljudima. Rat i njegovo trajanje su zapoeli iscrpljivanje; ''mir'' i njegove konfuzije su ga zavrile. Ljudi veruju u malo toga i jo manje oekuju. Nestalo je poverenja. Inicijativa je skoro nestala. Neuspeh pokreta pogreno proglaenih ''narodnim pokretima'', otiao je predaleko u tome da ljudi misle kako ni jedan narodni pokret nije mogu. Tako kau ''Protokoli''(izvodi iz Desetog i Petog): ''Izmoriti sve estokim svaama, netrpeljivostima, neprijateljstvima, glau, zaraenou bolestima, eljama, sve dok Nejevreji ne budu videli nikakav drugi nain za izbavljenje osim obraanja moi naeg novca.'' ''Mi emo izmoriti i iscrpsti Nejevreje svim ovim stvarima, tako da e oni biti prinueni da nam ponude meunarodnu vladavinu, koja e nam po svojoj poziciji omoguiti da bez problema apsorbujemo sve vladajue snage sveta i tako oformimo nad-vladu. Tako moramo usmeriti obrazovanje nejevrejskog drutva da e njegove ruke pasti od malaksalosti zbog obeshrabrenja pred svakim poduzeem gde je potrebna inicijativa.'' Jevreji nisu nikada umorni ili iscrpljeni. Nikada nisu oajavali. Ovo je stvarna psihika karakteristika onih koji imaju reenje za mase. Nepoznato je ono to iscrpljuje um, neprestano etanje meu tendencijama i uticajima iji su izvori nepoznati i ija svrha se ne razume. Hodanje u mraku je iscrpljujui posao. Nejevreji to rade ve vekovima. Ostali, koji imaju prilino tanu ideju o emu se ovde u stvari radi, nisu podlegli. ak i progon je izdrljiv ako je razumljiv, a Jevreji sveta su uvek znali gde se on stvarno nalazi u poretku stvari. Nejevreji su mnogo vie patili od jevrejskih progona nego to su Jevreji po zavretku progona. Nejevreji su bili u veem mraku nego ikad; i dok je judaizam jednostavno ponovo zamarirao prema svom cilju u koji veruje, i koji, neki koji duboko poznaju jevrejske korene, zaista mogu biti izmoreni, oni e uspeti. Meutim, ovo e moda biti revolucija koja e biti neophodna da olabavi stisak meunarodnog jevrejskog sistema nad svetom, i morae verovatno da bude radikalna kao i svaki potez koji su Jevreji uinili da bi stegli taj svet. Ima onih koji izraavaju ozbiljnu sumnju da su Nejevreji kompetentni da sve to urade. Moda i nisu. NEKA BAR SAZNAJU KO SU NJIHOVI OSVAJAI! KAKO JEVREJI KORISTE MO

Dve organizacije koje su poznate i po svojim dostignuima kao i po svojoj moi, su Njujorka Kehila (New York Kehillah) i Ameriki jevrejski komitet. Kehila je najmoniji inilac politikog ivota u Njujorku. To je organizacija koja danas vri tako ogroman uticaj na ostatak sveta, koja neprestano iznosi program koji je s jedne strane pro-jevrejski, a s druge pak strane je protiv Nejevreja. To je glavna organizacija, unutranja vlada, ija je vladavina zakon i ija su dela zvanini izraz jevrejskog cilja. Ona prua stvarnu i kompletnu sliku vlade u vladi u sred amerikog najveeg i najmonijeg grada, a obrazuje i maineriju pomou koje pro-jevrejska i anti-nejevrejska propaganda deluje, te se na taj nain vri jevrejski pritisak protiv odreenih amerikih ideja. To znai da jevrejska vlada Njujorka ini glavni deo jevrejske vlade Sjedinjenih Drava. Re ''Kehilah'' ima isto znaenje kao ''Kahal'' (Kehila), to oznaava zajednicu, skuptinu ili pak vladu. Ona predstavlja jevrejski oblik vlade u rasejanju. U vavilonskom zatoenitvu, u istonoj Evropi danas, Kehila je snaga i protektorat u kome odani Jevrejin trai vladu i pravdu. Kehila u Njujorku, najvea i najmonija zajednica Jevreja na svetu. Centar jevrejske svetske moi prebaen je u taj grad. To je razlog velikih migracija Jevreja iz celog sveta prema Njujorku poslednjih decenija. Njujork je za njih ono to je Rim za katolike, a Meka za muslimane. Kehila je savrrn odgovor na netanu tvrdnju da su Jevreji tako podeljeni meusobno, da je nemogue uskladiti ih za akciju. To je jedna od izjava stvorena za upotrebu meu