ETIKI UZROCI KRIZE

Nikada u svojoj dugoj istoriji etika nije bila svetu toliko potrebna kao sada kada veliki privredni, a naroito finansijski sistemi doivljavaju haotine turbulencije i verovatno, ovakvi kakvi su sada nee preiveti. Nastojanja dravnika, okupljenih u grupaciji najrazvijenijih drava sveta (G-20), Evropskoj uniji, afro-azijskim asocijacijama, na uim regionalim skupovima, kao i svakoj dravi pojedinano, da pronau mere i instrumente za spreavanje tih nepovoljnih i nepoeljnih privrednih, svakako i drutvenih potresa, ne odmiu dalje od ad hoc saniranja, odnosno privremenog zaustavljanja ili bar ublaavanja velikih finansijskih lomova, nastupajue recesije i drugih nedaa koje svetska privreda preivljava.

Zabrinuta dravna aktuelna vostva, uverena su da privredne i finansijske depresije mogu uspeno reavati intervencijama u bankarstvu i na tritu uz finansijske subvencije. Uprkos tome, evidentni su berzanski krah, tedno-kreditna kriza, recesija, lomovi u velikim privrednim korporacijama sve do bankrotstva mnogih krupnih industrijskih preduzea.

U takvim ekonomski i socijalno neizvesnim stanjima i tendencijama javljaju se ekonomski i socioloki analitiari, kao i pojedini futurolozi svojim protivrenim prognozama. Jedni upozoravaju da postojei svetski sistem moe jo da preivljava 20 do 50 godina i da e iz tog haosa proizai novi poredak. Imanuel Volerslim tvrdi da to nee biti kapitalistiki sistem, ali bi mogao da bude daleko gori (u jo veem polarizatorskom i hijerarhijskom obliku), ili daleko bolji (relativno demokratski i relativno egalitaran) od postojeeg sistema. Izbor novog sistema predstavljae najveu i najvaniju svetsku politiku borbu naeg doba da bi se odgovorilo na pitanja uzroka i posledica kao i perspektive u savladavanju nastupajue krize i projektovanju zdravog razvoja.

Nije na zadatak da dublje ulazimo u sutinu oporavka i restrukturacije postojeeg tzv. globalnog svetskog sistema i/ili i poretka, ve da ukaemo na mesto i ulogu poslovne etike u biznisu, moralnih normi, moralnog rasuivanja: vrlina, dostojanstva, profesionalnosti, visokog kvaliteta roba i usluga i drugih oblika ispunjavanja moralnih obaveza. Ovde nije re o nekakvom romantiarskom, ak utopijskom zanosu za savladavanje svetske krize, ve naprotiv, o kljunom faktoru koji moe ublaiti, ak i zaustaviti nepovoljne privredne tokove i otvoriti perspektivu boljitku.

Pre toga, mora se stati na kraj i amoralnom i nemoralnom biznisu, koji je, neosporno, vodei faktor golemih privrednih i finansijskih poremeaja. To istiemo zato to praksa pokazuje da u obuzdavanju i spreavanju korupcije, privrednog mafijatva, svireposti i bezakonitosti trinih transakcija, nelojalne konkurencije i protekcionizma, kao i nepravilnosti na tzv. tritu zapoljavanja, drave deluju samo figurativno.

Pod platom slobodnog preduzetnitva biznis se brine samo, i pre svega, za profit, ne marei mnogo za etiku, ak se neretko smatra da su etiki obziri u biznisu neprikladni. Dakle, re je o tzv. amoralnom binzisu, to bi znailo samo nekakvo odsustvo morala, ili odbacivanje dotrajalih dosadanjih moralnih normi, skrivajui tako istinu od stvarnih nemoralnih radnji, odbacujui i elementarne poslovne principe.

Meutim, etika u biznisu neretko je bivala i jo uvek jeste priguivana, figurira samo iz prikrajka, kao ovekov spoljnanji ukras. Meutim, ako bi joj se omoguilo, ak i garantovalo da punom snagom deluje najire u drutvu bez smetnji kao moralna poslovna snaga (zatiena zakonom), neosporno je da bi zaustavljala akcelaraciju kriznih tokova i otvarala prostore za svetski ekonomski i drutveni (moralni) preporod.

Kao nikada ranije, sada se jasno nazire svetski ekonomski preobraaj u neposrednoj budunosti (restauracije i restrukturacije postojeih privrednih sistema). Ali nije dovoljno to to dravnici najavljuju samo u nekakvom spekulativnom maniru, odnosno nasluivanju, nagaanju u izricanju pretpostavki, ve su neophodne konkretne projekcije koje se mogu empirijski dokazati i praktino realizovati.

Dakle, nuno je identifikovati izvore i uzronike krize, da bi se na osnovu teorijskih spoznaja i indikatora iz ive prakse predloila pouzdana projekcija jednako i izlaska iz krize i projekcija restrukturisanja ne samo ekonomskog ve i socijalnog sistema te da se ostvari njihova renesansa u interesu lepe budunosti oveanstva. ak i kad se dosegne i do valjane teorijske osnove i pouzdanih empirijskih indikatora, bie nuno i prekoraenje svih tih, recimo, pouzdanih informacija. Naelo, prekoraenja proizilazi iz injenice o neizvesnosti budunosti. To znai da se iz dostupnih, paljivo teorijskih i empirijskih istraenih i odabranih informacija mora saznavati vie nego to one objektivno pruaju. injenica je da e se struktura potencijalno efikasnijeg ekonomskog svetskog sistema uvek zasnivati i na nestatinoj spoljanjoj strukturi sveukupnog i prirodnog i drutvenog suprasistema. Tom injenicom je, znai, oteano istraivanje ovog fenomena, a

izazovno je jer zahteva ne samo opreznost ve i duboko poniranje u sutinu projektovanja budunosti.