Nejevrejima. Svo iskustvo pokazuje, ak i najsluajnijem posmatrau jevrejskih aktivnosti, da su i kapitalista i boljevik, kao i rabin ili pak voa sindikalista svi pod zastavom Judejaca. Dirnite konzervativnog kapitalistu koji je Jevrejin, crveni komunista koji je takoe Jevrejin e se staviti u njegovu odbranu. Moda se oni po nekada manje vole, ali, sve u svemu, mnogo vie mrze Nejevreje, te im je to zajedniko. Kehila je pakt, vie ofanzivan nego defanzivan protiv Nejevreja. udan je i impresivan spektakl koji Kehila predstavlja. To su ljudi istog rasnog porekla, sa snanom verom u sebe i svoju budunost. Oni se ne obaziru na meusobne unutranje razlike, privatno se organizuju u mone organizacije za rasni, materijalni i verski napredak svoje sopstvene rase, uz iskljuivanje svih ostalih. Ameriki jevrejski komitet, nastao je 1906. godine. Vlada je vodila istragu o ''Trgovini belim robljem'', iji je rezultat bilo direktno svrstavanje javnog mnjenja u redove koji nisu bili naklonjeni Jevrejima. Tako je zaet odbrambeni pokret. Kehila je organizovala proteste protiv izjave generala Bingama, tadanjeg policijskog komesara u Njujorku, kako pedeset procenata kriminalnih radnji u Njujorku poine Jevreji. Ubrzo posle toga, general Bingam je nestao iz javnog ivota, a nacionalni asopis o moi i uticaju Jevreja, koji je izdao seriju lanaka iznosei podatke koje je vlada otkrila tokom istrage o belom roblju, bio je prisiljen da prestane sa objavljivanjem ovakvih lanaka posle izlaska prvog iz serije. Kehila se razgranala po Njujorku isto kao to se ameriki jevrejski komitet razgranao po Sjedinjenim Dravama. Gotovo svaki Jevrejin pripada jednoj ili vie loa, tajnih drutava, unija, redova, komiteta i federacija. Spisak je podugaak. Na sastanku, koji je organizovala Kehila, mnoga oseanja su izneta, koja danas treba uzeti u obzir. Juda L. Megnis, rabin Templ Emanuela, predsedavajui sastanka, je izneo plan:

''Centralna organizacija, kao to je to jevrejska optina grada Njujorka (Kehila), mora neophodno kreirati javno mnjenje Jevreja'', rekao je. Rabin Aer, dobio je gromoglasan aplauz kada je rekao: ''Ameriki interesi su jedna stvar, jevrejski su druga.'' Delegati prvog otvorenog sastanka 1906. godine, bili su predstavnici 222 jevrejska udruenja verska, politika, industrijska i komunalna. Samo godinu dana kasnije, broj jevrejskih organizacija pod jurisdikcijom Kehile, popeo se na 688, a 1921. godine taj broj je daleko premaio brojku preko 1000. Kada je objavljen agresivan program Kehile da od Njujorka napravi jevrejski grad, a preko Njujorka i Sjedinjene Drave jevrejskom dravom, konzervativniji Jevreji Njujorka, bili su uzdrani. Nisu se nadali da e ameriki narod to trpeti. Mislili su da e Amerikanci odmah shvatiti o emu se radi, i da e se usprotiviti tom programu. Meutim, sumnje nekih Jevreja nisu dokazane. Amerikanci nisu protestvovali. Kehila je nastavila sa svojom kampanjom, a Amerika se pokorila. Njujork je postao jevrejski. Ameriki nain ivota, amerika misao i amerika politika, pali su pod jevrejsku dominaciju u decenijama koje su usledile. Oni su pruzeli mo u Americi na prevaru. Oni su je preuzeli tako da to izgleda kao da oni to mrze. Tako da to lii na anti-rasistiki pokret i to je razlog zbog koga je oni dre tako dugo. Amerikanac je najsporiji ovek na svetu, kada se radi o delovanju na bilo koji nain, kada trpi rasne ili verske predrasude. Ovo se odnosi i na nezainteresovanost za vane probleme, kao to je na primer jevrejsko pitanje. Ova injenica takoe navodi neobavetene javne linosti da potpisuju proteste protiv ''anti-semitizma'', koji su u stvari stvoreni da budu protesti protiv objavljivanja injenica o Jevrejima. Osnivanje, organizacija i brz uspeh Kehila u Njujorku, jeste prava lekcija koja je ponuena svetu o tome ta Jevrejin moe da uradi kada se nae na mestu zakona. Poto je Kehila zvanino predstavniko telo, moglo bi se dodati da Kehila ima razne predstavnike: Centralnu konferenciju amerikih rabina, Istoni savet reformistikih rabina, Nezavisni red Bene Berita, Nezavisni red Berit oloma, Nezavisni red slobodnih sinova Izraela, Nezavisni red Berit Abrahama, Federaciju amerikih cionista ortodoksne Jevreje, Jevreje koji ne potuju zakon, i crvenih revolucionarnih Jevreja. Na konvenciji 1918. godine prisustvovali su: Jakov H. if bankar, Luis Maral pravnik, predsednik amerikog jevrejskog komiteta, Adolf S. Oks vlasnik Njujork Tajmsa, Oto A. Rosalski sudija Opteg suda, Oto H. Kan iz bankarske kue Kun-Leb kompanije kao i Bendamin lezinger, koji se nedavno vratio iz Moskve, gde se sastao sa Levuinom. E. Zef lajberg generalni sekretar firme Ujedinjenih radnika proizvodnje odee Amerike (Amalgamated Clothing Workers of America), Maks Pin takoe doskoranji savetnik boljevikih vladara Rusije, David Pinski, Dozef Barondes radniki voa. Svi su bili tamo. Prvi svetski rat se zavravao, ''ruska revolucija'' je pobedila. Sudija Mek, koji je predsedavao Biroom za osiguranje od ratnih rizika. Vlade Sjedinjenih Drava, kao i mali voa najcrvenije grupe na Ist Endu svi su se oni sreli u Kehili, kao Jevreji. Adolf Oks, iz velikog Njujork Tajmsa, zajedno sa najkrvolonijim

piscem u nedeljniku na jidiu koji je pozivao na krv i nasilje, svi oni iz svih klasa zajedno povezani u solidarnosti.

JEVREJSKI UTICAJ NA AMERIKU POLITIKU

U seanju, ak i mladog oveka, Temani Hol, klub Demokratske stranke, jeste sinonim za sve politike prevare u reniku popularne kritike. Temani Hol se smatra za najgori primer vladavine ''gazde'', politike korupcije brutalne sile koja se moe nai na svetu. Samo njegovo ime, postalo je znaajno u decenijama pre Prvog svetskog rata. Za jevrejstvo je bilo neophodno da Jevreji planiraju kontrolu nad sudstvom, isto kao i da obezbede specijalnu zatitu za odreena jevrejska preduzea koja su sasvim na ivici zakona, i to toliko, da bi slobodno moglo da se postavi pitanje njihove zakonitosti, bilo je neophodno obezbediti kontrolu nad vrhovnom politikom mainerijom, kroz ije usluge se isplauje odreena suma novca u lokalnu politiku. Poseban sistem lokalne, dravne i nacionalne vlade u Sjedinjenim Dravama olakavaju kontrolu nad ovakvim organizacijama, do koje se moe doi novcem. Prirodan politiki dom Jevreja izgleda da je u Republikanskoj partiji, jer se tamo uvek vraa posle poduhvata na drugom mestu. No njihovo opredeljenje za Republikansku partiju ne tera ih da prave greke i da budu iskljuivo prvaci jedne grupe. Znaju oni da je bolje da kontroliu sve grupe. Jako, kakvo je jevrejstvo postalo kod demokrata, ono je jo jae u Republikanskoj partiji, dok je njujorki socijalizam bio, a i jo uvek jeste, pod potpunom upravom i rukovodstvom Jevreja. Ovo im omoguava neverovatno lako da preokrenu podrku u pravcu koji izaberu, a Jevrejskoj zajednici da zahvaljujui tome, ostvari bilo koju pretnju, koju izgovori. To takoe osigurava i izbor bilo kog jevrejskog kandidata, na bilo kom glasakom listiu. Zbog mone kontrole Iraca u Demokratskoj stranci na poetku, Jevreji su delovali oprezno. Jevrejska zajednica je usvojila staru politiku ne isticanja svojih ljudi, ve Nejevreja koji bi Judejcima mogli biti od koristi. Razlika izmeu pro-jevrejskih politiara koji sami nisu Jevreji, kao i politiara jevrejske rase, jeste u tome, to prvi nekada mogu da se popnu na vie poloaje, a da ne budu otkriveni. Tako je, u ranim danima Demokrata, u stvari, ba pre Prvog svetskog rata uvek postojao ''nejevrejski front'' u kancelarijama Demokrata koji su uivali slavu i popularnost Demokrata, ali, u pozadini se uvek nalazila jevrejska kontrola. Ovo je formula za graane koji ele da saznaju sutinu problema koji su drugaije predstavljeni ''pronaite jevrejsku kontrolu''. Tako su Jevreji uvek bili jaki u svim partijama, tako, bez obzira u kom se smeru izbori odvijaju, Jevreji e u svakom sluaju pobediti. U Njujorku uvek pobeuje jevrejska partija. Ko god da osvoji Njujork, taj uvek vlada amerikom dravom. Tako su predizborne kampanje svagda osmiljene kao zabava za iroke narodne mase, za onaj deo ljudi koji u tim zabavama uestvuje. Doputeno je tim masama da uobraavaju kako zaista prave svoju sopstvenu vlast, meutim, u sutini, Jevreji su uvek oni koji zaista pobeuju. Ukoliko se posle izbora pokae da njihov ovek ili grupa nisu dovoljno

posluni, te odbiju jevrejsku kontrolu, vrlo brzo ete uti o ''skandalima'', ''istragama'' i ''smenjivanjima'' koji e posluiti kao razlog za uklanjanje neposlunih. Obino se ovek sa neslavnom prolou pokazuje kao najpokorniji poslunik. Meutim, ak i dobar ovek esto moe biti upleten u stvari tokom kampanje, koje ga mogu kompromitovati. Opte je poznato da se jevrejsko manipulisanje amerikim izborima vrlo veto vodi, tako da bez obzira koji je kandidat izabran, sakupljena je ve dovoljna koliina injenica za njegovu diskreditaciju u sluaju da to njegove jevrejske gazde ele. Priprema ovakvih injenica, deo je sistematinosti jevrejske kontrole. Naravno, amerika javnost je sasvim dovoljno uvebana da urla protiv nekog vladinog zvaninika, im prvi jevrejski lovaki pas zalaje na uzbunu. Spremnost amerikog naroda na koju se uvek moe raunati da u potpunosti sledi ovakve igre, zadivljujua je koliko i sama tehnika jevrejskog politikog delovanja. Moda ak i vie nego ona sama. Stranci i vostvo Demokratske stranke Snaga Demokratske stranke ima potpuno isti izvor kao i snaga Jevrejske zajednice, to jest, ta snaga se nalazi u populaciji stranaca. Razlika je u tome to Jevrejska zajednica ima mnogo kompaktniju masu stranaca na koju rauna. Meutim, voe jevrejske zajednice, kao i voe demokrata, uvek su bili na oprezu zbog injenice da njihova mo zavisi od neprekidnog toka imigracije. Uvek je stranac najbolji materijal za ciljeve Jevrejske zajednice, sve dok Amerika ne postane u toj meri ne-amerika, da vie intezivna imigracija nee biti najvanija. Samo u tom sluaju, imigracija poinje da se usporava. Trei veliki uticaj imigracije na Sjedinjene Drave, bio je 1884. godine. To je i bio stvarni razlog poetka degeneracije njujorkog, a zatim i amerikog politikog ivota. Veliki talas se sastojao od ruskih, austrijskih i maarskih Jevreja, iji je dolazak pratio nepameni talas kriminala, iji se tragovi i danas oseaju. U to vreme su i policija i policijski sudovi, pred kojima su u poetku iznoeni svi sluajevi krenja zakona, bili u rukama demokrata, koji su bili u rukama stvarnog gazde Krokera. Jevreji imigranti koji su bili jo vie u senci, oformili su udruenje koje se zvalo Maks Hostim, a poznatije kao: ''sudska banda sa pijace Eseks''. Jedan od njegovih glavnih voa, bio je Martin Engel, voa Demokrata Osme oblasti. ''Kralj'' ovih jevrejskih oblasti, bio je ovek po imenu Solomon koji je promenio svoje ime u ime koje je manje prepoznatljivo ''Smit''. On je postao poznat kao ''Smit, srebrni dolar'', jer je vladao svojim malim carstvom iz kafane po imenu ''Srebrni dolar''. Ova kafana se nalazila ba preko puta suda na Eseks pijaci. Ovaj sud je danima bio pretrpan hordama jidikih kriminalaca, zatvorenicima, lanim svedocima i pravnicima. Udruenje Maksa Hostima, postala je prva organizovana grupa belog roblja u Americi, a otkria do kojih je stigla istraga Vladinog istranog komiteta Sjedinjenih Drava, bila je prepuna ispoljavanja te najnie forme nemorala hladnokrvno voenog, komercijalizovanog, i razraenog. Radi se o trgovini enama. Ova trgovina je stvorena kako bi donela zaradu politiarima, posebno Jevrejima iz kluba demokrata.

Jevreji i skandal oko belog roblja Prosto je neverovatno kako je mogue da, bez obzira to su ovi podaci zabeleeni u zvaninim dokumentima, zapisani u svim izvetajima u slinim istragama koje su voene, jevrejske voe i dalje grevito poruuju da su upravo oni protivnici ovih najnemoralnihih zloina. Kada je vlada Sjedinjenih Drava otvorila istragu irom zemlje, dola je do podataka i zabeleila je neke injenice. Jevrejska zajednica u Njujorku, nastala je kao odbrambena organizacija upravo u vreme kada je otkrivanje njihove trgovine belim robljem pretilo da preplavi njujorki geto. Istraga koja je dala rezultate u trenutku kada su belci iz Njujorka napokon uspeli da nateraju predstavnike zakona da za izvesno vreme deluju nepristrasno, naterao je mnoge umeane Jevreje da promene svoja imena. Ova imena, sada su imena nekih najjaih jevrejskih porodica. Bande poput ovih, inile su temelj moi demokrata u prljavim mestima. Oni su bili robovlasnici poput njihovih predaka u vreme propasti Rima. Oni su bili krijumari alkohola pre perioda prohibicije, inili su snanu podrku meunarodnom narko krugu (kartelu), koji je do dananjih dana podrivao zakon korupcijom zvaninika koji su ga sprovodili. Prilikom pokuaja pridobijanja kontrole i iskoriavanja Njujorka, u deceniji pre izbijanja Prvog svetskog rata, Jevreji su nainili greku koja im se stalno ponavlja preterali su bez obzira to su otkriveni, preiveli su, i ne samo to, i dalje su zadrali mo. I to se stalno ponavlja. To je ono njihovo nastojanje da se neprestano hvale i da preteruju. U svemu tome, uvek uspevaju. Povrni posmatrai i pisci su primetili nove proteste protiv jevrejskih drskosti i samozaljubljenosti. Objasnili su ih kao bljuvanje opasnog otrova, koji se navodno nalazi u krvi Nejevreja antisemitizam. To je, naravno, uobiajeno objanjenje jevrejske propagande kao i mnogih nejevrejskih svetenika, pisaca i politiara koji ga naivno brane. Mnogi drugi nejevrejski oboavaoci jevrejskog novca, licemerno ne obraaju panju na izdaju. Ova kritika se uvek pojavljuje posle ratova, kau neki od ovih pisaca. Zato posle ratova? Zato to u ratu svet vidi mnogo jasnije nego u drugim vremenima stvarni cilj i karakter Jevrejina. To to se dogaa, ne moe biti antisemitizam ve upravo judaizam, vulgarni i preterani semitizam. Protivotrov serum koji se stvara u telu napadnutog drutva, ima za cilj da izbaci i stavi pod kontrolu bakcil koji se zove judaizam. To se ispoljava u vidu javnog protesta i razotkrivanja njihovog delovanja. Taj protivotrov sada deluje to je serum javnosti, a jevrejski program ne moe da ga podnese. Prouavajte istoriju i povesti svih delatnosti u koje su se ugnjezdili Jevreji, od letovalita do carstava, i videete da se isti primeri stalno ponavljaju. Meutim, jevrejsko pridobijanje i preuzimanje demokrata, samo je jedna faza u osvajanju Njujorka. Jevrejski cilj, vie je nego politiki. To to e se oni uveriti da su demokrate potkupljivi, a moni zvaninici ovoga grada su njihovi ljudi, nije sutina. Njujork je pretvoren u Crveni centar Amerike. Tamo se veina tuinskih izdaja nastavlja protiv vlasti Sjedinjenih Drava. Tu je izvor. Demokratska stranka je samo zgodan paravan za uasne politike aktivnosti, poput Kehile. Ova tajna organizacija zastupa radikalniju jevrejsku anti-ameriku rasistiku delatnost.